P. 1
Slovenska-mitologija

Slovenska-mitologija

5.0

|Views: 166|Likes:
Published by Tommica

More info:

Published by: Tommica on Dec 24, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/03/2015

pdf

text

original

Sections

  • Luj Leže Slovenska mitologija Uvod
  • Glava prva Izvori za slovensku mitologiju
  • Glava treća Dva vrhovna boga ruskih i baltičkih slovena Perun i Svetovid
  • Glava četvrta
  • Glava peta Mlada božanstva
  • Glava šesta
  • Glava sedma
  • Glava osma
  • DODATAK
  • Miodrag B. Šijaković Varijacije na temu: slovenski mit
  • Napomene

Luj Leže

Slovenska mitologija
Naslov originala: Louis Leger, La Mythologie Slave, 1901 Preveo na srpski Rad. Agatonović, 1904 Luj Leže (1843-1924), francuski lingvista i istoričar, daje veliki doprinos izučavanju slovenske mitologije. Legende, priče, pesme o postanku vasione, o bogovima, o izuzetnim ljudima sa božanskim osobinama čine svaku mitologiju, pa i slovensku. Te legende su (racionalne ili iracionalne sadržine), u stvari, jedna prerušena i preinačena istorija Slovena.

SADRŽAJ
• •

Luj Leže: Slovenska mitologija - Uvod Glava prva: Izvori za slovensku mitologiju

Slovenski hroničari; ruska Nestorova hronika; Češke hronike: Kozmina, Dalimilova, poljska hronika Dlugoševa. - Strani hroničari: Adam Bremenski, Helmold, Titmar, Saks Gramatik, Knytlinga Saga, istorici Otona Bamberškog, vizantijski hroničari. - Nemi spomenici. - Jezik. - Apokrifni izvori.

• • •

I Slovenski hroničari iz raznih slovenskih zemalja II Strani hroničari III Likorezni spomenici – jezik Glava druga: Vrhovni bog
o o o

Glava treća: Dva vrhovna boga ruskih i baltičkih slovena Perun i Svetovid o Perun o Svetovid - (Svantovit) o Još nešto o otkriću idola u Zbruču
o

Glava četvrta

Volos u Rusiji i Veles u Češkoj, - Volos i Sv. Blez - Vlasije (Blaise) - Horz. - Dažbog. - Simargl. Mokoš. - Svarog, Svarožić - Suarasici. - Stribog. - Trojan - Trajan. ruska i balkanska predanja o o o o o o o o

Volos - Veles Horz Dažbog Simargl Mokoš Svarog - Svarožić - Suarazici Stribog Trajan – Trojan

o •

Glava peta: Mlada božanstva

Triglav. - Jula. - Radgost (Radigost). - Podaga. - Pripegala. - Crnobog. - Bezimena božanstva. Rinvid. Turipid. Turuvid. Pizamar. Crnoglav (Tijernoglav). - Boginje. - Domaći bogovi. o o o o o o o o o o o •

Triglav Jula Radigast - Radgost Podaga Pripegala Crnobog (Crni bog) Bezimena božanstva Rinvid, Turupid, Puruvid, Pizamar, Crnoglav Boginje Domaći bogovi

Glava šesta

Božanstva sudbine. - Vile. - Rusaljke. - Vodene nimfe kod Čeha i Poljaka.

Vile Rusaljke Glava sedma
o o

Kultus. - Žrtve. - Žrtvenici. - Hramovi. - Idoli. - Svete šume. - Izvori. - Vračari. - Proroštva. •

Glava osma

Život na onom svetu. - Da li i Sloveni verovahu u nj? - Suprotna svedočanstva. - Nav, bog Nija. - Raj. - Način sahranjivanja. - Groblja, pogrebne svečanosti. - Kultus precima u Rusiji. •

DODATAK o Svetovid (Svantovid) i Sveti Vid o Snimci kipova o Neke primedbe o slovenskim idolima
o

• • •

Miodrag B. Šijaković: Varijacije na temu slovenski mit Napomene

Luj Leže Slovenska mitologija Uvod
Ima prilično vremena, kako je moja pažnja prvi put bila skrenuta na slovensku mitologiju. Kad sam god. 1865. otpočeo svoja istraživanja o preobraćanju Slovena u hrišćanstvo, morao sam se zapitati: kakvi behu religiozni pojmovi neznabožačkih Slovena? Pa sam im tada u svome delcetu o Ćirilu i Metodiju[1] i posvetio dvadesetak strana. U to vreme one behu dosta nove; ali se i oslanjahu jednim delom na dokumente, koji se tada smatrahu za autentične, a koji su od tada već oglašeni za lažne. U god. 1880. pok. doajen Lihtenberger učinio mi je čast molbom svojom, da mu za njegovu Encyclopédie des sciences religieuses dam jedan rezime iz slovenske mitologije. To beše za mene prilika, da se ponovo vratim na proučavanja, koja uostalom nisam gubio iz vida. Moj prevod Nestorove Hronike, kojoj bejah posvetio toliko godina, jednako me je podsećao na ta delikatna pitanja. Članak iz Enciklopedije verskih nauka, znatno proširen i prerañen, ponovo je štampan u Revue de l'Histoire des Religions. Odatle je zasebno odštampan i pušten u svet pod imenom: Esquisse sommaire de la mythologie slave (Pariz, Leroux, 1882). Odštampana u vrlo malom broju primeraka, ova je knjižica odavno iscrpljena. Ponovo je štampana u drugoj svesci mojih Nouvelles études slaves.[2] Pišući ovaj rezime, ja sam pre svega pomišljao, da zadovoljim radoznalost francuske publike, kojoj su slovenska dela nepristupna, i koja uopšte ne zna, u kojim bi nemačkim knjigama mogli naći ozbiljnih podataka o ovim teškim pitanjima. Tako se desi, da sam ja učinio uslugu i samim Slovenima, kojima je jedan takav kritički rezime zaista oskudevao. G. Stojan Novaković, tada ministar prosvete u Srbiji, jedan od naših najspremnijih drugova, preveo je to moje delce, i odštampao u Prosvetnom Glasniku, br. 1. god. 1883. Ovaj je prevod preštampan u listu Slovinac, koji tada izlazaše u Dubrovniku. S druge strane, odlični slavista, g. Polivka učinio mi je čast svojim prevodom na češki moje Esquisse u Sbornik Slovanský, koji je ureñivao pok. V. Edvard Jelinek, god. 1883 (br. 8 i 9). On je svome prevodu dodao interesantne beleščice. Docnije je, trudom g. Gornickog, profesora gimnazije u Penzi, izašlo i jedno rusko izdanje u Filologičeskіe zapisk''і (Voronež', 1898). Uz to i najodlučnije slaviste Ralston u Athenaeum (8. april, 1882) Jagić u Archiv fur slav. Philol. (t. VI, str. 318) Beaudouin de Courtenay u Žurnal' Min. Nar. Prosvі''ščen (mart, 1882) behu primili taj moj skromni pokušaj s takvom simpatijom, koja me je nagnala, da ga se ponovo latim i proširim. Na žalost potrebe mojih lekcija na Collège de France dugo su morale moju pažnju odvlačiti na druge predmete. Prva je dužnost profesora da obučava. On nema prava dalje razvijati naučne probleme sve dok ne zadovolji prve potrebe svojih učenika. Tek 1895. god. mogao sam posvetiti dva semestra izlaganju slovenske mitologije. Ove lekcije brižljivo pregledane, štampane su kao rasprave od 1896. god. u Revue de l' Histoire des Religions. Tri najvažnije lekcije zasebno su odštampane. (Pokušaj o Perunu i sv. Iliji; o Svetovidu i bogovima na svršetak vid, o caru Trajanu u slovenskoj Mitologiji.)[3] Dve su čitane i u Akademiji Natpisa, koja se zainteresovala za novine u ovim studijama.

Smatrao sam za dužnost da ponovo pročitam u originalu sve latinske." Na žalost. koje ga karakteriše. Latina. Svarogu. God. Smrt mu nije dopustila da izvrši ovo preduzeće. Ovo delo privuče pažnju Dobrovskog. da se ne oslanjaju na poznije pisce. "Savetujem budućim mitolozima. da se bavi slovenskom mitologijom. rasprave o Crnobogu bamberškom. Danas se ovo delo ne bi moglo upotrebiti bez opasnosti. on je i Kajsarova i njegove naslednike stavio na oprezu od kakve varljive tendencije ljudske lenosti. da bi se podigao jedan definitivan monument. ali onim kritičkim okom. 263.). Ni najmanje se ne možemo nadati. Ona je morala privući pažnju Šafarikovu. Sreznjevski je u Harkovu u Rusiji objavio 1846. Hanuš je objavio u Lavovu (Lembergu) svoju knjigu Die Wissenschaft des Slawischen Mythus. Osim njegovih radova o Rusaljkama.. Graña je vrlo retka. Slovanske Starožitnosti (drugo izd. i ja sumnjam da će on ikada moći i postojati. Toliko isto se može reći i o Hanušovim radovima na češkom koji se odnose na mitologiju (ipak treba izuzeti Bajeslovný Kalendár. on je sastavio indeks mitoloških slovenskih imena.). koji mu posveti jednu kritičku studiju u jednoj svesci raznovrsne sadržine Slavin-a (drugo izd. Osim studije o Kajsarovu. koja se danas moraju izbrisati iz mitološkog reda. Grka. Hasterman. ne krijem. svoju vrlo poučnu raspravu o svetilištima i crkvenim obredima neznabožačkih Slovena. II Od kada je mladi ruski naučnik Kajsarov objavio u Getingenu 1803. U člancima koje je dao Rigerovom Slovnik-u Naučný (češka enciklopedija) i Pregledu praškog muzeja. mislim. grčke ili slovenske pisane spomenike. Taj monument nije još niko podigao. ali i to delo ne bi imalo onaj apsolutno kritički i odreñeni karakter. već da uza svaki članak navode najstarije spomenike. da ćemo za Slovene imati onakve radove. i vratiti u oblast mašte (Karus. Krodo. Tu se nalazi dosta imena. Vesna itd. On je pomišljao da ih pribere u jedno delo. i dalje). Karlo Jaromir Erben pružio je znatnu grañu za izučavanje slovenske mitologije. koju nije napisao. kakve je u našem veku imala mitologija: Indusa. 1865. da sam svuda sledovao savetu ovoga prvosveštenika slavistike. 1842. na žalost. Što se mene tiče.Prikupljajući u ovu jednu knjigu sve te radove dugog strpljenja. Ni sam Dobrovski nije bio verziran u tom pitanju.[4] izašlo je na svet mnogo radova o slovenskoj mitologiji. koji je pre repertoar folklora. Osim toga što je upotrebljavao lažna . str. Prag. koja se nalaze u dodacima II sv. Kelta ili Germana. koji mojim prethodnicima behu umakli. Pa sam tako isto sebi dopustio da iznesem i nekoliko novih hipoteza. Polel) ili folklora (Koščej. mi imamo vrlo malo ovih starih spomenika. koja je ponovo štampana u III sv. Ovaj indeks beše program za jednu slovensku mitologiju. Dobrovski nije imao prilike. veli on. da sam uzgred otkrio i nekoliko detalja. i. Karevit. svoje delo: Versuch einer slavischen Mythologie in alphabetischer Ordnung. koji se odnose na predmet ovih studija. a pisani ili nemi spomenici ni po koju cenu se ne bi mogli zameniti hipotezama. što bi izvesno bilo vrlo korisno.). celokupnih dela njegovih Sebrane spisy (Prag. Držim. 1863). Uostalom svi radovi ovoga perioda su unakaženi upotrebom lažnih dokumenata.. da vidim sve čime oskudevaju.

35) jedan rad o Kosmogoniji neznabožačkih Slovena. na ono nekoliko žurnih strana koje napisa za Rigerovu Češku Enciklopediju (Slovnyk naučný. kuda se ide. Tako je on 1866. U stvari on nas nije mogao poučiti ničemu ni slovenskom ni novom. da se mnogo manje odnose na Slovene u Rusiji. Erben veli: . . ali zna se bar odakle se mora poći.) nema ni deset strana. VIII str. Da bi i slovenska mitologija odlučno ušla u oblast nauke. da što se više svuda gleda mitologija.i ma da se on branio. jesu čista pozajmica iz lažnih . . da mogu reći. i protivu strasti. da i naučni deo ceo izgubi svoju vrednost. držim. Pesme i galicijske legende. Pogrebni običaji neznabožačkih Slovena (Moskva. God. tj.arapski spomenici koje je on citirao. Ozbiljno treba biti rezervisan i pri knjizi pok. trebalo je prvo očistiti njen teren od lažne grañe. da bi taj naš rad bio uzaludan. čitao u Kralj. U knjizi Faminčina (Famintsyne.[5] Uostalom on je vrlo malo kritičan. sećam se. po pesmama galicijskih Rutena. napravio mnogo larme o mitološkom svetu.) još i danas je jedan najdragoceniji repertoar. . 1868). t. izgledaju mi. nego na Varjage. da se ostvari i ova prethodna pogodba. izaziva se reakcija skepticizma. još manje za uporedno izučavanje ove mitologije u njenim odnosima prema mitologijama indoevropskih naroda. 1884. da njemu ne ostaje ništa drugo. i mitologija se tu davi u folkloru. t. koja se na njemu nagomilavala.) g. tj. izgleda. Moskva.[8] Kao primer reakcije skepticizma. da se svuda vide sami mitosi. 1885). IX. ali pisac hoće sve da navrati na mitološke teorije u korist vremena u kome piše. i objavio u Časopis Českého Musea (iste god. On beše vrlo oduševljen. da ga zajednički prevedemo. Uprkos sveg mog poštovanja prema uspomeni Bergenjevoj i Kotljarevskog.[7] Naročito ih je stavljao na oprezu od zloupotrebe folklora. 1870. sv. Naučnom Društvu u Pragu. navešću jedan zanimljiv članak Kipričnikova. pa mi predlagaše. Prosvі''ščen (septembar.Prag. Primećivaše. Erben je namerno pomešao mitologiju i folklor. u Žurnalu Min. prijateljem Bergenjem (Bergaigne). Nar.dokumenta. U svojoj zaista strogoj kritici o ovom delu (Archiv. kojima se Erben služio. str. Bez sumnje oblast slovenske mitologije postala je na taj način vrlo uzana. koji mi behu dragoceni prijatelji. Posle ovog pokušaja koji svu slovensku mitologiju stavlja na dvadesetak potpuno nevrednih strana. Kotljarevskog. 1866.ako se uvek ne zna. Ovaj je rad. 603 . Ovo sam delo čitao nekada u društvu sa svojim pok. iz hrišćanske književnosti. Odličan muzikolog Faminčin ne beše ni najmanje spreman za proučavanje slovenske mitologije. do odreći se sviju istraživanja o predmetu koji nas zanima.).apokrifnih knjiga. Napreci kritike poslednjih godina su najzad dopustili. na skandinavske useljenike. koje se mogu upotrebiti. danas se mogu zadržati jedva pedeset. Jagić je dao pametnih saveta svima mitolozima. Od dve stotine strana koje ta sveska sadrži[6]. do 69. Famincyne): Božestva drevnih' Slavјаn'' (Petrograd. Veliko rusko Afanasijevo delo: Vozrenіe Slavјаn'' na prirodu (3. 168. Kotljarevski se koristio lažnim spomenicima. str. Pa ipak nije baš tako.

U ovom rezimeu beleške su često puta mnogo duže nego li tekst na koji se odnosi. Po mome mišljenju jedno potpuno i jasno delo o slovenskoj mitologiji mora iscrpsti osnovne pisane spomenike. ili osloboñavajući ih besposlenih hipoteza i zbrke folklora slovenskog. otresajući ih najpre od svih fantastičnih veza i zbližavanja sa drugim spomenicima. Treba još videti ono o Rahmanima. Knjiga g. Ostatak je posvećen folkloru. ličnostima ili tradicijama. Mišljah. II izd. kosmogoničkim pričama.) Na jeziku pristupačnom većini učenih ljudi one pružaju jedan kratki zbijeni rezime. o njoj se mnogo pisalo. da ono nije ni malo grañe iscrplo. god. njegovom izučavanju posvećeni su zasebni listovi: u Češkoj (Český Lid). Luciji (Rachmanes. str." Nekoliko godina kasnije pisaše Krek u Archiv fur sl. Mbchal-a: Nákres slovanského bajeslovi." (god. 1876. u Hrvatskoj (Zbornik za narodni život). Perchta). 134) Ove rezultate. "Pokušaji o mitologiji. reskirao bi da se u njima potpuno izgubi. Ceo ovaj deo pozajmljen iz folklora zaslužuje doista da se prevede. germanskog ili čak indoevropskog. Mahal u svome predgovoru. ali su došle u njih iz hrišćanskog predanja ili iz stranih legendi. Za nj se oseća potreba. koja će predstavljati rezime svih legendarnih ideja slovenskog naroda."Slovenska mitologija je jedna najteža grana slavistike. Philologie: "Što se tiče slovenske mitologije do danas postignuti pozitivni rezultati ni najmanje ne odgovaraju utrošenom vremenu. 1887. koje je tako teško dobiti. Na taj način on počinje jednom glavom o kosmogoničkim idejama Slovena. do 440. skoro potpun i dovoljno jasan o onome. i koje će malo čitalaca i pokušavati tražiti po originalnim spomenicima. str. Kreka naročito je upravljena slovenskim čitaocima. samo šezdeset njih govori o slovenskoj mitologiji. većinom su rastureni po raznim slovenskim zbirkama. u Rusiji (Živaја Starina). nigde nema jednog rada u celini. toga radi on izostavlja mnoštvo sitnica. 378. ima mesta sasvim drukčije raditi. svetačkim danima: Ponedeoniku. u Bugarskoj (Sbornik' za narodni umotvorniја)."[9] Na žalost. Sredi i Petku. (Skica iz slovenske mitologije). od dve stotine dvadeset strana ove knjige. ali osim nekoliko dobrih članaka o pojedinim pitanjima. što nam izvori kažu o slovenskoj mitologiji. neuk ovim studijama. Niko bolje to stanje ne može shvatiti nego onaj koji bi preduzeo da odbaci sve ono što pripada haosu protivrečnih hipoteza osnovanih najčešće na rasuñivanju ili na a priori. Stoga sam se rešio. ili bar po načinu francuskom. da sam takav rad našao u knjizi H. Krek je preduzeo sabiti u izvestan broj strana svoga lepog dela: Einleitung in die slavischen Literaturgeschichte. koje se vezuju za hrišćanske legende i apokrifne knjige. (Graz. koje doista postoje kod Slovena. u Srbiji lepo ureñivani . legendama koje prouzrokuju meteorološke pojave. ja mislim. govoraše g. Čitalac. Potpuno pravedno ceneći i ovo lepo delo. Perhtu. još se jednako očekuje jedan odreñeni rad u celini. koja je štampana u Pragu 1891. u Poljskoj (Wista). Slovenski je folklor beskonačan. i da u jednoj francuski ispisanoj knjizi. da prikupim glavna fakta iz slovenske mitologije u jednu celinu. za koje pretpostavlja da su poznate. On još prima uz to i neke spomenike. koji su danas oglašeni za apokrifne.

sa mitologijom istočnih naroda. kao veoma pomoćne mi i korisne radove g.osim u izvesnim jasnim obeleženim slučajevima. da se nadam. no ne tvrdim da ću ih i sistematski grupisati. god . trebalo bi ne znam koliko tucadi svezaka. koje su ih do sada kvarile. Ali ne smatram.koji se odnose na neznabožačku periodu istorijskoga života Slovena. da će oni isto tako učiniti i prema ovoj knjizi. predanje o kultusu kućnim bogovima. moram spomenuti. i koje se jednako ponavljaju. No na žalost. na kojoj stoje mitologije ostalih indoevropskih naroda. Tatara. da još dublje proniknu u ova delikatna istraživanja. Oni će u njoj naći nekih sitnica kojih nema ni u jednom ranijem delu. sve dokle budemo osećali jaku oskudicu u pisanim i nemim spomenicima neznabožačkog vremena. Ovi radovi i mnogi drugi rastureni po najrazličnijim zbirkama biće spomenuti u svoje vreme i na svome mestu. 1901. Nemaca kod Čeha ili Poljaka).evropskoj naučnoj literaturi.. . jer bi bilo vrlo dugo istraživati u kojoj je meri on mogao biti izmenjen hrišćanskim legendama. iz naših repertoara potpuno iščeznu sve greške. da iz naših knjiga. Simpatija s kojom su moje slovenske kolege prihvatili pokušaje koji su joj prethodili. Ovakva kakva je. Briknera. a pored toga i izvestan broj hipoteza ili tumačenja koje ja ne namećem. dopušta mi. kod Rusa. pa radove Aleksandra Veselovskog. ako još ove pisane ili neme spomenike može objasniti ili dopuniti kakvo narodno predanje. uveren sam."Karadžić". Ovaj će pokušaj možda uliti učenijima i veštijima od mene želju. ipak mi je bilo nemogućno ići za njim na tako prostranom i rñavo ograničenom zemljištu. Namerno odbacujem sve teorije. Ako sam iz principa odbacio folklor . Prikupljam rasturene odlomke po pisanim spomenicima. koji su izašli u Izvi''stіја Petrogradske Akademije Nauka.ako ih ima. biće nam vrlo teško postaviti slovensku mitologiju na istu nogu. kao što će se videti. da je folklor nerazdvojni i bitni deo mitologije. one će učiniti. sa kojima su me zbližili i sprijateljili više od tridesetak godina revnosnoga izučavanja. Ni po koju cenu ne želim ponovo otpočeti koliko korisnom toliko i opasnom Afanasijevom knjigom. Meni se čini. Varjaga. ja se i na nj pozivam (npr. odlučno odbacio i litvansku mitologiju. ova će knjiga popuniti jednu prazninu u našoj naučnoj literaturi. . o pojmovima o onom drugom svetu). pozajmicama od susednih naroda (Grka i Arbanasa kod južnih Slovena.ma koliko one bile privlačne. prenebregavam sve veze. Maja. Pored sveg plemenitog i korisnog truda Mahalovog. klasičnoga ili germanskoga sveta. koji su objavljeni u Archiv fur slav. Finaca. . Phil. Od toga se ja unapred ograñujem. ali za koje na se uzimam potpunu odgovornost.[10] Pored ovih specijalnih radova. o kojoj ja ne znam ništa. da je prostor slovenske mitologije jedino obeležen i ograničen pisanim i nemim spomenicima . ako smem reći . Maretića. sve sisteme. Sadržina tih strana biće izvesno za mnoge čitaoce ne Slovene jedno otkriće.ja sam isto tako iz opreznosti ili skepticizma. Jagića. Prikupiti i rezimirati sve što je do sada izašlo o folkloristici.

Lav u Bambergu. ruska Nestorova hronika. Saksa Gramatika. u biografa Otona Bamberškog).Nemi spomenici. delom slovenskih. ili u nemačkim hagiografima (napr. koji se odnose na mitologiju. Dalimilova. . da li oni. 2) U latinskim. da bi bili neosporne autentičnosti. Knitlinge Sage (Knytlinga Saga). govoreći o tome. Oni koji su dugo smatrani za dosta verne. nemačkih sveštenika. Nekoliko nejasnih odlomaka u hramu u Arkoni.Glava prva Izvori za slovensku mitologiju Slovenski hroničari. . i u duši svojoj da opravdaju uništenje idola i rušenje njihovih svetilišta. kao: Titmara.[12] Pisane spomenike.malo sumnjiv . Konstantina Porfirogenita. jesu delo hrišćanskih sveštenika. podrazumevaju Slovene stare Rusije. najčešće stranih. ili bar nemamo takvih. a što je još gore. čije se poreklo gubi u tami onoga vremena. da dobijemo potpunu sliku o celini ove mitologije. Saks Gramatik. Dosta su mnogobrojni izvori za slovensku mitologiju. No pri svemu tome.idol pronañen u Galiciji. te ih treba najozbiljnije kontrolisati. obrede i praznoverice neznabožačkih Slovena. koji se odnose na slovensku mitologiju. treba tražiti: 1) U prvobitnim hronikama slovenskih zemalja koje su pisane u narodu. Pesme i narodne priče. Titmar. nemačkim ili danskim hronikama. ali ni jedan nam ne daje dovoljan broj podataka ni mogućnosti. način kojim su obožavana . 4) U arapskim pisanim spomenicima (Massoudi-a.Strani hroničari:Adam Bremenski. Saks Gramatik.kultus. koji nisu možda ni slovenski ni mitološki. kao što je pisac Ruske hronike. čije su idole i hramove tako rado opisivali: Adam Bremenski. koji daju samo kratke podatke. oni se na nj osvrću samo kad hoće da istaknu "sramne" neznabožačke obrede. istorici Otona Bamberškog. ili skandinavske Varjage (Normane). Glavni pisani spomenici. jedan .to je sve što nam je ostalo o onom tako bogatom slovenskom kultusu. Nemamo nemih spomenika o ovom kultusu.Jezik. danas su oglašeni za lažne. izmenjale su se postepeno pod uticajem hrišćanskih ideja ili stranih književnosti. biografi Otona Bamberškog i ruska Nestorova hronika.Apokrifni izvori. nekoliko vajarskih radova do danas sačuvanih u danciškom muzeju. Nadahnuti najdubljom mržnjom protivu slovenskog paganizma. Knytlinga Saga. . Helmold. vizantijski hroničari. . . na ostrvu Rujnu. oni nam rasvetljavaju prirodu izvesnog broja božanstava. poljska hronika Dlugoševa.[11] Nemamo nikakvog pisanog slovenskog spomenika (teksta) iz neznabožačkog doba. Helmold. Titmar. Češke hronike Kozmina. . Ibn Fozlan-a) koji su vrlo nejasni. 3) U vizantijskim pisanim spomenicima: Prokopa. Adama Bremenskog. kao idoli u Prilvicu. jer treba najpre rešiti.

1114. pa umeće tu boga sunca Dažboga. ukoliko ti podaci potvrñuju rukopise. jednom prosvećenom čoveku. o Dažbogu.[13] . o žrecima. izgledaju vrlo neverovatna. govoreći da knez Višeslav pretiče hod Horzin? Priznajem da mi ova huljenja na veru. I Slovenski hroničari iz raznih slovenskih zemalja Za poznavanje prvobitne Rusije Nestorova Hronika sadrži jedan neocenjivi dokumenat. razne obrede i dogañaje iz verskoga života neznabožačkih Slovena. govoreći pod god. Jedan nastavljač prvobitne hronike (rukopis zvan ipatski). koji svojim najstarijim pa i današnjim oblicima svedoči i o prošlim vekovima. Ovaj hroničar pisaše krajem XI i početkom XII veka. Simarglu. tumače imena jelinskih bogova. U ovom stavu kao i u imenima izvesnih božanstava. Crkvene propovedi čine samo nejasne aluzije na neznabožačke verske obrede. On nam daje o ovim idolima. pomenutih u osnovnoj hronici. Stoga je ovaj analista mogao tada poznavati sinove prvih Hrišćana i pribrati tačne podatke o kultusu njihovih predaka. da priziva vetrove. Rusija je bila zvanično u hrišćanstvo preobraćena 988. detaljne podatke. pruža tačne pojedinosti o Perunu i Velesu. itd. idole. i koji nam naročito svojom toponomastikom dopušta iznaći. On nam još kazuje i kakve su ideje vezane za lica. unuka Dažbogovog. i čije je postojanje utvrñeno i drugim pisanim spomenicima. da izjednačuje sunce sa velikim bogom Horzom. da u dva maha poziva jednog ruskog kneza. u crkvenim obredima. ima ih i koja su apsolutno izvan svake sumnje. o bogu Svarogu. Priznajem. g.5) U današnjoj folkloristici. On nam. I Novgorodska Hronika potvrñuje izvesne tekstove Nestorove Hronike. pod perom jednog hrišćanina srednjeg veka. Egipćane. pričama ili pesmama. zbornicima ili raznim religioznim zbirkama prevoda vizantijskih pisanih spomenika. Podaci koje daju ruske hronike dopunjuju se nekim dokumentima srednjovekovne književnosti. Stribogu. koje je crkva zabranjivala. 7) Najzad u jeziku. Odlomak epske poezije pod imenom: "Slovo o polku Igorovu" sadrži nekoliko takvih mitoloških aluzija. ili onih koji se bar tako zovu. Rusalijama (neznabožački praznici). Mokošu. da su one vrlo sumnjive. Je li mogućno da se jednom hrišćaninu srednjeg veka. udaljuje se dosta od svoga predmeta. nije teško ne naći stranačkih utecaja. više-manje. dopalo da izaziva neznabožačke uspomene. unuke Stribogove. 6) U teološkim spisima srednjega veka koji ciljaju na neznabožačke obrede. svešteniku. i daćama. o žrtvama njima prinašanim. Ako su i neka imena izopačena klasičnim uspomenama. koji imenima slovenskih božanstava. više-manje. ili bar nagañati: o mestima na kojima se vršio obred.

navlaš obilazi neznabožačko doba. svoje kućne bogove (penates). Može li se iz ovog stava zaključiti. koji se bavio verom neznabožačkih Slovena. pruža nam neke pojedinosti. Prvi hroničar. koja je dušu svoju pozajmila iz Kozmine hronike. iste lucos et arbores aut lapides adorat. Tako ona kaže. Pšemisla. Ako se malo ispravi tekst na izvestan način. pa dodaje.[20] Na drugom mestu (knj. Hronika učitelja Vićentija ne manje mrzi i izbegava neznabožačke stvari. ille montibus sive collibus litat. ona će nam kazati (II. čas književnim a čas prostačkim latinskim jezikom. noseći na svojim leñima sve svoje pretke (dědky své).što je tačnije. otac češke istorije. da su Česi obožavali Peruna (Jupitera). da je kneginja Teta naučila narod obožavati Oreade Driade. takoñe ne dodaje ničega pozitivnog onim tako tamnim podacima svog prototipa. priča svojim. Na žalost odavde ne vidimo ni imena tih idola.. I kad ipak mora učiniti kakvu aluziju na bogove neznabožačkog vremena. idola surda et muta rogat et orat. čija imena i postojanje uostalom ništa nam ne dokazuje? Na drugom mestu (knj. on uporeñuje neznabožačke Pruse sa zverovima. Sve što nam kazuje o Poljacima pre hrišćanstva jeste: da su bili poligamiste: "Istorum gesta quorum memoriam oblivio vetustatis abolevit et quos error et ydolatria defoedavit.[18] i njega su obožavali Sloveni i Saksonci.) takoñe postala iz Kozmine. da su Česi obožavali idole. Ali je vrlo rezervisan u svemu što se tiče slovenske mitologije. 8) Kozma veli.[16] Dalimilova stihovna hronika. žrece. . jeste arhiepiskop Dlugoš. Kozma im daje klasična imena:[14] "Ergo litate diis vestris asinum ut sint et ipsi vobis in asylum. 1153). doživljaje čeških legendarnih kneževa: Kroka. ne manje interesantan. kojih nema u latinskoj frazeologiji njenoga duhovnog oca (prototipa).[15] Iz ovog stava jasno se vidi. da je u Brandeburgu postojao jedan idol sa tri glave. II. . stih 6) da se Čeh (Cech) odselio iz Hrvatske u Češku. i jednoga boga pakla.. pošto je ona napisana na češkom jeziku. jednu boginju rata.[17] I malo dalje (oko god. te na njih ni najmanje ne podseća. Svetovida (Marsa). ili Longinus. On nabraja neznabožačke obrede koje je ukinuo knez Bretislav II. Neklana. da stari Česi zvahu nav stan mrtvaca: "Potom Kroh jide do navi" (zatim Krok ode u nav). Drugi jedan. Sadrži nekoliko dosta tamnih aluzija na kultus brandeburških Slovena: "cum in dicta marchia gens adhuc permixta Slavonika et Saxonika gentilitatis ritibus deserviret et coleret ydola". Ljubuše. Pulkavina hronika (XIV v. Jupiter et ipse Mars. spomenik spomenusmo u početku III glave. koji je pisao pri kraju . glava XLII). Hostivida. Hamadriade. Gallus-ova hronika[19] (prva godina XII veka).Češki hroničar Kozma iz Praga (XII vek).sicut el hactenus multi villani velpagani hic latices seu ignes colit. alia quae ipse fecit. ili bolje istorik poljski u srednjem veku. potpuno ćuti o veri neznabožačkih Čeha. II. Noc votum fiere summus. i to je sve. memorare negligamus". Ipak. vrače koje progna. otkriva nam. sororque eius Bellona atque gener Cereris iubet". itd. koja uostalom i nije poljskog porekla. tj.

s obzirom na siromaštvo slovenskih izvora kod zapadnih naroda. slušati pričanja raznih misionara. on bi hteo. On govori o hramovima. Cereru sa Marzanom. što mi danas možemo imati dosta jasnu sliku o religioznom životu baltičkih Slovena i onih sa Labe. što nam pomaže da je bolje rastumačimo. Marsa sa Liadom. stanovao je na granici Slavije u jednom gradu. On je tu zbirku skoro objavio. idolima. Dlugoš voli poljsku domovinu.1481) svoju Historia Poloniae. kanonik gradske katedrale pisac je Gesta Hammaburgensis eclesiae pontificum. On je živeo u prvoj polovini XI veka. No pri svemu tome.[22] Izjednačuje Jupitera sa Yeszaom. Plutona sa Nijom. oživi Dlugoša. žrtvama (čak i u ljudima). Pohañao je Dance. ili napore germanskih misionara da ih preobrate u hrišćanstvo. Ne propušta ništa što se tiče začetka njenoga života. boga života Zywie.XV veka (od 1455 . II Strani hroničari Dok su češki i poljski hroničari namerno prenebregavali neznabožačko doba u istoriji svojih naroda. tvrdi da je u Gnjeznu bio i jedan hram prvoga reda: "delubrum primarium ad quod ex omnibus locis fiebat congressus. godišnjim svetkovinama. Jedan od tih podataka objašnjava nam i Dlugoševe zablude. Na njemu se vidi uticaj klasičkih i hrišćanskih uspomena. koji je zahtevao da postane njihovom hrišćanskom arhiepiskopijom. trudi se da iznañe svoje bogove kod starih Poljaka. u III knj. koji nam pričaju borbe Nemaca ili Danaca sa danas već nestalim baltičkim Slovenima. mogao je ispitivati arhiepiskopsku arhivu. Naročito se njihovoj svedodžbi ima zahvaliti. što se tiče slovenske mitologije. kao katolička mitropolija. Brikner je još našao[23] nekoliko podataka u jednoj zbirci crkvenih beseda na poljskolatinskom jeziku. i najzad ih nalazi šest. Samo. kako je on prepunjen klasičnom mitologijom. većinom su bolje informisani. uzima za imena pojedinih božanstava oblike. i poslednjih godina vrlo se malo važnosti pridavalo Dlugoševim podacima o starim božanstvima njegove zemlje. nije manje istina. Pošto je Gnjezno. Adam Bremenski (iz Bremena) učitelj u istoj varoši. naročito Skandinavaca i baltičkih Slovena. koji se ponavljaju u ovom ili onom narodnom refrenu. uprkos hrišćanstvu. sveštenicima. da u X veku sve zemlje s desne strane Labe i Sale (izuzimajući predeo izmeñu ušća Labina i toka reke Trave) behu još naseljene slovenskom rasom. sedište primasa. od kojih su se neke. U svojim Gesta Hammaburgensis eclesiae pontificum on priča istoriju ove arhiepiskopije i istoriju obližnjih naroda. tiče se naročito naših mitskih bića. U ovo vreme u pravoj Poljskoj beše već nekoliko vekova potpuno nestalo paganizma. stranci." Očigledno su na nj mnogo uticale i hrišćanske ideje. On zna i za boga vremena (temperies) koji se zvao Pogoda. sačuvanih u petrogradskoj biblioteci. Ako je identičnost Plutona i nije sporna. njegova svedodžba nije sasvim za odbacivanje. svetim drvetima. da je ono igralo istu ulogu i u neznabožačko vreme. Mi zaboravljamo. izlaže trude kneza Gottschalk-a na . R. Br'ckner[21] trudio. da. Dijanu sa Dzevana-om. a jedna se i zove Stado. da je ta nyja srodna sa nav-om kod Čeha. sačuvale i do danas. a osobito stanovnika ostrva Rujna. Nedavno se g. Venusa sa Dzydzilelya-om.

i 83. Sloveni. i misli da je to isto božanstvo kao i sveti Vid korvejskih kaluñera. i glava 12. da veruju u postojanje jednog najstarijega boga. o kultusu Bogu Provenu (83).[24] Dokazuje nam da su stanovnici Rujna bili više odani kultusu zlih božanstava nego ostali Sloveni (Descriptio insularum. Voelkel. glava XVIII) on ukratko opisuje varoš Retru (Rhetra) sa njenim hramom. 27). čini glavni predmet njegove hronike. Nabraja u nekoliko mahova mučenja. 19). U toj misiji on bi poslat k njima oko 1155. čije gostoprimstvo veoma hvali. najvažniji izvor za istoriju Slovena u srednjem veku. Slovena i Šveñana (I. o hramu u Retri i bogu Radgostu. Koristio se Adamom Bremenskim od koga mnogo pozajmljuje (testis est magister Adamus). Veruje u izvesno srodstvo sujeverja Saksonaca. priča (III. Zna da je postojao Svetovid. on piše: ad laudem Lubecensis eclesiae (posveta na knjizi). da je znao i slovenski jezik. II. od koga svi drugi proizlaze. u njegovoj prvoj knjizi. o Sivi. o idolu Podaga. boginji Polabljana. o kultusu Crnom Bogu (I. Njihova je zemlja za nj "terra horroris et vastae solitudinis". ili njihov povratak u ovo posle otpadništva. (I. XXVIII) o skandinavskim božanstvima: Toru. druge knjige jesu najvažniji izvor za našu studiju. da su Sloveni voleli praviti idole sa više glava (što tvrde i drugi pisani spomenici). o bogovima koji imaju i koji nemaju svojih idola. Izgleda. kojima se on bavi. XIV). ili onih.[26] U savezu sa vladikama Oldenburga Vicelinom i Geroldom pridružio se njihovim naporima da pokrste neznabožačke Slovene. Na žalost ni na pamet mu nije palo.preobraćanju u hrišćanstvo Bodrića. kao što je dao (glave: XXVI.[25] Njegova mržnja na paganizam ne smeta mu. bez sumnje usled njihove odanosti paganizmu: "Slavorum animi naturales sunt infidi et ad malum proni ideoque cavendi". Njegovo se uverenje ne koleba. 1009.[27] Titmar (roñen 976. on nam kazuje. Helmold uostalom ima dosta rñav pojam o Slovenima. Pribislav je bio hrišćanin. i ako one ipak nisu jedine. "qui omnes barbarorum gestas res in memoria tenent". potvrñuje (II. 40. Često citira izveštaje očevidaca. No on se tako isto služi i zapisanim predanjima i pričanjem slovenskih staraca. da se ne zadržava na neznabožačkim stvarima: "Inutile est acta non credentium scrutari. koji su se iz hrišćanstva povratili u svoju staru veru. podignutim u čast demonv quorum princeps est Radigast. Pruža više pojedinosti od Adama Bremenskog: o veri neznabožačkih Slovena. Tako (knj. i pratio je cara Henriha II u njegovom pohodu protivu poljskog kneza Boleslava Hrabrog. Princip mu je. umro 1018) bio je kanonik u Magdeburgu. da istakne i dobre osobine neznabožačkih Slovena (II. bog ostrva Rujna. 18). kao što i sam naslov kazuje. koja su iskusili hrišćani od nekrštenih Slovena. obalskih stanovnika Labe i Baltičkog mora. jesu osim Vagrinaca još i Ljutići i Bodrići izmeñu Labe i Odre. Ova hronika ne prelazi godinu 1170. jer navodi neke reči i piše dosta tačno neka imena. Priznaje uostalom. XXVII. kao što misli jedan komentator hronike. paroh parohije Bozau oko jezera Plena (Ploen) u zemlji Slovena Vagrinaca (Wagriens). da su se Nemci prema njima rñavo ponašali. g. Vodanu i Frigi (Fricco). . što nam je dao tako malo podataka. Njihovo preobraćanje u hrišćanstvo. Glave 52. 52). 60) da je u ovom istom gradu Retri i vladika Jovan bio prinesen na žrtvu bogu Radgostu.." Ipak mu se omaknu više zanimljivih sitnica za našu studiju. da imaju svetih šuma (83). God. i primljen je od kneza Pribislava. I mi imamo samo žaliti. Poreklom Holštinac. 8). Helmold je bio sveštenik crkve u Libeku. da nam i o idolima slovenskim i njihovom kultusu da onako potpunih pojedinosti. Helmoldovo delo Chronicon Slavorum jeste. Naziva ih "natio prava et perversa" (I. 41) odvratnost Slovena prema hrišćanstvu i njihovo rñavo postupanje sa hrišćanskim popovima.

i slovenski paganizam bi sasvim uništen. To je jedan fini i elegantan prozaista. tot templa habentur et simulacra demonum singula ab infidelibus coluntur. da leži izmeñu šume: mese . Ime mu znači. na koju aluzira: "Posteri autem (tj. ležeći na Sali. sveta šuma Žutibor (Zutibore). nuncupabant eam vel a quadam virgine seducta". što se takoñe potvrñuje svedočanstvima Saksa Gramatika i Otona Bamberškog. 56) "Bele knegini. Na desnoj strani Sale življahu razni narodi. (VIII. Ovaj grad. 55). Titmar piše: "Quot regiones sunt in his partibus. Ali ovo tvrñenje biva usled istorije o vampirima. "Cum execranda gentilitas ibi veneraretur" (VIII. Na poziv Apsalonov Saks napisa svoje Gesta Danorum. No i pored njegovih predubeñenja omaknu mu se ipak i po koji dragoceni podaci. id est mediam regionis. ipak posvećuje čitave dve strane opisu varoši Redarv (Redarinaca). da su postojali i sveštenici. daje mu drugu etimologiju. lector amate. tamen. to bi doista bilo jedno zanimljivo svedočanstvo u njihovu korist." (VI. quod pulcher mons dicitur" (IV. kao pagus Silensis (VIII. 59). i on je i nagovorio ovog da udari na Vende ili nekrštene Slovene. Svi njegovi prevodi nisu tako srećni. kad i ostrvo Rujan potpade pod dansku vlast. ut scias. vanam eorum superstitionem. čiju su sliku Ljutići nosili na svojoj zastavi.[31] Saks Gramatik je Danac.. 23). 63). Namerno izostavlja istraživanja neznabožačke istorije svoje dijeceze. članovi velike porodice Srba ili Soraba. koji toj varoši daje ime Retra. id est pulchra domina" (X. 25) I Helmold veli: "Praeter penates et idola quibus singula oppida redundabant" (I. Hoće da veže njegovo poreklo za Rimljane: "Et quia fuit haec apta bellis et in omnibus semper triumphalis antiquo more Martis signata est nomine". i koja je bila jedno od glavnih svetilišta njihove vere. Merzeburg je u ovo vreme bio na samoj granici germanskog plemena.šuma. Kako-tako Titmar je morao pribrati nekoliko beležaka o njihovom jeziku. Prirodno je što mu njihova neznabožačka vera izgleda gnusna.[30] Zna da su kod Ljutića hramovi i idoli vrlo mnogobrojni. 45). 4).[33] Apsalon je bio tajni savetnik kralja Valdemara. . 59). da Sloveni nisu verovali u vampire.[29] i svedodžba. Bio je sveštenik. koju zove Riedegost.. quae bona interpretatur (IV. Ipak on zna i slovensku etimologiju.[32] jednog od najznamenitijih državnika i prelata srednjega veka. episkopa Lunda u Skaniji. što ne voli Slovene. 14). Titmar zna. Helmold skoro tako isto kaže. kad prevodi Medeburu (drvo bogato medom) sa mel prohibe. "Bolizlaus qui maior laus interpretatur" (IV. O njegovom životu malo se zna. ali voli da opisuje snove. Njegov germanski patriotizam buni se na pomisao o slovenskoj mitologiji.[28] Spominje jednu bezimenu boginju. potvrñuje se pismom svetog Brina caru Henrihu II. Sloveni) Mese. 10) su poginuli u borbi protiv njih. bor . Titmar je u osnovi sujeveran.postane vladikom u Merzeburgu. i svoja pričanja počinje krajem IX veka. Najzad i pored sve njegove mržnje. utvari. koji su vršili kultus ovom bogu. da su oni imali idole (III. On ima uostalom jake razloge. i Dobrawa. 65). npr." (VI. Dva njegova pretka (I. i u prilici ih navodi: "Belegori. idole. na samoj granici Saksonije i Slovenije. On opisuje hram u ovoj varoši. On nam kazuje i neka imena svetih mesta. i umro je prvih godina XII veka. Titmar nadahnut svojim klasičnim uspomenama. a bogu ime Radgost (Redigost). U protivrečnosti je sa Adamom Bremenskim. Tvrdi da se kod nekrštenih Slovena sve svrgava smrću (I. i opisuje proroštva činjena pomoću svetih konja.izmeñu. 19). "Quamvis autem de hiis aliquid dicere perhorrescam. osobito one boga Svarožića (Zuarasici). beše slovenskog porekla. Kad bi se iz njegovih tvrñenja moglo zaključiti. Pridodat je bio ličnosti Apsalona. koju on daje o kultusu ovom bogu. te se taj napad svrši padom varoši Arkone 1168. On zna.

koje priča. Užasno izopačava osobena imena. U onome. Mi mu još dugujemo i dragocene podatke o kultusu Ruñevida. ipak mu se (Saksu Gramatiku) ne može prebaciti. koje tada kružahu. Tiarnoglovius). On se koristio. U ovoj svojoj prvoj misiji pokrstio je više od 20 000 Slovena. što se odnosi na ovo božanstvo. koje se nas tiče. 1123. namesti i jednoga vladiku za Pomeraniju u Volinu. Pizamar. pozove ga knez Boleslav III da pokrsti Pomeranske Slovene. O svemu tome Apsalon mu je dao sve podatke. a to su: Turipid. No kao i Helmold on brka Svetovida sa svetim Vidom. ali ne i tvrditi. o proroštvima. Ona je sreñena pod nadzorom i nastojanjem vladike Apsalona. hrišćanin (pokršten je u Merzeburgu). a to nam i on sam kaže u svom predgovoru. te mu je to učinilo znatne koristi u njegovim misijama kod Slovena. Ljtetin. Porenutius). Je li on bio očevidac dogañaja koje priča? Ovo se može samo pretpostavljati. ne treba ih prenebreći. Oton poseti varoši: Pyrice. koje se potrudio i prevesti na latinski. g. koji mi imamo o borbama rujanskih Slovena sa Dancima. U .[37] podiže crkve. U svakom slučaju episkop Apsalon. Pizamar i Crnoglav (Turipid. Oton se rodio u drugoj polovini XI veka.[36] Po povratku u Nemačku postane vladikom u Bambergu. Njegova istorija Danaca je jedini značajan dokument. poslednje je jasnije. Poreklom iz Švabije. Saks je mnogo potpuniji od Helmolda. Knitlinga Saga obuhvata dansku istoriju od početka X veka. i sagradio je jedanaest crkava. Ovo zanimljivo mešanje neznabožačkog boga i hrišćanskoga sveca lako se objašnjava onim mislima. Bez sumnje nisu bolje prošla ni imena božanstava. U Poljskoj je bio ostavio lepih uspomena. gde ga primi knez Vratislav. danas Wollin. o Arkoni. da je bio dobro o svemu obavešten. čak ih dopunjuje. kojih nema u Saksa Gramatika. Torevida i Porenucija (Rugievithus. maja 1106. da sastavi svoju knjigu. jer nam kazuje imena triju božanstava. Potvrñuje pričanja Saksa Gramatika. i svršuje se godinom 1187. žrtvama i sujevericama rujanskih Slovena. Sadrži samo nekoliko vrsta koje se odnose na vreme. i očevidno znači: bog ili idol crne glave (čarnoglavy). u mladosti boravio je neko vreme u Poljskoj. mogao je pribaviti i izvešća.[35] Biografije vladike Otona Bamberškog sadrže jedan osobito značajan dokumenat za izučavanje slovenske mitologije. da je imao predrasude svoga veka i svoje kaste. Naučio je poljski. da je poznavao Saksovo kazivanje. Pripisuju je Olafu Torzonu (Olaf Tordzon). kojih nema u Saksu.pun je latinskog klasicizma. te je jasno. o kultusu i uništenju idola Svetovidovog. Doprineo je braku Vladislava Hermana sa Juditom sestrom cara Henriha IV. zatim pričama Islanñana (Tylensium) i kazivanjima vladike Apsalona ("Absalonis asserta docili animo stiloque complecti cure habui"). Kako je on savremenik poslednjih dogañaja. Tako knez Pryslav kod njega je Freedevus. No po njegovom odlasku izrodiše se mnogobrojna otpadništva. Porevitus. Njegov danski patriotizam je možda vatreniji od hrišćanske mu vere. i da ga je ono i podstaklo. da mu o njima da ozbiljnih podataka. i bi posvećen u Rimu 13. istorija Knidovih potomaka. Volin. Koloberg (danas Kolberg). Kamin. koji je učestvovao u svim tim krupnim dogañajima. on ode tamo. Prva dva imena je vrlo teško protumačiti.[34] Pored istorije Saksa Gramatika meće se i Knytlinga-Saga (Historia Knytidarum) tj. Može se misliti. Ma kako bili mršavi njegovi podaci. velikom svetilištu slovenskog paganizma. God. starim narodnim pesmama ("maiorum acta patrii sermonis carminibus vulgata"). naročito iz Valerija Maksima. postarao se. Iako izgleda da je malo fanatik. po svoj prilici.

kako izgleda. Štetin i Julin imañahu svaki po tri planine. i obuči ih da svoje mrtve sahranjuju u groblje. poveriše ga čuvanju jedne starice. Štetin. odsečenih noseva. Ebo je dakle svedok vrlo dostojan poverenja za sve što se odnosi na drugu misiju. obojica poreklom iz Češke (knj. (V. istina. na najvišoj stajaše idol Triglav. Ebo (Ebbo) kaluñer iz Bamberga napisao je oko 1151." Ebo nam opisuje u Štetinu neke veoma teško razumljive spomenike o neznabožačkom kultusu. Stanovnici ponude Otonu novac.. svoj Vita Ottonis. veli vojvoda poljski. osobito pričanjima popa Udalrika (Udalric). koliko su vredeli ti talanti. on stavi obe crkve pod zaštitu dva sveca slovenska: sv. i koji je tu privlačio svake godine veliki broj naroda. da je to čovek srednjeg veka i to crkveni. Oni behu. za koje su stanovnici bili utrošili na tri stotine talanata. O njima nam Ebo pruža dragocenih pojedinosti. interius autem dii stant manu facti. da stanovnici grada Julina (ime mu je od Julija Cezara!) poštuju jedan stub podignut u čast ovog velikog čoveka. ovi su idoli jedva na nekoliko pari volova odvučeni na lomaču. Vaclava. gde nañe veličanstvene hramove (magni decoris et miri artificii). I). da bi podstakao svoje jednoverne.početku god. naravno ne zaboravljajući. Mnogi su neznabošci po svojim kućama posakrivali male idole. Saopštava jedno autentično pismo vladičino papi. Ovaj je grad bio čuven po kultusu jednome idolu. prividno. singulis nominibus insculptis galeis atque loricis terribiliter vestiti. kad su mu oduzeli te idole. i. Njemu se može čovek poveriti. koja nisu baš sasvim neistinita. i koji još čuva njegovo koplje. Oton za tim ode u Hozegov. On je bio poznavao vladiku. koji je Otona pratio u njegovoj drugoj misiji. koja je očevidno imala religiozni . ipak. Ovo se svedočanstvo slaže sa Titmarovim čudnovatim načinom. a ne po šumama ili poljima. da im ne dira svetinje. Uznoim. Ebo najpre konstatuje neznabožački fanatizam Pomeranaca: Tanium esse gentis illius ferocitatem. bio jedan poverljiv i inteligentan posmatralac. poruši im idole. Sa jedne od tih piramida.[39] Kad je vladika došao u grad Hologast. Knjiga II vraća se na istoriju grada Julina. danas Guckov. koji je podigao Julije Cezar. Bez ruku. ukrašene srebrom i zlatom. izvrtenih očiju. veli on. 1128. on se odmah vraća paganizmu. da ne pribegavaju vradžbinama. pyramides magnae et in altum more paganico muratae. poseti Havelberg. čije ime. Volegost. ili 1152. Manje je pouzdan za prvu misiju. nije zabeleženo. 23) "Huius parietes variae deorum. pa da bi što bolje pridobio ljubav i naklonost novopreobraćenih. dearumque imagines mirifice insculptae exteriis ornant. Ne kažu nam. jedan žrec obuče na sebe odelo idola. veli on. Bilo je u tom gradu. Vojteha (Adalberta) i sv.. na žalost.. nesposoban za kakvu pobožnu podvalu. da se pokrste. Žreci julinski zaveriše se i protivu života vladičina. da više ne meću štapove nad grobovima. koristio se pričanjima njegovih drugova. kako izgleda. Na opšti narodni. Oni odnesoše jednoga idola Triglava. Priča. koja ga skri u šupljinu jednoga drveta. i vrati se u dijecezu meseca decembra. To je jedan vrlo savestan čovek. da više ne pitaju za savet proročice. Pokrštenje je bilo sasvim površno. ut magis necem ei inferre quam iugum fidei subire parata sit. Posle raznih smetnji najzad vladika Bernard skloni stanovnike Julina.. tradicionalni praznik svet dolazi gomilama. mirae magnitudinis et sculptaria arte incredibili coelata. On odbije ponudu. Vladika podiže u Julinu dve hrišćanske crkve. Jedna priča iz druge Otonove misije kazuje nam da ti idoli imañahu odelo ili neke druge pokretne ukrase. Veruje naravno i u čudesa.[38] da više ne podižu kuće za idole. napravi se bogom. i priča i neka. vratio se ovaj apostol u Pomeraniju preko Magdeburga. Volin.

veli on. što je morao svojim očima gledati propast narodne vere. da poštedi to drvo. Ovo ime continae buni ga.[43] On nam kaže. da se moli Bogu. 24) i neznabožački fanatizam (II. Pored jednog od tih hramova nalazaše se jedan hrast i jedan sveti izvor. Petrov deli Žafeov skepticizam. pa zatim prostran i veličanstveni hram u gradu Gozgaugia (sic!) (Guckov). Klempin) su mu naklonjeni. 14). da ga protumači latinskim jezikom: Sclavica lingua in plerisque vocibus latinitatem attingit. Kepke i Klempen (Koepke. vrati se jednim delom u paganizam. Herbord se često služi Ebovim pričanjima i kazivanjima kaluñera Priflinga. Zatim opisuje te continae. o njihovom očajnom otporu svima misionarskim pokušajima (III. izgleda da ih je pisao pod neposrednim uticajem samih dogañaja i da ih je pričao kakav inteligentan pripovedač. Kotljarevski ga tako ceni. Timon je bio u službi kod vladike čitavih pet godina. da je bilo hramova. on s hvalom pominje poštenje i gostoprimstvo Pomeranaca. a Ebo za drugu. 36). 33). Priča dalje o postupanju pri gatanju. Ali se vladika odupre. nabraja njihovo blago. da narod raspale protiv vladike i njegovih drugova (III. koji mu je dao i one pojedinosti Ebu nepoznate.[42] Herbord je naravno rñavo raspoložen prema Pomerancima. koji je bio poludeo (ib. da posvedoči svoj verski trijumf. za što je služio jedan čudnovati konj. da ga je sveg pokrstio. koji je sakrio bio jedan proždrljivi žrec. 6) hram boga Žerovida (Gerovit. i kaluñera istog manastira Sifrida. idoli razlupani i polomljeni (II. na žalost u svome i suviše kratkom pričanju. za koji Oton mišljaše.[44] Priča da je vladika odneo iz ovih kontina jednog idola Triglava. ne daje o njima nikakvih tačnih podataka. da mu se čovek može poveriti. 18. On je pratio Otona u njegovoj prvoj misiji. Žafe (Jaffe) je vrlo strog. 6). ali je našao jednog člana iz prve vladičine misije. Mnogo je i učeniji i pismeniji od svoga prethodnika. Štetinjani ga zamoliše. da se sačuva. Neznabošci su tako mnogo polagali na taj hram. Ipsum autem in carne non vidi. Mihaila u Bambergu. On pristade. 26). o tragičnoj smrti jednog od tih žreca. i on se stara. pa navodi njihovu varvarsku svirepost (4. 25) možda iz očajanja.[45] Kad cela varoš bi pokrštena. koja se nalazi pored jednoga izvora. Herbord svedoči o svim naporima žreca. vrlo su živa i puna duha. koji je čuvao ovu životinju. Nemački istorici se ne slažu o vrednosti njegovog dela. 17. za koje veli. kojeg kasnije posla u Rim.). Neznabožački hramovi behu porušeni. držao je propoved i vladika.karakter. Uprkos svojih predubeñenja. 11. 7. čiji plod ishranjivaše čuvara. pa čak i da se posveti hrišćanskom bogosluženju. 31. Grad Štetin. Oton (18) zatim ide. njihove napore i podvale samo da se odupru njegovim uspesima. opirao se još dugo jedan žrec.). kojeg vladika prodade na strani: asserens hunc magis quadrigis. i nareñuje da se iseče. Da li su to bili grobovi ili predikaonice? Ebo. pod jedan orah[40] ili bolje pod jednu lesku (idolo consecratum). beše uništen. On stavlja u usta svojih lica duge govore. da su veroloman narod (II. et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocatas".) qui lingua latina Mars dicitur. Herbord i Ebo se dopunjuju na ponekim mestima: Herbord je potpuniji za prvu misiju. On je svome pričanju dao literarni oblik dijaloga izmeñu Timona. 4). 29). quam propheciis idoneum (II. molioca manastira sv.[46] . Otkriva u gradu Hologostu: (ib.[41] Herbord nije poznavao Otona. i hram kao i svi idoli. jedan sveti štit. Više nego jedanput naići ćemo na tekstove koji govore o svetim drvetima. pripisujući im neku retku veličanstvenost. Pričanja koje Herbord meće u njegova usta. pa moliše. U knjizi III opisuje neprijateljsko držanje žreca prema hrišćanstvu (III. koje on zove continae i fana (ib. 20. daje kod Pomeranaca postojala jedna sveštenička kasta (II.

Ponavlja fantastičnu etimologiju continae. pratio je Velizara u njegovim ratovima u Aziji. već se Hristos za nas žrtvuje."[47] Drugi pismeni izvori. koji nas interesuje. O slovenskoj mitologiji nam daje kratke ali dragocene podatke.[48] III Likorezni spomenici . koji ni najmanje ne pušta na volju svojoj uobrazilji. Zna ih dve. koji piše o Slovenima: Prokop. Leon ðakon je živeo u vreme (X v. većinom anonimni. niti pak tekstovima srednjeg veka. Ruski teolozi daju nam nekoliko podataka. namerno je izostavio govor o neznabožačkim stvarima. Leon ðakon vrlo su uzdržljivi pri pisanju o veri slovenskoj. Konstantin Porfirogenit. koji služaše za gatanja. daju uzgred nekih podataka. ali je upotrebio takoñe i pričanja nekih crkvenih ljudi (quae a notis religiosisque personis). Vizantijski pisac. Deo njegove istorije. za koga se može nagañati. koji se bavi ratovima protivu Gota. nimfe. reke. Tako. jesu najčešće rezultat njegovih ličnih posmatranja. i pričanja. Cezara stavlja i kod baltičkih Slovena. ne žrtvujemo više jedan drugog. jeste onaj. To je ozbiljan istorik. već hrišćani. Ovo se poslednje kazivanje ne potvrñuje suvremenom folkloristikom. čija je knjiga o temama (oblastima carstva) tako dragocen prilog istoriji X veka. koje jasno ne označuje. da je bio kaluñer u manastiru Priflingu. koji će na svome mestu biti ispitani. Drugi vizantijski pisac. možda pod uticajem hrišćanskih ili neznabožačkih ideja. kad bi neki hteli ime Svetovida zameniti sa svetim Vidom!?). Porfirogenit. Konst. koji proizvodi grom. t. I on veruje u priču o Cezarovom koplju.) jedan od osnivača manastira Pečerskіj u Kijevu. III. koje obožavahu nekršteni Rusi. Naročito su ta pričanja legendarnog karaktera.) kada Vizantinci behu u večitom dodiru sa Bugarima i Rusima. koja je on pribrao. Prokop Cezareac živeo je u VI veku. i istini koju je na zemlju doneo Isus Hristos istavlja neznabožačku Rusiju hrišćanskoj: "Mi se više ne zovemo sluge idola. XIV). On se koristio Ebom i Herbordom. Africi i u Italiji. u svojim: Razgovorima o zakonu (veri) datom preko Mojseja. ne gradimo više kapišča (neznabožačke hramove) već Hristove crkve. Konstantin Porfirogenit. gradu Julinu dao je Cezar svoje ime. c. Spominje kultus Triglavu i jednom konju. Njegovo je delo vrlo kratko.Treća biografija o Otonu Bamberškom duguje se nekom bezimenom piscu. (Čudite li se što se ime Jul.jezik . Hilarion (XI v. da ne znaju za sudbinu (De bello gothico. navode više-manje tačna ali osakaćena imena pojedinih božanstava. On nam kaže: da su Sloveni obožavali jednoga najvišega boga. Leon ðakon.

da je ova reč starija i od hrišćanstva. jedni su čisto slovenski.Ako je nestalo nemih spomenika. Nalazimo je meñu imenima neznabožačkih božanstava. sreća. starobaktrijski bagha. No on nije ništa našao. . lužičkosrpskom (i u litvanskom) i u slovenačkom. To je jedan epitel bogu. Bagha na sanskritskom znači: blagostanje.Nemamo autentičnih spomenika.[52] Smatra se. zbožje (žito. kojih je bilo bezbroj svi su uništeni.[50] Jedan moj učenik proputovao je skoro Nemačku. trgovina. Da počnemo imenom božanstva. koje su opisali: Helmold. Hrišćanstvo nije ništa u životu ostavilo od hramova. dika na lužičkosrpskom. proklinjati. kao što se može pretpostaviti. Titmar.imanje. tući. jer ideja o Bogu. i sviju ostalih. i osobeno ime jednoga božanstva iz Vede (staropersijski baga. a danas se čuva u zbirci Krakovske Akademije. Ja ću je rado vezati za staro gornjenemačko scrato (vidi dalje glavu o domaćim bogovima). Možda je to ta reč. u češkom zbozi . sreći i dobru lako jedna drugu objašnjavaju. Oni nemaju ničega zajedničkoga sa nestalim idolima. Pored reči bog. fortuna. ili bar takvih.bog. ubog. koja su navedena u ruskoj Nestorovoj hronici: Stribog. koje bi mogli s izvesnom pouzdanošću pripisati kome božanstvu. Idoli. Nemajući nameru da navodimo sav slovenski rečnik. . id est deum nigrum). u Helmolda: Crnobog (Zcernoboh. zbožo (Zbožo. a drugi su pozajmljeni iz stranih jezika. Ako su ovi spomenici slovenski. češkom. Kao antitezu panslovenskoj reči bog nalazimo isto tako panslovensku reč bes (bјаs' zao duh). maloruskom. Ova je reč apsolutno nepoznata staroslovenskom. koji se čuvaju u danciškom muzeju.[49] I njihovi snimci su na kraju ove knjige. Druga reč čort (čёrt') nalazi se u ruskom. Nju nije donelo hrišćanstvo. pšenica na maloruskom). i hteli bi videti za njih po dva različita korena. . nekoliki grubi likorezi. ostalo je glasovnih. koja se nalazi u imenu onoga božanstva na ostrvu Rujnu i koje Knitlinga Saga zove Pisamar. idol nañen u Zbruču (Zbrucu). pecus). koje je sasvim prosto prepisivalo reči διαβολος i δαιµον. Neki pisci razdvajaju ova dva smisla. likoreza. Takvi su: bareljef u Altenkirhenu na ostrvu Rujnu. Sastoji se iz dvojakih elemenata. Miklošić je vezuje za koren bi . i danas je još u svim slovenskim jezicima ista .prezreti. koje označavaju ideju božanstva. Teško je odrediti.osim beznačajnih ostataka hrama u Arkoni. Dažbog. Molio sam ga. Saks Gramatik. Jezik. poljskom. srpskom i bugarskom jeziku. Oni pak koji još postoje svi su. Ova razlika nije potrebna. da je ova reč istovetna sa sanskritskom bhaga.udariti. bog). mi ćemo ovde označiti samo ponešto. u glagolu čortiti (čertiti) . koja se može upotrebiti. Izgleda. . da li slovensko značenje dolazi od ovog prvog ili drugog značenja. sreća. a prvi put su objavljeni u Archiv fur Antropologie 1894. oni ni najmanje ne odgovaraju opisima onih tekstova iz srednjega veka. koje nam Titmar rado predstavlja kao primerke izvanredne veštine. U jednom vrlo interesantnom delu Miklošić je proučio hrišćansku terminologiju slovenskih naroda. ili istorici Otona Bamberškog. njegove snimke smo doneli na kraju knjige.[51] Ova je terminologija i sama naslednica jedne neznabožačke terminologije. Reč. koja hoće da označi boga.sumnjive autentičnosti. da potraži u nekom muzeju kakve bilo ostatke slovenskoga kultusa. nalazimo: bogat. Do sada se nije znala njena etimologija.

Za neznabožačku periodu imamo jednu reč. sub.Obredna mesta.vajariti. Češkoj. prvobitno. Isto tako kymirište jeste mesto gde se nalaze idoli. To je reč contina. uznositi. koja nose to ime nisu mesta starih verskih obreda. istorik Otona Bamberškog. a u druge slovenske jezike nije prešla. Worterb. Istukan je trpni pridev od glagola istukati. iskati) treba [57] ono što bogovi ištu: I prijde (Vladimir'') k' Kievu. kumir i modla. staroslovenski k'šta (kontja). koji se pod raznim oblicima upotrebljava danas u svim slovenskim jezicima. Jednom prilikom naročito ću se vratiti na rasprostranjenost njihovog značenja. znaci kuća. žreti (prinašati na žrtvu.ište[55] znači idola ili hram za idole. da mesta. U svojoj studiji o hrišćanskoj mitologiji slovenskih jezika (§ 28) Miklošić ovu reč pripisuje sanskritskoj mrd "conterere". u zemljama. No učenom leksikografu ovo poreklo izgleda malo verovatno. i u poljskome gde znači molitva.[58] Koren treb ulazi i u veliki broj geografskih imena. isto kao i hram znaci božja kuća. Ova mi etimologija izgleda mnogo verovatnija od one koju predlaže nemački izdavač Herborda: poljski Konczyna. gde znači hram. i tvorјаše trebu kumirom'. Za označavanje idola mi imamo u staroslovenskom pet raznih reči: kap. Kap znači idol.poštovati (Veske[56] piše kumartaa i vezuje za mordvinsko komans). nalazi se još i kao kapište koja po smislu nastavka . Zakol'' δφαγή-ono to zakolje (od korena kol-klati). nema veli. Prvobitno je i postojalo samo u staroslovenskome i ruskome. Staroslovenska reč hram' prvobitno znači: verska kuća. da hoće da znači približno: hvaliti. ili stukan. balvan. kojom je on sam označio hramove na ostrvu Rujnu. mesto gde se slave idoli. crkva ili kostel' koja odgovara svojoj . Balavan je turska reč. Modla u smislu idola nalazi se samo u češkom.Reč božnica (božnica) označuje u starim ruskim hronikama hrišćanska svetilišta. koja još i danas postoji u slovenskom i srpskohrvatskom. tako starih pozajmica iz finskoga. koji se nalazi u svim slovenskim jezicima. svršetak i ničega značajnog nema sa pojmom jedne grañevine. sub voce). Ova se reč nalazi i u mañarskom ker.idol. Nema je u ruskom. da se ovde nazire finsko poreklo (Etym. Radi označavanja hrišćanskih hramova. keb na ujgurskom jeziku (ist. i . Miklošić veli. i znači statua. Reč kapište kapište. Modla.[54] koju navode mnogobrojni slovenski izvori znači prvobitno mesto gde se čuvaju idoli (kapi). treb (od korena tereb. .gornjo-nemačkoj chirichha (koja je i sama postala od grčkog κιρίακον[53]) i latinskoj castellum.Po svoj prilici je turskog porekla: ker. Molitva se kazuje glagolom modliti-moliti se. Kumir na prvi pogled meta slovenske fizionomije. Ova se reč dovoljno objašnjava slovenskim jezikom. izgleda čisto slovenskoga porekla. voce): kumarsaa . vrlo su retka u Rusiji. u kojima su stanovali lapski Sloveni. Ostala je samo u ruskom. idole prostačkih naroda susedni Slovena. koju navodi Herbord. hrišćanski jezik stvorio je reči: cerkov'. Treba znati. Pojam o žrtvi izražen je u čisto slovenskim rečima obјаt' (obećana stvar). Turkestan) značila bi. . . i dolazi od korena modla . i očevidno da ima neke veze sa glagolom modliti-moliti. Izgleda (po Miklošiću.[59] Ovakvih mesta je vrlo mnogo u Poljskoj. Konczyna znaci prosto kraj. istukan. kontina. Od nje je postalo kumirište. Izgleda mi da ne bi bilo teško ovu reč približiti reči kip. žrtva. iako ovaj ima reč moliti sја.

gde nikakvi pisani izvori ne dokazuju. 87. sp. Za ovu ideju nemamo reči kod ostalih slovenskih naroda.[64] Ruski hroničari beleže. koji vrši verske obrede (vidi gore). koji se kod Francuza daje: narodnim kneževima. Da to ne označava onoga. U češkom i zapadno slovenskom cara znači crta. Poljaka. str. Reč ova. Mi ćemo o njoj raspravljati kad budemo govorili o idejama Slovena o besmrtnosti duše. što znači knez. u tim dvema zemljama.) ja se ne ustežem videti u strava. prinčevima i prelatima. plemenski starešina bio i vršilac verskih obreda i prinašanja žrtve. da su trizne slavljene u čast mrtvih (Letopis' po ipatskomou spiskou. Einleitung. I to je jedna vrsta daće. Kod zapadnih Slovena: Čeha. Vezuje se za stari koren vels (vels). koja se slavila po smrti Atilinoj.jeste prevod grčke ιερεύς. tj.volšebnik bio bi onaj. Ovo se ime nalazi samo u staroslovenskom i ruskom jeziku. No on je kasnije oporekao tu etimologiju.skrušiti se pred Bogom. ili je slična reči dom od dominus latinskog. spremite dosta medovine (med''i mnogou). znači prvobitnu misao. koji se naročito bavi svetim stvarima. Jednu potvrñuje Jornandes a drugu ruske analiste. da znači mesto. mlaña od neznabožačkoga doba. svјаščenik''. Čini mi se. postala od korena svet . nalazi se danas reč knez. 37.čary. pored grada. Jer je zaista teško odvojiti modliti od modla. Hrišćanski pop u Slovena zove se zasebnom rečju sveštenik. da taj povratni glagol.nagaña. slovensku reč . znake. Očigledno je i ona za vreme neznabožačke periode odgovarala sličnoj ideji. 30.[60] Kod Rusa beše neznabožačka reč žrec'. str.) Drevljanima: "Evo me. I pored suprotnih mišljenja. Krek. Reč nav (nav) izgleda. slova? U češkom se još nalazi: černoknižnik. Pojam o svetaštvu je morao biti nepoznat neznabošcima: i za to je pitanje.[63] Reč raj primljena je u hrišćanskoj terminologiji gde u svim jezicima slovenskim znači raj. brazda. Crkva hrišćanska ju je mogla dakle primiti bez ustezanja. koji obeležava crte. Kod Poljaka i Čeha on se zove: čarodéjnik. tamo . Ova je reč izvesno kasnija.svјаt' . O idejama koje su Sloveni imali o onom drugom svetu. sličan reči monseigneur. kada je. . pojam o skrušenju: moliti se Bogu . Vrač. mrmljati. po Lav. ksiądz. da je trizna srodna stravi Jornandesovoj. vl''snati. Označuje onoga. 435.[62] Pored sveštenika-žreca nalazimo i čarobnika. O pogrebnim obredima ostavili su nam stari tekstovi dve reči: strava i tryzna. ruski volšebnik''. čiji je predmet u dativu.mucati.[61] Lužičkih Srba. 77. moći. Ovo je izraz poštovanja. onaj koji se služi crnim knjigama. i dolazi od gornjenemačkoga kuning. latinskog sacerdos. Ja držim. koja označava onoga. vrača: vl''hv''. da li taj koren svet nije prvobitno značio pojam sile. dolazim k vama. str. da se karakter trizne dovoljno jasno objašnjava u poslanstvu ruske kneginje Olge (X v. (Vidi raspravu or. 81. u poljskom czarnoksiežnik. koji je mrmljao tajanstvene reči. onaj koji čini čari .daću. 44. czarodziej. čarobnik . i pisani izvori i rečnik daju nam vrlo nejasnih podataka. bez sumnje. da je bilo neznabožačkih hramova i svešteničke kaste. kuda mrtvaci idu posle svoga života. Napominjemo da se ova reč naročito upotrebljava kod Čeha i Poljaka. Možda ona podseća na neznabožačko doba. 116).

[69] To je zaista šteta. Palackog. srpske pesme. koji bi dao ime Crnog boga. Jedna od najdrskijih mistifikacija XVIII v. Uz nju ima i nemačkih i čeških objašnjenja. Erbena.. kao: Grima. jer ove fantastične zbirke su neobično proširivale horizont naših studija. oglašene su za neverne. (t. S toga nije zgorega obavestiti čitaoce o netačnostima. koji krasi neka Helmoldova (L'beck. 193 .[65] Isto tako treba označiti kao lažan i potpuno izmišljen portret Radgostov. t. ali je g. koji bi u njihovom Panteonu gospodario. Na njihova dela ljudi se još pozivaju. koje oni nisu mogli izbeći. v.) i druga nemačka izdanja. Potocki. itd.215. Tras. koji su sve do poslednjih godina kvarili sva ona dela. 1659. kojega se danas ipak moramo odreći. koji se odnose na srednji vek. Ona je polovinu veka trovala sva izdanja posvećena našoj studiji. prilvičkih idola i natpisa.[66] U XIX veku Češka je izdala čitavu seriju tekstova. posvećenoj ratovima protivu Gota. . Biblioteka praškoga muzeja sadrži jedan rukopis Mater verborum-a. Pošto smo obeležili sve autentične ili verovatne izvore za slovensku mitologiju. Morana). Ta je kompilacija. Izvestan broj ovih objašnjenja je autentičan. čim su se pojavile. pa navodi nekoliko reči o njihovoj veri. Kotljarevskog. Phil. Ja sam ih nedavno pobrojao u Revue d'histoire des religions (god. Ne ulazeći u pojedinosti ove dugačke mistifikacije. Kolar. koji ih krase. Milojević u Beogradu. dali su se zaneti tim grubim izmišljotinama. slav. kao Zevs u jelinskom a Jupiter u latinskom Panteonu? Prokop Cezareac opisuje u jednoj znatnoj glavi. lažnim izvorima.). Mi ćemo ih izvaditi odatle jednom za svagda. str. kompilaciju Salomona III. vredi reći koju i o apokrifnim. sam za se potpuno autentičan.[68] Pesme. Morana (Bies. Da napomenemo najpre pesmu poznatu pod imenom Ljubušin sud i Kraljodvorski rukopis[67] (kralovedvor). upotrebljavajući ih ne padne u istu grešku.) Pored prilvičkih idola i takozvanih ruskih natpisa u Mikarzinu (Miikarzyn) može se staviti i laf iz katedrale u Bambergu. koje je objavio pokojni Verković. u koju su upali svi moji prethodnici. radi čitaoca. Sasvim drukčije znamenit falsifikat jeste onaj o Mater verborum. Glava druga Vrhovni bog Da li su stari Sloveni znali za jednog vrhovnog Boga. i 135. pošto ćemo se na njih vratiti više puta. dovoljno je da uputim čitaoca na članak g. navodeći na krupne greške i mnoge naučnike. Tras. vladike iz Konstance. Ovde ih navodim ponovo. koja se odnose na našu studiju. p. vrstu latinskog rečnika. iz kojih su mitolozi dugo crpli materijal. Lelevelj. Sva ona koja govore o slovenskoj mitologiji fabrikovana su u XIX veku. Lelevelja. kako se čini. običaje Slovena. da. i II. 388.gde ste pogubili moga muža. Iz njih su pozajmljeni: opisi o nekim božanstvima: Bijes. koje je izdao pok. IV. bila je fabrikacija tzv. 134. hoću da učinim triznu svome mužu" (daću mu podušje). Jagića u Archiv f. iz XIII veka. Hanuša. da na njemu otkrije ruski natpis. o sudbini duše posle smrti. p. Iričeka. 1881. Šafarik vrlo pogrešno mislio. takozvane Slovenske Vede.

izgleda. Svi drugi imaju svoje zasebno zanimanje." Oton Bamberški je vodio računa o toj lekciji. Ne znaju za sudbinu. "Svetovid. o kome govori i Nestorova Hronika. oni to doista i čine." Ma kako se zvao taj vrhovni Bog. i ne dopuštaju. da je Perun bio vrhovni Bog u Rusa. s nebesa. može suditi po svedočanstvu jednog biografa Otona Barnberškog. Vidom (II. 12). sadrži ovakvu klauzulu: "da oni Rusi hrišćani koji povrede ovaj ugovor budu kažnjeni od svemoćnoga Boga. može izvući neka srodnička veza: Suarasici.[72] . da ona igra ikakvu ulogu u ljudskim stvarima. pa se i njemu pokoravaju. i za vreme žrtvovanja oni gataju". i ono što Sloveni govore o vrhovnom Bogu. god. Izmeñu svih božanstava. kad si ti tako jadan i žalostan. i to natežući. On se tu javi bosonog. pa se pojavi meñu Slovenima u najveličanstvenijoj pratnji. U jednom staroslovenskom prevodu legende o Aleksandru Velikom. 83): "Izmeñu raznih bogova. Ebo priča (II.sin Perunov. On izjavi. veruju da postoji jedan Bog. koje mi znamo. Za naše vreme slahu mu još godišnje poklone . oni se zavetuju. u vrlo bednom odelu.. da je od njega samog poslat. Taj svemoćni Bog zanima se samo nebeskim stvarima. baltički Sloveni su ga zamišljali kao "prepunog slave i božanstva". sin Svarogov. pokazujući ipak želju. da ni obuće na nogama nemaš?. 1) da je misionar sv. koji proizvodi grom. Možda je baš i hrišćanski Bog unesen sasvim prosto u tekst ugovora navaljivanjem samih Grka. veli on. da ga pomeša sa sv. kojima pripisuju vlast nad poljima. i to je sve. nad žalostima i veseljima. jeste možda taj vrhovni Bog slovenskog Panteona. da si ti vesnik pravoga. ukoliko se to. Na jednom drugom mestu.. Bog zemalja rujanskih Slovena zadobio je prvenstvenu vlast nad svim slovenskim bogovima. Sem toga oni obožavaju reke. Ti vreñaš pravoga Boga!. Porenutius koji bi mogao biti kakav Porenovic ."Sloveni. "Šta.. zar mi možemo verovati. nimfe i druga božanstva. da je sluga pravoga Boga." Na žalost. Oni proizlaze iz njegove krvi. vrhovnoga Boga. da su tom ponudom bogu sebi život otkupili. Izgleda. da njih spase idolopokloničkih grehova. oni mu žrtvuju marvu i druge svakovrsne žrtve. da bi Helmold hteo reći: da je taj Bog bogova Svetovid. i utoliko su važniji. i veruju. I čim se spasu. rekoše mu oni. ali on nema zasebnog imena.[71] Ovaj bezimeni Bog koji se istakao i pre Peruna.[70] Ovo se svedočanstvo tiče Slovena.danak. i svoj posao. a oni koji nisu kršteni. koju navodi Afanasijev. koji je tako slavan i pun svakojakih bogatstava. tvorca neba i zemlje. Možda se hroničar ovde prosto i čisto podao uticaju uspomena iz klasične starodrevnosti. ukoliko su bliži tome Bogu bogova. već i sve ostale slovenske oblasti (illum deum deorum esse profitentes). samo se za dva. da su lišeni svake pomoći Boga i Peruna". ako se spasu. istina. Bernard bio preduzeo. da u slovenskom gradu Julinu propoveda katoličku veru. može se uopšte primeniti i na hrišćanskoga Boga. šumama. svima ostalima. Što se tiče severnih Slovena imamo u Helmolda skoro jedan takav isti stav (I. da će odmah prineti bogu žrtvu. Mir zaključen 945. suseda vizantijskoga carstva. kojima Perun nije izgledao dovoljan jemac. Kad im usled bolesti ili rata zapreti opasnost od smrti.. Uroñenici ga zapitaše: šta hoće. oni ne poriču: da jedan Bog zapoveda ozgo.Perunović . niti Helmold ni ikoji drugi spomenik ičim potvrñuju ovo što je ovde rečeno o genealogiji i srodstvu slovenskih bogova. izmeñu Slovena i Grka. ili što će biti Svarožić. i koji je jedini gospodar vasione. i priznavahu ga za Boga bogova ne samo zemlje Vagrinaca. Uostalom Ebov tekst nije jasan.

da se u tom obliku krije ime onoga prvobitnoga i vrhovnoga Boga: Sveboh . da je takav oblik postojao i pre hrišćanske periode. koji je Bog sam po sebi. koje uostalom i ne potvrñuju nikakvi pisani spomenici. u izrazu: Ach Bože. stari Bog.reč Perun jeste prevod grčkog Zevsa. Přebože. Drugi slovenski[73] jezici ne znaju za ove oblike. nemačkome ur: Perdeus. Češki jezik tako isto ima oblike: Přebǔh.onaj. Predmetak (prefiks) pra odgovara latinskom per. Drsko bi bilo zaključiti iz ovih današnjih izraza. U srpskim narodnim pesmama.[74] Uopšte slovenski tekstovi ne daju nam nikakvih dokaza. Predmetak roz znači isto što i prě. Rozbože. Urgott. gde se nalaze jasni tragovi paganizma. Ovaj se oblik uostalom nalazi samo u Češkoj. prabǔh. Erben a posle njega i Polivka su pretpostavljali. i imena mesta: svébohy. U češkom i u slovačkom nalazi se oblik praboh. koji bi potvrdili reči Prokopa Cezarejca i Helmolda. . češće se nalazi jedna zakletva u "višnjega Boga i svetog Jovana" Ovaj višnji Bog je očevidno hrišćanski Bog. Češki jezik ima ime čoveka Svéboh. oblik Rozbože (isti smisao) u unterjekciji Ach Bože. izvrstan Bog.

koji je Svetoslav zaključio 971. da bude proklet od Boga i od Peruna kao verolomnik". koji behu nekršteni: "a Rusi hrišćani položiše zakletvu i crkvi (kapela) sv. sa Grcima. . Ime se njegovo ponavlja više puta ne samo u ruskoj Nestorovoj Hronici. ukoliko je to mogućno.Bog bi znao po kakvoj vezi. i 945. da pogine od svoga oružja. "Ako ne uščuvamo i ne uspoštujemo ono što smo gore . . i sistema polapskih Slovena (oko basena reke Labe) i baltičkih Slovena.Perun i Sv. da se nalazi vrlo daleko od Baltika. označiti sličnosti i njihove dodirne tačke. ruskog Volosa. Proven. Njegov kultus potvrñuju nam neosporni tekstovi. i jednu i drugu ovu mitološku sistemu. čija imena jedva da podsećaju na Peruna.sveto drvo. Kad proučimo oba vrhovna Boga ovih dveju sistema: ruskoga Peruna i Svetovisda rujanskog. Svetovid Bog na Rujnu.Perun po staroslovenskim ruskim pisanim spomenicima. a on je i na obalama Labe u češkome Veles-y.[75] Rusi polažu zakletvu na prvom ugovoru preko svojih mačeva u ime Peruna. o kome imamo najviše pisanih izvora. . Žerovid (Gerovit) itd. kao Pron. da vidimo: kakav je odnošaj mogao postojati izmeñu neznabožačkog boga i biblijskog proroka. g. Ilije".Svetovid i Sveti Vid.Neka objašnjenja.Božanstvo sličnih imena u drugim slovenskim zemljama: Parom. koji su Rusi zaključili sa vizantijskom carevinom 907. već i u onom tako zanimljivom ugovoru. . i Volosa. za koga se misli. ako ih bude.Bogovi na svršetak .Tobožnji Svetovid u Galiciji. Za slovensku mitologiju postoje dve različite sisteme izvora: ruska koju potvrñuju staroslovenski ruski izvori. jer ćemo malo niže pokušati. koju potvrñuju latinski izvori germanskog porekla. Ilija. Ja navlaš podvlačim ove reči. Šta više mogu se navesti neka božanstva. . Porenucije.Glava treća Dva vrhovna boga ruskih i baltičkih slovena Perun i Svetovid Dve sisteme: ruska i baltička. koji može lako biti. . . ispitaćemo posebice. boga stada. Perun Perun je onaj meñu bogovima slovenskoga Panteona. Hroničar uz to dodaje: "Sutradan ujutru Igor saziva poslanike (grčke) i ode na brdo na kome bejaše Perun i tu položi zakletvu sa svim svojim glavarima. . Porenutius.srodan sa Suarasici Svarožićem germanskih pisaca. njegov kultus. god. Drugi je ugovor još izrazitiji: "Ako neki vladalac (knez) ili neko od naroda ruskog povredi ovo što je ovde napisano. Perun je još jednom prizvan kao najviše božanstvo u ugovoru.Hrast .vid (-vit): Ruñevid. . i Svaroga Ruske hronike. njegov kultus u Rusiji. svoga boga. . Izmeñu njih dveju nema nikakve veze ni odnošaja. rusku i baltičku.

za tim naredi dvanaestorici ljudi. jedne sagore.idol. mali moj Perune. kad Novgorod bi preobraćen u hrišćanstvo. Vladika Aćim doñe u Novgorod. na levoj obali Volhova. no pitanje je samo: odakle ih je Gvanjini mogao uzeti?. nekršteni ljudi nad njim plakahu. glava mu je bila od srebra. i naredi da se baci u Volhovu. koja se od tada prozva Perunova obala. baci svoju batinu na most. N. Oko njega su bila poreñana ostala božanstva: Horz. Dokle su ga oni tako vukli potokom. odgurnu ga jednom pritkom: . i razori sve žrtvenike (trebišta). objavi delo pod imenom: Sarmatiae Europae descriptio. dok ne proñe vodopad. veli Gvanjini." Po istoj hronici postavio je 980 god. Dažbog. i jedno ime Perun blizu V.Dosta si dovde jeo i pio. I on preñe preko velikog mosta. da učine zadovoljstvo zlim dusima. jednim topografskim imenom behu sačuvana u okolini Kijeva sećanja na Peruna. pošto su ga tako dovukli do Dnjepra. "Na ovom mestu. Vetar ga donese do jedne obale. i tako dole svuče do ispod Boričeva u potok. sličan je gromu. Predstavljao je čoveka kako u ruci drži ognjeni kamen. I Perunu kao i svima prinašane su žrtve. neka smo prokleti od bogova u koje verujemo. uzdizaše se nekada Perunov idol. koji je moraju čuvati. i vukoše ga po blatu tukući ga bičem i štapovima." Na taj način još u početku XII v. U počast svoga idola goraše i noću i danju vatra naložena od hrastovih drva. Zatim naredi. i koja i danas nosi to ime. Novgorodska hronika ovako nam priča tu epizodu: "God. koju razori vladika Aćim. jer reč 'perun' kod Rusa i Poljaka znači grom. knez Vladimir u Kijevu na jednom uzvišenju više idola. produži i dalje ploviti'! I satanski predmet iščeze". jedan zao duh uñe u Peruna. Stribog. i počne kukati: ' Oh mene nesrećnoga! Ja sam pao u nemilostive ruke'. Ovo je ime iščezlo vrlo rano iz ovih predela. koje ćemo sve ispitati. Tada. Barsov[76] beleži jedno Perunovo u Volginom basenu. na mestu gde bejaše Perunova statua.. On . Vladimir se pokrsti. da ga tuku batinama. odmah bili osuñeni na smrt. 988. 1578. odgurnite ga od obale." Ove tako odreñene pojedinosti nose vrlo ozbiljan karakter istinitosti. nazvan tako po imenu ovoga idola. i jedan stanovnik sa Pidbe[77] ode ujutru na obalu reke u času. Ako se nepažnjom slugu. Novgoroda. pa naredi da se poruše svi idoli. bio je obožavan od Novgoroñana. a tada ga ostavite'. Vladimir reče svojim slugama: 'Ako se gde zaustavi. . svi bi. obori Peruna. da se Perun priveže konju za rep. a brada od zlata. kad Perun prispe do obale. koje se nalazi u istoj zbirci u kojoj i hronika. 6497 (989) pokrsti se Vladimir. G. On je bio načinjen od drveta. bez ikakve milosti. Vrlo je zanimljivo i svedočanstvo onoga popoljačenoga Talijana Gvanjinija. od Peruna i Volosa. pored Novgoroda.. Simargl. ova vatra ugasi. i Mokoš.[78] Ove iste pojedinosti ponavljaju se i u kompilaciji pod imenom: Kratki anali novgorodskih crkava. Drugi jedan knez Dobrinja podiže jednog idola Perunu na obalama reke Volhove. koji god. da ga (Peruna) niko ne primi. boga stada. Ali se nalazi ipak na drugim mestima. te se još i danas ludaci udaraju tom batinom. na prvom mestu idola Perunovog. baš onde gde je danas manastir Perun. bace ga u nj. God.izjavili. a druge pobacaju u vatru: "On izda naredbu.

jedna šuma Perun nalazi se u okolini Poljica.[83] No ovaj je tekst vrlo sumnjiv.[81] U jednom apokrifnom spomeniku. Tresk! zahrmi jej do čela Hned i z deckem zkameriěla. Neki su primećivali. Ali veronica nema. koji je i sam Slovenac. spominje kao znak obeležavanja nekog imanja jedan hrast pod imenom Perunov dub. da je to Perunova planina. ničega zajedničkoga sa iris germanica. u Hrvatskoj. i da leči izvesne bolesti (bogiša . navodi jedno selo Perun (Perunja ves). Iriček [84] sa mnogo više verovatnosti pripisuje ovu reč elbasanskoj perdon što će reći: zalazak (sunca). Jedna galicijska karta iz godine 1302. No trebalo bi znati. vide to. da i kod Slovenaca postoji ime Perun. jelinski Perun i jevrejski Horz. (Ražljućen Bog Parom iza oblaka. botaničkih ili drugih imena.Poñemo li malo severno. Srba i Hrvata. (τής αςτράπής δηµιουργςν). Stoga je čovek prinuñen obratiti se na nekoliko geografskih. od kada postoje ova imena. S druge strane se skreće pažnja da se kod Srba ta biljka zove i bogiša. no on je izvesno onaj gromovnik vizantijskoga istorika.Ovim čisto istorijskim podacima mogu se dodati i drugi.božja biljka). reč perun i smislu groma (vidi dalje) ne postoji ni u srpskom ni u bugarskom. jedno ime Parom koje baca gromove: Bouh Parom zaoblacom. Krek. zar ne može biti sasvim prosto jedan nadimak? . i znači iris germanica. Ovu istovetnost dopuštaju i veliki auktoriteti: Miklošić i Krek. koji se odnose na veru starih Rusa. i ona bi odmah skamenjena). A vidi to nahněvany. Jer ime Perun. ako i postoji kao takvo." Na taj način postojanje Peruna kao boga gromovnika u Rusiji utvrñeno je čitavom serijom neospornih pisanih spomenika.[85] ILI OVA: Za onijeh časov Za starych Bohov . Tako je ime perenuga ili perunika zajednička reč i u Bugara. i najedanput baci grom. jedan vrh brega Perun.[80]U jednom stavu romana o Aleksandru Velikom ime Zevs prevedeno je sa Perun.[79] Navešću samo najglavnije. Da li je on onaj vrhovni Bog o kome govori Prokop Cezareac (θεςν ένα άπά ντων κύριον)? To se ne može potvrditi. pa je narodnom etimologijom iskvarena. kao ime čoveka. čita se: "ima dva anñela gromovnika. da ta reč dolazi možda od reči veronica. Navodi se u Bugarskoj jedna planina Perin. Na ime Perun nailazi se u vrlo mnogo pisanih spomenika XIV i XV veka. K. koju je Rokovski zabeležio. Ali se nalazi u jednoj narodnoj pesmi. pa bi se htelo.[82] Kod južnih Slovena. Možda su i skorašnja. Isto tako pokušava se utvrditi. Srba i Bugara. naći ćemo u slovenačkim narodnim pesmama (koje je sakupio Kolar). Perunovo ime ne spominju nikakvi istorijski spomenici. Dijalogu tri sveca.

a nije im otkazano pravo azila. vrlo lako.osobito poštovan u Star-gradu. da se neprijateljskom krvlju okalja ni hodnik njihovog hrama. Jedne nedelje ode on tako u lov. . Imena izvršioca radnje na nastavak un nisu retka u češkom jeziku: běhoun. Ali to je možda kao i u slovenačkom jedan prost nadimak. (U ono vreme.Perun) nalaze se i u slovačkim zemljama oblici Param i Baram.). Jer Sloveni toliko poštuju ove svoje svetinje. on ne bejaše ništa ubio. i jedan pridev perunsky. sveštenici. kroz koju se ulazilo na dvoja vrata. Ograñeni su bili šumskom ogradom. gde stoji na jednom kamenu. ali ovo je mesto glavno svetilište za ceo ovaj predeo. Ova imena: Prove i Proven možda su identična sa Perun. i u daljini se ču grom. a vrlo malo kritičnog duha. U svima selima ove zemlje ima mnoštvo kućnih bogova (penates) i idola.Za Boha Paroma. glagoli peruntati . koji se odnosi na grom. vikač itd. Narod. U svakom slučaju." U Helmolda se uostalom nalazi još jedan bog Prove:[89] "Deus Altenburgensis terrae" . pa od njega čak izvedene i neke reči. Nemamo tako ozbiljnih primera o srodstvu slovenskih bogova. Gospodar pogleda i spazi u reci jednu veliku i grubu crnu ticu. i kad bi vreme službe božije. leva ruka dohvata čelo ovog lica. 389. poštovan je u Arkoni.[87] Ova reč izgleda skovana od nemačke Donnerstag. Pristup u svetilište dopušten je samo sveštenicima i onima koji hoće da prinesu žrtvu. Kolar je imao strahovitu uobrazilju. i uñosmo u jednu šumu. mesta na koja je nekad pao grom. svi tu dolaze radi suñenja sporova. a peto lice na grudima. Porenov (Perunov?) sin. opis ovoga baltičkoga božanstva ne priliči tako onome opisu koji nam daje Ruska Hronika o Perunovom idolu. Zna se za neko kamenje pod imenom piorunek:[93] Jedna priča iz Galicije okruga Tarnobrzeg. u vreme boga Paroma. Idol u Arkoni imañaše četiri lica. koji ga je služio. kod Lasovakis-ćana dokazuje. u vreme starih bogova. bogu ove zemlje. U Češkoj ne postoji ime Perun u starim autentičnim pisanim spomenicima. Bar ovu ticu da ubijem '.[86] Voleo bih znati i iz kojeg su vremena. krĭkloun.[94] Evo te priče u prevodu: "Neki gospodar običavaše ići nedeljom u lov. Do sada ih niko nije osporio. Najedanput jedan crni oblak otvori nebo. a desna bradu. po svedodžbi Saksa Gramatika.udarati gromom. treba videti Peruna?[88] "Mi odosmo u onostranu Slaviju. Tu izmeñu vrlo starih drveta videsmo hrastove posvećene Provenu. Njega navode kao ime lica (Krek. osim Kolarevog. reče u sebi. kralj. Helmold zna ne samo za ime idola. ili onima kojima preti opasnost od smrti. trkač. Kod baltičkih i polapskih Slovena četvrtak se zvaše perendan. da ne dopuštaju.[91]Ovo bi ime moglo predstavljati ime Porenović. već i za ime sveštenika . Piorunow.) Ovo su klasični navodi. da u ovim predelima još žive uspomene na Piorun-a ili Peruna neznabožačkog. ' Nisam ništa ubio. To su.žreca. koja se i danas zovu Peruny. Pa ipak ja bih želeo videti ih potvrñene i drugim svedočanstvima. da u svojoj lovačkoj torbi nosi jedan .[90] Bog Porenucije (Porenutius). Ovaj bog nema kipova ("quibus nullae sunt effigies expressae").[92] U Poljskoj takoñe ima izvestan broj mesta.U isti mah seti se. str. Ni malo se ne može zamisliti jedan bog groma u tako meditativnom položaju. No da li peren znači grom ili boga groma? Da li i Helmoldovom Proven-y. na ostrvu Rujnu. kako izgleda. Po češkom Kott-ovom rečniku (sub voce .

evo već sedam godina kako gonim tu ticu. Drugi slovenski jezici upotrebljavaju za označenje te reči isključivo koren grem ili grom. poljskog i slovačkog da perun. koja sažiže žrtvu. i žrtvuju mu marvu i druge razne žrtve.zaštitnik.brbljivko. Da li je to čista slučajnost. Šteta. i oni ih razdvojiše jedne od drugih. dokle god on ne kaže. On spušta s neba vatru. . paron znači grom. i veliki besan vetar. Videli smo napred. u kojima se javlja ime Perun ili pod svojim originalnim oblikom. Ilija javlja kao gospodar svih prirodnih elemenata. Ilija ne umire prirodnom smrću. da više nikad nedeljom ne lovi . i Perun reče gospodaru. oče moj!' i više ga ne vide". jedan drugome su gledali puške.begunac. piorun. proizvoñača groma. Za trusom doñe vatra. vikaše: 'oče. Voda i vatra mu se pokoravaju. koji lomi planine. krši stenje. U onom svom ovde često pomenutom stavu.[98] . igra i prorok Ilija u folkloristici hrišćanskih Slovena.mañioničar. Posle vetra ču se trus. Oun''.. On stoji pred Večnošću.. Gospodar je dohvati. reče on. a osobito onih koji su ostali najverniji prvobitnim tradicijama: kod Rusa. A Jelisije (njegov učenik) gledajući ga. što se biblijski prorok ovde stavlja prema bogu groma? U Bibliji se sv. velikog kao drvo. već je čudnovatim načinom odnesen na nebo. No on ču iza sebe glas. a kršteni pred sv. što sam izgubio jedan metak za ovakvu tičurinu '. Ilijom. To je bog groma i bure." Ovde smo prikupili sve pisane izvore.un'' jeste nastavak koji označava izvršioca radnje. i idući govorahu: Evo jednih vatrenih kola i vatrenih konja. koju Perun igra u Panteonu neznabožačkih Slovena. i tica pade. pa onda odlete kao vetar. No Večnost ne beše u tom vetru. Prokop Cezareac možda misli na Peruna. koji mu reče: ' Ne žali ni malo. koji uvek lovi ove gadne tičurine. kako nekršteni Rusi polažu svoju zakletvu pred Perunom. naoružanog dugom puškom. i Večnosti ni u njoj nema. Srba i Bugara. Mi navlaš obilazimo one predlagane veze sa litvanskim ili sanskritskim jezikom. da za sedam godina neće biti ni rose ni kiše. i da ti nju nisi ubio. jer vrlo brzo lete. To beše Pieron. kao drvenim stablom. Napuni njime svoju pušku."[97] Sv. jedan silan udarac. vi''dun'' .[95] Per'' pa staroslovenskom jeziku znači udaram. moj. govorun' . nanišani. tuče. i nikako da je uhvatim. ja sam tebe nišanio." (De belle gothico. Nalazi se i u staroslovenskom jeziku: bĕgoun'' . On javlja kralju Ahabu. što si to uradio. Mi i s druge strane znamo iz ruskog. Večnost prolazi. ime Peruna dovoljno se objašnjava slovenskim elementima. Šta znači koren per? On pokazuje jednu napornu misao. I Ilija se uspe na nebesa pomoću jednog vihora. Dok si ti nju nišanio. On najavljuje i vraća kišu osušenoj zemlji. ubio bih bio ja tebe '. Posle vatre začu se jedan tanak i prijatan zvuk. igrun' igrač itd. pogleda i vide pred sobom jednoga čoveka kao džina. "Oni poznaju jednog jedinog Boga. III.blagosloven metak već sedam godina.) Onu ulogu.[95] I ne pribegavajući sumnjivim sličnostima. "I evo. ili više-manje izmenjen.[96] Perim je dakle onaj koji udara. jer nikad nije video tako gadne tice. One se zovu brzoletice. Još i danas se vrlo dobro upotrebljava u ruskom: opekun' . u onom ugovoru zaključenom izmeñu Rusa i Grka. "I kako oni iñahu dalje putem. pogleda je. To je epitet koji zaista i dolikuje bogu groma. iñaše ispred Večnosti. Gospodar se poplaši. Pijeron dohvati gospodara za ruku i dugo je s njim razgovarao. 14. ali Večnost ne beše u trusu.

Kultus sv. i svojom rečju je pušta.[101] Da li bi to mogla biti neka nejasna uspomena na Perunovu zlatnu bradu? U nekim oblastima još se praznuju prava prinašanja žrtve. stvori takoñe grom i munje. U guberniji Kaluga zakolju jednog brava. I kod južnih Slovena uloga sv. da Bog naredi Iliji. oružjem koje grmi. Ilija je prvi koga je Rusija priznala. Ali on ih je tako rñavo upotrebljavao. Ruski seljak još i danas čuje ona kola. Suho vreme toga dana predskazuje mnogobrojne požare. Kad se svetac vozi u svojim vatrenim kolima. koji su bili verski učitelji Rusa. koje satana bejaše stvorio. Novgorod imañaše u srednjem veku dve crkve. pa ih poveri ñavolu. On je jedan od onih. te sipa varnice iz oblaka. u vreme suše čita se ovakva molitva: "sv. usliši njegovu molitvu i pošalji nam kišu s neba na zemlju. Služba na njegov dan kaže.[102] Po jednoj legendi iz Bukovine. da je raj prepunjen zlim dusima.[100] Meñu licima Staroga Zaveta. o Gospode. Ilije na nebo. najviše su mu posvećivali crkve na visovima. ispeku. u čast proroka Ilije.[103] i zauzima vrlo veliko mesto u narodnoj epopeji. suša. a sakupljeni novac daju crkvi. Iliju prizivaju i protivu rana zadanih vatrenim oružjem. čiji je kultus i do danas ostao najpostojaniji i najpopularniji." Njegov se dan slavi 20. kiša. Bog vide sutradan po stvaranju sveta. Ilija svojom rečju zadržava kišu. On naredi sv.[99] Trinaestog dana avguskih kalenda slavljahu Grci pozorišne igre radi uspomene na voznesenje sv. da ga blagoslove. tuč. Bog. Jedan naučar grčki g. prema potrebi zemljoradnika. Više crkvica ili manastira carigradskih behu stavljeni pod njegovu zaštitu. koja su odnela na nebo biblijskoga proroka. U kurskoj i voroneškoj guberniji ostavlja se na svršetku žetve po jedna pregrš vezanog klasja. on štedi polja milostivih ljudi. I u jednoj i u drugoj nosaše se litija. Prizivaju ga. Od njega zavisi: rosa. ili tele. Slovena i Varjaga. Ilija bejaše očevidno jedan od onih. pa nose meso popovima. a drugu Ilije sušnoga. Iliji u grčkim zemljama razvio se na jedan sasvim osobeni način. Iliji. jula. a pali i pustoši zemlju tvrdica i grabljivaca. Od svih hrišćanskih svetaca sv. da baca gromove. tj. koji su najživlje obuzeli maštu ruskih novopokrštenjaka. da izjednači sv. pošto je stvorio svet. Vrlo je mogućno. munje i koplja protivu božjih neprijatelja. Ilija pusti toliko gromova i toliko vode. Isto je zbliženje bio učinio još i Volter u svome Dictionnaire philosophique. koje su već bile obuzete mitosom o božanstvu. Molimo ti se. ili buru ili kišu. da od njega oduzme i vrati na nebo. u svojoj studiji o suncu ((’Ηλιος) u narodnim grčkim predanjima. da on može dati ili zadržati kišu. Politis. tj. i pojedu ga. Narodne pesme . On uživa kod njih epitet gromovnika. da svi zli dusi na vrat na nos popadaše na zemlju.[100] To se zove vezati bradu sv. i pronosi jeku groma. Iliju sa Heliosom. da je istovetnost ovih dveju reči uticala na maštu Grka. pa se skupe na gozbu. ili još više: zakolju nekoliko jaganjaca. Na drugim mestima zakolju vola. On ih je podsećao u isti mah i na slovenskog Peruna u skandinavskoga Tora. puca. koje u atmosferi upravlja velikim prirodnim dogañajima: gromom i munjama. Ruski seljak očekuje da vidi 20. pa meso pojedu. jednu Ilije kišnoga.Očevidno su ove priče morale očarati mašte. u vreme najvećih bura i najvećih suša. Sv. starao se. Po jednoj drugoj priči iz iste oblasti. koga na kolima vuku dva upregnuta jarca. Ilije nije manje znatna. da pokrene munje i gromove. Ilije.

[105] Čeh g. U nekim srezovima toga dana čine se neki obredi vrlo slični onima. Peruna. Konst. kao da u njemu stanuje bog. Pored toga igra još i ovu ulogu: jede mesec. da je njegov kultus zamenio obrede slovenskog Zevsa. zvanična svetkovina. baveći se god. koja provode vreme svañajući se. pomeću komade . da Bog ne naknañuje odmah ono što on pojede. vetrova i bura. neke su donele i hleba. Pop osveti vodu. Svečanost se završi tradicionalnim orom. prekrsti se. Žene su donele sudove. i oni prinose na žrtvu žive tice. U Životu vladike Otona Bamberškog od Herborda[109] spominje se takoñe jedan veliki hrast. koji figuriraše u hramu boga Provena. koji označava jedan Perunov hrast kao poljsku belegu. Srba. kropionicom i voštanim svećama. Sv. "Kad doñoše.[108] Na taj način sv. On kažnjava rñave ljude zatvarajući nebeske izvore "tako da su i sama sitna deca prinuñena lizati suh pesak". u Bugarskoj. veli. prinesoše tu svoju žrtvu. i koji imaju nekog osobitog neznabožačkog traga." Po Voračeku ova se svečanost obavlja u najvećem delu predela oko Rodapa. Ilija se javlja i kod Rusa. Pobodu strele oko drveta i na njih. kako svet bi podeljen izmeñu sv. Nije drsko pretpostaviti. Ilija pušta na njih kišu. Seljaci počinju svetkovinu klanjem jedne junice na bregu obraslom hrastovima. čije su postojanje dokazali tako jasno stari ruski pisani spomenici. Na taj se način napravi jedan poljski ručak. onda doñu i žene i deca. Iliji. I oni se prekrste. Kad je goveče zaklano. Narod ga poštovaše. Petra i sv.[107] Slovenci zamišljaju sebi vetrove kao zavañenu braću. onda pristupa klanju. pristave ga u lonac. tako isto učine i svi prisutni. Bugara i Slovenaca kao svetac groma. veliki gospodar kiše. ðorña. da se kuva. da ih umiri.[106] Evo kratkog sadržaja njegovog opisa. rakije i vina. 1886. Napred smo spomenuli onaj galicijski spomenik." Zatim pop i crkvenjak priñu s kadionicom. Porfirogenit je spomenuo kod Slovena u Rusiji[110] još jedan hrast. Ilije. govoreći: "neka nam sv. Jovana. Ilija bude u pomoći". po svom običaju. U srpskim i hrvatskim narodnim pesmama sv. Izvršilac žrtve skine kapu. koji bejaše nedaleko od Štetina. sv. Ilija se zove još nebeski kočijaš. i bi ga sveg pojeo. Voraček. onda iseku meso. U ovom predelu navodi on još mnoge ruševine crkava posvećenih sv. Ilija dobije u svoj deo oblake i grom. a tako isto i Helmoldove reči o onom drugom hrastu. Kad se meso skuva. jer se tu nalazi jedan vrlo veliki hrast. Hrast je bio drvo posvećeno Perunu kao i Zevsu. Ilije u Javorovu na 20 km od Filipopolja.[104] Ilijin dan je u Bugarskoj prazničan dan. Svaka dobija jednu malu porciju čorbe i malo mesa. koje smo napred spomenuli u Rusiji. Klanje ovog govečeta ima pravi verski karakter. On pripoveda jedno putovanje Rusa po Dnjestru.pripovedaju nam. govoreći: "Neka nam sveti Ilija bude u pomoći. blizu njega izviraše jedan izvor. na ostrvo sv. Ovoj radnji prisustvuju samo ljudi. On po zapovesti božjoj tuče gromom zle duhove. prisustvovao je jednom praznovanju sv.

On zavisi od sudbinv. omilijar praškog vladike. Osvojio ostrvo. pristanu na sve što je tražio.hleba. koji brižljivo izbegava svaki malo tačniji detalj o neznabožačkom kultusu. ne dopuštaju da se u nj olako kunu.[111] Češki hroničar Kozma. da se iseče na komade. a kralj i narod zavise do njega. Da bi mu i naročitu poštu ukazali. koji. onaj koji je davao najslavnije pobede. a stanovnici. da im se proriče.. On razori i njegov hram. Trgovci koji dolaze u ovu zemlju. Česi. Helmold. i tvrñahu. i opljačka sve njegovo blago. da se . da mu se donese jedan vrlo stari idol Svetovida. izvikujući Svetovida bogom nad bogovima. oni mogu obaviti svoju trgovinu". da je sravnite sa korenom grm . No on je možda bio bolje informisan o narodnim verovanjima. Pa je ipak mogućno. već i sve slovenske oblasti. uznosi još važnost Svetovidovog kultusa: "On je bio prvi meñu svim slovenskim bogovima. Tek posle ove žrtve. lože vatru pored jednog velikog hrasta. Svetovid . koji je proricao najizvesnija proricanja. kita drveta[113] i nema ničega zajedničkoga sa idejom o grmu. svoje hronike: "meñu mnogobrojnim slovenskim bogovima gospodari Svetovid (Zvantevith). kako svake godine šalju darove na Rujan. Drugi bogovi su pored njega tek polubogovi. na žrtvu svake godine po jednog hrišćanina. Jer sveštenik tumači proricanja. i da se baci u vatru. uništi mu kultus. govori samo o kultusu gajevv i drvetv (lucos et arbores) ne beležeći naročito hrast. Malo dalje. on znači skup.(Svantovit) Ako je Perun bio veliki bog kijevske i novgorodske Rusije. On priča (iz god. On naredi. Ova vas reč goni. prinose mu. čija su proricanja najizvesnija. koga su obožavali svi Sloveni. To nam svedoči Helmold u gl. identifikuje Svetovida sa Svetim Vidom ili Gijem (Guy). Hajek zaslužuje malo poverenja u svemu što se odnosi na čistu istoriju. ako nisu prineli na žrtvu štogod skupocenije od svoje robe.od grmeti. da je ovde narodna etimologija uspostavila neku bliskost. Naročito obožavaju i poštuju hram ovoga boga.[112] Pozitivno se ovo drvo spominje u Hajekovoj hronici (XVI vek). 991) da na bregu Petrinu (Lorenzberg) koji gospodari u Pragu levom obalom Vltave. Kod Srba se jedna vrsta hrasta zove grm. Ali gr'm'' i staroslovenskom ima mnogo opštiji smisao. po običaju. pa zapovedi. ili ih ostaviti žive. kao što ćemo malo posle videti. danski kralj Valdemar napao s velikom vojskom i znatnom flotom na ostrvo Rujan. za vreme zime. Jedan drugi češki spomenik. niti da se pristup u nj umrlja ma čim i u samom ratu. koja nije postojala u prvobitno doba. koga odreñuju kockom. isto tako spominje kultus gajeva i drveta.. 52. mesa i svega onoga što imaju.[114] Sa sviju strana oblasti dolaze tu Sloveni. Svetovid je bio veliki bog Slovena na ostrvu Rujnu. da mu se oko vrata veže konopac.[116] Katkada oni prinašahu na žrtvu i po kojeg hrišćanina. Na drugom mestu[115] Helmold priča kako je 1168. Sem toga slahu mu svake godine iz sviju slovenskih krajeva razne darove za žrtvu. ali ne spominje hrast. Onda vuku kocku da li treba zaklati tice i pojesti ih. Kod njih je kralj prema svešteniku u malom poštovanju. i šalju štogod za žrtvu. To je onaj Bog. bog zemlje Rujana. da bi se otkupili. i pored vatre javljaju se neki fantastični oblaci. Tako su viñali još u naše vreme ne samo Vagrince. čita sudbinu. ne mogu ni prodati ni kupiti što.

pa prinesu na žrtvu životinjske glave. čineći. Idol bejaše sagrañen od raznih drveta i tako vešto spojenih. unutrašnja je sastavljena iz zastora. posut medom.[118] "U nj se ulazi samo kroz jedna vrata. pa metne u desnu idolovu ruku. kako je za nju bio utvrñen". koji protivno običaju zemlje nosi bradu i vrlo dugu kosu. a druga na levu stranu.Jedan deo zlata i srebra otetog od neprijatelja sipaše se u Svetovidovu riznicu" (I. sveštenik zañe iza kolača."[117] Još dalje on opisuje hram u Arkoni: "u sred grada bejaše jedno mesto. da mu nudi da pije. skupi se gomila naroda ispred hrama. da se sastavak mogaše primetiti tek posle najpažljivijeg ispitivanja.[121] "Sutradan. "Evo kako se svetkovaše veliki praznik ovoga idola. on izjavi želju: da ga dogodine ne vide. pa napuni rog novim pićem. bogatstvo i slavu za grañane. Brada je obrijana. Ako jeste. pazeći dobro da ne diše dok je tu. Leva ruka drži jedan luk spušten niz telo. kad se skupi svet pred vratima. "Pored idola vidi se: jedna uzda. onda on predskazuje oskudicu. na kome se uzdizaše jedan vrlo lep drveni hram. i spreda i pozadi jedna izgleda da gleda na desnu. Jedna mantija pokriva idolovo telo i spušta se do nogu. "Posle ovoga donesu pred kip jedan okrugao i kao stas čovečiji visok kolač. ponovo ga napuni. poštovan ne samo po veličanstvenosti njegovog kultusa. čija kanija i balčak behu od srebra i vrlo značajno izrezani. U zgradi bejaše grdan idol. jedini je imao pravo da uñe u svetilište. a dve s leña. da li ga vide. u protivnom slučaju predskazuje izobilnost. Odavši kipu poštovanje. kosa ošišana. mnogo veći nego u prirodi. gde on takoñe jedini ima pravo ući. Naročito se divljahu jednom kolosalnom maču. koji u sebi skrivaše. Oko samog hrama bejaše dvostruka ograda: spoljna je ograda bila pokrivena crvenim krovom. 38). Kad mu treba da udiše vazduh. on predskazivaše žetvu te godine. ali se ne vidi. kad se sabere letina. u desnoj ruci držaše jedan rog spravljen od raznih metala. nego i po idolu. no lažno je prozvan imenom sveti Vid. Jedanput u godini. istrči na vrata. i svi učestvuju u ovoj velikoj religioznoj gozbi.[119] dve spreda. pop (žrec) uzme sud iz idolovih ruku. Dan pre te svečanosti. Ova želja znači: ne da popova ili . . da božanstvo ne bi bilo okuženo dodirom jednog čovečijeg daha.bogovima naročito dopadala hrišćanska krv. Zatim to piće od prošle godine prospe po nogama idolovim u vidu prelivanja žrtve. imañaše četiri vrata i četiri glave. Ako odgovore da ga vide.[120] i po stanju ovoga pića. i ispituje: da li se tečnost u sudu smanjila od ranije obeleženog znaka. a sa spoljnom ogradom se dodirivaše samo krovom. Spoljašnost ovoga hrama bila je ukrašena divnim grubo obojenim drvorezom (accurato celamine) koji predstavlja razne predmete". Kultus Svetovidov spominje još i Saks Gramatik: "Beše kod Slovena u Arkoni na Rujnu jedan idol koji su obožavali naročito uroñenici i narod iz okoline. siromaštvo u proizvodima u idućoj godini. Po ovim znacima on unapred obaveštava. kao što nose Rujani. sedlo i drugi razni znaci božanstva. on je brižljivo očistio metlom sav hram. i pita narod. počne onda od njega svečanim prizivanjem tražiti svakojaka dobra za sebe i za otadžbinu. Sveštenik. Onda odjednom proguta sve ono što je bilo u sudu. koji drže četiri koca. svake godine ga sveštenik puni vinom (mero). da li će biti malo ili mnogo koristi od zemaljskih proizvoda. Noge se opirahu o zemlju.

isekoše u komade. i sveštenik dovede konja. stiñahu se. da idola uvežu konopcima. Svi ljudi i žene daju svake godine za kultus bogu po jedan novčić. Narediše stanovnicima. koju je vlaga tako iskvarila. Morali su uzeti gvožñe. Sad kad hoće da krenu u rat. jedu meso životinja na žrtvu prinesenih. Rujani su zatim morali predati i sve blago. kako su ga Danci razorili[125] "Kralj bejaše poslao Esberna i Svena. Najedanput spaziše jednoga zlog duha. da je bolje. oni zapovediše najamnicima stranim i zarobljenicima. Jedni žaljahu.. da njime lože vatru. Kad bi uveče. da bi ga za se zadobio. najpre obave svečane molitve. Svetovid (tako se zove ovaj idol) ratuje protivu neprijatelja jašući na ovome konju. što se njihov bog tako vreña. gde ga je grdna gomila sveta ljubopitno posmatrala. Verovali su da će Nj. Idol bi odvučen u polje. koje su kupili revnosni prosioci. znači učiniti akt pobožnosti. Samo ga je sveštenik hrama mogao pasti i opremati. naravno. dobijaše ih isto tako i od pograničnih kraljeva. "Ostatak dana posvećen je gozbi. koji se usude na nj dići ruke. Popu dodeljuju trećinu plena kao da je on doprineo pobedi. Za sebe on (kip-bog).. što su se dali tako dugi niz godina zavaravati tako grubim kultusom. pretpostavljajući na taj način tuñu veru svojoj.narodna sreća dogodine bude bolja. na ovaj način[123] kad je reč: da li treba ili ne treba preduzimati kakav rat. Idol pade. Bejaše greh iščupati mu iz grive ili repa i jednu dlaku. Ovaj kip. koje Svetovidu beše posvećeno. kuvari ga razlupaše. kako uteče iz hrama i obliku jedne crne životinje. da ostane postojan u svojoj pobožnosti i u prinašanju žrtava. da su od nje sve komadi otpadali. Po zidovima hrama beše i životinjskih rogova. jer bi tada neznabošci verovali da se njihov bog sveti. da obore boga.. Čuli su se najrazličniji žagori. Glavni razlog za ovo verovanje bejaše ovaj: Često ujutru konj bejaše sav kaljav i znojav. Po pričanju Rujana.[122] Zatim pozdravi narod u ime idola. Ovaj bog imañaše još hramova u mnogo mesta. kao da je dugo jurio po polju. sveštenici nameste ispred hrama trostruki red kopalja. No na ovim gozbama povrediti umerenost i trezvenost (prejesti se i napiti se). priloži mu jedan skupocen sud. da ga (hram) razore. i čuvati se da kip pri padu ne prignjavi koga. drugi ga ismejavahu. ako poñe levom nogom odmah se okanu polaska. da ova prezrena lica izlože njegovom gnevu. Ali. Sve što se oružjem ili krañom zadobije. on bi kažnjen tragičnom smrću. Zatim vežu dva koplja koso sa šiljcima dole. da preñe preko kopalja. onda je srećan znak za ishod rata. Njih su opsluživali sveštenici nižeg reda. Isti konj služio je i za gatanje. Isto tako rade i sa pohodima na more i svima ostalim preduzećima. koji dobijaše darove iz cele Slavije. Tu su se gomilali i svi državni i privatni pokloni. Poñe li on sad pri preskakanju desnom nogom. Veličanstvo Bog. Za svoju službu on ima tri stotine konja i toliko konjanika. u kojima bejaše dosta srebra i upotrebljive materije.[124] Opisavši idole i sve pojedinosti o njegovom kultusu. Saks Gramatik priča. misleći. imañaše svog konja bele boje. Najpoštenije. No docnije. ljuto kazniti sve one.. usled kakvog verskog straha. i da ga izvuku iz grada. One ih tada navedu i na neumerenost. Pljačku čuvahu u sanducima." . I ti pokloni behu katkada pravo oskvrnjenje vere. za to obesvećenje svoje vere. već da je dogodišnja žetva obilnija. poverava se čuvanju sveštenikovom.. On pravi zastave i ukrase (metalne). a zato mu obećava izvesnu nagradu u pobedi na suhu i na moru.. Tako danski kralj Sveno. koga su tako dugo obožavali. Hram bejaše ukrašen purpurnom materijom. opomene ga.

o unošenju kultusa sv. da Svetovid. kako su Danci osvojili Rujane. No naskoro Rujani prognaše sveštenike. (Cf. Rujani su obožavali boga Svetovida. da je Ludvik. ono u njemu ostade do naših dana. veli. gde beše glavno ognjište zablude i sedište idolopoklonstva. pa tada i žrtve prinose.. oni počeše obožavati kao boga. Na ovaj način. oni ga poštovahu kao boga. porušili njegov hram. i osnovaše tamo jednu oratoriju u čast mučenika Vida. pretpostavljajući stvorenje tvorcu. quod sancti viti vocabulo censuerunt). koji bi gore mrzeli hrišćane i sveštenike kao ovi ljudi. i o njegovom preobraćanju u neznabožačkoga boga. Vida. te tako služahu pre stvorenju nego tvorcu. kome su oni posvetili čak i hram i jednog idola. Helmold neće da traži i da nañe. Oni se ponose i slave samo imenom sv. preobratiše. str. Kralj naredi Soniju (Sonius). Vida koga mi zovemo slugom božjim. napraviše mu i jedan veliki kip. Gija: "U vreme cara Ludvika II. Adam Bremenski. Oni propovedaše slovo božje. sin Karlov. i padoše još u goru zabludu nego dotle što behu."[129] Po Helmoldu bi dakle ime Svetovid bilo prosto promena imena Sanctus Vitus: neznabožački bog zamenio bi bio dakle hrišćanskog sveca. bog zemlje Rujana. da uñe u arkonsku tvrñavu i grad. čijem kultusu bi posvećena cela oblast. i ako se Helmold poziva na veterum antiqua relatio. i podigoše jedno svetilište u čast našeg Gospoda Isusa Hrista i sv. kako je bilo starije ime toga tako popularnoga boga. nekada ponudio zemlju Rujana dobrosrećnom Vidu korvejskom. U II knj. Vida. koja su razdeljena po oblastima i kneževinama. razlupali idola Svetovidovog. i koga oni priznavahu kao prvoga izmeñu sviju svojih bogova. oko polovine IX veka kaluñeri iz Korveja (Corvey)[128] prodreše na Rujan.[131] jer ovog istog sv. slugu Hristovoga. postade prvim bogom svih Slovena itd. po Helmoldu i Saksu Gramatiku. Jer . Propovednici koji doñoše iz ove obitelji. Vida. I nema pod nebom varvara."[132] Saks Gramatik sa svoje strane tvrdi (str.[130] Jedan dosta nejasan glas priča. koje su ime uneli u njih korvejski kaluñeri.I Knytlinga Saga (Historia Knytidarum) daje nam skoro iste pojedinosti. rujanski narod u hrišćanstvo. tj. 444) da najposećeniji hram u Arkoni nosaše bez prava ime sv. Jer tog sv. koga mi ispovedamo kao mučenika. 508: servitutem superstitione mutarunt instituto domi simulacro. pleme Rujani beše najupornije u svome mraku bezverja. Ovde dolaze radi pitanja proroštva iz sviju slovenskih krajeva. od koga je Helmold pozajmio sve glavnije podatke o ostrvu Rujnu (I. Stanovnici poštuju sveštenika (žreca) ne manje od kralja. Vida. i opljačkali crkvu. Vida (Sanctus Vitus) ili sv.[126] Helmold i Saks slažu se u označavanju Svetovida kao velikog boga na ostrvu Rujnu. "Od sviju slovenskih plemena. zaštitnika Korveja. jer on bejaše osnovalac ovoga manastira. Po Velkelu (Voelkel)[133] obe ove priče bile bi izmišljene u XII veku. dakle. Ovu zapovest izvrši vladika Sven i Sonije. da razlupa idola Svanteviz-a. Vida. i da opljačka hram.[127] Obojica se isto tako slažu i u objašnjenju toga imena imenom hrišćanskog sveca sv. Ebojevom sinu. 2) ne spominje ništa o pridobijanju ostrva od strane korvejskih kaluñera u IX veku. i vratiše se svojoj veri. Ovo se praznoverje tako utvrdi. Vida. Od vremena kada su se prvi put odrekli vere hrišćanske ovo praznoverje je ostalo kod Rujana sve do naših dana. predmet jednog vrlo brižljivoga kultusa.. Uskoro zatim Rujani ostaviše svetlost istine. glavi XII priča ukratko. zato što su u njegovu korist okrenuli ime sv.

legendarni poljski knez. govoreći: ukri volsa. ili za koje mišljaše.umesto da ponove sa sveštenikom κύριε έλείσον.[140] Češka Kozmina hronika (XI . koje smo napred naveli. preokrenuli ovoga sveca u neznabožačko božanstvo. Ove pobožne laži i lukavstva. I.XII v. da se taj nastavak susreće u hrpi osobenih imenica slovenskih.korvejskih kaluñeri su i mnogo štošta drugog malo opravdanoga izmišljali i tražili da im lakoverni svet veruje. i naredio Slovenima da ih pevaju. ali nije ni malo verovatno. tj na latinskom: eleri stat in frutectum . ovo ime pominju i drugi češki hroničari. biografa Otona Bamberškog. ova zbrka imena vrlo su česta u srednjem veku. prvog vojvodu češkog kao hrišćanina. želeći time očuvati svoj uticaj.Ruñevid. da nikakva druga žrtva ne beše njegovom bogu prijatnija. nalazimo boga Nerovith-a ili Gerovith-a. 97. koji su. Ovi obešenjaci tada iz podsmeha parodirahu ove reči.). da bi što lakše poučio one Slovene. Ime Zjemovid nalazi se na više mesta u istoriji poljskoj. ne primećujući.[135] Sloveni su voleli ismejavati hrišćanske stvari.O ovim bogovima govorićemo docnije. Titmar navodi jednu zanimljivu anegdotu (Chronicon II. Ima razloga. preobraćeni u kultus sv. Vida. osobito stihovna hronika Dalimilova (na češkom). knj. .znači svet. Rujanski Sloveni su mogli tako isto parodirati i ime Sanctus Vitus praveći od njega ime Svetovid. gl. Nju su održavali zainteresovani sveštenici.jfva (drvo) je u žbunu. Nemački sveštenik Bozo. III) iz XII veka. Kad nastavak -vid (vit ili vith) ne predstavlja ime sv.[141] . Vida. Oni su zaista imali u svojim rukama sv. On je dabome drukčije govorio". Mržnja baltičkih Slovena prema hrišćanstvu bila je duboka.) spominje češkoga kneza Hostivida (Hostivit. Uostalom mi nalazimo kod Saksa jednog boga Porevithus-a. Vida. da su oni to ime definitivno usvojili kao ime svog narodnog boga. naročito kod vladalaca Mazovije. i sveštenik tvrñaše. Njihov religiozni fanatizam isključuje potpuno ovu hipotezu. Hostiwyt. što zaista znači u prevodu svet-i.[138] . još manje verovatno. onda šta predstavlja? Prvi deo reči nije sumnjiv.[134] One objašnjavaju zamenu kultusa Svetovidovog kultusom sv. kod Eba i Herborda. beše ispisao slovenske molitve. koji su se očajnički trudili.[136] i jednoga koji se zove Rugievitus[137] . da su preobraćeni u hrišćanstvo. Goztivit) oca Borivojevog. Je li mogućno. već naprotiv.[139] Pa iako po spoljašnosti izgleda da je tako ipak ova reč nema nikakve veze sa latinskim sanctus. 37. Ovde se mi nalazimo pred jednom prostom sličnošću. i tek ga nestaje u XV v. da su oni to ime Vid davali i drugim bogovima. koje beše preobratio. mislim. da veliki narodni bog dobije ime jednog hrišćanskog sveca? Po samom Helmoldovom svedočanstvu. čije ime beše istovetno. čiji ostaci behu izneseni iz francuske pikardijske Korbije u germansku Novu Korbiju (Nova Corbeia germanica). izvrnuti domišljanja Helmoldova i Saksova. svent . našavši već gotov kultus Svetovidov. prinošeni su Svetovidu na žrtvu katkada i po koji hrišćani. da tako Bozo govori. Semovid?(Semovith ili Semovithan). spominje se u Galovoj hronici (Gallus. uz god. I oni govorahu. kaluñeri su. Nastavak vit naročito je pobudio oštroumnost etimologičara. pokušali zameniti ga svecem. Nisu to neznabošci. pošto je objasnio sadržinu. Vida. da ga zasebno objasne.

Vitodrag. tumači Svantovit-a imenom lumen. Danci su polagali na to da frapiraju neznabožačku osetljivost. jak. jula 1168.vit: Vitadrag. i nemogućno ih je objasniti imenom sveca Vida. i još mu se ne zna poreklo. zavisahu takoñe od njega. od sviju ovih tumačenja najverovatnije mi se čini. Svetovidov hram je bio podignut u gradu. koji čisti svetilište u Arkoni. koji priča. kao što se držalo i za nemačko heilig. ili sasvim prosto jedan hrišćanski svetac preobraćen u neznabožačkoga idola. Svantovit je za nj moćni dah. bog snažan i veseo. Tako je Svetovid. koji znači: reč. ve . Ono tumačenje koje je dugo vredelo. ono što vit tumači proricanjem. Dobrovski je od vit skraćeno od vitenz napravio reč značenja: vitez."vejati". Ova podudarnost po svoj prilici nije sasvim slučajna. Opet ponavljam. Docnije g. Svent je dobio značenje svet pod uticajem hrišćanstva. po kome se imenu i cela oblast tako prozvala. da nečistim dahom okuži idole. koje veli. ne sme unutra disati. Ne vidi se. najverovatnije mi se čini ono.Slog vid (vit) nalazi se još i kod Eginarda (Eginard) u Analima i u Životu cara Ludvika. konjanik. izvestan. bog rata. po raznim tumačenjima: bog sunca. Izmeñu mnogobrojnih tumačenja. i rog za piće. Vitomir. To je jedan slovenski knez iz Donje Poljske. kako bi slovo s iščezlo. Uostalom. kao što se po navodima Helmoldovim i Saksa Gramatika može suditi. već prosto jedna utvrñena ograda koja opkoljavaše hram. i predloženo još početkom XVI v. Ovo ime ne izgleda slovensko. koji Saks Gramatik zove Archon. bogatstvo žetve."[143] Ovo mi tumačenje izgleda najverovatnije. Arekonda. Vitoslav. uspeh ratnih ili trgovačkih preduzeća. bog vetra. Arcon. Hram u Arkoni razorio je danski kralj Valdemar. ili je bio ubijen u toj borbi.[148] U drugim tekstovima nalaze se oblici: Arekunda. inter omnia numina Slavorum primatum obtinuit clarior ut victoriis. To beše baš onaj dan kad crkva slavljaše sv. Možda je pre toga značio. siguran. Ime Svantovit moglo bi se tada objasniti Helmoldovim rečima. bog koji čini proricanja. savetom. jedno za drugim. Njega nestade. Saks Gramatik bez sumnje ne bi propustio i to ispričati.(duvati) . u Nemačkoj. Krek[146] vezuje vit za koren vi. iz straha. Njemu se čini. Da se i on pokrstio. Knez Tetislav je primio hrišćanstvo. gde se govori o jednom licu. efficacior in responsis. U isto vreme on držaše jedan luk. u lingvističkom pogledu. koje se zove Liudevitus.[142] U istorijskim spomenicima Južnih Slovena nalazimo jednako jedno za drugim razna imena sa .[147] Arkon. Upravo reći to nije bio grad. rušeći baš toga dana njihovu veliku narodnu svetinju.[144] No mi smo ovde u oblasti samih hipoteza. Vida. kao simbol rata. koje smo i napred naveli: "Szvantovit. behu najraznovrsnija. da mu ovu hipotezu potvrñuje onaj gore navedeni odlomak Saksa Gramatika. 15. nije naodmet navesti i druga predložena tumačenja. Sva su ova imena slovenska.[145] Ovo se tumačenje ne bi moglo fonetički objasniti. svojstva koja se Svetovidu pripisivahu. deus terrae Rugianorum. kako sveštenik. da slog vit predstavlja koren vit ili vkt. da čini proricanja.[149] Ne zna se šta je bilo sa glavnim idolovim sveštenikom. On se ne zadovoljavaše samo. Vitomisl. koja su predložena. .

te sličnosti mogu ili potvrditi ili osumnjičiti njegovu autentičnost. kako se posmatraju. da ga namesti na jednoj humci. Izvajarena je na jednom silicijskom krečnjaku. Grof Potocki. pod kojim se imenom i danas još navodi s razlogom ili bez razloga. Ona je našla malo stvari. kako se pobeñeni paganizam ponižava pred hrišćanstvom. Prema tome. Desna ruka uzdignuta naslanja se na levu sisu. dugačka odprilike tri stope. Pod crkvenim tremom uzidano je u zid neko kamenje. Samo ostrvo mnogo je oronjeno talasima Baltičkog mora. i ne može se videti šta ima s druge strane. Pa i lice koju figura predstavlja na steni.[154] Jer baš ove pojedinosti (naročito konj) čine ovo otkriće vrlo sumnjivim. I poljski arheolozi nisu se ustezali izjednačiti ovaj pronalazak u Zbruču (Zbrucz) sa idolom koji je opisao Saks Gramatik.) On ni najmanje ne odgovara opisu Saksa Gramatika. da ode i uzme idola. Na žalost. Visoka je otprilike osam stopa (2 m 70 cm). leva ruka stoji skoro u visini pupka. Iako tačno ne odgovara liku. a druga rog za piće. blizu Husjatina u istočnoj Galiciji. koju opet drži jedno lice pokleknulo na kolena. na imanju Kocubinskoga. neke pojedinosti mu naglašavaju ime Svetovid. i ponudi mu ovaj interesantan prilog za njegovu zbirku. (Vidi snimke na kraju knjige. Po računu jednog Češkog naučnika. Grof Micislav Potocki izvesti o ovom pronalasku Učeno Društvo u Krakovu (Towarzystwo naukowe). Društvo naloži jednom svom članu. njegov današnji prostor Arkone ne zauzima ni četvrtinu prvobitne klasične veličine. vrsta jedne karijatide. ipak ovaj lik ima sličnosti sa tim opisom. koji je pre pola veka nañen u Galiciji. koje mu svake tri godine odnosi po čitav metar. naravno. vele stanovnici. ništa ne bismo imali protivu toga. koji je Saks opisao. da mu da sve prideve istinitoga . očevidno jedna od prvih hrišćanskih svetinja na ostrvu. onda je sasvim prirodno. kako su nestali mnogi neznabožački spomenici.[151] Mislilo se. mi ćemo ga u komade razlupati". kao što i ime kaže. Zebravskoga štampani su u Godišnjaku (Rocznik) učenog društva. Na jednom licu desna ruka drži neku vrstu prstena. I danas se još tvrdi. prilikom šestogodišnjice razorenja Arkone bi odreñena jedna arheološka komisija. Ako se mi nalazimo pred jednim falsifikatom iz XIX veka. stena je. ne imañaše nikakvog natpisa. da se u crkvi u Altenkirhenu može videti stari Svetovidov lik. za god.[152] To je jedna četvrtasta statua sa četiri glave sve pod jednom kapom. Zebravski saopštava nekolike interesantnosti. koji je pre petnaest godina posetio ovo ostrvo. na kome se vidi izrezana jedna ljudska figura. uzidana u zid. (O tom rogu govori i Saks Gramatik. beše smislio. Taj bi idol bio nañen 1848. no ako nam tu namestite toga Turčina. god. Altenkirhen je. inžinjeru Teofilu Zebravskom.Godine 1868. da se nalazi jedan Svetovidov lik u jednom idolu. Na sva četiri lica-strane nacrtane su i ruke u reljefu. one stoje na jednom bareljefu. sopstvenik Kocubinskovog dobra.)[153] Na trima licima vide se neke prividne noge. Beleška grofa Potockog i izveštaj g. da Svetovid imañaše četiri glave. a nalazi se spomen o njemu i u hrpi drugih spomenika. posle jedne velike suše u reci Zbruču. Na taj način se neke pojedinosti podudaraju sa onima koje nam je dao Saks Gramatik. što se njegova lažnost starala. da pokaže. Jedan mu seljak reče: "Kad bi to bio kakav svetac. A mi znamo. Na dvama likovima ruke ne drže ništa. Idol ovaj. ima samo jednu glavu. koji predstavlja ženu (ili dete). kao što rekoh. koje na grudima drži ogroman sud za piće. Ona predstavlja jedno lice.[150] da ispita ostrvske starine. 1852. Lik sa stenom je okrenut zemlji. gde je nañen idol. Na jednom liku vidi se jedna sablja i jedan konj.

jedva mogao dotaći u bradu svojom sekiricom. da ga je vladika Apsalon. a uroñenici. Ove se prevare objašnjavaju najviše sračunjenim patriotizmom. Beaudouin de Courtenay. i ima debeo sloj ilovače na postamentu. da je ovaj idol morao stajati hiljadu godina u vodi. i kojega on zove deus . i naredi Karentinjanima. Da li su i kod nas znali pre hiljadu godina. da su postojale karijatide? Gornji deo podseća na opis Saksa Gramatika. nesrećnim ili nepravedno gonjenim narodima treba stvoriti plemićke titule! S druge strane g. sablja podseća na jedan oblik poljske sablje -karabele". dižući se na prste. da je on predvodio u ratu. veli ironično Saks Gramatik. i koja izgledaju srodna i arkonskom bogu. Apsalon naredi da ga kao i Porenucija odnesu izvan grada. koji se uostalom i ne razmeće. Bog pade. Moj učeni kolega. Danci mu sekirama izlomiše noge (on beše od hrastovog drveta). piše mi. pope se na idola. ako učine to svetotastvo. Apsalon ih uveri.[157] Pored Svetovida treba staviti još neka slična božanstva.Svetovida. da je mitolog. Meñutim ništa od svega ovoga nije bilo. Najnoviji mitografi Krek i Mahal o njemu ne govore ništa. runsko kamenje u Mikorzinu (Miekorzyn)[156].[159] Najzad i biografi Otona Bamberškog navode da je postojao i jedan bog zvan Herovith . Stanovnici se dugo ustezahu izvršiti tu naredbu. Sveno. bojahu se. da im se uzmu ruke. da on ne vidi razloga za fabrikovanje toga idola. Vajarski posao je bio vrlo grub. a na grudima mu bejaše gomila tičijeg ñubreta. Da bi se uverio u istinitost ovoga galicijskoga spomenika. ali ne nosaše oružje. noge ili jezik. koji ga je opisao i reprodukovao u svom delu o slovenskom idolopoklonstvu. duboko je bio u nju zagnjuren. u desnoj ruci drži mač. ozgo talasima zapljuskivan i izlizan. kao očevidni falsifikati.i danas su poznati. da im za to neće ništa biti. Primljen oduševljeno od Poljaka. Kentržinski. nec minus trahentes rubore quam pondere vexavit. koju obično uza se nosaše. ja sam poveo jednu istragu. saopštava mi sledeće: "tvrdi se. a naročito od Lelevelja. kad su Danci prodrli u svetilište." Kao bog ovaj idol ima i suviše ukrasa. Struk mu je bio deblji no u čoveka. profesor krakovskog univerziteta g. Saks Gramatik nam je opisao idola Ruñevida (rujanskoga Vida) koji je bio obožavan u varoši Karentini (Karentina). koje je nemoguće objasniti.[158] Ovaj je bog imao pet glava. U istoriji Slovena XIX veka imaćemo ih još takvih.Gerovit . koji su najzad možda i njegove varijante. Na žalost prilvički idoli. qui lingua latina Mars dicitur. [155] Svetovid iz Galicije hladnije je prošao kod ostalih Slovena. Bio je toliko visok. On je stajao u jednom svetilištu zastrtom dvema crvenim zavesama. Pored Ruñevidovog svetilišta nalazaše se i Porevidov hram (Porevit). da ga tako s idolom vuku. i da ga spale. U borama njegovih lica (sub oris eius lineamentis) laste behu napravile svoja gnjezda. Saks Gramatik uporeñivaše Ruñevida sa Marsom. i tvrñaše. Zašto je Swiatovit (?) postojao ujedno i kao čovek i kao žena? (Jedan lik nosi dojke vrlo nabubrele). koja se završavaju na vitvid. Ali to je baš ta sumnjiva okolnost. videvši njegovu nemoć.Gerovid. direktor Osolinskog muzeja (ossolinski) u Lvovu (Lembergu). To beše idol sa sedam glava. da bi im pokazao koliko treba prezirati ove bogove. i našli idola u žalosnom stanju. a sedam drugih mačeva vise mu o pojasu. promeniše svoje obožavanje u prezrenje. Uostalom nije u ovoga idola bilo ničega prijatnog za oko.

militiae (Ebo[160] možda misli na prost latinski guerra). G. da nema donjeg dela. E. koji mi je ispričao ovo: God.[161] Vrlo je teško dopustiti. jahao sam duž Zbruča. Volgast) na obali Pijene (Odrine pritočice). čuvaru starina u Galiciji. 1848. u kojima je nañen zbručki idol. Malo kasnije bio sam prinuñen na duže ostaviti zemlju. koji sada stanuje u Lvovu. meseca avgusta. Spazih na površini nešto. "Pri kraju svoga života Bijenkovski se bio obratio stalnom odboru. "on je mogao umaći gonjenju neznabožaca. skočim u vodu. vidim. sastao sam se u banji Ivoniću (Iwonicz) sa g. u Podoliji. Posvećen je bogu Gerovidu. Vida Korvejskog. on je bio samo darodavac. Misleći da će tu biti kakav udavljenik. koji nijedan veliki smrtni ne smeñaše ni dirnuti. nañe ga sveg zastavama zastrtog iz želje: da se što bolje proslavi praznik u počast Gerovida. Pavlović" . nedaleko od brega Miodobor. proveo sam neko vreme u Lickovu. koji ga je i objavio. koju je bio učinio arheologiji. Kip je taj pronašao g. na kome se još danas vide ruševine. Smestismo je u jedno dvorište ispod ladnjaka. Lvov. samo homonimi sv. Koristih se time. Kentržinski. Kad vladika Oton doñe pred ovaj grad. usled duge suše. direktor muzeja Osolinski u Lvovu (Lembergu) izvoleo je za me povesti istragu o okolnostima. Izgledao mi je neobičan. Gerovida su tako isto obožavali i u Velegostu (Holagosta. Viñaše se s dna vode dijagonalno nagnut od ruske obale ka galicijskoj. kad smo je izvukli. Bijenkovski. Tu je reka bila dosta duboka. da na prvi pogled nisam mogao raspoznati ni oblik ni veličinu predmeta. oni begahu od njega. došav do toga predmeta. gde je stajala sve dotle dokle je sopstvenik nije predao Micislavu Potockom. Trebalo je upotrebiti za taj posao šest pari volova. Satanova i Tauska. da je to neki kameni kip. Jedan nemački sveštenik dohvati ga jednoga dana. Na taj način Potocki je sebi nepravo pripisao ulogu pronalazača. da su sva ova imena tako razne fizionomije i atributa. Bili su mu posvetili jedan hram. koju ja prevodim od reči do reči: "God 1873. izmeñu Husjatina. napisao mi je ovu belešku. a beše i takav vir. Korvinom. Havolini (Havoliens) slavljahu početkom aprila jedan praznik u čast njegovu. no posle nekoliko dana mnogo je potamnela. koji je potom sam ponudio Učenom Društvu u Krakovu. i zahvaljujući samo toj predrasudi. Jednoga dana." Na samu pojavu štita. U hramu posvećenom Gerovidu visio je i jedan užasno veliki štit. ili ničice padahu na zemlju. da dobije kakvu nagradu za uslugu. Pavlović iz Lvova. god. Još nešto o otkriću idola u Zbruču G. i ja se reših. reke bejahu presušile. inžinjerom. Ne znam da li ju je dobio. usled političkih okolnosti. i kad god bi ga nosili ispred ratnika. Kad je bila na zemlji videsmo. što mi ličaše na kapu. intendanta Kavlovskog. januara 1896. da ga izvučem iz vode uz pomoć g. koji su imali grdne muke dok su statuu izvukli iz vode. 13. što je ruska straža odatle bila dosta daleko. na dobru Konstantina Zaborovskog. on im je donosio pobedu. E. Boja statue je bila potpuno bela.

[166] Nalazi se zajedno sa Trojanom.Suarasici.[167] U ruskoj folkloristici i do danas se održalo ime Veles .Horz.) ovaj bi apostol bio porušio u ovoj varoši [164] jednoga kamenog idola boga Velesa (sic). Naravno isto onako.Velesa kao neznabožačkoga boga. . Mogli bismo se zapitati. Svarožić . Vlasija. prema kome su obližnji Finci imali osobitog poštovanja.Simargl. isto onako kako se Perun pomešao sa sv.Volos i Sv.Volos. Blez . . Vida izvući Svetovida. da se jedan Volosov idol baci u reku Počajnu. držim u najvećoj rezervi. Vladimira. nešto što bi moglo značiti boga prostaka. . . kao što se zna. izgleda. da je bilo Volosa . . Kaluñer Jakov priča (XI vek) u svojoj biografiji sv. jer su se izjednačili i ime i svi atributi mitskoga lica.Stribog.Mokoš. .Svarog. Horzom (Hrzom) i Perunom. Dažbog. nalazi se pored Peruna još i Volos. Volos se nalazi i u drugim staroslovenskim ruskim spomenicima. Ilijom.[163] kako ovaj vladalac beše naredio. . tako i hiperkritična škola poriče. i. kako su neki hteli iz sv. bog stada. Ma šta da znači. izjednačilo se sa imenom Sv. da li ove reči "bog stada" nisu pod perom hrišćanskoga hroničara jedan prezrivi atribut. zašto je pored jednoga boga gromovnika prizvan i ovaj bog stada.Glava četvrta Volos u Rusiji i Veles u Češkoj.[165] Oblik "Veles" još se jedanput nalazi u jednom čuvenom grčkom spomeniku: Putovanje majke božje kroz pakao. ruska i balkanska predanja Volos . kao jemac od strane Rusa. Po biografu Avramovu iz Rostova (XII v. prema kome se ja.Vlasije (Blaise) . Isti oblik Veles nalazi se još i u "Slovu o polku Igorovu".stoka ima u ruskom ovaj dvojaki smisao). pa ga sasvim prosto zamenjuje sa sv.[162] Ne vidi se jasno. Vlasijem. glupaka (ruska reč skol' . Ovde je ovo izjednačavanje još zanimljivije.Trojan Trajan. zaštitnika stada.Veles U ugovoru koji smo napred spomenuli.

) piše u svome prevodu knjige Jezusa Siraha (ili Ecclesiastes) od Gašpara Huberina: "Jedan čovek željaše da mu žena postane divlja guska. Vlad daje Volod. Vlasija podignut je na mestu. Ne sme niko da je dirne. gde je bio idol Volos.[174] Ima dva Vlasija. Naravno onaj prvi kao čobanin jeste i zaštitnik stada.[173] Ma šta bilo. Buslajev je otkrio ovu zanimljivu sitnicu. kao što se ime Svetovid vezuje za sv. To se zove: "vezati bradu Volosovu ili Perunovu". On je oteo svinjče jedne žene od jednoga proždrljivoga kurjaka. I spomenici su dosta nejasni: "Ostavimo te grehe kod Velesa. Ona ne označuje više neko naročito božanstvo. platnar XIV v.Volos. možda je on zamenio kakvo svetilište Volosovog kultusa.satanu." (beseda 1471.Velesa sa grčkim Βλάσιος. Toma Rešel (XVI v. Izvesno je. tu beše manastir sv. već . Vlasija (Βλασιος) sa Volosom . Zamarski. a drugi je kaluñer i mučenik. Vlasije (Vlas. Skandinavaca bejaše mnogo u Kijevu.[172] Ova bliskost zaslužuje. U Novgorodu hram sv. ili brada sv. primećuju. ili nije znao za češki oblik Veles. Navodi se još jedna bliskost. Jedan žetelac." Ovo je Rešelovo tumačenje ponovo naveo i jedan češki pisac XVI veka. da se koristi neospornom sličnošću slovenskoga Volosa .Velesom. sub voce). Volos) mogao postati bogom kod neznabožačkih Slovena na Dnjepru i Volgi. da je npr.[169] Što se tiče ovoga mešanja Volosa . da su neki ruski pisci prodrli i u neznabožačke alogene. Wörterbuch.[170] Oni koji polažu na identičnost sv.[171] smatra. Ova Volosova brada štiti žetvu protivu sviju zala. hrišćanstvo je moralo misliti. U staroj Rusiji. Njemu treba zahvaliti. Litvanska folkloristika takoñe poznaje jednoga demona Welnes-a koji stanuje u jednoj gredi žitnice ili u ognjištu nekoga majura. Jedan je poreklom iz Cezareje u Kapadokiji. Ja u ruskom jeziku ne znam u osobenih imenica ovakve promene.[168] evo šta biva u trenutku kad se pristupa žetvi.Velesa sa hrišćanskim svecima. da se reč Veles nalazi u pisanim češkim spomenicima XV i XVI v. i oni su mogli sobom doneti ime jednoga od svojih božanstava. i da odleti nekuda preko mora k Velesu. No ovo je posao skandinavskih naučnika. što . da utekne preko mora. Miklošić (Etym. U svima ovim raznim tekstovima Veles očevidno znači: sotonu. g. koji je. Nemački tekst veli: "dass ein solche boess Weib wer ein Ganss und fluege 'ber Meer und keme nimmermehr heim". Ne manje je zametno pitanje znati: kako je latinsko Blasius.Po Afanasijevu. Slovenskim korenom zaista je teško objasniti ovo ime Veles . onako isto. ali nikada Veled. na šesnaest vrsta od Vladimira.[175] Njegov je kultus vrlo rasprostrt u Bugarskoj. sv. Vida. Ova je pregrš sveta. i čobanin je (Βουκόλος). piše jedan pisac poznat pod imenom Tkadleček . Nikole. koje se zvaše Volosovo. koji ga je Veles nadražio protivu mene?". jedan skandinavski bog Volsi. češki prevodilac veli: "da žena postane divlja guska. treba reč Veles ili Volos pripisati grčkom Blbsios. bejaše jedno mesto.) "Kakav zao duh. god. Mi ne nalazimo Velesa ni u Poljskoj ni kod Južnih Slovena.(Tkadleček). moglo dati u istom jeziku i oblik Veles. uzme jednu pregrš klasja i veže. Zovu je još i Ilijna brada. i da se više nikada ne vraća". da uprkos fonetičkim teškoćama. koji odgovara Priapu (Priape). isto bi tako i sv. ili najzad Perunova brada. postavši u Češkoj po sasvim normalnim zakonima Blažej. uzgred budi rečeno. Nikole. da se izbliže ispita. Interesantno je samo pitanje: kako je Volos mogao postati Veles. mora biti žensko. U Grka je u tom svojstvu i poštovan. zaboravio. Nikola postao bog Samojeda.

svetlost.kraste). kojih je bilo tada dosta u Kijevu? Da spomenemo još jedan navod uzajmljen iz jednog lažnog spomenika. sklanjati. Smorgl ili Simargl i Mokoš. Nekada se pokušavala vaspostaviti neka veza izmeñu ovoga čisto ruskoga boga i prideva horoš'. navodi pored Peruna (Perena) i Mokoša.[178] Da ispitamo redom sva ova božanstva. Namerno izostavljam onaj spomen u Slovu o polku Igorovu. da je Vladimir podigao na jednom uzvišenju. koji mi izgleda sumnjiv. on veli: "Ima dva anñela groma.na obalama reke Volhova deca nalaze oči crvv.rog): sveta Lucija leči bolesti očiju (lux . onda je Horz očevidno bog sunca. Da nije to sasvim prosto grčka reč:Χρύσος? I zar ovo ime nisu mogli dati kakvoj pozlaćenoj statui grčki veštaci. Apolona." G.[177] Videli smo. da je knez Vladimir podigao ovom bogu jednoga idola u Kijevu. onda . 1114. pored Peruna. Vasilija. Khores. Dažbog. imamo još mnogih spomenika o ovom božanstvu. koja nam kaže. Nalazimo ga i u staroslovenskom prevodu ðorña Hamartola. Tako je u nekim oblastima sv. Iranske reči (vidi Kreka 391) Khor. . koji znači dobar. da ovaj pridev dolazi od korena hom (chorn). tj. Njegovo ime ne nalazi u slovenskim jezicima dovoljnog etimološkog opravdanja. On ih čuva od jedne bolesti. Nestorova Hronika priča. Kornelije zaštitnik rogatih životinja (cornua . 980. gde se njegovim imenom prevodi grčka reč ήλιος. i idole svima ovim bogovima. još i Apolina. Ako je ovde Apolon na mestu Horza. koji izmeñu ostalih predstavlja i ideju: čuvati. da se u starim ruskim spomenicima pored Peruna i Velesa nalaze i druga božanstva: Horz (Hrz). Ovo ime jugoslovenskog porekla zamenjeno je po svoj prilici imenom Horz.[179] Spomenik. neznabožački Perun i jevrejski Horz. i po kome bi Horz bio bog sunca.XV veka. staviti u red nešto. Jagić drži. U Rusiji prizivaju u pomoć sv.. Horz Spomenici nam ne daju nikakvih podataka o ulozi i svojstvima ovoga božanstva. kad vlada stočna za raza. vi delo). a sv. pod god. koji je Sreznjevski otkrio. Evo toga teksta u prevodu: "U ovoj godini bi osnovana Ladoga. jer ono prvo ime ima više slovenske fizionomije. i u jednom vrlo zanimljivom tekstu Ipatske hronike. od kako je Jagić pokazao.stada imaju lepo runo (vlas).. njegova se ikona donese i stavi u štalu gde vlada zaraza.[176] Ovde se mora priznati uticaj narodne etimologije. No ova bliskost ne može opstati. Tu ih voda izbaci. i ladoški stanovnici ovo mi pričahu: kad je velika bura. da je Horz isto što i Dažbog. pod god. koja se takoñe zove vlas. Tenjon leči kraste (teigne . Njegovo svedočanstvo potvrñuju bezbrojni spomenici od XII . Khoreš još manje ga objašnjavaju.[180] Dažbog Osim Nestorove Hronike. Stribog.

tek što se okotila. i oni rastu i šetaju se po zemlji. Ova se istovetnost potvrñuje tumačenjem reči Dažboga. 114. rose vladati Mestrom od plemena Ham (Cham). i žito pomešano sa mnogo vode pade.djavol. I ako ko u ovo ne veruje. da žive ujedno. od grčke διάβολος. koga Egipćani zvahu Sva rog. Ovde konstatujemo samo. i čovek prosvetkuje tu svečanost i primi ga. Jer zaista reč dvbog nije daleka od latinskog diabolus. tj. i življahu kao životinje. Sin Svarogov. i da se kazne bludnice. i da neko provoñaše blud sa njom. Zatim doñe druga oluja. Ako dobiju dete. U zapadnim pisanim spomenicima nema nigde reči Dažbog. iznenadi je noću sa njenim saučesnikom. Jer pre njega žene se predavahu onima ko ih je god hteo. da je Dažbog identičan Suncu. a oni mi rekoše: Nije to nikakvo čudo.)[184] Srpski Dvbog je isto što i zao duh. koga zovu Dažbog. bog koji daje. Ove je priče objavio u Rečniku Akademije u Zagrebu. I ovaj Feosta izdade zakon za žene. da imañaše jedna bogata Egipćanka. Jagić (Arch. "U vreme Proba bila je jedna velika kiša i velika oluja. i videvši čas kad je ona blud učinila. rekli bismo. da uzimaju samo jednoga muža.. govoreći: 'Evo tvoga deteta'. str. da svaki čovek ima samo jednu ženu. koje smo podvukli i koje je prevodilac dometnuo. a svaka žena samo jednog muža.[182] i osim onih dodataka. v. No ne hoteći vreñati zakon oca Svaroga. On doznade..a ako ovde bog znači bogat. Phil. padoše s neba klešta. i da se smatra kao Svarogov sin. U nekim srpskim narodnim pričama spominje se Dajbog .[181] Dok je ovaj Feosta vladao u Egiptu. i ima ih raznih vrsta. Šćaše je uhvatiti. u toj oluji pada jedna veverica. kome one hoće. stavi je na muke i provede sramno kroz celu zemlju. neka čita Fronografa (sic! Ovde je ovaj Fronograf ðorñe Hamartol). dok je bog gospodar neba. i Egipćani ga obožavahu. slav. Fonetički reč dabog ne bi se mogla zameniti rečju ñavo . beše snažan čovek. ona raste i šeta se po zemlji. i ljudi odmah počeše kovati oružje. i uredi.Dvbog. Za to ga prozvaše bog Svarog. Posle njega vladao je 7470 dana njegov sin. Posle potopa i kad su se ljudi podelili na mnoge 'jezike'. Isto tako i u vreme Avrelija padahu parčeta srebra. Na drugim mestima on stoji kao prevod grčkog Ηλιος[183]. kralj Sunca koji je Dažbog. on uze sobom nekoliko ljudi. Feosta uništi taj zakon.Nabrao sam ih više stotina. po srpski jezik je stvorio svoju reč ñavo . te se ispuniše veliki sanduci. i tako se u Egiptu uredi besporočni život." Ovaj je navod preveden iz ðorña Hamartola. jer mi imamo još staraca koji su otišli u zemlju Jugrinacv (Jougriens) i Samojeda. jer se preñe borahu batinama i kamenjem. To te začudi. f. koji je gospodar zemlje. Malo kasnije ponovo ćemo se vratiti na Svaroga. a za njim Jeremija. i tada u njoj padaju mali jeleni. po imenu Sunce. plodan bog.dijavol. Zato su ga zvali Svarog. a u Africi pade i veliko kamenje. U tim severnim zemljama oni su videli jednu oluju. Ko bi povredio ovaj zakon bio bi bačen u jednu usijanu peć da sagori. pa Feosta. dosuñivahu ga onome. onda je to onaj bog koji daje bogatstvo. . g.

Dosadanje hipoteze nisu donele dovoljnih tumačenja. kakva su bila svojstva ove boginje. t. Mokoša ne navodi samo prvobitna hronika. ne dobija se u slovenskom jeziku nikakav smisao. Veselovski (Žurnal'' Minist. To je ponuda Mokuši. kojima Vladimir podiže idole na bregu u Kijevu. veli se da ga je Mokuša ostrigla.[185] Uopšte Simargl ne pripada slovenskom Panteonu. Gedeonova. nadgleda predilje. a u prvobitnom staroslovenskom jeziku imamo samo jednu reč muškoga roda. tj. s. (τήν Ασιµάθ). već i drugi pisani staroslovenski ruski spomenici srednjeg veka. I. Ako neko neostriženo jagnje izgubi vune. 7. koje je božanstvo u stvari hteo tim imenom označiti ruski hroničar. v. Mokoš Ništa manje nismo u neprilici i pri odreñivanju tačnog karaktera Mokoša.) Ako ime Mokuša nije finskoga porekla.[187] . koji u Simarglu vidi pokvareno grčko Σεµ Ηρακής. koje navlači na Onanov greh. str. Ništa ne kazuje.) U verskom spomeniku XVI veka. 395 . nomokanonu. mora se vezati za boginju Mokoš u Hronici. Reč je o nekom stranom božanstvu. ili razdvojeno na dve reči: Sim i Regl kako su uradili docniji spomenici.) nalazi se jedno lice po imenu Mokuša. Ona se zanima i životinjama. Čitalo se to ujedno. ali nastavak oš je nezgodan. i po kojima bi Mokoš bio prevod grčkog µαλακία. str. jyni 1889. Op navodi po Tihonravovu spomenike.407. slav. one vele: da to Mokuša prede. Εργέλ i Αδιµάθ su u grčkom ženskoga roda. Komentar Slova o polku Igorovu.[186] Ako se njihov čekrk okreće pa zaškripi. Prosvešč. Ljudi Gutini (de Guth) stvoriše Nergala (τήν Ερτγέλ). koji citira Veselovski. koje ruski hroničari označuju imenom Simargl ili Sima i Rgla. Mislilo se na jedan tekst iz Biblije. Nar. Phil. (Krek. jednoga od onih božanstava. koje igra ulogu jedne vračare. (Barsov. koji je naveo g. rñavo božanstvo. Jagić (Arch. i nemogućno nam je još znati.Simargl Božanstvo. Ime njeno moglo bi se vezati za koren mok (mek-ota. obilazi kuće. no tu ima i jedne ozbiljne teškoće. Bliskost je promenljiva. f. čije originale nema pri sebi. jeste ono. Sveštenik koji ispoveda jednu ženu. Svaki je narod sebi stvorio bogove. koja se javlja za vreme velikog posta. Einleitung.) misli. To je jedna žena. Domišljanski je zaključak N. da je Mokoš prevod s grčkoga µαλακία. mok-ar).. koje je još teže objasniti. ljudi Hamatini (Hamath) načiniše Ashima. pita je: "nisi išla k Mokuši?" Folkloristika u severnoj Rusiji još i danas zna za Mokušu. Noću se ostavlja kraj makaza jedan pramen vune.

i da se javljaju tek vrlo kasno. koji je uvek bio u neprestanom dodiru sa baltičkim Slovenima. Svarog u smislu nebo dao bi svaroški.) beleži jednu rumunsku reč svarog. da se Svarog i Svarožić ne nalaze u starijim ruskim hronikama. etymologique sub voce svarog. ime Svarog prevedeno sa Ηφαιστος. Ova je hipoteza zacelo vrlo oštroumna. XV i XVI veka: Svi oni objašnjavaju Svarožića ognjem: "oni prizivaju oganj. koji je. Njega svi neznabošci obožavaju više po sve ostale. i pita ga ovako: "Bonumne est persequi christianum et habere in amicitia populum paganum? Quae conventio est Christi ad Belial?[188] Quae comparatio lucis ad tenebras? Quomodo convenient Zuarasiz diabolus et dux sanctorum vester et noster Mauritius? Qua fronte coeunt sacra lancea et diabolica vexilla?"[189] Iz ovoga spomenika vidi se jasno. kad bi se to mesno ime Svaroženo moglo .Svarožić . mršav. da je Svarog autentično ime (str. čijeg idola Titmar spominje u Radgostovom hramu. G. kod Redarijana (VI.) zamišlja. Izvesno ovo ime nije latinskog porekla. Miklošić Dict. da su Zuarasici . Min. No ne objašnjava se. koja znači suv. a ne nebesić. S druge strane. Misli. mogao pomisliti i na ruski glagol svarit'.kovati. Ovaj vas Svarožić naravno podseća na onoga boga Zuarasici. 332) i tumači ga indoevropskom rečju (svarga sanskritski znači nemirno. pregrejan. u kome je. Brino mu prebacuje za taj savez. Sirku misli. Brina (Bruno) kralju Henrihu II. gde je značila sunce. i da je na ovom patronimičkom obliku stvoreno ime Svarog. kralj bejaše sklopio savez sa slovenskim plemenima Velećanima (Velétes). Nar. Jagić (Archiv. Iza ovih bogova nalaze se njihove zastave koji se iznose iz hrama samo pri polasku u rat". Jedan Suarasiz još se jedanput spominje i u Knytlinga Saga. 412. noseći svaki svoje urezano ime. da su oni doneseni iz Novgoroda. S druge strane. Krek drži.Suarazici U glavi posvećenoj Dažbogu naveli smo jedan odlomak preveden s grčkog po Ipatijevskom spomeniku od ðorña Hamartola. Da bi zaratio protiv Poljaka. čini se. kako je od Svaroga postalo Svarožić. Ime Svarog nahodi se samo u ovom pisanom spomeniku. da je Svarožić bio bog rata kod Slovena oko Labe.[190] Ovaj je bog izvesno srodan sa ruskim Svarožićem. Nebo daje pridev nebeski. Ovaj je spomenik iz početka XI veka. ili je u Rusiju unesen sa strane? G. obučeni u neki strašan oklop.Svarog . On tu pretpostavlja koren s''r.Svarožića doneli u Rusiju stranci. U naknadu tome Svarožić ili sin Svarogov nalazi se u ruskim spomenicima XIV. IV. možda je prevodilac. potvrñuje nam i jedno pismo Sv. koji tada behu neznabošci. Sirku (Žurn. svaravat' . Bilo bi interesantno. G. Prvi izmeñu njih zove se Zuarasici . Jagić primećuje. G. oblačno. izgleda. koji uostalom ne opravdava. takoñe postao od Svaroga. imajući da protumači ime Ηφαιστος.Svarožić. mutno nebo). Ova hipoteza ne oduzima ništa stvarnosti Suarozici ili Suarasici Titmara i Brina. 23). sa šlemom na glavi. No da li je Svarožić uroñenički bog ruski. "U unutrašnjosti hrama podižu se bogovi rukom sagrañeni. zovući ga Svarožić". pronašao je kao ime mesta kod Kašuba[191] Svaroženo. da je ona mogla biti uzajmljena iz slovenskih jezika. Prosvešč . postojanje jednoga boga koji se zvao Zuarasici.maj 1887.

No Miklošić ne pruža nikakvo opredeljenije tumačenje. erstarren. ko je otac Svarožića. izvan Rusije. da osporim autentičnost ovoga spomenika. ulazeći u pakao. Kad bi ovo kazivanje bilo autentično i tačno. kao što je Slovo o polku Igorovu. koji joj pokazuje mučenja osuñenika. Prvi grešnici koje Marija vide. Mokoša. jeste za mene argument. On nema ni jednog sebi sličnog božanstva poznatog kod drugih slovenskih naroda. Jer bi to bio glavni stub baltičko-ruske mitološke sisteme. litvansko styrieti. I njegovo je ime postalo kao i ime Crnoboga Helmoldovog. Ukratko. očvrsnuti. starr. da obiñe pakao pod voñstvom sv. Nastavak ici izgleda patronimičan. po svoj prilici. Ne dopuštam. Duha. koje je Bog stvorio radi naše upotrebe. ono bi nam moglo objasniti i ulogu i svu radnju toga boga. Horza. ukrutiti se.) Ovaj spomenik je preveden na staroslovensko-ruski jezik u XII v. da je jedan hrišćanin XIII veka mogao pasti na tu misao. mesec. jesu oni. i objašnjava joj uzroke usled kojih su tako kažnjeni. Miklošić neće da objašnjava to ime. . i to je šteta. zalediti se. nema nigde primera o porodici ili porodičnoj vezi slovenskih božanstava. Jagić ga dovodi od glagola stkręti (st'r'ti). bog rata koji se zvao Svarasici . Trajan . koji su nazivali bogovima one predmete.Svarožić. Izvan ruske Nestorove Hronike ono se nalazi još i u nekim sumnjivim spomenicima. No u ono malo iz slovenske mitologije što znamo. koji su zaboravili Boga. da svoje jednovernike i zemljake označi kao unuke kakvoga neznabožačkoga boga.[192] Stribog Idol ovoga boga bio je u Kijevu.identifikovati sa imenom božanstva. steif sein.[193] Sveta Djeva Marija dobije ovlašćenje od Gospoda.Trojan U grčkoj srednjovekovnoj literaturi postoji jedna priča pod naslovom: Otkriće Svete Marije božje o paklu (’Αποκάλυψις τής ύπεραγιόν θεοτόκον περι τών κολάσεον. da je kod lapskih Slovena postojao jedan bog. kao: sunce. Dažboga i ruske Hronike. To bi bio bog mraza. u društvu sa idolom Peruna. koji nisu verovali u Boga Oca. Arhangela Mihaila. Ruski Svarog je sumnjiv. Sam način kako se ono tu nalazi. Sina i sv. Ne znamo. Malo dalje pisac toga Slova zove vetrove Stribogovim unucima. izvesno je. Na ovom mestu staroslovenski prevod dodaje jedan dosta dugi umetak: "To su oni.

zemlju, životinje, reptilije, koji su postali kameni bogovi kao i ljudi: Trajan, Horz, Veles i Perun." Jedan apokrif iz XVI veka, Apokalipsis apostola dovodi Trajana u vezu sa Perunom, Horzom, Divom (Zevsom).[194]I dodaje: da ovi nazovi bogovi behu ljudi; Perun je živeo kod Grka, Horz na Kipru, a Trajan bejaše car u Rimu. Slovo o polku Igorovu spominje Trajana četiri puta, i Rusiju zove zemljom Trajanovom. Kao što sam na drugom mestu kazao,[195] i ovde se držim potpuno rezervisan što se tiče autentičnosti ovoga spomenika. Ali ako je i bilo falsifikata ili umetanja, nije manje istina, da falsifikator nije izmislio to ime Trajan, i da ga je uzeo iz starijih spomenika ili narodnog predanja. U kijevskoj guberniji još i danas pokazuju Trojanov Val (bedem). Za ovaj bedem vezuju se neka mitska predanja, u kojima se govori o Trojanu, caru ermilijanskom (tj. rimljanskom-rimskom).[196] Ova su predanja morala doći u Rusiju od Južnih Slovena, naročito Bugara, koji su uvek u dodiru sa Rumunima, a možda i od samih Rumuna. U Rumuniji je ostala vrlo živa uspomena na Trajana. Još se u ovoj zemlji pokazuju: Valul lui Trajan (Trajanov šanac), calea lui Trajan (Trajanov put); masa lui Trajan (Trajanov sto, stena); pratul lui Trajan (Trajanova livada).[197] Sličnih naziva ima i u Bugarskoj. Rimski drum, koji, prolazeći kroz Sardikum (Sofiju), spajaše Italiju sa Carigradom, i danas se zove u Bugarskoj; Trajanov drum, a Turci ga zovu Trajan-jol. Dalmatinski putnik Vrančić, koji proñe kroz ove krajeve 1553. g. čuo je, gde se govori o ovom Trajanovom drumu, i čudio se, kako je ime ovog velikog rimskog cara sačuvano tako u ovih varvarskih naroda.[198] Na Hisaru, severno od Filipopolja, izdižu se neke rimske ruševine, koje Bugari zovu Trajanov grad, dokle Turci ga pripisuju ðenovljanima, i zovu ga ðenevizler.[199] Južno od Ihtimana otvara se u Srednjoj Gori jedan klanac Trajanova vrata, od skoro čuvena i po junačkim delima hajduka.[200] Na mestu današnje varoši Stare Zagore (Eski Zagore) podizaše se varoš Ulpia augusta Trajana; Pansaba, danas Ćustendil, duguje svoj postanak caru Trajanu. Tako isto i Ulpia na Crnom Moru, danas Anhial, podigao je Trajan; selo Devna podignuto je na mestu starog Trajanova Marcianopolis. Na taj način uspomena na toga velikog saga nalazi se i svim krajevima Bugarske. Njegovo se ime isto tako nalazi i u srpskohrvatskim predelima. U Mostaru, i Hercegovini, jedan most zove se Trajanov most; i Dalmaciji ruševine primorskoga grada Burnum-a zovu se Trajanov zamak. Isto je ime dato i ruševinama jednog starog grada srpskog blizu N. Pazara. Čuvena Trajanova tabla i ostaci na Dunavu nalaze se više od deset vekova i srpskoj zemlji; grad Kulina porušen u srednjem veku takoñe nosi ime Trajanovo. Deminutiv imena Trajanovog u Trajko još je i vrlo jakoj upotrebi i Bugarskoj. Narodna etimologija ga vezuje za glagol trajam'' - trajati. U XI v. to je ime nosio maćedonskosrpski carević, Samuilov sin.[201] U srpskim narodnim pričama spominje se jedno lice pod imenom Trojan. Po Vukovu Rečniku življaše na planini Ceru, i blizini Trojanova grada, i okolini Šapca, neko lice pod tim imenom.

Svake noći iñaše on u Srem kod kakve žene ili devojke. Bojaše se sunčanih zrakova, da ga ne sprže, te od nje odlažaše pre sunca. Kad doñe kod svoje drage, dadu konjima zobi; a kad oni pojedu zob, i petao zapeva, on se odmah vraća u svoj zamak. Jedne noći brat ili muž jedne njegove dragane metnu u zobnice konjima peska mesto ovsa, pa poseče jezik svima petlovima, da ga pevanjem ne probude. Kad car pomisli da je vreme da ide zapita svoga slugu da li su konji pojeli zob. Sluga odgovori da nisu, a petlovi ne mogaše pevati, te se tako Trajan odocni kod svoje drage. Najzad videći u čemu je stvar, usedne na svoga konja i pojuri zamku. Sunce ga stiže na putu; on se sakrije pod jedan plast sena; no doñoše volovi i rasturiše seno, te tako Trajana dohvati sunce i sprži.[202] Varijantu ove priče pribeležio je i Milićević u svojoj Kneževini Srbiji: "U jednom zamku na planini Ceru življaše car Trojan. Imañaše tri glave (ove tri glave objašnjavaju se srpskom rečju troje - Trojan). Jedna gutaše ljude, druga životinje, a treća ribe. Danju boravljaše u svome zamku na Ceru, a noću u Širinu na Savi (Tsirina). Narodu se nije dopadao ovaj način života, te ode i potuži se sv. Dimitriju, jednom od Trajanovih slugu, i zamoli ga, da upita svoga gospodara: čega se on boji. ' Bojim se samo sunca ', odgovori Trajan. Doznavši to, sv. Dimitrije da konjima pune zobnice peska mesto ječma, a ljudima zakaže, da svaki svojim petlovima povadi jezike, da ne bi pevanjem objavili Trajanu zoru. To njega omete, te se zadocni, i sunce ga uhvati. On se zarije pod plast sena; ali doñe bik te prevrne seno i on se rastopi. - Priča dalje veli, da je Trojan i tom beganju ogluveo u selu Glušci, izgubio tabane blizu sela Tabanovci, oslepio pored sela Slepčević, izgubio svoj štit, pored sela Štitari, a najveća nesreća mu se desila blizu sela Desića." Sv. Dimitrija zato ubiše prijatelji Trajanovi i baciše u Savu. Na obali reke u šabačkom okrugu nalaze se ostaci grada Kulina, čije osnivanje narod pripisuje Trajanu. U svojim srpskim pripovetkama (II izd. str. 150-152) Karadžić je objavio jednu narodnu priču, po kojoj car Trajan ima kozje uši (u originalu: oči). U XII v. Tzetzis u Chiliades (g. Tomašek ih je prvi objavio u Zeitschrift fur Aesterreichische Gymnasien) znao je za ovu legendu o kozjim ušima, i predavaše im neki simbolični značaj. " τία δέ Τροίανον λέγουζιν έχειν τράγον" (u cara Trajana kozje uši). Trudi se da protumači ovu basnu time, što je Trajan bio pohotljiv kao jarac i umeo goniti rimske neprijatelje u najstrmenitija mesta. G. Koehler, koji se takoñe zanimao ovom legendom, objašnjavaše je takoñe sličnošću reči: Τροίανος i τράγος. Po Bertrandonu de la Brokijeru, koji pisaše u XV v. grad Trajanopolj podigao je "ung empereur appele Trojan, lequel avait, ce disaient les Grecs, une oreille ainsi que ung mouton". Po jednoj bugarskoj priči iz Stare Zagore (Periodičeskoe spisanie, Sofija, t. IV, str. 182) bio je jedan car Trajan, koji je imao magareće uši. Indiskrecija njegovog berberina podseća na Midovu istoriju. Jedan varijanat iz Nevrokopa u Maćedoniji predstavlja Trajana sa kozjim ušima.

Berberin njegov ide i poverava tajnu jednom pustom izvoru. Malo kasnije nañoše putnici pored izvora Jedno drvo, na kome svaki list nosi otkrivenu tajnu (čim zašušti). Car čuje za to, ode da vidi izvor i drvo, i kad se uveri, reče: "ono što je od Boga ne može se sakriti". I od tada on nije više krio svoje uši. "U narodnim pesmama braće Miladinovaca, imaju dve pesme, u kojima se spominje neki Trojan grad Troem (pesma 31. i 38.), čiji su stanovnici rñavi hrišćani, i imaju da iskuse razna iskušenja. Pesma 31. je zabeležena u Kukušu u Maćedoniji; druga nema tačnog naznačenja o svome poreklu, no sudeći po tekstu, ona mora da je iz istočne Rumelije (južne Bugarske). Tekst nije dosta jasan, da bi se moglo videti, odnosi li se na legendu o Trajanu ili na trojansku priču, koja takoñe igra znatnu ulogu u književnosti Južnih Slovena. Kako je Trajan postao bog, ili bar - satana - u hrišćanskom smislu, - kod Južnih i Istočnih Slovena?[203] Jagić je odavno predložio jedno vrlo zgodno i verovatno tumačenje. Najvažnije ruševine u dunavskim zemljama pripisuju se Trajanu, ili nose njegovo ime. Narodna mašta naseljava sve te ruševine sotonama i vešticama; i sasvim je prirodno, da je jedna od tih utvari Trajan, koji postaje bog kao Perun, Horz ili Dažbog. Balkanski Sloveni, brzo preobraćeni u hrišćanstvo, bili bi preneli Trajanov kultus meñu Ruse, koji su ga duže sačuvali. Može se pretpostaviti isto tako, da je i uspomena na slavna junačka dela Trajanova ostala duboka u balkanskih naroda, od kojih su Sloveni primili predanja; da su našli i ideju o Bogu, privezanu za ovu slavnu ličnost (divus Augustus); da su je sačuvali i raširili. Po onome što mi znamo o njihovoj Slovenskoj mitologiji, bilo u Rusiji, bilo kod baltičkih Slovena, nigde se ne nalazi drugi primer. da su ljudi postali bogovi. Meñutim u poslednjem veku pa baš i u naše skorije vreme, videli smo, da su neke ruske sekte stavile u red bogova i cara Petra III. Drugi mu za poručnika daju Napoleona, koji treba da uspostavi pravdu na zemlji, ili da proklamuje njihovog mesiju. U istoriji neznabožačkih Slovena nema ovome sličnih primera.

32. Pizamar. čijeg smo glavnog predstavnika. veli jedan od njih. Turuvid. On sumnja.Podaga. . II. da je contina slovenačka reč. svršetak. četiri hrama. Ovo je pogrešno tumačenje.Boginje. veli on. i tumači je poljskom konczyna (fastigium).Glava peta Mlada božanstva Triglav. . . Svetovida. . četiri continae (Herbord. Bezimena božanstva. već proučili. Posle njega najglavniji je bog Triglav. Crnoglav (Tijernoglav). . in plerisque locis latinitatem attingit et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocatas". Kontina se po svoj prilici vezuje za koren kont. Ni savremeni komentarista Percov nije srećniji od Herborda.Rinvid. Konczyna znači kraj. koji je u srpskom dao reč kuća. Turipid. – Triglav Sada se ponovo vraćamo bogovima baltičkoga reda. . i drugog značenja nema. Takom etimologijom lako se i od Sv. Bejaše u Štetinu. Vida može dobiti Svetovid. .Crnobog. . Njegovo postojanje naročito su nam utvrdili istorici Otona Bamberškog.) tj.Domaći bogovi. a u bugarskom k''šta. Ova reč continae ne buni ni najmanje Nemca Herborda: "Sclavica lingua. itd.Pripegala. .Jula.Radgost (Radigost).

umbre atque amenitatis gratia. posla ih u Rim. Ostavila je samo jedan mali otvor. U protivnom slučaju odustajali su od namere (Herb. Po jednom drugom biografu (Prifl. Po pokrštenju ove varoši sveštenici. bog sa tri glave. 13.Jedna od ove četiri kontine. povukoše se u sela (Ebbo. četvoronožne životinje. 11.). Kad je trebalo preduzeti neki suhozemni pohod. razdeli njihovo blago. Taj je konj činio proricanja. da bi čovek pomislio. kroz koji neznabošci mogahu prineti žrtvu i ponude. U ove kontine se snosio desetak od sve neprijateljske pljačke. da kod štetinskih Slovena propoveda hrišćanstvo. To beše vešt čovek. konjsko sedlo bejaše od zlata i srebra i čuvano je u jednoj kontini. Pobojao se. beše veleljepno ukrašena varvarskim radovima. da su žive. Oni ga lepo primiše. Dva ovakva hrama behu posvećena Triglous-u. te potraži načina da ga se lukavstvom dočepa. II. uze sve tri glave. oni odneše van ove oblasti jedan zlatan kip Triglava. napadne i sam na hramove. II. Kad narod vide. Triglava nalazimo u gradu Volinu (Volyn). II. Ovu delikatnu misiju poveri episkop nekom svom drugu Hermanu. pozlaćeni i kamenjem ukrašeni rogovi. Oton dozna za ovoga idola. vladika mu razbi trup. da se narod još neučvršćen u hrišćanskoj veri vrati paganizmu. izvrti rupu u stablu jednoga vrlo debeloga drveta.) ubedivši stanovnike. (Herb. da posvedoči pokrštenje grada. no nije ju teško vaspostaviti pod pravim oblikom . možda bi bili sakrili svoj paladijum u kakvo još nepristupnije mesto. da im boja nije izbledela ni od snega ni od kiše.). Niko ga nije smeo jahati. Meñu pojedinim predmetima kultusa Triglavovog nalazaše se i u Štetinu kao u Arkoni (vidi glavu o Svetovidu) jedan njemu posvećen konj. koja življaše u jednom seocetu. da posle njegovog odlaska on doprinese. uvereni.Triglav. onda je preskakanje srećno i pohod bi se preduzimao. 3. dobro uranjen i lepog stasa. "I kako je Oton bio razorio hramove i uništio kipove bogovske. a drva odnese kući za kuvanje jela. oružje i skupoceno posuñe. Povere ga na čuvanje jednoj udovici. tera ga da triput u oba pravca preñe preko kopalja. U naknadu zato on pristade. polože najpre na zemlju devet novih kopalja. tice. nego da proriče. ('Solummodo foramen modicum ubi sacrificium inferretur in trunco patebat '. Ime Triglav mi nalazimo u staroj braniborskoj hronici. koji razumevaše i .) I niko k njemu ne prilazaše. Sveštenik onda dovede zauzdanog i osedlanog konja.). ostavši verni kultusu idola. napustiše grad. 35. zlatni i srebrni pehari. tako vešto naslikane. Ako pri tom prelaženju ne dotakne nijedno koplje. Očevidno u ovim redovima ima malo preteranosti. I danas još Nemci su preokrenuli vrh Triglav na Koruškim Alpima u Terglou. koji su predstavljali: ljude. gde se ovo dragoceno blago teško mogaše pronaći. II. Tako su lepo i obojene. 32.). Što se tiče idola Triglava. na jedan lakat daljine jedno od drugoga. da se bogovi ne brane. osim onaj koji prinosi žrtvu. koja je bila i najglavnija. Ovom tolerancijom znade se on dobro koristiti. Pomoću svojih sveštenika počne rušiti sekirama i kosirima sve kontine. Oton smisli da toga konja proda negde na strani (Herb. da se nije mogla ni videti ni dotaći. da je on mnogo sposobniji da vuče kola. Da bi uništio i ovaj način gatanja. a jedan od ona četiri hramovska sveštenika brinuo se o njemu i negovao ga. Udovica uvije idola u haljine. koji bejaše njihov glavni bog. II. drži ga za uzde. i tu sakri ovu svetinju tako.[205] Da su neznabožački sveštenici slučajno doznali za njegovu nameru.[204] Otonu Bamberškom bi dopušteno. Izvesno je ovde slovenska reč izmenjena. da će se njihov bog svm moći dobro braniti. da se poštuje jedan sveti dub.

zahvaljujući jedino Triglavovoj zaštiti. No idolopoklonički sveštenici ne behu se odrekli obožavanja idola. i da upotrebe ono zlato. zapovedi da se neznabožački hramovi predadu ognju. Tražahu samo priliku. na otkup svojih robova. te da se treba vratiti idolima. od kojih jedna na samom Triglavovom bregu dobi ime sv. pa ga posle odnese kao dokaz onih paroga koje je učinio. Sakupi kneževe i starice. kao da želi Triglavu prineti žrtvu. govorahu oni. da narod vrate u paganizam. Posle ovoga uzaludnoga pokušaja pomeranski apostol nije više na tome nastojavao. Ruskom naučniku Kirpičnikovu ove su priče izgledale možda sumnjive. ona u sredini. i zato hoće da mu prinese žrtvu. bici mu jedan veliki ispljuvak (sputaculum ingens). zemljom i paklom. koji predviña budućnost. po tome ga opet izvuče.uroñenički jezik. ako se gnev . da se dočepa idola. smrtnost bi velika. da je zaista prineo žrtvu. Zlatan zavoj pokrivaše mu oči i usne. On mu naredi. Lice mu je pokriveno zavojem. da ga beše nemogućno izvaditi. Najveća. te da se veruje. a još manje prihoda od crkava. ako misli na svoj život. da je preobratio ceo Štetin. Bilo je vrlo staro i potpuno neupotrebljivo. I biografi Otona Bamberškog spominju Triglavov kultus u Štetinu. a da se mesto njih sagrade dve crkve. Vid. Kad je Oton preobratio. baci kroz onaj otvor jedan srebrni novac. Bojaše se da ga optuže za lakomstvo. da je svemu tome zlu uzrok njihovo pokrštenje. kultus Triglavu i drugim idolima. da se preobuče u slovensko ruho. jer vlada trima kraljevinama. kao što smo to i dokazali u studiji o Svetovidu. Svi će stanovnici. opazi Triglavovo sedlo obešeno o ogradu. S ovakvim skepticizmom ide se vrlo daleko. i da nije on pronašao istoriju o sedlu.). ili da on prosto nije digao kakvu bilo konjsku opremu? Neznabožačka starica je izvesno skrila sedlo u bezbedan zaklon od hrišćanske pohotljivosti. ako bi i dalje gledao. preporučujući mu da nikom ne kazuje to mesto. da se dočepa skupocenoga idola. Udovica mu pokaže sveto drvo i rupu. Neznabožački sveštenici ovako objašnjavahu ove pojedinosti: njihov veliki bog ima tri glave. ne zna za ljudska dela. III. sveštenici ubediše narod. da se u Svetovidu vidi sv. a nije nikako mogućno. 1. veli on. čija imena ne znamo. Stoga sada pribeže ubeñivanju. III. Adalberta. pomreti. Pa ipak je izvesno. Ali on beše tako dobro i stablu zatvoren. ili bar mislio. nisu mogli imati hrišćansku ideju. tako da se mogao čuti i njegov zvek. I zaista dogodi se. Zatim pregleda svuda. on umesto žrtve. da u gradu zavlada epidemija. Mogli bismo se zapitati. Njegov idol imañaše tri glave. pa da ode k udovici. da ovde nemamo jednu deformaciju hrišćanske Svete Trojice." Dosta je čudnovat završetak priče. beše posvećena neznabožačkom bogu Triglavu. da jedan bog. Pa da bi pokazao sve svoje prezrenje prema Triglavu. Tako se mislilo. 1. Sloveni. i zakune ih da se mahnu kultusa Triglavovog. da je nedavno izbegao jednu strahovitu buru. Ispriča udovici. jer neće da vidi ni da pozna grehove ljudske. da li Hermanu treba verovati. Po samom priznanju Otonovog biografa (Ebbo. da su baltički Sloveni obožavali idole policefale (mnogoglave). nebom. gde može staviti svoje ponude. Kirpičnikov se još pita.) sadržavaše u svome opkopu tri planine. Herman posluša.[206] G. Ovaj grad (Ebbo. da zagladi svoj neuspeh. ne iščeze tako lako. Gledajući oko sebe. On uñe i jednu tajanstvenu ogradu. Diže ga i sakri. od čega je on načinjen. ne bi li mogao dići idola.

bogova ne ublaži uobičajenim žrtvama. No mi ne nalazimo nigde imena četiriglav.danas Wollin . na što on zakuka: "Jaoj. 26. Sveštenik uzme sekiru. Volin . koje je imalo i jednu ženu. i do povratka pobožnoga apostola Otona ostadoše u toj zabludi. i poštujte i ovoga kao svoje bogove. Ne znamo šta znači ovo ime. kakva je to sila ovoga nemačkoga boga. III. Radigast . po čijem se imenu i grad zove? Izvesno je da su stanovnici Volina obožavali koplje. Ružievid .). Početkom leta tu se slavi velika svečanost u njegovu čast. podigne ruku. prinese im žrtve. privezano za jedan ogroman stub u sred grada (Ebbo. XII. sedmoglav. da je još Julije Cezar podigao grad Julin. sad ti sruši i nagrdi svetilište ovoga neznabožačkoga boga" (teutonici dei). no ispred oltara ustukoše.) Razore polovinu one crkve koja je bila namenjena vernima. II. Za vreme njegovog drugog bavljenja u Volinu.Radgost . III. 1. Jula I Jula se spominje kod biografa Otona Bamberškog. Narod se začudi i pitaše se šta da radi. Mi smo već videli. da je Triglav jedno potpuno nezavisno božanstvo. i da se tu još obožava njegovo koplje ob memoriam eius. III. Svetovid imañaše četiriglava idola. i ko će joj odoleti? ' Vidite kako me je udario. t. ali nema razloga ne staviti ga u red nezavisnih bogova. (Mon. Oton savetuje stanovnike. 1. germ. Triglav očevidno pokazuje i neke sličnosti sa Svetovidom. iz straha da vas gnev njegov sve ne pomori". 1. Da ovde nije reč o jednom gradskom bogu. govoreći o Triglavu i Svetovidu. mene. str.Herb. 16.zvaše se tako isto i Julin. Triglav se spominje još i u opisu čudesa sv. Ebo priča. Dobiveni ili Ebo izmišljeni odgovor jeste dosta čudnovat. koji sam napao na njegovu svetinju '.[207] Stoga nema osnova sumnji. Tada se razorači obrate idolskom svešteniku. 91. no ona osta ukočena. služeći i Bogu i ñavolima.Ruñevid jednoga sa sedam glava. kakvu ulogu igra koplje u vračanju. i reknu mu: "Mi smo učinili ono. pa napadne na hrišćanske crkve.) To beše jedno zlo božanstvo. (Ebbo. Herbord. . Podstaknut ovim govorima narod zatraži svoje idole. što se nas ticalo. Oni poslušaše. da se više ne vraćaju kultusu Jule i njenoga koplja. a obožavanju idola. Otona. "Sagradite ovde kuću svome bogu pored kuće tevtonskoga boga. III.

U ovom gradu ili na ovoj vratnici (in eadem) ima samo jedan hram vešto sagrañen od drveta. Ovde se čuvaju i zastave.[210] i svi ga ovi narodi poštuju više nego sve druge. onda se preduzima ono što se hoće.[211] pa sravnjujući ishod ovoga vraćanja sa maločas izvučenom sudbinom. da bude ceo naveden. da je Radigast prosto ime grada. njemu donose svu pljačku. Bernar istog je mišljenja u svojoj tezi: De Adamo Bremensis geographo (Paris. kopaju zemlju uz neki religiozni strah.). Ždrebijem ili pomoću konjskog gatanja oni se brižljivo izveštavaju i o najuljudnijoj žrtvi. sve to izgleda vrlo fantastično.Ovaj bog je dugo zauzimao neosporno mesto u slovenskom Panteonu. koje je obožavano u gradu Retri. imena su im urezana." Ovaj je grad (da rezimiram ostali navod) sa sviju strana opkoljen šumom. koje nevernici obožavaju. Titmar. u protivnom slučaju narod se ožalosti. 23) veli: "Est urbs quaedam in pago Riedirierum nomine. i stoji na rogovima raznih životinja. Dvoje gradske vratnice su otvorene svakom namerniku. Šta veli Adam Bremenski? (II. Kruse. krećući ih uz jedno strahovito šuštanje.. slažući se sa Lišem (Lisch) drži. i napušta svaku nameru. pokriveni su oklopom. i pridružuje se mišljenju Adama Bremenskog. etc.[209] na glavi im je šlem. i valja se po talasima. O ovom navodu mnogo se raspravljalo. oni sede. Naš zemljak (Francuz) g. čija su imena urezana ispod lika. da bi doznali sumnjive stvari.. Koliko god srezova ima u ovom kraju. zauzima prvo mesto. slav. str. koji ima dva duga zuba kao braniče. Unutra su slike bogova kičicom rañene. Polazeći u rat njega pozdravljaju. Oni od najranijih starina propovedahu još i ovu zabludu: verovahu. i strašno ga je videti. a stoji na životinjskim rogovima. t. tada izañe iz mora jedan vepar. dok ostali narod stoji. No bilo šta mu drago. oni izvode glavna predskazanja. XIV) tvrdi. Njegov komentator g. Da razgledamo malo i pisane spomenike. te izgledaju strašni. 18) . i ispituju sudbinu. da ako im preti kakva duga i strašna pobuna. i mrmolje neke nerazumljive reči (invicem clanculum mussantes). 1895. da je Riedigost ime nekog grada. koje je blizu. koji je uopšte o svemu dobro informisan (VI. treća vodi na more. koji se smatra kao najveći u celoj zemlji. onda zelenom travom pokriju jednoga konja. Phil. 66. Titmar drži. U njemu ima poviše neistinitih pojedinosti: hram koji sadrži tolike teške idole. i iznose se iz ovih svetilišta samo u slučaju ratnoga pohoda. Kad to svrše. da se on vara. tricornis ac tres in se continens portas. Prvi od njih zove se Svarožić (Zuarasici). koji u imenu Radgosta gleda jedno božanstvo. Ako obe ove vrste vračanja dadu isti rezultat. Ljudska krv a i krv domaćih životinja umiruje njihovo najveće besnilo". ili radi umirenja njihovoga gneva. a i kad se kući vraćaju sa srećnog pohoda.[208] Zidovi ovoga ukrašeni su spolja divno izrezanim likovima raznih bogova i boginja. pa ga vode da preñe lagano izmeñu dvaju za zemlju utvrñenih kopalja. Tada njih nose pešaci. toliko ima i popova i hramova sataninih. No grad o kome sada govorih. koju stanovnici poštuju kao predmet obožavanja. Radi čuvanja ovoga blaga ustanovljeni su naročiti sveštenici. No poslednjih godina osumnjičeno je njegovo biće. ovaj odlomak ipak zaslužuje. koju sveštenici moraju podneti bogovima. Brikner (Arch. božanstva. Kad se sakupe radi prinašanja žrtve idolima. f.

već samo jedno mesto za bogomolju). Helmold (I. Verovatno u svojoj mašti. koja su docnije postala bogovima. 23) govori o jednoj borbi izmeñu slovenskih plemena Ljutića i Redarijana (Liutitses et Riaduri). koji komentariše Helmolda. gde je Boto našao ovu grañu. Ne znamo."Od slovenskih naroda. koja je više puta preštampavana. tvrñahu. ili na kakvom mesnom predanju? Bilo šta mu drago." Malo dalje (knj. i radi prinošenja godišnjih žrtava. koja se svršuju nastavkom . koji življaše u Kranjskoj oko 975. Od ovoga hrama do Hamburga ima. Da bi izmirili Titmara i Adama Bremenskog." Botova (Botho) saksonska hronika u XV veku (sub anno 1113)[213]. gde se pokazuje Radgostov idol.Stredovski. Malo dalje (I. i poslužila fabrikovanju nazovi bogova obotridskih. da su oni najplemenitiji. Radgoszcs ime jednog sela u Galiciji. Ovaj se epitet može dodati i jednom licu. da je Retra prestonica Redarijana. četiri dana hoda. čiji je knez Radigast. a na glavi mu je i jedna tica. koji dolaze radi prinašanja žrtve. a postelja od purpura. No kad on ne htede. Ovom rečju metropola Adam Bremenski hoće bez sumnje da označi religiozni centar Slovena ovoga kraja. Miklošić spominje u svojoj studiji o slovenskim imenima jednog Slovenina. U njemu ima jedan hram satani posvećen. Reč je postala iz dve: rad i gost. jer ih pohode sva ostala slovenska plemena zbog pitanja proroštva. 2) ponavlja. koji stanuju izmeñu Labe i Odre najsilniji su Retarijani (Rhetarii). u ruci drži sekiru. III. da je Redigost ili Redigast bilo slovensko ime grada. Njihov najmnogoljudniji grad jeste Retra. 52) nam kaže. odasvud je opkoljen dubokim jezerom.gost. Ovaj vrlo pozni komentar malo je istinit. što grad nosi isto ime naroda koji u njemu stanuje). da vladika Jovan.i predstavlja nam Radgosta kako na prsima nosi štit sa crnom goveñom glavom. gde nigde ne nañosmo lica. (Po ovome izgleda. 52) Adam priča. Ovo se zbilo 10. koji su Nemci možda zvali Rethra. U tom slučaju Radgost bi bio prosto bog. da je Radgost bio knez Obotrida. Pisac dela Moravia sacra . koji je u isto doba i sedište idolopoklonstva (sasvim je prirodno. Grad ima devet vratnica. "koji usled starine svoga grada i glasovitoga hrama. da Retra nije bio grad. Radagosta. da "Prov beše bog zemlje Aldenburške (Star-Grada). Da li se ovo osniva na prostoj sličnosti imena. Siva boginja Polabljana. Kod Južnih Slovena nalaze se identična imena Miligost[214] Carum hospitium habens qui hospes carus est. U Poljskoj ima mesta. prelazi se preko jednog drvenog mosta. koje se zove Radhost. može se pretpostaviti. pa docnije postao bogom. da se odreče svoje vere. postavši zarobljenikom. Gostirad. Najzad libečki hroničar u XVII v. novembra. koji je dopušten samo onima. tada mu odseku ruke i noge. Na planinama Beskides u Moravskoj ima jedno brdo. koji je svoje ime dao i gradu u kome je obožavan. Ima imena ljudi kao i imena mesta. kao i imenu mesta. Jedan izdavač hronike sastavio je po ovome opisu i nacrtu sliku. da ovo brdo duguje svoje ime kakvom idolu Radgostu. Odgovara grčkom φιλόξενος. vele. priča nam. Radgost bog zemlje Obotrida. §. što mi znamo iz slovenske mitologije.[215] koji življaše u XVIII veku pretpostavlja. koja se zovu: Bydgoszcz (nemački Bromberg u Pruskoj). on je u protivrečnosti sa svim onim. bi pozvan. koji se čuvaju u muzeju u Najstrelicu. na češkom Hostirad. god.[212] Njegov je idol od zlata. i neznabošci je prineše na žrtvu bogu Radgostu. on priča dalje ovo: "Beše . ili da pitaju proroštvo za savet. a glavu pobodu na jedan kolac. pa kopira nekoliko vrsta iz Adama Bremenskog o bogu Radgostu." Najzad (ista knjiga. u slovenskoj metropoli Retri.

). 170.) tumači ga rečju Budigoj. i tako tumači ime: in expergefactione validus. f. i po jednom vrlo starom običaju. pa čak i obližnji Slovaci iz Ugarske. (Nju je naveo Brikner u Arch.. da danas o tome ne može biti sumnje. Rožnova i Frideka.[216] Pripegala Ovaj bog spominje se u jednom dokumentu od 1108. koji se zove Podaga. IV. Ali po svedočanstvu Wattenbach-a. Phil. i dalje. f. Phil. 223.) Ovome su izvoru nekada sporili autentičnost. 83) koja nam daje vrlo interesantnih podataka o slovenskim božanstvima: "Sloveni. Poljski istorik Dlugoš spominje jednu boginju temperature. Nekada neznabošci slavljahu tu prvih dana posle letnje solsticije praznik posvećen bogu. koja počinju rečju budi. XIV. izgleda. Ova poslanica sadrži vrlo važan izvor za izučavanje borbe paganizma protivu germanske propagande. oni se tu odaju zadovoljstvu pića i igre. t. slav.na tom brdu jedan hram Radhost-a (g u češkom postaje h). kao idol Pion. a druga se završavaju nastavkom goj. Po ovom malo drskom tumačenju ovo bi bio bog budnoće (života). slav. ovde je govor samo o jednom tako poznatom prazniku letnje solsticije. Može pripadati jednom i drugom polu. Phil. str." Kao što se vidi. Maretić (Arch. . Podaga Već smo naveli onu glavu iz Helmolda (I. da ima slovenskih imena. f. imaju vrlo različne oblike sujeverja. i primećuje. X." Ime Podaga ne znači ništa. koji bi govorili u prilog vezivanja njegovog za kakvu uspomenu na kultus Radgostov. Jedni njihovi bogovi imaju svoje likove u hramovima. sl. t. koja se zove Pogoda (Arch. Umesto Podaga zar se ne može reći Pogoda (vreme)? Pogoda bi bio bog ili boginja atmosferskih fenomena. Nema specijalnih razloga. g. To je pastirska poslanica arhiepiskopa Adelgota iz Magdeburga. ne mešajući uostalom nikakvu sujevericu.. Danas još na taj breg dolaze u velikom broju verni iz parohije Hochwald-a. veli on. Ja se usuñujem predložiti jedno prostije tumačenje.

[219] Po postojanju ovoga boga mitografi su zaključili. sveštenici. ne radi molitve.[218]Zar se ovde ne bi moglo pomisliti i na glagol prepikat'' . Prelazeći preko reke Milde.) Zar ne bi Prepjekal moglo biti neki epitet sunca? Ja se usuñujem postaviti ovu hipotezu. Sveštenici ljutićski potuže se na to caru. koji se zvao Belobog. i primiše po njegovoj zapovesti odštetu u dvanaest talanata. Vladika poziva hrišćane na ustaški rat protivu ovih varvara. sub. da je postojao i jedan beo bog. voce. Pripegala predstavlja: Pribihvala. Pribitić. Oni kažu Pripegala. onoga. Crnobog (Crni bog) Ime ovoga boga lako je protumačiti: znači bog koji je crn. rekao bih.pripeći.Belbog u Pomeraniji. I tako oni i zovu to božanstvo na svome jeziku Crnobog. Bělobozice u Češkoj). Romult.. O njegovom kultusu tvrdi Helmold (I. . pobeda je na strani pobedonosnog Pripegale '. da njegovo biće opravdaju geografskim imenima (Belbuck . i urličući oko njih strašnim glasom viču: ' Radujmo se.Vladika piše: "Ovi grozni ljudi. da bi se mogle čuti radosne pesme u slavu Boga. Imena na pribi vrlo su česta kod svih Slovena: Pribigoj Pribislav. da sve što je dobro dolazi od dobroga boga. uz koji izgovaraju i neke reči. Ime Belobog ne nalazi se ni u jednom autentičnom spomeniku. Njihovi fanatici. pa ih prinose na žrtve.[217] oni drže pred svojim hramovima pune pehare krvi. kome pripada sva hvala i slava. veli. oni izgubiše jednu drugu boginju i pedeset svojih drugova. 53): "Sloveni. Na gozbama oni se svi obreñuju jednim peharom. Po ovome je izrañena čitava jedna teorija o slovenskom dualizmu. držim. govore na njihovim gozbama: ' Naš Pripegala hoće te žrtve '. Pribimir. Sloveni. koja bejaše jako dotekla. Białobože i Białobožnica u Poljskoj. Brikner je predložio vrlo verovatno tumačenje. čiji se lik nalazio na zastavama. imaju jedan čudnovat običaj. koji se nalazi još i u jeziku pomeranskih Slovena? (Dict. Neki nemački vojnik probuši zastavu jednim hicem kamena. Hrišćanima seku glave. umesto strašne neznabožačke huke u slavu Pripegale?" Šta znači ovo ime? G. da se o njoj raspravlja.. zaslužuje. podigli su se protivu nas. no to su Priape i sramni Belphegor. tj. 64) Ljutići su imali jednu boginju. veruju. jer je Hristos pobeñen. No neki su mislili. U stvari mi ne znamo ništa o tom belom bogu. Oni su poplavili našu zemlju. već radi proklinjanja u ime svojih bogova: dobra i zla.[220] Bezimena božanstva Po Titmarovoj svedodžbi (VIII. svojim idolopoklonstvom profanisali su Hristove crkve. koja. a zlo od rñavoga.

mar je nastavak na kraju. Puruvid možda ima nekih veza sa Provenom (vidi glavu o Perunu). trepoetose są.Rinvid. Turupid. i naziva je dea frumenti. i Radgosta obotridskoga boga. Dlugoš (XIV v. Ova Siva davala je bogatstvo. Sve su ove izmišljotine došle od Helmolda. Moglo bi se reći. da je to skraćeno ime jednoga složenoga imena: Dabiživa. 64) u kojoj se Sloveni žale za uvredu. Jedan staroslovenski novgorodski spomenik XV veka (koji navodi Krek. Tumačenje Siva sa Živa izgleda verovatnije. Danas se zna. koga gore spomenusmo. Mi malo znamo o imenima ovih ženskih božanstava. Nije čak ni izvesno. i Sivu boginju Polabljana. str. Češki rečnik Kotov donosi članak o Živi. XI). koji se nalazi kod nekih slovenskih imena. .[221] Što se tiče bes''-a. da je kralj Valdemar otišao u grad Korenciju (Korrenzia). da je kod starih Poljaka našao kultus Dijanin pod imenom Dzevana. na kojoj je bio lik jedne boginje. Neki rukopisi imaju i Sina (Sinna). On je imao srebrne brkove. Maretić predstavlja. da se poruše tri idola: Rinvid.)[222] tvrñaše.[223] S druge strane on navodi jednoga boga života. Živeni. Helmold (I. koje na slovenskom jeziku znači ñavola. osobito Titmar u svome opisu hrama Radgostovog. da je ime Pizamar postalo od Besomar (bes''-demon). tresti se). Nju je uzeo lažni sastavljač Mater Verborum-a. Pizamar. Rinvid je po svoj prilici istovetan sa Ruñevidom (Vid sa Rujna . Crnoglav Ova se božanstva spominju u Knytlinga Saga (izdanje u Kopenhagenu t. Siva se takoñe spominje i meñu lažnim božanstvima obotridskim. boginji ljudskoga života i prirode. koji se zove Zywie. i u glavi (VIII. Boginje Razni pisani spomenici potvrñuju kultus boginjama. bio je po rečima Sage bog pobede. da je on izmenio Sivu od reči aiunt. koju je naneo jedan nemački vojnik njihovoj zastavi. 52) navodi pored altenburškoga boga Proba. Turupid je možda bog ratnik (kašupski: trepoet. Pošto je ispričala rušenje Svetovidovog idola. Saga dalje priča. i naredio.vidi glavu o Svetovidu). drmati se. 384) spominje boginju divu. drug sviju ratnih ekspedicija. Puruvid. bog sa crnom glavom. Četvrti je idol Pizamarov. mogli bismo se zapitati: da li neznabošci nisu dali ovaj epitet jednome od svojih bogova? Crnoglav. da li treba čitati Siva. Česi su protumačili Sivu sa Živa. Turupid i Puruvid. a to je ime boginje Cerere.

Titmar veli: "Domesticos colunt deos multumque sibi prodesse eosdem sperantes eis immolant (XIII. primas fundavit et aedes et quos in humeris secum apportarat humi sisti penates gaudebat. Domaći bogovi Helmold nam priča (I." Ne znamo ko bejaše taj Hennil. prinosi . hlevnik''. non semel mecum graves labores perpessi sistite gradum. Rado posećuje parna kupala. 52). ima ga tek kad joj prvi gazda umre.. Morana. in quo is fuerat per omnes domos has singulariter ductus. da sela i šume baltičkih Slovena behu prepune domaćih bogova (penates).Dlugoš spominje još jedno božanstvo. Ona pripadaju tradicionalnoj književnosti. pretura klupe i stolove. priča da je Čeh išao od šume do šume dietky své na plecú nesa (noseći svoju decu na ramenima). Priziva ga u pomoć. ljuti se. Ako ne nañe ništa. Iriček je predložio. te ga i zovu hozјаin''. koje bdi nad sudbinom detinjstva. Verovanje u postojanje domaćih bogova potvrñeno je folkloristikom sviju slovenskih naroda. da se osnivač češkog naroda nastanio na podnožju brega Ripa. 2). Prvi češki hroničar Kozma. koji uvek izbegava slovenska imena. Ali ovih imena nema u starim spomenicima." Svojim drugovima drži jedan akademski govor: "o socii. Svaka kuća mora imati svoj domovoj. nova kuća ga nema. Zovu ga još dvorovoj. priča nam (I. Hennil. quod cum pastores illius villae. naročito ako se još pre kupanja nisu molili Bogu. da se ovo popravi i čita dědky. Često se nahode imena: Lada. vestris penatibus libate libamen gratum quorum opem per mirificam hanc. Seljak koji se seli. To je duša jednog pretka. venistis ad patriam. Voli sva mesta gde gori kakva vatra. Neki su hteli u njemu videti boga stada (goniti .. Upravlja kućnom ekonomijom. što bi značilo pretke.. ona koja mazi decu).. Ova je popravka samo hipoteza. Istu rečenicu ponavlja i malo niže (82). tu: "primas posuit sedes. boginja zime i smrti. danju se krije iza peći. Usmena ruska literatura zna za jednoga domaćega boga. koja bi bila boginja lepote. Ovo se ime daje lako objasniti (dziecilela. i tada ga zovu banik'." Hroničar pesnik. i svoje priče uvija više-manje klasičnom terminologijom. Zamišlja se kao starac. noću izlazi odatle i jede jela. konjušnik''. poziva domovoja da ide i s njime sedi u novoj kući. ne voli one. pa dodaje: "Audivi de quondam loculo in cuius summitate manus erat unum in se (ferreum) tenens circulum. koje se zove Zizilelija (Dzidzilelya). domazlukom. koja mu se spreme. vigila! Sic enim rustica vocabatur lingua et de eiusdem se tueri custodia stulti autumabant.honiti). jer se interesuje za štalu i konjušnice. i izjednačuje ga sa Venusom. koji se noću kupaju i uznemiravaju ga. jer boravi u dvorištu. in primo introitu a portitare suo sic salutaretur: Vigila. hozјаinuško (na češkom: hospodařiček). pogrešno poznat pod imenom Dalimil. Uzima na se razna imena po delovima kuće gde obitava. 69)". koji se zove dёduška domovoj.

krasnoludek (čovek odeven u crveno). pa se tako isto i on boji domovoja svoga suseda. Dziady (preci) su naročito strašne utvari. koji su se pokrstili i primili hrišćanstvo. ako je reč čert prosta pozajmica iz germanske folkloristike. Nepoznato je kod Južnih Slovena. Šotek je tako isto poznat i kod Slovenaca u Štajerskoj. lemures). Zna se još i za šotek ili šetek. scratum (larvae. Ovde mi pada na pamet jedna bliskost. Domovoj ga zaštićuje. da su potpuno iščezla kod ovih.Vodene nimfe kod Čeha i Poljaka. kaže se "Wygląda jako skrzat". govoraše: skryatkowie domowe vbožęta (mali kućni bog) Glava šesta Božanstva sudbine. Poljaka. suseda Nemaca. schretze (faunus daemon). Hrvati. schretel (spiritus familiaris) etc. koja su kod drugih Slovena duže ostala. Hus veli o vernima koji ne slušaju službu božiju: "Sveštenik izgovara neke reči. ljkratek u slovenačkom. osim kod Slovenaca. Za označenje domaćega boga upotrebljava se kod Slovena deminutiv od imena bog: Buožik. što kod Južnih Slovena nema nigde tragova o kultusu domaćim bogovima. Pisci XVII i XVIII veka često se na nj pozivaju i uporeñuju ga sa rimskim larom. veli: Aby te skritek vzal .[225] Porodični kućni demon zove se još Skrzat: "Bodaj cię skrzaci wzięli". Malo kasnije vratićemo se na ovu reč. 14. sličan skrzat-y kod Poljaka. a njih prima Skřitek". nemačko scrato. I ja se ne bih ni malo čudio.neka te ñavo nosi![226] Reč szkrat u poljskom.Vile. Kao što je Macenauer (Matzenauer) pokazao u svome Rečniku stranih reči u slovenskim jezicima (str.mu žrtve. No kad im preti smrt . odgovara onoj našoj: "da te ñavo nosi. Ne zna se etimologija ove reči. da ima kakve sile nad čovekom.Rusaljke. koju sam gore citirao. koji ima ružan izgled. skritek u češkom . III. .ñavo? Ova je reč prodrla kod Čeha. koji dolazi da mu ukrade seno ili živinu. izgleda. ta je reč germanskog porekla: st.): "Sloveni nisu znali za sudbinu. Već smo govorili o domaćem duhu. koji se u Češkoj zove hospodařiček. Kod Poljaka ga zovu domowyk ili chowonec (čuvar). Često su navoñene ove Prokopijeve reči (De bello gottiico. . na koju etimologiste još nisu ukazali. Rusa i Slovenaca. očevidno ñavo. Stari leksičari prevode tu reč sa lar domesticus. schratze. i ne veruju. 81)." O čoveku. čort' . Germansko chrat zar se ne može uporediti sa slovenskim čert. Poljak u XVI v. . tj.nije slovenskog porekla. No u stvari ovi dziady pripadaju folkloru Bele Rusije. Propovednici su od skřitek napravili sinonim diabolus. duše predaka koje traže žrtve. Ima izgled skrzat-a. I ovo ime znači star (Kott). koji su bili u dodiru sa Nemcima. lares mali. Jedan narodni izraz sličan poljskoj kletvi. U Češkoj se još zna za Skřitek. Neka predanja. srednjovekovno nemačko: schrat. Srbi i Bugari bili su prvi meñu slovenskim narodima. dido (ded). buožiček domaci. Ovaj je fakt utoliko značajniji. czart.[224] U Galiciji kod Hukula (Hucules) i Bojkia (Bopci) domovoj se zove did.

ako Sloveni nisu imali odreñenoga pojma o sudbini. sreća. koja su predsedavala roñenju detinjem i upravljala životom ljudskim. III. Sreću kod Srba. koja rukuje i opredeljuje živote ljudi i carstva. slov. Reč Orisnica. Dolju (sudbina) kod Rusa. Sojenice." (Reč je o Jevrejima koji pevaju neznabožačke pesme). sira i meda." Drugi pisani spomenici. Vile . nimfe i druga božanstva.)jedan staroslovenski ruski spomenik iz XII veka poznat pod imenom Kirikova pitanja: "Da li se Roñenju i Rožanici daje hleba. ako se spasu. i na kojima se prizivaju Rod i Rožanice u korist novoroñenčeta. (δαιµόνια). Ovo ime dolazi od glagola: orisam (grčki ό ρίζω. da su svoje spasenje dugovali toj žrtvi. Drugi jedan spomenik. Po tvrñenju srednjovekovnih spomenika ova lica još žive u narodnom predanju. Odatle mi poznajemo i svetkovine koje su pratile roñenje. koji zaboravljate visinu moje svetosti. One odreñuju sudbinu deteta. koji piju u zdravlje Rožanica. Ima ih tri dobre i tri rñave. veli prorok. rešavam). Sve ove pisane spomenike dopunjuje i folklor. dopunjavaju i proširuju ovaj malopre navedeni. sira i meda? .fatum-y. Svaki čovek ima tri dobre i tri rñave Orisnice. ubeñeni. Zovu ih Roñenice. "Vi koji ostavljate večnost. Bugari znaju za Urisnicu ili bolje Orisnicu. da čita. t. suñaje). Ako Sloveni nisu znali za sudbinu. da dopunimo i objasnimo ove reči Prokopijeve. i odreñuju sudbu čovečiju. koji sterete sto vojsci nebeskoj. oni su znali za neka mitska lica. Ukratko. koja predsedavaju roñenju. U Pajsijevom Zborniku takoñe se nalazi ime Rod i Rožanica. i spominju Rod. treća ga prati kroz ceo njegov život. druga mu daje zdravlje i lepotu. a koji spremate trpezu Rožanicama. ja ću i vas prebrojati svojim mačem. dajete kropljenje (tj. i uči ga." Pisani spomenici i folkloristika dopuštaju nam. nudeći im hrane. Slovenaca. Suñenice. Ta su lica kao i Parce i Vile uvek ženskoga pola. god. kaže ovo: "Vi koji ste me napustili. i kad se spasu. oni to zbilja i urade. koji se pripisuju Jovanu Hrizostomu. Po jednom Čolakovljevom navodu prva Orisnica opredeljuje detetu mudrost. znači dakle u bugarskom jeziku: sudbina.bilo usled bolesti. odreñujem. Rožanice (od reči rod-iti) ili Suñenice (od suditi. osobito hleba. Rožanice i mitička bića. 11. Afanasijev je naveo (Vozrenie Slavјаn''. i svima prinose žrtve i tada pomoću njih gataju. str. oni se zavetuju. 416. da učine kakvu žrtvu Gospodu (τώ Θεώ). 12). koja pri roñenju predsedavaju. oni znaju lica. Hrvata. pravo kropljenja) tolikim zvezdama. koje se mogu izbrojati. koji nosi datum od 1271. . Rečnik) veli: "Oni se mole Perunu i Rodu i Rožanicama". koji je Veselovski naveo. Nalazimo: Sudnice.[227] veli: "Pravoverni su oni koji služe Boga a ne Rožanicama".Zlo za one veli vladika. Jedan staroslovenski prevod Isaije. Oni obožavaju reke. Jedan citat iz XV veka u Miklošića (St. bilo usled rata. Sudički kod Čeha." Afanasijev navodi još jedan slovensko-ruski odlomak iz prevoda o Isaiji (LXV.

postajem lud). osobito Srbima. Kod Srba pak. češki vila znači lud. da je ona bila poznata i kod svih Slovena osim baltičkih. što znači preci. što bi značilo. i nagnaju da igra s njima. 1. vilost . Šta znači reč vila? U stvari ona se čuje i upotrebljava samo u jezicima balkanskih Slovena. budala.lud. i osuñene su.voditi raskalašni. nigde se u starim spomenicima ne javlja reč vila. Jedan spomenik XV ili XVI veka (Archiv. str. Jedan od njih navodi tu reč i u dativu: vilu. Veselovski pretpostavlja. 412. Njihovi su tragovi nañeni u Poljskoj. Ona mi se čini osobito smela. ali oni imaju za osnovu starije redakcije. no nalazi se reč Samovila u jednom spomeniku XIV veka (Miklošića Lexicon). Saopštavam ovu hipotezu ne ulazeći u raspravu njene stvarnosti. U poljskom imamo: wila . Petrogradska Akademija beleži u svome Ruskom Rečniku ovu reč kao stranu.propasti. U oblasti Hradec (Hradec) kaže se. vetrenjast.1. koji. da noću lutaju. prema tome. Nema je ni u Daničićevom Rečniku srpskih starina. Miklošić joj ne zna etimologiju. tj. i koji su renegati Hristovi. I doista mi nalazimo i u starim pisanim spomenicima i u folkloru neka mitska lica. vilny . koji ima demonskih osobina. To je po svoj prilici pogreška ili neznanje prepisivačevo.) spominje u blizini Skoplja neki vilski kladež kladenac. Ova vrlo stara reč nalazi se već u Dalimilovoj hronici (XIV vek): vilati . da vila pripada samo Južnim Slovenima. wilowac . da su bludičky ili divlje vatre duše onih koje je vila pomorila. koja odgovaraju nimfama i klasičnoj starodrevnosti. u srpskohrvatskom. da joj se pridadu ove bugarske reči: vil''nја (potčinjen sam uticaju vile. koje je u šumi zalutalo: "Die Vile hat ihn verfurt (vile su ga zavele). Ako sretnu koga čoveka. Spomenici su uglavnom iz XIV i XV veka.) nosi naziv: "Kako otpoče i bi stvorena Samovila. Mokošu. U jednom staroslovenskom prevodu ðorña Hamartola ime sirena prevedeno je sa vila. Horzu. osuñuje one koji obožavaju Samovile.ludost. koji je reprodukcija starih rukopisa. . Ljudima čine dobra i zla. da se približuju neznabožačkom pojmu o vili (pojmu o neznabožačkom bogu.pohotljiv. U okolini Sijeradža (Sieradz) vile su duše lepih devojaka. bogovi koji su postali od reči bes). Sve ove reči doista izgledaju. Ali nam se ne objašnjava etimologija vile. odakle dolazi reč ήλύσιος. Staroslovenski ruski spomenici (sakupljeni Krekom."Oni obožavaju reke i nimfe" veli Prokopije u onom gore navedenom odlomku. kako su im ti ljudi činili za njihova života. odvuku ga u svoje kolo. lakouman. 609. Prvi deo ove reči pripada korenu šal . U Trenčinskom komitatu vile se smatraju kao duše zaručnika umrlih posle veridbe. sve to pak došlo bi od indoevropskog korena vel . narod je provodio blud sa kćerima Moabijevim. Kolar ju je našao i kod Slovaka (Spevanky I. život: vilil jest lid se dcery moabskymi.[228] Kod Bugara jedan religiozni rukopis iz XVIII veka. Skorija istraživanja pak tvrde. osuñenih zbog svojih pogrešaka. U okolini Žamberka Nemci kažu o kakvom licu. dok ne postane samo duša. Rodu i Rožanicama. bludni. budala. da stari oblik vile jeste v''la. etc. po mom mišljenju s razlogom. 314) koje smo napred naveli. uporeñuje je sa litvanskim welis. da je nominativ vil. szaławiła. Jedna povelja cara Konstantina Asena (XIII v. da u Češkoj ima vila.). koji se nalazi u Valhol (Walhalla).besnilo. da večito lebde izmeñu neba i zemlje. a na grčkom ήλυς znači duše pokojnika. dokazuju. izgleda. Mahal je naveo dva spomenika. One ne mogu naći mira. govore takoñe i o vilama.praviti ludorije. bugarskom i slovenačkom. str. govoreći o Perunu." Dugo se držalo.[229] A. koliko ja znam. Ali on predlaže.

Mogli bismo po narodnim pesmama opisati ceo život vile. Zvahu ih dies rosae. "A nju je majka rodila. okićenu "drobnim biserom" i "zlatnim brnjicama u ušima". ." Vila. u vreme ruža i ljubičica. mi jednako u ovom pitanju ostajemo u oblasti samih hipoteza. (Prilikom govora o Rusaljkama. "Od mene. a tako isto i dies violae. "Majčinim mljekom dojila. rosalia. Ovo violae moglo bi se naći u reči vila. "U svilen povoj povila.Iz nedovoljnosti ove etimologije neki predlažu drugu čisto istorijsku. "U zelen listak povila. "Jutrenja rosa padala. kad je vide." To čuje vila. "Ni bjele vile od gore. Spomenici koje smo gore spomenuli potvrñuju nam i kultus vilama kod neznabožaca (to su Prokopijeve nimfe) i kod Slovena još dobro neutvrñenih u hrišćanstvu. "Koja je ljepša od mene. te je bila: "triput ljepša od vile.[230] Mladić Petar hvalio se gradu: "Ne ljepše ljuba od moje. Hrvata i Bugara jednako ponavlja ime vila. te su stari dalmatinski pesnici njome prevodili klasične nimfe. Praznici u počast mrtvih behu svetkovani s proleća. pa viče Petru: "Izvedi tvoju ljubovcu. postaje ljubomorna. Usmena književnost Srba. morade priznati istinu: "Mala ti fala delijo! "Ako t' je ljepša ljubovca "Od mene vile od gore. Održao se po selima. Ukratko. vile od gore. pa je ta reč primljena čak i u književnom jeziku. naročito kod Južnih Slovena. odevenu u sjajno svileno ruvo. vratićemo se na njih). "Mene je gora rodila." Petar je izvede. "A mene vilu od gore.

"Sama sjedi pogleduje. "Na njih vila sina ženi. "Što su vrata od bisera. glas im je vrlo sladak i prijatan. da joj se iščupa jedno vlakno. pa čak i u moru. Na oblacima one grade fantastične dvore. obučene u belo ili plavo. "Što su vrata suha zlata. koja dopusti. "Mene je vilu šikao."Mene je vilu dojila. večito mlade. odmah umire.[231] ili kad se javlja duga. "Druga vrata od bisera "Treća vrata od škerleta. Vile su predstavljene kao lepe žene. "No na grani od oblaka. onaj koji ga je jedanput čuo. oči im sevaju kao munje. "To su mi bile dadije. na zemlji. "što su vrata od škerleta. "Na grad gradi troje vrata: "Jedna vrata sva od zlata. "Od gore vetric puvao. Jedna pesma iz Crne Gore opisuje jedan takav zamak:[232] VILA ZIDA GRAD "Grad gradila b'jela vila "Ni na nebu ni na zemlji. One žive u oblacima. Ova kosa sadrži tajnu njihovoga života. . da se ona raña kad pada kiša i greje sunce. Vila. "Na njih vila kćer udava. vila se raña iz rose sa nekog crvenog glavičastog jesenjeg cveća. ne zaboravlja ga nikada. Njihova zlatna raspletena kosa talasa se niz pleća. Katkada imaju krila. "Na njih vila sama sjedi." Sudeći po drugim srpskim spomenicima. U Slavoniji pričaju. u vodi.

da uñu u njihovo društvo. koji nose njihova imena. zemlje. ili iz njih zahvataju vodu bez njihovog dopuštenja. veli Iriček. Ilije u svim atmosferskim pojavama. One dave mladiće. One podižu bure na moru. zove se vilovnjak (νιµφόλιπτος. Stanuju na zvezdama. čuvaju od grada. leče bolesnike. "A nevjesta s dva ñevera. ili im ostavljaju pored izvora kolače. i nemilosrdno se svete za uvrede koje im ljudi učine. Neke od njih. pola su žensko. i s njima imaju decu. i strelama prostreljuju svoje neprijatelje. a katkad one ili njihovi pokreti uzdrmaju i samu zemlju. Igraju u oblacima ili u šumama. ili još naprotiv i svoju decu daju ljudima na čuvanje. koji su pušteni. Bugari Samovilama nude krpe." Ima i gorskih vila. što ti je drago". krše lañe. ali ovi su brakovi uopšte tragičnoga svršetka. cveća. kao sirene. poludeo. vilo. Vile su katkada i pakosne. Katkad se pretvaraju u labuda. sakate ih. Ovo potvrñuje i ono ime Vilin kladenac. mogu čak i mrtve uskrsnuti. Još i danas im prinose žrtve. v. govoreći uz to: "uzmi. Bugarska Samovila jaši na divljem jelenu. divokoza). uzda joj je zmija. One se bore sa junacima. "Mila sestra su dva brata."ðe se munja s gromom igra. Ovi vilini sinovi odlikuju se izvanrednim pamćenjem i bistrinom. a bič guja otrovnica.[234] . more. Katkada se udaju i za smrtne. češke i poljske reči gore navedene). One igraju ulogu Sv. svilene pojaseve. Vile planinkinje zalaze i u pećine. One skupljaju oblake. i hrane ih medom. Vile su vrlo snažne. Vile jure po šumama. "Munja groma nadigrala. Njihovo je pevanje umilno. naročito su lekoviti. Vodene vile žive po rekama ili u moru. košuta. strelama ustreljuju divljač. vešajući ih o drveće. Mnogi su ih junaci uzimali za svoje posestrime. Ali njega mogu razumeti samo oni. Gañaju. pola riba. koje gore spomenusmo. "Mila sestra oba brata "A nevjesta dva ñevera. One ljudima kradu decu. Uništavaju one.[233] Isto su tako one posestrime i izvesnih omiljenih im životinja (jelena. U dalmatinskom primorju i staroj Vojničkoj -Granici devojke stavljaju na kamenje pri ulazu u pećine: voća. pretvarajući se u zmije. ili ih naprave ludima. o. ili koji gledaju kad se one kupaju. proizvode buru. "U Srednjoj Gori. ili imaju žensko telo a noge labudove. oslepljuju one koji se usude slušati njihovo pevanje. Poneki izvori. Takav čovek u koga uñe demon. ili zamutiti im vodu na izvoru gde piju. Druže se i sa smrtnim ljudima. koji se usude kupati se u njihovim virovima. koji mute njihove izvore. One imaju proročanskoga dara. Izvesno cveće naročito njima je posvećeno. Jednog trenutka vila odleti i nestane je.

Veselovski[240] vezuje kultus vila za kultus dušv predakv. no one su uopšte opasne po ljude. divi lidé. U Bugarskoj vile se zovu: Samovile. Sva ova lica pod raznim imenima imaju ista svojstva. G.demon. . Ona će i kroz sam odžak uteći. Šta znači predmetak samo? Izvesno u složenom obliku ono. koje ruski folklor naziva Jaga baba. Ova je trava iznikla iz semena. koja je skočila i udavila se u Visli.[235] i zove se Vilino Kolo. Jagić. Poznato je. jer je jedan svetac oslobodio zemlju od samodivv. da postoje neka divlja lica. No pitanje je. smatrana su često kao da predstavljaju duše umrlih. Može se dovesti u vezu sa persijskim korenom div. Ime juda jeste specijalno bugarsko. oreade i druga slična bića imaju kakve veze sa kultusom precima? To je pitanje izvan moje kompetencije. Njihov izvor ima vodu čudnovatoga dejstva. pronaći polaznu tačku. pa da bi im se temelji održali. jędzi baba(koren ažu znači zmija. raña krilatu decu bele kose i vatrenih očiju. jędzina. No ova se identičnost morala proizvesti pod uticajem hrišćanskih ideja. Onaj koji je okusi. Kod pokrštenih naroda ova mitska lica. Neki put vole priteći u pomoć i junacima. ili u društvu sa rečju samovila. dive žieny. čupa iz korena cela drveta. od koje su reči postale one druge. Takav jedan veliki krug nalazi se na granici Srbije i Bugarske. gde Samovile ili vile igraju noću." Po Iričeku neke su biljke naročito posvećene Samodivama. gde se veruje. da postoje ljudi samodivi (divlji). koja do sada. i koju Poljaci zovu jędza. Samodive. Nalazi se ili samo. koji su sa strane došli. koji žive po šumama. Kotela i Ćustendila pokazali su mi samovilsko oro ili orište. osobito Riganina (od grčkog όρίγανον) thymus serpillum i Dictamus albus. Deve. U Karaesenu (svišt. okrug) pričaju starci. čije mišljenje nikad ne treba prenebreći. da se samovila i juda prosto vežu za latinsko sibylla judae. Neki imaju naročita imena. da je kod Čeha i Poljaka veoma rasprostrto verovanje. nema sreće da je dugo čuva. i ne nahodi se nigde u drugim njemu srodnim narečjima. traže ljudske žrtve. mislim. Usred jedne livade vidi se jedan krug ili polukrug trave ili drugog bilja.[239] Usled apsolutne sličnosti izgovora teško je ovde izmeñu čisto slovenskih elemenata. npr. čudovište)? Ja se usuñujem predložiti ovu hipotezu. izmeñu Ćustendila i Vranja. Ima li izmeñu vila i samovila istog odnošaja koji postoji izmeñu grčkih reči δρυάς i αµαδρυάς? Reč diva može biti istočnog ili slovenskog porekla. Njihova omiljena zabava jeste igra. Poljske legende o mitskoj princezi Vandi. tj. G. niti oru to zemljište. baca kamen od milijon oka. čija se uspomena nije mogla izbrisati. koje je jače od ostale trave. Onaj koji uzme jednu Samovilu ili Samodivu. udaju se za njih. ne kose ga. koje je tu vihor posejao. Seljaci ne smeju noću u nj ući. i onih. one grade kuće. voda) usled toga što vile radije pohode vode. Ona mi izgleda verovatnija od one. One kažnjavaju devojke koje se usude raditi u zabranjene dane. predložio je.[236] Ni najmanje nije lako objasniti ova bugarska imena vilv. da se nekada na ðurñevdan prinosila žrtva. nije nigde iznesena. da li starodrevne nimfe. [237] srpskim korenom div-alj. što i auto-αυτός. jagoda. Jude. podsećaju možda na lice slično judi u Bugara. postane jak kao Samovila.kao i u okolini Trnova. koja reč juda vezuje za unda (tj.[238] Tako tumače tu reč u okolini Svištova. dzivožony. driade. turskim dev . kojima je ona nekada bila potčinjena. Da neće to biti srodno onom mitskom licu.

latinske rosaria. Dakle praznik Rozalija dolazi prosto od latinske reči rosa (nemački Rosentag). Njih nema. Ovo ime rozalija . Narod ih se boji. da se utvrdi karakter Rusaljaka kao po narodnoj etimologiji.Bogorodice Rusalije nema. slovački. osobito nedelje posle Duhova. u Nestorovu Hroniku). Kao i vile one žive po vodi. kao što se dugo verovalo. Na njegovo pitanje: kako se zove ova crkva. na brdu Metohu. rosalia. kao što se dugo bezrazložno tvrdilo. i Rusaljke bi bile postale personifikacija ovoga praznika. Npr."[242] U Bugarskoj se nahode na raznim mestima Rusalskia grobišta. da u okolini Niša. ima jedna stara crkva u razvalinama.Rusaljke U ruskom folkloru rusaljke igraju onu ulogu. To je možda uspomena na krvave borbe koje su pratile svaki neznabožački praznik Rosalija. pascha rosarum. ili ružični Uskrs. Svoj postanak ne dovodi. u stari ruski (npr. tok vode) dovela bi ih naročito u vezu sa kultusom vodama. Praznik Ruzalija imañaše neznabožački karakter.) čije je kritično oko osrednje. Narodna pak etimologija (ruslo. Znači Duhove. Trojica Rusalija. Ma kog da su porekla Rusaljke igraju u ruskom folkloru znatnu ulogu. samo u Rusiji. seljaci mu odgovore: "Sveta Bogorodica Rusalija. Gomila prazničnih imena postala su. od legendarnih lica. Nedelja kod pravoslavnih Slovena. koju igraju vile u Južnih Slovena. da su to duše devojaka umrlih pre venčanja. Sv. Ovo se ime nalazi prvi put kod istorika Tatiščeva (XVIII v. Ne nalazi se u starim pisanim spomenicima. Sveta Petka.ruzalija prešlo je u većinu slovenskih jezika. kao i mnogi drugi pomešao sa neznabožačkim praznikom. Mi ih nalazimo i u Bugarskoj. Sveta Sreda. hrišćanski praznik. potok. No ipak su ove dve reči doprinele. i nije slovenskoga porekla. Tomašeka. . poljima i šumama. Veruje se. Matejevaca. Beffania kod Italijana (kod Francuza je u narodnoj mašti Badnji Dan identifikovan sa malim Isusom). U nekim predelima njihov se kultus vezuje za kultus mrtvih. Veselovskog nije dopušteno u ime rusaljka tražiti kakvu slovensku etimologiju. 25). Milićević navodi u svojoj "Kraljevini Srbiji" (str.[241] Dolazi od grčke reči ρουσάλια.A ono će biti sv. koji se. kod Rusa. srpski. iznad sela Gor. osobito Belorusa i kod Bugara.[243] Njihovo je ime očevidno zamenilo ime vila. i slovenački. U istočnim našim krajevima narod trojičinu nedelju zove još i Rusalna nedelja. Po Miklošiću crkva ga je osudila. reče seljak. . ni od prideva rus'' (plav). brate! . kao što se zna. ni od imenice ruslo (potok). Posle istraživanja Miklošića. pascarosata. Njihovo je ime relativno skorašnje. već joj treba pripisati strano poreklo.

sive collibus litat.[244] U Češkoj i Moravskoj zovu ih još Nemodliki (ne . Češki seljak danas zna za Vodni Panny. pije. seu ignes colit. Jer po pričanju mnogih Slovena zli bogovi se najlakše mame krvlju.) Sloveni prinašahu na žrtvu bogu groma volove i razne druge ponude. i modlić sie (isto značenje) na poljskom.Izvori. modliti . Nije naodmet urediti i ovde te pomene sintetički. da je legendarna princeza Teta naučila narod da obožava Oreade. Po Helmoldu (I. . Posle toga sveštenik preliva žrtvu krvlju. . U Lužici ih zovu Wodne jugfry (od nemačkog jungfrau). i glagola kao što su modliti se (moliti se) u češkom. jede. da bi bolje razumeo proricanje. Kad se tako po običaju svrši čin prinašanja žrtve.moliti). hic latices.Žrtvenici. One kažnjavaju decu. i dopuniti. Oni smatraju da bogovi naročito vole hrišćansku krv. . U početku III knj.Hramovi. i prinose svojim bogovima na žrtvu volove. 14. a takoñe i Hrišćane. Driade. One stanuju pod vodom u kristalnim dvorovima. odvlače mladiće u vodene dubine.Žrtve. iste lucos et arbores aut lapides adorat. Hamadriade. naišli smo na detaljne spomene i o neznabožačkom kultusu. I njih zovu Bogunki (boginjice). . i ako je potrebno. Onaj ko iz uzme za ženu zove se Boginiarz. . U Poljskoj one vuku nesmotrene u vodene dubine. III. Češka Kozmina hronika pripoveda (I. Spomenici o tome ništa direktno ne govore. koja već postoji izmeñu reči modla. Proroštva. pa se za tim veseli i igra". Dabome da su se bogovima upravljale molitve.[245] Mnogobrojni pisani spomenici svedoče nam i o prinašanju žrtava. Katkada izlaze iz svojih stanova. Glava sedma Kultus. što na češkom znači idol. Srbi i Lužičani znaju takoñe i za Nojade ili vodene Nimfe. Trojicama: "offerantes libamina super fontes mactabant victimas". 4). aliumquae ipsa fecit ydola surda et muta rogat et orat ut domum suam et se ipsum regant". . 25) "skupe se ljudi i žene s decom. ille montibus. koja se ne mole Bogu. i primoravaju ih da ih uzmu za ženu. Slovak zna za Vodopanenky. Po Prokopiju (De bello gothico. onda sav narod poseda za bogate stolove. Po već navedenom stavu Helmoldovom .Svete šume.Česi. Još i danas se kaže: "Multi villani pel pagani. No dovoljno je ovde konstatovati vezu. Ovo je zaista pravi praznik Rozalije. ovnove. koje smo spomenuli prilikom govora o raznim božanstvima.(βοάς τε κα ιερεία άποντα). da učestvuju u zabavama mladeži.Vračari. U spomenicima. Poljaci. Kozma aluzira još i na seljake koji o Sv.ne.Idoli. . ili Ženy.

i na koga ždreb padne. koji činjahu žrtve rekama i jezerima. U vidu žrtve prinašane su im ljudske žrtve. Striboga. on podiže crkvu Sv. prinašanje žrtve.. na kojoj meso posvećeno bogu služaše da zadovolji proždrljivost vernih.18. Tu su im prinosili žrtve. da stanovnici ostrva Rujna svake godine posle žrtve žrtvovahu bogu Svetovidu štogod od stoke." Malo dalje. taj će biti prinesen bogovima na žrtvu.. nisu u pohvalu bogu već kao proklinjanja. III. pri kome izgovaraju neke reči (bogoradaju).) Kod baltičkih Slovena imamo sasvim ureñen kultus: sveštenike. 172) episkop Jaćim razori sve žrtvenike. i ponude bogu Radgostu. str. Vasilija na onom bregu. Pošto su ga. Kad se Vladimir pokrsti. da sve što je dobro dolazi od boga dobra. koje se zvahu stado (skup). U životu Konstantina Muroma.[246] govoreći. ako prethodno nisu prineli bogu na žrtvu kakav predmet od vrednosti. svetilište za celu okolinu. ponude. kaže nekoliko reči o hramovima.. hadžiluk. jedini meñu poljskim analistima. V. Horza. ne smeju ništa ni prodati ni kupiti. a Novgoroñani mu prinašahu žrtvu kao bogu."oni se na svojim gozbama i veseljima obreñuju jednim peharom. 13. je li i u Rusiji bilo hramova. koji datira od XVI veka. žrtvama činjenim na godišnjim svetkovinama. da bi Sloveni učinili naročitu čast Svetovidu prinose mu na žrtvu svake godine po jednog Hrišćanina za to kockom izabranoga. idoli su. Tada obojica biše ubijeni. koje. 1. i to: Peruna. narod je tu žrtvovao ñavolima i svoje sinove i kćeri. izgleda.. podizani na uzdignutim mestima. i pita: "Gde su oni. Istorici Otona Bamberškog pričaju o žrtvama prinašanim boga Triglavu (Ebbo. Hronika veli: [247] "Vladimir ode u Kijevo. Ovo tvrñenje nalazi se u glavi VI iste knjige: "Trgovci koji dolaze na ostrvo Rujan. Dažboga. otac ne dade svog sina da se zakolje za žrtvu. Nije izvesno. Ove se žrtve zovu trebi. a po tom pravljahu religioznu gozbu. a zlo od boga zla. Ništa ne potvrñuje da je postojala neka naročita sveštenička kasta. gde beše Perunov idol[248] i gde knez i narod vršahu žrtveničke obrede." Ždreb padne na sina jednog Varjaga (Normana) Hrišćanina. i sve slovenske oblasti šalju svake godine propisane priloge za žrtve." Na drugom mestu (id. 15. da sa svojim narodom prinese žrtve idolima. Helmold nam kaže. Sloveni (glava LXIX) prinašahu žrtve ne bogu već ñavolu. i zatvori se s njim u svojoj kući. Vladimir postavi više idola na jednom uzvišenju." U Novgorodu Dobrinja podiže Perunu idola." Meklenburškog episkopa Jovana (glava XXIII) jednom zarobe Srbi (Sorabes). Po svoj prilici Dlugoš se ovde mnogo prebacio. Dlugoš. ismevajući ga. Oni okaljaše rusku zemlju tim svojim žrtvama. 64) veli ista hronika. proveli kroz sve slovenske varoši. .[249] biograf podseća na pokrštenje ovoga grada. U glavi LXXXIII Helmold opisuje Provanov hram. a mesto za žrtvovanje trebišta. oni koji nad mrtvima konje klahu?" U stavu koji smo već naveli. ali koji se osniva izvesno na mnogo starijim tekstovima. a glavu nataknu na jedno koplje. pogube ga. pre bih rekao. govoreći o Svetovidu. Po Hronici novgorodskih crkava (str. veli Helmold. i starci i idoli rekoše: "Izvucimo kockom kog mladića ili koju devojku. Od Saksa Gramatika doznajemo. Oseku mu noge i ruke. gde se vršahu običaji raznih načina prinašanja žrtve.

izvestan broj ostataka tog neznabožačkoga kultusa. I.svet). Aluzirajući na neznabožačke obrede. str. U svima ovim imenima dosta se nalazi religioznog pojma. da se izbliže prouči. koja se. Kozma (I. III. zobi i žira. ili docnije iz hrišćanske. da se nešto iziskuje. Božna. Jelinek je u isto vreme u ovom svome delu otkrio u češkoj toponomastici izvestan broj imena. u čijim se imenima nalazi koren treb: od Trebinja u Hercegovini pa do Trebova u Češkoj i Trebovlja u Galiciji. Titmar (knj.[251] U Češkoj ime Raj (raj) znači izvestan broj šumv. Ovaj prosti oblik dovoljno objašnjava način. (VI. no za svaki pojedinačno mogli bismo se zapitati. da se čuvaju obožavanja drveća i izvora "alii solem alii lunam et sidera colebant. Kad treba da vlada mir i izobilje u svemu. Ima takoñe i svetih šuma i svetog drveća. kako je knez Bretislav III uništio god. To ime postoji i danas u obliku Schkeitbar (izmeñu L'tzen-a i Zwenkau). Titmar spominje svetu šumu Žutibor (Zutibor)"ab accolis. kada se razne ponude donošahu na izvore. tj. 38) Žutibor kod baltičkih Slovena je svetibor. 3) spominje u srezu Glomaci (danas Lomač) u Saksonskoj. cilja na svete šume. Svatobor. istrebila šuma? Ovo pitanje iziskuje. i prireñivale pogrebne igre. Napred sam protumačio reči koje predstavljaju ideju prinašanja žrtve. Odatle postaje jedna bara. a onaj priziva u pomoć idole. gde se žrtva prinosila. Modlany. kao što su npr. U slovenskim zemljama postoji veliki broj mesta. da mu kućom upravljaju. ili mesta gde se uništila. koji znači: da nešto treba.Od čeških hroničara jedini se Kozma više zadržava na neznabožačkim obredima. bili praznici praznovani u vreme Duhova. Svatépole. tako isto podseća i na svete izvore (super fontes mactabant). na koje ćemo se kasnije vratiti. Zbožna. nego prema obližnjim crkvama. izvor se napuni krvlju i pepelom. Modlanice. Ona je najčešće iskazana korenom treb. i uroñenici izvlače iz te pojave srećno predskazanje. Svetice. 78. izgleda. on veli: "Ovaj prinosi (I. bogovima se daje ono što oni ištu. no uvek nekim akademskim izrazima. Zbožnice. alii flumina et ignes. 1) priča. Svata hora (svat . Jelineka (Časopis Česky lid. Boharne. 1092. ili dolaze prosto od korena treb-iti (uništavati. da li taj pojam vodi svoje poreklo iz neznabožačke vere." Malo dalje (III.) u ovim se šumama i danas nalazi pepela i kostiju. U Češkoj propovednici govorahu još u XVII stoleću vernima. 4) ponude planinama ili brdima (litat). koji postojahu još u njegovo vreme.[250] Jedan istorik Otona Bamberškog govori nam o nekom svetom lešničaru ili orašju. mogu vezati za religiozne pojmove: Svatb. Po svedodžbi češkoga hroničara B. i moli ih. Da li ova imena označavaju mesta starih žrtvenika. III. Nigde ne spominje i prinašanje ljudi na žrtvu." . koje je sam napravio. U Titmarovo vreme Hrišćani imañahu još više poštovanja prema ovom čudotvornom izvoru. 1. ut Deum in omnibus honoratum". 4. jedan čudotvoran izvor. na koji su Nemci unakaradili slovensku toponomastiku. po čemu se može pretpostaviti. u okolini Majsena. Viljeboha. Kad se rat približuje. Nizebohy. razoriti)? Da li znače mesta žrtvenika. alii montes et arbores sicut et adhuc pagani multi faciunt et plurimi etiam in hac terra nostra adorant daemonia et tantum modo christianum nomen habentes peiores sunt quam pagani. da su u tim šumama bili žrtvenici. izvor je pun pšenice.

Jer po rečima mnogih Slovena satane se lakše daju krvlju namamiti. Malo dalje. življahu u šumi. živeti u šumi. U više prilika govorili smo o hramovima baltičkih bogova. ovnove. moljahu se stablima. sve što opljačkaju zlata i srebra. koji se odnose na hramove zvane continae. da bi bolje razumeo proricanje. a tako isto i Hrišćane. narod se preda gozbi i veselju. spominju se i ljudske žrtve. o kome smo već govorili. koji dolaze da prinesu žrtvu. (I. Tada pri gozbama oni se obreñuju jednim peharom. upotrebljavahu ga za ukras i nakit svojih žena. glava nabodena na koplje bi ponuñena bogu Radgostu (I. 1. 52) "skupe se ljudi. Afanasijev je pronašao i ruske izraze. da Rujani ne imañahu novca.veli seljak. III. Kad se izvrši čin žrtve. na žrtve u stoci. Ovi hramovi behu pozornica više-manje komplikovanih obreda. "Narode. a naročito bogu Triglavu. "Oni se rañahu u šumi. Posle toga sveštenik preliva žrtvu krvlju. str. 23). da su prinašane žrtve i u stoci. "U nj se ulazi preko jednog drvenog mosta. svetom kolaču. podvrgnu plaćanju danka svome hramu. Po Helmoldu (I. koje je uništio vladika Gerold. 13." Još se mogu navesti neka Helmoldova svedočanstva: 1. žene i deca." . koje oružjem potčine (§ 36). III.[252] Ruski folklor veruje u Ljesa ili šumskoga demona. 13). U glavi LXIX Hronike govori se o žrtvama u čast satane. ili ga sipahu u riznicu svoga boga. "Iz sviju slovenskih zemalja slahu se u ovaj hram propisani prilozi za žrtve. gde se govori o Svetovidu. ona je vrlo visoka. 6) 3. moliti se drvetu kao Bogu. 59) jednu planinu koja se nalazi u pagus Silensis (u Šleziji). i sa sviju strana opkoljen jednim jezerom (I.Titmar spominje (VIII. Prinosili su mu svake godine po jednog Hrišćanina kockom izabranoga." Na drugom mestu (§ 38) Helmold izjavljuje. 156 157). koji govore o kultusu drveća." 2. preko koga je dopušten prelaz samo onima. O hramu Svetovidovu. držim. da Bog naročito miluje krvave žrtve. Biograf Otona Bamberškog (Ebbo. 15. ili da pitaju proroštvo za savet. koji govore o kultusu hrasta kod Rusa. kad govori o svojim neznabožačkim precima. U glavi o Perunu i sv. koji je zatvoren sa devet vratnica. neki njihovi hramovi bili bi gdegde bogato ukrašeni i dostojni naroda dosta naprednih u civilizaciji. Ima. Iliji ja sam već označio one spomenike. O hramu u Retri podignutom u gradu. Sudeći po istoricima baltičkih Slovena. (vidi napred nastavak ovog navoda. Isto tako tu se govori i o svetim šumama. O ubistvu maklenburškoga vladike Jovana iz religioznih razloga. itd". Proučavajući Svetovidov kultus naveli smo stavove Saksa Gramatika. . razloga da čovek bude dosta obazriv prema prilično sumnjivim svedočanstvima. 18) priča nam takoñe. moljahu se deblu. i zbog svoje veličine bila je predmet obožavanja od strane neznabožaca. i prinose svojim bogovima: volove. tvrde.

po njemu. On beše opkoljen čudotvornim izvorima. da se govori o slovenskim hramovima. noseći i svoja urezana imena. Titmar (VI. ukrašen vrlo grubim vajarstvom i živopisom. decu. Radi čitaoca. koji nagoveštavahu budućnost. navode najzad i glasove koji se čuše sa vrha toga hrama. toliko ima i hramova. Glavni je idol boga Svarožića (Zuarasici). i ljudi oblika koji pripadaše abisinskoj rasi. veštački mehanizam namešten na vrhu grañevine. tu donose i darove posle kakvog srećnog pohoda. tice. kao gavrani. i. i imañaše u sebi sva dobrodeteljna svojstva. kad se sunce raña. a pod levom neke tice crnoga perja. po rečima filosofa jedan bejaše sagrañen na jednoj najvišoj planini na zemlji. naravno ograñujući se potpuno od njega: "Bejaše kod Slovena više svetih spomenika. čija se voda prelivaše u bojama i razlikovaše ukusom. da ju ni kiša ni snegovi ne mogoše izmeniti. tako da se on pokreće i treperi. po zidovima spolja i iznutra nizahu se bareljefi. oni doznaju: kakva se žrtva mora bogovima prineti. Spoljni duvarovi behu pokriveni divno izvajanim likovima bogova i boginja. kao što sam kazao. IV) svojih "Zlatnih Livada" ja navodim ovde ceo taj fantastičan opis. i utisak koji na prisutnima proizvoñahu.Ljutice ne priznaje posebna božanstva".[255] "Obožavano božanstvo u ovom hramu bejaše jedan kolosalni kip. dolaze u hramove. koji predstavljahu ljude.[253] Radgostov hram u Retri bejaše drven. već o njima govori samo po čuvenju i po fantaziji jedne prave istočnjačke mašte. vešt raspored i različne boje kamenja. da su ih jedva mogli povući nekoliko parova volova (Ebo). "Koliko god ima krajeva u ovim oblastima. Pod desnom nogom njegovom viñahu se neke vrste mravi. skupoceno kamenje i veštački radovi.[254] ozgo su pokriveni šlemovima i obučeni u oklope. i čuvahu od nevolja sudbine pre njihovog ispunjenja. I kad hoće da zaratuju. "Treći hram uzdizaše se na jednom grebenu opkoljenom jednim morskim rukavcem. Narod koji se zove Ljutići . koje je tu upotrebljeno. unutra behu bogovi rukom izrañeni. Ukrašen je bio takoñe drvenim statuama bogova i boginja. Mnogo se hvali na tom spomeniku: arhitektura. no on ih nije pohodio. veli još Titmar (VI. a tu se i gatanja činjahu. "Drugi jedan hram bejaše sagradio jedan njihov kralj na Crnoj Gori (Montagne Noire). 18). Da li su sami Sloveni gradili ove hramove? Ili su za to pozivali strane veštake? O tome nemamo spomenika. šta o tome veli Masudi u glavi LXIV (tom. i oni behu obojeni tako izvrsnom bojom. Arapski geograf Masudi (X vek) bejaše čuo. Služaše za skupljanje ljudi. 17) opisuje u Radgostovu hramu (možda u Retri) jedan drveni hram. O ovom imenu već smo raspravljali.[256] On beše sav sagrañen od crvenih korala i zelenih smaragda. kako u ruci drži jedan štap. Njihovom održavanju posvećivahu stanovnici znatne količine srebra.Glavni štetinski hram (vidi navode o Svetovidu i Triglavu) beše sagrañen izvanrednom veštinom. koji predstavlja starca. koji se u njemu čuvahu. U Gockovu se podizahu sjajni hramovi ukrašeni kolosalnim idolima izredne veštine i tako teških. Nad . i druge tice. Saks Gramatik opisuje hram u Arkoni (vidi napred). da ne bi išao da traži. kockom ili naročito gatanjem pomoću konja. koji je. koji izazivaše kosture iznad njihovih grobova. i nevernici svuda obožavaju likove sotona. koji stojaše na životinjskim rogovima.

No oni se naravno opet vratiše. čaški čarodějnik. Interesovanome obraćamo pažnju na moj prevod (str. Glava je bila od suhoga zlata. koji življaše u davna vremena. mañija vl'šba. II.sredinom uzdizaše se visok toranj. kako je knez Bretislav prognao iz svojih zemalja gatare i mañioničare (II.[260] On tako isto predskazivaše i budućnost po načinu. 24) govori dosta nejasno o proroštvima.. u kašupskom čarecel. što bi danas značilo lekar." Sveštenik predskazivaše izobilje ili sušu. "Svetovid. II. (Vidi indeks pod rečju konj." Dokazali smo. Ne zna se upravo. U francuskom jeziku postoji pojam crne mañije. i o gatanju peharima i kockama. koji su vrlo brzo prešli u hrišćanstvo. Po Saksu Gramatiku (XIV. Poreklo ovoga hrama Sloveni pripisivahu jednom svome mudracu.[258] Opsenar se još zove čarodiec' onaj koji čini čari. veli Helmold (I. Poneki put pred zastrašene verne istrči i iz mora po koje morsko prase. Izgleda.149). II. 136. Napred smo naveli te stavove. po visini kolača. Naprotiv njih susrećete u Češkoj i u Rusiji. ali nekada je izvesno značilo onoga. Priening. Vračar na staroruskom zove se vl'hv''. onaj. Biografi Otona Bamberškog (Herbord. U naknadu. kod kojih dolažahu da ih pitaju za savet. na koji konj prelazaše preko kopalja nameštenih na zemlji na izvestan način. čiji delovi behu načinjeni od četiri skupocena kamena: berila. po količini tečnosti. po komadima belih ili crnih drva. junačka dela mañioničarska. czarnoksiěznik. U češkom i u vendskom reč čara znaci crta. Neka svetilišta behu čuvena po svojim proroštvima. kod kojih jedan sveti konj igra neku ulogu. tumačahu predskazanja po životinjama koje susretahu. koja je ostala u sudu. Kod baltičkih Slovena mañioničari se ne javljaju odmah pored svešteničke kaste. crta mañioničke crte? Češki i poljski jezik zna još i za černoknjiznik.) Titmar (VI. 8). mrmljati. Kozma pravi od legendarne princeze Ljubuše jednu proročicu (III. koja mu podnosi žrtve i mirise. onaj koji se služi crnim. ovo ime postoji samo u ruskom jeziku i izgleda da ima veze sa korenom vels. govore još. 33. 148 . po parnim ili neparnim linijama koje su na pepelu gatalice obeležile. pod kojim stajaše jedan idol. da je kod baltičkih Slovena i onih na Labi postojala i sveštenička kasta. 32. str. kakva . 12.[257] Drugi jedan kip namešten prema ovome predstavljaše devojku. čija proricanja behu najizvesnija.). 1091. da nje nije bilo kod Slovena u Rusiji. crvenog rubina. otuda vl'snaši. 52). Prvobitni smisao reči čar' (čar) nije poznat. Pod god. koji rečima očarava zlo. donosi. ñavolskim knjigama.[259] Ruska Nestorova Hronika priča pod g. Dalimilova hronika označava i buljinu kao neku svetu ticu. 1092. 567. da je ova etimologija istoga roda kao i ona današnjega ruskoga vrač'. izdanje Holzer-ovog) Rujana. ni kod balkanskih Slovena. poljski czarodziej. ali dosta nejasnim izrazima. 11. Izgleda. kod zapadnih Slovena i kod Rusa postoje vračari (gatari) i mañioničari. Omilijar praškoga vladike (XII veka) cilja na to u više mahova. tj.. žutoga agata i kristalnoga kvarca. mucati. Ebbo. Ne bi li čarodjec značilo onoga koji opisuje.). Ovaj konj prelazi preko dva koplja pobodena u zemlju. bog Rujana. pre no što bi ušli u kakvo preduzeće.

Glava osma Život na onom svetu. koje je knez Bretislav II silom uništio svojim ediktom od 1092. . da zabrani satanske pesme. 88. i saopštava im rezultat svojih razgovora: "Grci veli.Nav. a hvaleći svoju. došli su kudeći svaku drugu veru.su to gatanja peharima. .). 13." Ovaj stav koji se odnosi na neznabožačke Čehe mnogo je izmučio oštroumnost komentatora. jer činjahu žrtve ob animarum pausationem." Izgleda da ovo svedočanstvo Titmarovo potvrñuje Nestorova Hronika.. Vladimir (str. i koji kao nemački prelat ne voli slovenski paganizam. prev.Da li i Sloveni verovahu u nj? . . čak izgleda da dokazuje. podsećajući na neznabožačke sujeverice. da su ovi verovali i u besmrtnost duše. Drugi jedan praznik slavljaše se u Volinu (Ebbo.) saziva svoje velikaše. Kozma praški.Način sahranjivanja.Suprotna svedočanstva. Izrazi koje on upotrebljava pripadaju crkvenom govoru. pogrebne svečanosti. Oni su dugo govorili o stvaranju sveta. ovako veli: "Jtem sepulturas quae fiebant in sylvis et cargpis atque scenas [261] quas ex gentili ritu faciebant in biviis et in triviis quasi ob animarum pausationem. g. poziva češko sveštenstvo. da je kod Slovena u Češkoj postojao kultus mrtvih. Jedanput godišnje se slavio u Pyris-y jedan praznik koji je ujedno imao i ratni i poljski karakter. Kultus precima u Rusiji. 12. a tako isto i one skaredne scene koje prate ove pesme. Pošto je primio posetu misionara različnih kultusa. II. item et jocos profanos quos super mortuos suos inanes cientes manes ac induti faciem lavis bacchando exercebant exterminavit. pa dodaje: "Ne muti canis obprobrio noter inlitteratis et maxime Sclavis." . No na Kozmu su možda uticale i hrišćanske ideje.. Titmar koji nije Slovenin.. priča u prvoj knjizi svoje hronike (§ 14) nekolike priče o vampirima. On izvesno pokazuje. . qui cum morte temporali omnia putant finiri haec loquor. Opatovički[262] omilijar u XII v.Raj.. i vele. . franc. da ima i drugi jedan svet.Groblja. koje narod noću peva nad mrtvima. bog Nija.

da se sve svršava sa smrću. Nemamo apsolutno nikakvih svedočanstava neznabožačkih Slovena. . koje. Očevidno Dlugoš. Je li ovde doista reč o kakvom božanstvu. navî smislu pokojnika (Miklošić: Lexikon Dlugoš (krakovsko izdanje str. un'ilij. izražen je korenom nav. koje je Machal (str. koja.) daje nam jedno veoma dragoceno objašnjenje. ili prosto o prebivalištu mrtvaca. da ovlašćuju i na ovako tumačenje. izgleda.).duše umrle nekrštene dece (u Srba isto tako). isto bi ime postojalo i u Bugarskoj. kuda ljudi idu posle smrti. predstavljaju duše umrlih. činiti zlo. koji prevodi pojam umora. stih 5). upotreba predloga do ne izgledaju mi.sve se to vrlo dobro slaže. Ovaj koren daje imenicu nav. koji hoće slovensku mitologiju da navrati na klasičnu. koji je istovetan sanskritskom i latinskom. da neznabožački Sloveni nisu znali za "onaj svet". Pored reči nav ima u slovenskim jezicima panslovenska reč raj. i izražava pojam o umoru (češki: unaviti umoran. No konstrukcija rečenice. koja ja nemam načina prokontrolisati. zadahnut je očevidno hrišćanskim verovanjima. kuda se ide posle smrti. Nestor koji pripada istočnoj pravoslavnoj crkvi. da nav u nava znači onaj drugi svet. veli Češka Dalimilova hronika (III. prebivalište mrtvaca: nav ili nava. str. ukočenosti. Ova je reč očevidno starija od hrišćanstva. koji je očevidno srodan korenu ny. S druge strane nalazi se reč paleoslavenicolalinum. Da vidimo malo.[264] Po svedočanstvima. označuje mesto. Pojam o mestu. da pomisli i na reč nava. koja bi predstavljala pakao. Titmar pak dokazuje. koje se poljski zove nyja. da kod neznabožačkih Slovena ona znači šumsko prebivalište pravednih. svedočanstva. Kod Rusa u Karpatima zovu se Mavki ili Navki vrste Rusaljaka. U odnosu prema nav. Potom Krok jde do navi. Stoga se dakle sa ovim jednim stavom može dopustiti. to joj značenje još više odgovara. dum corpora linquunt.[263] Mogao bi čovek pokušati. . 400. 47. Po onome što smo napred kazali (str. 188). klonuo). propasti. ruski n''im'' prouzrokovati jad." Očevidno Dlugoš nije izmislio ovu reč Nya.na znamo ništa. Pokojnici zvani navi. Kod Slovenaca se zovu Mavje. čemu nas uče lingvistički spomenici i ono malo stavova koje imamo. izgleda. bog mrtvih nya. ojaditi. servatorem et custodem opinabantur. nešto kao Elisejska Polja. mora na sebe uzeti i odgovornost za izjednačenje Nua sa Plutonom. u smislu na-vis: Krok ode u lañu. . Pojam o smrti izražen je u slovenskim jezicima korenom mer (mr'). koje se sada slaže sa lingvističkim dokazima: "Plutonem cognominabant Nya quem inferorum deum et animarum.Stavljajući u Vladimirova usta ove reči hroničar izvesno hoće da pokaže. Svedodžbe dvaju katoličkih velikodostojnika u ovom delikatnom pitanju apsolutno odstupaju jedna od druge. u sanduk. Navje . Kozma tvrdi. 121) prikupio. može se pretpostaviti. postulabant se ab eo post mortem in meliores inferni sedes deduci. da neznabošci činjahu žrtve za pokoj duša.

Arapi. koja se zove mrizna. mnogo polagati. oni slave triznu oko leša.[271] Ako bi se dopustilo ovo tumačenje. izd. Tek je hrišćanstvo u njih unelo groblja. mislim. Neznabožački Sloveni nemañahu naročitih mesta posvećenih sahranjivanju mrtvih. Radi uverenja o tom dovoljno je pročitati makar . Baš u vreme Atile Huni behu u dodiru sa Slovenima. mi ga začas spalimo. poljski hroničar XIII v.) rečeno je: "Umre Olga. Neću dugo raspravljati o reči trizna. da joj se ne prireñuje trizna. na kojoj sagorevahu ostaci njihovih muževa. str. i nalože vatru. (str. po primeru hinduških žena."[268] U starim ruskim hronikama govori se o nekoj pogrebnoj svečanosti. da stari Sloveni upražnjavahu dva načina sahranjivanja: zakopavanje i spaljivanje. ipsi ingenti commessatione concelebrant. Ibn Foslan priča. 258) O reči strava mnogo je raspravljano. a mi. Zakopaše je. koji su danas oglašeni za apokrifne. koji nameste na jedan stub kraj puta. davahu spaliti na istoj lomači. Ortografija slovensko-ruskih tekstova koleba se izmeñu trizna i trizna.[266] Ono što iz svih pisanih spomenika izlazi jeste. XLIX. i prevodi je sa pugna. ove reči: "Vi. jer ona imañaše jednog sveštenika. i može se misliti. a ispitivanje korena raj ništa nam pozitivnoga ne otkriva. To isto potvrñuje i jedno pismo vladike Otona Bamberškog. gde ga razdiru životinje i crvi. da su postojale pogrebne svečanosti "Funebres superstitiones quas eciam hodie in funebris exercet gentilitas. s. da su im oni i pozajmili reč strava. da je prisustvovao spaljivanju jednoga Rusa. već upućujem čitaoca na francusko izdanje Nestorove Hronike: "Kad ko od Radimića umre. koji je i zakopa. označujući ipak kao malorusku reč trizna .. zatim naprave veliku lomaču.. U osnovi mi vrlo malo znamo o pojmu o onom drugom svetu kod neznabožačkih Slovena.počinak mrtvih. vi zakopavate čoveka u zemlju. vi ste jedan glup narod. Ona beše naredila.[265] Na žalost. koju je Jordan upotrebio. koje se odnosi na baltičke Slovene: "Ne sepeliant mortuos chistianos inter paganos in silvis aut in campis. on se tu koristio i spomenicima." U istoj Hronici pod god 969."[267] Kadlubek. fr. da se neke žene. Ruski naučnik Kotljarevski posvetio je celu jednu knjigu izučavanju pogrebnih običaja kod neznabožačkih Slovena. da označi pogrebnu gozbu." Na ovaj se stav ne može. koji je učestvovao u toj ceremoniji. da se ova reč može vezati za koren tr'' (progutati)[270] i da reč prvobitno znači pogrebnu gozbu. Momzenovo." Hrišćanstvo nije uništilo kod sviju slovenskih naroda stare neznabožačke obrede u čast mrtvih. onda bi ova reč očevidno bila slična reči strava. Tako i danas još čine Vjatići. koju su Huni slavili u čast Atilinu: "Postquam talibus lamentis est defletus stravam super tumulum eius quem appellant. Bilo je. Miklošić[269] piše trizna. nameste leš na nju. 54. naravno. da bi odmah otišao u raj. potvrñuje takoñe. i stavlja u usta jednoga Rusa (Slovenina ili Varjaga-Normana). koji izgledaju. Potom pokupe kosti i metnu ih u jedan sudić. Napred smo naveli Kozmin stav o sahranjivanju "quae fiebant in silvis et in campis". U ovoj nedoumici ja mislim. Slovena i u Atilinoj vojsci." (izd. S druge strane on primenjuje na slovenske Ruse arapske spomenike. da se pre mogu primeniti na skandinavske Ruse.No spomenici ćute. da u čast nekih umrlih prireñivahu daće ili svečanosti..

Ima svega što nam je Bog dao. i dalje) g. i onaj koji očita molitvu. nego kod njihovih slovenskih roñaka. Starci su još od sviju . koje je na latinskom izneo poljski pesnik Klonović u XVI veku. Što karakteriše ove obrede jeste to. Molimo vas. predstavljeno nespremnijim sveštenstvom.). Od sviju slovenskih naroda oni možda na najprimitivniji način predstavljaju stanje duše. in 8°. Ono što seljak Bele Rusije zove dziady. tako. rakija. Rusa) to su duše umrlih roditelja. pa ispije. Tada domaćin zapali jednu sveću. izgovara ovu formulu: Sveti preci.i u prevodu Mickijevićevu pesmu Preci. ali neveselo. Evo vam sve što imamo. u osnovi pravoslavni. dzidy. hodite. apsolutno su isti. zapadnim oblastima (Petrograd. kod kojih je hrišćanstvo. U III tomu (str. Uoči praznika očisti se kuća i spremi se jelo. tj. što se sve ostavlja u naročiti sud. od koga ostatak čuvaju za umrle. dobro jelo. Uveče skupe se srodnici i zvanice u kući. štampa Akad. Nauka. 582. već i ujaka. Meñu dziady-ma ima ne samo dedova. seljaci njegove pesme su Beli Rusi. privlače pretke. katoličkih Poljaka. Čistoća u kući. sveti oci. Hodite k nama. Zatim nalije jednu čašu rakije. U početku novembra ima jedan opšti praznik Dziady. Svi odrasliji čine to isto. No te duše nisu baš neminovno duše predaka ili dedova. U pesmi Dziady (Preci) Mickijević je izneo narodne obredne običaje uz svečanost u čast predaka. Mickijević piše na poljskom. da se malo prelije na sto za pretke. Ridiculaque fide carne putantur ali. Katkada ih vrše na četrdeset dana posle smrti pokojnikove. što su apsolutno neznabožački. u svojoj pesmi Roxolania: Quin etiam mos est morientum poscere manes Portari tepidos ad monumenta cibos Creduntur volucres vesci nidoribus umbrae. Ovaj sud metnu pored prozora (radi predaka). Sve čime kuća naša izobiluje. unijati. vol. Ovi obredi koje je pesnik posmatrao. Niko ne jede pre no što se odvadi po jedna kašika od svakog jela. ili odvoji komad. ručak. III. 1896. Zatim počnu jesti i piti. bile su više puta pribirane i sakupljene u naročito lepoj publikaciji g. sveti oci. koju svečanost slave Beli Rusi u njegovoj rodnoj zemlji Litvaniji. Svi sede oko stola. piće. Suština ovoga praznika jeste jedan obrok. Šejn je posvetio jedno pedeset strana izučavanju obrednih običaja u čast predaka. na kome je postavljeno jelo. pa čak i dece umrlih još vrlo malih. mi vas pozivamo. diady (roditelji u Vel. siñite dole k nama. ove pesme koje je slušao a zatim protumačio u lepom poljskom stihu. Obredi. koje oni vršahu kod svojih predakv. Šejna: Graña ga izučavanje života i jezika ruskoga naroda i sev. mnogo manje uticaja proizvelo. tetaka.

Jeli ste i pili. Sloveni u Beloj Rusiji jesu čiste rase. Svedočanstvo koje nam njihov folklor donosi zaslužuje ozbiljnu pažnju. i koji su očevidno tu stavljeni bili. Njihovo stanje duše je još i danas ono isto njihovih neznabožačkih predaka od pre deset vekova. Recite. za sada su dovoljni. pošto su pretke otpustili ovim rečima: Sveti preci. Sve ove pojave čine se. kao da označuju prisustvo pokojnika. Ova predanja koja i danas uprkos hrišćanstva postoje kod nekih slovenskih naroda.[272] DODATAK . da su njihovi preci imali pojma o onom svetu. hrišćanstvo ih je samo dotaklo. let kakvog noćnog leptira. oni prisluškuju najmanji šum. podižu se ispred stola. koji su morali sadržavati hranu. a opisi.najneveseliji. šta vam još treba? Ili bolje. njih je civilizacija vrlo malo dokačila. kojim se potvrñuje. jesu do ovog novog verskoga reda najbolji dokaz. U grobovima neznabožačkim u Češkoj nañeni su sudovi. idite na nebo. škripu vrata. šuštanje lišća. Ovde ćutanje starih spomenika mora dopuniti folklor. da pokojnicima služe u životu na onom svetu. dah vetra. Idite sada svojim kućama. Uostalom ovde nam i arheologija dolazi u pomoć. vi ste došli ovde. Kad se svrši jelo. No domašaj folklora je beskonačan. koje smo doneli.

Jer to je tumačenje prosto osnovano na jednoj od onih fantastičnih etimologija. Izjednačujući ovo božanstvo sa Sanctus Vitus. slovenskom bogu na ostrvu Rujnu. nisu nigde sistematski ureñeni. Jagić dovodi to ime od korena vi . Vitomir.vi. da vit znači proročanstvo. Oba sastavna dela reči Svetovid jesu dakle čisto slovenska. koji do sada. g. Kod njih je to jedan pravi sistem. Svetopluk. i da u njemu ne treba gledati neku izmenu latinskoga Sanctus Vitus-a. Od prvog paragrafa njegove Chronica Slavorum mi hvatamo na delu njegove arheološke fantazije.[274] Samo umesto da se složi sa mnom. nalazi se u velikom broju osobenih imena. Helmold i Saks Gramatik dali su se obmanuti jednom čistom i slučajnom sličnošću oblika i zvuka. da se mome mišljenju pridruži i naslednik Miklošićev na katedri slovenske filologije na bečkom univerzitetu. Adam Bremenski. U Poljskoj Svatobor ime čoveka (op. i o bogovima na svršetak vid. g. Možda prvobitno znači jak. boriti se. appellatur ideo Balticus eo quod in modum baltei longo tractu per Scythicas regiones tendatur usque in Graeciam. jer ono bolje od moga tumačenja objašnjava imena: Vitograd.. što bi. itd. V. da dokažem obratno Miklošiću i nekolikim preteranim kritičarima. sveta šuma. Oni najčešće gledaju. Latinski hroničari koji izjednačavaju svet (svјаt') sa sanctus padaju u grešku sličnu onoj. koliko ja znam. ja sam se trudio. već u jeziku latinskom i u klasičnim uspomenama.. Vitoslav. npr. 27) Svatobor. koje obiluju slovenskim imenima u latinskih srednjovekovnih hroničara. govori o jednom gradu quae dicitur Woligast. Ljutevid. strogo uzev bilo i pravilno. "apud urbaniores (pismenih) vocatur Julia Augusta propter urbis conditorem Julium Caesarem? Julije Cezar osnovalac jednoga .Svetovid (Svantovid) i Sveti Vid[273] U glavi u kojoj smo napred govorili o Svetovidu. Češkoj. Gallus. protivno Helmoldu i Saksu Gramatiku. Hostivid. da je ime ovoga boga postalo od čistih slovenskih elemenata." Recimo u olakšicu Helmoldovu. Malo dalje Helmold. jer protivu njega treba izneti dokaze. š 10. Svjatopluk u Moravskoj. u koju su pali kritički slabi Rumuni. vezuje u zagradi ime Vinula (Vinules) slovenskog naroda sa Vandalima. Zemovid. II. Reč je o Baltičkom moru: "Sinus huius maris. kad god bi hteli objasniti neka slovenska imena. Svatopluk. da im nañu smisao ne u jeziku kome oni pripadaju. ne ni u jeziku germanskom. koji hoće reči sanctus da pripišu pridevu sfint. da je on od reči do reči prepisao ovu rečenicu iz Adama Bremenskog (Descriptio insularum Aquilonis. Jagić. Koren svјаt' znači svet. U Rusiji se nalazi još ime Svjatoslav (Σφεωδοσλάβος) u vizantijskih hroničara). Stoga bih ja u ovoj reči o Svetovidu protivu (Sanctus Vitus) svetog Vida hteo prikupiti nekoliko primera. koji takoñe voli da etimologiše. Da počnemo od Helmolda. misleći. To je običan postupak srednjovekovnih nemačkih ili uroñeničkih hroničara. Ovom tumačenju prilazim i ja.). Ja sam bi tako srećan. čvrst (nemački heilig). Rusiji i Pomeraniji. da daje dokaze o svojoj klasičnoj spremi. koji je iz staroslovenskog prešao u njihov jezik.

u bugarskom k'šta.[276] Merzeburški vladika Titmar imao je sve vrste dobrih razloga. meñu. Kad se Ebo nije ustezao od neverovatnosti ovakvih izmišljotina. Posteri autem mese. Perc je to vrlo dobro primetio. dovodeći u vezu reč contina sa staroslovenskim kat' (k''t') k''šta. To je čisto slovenska etimologija: mezi bora (češki mezi. continae igitur aedificia fastigata. izgovaraj Chlonzek na poljskom). et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocabant. panslovenska reč. kao što je Sanctus Vitus dao ime slovenskom božanstvu." Ovo tumačenje vredi isto onoliko koliko i Herbordovo. što nikada nije slušao o slovenskom poreklu svoga episkopskoga grada. (Gesindstube. koje je jedino sugerirala jednozvučnost imena Julius i Julin.[275] Njemu postavlja jedan njegov zamišljeni sagovornik ovo pitanje: Quare illa templa vocabant continas?" On odgovara: "Sclavica lingua in plerisque vocibus latinitatem attingit. 698. treba li se onda čuditi. poljski: miedzi." Titmar slučajno nailazi na pravu etimologiju. no neće da je prizna. drugi čista mašta. ili prosto što je želeo. u kome se može poznati ime Šlezije (Silezije Szlązek.grada na obali Baltičkoga mora . i češkom koutina. Titmar u dva maha navodi jedan Mons Silensis. bori. da li zato. da se tu čuva (još od njegovog vremena) njegovo koplje prikovano za jedan stub. da zna poreklo svoga episkopskoga grada i etimologiju njegovoga imena. Kott. 2998). Krek je bolje pogodio. id est mediam regionis nuncupabant eam vel a quadani virgine sic dicta. te zato predlaže u primedbi jedno tumačenje izvučeno iz poljskog jezika: "Polonis est koncizna finis. kašupski meize. Supplément. Ovo je osobito interesantno za dosta siromašan rečnik jezika baltičkih Slovena." Prvi deo odgovora je potpuno ispravan. Mons Silentii! Istorik Otona Bamberškog.[277] Ni Sveta Stolica (papska) ne tumači ništa bolje od prelata. No Nemac po narodnoj etimologiji prenosi bor u burg. Titmar. koja i danas postoji u srpskom jeziku kao kuća. Ebo. borovina). II. Herbord istorik Otona Bamberškog opisuje u gradu Štetinu neznabožačke hramove zvane contmae. priča ozbiljno[278]da je grad Julin (drukčije zvan Volin) na obali Baltičkoga mora podigao Julije Cezar. što su . 2. koji je podignut u čast tog rimskog junaka. str. da treba tražiti drugo tumačenje. već radije izaziva ime jedne legendarne devojke. Sveštenik Bernhard. "Et quia tunc fuit haec apta bellis et in omnibus semper triumphalis antiquo Marti signata est nomine. G.to je toliko isto. da to poreklo dovede u plemenitiju vizu tek on reč merse vezuje za boga Mars-a. Ovaj Mons Silensis postaje u jednoj buli Evgenija II (apud Jaffe.) Reč contina ima dakle isti smisao kao i reč hram. raspaljen ljubavlju prema mučeniku (Hristu) pokušava oboriti taj stub.

III. da lik sa nje odgovara liku sa snimka 1. illecebris carnis et gulae dediti et secundum nomen suum immunditiis omnibus servientes. predstavlja nadgrobnu ploču u crkvi u Berlinu. i dalje. da Srbi duguju svoje latinsko ime ropstvu u kome se nalaze. Etimologija igra tako isto svoju ulogu i u češko-latinskoj Kozminoj hronici (XI v. objasnili smo na str."[279] Ova fantastična etimologija nije dovoljna arhiñakonu Tomi.) i u stihovnoj Dalimilovoj hronici. Ne bi bilo teško navesti bezbroj ovakvih primera.Svetovid zaista autentično ime jednoga slovenskoga boga. t. Može se pretpostavljati. 14. da je ime Zvantovitus. arhiñakon Toma (XIII v. Snimci kipova Snimci koje ovde prilažemo. knj. koja je postala iz one prve. da ova ploča pripada grobu nekoga kaluñera." Pisac Chronica Slavorum Arnold (XIII v. a ime Dalmacija sa dala mat (dedit mater). jer žive rasejano. da je za vreme hrišćanske periode rog bio zamenjen krstom.. sine jugo Dei. na ostrvu Rujnu. Vidom. Istorik slovenske crkve u Saloni u Dalmaciji. (De bello gothico. Iz njih se izvesno može zaključiti.) "Σπόρους γαρ τς παλαίον εκοάλουν ότι δί σποράδην. pod grčkim oblikom Σπόροι. οίµαι διεσκηνηµένοι τιν χώραν οικούσι. Zovu ih Sporima.[281] Isti je pojav i u poljskim hronikama. pored sveg usiljavanja i Helmolda i Saksa Gramatika. da protumači ime Curètes: "Dicebantur vero Curetes quasi currentes et instabiles.) asimilira slovensko ime Hrvata (Croates) sa imenom starih Curites ili Corybantes: "Haec regio antiquitus vocabatur Curetia et populi qui nunc dicuntur Chroati dicebantur Curetes vel Coribantes. Snimak 2.105 ove knjige. 105. pozajmljeni su iz nemačkoga časopisa Archiv fur Anthropologie (Brunswik. "[280] Naravno Arnold ne sumnja ni jedan časak. sporadično". Svantovitus .sv.prag. s pogledom na rñave njihove strasti. 45. koji su hteli da ga dovedu u vezu sa imenom Sanctus Vitus .Helmold i Saks Gramatik primili sto puta verovatniju sličnost i bliskost izmeñu Svetovida i Svetog Vida (Svantovitus i Sanctus Vitus)? Da preñemo na Južne Slovene. gde neki drvodelja i njegov sin pravljahu prag. Snimak 3. XI. . nije ni Prokopu Cezarejcu donelo više sreće. Smatra se. Oni idu uz članak Weigel-a. Snimak 1. 104 .) nailazi uzgred na ime Srba oko Dunava. str. quia per montes et silvas oberrantes agrestem vitam ducebant. protumačen je na str. Te i on oseća potrebu. Izgleda. Ovi koje sam naveo dovoljno pokazuju kakvu ulogu igraju u prvobitnim hronikama: analogija zvukova. i dalje). Obe dovode ime Prag Praha od prah . narodna etimologija i prosta igra reči (kalambur). Tako Boguhvalova hronika[282] objašnjava ime Panonija poljskom rečju pan gospodar. Ovo isto ime Srbi. jer je grad podignut na mestu. pa ne može da ne pravi igru reči o latinskom obliku tog imena: "Jn medio nemoris cuius habitatores Servi dicuntur filii Belial.

od bronze je. nañeni u okolini Bamberga.Sev. koja od nezapamćenih vremena služaše kao granični kamen izmeñu sela Mosgau Grossherzogwalde (okrug Rosenberg. nañen je u Rhinow-y. nañen u Kleinzastrow. . Rog za piće je možda bio okačen o vrat. Nalaze se u danciškom muzeju. od kamena. predstavlja jednoga grubog skiciranog konja i konjanika.Snimak 4. Neki od njih imaju izvesne pojedinosti. na suprotnoj strani vidi se čovek koji drži jedan rog. okrug Greifswald (Pomeranija). koje se slažu sa opisima. Snimak 20. Snimci 16. služila je kao meña izmeñu sela Rosenberg-a i Grossninkau (u zapadn. Pruskoj). . (Originali se čuvaju u bamberškom liceju). istočnu Bavarsku zauzimali su nekada Sloveni. Snimak 6. Lice i naličje jednog kamenog lika. statua od surog granita. Snimak 9. da su ovi snimci slovenskoga porekla. veliki komad suroga granita. istočna Pruska). Snimak 19. je od drveta iz Alt. .Nalazi se u danciškom muzeju.[283] .Nalazi se u etnografskom muzeju u Berlinu. služila je kao granica izmeñu sela Goldan i Heinrichau (u zapadn. od kamena. Snimak 23. od bronze je. . Ipak ono što o njima kaže g. Nañena je u selu Gross-lesen-y u okrugu Rosenberg (u zapadnoj Pruskoj). Ništa tačno ne dokazuje. je od ilovače. nañeni u okolini Bamberga. je statua od sivog granita. jeste jedna statua od crvenoga granita. u okolini Bamberga u Bavarskoj. Vrlo rñavo je pečena. okrug Havelland (Brandeburg). Snimak 8. i 11. i 13. Snimci 14. koja je služila kao meña izmeñu sela Rosenverg-a i Rosenau (u zapadnoj Pruskoj). Snimci 12. Na levoj strani ovoga kamena je čovek grube izrade. predstavlja istu statuu gledanu sa strane. . Snimci 10. Snimak 5. oblast Brandeburga). Nañen u Thorn-u (istočna Pruska). . i 15. su od ćilibara nañeni u Schwarzort-y . i 21. Pruskoj). Snimak 22. Danas se ova statua čuva u danciškom muzeju.Nalazi se u etnografskom muzeju u Berlinu. . Friesack (okrug Ruppin.(zapad. i 17.Nalazi se u danciškom muzeju. Snimak 7.Nalazi se u danciškom muzeju. Nalazi se u danciškom muzeju.Nalazi se u danciškom muzeju. nañen 1859. Pruska). koje smo i u hronikama našli. statua od surog granita. Vajgel izgleda vrlo verovatno. predstavlja ženu. Snimak 18. a danas je taj deo uništen.

koji najbolje poznaje preistorijsku arheologiju Češke. str. Koechler. blizu Olomuca u Moraviji. Češki časopis Pambtky Archeologicke objavio je u 1880. koji izgledaju. 1868. D-ra Niderle-a. 167. III.). 338. 1896. jedan kameni pijedestal. Hartman i Kehler (Hartmann. izgleda. šta je bilo sa njima. da sve ove napred iznesene slike zaista predstavljaju kakva božanstva. Smolika: O arheološkim otkrićima učinjenim i Češkoj od XVI . ali izjavljuje. da nije obratio osobitu pažnju na moje pitanje. na kome danas stoji krst. U istom časopisu t. 417. 1894. On mi je dao ovo nekoliko svojih objašnjenja. 1889. po tradiciji. označuje u okolini Jaromera otkriće nekih predmeta iz bronzanoga doba. Moravski arheolog Dr Vankel izneo je u Časopis Olomouckecho Musea (Ollmutz. idol. Jednu od njih odavno je opisao Bolelucki (Rosa Bohemica. g.) otkriće u grobovima u Naklu blizu Olomuca dveju kamenih statua sa vrlo velikim glavama.1785). Zap (Zap) je opisao i reprodukovao tri bronzana idola. pripadaju slovenskoj periodi. koje. Ja sam o tome pitao g. ne zna se. . drugi u Hrudimu u Češkoj. Slike 12. str. str. meñu kojima bi bili i dvanaest domaćih bogova (lares). jesu možda prosti nadgrobni spomenici. koje mene interesuje. Naravno. i dalje) članak g. od kojih je jedan nañen u Bihlovu u Moravskoj. a ne znam mu ni autora). Antropologie. Bjenenberg navodi jedno isto tako otkriće u okolini Hradeca. god. Kalina u svome delu Boehmens heidnische Opferpldtze . Delo koje se zove Schlesiens Vorzeit (koje ne znam. 226. ali nekada. 1. Nañene su u Češkoj kamene statue ženskoga tipa. blizu Rakovnika u Češkoj. da su u grobovima u Stanoviću (Stanovice) u okrugu Ohlau u Šleziji našli zwei Göolzenbilder (idola). koje su bile razbijene.) spominju u Kokoru. ibid. Bečke Mitteilungen der Central-Comission (1890. 1836. da se mogu pripisati kultusu neznabožačkih Slovena. str 58. spominje u Kvilicu. 1891.Prag. 1779 . ovaj posao do danas nije ni pokušavan.29. i 2. 27 . (str. Na žalost. Da li su oni slovenskoga porekla? Ne mogu o tom ništa reći. Bjenenberg (Bijenenberg) u svome delu: Versuch uber einige merkwurdige Alterthumer in Königreich Boehmen .(Koenigratz. veli. Iste ove spomenike proučavali su: Vajgel (Weigel: Archiv f.XVIII veka. jednu nedavno oborenu kamenu statuu ženskoga tipa (kamenne baby).) i A.) čiji je opis ponovo izdan u Časopis českého Museum. bio je tu umesto krsta. str. Trebalo bi.Neke primedbe o slovenskim idolima Ništa ne dokazuje. treći pripada kolegiji Clementinum-a u Pragu. da se redom pribeleže sva otkrića učinjena o predmetima.

i zasniva dobrim delom na mitskim predstavama. na njega je presudan uticaj izvršio Jozef Vaclav Frič (1829-1889). otada pa do danas nauka je došla do novih saznanja iz ove oblasti. 1901. Jednom reči. Roñen je u Tuluzi 1843.. nesumnjivo. poput ruskih strukturalista . a ništa manje i istoričare. godine. obrednim ritualima i heroiziranim dogañajima. pod uticajem Čodckoa (Chodzko) počeo da izučava poljski jezik i književnost. bio je francuski slavist. koji su podrobnije osvetlili praslovenske. polubožanstva i mitska bića. upuste u ovu pustolovinu istraživanja naše drevnosti. Uprkos svemu. i on je svojim brojnim studijama i knjigama upoznavao evropsku javnost sa slovenskim nasleñem i tradicijama. Lotmana i drugih. os et mentum clavo.1904. Miodrag B. dok je francuski original izišao samo tri godine ranije. V. sem toga. već kritički napisi i veće ili manje studije o pojedinim problemima i izvorima.. baltijske i opšteindoevropske tekstove. Razume se. koji evo već vekovima istrajavaju na istorijskoj vetrometini. nasum. Pisac ove knjige. Toporova. a potom je. nadamo se da će ona još više podstaknuti naše mlañe naučnike. vel quocunque ferro sculpsit. cuius cumque bubulci manus supercilia. mammas etiam mulicbres adjecit. J. pa se čini da je šteta što još koju njegovu knjigu nismo imali u prevodu na naš jezik. u prvom redu antropologe i etnologe.V. V. Luj Leže. knjiga Luja Ležea ostaje i danas kao ozbiljan pokušaj da se sistematski i sveobuhvatno razmotri slovenski panteon. truncum et acephalum ad instar cylindri truncum potius quam statuam repraesentans. I to je nesumnjivo. tačnije . oculos. da se. izvršena su nova ispitivanja. posebno je značajna za naše zajedništvo ne samo na ovim prostorima. tako i folklora koji se. a žene u blagoslovenom stanju iñahu joj na poklonjenje. pojavile su se brojne knjige u kojima je reč o mitološkom supstratu starih Slovena. M. i ne samo knjige. . Šijaković Varijacije na temu: slovenski mit Knjiga Luja Ležea "Slovenska mitologija" pojavila se u nas pre osamdeset godina. pravljena su uporeñenja i pojavila su se tumačenja strukturalista. A summo. i razlog što se ona opet pojavljuje. B. koja je. A." Obližnji seljaci zvahu ovu statuu Jelisaveta. značajna kako za upoznavanje mentaliteta i karakterologije slovenskih naroda. Ivanova. Utero praegrandi tumet illius saxum quasi parturiens foetum. pored ostalog. koga sačinjavaju brojna pozitivna i negativna božanstva. N. češki književnik koji je. studirao je na liceju "Luja Velikog". quo pectus ob humeris descendit.. Meñutim.To beše: "rude quoddam saxum. zapravo. Uspenskog. već uopšte meñu slovenskim narodima..

godine. Pri tom je. kao i Novgorodska hronika. "Herojske pesme i narodne balade Čeha" (1866). budući da on. otkrivanju spomenika pesniku Puškinu. Ovaj boravak mu je omogućio da privede kraju svoja dva doktorska rada . pa je tako bio pozvan na svečano otvaranje zagrebačke Akademije nauka i tom prilikom je prvi put kontaktirao sa našim narodima. gde je i upoznao Ležea. uništavanje drevnih svetilišta i kultova. slovenski izvori su verodostojni i autentični. iste godine postaje profesor češke. živeo. kao predstavnik Francuske. "Stare slovenske civilizacije". dodati i Ležeovo delo "Slovenska mitologija". u nastojanju da rekonstruiše slovenski panteon i da ga ponudi u jednoj prihvatljivoj formi. što se može i iz same knjige zaključiti. budući da je. u skaskama i legendama. "Kosovska bitka i propast srpskog carstva". što je on veoma znalački i kompetentno obavljao. tako da se već kod Nestora pojavljuje tzv. i uputio ga na studije čeških starina. zatim "Slovo o polku Igorovu". naravno. ravnopravno piše o paganima i hrišćanima. oni su malobrojni i odatle bi najpre trebalo pomenuti hroniku Kozime iz Praga (Kosimus Pragensis). L. itd. dakako. i to znalački i pedantno. što mu je otvorilo put za Kolež de Frans i omogućilo ozbiljnije bavljenje naukom. koji u svojoj knjizi "O Germaniji" pominje naše pretke i daje zanimljive podatke o njima. prisustvujući. Značajan je takoñe i Ipaćevski rukopis. čiji je naslov "Fontes rerum . slovenska mitologija se može graditi na osnovu slovenskih izvora. pored ostalog. čije bi nas navoñenje daleko odvelo. koja opisuje. oni počinju sa Nestorovom hronikom. Umro je 1923. posle toga postaje nastavnik u Školi za žive istočne jezike ((Ecoles des langues vivantes orientales). Stoga je i prvi Ležeov rad bio posvećen proučavanju češke literature. ali su prisutna i u folklornoj grañi. jer su nastali onda kada su Sloveni bili već van svoje prapostojbine. Naravno. Prilikom boravka J. Štrosmajera u Parizu za vreme izložbe 1867. poljske i srpskohrvatske književnosti u Žersonovom institutu. botaničkim i drugim nazivima. "Slovenski narod u XIX veku" (1882). godine. posle Zagreba. Leže ga je upoznao i s njim se sprijateljio. posle čega su mu se otvorile široke naučne perspektive. Leže boravi u Pragu i ureñuje francuski list "Journal". negde sredinom X veka. slovenska božanstva figuriraju u delima starijih slovenskih autora i hroničara. Naime. Stoga ćemo ukazati samo na neke značajnije: "Narodne slovenske priče" (1880).posle revolucije protiv Mañara iz 1840. Za vreme Pariske komune L. koristio i slovenske i strane izvore."Preobraćanje Slovena u hrišćanstvo" (La conversion des Slaves au Christianisme) i "Hronika kaluñera Nestora" (La Chronique du moine Nestor). proučavajući brojne izvore koji su mu bili pristupačni. Što se tiče čeških izvora. gde se govori o Svarogu i Dažbogu. kao što nam je poznato. slovensko dvojeverje. posetio i naše južne krajeve. u Parizu. Knjiga "Slovenska mitologija" je po svom sadržaju svakako najzanimljivije i kompleksno Ležeovo delo. zalažući se da približi naše kulture svojim slušaocima. čak i sam bog Perun. tako da se etimologija mnogih imena nalazi u geografskim. Ovom spisku treba. mnoge od njih podvrgavajući analizi i kritički ih utkivajući u ovaj materijal koji je često veliki izazov da se zastrani i odstupi od materijalnih činjenica. tako da su posle toga usledile brojne studije. ali i stranih hronika u kojima se pominju Sloveni i njihovi običaji i verovanja. Očigledno je. a već iduće godine putuje u Rusiju. na kome je on dugo radio. kao izgnanik i revolucionar. J. koji su kasnijeg porekla. što počinje još od Tacita. gde se već pominju bogovi drevnog slovenskog verovanja.

Naši izvori. štampan od 1885. a u novije vreme Veselina Čajkanovića. Filipovića. dosta su bogati i očuvani su u narodnoj tradiciji posle dolaska Slovena na tle Balkanskog poluostrva. gde su bila svetilišta u čast "demona". čija je knjiga "Bajeslovni kalendar" (Prag. Od objavljivanja knjige A. pisca zapažene knjige "Mitska bića srpskih predanja". pošto su Poljaci primili hrišćanstvo još u X veku.na vrhu slovenskog Olimpa. nazivajući ih Antima. i pored toga što su katkada nepouzdani. Što se tiče stranih izvora. čija istraživanja naših starih običaja i verovanja zaslužuju posebnu pažnju. koja je podstakla i Dubrovskog da pristupi proučavanju pogrebnih običaja starih Slovena i da napiše prvu gramatiku staroslovenskog jezika. te se stoga možemo osloniti najviše na folklornu grañu. mnogi su se latili posla da obrañuju pojedine probleme: slovenskim starinama se zanimao."Slovenska i ruska mitologija" (drugo izdanje 1810). Dodajmo ovome i to da se i meñu mlañim kadrovima već pokazuju rezultati. kao što znamo. M. ipak nam pružaju značajne podatke na osnovu kojih možemo polako da rekonstruišemo mnoga božanstva i verovanja. Hanuš. Tihomira ðorñevića. i oni su brojni. do 1890. Kajserova . 1860) privukla naročitu pažnju. godine u deset knjiga "Rada" Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti. J. jer je pisac u njoj izložio sve paganske praznike starih Slovena. dakle četiri veka posle paganskih tradicija. kanonik Bremenske katedrale. budući da je ovim imenom nazivao slovenska božanstva. malo kasnije se javio i Afanasijev sa svojim delima. a što se etimološki vezuje za slovensko gostoprimstvo. on piše o gradu Retre. otkrivajući mnoge zaboravljene spomenike slovenskih kultura. koji se. Ništa manje nisu značajni i radovi ostalih slavista i istraživača starina . zalagao za rehabilitaciju narodnog stvaralaštva. P. a pre kratkog vremena izdat je u posebnoj knjizi u splitskoj izdavačkoj kući "Logos". koji je živeo u XI veku. posebno Radigosta.bohemicarum". otrgla je smrt i zaustavila njegov dalji rad. a Dlugoševo (Longinus) delo "Historia Poloniae" potiče iz XV veka. i pored toga što u svojoj hronici. ali od izuzetnog značaja je I. Šafarik.Tome Maretića i Vatroslava Jagića. ipak je u opisivanju Slovena govorio i o njihovim starim verovanjima. zatim Milana Budimira. čiji doprinos takoñe treba imati u vidu. Nažalost. čiji je naslov "Magistri Adami Bremensis Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum". Meñu tim hroničarima posebno mesto zauzima Adam Bremenski. običaje i rituale. Već smo pomenuli da je o Slovenima pisao još Tacit. tako da je literatura o slovenskoj mitologiji polako rasla nalazila su se rešenja. o toj tradiciji pisali su mnogi naši naučnici. najpre. Slobodana Zečevića. J. S. Meñutim. . izvori južnoslovenskih naroda.po njemu . naročito u vreme romantizma. nije želeo da govori o paganima. koji je bio . ali u svakom slučaju tu i tamo proviri koji zanimljivi podatak koji inauguriše nova saznanja i otkrića. dok su poljski nepouzdani. U tom smislu od posebnog je značaja rad Natka Nodila "Stara vjera Srba i Hrvata". Spisak bi odista bio veliki. Sime Trojanovića. Kasniji hroničari pišu o ovim nepokrštenim "divljacima" katkada sa prezrenjem. pa Henrika Barića. katkada toplo i blagonaklono. ovom prilikom treba istaći i doprinose ruskih i ostalih naučnika u ovoj oblasti. i dr. mada ne bi bilo na odmet napraviti za naše prilike kompletnu bibliografiju napisa i studija o slovenskoj mitologiji.

ona nam ipak osvetljava mnoge likove slovenskog panteona. što znači da je dogañaje opisivao ili po pričanju ili kao očevidac. jer je materijal. Ostali vizantijski izvori nisu naročito značajni. U tom smislu od posebnog su značaja knjige: V. i delo Herborda. Kao što se vidi. naravno. magdenburski kanonik. ali ga samo treba sistematizovati. N. pored Radgosta. najpre onima koje zanimaju problemi slovenskih starina. Helmold je roñen početkom XII veka. Za sagledavanje ovih problema takoñe je značajno i delo Saksa Gramatika "Gesta Danorum". Nemac i hrišćanin. razume se. Posle Helmolda dolazi hroničar Titmar. Veleckaja: "Јаziičeskaја simvolika slavјаnskih arhaičeskih ritualov " (Moskva. koji u svom delu "De Bello Gothico" (O Gotskom ratu) govori o Slovenima i njihovom verovanju u vrhovnog boga gromovnika i u rečne nimfe. zatim radove E. koje nam otkriva i potvrñuje pojedina imena slovenskog panteona.Posle Adama Bremenskog. tako da nam pruža uvid i u istoriju Slovena. u njemu govori o pokrštavanju Slovena i pritom pominje i paganske bogove. Pomeranceve. V. on govori i o pojedinim gradovima i svetilištima u njima.i kao takvi . koji. dakle. mada i njih treba koristiti. 1974). naročito nas upoznaje sa dugom borbom nemačkih feudalaca sa slovenskim knezovima. Ivanov i V. zatim B. pružaju podaci o slovenskim kultovima i božanstvima. ali mesto roñenja nije utvrñeno. I pored toga što u ovoj hronici ima dosta netačnosti. godine. jer se u njemu. 1978). V. koji su svojim radovima ovaj problem primetno pomerili napred i uspeli da bace nove svetlosti na veze slovenskog mitskog sveta sa mitskim predstavama ostalih indoevropskih naroda. savestan mitolog koji želi da komponuje slovensku mitologiju imao bi odakle da počne. A. što je. pošto i on pominje slovenska paganska božanstva. N. koji je pisao pod uticajem Biblije i predhodnika Adama Bremenskog. Sem toga. budući da je u hroniku uneo njemu savremena preplitanja. bilo bi poželjno da se objave isto tako i izvori iz hronika ostalih evropskih hroničara i istoričara. Stoga se Helmoldova hronika može smatrati značajnim izvorom za slovensku mitologiju. njih takoñe treba imati u vidu pri konstruisanju slovenske mitologije. Uspinskij: "Filologičeskie raziskaniја v oblasti slavјаnskih drevnostej". uprkos tome što su mnogi smatrali da je to terra incognita. Helmold se zalagao za nemačke feudalce i hrišćanstvo.sve do 1172. značajno mesto zauzima Helmoldovo delo "Slovenska hronika". a jedino je pouzdano da je bio Nemac. u prvom redu Žerovita (Gerovit). 1982). a naročito Prokopija Cezarejca. Nije zanemarljivo. tako da su u njima zatupljeni svi vizantijski autori koji su govorili. i . (Moskva. N. njegova hronika obrañuje period od osmog veka . koga poredi sa rimskim bogom Marsom. pominje i Svarožića.pomažu nam da doñemo do brojnih podataka. 1110 i 1117. kako bi ovaj zanimljiv materijal bio što pristupačniji našoj najširoj publici. dokaz da su Sloveni verovanje u vile poneli još iz pradomovine. koje je napisao monah Ebo iz Bamberga negde 1151 ili 1152 godine. tako da njegovi iskazi često nisu objektivni i ne pružaju pravu svetlost. dosta obilan i obiman. ali . drugog Otonovog biografa. o Slovenima ili ih pominjali nekom prigodom. utoliko pre što je naša Akademija nauka objavila nekoliko knjiga "Vizantijskih izvora za istoriju naroda Jugoslavije". pored opisa borbe izmeñu Danaca i Slovena. naročito posle najnovijih otkrića ruskih strukturalista. Naravno. izmeñu. Toporov: "Issledovaniја v oblasti slavјаnskih drevnostej (Moskva. Što se tiče vizantijskih izvora. dodajući pritom da je svako slovensko pleme imalo i svoja božanstva. Treba pomenuti i delo "Vita Otonis" (XII vek). naročito u pogledu izgovora imena i odreñivanja mesta.

i ostalih naučnika koji svojim doprinosom pomažu da se približimo mitskim pravizijama starih Slovena: one su. upotpuniti naša saznanja o ovoj oblasti. koje se. o kojoj svako od nas treba da zna bar ono najosnovnije. Šijaković .td. Stoga smatramo da će knjiga Luja Ležea "Slovenska mitologija". Niderlea kod Čeha. svuda u svetu pa i kod nas. naročito posle Frojdove psihoanalize. i kod ostalih slovenskih naroda razvijalo se interesovanje za drevnu slovensku mitologiju. koju čitalac sada ima u rukama. I ova knjiga dolazi da upotpuni naša poznavanja i proširi vidike. Ovo utoliko pre što se u poslednje vreme. Naravno. bogate i raskošne. kao što je to slučaj. često piše o mitologijama i mitovima pojedinih naroda. recimo. čini se. jer se svakodnevno susrećemo sa nekim ritualnim postupkom koji je prešao u konvenciju. sa napisima Mihaila Arnaudova kod Bugara. teško može shvatiti ako prethodno ne kontaktiramo sa likovima slovenskog panteona. a takoñe i sa narodnim stvaralaštvom. kao što se može videti. budući da je Frojd u mitovima nazirao metafore o najintimnijim ljudskim nagonima i podsvesnim impulsima. Miodrag B.

Kajsarov je bio u više pitanja preteča. Ruski naslov te knjige je: O pogrebal''n'' іh'' običajah'' јаz'ičeskih'' Slavјаn''. Dessertatio inauguralis philosophicopolitica. K. 5.. G. ib. 2. prosvі''šč god." (ib.) G. 1884. O Mahalovoj knjizi vidi Archiv fur slav. 1807. 1875. u bici kod Hanau. da mogu iz priča narodnih izvući svu veru neznabožačkih slovenskih naroda".. I. I. ovo je delo ipak dragoceni repertoar i za mitologiju. 860. Russian folktales. Ona je potpuno bez vrednosti. 8.): "ipak se ne može poricati. London. 1868. 1806. str.) "izjavljujemo. 1873. 3. god.) Pok. 43.). 7 Uzgred sećanja radi spominjem poljske knjige Kazimira Šulca (Casimir Szulz): Mythologia Slavianska (Posnan. 11. Uz prvo izdanje Krekove knjige. 4. str. 1819. Suhoilinov mu je nedavno posvetio jednu vrlo interesantnu belešku. 1883.). str. De manumittendis per Russiam servis. O Afanasijevu vidi vrlo pravilnu belešku g. t.): "Praeter penates enim et ydola quibus singula oppida redundabant. O ovoj knjizi vidi osim članka Jagićevog i članak g. 10. 583. Phil. To sam i sam katkada činio (vidi glavu o Perunu i sv. (Moskva. t. Ralston je veliki deo grañe za svoja dva dela o pesmama i pričama ruskoga naroda pozajmio od Afanasijeva (The songs of the Russian people. poginuo 1813. Iliji). Polivka navodi ovaj stav u jednoj primedbi svoga prevoda na češki mojih "Esquisses" (Sbornik Slovansky. ib. God.Drugo izdanje je objavila Akademija petrogradska (u opštem izdanju Kotljarevskovih dela 1891. I. i dalje. Helmold . da više nego jedna neznabožačka ideja može biti skrivena pod hrišćanskim oblikom. Nekoliki primerci ovih rasprava prodavani su u knjižari Maisonneuve. prva sveska.. u delu Vengerovljevom: Kritiko-bibliografičeskіj slovars ruskih'' pisatelej. koji veruju. Ali u tome treba postupiti sa mnogo kritike i opreznosti". . Toliko isto mogu reći i o jednoj skorijoj knjizi sa potpisom M. "Invaluitque in diebus illis per universam Sclaviam multiplex ydolorum cultura. g. Milera u Žurnalu minist. 1872. str. Kipričnikova.. O religii poganskih Slowian.Napomene 1.). 52. 83). 2. Vieweg. da ne pripadamo onim mitolozima. i dalje. osobito za folklor. Knjižara Leroux. Moskva. 9. 6. u svesci LXV Zbornika jednog odeljka ruske Akademije Nauka u Petrogradu 1899. pisaše Miklošić (Jenaer Literaturzeitung. izd. Njegov pokušaj o slovenskoj mitologiji preveden je na ruski. V. 1868. 1886. prijavio je Univerzitetu u Getingenu jednu tezu o emancipaciji robova. Roñen 1782. Mira autem diligentia circa fani diligentiam affecti sunt (Helmold. 1881. XVII. 392. Uprkos praznina i grešaka za koje mu se zamera. nar. Paris.

(28) 21. Što se tiče Nestorove Hronike. Leroux. 18. 9. v. 1895.) Mogao bih navesti mnoštvo ovakvih citata. 13. ariolos et sortilegos extrusit regni sui e medio. similiter et lucos sive arbores. 1876. Adama Bremenskog izdao je Lapenberger. 1873. Thietmar: "Quamvis autem de hiis aliquid dicere perhorresscam. Ib. t. lector amate. item et iocos profanos. 15.. ap. x. 15. str.. 8. "Quot regiones sunt in his partibus. 21 . i dalje. cit. i dalje. in biviis et in triviis. tamen. 20. Cracovie. VII). Phil. Akademie. quas ex gentili ritu faciebant. Fontes rerum bohemicarum. Phil.na izdanja ruskog arheološkog društva. XIV. quos super mortuos suos. Evo tog spomenika u celini: "Novus dux Bracislaus iunior. t. O Galu vidi najnoviji memoar Max-a Gumplowicz-a: Bischof Balduin Gallusvon Kruszwica (Sitzungsbesichte der kais. quae fiebant in silvis et in campis. loc. ne ultra fierent in populo Dei.). omnes magos. Lwów. Brem. 24. 19. ap. str. Galli-chronicon. str.navodi kao značajnu osobitost: "Prove deus Aldenburg quibus nulle sunt effigies expresse". str. tot templa habentur et simulacra demonum singula ab infidelibus coluntur. 12. str. Monumenta Poloniae historica. za slovenske ruske tekstove .). f. t.. Pertz (Mon. Vidi Dlugosz. Cf. quas villani adhuc semipagani in Pentecosten tertia sive quarta feria observabant. 23. inanes cientes manes ac induti faciem larvis bachando exorcebant. t. 170. Prag. ad. vanam eorum superstitionem inanioremque populi istius executionem. Opera. Fontes rerum bohemicarum. 88. 23) cf. Descriptio insularum Aquilonis uz opise obreda skandinavskih neznabožaca: "Caeterum neniae quae in eiusmodi ritu libationis fieri solent multiplices et inhonestae ideoque melius reticendae". str. offerentes libamina super fontes mactabant victimas et daemonibus immolabant. slav. v. Archiv. 1884. Vien. 47. 1874.. 22. II. qui sunt vel unde huc venerint (dii Liuzicorum) strictim enodabo" (VI. exterminavit". Ja sam već iskazao svoju sumnju o pesmi Igorovoj u svojoj "Ruskoj književnosti" (drugo izdanje. 1864. Archiv fur slav.. i dalje. Bielowski." (Thietmar. 14. VI. quas in multis locis colebat vulgus ignobile extirpavit et igne cremavit. U . item sepulturas. 24. Ponovo je štampan u Hanoveru in usum scholarum. str.23). 183.1 vol.. str. t. atque scenas. 17. t. Item et superstitiosas institutiones. has abominationes et alias sacrilegas adinventiones dux bonus. p. Cf. germ. upućujem na moje francusko izdanje (Paris. quasi ob animarum pausationem. Ib. in 8° knjižara Hahn. ut scias. 21. 16.

Hachette) 1896.je bilo sedište druge kneževine slovenske.Broska.207). Ima na 270 stanovnika. ali bez uspeha. hronika Helmoldova je više puta preštampana. Pokorio ih je Karlo Veliki oko god.Delo Adama Bremenskog dostiže do god." (Monum. Bilo je jedno od najznatnijih sela u celom Holštajnu. Nju je izučavao Voelkel. 1072. i Hajnrih. . Forschungen zur deutschen Geschichte t.) 26. 1894. S. Oni su pokušavali i tu uvesti hrišćanstvo. Ova nam izopačavanja pomažu razumeti. Ovo je ime kod Nemaca postalo Sciudibure. Bosaü. De Adamo Bremensi geographo (teza podnesena fakultetu filološko-istor. 119 . izmeñu rogova srebrni koprivin list na crvenom polju..1170. g. 1873. 804. 55. Gunther. i od tada su pokršteni i pogermanjeni. 25. . Imali su svoj grb: srebrnu bikovu glavu. kad budem govorio o Saksu Gramatiku i Knitlingi Sagi. no bez uspeha. No kasnije je potpuno uveo tu hrišćanstvo vladika Vicelin. poginuo 1066. osvoje ih Holštinci. Imaću još prilike navesti g. Halle. Helmoldu posvećuje oko stotinu strana (str. nekada Büzü. zove se u jednoj buli Evgenija II Mons Silentii. kako je ime boga Svetovida moglo biti prevedeno sa Sanctus Vutus. Prevod. XX. XXI). . Glavni je grad njihov bio Stargrad (danas Oldenburg). Germ. 1877. hist. 4° izd. u Parizu. Planina pagus Silensis. G. u X veku počelo se i tu uvoditi hrišćanstvo. Paplonski u predgovoru svoje hronike na poljskom (Varšava. prevode i komentare. Hirsekorn. Lebedev Opit'' istočnikov'' dlја istorij baltičkih Slovјаn' od 1131. t. Naročito je to činio Lajbnic u Scriplores rerum Brunswicensium. 1874. Vidi glavu posvećenu bogu Svetovidu. Zutibore predstavlja sveti bor. 29. 28. Die slawenchronik Helmolds (teza u Getingenu) Danzig. Poznati su: domaći knez Gočak (Gottschak). pored Libeka. i g. a danas je Schkeitbar. god. pristupna disertacija. . Vidi glavu o bogu Svarožiću. 30. . umro 1124. leži neposredno uz jezero Plen. Dopunjeno je još jednom zanimljivom glavom o geografiji: Descriptio insularrum Aquilonis. boem Gesellschaft der Wissenschaften . Vagri-Vagrinci zauzimali su zemljište izmeñu Ist. 27.Prag.predgovoru se ukazuje na najbolja izdanja. Jedno izdanje in usum scholarum priredio je u Hanoveru Perc 1868. koje se još zove i Vladikino jezero (Bischofsee). Orderic Vital (XII vek) izjednačuje religiju Slovena Ljutića sa verom Germanaca: "In Leuticia populosissima natio constitebat quae Guodenem et Thurum Freamque aliosque falsas deos colebat. Berlin. selo u oldenburškoj kneževini. No pleme Bodrića održalo se u paganizmu još 300 god..) propratio je ovo delo vrlo svesnom i kritičkom studijom o izvorima. 1882. 1862). 1132. god.Vidi još Wattenbach Deutschlands Geschichtsquellen im Mittelalter. God. Die slavenchronik des Presbyter Helmold. U najnovije vreme proučavao je geografiju Adama Bremenskog Avgust Bernard. Plen . XXII. i u Percovim Monumenta (t. Lebedev kome se duguje i vredan rad: Posli'dnја'' bor'ba Slavјаn'' protiv' Germanizacij (Moskva 1876. str.Ploen . Objavljena prvi put u Frankfurtu 1556 g. Sitzungsberichte der königl. mora reke Trave i Sventina u kneževini Holštajn. Lebedeva.

1872. Ova sveska tako isto posvećuje jedan deo i Saksovoj hronici.43). t. 1840 . Lebedev. Štampana prvi put u Parizu 1514. a pa kraju indeks. 1886. "Linguam quoque terrae illius opprehendit" (Herbord. Volin je poljski Wolyn Volinija. Scriptores rerum germamcum trudom Lapenbergera.Knitlingu Sagu je izučavao Dahlman u istoriji Danske (Geschichte von Danemark. Deo koji se odnosi na carstvo i Poljsku štampao je ponovo Bjelovski u I sv. t. koji bi se hteo njome poslužiti. 33. In pago Riedirierum. Cf. Ona svega obuhvata pet strana predmeta koji nas zanima. XI). 36. 1870. a s danskog na nemački preveo: Mohnik: Absalon Bichof von Roeskilde. Thietmarus quibus fontibus usus sit. galeis atque loreis terribiliter vestiti. ... i 49. do 318).. okrug Hatow. Kamin je varoš u pruskoj oblasti Marienwerder. Geschichtsquellen. na r. Ima 1586 stanovnika. Slog i prevod onoga stava. u predgovoru svoga izdanja.).. 35. Kamijonki. Monumenta historica Polaniae (str. Petersbourg. Kurze. St. Objavljena prvi put u Frankfurtu. Apsalonov život je opisao Estrup. str. (400 evang. crkvu i sinagogu. Wattenbach. Hanovre. u Pruskoj. da bi olakšala zadatak istoričara. od Pertza. Varoš u sev. Napred ima detaljna biografija. dii stant manu facti. saopšteni su u Monumenta germanica.. XXIII.. 1889). 32. Skandinaviji. hronoloških naznačenja. Vrlo brižljivo pregledano i objašnjeno jednim komentarom i dvama indeksima. Odatle i ja uzimam navode. Holder je u svojoj biografiji naveo sve radove u kojim se govori o Saksu do 1886. a na jezeru Mochd. Koenigsberg. ovo je izdanje jedno od najboljih iz zbirke in usum scholarum. 39. koji nas interesuje. poslednja sveska. 34. . Jevreja). No ipak nije znao za delo Lebedeva koje sam malo više spomenuo Opit' istočnikov' dlја istorij baltičkih' Slavјаn''. Historia Danica bi izdana poslednji put od Alfreda Holdera (Strasburg) u knjižari Tr'bner. staro joj je ime Londinum Gothorum. Thietmar. u provinciji Šonen.31. evangelsku i katol. Ovo izdanje ponovo je izdao Fr. 1832. Izdanje koje sam ja imao jeste ono što je objavljeno u Scripta historica Islandorum (Copenhague 1842. III. Tu ima i jedan interesantan uvod. Bez sumnje radi raspoznavanja. No na žalost u ovom izdanju nema ni ukupnog pregleda (sadržine) komentara. i nije složena tako. Kurze (in usum scholarum. 37. Hamburg. VI. Prevod. Titmar Merzeburskij i chronika. Hahn. Moskva 1876. Strebitzki. Titmarovu hroniku izučavali su i: Wattenbach. F. Fortinski. Titmarova hronika prvo je štampana u III sv. 23. 38. Prevod. gubernija u zapadnoj Rusiji. Pyrice je sresko mesto Pyrtz u okrugu Štetin. 32. 230.

von Sommerfeld: Geschichte der Germanisirung des Herzogtums Pommern (Leipzig. 46. nemajući pri ruci Hilarionov tekst. Dijalog Herbordov De vita Ottonis. moriz autem mare. Poljski je oblik još i danas Pomorze). Vidi druge navode. odličnog slaviste. Prosvišč. 45. Klempen je izdao biografije o Otonu Bamberškom u Baltische Studien (t.40. Ovo je tumačenje pogrešno. Ovo je delo pravi Corpus tekstova. Možda i ona hoće da kaže: idol. ex ipsa nominis etymologia qualitatem sui situs indicare videtur. Einleitung. 42. U 1219.). 394. XII. Perc. postala od no i tore. Dalje imaćemo prilike odrediti smisao reči: kapišča. koji Česima naznači njihovoga budućega kneza. privantur oculis et omnia genera scae lerum et paenarum christianus exercet in christianum. sunt. Bibliotheca rerum germanicarum.Pomorje. Absit a nobis religio talis! 44. Kotljarevskog. 41.) Vidi još Jaffe. izdanje u Hanoveru. 1863.). 580 . daje nam zanimljiv spomen jedna skorašnja knjiga g. Apud Christianos aiunt. Nemam njihovih fotografija. Prag 1874. Stettin. W. (god. truncantur pedibus. 1882. prva fascikula. Pisane spomene koji se odnose na život Otona Bamberškog izdao je Kepke u Perca (t. koji se odnose na Pomeranske Slovene. latrones sunt.841. Perc je zasebno izdao (Hanover. XX. Ebonis vita Ottonis. god. Isto tako on hoće da objasni i reč contina od latinskog continere. Scriptores). žali se. 19. Nam Pome linqua Sclavorum juxta sonat vel circa. Ovde se može uporediti češka legenda o Ljubušinom konju. koje smo drugda naveli (Vidi glavu o Svetovidu).Op. str. episcopo Bambergensi (ib. Krek. Ove procedure pri gatanju nahode se i u drugim tekstovima. 1842).) Herbordi Dialogus de Ottone. Beleže se još neke statue kao slovenske (?) u zbirci Minhenske Akademije Nauka. 1869. štamparija Klaudy). Sumnjam da orasi uspevaju u štetinskoj ravnici. Brunsvarda. XI. vladika od Šverina. inde Pomerania quasi Pomeriziana. Herbord ne zna slovenski jezik. i 1883). id est juxta vel circa mare sita . Petrov je raspravljao o Herbordovoj biografiji u svojim člancima u Žurnal''-u Minist.(Očevidno ovo je slovenska reč. O tome kako se kultus idolima silom održavao. 1869). 47. fures. editio in usum scholarum. fastigium: contina igitur aedificia fastigata. Temeljan je rad A. str. 1868. i dalje. ruske literature V izd. Ja citiram ovaj stav po Polevoju (Istor. 1896. Taj je spomen pozajmljen iz Meklenburgischen Urkund-Buch. 48. 43. a to se vidi po etimologiji koju on daje reči Pomerania: Pomerania provincia. i t. (Berlin. čiju preranu smrt nauka zaista oplakuje: "Biografije Otona Bamberškog s obzirom na slovensku istoriju i arheologiju" (na ruskom). 48. str. kako je morao voditi čitav rat protiv idola. . tumači contina poljskom rečju konczyna. . Vidi dalje. Nar. što znači: duž mora . limis.

Peterb.Prag. porekla. slav. Fanum de ligno artificiose compositum. I. Od tada ona je osporena takvim dokazima. εν τώ Γαρταρώ Miklošić. 55.Beč . 143. 1865. 1890. i sve ih pripisuje jednom ličnom imenu. Slavјаno-finskiја kulturniја Ot'nošeniја. Ište . koji je na žalost ubrojan i uvršćen i u njegove Sebrane spisy . bogosluženje. str. ili 17.). Einleitung. Tot se rečju možda označavale žrtve prinašane bogu smrti. [65] [64] [63] [62] Vidi o tom portretu Jagićev članak (Arch.g. sub voce). Uporedi u Srba reč knez. str. u Pregledu češkoga muzeja jedan rad. seoski starešina. 52. str. Lexicon Paleoslavenico-greco-latinum. VI. Kazan'. 65. str.na srpskom označava veliki smrtni strah: "strava da te uhvati" . Prevod. str. Letopis'' Po ipatskomou spisou (S. 57. Strava . [60] [61] Prevod. t. Huius parietes variae deorum dearumque imagines mirifice insculptae exterius ornant. 1875. 204. 1871.. gde se obično vrši kakva radnja.strah od smrti. [59] [58] Krek. O ovom predmetu on je objavio 1837. 23. Krek: Einleitung. 53. I kod Malorusa i Litvanaca.. v. 52. Phil. Kluge: Etymologisches Wörterbuch der Deutschen Sprache. 419. sravni slov. str. interius autem dii stant manu facti singulis nominibus insculptis galeisque atque loricis terribiliter vestiti.). f.. Miklošić: Die Bildung der Ortsnamen aus Personennamen im slavischen. usled uticaja poljskog jezika. 96-110.49. navodi veliki broj ovih reči. Tada mi je njihova autentičnost izgledala tačna. reč: trebnik.nastavak koji znači mesto.. 56.. 397. da . Vidi: Sreznjevski: Materiјаlj dlја Slovarја drevne rusko54. Reč je upotrebljena za označenje pakla: v'' naveh''. (Chron.. Rad Bečke Akademije Nauka (Mitteilungen) . Ona je slov. Treba danas znači u ruskom: svečanost crkvena.) 50.. 51. slav.. [66] Ja sam ih preveo na francuski i izdao u meñunarodnoj knjižari 1866. Prevod. Chron.

Liutice . Ca nuncupatur tek laž je stvorila Svetovida.bez sumnje kod demona. Perun.Pan . a još manje o njihovim brakovima. i otuda su izvukli gomilu zaključaka.i boga Peruna.život. dea infemalis.Devana. da služi kao graña za razna tumačenja. cytherea. Perunova . Dovde slovenska mitologija ne pokazuje nikakva traga od antropomorfizma. Picus Saturni filius. baal. Ovo je najdrskije objašnjenje. g. Siva . nikada se nije pokretalo pitanje o ljubavi bogova.Diana Latone et Jovis filia. 2) da se o tome izmišljenom bogu da dotle nepoznata analogija sa jednim latinskim božanstvom. Mercurius a mercibus et dictus. furia.bes. Besy . kao npr. zao duh. dao se time prevariti u svojoj nemačkoj Mitologiji. unuk Krtov. Lada .Prvobitno je bilo u rukopisu: Ares bellum nuncupatur. latine Venus. kćeri boginje Lete.Triglav. Veles .beli bog. 418. bellum. Ares. Jupiter. Radihost. str.(slov.ñavo. triceps. Sitivratov sin. Reč sytivrat je tako stvorena. vnuk krtov .očevidno slično Latoni . Das . . Perun. beel.) Trihlav . Pr. koji se na taj način nañe istovetan sa Jupiterom. Ceres. qui habet capita tria caprae. Sytivrat.ja sada u njih više ne verujem. genius. Ovo objašnjenje imalo je za svrhu: 1) da se u Češkoj rasprostre verovanje u kultus o Radgostu. kći Letnina i Perunova.Venus. ydolum. Vidi se sva ozbiljnost ove prevare. a drugi put od Sive. Krek. Saturnus. Mitografi nisu propustili eksploatisati ove tri kozje glave. Devana letnicina i perunova dci . . Prije .Svetovid.Jovis sororem . Straces Sytivratov syn. Ono je težilo da u slovenski mit unese božanstvo slično Dijani. Straka na češkom znači svraka (isto i na srpskom. Dea Frumenti.imago hircina. dea libidinis. Siva imperatrix. . demonibus. bogovi nemaju ni sestara kao ni žena). Ova je reč stvorena jedared od latinskoga aiunt.Radgost. . Einleitung. Na druga dva mesta sa Svetovid prevedeno je: Mars i Mavors. Strasek. [67] Belboh . Jacob Grimm. Svatovit . Vrlo veliki naučnjaci još u njih veruju.(prijatna) Aphrodis grece.Ljutica. .

1885.) Rokovski je kao i Verković vrlo nepouzdan.).izd. [80] [79] [78] Afansijev'': Vozren. [83] Istorija Bugara. Potočić. [68] Vidi o Slovenskoj Bedi moje Nouvelles etudes slaves. str. knj. nebengott. 1879. 384 . p. [84] . III. Nemam pri ruci ovu knjigu. koji se uliva u Volhovu. 250. Sva dela o slovenskoj mitologiji zaražena su navodima iz Mater verborum-a. Apsolutno se treba mahnuti traženja u Češkoj božanstava. 41. Prevod. da čitalac jednom za svagda bude o tome obavešten. 1886. Odesa. koja se usudila čistiti dete jednim parčetom hleba.U ovoj listi izneo sam samo imena božanstava. stihovi koji govore o Perunu navedeni su i Rečniku bugarskom od Duvernois. . knj. [75] [74] Očerk'' russkoj istoričeskoj geografii (Varšava. 22. slovenska mitologija. Str. [81] [82] U delu: Gorski putnik. ostavljajući na stranu ona. Graz. Petrograd. Litteratur-Geschichte. te je na taj način profanisala najdragoceniji dar božanski.386) Golovackij: Ruskaја krestomatiја (navod u Machal-a. komisije. i 2. 250. De bello gothico. koja se odnose na kultus i kojih ima dosta. g. moga prevoda (na franc. (dr. 49.. izd. o kojima postoje samo lažni tekstovi. 1882.). pridodat Bog. str. Govor je o jednoj majci. I. L. dr Šišmanov iz Sofije. Bilo je dakle neophodno potrebno. Vidi indeks sub voce: Peroun. Novgorodska hronika. na češkom. Krek: Einleitung in die slav. G. str. izjavio mi je u jednom skorašnjem pismu da nigde nije mogao naći ime Perun. [76] [77] Njih je otkrio g. prevod na franc. Leger. [73] Lužički Srbi upotrebljavaju oblik: pribog: idol. rusko izd. arheol. 1. g. god. 1884. I.Paris. III glava XIV. Paris Leroux.koga kazniti i osuditi. glava XIV. i dalje. "na prа Boga" .). Procope: De bello gothico. 1887. (Moskva. koji vrlo lepo poznaje bugarsku folkloristiku. U značenju je: "na pravdi Boga". Chronique dite de Nestor. [69] [70] [71] [72] U srpskom jeziku postoji u narodu izraz: "za prа Boga". Slavјаn'' na prirodu.

str. u Monumenta Pertz-a. O toj veri vidi Krek: Einleitung. mentem dextera tangebat. 19. ponovo štamp. 578. 52. Phil. str. ed. 356. 1871.): "Decimo tertio kalendas augusti quo die leves Graeci raptionem Eliae prophetae ad coelos ludis scenicis celebrant. [88] [87] I. XXX. na selu.U Aleksincu i Soko Banji kad se žanje žito onda se od prilike poslednjih trideset strukova ostave i ne vezuju u snop. [93] [92] [91] Objavljena je u Archiv f. Kad bude vreme sejanju. slav.Šaka klasja "za sveca". Isti običaj postoji i u Srba. u knjizi pod imenom: Russes et Slaves. 1886. str. ostavlja na kraju nepožnjevena jedna pregrš . Hanovre. de semine Krutonis. Laut-Formenlehre der polabischen Sprache. virgae in lapidem versae et con fractae similes putat esse fulminis". Bonn. I ova se gidža zove božja [100] . Helmold. Haec statua quatuor facies repraesentans quintam pectori insertam habebat. Holder (Strasbourg. Saopštenje ovoga navoda dugujem ljubaznosti g. već se pokrije zemljom zajedno sa grožñem koje je na njoj. 1890. onda se oni satru i žito se iz njih pomeša sa semenom pa se poseje. IX. kaže on. gde se u svakoj njivi. [86] [85] Schleicher. Kad nastane pokrivanje vinograda onda radnici traže i grabe se ko će pre doći do pokrivene gidže da pojede grožñe koje je na njoj. izd. i 93. kod reći piorun. već se spletu.). Ostavljeni spleteni strukovi zovu se božja brada. okite cvećem i nose kući. 631." On zna tako isto i ime kneza. govoreći o vladici.). . 1886. Odesa. S." Helmold primećuje (I. Litavska mitologija ima tek da se izradi. 83) da baltički Sloveni vole mnogoglave idole (policefale): "multos etiam duobus vel tribus vel eo amplius capitibus exculpunt. 14. 83. I kad se beru vinogradi poslednja se gidža ne obere. "Visitavit Altenburg. Paris." [90] [89] Saxo Grammaticus. 1868.Vidi moju studiju o Kolaru i panslavističkoj poeziji. Petersburg. sub voce. Ib. et receptus est a barbaris habitatoribus terrae illius quorum deus erat Prove. Šlumbergera. Kondakov'': Crkve i spomenici carigradski (na rusk. cuius frontem leva. [94] [95] [96] [97] [98] [99] Legatio Luitpranda (Leon ðakon. Etimologisches Vörterbuch. Chronica Slavorum." "Vulgus nostrum lapillos quosdam. Porro nomen flaminis qui preerat superstitioni eorum erat Mike. naročito kad se žanje pšenica. Linde: Dictionnaire polonais. str. Knjiga o carevima. I. koji se zvaše "Rochel.. t. Miklošić. v. 385.

Etymologisches Wcrterbuch. Njegov se dan slavi u svim selima. Prag. ova se nedelja završava malim sv. .Sofija. Slavјаn''. 29.. da za vreme burv. t. (Prevod Tondini. Krauss. i dalje. . t x. [104] [103] Sv. Kres (Revue Slovine). akad. i da joj blizu crkve narod odaje neke počasti. Evo te uredbe Petra Velikog: (š.83. XII). [105] [106] [107] [108] II. pod izvesna drveta. 64. crkve. I. Ilija igra isto tako znatnu ulogu i u folkloristici i u kultusu Rumuna. R. 24. (On ubija svojom palicom one koji ne veruju.). 1886. fasc.Izvĕstiја. 1863. 1889. Cela mu je nedelja posvećena. t. U maloj Rusiji veruje se.) Prevodilac. str. 1874. od koga sveštenik posle deli vernima grančice. Ilija gone zle duhove. Ove mi je podatke saopštio Kalojano iz Bukurešta). ð. 82 . 1868. str. Vidi tako isto i u zbirci narodnih pesama braće Miladinovaca. I. t. IV. 15. 5. a naročito pod hrastove (Mbchal. koju nazivaju Pjatnica (Paraskeva.Petrograd. na jednom drugom mestu sakupljeni popovi čitaju molitve pod hrastom. 31. (Sitne beleške od Tih. kao znak blagoslova. I u Prokuplju ostavljaju poslednju lozu neobranu. Sagen uhd Maerchen der Sudslaven. Paris.. LXXXIX. 402.brada. III. od 20 . Prague. gl. Crkve njemu posvećene mnogobrojne su. Bog ili sv. . on pogaña gromom one. str. Fr. 525. IX. str.god.) [112] [111] [110] Miklošić. . 80. 5) "Isto tako postoje neki nepristojni štetni obredi. u nadi. [102] Veselovskij: Istraživanja o poreklu religiozne poezije u Rusiji. (Ovaj je spomenik iz XII v. koji se zaborave i rade toga dana. Passim. [101] Afanasijev'': Vozren. [109] Crkvena uredba Petra Velikog 1721. str. Sbornik'' za narodni umotvoreniја .) Das Homiliar des Bischofs von Prag. i čini poklone.. Beitrage zur Geschichte Boemens. U Aleksinačkoj Moravi božja se brada pri branju vinograda smulja i njenim se sokom okupa njena loza. spominje još meñu ostalim sujevericama i običaj. str. str. De administrando imperio. U Hanovru. Ponovo je štampan in usum scholaruni. u izvestan praznik vode u litiji ženu. Isto tako. 882. posle čega oni dele narodu grančice. N. a oni se posakrivaju u kuće. v. g. god. u "Brank. str. Sbornik Slovansky t. Petka). Ilijom. v. Ovaj je još strašniji od velikog. I. Kolu" za 1896. Čuli smo da u Maloj Rusiji. ovaj se "Život" nalazi u Monumenta Pertz-a (X. da se ljudi mole Bogu pod hrastom. Nodilo: Rad iugosl. da za to od nje dobije druge poklone. 63.27 jula. 8 fasc.

89.. I (drugi deo. sedent hi duntaxat cae teris astantibus et invicem clanculum mussantas terram cum tremore infodiunt. 444. Petrograd. t." Etnograf. i isteraju decu napolje." Ovaj dosta nejasan slog objašnjava se docnijim. Chron. nec in hostibus sanguine pollui sinant. . Cf. glava XII. da brižljivo zadrže svoje disanje u tom trenutku." Knjiga II. izd.. vel eo amplius capitibus exsculpunt. Fontes rerum Bohemicarum. 607).Istu stvar beleži i Šajn. 1886. U Maloj Rusiji spremaju poslednje veče u godini mnogo kolača za večeru. knj. Hanovre. kod reči migati se) dva lica uzmu meñu se božićni kolač .: "Erat enien simulacrum urbi praecipua civium religione cultum.) nareñuju vernima koji ljube krst ili ikone. III.) v. per hunc quasi divinum denuo auguriantur" (Chronicon. 1872. 33.Sejp'' u moligevskoj guberjuci: Materiјаli dlја izučeniја bita.Ne. a hleb da bude tako debeo. Oni se vrate i pitaju: gde je otac: Zar me ne vidite. str. Iste toto anni tempore vacobat [122] [121] [120] . Po Thietmar-u Sloveni. severno zapadnago kraја. Rečnik. Thietmar.."Malo". 1893. "Da Bog da.odgovara drugi. da do godine toliko žita bude u izobilju. sed falso sacri Viti vocabulo insignitum''. "Habebant caballum mirae magnitudinis. VI. quo sortibus emissis rerum certitudinem dubiarum perquirant. Strasburg. 1156. Domostroj ruski (XVI v. da imamo uvek toliko žita kao večeras.. in usuin scholarum. da te do godine ni malo ne vidim" (tj. ..) Ovi višeglavi idoli su česti kod baltičkih Slovena. radi tumačenja budućnosti: "Cum huc idolis immolore seu iram eorum placare conveniunt. Ovo gatanje konjem nalazi se i u Štetinu (Herbordi Vita Ottonis. bog Triglav. da uvek tako bude.pita ih on iza kolača. XIV. deco? . Cf.) exploravere prius. t. ekspedicija u j.. i jedan pita drugoga: "Vidiš li me?" . neque ambitum fani vel in hostibus temerari patiuntur.. 6. [117] [116] Cf.česnicu. I. I. iz glave 83: "Tantum enim sacris suis Sclavi exhibent reverentiam. cespite viridi operientes equum qui maximus inter alios habetur et ut sacer ab his veneratur super fixas in terram duarum cuspides hostilium inter se transmissarum supplici obsequio ducunt et prae missis sortibus (quibus id. Porenucije sa četiri glave a peta na grudima. "Flaminem suum non minus quam regem venerantur". Quibus finitis. str.) "Dum in urbe Brandeburgensi ydolum tribus coleretur" (Pulkavina hronika uz god. II. Prag. Holder. izdanje Pertz-a.[113] Helmoldi presbyteri Chronica Slavorum. [119] [118] Ili što je verovatnije. "Mutlos (deos) duobus vel tribus. 6. 24.. t. Jurationes difficillime admittunt. oče. knj. 83. Da Bog da. Nameste ih jedan na drugi pred domaćinom na stolu. nam iurare apud Sclavos quasi perjurare est ob vindicem deorum iram.). [114] [115] Historia Danica. Schein . (Helm. da te ne vidim iza njega). . grañu sabrao Čubinski. knj. VI (Opis hrama Redarv. "Nam neque iuramentis facile indulgent. stanovnici grada Riedgast-a (Rethra?) služahu se takoñe konjem.).-z.U Hercegovini (po Karadžiću. Rusiju. str. . ut ambitum fani. medovinom. I.

equus transibat. sin autem. god. Thierorakel und Orakelthier. habuitque unum de quatuor sacerdotibus templorum custodem diligentissimum. Saint Matthieu. osnovan 822. Slov. [130] [129] Cf.) Treba li dovesti u vezu sa kultusom Svetovidovim i versku zastavu.Szventovit. 569). I. Barbarose 1170. 173.tantaeque fuit sanctitatis ut nullum dignaretur assessorem. gl.(Breslau. 1894." (Widukindi Res gestae Saxoniae. Metuntur propter familiaritatem deorum. Vida: "qui cum esset admirandae sanctitatis ad augmentum virtutum suarum beataeque memoriae Saxoniae preciosum attulit thesaurum reliquias videlicet pretiosi martyris Viti. 64. Korvejski kaluñer Boso beše doneo u manastir ostatke Sv. spacio unius cubiti ab invicem disiunctae. koja i danas nosi ime sv. XXVII. veli Adam Bremenski (Descriptio Jnsularum Aquilonis. "Toliko bejaše njihovo sujeverje. verovahu. . 68. 1842. češki vojvoda Vaclav dobi od cara jednu ruku sv. 348.V. 1883." O gatanju konjem vidi još: Die Deutschen Opfergebräuche . . str. 24. . 165.) U srednjem veku su jako tražene bile ove relikvije. III. Strato ergo caballo atque frenato. i podiže sabornu crkvu u Pragu. ab ea nomen sortita.Hopf. [128] [127] [126] Helmold. Kad je nošahu pred sobom.Hafniae. i zastava je izvesno simbol rata. koja se zove stanica (stanitsa) i o kojoj govori Saks Gramatik (str. [124] [125] [123] Str. 6.). balt. Quando ergo itinere terrestri contra hostes aut praedatum ire cogitabant. str. str.spomenuto je još i u jednoj karti Fridr. str. str. Vida. na obali Vezera od kaluñera iz Korbije radi evangelizacije Saksonaca.. kao i škola u francuskoj Korbiji. 574. Škola korvejska imala je u docnije doba veliku važnost u Nemačkoj. da je auktoritet ovoga parčeta materije vredeo mnogo više no kraljev ugled. (Codex Pomeranus. knj.Obitelj Korvej osnovaše 822. tome XI. signum habuere prosperitatis et securi pergebant. Quod si pedibus inoffensis hastisque indisturbatis. vel potius daemonum quos maiori cultu venerantur quam ceteri. Po Gilferdingu (Ist. Der Jndiculus superstitionum (Leipzig. Manastir. 18.Saupe. Pr. № 28." Svetovid je pre svega ratni bog. Od kuda joj to ime: "Veniente eo ad urbem que nova Corbia vocatur. Danas je to obična crkva.). Tobolka u Časopisu Olomuckog muzeja. Vida. quiescebant. U početku X v. 2. eventum rei hoc modo per illium solebant praedicare: Hastae 9 disponebantur humo. kaluñeri iz Korbije i Pikardije. sacerdos tantum freno per jacentes hastas in transversum ducebat ter atque reducebat.) ime Svetovida . da im je sve dopušteno. . g. unde cepit sclicet.. g. ab illa [131] . 1891. Scripta historia Jslandorum. .) Nisam imao pri ruci ovaj spomenik. . Ova je zastava bila izvanredne veličine i boje. Poštovana je isto tako kod Rujana kao i svi ostali bogovi.

deinde per singulas civitates Slavorum ductus ad ludibrium. 1002. Schwerin. Sacerdotes autem et reliquos ecclesiarum ministros variis supplilciis enecantes nullum christianitatis vestigium trans Albiam reliquerunt (II. telis armati sine ulla reverentia in ipsam ducis curtim irrumpentes. 1066) Adam Bremenski priča ovo: "Johannes episcopus senex cum ceteris christianis in Magnopoli civitate (Mecklenburg. 578.. ad paganismum denuo relapsi sunt. Bio bih zahvalan čitaocima ove knjige. Mactantque diis suis hostias de bobus et ovibus. I.Gaettingue. Docnije (III ka. koji bi bio zamenio Kupidona. Maligni homines insano furore correpti. 19. 148. Archiv fur die Geschichtskunde des Preussischen Staats. Corvey. 148. str. Tako.) [132] Die Slavenchronik Helmolds .) captus servabatur ad triumphum. II. svetac Amadur. II. ib.Cf. franc. jedna sveta Afrodiza. str. svece.). Ledeburg: Allgem. 66. Wigand: Cesch. koji im odgovaraju. Viktorije u Purijeru (a Pourričres) (Campi putridi). g.. Cf. Jtaque omnes Sclavi. quod pagani conto praefigentes in titulum victoriae deo suo Redigast immolarunt. (11) ad ann. 24. v. Rado se navodi kao primer: hram sv. gefurst. mortem nobis sine ulla retractatione. trunctatis manibus ac pedibus in platea corpus eius projectum est. ubi requiescit sanctus Vitus infans et martir. str. i dalje. stanovnici ostrva Rujna behu fanatičniji nego ostali Sloveni." (Thietmari Chronicon. 331. dakle.Braunschweig. Reichsabtei. securibus et gladiis aliisque. izd. . str.1873. Giesebrecht: Wendische Geschichten. Nestorovu Hroniku. .). 83. ako bi mi hteli pobeležiti tekstom i primerima potkrepljene sve idole ili neznabožačka lica. Ima još primera. god. po Helmoldovom i Adama Bremenskog svedočanstvu. 144. caput vero eius desectum. izdanja)..Francorum Latinorum Corbia. Harenberg: Monumenta historica adhuc inedita . [135] [134] [133] Pom.. i dalje. . magno tumultu. Adam Bremenski: "Deinde reliquam peragrantes Sclavoniam Sclavi rebellantes omnes ecclesias incenderunt et ad solum diruerunt. 52. g. Nec tam dulicia vel iocunda nobis fuerunt Slavorum pocula quod videremus compedes et diversa tormentorum genera quae inferebantur Christicolis de Dania advectis. 40) Ovo se zbiva u 1002. preobraćena u hrišć. Prolegomena critica. nisi quantocius de curia et de ipsa civitate fugeremus comminebantur (Herbordi Vita Ottonis. 1750. XXXIX (str.. plerique etiam de hominibus cristianis quorum sanguine deos suos oblectari jactitant (Helmold. facta conspiratione generali. 280. gl. 1861. Želeo bih tačnih naznačenja. d. Jlle igitur pro confessione Christi fustibus caesus. eis occisis qui perstiterunt in fide". Velkel upućuje na ova dela: Wigger: Mecklenburgische Annalen. str. koja bi bila zamenila Veneru. cum a Christi nomine flecti non posset.

Njegov ga hiperkriticizam katkad daleko odvuče. 868. str. koji kako smo napred videli. i predlaže novo tumačenje. kurent. neka je dopušteno ovde ne primiti njegovo mnenje. XIX. ne vezuje za koren rek . Fontes rerum Bohemicarum. Zend: çpénta. 17. Njegovi etimološki zaključci nisu uvek neprikosnoveni. 1895 4%. hochzeitsarie. Ova je hipoteza možda i suviše oštroumna. slav. vijati. i korenom od glagola videti? Jer u našem jeziku to lično ime i ima to značenje. 1886).veseo izgled . u svome rečniku navodi slovenačku reč curent.mundus. gde misli na koren vi (tući. f.januar. Osim ako se ime jednog svetilišta. II. 368. Vida. itd. x. i Svetovid bi značio fortis laetusque (Archiv. Cf. Ovaj simulacrum je izvesno Svetovidov idol. XII. I rezime je u Bulletin international de l' Academie des Sciences de Cracovie . Vit za nj znači laetus. Tako on na str.386. 18.) Miklošić u svom Etimol. 396. 148. korent. str. U jednom svom radu objavljenom iduće godine u Archiv-u Maretić je izmenio svoje zaključke. Ne bi li se ime Svetovid moglo protumačiti rečju: svkt . da se vit u reči Svantovit. Ali mogu potvrditi. [140] [141] Vidi o ovom pitanju Maretićevu raspravu u studiji o imenima srpskim i hrvatskim (Rad. veseo. t. [144] [143] [142] Svit . les Facheux. Ne znam šta znači slovenačko kurent. Ovu hipotezu treba dovesti u vezu sa samim likom Svetovida idola. biti) . Genealogia Piastow.) Vidi dopunsko objašnjenje Jagićevo (Archiv. da malorusko kurent . 577. frchliche. P.reći.viti. kore fastnacht (vigil budan. ima [148] [147] [146] . korant. 1896. Krakov. Contra Liudevitum quoque sclavum ex Panoniae. Jl faut que je vous chante Certain aire que j' ai fait de petite courante (Moliere. t. str. slavnog po svojim proricanjima. Belzer. 5. jeste prosto pozajmljeno poljsko kurant koji ima isto značenje. isti smisao. t. Einleitung. i prema tome znači: izgled u igri. [137] [138] [139] Vidi O. 369 . Phil. Rečniku veli. Klr. Monumenta Germaniae historica. [145] Arcon opidum vetustissimi simulacri cultu inclytum (XIII.Svetlost.[136] Jbid. 505). nikako ne može objasniti slovenskim jezikom. od Pertza. LXXXI. str. i koji je samo prepis francuskoga"courante" vrsta igre.radostan. i predstavlja prosto sv. 136. 94. str.). čio) i dodaje: vergl. Ma koliko da se poštuje auktoritet Miklošićev. str.

Preussen. t. Jedan arheološki revi objavljen pre nekoliko godina na poljskom jeziku. donec ad urbem Nekel pilum quod gestabat. XXI str. bleda uspomena na Svetovida (Vincentii Cracoviensis episcopi Chronicon. 340). 193. Vidi se u ovoj ulozi. 327 (saopštenje profes. on bi prinuñen naglo ostaviti Galiciju. Prema tome to bi bio bog. Rujana u češk. Monumenta.)..1848. Svetovid je bio bog baltičkih Slovena. Thomsen-a) u Archiv. slav. na [155] [154] [153] [152] [151] [150] . fasc. G. 112 . splendor non modo urbem sed urbis quoque proostia illustrabat. ovu epizodu: "Est beati Viti Crusvicae (u Krušvici u Velikoj Poljskoj) basilica. non paucis claram numinis virtutem cernentibus et rei tantae mysterium tacita veneratione stupentibus. disparuit. W. [149] J. v.113. Hartmann-a Becherstatuen in Ost. Jagića.Zadovoljavam se uputiti samo na Archiv. str. t. 591. Lelevelj tako isto veruje u autentičnost prilvičkih izvora i lafa bamberškog. Archiv. Prevod. Potockom. Poljska hronika krakovskog vladike Vinsenta priča pod 1109. ap. i osvoji ga. (Ista zbirka od iste godine. Runenfragfn. koje gledaju na sve četiri strane sveta. str. Bielowki. f." Ohrabren ovim čudom. idola je otkrio jedan inžinjer (čije ime ne spominje) kao poljski emigrant. Potocki pripisa sebi u zaslugu to otkriće i posla spomenik učenom društvu u Krakovu (vidi dalje str. Anthropologie.). o Svetovidu nema nigde spomena. str. quasi vibrans.) Idol o kome je reč figurira na koricama Revue d' archéologie. XXI i u Anthropologie god. II. izdanog u Lavovu. Po podacima. 591. Vidi o tom osim dela Weige-a (Archiv. 1894 (članak Salomon-a Reinach-a). i na Antrophologie. koji je došao iz Pariza ili Belgije za vreme revolucije 1847 . Boleslav se krene protiv grada Nakela. Ovaj je spomenik snimljen i izdan u Aarboger for nordick Oldyndighed og Historie. Vidi o ovim lažnim spomenicima članak g.četiri glave. Nemam pri sebi radove ove komisije. Wunsch. no da li se njegov kultus prostirao i do Slovena u današnjoj Galiciji? U poljskim analima. časopisu: Osvěta. god. a to i jeste najviši Bog po slovenskoj zamisli. 1873. Mislim da ovaj list više ne izlazi. Veli: da Danci čuvaju u kopenhagenskom muzeju jednog idola Svetovida. . god. fur Anthropologie. Vajgel u svome delu o slovenskim idolima. tome XXI. III. str.. A. no usled političkih dogañaja. 1898. zvaše se Swiatowit. f.T. On saopšti svoje otkriće g. Philologie. koji po svedodžbi Thomsen-ovoj nije nikad ni postojao. koja se pripisuje svetilištu svetoga Vida.. ut aiunt. Za sve što se tiče pitanja o lingvistici slovenskoj on nema potpuno kritike. Na žalost ništa odreñenoga nisam našao ni u brošuri g. ceo svet. koji sve vidi. fur Anthropologie. 1886.) rad g. Hic eo desiliens cum aureo pilo turmas eminus antecedit. 1875. Rudolfa Bajera (Rudolf Baier) Die Jnsel Rugen nach ihrer archaeologischen Bedeutung (Stralsund. koje je prikupio Beaudouin de Courtenay. vrlo siromašnim u mitološkim podacima. Zurslav. Ja ga ponovo donosim na kraju knjige. g. cuius indicibilis. . in cuius pinnaculo quidam inaestimabilis et habitus et fromae visus est adolcscens. t.

koje se i ja pozivam, reprodukuje i opisuje zdručkog idola, ne istavljajući o njegovoj autentičnosti nikakvu sumnju. G. Hartman i Solomon Renah dopuštaju ovu autentičnost. Priznajem, da ja u to još nisam ubeñen. Sreznjevski, koji je proučavao ovoga idola u Krakovu, vrlo je rezervisan o njegovoj istinitosti. Bio bih srećan, da se ovo pitanje reši bilo u jednom bilo u drugom smislu. Iduće god. 1874. na kongresu arheološkom u Kijevu, posetio sam i razgledao krakovske zbirke. Idol, o kome je reč, sad pripada Akademiji Nauka u Krakovu. Predsednik akademije g. Majer izvoleo je dati mi u minijaturi taj lik, koji sam ja dao Senžermenskom muzeju, gde se i sada nalazi pod br. 21886. - G. Solomon Renah reprodukovao je ovaj lik u Anthropologie od god. 1894. str. 174; i izvoleo mi poslati kliše. G. baron Davril takoñe je poklonio institutu jedan faksimil toga spomenika.
[156]

Vidi dalje str. 112- 113. Knytlinga Saga (loc. cit.) spominje isto tako idola Repvit-a i Puruvit-a.

[157]

[158]

Saks navodi natprirodne kazne, koje su ti bogovi ili bolje - demoni dosuñivali neznabožačkim Slovenima. Navodi takav jedan primer, koji je teško prevesti: Nec mirum si illorum potentiam formidabant a quibus stupra sua saepe numero punita meminerant. Si quidem mares in ea urbe cum foeminis in concubitum adcitis canum exemplo cohaerere solebant, nec ab ipsis morando divelli poterant, interdum utrique perticis e diverso appensi inusitato nexu ridiculum populu spectaculum praebuere. Ei miraculi foeditate solennis ignobilibus statuis cultus accessit creditumque est earum viribus effectum quod daemonum erat poraestigiis adumbratum". Ovo ponavlja i Knytlinga Saga. Malo dalje (str. 579). Saks ne okleva ispričati i neka čuda izvršena molitvom novih hrišćanskih sveštenika. "Nec praedicationis eorum ministerio miracula defuere". Bez sumnje on hoće prema neznabožačkim čudesima, koja ne spori, da stavi hrišćanska, koja se još manje mogu sporiti. Ebbo, III, ap. Pertz. Monumenta, VII, str. 861, 865, Herbord, III, 6.

[159]

"Civitas vexsillis undique circumstantibus cuiusdam idoli Geroviti nomine celebritateni agebat." Krek je objavio 1876. u Archiv. f. slav. Philol. jednu studiju o Velesu, Volosu i Vlasiju (Blasius). Danas je ovaj rad već nepotpun i preživeo.
[162] [161]

[160]

Navod u Kreka, str. 425; nemam pri ruci staroslov. tekst. Rostov je danas u guberniji jaroslavskoj. Po Kreky, ib. Jagić, Archiv, XII, str. 305.

[163]

[164]

[165]

Sreznjevski nije nigde našao oblik Veles u svojoj grañi za rečnik staroruskog jezika. On zna samo za oblik Volos.
[167]

[166]

Sveska I, str. 697.

[168]

Afansijev'', str. 474, 475, 476, 697 - 98. Pogodin, Drevn. ruskaја istoriја, II, 637. Miklošić je mogao čitati stare češke tekstove. Izgleda da ih je navlaš zaboravio. Archiv f. slav. Phil. XII, str, 601. Globus, 1898, 318.

[169]

[170]

[171]

[172]

O ovim fonetičkim teškoćama vidi raspravu Kreka, str. 476. Krek misli, da je Veles morao biti prvobitni oblik.
[174]

[173]

Bernh. Schmidt, Das Volkleb des Neugrichen, I, 35.

Članak g. Šišmanova u S''borniku za narodni umotvoreniја, nauka i knižnina, Sofija, t. XI, str. 531.
[176]

[175]

A Popov'': Vliјаniја cerkovnago učeniја (Kazan', 1883, str. 113- 115). Krek je pobrojao i naveo sve ove spomenike u Einleitung, (str. 384-385).

[177]

Knez Vsevolod trčao je pre pojenja petlova od Kijeva do Tmutorakana, i presecaše put velikom Horsu, t. j. po komentarima, došao je u Tmutorakan pre izlaska sunca. Archiv fur slav. Phil. v, str. 8 - 9. Tu skoro je predložena i veza izmeñu Horza i vogulskoga Kwares-a, nadimak boga neba.
[180] [181] [179]

[178]

O Svarogu vidi dalje.

Grčki kaluñer iz XI v., pisac jedne Χρονικςν σιντιµον. Vidi Krumbacher, Gesch. d. Byzant. Litteratur, str. 129. Jagić, Archiv f. slav. Philol. t. v, str. 1.

[182]

Dažbog se nalazi tako isto i u Slovu o polku Igorovu, gde se narod ruski zove unukom Dažboga. Tako nazivanje od hrišćanskih pisaca izgleda mi nemogućno; ovaj epitet je užasan argument protivu autentičnosti, ako ne celog, a ono izvesnih delova ovoga dela. Arch. f. slav. Phil. t. v, str. 6. Idol sa sedam glava bio bi u jeziku baltičkih Slovena Sedmoroglav (kao Triglav). Neće li ovo biti Simargl, koje je došlo u Rusiju izopačeno kao Suarasici? Ova se hipoteza ovde prvi put iznosi. Ja to činim na svoju odgovornost. Miklošić veli u svome Etimološkom rečniku, da je ime Mokoš uzajmljeno iz jednog zbornika XVI veka; ovo se ime nalazi ovako kako je i u njegovom izdanju Chronica Nestoris - Vienne, 1860. str. 46, vrsta 27.
[185] [184]

[183]

[186]

G. Krek (407) osporava ovaj postanak reči Mokoš: ali tekstovi, koje je Jagić naveo, veoma su precizni, i ne izgledaju, da mogu dati mesta ikakvom drugom tumačenju. Sv. Pavle Korinćanima, II, VI, 15. Bjelovski, Monumenta Polonis: historica, t. I, str. 226. Archiv fur sl. Philol. IV, str. 124.

[187]

[188]

[189]

Kašubi - Kassuby, slov. pleme, srodno Poljacima, ali očuvalo svoje etnografske osobine, i nije se sjedinilo sa ostalim poljskim plemenima. Žive na zapadnoj strani donje Visle, dopirući čak do Baltičkog mora - Pomeranije. Pruski kralj, kao naslednik pomeranskih kneževa, i danas nosi titulu: kašupski vojvoda. Varoš Kolberg je njihovo glavno središte. O njihovom brojnom stanju etnografi se ne slažu. Po pruskoj drž. statistici od 1890. ima na 55 000 duša; no biće ih nešto preko 100 000 duša; mnogi su odseljeni u sev. Ameriku; katolici su. Jezik im je najsrodniji poljskom, a zadržao je dosta tragova izumrlog jezika pomeranskih Slovena. Njihova je literatura ograničena na vrlo uzan broj narodnih publikacija. Kašubi sami sebe obično zovu Slovinci. Prevod.
[191]

[190]

Šafarik je posvetio Svarogu specijalan rad u Razpravy zoboru věd slavanskych. (Prag, 1865.)

Imao sam u rukama i grčki tekst i staroslovenski prevod, po jednom zborniku iz XII v. iz manastira sv. Srña; objavio ga je Sreznjevski u Drevnie pamјаtniki pis'ma i јаzika - Petrograd 1869. pa 4°. Ovaj je spomenik objavio Tihonravov, a citirao ga je g. Šišmanov, u S''borniku za nar. umotv. nauka i knižnina (t. IV, Sofija, 1891).
[194] [195] [193]

[192]

Ruska literatura (na franc.) str. 22.

Kotljarevski: Celokupna sočineniја - izdanje Akad. Nauka; (u Petrogradu t. IV, str. 512.). Henopol: Histoire des Roumains - Paris, Leroux, 1896. t. I, str. 107.

[196]

Jter Buda Adrianopolim, anno, 1553. prvi put ga izdao Fortis u Viaggio in Dalmazia; ponovo ga štampao Salaj (Szalay) u Monumenta Hungariae, Historici Scriptores, t. II.
[198]

[197]

K. Iriček: Cesty po Bulharsku Prag. 1886, str. 75.

Izgled na ovaj klanac i slika njegova iz XVIII veka koja predstavlja Trajanova vrata (po Marsiljiu) nalaze se na str. 648 - 9. i 656 - 7. istoga dela Šlumbergerovog: Epopée bysantine au X sièle. Ovu je kapiju srušio jedan paša oko 1835. g. ili 1836. Okolni stanovnici pripisuju to srpskom Kraljeviću Marku.

[199]

.. str.str. Das christliche Element in der Balkanldnder.Naravno drži da je to bio bugarski carević! Pr. Na ovog boga a možda i na ovaj navod misli češki hroničar Pribik Pulkava (XVI. Melnikov. pribeležio je o Trajanu jednu sličnu priču iz Besarabije.Iriček: Ist.Iriček. str. str. Melnikov se umeša meñu raskolnike.. imañaše zadatak da pazi na raskolnike. pre nego su oni i mogli povratiti se od svoga straha. [207] [206] . Melnikov tada skoči.Ovo je grčka legenda o knezu Ανήλιος koji nije mogao podnositi sunce (Schmidt. zgrabi ikonu. 774. da u jednoj šumi. Uplašeni ovom nerazumljivom vikom. 30. Griechische Mdrchen.) Haxthausen (Studien uber die neure Zustände Russlands) II. Kod hrišćanskih Slovena nalaze se kapele iznad gradskih vratnica. 1885. Jedan ruski činovnik. Divus je na grčki preveden sa άγιος. 460. To je grad divi Traiani. Brandenb. 89. Osim ako se ovo poslednje ime nalazi u imenu Simargl ruske hronike. 98. . str. Nigde nema svetog Trajana. u ruskoj literaturi poznat pod imenom Peščerski. sicut Brandenburgensis testator Chronica. Ane. ima jedna sumnjiva kapela. Navodi jedan tvrdi grad τού άγίου Τραϊανου. 264. 1895 . itd. da se klanjaju jednom liku. Prosvešč. ap. i umakne s njom.95. on najedanput poviče: "Ana na šiju". daće mu se krst sv. sept. preko Volge. Uspe li dići tu ikonu odatle. Vien. 31. v. Ovaj hram na životinjskim rogovima jeste po svoj prilici samo jedna kapela. Hic dum adhuc gens esset ibi permixta Slavonica et Saxonica. 5).. Leipzig. str. Pod perom Prokopija postao je svecem (306.). Rečnik Vukov str. 123 . Fontes rerum Bohemicarum. koja nije bez veze sa ovom epizodicom. Min. [205] [204] Žurn.). [203] [202] [201] [200] "Temporibus Svigeri decimi tertii episcopi Brandenburgensis fuit in Brandenburg rex Henricus qui slavice dicebatur Pribislaus. u Vladimiru na Klijazmi i u Volni (vratnica zvana Oštra Brama." Češki prevodilac prevodi: "jedan idol sa tri grube i prljave glave". Nar.124. npr. svi verni ostaše nepomični. t. str. pok. Mader. Bugarske. Odesa (na ruskom) 1882. idolum quod in Brandenburg fuit cum tribus capitibus quod Triglav slavice dicebatur destruxit" (odlomak Chron. gde se skupljaju raskolnici. i kad oni behu u zanosu svojih molitava. qui christianus factus. Pričao mi je jednom Ivan Turgenjev o životu ruskih raskolnika ovu anegdotu. 93 . . 1877. Behu mu kazali.): "Jn illis diebus fuit quidam Henricus rex Prybislaus slavonice nominatus urbis Brandenburgensis et terrarum adjacencium. koji pravoslavna crkva ne odobrava. V. Vidi gore. deserviens ritibus paganorum et in urbe Brandenburgensi ydolum tribus capitibus inhonestum ab incolis colebatur.

B. Otkuda bi neznabožački sveštenici znali za Prijapa i Belfegora? Po svoj prilici on je mislio. [221] U usmenoj literaturi u Maloj Rusiji kraljica Rusaljaka. 96 . str.Ovaj je navod proizveo mnoga komentarisanja. uporedi: Svetovid). 191. V. Vidi rad g. [217] [218] [216] [215] Maretić. Briknera: Myth. g. te naveli i Kolara na grešku. Jugosl. Divka (Machal. da je u Bambergu u Bavarskoj pronašao jednoga slovenskoga idola sa runskim natpisom Carni Bog.Lelevelj i mnogi drugi. Crni Bog iz Bamberga otišao je u društvo obotridskih bogova u Najstrelicu. The Songs of the russian people. Vidi Ralston. koji su već odavno izgubili svoju autentičnost. 1893. Witulubbe (?) Radegast cuni ceteris erexerunt et in loco pristino statuerunt. I. [220] [219] Npr. Ovde vladika očevidno pronalazi nova imena.historia. 1835. f. Phil. ili pomeranskih Slovena. a koji je bio najmanjeg kritičkoga duha. zove se Diva. str.129. slav. [212] [213] [214] Reč poegoeda još i danas se nalazi u jeziku Kašuba. t. U Knytlinga Saga govori se o bogu Tiernoglav (bogu sa crnom glavom). [209] [208] O Svarožiću vidi napred str. navodi ovaj citat po Lelevelju: ali ja ne mogu overiti njegovo poreklo: "Post mortem Caroli imperatoris quidam non veri christiani praecipue trans Albeam susceptam fidem Christi relinquentes idola sua projecta. apostola. Studien u Arch. . Rad. slov. 126 . Chronica Slavorum: Geromarus (III. kod Arnolda. Kolar. XIV. str. Crni Bog prouzrokovao je i kod Šafarika jednu krupnu grešku. str. 10). i ruske spomenike. Šafarik objavi u jednom praškom časopisu poduži rad svoj. 82). i dalje. Archiv. i koji je dugo smatran kao autoritativan. [223] [222] . [210] [211] Lajbnic u Scriptores rerum Brunswicensium. Mi ništa pouzdano ne znamo o upotrebi pisma kod neznabožačkih Slovena. 119.100. No on je bio žrtva jedne mistifikacije. V. Rad.139. Hammon scilicet Suentobuck (Sventi Bog. str. Sacra Moraviae. Archiv. f. mislio je. Akad. slav. nañe elemente ovih dvaju imena. koji bi preštampan i u njegovim Sébrene Spisy. str. Jeromarus (VI. Vidi Dictionnaire de Ramult (sub. LXXXI. God. koje navodi Machal. 120 . 95. U katedrali ove varoši je grob vladike Otona. str. 193.). voce) Cracovie." Navod u Jagića. O vračanju kopljima vidi glavu o Svetovidu i Triglavu. da u Pri i Peg. 204. Phil. LXXXI. 1710. Salcburg. t. koji se truñaše biti i mitolog.

Izvĕstiја Petrogradske Akademije. t. IX. Strane: 195. Osim pesama vidi i komentar g.).Vienne. Vidi i Fontes rerum Bohemicarum (Prag. . Ueber [240] [239] . Zibrt.Prague. 1891. [227] [228] Što je reč vila iščezla u ruskom. 1894. ein Beitrag zur slav. Izvĕstiја Petrogradske Akad. Sbornik''-a. Sreznjevski.Dziady je. t. Bugari pričaju da se Samovile kupaju (Karavelov. (Sitzungsberichte der Kais. Samovila. 1888. str. dokle se napred u ovom pitanju otišlo dovoljno je. I. narod. Veselovskij. 181 185). Šišmanov: Prilog bugar. Mythologie. Tomašek. kao što se zna.. . Prag. 144. Vidi u Bugarskom rečniku od Duvernois. to je po svoj prilici otuda.).Varšava.). str. 1884. Reč samodiva prodrla je i u grčki jezik pod oblikom σαµοντιδα . naslov jedne romantične Mickijevićeve pesme. dodatak. 178. Rad. svezak. Nauka. 80. [229] Kad kiša pada a sunce greje. Prag. istraživanja. [237] [238] Raziskaniја. Prva ideja ove pesme pozajmljena je iz folklora Bele Rusije. itd.130. (Vidi str. što je zamenjena rečju Rusaljka. Starofeske obyčejé. [226] [225] [224] Raziskaniја. 553. Samodiva. 158. Ko želi videti. ponovo štampan u Sebrane Spisy.Zbornik'. Vidi o ovom pitanju Miklošića: Die Rosalien. str. Č. [234] Pr. [231] [230] Karadžić. Ova je linija dosta razmaknuta. 1865) i četiri-pet strana koje im je posvetio Šišmanov (Sofija) u sv. str. 484. i dalje. ruska sekcija t. [233] [232] Cesty po Bulharsku . XLVL str. 126 ." Zibrt je objavio i jednu interesantnu monografiju: Skřitek v lidovim podáni staročeskem (Skritek u starim češkim predanjima). Akad. prevod. "Spiritus qui Krzetky dicuntur. 241. itd. 65. Vila.. članke: Vila. str. 168. IX. U životu Marka Kraljevića vile igraju veliku ulogu. Machal. da uporedi Šafarikov rad o Rusaljkama (pisan 1833. 1892.koji Matov citira u svojim Grčko-bugarskim studijama. 132. 1869. 6. str. IX.) Karadžić. i dalje. Simaček. Halanskoga: Južno slovјаnskie skazaniја o Kraljević'-Markou . der Wiss.) str. I. 295. etimologiji (Sbornik''. Materiјаli sub voce. [236] [235] Miklošić: T'rkische Elemente.

18. Nauka (1899. 212) zanimao se ovim Masudijevim stavom On misli da ovde nije reč o Slovenima. Nauka t. i da ovi hramovi. Pogr. i u Ralston: The songs of the Russian people. ovaj bi se opis mogao odnositi na planine u Češkoj ili na Karpate. III.). 115. №5. Ko to prestupi. II. XLVI. Prev. Nestorova Hr. voce. Miklošić. god. običaji. t. Osim onih napred citiranih dela. [241] Na drumu koji od nasipa Trstenik . izd. 149. 1885. da proslave neke praznike. [251] [252] Mnogo je do sada raspravljano o ovom tvrñenju. Herb. Vidi glavu o Perunu. 9. Wörterbuch. ruske Akad. Westberg. Rusaljke su izazvale znatnu literaturu. [243] [244] [242] Vidi navedene tekstove Mahalove. 139 . Uporedi i zlatnu bradu kod Peruna.. kazni se smrću. 1890. II. 67. [250] [249] Ebbo II. Jedan ruski orijentalista g. sonet 28) otkrio jedan vrlo zanimljiv tekst u merzeburškoj Brotulfovoj hronici. str. obavljenom u Izvĕstiја Petrograd Akad.. da ime Zutiberus znači nekog demona. [256] .Kraljevo skreće za Vrnjce nalazi se na sredini puta jedna uzvišica okruglog oblika u sred ravnoga polja. Etym. III. Tu se skupljahu neznabožački Vendi. [245] [246] [247] [248] Kolar je u svome komentaru o "slavy Dcera" (knj. str. Ebbo. str. XI. Londres 1872. fr. Veselovski u Žurnal' Minist. 1869. i Izvĕst. 983. Prosvi'šč. moraju biti negde na Kavkazu.Brumalia und Rusalia (ib. [255] [254] [253] Arkona (?) Westberg misli da se ovo tiče poluostrva Taman-a. da je bilo i slovenskih runa.146. 325. str. Strogo uzev. 7. po rečima toga teksta niko nije smeo oseći u toj šumi ni drvo ni granu. o kojima se govori. sub. i dalje. 124. tom. Jer do danas ništa ne dokaza. To mesto seljaci zovu rusalija. u svome radu na nemačkom. str. Nar. Afanasijev''. Nemački hroničar misli. Helmold ovde po svoj prilici misli kao pohvalu bogu koja se čini službom u crkvi. Fr. Njega je naveo Kotljarevski. može se videti i Machal str.

t. vidiš li me? . U svome skorašnjem delu Zur Entstehungs Geschichte der Kirchenslavischen Sprache (izvod iz rada Akad. Bjelovski. str.Da Bog da me ne videla ni iduće godine!" (Šejn'': Materiјаli dlја izučeniја bita sev-zap. Monum. Einleitung. upotrebljava oblike coenas.). Phil. O navama vidi knjižicu D. Nauka u Beču) g. 121. Pertz. kraja. 1865. 31).) O ovoj razlici vidi moje izdanje Nestorove Hronike. i koji se odnosi na ovo verovanje u ruskom folkloru. [274] [273] Herbordi Dialogus de vita Ottonis. Dict. XIX. str. 211. str. u opštoj sednici od 6.Witemir naveden u Conversio Carantanarum (str. etym. VIII. t. t.. 1071. Citat Zibrt-a. Kolo za 1896. i dalje. slav. 318. Sv. Matova: V''rzivulovito kolo i navitĕ (Sofija 1896.218. On ne menja ništa smisao rečenice. ovo delo preštampala je bez izmene Carska Akad. može se dodati i ovaj: "Domaćin se sakrije iza blini-a (nekog zastora). str. 6.Ne vidim te. [258] Stavu koji sam naveo u glavi o Svetovidu. XLIX. g. II. nije znao za ovaj tako važan tekst češke hronike. 213 . II. . sub voce. Prev.[257] U srpskom postoji reč vračar-a. Prag. Izvĕst. str. 1868 (knj. kaluñer zvani Sbvaza. [262] [263] Veselovski. II.. Rad čitan u Academie de l' Jnscription. 1900. Machal. Einleitung. Mol. i Unevit. Etym. koje sam naveo u indeksu moga izdanja Nestorove Hronike. [264] Objavljeno prvi put 1868. f. izd.). 1890. str. (u smislu čarobnik). Nauka u Petrogradu. 435. Jagić pronalazi još dva imena. [270] [269] Krek. odgovara ona. (Zbornik. str. 85. on ga tako isto zove deus militiae. Nauka u Petrogradu. [271] [272] Arch. 418. [265] [266] [267] [268] Po svemu ovo mi tumačenje izgleda bolje od onoga. [261] [260] [259] Objavio ga je Hecht. i 86). Krek. Akadem. Otonov biograf Ebo prevodi Gorovid qui lingua latina Mars dicitur. Simića: Novi podaci o Vrzinu kolu i navama. str. Seznam. 263. (Brank. Hanovre. Miklošić. str. gde se vidi deo vit . t. Pertz-a. 269. apr. hist. Pol. 601 Nastavljač Kozmin. Wurterbuch. i pita: Kumo. .

izdanje Akad. Miklošiću je na žalost umakla reč contina. Mogao bi joj naći mesto u svome rečniku sub. beleknegine. Knj. 1885. 1868. ko će i o tim snimcima moći kazati koju reč. II. Titmar pravilno tumači neka slovenska imena: belegori. drugo izd. izd. 1. voce ili kašta ili kat'. on prevodi sa Mel prohibe. str. G. 1894. 1. 1874 . Historia Salonitana. Lappenberg Hanovre. Litteratur-Geschichte.1882.[275] Einleitung in die slav.. jer on nije istorik. Leže nije mogao o njima pribaviti dovoljnog objašnjenja. Graz. Jaremirus. Stoga ih je ustupio za srpsko izdanje svoje Slov. Prev [282] .Prag. 562. 3. 17. 139 412. str. [278] [279] [280] [281] Snimci 24-32 nisu uneseni u original. Tako nailazeći na Medebor (šuma koja ima meda). neka se neko nañe. 16 i 111 str. Fontes rerum Bohemicarum . t. [277] [276] Knjiga. U Krek-a Einleitung. Nauka u Zagrebu. Mitologije. O drugima se vara. str. II.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->