Luj Leže

Slovenska mitologija
Naslov originala: Louis Leger, La Mythologie Slave, 1901 Preveo na srpski Rad. Agatonović, 1904 Luj Leže (1843-1924), francuski lingvista i istoričar, daje veliki doprinos izučavanju slovenske mitologije. Legende, priče, pesme o postanku vasione, o bogovima, o izuzetnim ljudima sa božanskim osobinama čine svaku mitologiju, pa i slovensku. Te legende su (racionalne ili iracionalne sadržine), u stvari, jedna prerušena i preinačena istorija Slovena.

SADRŽAJ
• •

Luj Leže: Slovenska mitologija - Uvod Glava prva: Izvori za slovensku mitologiju

Slovenski hroničari; ruska Nestorova hronika; Češke hronike: Kozmina, Dalimilova, poljska hronika Dlugoševa. - Strani hroničari: Adam Bremenski, Helmold, Titmar, Saks Gramatik, Knytlinga Saga, istorici Otona Bamberškog, vizantijski hroničari. - Nemi spomenici. - Jezik. - Apokrifni izvori.

• • •

I Slovenski hroničari iz raznih slovenskih zemalja II Strani hroničari III Likorezni spomenici – jezik Glava druga: Vrhovni bog
o o o

Glava treća: Dva vrhovna boga ruskih i baltičkih slovena Perun i Svetovid o Perun o Svetovid - (Svantovit) o Još nešto o otkriću idola u Zbruču
o

Glava četvrta

Volos u Rusiji i Veles u Češkoj, - Volos i Sv. Blez - Vlasije (Blaise) - Horz. - Dažbog. - Simargl. Mokoš. - Svarog, Svarožić - Suarasici. - Stribog. - Trojan - Trajan. ruska i balkanska predanja o o o o o o o o

Volos - Veles Horz Dažbog Simargl Mokoš Svarog - Svarožić - Suarazici Stribog Trajan – Trojan

o •

Glava peta: Mlada božanstva

Triglav. - Jula. - Radgost (Radigost). - Podaga. - Pripegala. - Crnobog. - Bezimena božanstva. Rinvid. Turipid. Turuvid. Pizamar. Crnoglav (Tijernoglav). - Boginje. - Domaći bogovi. o o o o o o o o o o o •

Triglav Jula Radigast - Radgost Podaga Pripegala Crnobog (Crni bog) Bezimena božanstva Rinvid, Turupid, Puruvid, Pizamar, Crnoglav Boginje Domaći bogovi

Glava šesta

Božanstva sudbine. - Vile. - Rusaljke. - Vodene nimfe kod Čeha i Poljaka.

Vile Rusaljke Glava sedma
o o

Kultus. - Žrtve. - Žrtvenici. - Hramovi. - Idoli. - Svete šume. - Izvori. - Vračari. - Proroštva. •

Glava osma

Život na onom svetu. - Da li i Sloveni verovahu u nj? - Suprotna svedočanstva. - Nav, bog Nija. - Raj. - Način sahranjivanja. - Groblja, pogrebne svečanosti. - Kultus precima u Rusiji. •

DODATAK o Svetovid (Svantovid) i Sveti Vid o Snimci kipova o Neke primedbe o slovenskim idolima
o

• • •

Miodrag B. Šijaković: Varijacije na temu slovenski mit Napomene

Luj Leže Slovenska mitologija Uvod
Ima prilično vremena, kako je moja pažnja prvi put bila skrenuta na slovensku mitologiju. Kad sam god. 1865. otpočeo svoja istraživanja o preobraćanju Slovena u hrišćanstvo, morao sam se zapitati: kakvi behu religiozni pojmovi neznabožačkih Slovena? Pa sam im tada u svome delcetu o Ćirilu i Metodiju[1] i posvetio dvadesetak strana. U to vreme one behu dosta nove; ali se i oslanjahu jednim delom na dokumente, koji se tada smatrahu za autentične, a koji su od tada već oglašeni za lažne. U god. 1880. pok. doajen Lihtenberger učinio mi je čast molbom svojom, da mu za njegovu Encyclopédie des sciences religieuses dam jedan rezime iz slovenske mitologije. To beše za mene prilika, da se ponovo vratim na proučavanja, koja uostalom nisam gubio iz vida. Moj prevod Nestorove Hronike, kojoj bejah posvetio toliko godina, jednako me je podsećao na ta delikatna pitanja. Članak iz Enciklopedije verskih nauka, znatno proširen i prerañen, ponovo je štampan u Revue de l'Histoire des Religions. Odatle je zasebno odštampan i pušten u svet pod imenom: Esquisse sommaire de la mythologie slave (Pariz, Leroux, 1882). Odštampana u vrlo malom broju primeraka, ova je knjižica odavno iscrpljena. Ponovo je štampana u drugoj svesci mojih Nouvelles études slaves.[2] Pišući ovaj rezime, ja sam pre svega pomišljao, da zadovoljim radoznalost francuske publike, kojoj su slovenska dela nepristupna, i koja uopšte ne zna, u kojim bi nemačkim knjigama mogli naći ozbiljnih podataka o ovim teškim pitanjima. Tako se desi, da sam ja učinio uslugu i samim Slovenima, kojima je jedan takav kritički rezime zaista oskudevao. G. Stojan Novaković, tada ministar prosvete u Srbiji, jedan od naših najspremnijih drugova, preveo je to moje delce, i odštampao u Prosvetnom Glasniku, br. 1. god. 1883. Ovaj je prevod preštampan u listu Slovinac, koji tada izlazaše u Dubrovniku. S druge strane, odlični slavista, g. Polivka učinio mi je čast svojim prevodom na češki moje Esquisse u Sbornik Slovanský, koji je ureñivao pok. V. Edvard Jelinek, god. 1883 (br. 8 i 9). On je svome prevodu dodao interesantne beleščice. Docnije je, trudom g. Gornickog, profesora gimnazije u Penzi, izašlo i jedno rusko izdanje u Filologičeskіe zapisk''і (Voronež', 1898). Uz to i najodlučnije slaviste Ralston u Athenaeum (8. april, 1882) Jagić u Archiv fur slav. Philol. (t. VI, str. 318) Beaudouin de Courtenay u Žurnal' Min. Nar. Prosvі''ščen (mart, 1882) behu primili taj moj skromni pokušaj s takvom simpatijom, koja me je nagnala, da ga se ponovo latim i proširim. Na žalost potrebe mojih lekcija na Collège de France dugo su morale moju pažnju odvlačiti na druge predmete. Prva je dužnost profesora da obučava. On nema prava dalje razvijati naučne probleme sve dok ne zadovolji prve potrebe svojih učenika. Tek 1895. god. mogao sam posvetiti dva semestra izlaganju slovenske mitologije. Ove lekcije brižljivo pregledane, štampane su kao rasprave od 1896. god. u Revue de l' Histoire des Religions. Tri najvažnije lekcije zasebno su odštampane. (Pokušaj o Perunu i sv. Iliji; o Svetovidu i bogovima na svršetak vid, o caru Trajanu u slovenskoj Mitologiji.)[3] Dve su čitane i u Akademiji Natpisa, koja se zainteresovala za novine u ovim studijama.

koja se danas moraju izbrisati iz mitološkog reda. mi imamo vrlo malo ovih starih spomenika.. koji se odnose na predmet ovih studija. i. str. 1863). 1842. Graña je vrlo retka. Danas se ovo delo ne bi moglo upotrebiti bez opasnosti.). God.). Ovo delo privuče pažnju Dobrovskog. Osim toga što je upotrebljavao lažna . koja je ponovo štampana u III sv. Slovanske Starožitnosti (drugo izd. već da uza svaki članak navode najstarije spomenike. Krodo. Polel) ili folklora (Koščej. da sam svuda sledovao savetu ovoga prvosveštenika slavistike. da vidim sve čime oskudevaju.Prikupljajući u ovu jednu knjigu sve te radove dugog strpljenja.[4] izašlo je na svet mnogo radova o slovenskoj mitologiji. da sam uzgred otkrio i nekoliko detalja." Na žalost. 263. Osim studije o Kajsarovu. II Od kada je mladi ruski naučnik Kajsarov objavio u Getingenu 1803. i ja sumnjam da će on ikada moći i postojati. on je sastavio indeks mitoloških slovenskih imena.). On je pomišljao da ih pribere u jedno delo. Toliko isto se može reći i o Hanušovim radovima na češkom koji se odnose na mitologiju (ipak treba izuzeti Bajeslovný Kalendár. mislim. Ni najmanje se ne možemo nadati. Pa sam tako isto sebi dopustio da iznesem i nekoliko novih hipoteza. i dalje). Kelta ili Germana. koja se nalaze u dodacima II sv. Smrt mu nije dopustila da izvrši ovo preduzeće. Osim njegovih radova o Rusaljkama. Grka. Ni sam Dobrovski nije bio verziran u tom pitanju. Držim. Ona je morala privući pažnju Šafarikovu. da se ne oslanjaju na poznije pisce. na žalost. "Savetujem budućim mitolozima. da ćemo za Slovene imati onakve radove.. Taj monument nije još niko podigao. grčke ili slovenske pisane spomenike. Uostalom svi radovi ovoga perioda su unakaženi upotrebom lažnih dokumenata. ne krijem. Svarogu. Smatrao sam za dužnost da ponovo pročitam u originalu sve latinske. da bi se podigao jedan definitivan monument. koji je pre repertoar folklora. ali i to delo ne bi imalo onaj apsolutno kritički i odreñeni karakter. kakve je u našem veku imala mitologija: Indusa. veli on. Prag. U člancima koje je dao Rigerovom Slovnik-u Naučný (češka enciklopedija) i Pregledu praškog muzeja. koji mojim prethodnicima behu umakli. Latina. Hanuš je objavio u Lavovu (Lembergu) svoju knjigu Die Wissenschaft des Slawischen Mythus. što bi izvesno bilo vrlo korisno. koju nije napisao. Karlo Jaromir Erben pružio je znatnu grañu za izučavanje slovenske mitologije. Sreznjevski je u Harkovu u Rusiji objavio 1846. ali onim kritičkim okom. on je i Kajsarova i njegove naslednike stavio na oprezu od kakve varljive tendencije ljudske lenosti. Što se mene tiče. Vesna itd. i vratiti u oblast mašte (Karus. Hasterman. Ovaj indeks beše program za jednu slovensku mitologiju. celokupnih dela njegovih Sebrane spisy (Prag. svoju vrlo poučnu raspravu o svetilištima i crkvenim obredima neznabožačkih Slovena. svoje delo: Versuch einer slavischen Mythologie in alphabetischer Ordnung. Dobrovski nije imao prilike. rasprave o Crnobogu bamberškom. a pisani ili nemi spomenici ni po koju cenu se ne bi mogli zameniti hipotezama. da se bavi slovenskom mitologijom. 1865. Karevit. Tu se nalazi dosta imena. koje ga karakteriše. koji mu posveti jednu kritičku studiju u jednoj svesci raznovrsne sadržine Slavin-a (drugo izd.

da se ostvari i ova prethodna pogodba. Veliko rusko Afanasijevo delo: Vozrenіe Slavјаn'' na prirodu (3. Kotljarevski se koristio lažnim spomenicima. tj. još manje za uporedno izučavanje ove mitologije u njenim odnosima prema mitologijama indoevropskih naroda. Primećivaše. 35) jedan rad o Kosmogoniji neznabožačkih Slovena. prijateljem Bergenjem (Bergaigne). da se svuda vide sami mitosi. 1866. i objavio u Časopis Českého Musea (iste god. Pesme i galicijske legende. . navešću jedan zanimljiv članak Kipričnikova. pa mi predlagaše. t. u Žurnalu Min. 603 . Prosvі''ščen (septembar. Pogrebni običaji neznabožačkih Slovena (Moskva. danas se mogu zadržati jedva pedeset. na ono nekoliko žurnih strana koje napisa za Rigerovu Češku Enciklopediju (Slovnyk naučný.[5] Uostalom on je vrlo malo kritičan. kojima se Erben služio. da bi taj naš rad bio uzaludan. do odreći se sviju istraživanja o predmetu koji nas zanima.i ma da se on branio. U knjizi Faminčina (Famintsyne. 168. jesu čista pozajmica iz lažnih . da što se više svuda gleda mitologija. da njemu ne ostaje ništa drugo. Ovaj je rad. iz hrišćanske književnosti. Ovo sam delo čitao nekada u društvu sa svojim pok. do 69. On beše vrlo oduševljen.dokumenta. kuda se ide. sećam se. Kotljarevskog. U stvari on nas nije mogao poučiti ničemu ni slovenskom ni novom. izaziva se reakcija skepticizma. Pa ipak nije baš tako. str. U svojoj zaista strogoj kritici o ovom delu (Archiv. Erben je namerno pomešao mitologiju i folklor. sv. VIII str. Tako je on 1866. na skandinavske useljenike.arapski spomenici koje je on citirao. koja se na njemu nagomilavala. Erben veli: . koje se mogu upotrebiti. da i naučni deo ceo izgubi svoju vrednost. trebalo je prvo očistiti njen teren od lažne grañe. Posle ovog pokušaja koji svu slovensku mitologiju stavlja na dvadesetak potpuno nevrednih strana. 1868).) g.[8] Kao primer reakcije skepticizma. Bez sumnje oblast slovenske mitologije postala je na taj način vrlo uzana. 1870. str. napravio mnogo larme o mitološkom svetu. Moskva. Odličan muzikolog Faminčin ne beše ni najmanje spreman za proučavanje slovenske mitologije. da se mnogo manje odnose na Slovene u Rusiji. da ga zajednički prevedemo. t. koji mi behu dragoceni prijatelji. Uprkos sveg mog poštovanja prema uspomeni Bergenjevoj i Kotljarevskog. Jagić je dao pametnih saveta svima mitolozima. 1885). čitao u Kralj. Od dve stotine strana koje ta sveska sadrži[6].[7] Naročito ih je stavljao na oprezu od zloupotrebe folklora. God. ali zna se bar odakle se mora poći.).) još i danas je jedan najdragoceniji repertoar. Nar. i mitologija se tu davi u folkloru. po pesmama galicijskih Rutena. da mogu reći. 1884. Da bi i slovenska mitologija odlučno ušla u oblast nauke. Naučnom Društvu u Pragu.apokrifnih knjiga. izgleda. Napreci kritike poslednjih godina su najzad dopustili. . Famincyne): Božestva drevnih' Slavјаn'' (Petrograd.) nema ni deset strana. ali pisac hoće sve da navrati na mitološke teorije u korist vremena u kome piše. tj. izgledaju mi. nego na Varjage.Prag. držim. i protivu strasti. Ozbiljno treba biti rezervisan i pri knjizi pok.ako se uvek ne zna. . IX.

ima mesta sasvim drukčije raditi. Slovenski je folklor beskonačan.) Na jeziku pristupačnom većini učenih ljudi one pružaju jedan kratki zbijeni rezime. koje je tako teško dobiti. str. kosmogoničkim pričama. Kreka naročito je upravljena slovenskim čitaocima. toga radi on izostavlja mnoštvo sitnica. koja je štampana u Pragu 1891. Mišljah. str. legendama koje prouzrokuju meteorološke pojave."[9] Na žalost. 1887. Potpuno pravedno ceneći i ovo lepo delo. u Poljskoj (Wista). Čitalac." (god. Ostatak je posvećen folkloru. govoraše g. 378. god. Krek je preduzeo sabiti u izvestan broj strana svoga lepog dela: Einleitung in die slavischen Literaturgeschichte. za koje pretpostavlja da su poznate. njegovom izučavanju posvećeni su zasebni listovi: u Češkoj (Český Lid). svetačkim danima: Ponedeoniku. ali osim nekoliko dobrih članaka o pojedinim pitanjima. koje se vezuju za hrišćanske legende i apokrifne knjige. Philologie: "Što se tiče slovenske mitologije do danas postignuti pozitivni rezultati ni najmanje ne odgovaraju utrošenom vremenu. u Bugarskoj (Sbornik' za narodni umotvorniја). germanskog ili čak indoevropskog. da sam takav rad našao u knjizi H. još se jednako očekuje jedan odreñeni rad u celini. Na taj način on počinje jednom glavom o kosmogoničkim idejama Slovena. većinom su rastureni po raznim slovenskim zbirkama. ali su došle u njih iz hrišćanskog predanja ili iz stranih legendi. Mahal u svome predgovoru. koje doista postoje kod Slovena. ili bar po načinu francuskom. u Srbiji lepo ureñivani . i da u jednoj francuski ispisanoj knjizi. reskirao bi da se u njima potpuno izgubi. Ceo ovaj deo pozajmljen iz folklora zaslužuje doista da se prevede. ličnostima ili tradicijama. U ovom rezimeu beleške su često puta mnogo duže nego li tekst na koji se odnosi. što nam izvori kažu o slovenskoj mitologiji. Mbchal-a: Nákres slovanského bajeslovi." Nekoliko godina kasnije pisaše Krek u Archiv fur sl. koji su danas oglašeni za apokrifne. ili osloboñavajući ih besposlenih hipoteza i zbrke folklora slovenskog. da prikupim glavna fakta iz slovenske mitologije u jednu celinu. ja mislim. Perchta). skoro potpun i dovoljno jasan o onome. u Hrvatskoj (Zbornik za narodni život). neuk ovim studijama. 1876. Po mome mišljenju jedno potpuno i jasno delo o slovenskoj mitologiji mora iscrpsti osnovne pisane spomenike. u Rusiji (Živaја Starina). samo šezdeset njih govori o slovenskoj mitologiji. Perhtu. (Skica iz slovenske mitologije). Treba još videti ono o Rahmanima. otresajući ih najpre od svih fantastičnih veza i zbližavanja sa drugim spomenicima. i koje će malo čitalaca i pokušavati tražiti po originalnim spomenicima. II izd. nigde nema jednog rada u celini."Slovenska mitologija je jedna najteža grana slavistike. od dve stotine dvadeset strana ove knjige. da ono nije ni malo grañe iscrplo. Niko bolje to stanje ne može shvatiti nego onaj koji bi preduzeo da odbaci sve ono što pripada haosu protivrečnih hipoteza osnovanih najčešće na rasuñivanju ili na a priori. (Graz. On još prima uz to i neke spomenike. koja će predstavljati rezime svih legendarnih ideja slovenskog naroda. Stoga sam se rešio. Knjiga g. do 440. Luciji (Rachmanes. Sredi i Petku. Za nj se oseća potreba. o njoj se mnogo pisalo. "Pokušaji o mitologiji. 134) Ove rezultate.

Briknera.[10] Pored ovih specijalnih radova. koje su ih do sada kvarile. da još dublje proniknu u ova delikatna istraživanja. ali za koje na se uzimam potpunu odgovornost. uveren sam. na kojoj stoje mitologije ostalih indoevropskih naroda. ja se i na nj pozivam (npr. da iz naših knjiga. da će oni isto tako učiniti i prema ovoj knjizi. pozajmicama od susednih naroda (Grka i Arbanasa kod južnih Slovena. Tatara.ma koliko one bile privlačne. ova će knjiga popuniti jednu prazninu u našoj naučnoj literaturi.. 1901. predanje o kultusu kućnim bogovima. Nemaca kod Čeha ili Poljaka). sve sisteme. Ali ne smatram. Sadržina tih strana biće izvesno za mnoge čitaoce ne Slovene jedno otkriće. god . Ni po koju cenu ne želim ponovo otpočeti koliko korisnom toliko i opasnom Afanasijevom knjigom. i koje se jednako ponavljaju. ako smem reći . .ja sam isto tako iz opreznosti ili skepticizma. Finaca. dopušta mi. Ovi radovi i mnogi drugi rastureni po najrazličnijim zbirkama biće spomenuti u svoje vreme i na svome mestu. . Maretića. da je folklor nerazdvojni i bitni deo mitologije. pa radove Aleksandra Veselovskog. biće nam vrlo teško postaviti slovensku mitologiju na istu nogu. Jagića.ako ih ima. klasičnoga ili germanskoga sveta. Namerno odbacujem sve teorije. Ovakva kakva je. jer bi bilo vrlo dugo istraživati u kojoj je meri on mogao biti izmenjen hrišćanskim legendama. da je prostor slovenske mitologije jedino obeležen i ograničen pisanim i nemim spomenicima . da se nadam. Pored sveg plemenitog i korisnog truda Mahalovog. No na žalost. kod Rusa. Meni se čini. Oni će u njoj naći nekih sitnica kojih nema ni u jednom ranijem delu. sve dokle budemo osećali jaku oskudicu u pisanim i nemim spomenicima neznabožačkog vremena. Prikupiti i rezimirati sve što je do sada izašlo o folkloristici. ako još ove pisane ili neme spomenike može objasniti ili dopuniti kakvo narodno predanje. Prikupljam rasturene odlomke po pisanim spomenicima. Maja. kao veoma pomoćne mi i korisne radove g. Ako sam iz principa odbacio folklor . a pored toga i izvestan broj hipoteza ili tumačenja koje ja ne namećem.osim u izvesnim jasnim obeleženim slučajevima. moram spomenuti. Varjaga.koji se odnose na neznabožačku periodu istorijskoga života Slovena. o pojmovima o onom drugom svetu). ipak mi je bilo nemogućno ići za njim na tako prostranom i rñavo ograničenom zemljištu. Od toga se ja unapred ograñujem. kao što će se videti. iz naših repertoara potpuno iščeznu sve greške. o kojoj ja ne znam ništa. odlučno odbacio i litvansku mitologiju. sa kojima su me zbližili i sprijateljili više od tridesetak godina revnosnoga izučavanja. Ovaj će pokušaj možda uliti učenijima i veštijima od mene želju. . Phil. koji su izašli u Izvi''stіја Petrogradske Akademije Nauka. Simpatija s kojom su moje slovenske kolege prihvatili pokušaje koji su joj prethodili. koji su objavljeni u Archiv fur slav. trebalo bi ne znam koliko tucadi svezaka.evropskoj naučnoj literaturi. prenebregavam sve veze. no ne tvrdim da ću ih i sistematski grupisati. one će učiniti."Karadžić". sa mitologijom istočnih naroda.

Knytlinga Saga.malo sumnjiv . Dosta su mnogobrojni izvori za slovensku mitologiju.kultus. .Strani hroničari:Adam Bremenski. treba tražiti: 1) U prvobitnim hronikama slovenskih zemalja koje su pisane u narodu. ili u nemačkim hagiografima (napr. ruska Nestorova hronika. Titmar. Ibn Fozlan-a) koji su vrlo nejasni. kao: Titmara. jer treba najpre rešiti. jedan .idol pronañen u Galiciji. danas su oglašeni za lažne. Pesme i narodne priče. koji se odnose na slovensku mitologiju. . nemačkih sveštenika. biografi Otona Bamberškog i ruska Nestorova hronika. Saksa Gramatika. Češke hronike Kozmina. nekoliko vajarskih radova do danas sačuvanih u danciškom muzeju. govoreći o tome. Adama Bremenskog.[12] Pisane spomenike. oni nam rasvetljavaju prirodu izvesnog broja božanstava. Titmar. Knitlinge Sage (Knytlinga Saga).[11] Nemamo nikakvog pisanog slovenskog spomenika (teksta) iz neznabožačkog doba. a što je još gore. poljska hronika Dlugoševa. da dobijemo potpunu sliku o celini ove mitologije. 4) U arapskim pisanim spomenicima (Massoudi-a.to je sve što nam je ostalo o onom tako bogatom slovenskom kultusu. koji daju samo kratke podatke. obrede i praznoverice neznabožačkih Slovena. koji nisu možda ni slovenski ni mitološki. Glavni pisani spomenici. Saks Gramatik. ali ni jedan nam ne daje dovoljan broj podataka ni mogućnosti. koji se odnose na mitologiju. Lav u Bambergu. . nemačkim ili danskim hronikama. No pri svemu tome. .Glava prva Izvori za slovensku mitologiju Slovenski hroničari. čije se poreklo gubi u tami onoga vremena. kao što je pisac Ruske hronike. Dalimilova. te ih treba najozbiljnije kontrolisati. Oni koji su dugo smatrani za dosta verne. Nemamo nemih spomenika o ovom kultusu. čije su idole i hramove tako rado opisivali: Adam Bremenski. . najčešće stranih. izmenjale su se postepeno pod uticajem hrišćanskih ideja ili stranih književnosti.Nemi spomenici. u biografa Otona Bamberškog). Nekoliko nejasnih odlomaka u hramu u Arkoni. delom slovenskih. način kojim su obožavana . ili bar nemamo takvih. podrazumevaju Slovene stare Rusije. Saks Gramatik. . Konstantina Porfirogenita. Helmold. 2) U latinskim. na ostrvu Rujnu.Jezik. ili skandinavske Varjage (Normane). oni se na nj osvrću samo kad hoće da istaknu "sramne" neznabožačke obrede.Apokrifni izvori. Nadahnuti najdubljom mržnjom protivu slovenskog paganizma. Helmold. da li oni. vizantijski hroničari. da bi bili neosporne autentičnosti. 3) U vizantijskim pisanim spomenicima: Prokopa. kao idoli u Prilvicu. istorici Otona Bamberškog. jesu delo hrišćanskih sveštenika. i u duši svojoj da opravdaju uništenje idola i rušenje njihovih svetilišta.

Ovaj hroničar pisaše krajem XI i početkom XII veka. I Novgorodska Hronika potvrñuje izvesne tekstove Nestorove Hronike. On nam. i daćama. Jedan nastavljač prvobitne hronike (rukopis zvan ipatski). nije teško ne naći stranačkih utecaja. pomenutih u osnovnoj hronici. o žrecima. zbornicima ili raznim religioznim zbirkama prevoda vizantijskih pisanih spomenika. Podaci koje daju ruske hronike dopunjuju se nekim dokumentima srednjovekovne književnosti. Rusija je bila zvanično u hrišćanstvo preobraćena 988. Odlomak epske poezije pod imenom: "Slovo o polku Igorovu" sadrži nekoliko takvih mitoloških aluzija. da izjednačuje sunce sa velikim bogom Horzom. U ovom stavu kao i u imenima izvesnih božanstava. udaljuje se dosta od svoga predmeta. On nam još kazuje i kakve su ideje vezane za lica. Stribogu. idole. Rusalijama (neznabožački praznici). pod perom jednog hrišćanina srednjeg veka. Crkvene propovedi čine samo nejasne aluzije na neznabožačke verske obrede.5) U današnjoj folkloristici. jednom prosvećenom čoveku. više-manje. tumače imena jelinskih bogova. Mokošu. koji imenima slovenskih božanstava. Egipćane. pričama ili pesmama. pruža tačne pojedinosti o Perunu i Velesu. koje je crkva zabranjivala. detaljne podatke. ukoliko ti podaci potvrñuju rukopise. o Dažbogu. Simarglu. 6) U teološkim spisima srednjega veka koji ciljaju na neznabožačke obrede. govoreći da knez Višeslav pretiče hod Horzin? Priznajem da mi ova huljenja na veru. da su one vrlo sumnjive. dopalo da izaziva neznabožačke uspomene. ili bar nagañati: o mestima na kojima se vršio obred. itd. I Slovenski hroničari iz raznih slovenskih zemalja Za poznavanje prvobitne Rusije Nestorova Hronika sadrži jedan neocenjivi dokumenat. 7) Najzad u jeziku. da u dva maha poziva jednog ruskog kneza. razne obrede i dogañaje iz verskoga života neznabožačkih Slovena. o bogu Svarogu. pa umeće tu boga sunca Dažboga. i koji nam naročito svojom toponomastikom dopušta iznaći. svešteniku.[13] . 1114. Ako su i neka imena izopačena klasičnim uspomenama. i čije je postojanje utvrñeno i drugim pisanim spomenicima. više-manje. unuka Dažbogovog. Priznajem. unuke Stribogove. govoreći pod god. Stoga je ovaj analista mogao tada poznavati sinove prvih Hrišćana i pribrati tačne podatke o kultusu njihovih predaka. ima ih i koja su apsolutno izvan svake sumnje. ili onih koji se bar tako zovu. o žrtvama njima prinašanim. koji svojim najstarijim pa i današnjim oblicima svedoči i o prošlim vekovima. da priziva vetrove. g. On nam daje o ovim idolima. izgledaju vrlo neverovatna. u crkvenim obredima. Je li mogućno da se jednom hrišćaninu srednjeg veka.

[16] Dalimilova stihovna hronika. On nabraja neznabožačke obrede koje je ukinuo knez Bretislav II. Može li se iz ovog stava zaključiti. ille montibus sive collibus litat. 1153). Noc votum fiere summus. otac češke istorije. svoje kućne bogove (penates). memorare negligamus".[18] i njega su obožavali Sloveni i Saksonci. Hamadriade. jeste arhiepiskop Dlugoš. da su Česi obožavali Peruna (Jupitera). Ipak. Hostivida. pruža nam neke pojedinosti. . on uporeñuje neznabožačke Pruse sa zverovima.) takoñe postala iz Kozmine. da je u Brandeburgu postojao jedan idol sa tri glave. Sadrži nekoliko dosta tamnih aluzija na kultus brandeburških Slovena: "cum in dicta marchia gens adhuc permixta Slavonika et Saxonika gentilitatis ritibus deserviret et coleret ydola". Pšemisla. spomenik spomenusmo u početku III glave. sororque eius Bellona atque gener Cereris iubet". i jednoga boga pakla. koji se bavio verom neznabožačkih Slovena. vrače koje progna. iste lucos et arbores aut lapides adorat. idola surda et muta rogat et orat.. Kozma im daje klasična imena:[14] "Ergo litate diis vestris asinum ut sint et ipsi vobis in asylum. .Češki hroničar Kozma iz Praga (XII vek). II. jednu boginju rata. pa dodaje. te na njih ni najmanje ne podseća. čas književnim a čas prostačkim latinskim jezikom.sicut el hactenus multi villani velpagani hic latices seu ignes colit. noseći na svojim leñima sve svoje pretke (dědky své). ili Longinus. žrece. Neklana.[17] I malo dalje (oko god. Na žalost odavde ne vidimo ni imena tih idola. ona će nam kazati (II.[20] Na drugom mestu (knj. alia quae ipse fecit. Ljubuše. Hronika učitelja Vićentija ne manje mrzi i izbegava neznabožačke stvari. pošto je ona napisana na češkom jeziku.[15] Iz ovog stava jasno se vidi. I kad ipak mora učiniti kakvu aluziju na bogove neznabožačkog vremena. kojih nema u latinskoj frazeologiji njenoga duhovnog oca (prototipa). koja uostalom i nije poljskog porekla. tj. 8) Kozma veli.. Pulkavina hronika (XIV v. glava XLII). Drugi jedan. priča svojim. II. Gallus-ova hronika[19] (prva godina XII veka). Sve što nam kazuje o Poljacima pre hrišćanstva jeste: da su bili poligamiste: "Istorum gesta quorum memoriam oblivio vetustatis abolevit et quos error et ydolatria defoedavit. ne manje interesantan. da su Česi obožavali idole. stih 6) da se Čeh (Cech) odselio iz Hrvatske u Češku. Jupiter et ipse Mars. Ako se malo ispravi tekst na izvestan način.što je tačnije. doživljaje čeških legendarnih kneževa: Kroka. i to je sve. itd. otkriva nam. takoñe ne dodaje ničega pozitivnog onim tako tamnim podacima svog prototipa. ili bolje istorik poljski u srednjem veku. navlaš obilazi neznabožačko doba. potpuno ćuti o veri neznabožačkih Čeha. koja je dušu svoju pozajmila iz Kozmine hronike. Svetovida (Marsa). da stari Česi zvahu nav stan mrtvaca: "Potom Kroh jide do navi" (zatim Krok ode u nav). koji je pisao pri kraju . da je kneginja Teta naučila narod obožavati Oreade Driade. Tako ona kaže. Prvi hroničar. Ali je vrlo rezervisan u svemu što se tiče slovenske mitologije. čija imena i postojanje uostalom ništa nam ne dokazuje? Na drugom mestu (knj.

i najzad ih nalazi šest. uprkos hrišćanstvu. Naročito se njihovoj svedodžbi ima zahvaliti. Mi zaboravljamo. koji je zahtevao da postane njihovom hrišćanskom arhiepiskopijom. stanovao je na granici Slavije u jednom gradu. kanonik gradske katedrale pisac je Gesta Hammaburgensis eclesiae pontificum. izlaže trude kneza Gottschalk-a na . slušati pričanja raznih misionara. a jedna se i zove Stado. sačuvanih u petrogradskoj biblioteci. da. njegova svedodžba nije sasvim za odbacivanje. R. koji se ponavljaju u ovom ili onom narodnom refrenu. tvrdi da je u Gnjeznu bio i jedan hram prvoga reda: "delubrum primarium ad quod ex omnibus locis fiebat congressus. mogao je ispitivati arhiepiskopsku arhivu. u III knj. Cereru sa Marzanom. On zna i za boga vremena (temperies) koji se zvao Pogoda. on bi hteo. Marsa sa Liadom. idolima.1481) svoju Historia Poloniae. U svojim Gesta Hammaburgensis eclesiae pontificum on priča istoriju ove arhiepiskopije i istoriju obližnjih naroda. što se tiče slovenske mitologije.XV veka (od 1455 . No pri svemu tome. svetim drvetima. Pošto je Gnjezno. naročito Skandinavaca i baltičkih Slovena. žrtvama (čak i u ljudima). boga života Zywie. II Strani hroničari Dok su češki i poljski hroničari namerno prenebregavali neznabožačko doba u istoriji svojih naroda. Jedan od tih podataka objašnjava nam i Dlugoševe zablude. U ovo vreme u pravoj Poljskoj beše već nekoliko vekova potpuno nestalo paganizma. a osobito stanovnika ostrva Rujna. Dlugoš voli poljsku domovinu. Ne propušta ništa što se tiče začetka njenoga života. koji nam pričaju borbe Nemaca ili Danaca sa danas već nestalim baltičkim Slovenima. Dijanu sa Dzevana-om. od kojih su se neke. da je ta nyja srodna sa nav-om kod Čeha. ili napore germanskih misionara da ih preobrate u hrišćanstvo. sveštenicima. Nedavno se g. On je tu zbirku skoro objavio. sedište primasa. i poslednjih godina vrlo se malo važnosti pridavalo Dlugoševim podacima o starim božanstvima njegove zemlje." Očigledno su na nj mnogo uticale i hrišćanske ideje. oživi Dlugoša. Ako je identičnost Plutona i nije sporna. Plutona sa Nijom. Pohañao je Dance. kao katolička mitropolija. godišnjim svetkovinama. što mi danas možemo imati dosta jasnu sliku o religioznom životu baltičkih Slovena i onih sa Labe. da je ono igralo istu ulogu i u neznabožačko vreme. nije manje istina. On je živeo u prvoj polovini XI veka. da u X veku sve zemlje s desne strane Labe i Sale (izuzimajući predeo izmeñu ušća Labina i toka reke Trave) behu još naseljene slovenskom rasom. Na njemu se vidi uticaj klasičkih i hrišćanskih uspomena. On govori o hramovima. Samo. uzima za imena pojedinih božanstava oblike. što nam pomaže da je bolje rastumačimo. stranci. sačuvale i do danas. Brikner je još našao[23] nekoliko podataka u jednoj zbirci crkvenih beseda na poljskolatinskom jeziku. Venusa sa Dzydzilelya-om. Br'ckner[21] trudio. tiče se naročito naših mitskih bića.[22] Izjednačuje Jupitera sa Yeszaom. s obzirom na siromaštvo slovenskih izvora kod zapadnih naroda. trudi se da iznañe svoje bogove kod starih Poljaka. većinom su bolje informisani. Adam Bremenski (iz Bremena) učitelj u istoj varoši. kako je on prepunjen klasičnom mitologijom.

Koristio se Adamom Bremenskim od koga mnogo pozajmljuje (testis est magister Adamus). Na žalost ni na pamet mu nije palo. da se ne zadržava na neznabožačkim stvarima: "Inutile est acta non credentium scrutari. najvažniji izvor za istoriju Slovena u srednjem veku. o Sivi. boginji Polabljana. XXVII. čini glavni predmet njegove hronike. ili njihov povratak u ovo posle otpadništva. I mi imamo samo žaliti. da istakne i dobre osobine neznabožačkih Slovena (II. Slovena i Šveñana (I. g. 18). i glava 12. 60) da je u ovom istom gradu Retri i vladika Jovan bio prinesen na žrtvu bogu Radgostu. u njegovoj prvoj knjizi. Nabraja u nekoliko mahova mučenja. kao što i sam naslov kazuje. podignutim u čast demonv quorum princeps est Radigast. kao što je dao (glave: XXVI. 41) odvratnost Slovena prema hrišćanstvu i njihovo rñavo postupanje sa hrišćanskim popovima. (I.[24] Dokazuje nam da su stanovnici Rujna bili više odani kultusu zlih božanstava nego ostali Sloveni (Descriptio insularum. bog ostrva Rujna. Helmold uostalom ima dosta rñav pojam o Slovenima.[26] U savezu sa vladikama Oldenburga Vicelinom i Geroldom pridružio se njihovim naporima da pokrste neznabožačke Slovene. jesu osim Vagrinaca još i Ljutići i Bodrići izmeñu Labe i Odre. priča (III. Često citira izveštaje očevidaca. XIV). Vodanu i Frigi (Fricco). 40. on nam kazuje." Ipak mu se omaknu više zanimljivih sitnica za našu studiju. koji su se iz hrišćanstva povratili u svoju staru veru. 52). kojima se on bavi. da veruju u postojanje jednog najstarijega boga. Njihova je zemlja za nj "terra horroris et vastae solitudinis". God. Naziva ih "natio prava et perversa" (I. II. i pratio je cara Henriha II u njegovom pohodu protivu poljskog kneza Boleslava Hrabrog. obalskih stanovnika Labe i Baltičkog mora.. . potvrñuje (II. da su se Nemci prema njima rñavo ponašali. Veruje u izvesno srodstvo sujeverja Saksonaca. Princip mu je. Izgleda. Helmoldovo delo Chronicon Slavorum jeste. on piše: ad laudem Lubecensis eclesiae (posveta na knjizi). o kultusu Crnom Bogu (I. 19). i ako one ipak nisu jedine. kao što misli jedan komentator hronike. XXVIII) o skandinavskim božanstvima: Toru. i misli da je to isto božanstvo kao i sveti Vid korvejskih kaluñera. 8). koja su iskusili hrišćani od nekrštenih Slovena. i primljen je od kneza Pribislava. Ova hronika ne prelazi godinu 1170. No on se tako isto služi i zapisanim predanjima i pričanjem slovenskih staraca. "qui omnes barbarorum gestas res in memoria tenent". Zna da je postojao Svetovid. Priznaje uostalom. U toj misiji on bi poslat k njima oko 1155. i 83. Njegovo se uverenje ne koleba. glava XVIII) on ukratko opisuje varoš Retru (Rhetra) sa njenim hramom. bez sumnje usled njihove odanosti paganizmu: "Slavorum animi naturales sunt infidi et ad malum proni ideoque cavendi". o idolu Podaga. Njihovo preobraćanje u hrišćanstvo. Voelkel. Helmold je bio sveštenik crkve u Libeku. da je znao i slovenski jezik. što nam je dao tako malo podataka. jer navodi neke reči i piše dosta tačno neka imena. da imaju svetih šuma (83). da nam i o idolima slovenskim i njihovom kultusu da onako potpunih pojedinosti. 27). čije gostoprimstvo veoma hvali. Glave 52.preobraćanju u hrišćanstvo Bodrića. umro 1018) bio je kanonik u Magdeburgu. Tako (knj. paroh parohije Bozau oko jezera Plena (Ploen) u zemlji Slovena Vagrinaca (Wagriens). o hramu u Retri i bogu Radgostu.[27] Titmar (roñen 976. da su Sloveni voleli praviti idole sa više glava (što tvrde i drugi pisani spomenici). od koga svi drugi proizlaze. Pruža više pojedinosti od Adama Bremenskog: o veri neznabožačkih Slovena.[25] Njegova mržnja na paganizam ne smeta mu. Pribislav je bio hrišćanin. druge knjige jesu najvažniji izvor za našu studiju. o bogovima koji imaju i koji nemaju svojih idola. Sloveni. Poreklom Holštinac. ili onih. 1009. o kultusu Bogu Provenu (83).

Merzeburg je u ovo vreme bio na samoj granici germanskog plemena. nuncupabant eam vel a quadam virgine seducta".. daje mu drugu etimologiju. i opisuje proroštva činjena pomoću svetih konja. 63). 45). Prirodno je što mu njihova neznabožačka vera izgleda gnusna. Helmold skoro tako isto kaže. da Sloveni nisu verovali u vampire. da su oni imali idole (III. 56) "Bele knegini. Titmar zna. koju zove Riedegost.[31] Saks Gramatik je Danac. ut scias. ležeći na Sali.[32] jednog od najznamenitijih državnika i prelata srednjega veka. Kad bi se iz njegovih tvrñenja moglo zaključiti. npr. idole. 19). lector amate. O njegovom životu malo se zna.[28] Spominje jednu bezimenu boginju. quae bona interpretatur (IV. kao pagus Silensis (VIII. 25) I Helmold veli: "Praeter penates et idola quibus singula oppida redundabant" (I. Na poziv Apsalonov Saks napisa svoje Gesta Danorum. vanam eorum superstitionem. On opisuje hram u ovoj varoši. kad prevodi Medeburu (drvo bogato medom) sa mel prohibe. što ne voli Slovene. Ime mu znači. (VIII. "Bolizlaus qui maior laus interpretatur" (IV.[29] i svedodžba. kad i ostrvo Rujan potpade pod dansku vlast. koji su vršili kultus ovom bogu. da su postojali i sveštenici. "Cum execranda gentilitas ibi veneraretur" (VIII. 10) su poginuli u borbi protiv njih. i koja je bila jedno od glavnih svetilišta njihove vere. što se takoñe potvrñuje svedočanstvima Saksa Gramatika i Otona Bamberškog. 55). sveta šuma Žutibor (Zutibore). On nam kazuje i neka imena svetih mesta. tot templa habentur et simulacra demonum singula ab infidelibus coluntur. On zna. episkopa Lunda u Skaniji. i slovenski paganizam bi sasvim uništen. "Quamvis autem de hiis aliquid dicere perhorrescam. Tvrdi da se kod nekrštenih Slovena sve svrgava smrću (I. Njegov germanski patriotizam buni se na pomisao o slovenskoj mitologiji. Ovaj grad. Najzad i pored sve njegove mržnje. da leži izmeñu šume: mese . Titmar je u osnovi sujeveran. i svoja pričanja počinje krajem IX veka.[30] Zna da su kod Ljutića hramovi i idoli vrlo mnogobrojni. osobito one boga Svarožića (Zuarasici).. i Dobrawa." (VI. te se taj napad svrši padom varoši Arkone 1168. Ipak on zna i slovensku etimologiju. to bi doista bilo jedno zanimljivo svedočanstvo u njihovu korist. ali voli da opisuje snove. 14). beše slovenskog porekla.šuma. tamen. Na desnoj strani Sale življahu razni narodi. i u prilici ih navodi: "Belegori. članovi velike porodice Srba ili Soraba. quod pulcher mons dicitur" (IV. koju on daje o kultusu ovom bogu. id est mediam regionis. U protivrečnosti je sa Adamom Bremenskim. a bogu ime Radgost (Redigost). 65). Namerno izostavlja istraživanja neznabožačke istorije svoje dijeceze. Titmar nadahnut svojim klasičnim uspomenama. 4). To je jedan fini i elegantan prozaista. potvrñuje se pismom svetog Brina caru Henrihu II. id est pulchra domina" (X. Ali ovo tvrñenje biva usled istorije o vampirima. 23)." (VI. ipak posvećuje čitave dve strane opisu varoši Redarv (Redarinaca). . Sloveni) Mese. Titmar piše: "Quot regiones sunt in his partibus. 59). koji toj varoši daje ime Retra. Svi njegovi prevodi nisu tako srećni.postane vladikom u Merzeburgu. na samoj granici Saksonije i Slovenije. bor . utvari. Hoće da veže njegovo poreklo za Rimljane: "Et quia fuit haec apta bellis et in omnibus semper triumphalis antiquo more Martis signata est nomine". i on je i nagovorio ovog da udari na Vende ili nekrštene Slovene.izmeñu. On ima uostalom jake razloge. 59). na koju aluzira: "Posteri autem (tj. Pridodat je bio ličnosti Apsalona. No i pored njegovih predubeñenja omaknu mu se ipak i po koji dragoceni podaci.[33] Apsalon je bio tajni savetnik kralja Valdemara. čiju su sliku Ljutići nosili na svojoj zastavi. Dva njegova pretka (I. Kako-tako Titmar je morao pribrati nekoliko beležaka o njihovom jeziku. Bio je sveštenik. i umro je prvih godina XII veka.

kojih nema u Saksu. Potvrñuje pričanja Saksa Gramatika. U Poljskoj je bio ostavio lepih uspomena. danas Wollin. No kao i Helmold on brka Svetovida sa svetim Vidom. istorija Knidovih potomaka. Torevida i Porenucija (Rugievithus. Ovo zanimljivo mešanje neznabožačkog boga i hrišćanskoga sveca lako se objašnjava onim mislima. ali ne i tvrditi. g. naročito iz Valerija Maksima. On se koristio. U onome. Koloberg (danas Kolberg). po svoj prilici. u mladosti boravio je neko vreme u Poljskoj. ipak mu se (Saksu Gramatiku) ne može prebaciti. da je poznavao Saksovo kazivanje. O svemu tome Apsalon mu je dao sve podatke. Tako knez Pryslav kod njega je Freedevus. da mu o njima da ozbiljnih podataka. o Arkoni. gde ga primi knez Vratislav. Je li on bio očevidac dogañaja koje priča? Ovo se može samo pretpostavljati. ne treba ih prenebreći. pozove ga knez Boleslav III da pokrsti Pomeranske Slovene. maja 1106.[34] Pored istorije Saksa Gramatika meće se i Knytlinga-Saga (Historia Knytidarum) tj.[36] Po povratku u Nemačku postane vladikom u Bambergu. Iako izgleda da je malo fanatik. koje priča. da je bio dobro o svemu obavešten. Njegov danski patriotizam je možda vatreniji od hrišćanske mu vere. Sadrži samo nekoliko vrsta koje se odnose na vreme. i bi posvećen u Rimu 13. mogao je pribaviti i izvešća. Oton se rodio u drugoj polovini XI veka. Knitlinga Saga obuhvata dansku istoriju od početka X veka. Užasno izopačava osobena imena. Porevitus. Oton poseti varoši: Pyrice. Saks je mnogo potpuniji od Helmolda. Pripisuju je Olafu Torzonu (Olaf Tordzon). i sagradio je jedanaest crkava. a to su: Turipid.[37] podiže crkve. Njegova istorija Danaca je jedini značajan dokument. kojih nema u Saksa Gramatika. žrtvama i sujevericama rujanskih Slovena. U ovoj svojoj prvoj misiji pokrstio je više od 20 000 Slovena. i da ga je ono i podstaklo. Ma kako bili mršavi njegovi podaci. koje se nas tiče. Porenutius). namesti i jednoga vladiku za Pomeraniju u Volinu. starim narodnim pesmama ("maiorum acta patrii sermonis carminibus vulgata"). te mu je to učinilo znatne koristi u njegovim misijama kod Slovena. hrišćanin (pokršten je u Merzeburgu). čak ih dopunjuje. Doprineo je braku Vladislava Hermana sa Juditom sestrom cara Henriha IV. Naučio je poljski. Bez sumnje nisu bolje prošla ni imena božanstava. Tiarnoglovius). Kamin. velikom svetilištu slovenskog paganizma. o proroštvima. Ona je sreñena pod nadzorom i nastojanjem vladike Apsalona. koji mi imamo o borbama rujanskih Slovena sa Dancima. postarao se. Može se misliti. da sastavi svoju knjigu. Pizamar i Crnoglav (Turipid. jer nam kazuje imena triju božanstava. Kako je on savremenik poslednjih dogañaja. što se odnosi na ovo božanstvo. koji je učestvovao u svim tim krupnim dogañajima. i svršuje se godinom 1187. God. koje se potrudio i prevesti na latinski. te je jasno. poslednje je jasnije. Prva dva imena je vrlo teško protumačiti. Pizamar.pun je latinskog klasicizma. o kultusu i uništenju idola Svetovidovog. koje tada kružahu. Ljtetin. on ode tamo. U . Poreklom iz Švabije. a to nam i on sam kaže u svom predgovoru. U svakom slučaju episkop Apsalon. zatim pričama Islanñana (Tylensium) i kazivanjima vladike Apsalona ("Absalonis asserta docili animo stiloque complecti cure habui"). Volin. 1123. Mi mu još dugujemo i dragocene podatke o kultusu Ruñevida. i očevidno znači: bog ili idol crne glave (čarnoglavy).[35] Biografije vladike Otona Bamberškog sadrže jedan osobito značajan dokumenat za izučavanje slovenske mitologije. da je imao predrasude svoga veka i svoje kaste. No po njegovom odlasku izrodiše se mnogobrojna otpadništva.

Oni behu. danas Guckov. i. da stanovnici grada Julina (ime mu je od Julija Cezara!) poštuju jedan stub podignut u čast ovog velikog čoveka. koristio se pričanjima njegovih drugova. veli on. pa da bi što bolje pridobio ljubav i naklonost novopreobraćenih. On odbije ponudu. To je jedan vrlo savestan čovek. prividno. da ne pribegavaju vradžbinama. Vojteha (Adalberta) i sv. Bilo je u tom gradu. Mnogi su neznabošci po svojim kućama posakrivali male idole. Sa jedne od tih piramida. ovi su idoli jedva na nekoliko pari volova odvučeni na lomaču. Priča. na najvišoj stajaše idol Triglav. koji je podigao Julije Cezar. svoj Vita Ottonis. gde nañe veličanstvene hramove (magni decoris et miri artificii). nije zabeleženo. vratio se ovaj apostol u Pomeraniju preko Magdeburga. za koje su stanovnici bili utrošili na tri stotine talanata. pyramides magnae et in altum more paganico muratae. veli on. interius autem dii stant manu facti. i obuči ih da svoje mrtve sahranjuju u groblje. Žreci julinski zaveriše se i protivu života vladičina. a ne po šumama ili poljima. napravi se bogom. Volin." Ebo nam opisuje u Štetinu neke veoma teško razumljive spomenike o neznabožačkom kultusu. izvrtenih očiju. i priča i neka. Oni odnesoše jednoga idola Triglava. Ovaj je grad bio čuven po kultusu jednome idolu. Manje je pouzdan za prvu misiju. Ebo je dakle svedok vrlo dostojan poverenja za sve što se odnosi na drugu misiju. Ebo (Ebbo) kaluñer iz Bamberga napisao je oko 1151. Njemu se može čovek poveriti.. 1128. poveriše ga čuvanju jedne starice. Knjiga II vraća se na istoriju grada Julina. Pokrštenje je bilo sasvim površno. da više ne pitaju za savet proročice. O njima nam Ebo pruža dragocenih pojedinosti. ipak. jedan žrec obuče na sebe odelo idola. čije ime. mirae magnitudinis et sculptaria arte incredibili coelata. Štetin i Julin imañahu svaki po tri planine. obojica poreklom iz Češke (knj. naravno ne zaboravljajući. da više ne meću štapove nad grobovima.. kako izgleda. Ovo se svedočanstvo slaže sa Titmarovim čudnovatim načinom. da je to čovek srednjeg veka i to crkveni. Štetin. istina. on stavi obe crkve pod zaštitu dva sveca slovenska: sv. dearumque imagines mirifice insculptae exteriis ornant. singulis nominibus insculptis galeis atque loricis terribiliter vestiti. koja je očevidno imala religiozni . Oton za tim ode u Hozegov. da se pokrste. kad su mu oduzeli te idole. Stanovnici ponude Otonu novac. na žalost. bio jedan poverljiv i inteligentan posmatralac. koji je Otona pratio u njegovoj drugoj misiji. Ebo najpre konstatuje neznabožački fanatizam Pomeranaca: Tanium esse gentis illius ferocitatem. veli vojvoda poljski. (V. odsečenih noseva. On je bio poznavao vladiku. da bi podstakao svoje jednoverne. poseti Havelberg. ut magis necem ei inferre quam iugum fidei subire parata sit. Volegost. osobito pričanjima popa Udalrika (Udalric). ukrašene srebrom i zlatom. Bez ruku.[39] Kad je vladika došao u grad Hologast. Vladika podiže u Julinu dve hrišćanske crkve. kako izgleda. da im ne dira svetinje. on se odmah vraća paganizmu.[38] da više ne podižu kuće za idole. koja nisu baš sasvim neistinita. i koji još čuva njegovo koplje. nesposoban za kakvu pobožnu podvalu. Jedna priča iz druge Otonove misije kazuje nam da ti idoli imañahu odelo ili neke druge pokretne ukrase. 23) "Huius parietes variae deorum. poruši im idole. I). Posle raznih smetnji najzad vladika Bernard skloni stanovnike Julina. Vaclava. koliko su vredeli ti talanti.početku god. ili 1152. i vrati se u dijecezu meseca decembra. Na opšti narodni.. Veruje naravno i u čudesa. Saopštava jedno autentično pismo vladičino papi. tradicionalni praznik svet dolazi gomilama. Ne kažu nam. koja ga skri u šupljinu jednoga drveta. Uznoim. i koji je tu privlačio svake godine veliki broj naroda..

držao je propoved i vladika. pripisujući im neku retku veličanstvenost. 31. 6). koji je bio poludeo (ib. Neznabožački hramovi behu porušeni. 17. Grad Štetin. Herbord i Ebo se dopunjuju na ponekim mestima: Herbord je potpuniji za prvu misiju.[45] Kad cela varoš bi pokrštena. 18. a Ebo za drugu. da narod raspale protiv vladike i njegovih drugova (III. U knjizi III opisuje neprijateljsko držanje žreca prema hrišćanstvu (III. o tragičnoj smrti jednog od tih žreca. 7. i nareñuje da se iseče. da poštedi to drvo. 29). Petrov deli Žafeov skepticizam. kojeg kasnije posla u Rim. Kotljarevski ga tako ceni. Pričanja koje Herbord meće u njegova usta.) qui lingua latina Mars dicitur. za koje veli. 20. što je morao svojim očima gledati propast narodne vere. daje kod Pomeranaca postojala jedna sveštenička kasta (II. Zatim opisuje te continae. da su veroloman narod (II. i kaluñera istog manastira Sifrida. 24) i neznabožački fanatizam (II. izgleda da ih je pisao pod neposrednim uticajem samih dogañaja i da ih je pričao kakav inteligentan pripovedač. Žafe (Jaffe) je vrlo strog. Pored jednog od tih hramova nalazaše se jedan hrast i jedan sveti izvor. koja se nalazi pored jednoga izvora. On pristade. Ovo ime continae buni ga.[42] Herbord je naravno rñavo raspoložen prema Pomerancima. da ga protumači latinskim jezikom: Sclavica lingua in plerisque vocibus latinitatem attingit. koji mu je dao i one pojedinosti Ebu nepoznate. Klempin) su mu naklonjeni. Herbord svedoči o svim naporima žreca. molioca manastira sv.[44] Priča da je vladika odneo iz ovih kontina jednog idola Triglava. 26). pod jedan orah[40] ili bolje pod jednu lesku (idolo consecratum). vrati se jednim delom u paganizam. ali je našao jednog člana iz prve vladičine misije.[43] On nam kaže. Kepke i Klempen (Koepke. i on se stara. veli on. jedan sveti štit. vrlo su živa i puna duha. da je bilo hramova. Ali se vladika odupre. na žalost u svome i suviše kratkom pričanju. Da li su to bili grobovi ili predikaonice? Ebo. Neznabošci su tako mnogo polagali na taj hram. 4). 11. On je pratio Otona u njegovoj prvoj misiji. nabraja njihovo blago. On je svome pričanju dao literarni oblik dijaloga izmeñu Timona. da mu se čovek može poveriti. koji je sakrio bio jedan proždrljivi žrec. 6) hram boga Žerovida (Gerovit. koje on zove continae i fana (ib. 14). ne daje o njima nikakvih tačnih podataka. njihove napore i podvale samo da se odupru njegovim uspesima. on s hvalom pominje poštenje i gostoprimstvo Pomeranaca. On stavlja u usta svojih lica duge govore.). pa moliše. beše uništen. Nemački istorici se ne slažu o vrednosti njegovog dela. Timon je bio u službi kod vladike čitavih pet godina.karakter. i hram kao i svi idoli. et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocatas". opirao se još dugo jedan žrec. za koji Oton mišljaše. Više nego jedanput naići ćemo na tekstove koji govore o svetim drvetima. da se sačuva. pa zatim prostran i veličanstveni hram u gradu Gozgaugia (sic!) (Guckov). da posvedoči svoj verski trijumf.). za što je služio jedan čudnovati konj. Štetinjani ga zamoliše. da ga je sveg pokrstio. Ipsum autem in carne non vidi. quam propheciis idoneum (II. čiji plod ishranjivaše čuvara. pa čak i da se posveti hrišćanskom bogosluženju. koji je čuvao ovu životinju. Mnogo je i učeniji i pismeniji od svoga prethodnika. Mihaila u Bambergu. o njihovom očajnom otporu svima misionarskim pokušajima (III. kojeg vladika prodade na strani: asserens hunc magis quadrigis. 33). idoli razlupani i polomljeni (II.[46] .[41] Herbord nije poznavao Otona. Herbord se često služi Ebovim pričanjima i kazivanjima kaluñera Priflinga. Oton (18) zatim ide. Otkriva u gradu Hologostu: (ib. 25) možda iz očajanja. pa navodi njihovu varvarsku svirepost (4. Uprkos svojih predubeñenja. Priča dalje o postupanju pri gatanju. da se moli Bogu. 36).

Prokop Cezareac živeo je u VI veku. Leon ðakon. većinom anonimni. On nam kaže: da su Sloveni obožavali jednoga najvišega boga. (Čudite li se što se ime Jul. Ruski teolozi daju nam nekoliko podataka. Ponavlja fantastičnu etimologiju continae."[47] Drugi pismeni izvori. koje jasno ne označuje. Deo njegove istorije. da ne znaju za sudbinu (De bello gothico. koji će na svome mestu biti ispitani. da je bio kaluñer u manastiru Priflingu. niti pak tekstovima srednjeg veka. ne gradimo više kapišča (neznabožačke hramove) već Hristove crkve. za koga se može nagañati. III. Leon ðakon vrlo su uzdržljivi pri pisanju o veri slovenskoj. Konstantin Porfirogenit. t. koja je on pribrao. ali je upotrebio takoñe i pričanja nekih crkvenih ljudi (quae a notis religiosisque personis). Porfirogenit. daju uzgred nekih podataka. već hrišćani. i istini koju je na zemlju doneo Isus Hristos istavlja neznabožačku Rusiju hrišćanskoj: "Mi se više ne zovemo sluge idola. On se koristio Ebom i Herbordom. Tako. i pričanja. jesu najčešće rezultat njegovih ličnih posmatranja. O slovenskoj mitologiji nam daje kratke ali dragocene podatke. već se Hristos za nas žrtvuje. Konst. možda pod uticajem hrišćanskih ili neznabožačkih ideja. namerno je izostavio govor o neznabožačkim stvarima. navode više-manje tačna ali osakaćena imena pojedinih božanstava. Konstantin Porfirogenit. koji proizvodi grom. Ovo se poslednje kazivanje ne potvrñuje suvremenom folkloristikom. gradu Julinu dao je Cezar svoje ime. Leon ðakon je živeo u vreme (X v. I on veruje u priču o Cezarovom koplju. Vizantijski pisac.jezik .Treća biografija o Otonu Bamberškom duguje se nekom bezimenom piscu. Hilarion (XI v. jeste onaj. pratio je Velizara u njegovim ratovima u Aziji.[48] III Likorezni spomenici . reke. Spominje kultus Triglavu i jednom konju. u svojim: Razgovorima o zakonu (veri) datom preko Mojseja. Africi i u Italiji. koji ni najmanje ne pušta na volju svojoj uobrazilji. c. Cezara stavlja i kod baltičkih Slovena.) kada Vizantinci behu u večitom dodiru sa Bugarima i Rusima.) jedan od osnivača manastira Pečerskіj u Kijevu. Drugi vizantijski pisac. kad bi neki hteli ime Svetovida zameniti sa svetim Vidom!?). koji piše o Slovenima: Prokop. To je ozbiljan istorik. XIV). koji se bavi ratovima protivu Gota. ne žrtvujemo više jedan drugog. nimfe. Naročito su ta pričanja legendarnog karaktera. čija je knjiga o temama (oblastima carstva) tako dragocen prilog istoriji X veka. Njegovo je delo vrlo kratko. koje obožavahu nekršteni Rusi. Zna ih dve. koji nas interesuje. koji služaše za gatanja.

Neki pisci razdvajaju ova dva smisla. koje označavaju ideju božanstva. Ako su ovi spomenici slovenski. Nalazimo je meñu imenima neznabožačkih božanstava. Titmar.Ako je nestalo nemih spomenika. da je ova reč starija i od hrišćanstva. ili istorici Otona Bamberškog. Ja ću je rado vezati za staro gornjenemačko scrato (vidi dalje glavu o domaćim bogovima). a prvi put su objavljeni u Archiv fur Antropologie 1894. koje nam Titmar rado predstavlja kao primerke izvanredne veštine. U jednom vrlo interesantnom delu Miklošić je proučio hrišćansku terminologiju slovenskih naroda. Pored reči bog. Oni pak koji još postoje svi su. pecus). sreći i dobru lako jedna drugu objašnjavaju. tući. a danas se čuva u zbirci Krakovske Akademije. proklinjati. . . trgovina. Reč. No on nije ništa našao. Saks Gramatik. i osobeno ime jednoga božanstva iz Vede (staropersijski baga. mi ćemo ovde označiti samo ponešto. Bagha na sanskritskom znači: blagostanje. koji se čuvaju u danciškom muzeju. da li slovensko značenje dolazi od ovog prvog ili drugog značenja. sreća. To je jedan epitel bogu. a drugi su pozajmljeni iz stranih jezika.[51] Ova je terminologija i sama naslednica jedne neznabožačke terminologije. koja su navedena u ruskoj Nestorovoj hronici: Stribog. koje bi mogli s izvesnom pouzdanošću pripisati kome božanstvu. Druga reč čort (čёrt') nalazi se u ruskom. srpskom i bugarskom jeziku. Sastoji se iz dvojakih elemenata.[50] Jedan moj učenik proputovao je skoro Nemačku. likoreza. u glagolu čortiti (čertiti) . da potraži u nekom muzeju kakve bilo ostatke slovenskoga kultusa. Kao antitezu panslovenskoj reči bog nalazimo isto tako panslovensku reč bes (bјаs' zao duh). i danas je još u svim slovenskim jezicima ista . dika na lužičkosrpskom. Da počnemo imenom božanstva.Nemamo autentičnih spomenika. Ova razlika nije potrebna. maloruskom. koja se nalazi u imenu onoga božanstva na ostrvu Rujnu i koje Knitlinga Saga zove Pisamar. sreća. i hteli bi videti za njih po dva različita korena. Izgleda. Oni nemaju ničega zajedničkoga sa nestalim idolima. id est deum nigrum). ili bar takvih. bog). Jezik. pšenica na maloruskom). nekoliki grubi likorezi. Nju nije donelo hrišćanstvo. u češkom zbozi . Nemajući nameru da navodimo sav slovenski rečnik. kao što se može pretpostaviti. Hrišćanstvo nije ništa u životu ostavilo od hramova.imanje. Takvi su: bareljef u Altenkirhenu na ostrvu Rujnu. koja hoće da označi boga. ubog. jer ideja o Bogu. lužičkosrpskom (i u litvanskom) i u slovenačkom.udariti. češkom. zbožo (Zbožo. da je ova reč istovetna sa sanskritskom bhaga. koje su opisali: Helmold. Možda je to ta reč. nalazimo: bogat. starobaktrijski bagha. njegove snimke smo doneli na kraju knjige. oni ni najmanje ne odgovaraju opisima onih tekstova iz srednjega veka. u Helmolda: Crnobog (Zcernoboh.bog. koja se može upotrebiti.sumnjive autentičnosti. Molio sam ga. poljskom. Idoli. i sviju ostalih. idol nañen u Zbruču (Zbrucu). Do sada se nije znala njena etimologija.[49] I njihovi snimci su na kraju ove knjige. koje je sasvim prosto prepisivalo reči διαβολος i δαιµον. Teško je odrediti.[52] Smatra se. zbožje (žito. Ova je reč apsolutno nepoznata staroslovenskom.osim beznačajnih ostataka hrama u Arkoni. . Dažbog. .prezreti. ostalo je glasovnih. kojih je bilo bezbroj svi su uništeni. fortuna. jedni su čisto slovenski. Miklošić je vezuje za koren bi .

Modla u smislu idola nalazi se samo u češkom. Za neznabožačku periodu imamo jednu reč. kojom je on sam označio hramove na ostrvu Rujnu. sub. Prvobitno je i postojalo samo u staroslovenskome i ruskome.[59] Ovakvih mesta je vrlo mnogo u Poljskoj. a u druge slovenske jezike nije prešla. i dolazi od korena modla . uznositi. . Modla. gde znači hram. Molitva se kazuje glagolom modliti-moliti se. ili stukan. i tvorјаše trebu kumirom'. žreti (prinašati na žrtvu. hrišćanski jezik stvorio je reči: cerkov'. Izgleda (po Miklošiću.gornjo-nemačkoj chirichha (koja je i sama postala od grčkog κιρίακον[53]) i latinskoj castellum. koji se pod raznim oblicima upotrebljava danas u svim slovenskim jezicima. U svojoj studiji o hrišćanskoj mitologiji slovenskih jezika (§ 28) Miklošić ovu reč pripisuje sanskritskoj mrd "conterere". Nema je u ruskom. da se ovde nazire finsko poreklo (Etym. Miklošić veli. Ova mi etimologija izgleda mnogo verovatnija od one koju predlaže nemački izdavač Herborda: poljski Konczyna. Kap znači idol. istorik Otona Bamberškog. Pojam o žrtvi izražen je u čisto slovenskim rečima obјаt' (obećana stvar). Reč kapište kapište. sub voce).Po svoj prilici je turskog porekla: ker. Staroslovenska reč hram' prvobitno znači: verska kuća. u zemljama. crkva ili kostel' koja odgovara svojoj . Zakol'' δφαγή-ono to zakolje (od korena kol-klati). izgleda čisto slovenskoga porekla. i . Treba znati. koji se nalazi u svim slovenskim jezicima. iskati) treba [57] ono što bogovi ištu: I prijde (Vladimir'') k' Kievu. Ova se reč dovoljno objašnjava slovenskim jezikom. kumir i modla. nalazi se još i kao kapište koja po smislu nastavka . Turkestan) značila bi. treb (od korena tereb. mesto gde se slave idoli.poštovati (Veske[56] piše kumartaa i vezuje za mordvinsko komans). i znači statua. Konczyna znaci prosto kraj. To je reč contina.ište[55] znači idola ili hram za idole. Kumir na prvi pogled meta slovenske fizionomije. iako ovaj ima reč moliti sја.[54] koju navode mnogobrojni slovenski izvori znači prvobitno mesto gde se čuvaju idoli (kapi). i u poljskome gde znači molitva. istukan. koju navodi Herbord. Izgleda mi da ne bi bilo teško ovu reč približiti reči kip. koja još i danas postoji u slovenskom i srpskohrvatskom. Od nje je postalo kumirište. nema veli. da hoće da znači približno: hvaliti. Isto tako kymirište jeste mesto gde se nalaze idoli. idole prostačkih naroda susedni Slovena. Radi označavanja hrišćanskih hramova. u kojima su stanovali lapski Sloveni.[58] Koren treb ulazi i u veliki broj geografskih imena. svršetak i ničega značajnog nema sa pojmom jedne grañevine. tako starih pozajmica iz finskoga. isto kao i hram znaci božja kuća. . staroslovenski k'šta (kontja). prvobitno. balvan. Za označavanje idola mi imamo u staroslovenskom pet raznih reči: kap.vajariti. Balavan je turska reč. Istukan je trpni pridev od glagola istukati. da mesta. znaci kuća. žrtva. Ostala je samo u ruskom. vrlo su retka u Rusiji.idol. Ova se reč nalazi i u mañarskom ker. kontina. Worterb. . Jednom prilikom naročito ću se vratiti na rasprostranjenost njihovog značenja. i očevidno da ima neke veze sa glagolom modliti-moliti. voce): kumarsaa . koja nose to ime nisu mesta starih verskih obreda.Reč božnica (božnica) označuje u starim ruskim hronikama hrišćanska svetilišta. No učenom leksikografu ovo poreklo izgleda malo verovatno.Obredna mesta. keb na ujgurskom jeziku (ist. Češkoj.

tj. da su trizne slavljene u čast mrtvih (Letopis' po ipatskomou spiskou. Jednu potvrñuje Jornandes a drugu ruske analiste. str. kada je. mrmljati. onaj koji čini čari . onaj koji se služi crnim knjigama. Možda ona podseća na neznabožačko doba. sp. plemenski starešina bio i vršilac verskih obreda i prinašanja žrtve. mlaña od neznabožačkoga doba. znači prvobitnu misao.čary. I pored suprotnih mišljenja. vrača: vl''hv''.[60] Kod Rusa beše neznabožačka reč žrec'. Hrišćanski pop u Slovena zove se zasebnom rečju sveštenik. da se karakter trizne dovoljno jasno objašnjava u poslanstvu ruske kneginje Olge (X v. 116). czarodziej.daću. u poljskom czarnoksiežnik.nagaña. postala od korena svet . Ja držim. da je trizna srodna stravi Jornandesovoj. Čini mi se. Reč nav (nav) izgleda. Crkva hrišćanska ju je mogla dakle primiti bez ustezanja. Einleitung. Očigledno je i ona za vreme neznabožačke periode odgovarala sličnoj ideji. Napominjemo da se ova reč naročito upotrebljava kod Čeha i Poljaka. vl''snati. sličan reči monseigneur. 37. I to je jedna vrsta daće.[64] Ruski hroničari beleže. koji se kod Francuza daje: narodnim kneževima. .mucati. da znači mesto. slovensku reč . O pogrebnim obredima ostavili su nam stari tekstovi dve reči: strava i tryzna.) Drevljanima: "Evo me. 30. moći. tamo . nalazi se danas reč knez. koji vrši verske obrede (vidi gore). Mi ćemo o njoj raspravljati kad budemo govorili o idejama Slovena o besmrtnosti duše. brazda. što znači knez. str.skrušiti se pred Bogom.jeste prevod grčke ιερεύς.volšebnik bio bi onaj. ruski volšebnik''. U češkom i zapadno slovenskom cara znači crta.svјаt' . koji obeležava crte. O idejama koje su Sloveni imali o onom drugom svetu.[63] Reč raj primljena je u hrišćanskoj terminologiji gde u svim jezicima slovenskim znači raj. po Lav. 44. znake. gde nikakvi pisani izvori ne dokazuju. Za ovu ideju nemamo reči kod ostalih slovenskih naroda. Krek. koja označava onoga. u tim dvema zemljama. da je bilo neznabožačkih hramova i svešteničke kaste. da taj povratni glagol.[62] Pored sveštenika-žreca nalazimo i čarobnika.) ja se ne ustežem videti u strava. Vezuje se za stari koren vels (vels). 81. No on je kasnije oporekao tu etimologiju. Ova je reč izvesno kasnija. kuda mrtvaci idu posle svoga života. Pojam o svetaštvu je morao biti nepoznat neznabošcima: i za to je pitanje. Ovo je izraz poštovanja. spremite dosta medovine (med''i mnogou). Poljaka. čiji je predmet u dativu. 87. koji je mrmljao tajanstvene reči. 435. Označuje onoga. dolazim k vama. čarobnik . Kod Poljaka i Čeha on se zove: čarodéjnik. Kod zapadnih Slovena: Čeha. ili je slična reči dom od dominus latinskog. pored grada. koji se naročito bavi svetim stvarima. bez sumnje. (Vidi raspravu or. pojam o skrušenju: moliti se Bogu . Reč ova. Ovo se ime nalazi samo u staroslovenskom i ruskom jeziku. koja se slavila po smrti Atilinoj. da li taj koren svet nije prvobitno značio pojam sile. ksiądz.[61] Lužičkih Srba. svјаščenik''. slova? U češkom se još nalazi: černoknižnik. str. Vrač. Jer je zaista teško odvojiti modliti od modla. 77. i dolazi od gornjenemačkoga kuning. latinskog sacerdos. prinčevima i prelatima. i pisani izvori i rečnik daju nam vrlo nejasnih podataka. Da to ne označava onoga.

t. 1881. p. Tras. Tras.[68] Pesme. kompilaciju Salomona III. Na njihova dela ljudi se još pozivaju. navodeći na krupne greške i mnoge naučnike. Pošto smo obeležili sve autentične ili verovatne izvore za slovensku mitologiju. Šafarik vrlo pogrešno mislio. koji bi dao ime Crnog boga. koji bi u njihovom Panteonu gospodario. Sva ona koja govore o slovenskoj mitologiji fabrikovana su u XIX veku. Sasvim drukčije znamenit falsifikat jeste onaj o Mater verborum. p. koja se odnose na našu studiju. Palackog. posvećenoj ratovima protivu Gota. i 135. Potocki. S toga nije zgorega obavestiti čitaoce o netačnostima. Mi ćemo ih izvaditi odatle jednom za svagda. kao: Grima. hoću da učinim triznu svome mužu" (daću mu podušje). koji ih krase. ali je g. vrstu latinskog rečnika.[66] U XIX veku Češka je izdala čitavu seriju tekstova. 388.). Jagića u Archiv f. vladike iz Konstance. 134. Ja sam ih nedavno pobrojao u Revue d'histoire des religions (god. upotrebljavajući ih ne padne u istu grešku. sam za se potpuno autentičan. takozvane Slovenske Vede. Kolar. kao Zevs u jelinskom a Jupiter u latinskom Panteonu? Prokop Cezareac opisuje u jednoj znatnoj glavi. prilvičkih idola i natpisa. Uz nju ima i nemačkih i čeških objašnjenja. Ovde ih navodim ponovo. kako se čini. kojega se danas ipak moramo odreći. koji krasi neka Helmoldova (L'beck. Phil. čim su se pojavile. dali su se zaneti tim grubim izmišljotinama.[65] Isto tako treba označiti kao lažan i potpuno izmišljen portret Radgostov.[69] To je zaista šteta. iz XIII veka. koji se odnose na srednji vek. Ona je polovinu veka trovala sva izdanja posvećena našoj studiji. pa navodi nekoliko reči o njihovoj veri.gde ste pogubili moga muža. slav. Morana (Bies. Lelevelj. jer ove fantastične zbirke su neobično proširivale horizont naših studija. Biblioteka praškoga muzeja sadrži jedan rukopis Mater verborum-a. Milojević u Beogradu. 1659. da.) Pored prilvičkih idola i takozvanih ruskih natpisa u Mikarzinu (Miikarzyn) može se staviti i laf iz katedrale u Bambergu. Erbena. v. vredi reći koju i o apokrifnim. Izvestan broj ovih objašnjenja je autentičan. . Iz njih su pozajmljeni: opisi o nekim božanstvima: Bijes. Lelevelja. koji su sve do poslednjih godina kvarili sva ona dela.215. Hanuša. oglašene su za neverne. Da napomenemo najpre pesmu poznatu pod imenom Ljubušin sud i Kraljodvorski rukopis[67] (kralovedvor). da na njemu otkrije ruski natpis. koje oni nisu mogli izbeći. Jedna od najdrskijih mistifikacija XVIII v. dovoljno je da uputim čitaoca na članak g. iz kojih su mitolozi dugo crpli materijal.) i druga nemačka izdanja. 193 . bila je fabrikacija tzv. u koju su upali svi moji prethodnici. itd. lažnim izvorima. str. srpske pesme. pošto ćemo se na njih vratiti više puta. (t. IV.. Glava druga Vrhovni bog Da li su stari Sloveni znali za jednog vrhovnog Boga. Kotljarevskog. Iričeka. o sudbini duše posle smrti. i II. koje je izdao pok. Ta je kompilacija. radi čitaoca. Morana). koje je objavio pokojni Verković. običaje Slovena. Ne ulazeći u pojedinosti ove dugačke mistifikacije.

Bog zemalja rujanskih Slovena zadobio je prvenstvenu vlast nad svim slovenskim bogovima. niti Helmold ni ikoji drugi spomenik ičim potvrñuju ovo što je ovde rečeno o genealogiji i srodstvu slovenskih bogova. i utoliko su važniji. s nebesa. samo se za dva. već i sve ostale slovenske oblasti (illum deum deorum esse profitentes). koji je tako slavan i pun svakojakih bogatstava. koji proizvodi grom. Bernard bio preduzeo. o kome govori i Nestorova Hronika. On se tu javi bosonog. da u slovenskom gradu Julinu propoveda katoličku veru. da si ti vesnik pravoga. Ebo priča (II.[72] . "Svetovid. da ni obuće na nogama nemaš?. Uroñenici ga zapitaše: šta hoće. Mir zaključen 945. Izgleda. da ga pomeša sa sv. 12). u vrlo bednom odelu. tvorca neba i zemlje.[70] Ovo se svedočanstvo tiče Slovena. da je Perun bio vrhovni Bog u Rusa. može izvući neka srodnička veza: Suarasici. i veruju."Sloveni. veli on. može se uopšte primeniti i na hrišćanskoga Boga. da bi Helmold hteo reći: da je taj Bog bogova Svetovid. i priznavahu ga za Boga bogova ne samo zemlje Vagrinaca. Uostalom Ebov tekst nije jasan. pa se pojavi meñu Slovenima u najveličanstvenijoj pratnji. da ona igra ikakvu ulogu u ljudskim stvarima. i za vreme žrtvovanja oni gataju". kad si ti tako jadan i žalostan. 83): "Izmeñu raznih bogova. Ti vreñaš pravoga Boga!. može suditi po svedočanstvu jednog biografa Otona Barnberškog. da su tom ponudom bogu sebi život otkupili. god.. šumama. kojima pripisuju vlast nad poljima. sadrži ovakvu klauzulu: "da oni Rusi hrišćani koji povrede ovaj ugovor budu kažnjeni od svemoćnoga Boga. Taj svemoćni Bog zanima se samo nebeskim stvarima. U jednom staroslovenskom prevodu legende o Aleksandru Velikom. Na jednom drugom mestu. ukoliko se to..[71] Ovaj bezimeni Bog koji se istakao i pre Peruna. zar mi možemo verovati. Izmeñu svih božanstava. Za naše vreme slahu mu još godišnje poklone . koju navodi Afanasijev. i ne dopuštaju." Na žalost. Oni proizlaze iz njegove krvi. oni ne poriču: da jedan Bog zapoveda ozgo. istina. rekoše mu oni. oni se zavetuju. izgleda. Što se tiče severnih Slovena imamo u Helmolda skoro jedan takav isti stav (I. i to je sve. 1) da je misionar sv. i ono što Sloveni govore o vrhovnom Bogu. ali on nema zasebnog imena. ako se spasu. suseda vizantijskoga carstva. a oni koji nisu kršteni. da je sluga pravoga Boga." Ma kako se zvao taj vrhovni Bog. da će odmah prineti bogu žrtvu. Porenutius koji bi mogao biti kakav Porenovic .. oni mu žrtvuju marvu i druge svakovrsne žrtve. ili što će biti Svarožić. Ne znaju za sudbinu.Perunović . i koji je jedini gospodar vasione.danak. Možda je baš i hrišćanski Bog unesen sasvim prosto u tekst ugovora navaljivanjem samih Grka.sin Perunov. pokazujući ipak želju. Svi drugi imaju svoje zasebno zanimanje.. nimfe i druga božanstva. pa se i njemu pokoravaju. oni to doista i čine. vrhovnoga Boga. Sem toga oni obožavaju reke. Vidom (II." Oton Bamberški je vodio računa o toj lekciji. i svoj posao. izmeñu Slovena i Grka. veruju da postoji jedan Bog. da je od njega samog poslat. da su lišeni svake pomoći Boga i Peruna". "Šta. I čim se spasu. ukoliko su bliži tome Bogu bogova. da njih spase idolopokloničkih grehova. svima ostalima. Kad im usled bolesti ili rata zapreti opasnost od smrti. Možda se hroničar ovde prosto i čisto podao uticaju uspomena iz klasične starodrevnosti. baltički Sloveni su ga zamišljali kao "prepunog slave i božanstva". i to natežući. On izjavi. koje mi znamo. nad žalostima i veseljima. jeste možda taj vrhovni Bog slovenskog Panteona. sin Svarogov. kojima Perun nije izgledao dovoljan jemac.

u izrazu: Ach Bože. izvrstan Bog. U srpskim narodnim pesmama. nemačkome ur: Perdeus. Drugi slovenski[73] jezici ne znaju za ove oblike. Erben a posle njega i Polivka su pretpostavljali. Urgott.onaj. češće se nalazi jedna zakletva u "višnjega Boga i svetog Jovana" Ovaj višnji Bog je očevidno hrišćanski Bog. da je takav oblik postojao i pre hrišćanske periode. Ovaj se oblik uostalom nalazi samo u Češkoj. Drsko bi bilo zaključiti iz ovih današnjih izraza. U češkom i u slovačkom nalazi se oblik praboh. Predmetak roz znači isto što i prě. prabǔh. stari Bog. Predmetak (prefiks) pra odgovara latinskom per. Češki jezik ima ime čoveka Svéboh. da se u tom obliku krije ime onoga prvobitnoga i vrhovnoga Boga: Sveboh . gde se nalaze jasni tragovi paganizma. oblik Rozbože (isti smisao) u unterjekciji Ach Bože.[74] Uopšte slovenski tekstovi ne daju nam nikakvih dokaza. koji je Bog sam po sebi.reč Perun jeste prevod grčkog Zevsa. koji bi potvrdili reči Prokopa Cezarejca i Helmolda. Rozbože. Češki jezik tako isto ima oblike: Přebǔh. Přebože. koje uostalom i ne potvrñuju nikakvi pisani spomenici. i imena mesta: svébohy. .

čija imena jedva da podsećaju na Peruna. i sistema polapskih Slovena (oko basena reke Labe) i baltičkih Slovena. Žerovid (Gerovit) itd. kao Pron.Tobožnji Svetovid u Galiciji. da se nalazi vrlo daleko od Baltika. da vidimo: kakav je odnošaj mogao postojati izmeñu neznabožačkog boga i biblijskog proroka. Za slovensku mitologiju postoje dve različite sisteme izvora: ruska koju potvrñuju staroslovenski ruski izvori. koju potvrñuju latinski izvori germanskog porekla.Svetovid i Sveti Vid. . i 945. . ako ih bude. Porenutius. ruskog Volosa. Ime se njegovo ponavlja više puta ne samo u ruskoj Nestorovoj Hronici.sveto drvo. ukoliko je to mogućno. jer ćemo malo niže pokušati. njegov kultus u Rusiji. da bude proklet od Boga i od Peruna kao verolomnik". i jednu i drugu ovu mitološku sistemu. koji je Svetoslav zaključio 971.Perun i Sv. rusku i baltičku. god.Perun po staroslovenskim ruskim pisanim spomenicima. o kome imamo najviše pisanih izvora. "Ako ne uščuvamo i ne uspoštujemo ono što smo gore . Proven. za koga se misli. .Glava treća Dva vrhovna boga ruskih i baltičkih slovena Perun i Svetovid Dve sisteme: ruska i baltička. . . Hroničar uz to dodaje: "Sutradan ujutru Igor saziva poslanike (grčke) i ode na brdo na kome bejaše Perun i tu položi zakletvu sa svim svojim glavarima. g. Ilija. Njegov kultus potvrñuju nam neosporni tekstovi.Bogovi na svršetak . sa Grcima. koji behu nekršteni: "a Rusi hrišćani položiše zakletvu i crkvi (kapela) sv. Šta više mogu se navesti neka božanstva. Kad proučimo oba vrhovna Boga ovih dveju sistema: ruskoga Peruna i Svetovisda rujanskog. i Svaroga Ruske hronike.Bog bi znao po kakvoj vezi. označiti sličnosti i njihove dodirne tačke. Drugi je ugovor još izrazitiji: "Ako neki vladalac (knez) ili neko od naroda ruskog povredi ovo što je ovde napisano. Ja navlaš podvlačim ove reči. koji su Rusi zaključili sa vizantijskom carevinom 907. ispitaćemo posebice. . .srodan sa Suarasici Svarožićem germanskih pisaca. . . i Volosa. Perun Perun je onaj meñu bogovima slovenskoga Panteona.Neka objašnjenja. a on je i na obalama Labe u češkome Veles-y. Porenucije. svoga boga.Hrast .[75] Rusi polažu zakletvu na prvom ugovoru preko svojih mačeva u ime Peruna. Izmeñu njih dveju nema nikakve veze ni odnošaja. Perun je još jednom prizvan kao najviše božanstvo u ugovoru.Božanstvo sličnih imena u drugim slovenskim zemljama: Parom. .vid (-vit): Ruñevid. njegov kultus. da pogine od svoga oružja. boga stada. Ilije". koji može lako biti. već i u onom tako zanimljivom ugovoru. Svetovid Bog na Rujnu.

I Perunu kao i svima prinašane su žrtve. produži i dalje ploviti'! I satanski predmet iščeze". bez ikakve milosti. Vetar ga donese do jedne obale. Ovo je ime iščezlo vrlo rano iz ovih predela. a tada ga ostavite'. On . i naredi da se baci u Volhovu. . i tako dole svuče do ispod Boričeva u potok. i vukoše ga po blatu tukući ga bičem i štapovima. pa naredi da se poruše svi idoli. objavi delo pod imenom: Sarmatiae Europae descriptio. jer reč 'perun' kod Rusa i Poljaka znači grom. Oko njega su bila poreñana ostala božanstva: Horz. jednim topografskim imenom behu sačuvana u okolini Kijeva sećanja na Peruna. mali moj Perune. Tada. jedne sagore. Ali se nalazi ipak na drugim mestima. N. Vladimir reče svojim slugama: 'Ako se gde zaustavi. 1578. koju razori vladika Aćim. svi bi. i Mokoš. Ako se nepažnjom slugu. Vrlo je zanimljivo i svedočanstvo onoga popoljačenoga Talijana Gvanjinija. koji je moraju čuvati. odgurnite ga od obale. od Peruna i Volosa.[78] Ove iste pojedinosti ponavljaju se i u kompilaciji pod imenom: Kratki anali novgorodskih crkava." Ove tako odreñene pojedinosti nose vrlo ozbiljan karakter istinitosti. kad Perun prispe do obale. Stribog. veli Gvanjini. Dažbog. i jedan stanovnik sa Pidbe[77] ode ujutru na obalu reke u času. sličan je gromu. baci svoju batinu na most. uzdizaše se nekada Perunov idol. obori Peruna. ova vatra ugasi. baš onde gde je danas manastir Perun. G. bace ga u nj. U počast svoga idola goraše i noću i danju vatra naložena od hrastovih drva. na mestu gde bejaše Perunova statua. koja se od tada prozva Perunova obala. odgurnu ga jednom pritkom: .izjavili. na prvom mestu idola Perunovog. koje se nalazi u istoj zbirci u kojoj i hronika. nekršteni ljudi nad njim plakahu. "Na ovom mestu. no pitanje je samo: odakle ih je Gvanjini mogao uzeti?. pošto su ga tako dovukli do Dnjepra. pored Novgoroda. da ga tuku batinama. i jedno ime Perun blizu V. boga stada. i razori sve žrtvenike (trebišta). a brada od zlata. Predstavljao je čoveka kako u ruci drži ognjeni kamen. On je bio načinjen od drveta.. bio je obožavan od Novgoroñana. nazvan tako po imenu ovoga idola. koje ćemo sve ispitati. knez Vladimir u Kijevu na jednom uzvišenju više idola. i koja i danas nosi to ime. Novgorodska hronika ovako nam priča tu epizodu: "God. kad Novgorod bi preobraćen u hrišćanstvo. i počne kukati: ' Oh mene nesrećnoga! Ja sam pao u nemilostive ruke'. Simargl. na levoj obali Volhova. da se Perun priveže konju za rep. za tim naredi dvanaestorici ljudi. Vladika Aćim doñe u Novgorod." Na taj način još u početku XII v. Drugi jedan knez Dobrinja podiže jednog idola Perunu na obalama reke Volhove. da učine zadovoljstvo zlim dusima. 6497 (989) pokrsti se Vladimir. koji god. dok ne proñe vodopad. jedan zao duh uñe u Peruna. odmah bili osuñeni na smrt. Novgoroda. Dokle su ga oni tako vukli potokom. da ga (Peruna) niko ne primi.idol. God. a druge pobacaju u vatru: "On izda naredbu. glava mu je bila od srebra." Po istoj hronici postavio je 980 god. Zatim naredi. te se još i danas ludaci udaraju tom batinom. I on preñe preko velikog mosta. neka smo prokleti od bogova u koje verujemo.Dosta si dovde jeo i pio. Vladimir se pokrsti. Barsov[76] beleži jedno Perunovo u Volginom basenu. 988..

Tresk! zahrmi jej do čela Hned i z deckem zkameriěla. pa je narodnom etimologijom iskvarena. vide to. Navodi se u Bugarskoj jedna planina Perin. koji je i sam Slovenac. naći ćemo u slovenačkim narodnim pesmama (koje je sakupio Kolar).Ovim čisto istorijskim podacima mogu se dodati i drugi. Iriček [84] sa mnogo više verovatnosti pripisuje ovu reč elbasanskoj perdon što će reći: zalazak (sunca). jedan vrh brega Perun. jedna šuma Perun nalazi se u okolini Poljica.[80]U jednom stavu romana o Aleksandru Velikom ime Zevs prevedeno je sa Perun.[82] Kod južnih Slovena. da je to Perunova planina. (Ražljućen Bog Parom iza oblaka." Na taj način postojanje Peruna kao boga gromovnika u Rusiji utvrñeno je čitavom serijom neospornih pisanih spomenika. od kada postoje ova imena. ničega zajedničkoga sa iris germanica. Možda su i skorašnja. pa bi se htelo. da i kod Slovenaca postoji ime Perun. botaničkih ili drugih imena. kao ime čoveka. Tako je ime perenuga ili perunika zajednička reč i u Bugara. No trebalo bi znati. Dijalogu tri sveca. S druge strane se skreće pažnja da se kod Srba ta biljka zove i bogiša. ako i postoji kao takvo. Ali veronica nema. Na ime Perun nailazi se u vrlo mnogo pisanih spomenika XIV i XV veka. i da leči izvesne bolesti (bogiša . Jer ime Perun. K.[85] ILI OVA: Za onijeh časov Za starych Bohov . Ovu istovetnost dopuštaju i veliki auktoriteti: Miklošić i Krek. navodi jedno selo Perun (Perunja ves). Stoga je čovek prinuñen obratiti se na nekoliko geografskih. Jedna galicijska karta iz godine 1302. koju je Rokovski zabeležio. čita se: "ima dva anñela gromovnika. Isto tako pokušava se utvrditi.božja biljka). zar ne može biti sasvim prosto jedan nadimak? . jelinski Perun i jevrejski Horz. Srba i Hrvata. Neki su primećivali.Poñemo li malo severno. (τής αςτράπής δηµιουργςν). A vidi to nahněvany. Da li je on onaj vrhovni Bog o kome govori Prokop Cezareac (θεςν ένα άπά ντων κύριον)? To se ne može potvrditi. i najedanput baci grom. Perunovo ime ne spominju nikakvi istorijski spomenici. reč perun i smislu groma (vidi dalje) ne postoji ni u srpskom ni u bugarskom. koji se odnose na veru starih Rusa.[81] U jednom apokrifnom spomeniku. u Hrvatskoj. jedno ime Parom koje baca gromove: Bouh Parom zaoblacom. Srba i Bugara. i ona bi odmah skamenjena).[79] Navešću samo najglavnije. i znači iris germanica. da ta reč dolazi možda od reči veronica. Krek.[83] No ovaj je tekst vrlo sumnjiv. Ali se nalazi u jednoj narodnoj pesmi. spominje kao znak obeležavanja nekog imanja jedan hrast pod imenom Perunov dub. no on je izvesno onaj gromovnik vizantijskoga istorika.

koji ga je služio. Kolar je imao strahovitu uobrazilju. U Češkoj ne postoji ime Perun u starim autentičnim pisanim spomenicima. Njega navode kao ime lica (Krek.Za Boha Paroma. i uñosmo u jednu šumu. Najedanput jedan crni oblak otvori nebo. str. da u ovim predelima još žive uspomene na Piorun-a ili Peruna neznabožačkog. i jedan pridev perunsky. Gospodar pogleda i spazi u reci jednu veliku i grubu crnu ticu. . Ovaj bog nema kipova ("quibus nullae sunt effigies expressae"). i u daljini se ču grom. krĭkloun. Narod. a desna bradu." U Helmolda se uostalom nalazi još jedan bog Prove:[89] "Deus Altenburgensis terrae" . mesta na koja je nekad pao grom. Ova imena: Prove i Proven možda su identična sa Perun. koji se odnosi na grom. kroz koju se ulazilo na dvoja vrata. vrlo lako.Perun) nalaze se i u slovačkim zemljama oblici Param i Baram. da u svojoj lovačkoj torbi nosi jedan . leva ruka dohvata čelo ovog lica. kod Lasovakis-ćana dokazuje. Jedne nedelje ode on tako u lov. Po češkom Kott-ovom rečniku (sub voce . a vrlo malo kritičnog duha. Idol u Arkoni imañaše četiri lica.[91]Ovo bi ime moglo predstavljati ime Porenović. Porenov (Perunov?) sin. sveštenici. ili onima kojima preti opasnost od smrti.[92] U Poljskoj takoñe ima izvestan broj mesta. već i za ime sveštenika .[90] Bog Porenucije (Porenutius). Piorunow. ' Nisam ništa ubio. ali ovo je mesto glavno svetilište za ceo ovaj predeo. Ali to je možda kao i u slovenačkom jedan prost nadimak. No da li peren znači grom ili boga groma? Da li i Helmoldovom Proven-y. trkač.žreca.). koja se i danas zovu Peruny. pa od njega čak izvedene i neke reči. U svima selima ove zemlje ima mnoštvo kućnih bogova (penates) i idola.osobito poštovan u Star-gradu. 389. Kod baltičkih i polapskih Slovena četvrtak se zvaše perendan. da se neprijateljskom krvlju okalja ni hodnik njihovog hrama.[94] Evo te priče u prevodu: "Neki gospodar običavaše ići nedeljom u lov. Tu izmeñu vrlo starih drveta videsmo hrastove posvećene Provenu. Nemamo tako ozbiljnih primera o srodstvu slovenskih bogova. Helmold zna ne samo za ime idola. reče u sebi. u vreme boga Paroma. To su. kako izgleda. vikač itd. Pristup u svetilište dopušten je samo sveštenicima i onima koji hoće da prinesu žrtvu. Zna se za neko kamenje pod imenom piorunek:[93] Jedna priča iz Galicije okruga Tarnobrzeg.U isti mah seti se. u vreme starih bogova. po svedodžbi Saksa Gramatika. da ne dopuštaju. Bar ovu ticu da ubijem '. Imena izvršioca radnje na nastavak un nisu retka u češkom jeziku: běhoun. U svakom slučaju. svi tu dolaze radi suñenja sporova. glagoli peruntati . Jer Sloveni toliko poštuju ove svoje svetinje. Ograñeni su bili šumskom ogradom. Pa ipak ja bih želeo videti ih potvrñene i drugim svedočanstvima. i kad bi vreme službe božije. opis ovoga baltičkoga božanstva ne priliči tako onome opisu koji nam daje Ruska Hronika o Perunovom idolu. a peto lice na grudima.udarati gromom. treba videti Peruna?[88] "Mi odosmo u onostranu Slaviju. bogu ove zemlje. Do sada ih niko nije osporio. a nije im otkazano pravo azila. poštovan je u Arkoni. (U ono vreme. osim Kolarevog.) Ovo su klasični navodi. na ostrvu Rujnu. kralj.[86] Voleo bih znati i iz kojeg su vremena. on ne bejaše ništa ubio. Ni malo se ne može zamisliti jedan bog groma u tako meditativnom položaju. gde stoji na jednom kamenu.[87] Ova reč izgleda skovana od nemačke Donnerstag.

tuče. koji lomi planine. Prokop Cezareac možda misli na Peruna. Večnost prolazi. ja sam tebe nišanio. vi''dun'' . a osobito onih koji su ostali najverniji prvobitnim tradicijama: kod Rusa. U onom svom ovde često pomenutom stavu. paron znači grom. ime Peruna dovoljno se objašnjava slovenskim elementima.[96] Perim je dakle onaj koji udara. poljskog i slovačkog da perun.[95] I ne pribegavajući sumnjivim sličnostima. Za trusom doñe vatra. Srba i Bugara. i tica pade. koji mu reče: ' Ne žali ni malo. To je epitet koji zaista i dolikuje bogu groma. Još i danas se vrlo dobro upotrebljava u ruskom: opekun' . koji uvek lovi ove gadne tičurine. ubio bih bio ja tebe '. oče moj!' i više ga ne vide". A Jelisije (njegov učenik) gledajući ga. i Perun reče gospodaru.zaštitnik. govorun' . Dok si ti nju nišanio. "I kako oni iñahu dalje putem. Šteta. jer nikad nije video tako gadne tice. No Večnost ne beše u tom vetru. igra i prorok Ilija u folkloristici hrišćanskih Slovena. On spušta s neba vatru. jer vrlo brzo lete. On najavljuje i vraća kišu osušenoj zemlji. u kojima se javlja ime Perun ili pod svojim originalnim oblikom. Ilijom. velikog kao drvo. ali Večnost ne beše u trusu.) Onu ulogu." (De belle gothico. a kršteni pred sv. nanišani. što se biblijski prorok ovde stavlja prema bogu groma? U Bibliji se sv." Ovde smo prikupili sve pisane izvore.blagosloven metak već sedam godina. Oun''. što si to uradio. Napuni njime svoju pušku. Gospodar se poplaši. i oni ih razdvojiše jedne od drugih..[98] . iñaše ispred Večnosti. On stoji pred Večnošću. već je čudnovatim načinom odnesen na nebo.[95] Per'' pa staroslovenskom jeziku znači udaram. pogleda i vide pred sobom jednoga čoveka kao džina. "Oni poznaju jednog jedinog Boga. "I evo. Ilija ne umire prirodnom smrću. ili više-manje izmenjen. . Ilija javlja kao gospodar svih prirodnih elemenata. On javlja kralju Ahabu. i idući govorahu: Evo jednih vatrenih kola i vatrenih konja. Mi navlaš obilazimo one predlagane veze sa litvanskim ili sanskritskim jezikom. koja sažiže žrtvu. i veliki besan vetar. vikaše: 'oče. koju Perun igra u Panteonu neznabožačkih Slovena. jedan silan udarac.mañioničar. i žrtvuju mu marvu i druge razne žrtve. dokle god on ne kaže. i Večnosti ni u njoj nema. kao drvenim stablom. moj. To je bog groma i bure. evo već sedam godina kako gonim tu ticu. Nalazi se i u staroslovenskom jeziku: bĕgoun'' ."[97] Sv. Voda i vatra mu se pokoravaju. One se zovu brzoletice. krši stenje. Gospodar je dohvati. Pijeron dohvati gospodara za ruku i dugo je s njim razgovarao. Videli smo napred. naoružanog dugom puškom. u onom ugovoru zaključenom izmeñu Rusa i Grka. proizvoñača groma.brbljivko. i da ti nju nisi ubio. Šta znači koren per? On pokazuje jednu napornu misao.begunac. jedan drugome su gledali puške. Posle vetra ču se trus. 14. Mi i s druge strane znamo iz ruskog. da za sedam godina neće biti ni rose ni kiše. Da li je to čista slučajnost. III. pa onda odlete kao vetar. To beše Pieron. reče on. I Ilija se uspe na nebesa pomoću jednog vihora. igrun' igrač itd. Drugi slovenski jezici upotrebljavaju za označenje te reči isključivo koren grem ili grom.un'' jeste nastavak koji označava izvršioca radnje. i nikako da je uhvatim. Posle vatre začu se jedan tanak i prijatan zvuk. No on ču iza sebe glas. piorun. da više nikad nedeljom ne lovi . što sam izgubio jedan metak za ovakvu tičurinu '. pogleda je.. kako nekršteni Rusi polažu svoju zakletvu pred Perunom.

On naredi sv. ili još više: zakolju nekoliko jaganjaca. On je jedan od onih. tj. Na drugim mestima zakolju vola. Ilija bejaše očevidno jedan od onih. stvori takoñe grom i munje. Iliju prizivaju i protivu rana zadanih vatrenim oružjem. Od njega zavisi: rosa. da ga blagoslove. on štedi polja milostivih ljudi. Kad se svetac vozi u svojim vatrenim kolima. koji su bili verski učitelji Rusa. te sipa varnice iz oblaka. u vreme suše čita se ovakva molitva: "sv. da on može dati ili zadržati kišu. a pali i pustoši zemlju tvrdica i grabljivaca. da je istovetnost ovih dveju reči uticala na maštu Grka. starao se. Novgorod imañaše u srednjem veku dve crkve. da pokrene munje i gromove. Isto je zbliženje bio učinio još i Volter u svome Dictionnaire philosophique. jula. U kurskoj i voroneškoj guberniji ostavlja se na svršetku žetve po jedna pregrš vezanog klasja.Očevidno su ove priče morale očarati mašte. u čast proroka Ilije. Vrlo je mogućno. On uživa kod njih epitet gromovnika. On ih je podsećao u isti mah i na slovenskog Peruna u skandinavskoga Tora. pa nose meso popovima. Više crkvica ili manastira carigradskih behu stavljeni pod njegovu zaštitu. Ilije. Iliji u grčkim zemljama razvio se na jedan sasvim osobeni način. kiša. da Bog naredi Iliji. puca.[100] Meñu licima Staroga Zaveta. čiji je kultus i do danas ostao najpostojaniji i najpopularniji. Ilija svojom rečju zadržava kišu. I u jednoj i u drugoj nosaše se litija. pa se skupe na gozbu. Prizivaju ga. koji su najživlje obuzeli maštu ruskih novopokrštenjaka. I kod južnih Slovena uloga sv. a drugu Ilije sušnoga.[101] Da li bi to mogla biti neka nejasna uspomena na Perunovu zlatnu bradu? U nekim oblastima još se praznuju prava prinašanja žrtve. munje i koplja protivu božjih neprijatelja. prema potrebi zemljoradnika. Politis. Iliju sa Heliosom. ili buru ili kišu. koga na kolima vuku dva upregnuta jarca. najviše su mu posvećivali crkve na visovima. Služba na njegov dan kaže. i pronosi jeku groma. Ilije na nebo. pošto je stvorio svet. tuč. koje u atmosferi upravlja velikim prirodnim dogañajima: gromom i munjama. Od svih hrišćanskih svetaca sv. Sv. Jedan naučar grčki g. Suho vreme toga dana predskazuje mnogobrojne požare. da je raj prepunjen zlim dusima. koje satana bejaše stvorio. o Gospode. pa meso pojedu. Ilija je prvi koga je Rusija priznala. koja su odnela na nebo biblijskoga proroka. Ruski seljak očekuje da vidi 20. U guberniji Kaluga zakolju jednog brava." Njegov se dan slavi 20. usliši njegovu molitvu i pošalji nam kišu s neba na zemlju. Slovena i Varjaga. Bog. a sakupljeni novac daju crkvi. Iliji. i pojedu ga. u vreme najvećih bura i najvećih suša. Narodne pesme . ispeku. Molimo ti se. Kultus sv. jednu Ilije kišnoga. Ruski seljak još i danas čuje ona kola. ili tele.[100] To se zove vezati bradu sv. Bog vide sutradan po stvaranju sveta.[102] Po jednoj legendi iz Bukovine. koje su već bile obuzete mitosom o božanstvu. Ilija pusti toliko gromova i toliko vode. da izjednači sv. da svi zli dusi na vrat na nos popadaše na zemlju.[103] i zauzima vrlo veliko mesto u narodnoj epopeji. suša. da od njega oduzme i vrati na nebo. Ali on ih je tako rñavo upotrebljavao. u svojoj studiji o suncu ((’Ηλιος) u narodnim grčkim predanjima. pa ih poveri ñavolu. Po jednoj drugoj priči iz iste oblasti. Ilije nije manje znatna. da baca gromove.[99] Trinaestog dana avguskih kalenda slavljahu Grci pozorišne igre radi uspomene na voznesenje sv. i svojom rečju je pušta. oružjem koje grmi. tj.

U Životu vladike Otona Bamberškog od Herborda[109] spominje se takoñe jedan veliki hrast. prisustvovao je jednom praznovanju sv. neke su donele i hleba. Srba. U srpskim i hrvatskim narodnim pesmama sv." Po Voračeku ova se svečanost obavlja u najvećem delu predela oko Rodapa. Sv. Peruna. Ilija bude u pomoći". Ovoj radnji prisustvuju samo ljudi. zvanična svetkovina.[106] Evo kratkog sadržaja njegovog opisa.[107] Slovenci zamišljaju sebi vetrove kao zavañenu braću. da je njegov kultus zamenio obrede slovenskog Zevsa. govoreći: "neka nam sv. Pored toga igra još i ovu ulogu: jede mesec. kropionicom i voštanim svećama. da Bog ne naknañuje odmah ono što on pojede. blizu njega izviraše jedan izvor. U nekim srezovima toga dana čine se neki obredi vrlo slični onima. Na taj se način napravi jedan poljski ručak. da ih umiri. a tako isto i Helmoldove reči o onom drugom hrastu. Ilija dobije u svoj deo oblake i grom. "Kad doñoše. u Bugarskoj. pristave ga u lonac. govoreći: "Neka nam sveti Ilija bude u pomoći. Seljaci počinju svetkovinu klanjem jedne junice na bregu obraslom hrastovima.pripovedaju nam. Klanje ovog govečeta ima pravi verski karakter.[108] Na taj način sv. prinesoše tu svoju žrtvu. Kad je goveče zaklano. Iliji. koja provode vreme svañajući se. Narod ga poštovaše. Ilija se zove još nebeski kočijaš. Voraček. onda iseku meso. i koji imaju nekog osobitog neznabožačkog traga. vetrova i bura. koji bejaše nedaleko od Štetina.[105] Čeh g. Ilija se javlja i kod Rusa. sv. Ilija pušta na njih kišu. na ostrvo sv. Žene su donele sudove. jer se tu nalazi jedan vrlo veliki hrast. Konst. ðorña. On kažnjava rñave ljude zatvarajući nebeske izvore "tako da su i sama sitna deca prinuñena lizati suh pesak".[104] Ilijin dan je u Bugarskoj prazničan dan. koji označava jedan Perunov hrast kao poljsku belegu. baveći se god. 1886. I oni se prekrste. pomeću komade . koje smo napred spomenuli u Rusiji. rakije i vina. i oni prinose na žrtvu žive tice. On po zapovesti božjoj tuče gromom zle duhove. Svaka dobija jednu malu porciju čorbe i malo mesa. Nije drsko pretpostaviti. Svečanost se završi tradicionalnim orom. U ovom predelu navodi on još mnoge ruševine crkava posvećenih sv. Porfirogenit je spomenuo kod Slovena u Rusiji[110] još jedan hrast. čije su postojanje dokazali tako jasno stari ruski pisani spomenici. Napred smo spomenuli onaj galicijski spomenik. veli. onda doñu i žene i deca. prekrsti se. Ilije u Javorovu na 20 km od Filipopolja. onda pristupa klanju. koji figuriraše u hramu boga Provena. Bugara i Slovenaca kao svetac groma. Izvršilac žrtve skine kapu. i bi ga sveg pojeo." Zatim pop i crkvenjak priñu s kadionicom. Pobodu strele oko drveta i na njih. Hrast je bio drvo posvećeno Perunu kao i Zevsu. Jovana. kako svet bi podeljen izmeñu sv. veliki gospodar kiše. Ilije. da se kuva. Pop osveti vodu. Kad se meso skuva. po svom običaju. On pripoveda jedno putovanje Rusa po Dnjestru. kao da u njemu stanuje bog. Petra i sv. tako isto učine i svi prisutni.

Svetovid je bio veliki bog Slovena na ostrvu Rujnu. i pored vatre javljaju se neki fantastični oblaci. Naročito obožavaju i poštuju hram ovoga boga. To nam svedoči Helmold u gl. mesa i svega onoga što imaju. Hajek zaslužuje malo poverenja u svemu što se odnosi na čistu istoriju. čita sudbinu. Svetovid . koja nije postojala u prvobitno doba. kita drveta[113] i nema ničega zajedničkoga sa idejom o grmu. ne dopuštaju da se u nj olako kunu. prinose mu. Kod Srba se jedna vrsta hrasta zove grm. Helmold. za vreme zime. Na drugom mestu[115] Helmold priča kako je 1168. ako nisu prineli na žrtvu štogod skupocenije od svoje robe. pristanu na sve što je tražio. da je ovde narodna etimologija uspostavila neku bliskost. On priča (iz god. onaj koji je davao najslavnije pobede. uništi mu kultus.(Svantovit) Ako je Perun bio veliki bog kijevske i novgorodske Rusije. oni mogu obaviti svoju trgovinu". To je onaj Bog. koga odreñuju kockom. On razori i njegov hram. Da bi mu i naročitu poštu ukazali. koga su obožavali svi Sloveni. da se iseče na komade. Malo dalje.[116] Katkada oni prinašahu na žrtvu i po kojeg hrišćanina. da bi se otkupili. Pa je ipak mogućno. po običaju. koji. lože vatru pored jednog velikog hrasta. a kralj i narod zavise do njega. da im se proriče.[114] Sa sviju strana oblasti dolaze tu Sloveni. Drugi bogovi su pored njega tek polubogovi. bog zemlje Rujana.[112] Pozitivno se ovo drvo spominje u Hajekovoj hronici (XVI vek). uznosi još važnost Svetovidovog kultusa: "On je bio prvi meñu svim slovenskim bogovima. a stanovnici. Tek posle ove žrtve. identifikuje Svetovida sa Svetim Vidom ili Gijem (Guy). i opljačka sve njegovo blago.hleba. Tako su viñali još u naše vreme ne samo Vagrince. da mu se donese jedan vrlo stari idol Svetovida.[111] Češki hroničar Kozma. i da se baci u vatru. On zavisi od sudbinv. izvikujući Svetovida bogom nad bogovima. da mu se oko vrata veže konopac. Jedan drugi češki spomenik. da je sravnite sa korenom grm . danski kralj Valdemar napao s velikom vojskom i znatnom flotom na ostrvo Rujan. ne mogu ni prodati ni kupiti što. čija su proricanja najizvesnija. koji brižljivo izbegava svaki malo tačniji detalj o neznabožačkom kultusu. svoje hronike: "meñu mnogobrojnim slovenskim bogovima gospodari Svetovid (Zvantevith).od grmeti. niti da se pristup u nj umrlja ma čim i u samom ratu. ili ih ostaviti žive. koji je proricao najizvesnija proricanja. Sem toga slahu mu svake godine iz sviju slovenskih krajeva razne darove za žrtvu. ali ne spominje hrast. Česi. kao što ćemo malo posle videti. kako svake godine šalju darove na Rujan. On naredi. on znači skup. No on je možda bio bolje informisan o narodnim verovanjima. Jer sveštenik tumači proricanja. Kod njih je kralj prema svešteniku u malom poštovanju. Trgovci koji dolaze u ovu zemlju. Ova vas reč goni. i tvrñahu. govori samo o kultusu gajevv i drvetv (lucos et arbores) ne beležeći naročito hrast. 991) da na bregu Petrinu (Lorenzberg) koji gospodari u Pragu levom obalom Vltave. 52. omilijar praškog vladike.. Osvojio ostrvo. pa zapovedi. isto tako spominje kultus gajeva i drveta. i šalju štogod za žrtvu. Onda vuku kocku da li treba zaklati tice i pojesti ih. da se . već i sve slovenske oblasti.. Ali gr'm'' i staroslovenskom ima mnogo opštiji smisao. na žrtvu svake godine po jednog hrišćanina.

[118] "U nj se ulazi samo kroz jedna vrata. Kultus Svetovidov spominje još i Saks Gramatik: "Beše kod Slovena u Arkoni na Rujnu jedan idol koji su obožavali naročito uroñenici i narod iz okoline. i ispituje: da li se tečnost u sudu smanjila od ranije obeleženog znaka. no lažno je prozvan imenom sveti Vid. kad se skupi svet pred vratima. koji drže četiri koca. Idol bejaše sagrañen od raznih drveta i tako vešto spojenih. u protivnom slučaju predskazuje izobilnost. na kome se uzdizaše jedan vrlo lep drveni hram. on je brižljivo očistio metlom sav hram. unutrašnja je sastavljena iz zastora. i pita narod. Noge se opirahu o zemlju. svake godine ga sveštenik puni vinom (mero). Jedna mantija pokriva idolovo telo i spušta se do nogu. a sa spoljnom ogradom se dodirivaše samo krovom. Spoljašnost ovoga hrama bila je ukrašena divnim grubo obojenim drvorezom (accurato celamine) koji predstavlja razne predmete". mnogo veći nego u prirodi. koji protivno običaju zemlje nosi bradu i vrlo dugu kosu.Jedan deo zlata i srebra otetog od neprijatelja sipaše se u Svetovidovu riznicu" (I. posut medom. sedlo i drugi razni znaci božanstva. pazeći dobro da ne diše dok je tu."[117] Još dalje on opisuje hram u Arkoni: "u sred grada bejaše jedno mesto. gde on takoñe jedini ima pravo ući. koji u sebi skrivaše. da mu nudi da pije. Dan pre te svečanosti. on predskazivaše žetvu te godine. Odavši kipu poštovanje. poštovan ne samo po veličanstvenosti njegovog kultusa. 38). u desnoj ruci držaše jedan rog spravljen od raznih metala. Naročito se divljahu jednom kolosalnom maču. Onda odjednom proguta sve ono što je bilo u sudu. Kad mu treba da udiše vazduh. čineći. kako je za nju bio utvrñen". skupi se gomila naroda ispred hrama. Ako odgovore da ga vide. onda on predskazuje oskudicu. pa metne u desnu idolovu ruku. Brada je obrijana.[121] "Sutradan. i svi učestvuju u ovoj velikoj religioznoj gozbi. "Posle ovoga donesu pred kip jedan okrugao i kao stas čovečiji visok kolač. Jedanput u godini.[119] dve spreda. čija kanija i balčak behu od srebra i vrlo značajno izrezani. Sveštenik. počne onda od njega svečanim prizivanjem tražiti svakojaka dobra za sebe i za otadžbinu. kad se sabere letina. i spreda i pozadi jedna izgleda da gleda na desnu. pa prinesu na žrtvu životinjske glave. "Evo kako se svetkovaše veliki praznik ovoga idola. da li će biti malo ili mnogo koristi od zemaljskih proizvoda. jedini je imao pravo da uñe u svetilište.bogovima naročito dopadala hrišćanska krv. on izjavi želju: da ga dogodine ne vide. Leva ruka drži jedan luk spušten niz telo. da li ga vide. kosa ošišana. sveštenik zañe iza kolača. a druga na levu stranu. bogatstvo i slavu za grañane. istrči na vrata. U zgradi bejaše grdan idol. ali se ne vidi. a dve s leña. Po ovim znacima on unapred obaveštava. imañaše četiri vrata i četiri glave. Oko samog hrama bejaše dvostruka ograda: spoljna je ograda bila pokrivena crvenim krovom. da božanstvo ne bi bilo okuženo dodirom jednog čovečijeg daha. kao što nose Rujani. Ako jeste. pa napuni rog novim pićem. . ponovo ga napuni. "Pored idola vidi se: jedna uzda. pop (žrec) uzme sud iz idolovih ruku. da se sastavak mogaše primetiti tek posle najpažljivijeg ispitivanja. nego i po idolu.[120] i po stanju ovoga pića. Zatim to piće od prošle godine prospe po nogama idolovim u vidu prelivanja žrtve. Ova želja znači: ne da popova ili . siromaštvo u proizvodima u idućoj godini.

Isto tako rade i sa pohodima na more i svima ostalim preduzećima. kako uteče iz hrama i obliku jedne crne životinje. Po pričanju Rujana. koje su kupili revnosni prosioci. poverava se čuvanju sveštenikovom. sveštenici nameste ispred hrama trostruki red kopalja. koje Svetovidu beše posvećeno. dobijaše ih isto tako i od pograničnih kraljeva.[122] Zatim pozdravi narod u ime idola. drugi ga ismejavahu. Veličanstvo Bog. na ovaj način[123] kad je reč: da li treba ili ne treba preduzimati kakav rat. stiñahu se. jer bi tada neznabošci verovali da se njihov bog sveti. naravno. oni zapovediše najamnicima stranim i zarobljenicima. i sveštenik dovede konja. da preñe preko kopalja.. Bejaše greh iščupati mu iz grive ili repa i jednu dlaku. za to obesvećenje svoje vere. ljuto kazniti sve one. Popu dodeljuju trećinu plena kao da je on doprineo pobedi. Čuli su se najrazličniji žagori. da su od nje sve komadi otpadali. i da ga izvuku iz grada. Tako danski kralj Sveno. on bi kažnjen tragičnom smrću. Sad kad hoće da krenu u rat. Kad bi uveče. da bi ga za se zadobio." . da idola uvežu konopcima. da je bolje. I ti pokloni behu katkada pravo oskvrnjenje vere. onda je srećan znak za ishod rata. Tu su se gomilali i svi državni i privatni pokloni. pretpostavljajući na taj način tuñu veru svojoj. već da je dogodišnja žetva obilnija. Najpoštenije. da ostane postojan u svojoj pobožnosti i u prinašanju žrtava. Najedanput spaziše jednoga zlog duha. Samo ga je sveštenik hrama mogao pasti i opremati.. Njih su opsluživali sveštenici nižeg reda. ako poñe levom nogom odmah se okanu polaska. Verovali su da će Nj.. Za svoju službu on ima tri stotine konja i toliko konjanika. imañaše svog konja bele boje. kao da je dugo jurio po polju. Za sebe on (kip-bog). Sve što se oružjem ili krañom zadobije. Ovaj bog imañaše još hramova u mnogo mesta. priloži mu jedan skupocen sud. No na ovim gozbama povrediti umerenost i trezvenost (prejesti se i napiti se). misleći.[124] Opisavši idole i sve pojedinosti o njegovom kultusu. da obore boga. kuvari ga razlupaše. Svi ljudi i žene daju svake godine za kultus bogu po jedan novčić.. Zatim vežu dva koplja koso sa šiljcima dole. koji se usude na nj dići ruke. da ga (hram) razore. On pravi zastave i ukrase (metalne). Ovaj kip. što se njihov bog tako vreña. usled kakvog verskog straha. znači učiniti akt pobožnosti. i čuvati se da kip pri padu ne prignjavi koga. Idol pade. u kojima bejaše dosta srebra i upotrebljive materije. Pljačku čuvahu u sanducima. gde ga je grdna gomila sveta ljubopitno posmatrala. Isti konj služio je i za gatanje. Idol bi odvučen u polje. Jedni žaljahu. najpre obave svečane molitve. koji dobijaše darove iz cele Slavije. Glavni razlog za ovo verovanje bejaše ovaj: Često ujutru konj bejaše sav kaljav i znojav. koju je vlaga tako iskvarila. kako su ga Danci razorili[125] "Kralj bejaše poslao Esberna i Svena. isekoše u komade. jedu meso životinja na žrtvu prinesenih. koga su tako dugo obožavali. da njime lože vatru. Svetovid (tako se zove ovaj idol) ratuje protivu neprijatelja jašući na ovome konju. One ih tada navedu i na neumerenost. da ova prezrena lica izlože njegovom gnevu. opomene ga. No docnije. "Ostatak dana posvećen je gozbi. Morali su uzeti gvožñe.narodna sreća dogodine bude bolja.. Po zidovima hrama beše i životinjskih rogova. Saks Gramatik priča. Ali. što su se dali tako dugi niz godina zavaravati tako grubim kultusom. Rujani su zatim morali predati i sve blago.. Poñe li on sad pri preskakanju desnom nogom. Narediše stanovnicima. a zato mu obećava izvesnu nagradu u pobedi na suhu i na moru. Hram bejaše ukrašen purpurnom materijom.

Propovednici koji doñoše iz ove obitelji. napraviše mu i jedan veliki kip. Uskoro zatim Rujani ostaviše svetlost istine.I Knytlinga Saga (Historia Knytidarum) daje nam skoro iste pojedinosti. bog zemlje Rujana. str. te tako služahu pre stvorenju nego tvorcu. nekada ponudio zemlju Rujana dobrosrećnom Vidu korvejskom. Adam Bremenski. preobratiše. da Svetovid. Na ovaj način.[131] jer ovog istog sv. Ovde dolaze radi pitanja proroštva iz sviju slovenskih krajeva. i ako se Helmold poziva na veterum antiqua relatio. I nema pod nebom varvara. koga mi ispovedamo kao mučenika. predmet jednog vrlo brižljivoga kultusa. i opljačkali crkvu. Gija: "U vreme cara Ludvika II.[126] Helmold i Saks slažu se u označavanju Svetovida kao velikog boga na ostrvu Rujnu. jer on bejaše osnovalac ovoga manastira. Vida. koja su razdeljena po oblastima i kneževinama. Ovo se praznoverje tako utvrdi."[129] Po Helmoldu bi dakle ime Svetovid bilo prosto promena imena Sanctus Vitus: neznabožački bog zamenio bi bio dakle hrišćanskog sveca. tj. Stanovnici poštuju sveštenika (žreca) ne manje od kralja. Helmold neće da traži i da nañe. Rujani su obožavali boga Svetovida. da razlupa idola Svanteviz-a. rujanski narod u hrišćanstvo. kome su oni posvetili čak i hram i jednog idola. pleme Rujani beše najupornije u svome mraku bezverja. Jer tog sv. kako su Danci osvojili Rujane. Jer . i o njegovom preobraćanju u neznabožačkoga boga. i padoše još u goru zabludu nego dotle što behu. slugu Hristovoga. da je Ludvik. Vida (Sanctus Vitus) ili sv. oni počeše obožavati kao boga. od koga je Helmold pozajmio sve glavnije podatke o ostrvu Rujnu (I. Vida koga mi zovemo slugom božjim. zato što su u njegovu korist okrenuli ime sv. "Od sviju slovenskih plemena. Ebojevom sinu. oko polovine IX veka kaluñeri iz Korveja (Corvey)[128] prodreše na Rujan. No naskoro Rujani prognaše sveštenike. Kralj naredi Soniju (Sonius). i koga oni priznavahu kao prvoga izmeñu sviju svojih bogova. pretpostavljajući stvorenje tvorcu. Oni propovedaše slovo božje. Po Velkelu (Voelkel)[133] obe ove priče bile bi izmišljene u XII veku. 2) ne spominje ništa o pridobijanju ostrva od strane korvejskih kaluñera u IX veku. koje su ime uneli u njih korvejski kaluñeri. kako je bilo starije ime toga tako popularnoga boga. po Helmoldu i Saksu Gramatiku. porušili njegov hram. pa tada i žrtve prinose. o unošenju kultusa sv. i podigoše jedno svetilište u čast našeg Gospoda Isusa Hrista i sv. (Cf. Vida. Oni se ponose i slave samo imenom sv. 508: servitutem superstitione mutarunt instituto domi simulacro. Od vremena kada su se prvi put odrekli vere hrišćanske ovo praznoverje je ostalo kod Rujana sve do naših dana. ono u njemu ostade do naših dana. razlupali idola Svetovidovog. U II knj. dakle. 444) da najposećeniji hram u Arkoni nosaše bez prava ime sv.. Vida. zaštitnika Korveja. i da opljačka hram. i vratiše se svojoj veri. quod sancti viti vocabulo censuerunt).[127] Obojica se isto tako slažu i u objašnjenju toga imena imenom hrišćanskog sveca sv. Vida. Ovu zapovest izvrši vladika Sven i Sonije. oni ga poštovahu kao boga."[132] Saks Gramatik sa svoje strane tvrdi (str.[130] Jedan dosta nejasan glas priča.. glavi XII priča ukratko. i osnovaše tamo jednu oratoriju u čast mučenika Vida. koji bi gore mrzeli hrišćane i sveštenike kao ovi ljudi. veli. Vida. sin Karlov. Vida. postade prvim bogom svih Slovena itd. gde beše glavno ognjište zablude i sedište idolopoklonstva. čijem kultusu bi posvećena cela oblast. da uñe u arkonsku tvrñavu i grad.

[140] Češka Kozmina hronika (XI . Goztivit) oca Borivojevog. Ime Zjemovid nalazi se na više mesta u istoriji poljskoj. kod Eba i Herborda. i tek ga nestaje u XV v. da bi što lakše poučio one Slovene. osobito stihovna hronika Dalimilova (na češkom). Vida.Ruñevid. da su oni to ime Vid davali i drugim bogovima. Vida. uz god. govoreći: ukri volsa. pošto je objasnio sadržinu. već naprotiv.). čiji ostaci behu izneseni iz francuske pikardijske Korbije u germansku Novu Korbiju (Nova Corbeia germanica). preobraćeni u kultus sv.znači svet. Vida.O ovim bogovima govorićemo docnije. legendarni poljski knez. da nikakva druga žrtva ne beše njegovom bogu prijatnija. ili za koje mišljaše. 97.umesto da ponove sa sveštenikom κύριε έλείσον. koje beše preobratio. i sveštenik tvrñaše.jfva (drvo) je u žbunu. onda šta predstavlja? Prvi deo reči nije sumnjiv. Ima razloga. i naredio Slovenima da ih pevaju. želeći time očuvati svoj uticaj. Nastavak vit naročito je pobudio oštroumnost etimologičara. da tako Bozo govori. svent . tj na latinskom: eleri stat in frutectum . prinošeni su Svetovidu na žrtvu katkada i po koji hrišćani. Nemački sveštenik Bozo. prvog vojvodu češkog kao hrišćanina. izvrnuti domišljanja Helmoldova i Saksova. Vida. gl. što zaista znači u prevodu svet-i. da se taj nastavak susreće u hrpi osobenih imenica slovenskih. ova zbrka imena vrlo su česta u srednjem veku.[141] .[136] i jednoga koji se zove Rugievitus[137] . ovo ime pominju i drugi češki hroničari. On je dabome drukčije govorio". biografa Otona Bamberškog. Rujanski Sloveni su mogli tako isto parodirati i ime Sanctus Vitus praveći od njega ime Svetovid. ali nije ni malo verovatno. I oni govorahu. koje smo napred naveli. da ga zasebno objasne. Kad nastavak -vid (vit ili vith) ne predstavlja ime sv. I. da veliki narodni bog dobije ime jednog hrišćanskog sveca? Po samom Helmoldovom svedočanstvu. Mržnja baltičkih Slovena prema hrišćanstvu bila je duboka.) spominje češkoga kneza Hostivida (Hostivit. preokrenuli ovoga sveca u neznabožačko božanstvo. Nisu to neznabošci. čije ime beše istovetno. koji su. Ove pobožne laži i lukavstva. još manje verovatno. Titmar navodi jednu zanimljivu anegdotu (Chronicon II. beše ispisao slovenske molitve. Je li mogućno. da su preobraćeni u hrišćanstvo. Oni su zaista imali u svojim rukama sv. da su oni to ime definitivno usvojili kao ime svog narodnog boga.XII v. Uostalom mi nalazimo kod Saksa jednog boga Porevithus-a. ne primećujući. našavši već gotov kultus Svetovidov.[135] Sloveni su voleli ismejavati hrišćanske stvari. spominje se u Galovoj hronici (Gallus. Semovid?(Semovith ili Semovithan). Ovde se mi nalazimo pred jednom prostom sličnošću. .[134] One objašnjavaju zamenu kultusa Svetovidovog kultusom sv. nalazimo boga Nerovith-a ili Gerovith-a. koji su se očajnički trudili. naročito kod vladalaca Mazovije. Ovi obešenjaci tada iz podsmeha parodirahu ove reči. 37.korvejskih kaluñeri su i mnogo štošta drugog malo opravdanoga izmišljali i tražili da im lakoverni svet veruje. mislim.[139] Pa iako po spoljašnosti izgleda da je tako ipak ova reč nema nikakve veze sa latinskim sanctus. kaluñeri su. Nju su održavali zainteresovani sveštenici. Njihov religiozni fanatizam isključuje potpuno ovu hipotezu.[138] . III) iz XII veka. knj. Hostiwyt. pokušali zameniti ga svecem.

kako sveštenik. svojstva koja se Svetovidu pripisivahu. Ovo ime ne izgleda slovensko. Sva su ova imena slovenska. iz straha.[145] Ovo se tumačenje ne bi moglo fonetički objasniti. kao što se držalo i za nemačko heilig. Vitomisl. da mu ovu hipotezu potvrñuje onaj gore navedeni odlomak Saksa Gramatika. koji znači: reč. da nečistim dahom okuži idole. Njega nestade. kao simbol rata. . tumači Svantovit-a imenom lumen. deus terrae Rugianorum. Arekonda. Svetovidov hram je bio podignut u gradu. koje se zove Liudevitus. bog rata. koje smo i napred naveli: "Szvantovit. da slog vit predstavlja koren vit ili vkt. konjanik. Knez Tetislav je primio hrišćanstvo. Vitoslav. Saks Gramatik bez sumnje ne bi propustio i to ispričati. jedno za drugim. Njemu se čini. koji čisti svetilište u Arkoni. da čini proricanja."vejati". Tako je Svetovid. jak. po kome se imenu i cela oblast tako prozvala. najverovatnije mi se čini ono. Krek[146] vezuje vit za koren vi. Ova podudarnost po svoj prilici nije sasvim slučajna. Opet ponavljam. savetom. kao što se po navodima Helmoldovim i Saksa Gramatika može suditi. koje veli. izvestan. behu najraznovrsnija. 15. jula 1168.[149] Ne zna se šta je bilo sa glavnim idolovim sveštenikom. u lingvističkom pogledu. Dobrovski je od vit skraćeno od vitenz napravio reč značenja: vitez. koji priča. zavisahu takoñe od njega. i nemogućno ih je objasniti imenom sveca Vida. ve . koja su predložena. gde se govori o jednom licu. Docnije g.vit: Vitadrag. Ono tumačenje koje je dugo vredelo. ili sasvim prosto jedan hrišćanski svetac preobraćen u neznabožačkoga idola. nije naodmet navesti i druga predložena tumačenja. Da se i on pokrstio."[143] Ovo mi tumačenje izgleda najverovatnije. bog snažan i veseo. i rog za piće. Arcon. U isto vreme on držaše jedan luk. u Nemačkoj. bog koji čini proricanja. Vitodrag.[147] Arkon.(duvati) . siguran. inter omnia numina Slavorum primatum obtinuit clarior ut victoriis. uspeh ratnih ili trgovačkih preduzeća. Vida. Hram u Arkoni razorio je danski kralj Valdemar. Svantovit je za nj moćni dah. To beše baš onaj dan kad crkva slavljaše sv. i još mu se ne zna poreklo. bogatstvo žetve.[148] U drugim tekstovima nalaze se oblici: Arekunda. ono što vit tumači proricanjem. On se ne zadovoljavaše samo. rušeći baš toga dana njihovu veliku narodnu svetinju. Uostalom.[142] U istorijskim spomenicima Južnih Slovena nalazimo jednako jedno za drugim razna imena sa . već prosto jedna utvrñena ograda koja opkoljavaše hram. efficacior in responsis. koji Saks Gramatik zove Archon. od sviju ovih tumačenja najverovatnije mi se čini. Izmeñu mnogobrojnih tumačenja. bog vetra. po raznim tumačenjima: bog sunca. To je jedan slovenski knez iz Donje Poljske. Ime Svantovit moglo bi se tada objasniti Helmoldovim rečima. Ne vidi se.Slog vid (vit) nalazi se još i kod Eginarda (Eginard) u Analima i u Životu cara Ludvika. kako bi slovo s iščezlo. Danci su polagali na to da frapiraju neznabožačku osetljivost. Možda je pre toga značio. Vitomir. ne sme unutra disati. Svent je dobio značenje svet pod uticajem hrišćanstva. ili je bio ubijen u toj borbi.[144] No mi smo ovde u oblasti samih hipoteza. i predloženo još početkom XVI v. Upravo reći to nije bio grad.

[150] da ispita ostrvske starine. kako se posmatraju. što se njegova lažnost starala. da Svetovid imañaše četiri glave. blizu Husjatina u istočnoj Galiciji. da se u crkvi u Altenkirhenu može videti stari Svetovidov lik. Idol ovaj. Iako tačno ne odgovara liku. te sličnosti mogu ili potvrditi ili osumnjičiti njegovu autentičnost.[154] Jer baš ove pojedinosti (naročito konj) čine ovo otkriće vrlo sumnjivim. beše smislio. da ode i uzme idola. da se nalazi jedan Svetovidov lik u jednom idolu. za god. Lik sa stenom je okrenut zemlji. i ponudi mu ovaj interesantan prilog za njegovu zbirku. Ako se mi nalazimo pred jednim falsifikatom iz XIX veka. Prema tome. koju opet drži jedno lice pokleknulo na kolena. I poljski arheolozi nisu se ustezali izjednačiti ovaj pronalazak u Zbruču (Zbrucz) sa idolom koji je opisao Saks Gramatik. Altenkirhen je. da mu da sve prideve istinitoga . Beleška grofa Potockog i izveštaj g. Na žalost. Pod crkvenim tremom uzidano je u zid neko kamenje. Na sva četiri lica-strane nacrtane su i ruke u reljefu. koji je pre petnaest godina posetio ovo ostrvo.) On ni najmanje ne odgovara opisu Saksa Gramatika. a druga rog za piće. koji je pre pola veka nañen u Galiciji. Ona predstavlja jedno lice. i ne može se videti šta ima s druge strane. ništa ne bismo imali protivu toga. očevidno jedna od prvih hrišćanskih svetinja na ostrvu. Po računu jednog Češkog naučnika. posle jedne velike suše u reci Zbruču. I danas se još tvrdi. stena je. (Vidi snimke na kraju knjige. Izvajarena je na jednom silicijskom krečnjaku. pod kojim se imenom i danas još navodi s razlogom ili bez razloga. neke pojedinosti mu naglašavaju ime Svetovid. a nalazi se spomen o njemu i u hrpi drugih spomenika.[152] To je jedna četvrtasta statua sa četiri glave sve pod jednom kapom. koje na grudima drži ogroman sud za piće. Društvo naloži jednom svom članu. uzidana u zid. na imanju Kocubinskoga. njegov današnji prostor Arkone ne zauzima ni četvrtinu prvobitne klasične veličine. Na jednom licu desna ruka drži neku vrstu prstena. onda je sasvim prirodno. prilikom šestogodišnjice razorenja Arkone bi odreñena jedna arheološka komisija. A mi znamo. ima samo jednu glavu. Pa i lice koju figura predstavlja na steni. no ako nam tu namestite toga Turčina. Visoka je otprilike osam stopa (2 m 70 cm). Na jednom liku vidi se jedna sablja i jedan konj. vele stanovnici. kao što rekoh. inžinjeru Teofilu Zebravskom. one stoje na jednom bareljefu. Jedan mu seljak reče: "Kad bi to bio kakav svetac. Zebravski saopštava nekolike interesantnosti. kako se pobeñeni paganizam ponižava pred hrišćanstvom. da ga namesti na jednoj humci. Zebravskoga štampani su u Godišnjaku (Rocznik) učenog društva. 1852. Grof Potocki. Na taj način se neke pojedinosti podudaraju sa onima koje nam je dao Saks Gramatik. vrsta jedne karijatide. (O tom rogu govori i Saks Gramatik. Ona je našla malo stvari.Godine 1868. Grof Micislav Potocki izvesti o ovom pronalasku Učeno Društvo u Krakovu (Towarzystwo naukowe).[151] Mislilo se. koje mu svake tri godine odnosi po čitav metar. naravno. sopstvenik Kocubinskovog dobra. Taj bi idol bio nañen 1848. ne imañaše nikakvog natpisa.)[153] Na trima licima vide se neke prividne noge. Desna ruka uzdignuta naslanja se na levu sisu. kao što i ime kaže. koji predstavlja ženu (ili dete). god. Samo ostrvo mnogo je oronjeno talasima Baltičkog mora. ipak ovaj lik ima sličnosti sa tim opisom. da pokaže. mi ćemo ga u komade razlupati". leva ruka stoji skoro u visini pupka. na kome se vidi izrezana jedna ljudska figura. kako su nestali mnogi neznabožački spomenici. koji je Saks opisao. Na dvama likovima ruke ne drže ništa. gde je nañen idol. dugačka odprilike tri stope.

da je on predvodio u ratu. da ga tako s idolom vuku. runsko kamenje u Mikorzinu (Miekorzyn)[156]. qui lingua latina Mars dicitur. i tvrñaše. Saks Gramatik nam je opisao idola Ruñevida (rujanskoga Vida) koji je bio obožavan u varoši Karentini (Karentina)." Kao bog ovaj idol ima i suviše ukrasa. nesrećnim ili nepravedno gonjenim narodima treba stvoriti plemićke titule! S druge strane g. Bio je toliko visok. da su postojale karijatide? Gornji deo podseća na opis Saksa Gramatika. koji ga je opisao i reprodukovao u svom delu o slovenskom idolopoklonstvu. koji su najzad možda i njegove varijante. Danci mu sekirama izlomiše noge (on beše od hrastovog drveta). Saks Gramatik uporeñivaše Ruñevida sa Marsom. [155] Svetovid iz Galicije hladnije je prošao kod ostalih Slovena. da je mitolog. U istoriji Slovena XIX veka imaćemo ih još takvih. promeniše svoje obožavanje u prezrenje. a uroñenici. profesor krakovskog univerziteta g. i našli idola u žalosnom stanju. i ima debeo sloj ilovače na postamentu.[157] Pored Svetovida treba staviti još neka slična božanstva. da on ne vidi razloga za fabrikovanje toga idola. Da bi se uverio u istinitost ovoga galicijskoga spomenika.Gerovit . koje je nemoguće objasniti. jedva mogao dotaći u bradu svojom sekiricom. videvši njegovu nemoć. To beše idol sa sedam glava. Uostalom nije u ovoga idola bilo ničega prijatnog za oko. i da ga spale. Pored Ruñevidovog svetilišta nalazaše se i Porevidov hram (Porevit). sablja podseća na jedan oblik poljske sablje -karabele". Bog pade. piše mi.Svetovida. a na grudima mu bejaše gomila tičijeg ñubreta. u desnoj ruci drži mač.[158] Ovaj je bog imao pet glava. Ove se prevare objašnjavaju najviše sračunjenim patriotizmom. Beaudouin de Courtenay. veli ironično Saks Gramatik. Moj učeni kolega. nec minus trahentes rubore quam pondere vexavit. Vajarski posao je bio vrlo grub. da im se uzmu ruke. ali ne nosaše oružje. da je ovaj idol morao stajati hiljadu godina u vodi. Na žalost prilvički idoli.[159] Najzad i biografi Otona Bamberškog navode da je postojao i jedan bog zvan Herovith . i naredi Karentinjanima. Meñutim ništa od svega ovoga nije bilo. koju obično uza se nosaše. a naročito od Lelevelja. i koja izgledaju srodna i arkonskom bogu. ozgo talasima zapljuskivan i izlizan. saopštava mi sledeće: "tvrdi se. Najnoviji mitografi Krek i Mahal o njemu ne govore ništa. U borama njegovih lica (sub oris eius lineamentis) laste behu napravile svoja gnjezda. Sveno. kao očevidni falsifikati. kad su Danci prodrli u svetilište. bojahu se. a sedam drugih mačeva vise mu o pojasu. pope se na idola. Struk mu je bio deblji no u čoveka. da ga je vladika Apsalon. ako učine to svetotastvo. noge ili jezik. i kojega on zove deus . Primljen oduševljeno od Poljaka. Apsalon naredi da ga kao i Porenucija odnesu izvan grada. Zašto je Swiatovit (?) postojao ujedno i kao čovek i kao žena? (Jedan lik nosi dojke vrlo nabubrele).i danas su poznati. koja se završavaju na vitvid. Ali to je baš ta sumnjiva okolnost. duboko je bio u nju zagnjuren. dižući se na prste. da bi im pokazao koliko treba prezirati ove bogove. On je stajao u jednom svetilištu zastrtom dvema crvenim zavesama. da im za to neće ništa biti. Apsalon ih uveri.Gerovid. direktor Osolinskog muzeja (ossolinski) u Lvovu (Lembergu). Stanovnici se dugo ustezahu izvršiti tu naredbu. Kentržinski. koji se uostalom i ne razmeće. Da li su i kod nas znali pre hiljadu godina. ja sam poveo jednu istragu.

da je to neki kameni kip. G. sastao sam se u banji Ivoniću (Iwonicz) sa g. Još nešto o otkriću idola u Zbruču G. jahao sam duž Zbruča. Tu je reka bila dosta duboka. E." Na samu pojavu štita. U hramu posvećenom Gerovidu visio je i jedan užasno veliki štit. Jedan nemački sveštenik dohvati ga jednoga dana. 13. samo homonimi sv. Smestismo je u jedno dvorište ispod ladnjaka. koji nijedan veliki smrtni ne smeñaše ni dirnuti. Pavlović" . inžinjerom. Pavlović iz Lvova. oni begahu od njega. Izgledao mi je neobičan. Boja statue je bila potpuno bela. Kad vladika Oton doñe pred ovaj grad. proveo sam neko vreme u Lickovu.[161] Vrlo je teško dopustiti. Malo kasnije bio sam prinuñen na duže ostaviti zemlju. Havolini (Havoliens) slavljahu početkom aprila jedan praznik u čast njegovu. Trebalo je upotrebiti za taj posao šest pari volova. E. da na prvi pogled nisam mogao raspoznati ni oblik ni veličinu predmeta. Jednoga dana. ili ničice padahu na zemlju. Spazih na površini nešto. intendanta Kavlovskog. i kad god bi ga nosili ispred ratnika. Na taj način Potocki je sebi nepravo pripisao ulogu pronalazača. i zahvaljujući samo toj predrasudi. Bili su mu posvetili jedan hram. direktor muzeja Osolinski u Lvovu (Lembergu) izvoleo je za me povesti istragu o okolnostima. što mi ličaše na kapu. Korvinom. no posle nekoliko dana mnogo je potamnela.militiae (Ebo[160] možda misli na prost latinski guerra). što je ruska straža odatle bila dosta daleko. izmeñu Husjatina. u Podoliji. na kome se još danas vide ruševine. usled duge suše. usled političkih okolnosti. Lvov. koji mi je ispričao ovo: God. reke bejahu presušile. "Pri kraju svoga života Bijenkovski se bio obratio stalnom odboru. Koristih se time. na dobru Konstantina Zaborovskog. koju ja prevodim od reči do reči: "God 1873. Misleći da će tu biti kakav udavljenik. Viñaše se s dna vode dijagonalno nagnut od ruske obale ka galicijskoj. januara 1896. koju je bio učinio arheologiji. da dobije kakvu nagradu za uslugu. nañe ga sveg zastavama zastrtog iz želje: da se što bolje proslavi praznik u počast Gerovida. vidim. Gerovida su tako isto obožavali i u Velegostu (Holagosta. god. 1848. Kad je bila na zemlji videsmo. u kojima je nañen zbručki idol. gde je stajala sve dotle dokle je sopstvenik nije predao Micislavu Potockom. Kip je taj pronašao g. Ne znam da li ju je dobio. da ga izvučem iz vode uz pomoć g. i ja se reših. kad smo je izvukli. koji sada stanuje u Lvovu. Kentržinski. Volgast) na obali Pijene (Odrine pritočice). meseca avgusta. čuvaru starina u Galiciji. napisao mi je ovu belešku. Vida Korvejskog. on im je donosio pobedu. on je bio samo darodavac. koji su imali grdne muke dok su statuu izvukli iz vode. skočim u vodu. da su sva ova imena tako razne fizionomije i atributa. da nema donjeg dela. nedaleko od brega Miodobor. koji ga je i objavio. Bijenkovski. došav do toga predmeta. "on je mogao umaći gonjenju neznabožaca. koji je potom sam ponudio Učenom Društvu u Krakovu. Satanova i Tauska. Posvećen je bogu Gerovidu. a beše i takav vir.

Trojan Trajan. Kaluñer Jakov priča (XI vek) u svojoj biografiji sv. nalazi se pored Peruna još i Volos. jer su se izjednačili i ime i svi atributi mitskoga lica. pa ga sasvim prosto zamenjuje sa sv.[167] U ruskoj folkloristici i do danas se održalo ime Veles .Stribog. Vlasija. nešto što bi moglo značiti boga prostaka. isto onako kako se Perun pomešao sa sv. Horzom (Hrzom) i Perunom. da je bilo Volosa .Velesa kao neznabožačkoga boga. Vladimira.Svarog.Mokoš. . Ilijom. Ma šta da znači. .Volos. . izgleda. .Simargl. Vlasijem.[162] Ne vidi se jasno.Horz. kako su neki hteli iz sv. zašto je pored jednoga boga gromovnika prizvan i ovaj bog stada. Isti oblik Veles nalazi se još i u "Slovu o polku Igorovu". Dažbog. prema kome se ja.) ovaj bi apostol bio porušio u ovoj varoši [164] jednoga kamenog idola boga Velesa (sic). . da li ove reči "bog stada" nisu pod perom hrišćanskoga hroničara jedan prezrivi atribut. držim u najvećoj rezervi. ruska i balkanska predanja Volos . Blez .Glava četvrta Volos u Rusiji i Veles u Češkoj. prema kome su obližnji Finci imali osobitog poštovanja.Vlasije (Blaise) . zaštitnika stada. Naravno isto onako. glupaka (ruska reč skol' . Svarožić . i.Suarasici. .Veles U ugovoru koji smo napred spomenuli. Volos se nalazi i u drugim staroslovenskim ruskim spomenicima. Po biografu Avramovu iz Rostova (XII v. bog stada. .[163] kako ovaj vladalac beše naredio. kao što se zna. kao jemac od strane Rusa. izjednačilo se sa imenom Sv.stoka ima u ruskom ovaj dvojaki smisao). Mogli bismo se zapitati. da se jedan Volosov idol baci u reku Počajnu.[165] Oblik "Veles" još se jedanput nalazi u jednom čuvenom grčkom spomeniku: Putovanje majke božje kroz pakao.Volos i Sv. Ovde je ovo izjednačavanje još zanimljivije. Vida izvući Svetovida.[166] Nalazi se zajedno sa Trojanom. tako i hiperkritična škola poriče.

Interesantno je samo pitanje: kako je Volos mogao postati Veles. sub voce).Po Afanasijevu. To se zove: "vezati bradu Volosovu ili Perunovu". Ne sme niko da je dirne. postavši u Češkoj po sasvim normalnim zakonima Blažej. U Grka je u tom svojstvu i poštovan. i čobanin je (Βουκόλος). Buslajev je otkrio ovu zanimljivu sitnicu.[173] Ma šta bilo.Velesom. Vlasija (Βλασιος) sa Volosom . Volos) mogao postati bogom kod neznabožačkih Slovena na Dnjepru i Volgi. Toma Rešel (XVI v. Mi ne nalazimo Velesa ni u Poljskoj ni kod Južnih Slovena. U svima ovim raznim tekstovima Veles očevidno znači: sotonu. kao što se ime Svetovid vezuje za sv. onako isto. jedan skandinavski bog Volsi. Njemu treba zahvaliti. koji je. bejaše jedno mesto.[170] Oni koji polažu na identičnost sv. ili nije znao za češki oblik Veles. ili najzad Perunova brada. i da odleti nekuda preko mora k Velesu. koje se zvaše Volosovo. Nemački tekst veli: "dass ein solche boess Weib wer ein Ganss und fluege 'ber Meer und keme nimmermehr heim". koji odgovara Priapu (Priape). uzgred budi rečeno. da se reč Veles nalazi u pisanim češkim spomenicima XV i XVI v. Vlad daje Volod. On je oteo svinjče jedne žene od jednoga proždrljivoga kurjaka.[171] smatra. Nikole. moglo dati u istom jeziku i oblik Veles. mora biti žensko. Miklošić (Etym. zaboravio. koji ga je Veles nadražio protivu mene?". Zamarski. Ja u ruskom jeziku ne znam u osobenih imenica ovakve promene.Volos.Velesa sa hrišćanskim svecima. Ne manje je zametno pitanje znati: kako je latinsko Blasius.) piše u svome prevodu knjige Jezusa Siraha (ili Ecclesiastes) od Gašpara Huberina: "Jedan čovek željaše da mu žena postane divlja guska. platnar XIV v.satanu.(Tkadleček). Vlasija podignut je na mestu. da se izbliže ispita. sv. god. ili brada sv. Nikole.[175] Njegov je kultus vrlo rasprostrt u Bugarskoj.[168] evo šta biva u trenutku kad se pristupa žetvi. gde je bio idol Volos." (beseda 1471.[172] Ova bliskost zaslužuje. Jedan je poreklom iz Cezareje u Kapadokiji. češki prevodilac veli: "da žena postane divlja guska. Jedan žetelac." Ovo je Rešelovo tumačenje ponovo naveo i jedan češki pisac XVI veka. I spomenici su dosta nejasni: "Ostavimo te grehe kod Velesa. piše jedan pisac poznat pod imenom Tkadleček . Litvanska folkloristika takoñe poznaje jednoga demona Welnes-a koji stanuje u jednoj gredi žitnice ili u ognjištu nekoga majura. uzme jednu pregrš klasja i veže. Zovu je još i Ilijna brada. da je npr.[169] Što se tiče ovoga mešanja Volosa . hrišćanstvo je moralo misliti. Ova je pregrš sveta. Ona ne označuje više neko naročito božanstvo. ali nikada Veled. Naravno onaj prvi kao čobanin jeste i zaštitnik stada. da se koristi neospornom sličnošću slovenskoga Volosa . Ova Volosova brada štiti žetvu protivu sviju zala. U staroj Rusiji. Navodi se još jedna bliskost. isto bi tako i sv. Vlasije (Vlas. primećuju. No ovo je posao skandinavskih naučnika. Wörterbuch. što . treba reč Veles ili Volos pripisati grčkom Blbsios. Slovenskim korenom zaista je teško objasniti ovo ime Veles .Velesa sa grčkim Βλάσιος. Nikola postao bog Samojeda. Izvesno je. tu beše manastir sv. a drugi je kaluñer i mučenik. Vida. da utekne preko mora. da uprkos fonetičkim teškoćama. već . i oni su mogli sobom doneti ime jednoga od svojih božanstava. na šesnaest vrsta od Vladimira.) "Kakav zao duh. g. i da se više nikada ne vraća".[174] Ima dva Vlasija. da su neki ruski pisci prodrli i u neznabožačke alogene. možda je on zamenio kakvo svetilište Volosovog kultusa. U Novgorodu hram sv. Skandinavaca bejaše mnogo u Kijevu.

imamo još mnogih spomenika o ovom božanstvu. Nalazimo ga i u staroslovenskom prevodu ðorña Hamartola. Ovo ime jugoslovenskog porekla zamenjeno je po svoj prilici imenom Horz. onda .na obalama reke Volhova deca nalaze oči crvv. njegova se ikona donese i stavi u štalu gde vlada zaraza.. Iranske reči (vidi Kreka 391) Khor. Khoreš još manje ga objašnjavaju. i idole svima ovim bogovima. Vasilija. vi delo). i po kome bi Horz bio bog sunca. koji je Sreznjevski otkrio. Evo toga teksta u prevodu: "U ovoj godini bi osnovana Ladoga. koji izmeñu ostalih predstavlja i ideju: čuvati. Da nije to sasvim prosto grčka reč:Χρύσος? I zar ovo ime nisu mogli dati kakvoj pozlaćenoj statui grčki veštaci. da je Horz isto što i Dažbog. neznabožački Perun i jevrejski Horz. 980. Njegovo svedočanstvo potvrñuju bezbrojni spomenici od XII . od kako je Jagić pokazao. Ako je ovde Apolon na mestu Horza.[180] Dažbog Osim Nestorove Hronike.XV veka. Njegovo ime ne nalazi u slovenskim jezicima dovoljnog etimološkog opravdanja. Jagić drži.rog): sveta Lucija leči bolesti očiju (lux . jer ono prvo ime ima više slovenske fizionomije. Namerno izostavljam onaj spomen u Slovu o polku Igorovu. Nestorova Hronika priča. pod god. Nekada se pokušavala vaspostaviti neka veza izmeñu ovoga čisto ruskoga boga i prideva horoš'. koja nam kaže. onda je Horz očevidno bog sunca.svetlost." G. . Dažbog. Khores. sklanjati.kraste). No ova bliskost ne može opstati. Horz Spomenici nam ne daju nikakvih podataka o ulozi i svojstvima ovoga božanstva. Tenjon leči kraste (teigne . U Rusiji prizivaju u pomoć sv. Tu ih voda izbaci. kojih je bilo tada dosta u Kijevu? Da spomenemo još jedan navod uzajmljen iz jednog lažnog spomenika. koji mi izgleda sumnjiv. da je Vladimir podigao na jednom uzvišenju. kad vlada stočna za raza. koja se takoñe zove vlas. koji znači dobar. da je knez Vladimir podigao ovom bogu jednoga idola u Kijevu. on veli: "Ima dva anñela groma. a sv.stada imaju lepo runo (vlas). gde se njegovim imenom prevodi grčka reč ήλιος.[178] Da ispitamo redom sva ova božanstva. da ovaj pridev dolazi od korena hom (chorn). staviti u red nešto. Tako je u nekim oblastima sv. On ih čuva od jedne bolesti. navodi pored Peruna (Perena) i Mokoša. 1114. i u jednom vrlo zanimljivom tekstu Ipatske hronike. da se u starim ruskim spomenicima pored Peruna i Velesa nalaze i druga božanstva: Horz (Hrz).[176] Ovde se mora priznati uticaj narodne etimologije.. pod god. Stribog. i ladoški stanovnici ovo mi pričahu: kad je velika bura. Smorgl ili Simargl i Mokoš. tj.[179] Spomenik. Apolona. još i Apolina. Kornelije zaštitnik rogatih životinja (cornua .[177] Videli smo. pored Peruna.

)[184] Srpski Dvbog je isto što i zao duh. U zapadnim pisanim spomenicima nema nigde reči Dažbog. da je Dažbog identičan Suncu. slav. iznenadi je noću sa njenim saučesnikom. ona raste i šeta se po zemlji. a za njim Jeremija. i ljudi odmah počeše kovati oružje. I ako ko u ovo ne veruje. te se ispuniše veliki sanduci. v. i tada u njoj padaju mali jeleni. No ne hoteći vreñati zakon oca Svaroga. tek što se okotila. govoreći: 'Evo tvoga deteta'. da uzimaju samo jednoga muža. Na drugim mestima on stoji kao prevod grčkog Ηλιος[183]. str. plodan bog. rose vladati Mestrom od plemena Ham (Cham). beše snažan čovek. dosuñivahu ga onome. Phil.djavol. Posle potopa i kad su se ljudi podelili na mnoge 'jezike'. Isto tako i u vreme Avrelija padahu parčeta srebra. koga zovu Dažbog. jer se preñe borahu batinama i kamenjem. To te začudi. koga Egipćani zvahu Sva rog. i tako se u Egiptu uredi besporočni život. i videvši čas kad je ona blud učinila. a oni mi rekoše: Nije to nikakvo čudo. padoše s neba klešta. i žito pomešano sa mnogo vode pade. i da neko provoñaše blud sa njom. koje smo podvukli i koje je prevodilac dometnuo. pa Feosta. Jer zaista reč dvbog nije daleka od latinskog diabolus. od grčke διάβολος. a u Africi pade i veliko kamenje. i da se kazne bludnice. jer mi imamo još staraca koji su otišli u zemlju Jugrinacv (Jougriens) i Samojeda.[181] Dok je ovaj Feosta vladao u Egiptu. Ako dobiju dete. 114.Dvbog. bog koji daje.a ako ovde bog znači bogat. da žive ujedno.. po srpski jezik je stvorio svoju reč ñavo . da imañaše jedna bogata Egipćanka.[182] i osim onih dodataka. Ko bi povredio ovaj zakon bio bi bačen u jednu usijanu peć da sagori. g. Malo kasnije ponovo ćemo se vratiti na Svaroga. U nekim srpskim narodnim pričama spominje se Dajbog . koji je gospodar zemlje.. I ovaj Feosta izdade zakon za žene. rekli bismo.dijavol. i ima ih raznih vrsta. i da se smatra kao Svarogov sin. dok je bog gospodar neba. i čovek prosvetkuje tu svečanost i primi ga. Zato su ga zvali Svarog. Posle njega vladao je 7470 dana njegov sin. U tim severnim zemljama oni su videli jednu oluju. Šćaše je uhvatiti. da svaki čovek ima samo jednu ženu. kralj Sunca koji je Dažbog. kome one hoće.Nabrao sam ih više stotina. Zatim doñe druga oluja. tj. Za to ga prozvaše bog Svarog. Jagić (Arch. "U vreme Proba bila je jedna velika kiša i velika oluja. On doznade. Ovde konstatujemo samo. f. po imenu Sunce. Ove je priče objavio u Rečniku Akademije u Zagrebu. Ova se istovetnost potvrñuje tumačenjem reči Dažboga. stavi je na muke i provede sramno kroz celu zemlju. . Sin Svarogov. i uredi. i oni rastu i šetaju se po zemlji. i življahu kao životinje. neka čita Fronografa (sic! Ovde je ovaj Fronograf ðorñe Hamartol). Feosta uništi taj zakon. on uze sobom nekoliko ljudi. u toj oluji pada jedna veverica." Ovaj je navod preveden iz ðorña Hamartola. a svaka žena samo jednog muža. Jer pre njega žene se predavahu onima ko ih je god hteo. onda je to onaj bog koji daje bogatstvo. Fonetički reč dabog ne bi se mogla zameniti rečju ñavo . i Egipćani ga obožavahu.

) U verskom spomeniku XVI veka. I. Svaki je narod sebi stvorio bogove. jednoga od onih božanstava. t. v. Domišljanski je zaključak N. Bliskost je promenljiva. i nemogućno nam je još znati. a u prvobitnom staroslovenskom jeziku imamo samo jednu reč muškoga roda. i po kojima bi Mokoš bio prevod grčkog µαλακία. To je ponuda Mokuši. (τήν Ασιµάθ). nadgleda predilje. slav. rñavo božanstvo. Noću se ostavlja kraj makaza jedan pramen vune. koji je naveo g. jyni 1889. str. Εργέλ i Αδιµάθ su u grčkom ženskoga roda. Mokoš Ništa manje nismo u neprilici i pri odreñivanju tačnog karaktera Mokoša. tj. koji citira Veselovski. čije originale nema pri sebi. mok-ar).) misli. koje igra ulogu jedne vračare. Einleitung. no tu ima i jedne ozbiljne teškoće. Op navodi po Tihonravovu spomenike. 7. Mokoša ne navodi samo prvobitna hronika. pita je: "nisi išla k Mokuši?" Folkloristika u severnoj Rusiji još i danas zna za Mokušu. str. ljudi Hamatini (Hamath) načiniše Ashima. kakva su bila svojstva ove boginje. koje navlači na Onanov greh. Ljudi Gutini (de Guth) stvoriše Nergala (τήν Ερτγέλ). već i drugi pisani staroslovenski ruski spomenici srednjeg veka. Sveštenik koji ispoveda jednu ženu. one vele: da to Mokuša prede. nomokanonu. Ako neko neostriženo jagnje izgubi vune. Nar.) Ako ime Mokuša nije finskoga porekla. s. Dosadanje hipoteze nisu donele dovoljnih tumačenja. mora se vezati za boginju Mokoš u Hronici. ali nastavak oš je nezgodan.[186] Ako se njihov čekrk okreće pa zaškripi. obilazi kuće.[187] . koji u Simarglu vidi pokvareno grčko Σεµ Ηρακής. Ona se zanima i životinjama. Veselovski (Žurnal'' Minist. Ništa ne kazuje. ne dobija se u slovenskom jeziku nikakav smisao.[185] Uopšte Simargl ne pripada slovenskom Panteonu.. veli se da ga je Mokuša ostrigla. Phil. Prosvešč. koje je još teže objasniti. koje ruski hroničari označuju imenom Simargl ili Sima i Rgla. Čitalo se to ujedno. jeste ono. (Krek. Mislilo se na jedan tekst iz Biblije. Reč je o nekom stranom božanstvu. koje je božanstvo u stvari hteo tim imenom označiti ruski hroničar. Komentar Slova o polku Igorovu. f. ili razdvojeno na dve reči: Sim i Regl kako su uradili docniji spomenici. 395 . Jagić (Arch. da je Mokoš prevod s grčkoga µαλακία. Gedeonova. Ime njeno moglo bi se vezati za koren mok (mek-ota. kojima Vladimir podiže idole na bregu u Kijevu. To je jedna žena. (Barsov.407. koja se javlja za vreme velikog posta.) nalazi se jedno lice po imenu Mokuša.Simargl Božanstvo.

kako je od Svaroga postalo Svarožić. No da li je Svarožić uroñenički bog ruski. Miklošić Dict. Izvesno ovo ime nije latinskog porekla. Misli. pregrejan. pronašao je kao ime mesta kod Kašuba[191] Svaroženo. koji tada behu neznabošci. u kome je. Svarog u smislu nebo dao bi svaroški. S druge strane. izgleda. obučeni u neki strašan oklop.kovati. Bilo bi interesantno.) beleži jednu rumunsku reč svarog. Ova hipoteza ne oduzima ništa stvarnosti Suarozici ili Suarasici Titmara i Brina. mršav. 23). sa šlemom na glavi.Svarožić . čini se. da su oni doneseni iz Novgoroda.Suarazici U glavi posvećenoj Dažbogu naveli smo jedan odlomak preveden s grčkog po Ipatijevskom spomeniku od ðorña Hamartola. kralj bejaše sklopio savez sa slovenskim plemenima Velećanima (Velétes). Ova je hipoteza zacelo vrlo oštroumna.) zamišlja. i da se javljaju tek vrlo kasno. Ovaj vas Svarožić naravno podseća na onoga boga Zuarasici. G. i da je na ovom patronimičkom obliku stvoreno ime Svarog. Ovaj je spomenik iz početka XI veka.[190] Ovaj je bog izvesno srodan sa ruskim Svarožićem. Brino mu prebacuje za taj savez.Svarog . noseći svaki svoje urezano ime. kad bi se to mesno ime Svaroženo moglo . takoñe postao od Svaroga. koji je uvek bio u neprestanom dodiru sa baltičkim Slovenima. Ime Svarog nahodi se samo u ovom pisanom spomeniku. Jagić primećuje. mogao pomisliti i na ruski glagol svarit'. Nar. G. imajući da protumači ime Ηφαιστος. postojanje jednoga boga koji se zvao Zuarasici. G. Jedan Suarasiz još se jedanput spominje i u Knytlinga Saga. koji uostalom ne opravdava. gde je značila sunce. U naknadu tome Svarožić ili sin Svarogov nalazi se u ruskim spomenicima XIV. 412. da je ona mogla biti uzajmljena iz slovenskih jezika. Njega svi neznabošci obožavaju više po sve ostale. čijeg idola Titmar spominje u Radgostovom hramu. Krek drži. Nebo daje pridev nebeski.Svarožić. da su Zuarasici . S druge strane. IV. da se Svarog i Svarožić ne nalaze u starijim ruskim hronikama. da je Svarožić bio bog rata kod Slovena oko Labe. Brina (Bruno) kralju Henrihu II. Iza ovih bogova nalaze se njihove zastave koji se iznose iz hrama samo pri polasku u rat". svaravat' . oblačno. XV i XVI veka: Svi oni objašnjavaju Svarožića ognjem: "oni prizivaju oganj. Sirku (Žurn. etymologique sub voce svarog. možda je prevodilac. zovući ga Svarožić". No ne objašnjava se. koja znači suv. da je Svarog autentično ime (str. i pita ga ovako: "Bonumne est persequi christianum et habere in amicitia populum paganum? Quae conventio est Christi ad Belial?[188] Quae comparatio lucis ad tenebras? Quomodo convenient Zuarasiz diabolus et dux sanctorum vester et noster Mauritius? Qua fronte coeunt sacra lancea et diabolica vexilla?"[189] Iz ovoga spomenika vidi se jasno. Jagić (Archiv. mutno nebo). Min. Prosvešč . kod Redarijana (VI. koji je.maj 1887. Da bi zaratio protiv Poljaka. Sirku misli. On tu pretpostavlja koren s''r.Svarožića doneli u Rusiju stranci. ili je u Rusiju unesen sa strane? G. "U unutrašnjosti hrama podižu se bogovi rukom sagrañeni. 332) i tumači ga indoevropskom rečju (svarga sanskritski znači nemirno. Prvi izmeñu njih zove se Zuarasici . a ne nebesić. ime Svarog prevedeno sa Ηφαιστος. potvrñuje nam i jedno pismo Sv.

) Ovaj spomenik je preveden na staroslovensko-ruski jezik u XII v.identifikovati sa imenom božanstva. Duha.[192] Stribog Idol ovoga boga bio je u Kijevu. Sam način kako se ono tu nalazi. Horza. starr. ukrutiti se. I njegovo je ime postalo kao i ime Crnoboga Helmoldovog. koje je Bog stvorio radi naše upotrebe. kao: sunce. da je kod lapskih Slovena postojao jedan bog. i objašnjava joj uzroke usled kojih su tako kažnjeni. mesec. Kad bi ovo kazivanje bilo autentično i tačno. No Miklošić ne pruža nikakvo opredeljenije tumačenje. zalediti se. koji nisu verovali u Boga Oca. Ne dopuštam. očvrsnuti. koji su nazivali bogovima one predmete. nema nigde primera o porodici ili porodičnoj vezi slovenskih božanstava. koji joj pokazuje mučenja osuñenika. da svoje jednovernike i zemljake označi kao unuke kakvoga neznabožačkoga boga. Dažboga i ruske Hronike. bog rata koji se zvao Svarasici . Jagić ga dovodi od glagola stkręti (st'r'ti). Mokoša. koji su zaboravili Boga. . No u ono malo iz slovenske mitologije što znamo. Trajan .Trojan U grčkoj srednjovekovnoj literaturi postoji jedna priča pod naslovom: Otkriće Svete Marije božje o paklu (’Αποκάλυψις τής ύπεραγιόν θεοτόκον περι τών κολάσεον. u društvu sa idolom Peruna. izvan Rusije. da osporim autentičnost ovoga spomenika. da obiñe pakao pod voñstvom sv. Sina i sv.Svarožić. Prvi grešnici koje Marija vide. Jer bi to bio glavni stub baltičko-ruske mitološke sisteme. jeste za mene argument. Ne znamo. steif sein. Miklošić neće da objašnjava to ime. Izvan ruske Nestorove Hronike ono se nalazi još i u nekim sumnjivim spomenicima. ulazeći u pakao. da je jedan hrišćanin XIII veka mogao pasti na tu misao. izvesno je. ono bi nam moglo objasniti i ulogu i svu radnju toga boga. ko je otac Svarožića. Ukratko. litvansko styrieti. jesu oni. To bi bio bog mraza. Nastavak ici izgleda patronimičan. On nema ni jednog sebi sličnog božanstva poznatog kod drugih slovenskih naroda. Ruski Svarog je sumnjiv. Na ovom mestu staroslovenski prevod dodaje jedan dosta dugi umetak: "To su oni. po svoj prilici. Arhangela Mihaila. kao što je Slovo o polku Igorovu. Malo dalje pisac toga Slova zove vetrove Stribogovim unucima. i to je šteta. erstarren.[193] Sveta Djeva Marija dobije ovlašćenje od Gospoda.

zemlju, životinje, reptilije, koji su postali kameni bogovi kao i ljudi: Trajan, Horz, Veles i Perun." Jedan apokrif iz XVI veka, Apokalipsis apostola dovodi Trajana u vezu sa Perunom, Horzom, Divom (Zevsom).[194]I dodaje: da ovi nazovi bogovi behu ljudi; Perun je živeo kod Grka, Horz na Kipru, a Trajan bejaše car u Rimu. Slovo o polku Igorovu spominje Trajana četiri puta, i Rusiju zove zemljom Trajanovom. Kao što sam na drugom mestu kazao,[195] i ovde se držim potpuno rezervisan što se tiče autentičnosti ovoga spomenika. Ali ako je i bilo falsifikata ili umetanja, nije manje istina, da falsifikator nije izmislio to ime Trajan, i da ga je uzeo iz starijih spomenika ili narodnog predanja. U kijevskoj guberniji još i danas pokazuju Trojanov Val (bedem). Za ovaj bedem vezuju se neka mitska predanja, u kojima se govori o Trojanu, caru ermilijanskom (tj. rimljanskom-rimskom).[196] Ova su predanja morala doći u Rusiju od Južnih Slovena, naročito Bugara, koji su uvek u dodiru sa Rumunima, a možda i od samih Rumuna. U Rumuniji je ostala vrlo živa uspomena na Trajana. Još se u ovoj zemlji pokazuju: Valul lui Trajan (Trajanov šanac), calea lui Trajan (Trajanov put); masa lui Trajan (Trajanov sto, stena); pratul lui Trajan (Trajanova livada).[197] Sličnih naziva ima i u Bugarskoj. Rimski drum, koji, prolazeći kroz Sardikum (Sofiju), spajaše Italiju sa Carigradom, i danas se zove u Bugarskoj; Trajanov drum, a Turci ga zovu Trajan-jol. Dalmatinski putnik Vrančić, koji proñe kroz ove krajeve 1553. g. čuo je, gde se govori o ovom Trajanovom drumu, i čudio se, kako je ime ovog velikog rimskog cara sačuvano tako u ovih varvarskih naroda.[198] Na Hisaru, severno od Filipopolja, izdižu se neke rimske ruševine, koje Bugari zovu Trajanov grad, dokle Turci ga pripisuju ðenovljanima, i zovu ga ðenevizler.[199] Južno od Ihtimana otvara se u Srednjoj Gori jedan klanac Trajanova vrata, od skoro čuvena i po junačkim delima hajduka.[200] Na mestu današnje varoši Stare Zagore (Eski Zagore) podizaše se varoš Ulpia augusta Trajana; Pansaba, danas Ćustendil, duguje svoj postanak caru Trajanu. Tako isto i Ulpia na Crnom Moru, danas Anhial, podigao je Trajan; selo Devna podignuto je na mestu starog Trajanova Marcianopolis. Na taj način uspomena na toga velikog saga nalazi se i svim krajevima Bugarske. Njegovo se ime isto tako nalazi i u srpskohrvatskim predelima. U Mostaru, i Hercegovini, jedan most zove se Trajanov most; i Dalmaciji ruševine primorskoga grada Burnum-a zovu se Trajanov zamak. Isto je ime dato i ruševinama jednog starog grada srpskog blizu N. Pazara. Čuvena Trajanova tabla i ostaci na Dunavu nalaze se više od deset vekova i srpskoj zemlji; grad Kulina porušen u srednjem veku takoñe nosi ime Trajanovo. Deminutiv imena Trajanovog u Trajko još je i vrlo jakoj upotrebi i Bugarskoj. Narodna etimologija ga vezuje za glagol trajam'' - trajati. U XI v. to je ime nosio maćedonskosrpski carević, Samuilov sin.[201] U srpskim narodnim pričama spominje se jedno lice pod imenom Trojan. Po Vukovu Rečniku življaše na planini Ceru, i blizini Trojanova grada, i okolini Šapca, neko lice pod tim imenom.

Svake noći iñaše on u Srem kod kakve žene ili devojke. Bojaše se sunčanih zrakova, da ga ne sprže, te od nje odlažaše pre sunca. Kad doñe kod svoje drage, dadu konjima zobi; a kad oni pojedu zob, i petao zapeva, on se odmah vraća u svoj zamak. Jedne noći brat ili muž jedne njegove dragane metnu u zobnice konjima peska mesto ovsa, pa poseče jezik svima petlovima, da ga pevanjem ne probude. Kad car pomisli da je vreme da ide zapita svoga slugu da li su konji pojeli zob. Sluga odgovori da nisu, a petlovi ne mogaše pevati, te se tako Trajan odocni kod svoje drage. Najzad videći u čemu je stvar, usedne na svoga konja i pojuri zamku. Sunce ga stiže na putu; on se sakrije pod jedan plast sena; no doñoše volovi i rasturiše seno, te tako Trajana dohvati sunce i sprži.[202] Varijantu ove priče pribeležio je i Milićević u svojoj Kneževini Srbiji: "U jednom zamku na planini Ceru življaše car Trojan. Imañaše tri glave (ove tri glave objašnjavaju se srpskom rečju troje - Trojan). Jedna gutaše ljude, druga životinje, a treća ribe. Danju boravljaše u svome zamku na Ceru, a noću u Širinu na Savi (Tsirina). Narodu se nije dopadao ovaj način života, te ode i potuži se sv. Dimitriju, jednom od Trajanovih slugu, i zamoli ga, da upita svoga gospodara: čega se on boji. ' Bojim se samo sunca ', odgovori Trajan. Doznavši to, sv. Dimitrije da konjima pune zobnice peska mesto ječma, a ljudima zakaže, da svaki svojim petlovima povadi jezike, da ne bi pevanjem objavili Trajanu zoru. To njega omete, te se zadocni, i sunce ga uhvati. On se zarije pod plast sena; ali doñe bik te prevrne seno i on se rastopi. - Priča dalje veli, da je Trojan i tom beganju ogluveo u selu Glušci, izgubio tabane blizu sela Tabanovci, oslepio pored sela Slepčević, izgubio svoj štit, pored sela Štitari, a najveća nesreća mu se desila blizu sela Desića." Sv. Dimitrija zato ubiše prijatelji Trajanovi i baciše u Savu. Na obali reke u šabačkom okrugu nalaze se ostaci grada Kulina, čije osnivanje narod pripisuje Trajanu. U svojim srpskim pripovetkama (II izd. str. 150-152) Karadžić je objavio jednu narodnu priču, po kojoj car Trajan ima kozje uši (u originalu: oči). U XII v. Tzetzis u Chiliades (g. Tomašek ih je prvi objavio u Zeitschrift fur Aesterreichische Gymnasien) znao je za ovu legendu o kozjim ušima, i predavaše im neki simbolični značaj. " τία δέ Τροίανον λέγουζιν έχειν τράγον" (u cara Trajana kozje uši). Trudi se da protumači ovu basnu time, što je Trajan bio pohotljiv kao jarac i umeo goniti rimske neprijatelje u najstrmenitija mesta. G. Koehler, koji se takoñe zanimao ovom legendom, objašnjavaše je takoñe sličnošću reči: Τροίανος i τράγος. Po Bertrandonu de la Brokijeru, koji pisaše u XV v. grad Trajanopolj podigao je "ung empereur appele Trojan, lequel avait, ce disaient les Grecs, une oreille ainsi que ung mouton". Po jednoj bugarskoj priči iz Stare Zagore (Periodičeskoe spisanie, Sofija, t. IV, str. 182) bio je jedan car Trajan, koji je imao magareće uši. Indiskrecija njegovog berberina podseća na Midovu istoriju. Jedan varijanat iz Nevrokopa u Maćedoniji predstavlja Trajana sa kozjim ušima.

Berberin njegov ide i poverava tajnu jednom pustom izvoru. Malo kasnije nañoše putnici pored izvora Jedno drvo, na kome svaki list nosi otkrivenu tajnu (čim zašušti). Car čuje za to, ode da vidi izvor i drvo, i kad se uveri, reče: "ono što je od Boga ne može se sakriti". I od tada on nije više krio svoje uši. "U narodnim pesmama braće Miladinovaca, imaju dve pesme, u kojima se spominje neki Trojan grad Troem (pesma 31. i 38.), čiji su stanovnici rñavi hrišćani, i imaju da iskuse razna iskušenja. Pesma 31. je zabeležena u Kukušu u Maćedoniji; druga nema tačnog naznačenja o svome poreklu, no sudeći po tekstu, ona mora da je iz istočne Rumelije (južne Bugarske). Tekst nije dosta jasan, da bi se moglo videti, odnosi li se na legendu o Trajanu ili na trojansku priču, koja takoñe igra znatnu ulogu u književnosti Južnih Slovena. Kako je Trajan postao bog, ili bar - satana - u hrišćanskom smislu, - kod Južnih i Istočnih Slovena?[203] Jagić je odavno predložio jedno vrlo zgodno i verovatno tumačenje. Najvažnije ruševine u dunavskim zemljama pripisuju se Trajanu, ili nose njegovo ime. Narodna mašta naseljava sve te ruševine sotonama i vešticama; i sasvim je prirodno, da je jedna od tih utvari Trajan, koji postaje bog kao Perun, Horz ili Dažbog. Balkanski Sloveni, brzo preobraćeni u hrišćanstvo, bili bi preneli Trajanov kultus meñu Ruse, koji su ga duže sačuvali. Može se pretpostaviti isto tako, da je i uspomena na slavna junačka dela Trajanova ostala duboka u balkanskih naroda, od kojih su Sloveni primili predanja; da su našli i ideju o Bogu, privezanu za ovu slavnu ličnost (divus Augustus); da su je sačuvali i raširili. Po onome što mi znamo o njihovoj Slovenskoj mitologiji, bilo u Rusiji, bilo kod baltičkih Slovena, nigde se ne nalazi drugi primer. da su ljudi postali bogovi. Meñutim u poslednjem veku pa baš i u naše skorije vreme, videli smo, da su neke ruske sekte stavile u red bogova i cara Petra III. Drugi mu za poručnika daju Napoleona, koji treba da uspostavi pravdu na zemlji, ili da proklamuje njihovog mesiju. U istoriji neznabožačkih Slovena nema ovome sličnih primera.

Rinvid. in plerisque locis latinitatem attingit et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocatas". već proučili. On sumnja. . koji je u srpskom dao reč kuća. Crnoglav (Tijernoglav). Turipid. .Boginje. i drugog značenja nema. Takom etimologijom lako se i od Sv. . da je contina slovenačka reč.Radgost (Radigost). svršetak. . . Ni savremeni komentarista Percov nije srećniji od Herborda. . .) tj. Svetovida. Njegovo postojanje naročito su nam utvrdili istorici Otona Bamberškog. čijeg smo glavnog predstavnika. – Triglav Sada se ponovo vraćamo bogovima baltičkoga reda. Ovo je pogrešno tumačenje. i tumači je poljskom konczyna (fastigium). 32.Podaga. .Crnobog.Pripegala. Turuvid. Bezimena božanstva. veli jedan od njih. Bejaše u Štetinu. a u bugarskom k''šta. . Konczyna znači kraj. Pizamar.Glava peta Mlada božanstva Triglav.Jula. II. četiri continae (Herbord. Vida može dobiti Svetovid.Domaći bogovi. Kontina se po svoj prilici vezuje za koren kont. četiri hrama. Posle njega najglavniji je bog Triglav. itd. veli on. Ova reč continae ne buni ni najmanje Nemca Herborda: "Sclavica lingua.

).).) I niko k njemu ne prilazaše. da posvedoči pokrštenje grada.). oružje i skupoceno posuñe. Kad je trebalo preduzeti neki suhozemni pohod. koja je bila i najglavnija. Da bi uništio i ovaj način gatanja. da su žive. Taj je konj činio proricanja. I danas još Nemci su preokrenuli vrh Triglav na Koruškim Alpima u Terglou. koji razumevaše i . da im boja nije izbledela ni od snega ni od kiše. Ime Triglav mi nalazimo u staroj braniborskoj hronici. Što se tiče idola Triglava. Tako su lepo i obojene. nego da proriče.Triglav. da se narod još neučvršćen u hrišćanskoj veri vrati paganizmu. vladika mu razbi trup. ('Solummodo foramen modicum ubi sacrificium inferretur in trunco patebat '. razdeli njihovo blago. Kad narod vide. Povere ga na čuvanje jednoj udovici. Sveštenik onda dovede zauzdanog i osedlanog konja. posla ih u Rim. zlatni i srebrni pehari. II. 11. da se nije mogla ni videti ni dotaći. Ostavila je samo jedan mali otvor. a drva odnese kući za kuvanje jela. povukoše se u sela (Ebbo. II. U ove kontine se snosio desetak od sve neprijateljske pljačke. II. umbre atque amenitatis gratia. Ovu delikatnu misiju poveri episkop nekom svom drugu Hermanu. bog sa tri glave. Po pokrštenju ove varoši sveštenici. i tu sakri ovu svetinju tako. 3. osim onaj koji prinosi žrtvu. tera ga da triput u oba pravca preñe preko kopalja. oni odneše van ove oblasti jedan zlatan kip Triglava. Dva ovakva hrama behu posvećena Triglous-u. napustiše grad.). Ako pri tom prelaženju ne dotakne nijedno koplje. dobro uranjen i lepog stasa. Pomoću svojih sveštenika počne rušiti sekirama i kosirima sve kontine.[204] Otonu Bamberškom bi dopušteno. napadne i sam na hramove. II. (Herb. konjsko sedlo bejaše od zlata i srebra i čuvano je u jednoj kontini. uvereni. Udovica uvije idola u haljine. Očevidno u ovim redovima ima malo preteranosti. onda je preskakanje srećno i pohod bi se preduzimao. izvrti rupu u stablu jednoga vrlo debeloga drveta. Oton smisli da toga konja proda negde na strani (Herb. da kod štetinskih Slovena propoveda hrišćanstvo. Izvesno je ovde slovenska reč izmenjena. da bi čovek pomislio. na jedan lakat daljine jedno od drugoga. ostavši verni kultusu idola.Jedna od ove četiri kontine. Pobojao se. U protivnom slučaju odustajali su od namere (Herb. koji bejaše njihov glavni bog. uze sve tri glave. II. da posle njegovog odlaska on doprinese. To beše vešt čovek.[205] Da su neznabožački sveštenici slučajno doznali za njegovu nameru. da se bogovi ne brane. Triglava nalazimo u gradu Volinu (Volyn). četvoronožne životinje. Ovom tolerancijom znade se on dobro koristiti. Niko ga nije smeo jahati. da će se njihov bog svm moći dobro braniti. 32. drži ga za uzde. te potraži načina da ga se lukavstvom dočepa. tako vešto naslikane. Po jednom drugom biografu (Prifl. Meñu pojedinim predmetima kultusa Triglavovog nalazaše se i u Štetinu kao u Arkoni (vidi glavu o Svetovidu) jedan njemu posvećen konj. gde se ovo dragoceno blago teško mogaše pronaći. no nije ju teško vaspostaviti pod pravim oblikom . Oni ga lepo primiše. beše veleljepno ukrašena varvarskim radovima. Oton dozna za ovoga idola. da se poštuje jedan sveti dub. kroz koji neznabošci mogahu prineti žrtvu i ponude. 35. da je on mnogo sposobniji da vuče kola. možda bi bili sakrili svoj paladijum u kakvo još nepristupnije mesto. koji su predstavljali: ljude. U naknadu zato on pristade. "I kako je Oton bio razorio hramove i uništio kipove bogovske.) ubedivši stanovnike. tice. koja življaše u jednom seocetu. a jedan od ona četiri hramovska sveštenika brinuo se o njemu i negovao ga. polože najpre na zemlju devet novih kopalja. pozlaćeni i kamenjem ukrašeni rogovi. 13.

da li Hermanu treba verovati. Svi će stanovnici. gde može staviti svoje ponude. da su baltički Sloveni obožavali idole policefale (mnogoglave). bici mu jedan veliki ispljuvak (sputaculum ingens). Ruskom naučniku Kirpičnikovu ove su priče izgledale možda sumnjive. pa da ode k udovici. da se dočepa skupocenoga idola. Adalberta. smrtnost bi velika. da zagladi svoj neuspeh. preporučujući mu da nikom ne kazuje to mesto. III. po tome ga opet izvuče. Diže ga i sakri. koji predviña budućnost. te da se veruje. da je preobratio ceo Štetin. da je svemu tome zlu uzrok njihovo pokrštenje. Zatim pregleda svuda. Posle ovoga uzaludnoga pokušaja pomeranski apostol nije više na tome nastojavao. I zaista dogodi se. Po samom priznanju Otonovog biografa (Ebbo. jer vlada trima kraljevinama. Vid. III. ne zna za ljudska dela. jer neće da vidi ni da pozna grehove ljudske. pa ga posle odnese kao dokaz onih paroga koje je učinio. Ovaj grad (Ebbo. I biografi Otona Bamberškog spominju Triglavov kultus u Štetinu. pomreti. Sloveni. kao što smo to i dokazali u studiji o Svetovidu. ako bi i dalje gledao. Mogli bismo se zapitati. ne iščeze tako lako. opazi Triglavovo sedlo obešeno o ogradu. Udovica mu pokaže sveto drvo i rupu. i da nije on pronašao istoriju o sedlu. da narod vrate u paganizam. veli on.) sadržavaše u svome opkopu tri planine. a još manje prihoda od crkava. Pa ipak je izvesno. da jedan bog. Kirpičnikov se još pita. ne bi li mogao dići idola. Bilo je vrlo staro i potpuno neupotrebljivo. da se dočepa idola. ona u sredini. Ali on beše tako dobro i stablu zatvoren. a da se mesto njih sagrade dve crkve.[206] G. zapovedi da se neznabožački hramovi predadu ognju. Najveća. da ga beše nemogućno izvaditi. 1. Stoga sada pribeže ubeñivanju. ako misli na svoj život. Bojaše se da ga optuže za lakomstvo. Sakupi kneževe i starice. Pa da bi pokazao sve svoje prezrenje prema Triglavu. Njegov idol imañaše tri glave. 1. čija imena ne znamo. da se preobuče u slovensko ruho. nisu mogli imati hrišćansku ideju. Gledajući oko sebe. beše posvećena neznabožačkom bogu Triglavu. sveštenici ubediše narod. Tražahu samo priliku. Neznabožački sveštenici ovako objašnjavahu ove pojedinosti: njihov veliki bog ima tri glave. da je zaista prineo žrtvu. S ovakvim skepticizmom ide se vrlo daleko. govorahu oni. od kojih jedna na samom Triglavovom bregu dobi ime sv.uroñenički jezik. Kad je Oton preobratio. Zlatan zavoj pokrivaše mu oči i usne. zemljom i paklom. da je nedavno izbegao jednu strahovitu buru. zahvaljujući jedino Triglavovoj zaštiti. te da se treba vratiti idolima. ako se gnev . da ovde nemamo jednu deformaciju hrišćanske Svete Trojice.). i da upotrebe ono zlato. da u gradu zavlada epidemija. On mu naredi. ili bar mislio. kao da želi Triglavu prineti žrtvu." Dosta je čudnovat završetak priče. Herman posluša. Lice mu je pokriveno zavojem. on umesto žrtve. On uñe i jednu tajanstvenu ogradu. a nije nikako mogućno. nebom. i zakune ih da se mahnu kultusa Triglavovog. tako da se mogao čuti i njegov zvek. baci kroz onaj otvor jedan srebrni novac. No idolopoklonički sveštenici ne behu se odrekli obožavanja idola. Ispriča udovici. Tako se mislilo. i zato hoće da mu prinese žrtvu. da se u Svetovidu vidi sv. ili da on prosto nije digao kakvu bilo konjsku opremu? Neznabožačka starica je izvesno skrila sedlo u bezbedan zaklon od hrišćanske pohotljivosti. od čega je on načinjen. na otkup svojih robova. kultus Triglavu i drugim idolima.

no ispred oltara ustukoše. Podstaknut ovim govorima narod zatraži svoje idole. XII. Ebo priča. 91. Sveštenik uzme sekiru.danas Wollin . kakva je to sila ovoga nemačkoga boga. što se nas ticalo. Herbord. no ona osta ukočena. t.). Tada se razorači obrate idolskom svešteniku. na što on zakuka: "Jaoj. Svetovid imañaše četiriglava idola. a obožavanju idola. 1. podigne ruku.) To beše jedno zlo božanstvo. da je Triglav jedno potpuno nezavisno božanstvo. III. da se više ne vraćaju kultusu Jule i njenoga koplja. Dobiveni ili Ebo izmišljeni odgovor jeste dosta čudnovat. Ružievid . ali nema razloga ne staviti ga u red nezavisnih bogova. privezano za jedan ogroman stub u sred grada (Ebbo. (Ebbo. kakvu ulogu igra koplje u vračanju. (Mon.) Razore polovinu one crkve koja je bila namenjena vernima. Za vreme njegovog drugog bavljenja u Volinu. "Sagradite ovde kuću svome bogu pored kuće tevtonskoga boga. Radigast . koje je imalo i jednu ženu. Da ovde nije reč o jednom gradskom bogu. .Radgost . Otona. pa napadne na hrišćanske crkve. i poštujte i ovoga kao svoje bogove.Ruñevid jednoga sa sedam glava. Oni poslušaše. Volin . str.bogova ne ublaži uobičajenim žrtvama. III.zvaše se tako isto i Julin. po čijem se imenu i grad zove? Izvesno je da su stanovnici Volina obožavali koplje. služeći i Bogu i ñavolima. Narod se začudi i pitaše se šta da radi. 1. i da se tu još obožava njegovo koplje ob memoriam eius. Oton savetuje stanovnike. i ko će joj odoleti? ' Vidite kako me je udario. III. i reknu mu: "Mi smo učinili ono. II.[207] Stoga nema osnova sumnji. i do povratka pobožnoga apostola Otona ostadoše u toj zabludi. Ne znamo šta znači ovo ime. Jula I Jula se spominje kod biografa Otona Bamberškog. sad ti sruši i nagrdi svetilište ovoga neznabožačkoga boga" (teutonici dei). govoreći o Triglavu i Svetovidu. Mi smo već videli. da je još Julije Cezar podigao grad Julin. Triglav očevidno pokazuje i neke sličnosti sa Svetovidom. 26. iz straha da vas gnev njegov sve ne pomori". 16. mene.Herb. No mi ne nalazimo nigde imena četiriglav. sedmoglav. III. 1. Početkom leta tu se slavi velika svečanost u njegovu čast. koji sam napao na njegovu svetinju '. germ. Triglav se spominje još i u opisu čudesa sv. prinese im žrtve.

dok ostali narod stoji. Ako obe ove vrste vračanja dadu isti rezultat. slav. njemu donose svu pljačku. Ovde se čuvaju i zastave.[209] na glavi im je šlem. str. Kad se sakupe radi prinašanja žrtve idolima. imena su im urezana. Kad to svrše. t.[210] i svi ga ovi narodi poštuju više nego sve druge. da je Radigast prosto ime grada. pa ga vode da preñe lagano izmeñu dvaju za zemlju utvrñenih kopalja. ili radi umirenja njihovoga gneva. No poslednjih godina osumnjičeno je njegovo biće. treća vodi na more. da ako im preti kakva duga i strašna pobuna.[211] pa sravnjujući ishod ovoga vraćanja sa maločas izvučenom sudbinom. oni izvode glavna predskazanja. Naš zemljak (Francuz) g. onda se preduzima ono što se hoće. u protivnom slučaju narod se ožalosti. Ždrebijem ili pomoću konjskog gatanja oni se brižljivo izveštavaju i o najuljudnijoj žrtvi. zauzima prvo mesto. Tada njih nose pešaci." Ovaj je grad (da rezimiram ostali navod) sa sviju strana opkoljen šumom. koje je blizu. U ovom gradu ili na ovoj vratnici (in eadem) ima samo jedan hram vešto sagrañen od drveta. koje je obožavano u gradu Retri. toliko ima i popova i hramova sataninih.Ovaj bog je dugo zauzimao neosporno mesto u slovenskom Panteonu. 66. sve to izgleda vrlo fantastično. i stoji na rogovima raznih životinja. Koliko god srezova ima u ovom kraju. Ljudska krv a i krv domaćih životinja umiruje njihovo najveće besnilo". krećući ih uz jedno strahovito šuštanje. i iznose se iz ovih svetilišta samo u slučaju ratnoga pohoda. No grad o kome sada govorih. da bi doznali sumnjive stvari. te izgledaju strašni. i strašno ga je videti. tricornis ac tres in se continens portas. čija su imena urezana ispod lika. i ispituju sudbinu. Da razgledamo malo i pisane spomenike. 1895. Šta veli Adam Bremenski? (II. Brikner (Arch. slažući se sa Lišem (Lisch) drži. XIV) tvrdi. Dvoje gradske vratnice su otvorene svakom namerniku. f. koji se smatra kao najveći u celoj zemlji. koji je uopšte o svemu dobro informisan (VI. božanstva. Unutra su slike bogova kičicom rañene. da bude ceo naveden. ovaj odlomak ipak zaslužuje.. a stoji na životinjskim rogovima. i pridružuje se mišljenju Adama Bremenskog. koju stanovnici poštuju kao predmet obožavanja. Oni od najranijih starina propovedahu još i ovu zabludu: verovahu. Polazeći u rat njega pozdravljaju. i napušta svaku nameru. etc.. kopaju zemlju uz neki religiozni strah. koje nevernici obožavaju. 18) . 23) veli: "Est urbs quaedam in pago Riedirierum nomine. Titmar drži. koji ima dva duga zuba kao braniče. Radi čuvanja ovoga blaga ustanovljeni su naročiti sveštenici. No bilo šta mu drago. Prvi od njih zove se Svarožić (Zuarasici). Bernar istog je mišljenja u svojoj tezi: De Adamo Bremensis geographo (Paris. da se on vara. oni sede. tada izañe iz mora jedan vepar. da je Riedigost ime nekog grada. onda zelenom travom pokriju jednoga konja. Titmar.). Kruse. i valja se po talasima. a i kad se kući vraćaju sa srećnog pohoda.[208] Zidovi ovoga ukrašeni su spolja divno izrezanim likovima raznih bogova i boginja. Phil. koju sveštenici moraju podneti bogovima. O ovom navodu mnogo se raspravljalo. pokriveni su oklopom. U njemu ima poviše neistinitih pojedinosti: hram koji sadrži tolike teške idole. i mrmolje neke nerazumljive reči (invicem clanculum mussantes). Njegov komentator g. koji u imenu Radgosta gleda jedno božanstvo.

Njihov najmnogoljudniji grad jeste Retra. god. on priča dalje ovo: "Beše . Da li se ovo osniva na prostoj sličnosti imena. da se odreče svoje vere. na češkom Hostirad. da su oni najplemenitiji. U Poljskoj ima mesta. Ovaj se epitet može dodati i jednom licu. Siva boginja Polabljana."Od slovenskih naroda. koja se zovu: Bydgoszcz (nemački Bromberg u Pruskoj). U tom slučaju Radgost bi bio prosto bog. a postelja od purpura. ili na kakvom mesnom predanju? Bilo šta mu drago. Ovom rečju metropola Adam Bremenski hoće bez sumnje da označi religiozni centar Slovena ovoga kraja. da je Redigost ili Redigast bilo slovensko ime grada." Botova (Botho) saksonska hronika u XV veku (sub anno 1113)[213]. što mi znamo iz slovenske mitologije. i poslužila fabrikovanju nazovi bogova obotridskih. Miklošić spominje u svojoj studiji o slovenskim imenima jednog Slovenina. da ovo brdo duguje svoje ime kakvom idolu Radgostu. 52) nam kaže. Kod Južnih Slovena nalaze se identična imena Miligost[214] Carum hospitium habens qui hospes carus est. "koji usled starine svoga grada i glasovitoga hrama. 23) govori o jednoj borbi izmeñu slovenskih plemena Ljutića i Redarijana (Liutitses et Riaduri)." Malo dalje (knj. Ovaj vrlo pozni komentar malo je istinit. No kad on ne htede. četiri dana hoda. novembra. pa kopira nekoliko vrsta iz Adama Bremenskog o bogu Radgostu. koji življaše u Kranjskoj oko 975. Ne znamo. postavši zarobljenikom. Pisac dela Moravia sacra . Radgost bog zemlje Obotrida. U njemu ima jedan hram satani posvećen. a na glavi mu je i jedna tica. pa docnije postao bogom. Ima imena ljudi kao i imena mesta. 2) ponavlja. koja je više puta preštampavana. §. Helmold (I. Grad ima devet vratnica. i radi prinošenja godišnjih žrtava. priča nam. Da bi izmirili Titmara i Adama Bremenskog. koji je svoje ime dao i gradu u kome je obožavan. a glavu pobodu na jedan kolac. III. koji stanuju izmeñu Labe i Odre najsilniji su Retarijani (Rhetarii). Ovo se zbilo 10.[215] koji življaše u XVIII veku pretpostavlja. Od ovoga hrama do Hamburga ima. tada mu odseku ruke i noge. Radagosta. (Po ovome izgleda. koji su Nemci možda zvali Rethra." Najzad (ista knjiga. kao i imenu mesta. bi pozvan. gde nigde ne nañosmo lica. tvrñahu. gde je Boto našao ovu grañu. Malo dalje (I. i neznabošci je prineše na žrtvu bogu Radgostu. već samo jedno mesto za bogomolju). Gostirad. koja su docnije postala bogovima. koji dolaze radi prinašanja žrtve. u slovenskoj metropoli Retri. Radgoszcs ime jednog sela u Galiciji. da je Radgost bio knez Obotrida. Odgovara grčkom φιλόξενος.gost. Jedan izdavač hronike sastavio je po ovome opisu i nacrtu sliku.Stredovski. ili da pitaju proroštvo za savet. prelazi se preko jednog drvenog mosta. koji komentariše Helmolda. gde se pokazuje Radgostov idol. da Retra nije bio grad. koji je dopušten samo onima. koje se zove Radhost. 52) Adam priča. da je Retra prestonica Redarijana. može se pretpostaviti. Na planinama Beskides u Moravskoj ima jedno brdo. u ruci drži sekiru. čiji je knez Radigast. da "Prov beše bog zemlje Aldenburške (Star-Grada). da vladika Jovan. Reč je postala iz dve: rad i gost.[212] Njegov je idol od zlata. što grad nosi isto ime naroda koji u njemu stanuje). odasvud je opkoljen dubokim jezerom. koji je u isto doba i sedište idolopoklonstva (sasvim je prirodno. koji se čuvaju u muzeju u Najstrelicu. jer ih pohode sva ostala slovenska plemena zbog pitanja proroštva. vele. Verovatno u svojoj mašti.i predstavlja nam Radgosta kako na prsima nosi štit sa crnom goveñom glavom. koja se svršuju nastavkom . on je u protivrečnosti sa svim onim. Najzad libečki hroničar u XVII v.

Može pripadati jednom i drugom polu. 170. Ali po svedočanstvu Wattenbach-a. Podaga Već smo naveli onu glavu iz Helmolda (I. Nekada neznabošci slavljahu tu prvih dana posle letnje solsticije praznik posvećen bogu. IV. imaju vrlo različne oblike sujeverja. . To je pastirska poslanica arhiepiskopa Adelgota iz Magdeburga. i dalje. pa čak i obližnji Slovaci iz Ugarske. Phil. Nema specijalnih razloga. str. sl. Danas još na taj breg dolaze u velikom broju verni iz parohije Hochwald-a." Kao što se vidi. koji bi govorili u prilog vezivanja njegovog za kakvu uspomenu na kultus Radgostov. Phil. Poljski istorik Dlugoš spominje jednu boginju temperature. da ima slovenskih imena. Ova poslanica sadrži vrlo važan izvor za izučavanje borbe paganizma protivu germanske propagande. 83) koja nam daje vrlo interesantnih podataka o slovenskim božanstvima: "Sloveni. f.) tumači ga rečju Budigoj. Umesto Podaga zar se ne može reći Pogoda (vreme)? Pogoda bi bio bog ili boginja atmosferskih fenomena.. g. (Nju je naveo Brikner u Arch..na tom brdu jedan hram Radhost-a (g u češkom postaje h). koja se zove Pogoda (Arch. slav. Jedni njihovi bogovi imaju svoje likove u hramovima. i tako tumači ime: in expergefactione validus.[216] Pripegala Ovaj bog spominje se u jednom dokumentu od 1108. XIV. koji se zove Podaga. izgleda. Ja se usuñujem predložiti jedno prostije tumačenje. koja počinju rečju budi. ovde je govor samo o jednom tako poznatom prazniku letnje solsticije. f. f. i po jednom vrlo starom običaju. slav. a druga se završavaju nastavkom goj. oni se tu odaju zadovoljstvu pića i igre." Ime Podaga ne znači ništa. 223. Maretić (Arch. t.) Ovome su izvoru nekada sporili autentičnost. t. ne mešajući uostalom nikakvu sujevericu. veli on. kao idol Pion. Rožnova i Frideka.). Po ovom malo drskom tumačenju ovo bi bio bog budnoće (života). Phil. da danas o tome ne može biti sumnje. X. i primećuje.

držim. govore na njihovim gozbama: ' Naš Pripegala hoće te žrtve '. da se o njoj raspravlja. tj. Brikner je predložio vrlo verovatno tumačenje. 64) Ljutići su imali jednu boginju.. Hrišćanima seku glave. no to su Priape i sramni Belphegor. U stvari mi ne znamo ništa o tom belom bogu. umesto strašne neznabožačke huke u slavu Pripegale?" Šta znači ovo ime? G. I tako oni i zovu to božanstvo na svome jeziku Crnobog. svojim idolopoklonstvom profanisali su Hristove crkve. kome pripada sva hvala i slava. Imena na pribi vrlo su česta kod svih Slovena: Pribigoj Pribislav.Belbog u Pomeraniji. Oni su poplavili našu zemlju. koji se nalazi još i u jeziku pomeranskih Slovena? (Dict. 53): "Sloveni. Njihovi fanatici. Romult. voce. Na gozbama oni se svi obreñuju jednim peharom. Ime Belobog ne nalazi se ni u jednom autentičnom spomeniku. jer je Hristos pobeñen.[218]Zar se ovde ne bi moglo pomisliti i na glagol prepikat'' . Prelazeći preko reke Milde. uz koji izgovaraju i neke reči. da je postojao i jedan beo bog. Sloveni. .pripeći. koja. i primiše po njegovoj zapovesti odštetu u dvanaest talanata. čiji se lik nalazio na zastavama. da bi se mogle čuti radosne pesme u slavu Boga. Pripegala predstavlja: Pribihvala. ne radi molitve. da sve što je dobro dolazi od dobroga boga.[217] oni drže pred svojim hramovima pune pehare krvi.. Crnobog (Crni bog) Ime ovoga boga lako je protumačiti: znači bog koji je crn. Bělobozice u Češkoj).[219] Po postojanju ovoga boga mitografi su zaključili. i urličući oko njih strašnim glasom viču: ' Radujmo se.) Zar ne bi Prepjekal moglo biti neki epitet sunca? Ja se usuñujem postaviti ovu hipotezu. već radi proklinjanja u ime svojih bogova: dobra i zla. podigli su se protivu nas. Pribitić. koji se zvao Belobog. O njegovom kultusu tvrdi Helmold (I. Neki nemački vojnik probuši zastavu jednim hicem kamena. Vladika poziva hrišćane na ustaški rat protivu ovih varvara. Pribimir. veli. Oni kažu Pripegala.[220] Bezimena božanstva Po Titmarovoj svedodžbi (VIII. koja bejaše jako dotekla. a zlo od rñavoga. pa ih prinose na žrtve. da njegovo biće opravdaju geografskim imenima (Belbuck . zaslužuje. onoga. rekao bih. Białobože i Białobožnica u Poljskoj. No neki su mislili. oni izgubiše jednu drugu boginju i pedeset svojih drugova. sub. pobeda je na strani pobedonosnog Pripegale '. veruju. imaju jedan čudnovat običaj.Vladika piše: "Ovi grozni ljudi. sveštenici. Po ovome je izrañena čitava jedna teorija o slovenskom dualizmu. Sveštenici ljutićski potuže se na to caru.

drug sviju ratnih ekspedicija. Ova Siva davala je bogatstvo. 384) spominje boginju divu. Mi malo znamo o imenima ovih ženskih božanstava. da je on izmenio Sivu od reči aiunt. Saga dalje priča. Siva se takoñe spominje i meñu lažnim božanstvima obotridskim.vidi glavu o Svetovidu). da li treba čitati Siva. a to je ime boginje Cerere. da je to skraćeno ime jednoga složenoga imena: Dabiživa. i naredio. na kojoj je bio lik jedne boginje. i Sivu boginju Polabljana. trepoetose są. Nije čak ni izvesno.[221] Što se tiče bes''-a. Danas se zna. Boginje Razni pisani spomenici potvrñuju kultus boginjama. Česi su protumačili Sivu sa Živa. Tumačenje Siva sa Živa izgleda verovatnije. Jedan staroslovenski novgorodski spomenik XV veka (koji navodi Krek. i naziva je dea frumenti. XI). Pizamar. Sve su ove izmišljotine došle od Helmolda. Turupid je možda bog ratnik (kašupski: trepoet. koga gore spomenusmo. str. da je kod starih Poljaka našao kultus Dijanin pod imenom Dzevana. i Radgosta obotridskoga boga.)[222] tvrñaše. Moglo bi se reći. Četvrti je idol Pizamarov.Rinvid. Helmold (I. bio je po rečima Sage bog pobede. osobito Titmar u svome opisu hrama Radgostovog. da se poruše tri idola: Rinvid. On je imao srebrne brkove. tresti se). koji se nalazi kod nekih slovenskih imena. bog sa crnom glavom. Turupid i Puruvid. mar je nastavak na kraju. Češki rečnik Kotov donosi članak o Živi. mogli bismo se zapitati: da li neznabošci nisu dali ovaj epitet jednome od svojih bogova? Crnoglav. Neki rukopisi imaju i Sina (Sinna). i u glavi (VIII. Crnoglav Ova se božanstva spominju u Knytlinga Saga (izdanje u Kopenhagenu t.[223] S druge strane on navodi jednoga boga života. 64) u kojoj se Sloveni žale za uvredu. koju je naneo jedan nemački vojnik njihovoj zastavi. Puruvid možda ima nekih veza sa Provenom (vidi glavu o Perunu). Živeni. Nju je uzeo lažni sastavljač Mater Verborum-a. koji se zove Zywie. Maretić predstavlja. Pošto je ispričala rušenje Svetovidovog idola. Puruvid. da je kralj Valdemar otišao u grad Korenciju (Korrenzia). da je ime Pizamar postalo od Besomar (bes''-demon). Dlugoš (XIV v. koje na slovenskom jeziku znači ñavola. Turupid. boginji ljudskoga života i prirode. Rinvid je po svoj prilici istovetan sa Ruñevidom (Vid sa Rujna . 52) navodi pored altenburškoga boga Proba. . drmati se.

Zovu ga još dvorovoj. Hennil. ljuti se. Morana. koja bi bila boginja lepote. nova kuća ga nema. te ga i zovu hozјаin''. 2). boginja zime i smrti. To je duša jednog pretka. in primo introitu a portitare suo sic salutaretur: Vigila. koja mu se spreme. Usmena ruska literatura zna za jednoga domaćega boga. priča da je Čeh išao od šume do šume dietky své na plecú nesa (noseći svoju decu na ramenima). Istu rečenicu ponavlja i malo niže (82). da sela i šume baltičkih Slovena behu prepune domaćih bogova (penates). što bi značilo pretke.Dlugoš spominje još jedno božanstvo. hlevnik''. hozјаinuško (na češkom: hospodařiček). pogrešno poznat pod imenom Dalimil. poziva domovoja da ide i s njime sedi u novoj kući. quod cum pastores illius villae. vigila! Sic enim rustica vocabatur lingua et de eiusdem se tueri custodia stulti autumabant. Uzima na se razna imena po delovima kuće gde obitava. Prvi češki hroničar Kozma. i izjednačuje ga sa Venusom. Često se nahode imena: Lada. Verovanje u postojanje domaćih bogova potvrñeno je folkloristikom sviju slovenskih naroda. koji uvek izbegava slovenska imena. ne voli one. konjušnik''. domazlukom. Voli sva mesta gde gori kakva vatra. Ako ne nañe ništa." Hroničar pesnik. i tada ga zovu banik'. i svoje priče uvija više-manje klasičnom terminologijom. jer boravi u dvorištu.. Ova je popravka samo hipoteza. Domaći bogovi Helmold nam priča (I. pa dodaje: "Audivi de quondam loculo in cuius summitate manus erat unum in se (ferreum) tenens circulum.. Ovo se ime daje lako objasniti (dziecilela." Svojim drugovima drži jedan akademski govor: "o socii. jer se interesuje za štalu i konjušnice. tu: "primas posuit sedes. Titmar veli: "Domesticos colunt deos multumque sibi prodesse eosdem sperantes eis immolant (XIII. Svaka kuća mora imati svoj domovoj. Rado posećuje parna kupala. priča nam (I. ima ga tek kad joj prvi gazda umre. ona koja mazi decu). Seljak koji se seli. primas fundavit et aedes et quos in humeris secum apportarat humi sisti penates gaudebat. koje se zove Zizilelija (Dzidzilelya).honiti). non semel mecum graves labores perpessi sistite gradum. vestris penatibus libate libamen gratum quorum opem per mirificam hanc. Neki su hteli u njemu videti boga stada (goniti . da se osnivač češkog naroda nastanio na podnožju brega Ripa.. venistis ad patriam. Iriček je predložio." Ne znamo ko bejaše taj Hennil. koji se noću kupaju i uznemiravaju ga. naročito ako se još pre kupanja nisu molili Bogu. pretura klupe i stolove. prinosi . in quo is fuerat per omnes domos has singulariter ductus. Zamišlja se kao starac.. koji se zove dёduška domovoj. Ali ovih imena nema u starim spomenicima. Upravlja kućnom ekonomijom. noću izlazi odatle i jede jela. 52). danju se krije iza peći. Priziva ga u pomoć. koje bdi nad sudbinom detinjstva. da se ovo popravi i čita dědky. 69)". Ona pripadaju tradicionalnoj književnosti.

. dido (ded). No kad im preti smrt . veli: Aby te skritek vzal . czart. koji dolazi da mu ukrade seno ili živinu.[225] Porodični kućni demon zove se još Skrzat: "Bodaj cię skrzaci wzięli".[224] U Galiciji kod Hukula (Hucules) i Bojkia (Bopci) domovoj se zove did.Vile. Germansko chrat zar se ne može uporediti sa slovenskim čert.Vodene nimfe kod Čeha i Poljaka. da ima kakve sile nad čovekom. koji su se pokrstili i primili hrišćanstvo. očevidno ñavo. Ima izgled skrzat-a. schretze (faunus daemon). Ne zna se etimologija ove reči. Već smo govorili o domaćem duhu. tj. Nepoznato je kod Južnih Slovena. Jedan narodni izraz sličan poljskoj kletvi. ljkratek u slovenačkom. Kao što je Macenauer (Matzenauer) pokazao u svome Rečniku stranih reči u slovenskim jezicima (str. Zna se još i za šotek ili šetek. Srbi i Bugari bili su prvi meñu slovenskim narodima. nemačko scrato. Ovaj je fakt utoliko značajniji. Kod Poljaka ga zovu domowyk ili chowonec (čuvar). na koju etimologiste još nisu ukazali. schratze. I ja se ne bih ni malo čudio. Neka predanja. srednjovekovno nemačko: schrat. schretel (spiritus familiaris) etc. koji su bili u dodiru sa Nemcima. koja su kod drugih Slovena duže ostala. Rusa i Slovenaca. čort' . skritek u češkom . suseda Nemaca. Šotek je tako isto poznat i kod Slovenaca u Štajerskoj. 81).ñavo? Ova je reč prodrla kod Čeha. Stari leksičari prevode tu reč sa lar domesticus. da su potpuno iščezla kod ovih. Propovednici su od skřitek napravili sinonim diabolus. koji ima ružan izgled. ako je reč čert prosta pozajmica iz germanske folkloristike. Malo kasnije vratićemo se na ovu reč." O čoveku. III. pa se tako isto i on boji domovoja svoga suseda. ta je reč germanskog porekla: st. lemures). Hus veli o vernima koji ne slušaju službu božiju: "Sveštenik izgovara neke reči. Ovde mi pada na pamet jedna bliskost. Poljak u XVI v. što kod Južnih Slovena nema nigde tragova o kultusu domaćim bogovima. duše predaka koje traže žrtve.mu žrtve. osim kod Slovenaca. Hrvati. Dziady (preci) su naročito strašne utvari. Domovoj ga zaštićuje. i ne veruju. lares mali. Pisci XVII i XVIII veka često se na nj pozivaju i uporeñuju ga sa rimskim larom. odgovara onoj našoj: "da te ñavo nosi.neka te ñavo nosi![226] Reč szkrat u poljskom. Poljaka. I ovo ime znači star (Kott). govoraše: skryatkowie domowe vbožęta (mali kućni bog) Glava šesta Božanstva sudbine. Često su navoñene ove Prokopijeve reči (De bello gottiico.Rusaljke. .nije slovenskog porekla. No u stvari ovi dziady pripadaju folkloru Bele Rusije. buožiček domaci. krasnoludek (čovek odeven u crveno). sličan skrzat-y kod Poljaka. koji se u Češkoj zove hospodařiček. koju sam gore citirao. . izgleda. U Češkoj se još zna za Skřitek. a njih prima Skřitek". 14. scratum (larvae. kaže se "Wygląda jako skrzat". Za označenje domaćega boga upotrebljava se kod Slovena deminutiv od imena bog: Buožik.): "Sloveni nisu znali za sudbinu.

nimfe i druga božanstva. Sreću kod Srba. i odreñuju sudbu čovečiju. Sojenice. da dopunimo i objasnimo ove reči Prokopijeve. sira i meda? . Ako Sloveni nisu znali za sudbinu. Sudički kod Čeha." Afanasijev navodi još jedan slovensko-ruski odlomak iz prevoda o Isaiji (LXV. god. kaže ovo: "Vi koji ste me napustili. koja predsedavaju roñenju. koji nosi datum od 1271. Rečnik) veli: "Oni se mole Perunu i Rodu i Rožanicama". oni su znali za neka mitska lica. bilo usled rata. koja pri roñenju predsedavaju. i svima prinose žrtve i tada pomoću njih gataju. Slovenaca. dopunjavaju i proširuju ovaj malopre navedeni. treća ga prati kroz ceo njegov život. Jedan staroslovenski prevod Isaije.[227] veli: "Pravoverni su oni koji služe Boga a ne Rožanicama". slov. Zovu ih Roñenice. Reč Orisnica. rešavam). oni se zavetuju." Pisani spomenici i folkloristika dopuštaju nam. koja su predsedavala roñenju detinjem i upravljala životom ljudskim. Nalazimo: Sudnice. Rožanice (od reči rod-iti) ili Suñenice (od suditi. t. i na kojima se prizivaju Rod i Rožanice u korist novoroñenčeta. Po jednom Čolakovljevom navodu prva Orisnica opredeljuje detetu mudrost. Jedan citat iz XV veka u Miklošića (St. Ukratko." Drugi pisani spomenici. koje se mogu izbrojati. Ima ih tri dobre i tri rñave. 416. ako Sloveni nisu imali odreñenoga pojma o sudbini. i spominju Rod. da čita. Dolju (sudbina) kod Rusa. znači dakle u bugarskom jeziku: sudbina. odreñujem. i kad se spasu. . a koji spremate trpezu Rožanicama. Ovo ime dolazi od glagola: orisam (grčki ό ρίζω. Rožanice i mitička bića. III. Ta su lica kao i Parce i Vile uvek ženskoga pola. koja rukuje i opredeljuje živote ljudi i carstva. druga mu daje zdravlje i lepotu. Po tvrñenju srednjovekovnih spomenika ova lica još žive u narodnom predanju. da učine kakvu žrtvu Gospodu (τώ Θεώ). sreća.fatum-y. Suñenice. Odatle mi poznajemo i svetkovine koje su pratile roñenje. koji je Veselovski naveo. Svaki čovek ima tri dobre i tri rñave Orisnice. osobito hleba. ubeñeni. ja ću i vas prebrojati svojim mačem. Hrvata. oni to zbilja i urade. Sve ove pisane spomenike dopunjuje i folklor.)jedan staroslovenski ruski spomenik iz XII veka poznat pod imenom Kirikova pitanja: "Da li se Roñenju i Rožanici daje hleba. koji se pripisuju Jovanu Hrizostomu. str. Bugari znaju za Urisnicu ili bolje Orisnicu." (Reč je o Jevrejima koji pevaju neznabožačke pesme). U Pajsijevom Zborniku takoñe se nalazi ime Rod i Rožanica. "Vi koji ostavljate večnost. pravo kropljenja) tolikim zvezdama. dajete kropljenje (tj. koji piju u zdravlje Rožanica. sira i meda. Afanasijev je naveo (Vozrenie Slavјаn''. ako se spasu. Oni obožavaju reke. koji sterete sto vojsci nebeskoj. Vile .Zlo za one veli vladika. 11. koji zaboravljate visinu moje svetosti. oni znaju lica. 12). da su svoje spasenje dugovali toj žrtvi. nudeći im hrane. suñaje). (δαιµόνια). veli prorok. Drugi jedan spomenik. i uči ga. One odreñuju sudbinu deteta.bilo usled bolesti.

wilowac . što bi značilo. Prvi deo ove reči pripada korenu šal . 1. koji se nalazi u Valhol (Walhalla). vilny . da je nominativ vil. 412. str. Jedan spomenik XV ili XVI veka (Archiv. i nagnaju da igra s njima. Miklošić joj ne zna etimologiju. To je po svoj prilici pogreška ili neznanje prepisivačevo. odvuku ga u svoje kolo. U poljskom imamo: wila . nigde se u starim spomenicima ne javlja reč vila. govore takoñe i o vilama. Veselovski pretpostavlja. Rodu i Rožanicama. Kolar ju je našao i kod Slovaka (Spevanky I. i koji su renegati Hristovi. u srpskohrvatskom.) spominje u blizini Skoplja neki vilski kladež kladenac.lud. budala. Ali nam se ne objašnjava etimologija vile. 609. Horzu. osuñuje one koji obožavaju Samovile.propasti. što znači preci. bugarskom i slovenačkom. etc. Mokošu."Oni obožavaju reke i nimfe" veli Prokopije u onom gore navedenom odlomku. izgleda. i osuñene su. 314) koje smo napred naveli. Mahal je naveo dva spomenika. da večito lebde izmeñu neba i zemlje. Ali on predlaže. Staroslovenski ruski spomenici (sakupljeni Krekom. U Trenčinskom komitatu vile se smatraju kao duše zaručnika umrlih posle veridbe. Ljudima čine dobra i zla. govoreći o Perunu. odakle dolazi reč ήλύσιος. U okolini Sijeradža (Sieradz) vile su duše lepih devojaka. Petrogradska Akademija beleži u svome Ruskom Rečniku ovu reč kao stranu. po mom mišljenju s razlogom. koji ima demonskih osobina. a na grčkom ήλυς znači duše pokojnika. da vila pripada samo Južnim Slovenima. Spomenici su uglavnom iz XIV i XV veka. One ne mogu naći mira. da joj se pridadu ove bugarske reči: vil''nја (potčinjen sam uticaju vile. koji je reprodukcija starih rukopisa. da stari oblik vile jeste v''la. Jedan od njih navodi tu reč i u dativu: vilu. vilost . Ona mi se čini osobito smela. Skorija istraživanja pak tvrde. koja odgovaraju nimfama i klasičnoj starodrevnosti. koliko ja znam. Kod Srba pak. Ova vrlo stara reč nalazi se već u Dalimilovoj hronici (XIV vek): vilati .[228] Kod Bugara jedan religiozni rukopis iz XVIII veka. U oblasti Hradec (Hradec) kaže se. narod je provodio blud sa kćerima Moabijevim. tj. . da noću lutaju. kako su im ti ljudi činili za njihova života.).ludost. koje je u šumi zalutalo: "Die Vile hat ihn verfurt (vile su ga zavele). postajem lud).1.voditi raskalašni. češki vila znači lud. Šta znači reč vila? U stvari ona se čuje i upotrebljava samo u jezicima balkanskih Slovena. Jedna povelja cara Konstantina Asena (XIII v. život: vilil jest lid se dcery moabskymi. lakouman. da je ona bila poznata i kod svih Slovena osim baltičkih. no nalazi se reč Samovila u jednom spomeniku XIV veka (Miklošića Lexicon). dok ne postane samo duša. prema tome. ali oni imaju za osnovu starije redakcije. I doista mi nalazimo i u starim pisanim spomenicima i u folkloru neka mitska lica. Ako sretnu koga čoveka. osuñenih zbog svojih pogrešaka. bludni. Njihovi su tragovi nañeni u Poljskoj. sve to pak došlo bi od indoevropskog korena vel . osobito Srbima.pohotljiv. da se približuju neznabožačkom pojmu o vili (pojmu o neznabožačkom bogu. koji.[229] A. bogovi koji su postali od reči bes). Saopštavam ovu hipotezu ne ulazeći u raspravu njene stvarnosti." Dugo se držalo. U okolini Žamberka Nemci kažu o kakvom licu. budala. Nema je ni u Daničićevom Rečniku srpskih starina. vetrenjast. szaławiła. da su bludičky ili divlje vatre duše onih koje je vila pomorila. da u Češkoj ima vila.) nosi naziv: "Kako otpoče i bi stvorena Samovila.besnilo. str. dokazuju. U jednom staroslovenskom prevodu ðorña Hamartola ime sirena prevedeno je sa vila. uporeñuje je sa litvanskim welis.praviti ludorije. Sve ove reči doista izgledaju.

. Usmena književnost Srba. u vreme ruža i ljubičica. okićenu "drobnim biserom" i "zlatnim brnjicama u ušima"." Petar je izvede. Mogli bismo po narodnim pesmama opisati ceo život vile. Ovo violae moglo bi se naći u reči vila.[230] Mladić Petar hvalio se gradu: "Ne ljepše ljuba od moje. Zvahu ih dies rosae. vile od gore. "A nju je majka rodila. naročito kod Južnih Slovena. "Jutrenja rosa padala. Praznici u počast mrtvih behu svetkovani s proleća. a tako isto i dies violae. pa je ta reč primljena čak i u književnom jeziku. Ukratko." To čuje vila. "A mene vilu od gore. odevenu u sjajno svileno ruvo.Iz nedovoljnosti ove etimologije neki predlažu drugu čisto istorijsku. postaje ljubomorna. Održao se po selima. (Prilikom govora o Rusaljkama. "Ni bjele vile od gore. "U zelen listak povila. "Majčinim mljekom dojila. "U svilen povoj povila. kad je vide. rosalia. "Od mene. te je bila: "triput ljepša od vile. Spomenici koje smo gore spomenuli potvrñuju nam i kultus vilama kod neznabožaca (to su Prokopijeve nimfe) i kod Slovena još dobro neutvrñenih u hrišćanstvu. pa viče Petru: "Izvedi tvoju ljubovcu. te su stari dalmatinski pesnici njome prevodili klasične nimfe. "Koja je ljepša od mene. Hrvata i Bugara jednako ponavlja ime vila." Vila. morade priznati istinu: "Mala ti fala delijo! "Ako t' je ljepša ljubovca "Od mene vile od gore. mi jednako u ovom pitanju ostajemo u oblasti samih hipoteza. "Mene je gora rodila. vratićemo se na njih).

[231] ili kad se javlja duga. onaj koji ga je jedanput čuo. "što su vrata od škerleta. "Na njih vila sina ženi. One žive u oblacima. . Vile su predstavljene kao lepe žene. pa čak i u moru. "Što su vrata suha zlata. "Na njih vila sama sjedi. "No na grani od oblaka."Mene je vilu dojila. na zemlji. odmah umire. večito mlade. Na oblacima one grade fantastične dvore. da se ona raña kad pada kiša i greje sunce. "To su mi bile dadije. Katkada imaju krila. vila se raña iz rose sa nekog crvenog glavičastog jesenjeg cveća. "Što su vrata od bisera. oči im sevaju kao munje. "Na grad gradi troje vrata: "Jedna vrata sva od zlata. "Od gore vetric puvao. da joj se iščupa jedno vlakno. koja dopusti. "Na njih vila kćer udava. Njihova zlatna raspletena kosa talasa se niz pleća. U Slavoniji pričaju. "Mene je vilu šikao. Ova kosa sadrži tajnu njihovoga života. Vila. obučene u belo ili plavo. glas im je vrlo sladak i prijatan. u vodi. Jedna pesma iz Crne Gore opisuje jedan takav zamak:[232] VILA ZIDA GRAD "Grad gradila b'jela vila "Ni na nebu ni na zemlji. "Sama sjedi pogleduje. ne zaboravlja ga nikada." Sudeći po drugim srpskim spomenicima. "Druga vrata od bisera "Treća vrata od škerleta.

proizvode buru. Druže se i sa smrtnim ljudima. i hrane ih medom. i strelama prostreljuju svoje neprijatelje. Vile su katkada i pakosne. zemlje. Izvesno cveće naročito njima je posvećeno."ðe se munja s gromom igra. Uništavaju one. uzda joj je zmija. pola su žensko. more. Bugari Samovilama nude krpe. koji nose njihova imena. "Munja groma nadigrala. vešajući ih o drveće. koji se usude kupati se u njihovim virovima. U dalmatinskom primorju i staroj Vojničkoj -Granici devojke stavljaju na kamenje pri ulazu u pećine: voća. veli Iriček. cveća. v. košuta. Ovo potvrñuje i ono ime Vilin kladenac. i s njima imaju decu. češke i poljske reči gore navedene). Vile jure po šumama. Igraju u oblacima ili u šumama. svilene pojaseve. One se bore sa junacima. kao sirene. One igraju ulogu Sv. pola riba. a bič guja otrovnica. One skupljaju oblake. krše lañe. Ilije u svim atmosferskim pojavama. poludeo. i nemilosrdno se svete za uvrede koje im ljudi učine. Poneki izvori. Ovi vilini sinovi odlikuju se izvanrednim pamćenjem i bistrinom.[234] . One ljudima kradu decu. naročito su lekoviti. Vodene vile žive po rekama ili u moru. Jednog trenutka vila odleti i nestane je. ili im ostavljaju pored izvora kolače. leče bolesnike. Vile su vrlo snažne." Ima i gorskih vila. ili imaju žensko telo a noge labudove. "U Srednjoj Gori. što ti je drago".[233] Isto su tako one posestrime i izvesnih omiljenih im životinja (jelena. Mnogi su ih junaci uzimali za svoje posestrime. koji mute njihove izvore. "A nevjesta s dva ñevera. zove se vilovnjak (νιµφόλιπτος. mogu čak i mrtve uskrsnuti. čuvaju od grada. One imaju proročanskoga dara. Njihovo je pevanje umilno. Vile planinkinje zalaze i u pećine. strelama ustreljuju divljač. koji su pušteni. vilo. ili koji gledaju kad se one kupaju. ili ih naprave ludima. da uñu u njihovo društvo. ali ovi su brakovi uopšte tragičnoga svršetka. Katkad se pretvaraju u labuda. koje gore spomenusmo. ili još naprotiv i svoju decu daju ljudima na čuvanje. Bugarska Samovila jaši na divljem jelenu. ili iz njih zahvataju vodu bez njihovog dopuštenja. oslepljuju one koji se usude slušati njihovo pevanje. Gañaju. Stanuju na zvezdama. Takav čovek u koga uñe demon. "Mila sestra oba brata "A nevjesta dva ñevera. sakate ih. ili zamutiti im vodu na izvoru gde piju. One dave mladiće. o. pretvarajući se u zmije. "Mila sestra su dva brata. divokoza). One podižu bure na moru. govoreći uz to: "uzmi. a katkad one ili njihovi pokreti uzdrmaju i samu zemlju. Ali njega mogu razumeti samo oni. Neke od njih. Još i danas im prinose žrtve. Katkada se udaju i za smrtne.

da se nekada na ðurñevdan prinosila žrtva. nema sreće da je dugo čuva. pronaći polaznu tačku. mislim. i koju Poljaci zovu jędza. niti oru to zemljište. da se samovila i juda prosto vežu za latinsko sibylla judae. U Bugarskoj vile se zovu: Samovile. Jagić. Njihov izvor ima vodu čudnovatoga dejstva. koja je skočila i udavila se u Visli.kao i u okolini Trnova. Poljske legende o mitskoj princezi Vandi. No pitanje je. jędzina. Jude. Šta znači predmetak samo? Izvesno u složenom obliku ono. da postoje neka divlja lica. Takav jedan veliki krug nalazi se na granici Srbije i Bugarske." Po Iričeku neke su biljke naročito posvećene Samodivama. [237] srpskim korenom div-alj. Onaj koji je okusi. tj. i ne nahodi se nigde u drugim njemu srodnim narečjima. Onaj koji uzme jednu Samovilu ili Samodivu. čupa iz korena cela drveta. G.[235] i zove se Vilino Kolo. Poznato je.[236] Ni najmanje nije lako objasniti ova bugarska imena vilv. podsećaju možda na lice slično judi u Bugara. Ona će i kroz sam odžak uteći. dive žieny. Usred jedne livade vidi se jedan krug ili polukrug trave ili drugog bilja. Ova je trava iznikla iz semena. okrug) pričaju starci. G. nije nigde iznesena. čije mišljenje nikad ne treba prenebreći. kojima je ona nekada bila potčinjena. Kotela i Ćustendila pokazali su mi samovilsko oro ili orište. čija se uspomena nije mogla izbrisati. Veselovski[240] vezuje kultus vila za kultus dušv predakv. Sva ova lica pod raznim imenima imaju ista svojstva. i onih. gde Samovile ili vile igraju noću. koja reč juda vezuje za unda (tj. npr. one grade kuće. koja do sada. no one su uopšte opasne po ljude. smatrana su često kao da predstavljaju duše umrlih. Neki put vole priteći u pomoć i junacima. Ima li izmeñu vila i samovila istog odnošaja koji postoji izmeñu grčkih reči δρυάς i αµαδρυάς? Reč diva može biti istočnog ili slovenskog porekla.demon. One kažnjavaju devojke koje se usude raditi u zabranjene dane. udaju se za njih. osobito Riganina (od grčkog όρίγανον) thymus serpillum i Dictamus albus. koje je tu vihor posejao. Neki imaju naročita imena. koji žive po šumama. Samodive. što i auto-αυτός. Deve. Kod pokrštenih naroda ova mitska lica. koje je jače od ostale trave. čudovište)? Ja se usuñujem predložiti ovu hipotezu. postane jak kao Samovila. koji su sa strane došli. Njihova omiljena zabava jeste igra. predložio je.[239] Usled apsolutne sličnosti izgovora teško je ovde izmeñu čisto slovenskih elemenata. raña krilatu decu bele kose i vatrenih očiju. izmeñu Ćustendila i Vranja. Ona mi izgleda verovatnija od one. da je kod Čeha i Poljaka veoma rasprostrto verovanje. divi lidé. Ime juda jeste specijalno bugarsko. da li starodrevne nimfe. Seljaci ne smeju noću u nj ući. . jędzi baba(koren ažu znači zmija. driade. da postoje ljudi samodivi (divlji). ne kose ga.[238] Tako tumače tu reč u okolini Svištova. oreade i druga slična bića imaju kakve veze sa kultusom precima? To je pitanje izvan moje kompetencije. baca kamen od milijon oka. dzivožony. jer je jedan svetac oslobodio zemlju od samodivv. traže ljudske žrtve. Nalazi se ili samo. ili u društvu sa rečju samovila. gde se veruje. koje ruski folklor naziva Jaga baba. U Karaesenu (svišt. voda) usled toga što vile radije pohode vode. jagoda. pa da bi im se temelji održali. turskim dev . Može se dovesti u vezu sa persijskim korenom div. No ova se identičnost morala proizvesti pod uticajem hrišćanskih ideja. Da neće to biti srodno onom mitskom licu. od koje su reči postale one druge.

U nekim predelima njihov se kultus vezuje za kultus mrtvih.[243] Njihovo je ime očevidno zamenilo ime vila. Dakle praznik Rozalija dolazi prosto od latinske reči rosa (nemački Rosentag). Svoj postanak ne dovodi. brate! . Po Miklošiću crkva ga je osudila. u stari ruski (npr. reče seljak. osobito nedelje posle Duhova.[241] Dolazi od grčke reči ρουσάλια. Posle istraživanja Miklošića. Sveta Petka. Trojica Rusalija. hrišćanski praznik. Beffania kod Italijana (kod Francuza je u narodnoj mašti Badnji Dan identifikovan sa malim Isusom). ili ružični Uskrs. kao što se dugo bezrazložno tvrdilo. Sveta Sreda. kao što se zna. Na njegovo pitanje: kako se zove ova crkva.Bogorodice Rusalije nema.A ono će biti sv. Njih nema. Veruje se. koji se. Milićević navodi u svojoj "Kraljevini Srbiji" (str. Npr. i nije slovenskoga porekla. Sv. poljima i šumama. Ovo se ime nalazi prvi put kod istorika Tatiščeva (XVIII v.) čije je kritično oko osrednje. osobito Belorusa i kod Bugara. kao što se dugo verovalo."[242] U Bugarskoj se nahode na raznim mestima Rusalskia grobišta. . U istočnim našim krajevima narod trojičinu nedelju zove još i Rusalna nedelja. Veselovskog nije dopušteno u ime rusaljka tražiti kakvu slovensku etimologiju. Praznik Ruzalija imañaše neznabožački karakter. od legendarnih lica. . ni od imenice ruslo (potok). da u okolini Niša. slovački. pascha rosarum. Mi ih nalazimo i u Bugarskoj. Matejevaca. Ma kog da su porekla Rusaljke igraju u ruskom folkloru znatnu ulogu. na brdu Metohu. tok vode) dovela bi ih naročito u vezu sa kultusom vodama. Gomila prazničnih imena postala su. i Rusaljke bi bile postale personifikacija ovoga praznika. 25). srpski. samo u Rusiji. Ovo ime rozalija . da su to duše devojaka umrlih pre venčanja. da se utvrdi karakter Rusaljaka kao po narodnoj etimologiji. kod Rusa. Narodna pak etimologija (ruslo. potok. Tomašeka. seljaci mu odgovore: "Sveta Bogorodica Rusalija. u Nestorovu Hroniku). kao i mnogi drugi pomešao sa neznabožačkim praznikom. koju igraju vile u Južnih Slovena. i slovenački. Narod ih se boji.Rusaljke U ruskom folkloru rusaljke igraju onu ulogu. ima jedna stara crkva u razvalinama. To je možda uspomena na krvave borbe koje su pratile svaki neznabožački praznik Rosalija. latinske rosaria. Nedelja kod pravoslavnih Slovena. Ne nalazi se u starim pisanim spomenicima. Njihovo je ime relativno skorašnje. već joj treba pripisati strano poreklo. rosalia. Kao i vile one žive po vodi.ruzalija prešlo je u većinu slovenskih jezika. ni od prideva rus'' (plav). Znači Duhove. No ipak su ove dve reči doprinele. iznad sela Gor. pascarosata.

Kozma aluzira još i na seljake koji o Sv. iste lucos et arbores aut lapides adorat. I njih zovu Bogunki (boginjice). koja već postoji izmeñu reči modla. One kažnjavaju decu. Proroštva.Idoli.(βοάς τε κα ιερεία άποντα). Trojicama: "offerantes libamina super fontes mactabant victimas".Hramovi. da bi bolje razumeo proricanje. sive collibus litat. odvlače mladiće u vodene dubine. 4). Glava sedma Kultus. onda sav narod poseda za bogate stolove.Žrtve. i primoravaju ih da ih uzmu za ženu.) Sloveni prinašahu na žrtvu bogu groma volove i razne druge ponude. pije. Onaj ko iz uzme za ženu zove se Boginiarz. U početku III knj. Hamadriade. Kad se tako po običaju svrši čin prinašanja žrtve. U Poljskoj one vuku nesmotrene u vodene dubine. Oni smatraju da bogovi naročito vole hrišćansku krv.moliti). modliti . Posle toga sveštenik preliva žrtvu krvlju. što na češkom znači idol. Ovo je zaista pravi praznik Rozalije. jede. hic latices. Slovak zna za Vodopanenky. Po Helmoldu (I. ille montibus. Spomenici o tome ništa direktno ne govore. . a takoñe i Hrišćane. . III.Svete šume. U spomenicima. ovnove. Poljaci. . Jer po pričanju mnogih Slovena zli bogovi se najlakše mame krvlju. seu ignes colit. One stanuju pod vodom u kristalnim dvorovima. 14. . . da učestvuju u zabavama mladeži. koje smo spomenuli prilikom govora o raznim božanstvima. .[244] U Češkoj i Moravskoj zovu ih još Nemodliki (ne . Driade. Po već navedenom stavu Helmoldovom . aliumquae ipsa fecit ydola surda et muta rogat et orat ut domum suam et se ipsum regant". Češka Kozmina hronika pripoveda (I. 25) "skupe se ljudi i žene s decom. Još i danas se kaže: "Multi villani pel pagani. naišli smo na detaljne spomene i o neznabožačkom kultusu. Češki seljak danas zna za Vodni Panny.Vračari. i dopuniti. i modlić sie (isto značenje) na poljskom.Česi. ili Ženy.[245] Mnogobrojni pisani spomenici svedoče nam i o prinašanju žrtava. No dovoljno je ovde konstatovati vezu. i prinose svojim bogovima na žrtvu volove. pa se za tim veseli i igra". Katkada izlaze iz svojih stanova. . i glagola kao što su modliti se (moliti se) u češkom. koja se ne mole Bogu. Nije naodmet urediti i ovde te pomene sintetički. Dabome da su se bogovima upravljale molitve. da je legendarna princeza Teta naučila narod da obožava Oreade. Po Prokopiju (De bello gothico.ne. U Lužici ih zovu Wodne jugfry (od nemačkog jungfrau). i ako je potrebno.Izvori. Srbi i Lužičani znaju takoñe i za Nojade ili vodene Nimfe.Žrtvenici.

pre bih rekao. a glavu nataknu na jedno koplje. i sve slovenske oblasti šalju svake godine propisane priloge za žrtve. 15. i starci i idoli rekoše: "Izvucimo kockom kog mladića ili koju devojku. izgleda. proveli kroz sve slovenske varoši. ismevajući ga. U glavi LXXXIII Helmold opisuje Provanov hram. kaže nekoliko reči o hramovima. na kojoj meso posvećeno bogu služaše da zadovolji proždrljivost vernih..[249] biograf podseća na pokrštenje ovoga grada. U vidu žrtve prinašane su im ljudske žrtve." Meklenburškog episkopa Jovana (glava XXIII) jednom zarobe Srbi (Sorabes). pri kome izgovaraju neke reči (bogoradaju)." Na drugom mestu (id. Sloveni (glava LXIX) prinašahu žrtve ne bogu već ñavolu. gde se vršahu običaji raznih načina prinašanja žrtve. str. a Novgoroñani mu prinašahu žrtvu kao bogu."oni se na svojim gozbama i veseljima obreñuju jednim peharom. Tu su im prinosili žrtve. Po Hronici novgorodskih crkava (str. oni koji nad mrtvima konje klahu?" U stavu koji smo već naveli. koje. Tada obojica biše ubijeni. Ovo tvrñenje nalazi se u glavi VI iste knjige: "Trgovci koji dolaze na ostrvo Rujan. 13. Helmold nam kaže. Ove se žrtve zovu trebi. otac ne dade svog sina da se zakolje za žrtvu. Nije izvesno." Malo dalje. veli Helmold. koji činjahu žrtve rekama i jezerima.[246] govoreći. pogube ga. . Dažboga." Ždreb padne na sina jednog Varjaga (Normana) Hrišćanina. da stanovnici ostrva Rujna svake godine posle žrtve žrtvovahu bogu Svetovidu štogod od stoke. ali koji se osniva izvesno na mnogo starijim tekstovima. koji datira od XVI veka. i na koga ždreb padne. ne smeju ništa ni prodati ni kupiti. 172) episkop Jaćim razori sve žrtvenike. prinašanje žrtve. a zlo od boga zla. i zatvori se s njim u svojoj kući. on podiže crkvu Sv. koje se zvahu stado (skup). a po tom pravljahu religioznu gozbu. i pita: "Gde su oni. ako prethodno nisu prineli bogu na žrtvu kakav predmet od vrednosti. U životu Konstantina Muroma. gde beše Perunov idol[248] i gde knez i narod vršahu žrtveničke obrede. Striboga. da bi Sloveni učinili naročitu čast Svetovidu prinose mu na žrtvu svake godine po jednog Hrišćanina za to kockom izabranoga. je li i u Rusiji bilo hramova. Istorici Otona Bamberškog pričaju o žrtvama prinašanim boga Triglavu (Ebbo. Ništa ne potvrñuje da je postojala neka naročita sveštenička kasta. žrtvama činjenim na godišnjim svetkovinama. Od Saksa Gramatika doznajemo. V. Dlugoš. Horza. III. podizani na uzdignutim mestima. hadžiluk. 1.18. a mesto za žrtvovanje trebišta. 64) veli ista hronika. da sve što je dobro dolazi od boga dobra. govoreći o Svetovidu. Po svoj prilici Dlugoš se ovde mnogo prebacio. Vladimir postavi više idola na jednom uzvišenju. Oni okaljaše rusku zemlju tim svojim žrtvama. Kad se Vladimir pokrsti.. Pošto su ga. i ponude bogu Radgostu. jedini meñu poljskim analistima. Hronika veli: [247] "Vladimir ode u Kijevo. ponude. Vasilija na onom bregu. nisu u pohvalu bogu već kao proklinjanja. Oseku mu noge i ruke." U Novgorodu Dobrinja podiže Perunu idola... narod je tu žrtvovao ñavolima i svoje sinove i kćeri. taj će biti prinesen bogovima na žrtvu. svetilište za celu okolinu. idoli su. da sa svojim narodom prinese žrtve idolima.) Kod baltičkih Slovena imamo sasvim ureñen kultus: sveštenike. i to: Peruna.

Svetice. izvor se napuni krvlju i pepelom. Odatle postaje jedna bara. ili dolaze prosto od korena treb-iti (uništavati. Jelinek je u isto vreme u ovom svome delu otkrio u češkoj toponomastici izvestan broj imena.) u ovim se šumama i danas nalazi pepela i kostiju. Svatobor. 3) spominje u srezu Glomaci (danas Lomač) u Saksonskoj. u okolini Majsena. Da li ova imena označavaju mesta starih žrtvenika. Nizebohy. on veli: "Ovaj prinosi (I. 4) ponude planinama ili brdima (litat). Kad se rat približuje. a onaj priziva u pomoć idole. na koji su Nemci unakaradili slovensku toponomastiku. Modlanice. da se nešto iziskuje. izvestan broj ostataka tog neznabožačkoga kultusa. jedan čudotvoran izvor. Božna. alii montes et arbores sicut et adhuc pagani multi faciunt et plurimi etiam in hac terra nostra adorant daemonia et tantum modo christianum nomen habentes peiores sunt quam pagani. ut Deum in omnibus honoratum". bili praznici praznovani u vreme Duhova. alii flumina et ignes. da se čuvaju obožavanja drveća i izvora "alii solem alii lunam et sidera colebant. da su u tim šumama bili žrtvenici. da se izbliže prouči. Po svedodžbi češkoga hroničara B. I. Kozma (I.Od čeških hroničara jedini se Kozma više zadržava na neznabožačkim obredima. Nigde ne spominje i prinašanje ljudi na žrtvu. na koje ćemo se kasnije vratiti.[250] Jedan istorik Otona Bamberškog govori nam o nekom svetom lešničaru ili orašju. 4. kao što su npr. izgleda.[251] U Češkoj ime Raj (raj) znači izvestan broj šumv. III. istrebila šuma? Ovo pitanje iziskuje. U svima ovim imenima dosta se nalazi religioznog pojma. i uroñenici izvlače iz te pojave srećno predskazanje. Napred sam protumačio reči koje predstavljaju ideju prinašanja žrtve. gde se žrtva prinosila. Aluzirajući na neznabožačke obrede. zobi i žira. Viljeboha. da mu kućom upravljaju. U slovenskim zemljama postoji veliki broj mesta. Kad treba da vlada mir i izobilje u svemu. kako je knez Bretislav III uništio god." ." Malo dalje (III. Ima takoñe i svetih šuma i svetog drveća. III. Titmar spominje svetu šumu Žutibor (Zutibor)"ab accolis. ili mesta gde se uništila. kada se razne ponude donošahu na izvore. koji postojahu još u njegovo vreme. Ovaj prosti oblik dovoljno objašnjava način. Modlany. cilja na svete šume. U Titmarovo vreme Hrišćani imañahu još više poštovanja prema ovom čudotvornom izvoru. tako isto podseća i na svete izvore (super fontes mactabant). mogu vezati za religiozne pojmove: Svatb. To ime postoji i danas u obliku Schkeitbar (izmeñu L'tzen-a i Zwenkau). 78. i prireñivale pogrebne igre. Svatépole. 1. str. Zbožnice. no uvek nekim akademskim izrazima. Zbožna. Boharne. da li taj pojam vodi svoje poreklo iz neznabožačke vere. no za svaki pojedinačno mogli bismo se zapitati. 1092. ili docnije iz hrišćanske. bogovima se daje ono što oni ištu. nego prema obližnjim crkvama. Titmar (knj. po čemu se može pretpostaviti. 38) Žutibor kod baltičkih Slovena je svetibor. Ona je najčešće iskazana korenom treb.svet). razoriti)? Da li znače mesta žrtvenika. i moli ih. koje je sam napravio. 1) priča. u čijim se imenima nalazi koren treb: od Trebinja u Hercegovini pa do Trebova u Češkoj i Trebovlja u Galiciji. Svata hora (svat . (VI. koji znači: da nešto treba. tj. Jelineka (Časopis Česky lid. koja se. izvor je pun pšenice. U Češkoj propovednici govorahu još u XVII stoleću vernima.

Malo dalje. Proučavajući Svetovidov kultus naveli smo stavove Saksa Gramatika. a naročito bogu Triglavu. III. ili da pitaju proroštvo za savet. O hramu Svetovidovu. koji se odnose na hramove zvane continae." 2. živeti u šumi. koji dolaze da prinesu žrtvu. Iliji ja sam već označio one spomenike. o kome smo već govorili. moljahu se stablima. glava nabodena na koplje bi ponuñena bogu Radgostu (I. i prinose svojim bogovima: volove. "U nj se ulazi preko jednog drvenog mosta. "Iz sviju slovenskih zemalja slahu se u ovaj hram propisani prilozi za žrtve. sve što opljačkaju zlata i srebra. življahu u šumi. 13. da su prinašane žrtve i u stoci. U glavi LXIX Hronike govori se o žrtvama u čast satane. i zbog svoje veličine bila je predmet obožavanja od strane neznabožaca. kad govori o svojim neznabožačkim precima. Isto tako tu se govori i o svetim šumama. itd". (vidi napred nastavak ovog navoda. Po Helmoldu (I. 156 157). koje je uništio vladika Gerold. Tada pri gozbama oni se obreñuju jednim peharom. narod se preda gozbi i veselju." Još se mogu navesti neka Helmoldova svedočanstva: 1. da Rujani ne imañahu novca. ovnove. Biograf Otona Bamberškog (Ebbo. ili ga sipahu u riznicu svoga boga. preko koga je dopušten prelaz samo onima. III. razloga da čovek bude dosta obazriv prema prilično sumnjivim svedočanstvima. (I.[252] Ruski folklor veruje u Ljesa ili šumskoga demona. ona je vrlo visoka. spominju se i ljudske žrtve. 59) jednu planinu koja se nalazi u pagus Silensis (u Šleziji)." . Ima. 23). podvrgnu plaćanju danka svome hramu. koji govore o kultusu hrasta kod Rusa. 1.Titmar spominje (VIII. Sudeći po istoricima baltičkih Slovena. U glavi o Perunu i sv. neki njihovi hramovi bili bi gdegde bogato ukrašeni i dostojni naroda dosta naprednih u civilizaciji. 52) "skupe se ljudi. Ovi hramovi behu pozornica više-manje komplikovanih obreda. da Bog naročito miluje krvave žrtve. i sa sviju strana opkoljen jednim jezerom (I. koji je zatvoren sa devet vratnica. koje oružjem potčine (§ 36). žene i deca. .veli seljak. Prinosili su mu svake godine po jednog Hrišćanina kockom izabranoga. moljahu se deblu. na žrtve u stoci. O ubistvu maklenburškoga vladike Jovana iz religioznih razloga. 13). Jer po rečima mnogih Slovena satane se lakše daju krvlju namamiti. držim. 6) 3. Afanasijev je pronašao i ruske izraze." Na drugom mestu (§ 38) Helmold izjavljuje. Posle toga sveštenik preliva žrtvu krvlju. "Narode. gde se govori o Svetovidu. koji govore o kultusu drveća. U više prilika govorili smo o hramovima baltičkih bogova. upotrebljavahu ga za ukras i nakit svojih žena. da bi bolje razumeo proricanje. moliti se drvetu kao Bogu. svetom kolaču. str. "Oni se rañahu u šumi. a tako isto i Hrišćane. 18) priča nam takoñe. O hramu u Retri podignutom u gradu. Kad se izvrši čin žrtve. 15. tvrde.

Spoljni duvarovi behu pokriveni divno izvajanim likovima bogova i boginja. navode najzad i glasove koji se čuše sa vrha toga hrama.Ljutice ne priznaje posebna božanstva". i čuvahu od nevolja sudbine pre njihovog ispunjenja. Njihovom održavanju posvećivahu stanovnici znatne količine srebra. i ljudi oblika koji pripadaše abisinskoj rasi. tice. On beše opkoljen čudotvornim izvorima. 18). decu. kao gavrani. a tu se i gatanja činjahu. Radi čitaoca. naravno ograñujući se potpuno od njega: "Bejaše kod Slovena više svetih spomenika. tako da se on pokreće i treperi. koji stojaše na životinjskim rogovima. no on ih nije pohodio. U Gockovu se podizahu sjajni hramovi ukrašeni kolosalnim idolima izredne veštine i tako teških. Glavni je idol boga Svarožića (Zuarasici). koje je tu upotrebljeno. toliko ima i hramova. 17) opisuje u Radgostovu hramu (možda u Retri) jedan drveni hram. Nad . Da li su sami Sloveni gradili ove hramove? Ili su za to pozivali strane veštake? O tome nemamo spomenika. unutra behu bogovi rukom izrañeni. Narod koji se zove Ljutići . koji nagoveštavahu budućnost. koji izazivaše kosture iznad njihovih grobova. i oni behu obojeni tako izvrsnom bojom. Mnogo se hvali na tom spomeniku: arhitektura. kad se sunce raña. koji predstavlja starca. O ovom imenu već smo raspravljali. Saks Gramatik opisuje hram u Arkoni (vidi napred).[253] Radgostov hram u Retri bejaše drven. koji je. vešt raspored i različne boje kamenja. i nevernici svuda obožavaju likove sotona. koji predstavljahu ljude. dolaze u hramove.[255] "Obožavano božanstvo u ovom hramu bejaše jedan kolosalni kip. oni doznaju: kakva se žrtva mora bogovima prineti. i. da ne bi išao da traži. "Koliko god ima krajeva u ovim oblastima. šta o tome veli Masudi u glavi LXIV (tom. da se govori o slovenskim hramovima. već o njima govori samo po čuvenju i po fantaziji jedne prave istočnjačke mašte. i druge tice. noseći i svoja urezana imena. po njemu. Ukrašen je bio takoñe drvenim statuama bogova i boginja.[254] ozgo su pokriveni šlemovima i obučeni u oklope. čija se voda prelivaše u bojama i razlikovaše ukusom. Pod desnom nogom njegovom viñahu se neke vrste mravi. IV) svojih "Zlatnih Livada" ja navodim ovde ceo taj fantastičan opis. po zidovima spolja i iznutra nizahu se bareljefi. skupoceno kamenje i veštački radovi. veštački mehanizam namešten na vrhu grañevine. i imañaše u sebi sva dobrodeteljna svojstva. kockom ili naročito gatanjem pomoću konja. po rečima filosofa jedan bejaše sagrañen na jednoj najvišoj planini na zemlji. "Drugi jedan hram bejaše sagradio jedan njihov kralj na Crnoj Gori (Montagne Noire). Arapski geograf Masudi (X vek) bejaše čuo. da ju ni kiša ni snegovi ne mogoše izmeniti. i utisak koji na prisutnima proizvoñahu. tu donose i darove posle kakvog srećnog pohoda. koji se u njemu čuvahu. "Treći hram uzdizaše se na jednom grebenu opkoljenom jednim morskim rukavcem. I kad hoće da zaratuju. Služaše za skupljanje ljudi. kako u ruci drži jedan štap. a pod levom neke tice crnoga perja. kao što sam kazao.Glavni štetinski hram (vidi navode o Svetovidu i Triglavu) beše sagrañen izvanrednom veštinom. da su ih jedva mogli povući nekoliko parova volova (Ebo). Titmar (VI. ukrašen vrlo grubim vajarstvom i živopisom.[256] On beše sav sagrañen od crvenih korala i zelenih smaragda. veli još Titmar (VI.

Poreklo ovoga hrama Sloveni pripisivahu jednom svome mudracu.). U francuskom jeziku postoji pojam crne mañije. mañija vl'šba. donosi. Dalimilova hronika označava i buljinu kao neku svetu ticu." Dokazali smo. mrmljati. Naprotiv njih susrećete u Češkoj i u Rusiji. 52). koji rečima očarava zlo. po visini kolača. ni kod balkanskih Slovena. po količini tečnosti. kod zapadnih Slovena i kod Rusa postoje vračari (gatari) i mañioničari. po komadima belih ili crnih drva. U češkom i u vendskom reč čara znaci crta.[259] Ruska Nestorova Hronika priča pod g. po parnim ili neparnim linijama koje su na pepelu gatalice obeležile." Sveštenik predskazivaše izobilje ili sušu. U naknadu. Omilijar praškoga vladike (XII veka) cilja na to u više mahova. Ovaj konj prelazi preko dva koplja pobodena u zemlju. 32. 1091. otuda vl'snaši. Izgleda. kakva . Priening. Napred smo naveli te stavove. čiji delovi behu načinjeni od četiri skupocena kamena: berila. Glava je bila od suhoga zlata. Ne bi li čarodjec značilo onoga koji opisuje. ñavolskim knjigama. pod kojim stajaše jedan idol. kod kojih jedan sveti konj igra neku ulogu. veli Helmold (I. Interesovanome obraćamo pažnju na moj prevod (str. da je kod baltičkih Slovena i onih na Labi postojala i sveštenička kasta. izdanje Holzer-ovog) Rujana. žutoga agata i kristalnoga kvarca.149). 1092. poljski czarodziej. 136. str. Prvobitni smisao reči čar' (čar) nije poznat. Ebbo. junačka dela mañioničarska.). ovo ime postoji samo u ruskom jeziku i izgleda da ima veze sa korenom vels. II. onaj koji se služi crnim. ali dosta nejasnim izrazima. mucati. koji su vrlo brzo prešli u hrišćanstvo. pre no što bi ušli u kakvo preduzeće. Po Saksu Gramatiku (XIV. 33. koji življaše u davna vremena. II. Pod god. tumačahu predskazanja po životinjama koje susretahu. tj.sredinom uzdizaše se visok toranj. No oni se naravno opet vratiše. Kozma pravi od legendarne princeze Ljubuše jednu proročicu (III. govore još. što bi danas značilo lekar.[257] Drugi jedan kip namešten prema ovome predstavljaše devojku. kod kojih dolažahu da ih pitaju za savet. II. czarnoksiěznik. na koji konj prelazaše preko kopalja nameštenih na zemlji na izvestan način. koja mu podnosi žrtve i mirise. ali nekada je izvesno značilo onoga. Biografi Otona Bamberškog (Herbord.[258] Opsenar se još zove čarodiec' onaj koji čini čari.. da je ova etimologija istoga roda kao i ona današnjega ruskoga vrač'. Poneki put pred zastrašene verne istrči i iz mora po koje morsko prase. 567. bog Rujana. Ne zna se upravo. Vračar na staroruskom zove se vl'hv''.[260] On tako isto predskazivaše i budućnost po načinu. "Svetovid. crvenog rubina. čija proricanja behu najizvesnija. (Vidi indeks pod rečju konj. da nje nije bilo kod Slovena u Rusiji.) Titmar (VI. kako je knez Bretislav prognao iz svojih zemalja gatare i mañioničare (II. 11.. čaški čarodějnik. crta mañioničke crte? Češki i poljski jezik zna još i za černoknjiznik. Kod baltičkih Slovena mañioničari se ne javljaju odmah pored svešteničke kaste. 12. Izgleda. u kašupskom čarecel. i o gatanju peharima i kockama. 8). 148 . Neka svetilišta behu čuvena po svojim proroštvima. onaj. koja je ostala u sudu. 24) govori dosta nejasno o proroštvima.

Titmar koji nije Slovenin. On izvesno pokazuje. ." Izgleda da ovo svedočanstvo Titmarovo potvrñuje Nestorova Hronika. Vladimir (str. i koji kao nemački prelat ne voli slovenski paganizam.. i saopštava im rezultat svojih razgovora: "Grci veli. pogrebne svečanosti. priča u prvoj knjizi svoje hronike (§ 14) nekolike priče o vampirima. Oni su dugo govorili o stvaranju sveta. poziva češko sveštenstvo. podsećajući na neznabožačke sujeverice. da zabrani satanske pesme. Kozma praški. čak izgleda da dokazuje. Opatovički[262] omilijar u XII v.. koje narod noću peva nad mrtvima. item et jocos profanos quos super mortuos suos inanes cientes manes ac induti faciem lavis bacchando exercebant exterminavit. a hvaleći svoju. došli su kudeći svaku drugu veru. bog Nija. . franc. Kultus precima u Rusiji. Glava osma Život na onom svetu. ovako veli: "Jtem sepulturas quae fiebant in sylvis et cargpis atque scenas [261] quas ex gentili ritu faciebant in biviis et in triviis quasi ob animarum pausationem.Suprotna svedočanstva.Način sahranjivanja.) saziva svoje velikaše. jer činjahu žrtve ob animarum pausationem. qui cum morte temporali omnia putant finiri haec loquor.Da li i Sloveni verovahu u nj? . a tako isto i one skaredne scene koje prate ove pesme. da su ovi verovali i u besmrtnost duše. i vele. Izrazi koje on upotrebljava pripadaju crkvenom govoru." Ovaj stav koji se odnosi na neznabožačke Čehe mnogo je izmučio oštroumnost komentatora.. koje je knez Bretislav II silom uništio svojim ediktom od 1092.. pa dodaje: "Ne muti canis obprobrio noter inlitteratis et maxime Sclavis.Nav. 12. 88. . No na Kozmu su možda uticale i hrišćanske ideje. g. .Groblja.su to gatanja peharima. Drugi jedan praznik slavljaše se u Volinu (Ebbo. 13. prev. ." . Pošto je primio posetu misionara različnih kultusa. da je kod Slovena u Češkoj postojao kultus mrtvih. da ima i drugi jedan svet.Raj. Jedanput godišnje se slavio u Pyris-y jedan praznik koji je ujedno imao i ratni i poljski karakter.). II.

nešto kao Elisejska Polja. ruski n''im'' prouzrokovati jad. upotreba predloga do ne izgledaju mi.[264] Po svedočanstvima. 188). Potom Krok jde do navi. Titmar pak dokazuje. S druge strane nalazi se reč paleoslavenicolalinum. koji hoće slovensku mitologiju da navrati na klasičnu. Kozma tvrdi. može se pretpostaviti. Očevidno Dlugoš. ili prosto o prebivalištu mrtvaca. stih 5).na znamo ništa. koji je očevidno srodan korenu ny. propasti. koje. to joj značenje još više odgovara. koja. Pokojnici zvani navi. 400. .sve se to vrlo dobro slaže. dum corpora linquunt.Stavljajući u Vladimirova usta ove reči hroničar izvesno hoće da pokaže. ukočenosti. Stoga se dakle sa ovim jednim stavom može dopustiti. Nemamo apsolutno nikakvih svedočanstava neznabožačkih Slovena. kuda se ide posle smrti. Svedodžbe dvaju katoličkih velikodostojnika u ovom delikatnom pitanju apsolutno odstupaju jedna od druge. ojaditi. zadahnut je očevidno hrišćanskim verovanjima. u smislu na-vis: Krok ode u lañu. prebivalište mrtvaca: nav ili nava. izražen je korenom nav. Kod Slovenaca se zovu Mavje. u sanduk. kuda ljudi idu posle smrti. da nav u nava znači onaj drugi svet. . navî smislu pokojnika (Miklošić: Lexikon Dlugoš (krakovsko izdanje str.). bog mrtvih nya.[263] Mogao bi čovek pokušati. Pojam o mestu. da neznabožački Sloveni nisu znali za "onaj svet". činiti zlo. Ovaj koren daje imenicu nav. predstavljaju duše umrlih. klonuo). koja ja nemam načina prokontrolisati. Navje . koji je istovetan sanskritskom i latinskom. . čemu nas uče lingvistički spomenici i ono malo stavova koje imamo. da pomisli i na reč nava. 47. da se sve svršava sa smrću. Nestor koji pripada istočnoj pravoslavnoj crkvi. Kod Rusa u Karpatima zovu se Mavki ili Navki vrste Rusaljaka. No konstrukcija rečenice. koje je Machal (str. izgleda. postulabant se ab eo post mortem in meliores inferni sedes deduci. un'ilij. Je li ovde doista reč o kakvom božanstvu. 121) prikupio.duše umrle nekrštene dece (u Srba isto tako). Ova je reč očevidno starija od hrišćanstva. Da vidimo malo. Po onome što smo napred kazali (str. označuje mesto. servatorem et custodem opinabantur. koja bi predstavljala pakao. mora na sebe uzeti i odgovornost za izjednačenje Nua sa Plutonom. da kod neznabožačkih Slovena ona znači šumsko prebivalište pravednih. koje se poljski zove nyja. Pored reči nav ima u slovenskim jezicima panslovenska reč raj. str. koje se sada slaže sa lingvističkim dokazima: "Plutonem cognominabant Nya quem inferorum deum et animarum. i izražava pojam o umoru (češki: unaviti umoran. izgleda.) daje nam jedno veoma dragoceno objašnjenje. da ovlašćuju i na ovako tumačenje. svedočanstva. veli Češka Dalimilova hronika (III. isto bi ime postojalo i u Bugarskoj. koji prevodi pojam umora. Pojam o smrti izražen je u slovenskim jezicima korenom mer (mr'). U odnosu prema nav. da neznabošci činjahu žrtve za pokoj duša." Očevidno Dlugoš nije izmislio ovu reč Nya.

poljski hroničar XIII v. da bi odmah otišao u raj. str.počinak mrtvih. s. da su postojale pogrebne svečanosti "Funebres superstitiones quas eciam hodie in funebris exercet gentilitas. da se pre mogu primeniti na skandinavske Ruse. Ruski naučnik Kotljarevski posvetio je celu jednu knjigu izučavanju pogrebnih običaja kod neznabožačkih Slovena. naravno.. 258) O reči strava mnogo je raspravljano. da se ova reč može vezati za koren tr'' (progutati)[270] i da reč prvobitno znači pogrebnu gozbu. davahu spaliti na istoj lomači. mi ga začas spalimo." (izd.[271] Ako bi se dopustilo ovo tumačenje." Na ovaj se stav ne može. koji su danas oglašeni za apokrifne. Radi uverenja o tom dovoljno je pročitati makar . Neću dugo raspravljati o reči trizna. na kojoj sagorevahu ostaci njihovih muževa. To isto potvrñuje i jedno pismo vladike Otona Bamberškog. XLIX.[266] Ono što iz svih pisanih spomenika izlazi jeste. Momzenovo." U istoj Hronici pod god 969. onda bi ova reč očevidno bila slična reči strava. mnogo polagati. koju je Jordan upotrebio."[268] U starim ruskim hronikama govori se o nekoj pogrebnoj svečanosti. po primeru hinduških žena. i nalože vatru. koji nameste na jedan stub kraj puta. U ovoj nedoumici ja mislim. da joj se ne prireñuje trizna. on se tu koristio i spomenicima. nameste leš na nju. Napred smo naveli Kozmin stav o sahranjivanju "quae fiebant in silvis et in campis". Miklošić[269] piše trizna. koju su Huni slavili u čast Atilinu: "Postquam talibus lamentis est defletus stravam super tumulum eius quem appellant. Baš u vreme Atile Huni behu u dodiru sa Slovenima. U osnovi mi vrlo malo znamo o pojmu o onom drugom svetu kod neznabožačkih Slovena. a mi. Neznabožački Sloveni nemañahu naročitih mesta posvećenih sahranjivanju mrtvih. Arapi. koji izgledaju. mislim. Tako i danas još čine Vjatići. oni slave triznu oko leša. da u čast nekih umrlih prireñivahu daće ili svečanosti. jer ona imañaše jednog sveštenika. da stari Sloveni upražnjavahu dva načina sahranjivanja: zakopavanje i spaljivanje. već upućujem čitaoca na francusko izdanje Nestorove Hronike: "Kad ko od Radimića umre." Hrišćanstvo nije uništilo kod sviju slovenskih naroda stare neznabožačke obrede u čast mrtvih. koji je i zakopa.[265] Na žalost. da su im oni i pozajmili reč strava. ove reči: "Vi. i može se misliti. Potom pokupe kosti i metnu ih u jedan sudić. Ortografija slovensko-ruskih tekstova koleba se izmeñu trizna i trizna. Bilo je. a ispitivanje korena raj ništa nam pozitivnoga ne otkriva."[267] Kadlubek. Slovena i u Atilinoj vojsci.) rečeno je: "Umre Olga. izd. da se neke žene. vi ste jedan glup narod.. 54. da je prisustvovao spaljivanju jednoga Rusa. fr. (str. Ibn Foslan priča. gde ga razdiru životinje i crvi.. Zakopaše je. Ona beše naredila. da označi pogrebnu gozbu. ipsi ingenti commessatione concelebrant. S druge strane on primenjuje na slovenske Ruse arapske spomenike. i stavlja u usta jednoga Rusa (Slovenina ili Varjaga-Normana). Tek je hrišćanstvo u njih unelo groblja. zatim naprave veliku lomaču. vi zakopavate čoveka u zemlju. označujući ipak kao malorusku reč trizna . koje se odnosi na baltičke Slovene: "Ne sepeliant mortuos chistianos inter paganos in silvis aut in campis.No spomenici ćute. potvrñuje takoñe. i prevodi je sa pugna. koja se zove mrizna. koji je učestvovao u toj ceremoniji.

tako. dzidy. izgovara ovu formulu: Sveti preci. diady (roditelji u Vel. Ima svega što nam je Bog dao. Meñu dziady-ma ima ne samo dedova. predstavljeno nespremnijim sveštenstvom. Starci su još od sviju . Sve čime kuća naša izobiluje. na kome je postavljeno jelo. tj. Katkada ih vrše na četrdeset dana posle smrti pokojnikove.). mnogo manje uticaja proizvelo. da se malo prelije na sto za pretke. pa ispije. privlače pretke. siñite dole k nama. 1896. koje oni vršahu kod svojih predakv. Nauka. pa čak i dece umrlih još vrlo malih. Šejna: Graña ga izučavanje života i jezika ruskoga naroda i sev. Što karakteriše ove obrede jeste to. koje je na latinskom izneo poljski pesnik Klonović u XVI veku. Uveče skupe se srodnici i zvanice u kući. Od sviju slovenskih naroda oni možda na najprimitivniji način predstavljaju stanje duše. Uoči praznika očisti se kuća i spremi se jelo. Niko ne jede pre no što se odvadi po jedna kašika od svakog jela. Mickijević piše na poljskom. Ovaj sud metnu pored prozora (radi predaka). sveti oci. 582. ili odvoji komad. rakija. Molimo vas. U početku novembra ima jedan opšti praznik Dziady. Ridiculaque fide carne putantur ali. u osnovi pravoslavni. i onaj koji očita molitvu. tetaka. i dalje) g. nego kod njihovih slovenskih roñaka. Suština ovoga praznika jeste jedan obrok. No te duše nisu baš neminovno duše predaka ili dedova. in 8°. U pesmi Dziady (Preci) Mickijević je izneo narodne obredne običaje uz svečanost u čast predaka. od koga ostatak čuvaju za umrle. piće. Zatim počnu jesti i piti. mi vas pozivamo. Šejn je posvetio jedno pedeset strana izučavanju obrednih običaja u čast predaka. katoličkih Poljaka. unijati. štampa Akad. što su apsolutno neznabožački. Tada domaćin zapali jednu sveću. već i ujaka. hodite. Zatim nalije jednu čašu rakije. Hodite k nama. vol. seljaci njegove pesme su Beli Rusi. ali neveselo. Obredi. Rusa) to su duše umrlih roditelja. Evo vam sve što imamo. apsolutno su isti.i u prevodu Mickijevićevu pesmu Preci. Ono što seljak Bele Rusije zove dziady. ove pesme koje je slušao a zatim protumačio u lepom poljskom stihu. bile su više puta pribirane i sakupljene u naročito lepoj publikaciji g. sveti oci. Čistoća u kući. kod kojih je hrišćanstvo. u svojoj pesmi Roxolania: Quin etiam mos est morientum poscere manes Portari tepidos ad monumenta cibos Creduntur volucres vesci nidoribus umbrae. dobro jelo. Svi odrasliji čine to isto. Ovi obredi koje je pesnik posmatrao. U III tomu (str. zapadnim oblastima (Petrograd. III. Svi sede oko stola. što se sve ostavlja u naročiti sud. ručak. koju svečanost slave Beli Rusi u njegovoj rodnoj zemlji Litvaniji.

Sloveni u Beloj Rusiji jesu čiste rase. njih je civilizacija vrlo malo dokačila. dah vetra. oni prisluškuju najmanji šum. idite na nebo. Idite sada svojim kućama. pošto su pretke otpustili ovim rečima: Sveti preci. Ovde ćutanje starih spomenika mora dopuniti folklor. U grobovima neznabožačkim u Češkoj nañeni su sudovi. let kakvog noćnog leptira. hrišćanstvo ih je samo dotaklo. koje smo doneli. škripu vrata. Njihovo stanje duše je još i danas ono isto njihovih neznabožačkih predaka od pre deset vekova. kao da označuju prisustvo pokojnika. vi ste došli ovde. a opisi. da pokojnicima služe u životu na onom svetu. Ova predanja koja i danas uprkos hrišćanstva postoje kod nekih slovenskih naroda. Svedočanstvo koje nam njihov folklor donosi zaslužuje ozbiljnu pažnju. Sve ove pojave čine se. Uostalom ovde nam i arheologija dolazi u pomoć. jesu do ovog novog verskoga reda najbolji dokaz. Kad se svrši jelo. No domašaj folklora je beskonačan. da su njihovi preci imali pojma o onom svetu.najneveseliji.[272] DODATAK . za sada su dovoljni. šuštanje lišća. Jeli ste i pili. podižu se ispred stola. i koji su očevidno tu stavljeni bili. šta vam još treba? Ili bolje. Recite. koji su morali sadržavati hranu. kojim se potvrñuje.

To je običan postupak srednjovekovnih nemačkih ili uroñeničkih hroničara. Vitomir. da se mome mišljenju pridruži i naslednik Miklošićev na katedri slovenske filologije na bečkom univerzitetu. Rusiji i Pomeraniji. Reč je o Baltičkom moru: "Sinus huius maris. čvrst (nemački heilig). Od prvog paragrafa njegove Chronica Slavorum mi hvatamo na delu njegove arheološke fantazije. koji do sada. appellatur ideo Balticus eo quod in modum baltei longo tractu per Scythicas regiones tendatur usque in Graeciam. Češkoj. g. Izjednačujući ovo božanstvo sa Sanctus Vitus.Svetovid (Svantovid) i Sveti Vid[273] U glavi u kojoj smo napred govorili o Svetovidu. Adam Bremenski. Latinski hroničari koji izjednačavaju svet (svјаt') sa sanctus padaju u grešku sličnu onoj. Oni najčešće gledaju. Malo dalje Helmold. š 10. da im nañu smisao ne u jeziku kome oni pripadaju. govori o jednom gradu quae dicitur Woligast. kad god bi hteli objasniti neka slovenska imena. koje obiluju slovenskim imenima u latinskih srednjovekovnih hroničara. Jagić dovodi to ime od korena vi . da dokažem obratno Miklošiću i nekolikim preteranim kritičarima. 27) Svatobor. da vit znači proročanstvo. Ovom tumačenju prilazim i ja. i da u njemu ne treba gledati neku izmenu latinskoga Sanctus Vitus-a. da daje dokaze o svojoj klasičnoj spremi. Jagić. Možda prvobitno znači jak. ja sam se trudio. koji takoñe voli da etimologiše. Ja sam bi tako srećan. Vitoslav. Helmold i Saks Gramatik dali su se obmanuti jednom čistom i slučajnom sličnošću oblika i zvuka.vi. Hostivid. "apud urbaniores (pismenih) vocatur Julia Augusta propter urbis conditorem Julium Caesarem? Julije Cezar osnovalac jednoga . da je ime ovoga boga postalo od čistih slovenskih elemenata. da je on od reči do reči prepisao ovu rečenicu iz Adama Bremenskog (Descriptio insularum Aquilonis. boriti se.. Svjatopluk u Moravskoj. Oba sastavna dela reči Svetovid jesu dakle čisto slovenska. Ljutevid. koliko ja znam.). U Poljskoj Svatobor ime čoveka (op. sveta šuma.. koji je iz staroslovenskog prešao u njihov jezik. U Rusiji se nalazi još ime Svjatoslav (Σφεωδοσλάβος) u vizantijskih hroničara).[274] Samo umesto da se složi sa mnom. misleći. Zemovid. II. što bi. Stoga bih ja u ovoj reči o Svetovidu protivu (Sanctus Vitus) svetog Vida hteo prikupiti nekoliko primera. koji hoće reči sanctus da pripišu pridevu sfint. Svetopluk. nalazi se u velikom broju osobenih imena. i o bogovima na svršetak vid. vezuje u zagradi ime Vinula (Vinules) slovenskog naroda sa Vandalima. Koren svјаt' znači svet. strogo uzev bilo i pravilno. u koju su pali kritički slabi Rumuni. nisu nigde sistematski ureñeni. jer protivu njega treba izneti dokaze. slovenskom bogu na ostrvu Rujnu. jer ono bolje od moga tumačenja objašnjava imena: Vitograd. itd. Jer to je tumačenje prosto osnovano na jednoj od onih fantastičnih etimologija. Svatopluk. već u jeziku latinskom i u klasičnim uspomenama. Kod njih je to jedan pravi sistem. Gallus." Recimo u olakšicu Helmoldovu. protivno Helmoldu i Saksu Gramatiku. ne ni u jeziku germanskom. g. npr. Da počnemo od Helmolda. V.

To je čisto slovenska etimologija: mezi bora (češki mezi. Krek je bolje pogodio. koji je podignut u čast tog rimskog junaka. bori. 698. 2998). Ovo je osobito interesantno za dosta siromašan rečnik jezika baltičkih Slovena." Prvi deo odgovora je potpuno ispravan. Titmar. No Nemac po narodnoj etimologiji prenosi bor u burg. Ovaj Mons Silensis postaje u jednoj buli Evgenija II (apud Jaffe. borovina). Herbord istorik Otona Bamberškog opisuje u gradu Štetinu neznabožačke hramove zvane contmae.[277] Ni Sveta Stolica (papska) ne tumači ništa bolje od prelata. u bugarskom k'šta." Titmar slučajno nailazi na pravu etimologiju. Ebo. et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocabant. Mons Silentii! Istorik Otona Bamberškog. Kott. izgovaraj Chlonzek na poljskom). Titmar u dva maha navodi jedan Mons Silensis. i češkom koutina. no neće da je prizna. Sveštenik Bernhard. treba li se onda čuditi. da zna poreklo svoga episkopskoga grada i etimologiju njegovoga imena. Supplément. te zato predlaže u primedbi jedno tumačenje izvučeno iz poljskog jezika: "Polonis est koncizna finis. id est mediam regionis nuncupabant eam vel a quadani virgine sic dicta. raspaljen ljubavlju prema mučeniku (Hristu) pokušava oboriti taj stub. kao što je Sanctus Vitus dao ime slovenskom božanstvu. str.to je toliko isto. meñu. da treba tražiti drugo tumačenje. panslovenska reč. u kome se može poznati ime Šlezije (Silezije Szlązek.grada na obali Baltičkoga mora . "Et quia tunc fuit haec apta bellis et in omnibus semper triumphalis antiquo Marti signata est nomine. koje je jedino sugerirala jednozvučnost imena Julius i Julin. što nikada nije slušao o slovenskom poreklu svoga episkopskoga grada. G. (Gesindstube. poljski: miedzi." Ovo tumačenje vredi isto onoliko koliko i Herbordovo. da to poreklo dovede u plemenitiju vizu tek on reč merse vezuje za boga Mars-a. continae igitur aedificia fastigata.[275] Njemu postavlja jedan njegov zamišljeni sagovornik ovo pitanje: Quare illa templa vocabant continas?" On odgovara: "Sclavica lingua in plerisque vocibus latinitatem attingit. dovodeći u vezu reč contina sa staroslovenskim kat' (k''t') k''šta. kašupski meize. da li zato.) Reč contina ima dakle isti smisao kao i reč hram. ili prosto što je želeo. Perc je to vrlo dobro primetio. drugi čista mašta. Posteri autem mese. da se tu čuva (još od njegovog vremena) njegovo koplje prikovano za jedan stub. koja i danas postoji u srpskom jeziku kao kuća. Kad se Ebo nije ustezao od neverovatnosti ovakvih izmišljotina. II. 2.[276] Merzeburški vladika Titmar imao je sve vrste dobrih razloga. već radije izaziva ime jedne legendarne devojke. što su . priča ozbiljno[278]da je grad Julin (drukčije zvan Volin) na obali Baltičkoga mora podigao Julije Cezar.

Snimak 2. pod grčkim oblikom Σπόροι. i dalje.sv. Te i on oseća potrebu. arhiñakon Toma (XIII v. οίµαι διεσκηνηµένοι τιν χώραν οικούσι. jer je grad podignut na mestu. Zovu ih Sporima. 104 . Ovo isto ime Srbi. pored sveg usiljavanja i Helmolda i Saksa Gramatika. Oni idu uz članak Weigel-a." Pisac Chronica Slavorum Arnold (XIII v.) "Σπόρους γαρ τς παλαίον εκοάλουν ότι δί σποράδην. "[280] Naravno Arnold ne sumnja ni jedan časak. Vidom. da ova ploča pripada grobu nekoga kaluñera. 14. knj.. gde neki drvodelja i njegov sin pravljahu prag. Snimak 3. 45. pozajmljeni su iz nemačkoga časopisa Archiv fur Anthropologie (Brunswik. da protumači ime Curètes: "Dicebantur vero Curetes quasi currentes et instabiles. pa ne može da ne pravi igru reči o latinskom obliku tog imena: "Jn medio nemoris cuius habitatores Servi dicuntur filii Belial. str.105 ove knjige.) asimilira slovensko ime Hrvata (Croates) sa imenom starih Curites ili Corybantes: "Haec regio antiquitus vocabatur Curetia et populi qui nunc dicuntur Chroati dicebantur Curetes vel Coribantes. quia per montes et silvas oberrantes agrestem vitam ducebant.Helmold i Saks Gramatik primili sto puta verovatniju sličnost i bliskost izmeñu Svetovida i Svetog Vida (Svantovitus i Sanctus Vitus)? Da preñemo na Južne Slovene. da lik sa nje odgovara liku sa snimka 1. Ne bi bilo teško navesti bezbroj ovakvih primera. narodna etimologija i prosta igra reči (kalambur). protumačen je na str. (De bello gothico. i dalje). III. na ostrvu Rujnu. Snimak 1. Može se pretpostavljati. Snimci kipova Snimci koje ovde prilažemo. da je ime Zvantovitus. Smatra se. da Srbi duguju svoje latinsko ime ropstvu u kome se nalaze. t. Tako Boguhvalova hronika[282] objašnjava ime Panonija poljskom rečju pan gospodar.Svetovid zaista autentično ime jednoga slovenskoga boga. Etimologija igra tako isto svoju ulogu i u češko-latinskoj Kozminoj hronici (XI v. objasnili smo na str. Izgleda. Obe dovode ime Prag Praha od prah . Svantovitus .prag. . da je za vreme hrišćanske periode rog bio zamenjen krstom. Iz njih se izvesno može zaključiti.) nailazi uzgred na ime Srba oko Dunava. sine jugo Dei. sporadično". Istorik slovenske crkve u Saloni u Dalmaciji. koji su hteli da ga dovedu u vezu sa imenom Sanctus Vitus . predstavlja nadgrobnu ploču u crkvi u Berlinu. 105. jer žive rasejano. nije ni Prokopu Cezarejcu donelo više sreće.) i u stihovnoj Dalimilovoj hronici. illecebris carnis et gulae dediti et secundum nomen suum immunditiis omnibus servientes. Ovi koje sam naveo dovoljno pokazuju kakvu ulogu igraju u prvobitnim hronikama: analogija zvukova.[281] Isti je pojav i u poljskim hronikama. s pogledom na rñave njihove strasti. a ime Dalmacija sa dala mat (dedit mater). XI. koja je postala iz one prve."[279] Ova fantastična etimologija nije dovoljna arhiñakonu Tomi.

Nañena je u selu Gross-lesen-y u okrugu Rosenberg (u zapadnoj Pruskoj). Friesack (okrug Ruppin. . statua od surog granita. u okolini Bamberga u Bavarskoj. (Originali se čuvaju u bamberškom liceju).Nalazi se u danciškom muzeju. je od drveta iz Alt. Snimci 16. je od ilovače. Pruskoj). služila je kao granica izmeñu sela Goldan i Heinrichau (u zapadn. Snimci 10. . Snimak 22. koje smo i u hronikama našli. Snimak 7. služila je kao meña izmeñu sela Rosenberg-a i Grossninkau (u zapadn. i 13. i 11. oblast Brandeburga). nañeni u okolini Bamberga. . Nalaze se u danciškom muzeju. . Vrlo rñavo je pečena. Lice i naličje jednog kamenog lika. Snimak 19. okrug Greifswald (Pomeranija). Rog za piće je možda bio okačen o vrat. od bronze je. Snimak 20. statua od surog granita. i 21. nañeni u okolini Bamberga. Vajgel izgleda vrlo verovatno. Pruskoj).[283] . Snimak 8. istočna Pruska).Sev. su od ćilibara nañeni u Schwarzort-y . i 15. nañen u Kleinzastrow.Nalazi se u danciškom muzeju.Nalazi se u etnografskom muzeju u Berlinu. da su ovi snimci slovenskoga porekla. predstavlja istu statuu gledanu sa strane. Snimci 14. Nañen u Thorn-u (istočna Pruska). Snimak 9. koje se slažu sa opisima. i 17. Snimak 23. Danas se ova statua čuva u danciškom muzeju. . od kamena.Nalazi se u etnografskom muzeju u Berlinu. je statua od sivog granita. istočnu Bavarsku zauzimali su nekada Sloveni. veliki komad suroga granita.Nalazi se u danciškom muzeju. Snimak 18. Neki od njih imaju izvesne pojedinosti. Snimci 12.Nalazi se u danciškom muzeju. Pruska). nañen 1859. nañen je u Rhinow-y. Ipak ono što o njima kaže g. Snimak 6. od kamena. . Na levoj strani ovoga kamena je čovek grube izrade. okrug Havelland (Brandeburg). Ništa tačno ne dokazuje. a danas je taj deo uništen. . jeste jedna statua od crvenoga granita.Snimak 4.(zapad. predstavlja jednoga grubog skiciranog konja i konjanika. koja je služila kao meña izmeñu sela Rosenverg-a i Rosenau (u zapadnoj Pruskoj). Nalazi se u danciškom muzeju. Snimak 5. koja od nezapamćenih vremena služaše kao granični kamen izmeñu sela Mosgau Grossherzogwalde (okrug Rosenberg. predstavlja ženu. od bronze je. na suprotnoj strani vidi se čovek koji drži jedan rog.

.1785). Bečke Mitteilungen der Central-Comission (1890. 27 . koje. ali nekada.Neke primedbe o slovenskim idolima Ništa ne dokazuje. Jednu od njih odavno je opisao Bolelucki (Rosa Bohemica. meñu kojima bi bili i dvanaest domaćih bogova (lares). Smolika: O arheološkim otkrićima učinjenim i Češkoj od XVI . označuje u okolini Jaromera otkriće nekih predmeta iz bronzanoga doba. Kalina u svome delu Boehmens heidnische Opferpldtze . da su u grobovima u Stanoviću (Stanovice) u okrugu Ohlau u Šleziji našli zwei Göolzenbilder (idola). na kome danas stoji krst.) otkriće u grobovima u Naklu blizu Olomuca dveju kamenih statua sa vrlo velikim glavama. Delo koje se zove Schlesiens Vorzeit (koje ne znam. koji izgledaju. On mi je dao ovo nekoliko svojih objašnjenja. drugi u Hrudimu u Češkoj. Koechler. da nije obratio osobitu pažnju na moje pitanje.) i A. 226. str 58. U istom časopisu t.) spominju u Kokoru. god. pripadaju slovenskoj periodi. jednu nedavno oborenu kamenu statuu ženskoga tipa (kamenne baby). Ja sam o tome pitao g. od kojih je jedan nañen u Bihlovu u Moravskoj. 1891. blizu Olomuca u Moraviji. Na žalost. str. Moravski arheolog Dr Vankel izneo je u Časopis Olomouckecho Musea (Ollmutz. koje mene interesuje. 417. D-ra Niderle-a.) čiji je opis ponovo izdan u Časopis českého Museum. ne zna se. da se redom pribeleže sva otkrića učinjena o predmetima. III. Iste ove spomenike proučavali su: Vajgel (Weigel: Archiv f. str. Slike 12. i 2. spominje u Kvilicu.(Koenigratz. bio je tu umesto krsta. 1836. ali izjavljuje. Da li su oni slovenskoga porekla? Ne mogu o tom ništa reći. Nañene su u Češkoj kamene statue ženskoga tipa. (str. str. 338. a ne znam mu ni autora). jesu možda prosti nadgrobni spomenici. 167. Češki časopis Pambtky Archeologicke objavio je u 1880. 1868. koje su bile razbijene. jedan kameni pijedestal. Bjenenberg navodi jedno isto tako otkriće u okolini Hradeca.XVIII veka. 1. i dalje) članak g. koji najbolje poznaje preistorijsku arheologiju Češke.29. veli. Hartman i Kehler (Hartmann. Zap (Zap) je opisao i reprodukovao tri bronzana idola. 1889. 1894. po tradiciji.). idol. da sve ove napred iznesene slike zaista predstavljaju kakva božanstva. ovaj posao do danas nije ni pokušavan. da se mogu pripisati kultusu neznabožačkih Slovena.Prag. 1896. Bjenenberg (Bijenenberg) u svome delu: Versuch uber einige merkwurdige Alterthumer in Königreich Boehmen . ibid. g. Naravno. blizu Rakovnika u Češkoj. treći pripada kolegiji Clementinum-a u Pragu. 1779 . izgleda. šta je bilo sa njima. Antropologie. str. Trebalo bi.

V. Lotmana i drugih. I to je nesumnjivo. baltijske i opšteindoevropske tekstove. A." Obližnji seljaci zvahu ovu statuu Jelisaveta. pored ostalog. Ivanova. Razume se.To beše: "rude quoddam saxum. tačnije . pojavile su se brojne knjige u kojima je reč o mitološkom supstratu starih Slovena. koji su podrobnije osvetlili praslovenske. mammas etiam mulicbres adjecit. izvršena su nova ispitivanja. već uopšte meñu slovenskim narodima. pod uticajem Čodckoa (Chodzko) počeo da izučava poljski jezik i književnost. dok je francuski original izišao samo tri godine ranije. Toporova. nasum. studirao je na liceju "Luja Velikog". bio je francuski slavist. da se.. tako i folklora koji se. Roñen je u Tuluzi 1843. A summo. M. već kritički napisi i veće ili manje studije o pojedinim problemima i izvorima. truncum et acephalum ad instar cylindri truncum potius quam statuam repraesentans. a potom je. Miodrag B. pravljena su uporeñenja i pojavila su se tumačenja strukturalista. os et mentum clavo. i razlog što se ona opet pojavljuje. a žene u blagoslovenom stanju iñahu joj na poklonjenje. nadamo se da će ona još više podstaknuti naše mlañe naučnike. B. 1901. Luj Leže. Meñutim... cuius cumque bubulci manus supercilia. J. upuste u ovu pustolovinu istraživanja naše drevnosti. obrednim ritualima i heroiziranim dogañajima. nesumnjivo. značajna kako za upoznavanje mentaliteta i karakterologije slovenskih naroda. koji evo već vekovima istrajavaju na istorijskoj vetrometini. Pisac ove knjige. koja je. V. otada pa do danas nauka je došla do novih saznanja iz ove oblasti. i ne samo knjige. a ništa manje i istoričare. knjiga Luja Ležea ostaje i danas kao ozbiljan pokušaj da se sistematski i sveobuhvatno razmotri slovenski panteon. i zasniva dobrim delom na mitskim predstavama. . Jednom reči..V. Šijaković Varijacije na temu: slovenski mit Knjiga Luja Ležea "Slovenska mitologija" pojavila se u nas pre osamdeset godina. Utero praegrandi tumet illius saxum quasi parturiens foetum. posebno je značajna za naše zajedništvo ne samo na ovim prostorima. sem toga. u prvom redu antropologe i etnologe. poput ruskih strukturalista . koga sačinjavaju brojna pozitivna i negativna božanstva. pa se čini da je šteta što još koju njegovu knjigu nismo imali u prevodu na naš jezik. N. na njega je presudan uticaj izvršio Jozef Vaclav Frič (1829-1889). češki književnik koji je. polubožanstva i mitska bića. vel quocunque ferro sculpsit. i on je svojim brojnim studijama i knjigama upoznavao evropsku javnost sa slovenskim nasleñem i tradicijama. godine.1904. Uspenskog. zapravo. quo pectus ob humeris descendit. Uprkos svemu. oculos.

"Herojske pesme i narodne balade Čeha" (1866). oni počinju sa Nestorovom hronikom. zalažući se da približi naše kulture svojim slušaocima. tako da su posle toga usledile brojne studije. proučavajući brojne izvore koji su mu bili pristupačni. dodati i Ležeovo delo "Slovenska mitologija". posle Zagreba. itd. zatim "Slovo o polku Igorovu". "Stare slovenske civilizacije". Prilikom boravka J. oni su malobrojni i odatle bi najpre trebalo pomenuti hroniku Kozime iz Praga (Kosimus Pragensis). i to znalački i pedantno. čije bi nas navoñenje daleko odvelo. posle toga postaje nastavnik u Školi za žive istočne jezike ((Ecoles des langues vivantes orientales). tako da se već kod Nestora pojavljuje tzv. posetio i naše južne krajeve. ali i stranih hronika u kojima se pominju Sloveni i njihovi običaji i verovanja. koji su kasnijeg porekla. Ovom spisku treba. čak i sam bog Perun. pa je tako bio pozvan na svečano otvaranje zagrebačke Akademije nauka i tom prilikom je prvi put kontaktirao sa našim narodima. Što se tiče čeških izvora. slovenska božanstva figuriraju u delima starijih slovenskih autora i hroničara. Umro je 1923. Štrosmajera u Parizu za vreme izložbe 1867.posle revolucije protiv Mañara iz 1840. Ovaj boravak mu je omogućio da privede kraju svoja dva doktorska rada . prisustvujući. godine. slovenska mitologija se može graditi na osnovu slovenskih izvora. "Kosovska bitka i propast srpskog carstva". J. u Parizu. L. poljske i srpskohrvatske književnosti u Žersonovom institutu. Naime. na kome je on dugo radio. Leže ga je upoznao i s njim se sprijateljio. u nastojanju da rekonstruiše slovenski panteon i da ga ponudi u jednoj prihvatljivoj formi. gde se govori o Svarogu i Dažbogu. gde se već pominju bogovi drevnog slovenskog verovanja. Knjiga "Slovenska mitologija" je po svom sadržaju svakako najzanimljivije i kompleksno Ležeovo delo. tako da se etimologija mnogih imena nalazi u geografskim. "Slovenski narod u XIX veku" (1882). slovenski izvori su verodostojni i autentični. jer su nastali onda kada su Sloveni bili već van svoje prapostojbine. mnoge od njih podvrgavajući analizi i kritički ih utkivajući u ovaj materijal koji je često veliki izazov da se zastrani i odstupi od materijalnih činjenica. budući da on. posle čega su mu se otvorile široke naučne perspektive. koja opisuje. Značajan je takoñe i Ipaćevski rukopis."Preobraćanje Slovena u hrišćanstvo" (La conversion des Slaves au Christianisme) i "Hronika kaluñera Nestora" (La Chronique du moine Nestor). kao predstavnik Francuske. kao izgnanik i revolucionar. Očigledno je. Naravno. ali su prisutna i u folklornoj grañi. slovensko dvojeverje. budući da je. iste godine postaje profesor češke. što se može i iz same knjige zaključiti. pored ostalog. otkrivanju spomenika pesniku Puškinu. uništavanje drevnih svetilišta i kultova. botaničkim i drugim nazivima. godine. gde je i upoznao Ležea. što je on veoma znalački i kompetentno obavljao. koristio i slovenske i strane izvore. Stoga ćemo ukazati samo na neke značajnije: "Narodne slovenske priče" (1880). Leže boravi u Pragu i ureñuje francuski list "Journal". kao i Novgorodska hronika. dakako. čiji je naslov "Fontes rerum . što počinje još od Tacita. kao što nam je poznato. živeo. negde sredinom X veka. Za vreme Pariske komune L. naravno. Stoga je i prvi Ležeov rad bio posvećen proučavanju češke literature. u skaskama i legendama. i uputio ga na studije čeških starina. ravnopravno piše o paganima i hrišćanima. što mu je otvorilo put za Kolež de Frans i omogućilo ozbiljnije bavljenje naukom. Pri tom je. a već iduće godine putuje u Rusiju. koji u svojoj knjizi "O Germaniji" pominje naše pretke i daje zanimljive podatke o njima.

do 1890. otkrivajući mnoge zaboravljene spomenike slovenskih kultura. a u novije vreme Veselina Čajkanovića. najpre. Tihomira ðorñevića. i pored toga što su katkada nepouzdani. Sime Trojanovića. . tako da je literatura o slovenskoj mitologiji polako rasla nalazila su se rešenja. čija je knjiga "Bajeslovni kalendar" (Prag. te se stoga možemo osloniti najviše na folklornu grañu. otrgla je smrt i zaustavila njegov dalji rad. dosta su bogati i očuvani su u narodnoj tradiciji posle dolaska Slovena na tle Balkanskog poluostrva. Slobodana Zečevića. ovom prilikom treba istaći i doprinose ruskih i ostalih naučnika u ovoj oblasti. naročito u vreme romantizma. U tom smislu od posebnog je značaja rad Natka Nodila "Stara vjera Srba i Hrvata". dok su poljski nepouzdani. pošto su Poljaci primili hrišćanstvo još u X veku. mnogi su se latili posla da obrañuju pojedine probleme: slovenskim starinama se zanimao. čiji je naslov "Magistri Adami Bremensis Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum". zalagao za rehabilitaciju narodnog stvaralaštva. štampan od 1885. koji se. posebno Radigosta. Već smo pomenuli da je o Slovenima pisao još Tacit. običaje i rituale. J. ipak nam pružaju značajne podatke na osnovu kojih možemo polako da rekonstruišemo mnoga božanstva i verovanja. a pre kratkog vremena izdat je u posebnoj knjizi u splitskoj izdavačkoj kući "Logos". malo kasnije se javio i Afanasijev sa svojim delima. P. nije želeo da govori o paganima. on piše o gradu Retre. pa Henrika Barića. ipak je u opisivanju Slovena govorio i o njihovim starim verovanjima. Nažalost. godine u deset knjiga "Rada" Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti. J. kanonik Bremenske katedrale. pisca zapažene knjige "Mitska bića srpskih predanja". izvori južnoslovenskih naroda. dakle četiri veka posle paganskih tradicija. zatim Milana Budimira."Slovenska i ruska mitologija" (drugo izdanje 1810). čija istraživanja naših starih običaja i verovanja zaslužuju posebnu pažnju. i oni su brojni.na vrhu slovenskog Olimpa. Naši izvori. katkada toplo i blagonaklono. Dodajmo ovome i to da se i meñu mlañim kadrovima već pokazuju rezultati. i dr.po njemu . S. koji je živeo u XI veku. M. koji je bio . budući da je ovim imenom nazivao slovenska božanstva. Hanuš. o toj tradiciji pisali su mnogi naši naučnici. čiji doprinos takoñe treba imati u vidu. jer je pisac u njoj izložio sve paganske praznike starih Slovena. Što se tiče stranih izvora. a što se etimološki vezuje za slovensko gostoprimstvo. Filipovića. ali u svakom slučaju tu i tamo proviri koji zanimljivi podatak koji inauguriše nova saznanja i otkrića. mada ne bi bilo na odmet napraviti za naše prilike kompletnu bibliografiju napisa i studija o slovenskoj mitologiji.bohemicarum". Kajserova . Meñutim. koja je podstakla i Dubrovskog da pristupi proučavanju pogrebnih običaja starih Slovena i da napiše prvu gramatiku staroslovenskog jezika. Ništa manje nisu značajni i radovi ostalih slavista i istraživača starina . ali od izuzetnog značaja je I. 1860) privukla naročitu pažnju. Spisak bi odista bio veliki. nazivajući ih Antima. gde su bila svetilišta u čast "demona". kao što znamo. Kasniji hroničari pišu o ovim nepokrštenim "divljacima" katkada sa prezrenjem. i pored toga što u svojoj hronici. Meñu tim hroničarima posebno mesto zauzima Adam Bremenski.Tome Maretića i Vatroslava Jagića. Od objavljivanja knjige A. Šafarik. a Dlugoševo (Longinus) delo "Historia Poloniae" potiče iz XV veka.

Toporov: "Issledovaniја v oblasti slavјаnskih drevnostej (Moskva. tako da njegovi iskazi često nisu objektivni i ne pružaju pravu svetlost. zatim B. najpre onima koje zanimaju problemi slovenskih starina. pružaju podaci o slovenskim kultovima i božanstvima. naravno. Ostali vizantijski izvori nisu naročito značajni. 1110 i 1117. Sem toga. kako bi ovaj zanimljiv materijal bio što pristupačniji našoj najširoj publici. ali ga samo treba sistematizovati. o Slovenima ili ih pominjali nekom prigodom. I pored toga što u ovoj hronici ima dosta netačnosti. njih takoñe treba imati u vidu pri konstruisanju slovenske mitologije. magdenburski kanonik. naročito u pogledu izgovora imena i odreñivanja mesta. Nije zanemarljivo. 1974).Posle Adama Bremenskog. Helmold je roñen početkom XII veka.i kao takvi . pominje i Svarožića. značajno mesto zauzima Helmoldovo delo "Slovenska hronika". bilo bi poželjno da se objave isto tako i izvori iz hronika ostalih evropskih hroničara i istoričara. uprkos tome što su mnogi smatrali da je to terra incognita. naročito posle najnovijih otkrića ruskih strukturalista. ali mesto roñenja nije utvrñeno. V. koji su svojim radovima ovaj problem primetno pomerili napred i uspeli da bace nove svetlosti na veze slovenskog mitskog sveta sa mitskim predstavama ostalih indoevropskih naroda. koji. koje je napisao monah Ebo iz Bamberga negde 1151 ili 1152 godine. Pomeranceve. Za sagledavanje ovih problema takoñe je značajno i delo Saksa Gramatika "Gesta Danorum". koje nam otkriva i potvrñuje pojedina imena slovenskog panteona. Veleckaja: "Јаziičeskaја simvolika slavјаnskih arhaičeskih ritualov " (Moskva. savestan mitolog koji želi da komponuje slovensku mitologiju imao bi odakle da počne. mada i njih treba koristiti. tako da nam pruža uvid i u istoriju Slovena. V. što znači da je dogañaje opisivao ili po pričanju ili kao očevidac. jer se u njemu. utoliko pre što je naša Akademija nauka objavila nekoliko knjiga "Vizantijskih izvora za istoriju naroda Jugoslavije". izmeñu.pomažu nam da doñemo do brojnih podataka. Helmold se zalagao za nemačke feudalce i hrišćanstvo. Treba pomenuti i delo "Vita Otonis" (XII vek). budući da je u hroniku uneo njemu savremena preplitanja. drugog Otonovog biografa. tako da su u njima zatupljeni svi vizantijski autori koji su govorili. jer je materijal. pored Radgosta. 1978). Naravno. Uspinskij: "Filologičeskie raziskaniја v oblasti slavјаnskih drevnostej". dosta obilan i obiman. ona nam ipak osvetljava mnoge likove slovenskog panteona. a naročito Prokopija Cezarejca. koji u svom delu "De Bello Gothico" (O Gotskom ratu) govori o Slovenima i njihovom verovanju u vrhovnog boga gromovnika i u rečne nimfe. Posle Helmolda dolazi hroničar Titmar. Stoga se Helmoldova hronika može smatrati značajnim izvorom za slovensku mitologiju. u njemu govori o pokrštavanju Slovena i pritom pominje i paganske bogove. U tom smislu od posebnog su značaja knjige: V. Ivanov i V. koji je pisao pod uticajem Biblije i predhodnika Adama Bremenskog. dokaz da su Sloveni verovanje u vile poneli još iz pradomovine. i . dodajući pritom da je svako slovensko pleme imalo i svoja božanstva. naročito nas upoznaje sa dugom borbom nemačkih feudalaca sa slovenskim knezovima. u prvom redu Žerovita (Gerovit). zatim radove E. Kao što se vidi. godine. (Moskva. koga poredi sa rimskim bogom Marsom. A. pošto i on pominje slovenska paganska božanstva. a jedino je pouzdano da je bio Nemac. N. ali .sve do 1172. N. Što se tiče vizantijskih izvora. 1982). dakle. njegova hronika obrañuje period od osmog veka . on govori i o pojedinim gradovima i svetilištima u njima. i delo Herborda. pored opisa borbe izmeñu Danaca i Slovena. što je. N. razume se. Nemac i hrišćanin.

Naravno. I ova knjiga dolazi da upotpuni naša poznavanja i proširi vidike. budući da je Frojd u mitovima nazirao metafore o najintimnijim ljudskim nagonima i podsvesnim impulsima. o kojoj svako od nas treba da zna bar ono najosnovnije. koju čitalac sada ima u rukama. kao što je to slučaj. Niderlea kod Čeha. naročito posle Frojdove psihoanalize. Ovo utoliko pre što se u poslednje vreme. koje se. a takoñe i sa narodnim stvaralaštvom. kao što se može videti. bogate i raskošne. često piše o mitologijama i mitovima pojedinih naroda. i ostalih naučnika koji svojim doprinosom pomažu da se približimo mitskim pravizijama starih Slovena: one su. Stoga smatramo da će knjiga Luja Ležea "Slovenska mitologija". svuda u svetu pa i kod nas. jer se svakodnevno susrećemo sa nekim ritualnim postupkom koji je prešao u konvenciju. upotpuniti naša saznanja o ovoj oblasti.td. recimo. i kod ostalih slovenskih naroda razvijalo se interesovanje za drevnu slovensku mitologiju. sa napisima Mihaila Arnaudova kod Bugara. čini se. Miodrag B. Šijaković . teško može shvatiti ako prethodno ne kontaktiramo sa likovima slovenskog panteona.

"Invaluitque in diebus illis per universam Sclaviam multiplex ydolorum cultura. 43. God. Polivka navodi ovaj stav u jednoj primedbi svoga prevoda na češki mojih "Esquisses" (Sbornik Slovansky. 1806.. str. Helmold . (Moskva.): "ipak se ne može poricati. 1886. Nekoliki primerci ovih rasprava prodavani su u knjižari Maisonneuve. 6. 3. 10. Milera u Žurnalu minist. Suhoilinov mu je nedavno posvetio jednu vrlo interesantnu belešku. pisaše Miklošić (Jenaer Literaturzeitung. Ali u tome treba postupiti sa mnogo kritike i opreznosti". Kajsarov je bio u više pitanja preteča. 1881. K. 1872. god. Kipričnikova. 8. Phil. 11. Vieweg. poginuo 1813. O Afanasijevu vidi vrlo pravilnu belešku g. Roñen 1782. 1883. ovo je delo ipak dragoceni repertoar i za mitologiju. prva sveska.. Paris. u svesci LXV Zbornika jednog odeljka ruske Akademije Nauka u Petrogradu 1899. V.) G. prosvі''šč god.. XVII. 583. Ona je potpuno bez vrednosti. 392.). da ne pripadamo onim mitolozima. Dessertatio inauguralis philosophicopolitica.) "izjavljujemo. Ralston je veliki deo grañe za svoja dva dela o pesmama i pričama ruskoga naroda pozajmio od Afanasijeva (The songs of the Russian people. G. I. Moskva. g. Knjižara Leroux. osobito za folklor. koji veruju. str. De manumittendis per Russiam servis. Uz prvo izdanje Krekove knjige. 83). izd. Ruski naslov te knjige je: O pogrebal''n'' іh'' običajah'' јаz'ičeskih'' Slavјаn''. 1807. ib. 1819. 1875. 4. . t. Toliko isto mogu reći i o jednoj skorijoj knjizi sa potpisom M. ib. 2.Napomene 1. i dalje. To sam i sam katkada činio (vidi glavu o Perunu i sv. I. Iliji). da više nego jedna neznabožačka ideja može biti skrivena pod hrišćanskim oblikom. 1868. O religii poganskih Slowian. O ovoj knjizi vidi osim članka Jagićevog i članak g. 860.. I. prijavio je Univerzitetu u Getingenu jednu tezu o emancipaciji robova. 1873. Mira autem diligentia circa fani diligentiam affecti sunt (Helmold.). 7 Uzgred sećanja radi spominjem poljske knjige Kazimira Šulca (Casimir Szulz): Mythologia Slavianska (Posnan." (ib. 52. Njegov pokušaj o slovenskoj mitologiji preveden je na ruski.). u delu Vengerovljevom: Kritiko-bibliografičeskіj slovars ruskih'' pisatelej. 5. u bici kod Hanau. str. i dalje. Russian folktales. 1868. str. nar. t. London. Uprkos praznina i grešaka za koje mu se zamera. 9. 1884.Drugo izdanje je objavila Akademija petrogradska (u opštem izdanju Kotljarevskovih dela 1891. da mogu iz priča narodnih izvući svu veru neznabožačkih slovenskih naroda".) Pok. 2. O Mahalovoj knjizi vidi Archiv fur slav.): "Praeter penates enim et ydola quibus singula oppida redundabant.

offerentes libamina super fontes mactabant victimas et daemonibus immolabant. ap. slav. 1864. 18. Phil. str. item et iocos profanos. ad. upućujem na moje francusko izdanje (Paris. 1876.) Mogao bih navesti mnoštvo ovakvih citata. v. Adama Bremenskog izdao je Lapenberger. 12. quas in multis locis colebat vulgus ignobile extirpavit et igne cremavit. Thietmar: "Quamvis autem de hiis aliquid dicere perhorresscam. Ib. str. t. in 8° knjižara Hahn. Fontes rerum bohemicarum. 24. 1895. Lwów. x." (Thietmar.na izdanja ruskog arheološkog društva. (28) 21.. za slovenske ruske tekstove . 19. Cf. 16. 15. 9. t. quae fiebant in silvis et in campis. tot templa habentur et simulacra demonum singula ab infidelibus coluntur. Phil. lector amate. Opera. 23. in biviis et in triviis. omnes magos. tamen. 170. vanam eorum superstitionem inanioremque populi istius executionem. Archiv fur slav. germ.). 1884. ariolos et sortilegos extrusit regni sui e medio. i dalje. Fontes rerum bohemicarum. Prag. Akademie. i dalje. v.23). i dalje. 23) cf.. quos super mortuos suos. atque scenas. Descriptio insularum Aquilonis uz opise obreda skandinavskih neznabožaca: "Caeterum neniae quae in eiusmodi ritu libationis fieri solent multiplices et inhonestae ideoque melius reticendae". Ja sam već iskazao svoju sumnju o pesmi Igorovoj u svojoj "Ruskoj književnosti" (drugo izdanje. t. str. Vien.. item sepulturas.. 20. Archiv. inanes cientes manes ac induti faciem larvis bachando exorcebant. 1873. qui sunt vel unde huc venerint (dii Liuzicorum) strictim enodabo" (VI. Pertz (Mon.. ap. Što se tiče Nestorove Hronike. Ponovo je štampan u Hanoveru in usum scholarum. Cf. Brem. has abominationes et alias sacrilegas adinventiones dux bonus.. 183. quas villani adhuc semipagani in Pentecosten tertia sive quarta feria observabant.). f. Vidi Dlugosz. p. Galli-chronicon.1 vol. loc. II. 15. str. str. ut scias. VII). cit. VI. Bielowski. t. Evo tog spomenika u celini: "Novus dux Bracislaus iunior. 14. exterminavit". quasi ob animarum pausationem. "Quot regiones sunt in his partibus. 17. Monumenta Poloniae historica. quas ex gentili ritu faciebant. XIV. 13. 22. ne ultra fierent in populo Dei.navodi kao značajnu osobitost: "Prove deus Aldenburg quibus nulle sunt effigies expresse". 88. str. 21 . 1874. Item et superstitiosas institutiones. t. str. 47. 21. 8. Leroux. 24. U . Cracovie. similiter et lucos sive arbores. str. t. O Galu vidi najnoviji memoar Max-a Gumplowicz-a: Bischof Balduin Gallusvon Kruszwica (Sitzungsbesichte der kais. Ib.

kad budem govorio o Saksu Gramatiku i Knitlingi Sagi. i Hajnrih. Ima na 270 stanovnika..) propratio je ovo delo vrlo svesnom i kritičkom studijom o izvorima. Ovo je ime kod Nemaca postalo Sciudibure. no bez uspeha. Halle.Delo Adama Bremenskog dostiže do god. Forschungen zur deutschen Geschichte t. 1873.) 26. i u Percovim Monumenta (t. No pleme Bodrića održalo se u paganizmu još 300 god. Pokorio ih je Karlo Veliki oko god. 1894. Hachette) 1896. i od tada su pokršteni i pogermanjeni.Vidi još Wattenbach Deutschlands Geschichtsquellen im Mittelalter. Ova nam izopačavanja pomažu razumeti.Prag. 1882.predgovoru se ukazuje na najbolja izdanja. u Parizu. Poznati su: domaći knez Gočak (Gottschak). Bosaü. nekada Büzü. Sitzungsberichte der königl. Orderic Vital (XII vek) izjednačuje religiju Slovena Ljutića sa verom Germanaca: "In Leuticia populosissima natio constitebat quae Guodenem et Thurum Freamque aliosque falsas deos colebat. 804. 1874. 1862). god. . god. Vidi glavu o bogu Svarožiću. Vagri-Vagrinci zauzimali su zemljište izmeñu Ist. Gunther. 27.207). i g. leži neposredno uz jezero Plen. mora reke Trave i Sventina u kneževini Holštajn. hronika Helmoldova je više puta preštampana.1170. pristupna disertacija. zove se u jednoj buli Evgenija II Mons Silentii. prevode i komentare. XXI).Broska. Lebedeva. S. 28. . pored Libeka. 55. Lebedev Opit'' istočnikov'' dlја istorij baltičkih Slovјаn' od 1131. Nju je izučavao Voelkel. 1877. XXII. 25. hist. Berlin. str. selo u oldenburškoj kneževini. Plen . Objavljena prvi put u Frankfurtu 1556 g. t. 30. kako je ime boga Svetovida moglo biti prevedeno sa Sanctus Vutus. Die slawenchronik Helmolds (teza u Getingenu) Danzig.je bilo sedište druge kneževine slovenske. . u X veku počelo se i tu uvoditi hrišćanstvo. koje se još zove i Vladikino jezero (Bischofsee). No kasnije je potpuno uveo tu hrišćanstvo vladika Vicelin. Oni su pokušavali i tu uvesti hrišćanstvo. 29. U najnovije vreme proučavao je geografiju Adama Bremenskog Avgust Bernard. boem Gesellschaft der Wissenschaften . Vidi glavu posvećenu bogu Svetovidu. Zutibore predstavlja sveti bor. ali bez uspeha. 119 . Dopunjeno je još jednom zanimljivom glavom o geografiji: Descriptio insularrum Aquilonis. XX. Imaću još prilike navesti g. 1132. 4° izd. God. Glavni je grad njihov bio Stargrad (danas Oldenburg). Imali su svoj grb: srebrnu bikovu glavu. Paplonski u predgovoru svoje hronike na poljskom (Varšava. Helmoldu posvećuje oko stotinu strana (str. G. izmeñu rogova srebrni koprivin list na crvenom polju. 1072. De Adamo Bremensi geographo (teza podnesena fakultetu filološko-istor. Die slavenchronik des Presbyter Helmold. . Jedno izdanje in usum scholarum priredio je u Hanoveru Perc 1868. Prevod. poginuo 1066. Lebedev kome se duguje i vredan rad: Posli'dnја'' bor'ba Slavјаn'' protiv' Germanizacij (Moskva 1876. Bilo je jedno od najznatnijih sela u celom Holštajnu. umro 1124." (Monum. Naročito je to činio Lajbnic u Scriplores rerum Brunswicensium. Germ. . Hirsekorn. g.Ploen . osvoje ih Holštinci. Planina pagus Silensis. a danas je Schkeitbar..

. No ipak nije znao za delo Lebedeva koje sam malo više spomenuo Opit' istočnikov' dlја istorij baltičkih' Slavјаn''. XI). i nije složena tako. 39. 33. Scriptores rerum germamcum trudom Lapenbergera. ovo je izdanje jedno od najboljih iz zbirke in usum scholarum. 1870. Jevreja). Apsalonov život je opisao Estrup. Ovo izdanje ponovo je izdao Fr. t. Kamin je varoš u pruskoj oblasti Marienwerder. Pyrice je sresko mesto Pyrtz u okrugu Štetin. Prevod. "Linguam quoque terrae illius opprehendit" (Herbord. gubernija u zapadnoj Rusiji. Kamijonki. staro joj je ime Londinum Gothorum. 1840 . No na žalost u ovom izdanju nema ni ukupnog pregleda (sadržine) komentara. od Pertza. crkvu i sinagogu. Wattenbach. Fortinski. str. 37. Bez sumnje radi raspoznavanja. VI. . okrug Hatow. evangelsku i katol. a s danskog na nemački preveo: Mohnik: Absalon Bichof von Roeskilde. 35.. 1886. a na jezeru Mochd. 32. Prevod.31. Titmarova hronika prvo je štampana u III sv. Izdanje koje sam ja imao jeste ono što je objavljeno u Scripta historica Islandorum (Copenhague 1842. Ova sveska tako isto posvećuje jedan deo i Saksovoj hronici. t. na r. 1889). da bi olakšala zadatak istoričara. Skandinaviji. Moskva 1876. Holder je u svojoj biografiji naveo sve radove u kojim se govori o Saksu do 1886. saopšteni su u Monumenta germanica. Petersbourg.). a pa kraju indeks. Cf. u predgovoru svoga izdanja. Titmar Merzeburskij i chronika. Hanovre.. Odatle i ja uzimam navode. 36. Objavljena prvi put u Frankfurtu. Geschichtsquellen. Tu ima i jedan interesantan uvod. koji nas interesuje. Vrlo brižljivo pregledano i objašnjeno jednim komentarom i dvama indeksima. Ima 1586 stanovnika. In pago Riedirierum. koji bi se hteo njome poslužiti. . 23.. (400 evang. hronoloških naznačenja. Titmarovu hroniku izučavali su i: Wattenbach.. Slog i prevod onoga stava. 1872. St. Lebedev. poslednja sveska. Deo koji se odnosi na carstvo i Poljsku štampao je ponovo Bjelovski u I sv. Napred ima detaljna biografija. Strebitzki. Historia Danica bi izdana poslednji put od Alfreda Holdera (Strasburg) u knjižari Tr'bner. 1832. Kurze. Thietmarus quibus fontibus usus sit. 38. 32. Koenigsberg.Knitlingu Sagu je izučavao Dahlman u istoriji Danske (Geschichte von Danemark. F. Volin je poljski Wolyn Volinija. galeis atque loreis terribiliter vestiti. Štampana prvi put u Parizu 1514. Varoš u sev. i 49.43). XXIII. Kurze (in usum scholarum. do 318).. dii stant manu facti. Hahn. Thietmar. Ona svega obuhvata pet strana predmeta koji nas zanima. Hamburg. 34. Monumenta historica Polaniae (str. 230. u Pruskoj. u provinciji Šonen. III.

) Vidi još Jaffe. Isto tako on hoće da objasni i reč contina od latinskog continere. str. episcopo Bambergensi (ib. von Sommerfeld: Geschichte der Germanisirung des Herzogtums Pommern (Leipzig. 48. žali se. 48. fastigium: contina igitur aedificia fastigata. nemajući pri ruci Hilarionov tekst. 43.). koje smo drugda naveli (Vidi glavu o Svetovidu). ex ipsa nominis etymologia qualitatem sui situs indicare videtur. ruske literature V izd. Bibliotheca rerum germanicarum. Prosvišč.). 1863. 1869). Perc je zasebno izdao (Hanover. limis. Ja citiram ovaj stav po Polevoju (Istor. što znači: duž mora . XX. 1869. Vidi dalje. Dijalog Herbordov De vita Ottonis. (Berlin. Scriptores). Taj je spomen pozajmljen iz Meklenburgischen Urkund-Buch. Sumnjam da orasi uspevaju u štetinskoj ravnici. štamparija Klaudy).Op. 394. XI. vladika od Šverina. Kotljarevskog. Prag 1874. id est juxta vel circa mare sita . . 580 .841. 1896. moriz autem mare. Stettin. a to se vidi po etimologiji koju on daje reči Pomerania: Pomerania provincia. Absit a nobis religio talis! 44. 46. Nemam njihovih fotografija. daje nam zanimljiv spomen jedna skorašnja knjiga g. čiju preranu smrt nauka zaista oplakuje: "Biografije Otona Bamberškog s obzirom na slovensku istoriju i arheologiju" (na ruskom). Ovo je tumačenje pogrešno. Ovde se može uporediti češka legenda o Ljubušinom konju. 1842). inde Pomerania quasi Pomeriziana. 1882. W. i t. Temeljan je rad A. koji se odnose na Pomeranske Slovene. Krek. Nam Pome linqua Sclavorum juxta sonat vel circa. postala od no i tore. latrones sunt. god. Pisane spomene koji se odnose na život Otona Bamberškog izdao je Kepke u Perca (t. privantur oculis et omnia genera scae lerum et paenarum christianus exercet in christianum. Einleitung. Brunsvarda.(Očevidno ovo je slovenska reč. izdanje u Hanoveru. 47. editio in usum scholarum. tumači contina poljskom rečju konczyna. sunt.Pomorje. Herbord ne zna slovenski jezik. Ebonis vita Ottonis. (god. 19.40. odličnog slaviste. koji Česima naznači njihovoga budućega kneza. Petrov je raspravljao o Herbordovoj biografiji u svojim člancima u Žurnal''-u Minist. Dalje imaćemo prilike odrediti smisao reči: kapišča. Možda i ona hoće da kaže: idol. i 1883). Nar. XII. U 1219. prva fascikula. fures. Vidi druge navode. Perc.) Herbordi Dialogus de Ottone. 41. Klempen je izdao biografije o Otonu Bamberškom u Baltische Studien (t. Apud Christianos aiunt. Ovo je delo pravi Corpus tekstova. i dalje. Beleže se još neke statue kao slovenske (?) u zbirci Minhenske Akademije Nauka. str. truncantur pedibus. kako je morao voditi čitav rat protiv idola. 45. O tome kako se kultus idolima silom održavao. str. 42. 1868. Ove procedure pri gatanju nahode se i u drugim tekstovima. Poljski je oblik još i danas Pomorze). .

seoski starešina. Treba danas znači u ruskom: svečanost crkvena.na srpskom označava veliki smrtni strah: "strava da te uhvati" .Beč .). Reč je upotrebljena za označenje pakla: v'' naveh''. str.Prag. [66] Ja sam ih preveo na francuski i izdao u meñunarodnoj knjižari 1866. 55. sub voce). Chron. VI. 53.. Kluge: Etymologisches Wörterbuch der Deutschen Sprache. 397.. porekla. slav. 23. reč: trebnik. Peterb. t. 52.. Rad Bečke Akademije Nauka (Mitteilungen) . navodi veliki broj ovih reči. Miklošić: Die Bildung der Ortsnamen aus Personennamen im slavischen. 1890. i sve ih pripisuje jednom ličnom imenu. Kazan'. slav. I. v. usled uticaja poljskog jezika..). 65..strah od smrti. f. (Chron. I kod Malorusa i Litvanaca. u Pregledu češkoga muzeja jedan rad.. 51. str.. Ište . [60] [61] Prevod.g. Prevod. Tot se rečju možda označavale žrtve prinašane bogu smrti. koji je na žalost ubrojan i uvršćen i u njegove Sebrane spisy . 96-110. 143. εν τώ Γαρταρώ Miklošić. Einleitung. Letopis'' Po ipatskomou spisou (S. 1875. 1871.nastavak koji znači mesto. ili 17. sravni slov.. [59] [58] Krek. Ona je slov. [65] [64] [63] [62] Vidi o tom portretu Jagićev članak (Arch. Phil.) 50. interius autem dii stant manu facti singulis nominibus insculptis galeisque atque loricis terribiliter vestiti. da . Lexicon Paleoslavenico-greco-latinum. O ovom predmetu on je objavio 1837. 204. str. str. gde se obično vrši kakva radnja. bogosluženje. Vidi: Sreznjevski: Materiјаlj dlја Slovarја drevne rusko54.49. Slavјаno-finskiја kulturniја Ot'nošeniја. Krek: Einleitung. Prevod. str. Huius parietes variae deorum dearumque imagines mirifice insculptae exterius ornant. Uporedi u Srba reč knez. 56. Fanum de ligno artificiose compositum. 1865. str. 52. 419. Od tada ona je osporena takvim dokazima. 57. Strava . Tada mi je njihova autentičnost izgledala tačna.

Straka na češkom znači svraka (isto i na srpskom.i boga Peruna. Prije . Besy .Venus.Svetovid. dao se time prevariti u svojoj nemačkoj Mitologiji. Jupiter. kćeri boginje Lete. Sitivratov sin.Pan . Dea Frumenti. str. Vidi se sva ozbiljnost ove prevare. baal. g.Triglav. . latine Venus. 418. Siva imperatrix.Radgost. Veles . Pr. dea libidinis. furia.ñavo.Ljutica.bes. koji se na taj način nañe istovetan sa Jupiterom. Radihost. . triceps.Diana Latone et Jovis filia. vnuk krtov .Prvobitno je bilo u rukopisu: Ares bellum nuncupatur. Lada . Einleitung. a još manje o njihovim brakovima. Ovo je najdrskije objašnjenje. . Perun. Svatovit . ydolum. demonibus. Picus Saturni filius. . Das . nikada se nije pokretalo pitanje o ljubavi bogova. Vrlo veliki naučnjaci još u njih veruju. Krek. Devana letnicina i perunova dci . Straces Sytivratov syn.život.) Trihlav . Ceres. Liutice .ja sada u njih više ne verujem. dea infemalis.bez sumnje kod demona. Dovde slovenska mitologija ne pokazuje nikakva traga od antropomorfizma. cytherea. Ca nuncupatur tek laž je stvorila Svetovida. 2) da se o tome izmišljenom bogu da dotle nepoznata analogija sa jednim latinskim božanstvom. Mercurius a mercibus et dictus. Sytivrat.Devana. bellum. . bogovi nemaju ni sestara kao ni žena). Ono je težilo da u slovenski mit unese božanstvo slično Dijani. [67] Belboh . unuk Krtov.imago hircina. Ova je reč stvorena jedared od latinskoga aiunt. Siva . Perunova .Jovis sororem . Reč sytivrat je tako stvorena. kći Letnina i Perunova.(prijatna) Aphrodis grece. Perun. Ares. genius.očevidno slično Latoni . a drugi put od Sive. Mitografi nisu propustili eksploatisati ove tri kozje glave. kao npr. Ovo objašnjenje imalo je za svrhu: 1) da se u Češkoj rasprostre verovanje u kultus o Radgostu. zao duh. i otuda su izvukli gomilu zaključaka.beli bog. Na druga dva mesta sa Svetovid prevedeno je: Mars i Mavors. da služi kao graña za razna tumačenja. Saturnus. Jacob Grimm. beel.(slov. qui habet capita tria caprae. Strasek.

Novgorodska hronika. 384 . [83] Istorija Bugara. p. 1887. I. izjavio mi je u jednom skorašnjem pismu da nigde nije mogao naći ime Perun. Petrograd. izd. Krek: Einleitung in die slav. moga prevoda (na franc. III glava XIV. 250. 1884. knj. Odesa. na češkom.. nebengott. koji se uliva u Volhovu. I. Govor je o jednoj majci.izd. komisije.). [68] Vidi o Slovenskoj Bedi moje Nouvelles etudes slaves. str.) Rokovski je kao i Verković vrlo nepouzdan. Sva dela o slovenskoj mitologiji zaražena su navodima iz Mater verborum-a. slovenska mitologija. [69] [70] [71] [72] U srpskom jeziku postoji u narodu izraz: "za prа Boga". Procope: De bello gothico. Leger. [75] [74] Očerk'' russkoj istoričeskoj geografii (Varšava. Str. Graz. str. Potočić. 1879.). g. i 2.koga kazniti i osuditi. Chronique dite de Nestor. (Moskva. [84] . o kojima postoje samo lažni tekstovi. g. str. (dr. Prevod. 22. 1885. Bilo je dakle neophodno potrebno. III. [73] Lužički Srbi upotrebljavaju oblik: pribog: idol. G. ostavljajući na stranu ona. stihovi koji govore o Perunu navedeni su i Rečniku bugarskom od Duvernois. 41. pridodat Bog. koja se usudila čistiti dete jednim parčetom hleba.U ovoj listi izneo sam samo imena božanstava. god.386) Golovackij: Ruskaја krestomatiја (navod u Machal-a. [76] [77] Njih je otkrio g. Vidi indeks sub voce: Peroun. arheol. Litteratur-Geschichte. prevod na franc. Apsolutno se treba mahnuti traženja u Češkoj božanstava. De bello gothico. 49. U značenju je: "na pravdi Boga". Paris Leroux. 250. "na prа Boga" . dr Šišmanov iz Sofije. rusko izd. i dalje. da čitalac jednom za svagda bude o tome obavešten. 1. koji vrlo lepo poznaje bugarsku folkloristiku. 1882. glava XIV.Paris. [81] [82] U delu: Gorski putnik. te je na taj način profanisala najdragoceniji dar božanski. . knj. [80] [79] [78] Afansijev'': Vozren. Nemam pri ruci ovu knjigu. L. Slavјаn'' na prirodu.). 1886. koja se odnose na kultus i kojih ima dosta.

. [88] [87] I.). u Monumenta Pertz-a. "Visitavit Altenburg. str. S. kaže on. 1890. 1868. Holder (Strasbourg. Helmold. Kad bude vreme sejanju. str.U Aleksincu i Soko Banji kad se žanje žito onda se od prilike poslednjih trideset strukova ostave i ne vezuju u snop. koji se zvaše "Rochel. izd. str. t. 1886. slav. i 93. XXX. [86] [85] Schleicher.Vidi moju studiju o Kolaru i panslavističkoj poeziji. Chronica Slavorum. I. kod reći piorun. onda se oni satru i žito se iz njih pomeša sa semenom pa se poseje. Litavska mitologija ima tek da se izradi. 14. Etimologisches Vörterbuch. ed. već se spletu. Laut-Formenlehre der polabischen Sprache. Hanovre. 83) da baltički Sloveni vole mnogoglave idole (policefale): "multos etiam duobus vel tribus vel eo amplius capitibus exculpunt. IX. 578. okite cvećem i nose kući." "Vulgus nostrum lapillos quosdam. I kad se beru vinogradi poslednja se gidža ne obere. naročito kad se žanje pšenica. 19. Paris. 52. 385. Kad nastane pokrivanje vinograda onda radnici traže i grabe se ko će pre doći do pokrivene gidže da pojede grožñe koje je na njoj. Bonn. ponovo štamp.): "Decimo tertio kalendas augusti quo die leves Graeci raptionem Eliae prophetae ad coelos ludis scenicis celebrant. str. 356. Phil. Haec statua quatuor facies repraesentans quintam pectori insertam habebat." [90] [89] Saxo Grammaticus. Linde: Dictionnaire polonais. na selu. Kondakov'': Crkve i spomenici carigradski (na rusk. I ova se gidža zove božja [100] ." On zna tako isto i ime kneza. [93] [92] [91] Objavljena je u Archiv f. Odesa. u knjizi pod imenom: Russes et Slaves. . Knjiga o carevima. Saopštenje ovoga navoda dugujem ljubaznosti g. Porro nomen flaminis qui preerat superstitioni eorum erat Mike. mentem dextera tangebat." Helmold primećuje (I. [94] [95] [96] [97] [98] [99] Legatio Luitpranda (Leon ðakon. gde se u svakoj njivi. virgae in lapidem versae et con fractae similes putat esse fulminis". de semine Krutonis. Miklošić. govoreći o vladici. Ostavljeni spleteni strukovi zovu se božja brada. 631. Isti običaj postoji i u Srba. v.Šaka klasja "za sveca". već se pokrije zemljom zajedno sa grožñem koje je na njoj. Petersburg. 1871.). et receptus est a barbaris habitatoribus terrae illius quorum deus erat Prove. cuius frontem leva. Šlumbergera. 1886. O toj veri vidi Krek: Einleitung. Ib. 83. ostavlja na kraju nepožnjevena jedna pregrš . sub voce.

t x. Sbornik Slovansky t. 882. (Ovaj je spomenik iz XII v. pod izvesna drveta. Ovaj je još strašniji od velikog. [109] Crkvena uredba Petra Velikog 1721.god. od 20 . 1886. i dalje. posle čega oni dele narodu grančice. str. god. 1889. 63. str.. Kres (Revue Slovine). Crkve njemu posvećene mnogobrojne su. i da joj blizu crkve narod odaje neke počasti. IX. t.) Das Homiliar des Bischofs von Prag. 5) "Isto tako postoje neki nepristojni štetni obredi. De administrando imperio. 29. str. u izvestan praznik vode u litiji ženu. Fr. I u Prokuplju ostavljaju poslednju lozu neobranu. ovaj se "Život" nalazi u Monumenta Pertz-a (X. Ilijom. . XII).) Prevodilac. R. Nodilo: Rad iugosl. Ilija igra isto tako znatnu ulogu i u folkloristici i u kultusu Rumuna. Ilija gone zle duhove. Bog ili sv. Passim. . Etymologisches Wcrterbuch. Sagen uhd Maerchen der Sudslaven. Beitrage zur Geschichte Boemens. a oni se posakrivaju u kuće. fasc. 8 fasc. 5. 31. Krauss. Prag. spominje još meñu ostalim sujevericama i običaj. IV. str. Isto tako. I. [105] [106] [107] [108] II. U Hanovru. . da se ljudi mole Bogu pod hrastom. U Aleksinačkoj Moravi božja se brada pri branju vinograda smulja i njenim se sokom okupa njena loza. Cela mu je nedelja posvećena. 82 . Vidi tako isto i u zbirci narodnih pesama braće Miladinovaca. Petka). gl. Ponovo je štampan in usum scholaruni. Prague. 64. [102] Veselovskij: Istraživanja o poreklu religiozne poezije u Rusiji. I.27 jula. crkve. Čuli smo da u Maloj Rusiji. 80. Kolu" za 1896. . 15. u nadi. ova se nedelja završava malim sv. v. Evo te uredbe Petra Velikog: (š. [104] [103] Sv. (Prevod Tondini. 1868. N. (On ubija svojom palicom one koji ne veruju. g. Paris. I..Petrograd. 525. koju nazivaju Pjatnica (Paraskeva. akad. [101] Afanasijev'': Vozren. str. da za vreme burv. on pogaña gromom one. 1863. t. Sbornik'' za narodni umotvoreniја . str. str. LXXXIX. U maloj Rusiji veruje se. od koga sveštenik posle deli vernima grančice. t.Sofija.Izvĕstiја. 24. 402. 1874. Njegov se dan slavi u svim selima.) [112] [111] [110] Miklošić.. III.brada. kao znak blagoslova. (Sitne beleške od Tih. da za to od nje dobije druge poklone. u "Brank. i čini poklone. v. ð. Ove mi je podatke saopštio Kalojano iz Bukurešta). str. a naročito pod hrastove (Mbchal.). Slavјаn''. na jednom drugom mestu sakupljeni popovi čitaju molitve pod hrastom.83. koji se zaborave i rade toga dana.

Nameste ih jedan na drugi pred domaćinom na stolu.-z. "Da Bog da. nec in hostibus sanguine pollui sinant. Thietmar. sedent hi duntaxat cae teris astantibus et invicem clanculum mussantas terram cum tremore infodiunt. ekspedicija u j.).. 83. glava XII. stanovnici grada Riedgast-a (Rethra?) služahu se takoñe konjem. Hanovre.odgovara drugi. t. . str.U Hercegovini (po Karadžiću.) v. "Flaminem suum non minus quam regem venerantur". Fontes rerum Bohemicarum.. I (drugi deo. deco? . nam iurare apud Sclavos quasi perjurare est ob vindicem deorum iram. 24. 1872.. in usuin scholarum. 444. Rečnik. t."Malo". da do godine toliko žita bude u izobilju. . da brižljivo zadrže svoje disanje u tom trenutku.: "Erat enien simulacrum urbi praecipua civium religione cultum. 607). Iste toto anni tempore vacobat [122] [121] [120] .Ne. t. bog Triglav. Porenucije sa četiri glave a peta na grudima. Petrograd. izdanje Pertz-a.. "Habebant caballum mirae magnitudinis." Knjiga II. da uvek tako bude. grañu sabrao Čubinski.. str. "Mutlos (deos) duobus vel tribus. Cf. oče. Da Bog da. I. Domostroj ruski (XVI v. ut ambitum fani. severno zapadnago kraја.. 89. vel eo amplius capitibus exsculpunt. da te do godine ni malo ne vidim" (tj. I. str. 33. knj. radi tumačenja budućnosti: "Cum huc idolis immolore seu iram eorum placare conveniunt. kod reči migati se) dva lica uzmu meñu se božićni kolač . VI (Opis hrama Redarv. Cf. da te ne vidim iza njega). (Helm. medovinom.. knj. Strasburg. 1893. Jurationes difficillime admittunt. III." Ovaj dosta nejasan slog objašnjava se docnijim. XIV. quo sortibus emissis rerum certitudinem dubiarum perquirant.[113] Helmoldi presbyteri Chronica Slavorum.česnicu. Oni se vrate i pitaju: gde je otac: Zar me ne vidite.). per hunc quasi divinum denuo auguriantur" (Chronicon. . II.) exploravere prius. [117] [116] Cf.) "Dum in urbe Brandeburgensi ydolum tribus coleretur" (Pulkavina hronika uz god. i isteraju decu napolje. Prag. Chron. "Nam neque iuramentis facile indulgent. U Maloj Rusiji spremaju poslednje veče u godini mnogo kolača za večeru. cespite viridi operientes equum qui maximus inter alios habetur et ut sacer ab his veneratur super fixas in terram duarum cuspides hostilium inter se transmissarum supplici obsequio ducunt et prae missis sortibus (quibus id. iz glave 83: "Tantum enim sacris suis Sclavi exhibent reverentiam. neque ambitum fani vel in hostibus temerari patiuntur. Quibus finitis. 1886. 6. Holder. Po Thietmar-u Sloveni. Ovo gatanje konjem nalazi se i u Štetinu (Herbordi Vita Ottonis. Rusiju. knj. a hleb da bude tako debeo." Etnograf. I. 6. 1156.pita ih on iza kolača.) Ovi višeglavi idoli su česti kod baltičkih Slovena. sed falso sacri Viti vocabulo insignitum''.Istu stvar beleži i Šajn.) nareñuju vernima koji ljube krst ili ikone. .Sejp'' u moligevskoj guberjuci: Materiјаli dlја izučeniја bita. [114] [115] Historia Danica.. izd. Schein . da imamo uvek toliko žita kao večeras. VI. [119] [118] Ili što je verovatnije. i jedan pita drugoga: "Vidiš li me?" .

III. vel potius daemonum quos maiori cultu venerantur quam ceteri. veli Adam Bremenski (Descriptio Jnsularum Aquilonis. Der Jndiculus superstitionum (Leipzig. Slov. i podiže sabornu crkvu u Pragu.spomenuto je još i u jednoj karti Fridr. . Saint Matthieu. [130] [129] Cf. Quod si pedibus inoffensis hastisque indisturbatis. tome XI. [128] [127] [126] Helmold. equus transibat. . Vida. . koja i danas nosi ime sv. verovahu. Thierorakel und Orakelthier. g. (Codex Pomeranus. str." O gatanju konjem vidi još: Die Deutschen Opfergebräuche .). kaluñeri iz Korbije i Pikardije. XXVII. Kad je nošahu pred sobom.Saupe. 68. 1891. 173." Svetovid je pre svega ratni bog. gl. spacio unius cubiti ab invicem disiunctae. 6. ab illa [131] .Obitelj Korvej osnovaše 822. . Danas je to obična crkva. 574. eventum rei hoc modo per illium solebant praedicare: Hastae 9 disponebantur humo.) Nisam imao pri ruci ovaj spomenik. da im je sve dopušteno. habuitque unum de quatuor sacerdotibus templorum custodem diligentissimum. knj. 64. . češki vojvoda Vaclav dobi od cara jednu ruku sv. i zastava je izvesno simbol rata.) U srednjem veku su jako tražene bile ove relikvije. Vida: "qui cum esset admirandae sanctitatis ad augmentum virtutum suarum beataeque memoriae Saxoniae preciosum attulit thesaurum reliquias videlicet pretiosi martyris Viti. Barbarose 1170. .Hopf.(Breslau. 1883.V. str.). 1894.) ime Svetovida . da je auktoritet ovoga parčeta materije vredeo mnogo više no kraljev ugled. Po Gilferdingu (Ist. 24. quiescebant. Korvejski kaluñer Boso beše doneo u manastir ostatke Sv. signum habuere prosperitatis et securi pergebant. god.. 2. Pr. [124] [125] [123] Str.Hafniae. ab ea nomen sortita. Poštovana je isto tako kod Rujana kao i svi ostali bogovi. Scripta historia Jslandorum. na obali Vezera od kaluñera iz Korbije radi evangelizacije Saksonaca. № 28. I. Strato ergo caballo atque frenato.. Ova je zastava bila izvanredne veličine i boje.Szventovit. sin autem.tantaeque fuit sanctitatis ut nullum dignaretur assessorem.) Treba li dovesti u vezu sa kultusom Svetovidovim i versku zastavu. str. osnovan 822. unde cepit sclicet. 569). 348. Škola korvejska imala je u docnije doba veliku važnost u Nemačkoj. Od kuda joj to ime: "Veniente eo ad urbem que nova Corbia vocatur. Quando ergo itinere terrestri contra hostes aut praedatum ire cogitabant. balt. "Toliko bejaše njihovo sujeverje. kao i škola u francuskoj Korbiji. Vida. Metuntur propter familiaritatem deorum. Manastir. 18. g." (Widukindi Res gestae Saxoniae. str. Tobolka u Časopisu Olomuckog muzeja. 1842. U početku X v. 165. str. sacerdos tantum freno per jacentes hastas in transversum ducebat ter atque reducebat. koja se zove stanica (stanitsa) i o kojoj govori Saks Gramatik (str.

I. 19.. stanovnici ostrva Rujna behu fanatičniji nego ostali Sloveni. telis armati sine ulla reverentia in ipsam ducis curtim irrumpentes. ubi requiescit sanctus Vitus infans et martir. magno tumultu.. 1066) Adam Bremenski priča ovo: "Johannes episcopus senex cum ceteris christianis in Magnopoli civitate (Mecklenburg. II. preobraćena u hrišć. Rado se navodi kao primer: hram sv. Reichsabtei. 66. (11) ad ann. Ledeburg: Allgem. Sacerdotes autem et reliquos ecclesiarum ministros variis supplilciis enecantes nullum christianitatis vestigium trans Albiam reliquerunt (II. mortem nobis sine ulla retractatione. str. plerique etiam de hominibus cristianis quorum sanguine deos suos oblectari jactitant (Helmold. Prolegomena critica.. Jlle igitur pro confessione Christi fustibus caesus." (Thietmari Chronicon. str. Cf. Maligni homines insano furore correpti. g.) captus servabatur ad triumphum.. jedna sveta Afrodiza. 52. 40) Ovo se zbiva u 1002. Viktorije u Purijeru (a Pourričres) (Campi putridi). Docnije (III ka. Giesebrecht: Wendische Geschichten. securibus et gladiis aliisque. izdanja). Archiv fur die Geschichtskunde des Preussischen Staats. Bio bih zahvalan čitaocima ove knjige. Harenberg: Monumenta historica adhuc inedita . Corvey.Francorum Latinorum Corbia. cum a Christi nomine flecti non posset. d. 83.Gaettingue. caput vero eius desectum. 24. 1861. 148. 1750.). koji bi bio zamenio Kupidona.Braunschweig. II. koji im odgovaraju. po Helmoldovom i Adama Bremenskog svedočanstvu. quod pagani conto praefigentes in titulum victoriae deo suo Redigast immolarunt.1873. Želeo bih tačnih naznačenja. str. str. gefurst. ad paganismum denuo relapsi sunt. 1002. 148. deinde per singulas civitates Slavorum ductus ad ludibrium. god. v. Jtaque omnes Sclavi. ako bi mi hteli pobeležiti tekstom i primerima potkrepljene sve idole ili neznabožačka lica. eis occisis qui perstiterunt in fide". gl.Cf. Nestorovu Hroniku. facta conspiratione generali. svece. g. i dalje. 144. nisi quantocius de curia et de ipsa civitate fugeremus comminebantur (Herbordi Vita Ottonis. trunctatis manibus ac pedibus in platea corpus eius projectum est. franc. str. ib. Nec tam dulicia vel iocunda nobis fuerunt Slavorum pocula quod videremus compedes et diversa tormentorum genera quae inferebantur Christicolis de Dania advectis.). . svetac Amadur. Velkel upućuje na ova dela: Wigger: Mecklenburgische Annalen. 331. dakle.) [132] Die Slavenchronik Helmolds . XXXIX (str. 578. [135] [134] [133] Pom. 280. Schwerin. izd. i dalje. Mactantque diis suis hostias de bobus et ovibus. . Tako. Ima još primera.. Wigand: Cesch. Adam Bremenski: "Deinde reliquam peragrantes Sclavoniam Sclavi rebellantes omnes ecclesias incenderunt et ad solum diruerunt. koja bi bila zamenila Veneru. .

str. LXXXI.radostan.386. da se vit u reči Svantovit. Contra Liudevitum quoque sclavum ex Panoniae. II. 1886).[136] Jbid. [144] [143] [142] Svit . 868. [145] Arcon opidum vetustissimi simulacri cultu inclytum (XIII. Fontes rerum Bohemicarum. kurent. slavnog po svojim proricanjima.). kore fastnacht (vigil budan. Ova je hipoteza možda i suviše oštroumna. Rečniku veli. Belzer. vijati. Ovaj simulacrum je izvesno Svetovidov idol. i predstavlja prosto sv. u svome rečniku navodi slovenačku reč curent. čio) i dodaje: vergl. Jl faut que je vous chante Certain aire que j' ai fait de petite courante (Moliere.reći. gde misli na koren vi (tući. Tako on na str. koji kako smo napred videli. str. 396. jeste prosto pozajmljeno poljsko kurant koji ima isto značenje. Phil. 368. str. korent. Ma koliko da se poštuje auktoritet Miklošićev.januar. Krakov. Ne znam šta znači slovenačko kurent. korant. biti) . i predlaže novo tumačenje.Svetlost. 1895 4%. Njegov ga hiperkriticizam katkad daleko odvuče. isti smisao. XIX. ima [148] [147] [146] . od Pertza.) Vidi dopunsko objašnjenje Jagićevo (Archiv. Osim ako se ime jednog svetilišta. Zend: çpénta. Njegovi etimološki zaključci nisu uvek neprikosnoveni. da malorusko kurent . neka je dopušteno ovde ne primiti njegovo mnenje. 17. 5. hochzeitsarie. U jednom svom radu objavljenom iduće godine u Archiv-u Maretić je izmenio svoje zaključke.mundus. 18. 577. f. frchliche. P.viti. Vit za nj znači laetus. str. i Svetovid bi značio fortis laetusque (Archiv. i korenom od glagola videti? Jer u našem jeziku to lično ime i ima to značenje. XII. 505). str. I rezime je u Bulletin international de l' Academie des Sciences de Cracovie . slav. x. t. Klr. 94. [137] [138] [139] Vidi O. 369 . 1896. les Facheux.veseo izgled . Einleitung. t. 148. veseo. Genealogia Piastow. nikako ne može objasniti slovenskim jezikom. Ne bi li se ime Svetovid moglo protumačiti rečju: svkt . t.) Miklošić u svom Etimol. [140] [141] Vidi o ovom pitanju Maretićevu raspravu u studiji o imenima srpskim i hrvatskim (Rad. itd. ne vezuje za koren rek . Ovu hipotezu treba dovesti u vezu sa samim likom Svetovida idola. Ali mogu potvrditi. 136. Monumenta Germaniae historica. Cf. Vida. i koji je samo prepis francuskoga"courante" vrsta igre. i prema tome znači: izgled u igri. str.

113. Vidi se u ovoj ulozi. g. god. Bielowki. na [155] [154] [153] [152] [151] [150] . ceo svet. Vidi o ovim lažnim spomenicima članak g. Ja ga ponovo donosim na kraju knjige.. 591. ut aiunt. no usled političkih dogañaja. A. 193. Preussen. Vidi o tom osim dela Weige-a (Archiv. Thomsen-a) u Archiv.T. Hic eo desiliens cum aureo pilo turmas eminus antecedit. str. Veli: da Danci čuvaju u kopenhagenskom muzeju jednog idola Svetovida. Mislim da ovaj list više ne izlazi. Vajgel u svome delu o slovenskim idolima. Za sve što se tiče pitanja o lingvistici slovenskoj on nema potpuno kritike. fasc. koja se pripisuje svetilištu svetoga Vida. Nemam pri sebi radove ove komisije. XXI i u Anthropologie god. ap. časopisu: Osvěta.). koje gledaju na sve četiri strane sveta. 1898. idola je otkrio jedan inžinjer (čije ime ne spominje) kao poljski emigrant. koji po svedodžbi Thomsen-ovoj nije nikad ni postojao.. fur Anthropologie. Jagića. f. . splendor non modo urbem sed urbis quoque proostia illustrabat. koji sve vidi. Lelevelj tako isto veruje u autentičnost prilvičkih izvora i lafa bamberškog. Wunsch." Ohrabren ovim čudom. vrlo siromašnim u mitološkim podacima. Prema tome to bi bio bog. slav. III. Anthropologie. II.. (Ista zbirka od iste godine. disparuit. Na žalost ništa odreñenoga nisam našao ni u brošuri g. in cuius pinnaculo quidam inaestimabilis et habitus et fromae visus est adolcscens. on bi prinuñen naglo ostaviti Galiciju. 1875. f. Boleslav se krene protiv grada Nakela. [149] J. zvaše se Swiatowit. i osvoji ga. On saopšti svoje otkriće g. Runenfragfn. Zurslav. Po podacima. t. koji je došao iz Pariza ili Belgije za vreme revolucije 1847 .Zadovoljavam se uputiti samo na Archiv. Philologie. Prevod.) Idol o kome je reč figurira na koricama Revue d' archéologie. 1894 (članak Salomon-a Reinach-a). 1873. 1886. quasi vibrans. tome XXI. Ovaj je spomenik snimljen i izdan u Aarboger for nordick Oldyndighed og Historie. 591. Rujana u češk. non paucis claram numinis virtutem cernentibus et rei tantae mysterium tacita veneratione stupentibus. i na Antrophologie. cuius indicibilis. . t. fur Anthropologie. god. o Svetovidu nema nigde spomena. Jedan arheološki revi objavljen pre nekoliko godina na poljskom jeziku. str. 340). bleda uspomena na Svetovida (Vincentii Cracoviensis episcopi Chronicon. Monumenta.) rad g. a to i jeste najviši Bog po slovenskoj zamisli. str.1848.). ovu epizodu: "Est beati Viti Crusvicae (u Krušvici u Velikoj Poljskoj) basilica. 327 (saopštenje profes. t. Svetovid je bio bog baltičkih Slovena. izdanog u Lavovu. XXI str. Potocki pripisa sebi u zaslugu to otkriće i posla spomenik učenom društvu u Krakovu (vidi dalje str.četiri glave. v. Rudolfa Bajera (Rudolf Baier) Die Jnsel Rugen nach ihrer archaeologischen Bedeutung (Stralsund. Poljska hronika krakovskog vladike Vinsenta priča pod 1109. donec ad urbem Nekel pilum quod gestabat. koje je prikupio Beaudouin de Courtenay. Archiv. Potockom. no da li se njegov kultus prostirao i do Slovena u današnjoj Galiciji? U poljskim analima. Hartmann-a Becherstatuen in Ost. W. 112 . str. G.

koje se i ja pozivam, reprodukuje i opisuje zdručkog idola, ne istavljajući o njegovoj autentičnosti nikakvu sumnju. G. Hartman i Solomon Renah dopuštaju ovu autentičnost. Priznajem, da ja u to još nisam ubeñen. Sreznjevski, koji je proučavao ovoga idola u Krakovu, vrlo je rezervisan o njegovoj istinitosti. Bio bih srećan, da se ovo pitanje reši bilo u jednom bilo u drugom smislu. Iduće god. 1874. na kongresu arheološkom u Kijevu, posetio sam i razgledao krakovske zbirke. Idol, o kome je reč, sad pripada Akademiji Nauka u Krakovu. Predsednik akademije g. Majer izvoleo je dati mi u minijaturi taj lik, koji sam ja dao Senžermenskom muzeju, gde se i sada nalazi pod br. 21886. - G. Solomon Renah reprodukovao je ovaj lik u Anthropologie od god. 1894. str. 174; i izvoleo mi poslati kliše. G. baron Davril takoñe je poklonio institutu jedan faksimil toga spomenika.
[156]

Vidi dalje str. 112- 113. Knytlinga Saga (loc. cit.) spominje isto tako idola Repvit-a i Puruvit-a.

[157]

[158]

Saks navodi natprirodne kazne, koje su ti bogovi ili bolje - demoni dosuñivali neznabožačkim Slovenima. Navodi takav jedan primer, koji je teško prevesti: Nec mirum si illorum potentiam formidabant a quibus stupra sua saepe numero punita meminerant. Si quidem mares in ea urbe cum foeminis in concubitum adcitis canum exemplo cohaerere solebant, nec ab ipsis morando divelli poterant, interdum utrique perticis e diverso appensi inusitato nexu ridiculum populu spectaculum praebuere. Ei miraculi foeditate solennis ignobilibus statuis cultus accessit creditumque est earum viribus effectum quod daemonum erat poraestigiis adumbratum". Ovo ponavlja i Knytlinga Saga. Malo dalje (str. 579). Saks ne okleva ispričati i neka čuda izvršena molitvom novih hrišćanskih sveštenika. "Nec praedicationis eorum ministerio miracula defuere". Bez sumnje on hoće prema neznabožačkim čudesima, koja ne spori, da stavi hrišćanska, koja se još manje mogu sporiti. Ebbo, III, ap. Pertz. Monumenta, VII, str. 861, 865, Herbord, III, 6.

[159]

"Civitas vexsillis undique circumstantibus cuiusdam idoli Geroviti nomine celebritateni agebat." Krek je objavio 1876. u Archiv. f. slav. Philol. jednu studiju o Velesu, Volosu i Vlasiju (Blasius). Danas je ovaj rad već nepotpun i preživeo.
[162] [161]

[160]

Navod u Kreka, str. 425; nemam pri ruci staroslov. tekst. Rostov je danas u guberniji jaroslavskoj. Po Kreky, ib. Jagić, Archiv, XII, str. 305.

[163]

[164]

[165]

Sreznjevski nije nigde našao oblik Veles u svojoj grañi za rečnik staroruskog jezika. On zna samo za oblik Volos.
[167]

[166]

Sveska I, str. 697.

[168]

Afansijev'', str. 474, 475, 476, 697 - 98. Pogodin, Drevn. ruskaја istoriја, II, 637. Miklošić je mogao čitati stare češke tekstove. Izgleda da ih je navlaš zaboravio. Archiv f. slav. Phil. XII, str, 601. Globus, 1898, 318.

[169]

[170]

[171]

[172]

O ovim fonetičkim teškoćama vidi raspravu Kreka, str. 476. Krek misli, da je Veles morao biti prvobitni oblik.
[174]

[173]

Bernh. Schmidt, Das Volkleb des Neugrichen, I, 35.

Članak g. Šišmanova u S''borniku za narodni umotvoreniја, nauka i knižnina, Sofija, t. XI, str. 531.
[176]

[175]

A Popov'': Vliјаniја cerkovnago učeniја (Kazan', 1883, str. 113- 115). Krek je pobrojao i naveo sve ove spomenike u Einleitung, (str. 384-385).

[177]

Knez Vsevolod trčao je pre pojenja petlova od Kijeva do Tmutorakana, i presecaše put velikom Horsu, t. j. po komentarima, došao je u Tmutorakan pre izlaska sunca. Archiv fur slav. Phil. v, str. 8 - 9. Tu skoro je predložena i veza izmeñu Horza i vogulskoga Kwares-a, nadimak boga neba.
[180] [181] [179]

[178]

O Svarogu vidi dalje.

Grčki kaluñer iz XI v., pisac jedne Χρονικςν σιντιµον. Vidi Krumbacher, Gesch. d. Byzant. Litteratur, str. 129. Jagić, Archiv f. slav. Philol. t. v, str. 1.

[182]

Dažbog se nalazi tako isto i u Slovu o polku Igorovu, gde se narod ruski zove unukom Dažboga. Tako nazivanje od hrišćanskih pisaca izgleda mi nemogućno; ovaj epitet je užasan argument protivu autentičnosti, ako ne celog, a ono izvesnih delova ovoga dela. Arch. f. slav. Phil. t. v, str. 6. Idol sa sedam glava bio bi u jeziku baltičkih Slovena Sedmoroglav (kao Triglav). Neće li ovo biti Simargl, koje je došlo u Rusiju izopačeno kao Suarasici? Ova se hipoteza ovde prvi put iznosi. Ja to činim na svoju odgovornost. Miklošić veli u svome Etimološkom rečniku, da je ime Mokoš uzajmljeno iz jednog zbornika XVI veka; ovo se ime nalazi ovako kako je i u njegovom izdanju Chronica Nestoris - Vienne, 1860. str. 46, vrsta 27.
[185] [184]

[183]

[186]

G. Krek (407) osporava ovaj postanak reči Mokoš: ali tekstovi, koje je Jagić naveo, veoma su precizni, i ne izgledaju, da mogu dati mesta ikakvom drugom tumačenju. Sv. Pavle Korinćanima, II, VI, 15. Bjelovski, Monumenta Polonis: historica, t. I, str. 226. Archiv fur sl. Philol. IV, str. 124.

[187]

[188]

[189]

Kašubi - Kassuby, slov. pleme, srodno Poljacima, ali očuvalo svoje etnografske osobine, i nije se sjedinilo sa ostalim poljskim plemenima. Žive na zapadnoj strani donje Visle, dopirući čak do Baltičkog mora - Pomeranije. Pruski kralj, kao naslednik pomeranskih kneževa, i danas nosi titulu: kašupski vojvoda. Varoš Kolberg je njihovo glavno središte. O njihovom brojnom stanju etnografi se ne slažu. Po pruskoj drž. statistici od 1890. ima na 55 000 duša; no biće ih nešto preko 100 000 duša; mnogi su odseljeni u sev. Ameriku; katolici su. Jezik im je najsrodniji poljskom, a zadržao je dosta tragova izumrlog jezika pomeranskih Slovena. Njihova je literatura ograničena na vrlo uzan broj narodnih publikacija. Kašubi sami sebe obično zovu Slovinci. Prevod.
[191]

[190]

Šafarik je posvetio Svarogu specijalan rad u Razpravy zoboru věd slavanskych. (Prag, 1865.)

Imao sam u rukama i grčki tekst i staroslovenski prevod, po jednom zborniku iz XII v. iz manastira sv. Srña; objavio ga je Sreznjevski u Drevnie pamјаtniki pis'ma i јаzika - Petrograd 1869. pa 4°. Ovaj je spomenik objavio Tihonravov, a citirao ga je g. Šišmanov, u S''borniku za nar. umotv. nauka i knižnina (t. IV, Sofija, 1891).
[194] [195] [193]

[192]

Ruska literatura (na franc.) str. 22.

Kotljarevski: Celokupna sočineniја - izdanje Akad. Nauka; (u Petrogradu t. IV, str. 512.). Henopol: Histoire des Roumains - Paris, Leroux, 1896. t. I, str. 107.

[196]

Jter Buda Adrianopolim, anno, 1553. prvi put ga izdao Fortis u Viaggio in Dalmazia; ponovo ga štampao Salaj (Szalay) u Monumenta Hungariae, Historici Scriptores, t. II.
[198]

[197]

K. Iriček: Cesty po Bulharsku Prag. 1886, str. 75.

Izgled na ovaj klanac i slika njegova iz XVIII veka koja predstavlja Trajanova vrata (po Marsiljiu) nalaze se na str. 648 - 9. i 656 - 7. istoga dela Šlumbergerovog: Epopée bysantine au X sièle. Ovu je kapiju srušio jedan paša oko 1835. g. ili 1836. Okolni stanovnici pripisuju to srpskom Kraljeviću Marku.

[199]

[207] [206] .124.str. 1877. str. [203] [202] [201] [200] "Temporibus Svigeri decimi tertii episcopi Brandenburgensis fuit in Brandenburg rex Henricus qui slavice dicebatur Pribislaus. koji pravoslavna crkva ne odobrava. str. Uplašeni ovom nerazumljivom vikom. deserviens ritibus paganorum et in urbe Brandenburgensi ydolum tribus capitibus inhonestum ab incolis colebatur. Ovaj hram na životinjskim rogovima jeste po svoj prilici samo jedna kapela. str. Melnikov se umeša meñu raskolnike. Pod perom Prokopija postao je svecem (306. Bugarske. pok. . v. pribeležio je o Trajanu jednu sličnu priču iz Besarabije. Uspe li dići tu ikonu odatle. ap. Behu mu kazali. Mader. u Vladimiru na Klijazmi i u Volni (vratnica zvana Oštra Brama. i kad oni behu u zanosu svojih molitava. Fontes rerum Bohemicarum. i umakne s njom. idolum quod in Brandenburg fuit cum tribus capitibus quod Triglav slavice dicebatur destruxit" (odlomak Chron. Kod hrišćanskih Slovena nalaze se kapele iznad gradskih vratnica. u ruskoj literaturi poznat pod imenom Peščerski. imañaše zadatak da pazi na raskolnike. zgrabi ikonu. 93 . Prosvešč. 98. str. Min. Nar. Rečnik Vukov str.): "Jn illis diebus fuit quidam Henricus rex Prybislaus slavonice nominatus urbis Brandenburgensis et terrarum adjacencium. Das christliche Element in der Balkanldnder..Iriček: Ist. Brandenb. Hic dum adhuc gens esset ibi permixta Slavonica et Saxonica.Iriček." Češki prevodilac prevodi: "jedan idol sa tri grube i prljave glave". da u jednoj šumi.95. pre nego su oni i mogli povratiti se od svoga straha. Odesa (na ruskom) 1882. 1885. 123 .Ovo je grčka legenda o knezu Ανήλιος koji nije mogao podnositi sunce (Schmidt. koja nije bez veze sa ovom epizodicom. t. Vien.Naravno drži da je to bio bugarski carević! Pr. sicut Brandenburgensis testator Chronica. V. Nigde nema svetog Trajana.. Melnikov tada skoči. To je grad divi Traiani.) Haxthausen (Studien uber die neure Zustände Russlands) II. Pričao mi je jednom Ivan Turgenjev o životu ruskih raskolnika ovu anegdotu. Ane. Vidi gore. qui christianus factus.). 1895 . ima jedna sumnjiva kapela. . [205] [204] Žurn. str. 460. 30. Leipzig. 774. 89. Melnikov. 31.). Griechische Mdrchen. str. svi verni ostaše nepomični. npr. . sept. gde se skupljaju raskolnici. 264. on najedanput poviče: "Ana na šiju". Osim ako se ovo poslednje ime nalazi u imenu Simargl ruske hronike. preko Volge. Navodi jedan tvrdi grad τού άγίου Τραϊανου.. daće mu se krst sv. da se klanjaju jednom liku. itd. 5). Na ovog boga a možda i na ovaj navod misli češki hroničar Pribik Pulkava (XVI. Divus je na grčki preveden sa άγιος. Jedan ruski činovnik.

historia. koje navodi Machal. Crni Bog prouzrokovao je i kod Šafarika jednu krupnu grešku. Witulubbe (?) Radegast cuni ceteris erexerunt et in loco pristino statuerunt. str. O vračanju kopljima vidi glavu o Svetovidu i Triglavu. uporedi: Svetovid). 119. Studien u Arch. f. f. apostola. 204. t.139. Šafarik objavi u jednom praškom časopisu poduži rad svoj. kod Arnolda. str. g. 82). U katedrali ove varoši je grob vladike Otona. LXXXI. zove se Diva. [217] [218] [216] [215] Maretić." Navod u Jagića. Phil. i dalje. Jugosl. Salcburg.Ovaj je navod proizveo mnoga komentarisanja. a koji je bio najmanjeg kritičkoga duha. Vidi Dictionnaire de Ramult (sub. da je u Bambergu u Bavarskoj pronašao jednoga slovenskoga idola sa runskim natpisom Carni Bog. t. navodi ovaj citat po Lelevelju: ali ja ne mogu overiti njegovo poreklo: "Post mortem Caroli imperatoris quidam non veri christiani praecipue trans Albeam susceptam fidem Christi relinquentes idola sua projecta. I. slav. Jeromarus (VI. God. 191. str. Phil. Rad. 1710. B. [209] [208] O Svarožiću vidi napred str. Sacra Moraviae. Crni Bog iz Bamberga otišao je u društvo obotridskih bogova u Najstrelicu. koji su već odavno izgubili svoju autentičnost. Rad. 120 . Ovde vladika očevidno pronalazi nova imena. Briknera: Myth. Kolar. 95. str. V. te naveli i Kolara na grešku. slav. str. nañe elemente ovih dvaju imena. LXXXI. slov. Vidi Ralston. 96 . ili pomeranskih Slovena. str. XIV. [212] [213] [214] Reč poegoeda još i danas se nalazi u jeziku Kašuba. str. Hammon scilicet Suentobuck (Sventi Bog. V. voce) Cracovie. [223] [222] . No on je bio žrtva jedne mistifikacije. koji se truñaše biti i mitolog. Mi ništa pouzdano ne znamo o upotrebi pisma kod neznabožačkih Slovena. 10). [210] [211] Lajbnic u Scriptores rerum Brunswicensium. [221] U usmenoj literaturi u Maloj Rusiji kraljica Rusaljaka.100. Archiv. Divka (Machal. 126 . 1835.129. Chronica Slavorum: Geromarus (III. [220] [219] Npr. The Songs of the russian people. Archiv. Otkuda bi neznabožački sveštenici znali za Prijapa i Belfegora? Po svoj prilici on je mislio. 193. da u Pri i Peg. koji bi preštampan i u njegovim Sébrene Spisy. mislio je. Vidi rad g. Akad. i koji je dugo smatran kao autoritativan. 1893. i ruske spomenike. . U Knytlinga Saga govori se o bogu Tiernoglav (bogu sa crnom glavom).).Lelevelj i mnogi drugi.

Dziady je. članke: Vila. Mythologie. [231] [230] Karadžić. itd. t. svezak. 295. Prva ideja ove pesme pozajmljena je iz folklora Bele Rusije. Izvĕstiја Petrogradske Akademije. Samodiva. U životu Marka Kraljevića vile igraju veliku ulogu.Prague.. 1894. Bugari pričaju da se Samovile kupaju (Karavelov. 158. dodatak. Reč samodiva prodrla je i u grčki jezik pod oblikom σαµοντιδα . [233] [232] Cesty po Bulharsku . Sbornik''-a. 1884. 65. Simaček. 144. [237] [238] Raziskaniја.koji Matov citira u svojim Grčko-bugarskim studijama. Akad. 241. prevod. Machal. t." Zibrt je objavio i jednu interesantnu monografiju: Skřitek v lidovim podáni staročeskem (Skritek u starim češkim predanjima). Veselovskij. Ueber [240] [239] .Zbornik'.). 1892. 80. to je po svoj prilici otuda. str. IX. što je zamenjena rečju Rusaljka. str. Vila. [227] [228] Što je reč vila iščezla u ruskom. Rad. [236] [235] Miklošić: T'rkische Elemente. Vidi u Bugarskom rečniku od Duvernois. da uporedi Šafarikov rad o Rusaljkama (pisan 1833. (Sitzungsberichte der Kais. Osim pesama vidi i komentar g. ponovo štampan u Sebrane Spisy. I. 1891.) str. IX. [234] Pr. etimologiji (Sbornik''. istraživanja. naslov jedne romantične Mickijevićeve pesme. ruska sekcija t.Vienne. str.130. Izvĕstiја Petrogradske Akad.. Vidi i Fontes rerum Bohemicarum (Prag. [226] [225] [224] Raziskaniја. "Spiritus qui Krzetky dicuntur. 126 . Samovila.) Karadžić. 553. IX. ein Beitrag zur slav. [229] Kad kiša pada a sunce greje. 132. Tomašek. 1888. XLVL str.Varšava.). i dalje. Šišmanov: Prilog bugar. itd. 168. 6. narod. str. 181 185). 1869. str. 484. 1865) i četiri-pet strana koje im je posvetio Šišmanov (Sofija) u sv. . I. Sreznjevski. 178. Vidi o ovom pitanju Miklošića: Die Rosalien. (Vidi str. der Wiss. i dalje. kao što se zna. Č. Materiјаli sub voce. Halanskoga: Južno slovјаnskie skazaniја o Kraljević'-Markou . Ova je linija dosta razmaknuta. Nauka. Strane: 195. Starofeske obyčejé. . Ko želi videti. str. dokle se napred u ovom pitanju otišlo dovoljno je. Prag. Zibrt.). Prag.

str. Helmold ovde po svoj prilici misli kao pohvalu bogu koja se čini službom u crkvi. Osim onih napred citiranih dela. Westberg. po rečima toga teksta niko nije smeo oseći u toj šumi ni drvo ni granu. Miklošić.. XI. Nar. o kojima se govori. voce. 1885. [256] . 325. ovaj bi se opis mogao odnositi na planine u Češkoj ili na Karpate. običaji. Etym. Afanasijev''. [241] Na drumu koji od nasipa Trstenik . Herb.146. Jedan ruski orijentalista g.Kraljevo skreće za Vrnjce nalazi se na sredini puta jedna uzvišica okruglog oblika u sred ravnoga polja. sonet 28) otkrio jedan vrlo zanimljiv tekst u merzeburškoj Brotulfovoj hronici. Uporedi i zlatnu bradu kod Peruna. 212) zanimao se ovim Masudijevim stavom On misli da ovde nije reč o Slovenima. To mesto seljaci zovu rusalija. XLVI. Pogr. Nestorova Hr. [251] [252] Mnogo je do sada raspravljano o ovom tvrñenju. [250] [249] Ebbo II. Londres 1872. t. i Izvĕst. ruske Akad. Prev. [245] [246] [247] [248] Kolar je u svome komentaru o "slavy Dcera" (knj.Brumalia und Rusalia (ib. Rusaljke su izazvale znatnu literaturu. da proslave neke praznike. obavljenom u Izvĕstiја Petrograd Akad. str. moraju biti negde na Kavkazu. 67. III. [243] [244] [242] Vidi navedene tekstove Mahalove. №5. Strogo uzev. 7. 18. Wörterbuch. fr. izd. str. Tu se skupljahu neznabožački Vendi. III. str.. god. 115. sub. Nauka (1899. str. da je bilo i slovenskih runa. 9.). Ebbo. II. II. Jer do danas ništa ne dokaza. i u Ralston: The songs of the Russian people. [255] [254] [253] Arkona (?) Westberg misli da se ovo tiče poluostrva Taman-a. da ime Zutiberus znači nekog demona. kazni se smrću. i dalje. Ko to prestupi. 124. 983. i da ovi hramovi. Veselovski u Žurnal' Minist. 1869. Nauka t. može se videti i Machal str. Nemački hroničar misli. u svome radu na nemačkom. Prosvi'šč. 1890. tom. Fr. 139 . 149. Vidi glavu o Perunu. Njega je naveo Kotljarevski.

apr.218.) O ovoj razlici vidi moje izdanje Nestorove Hronike. Dict. 1868 (knj. 1071. t. 601 Nastavljač Kozmin. str. t.). 121. hist. Nauka u Petrogradu. str. [270] [269] Krek. upotrebljava oblike coenas. VIII. vidiš li me? . Matova: V''rzivulovito kolo i navitĕ (Sofija 1896. 418. u opštoj sednici od 6. XIX. ovo delo preštampala je bez izmene Carska Akad. 213 . Machal.[257] U srpskom postoji reč vračar-a. Jagić pronalazi još dva imena. Monum. sub voce. odgovara ona. Simića: Novi podaci o Vrzinu kolu i navama. str. Nauka u Beču) g. Miklošić. Izvĕst. . i 86). Hanovre. 31). Krek. kraja. i koji se odnosi na ovo verovanje u ruskom folkloru. Prev. i pita: Kumo. 211. II. Otonov biograf Ebo prevodi Gorovid qui lingua latina Mars dicitur. str. [258] Stavu koji sam naveo u glavi o Svetovidu. O navama vidi knjižicu D.. Wurterbuch. [265] [266] [267] [268] Po svemu ovo mi tumačenje izgleda bolje od onoga. izd. Rad čitan u Academie de l' Jnscription. t. Kolo za 1896. str. str. str. [262] [263] Veselovski. Mol. U svome skorašnjem delu Zur Entstehungs Geschichte der Kirchenslavischen Sprache (izvod iz rada Akad. Phil. (Brank. XLIX. Akadem. Prag. . [264] Objavljeno prvi put 1868. nije znao za ovaj tako važan tekst češke hronike. f. 318. 1890. Pol. koje sam naveo u indeksu moga izdanja Nestorove Hronike. 6. može se dodati i ovaj: "Domaćin se sakrije iza blini-a (nekog zastora). [274] [273] Herbordi Dialogus de vita Ottonis. II. str. Etym. [271] [272] Arch.Ne vidim te. 269. slav. Nauka u Petrogradu. Pertz-a. 263. g. etym. Citat Zibrt-a. str. Einleitung. Pertz. Sv. Einleitung.. 85. Seznam. t. [261] [260] [259] Objavio ga je Hecht.). (Zbornik. kaluñer zvani Sbvaza. on ga tako isto zove deus militiae. II. i Unevit. On ne menja ništa smisao rečenice. i dalje. 435. Bjelovski. 1900.Witemir naveden u Conversio Carantanarum (str.Da Bog da me ne videla ni iduće godine!" (Šejn'': Materiјаli dlја izučeniја bita sev-zap. (u smislu čarobnik). 1865. gde se vidi deo vit .

neka se neko nañe. Historia Salonitana. izd. str. Miklošiću je na žalost umakla reč contina. 1894. str. Mogao bi joj naći mesto u svome rečniku sub. 3. 1874 . Lappenberg Hanovre. 1. t.. drugo izd. 16 i 111 str. 17. jer on nije istorik. on prevodi sa Mel prohibe.[275] Einleitung in die slav. ko će i o tim snimcima moći kazati koju reč. 1. Fontes rerum Bohemicarum . II. [277] [276] Knjiga. Tako nailazeći na Medebor (šuma koja ima meda). Leže nije mogao o njima pribaviti dovoljnog objašnjenja. U Krek-a Einleitung. Graz. Litteratur-Geschichte. G. voce ili kašta ili kat'. 562. [278] [279] [280] [281] Snimci 24-32 nisu uneseni u original. Stoga ih je ustupio za srpsko izdanje svoje Slov. 1868. 1885. izdanje Akad. II. 139 412.1882. Nauka u Zagrebu. Knj. Titmar pravilno tumači neka slovenska imena: belegori.Prag. Jaremirus. Mitologije. beleknegine. str. O drugima se vara. Prev [282] .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful