Luj Leže

Slovenska mitologija
Naslov originala: Louis Leger, La Mythologie Slave, 1901 Preveo na srpski Rad. Agatonović, 1904 Luj Leže (1843-1924), francuski lingvista i istoričar, daje veliki doprinos izučavanju slovenske mitologije. Legende, priče, pesme o postanku vasione, o bogovima, o izuzetnim ljudima sa božanskim osobinama čine svaku mitologiju, pa i slovensku. Te legende su (racionalne ili iracionalne sadržine), u stvari, jedna prerušena i preinačena istorija Slovena.

SADRŽAJ
• •

Luj Leže: Slovenska mitologija - Uvod Glava prva: Izvori za slovensku mitologiju

Slovenski hroničari; ruska Nestorova hronika; Češke hronike: Kozmina, Dalimilova, poljska hronika Dlugoševa. - Strani hroničari: Adam Bremenski, Helmold, Titmar, Saks Gramatik, Knytlinga Saga, istorici Otona Bamberškog, vizantijski hroničari. - Nemi spomenici. - Jezik. - Apokrifni izvori.

• • •

I Slovenski hroničari iz raznih slovenskih zemalja II Strani hroničari III Likorezni spomenici – jezik Glava druga: Vrhovni bog
o o o

Glava treća: Dva vrhovna boga ruskih i baltičkih slovena Perun i Svetovid o Perun o Svetovid - (Svantovit) o Još nešto o otkriću idola u Zbruču
o

Glava četvrta

Volos u Rusiji i Veles u Češkoj, - Volos i Sv. Blez - Vlasije (Blaise) - Horz. - Dažbog. - Simargl. Mokoš. - Svarog, Svarožić - Suarasici. - Stribog. - Trojan - Trajan. ruska i balkanska predanja o o o o o o o o

Volos - Veles Horz Dažbog Simargl Mokoš Svarog - Svarožić - Suarazici Stribog Trajan – Trojan

o •

Glava peta: Mlada božanstva

Triglav. - Jula. - Radgost (Radigost). - Podaga. - Pripegala. - Crnobog. - Bezimena božanstva. Rinvid. Turipid. Turuvid. Pizamar. Crnoglav (Tijernoglav). - Boginje. - Domaći bogovi. o o o o o o o o o o o •

Triglav Jula Radigast - Radgost Podaga Pripegala Crnobog (Crni bog) Bezimena božanstva Rinvid, Turupid, Puruvid, Pizamar, Crnoglav Boginje Domaći bogovi

Glava šesta

Božanstva sudbine. - Vile. - Rusaljke. - Vodene nimfe kod Čeha i Poljaka.

Vile Rusaljke Glava sedma
o o

Kultus. - Žrtve. - Žrtvenici. - Hramovi. - Idoli. - Svete šume. - Izvori. - Vračari. - Proroštva. •

Glava osma

Život na onom svetu. - Da li i Sloveni verovahu u nj? - Suprotna svedočanstva. - Nav, bog Nija. - Raj. - Način sahranjivanja. - Groblja, pogrebne svečanosti. - Kultus precima u Rusiji. •

DODATAK o Svetovid (Svantovid) i Sveti Vid o Snimci kipova o Neke primedbe o slovenskim idolima
o

• • •

Miodrag B. Šijaković: Varijacije na temu slovenski mit Napomene

Luj Leže Slovenska mitologija Uvod
Ima prilično vremena, kako je moja pažnja prvi put bila skrenuta na slovensku mitologiju. Kad sam god. 1865. otpočeo svoja istraživanja o preobraćanju Slovena u hrišćanstvo, morao sam se zapitati: kakvi behu religiozni pojmovi neznabožačkih Slovena? Pa sam im tada u svome delcetu o Ćirilu i Metodiju[1] i posvetio dvadesetak strana. U to vreme one behu dosta nove; ali se i oslanjahu jednim delom na dokumente, koji se tada smatrahu za autentične, a koji su od tada već oglašeni za lažne. U god. 1880. pok. doajen Lihtenberger učinio mi je čast molbom svojom, da mu za njegovu Encyclopédie des sciences religieuses dam jedan rezime iz slovenske mitologije. To beše za mene prilika, da se ponovo vratim na proučavanja, koja uostalom nisam gubio iz vida. Moj prevod Nestorove Hronike, kojoj bejah posvetio toliko godina, jednako me je podsećao na ta delikatna pitanja. Članak iz Enciklopedije verskih nauka, znatno proširen i prerañen, ponovo je štampan u Revue de l'Histoire des Religions. Odatle je zasebno odštampan i pušten u svet pod imenom: Esquisse sommaire de la mythologie slave (Pariz, Leroux, 1882). Odštampana u vrlo malom broju primeraka, ova je knjižica odavno iscrpljena. Ponovo je štampana u drugoj svesci mojih Nouvelles études slaves.[2] Pišući ovaj rezime, ja sam pre svega pomišljao, da zadovoljim radoznalost francuske publike, kojoj su slovenska dela nepristupna, i koja uopšte ne zna, u kojim bi nemačkim knjigama mogli naći ozbiljnih podataka o ovim teškim pitanjima. Tako se desi, da sam ja učinio uslugu i samim Slovenima, kojima je jedan takav kritički rezime zaista oskudevao. G. Stojan Novaković, tada ministar prosvete u Srbiji, jedan od naših najspremnijih drugova, preveo je to moje delce, i odštampao u Prosvetnom Glasniku, br. 1. god. 1883. Ovaj je prevod preštampan u listu Slovinac, koji tada izlazaše u Dubrovniku. S druge strane, odlični slavista, g. Polivka učinio mi je čast svojim prevodom na češki moje Esquisse u Sbornik Slovanský, koji je ureñivao pok. V. Edvard Jelinek, god. 1883 (br. 8 i 9). On je svome prevodu dodao interesantne beleščice. Docnije je, trudom g. Gornickog, profesora gimnazije u Penzi, izašlo i jedno rusko izdanje u Filologičeskіe zapisk''і (Voronež', 1898). Uz to i najodlučnije slaviste Ralston u Athenaeum (8. april, 1882) Jagić u Archiv fur slav. Philol. (t. VI, str. 318) Beaudouin de Courtenay u Žurnal' Min. Nar. Prosvі''ščen (mart, 1882) behu primili taj moj skromni pokušaj s takvom simpatijom, koja me je nagnala, da ga se ponovo latim i proširim. Na žalost potrebe mojih lekcija na Collège de France dugo su morale moju pažnju odvlačiti na druge predmete. Prva je dužnost profesora da obučava. On nema prava dalje razvijati naučne probleme sve dok ne zadovolji prve potrebe svojih učenika. Tek 1895. god. mogao sam posvetiti dva semestra izlaganju slovenske mitologije. Ove lekcije brižljivo pregledane, štampane su kao rasprave od 1896. god. u Revue de l' Histoire des Religions. Tri najvažnije lekcije zasebno su odštampane. (Pokušaj o Perunu i sv. Iliji; o Svetovidu i bogovima na svršetak vid, o caru Trajanu u slovenskoj Mitologiji.)[3] Dve su čitane i u Akademiji Natpisa, koja se zainteresovala za novine u ovim studijama.

Graña je vrlo retka. on je sastavio indeks mitoloških slovenskih imena. Ovaj indeks beše program za jednu slovensku mitologiju. da sam uzgred otkrio i nekoliko detalja. Osim studije o Kajsarovu.[4] izašlo je na svet mnogo radova o slovenskoj mitologiji. koji se odnose na predmet ovih studija. Taj monument nije još niko podigao. da sam svuda sledovao savetu ovoga prvosveštenika slavistike. on je i Kajsarova i njegove naslednike stavio na oprezu od kakve varljive tendencije ljudske lenosti. God. Ona je morala privući pažnju Šafarikovu. Smrt mu nije dopustila da izvrši ovo preduzeće. Svarogu. Pa sam tako isto sebi dopustio da iznesem i nekoliko novih hipoteza. koju nije napisao. kakve je u našem veku imala mitologija: Indusa. koja se danas moraju izbrisati iz mitološkog reda. da se ne oslanjaju na poznije pisce. Tu se nalazi dosta imena. grčke ili slovenske pisane spomenike. ne krijem. Kelta ili Germana. Hasterman. ali i to delo ne bi imalo onaj apsolutno kritički i odreñeni karakter. i vratiti u oblast mašte (Karus. Hanuš je objavio u Lavovu (Lembergu) svoju knjigu Die Wissenschaft des Slawischen Mythus. Što se mene tiče. "Savetujem budućim mitolozima. Prag.. rasprave o Crnobogu bamberškom.Prikupljajući u ovu jednu knjigu sve te radove dugog strpljenja. koje ga karakteriše. a pisani ili nemi spomenici ni po koju cenu se ne bi mogli zameniti hipotezama. Osim toga što je upotrebljavao lažna . koji je pre repertoar folklora. U člancima koje je dao Rigerovom Slovnik-u Naučný (češka enciklopedija) i Pregledu praškog muzeja. Ni najmanje se ne možemo nadati. Uostalom svi radovi ovoga perioda su unakaženi upotrebom lažnih dokumenata. Smatrao sam za dužnost da ponovo pročitam u originalu sve latinske. koja je ponovo štampana u III sv.).).). Ovo delo privuče pažnju Dobrovskog. Dobrovski nije imao prilike. II Od kada je mladi ruski naučnik Kajsarov objavio u Getingenu 1803. Osim njegovih radova o Rusaljkama. Karlo Jaromir Erben pružio je znatnu grañu za izučavanje slovenske mitologije. celokupnih dela njegovih Sebrane spisy (Prag. Karevit. svoje delo: Versuch einer slavischen Mythologie in alphabetischer Ordnung.. On je pomišljao da ih pribere u jedno delo. da se bavi slovenskom mitologijom. Sreznjevski je u Harkovu u Rusiji objavio 1846. Polel) ili folklora (Koščej. Krodo." Na žalost. da bi se podigao jedan definitivan monument. da ćemo za Slovene imati onakve radove. str. već da uza svaki članak navode najstarije spomenike. koji mu posveti jednu kritičku studiju u jednoj svesci raznovrsne sadržine Slavin-a (drugo izd. 1842. mi imamo vrlo malo ovih starih spomenika. i dalje). 1865. koja se nalaze u dodacima II sv. na žalost. veli on. i. svoju vrlo poučnu raspravu o svetilištima i crkvenim obredima neznabožačkih Slovena. Vesna itd. i ja sumnjam da će on ikada moći i postojati. Držim. mislim. Toliko isto se može reći i o Hanušovim radovima na češkom koji se odnose na mitologiju (ipak treba izuzeti Bajeslovný Kalendár. ali onim kritičkim okom. Latina. koji mojim prethodnicima behu umakli. Grka. Danas se ovo delo ne bi moglo upotrebiti bez opasnosti. Ni sam Dobrovski nije bio verziran u tom pitanju. 263. da vidim sve čime oskudevaju. Slovanske Starožitnosti (drugo izd. 1863). što bi izvesno bilo vrlo korisno.

Erben je namerno pomešao mitologiju i folklor.[7] Naročito ih je stavljao na oprezu od zloupotrebe folklora. kojima se Erben služio. t. . u Žurnalu Min. ali zna se bar odakle se mora poći. trebalo je prvo očistiti njen teren od lažne grañe.) g. . Famincyne): Božestva drevnih' Slavјаn'' (Petrograd. tj. napravio mnogo larme o mitološkom svetu. i protivu strasti.Prag. Naučnom Društvu u Pragu.[8] Kao primer reakcije skepticizma. da što se više svuda gleda mitologija. IX. da se svuda vide sami mitosi. držim. On beše vrlo oduševljen. Nar.[5] Uostalom on je vrlo malo kritičan. do 69. na skandinavske useljenike. Pa ipak nije baš tako. Tako je on 1866. U knjizi Faminčina (Famintsyne. sećam se.arapski spomenici koje je on citirao. Moskva. U stvari on nas nije mogao poučiti ničemu ni slovenskom ni novom. 1885). Kotljarevskog. da ga zajednički prevedemo. da se mnogo manje odnose na Slovene u Rusiji. str. navešću jedan zanimljiv članak Kipričnikova. koje se mogu upotrebiti.ako se uvek ne zna. .). Jagić je dao pametnih saveta svima mitolozima. nego na Varjage. pa mi predlagaše. Kotljarevski se koristio lažnim spomenicima. t. sv. Od dve stotine strana koje ta sveska sadrži[6]. da bi taj naš rad bio uzaludan. na ono nekoliko žurnih strana koje napisa za Rigerovu Češku Enciklopediju (Slovnyk naučný. izgleda. Napreci kritike poslednjih godina su najzad dopustili. još manje za uporedno izučavanje ove mitologije u njenim odnosima prema mitologijama indoevropskih naroda. Ovo sam delo čitao nekada u društvu sa svojim pok. VIII str. Erben veli: . koji mi behu dragoceni prijatelji. danas se mogu zadržati jedva pedeset. 35) jedan rad o Kosmogoniji neznabožačkih Slovena. Ozbiljno treba biti rezervisan i pri knjizi pok. Pogrebni običaji neznabožačkih Slovena (Moskva.) nema ni deset strana. Uprkos sveg mog poštovanja prema uspomeni Bergenjevoj i Kotljarevskog.) još i danas je jedan najdragoceniji repertoar. Primećivaše. 1866. God. Odličan muzikolog Faminčin ne beše ni najmanje spreman za proučavanje slovenske mitologije. izaziva se reakcija skepticizma. jesu čista pozajmica iz lažnih . i objavio u Časopis Českého Musea (iste god. da se ostvari i ova prethodna pogodba. i mitologija se tu davi u folkloru. da i naučni deo ceo izgubi svoju vrednost. 1884. kuda se ide. da njemu ne ostaje ništa drugo. Ovaj je rad. 603 . Da bi i slovenska mitologija odlučno ušla u oblast nauke. čitao u Kralj.apokrifnih knjiga. Veliko rusko Afanasijevo delo: Vozrenіe Slavјаn'' na prirodu (3. tj. str. 1868). Bez sumnje oblast slovenske mitologije postala je na taj način vrlo uzana. iz hrišćanske književnosti. prijateljem Bergenjem (Bergaigne).i ma da se on branio. po pesmama galicijskih Rutena. do odreći se sviju istraživanja o predmetu koji nas zanima. Pesme i galicijske legende.dokumenta. koja se na njemu nagomilavala. 1870. 168. izgledaju mi. Posle ovog pokušaja koji svu slovensku mitologiju stavlja na dvadesetak potpuno nevrednih strana. da mogu reći. ali pisac hoće sve da navrati na mitološke teorije u korist vremena u kome piše. U svojoj zaista strogoj kritici o ovom delu (Archiv. Prosvі''ščen (septembar.

Sredi i Petku. ima mesta sasvim drukčije raditi. ili osloboñavajući ih besposlenih hipoteza i zbrke folklora slovenskog." (god."Slovenska mitologija je jedna najteža grana slavistike. Stoga sam se rešio. koja će predstavljati rezime svih legendarnih ideja slovenskog naroda. Ceo ovaj deo pozajmljen iz folklora zaslužuje doista da se prevede. što nam izvori kažu o slovenskoj mitologiji. (Skica iz slovenske mitologije). germanskog ili čak indoevropskog. Niko bolje to stanje ne može shvatiti nego onaj koji bi preduzeo da odbaci sve ono što pripada haosu protivrečnih hipoteza osnovanih najčešće na rasuñivanju ili na a priori. god. kosmogoničkim pričama. ali osim nekoliko dobrih članaka o pojedinim pitanjima. 378. ja mislim. Ostatak je posvećen folkloru. skoro potpun i dovoljno jasan o onome. reskirao bi da se u njima potpuno izgubi. do 440. str. Knjiga g. njegovom izučavanju posvećeni su zasebni listovi: u Češkoj (Český Lid). od dve stotine dvadeset strana ove knjige. koji su danas oglašeni za apokrifne. ličnostima ili tradicijama. koje se vezuju za hrišćanske legende i apokrifne knjige. Po mome mišljenju jedno potpuno i jasno delo o slovenskoj mitologiji mora iscrpsti osnovne pisane spomenike. Mišljah. neuk ovim studijama. još se jednako očekuje jedan odreñeni rad u celini. Luciji (Rachmanes. 1876. svetačkim danima: Ponedeoniku. u Poljskoj (Wista). II izd. Treba još videti ono o Rahmanima. Krek je preduzeo sabiti u izvestan broj strana svoga lepog dela: Einleitung in die slavischen Literaturgeschichte. koje doista postoje kod Slovena. da sam takav rad našao u knjizi H. nigde nema jednog rada u celini. i koje će malo čitalaca i pokušavati tražiti po originalnim spomenicima. da ono nije ni malo grañe iscrplo. koja je štampana u Pragu 1891. o njoj se mnogo pisalo. većinom su rastureni po raznim slovenskim zbirkama. toga radi on izostavlja mnoštvo sitnica. Kreka naročito je upravljena slovenskim čitaocima. Philologie: "Što se tiče slovenske mitologije do danas postignuti pozitivni rezultati ni najmanje ne odgovaraju utrošenom vremenu. 1887. da prikupim glavna fakta iz slovenske mitologije u jednu celinu. Mahal u svome predgovoru. Potpuno pravedno ceneći i ovo lepo delo. 134) Ove rezultate. ili bar po načinu francuskom. "Pokušaji o mitologiji. u Bugarskoj (Sbornik' za narodni umotvorniја). za koje pretpostavlja da su poznate. Na taj način on počinje jednom glavom o kosmogoničkim idejama Slovena. On još prima uz to i neke spomenike. Za nj se oseća potreba. Slovenski je folklor beskonačan. Perchta).) Na jeziku pristupačnom većini učenih ljudi one pružaju jedan kratki zbijeni rezime." Nekoliko godina kasnije pisaše Krek u Archiv fur sl. u Rusiji (Živaја Starina). Perhtu. i da u jednoj francuski ispisanoj knjizi. u Hrvatskoj (Zbornik za narodni život)."[9] Na žalost. govoraše g. u Srbiji lepo ureñivani . koje je tako teško dobiti. legendama koje prouzrokuju meteorološke pojave. otresajući ih najpre od svih fantastičnih veza i zbližavanja sa drugim spomenicima. samo šezdeset njih govori o slovenskoj mitologiji. ali su došle u njih iz hrišćanskog predanja ili iz stranih legendi. Mbchal-a: Nákres slovanského bajeslovi. (Graz. U ovom rezimeu beleške su često puta mnogo duže nego li tekst na koji se odnosi. Čitalac. str.

No na žalost. iz naših repertoara potpuno iščeznu sve greške. Namerno odbacujem sve teorije. i koje se jednako ponavljaju. sve sisteme. . pozajmicama od susednih naroda (Grka i Arbanasa kod južnih Slovena. Phil. Maja. sa mitologijom istočnih naroda. ipak mi je bilo nemogućno ići za njim na tako prostranom i rñavo ograničenom zemljištu. Ovaj će pokušaj možda uliti učenijima i veštijima od mene želju.evropskoj naučnoj literaturi. Jagića. ako još ove pisane ili neme spomenike može objasniti ili dopuniti kakvo narodno predanje. . Ali ne smatram. Ovakva kakva je.. Ovi radovi i mnogi drugi rastureni po najrazličnijim zbirkama biće spomenuti u svoje vreme i na svome mestu. Tatara. ova će knjiga popuniti jednu prazninu u našoj naučnoj literaturi. da se nadam. kao veoma pomoćne mi i korisne radove g. . Ni po koju cenu ne želim ponovo otpočeti koliko korisnom toliko i opasnom Afanasijevom knjigom. o kojoj ja ne znam ništa."Karadžić". o pojmovima o onom drugom svetu). ako smem reći . god . Oni će u njoj naći nekih sitnica kojih nema ni u jednom ranijem delu. da još dublje proniknu u ova delikatna istraživanja. sve dokle budemo osećali jaku oskudicu u pisanim i nemim spomenicima neznabožačkog vremena.koji se odnose na neznabožačku periodu istorijskoga života Slovena. Maretića. 1901. prenebregavam sve veze. Ako sam iz principa odbacio folklor . moram spomenuti. Prikupljam rasturene odlomke po pisanim spomenicima. uveren sam. no ne tvrdim da ću ih i sistematski grupisati. na kojoj stoje mitologije ostalih indoevropskih naroda. ali za koje na se uzimam potpunu odgovornost. da je folklor nerazdvojni i bitni deo mitologije. koje su ih do sada kvarile. a pored toga i izvestan broj hipoteza ili tumačenja koje ja ne namećem. jer bi bilo vrlo dugo istraživati u kojoj je meri on mogao biti izmenjen hrišćanskim legendama. Od toga se ja unapred ograñujem. kao što će se videti. Simpatija s kojom su moje slovenske kolege prihvatili pokušaje koji su joj prethodili. koji su objavljeni u Archiv fur slav. odlučno odbacio i litvansku mitologiju. Varjaga. klasičnoga ili germanskoga sveta. Nemaca kod Čeha ili Poljaka). Meni se čini. predanje o kultusu kućnim bogovima. da će oni isto tako učiniti i prema ovoj knjizi. koji su izašli u Izvi''stіја Petrogradske Akademije Nauka. Briknera. Pored sveg plemenitog i korisnog truda Mahalovog. Sadržina tih strana biće izvesno za mnoge čitaoce ne Slovene jedno otkriće. dopušta mi.ma koliko one bile privlačne.ako ih ima. ja se i na nj pozivam (npr. Finaca.ja sam isto tako iz opreznosti ili skepticizma.osim u izvesnim jasnim obeleženim slučajevima.[10] Pored ovih specijalnih radova. da je prostor slovenske mitologije jedino obeležen i ograničen pisanim i nemim spomenicima . sa kojima su me zbližili i sprijateljili više od tridesetak godina revnosnoga izučavanja. biće nam vrlo teško postaviti slovensku mitologiju na istu nogu. Prikupiti i rezimirati sve što je do sada izašlo o folkloristici. trebalo bi ne znam koliko tucadi svezaka. pa radove Aleksandra Veselovskog. one će učiniti. da iz naših knjiga. kod Rusa.

2) U latinskim. . na ostrvu Rujnu. Saks Gramatik. koji se odnose na slovensku mitologiju. Nemamo nemih spomenika o ovom kultusu. način kojim su obožavana . jesu delo hrišćanskih sveštenika. 3) U vizantijskim pisanim spomenicima: Prokopa. oni nam rasvetljavaju prirodu izvesnog broja božanstava. Glavni pisani spomenici. . . . Nadahnuti najdubljom mržnjom protivu slovenskog paganizma. Helmold. .Nemi spomenici. čije su idole i hramove tako rado opisivali: Adam Bremenski. Nekoliko nejasnih odlomaka u hramu u Arkoni.to je sve što nam je ostalo o onom tako bogatom slovenskom kultusu. kao idoli u Prilvicu. Lav u Bambergu. Knytlinga Saga. u biografa Otona Bamberškog). obrede i praznoverice neznabožačkih Slovena. Adama Bremenskog. nemačkih sveštenika. ili skandinavske Varjage (Normane).[12] Pisane spomenike.Apokrifni izvori. kao što je pisac Ruske hronike. Knitlinge Sage (Knytlinga Saga). Dalimilova. biografi Otona Bamberškog i ruska Nestorova hronika. .malo sumnjiv . ruska Nestorova hronika. istorici Otona Bamberškog.[11] Nemamo nikakvog pisanog slovenskog spomenika (teksta) iz neznabožačkog doba. jedan . Saksa Gramatika. govoreći o tome. Oni koji su dugo smatrani za dosta verne. 4) U arapskim pisanim spomenicima (Massoudi-a. jer treba najpre rešiti. te ih treba najozbiljnije kontrolisati. nekoliko vajarskih radova do danas sačuvanih u danciškom muzeju. vizantijski hroničari. ili bar nemamo takvih.Jezik. koji daju samo kratke podatke. kao: Titmara. Titmar. nemačkim ili danskim hronikama. da dobijemo potpunu sliku o celini ove mitologije. Češke hronike Kozmina. ili u nemačkim hagiografima (napr. izmenjale su se postepeno pod uticajem hrišćanskih ideja ili stranih književnosti. koji se odnose na mitologiju.Glava prva Izvori za slovensku mitologiju Slovenski hroničari. Dosta su mnogobrojni izvori za slovensku mitologiju. Pesme i narodne priče. Konstantina Porfirogenita. čije se poreklo gubi u tami onoga vremena. oni se na nj osvrću samo kad hoće da istaknu "sramne" neznabožačke obrede. da li oni. No pri svemu tome. delom slovenskih. danas su oglašeni za lažne. Titmar. treba tražiti: 1) U prvobitnim hronikama slovenskih zemalja koje su pisane u narodu. poljska hronika Dlugoševa.Strani hroničari:Adam Bremenski. a što je još gore. najčešće stranih. Helmold. podrazumevaju Slovene stare Rusije. Ibn Fozlan-a) koji su vrlo nejasni.kultus. da bi bili neosporne autentičnosti. koji nisu možda ni slovenski ni mitološki. ali ni jedan nam ne daje dovoljan broj podataka ni mogućnosti. i u duši svojoj da opravdaju uništenje idola i rušenje njihovih svetilišta. Saks Gramatik.idol pronañen u Galiciji.

[13] . unuke Stribogove. razne obrede i dogañaje iz verskoga života neznabožačkih Slovena. Rusalijama (neznabožački praznici). Stoga je ovaj analista mogao tada poznavati sinove prvih Hrišćana i pribrati tačne podatke o kultusu njihovih predaka. Egipćane. zbornicima ili raznim religioznim zbirkama prevoda vizantijskih pisanih spomenika. idole. U ovom stavu kao i u imenima izvesnih božanstava. govoreći pod god. i čije je postojanje utvrñeno i drugim pisanim spomenicima. Mokošu. više-manje. o žrecima. I Slovenski hroničari iz raznih slovenskih zemalja Za poznavanje prvobitne Rusije Nestorova Hronika sadrži jedan neocenjivi dokumenat. svešteniku. koje je crkva zabranjivala. o Dažbogu. o žrtvama njima prinašanim. 1114. i koji nam naročito svojom toponomastikom dopušta iznaći. da izjednačuje sunce sa velikim bogom Horzom. da priziva vetrove. ili onih koji se bar tako zovu. On nam daje o ovim idolima. govoreći da knez Višeslav pretiče hod Horzin? Priznajem da mi ova huljenja na veru. nije teško ne naći stranačkih utecaja. pod perom jednog hrišćanina srednjeg veka. Jedan nastavljač prvobitne hronike (rukopis zvan ipatski). pa umeće tu boga sunca Dažboga. ima ih i koja su apsolutno izvan svake sumnje. Ovaj hroničar pisaše krajem XI i početkom XII veka.5) U današnjoj folkloristici. pričama ili pesmama. 6) U teološkim spisima srednjega veka koji ciljaju na neznabožačke obrede. da su one vrlo sumnjive. unuka Dažbogovog. Priznajem. Rusija je bila zvanično u hrišćanstvo preobraćena 988. g. koji svojim najstarijim pa i današnjim oblicima svedoči i o prošlim vekovima. Simarglu. više-manje. detaljne podatke. On nam. dopalo da izaziva neznabožačke uspomene. Ako su i neka imena izopačena klasičnim uspomenama. ili bar nagañati: o mestima na kojima se vršio obred. Crkvene propovedi čine samo nejasne aluzije na neznabožačke verske obrede. o bogu Svarogu. Podaci koje daju ruske hronike dopunjuju se nekim dokumentima srednjovekovne književnosti. Stribogu. koji imenima slovenskih božanstava. itd. On nam još kazuje i kakve su ideje vezane za lica. pruža tačne pojedinosti o Perunu i Velesu. pomenutih u osnovnoj hronici. 7) Najzad u jeziku. jednom prosvećenom čoveku. izgledaju vrlo neverovatna. da u dva maha poziva jednog ruskog kneza. I Novgorodska Hronika potvrñuje izvesne tekstove Nestorove Hronike. tumače imena jelinskih bogova. i daćama. Odlomak epske poezije pod imenom: "Slovo o polku Igorovu" sadrži nekoliko takvih mitoloških aluzija. udaljuje se dosta od svoga predmeta. ukoliko ti podaci potvrñuju rukopise. Je li mogućno da se jednom hrišćaninu srednjeg veka. u crkvenim obredima.

ili Longinus. pruža nam neke pojedinosti. Jupiter et ipse Mars. Noc votum fiere summus. stih 6) da se Čeh (Cech) odselio iz Hrvatske u Češku.sicut el hactenus multi villani velpagani hic latices seu ignes colit.. 8) Kozma veli. da je u Brandeburgu postojao jedan idol sa tri glave. Tako ona kaže.) takoñe postala iz Kozmine. otkriva nam. i jednoga boga pakla. ili bolje istorik poljski u srednjem veku. Svetovida (Marsa). . II. Ako se malo ispravi tekst na izvestan način. Ljubuše. memorare negligamus". alia quae ipse fecit. doživljaje čeških legendarnih kneževa: Kroka. navlaš obilazi neznabožačko doba. sororque eius Bellona atque gener Cereris iubet". Pulkavina hronika (XIV v. Pšemisla. II. priča svojim. Na žalost odavde ne vidimo ni imena tih idola. svoje kućne bogove (penates). kojih nema u latinskoj frazeologiji njenoga duhovnog oca (prototipa). da su Česi obožavali idole. jednu boginju rata. potpuno ćuti o veri neznabožačkih Čeha. I kad ipak mora učiniti kakvu aluziju na bogove neznabožačkog vremena.[17] I malo dalje (oko god. Hamadriade.[15] Iz ovog stava jasno se vidi. Sadrži nekoliko dosta tamnih aluzija na kultus brandeburških Slovena: "cum in dicta marchia gens adhuc permixta Slavonika et Saxonika gentilitatis ritibus deserviret et coleret ydola". te na njih ni najmanje ne podseća..[20] Na drugom mestu (knj. 1153). noseći na svojim leñima sve svoje pretke (dědky své). koji je pisao pri kraju . iste lucos et arbores aut lapides adorat. Neklana. ne manje interesantan. on uporeñuje neznabožačke Pruse sa zverovima. pošto je ona napisana na češkom jeziku. otac češke istorije. Hostivida. ille montibus sive collibus litat. koja uostalom i nije poljskog porekla. Gallus-ova hronika[19] (prva godina XII veka).[18] i njega su obožavali Sloveni i Saksonci. glava XLII). čas književnim a čas prostačkim latinskim jezikom. Ipak.[16] Dalimilova stihovna hronika. da stari Česi zvahu nav stan mrtvaca: "Potom Kroh jide do navi" (zatim Krok ode u nav). tj. da su Česi obožavali Peruna (Jupitera). Može li se iz ovog stava zaključiti. i to je sve. pa dodaje.Češki hroničar Kozma iz Praga (XII vek). da je kneginja Teta naučila narod obožavati Oreade Driade. spomenik spomenusmo u početku III glave. Kozma im daje klasična imena:[14] "Ergo litate diis vestris asinum ut sint et ipsi vobis in asylum. Hronika učitelja Vićentija ne manje mrzi i izbegava neznabožačke stvari. itd. Drugi jedan. koja je dušu svoju pozajmila iz Kozmine hronike.što je tačnije. ona će nam kazati (II. takoñe ne dodaje ničega pozitivnog onim tako tamnim podacima svog prototipa. žrece. čija imena i postojanje uostalom ništa nam ne dokazuje? Na drugom mestu (knj. vrače koje progna. On nabraja neznabožačke obrede koje je ukinuo knez Bretislav II. koji se bavio verom neznabožačkih Slovena. Ali je vrlo rezervisan u svemu što se tiče slovenske mitologije. . Sve što nam kazuje o Poljacima pre hrišćanstva jeste: da su bili poligamiste: "Istorum gesta quorum memoriam oblivio vetustatis abolevit et quos error et ydolatria defoedavit. idola surda et muta rogat et orat. Prvi hroničar. jeste arhiepiskop Dlugoš.

koji nam pričaju borbe Nemaca ili Danaca sa danas već nestalim baltičkim Slovenima. Marsa sa Liadom. R. boga života Zywie. Mi zaboravljamo. kao katolička mitropolija. Venusa sa Dzydzilelya-om. da. On je živeo u prvoj polovini XI veka. svetim drvetima.[22] Izjednačuje Jupitera sa Yeszaom. i najzad ih nalazi šest. Naročito se njihovoj svedodžbi ima zahvaliti. sačuvale i do danas. izlaže trude kneza Gottschalk-a na . ili napore germanskih misionara da ih preobrate u hrišćanstvo. Dlugoš voli poljsku domovinu. Samo. godišnjim svetkovinama. naročito Skandinavaca i baltičkih Slovena. žrtvama (čak i u ljudima). Br'ckner[21] trudio. većinom su bolje informisani. tiče se naročito naših mitskih bića. Pošto je Gnjezno. Brikner je još našao[23] nekoliko podataka u jednoj zbirci crkvenih beseda na poljskolatinskom jeziku." Očigledno su na nj mnogo uticale i hrišćanske ideje. U ovo vreme u pravoj Poljskoj beše već nekoliko vekova potpuno nestalo paganizma. trudi se da iznañe svoje bogove kod starih Poljaka. da u X veku sve zemlje s desne strane Labe i Sale (izuzimajući predeo izmeñu ušća Labina i toka reke Trave) behu još naseljene slovenskom rasom. Dijanu sa Dzevana-om. uprkos hrišćanstvu. koji se ponavljaju u ovom ili onom narodnom refrenu. stranci. Ne propušta ništa što se tiče začetka njenoga života. II Strani hroničari Dok su češki i poljski hroničari namerno prenebregavali neznabožačko doba u istoriji svojih naroda.1481) svoju Historia Poloniae. i poslednjih godina vrlo se malo važnosti pridavalo Dlugoševim podacima o starim božanstvima njegove zemlje. Cereru sa Marzanom. Na njemu se vidi uticaj klasičkih i hrišćanskih uspomena. nije manje istina. u III knj. sveštenicima. stanovao je na granici Slavije u jednom gradu. Plutona sa Nijom. Pohañao je Dance. Ako je identičnost Plutona i nije sporna. On je tu zbirku skoro objavio. što se tiče slovenske mitologije. da je ono igralo istu ulogu i u neznabožačko vreme. Nedavno se g. Adam Bremenski (iz Bremena) učitelj u istoj varoši. kako je on prepunjen klasičnom mitologijom. mogao je ispitivati arhiepiskopsku arhivu. On govori o hramovima. slušati pričanja raznih misionara. uzima za imena pojedinih božanstava oblike. sačuvanih u petrogradskoj biblioteci. s obzirom na siromaštvo slovenskih izvora kod zapadnih naroda. njegova svedodžba nije sasvim za odbacivanje. Jedan od tih podataka objašnjava nam i Dlugoševe zablude. što mi danas možemo imati dosta jasnu sliku o religioznom životu baltičkih Slovena i onih sa Labe. od kojih su se neke. On zna i za boga vremena (temperies) koji se zvao Pogoda. sedište primasa. No pri svemu tome. a jedna se i zove Stado. da je ta nyja srodna sa nav-om kod Čeha. oživi Dlugoša. tvrdi da je u Gnjeznu bio i jedan hram prvoga reda: "delubrum primarium ad quod ex omnibus locis fiebat congressus. a osobito stanovnika ostrva Rujna. što nam pomaže da je bolje rastumačimo. U svojim Gesta Hammaburgensis eclesiae pontificum on priča istoriju ove arhiepiskopije i istoriju obližnjih naroda. kanonik gradske katedrale pisac je Gesta Hammaburgensis eclesiae pontificum.XV veka (od 1455 . on bi hteo. koji je zahtevao da postane njihovom hrišćanskom arhiepiskopijom. idolima.

Pruža više pojedinosti od Adama Bremenskog: o veri neznabožačkih Slovena. Vodanu i Frigi (Fricco). 1009. i 83. što nam je dao tako malo podataka. druge knjige jesu najvažniji izvor za našu studiju. koji su se iz hrišćanstva povratili u svoju staru veru. Sloveni. Princip mu je. "qui omnes barbarorum gestas res in memoria tenent". Naziva ih "natio prava et perversa" (I. i misli da je to isto božanstvo kao i sveti Vid korvejskih kaluñera. Glave 52." Ipak mu se omaknu više zanimljivih sitnica za našu studiju. God. Zna da je postojao Svetovid. U toj misiji on bi poslat k njima oko 1155. kao što misli jedan komentator hronike. da su se Nemci prema njima rñavo ponašali. Helmold je bio sveštenik crkve u Libeku. Helmold uostalom ima dosta rñav pojam o Slovenima. Izgleda. i primljen je od kneza Pribislava. jesu osim Vagrinaca još i Ljutići i Bodrići izmeñu Labe i Odre. 8). XIV). Njegovo se uverenje ne koleba. u njegovoj prvoj knjizi. o hramu u Retri i bogu Radgostu. kojima se on bavi. da istakne i dobre osobine neznabožačkih Slovena (II. Voelkel.[27] Titmar (roñen 976. i glava 12. 18). o Sivi. o idolu Podaga. Na žalost ni na pamet mu nije palo. od koga svi drugi proizlaze. (I. 40. da nam i o idolima slovenskim i njihovom kultusu da onako potpunih pojedinosti. 27). kao što je dao (glave: XXVI. Nabraja u nekoliko mahova mučenja. o bogovima koji imaju i koji nemaju svojih idola. Poreklom Holštinac. No on se tako isto služi i zapisanim predanjima i pričanjem slovenskih staraca.[25] Njegova mržnja na paganizam ne smeta mu. Helmoldovo delo Chronicon Slavorum jeste. Tako (knj. Njihova je zemlja za nj "terra horroris et vastae solitudinis". čini glavni predmet njegove hronike. g. jer navodi neke reči i piše dosta tačno neka imena. . Priznaje uostalom. priča (III. da veruju u postojanje jednog najstarijega boga. on piše: ad laudem Lubecensis eclesiae (posveta na knjizi). bog ostrva Rujna. o kultusu Bogu Provenu (83). Koristio se Adamom Bremenskim od koga mnogo pozajmljuje (testis est magister Adamus). najvažniji izvor za istoriju Slovena u srednjem veku. XXVII. Ova hronika ne prelazi godinu 1170. ili onih.[24] Dokazuje nam da su stanovnici Rujna bili više odani kultusu zlih božanstava nego ostali Sloveni (Descriptio insularum. Često citira izveštaje očevidaca.preobraćanju u hrišćanstvo Bodrića. ili njihov povratak u ovo posle otpadništva. bez sumnje usled njihove odanosti paganizmu: "Slavorum animi naturales sunt infidi et ad malum proni ideoque cavendi". glava XVIII) on ukratko opisuje varoš Retru (Rhetra) sa njenim hramom. i ako one ipak nisu jedine. Slovena i Šveñana (I. Pribislav je bio hrišćanin. čije gostoprimstvo veoma hvali. boginji Polabljana. 19). kao što i sam naslov kazuje. Veruje u izvesno srodstvo sujeverja Saksonaca. da se ne zadržava na neznabožačkim stvarima: "Inutile est acta non credentium scrutari. 60) da je u ovom istom gradu Retri i vladika Jovan bio prinesen na žrtvu bogu Radgostu. 52). da je znao i slovenski jezik. Njihovo preobraćanje u hrišćanstvo. 41) odvratnost Slovena prema hrišćanstvu i njihovo rñavo postupanje sa hrišćanskim popovima. da su Sloveni voleli praviti idole sa više glava (što tvrde i drugi pisani spomenici). umro 1018) bio je kanonik u Magdeburgu. paroh parohije Bozau oko jezera Plena (Ploen) u zemlji Slovena Vagrinaca (Wagriens). obalskih stanovnika Labe i Baltičkog mora. potvrñuje (II. on nam kazuje. I mi imamo samo žaliti. da imaju svetih šuma (83).. koja su iskusili hrišćani od nekrštenih Slovena. o kultusu Crnom Bogu (I. i pratio je cara Henriha II u njegovom pohodu protivu poljskog kneza Boleslava Hrabrog.[26] U savezu sa vladikama Oldenburga Vicelinom i Geroldom pridružio se njihovim naporima da pokrste neznabožačke Slovene. II. XXVIII) o skandinavskim božanstvima: Toru. podignutim u čast demonv quorum princeps est Radigast.

[29] i svedodžba. No i pored njegovih predubeñenja omaknu mu se ipak i po koji dragoceni podaci. To je jedan fini i elegantan prozaista. i svoja pričanja počinje krajem IX veka. quae bona interpretatur (IV. te se taj napad svrši padom varoši Arkone 1168. da Sloveni nisu verovali u vampire. i slovenski paganizam bi sasvim uništen. i Dobrawa. Svi njegovi prevodi nisu tako srećni.[32] jednog od najznamenitijih državnika i prelata srednjega veka. i koja je bila jedno od glavnih svetilišta njihove vere. potvrñuje se pismom svetog Brina caru Henrihu II. Ipak on zna i slovensku etimologiju. lector amate. Titmar piše: "Quot regiones sunt in his partibus. ali voli da opisuje snove. quod pulcher mons dicitur" (IV. 23). kao pagus Silensis (VIII. On opisuje hram u ovoj varoši. Prirodno je što mu njihova neznabožačka vera izgleda gnusna. i u prilici ih navodi: "Belegori. 19). osobito one boga Svarožića (Zuarasici). Tvrdi da se kod nekrštenih Slovena sve svrgava smrću (I. da su postojali i sveštenici. ipak posvećuje čitave dve strane opisu varoši Redarv (Redarinaca). ležeći na Sali. koji toj varoši daje ime Retra. a bogu ime Radgost (Redigost). i opisuje proroštva činjena pomoću svetih konja.izmeñu. kad prevodi Medeburu (drvo bogato medom) sa mel prohibe. tamen. beše slovenskog porekla. id est mediam regionis. i on je i nagovorio ovog da udari na Vende ili nekrštene Slovene. idole. tot templa habentur et simulacra demonum singula ab infidelibus coluntur. što se takoñe potvrñuje svedočanstvima Saksa Gramatika i Otona Bamberškog. "Bolizlaus qui maior laus interpretatur" (IV. na samoj granici Saksonije i Slovenije. daje mu drugu etimologiju.. 4)." (VI. Najzad i pored sve njegove mržnje. id est pulchra domina" (X. čiju su sliku Ljutići nosili na svojoj zastavi. Dva njegova pretka (I.[31] Saks Gramatik je Danac. Merzeburg je u ovo vreme bio na samoj granici germanskog plemena. On ima uostalom jake razloge. bor . Pridodat je bio ličnosti Apsalona. vanam eorum superstitionem. Titmar nadahnut svojim klasičnim uspomenama. to bi doista bilo jedno zanimljivo svedočanstvo u njihovu korist. . Ovaj grad. (VIII.[33] Apsalon je bio tajni savetnik kralja Valdemara. Titmar zna.postane vladikom u Merzeburgu. 10) su poginuli u borbi protiv njih.šuma. da su oni imali idole (III. nuncupabant eam vel a quadam virgine seducta". Namerno izostavlja istraživanja neznabožačke istorije svoje dijeceze. 45). i umro je prvih godina XII veka. koju zove Riedegost. koji su vršili kultus ovom bogu. Na desnoj strani Sale življahu razni narodi. Ali ovo tvrñenje biva usled istorije o vampirima. 25) I Helmold veli: "Praeter penates et idola quibus singula oppida redundabant" (I. Na poziv Apsalonov Saks napisa svoje Gesta Danorum. koju on daje o kultusu ovom bogu. "Quamvis autem de hiis aliquid dicere perhorrescam. Bio je sveštenik. ut scias. 65). 59). kad i ostrvo Rujan potpade pod dansku vlast. Kako-tako Titmar je morao pribrati nekoliko beležaka o njihovom jeziku. 55). npr. da leži izmeñu šume: mese . 59). Hoće da veže njegovo poreklo za Rimljane: "Et quia fuit haec apta bellis et in omnibus semper triumphalis antiquo more Martis signata est nomine". 56) "Bele knegini.." (VI. što ne voli Slovene. Helmold skoro tako isto kaže. sveta šuma Žutibor (Zutibore). "Cum execranda gentilitas ibi veneraretur" (VIII. članovi velike porodice Srba ili Soraba. utvari. Ime mu znači. Kad bi se iz njegovih tvrñenja moglo zaključiti. na koju aluzira: "Posteri autem (tj. 14). 63).[30] Zna da su kod Ljutića hramovi i idoli vrlo mnogobrojni. Njegov germanski patriotizam buni se na pomisao o slovenskoj mitologiji. On zna. On nam kazuje i neka imena svetih mesta. Titmar je u osnovi sujeveran.[28] Spominje jednu bezimenu boginju. episkopa Lunda u Skaniji. Sloveni) Mese. U protivrečnosti je sa Adamom Bremenskim. O njegovom životu malo se zna.

Ma kako bili mršavi njegovi podaci. velikom svetilištu slovenskog paganizma. Tiarnoglovius). Tako knez Pryslav kod njega je Freedevus. U Poljskoj je bio ostavio lepih uspomena. U . namesti i jednoga vladiku za Pomeraniju u Volinu. čak ih dopunjuje. Porevitus. i da ga je ono i podstaklo. Porenutius). istorija Knidovih potomaka. što se odnosi na ovo božanstvo. poslednje je jasnije. a to nam i on sam kaže u svom predgovoru. da je bio dobro o svemu obavešten. postarao se. te mu je to učinilo znatne koristi u njegovim misijama kod Slovena. Doprineo je braku Vladislava Hermana sa Juditom sestrom cara Henriha IV. Torevida i Porenucija (Rugievithus. po svoj prilici. o proroštvima. Ona je sreñena pod nadzorom i nastojanjem vladike Apsalona. kojih nema u Saksa Gramatika. Bez sumnje nisu bolje prošla ni imena božanstava. Poreklom iz Švabije. koje se nas tiče. o kultusu i uništenju idola Svetovidovog.[34] Pored istorije Saksa Gramatika meće se i Knytlinga-Saga (Historia Knytidarum) tj. pozove ga knez Boleslav III da pokrsti Pomeranske Slovene. Sadrži samo nekoliko vrsta koje se odnose na vreme.pun je latinskog klasicizma. da mu o njima da ozbiljnih podataka.[37] podiže crkve. mogao je pribaviti i izvešća. Volin. gde ga primi knez Vratislav. ali ne i tvrditi. da sastavi svoju knjigu. da je imao predrasude svoga veka i svoje kaste. Naučio je poljski. God. Kako je on savremenik poslednjih dogañaja. maja 1106. i svršuje se godinom 1187. Koloberg (danas Kolberg). i očevidno znači: bog ili idol crne glave (čarnoglavy). koji je učestvovao u svim tim krupnim dogañajima. ipak mu se (Saksu Gramatiku) ne može prebaciti. jer nam kazuje imena triju božanstava.[36] Po povratku u Nemačku postane vladikom u Bambergu. Pizamar i Crnoglav (Turipid. kojih nema u Saksu. Iako izgleda da je malo fanatik. o Arkoni. koje se potrudio i prevesti na latinski. Knitlinga Saga obuhvata dansku istoriju od početka X veka. Potvrñuje pričanja Saksa Gramatika. u mladosti boravio je neko vreme u Poljskoj. No kao i Helmold on brka Svetovida sa svetim Vidom. on ode tamo. Njegov danski patriotizam je možda vatreniji od hrišćanske mu vere. g. U ovoj svojoj prvoj misiji pokrstio je više od 20 000 Slovena. Saks je mnogo potpuniji od Helmolda. Oton poseti varoši: Pyrice. Njegova istorija Danaca je jedini značajan dokument. zatim pričama Islanñana (Tylensium) i kazivanjima vladike Apsalona ("Absalonis asserta docili animo stiloque complecti cure habui"). Kamin. U onome. i bi posvećen u Rimu 13. Može se misliti. O svemu tome Apsalon mu je dao sve podatke. Prva dva imena je vrlo teško protumačiti. koje tada kružahu. Ovo zanimljivo mešanje neznabožačkog boga i hrišćanskoga sveca lako se objašnjava onim mislima. danas Wollin. koji mi imamo o borbama rujanskih Slovena sa Dancima. 1123. Pizamar. On se koristio. koje priča. da je poznavao Saksovo kazivanje. a to su: Turipid. hrišćanin (pokršten je u Merzeburgu). Pripisuju je Olafu Torzonu (Olaf Tordzon). Užasno izopačava osobena imena. starim narodnim pesmama ("maiorum acta patrii sermonis carminibus vulgata"). Oton se rodio u drugoj polovini XI veka. ne treba ih prenebreći. Mi mu još dugujemo i dragocene podatke o kultusu Ruñevida. naročito iz Valerija Maksima. i sagradio je jedanaest crkava. Ljtetin.[35] Biografije vladike Otona Bamberškog sadrže jedan osobito značajan dokumenat za izučavanje slovenske mitologije. te je jasno. U svakom slučaju episkop Apsalon. žrtvama i sujevericama rujanskih Slovena. No po njegovom odlasku izrodiše se mnogobrojna otpadništva. Je li on bio očevidac dogañaja koje priča? Ovo se može samo pretpostavljati.

Bez ruku. tradicionalni praznik svet dolazi gomilama. Knjiga II vraća se na istoriju grada Julina. i obuči ih da svoje mrtve sahranjuju u groblje. da je to čovek srednjeg veka i to crkveni. izvrtenih očiju. on stavi obe crkve pod zaštitu dva sveca slovenska: sv. Bilo je u tom gradu. koji je podigao Julije Cezar. Ovo se svedočanstvo slaže sa Titmarovim čudnovatim načinom. Ebo (Ebbo) kaluñer iz Bamberga napisao je oko 1151. istina. da ne pribegavaju vradžbinama. Štetin. veli vojvoda poljski. danas Guckov. osobito pričanjima popa Udalrika (Udalric).[39] Kad je vladika došao u grad Hologast. 23) "Huius parietes variae deorum.početku god. I). ovi su idoli jedva na nekoliko pari volova odvučeni na lomaču. da bi podstakao svoje jednoverne. kako izgleda. ipak. ili 1152. i. jedan žrec obuče na sebe odelo idola. Vaclava. i vrati se u dijecezu meseca decembra. bio jedan poverljiv i inteligentan posmatralac. svoj Vita Ottonis. da se pokrste. Posle raznih smetnji najzad vladika Bernard skloni stanovnike Julina. Sa jedne od tih piramida. i koji je tu privlačio svake godine veliki broj naroda. prividno. kako izgleda. na žalost. a ne po šumama ili poljima. koliko su vredeli ti talanti. koja ga skri u šupljinu jednoga drveta. Manje je pouzdan za prvu misiju. naravno ne zaboravljajući.[38] da više ne podižu kuće za idole. Vladika podiže u Julinu dve hrišćanske crkve. Stanovnici ponude Otonu novac. dearumque imagines mirifice insculptae exteriis ornant. 1128. koja je očevidno imala religiozni . kad su mu oduzeli te idole." Ebo nam opisuje u Štetinu neke veoma teško razumljive spomenike o neznabožačkom kultusu. gde nañe veličanstvene hramove (magni decoris et miri artificii).. Saopštava jedno autentično pismo vladičino papi. odsečenih noseva. on se odmah vraća paganizmu. nesposoban za kakvu pobožnu podvalu. veli on. koji je Otona pratio u njegovoj drugoj misiji. koristio se pričanjima njegovih drugova. vratio se ovaj apostol u Pomeraniju preko Magdeburga. ukrašene srebrom i zlatom. Oni behu. Veruje naravno i u čudesa.. da više ne pitaju za savet proročice. čije ime. Štetin i Julin imañahu svaki po tri planine. To je jedan vrlo savestan čovek. Ne kažu nam. (V. singulis nominibus insculptis galeis atque loricis terribiliter vestiti. da više ne meću štapove nad grobovima. da stanovnici grada Julina (ime mu je od Julija Cezara!) poštuju jedan stub podignut u čast ovog velikog čoveka. pyramides magnae et in altum more paganico muratae. Mnogi su neznabošci po svojim kućama posakrivali male idole. poseti Havelberg. napravi se bogom. i priča i neka. Ebo je dakle svedok vrlo dostojan poverenja za sve što se odnosi na drugu misiju. mirae magnitudinis et sculptaria arte incredibili coelata. koja nisu baš sasvim neistinita. Žreci julinski zaveriše se i protivu života vladičina. Volegost. veli on. Ebo najpre konstatuje neznabožački fanatizam Pomeranaca: Tanium esse gentis illius ferocitatem. Uznoim. On odbije ponudu. ut magis necem ei inferre quam iugum fidei subire parata sit. O njima nam Ebo pruža dragocenih pojedinosti.. Priča. Vojteha (Adalberta) i sv. obojica poreklom iz Češke (knj. Volin. Oni odnesoše jednoga idola Triglava. pa da bi što bolje pridobio ljubav i naklonost novopreobraćenih. interius autem dii stant manu facti. poveriše ga čuvanju jedne starice. On je bio poznavao vladiku. Ovaj je grad bio čuven po kultusu jednome idolu. da im ne dira svetinje. Pokrštenje je bilo sasvim površno. Oton za tim ode u Hozegov. nije zabeleženo. za koje su stanovnici bili utrošili na tri stotine talanata. i koji još čuva njegovo koplje. na najvišoj stajaše idol Triglav.. Njemu se može čovek poveriti. Jedna priča iz druge Otonove misije kazuje nam da ti idoli imañahu odelo ili neke druge pokretne ukrase. poruši im idole. Na opšti narodni.

Timon je bio u službi kod vladike čitavih pet godina. koji mu je dao i one pojedinosti Ebu nepoznate. Grad Štetin.[41] Herbord nije poznavao Otona. 17. pa čak i da se posveti hrišćanskom bogosluženju. 4). ali je našao jednog člana iz prve vladičine misije. da ga je sveg pokrstio. 18. pod jedan orah[40] ili bolje pod jednu lesku (idolo consecratum). da narod raspale protiv vladike i njegovih drugova (III. 7. da su veroloman narod (II. i on se stara. vrlo su živa i puna duha. da je bilo hramova.) qui lingua latina Mars dicitur. beše uništen.). 33). njihove napore i podvale samo da se odupru njegovim uspesima. koji je čuvao ovu životinju. pa navodi njihovu varvarsku svirepost (4. koje on zove continae i fana (ib. Ipsum autem in carne non vidi. jedan sveti štit. za koje veli. Oton (18) zatim ide. o njihovom očajnom otporu svima misionarskim pokušajima (III. da posvedoči svoj verski trijumf. koji je sakrio bio jedan proždrljivi žrec. veli on. et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocatas". 36). 25) možda iz očajanja. Zatim opisuje te continae. da poštedi to drvo. Herbord i Ebo se dopunjuju na ponekim mestima: Herbord je potpuniji za prvu misiju. 6) hram boga Žerovida (Gerovit. 14). Ali se vladika odupre. za što je služio jedan čudnovati konj.karakter. o tragičnoj smrti jednog od tih žreca. i kaluñera istog manastira Sifrida. na žalost u svome i suviše kratkom pričanju. Uprkos svojih predubeñenja. On pristade.). Neznabožački hramovi behu porušeni. da se sačuva.[45] Kad cela varoš bi pokrštena. ne daje o njima nikakvih tačnih podataka. Mihaila u Bambergu. 6). Herbord se često služi Ebovim pričanjima i kazivanjima kaluñera Priflinga. kojeg vladika prodade na strani: asserens hunc magis quadrigis. i nareñuje da se iseče. pa zatim prostran i veličanstveni hram u gradu Gozgaugia (sic!) (Guckov). quam propheciis idoneum (II. vrati se jednim delom u paganizam. Da li su to bili grobovi ili predikaonice? Ebo. Otkriva u gradu Hologostu: (ib. izgleda da ih je pisao pod neposrednim uticajem samih dogañaja i da ih je pričao kakav inteligentan pripovedač. On je svome pričanju dao literarni oblik dijaloga izmeñu Timona. Kotljarevski ga tako ceni. čiji plod ishranjivaše čuvara. Ovo ime continae buni ga. Žafe (Jaffe) je vrlo strog. Pored jednog od tih hramova nalazaše se jedan hrast i jedan sveti izvor. Herbord svedoči o svim naporima žreca. da mu se čovek može poveriti. Mnogo je i učeniji i pismeniji od svoga prethodnika. Neznabošci su tako mnogo polagali na taj hram. On je pratio Otona u njegovoj prvoj misiji. idoli razlupani i polomljeni (II. Više nego jedanput naići ćemo na tekstove koji govore o svetim drvetima. što je morao svojim očima gledati propast narodne vere. pripisujući im neku retku veličanstvenost. držao je propoved i vladika. kojeg kasnije posla u Rim. pa moliše. 20.[44] Priča da je vladika odneo iz ovih kontina jednog idola Triglava. koji je bio poludeo (ib. 11. daje kod Pomeranaca postojala jedna sveštenička kasta (II.[46] . da ga protumači latinskim jezikom: Sclavica lingua in plerisque vocibus latinitatem attingit. Nemački istorici se ne slažu o vrednosti njegovog dela. molioca manastira sv. za koji Oton mišljaše. Kepke i Klempen (Koepke. On stavlja u usta svojih lica duge govore. i hram kao i svi idoli. U knjizi III opisuje neprijateljsko držanje žreca prema hrišćanstvu (III. 29). on s hvalom pominje poštenje i gostoprimstvo Pomeranaca. Štetinjani ga zamoliše. 31. Priča dalje o postupanju pri gatanju. koja se nalazi pored jednoga izvora. a Ebo za drugu. nabraja njihovo blago. 24) i neznabožački fanatizam (II. da se moli Bogu.[43] On nam kaže. Petrov deli Žafeov skepticizam. 26). Klempin) su mu naklonjeni. Pričanja koje Herbord meće u njegova usta. opirao se još dugo jedan žrec.[42] Herbord je naravno rñavo raspoložen prema Pomerancima.

daju uzgred nekih podataka. Prokop Cezareac živeo je u VI veku. t. koji nas interesuje. da ne znaju za sudbinu (De bello gothico. namerno je izostavio govor o neznabožačkim stvarima. Leon ðakon je živeo u vreme (X v. reke. jeste onaj. gradu Julinu dao je Cezar svoje ime. (Čudite li se što se ime Jul. ali je upotrebio takoñe i pričanja nekih crkvenih ljudi (quae a notis religiosisque personis). Hilarion (XI v. već se Hristos za nas žrtvuje. možda pod uticajem hrišćanskih ili neznabožačkih ideja. navode više-manje tačna ali osakaćena imena pojedinih božanstava. Ruski teolozi daju nam nekoliko podataka. Konst. da je bio kaluñer u manastiru Priflingu. Njegovo je delo vrlo kratko. Deo njegove istorije. Drugi vizantijski pisac. koji piše o Slovenima: Prokop. Cezara stavlja i kod baltičkih Slovena."[47] Drugi pismeni izvori. On nam kaže: da su Sloveni obožavali jednoga najvišega boga. Konstantin Porfirogenit. Tako. koja je on pribrao. Konstantin Porfirogenit. Naročito su ta pričanja legendarnog karaktera. koji ni najmanje ne pušta na volju svojoj uobrazilji. XIV). Spominje kultus Triglavu i jednom konju. III. I on veruje u priču o Cezarovom koplju. Africi i u Italiji.) jedan od osnivača manastira Pečerskіj u Kijevu. koji će na svome mestu biti ispitani. i pričanja. koji se bavi ratovima protivu Gota. pratio je Velizara u njegovim ratovima u Aziji. Zna ih dve. čija je knjiga o temama (oblastima carstva) tako dragocen prilog istoriji X veka. To je ozbiljan istorik.jezik . c. O slovenskoj mitologiji nam daje kratke ali dragocene podatke. Ponavlja fantastičnu etimologiju continae. Leon ðakon. za koga se može nagañati. koje obožavahu nekršteni Rusi. već hrišćani. Vizantijski pisac. koje jasno ne označuje. i istini koju je na zemlju doneo Isus Hristos istavlja neznabožačku Rusiju hrišćanskoj: "Mi se više ne zovemo sluge idola. u svojim: Razgovorima o zakonu (veri) datom preko Mojseja.[48] III Likorezni spomenici . jesu najčešće rezultat njegovih ličnih posmatranja.) kada Vizantinci behu u večitom dodiru sa Bugarima i Rusima. ne žrtvujemo više jedan drugog. koji proizvodi grom. nimfe. Leon ðakon vrlo su uzdržljivi pri pisanju o veri slovenskoj. koji služaše za gatanja. On se koristio Ebom i Herbordom. većinom anonimni. kad bi neki hteli ime Svetovida zameniti sa svetim Vidom!?).Treća biografija o Otonu Bamberškom duguje se nekom bezimenom piscu. niti pak tekstovima srednjeg veka. Ovo se poslednje kazivanje ne potvrñuje suvremenom folkloristikom. ne gradimo više kapišča (neznabožačke hramove) već Hristove crkve. Porfirogenit.

ostalo je glasovnih. jer ideja o Bogu. pšenica na maloruskom). koja su navedena u ruskoj Nestorovoj hronici: Stribog. Reč. Možda je to ta reč. mi ćemo ovde označiti samo ponešto. srpskom i bugarskom jeziku. i osobeno ime jednoga božanstva iz Vede (staropersijski baga. da potraži u nekom muzeju kakve bilo ostatke slovenskoga kultusa. a drugi su pozajmljeni iz stranih jezika. a prvi put su objavljeni u Archiv fur Antropologie 1894. Jezik. Takvi su: bareljef u Altenkirhenu na ostrvu Rujnu. U jednom vrlo interesantnom delu Miklošić je proučio hrišćansku terminologiju slovenskih naroda. starobaktrijski bagha. Da počnemo imenom božanstva. koja se nalazi u imenu onoga božanstva na ostrvu Rujnu i koje Knitlinga Saga zove Pisamar. ubog.udariti. češkom. Nju nije donelo hrišćanstvo. njegove snimke smo doneli na kraju knjige. sreća. poljskom. Hrišćanstvo nije ništa u životu ostavilo od hramova. koje je sasvim prosto prepisivalo reči διαβολος i δαιµον. i danas je još u svim slovenskim jezicima ista . koje bi mogli s izvesnom pouzdanošću pripisati kome božanstvu. trgovina. i hteli bi videti za njih po dva različita korena. Ja ću je rado vezati za staro gornjenemačko scrato (vidi dalje glavu o domaćim bogovima).osim beznačajnih ostataka hrama u Arkoni. Bagha na sanskritskom znači: blagostanje. a danas se čuva u zbirci Krakovske Akademije.imanje. ili bar takvih. Oni pak koji još postoje svi su. Oni nemaju ničega zajedničkoga sa nestalim idolima. Ako su ovi spomenici slovenski. No on nije ništa našao. i sviju ostalih. da je ova reč starija i od hrišćanstva. Ova razlika nije potrebna. nalazimo: bogat. id est deum nigrum). Kao antitezu panslovenskoj reči bog nalazimo isto tako panslovensku reč bes (bјаs' zao duh). pecus). Idoli. Ova je reč apsolutno nepoznata staroslovenskom. . Nemajući nameru da navodimo sav slovenski rečnik. jedni su čisto slovenski.Ako je nestalo nemih spomenika. idol nañen u Zbruču (Zbrucu). zbožo (Zbožo. oni ni najmanje ne odgovaraju opisima onih tekstova iz srednjega veka. koji se čuvaju u danciškom muzeju. da je ova reč istovetna sa sanskritskom bhaga. koje su opisali: Helmold.prezreti.[52] Smatra se. nekoliki grubi likorezi. lužičkosrpskom (i u litvanskom) i u slovenačkom. Molio sam ga. Druga reč čort (čёrt') nalazi se u ruskom. Dažbog. . Nalazimo je meñu imenima neznabožačkih božanstava. maloruskom.[51] Ova je terminologija i sama naslednica jedne neznabožačke terminologije. Do sada se nije znala njena etimologija. Miklošić je vezuje za koren bi . kojih je bilo bezbroj svi su uništeni. koja se može upotrebiti. . ili istorici Otona Bamberškog. likoreza. koje označavaju ideju božanstva. Pored reči bog.Nemamo autentičnih spomenika. tući. u Helmolda: Crnobog (Zcernoboh. proklinjati. sreća. zbožje (žito. bog). sreći i dobru lako jedna drugu objašnjavaju.bog. da li slovensko značenje dolazi od ovog prvog ili drugog značenja. kao što se može pretpostaviti. Neki pisci razdvajaju ova dva smisla. Izgleda.[49] I njihovi snimci su na kraju ove knjige. Sastoji se iz dvojakih elemenata.sumnjive autentičnosti. koje nam Titmar rado predstavlja kao primerke izvanredne veštine. . u glagolu čortiti (čertiti) . Titmar. u češkom zbozi . To je jedan epitel bogu. koja hoće da označi boga. Teško je odrediti. Saks Gramatik. fortuna. dika na lužičkosrpskom.[50] Jedan moj učenik proputovao je skoro Nemačku.

Ova se reč dovoljno objašnjava slovenskim jezikom. istorik Otona Bamberškog. Za označavanje idola mi imamo u staroslovenskom pet raznih reči: kap. Prvobitno je i postojalo samo u staroslovenskome i ruskome. kojom je on sam označio hramove na ostrvu Rujnu. i dolazi od korena modla . . Češkoj. iako ovaj ima reč moliti sја.[58] Koren treb ulazi i u veliki broj geografskih imena. Ova se reč nalazi i u mañarskom ker. Worterb. svršetak i ničega značajnog nema sa pojmom jedne grañevine. žreti (prinašati na žrtvu. Istukan je trpni pridev od glagola istukati. znaci kuća.vajariti. i u poljskome gde znači molitva. sub. Za neznabožačku periodu imamo jednu reč. keb na ujgurskom jeziku (ist. . uznositi. koju navodi Herbord. Ova mi etimologija izgleda mnogo verovatnija od one koju predlaže nemački izdavač Herborda: poljski Konczyna. treb (od korena tereb. voce): kumarsaa . i očevidno da ima neke veze sa glagolom modliti-moliti. Treba znati. idole prostačkih naroda susedni Slovena. žrtva. hrišćanski jezik stvorio je reči: cerkov'. da hoće da znači približno: hvaliti. Konczyna znaci prosto kraj. iskati) treba [57] ono što bogovi ištu: I prijde (Vladimir'') k' Kievu. Radi označavanja hrišćanskih hramova. da mesta. U svojoj studiji o hrišćanskoj mitologiji slovenskih jezika (§ 28) Miklošić ovu reč pripisuje sanskritskoj mrd "conterere".ište[55] znači idola ili hram za idole. da se ovde nazire finsko poreklo (Etym. gde znači hram. nema veli. Izgleda (po Miklošiću. Turkestan) značila bi. i . Modla u smislu idola nalazi se samo u češkom. balvan. .Obredna mesta.idol.poštovati (Veske[56] piše kumartaa i vezuje za mordvinsko komans). izgleda čisto slovenskoga porekla. Zakol'' δφαγή-ono to zakolje (od korena kol-klati). a u druge slovenske jezike nije prešla. koji se pod raznim oblicima upotrebljava danas u svim slovenskim jezicima. Balavan je turska reč.Po svoj prilici je turskog porekla: ker. Miklošić veli. crkva ili kostel' koja odgovara svojoj . Staroslovenska reč hram' prvobitno znači: verska kuća.gornjo-nemačkoj chirichha (koja je i sama postala od grčkog κιρίακον[53]) i latinskoj castellum. kumir i modla. nalazi se još i kao kapište koja po smislu nastavka . Ostala je samo u ruskom.[54] koju navode mnogobrojni slovenski izvori znači prvobitno mesto gde se čuvaju idoli (kapi). Modla. Izgleda mi da ne bi bilo teško ovu reč približiti reči kip. Reč kapište kapište. Od nje je postalo kumirište. i znači statua. i tvorјаše trebu kumirom'. kontina. Molitva se kazuje glagolom modliti-moliti se. tako starih pozajmica iz finskoga. Jednom prilikom naročito ću se vratiti na rasprostranjenost njihovog značenja.Reč božnica (božnica) označuje u starim ruskim hronikama hrišćanska svetilišta. ili stukan. No učenom leksikografu ovo poreklo izgleda malo verovatno. staroslovenski k'šta (kontja). koji se nalazi u svim slovenskim jezicima. isto kao i hram znaci božja kuća. prvobitno. u zemljama. koja nose to ime nisu mesta starih verskih obreda. Isto tako kymirište jeste mesto gde se nalaze idoli.[59] Ovakvih mesta je vrlo mnogo u Poljskoj. Pojam o žrtvi izražen je u čisto slovenskim rečima obјаt' (obećana stvar). istukan. Kumir na prvi pogled meta slovenske fizionomije. u kojima su stanovali lapski Sloveni. To je reč contina. Kap znači idol. Nema je u ruskom. vrlo su retka u Rusiji. sub voce). mesto gde se slave idoli. koja još i danas postoji u slovenskom i srpskohrvatskom.

Mi ćemo o njoj raspravljati kad budemo govorili o idejama Slovena o besmrtnosti duše. str. 77. pored grada. tamo . i dolazi od gornjenemačkoga kuning. slova? U češkom se još nalazi: černoknižnik. i pisani izvori i rečnik daju nam vrlo nejasnih podataka. onaj koji se služi crnim knjigama. da je trizna srodna stravi Jornandesovoj. Možda ona podseća na neznabožačko doba. mrmljati. O idejama koje su Sloveni imali o onom drugom svetu. Hrišćanski pop u Slovena zove se zasebnom rečju sveštenik.[61] Lužičkih Srba. postala od korena svet . Ovo je izraz poštovanja. da se karakter trizne dovoljno jasno objašnjava u poslanstvu ruske kneginje Olge (X v. koji se naročito bavi svetim stvarima. Einleitung. prinčevima i prelatima. Crkva hrišćanska ju je mogla dakle primiti bez ustezanja.svјаt' . koji vrši verske obrede (vidi gore). mlaña od neznabožačkoga doba.) Drevljanima: "Evo me. znači prvobitnu misao. Krek. u poljskom czarnoksiežnik. sp. gde nikakvi pisani izvori ne dokazuju.[64] Ruski hroničari beleže.nagaña. da taj povratni glagol.čary. 81. Čini mi se. czarodziej. plemenski starešina bio i vršilac verskih obreda i prinašanja žrtve. Očigledno je i ona za vreme neznabožačke periode odgovarala sličnoj ideji. str. Da to ne označava onoga. spremite dosta medovine (med''i mnogou).[62] Pored sveštenika-žreca nalazimo i čarobnika. U češkom i zapadno slovenskom cara znači crta. str. bez sumnje. pojam o skrušenju: moliti se Bogu . sličan reči monseigneur. slovensku reč . ruski volšebnik''.[63] Reč raj primljena je u hrišćanskoj terminologiji gde u svim jezicima slovenskim znači raj.daću. da znači mesto. latinskog sacerdos. I pored suprotnih mišljenja.[60] Kod Rusa beše neznabožačka reč žrec'. Vrač. Napominjemo da se ova reč naročito upotrebljava kod Čeha i Poljaka. nalazi se danas reč knez. Reč ova. 44. Reč nav (nav) izgleda. No on je kasnije oporekao tu etimologiju. da su trizne slavljene u čast mrtvih (Letopis' po ipatskomou spiskou. Poljaka. (Vidi raspravu or. Jer je zaista teško odvojiti modliti od modla. koji je mrmljao tajanstvene reči. . vl''snati. 37. koji obeležava crte. po Lav. koja se slavila po smrti Atilinoj.) ja se ne ustežem videti u strava. znake. Ovo se ime nalazi samo u staroslovenskom i ruskom jeziku.volšebnik bio bi onaj. što znači knez. vrača: vl''hv''. Jednu potvrñuje Jornandes a drugu ruske analiste. čarobnik . I to je jedna vrsta daće. 116). kuda mrtvaci idu posle svoga života. da je bilo neznabožačkih hramova i svešteničke kaste.mucati. kada je. ksiądz.jeste prevod grčke ιερεύς. da li taj koren svet nije prvobitno značio pojam sile. onaj koji čini čari . Kod Poljaka i Čeha on se zove: čarodéjnik. Ja držim. Označuje onoga. brazda. Ova je reč izvesno kasnija.skrušiti se pred Bogom. Za ovu ideju nemamo reči kod ostalih slovenskih naroda. u tim dvema zemljama. 435. Vezuje se za stari koren vels (vels). ili je slična reči dom od dominus latinskog. dolazim k vama. 30. Pojam o svetaštvu je morao biti nepoznat neznabošcima: i za to je pitanje. moći. Kod zapadnih Slovena: Čeha. čiji je predmet u dativu. koja označava onoga. O pogrebnim obredima ostavili su nam stari tekstovi dve reči: strava i tryzna. svјаščenik''. koji se kod Francuza daje: narodnim kneževima. tj. 87.

i II. 388. p. IV. Tras. hoću da učinim triznu svome mužu" (daću mu podušje).215. Milojević u Beogradu. slav. radi čitaoca. iz XIII veka. iz kojih su mitolozi dugo crpli materijal. upotrebljavajući ih ne padne u istu grešku. koji ih krase. koji su sve do poslednjih godina kvarili sva ona dela. da. da na njemu otkrije ruski natpis. oglašene su za neverne. str.[68] Pesme. 193 . pa navodi nekoliko reči o njihovoj veri. 1659. čim su se pojavile. Sva ona koja govore o slovenskoj mitologiji fabrikovana su u XIX veku. Erbena. Šafarik vrlo pogrešno mislio. koji krasi neka Helmoldova (L'beck. Na njihova dela ljudi se još pozivaju. kojega se danas ipak moramo odreći. kompilaciju Salomona III. Pošto smo obeležili sve autentične ili verovatne izvore za slovensku mitologiju. običaje Slovena. Sasvim drukčije znamenit falsifikat jeste onaj o Mater verborum. (t.gde ste pogubili moga muža. Lelevelja. i 135. Iz njih su pozajmljeni: opisi o nekim božanstvima: Bijes. dovoljno je da uputim čitaoca na članak g.[65] Isto tako treba označiti kao lažan i potpuno izmišljen portret Radgostov. 1881.[69] To je zaista šteta. ali je g. Jagića u Archiv f. itd. koji bi dao ime Crnog boga. pošto ćemo se na njih vratiti više puta. Kotljarevskog. o sudbini duše posle smrti. Palackog. t. bila je fabrikacija tzv. Ovde ih navodim ponovo. Tras.[66] U XIX veku Češka je izdala čitavu seriju tekstova. p. Ne ulazeći u pojedinosti ove dugačke mistifikacije. Lelevelj. Potocki. Uz nju ima i nemačkih i čeških objašnjenja. Ta je kompilacija. 134. kako se čini. koje je objavio pokojni Verković. navodeći na krupne greške i mnoge naučnike. vrstu latinskog rečnika. Izvestan broj ovih objašnjenja je autentičan. srpske pesme. .). u koju su upali svi moji prethodnici. takozvane Slovenske Vede. vredi reći koju i o apokrifnim. Mi ćemo ih izvaditi odatle jednom za svagda.) i druga nemačka izdanja. kao: Grima. Da napomenemo najpre pesmu poznatu pod imenom Ljubušin sud i Kraljodvorski rukopis[67] (kralovedvor). posvećenoj ratovima protivu Gota. dali su se zaneti tim grubim izmišljotinama. sam za se potpuno autentičan. jer ove fantastične zbirke su neobično proširivale horizont naših studija. koje oni nisu mogli izbeći. Hanuša. Ona je polovinu veka trovala sva izdanja posvećena našoj studiji. koja se odnose na našu studiju. Kolar. Morana). Biblioteka praškoga muzeja sadrži jedan rukopis Mater verborum-a. Glava druga Vrhovni bog Da li su stari Sloveni znali za jednog vrhovnog Boga. Iričeka. Ja sam ih nedavno pobrojao u Revue d'histoire des religions (god. koji se odnose na srednji vek.. Jedna od najdrskijih mistifikacija XVIII v. v. vladike iz Konstance. kao Zevs u jelinskom a Jupiter u latinskom Panteonu? Prokop Cezareac opisuje u jednoj znatnoj glavi. koje je izdao pok. Phil. Morana (Bies. S toga nije zgorega obavestiti čitaoce o netačnostima. koji bi u njihovom Panteonu gospodario. prilvičkih idola i natpisa. lažnim izvorima.) Pored prilvičkih idola i takozvanih ruskih natpisa u Mikarzinu (Miikarzyn) može se staviti i laf iz katedrale u Bambergu.

Ebo priča (II. da ona igra ikakvu ulogu u ljudskim stvarima. Na jednom drugom mestu. ili što će biti Svarožić.. i to je sve. istina. i veruju. Svi drugi imaju svoje zasebno zanimanje.[71] Ovaj bezimeni Bog koji se istakao i pre Peruna. Oni proizlaze iz njegove krvi. Što se tiče severnih Slovena imamo u Helmolda skoro jedan takav isti stav (I. da je od njega samog poslat. jeste možda taj vrhovni Bog slovenskog Panteona. Kad im usled bolesti ili rata zapreti opasnost od smrti. oni to doista i čine. koje mi znamo. i svoj posao.danak. već i sve ostale slovenske oblasti (illum deum deorum esse profitentes). i ne dopuštaju. I čim se spasu. 12)."Sloveni. i ono što Sloveni govore o vrhovnom Bogu. Uostalom Ebov tekst nije jasan. o kome govori i Nestorova Hronika. nimfe i druga božanstva. šumama. Ti vreñaš pravoga Boga!. Možda je baš i hrišćanski Bog unesen sasvim prosto u tekst ugovora navaljivanjem samih Grka. niti Helmold ni ikoji drugi spomenik ičim potvrñuju ovo što je ovde rečeno o genealogiji i srodstvu slovenskih bogova. Ne znaju za sudbinu. Izgleda. On izjavi. rekoše mu oni. pa se i njemu pokoravaju. god. da su lišeni svake pomoći Boga i Peruna". suseda vizantijskoga carstva. Bernard bio preduzeo." Ma kako se zvao taj vrhovni Bog." Na žalost. oni ne poriču: da jedan Bog zapoveda ozgo. ukoliko se to. On se tu javi bosonog." Oton Bamberški je vodio računa o toj lekciji. vrhovnoga Boga. može izvući neka srodnička veza: Suarasici. koji proizvodi grom. Taj svemoćni Bog zanima se samo nebeskim stvarima. Uroñenici ga zapitaše: šta hoće. da je sluga pravoga Boga. i to natežući. da ga pomeša sa sv. može se uopšte primeniti i na hrišćanskoga Boga. i za vreme žrtvovanja oni gataju". da će odmah prineti bogu žrtvu. izgleda. Mir zaključen 945.Perunović . oni mu žrtvuju marvu i druge svakovrsne žrtve. koji je tako slavan i pun svakojakih bogatstava. oni se zavetuju. i koji je jedini gospodar vasione. koju navodi Afanasijev. nad žalostima i veseljima.. i utoliko su važniji. kad si ti tako jadan i žalostan. Porenutius koji bi mogao biti kakav Porenovic . pa se pojavi meñu Slovenima u najveličanstvenijoj pratnji. pokazujući ipak želju. Bog zemalja rujanskih Slovena zadobio je prvenstvenu vlast nad svim slovenskim bogovima.sin Perunov. da je Perun bio vrhovni Bog u Rusa. Za naše vreme slahu mu još godišnje poklone . kojima pripisuju vlast nad poljima. 83): "Izmeñu raznih bogova. Sem toga oni obožavaju reke. veruju da postoji jedan Bog. da su tom ponudom bogu sebi život otkupili. svima ostalima. baltički Sloveni su ga zamišljali kao "prepunog slave i božanstva". ali on nema zasebnog imena. u vrlo bednom odelu. da ni obuće na nogama nemaš?. može suditi po svedočanstvu jednog biografa Otona Barnberškog.. "Šta. i priznavahu ga za Boga bogova ne samo zemlje Vagrinaca. 1) da je misionar sv. "Svetovid. Možda se hroničar ovde prosto i čisto podao uticaju uspomena iz klasične starodrevnosti. sadrži ovakvu klauzulu: "da oni Rusi hrišćani koji povrede ovaj ugovor budu kažnjeni od svemoćnoga Boga. s nebesa. da bi Helmold hteo reći: da je taj Bog bogova Svetovid.[72] . sin Svarogov.[70] Ovo se svedočanstvo tiče Slovena. a oni koji nisu kršteni. da si ti vesnik pravoga. ukoliko su bliži tome Bogu bogova. zar mi možemo verovati. ako se spasu. da njih spase idolopokloničkih grehova. U jednom staroslovenskom prevodu legende o Aleksandru Velikom. samo se za dva. tvorca neba i zemlje.. veli on. kojima Perun nije izgledao dovoljan jemac. izmeñu Slovena i Grka. Izmeñu svih božanstava. Vidom (II. da u slovenskom gradu Julinu propoveda katoličku veru.

Rozbože. Predmetak (prefiks) pra odgovara latinskom per. U češkom i u slovačkom nalazi se oblik praboh. Přebože. nemačkome ur: Perdeus. da se u tom obliku krije ime onoga prvobitnoga i vrhovnoga Boga: Sveboh . stari Bog. U srpskim narodnim pesmama. oblik Rozbože (isti smisao) u unterjekciji Ach Bože. Češki jezik ima ime čoveka Svéboh. koje uostalom i ne potvrñuju nikakvi pisani spomenici. koji je Bog sam po sebi. izvrstan Bog. i imena mesta: svébohy.reč Perun jeste prevod grčkog Zevsa. Urgott. Ovaj se oblik uostalom nalazi samo u Češkoj. u izrazu: Ach Bože. .[74] Uopšte slovenski tekstovi ne daju nam nikakvih dokaza. gde se nalaze jasni tragovi paganizma. prabǔh. Drsko bi bilo zaključiti iz ovih današnjih izraza. Predmetak roz znači isto što i prě. češće se nalazi jedna zakletva u "višnjega Boga i svetog Jovana" Ovaj višnji Bog je očevidno hrišćanski Bog. Drugi slovenski[73] jezici ne znaju za ove oblike. Erben a posle njega i Polivka su pretpostavljali. da je takav oblik postojao i pre hrišćanske periode. koji bi potvrdili reči Prokopa Cezarejca i Helmolda.onaj. Češki jezik tako isto ima oblike: Přebǔh.

Ilije".vid (-vit): Ruñevid.Bogovi na svršetak . a on je i na obalama Labe u češkome Veles-y. "Ako ne uščuvamo i ne uspoštujemo ono što smo gore . za koga se misli. o kome imamo najviše pisanih izvora.Hrast .Perun po staroslovenskim ruskim pisanim spomenicima. Ilija. . označiti sličnosti i njihove dodirne tačke. ruskog Volosa. Ja navlaš podvlačim ove reči. Žerovid (Gerovit) itd. Perun Perun je onaj meñu bogovima slovenskoga Panteona.Neka objašnjenja. čija imena jedva da podsećaju na Peruna. . kao Pron. sa Grcima. Ime se njegovo ponavlja više puta ne samo u ruskoj Nestorovoj Hronici. Njegov kultus potvrñuju nam neosporni tekstovi. g. Porenucije. njegov kultus. da pogine od svoga oružja. ako ih bude. Kad proučimo oba vrhovna Boga ovih dveju sistema: ruskoga Peruna i Svetovisda rujanskog. svoga boga. . koju potvrñuju latinski izvori germanskog porekla. koji je Svetoslav zaključio 971. .Tobožnji Svetovid u Galiciji. . njegov kultus u Rusiji. Hroničar uz to dodaje: "Sutradan ujutru Igor saziva poslanike (grčke) i ode na brdo na kome bejaše Perun i tu položi zakletvu sa svim svojim glavarima. god. da vidimo: kakav je odnošaj mogao postojati izmeñu neznabožačkog boga i biblijskog proroka.sveto drvo. ispitaćemo posebice.Bog bi znao po kakvoj vezi. da bude proklet od Boga i od Peruna kao verolomnik". .srodan sa Suarasici Svarožićem germanskih pisaca. rusku i baltičku. i 945. boga stada. Izmeñu njih dveju nema nikakve veze ni odnošaja. . već i u onom tako zanimljivom ugovoru. . i jednu i drugu ovu mitološku sistemu. ukoliko je to mogućno. koji su Rusi zaključili sa vizantijskom carevinom 907. koji može lako biti. i sistema polapskih Slovena (oko basena reke Labe) i baltičkih Slovena. . i Svaroga Ruske hronike. Drugi je ugovor još izrazitiji: "Ako neki vladalac (knez) ili neko od naroda ruskog povredi ovo što je ovde napisano. jer ćemo malo niže pokušati. da se nalazi vrlo daleko od Baltika.[75] Rusi polažu zakletvu na prvom ugovoru preko svojih mačeva u ime Peruna.Svetovid i Sveti Vid. koji behu nekršteni: "a Rusi hrišćani položiše zakletvu i crkvi (kapela) sv. i Volosa. Porenutius. Šta više mogu se navesti neka božanstva.Božanstvo sličnih imena u drugim slovenskim zemljama: Parom. Za slovensku mitologiju postoje dve različite sisteme izvora: ruska koju potvrñuju staroslovenski ruski izvori.Perun i Sv. Proven. Perun je još jednom prizvan kao najviše božanstvo u ugovoru.Glava treća Dva vrhovna boga ruskih i baltičkih slovena Perun i Svetovid Dve sisteme: ruska i baltička. . Svetovid Bog na Rujnu.

bio je obožavan od Novgoroñana. nazvan tako po imenu ovoga idola. Zatim naredi. odgurnite ga od obale. jer reč 'perun' kod Rusa i Poljaka znači grom. boga stada. Ali se nalazi ipak na drugim mestima. na prvom mestu idola Perunovog. Vrlo je zanimljivo i svedočanstvo onoga popoljačenoga Talijana Gvanjinija. a tada ga ostavite'. i koja i danas nosi to ime. i počne kukati: ' Oh mene nesrećnoga! Ja sam pao u nemilostive ruke'. da učine zadovoljstvo zlim dusima. i tako dole svuče do ispod Boričeva u potok. sličan je gromu. Dažbog. od Peruna i Volosa. God. mali moj Perune.Dosta si dovde jeo i pio. odgurnu ga jednom pritkom: . veli Gvanjini. Tada. da se Perun priveže konju za rep. obori Peruna. kad Perun prispe do obale. Dokle su ga oni tako vukli potokom. no pitanje je samo: odakle ih je Gvanjini mogao uzeti?. produži i dalje ploviti'! I satanski predmet iščeze". koje ćemo sve ispitati. Vladimir reče svojim slugama: 'Ako se gde zaustavi. nekršteni ljudi nad njim plakahu. Ovo je ime iščezlo vrlo rano iz ovih predela. bez ikakve milosti. neka smo prokleti od bogova u koje verujemo. da ga (Peruna) niko ne primi. Vladika Aćim doñe u Novgorod. jedan zao duh uñe u Peruna. jedne sagore. G." Na taj način još u početku XII v. a brada od zlata. jednim topografskim imenom behu sačuvana u okolini Kijeva sećanja na Peruna. uzdizaše se nekada Perunov idol. . Stribog. a druge pobacaju u vatru: "On izda naredbu. N. Oko njega su bila poreñana ostala božanstva: Horz. i razori sve žrtvenike (trebišta). Simargl. pa naredi da se poruše svi idoli. U počast svoga idola goraše i noću i danju vatra naložena od hrastovih drva. i Mokoš. za tim naredi dvanaestorici ljudi. na levoj obali Volhova. koju razori vladika Aćim. "Na ovom mestu. baš onde gde je danas manastir Perun. bace ga u nj. Novgorodska hronika ovako nam priča tu epizodu: "God.izjavili. Barsov[76] beleži jedno Perunovo u Volginom basenu." Po istoj hronici postavio je 980 god. dok ne proñe vodopad.idol. pošto su ga tako dovukli do Dnjepra. glava mu je bila od srebra. I on preñe preko velikog mosta. Vetar ga donese do jedne obale. i jedno ime Perun blizu V. Ako se nepažnjom slugu.[78] Ove iste pojedinosti ponavljaju se i u kompilaciji pod imenom: Kratki anali novgorodskih crkava.. koji je moraju čuvati. On je bio načinjen od drveta. Predstavljao je čoveka kako u ruci drži ognjeni kamen. koji god. I Perunu kao i svima prinašane su žrtve. i vukoše ga po blatu tukući ga bičem i štapovima. koja se od tada prozva Perunova obala. kad Novgorod bi preobraćen u hrišćanstvo. knez Vladimir u Kijevu na jednom uzvišenju više idola." Ove tako odreñene pojedinosti nose vrlo ozbiljan karakter istinitosti. koje se nalazi u istoj zbirci u kojoj i hronika. 988. na mestu gde bejaše Perunova statua. ova vatra ugasi. 1578. baci svoju batinu na most. Drugi jedan knez Dobrinja podiže jednog idola Perunu na obalama reke Volhove.. objavi delo pod imenom: Sarmatiae Europae descriptio. i naredi da se baci u Volhovu. i jedan stanovnik sa Pidbe[77] ode ujutru na obalu reke u času. Vladimir se pokrsti. 6497 (989) pokrsti se Vladimir. On . svi bi. Novgoroda. pored Novgoroda. da ga tuku batinama. odmah bili osuñeni na smrt. te se još i danas ludaci udaraju tom batinom.

Srba i Hrvata. zar ne može biti sasvim prosto jedan nadimak? . reč perun i smislu groma (vidi dalje) ne postoji ni u srpskom ni u bugarskom. A vidi to nahněvany. Srba i Bugara. jedan vrh brega Perun. pa je narodnom etimologijom iskvarena. da ta reč dolazi možda od reči veronica. Na ime Perun nailazi se u vrlo mnogo pisanih spomenika XIV i XV veka. Neki su primećivali. botaničkih ili drugih imena. Tako je ime perenuga ili perunika zajednička reč i u Bugara. da i kod Slovenaca postoji ime Perun. Isto tako pokušava se utvrditi.[79] Navešću samo najglavnije. Tresk! zahrmi jej do čela Hned i z deckem zkameriěla. No trebalo bi znati. Da li je on onaj vrhovni Bog o kome govori Prokop Cezareac (θεςν ένα άπά ντων κύριον)? To se ne može potvrditi. no on je izvesno onaj gromovnik vizantijskoga istorika. Stoga je čovek prinuñen obratiti se na nekoliko geografskih. S druge strane se skreće pažnja da se kod Srba ta biljka zove i bogiša. (Ražljućen Bog Parom iza oblaka. Perunovo ime ne spominju nikakvi istorijski spomenici. u Hrvatskoj.Ovim čisto istorijskim podacima mogu se dodati i drugi. Iriček [84] sa mnogo više verovatnosti pripisuje ovu reč elbasanskoj perdon što će reći: zalazak (sunca).[85] ILI OVA: Za onijeh časov Za starych Bohov .[80]U jednom stavu romana o Aleksandru Velikom ime Zevs prevedeno je sa Perun. Možda su i skorašnja. i znači iris germanica.[82] Kod južnih Slovena. pa bi se htelo. da je to Perunova planina. i ona bi odmah skamenjena). od kada postoje ova imena. ako i postoji kao takvo.božja biljka). K. jedna šuma Perun nalazi se u okolini Poljica. jelinski Perun i jevrejski Horz." Na taj način postojanje Peruna kao boga gromovnika u Rusiji utvrñeno je čitavom serijom neospornih pisanih spomenika. Ovu istovetnost dopuštaju i veliki auktoriteti: Miklošić i Krek. navodi jedno selo Perun (Perunja ves). vide to. Jer ime Perun. koji se odnose na veru starih Rusa. naći ćemo u slovenačkim narodnim pesmama (koje je sakupio Kolar). Dijalogu tri sveca. koju je Rokovski zabeležio. ničega zajedničkoga sa iris germanica. Navodi se u Bugarskoj jedna planina Perin. (τής αςτράπής δηµιουργςν).[81] U jednom apokrifnom spomeniku. Krek. spominje kao znak obeležavanja nekog imanja jedan hrast pod imenom Perunov dub.[83] No ovaj je tekst vrlo sumnjiv. i najedanput baci grom. Ali se nalazi u jednoj narodnoj pesmi. jedno ime Parom koje baca gromove: Bouh Parom zaoblacom.Poñemo li malo severno. i da leči izvesne bolesti (bogiša . Ali veronica nema. kao ime čoveka. Jedna galicijska karta iz godine 1302. koji je i sam Slovenac. čita se: "ima dva anñela gromovnika.

str. bogu ove zemlje. pa od njega čak izvedene i neke reči. Ova imena: Prove i Proven možda su identična sa Perun. Pa ipak ja bih želeo videti ih potvrñene i drugim svedočanstvima. i jedan pridev perunsky.[87] Ova reč izgleda skovana od nemačke Donnerstag. Ograñeni su bili šumskom ogradom. kod Lasovakis-ćana dokazuje.[92] U Poljskoj takoñe ima izvestan broj mesta. Ali to je možda kao i u slovenačkom jedan prost nadimak. opis ovoga baltičkoga božanstva ne priliči tako onome opisu koji nam daje Ruska Hronika o Perunovom idolu. Kolar je imao strahovitu uobrazilju. Piorunow. a nije im otkazano pravo azila. .[86] Voleo bih znati i iz kojeg su vremena.Perun) nalaze se i u slovačkim zemljama oblici Param i Baram. a vrlo malo kritičnog duha. Porenov (Perunov?) sin. sveštenici. u vreme starih bogova. u vreme boga Paroma. već i za ime sveštenika . on ne bejaše ništa ubio. kralj. Zna se za neko kamenje pod imenom piorunek:[93] Jedna priča iz Galicije okruga Tarnobrzeg. Narod. svi tu dolaze radi suñenja sporova. da se neprijateljskom krvlju okalja ni hodnik njihovog hrama.U isti mah seti se. To su. Kod baltičkih i polapskih Slovena četvrtak se zvaše perendan. U Češkoj ne postoji ime Perun u starim autentičnim pisanim spomenicima.) Ovo su klasični navodi. Ni malo se ne može zamisliti jedan bog groma u tako meditativnom položaju. leva ruka dohvata čelo ovog lica.Za Boha Paroma. Nemamo tako ozbiljnih primera o srodstvu slovenskih bogova. (U ono vreme.osobito poštovan u Star-gradu. Gospodar pogleda i spazi u reci jednu veliku i grubu crnu ticu. Imena izvršioca radnje na nastavak un nisu retka u češkom jeziku: běhoun. poštovan je u Arkoni.žreca. koji ga je služio." U Helmolda se uostalom nalazi još jedan bog Prove:[89] "Deus Altenburgensis terrae" . Najedanput jedan crni oblak otvori nebo. Bar ovu ticu da ubijem '. koji se odnosi na grom. Do sada ih niko nije osporio. treba videti Peruna?[88] "Mi odosmo u onostranu Slaviju. Tu izmeñu vrlo starih drveta videsmo hrastove posvećene Provenu. vikač itd. po svedodžbi Saksa Gramatika. gde stoji na jednom kamenu. ' Nisam ništa ubio. i kad bi vreme službe božije.). mesta na koja je nekad pao grom. glagoli peruntati . da u svojoj lovačkoj torbi nosi jedan . koja se i danas zovu Peruny. U svakom slučaju. ali ovo je mesto glavno svetilište za ceo ovaj predeo. Njega navode kao ime lica (Krek. kako izgleda.[90] Bog Porenucije (Porenutius).udarati gromom. krĭkloun. kroz koju se ulazilo na dvoja vrata. a desna bradu. Jer Sloveni toliko poštuju ove svoje svetinje. ili onima kojima preti opasnost od smrti. da u ovim predelima još žive uspomene na Piorun-a ili Peruna neznabožačkog. reče u sebi. Pristup u svetilište dopušten je samo sveštenicima i onima koji hoće da prinesu žrtvu. da ne dopuštaju. Ovaj bog nema kipova ("quibus nullae sunt effigies expressae"). 389. a peto lice na grudima.[94] Evo te priče u prevodu: "Neki gospodar običavaše ići nedeljom u lov. i u daljini se ču grom. osim Kolarevog. na ostrvu Rujnu. vrlo lako. trkač. Jedne nedelje ode on tako u lov. Po češkom Kott-ovom rečniku (sub voce . No da li peren znači grom ili boga groma? Da li i Helmoldovom Proven-y.[91]Ovo bi ime moglo predstavljati ime Porenović. U svima selima ove zemlje ima mnoštvo kućnih bogova (penates) i idola. Helmold zna ne samo za ime idola. Idol u Arkoni imañaše četiri lica. i uñosmo u jednu šumu.

što se biblijski prorok ovde stavlja prema bogu groma? U Bibliji se sv. Posle vetra ču se trus.. oče moj!' i više ga ne vide". I Ilija se uspe na nebesa pomoću jednog vihora. kao drvenim stablom.begunac. Pijeron dohvati gospodara za ruku i dugo je s njim razgovarao. Mi navlaš obilazimo one predlagane veze sa litvanskim ili sanskritskim jezikom. To je bog groma i bure. 14. jedan silan udarac.[95] I ne pribegavajući sumnjivim sličnostima. i Večnosti ni u njoj nema. koja sažiže žrtvu. u onom ugovoru zaključenom izmeñu Rusa i Grka. da više nikad nedeljom ne lovi . koji lomi planine.mañioničar. što si to uradio. koji uvek lovi ove gadne tičurine. nanišani. Prokop Cezareac možda misli na Peruna. Napuni njime svoju pušku. i Perun reče gospodaru. koji mu reče: ' Ne žali ni malo. On javlja kralju Ahabu. koju Perun igra u Panteonu neznabožačkih Slovena. krši stenje. jer vrlo brzo lete. već je čudnovatim načinom odnesen na nebo. moj. igra i prorok Ilija u folkloristici hrišćanskih Slovena. pa onda odlete kao vetar. što sam izgubio jedan metak za ovakvu tičurinu '. i veliki besan vetar. paron znači grom. naoružanog dugom puškom. To beše Pieron. proizvoñača groma. Ilija ne umire prirodnom smrću. kako nekršteni Rusi polažu svoju zakletvu pred Perunom. On stoji pred Večnošću. "Oni poznaju jednog jedinog Boga. vikaše: 'oče. i žrtvuju mu marvu i druge razne žrtve. ili više-manje izmenjen.zaštitnik. i nikako da je uhvatim. Nalazi se i u staroslovenskom jeziku: bĕgoun'' .blagosloven metak već sedam godina. One se zovu brzoletice. Srba i Bugara. "I kako oni iñahu dalje putem. a kršteni pred sv. To je epitet koji zaista i dolikuje bogu groma. No on ču iza sebe glas. Mi i s druge strane znamo iz ruskog. Večnost prolazi. Videli smo napred. i da ti nju nisi ubio. pogleda i vide pred sobom jednoga čoveka kao džina."[97] Sv. Gospodar je dohvati. Ilijom. a osobito onih koji su ostali najverniji prvobitnim tradicijama: kod Rusa. Voda i vatra mu se pokoravaju. Da li je to čista slučajnost. Drugi slovenski jezici upotrebljavaju za označenje te reči isključivo koren grem ili grom. iñaše ispred Večnosti. Šteta. jer nikad nije video tako gadne tice. . On najavljuje i vraća kišu osušenoj zemlji. Ilija javlja kao gospodar svih prirodnih elemenata. i tica pade. U onom svom ovde često pomenutom stavu. III. ime Peruna dovoljno se objašnjava slovenskim elementima. Još i danas se vrlo dobro upotrebljava u ruskom: opekun' . i oni ih razdvojiše jedne od drugih. ubio bih bio ja tebe '. "I evo. tuče. da za sedam godina neće biti ni rose ni kiše. pogleda je. A Jelisije (njegov učenik) gledajući ga. evo već sedam godina kako gonim tu ticu.. Posle vatre začu se jedan tanak i prijatan zvuk.[98] . Za trusom doñe vatra. i idući govorahu: Evo jednih vatrenih kola i vatrenih konja. Šta znači koren per? On pokazuje jednu napornu misao. u kojima se javlja ime Perun ili pod svojim originalnim oblikom. reče on. ja sam tebe nišanio.) Onu ulogu. igrun' igrač itd.un'' jeste nastavak koji označava izvršioca radnje.[95] Per'' pa staroslovenskom jeziku znači udaram. No Večnost ne beše u tom vetru. piorun. velikog kao drvo. govorun' . On spušta s neba vatru. poljskog i slovačkog da perun. vi''dun'' . dokle god on ne kaže." Ovde smo prikupili sve pisane izvore.[96] Perim je dakle onaj koji udara. Oun''.brbljivko." (De belle gothico. jedan drugome su gledali puške. Dok si ti nju nišanio. Gospodar se poplaši. ali Večnost ne beše u trusu.

i pronosi jeku groma. ili tele. Bog. Ilija svojom rečju zadržava kišu. o Gospode. Sv. u vreme suše čita se ovakva molitva: "sv. najviše su mu posvećivali crkve na visovima. i svojom rečju je pušta." Njegov se dan slavi 20. da je raj prepunjen zlim dusima.Očevidno su ove priče morale očarati mašte. Jedan naučar grčki g. On naredi sv.[100] To se zove vezati bradu sv. Politis. tuč. da baca gromove. da svi zli dusi na vrat na nos popadaše na zemlju. usliši njegovu molitvu i pošalji nam kišu s neba na zemlju. I u jednoj i u drugoj nosaše se litija. Bog vide sutradan po stvaranju sveta. da pokrene munje i gromove. Služba na njegov dan kaže. Od svih hrišćanskih svetaca sv. Više crkvica ili manastira carigradskih behu stavljeni pod njegovu zaštitu.[102] Po jednoj legendi iz Bukovine. Suho vreme toga dana predskazuje mnogobrojne požare. Ilija pusti toliko gromova i toliko vode. ili još više: zakolju nekoliko jaganjaca. koja su odnela na nebo biblijskoga proroka. Ruski seljak očekuje da vidi 20. a sakupljeni novac daju crkvi.[100] Meñu licima Staroga Zaveta. kiša. starao se. Ilija je prvi koga je Rusija priznala. Kultus sv. da ga blagoslove. pa meso pojedu. suša. u svojoj studiji o suncu ((’Ηλιος) u narodnim grčkim predanjima.[99] Trinaestog dana avguskih kalenda slavljahu Grci pozorišne igre radi uspomene na voznesenje sv. Isto je zbliženje bio učinio još i Volter u svome Dictionnaire philosophique. Iliji. Na drugim mestima zakolju vola. da je istovetnost ovih dveju reči uticala na maštu Grka. pa nose meso popovima. Novgorod imañaše u srednjem veku dve crkve. jula. Iliju prizivaju i protivu rana zadanih vatrenim oružjem. da izjednači sv. jednu Ilije kišnoga. Molimo ti se. pa ih poveri ñavolu. koje satana bejaše stvorio. koje su već bile obuzete mitosom o božanstvu. Iliji u grčkim zemljama razvio se na jedan sasvim osobeni način. Od njega zavisi: rosa. Narodne pesme . Ilije nije manje znatna.[103] i zauzima vrlo veliko mesto u narodnoj epopeji. u vreme najvećih bura i najvećih suša. on štedi polja milostivih ljudi. stvori takoñe grom i munje. U guberniji Kaluga zakolju jednog brava. On je jedan od onih. On ih je podsećao u isti mah i na slovenskog Peruna u skandinavskoga Tora. Ali on ih je tako rñavo upotrebljavao. da Bog naredi Iliji. ili buru ili kišu. Kad se svetac vozi u svojim vatrenim kolima. čiji je kultus i do danas ostao najpostojaniji i najpopularniji. a drugu Ilije sušnoga. ispeku.[101] Da li bi to mogla biti neka nejasna uspomena na Perunovu zlatnu bradu? U nekim oblastima još se praznuju prava prinašanja žrtve. Ruski seljak još i danas čuje ona kola. pa se skupe na gozbu. Iliju sa Heliosom. Prizivaju ga. U kurskoj i voroneškoj guberniji ostavlja se na svršetku žetve po jedna pregrš vezanog klasja. Ilija bejaše očevidno jedan od onih. Po jednoj drugoj priči iz iste oblasti. koje u atmosferi upravlja velikim prirodnim dogañajima: gromom i munjama. oružjem koje grmi. koji su najživlje obuzeli maštu ruskih novopokrštenjaka. i pojedu ga. puca. Ilije. tj. a pali i pustoši zemlju tvrdica i grabljivaca. On uživa kod njih epitet gromovnika. koga na kolima vuku dva upregnuta jarca. da on može dati ili zadržati kišu. da od njega oduzme i vrati na nebo. Vrlo je mogućno. pošto je stvorio svet. prema potrebi zemljoradnika. tj. Ilije na nebo. te sipa varnice iz oblaka. I kod južnih Slovena uloga sv. Slovena i Varjaga. koji su bili verski učitelji Rusa. u čast proroka Ilije. munje i koplja protivu božjih neprijatelja.

pristave ga u lonac. koje smo napred spomenuli u Rusiji. da je njegov kultus zamenio obrede slovenskog Zevsa. prinesoše tu svoju žrtvu. On po zapovesti božjoj tuče gromom zle duhove. Ilija se javlja i kod Rusa. I oni se prekrste. Pobodu strele oko drveta i na njih. kako svet bi podeljen izmeñu sv.[104] Ilijin dan je u Bugarskoj prazničan dan. kao da u njemu stanuje bog. govoreći: "Neka nam sveti Ilija bude u pomoći. "Kad doñoše. Pored toga igra još i ovu ulogu: jede mesec. Srba. i koji imaju nekog osobitog neznabožačkog traga. Kad je goveče zaklano. sv. Ilija bude u pomoći". pomeću komade .[108] Na taj način sv. U ovom predelu navodi on još mnoge ruševine crkava posvećenih sv. onda doñu i žene i deca. Ilija dobije u svoj deo oblake i grom. veli. Peruna. Ovoj radnji prisustvuju samo ljudi. da ih umiri. Seljaci počinju svetkovinu klanjem jedne junice na bregu obraslom hrastovima. Ilije u Javorovu na 20 km od Filipopolja. Svaka dobija jednu malu porciju čorbe i malo mesa. On pripoveda jedno putovanje Rusa po Dnjestru. Hrast je bio drvo posvećeno Perunu kao i Zevsu. zvanična svetkovina. Klanje ovog govečeta ima pravi verski karakter. Nije drsko pretpostaviti. 1886. rakije i vina. Kad se meso skuva. blizu njega izviraše jedan izvor. On kažnjava rñave ljude zatvarajući nebeske izvore "tako da su i sama sitna deca prinuñena lizati suh pesak". Na taj se način napravi jedan poljski ručak. Svečanost se završi tradicionalnim orom. Jovana. onda iseku meso. Ilija pušta na njih kišu. Narod ga poštovaše. i oni prinose na žrtvu žive tice. u Bugarskoj. kropionicom i voštanim svećama. a tako isto i Helmoldove reči o onom drugom hrastu. Voraček. vetrova i bura. Izvršilac žrtve skine kapu. Ilije. prisustvovao je jednom praznovanju sv. koja provode vreme svañajući se. U nekim srezovima toga dana čine se neki obredi vrlo slični onima. Žene su donele sudove. koji figuriraše u hramu boga Provena. po svom običaju. Napred smo spomenuli onaj galicijski spomenik. U srpskim i hrvatskim narodnim pesmama sv. onda pristupa klanju. Sv. Porfirogenit je spomenuo kod Slovena u Rusiji[110] još jedan hrast. prekrsti se.[105] Čeh g. koji označava jedan Perunov hrast kao poljsku belegu. U Životu vladike Otona Bamberškog od Herborda[109] spominje se takoñe jedan veliki hrast. Konst. baveći se god. i bi ga sveg pojeo. Petra i sv. govoreći: "neka nam sv. Pop osveti vodu. na ostrvo sv. koji bejaše nedaleko od Štetina." Zatim pop i crkvenjak priñu s kadionicom. ðorña. Iliji." Po Voračeku ova se svečanost obavlja u najvećem delu predela oko Rodapa. jer se tu nalazi jedan vrlo veliki hrast. veliki gospodar kiše.[107] Slovenci zamišljaju sebi vetrove kao zavañenu braću.pripovedaju nam. da Bog ne naknañuje odmah ono što on pojede. tako isto učine i svi prisutni. neke su donele i hleba. Ilija se zove još nebeski kočijaš. da se kuva. čije su postojanje dokazali tako jasno stari ruski pisani spomenici.[106] Evo kratkog sadržaja njegovog opisa. Bugara i Slovenaca kao svetac groma.

Trgovci koji dolaze u ovu zemlju. već i sve slovenske oblasti. pa zapovedi. koji brižljivo izbegava svaki malo tačniji detalj o neznabožačkom kultusu. Kod Srba se jedna vrsta hrasta zove grm. i da se baci u vatru. čija su proricanja najizvesnija. Onda vuku kocku da li treba zaklati tice i pojesti ih. da je ovde narodna etimologija uspostavila neku bliskost. omilijar praškog vladike. prinose mu. po običaju. i pored vatre javljaju se neki fantastični oblaci. na žrtvu svake godine po jednog hrišćanina. ne dopuštaju da se u nj olako kunu. Sem toga slahu mu svake godine iz sviju slovenskih krajeva razne darove za žrtvu. On zavisi od sudbinv. mesa i svega onoga što imaju. niti da se pristup u nj umrlja ma čim i u samom ratu. On naredi. Naročito obožavaju i poštuju hram ovoga boga. Drugi bogovi su pored njega tek polubogovi. da bi se otkupili. Malo dalje. Ova vas reč goni. kao što ćemo malo posle videti. Ali gr'm'' i staroslovenskom ima mnogo opštiji smisao. koja nije postojala u prvobitno doba. bog zemlje Rujana. Česi. kita drveta[113] i nema ničega zajedničkoga sa idejom o grmu. Jer sveštenik tumači proricanja. uznosi još važnost Svetovidovog kultusa: "On je bio prvi meñu svim slovenskim bogovima. isto tako spominje kultus gajeva i drveta. 991) da na bregu Petrinu (Lorenzberg) koji gospodari u Pragu levom obalom Vltave. da je sravnite sa korenom grm . lože vatru pored jednog velikog hrasta. izvikujući Svetovida bogom nad bogovima. Osvojio ostrvo. za vreme zime. Da bi mu i naročitu poštu ukazali. da im se proriče. ili ih ostaviti žive. oni mogu obaviti svoju trgovinu". Hajek zaslužuje malo poverenja u svemu što se odnosi na čistu istoriju.. identifikuje Svetovida sa Svetim Vidom ili Gijem (Guy). 52. koji. Kod njih je kralj prema svešteniku u malom poštovanju.(Svantovit) Ako je Perun bio veliki bog kijevske i novgorodske Rusije. svoje hronike: "meñu mnogobrojnim slovenskim bogovima gospodari Svetovid (Zvantevith). Tako su viñali još u naše vreme ne samo Vagrince. No on je možda bio bolje informisan o narodnim verovanjima. govori samo o kultusu gajevv i drvetv (lucos et arbores) ne beležeći naročito hrast. koga su obožavali svi Sloveni. Helmold.[114] Sa sviju strana oblasti dolaze tu Sloveni. ako nisu prineli na žrtvu štogod skupocenije od svoje robe. da mu se oko vrata veže konopac. uništi mu kultus. To je onaj Bog. onaj koji je davao najslavnije pobede. koga odreñuju kockom.od grmeti. i šalju štogod za žrtvu. Pa je ipak mogućno.[116] Katkada oni prinašahu na žrtvu i po kojeg hrišćanina. Jedan drugi češki spomenik. To nam svedoči Helmold u gl. On priča (iz god. ne mogu ni prodati ni kupiti što. čita sudbinu. pristanu na sve što je tražio. Svetovid . i tvrñahu. da se iseče na komade. i opljačka sve njegovo blago.hleba. ali ne spominje hrast.. Svetovid je bio veliki bog Slovena na ostrvu Rujnu. Na drugom mestu[115] Helmold priča kako je 1168. da se . a stanovnici. Tek posle ove žrtve. kako svake godine šalju darove na Rujan. On razori i njegov hram. danski kralj Valdemar napao s velikom vojskom i znatnom flotom na ostrvo Rujan. koji je proricao najizvesnija proricanja. a kralj i narod zavise do njega. da mu se donese jedan vrlo stari idol Svetovida. on znači skup.[112] Pozitivno se ovo drvo spominje u Hajekovoj hronici (XVI vek).[111] Češki hroničar Kozma.

Kad mu treba da udiše vazduh. da se sastavak mogaše primetiti tek posle najpažljivijeg ispitivanja. i svi učestvuju u ovoj velikoj religioznoj gozbi. i spreda i pozadi jedna izgleda da gleda na desnu. no lažno je prozvan imenom sveti Vid.Jedan deo zlata i srebra otetog od neprijatelja sipaše se u Svetovidovu riznicu" (I. da božanstvo ne bi bilo okuženo dodirom jednog čovečijeg daha. čineći. mnogo veći nego u prirodi. pa metne u desnu idolovu ruku. koji protivno običaju zemlje nosi bradu i vrlo dugu kosu. Ova želja znači: ne da popova ili . Naročito se divljahu jednom kolosalnom maču. bogatstvo i slavu za grañane. on predskazivaše žetvu te godine. onda on predskazuje oskudicu. Brada je obrijana. pop (žrec) uzme sud iz idolovih ruku. svake godine ga sveštenik puni vinom (mero). Noge se opirahu o zemlju. U zgradi bejaše grdan idol. unutrašnja je sastavljena iz zastora. kosa ošišana. Jedanput u godini. "Evo kako se svetkovaše veliki praznik ovoga idola. da li će biti malo ili mnogo koristi od zemaljskih proizvoda. počne onda od njega svečanim prizivanjem tražiti svakojaka dobra za sebe i za otadžbinu. pa napuni rog novim pićem. posut medom.[119] dve spreda. "Pored idola vidi se: jedna uzda. on je brižljivo očistio metlom sav hram. skupi se gomila naroda ispred hrama. Sveštenik. da mu nudi da pije. da li ga vide. 38). Ako jeste. siromaštvo u proizvodima u idućoj godini. koji drže četiri koca. Oko samog hrama bejaše dvostruka ograda: spoljna je ograda bila pokrivena crvenim krovom. i ispituje: da li se tečnost u sudu smanjila od ranije obeleženog znaka. sveštenik zañe iza kolača. Idol bejaše sagrañen od raznih drveta i tako vešto spojenih. sedlo i drugi razni znaci božanstva. ali se ne vidi. čija kanija i balčak behu od srebra i vrlo značajno izrezani. Odavši kipu poštovanje. Jedna mantija pokriva idolovo telo i spušta se do nogu. pazeći dobro da ne diše dok je tu."[117] Još dalje on opisuje hram u Arkoni: "u sred grada bejaše jedno mesto. "Posle ovoga donesu pred kip jedan okrugao i kao stas čovečiji visok kolač. a sa spoljnom ogradom se dodirivaše samo krovom. istrči na vrata. kad se sabere letina. a dve s leña. poštovan ne samo po veličanstvenosti njegovog kultusa. Kultus Svetovidov spominje još i Saks Gramatik: "Beše kod Slovena u Arkoni na Rujnu jedan idol koji su obožavali naročito uroñenici i narod iz okoline. u protivnom slučaju predskazuje izobilnost. pa prinesu na žrtvu životinjske glave. Dan pre te svečanosti. Spoljašnost ovoga hrama bila je ukrašena divnim grubo obojenim drvorezom (accurato celamine) koji predstavlja razne predmete". on izjavi želju: da ga dogodine ne vide. i pita narod.[121] "Sutradan. kad se skupi svet pred vratima. na kome se uzdizaše jedan vrlo lep drveni hram. Po ovim znacima on unapred obaveštava. kako je za nju bio utvrñen". gde on takoñe jedini ima pravo ući. Onda odjednom proguta sve ono što je bilo u sudu. . koji u sebi skrivaše.[120] i po stanju ovoga pića. nego i po idolu. Leva ruka drži jedan luk spušten niz telo. Ako odgovore da ga vide. u desnoj ruci držaše jedan rog spravljen od raznih metala.[118] "U nj se ulazi samo kroz jedna vrata. a druga na levu stranu.bogovima naročito dopadala hrišćanska krv. Zatim to piće od prošle godine prospe po nogama idolovim u vidu prelivanja žrtve. jedini je imao pravo da uñe u svetilište. imañaše četiri vrata i četiri glave. ponovo ga napuni. kao što nose Rujani.

Tu su se gomilali i svi državni i privatni pokloni. usled kakvog verskog straha. Sad kad hoće da krenu u rat. da ostane postojan u svojoj pobožnosti i u prinašanju žrtava. on bi kažnjen tragičnom smrću. imañaše svog konja bele boje. opomene ga. dobijaše ih isto tako i od pograničnih kraljeva.. Sve što se oružjem ili krañom zadobije. poverava se čuvanju sveštenikovom.narodna sreća dogodine bude bolja.[122] Zatim pozdravi narod u ime idola. Za sebe on (kip-bog). da idola uvežu konopcima. stiñahu se. Svi ljudi i žene daju svake godine za kultus bogu po jedan novčić. pretpostavljajući na taj način tuñu veru svojoj. i čuvati se da kip pri padu ne prignjavi koga. priloži mu jedan skupocen sud. Poñe li on sad pri preskakanju desnom nogom. u kojima bejaše dosta srebra i upotrebljive materije. Ovaj kip. da je bolje. koji dobijaše darove iz cele Slavije. "Ostatak dana posvećen je gozbi. da njime lože vatru. već da je dogodišnja žetva obilnija. znači učiniti akt pobožnosti. isekoše u komade. kako su ga Danci razorili[125] "Kralj bejaše poslao Esberna i Svena. On pravi zastave i ukrase (metalne). da ova prezrena lica izlože njegovom gnevu. Svetovid (tako se zove ovaj idol) ratuje protivu neprijatelja jašući na ovome konju. ako poñe levom nogom odmah se okanu polaska. Ali. sveštenici nameste ispred hrama trostruki red kopalja. Isti konj služio je i za gatanje. Za svoju službu on ima tri stotine konja i toliko konjanika. Pljačku čuvahu u sanducima. Saks Gramatik priča. naravno. Bejaše greh iščupati mu iz grive ili repa i jednu dlaku. Po zidovima hrama beše i životinjskih rogova. Popu dodeljuju trećinu plena kao da je on doprineo pobedi. što se njihov bog tako vreña. Veličanstvo Bog." . Po pričanju Rujana. Samo ga je sveštenik hrama mogao pasti i opremati. gde ga je grdna gomila sveta ljubopitno posmatrala. jer bi tada neznabošci verovali da se njihov bog sveti. Glavni razlog za ovo verovanje bejaše ovaj: Često ujutru konj bejaše sav kaljav i znojav. koga su tako dugo obožavali. da ga (hram) razore. Kad bi uveče. Narediše stanovnicima. Idol bi odvučen u polje. Idol pade. Tako danski kralj Sveno. kako uteče iz hrama i obliku jedne crne životinje. Najpoštenije. Isto tako rade i sa pohodima na more i svima ostalim preduzećima. koje su kupili revnosni prosioci. drugi ga ismejavahu. kuvari ga razlupaše. koji se usude na nj dići ruke. najpre obave svečane molitve. Rujani su zatim morali predati i sve blago. za to obesvećenje svoje vere. da bi ga za se zadobio. da preñe preko kopalja. misleći. kao da je dugo jurio po polju. koju je vlaga tako iskvarila. i sveštenik dovede konja. Ovaj bog imañaše još hramova u mnogo mesta. i da ga izvuku iz grada. što su se dali tako dugi niz godina zavaravati tako grubim kultusom. Njih su opsluživali sveštenici nižeg reda. onda je srećan znak za ishod rata. Hram bejaše ukrašen purpurnom materijom. na ovaj način[123] kad je reč: da li treba ili ne treba preduzimati kakav rat. a zato mu obećava izvesnu nagradu u pobedi na suhu i na moru. da obore boga. Morali su uzeti gvožñe. Najedanput spaziše jednoga zlog duha.. oni zapovediše najamnicima stranim i zarobljenicima... jedu meso životinja na žrtvu prinesenih. One ih tada navedu i na neumerenost. Čuli su se najrazličniji žagori. I ti pokloni behu katkada pravo oskvrnjenje vere.. No docnije.[124] Opisavši idole i sve pojedinosti o njegovom kultusu. da su od nje sve komadi otpadali. No na ovim gozbama povrediti umerenost i trezvenost (prejesti se i napiti se).. koje Svetovidu beše posvećeno. ljuto kazniti sve one. Zatim vežu dva koplja koso sa šiljcima dole. Verovali su da će Nj. Jedni žaljahu.

oni počeše obožavati kao boga. te tako služahu pre stvorenju nego tvorcu. bog zemlje Rujana. koji bi gore mrzeli hrišćane i sveštenike kao ovi ljudi. Vida. Ebojevom sinu. Vida. U II knj. Na ovaj način. Jer .I Knytlinga Saga (Historia Knytidarum) daje nam skoro iste pojedinosti. Vida. gde beše glavno ognjište zablude i sedište idolopoklonstva. Oni se ponose i slave samo imenom sv.[130] Jedan dosta nejasan glas priča. porušili njegov hram. "Od sviju slovenskih plemena. rujanski narod u hrišćanstvo."[129] Po Helmoldu bi dakle ime Svetovid bilo prosto promena imena Sanctus Vitus: neznabožački bog zamenio bi bio dakle hrišćanskog sveca. Helmold neće da traži i da nañe. razlupali idola Svetovidovog. i koga oni priznavahu kao prvoga izmeñu sviju svojih bogova. predmet jednog vrlo brižljivoga kultusa. i ako se Helmold poziva na veterum antiqua relatio. Ovu zapovest izvrši vladika Sven i Sonije.[126] Helmold i Saks slažu se u označavanju Svetovida kao velikog boga na ostrvu Rujnu. tj. kome su oni posvetili čak i hram i jednog idola. pa tada i žrtve prinose.[127] Obojica se isto tako slažu i u objašnjenju toga imena imenom hrišćanskog sveca sv. Rujani su obožavali boga Svetovida. po Helmoldu i Saksu Gramatiku. Ovo se praznoverje tako utvrdi. i podigoše jedno svetilište u čast našeg Gospoda Isusa Hrista i sv. No naskoro Rujani prognaše sveštenike. dakle. Vida (Sanctus Vitus) ili sv. da razlupa idola Svanteviz-a. Ovde dolaze radi pitanja proroštva iz sviju slovenskih krajeva. sin Karlov. napraviše mu i jedan veliki kip. pleme Rujani beše najupornije u svome mraku bezverja. i opljačkali crkvu. Stanovnici poštuju sveštenika (žreca) ne manje od kralja. Propovednici koji doñoše iz ove obitelji. 2) ne spominje ništa o pridobijanju ostrva od strane korvejskih kaluñera u IX veku. quod sancti viti vocabulo censuerunt). (Cf. Vida koga mi zovemo slugom božjim. zato što su u njegovu korist okrenuli ime sv. ono u njemu ostade do naših dana. od koga je Helmold pozajmio sve glavnije podatke o ostrvu Rujnu (I. jer on bejaše osnovalac ovoga manastira. Po Velkelu (Voelkel)[133] obe ove priče bile bi izmišljene u XII veku."[132] Saks Gramatik sa svoje strane tvrdi (str. da je Ludvik. čijem kultusu bi posvećena cela oblast. i da opljačka hram. zaštitnika Korveja. Od vremena kada su se prvi put odrekli vere hrišćanske ovo praznoverje je ostalo kod Rujana sve do naših dana. Adam Bremenski. Vida. glavi XII priča ukratko. Vida. I nema pod nebom varvara. preobratiše. koje su ime uneli u njih korvejski kaluñeri. slugu Hristovoga. Oni propovedaše slovo božje. kako je bilo starije ime toga tako popularnoga boga. i vratiše se svojoj veri.. koja su razdeljena po oblastima i kneževinama. o unošenju kultusa sv. da Svetovid. Gija: "U vreme cara Ludvika II. Vida. Kralj naredi Soniju (Sonius). oni ga poštovahu kao boga. kako su Danci osvojili Rujane. veli. 508: servitutem superstitione mutarunt instituto domi simulacro..[131] jer ovog istog sv. nekada ponudio zemlju Rujana dobrosrećnom Vidu korvejskom. Jer tog sv. pretpostavljajući stvorenje tvorcu. i o njegovom preobraćanju u neznabožačkoga boga. koga mi ispovedamo kao mučenika. i padoše još u goru zabludu nego dotle što behu. Uskoro zatim Rujani ostaviše svetlost istine. oko polovine IX veka kaluñeri iz Korveja (Corvey)[128] prodreše na Rujan. i osnovaše tamo jednu oratoriju u čast mučenika Vida. da uñe u arkonsku tvrñavu i grad. postade prvim bogom svih Slovena itd. str. 444) da najposećeniji hram u Arkoni nosaše bez prava ime sv.

Nemački sveštenik Bozo. uz god. I. mislim.[134] One objašnjavaju zamenu kultusa Svetovidovog kultusom sv. Vida. Vida. 37. knj.jfva (drvo) je u žbunu. prvog vojvodu češkog kao hrišćanina.Ruñevid.) spominje češkoga kneza Hostivida (Hostivit. Uostalom mi nalazimo kod Saksa jednog boga Porevithus-a. da bi što lakše poučio one Slovene. Nisu to neznabošci. ili za koje mišljaše.XII v.). nalazimo boga Nerovith-a ili Gerovith-a.O ovim bogovima govorićemo docnije. biografa Otona Bamberškog.[139] Pa iako po spoljašnosti izgleda da je tako ipak ova reč nema nikakve veze sa latinskim sanctus. Njihov religiozni fanatizam isključuje potpuno ovu hipotezu. Goztivit) oca Borivojevog. .[135] Sloveni su voleli ismejavati hrišćanske stvari. čije ime beše istovetno. Je li mogućno.[140] Češka Kozmina hronika (XI . koje smo napred naveli. pokušali zameniti ga svecem. kod Eba i Herborda. Ove pobožne laži i lukavstva. i tek ga nestaje u XV v. čiji ostaci behu izneseni iz francuske pikardijske Korbije u germansku Novu Korbiju (Nova Corbeia germanica). Ovi obešenjaci tada iz podsmeha parodirahu ove reči. 97. Oni su zaista imali u svojim rukama sv. Nastavak vit naročito je pobudio oštroumnost etimologičara. Kad nastavak -vid (vit ili vith) ne predstavlja ime sv. spominje se u Galovoj hronici (Gallus. ova zbrka imena vrlo su česta u srednjem veku.znači svet. legendarni poljski knez. Mržnja baltičkih Slovena prema hrišćanstvu bila je duboka. da tako Bozo govori. što zaista znači u prevodu svet-i. svent . I oni govorahu. tj na latinskom: eleri stat in frutectum . ali nije ni malo verovatno. naročito kod vladalaca Mazovije. Ima razloga.[141] . izvrnuti domišljanja Helmoldova i Saksova. da ga zasebno objasne. Titmar navodi jednu zanimljivu anegdotu (Chronicon II. želeći time očuvati svoj uticaj. beše ispisao slovenske molitve. prinošeni su Svetovidu na žrtvu katkada i po koji hrišćani. III) iz XII veka. onda šta predstavlja? Prvi deo reči nije sumnjiv.korvejskih kaluñeri su i mnogo štošta drugog malo opravdanoga izmišljali i tražili da im lakoverni svet veruje. koji su.[138] . Ime Zjemovid nalazi se na više mesta u istoriji poljskoj. ne primećujući. da su oni to ime Vid davali i drugim bogovima. koje beše preobratio. Rujanski Sloveni su mogli tako isto parodirati i ime Sanctus Vitus praveći od njega ime Svetovid. Vida. kaluñeri su. da se taj nastavak susreće u hrpi osobenih imenica slovenskih. Semovid?(Semovith ili Semovithan). i sveštenik tvrñaše. već naprotiv. gl. Ovde se mi nalazimo pred jednom prostom sličnošću.umesto da ponove sa sveštenikom κύριε έλείσον. koji su se očajnički trudili. i naredio Slovenima da ih pevaju. pošto je objasnio sadržinu. Hostiwyt. preokrenuli ovoga sveca u neznabožačko božanstvo. da veliki narodni bog dobije ime jednog hrišćanskog sveca? Po samom Helmoldovom svedočanstvu. da su oni to ime definitivno usvojili kao ime svog narodnog boga. da nikakva druga žrtva ne beše njegovom bogu prijatnija. govoreći: ukri volsa. našavši već gotov kultus Svetovidov. On je dabome drukčije govorio". da su preobraćeni u hrišćanstvo. preobraćeni u kultus sv.[136] i jednoga koji se zove Rugievitus[137] . osobito stihovna hronika Dalimilova (na češkom). ovo ime pominju i drugi češki hroničari. Vida. još manje verovatno. Nju su održavali zainteresovani sveštenici.

[142] U istorijskim spomenicima Južnih Slovena nalazimo jednako jedno za drugim razna imena sa . ne sme unutra disati. Upravo reći to nije bio grad. deus terrae Rugianorum. u Nemačkoj. jula 1168. Arcon. koja su predložena. Vitodrag. jak. Sva su ova imena slovenska. kako bi slovo s iščezlo. da nečistim dahom okuži idole. efficacior in responsis. koji znači: reč.[147] Arkon. koji čisti svetilište u Arkoni. Uostalom. koji Saks Gramatik zove Archon. izvestan. koje se zove Liudevitus.vit: Vitadrag. Vitomir. 15. Možda je pre toga značio. i rog za piće. po kome se imenu i cela oblast tako prozvala. siguran. koje veli. inter omnia numina Slavorum primatum obtinuit clarior ut victoriis. Vitomisl. Krek[146] vezuje vit za koren vi. svojstva koja se Svetovidu pripisivahu. Vida. u lingvističkom pogledu. od sviju ovih tumačenja najverovatnije mi se čini.[149] Ne zna se šta je bilo sa glavnim idolovim sveštenikom. da slog vit predstavlja koren vit ili vkt. konjanik. kako sveštenik. . Hram u Arkoni razorio je danski kralj Valdemar. i predloženo još početkom XVI v. kao što se po navodima Helmoldovim i Saksa Gramatika može suditi.(duvati) . Njemu se čini. Njega nestade. koji priča. bogatstvo žetve. kao simbol rata.[145] Ovo se tumačenje ne bi moglo fonetički objasniti. Knez Tetislav je primio hrišćanstvo. Svantovit je za nj moćni dah. Ovo ime ne izgleda slovensko. bog snažan i veseo. bog koji čini proricanja. Tako je Svetovid. To beše baš onaj dan kad crkva slavljaše sv. Docnije g. behu najraznovrsnija. savetom. ve . tumači Svantovit-a imenom lumen."[143] Ovo mi tumačenje izgleda najverovatnije. On se ne zadovoljavaše samo. uspeh ratnih ili trgovačkih preduzeća. Ova podudarnost po svoj prilici nije sasvim slučajna. ili je bio ubijen u toj borbi. gde se govori o jednom licu.[144] No mi smo ovde u oblasti samih hipoteza. Ono tumačenje koje je dugo vredelo. jedno za drugim. Vitoslav. ono što vit tumači proricanjem. po raznim tumačenjima: bog sunca. Arekonda. najverovatnije mi se čini ono."vejati".Slog vid (vit) nalazi se još i kod Eginarda (Eginard) u Analima i u Životu cara Ludvika. To je jedan slovenski knez iz Donje Poljske. Saks Gramatik bez sumnje ne bi propustio i to ispričati. zavisahu takoñe od njega.[148] U drugim tekstovima nalaze se oblici: Arekunda. već prosto jedna utvrñena ograda koja opkoljavaše hram. Ne vidi se. i nemogućno ih je objasniti imenom sveca Vida. Svetovidov hram je bio podignut u gradu. Opet ponavljam. koje smo i napred naveli: "Szvantovit. ili sasvim prosto jedan hrišćanski svetac preobraćen u neznabožačkoga idola. Da se i on pokrstio. U isto vreme on držaše jedan luk. rušeći baš toga dana njihovu veliku narodnu svetinju. bog vetra. Ime Svantovit moglo bi se tada objasniti Helmoldovim rečima. Danci su polagali na to da frapiraju neznabožačku osetljivost. bog rata. da čini proricanja. Svent je dobio značenje svet pod uticajem hrišćanstva. Dobrovski je od vit skraćeno od vitenz napravio reč značenja: vitez. kao što se držalo i za nemačko heilig. nije naodmet navesti i druga predložena tumačenja. iz straha. Izmeñu mnogobrojnih tumačenja. da mu ovu hipotezu potvrñuje onaj gore navedeni odlomak Saksa Gramatika. i još mu se ne zna poreklo.

i ponudi mu ovaj interesantan prilog za njegovu zbirku. naravno. Pod crkvenim tremom uzidano je u zid neko kamenje. a druga rog za piće. Lik sa stenom je okrenut zemlji. pod kojim se imenom i danas još navodi s razlogom ili bez razloga. koje na grudima drži ogroman sud za piće. kao što rekoh. što se njegova lažnost starala. da se nalazi jedan Svetovidov lik u jednom idolu. ne imañaše nikakvog natpisa. njegov današnji prostor Arkone ne zauzima ni četvrtinu prvobitne klasične veličine. Na sva četiri lica-strane nacrtane su i ruke u reljefu. Grof Micislav Potocki izvesti o ovom pronalasku Učeno Društvo u Krakovu (Towarzystwo naukowe). vrsta jedne karijatide. Ona je našla malo stvari. ipak ovaj lik ima sličnosti sa tim opisom. Društvo naloži jednom svom članu.[151] Mislilo se. Jedan mu seljak reče: "Kad bi to bio kakav svetac. (Vidi snimke na kraju knjige. Na žalost. kako se pobeñeni paganizam ponižava pred hrišćanstvom. gde je nañen idol.) On ni najmanje ne odgovara opisu Saksa Gramatika. Iako tačno ne odgovara liku. da Svetovid imañaše četiri glave. te sličnosti mogu ili potvrditi ili osumnjičiti njegovu autentičnost. Ona predstavlja jedno lice. koji je Saks opisao. na imanju Kocubinskoga. koji je pre petnaest godina posetio ovo ostrvo. Po računu jednog Češkog naučnika. (O tom rogu govori i Saks Gramatik. Taj bi idol bio nañen 1848. da ga namesti na jednoj humci. beše smislio. I danas se još tvrdi. koju opet drži jedno lice pokleknulo na kolena. vele stanovnici. kako su nestali mnogi neznabožački spomenici. A mi znamo. da se u crkvi u Altenkirhenu može videti stari Svetovidov lik. da mu da sve prideve istinitoga . Na taj način se neke pojedinosti podudaraju sa onima koje nam je dao Saks Gramatik. Na jednom licu desna ruka drži neku vrstu prstena.[154] Jer baš ove pojedinosti (naročito konj) čine ovo otkriće vrlo sumnjivim. dugačka odprilike tri stope. Altenkirhen je. neke pojedinosti mu naglašavaju ime Svetovid. kako se posmatraju. očevidno jedna od prvih hrišćanskih svetinja na ostrvu. inžinjeru Teofilu Zebravskom. da pokaže. Ako se mi nalazimo pred jednim falsifikatom iz XIX veka. Na dvama likovima ruke ne drže ništa. onda je sasvim prirodno. Zebravski saopštava nekolike interesantnosti. ima samo jednu glavu. na kome se vidi izrezana jedna ljudska figura.[152] To je jedna četvrtasta statua sa četiri glave sve pod jednom kapom. za god. Desna ruka uzdignuta naslanja se na levu sisu.Godine 1868.[150] da ispita ostrvske starine. koje mu svake tri godine odnosi po čitav metar. 1852. Na jednom liku vidi se jedna sablja i jedan konj. ništa ne bismo imali protivu toga. koji predstavlja ženu (ili dete). da ode i uzme idola. Grof Potocki. sopstvenik Kocubinskovog dobra. prilikom šestogodišnjice razorenja Arkone bi odreñena jedna arheološka komisija. god.)[153] Na trima licima vide se neke prividne noge. Prema tome. I poljski arheolozi nisu se ustezali izjednačiti ovaj pronalazak u Zbruču (Zbrucz) sa idolom koji je opisao Saks Gramatik. mi ćemo ga u komade razlupati". leva ruka stoji skoro u visini pupka. Beleška grofa Potockog i izveštaj g. a nalazi se spomen o njemu i u hrpi drugih spomenika. Visoka je otprilike osam stopa (2 m 70 cm). one stoje na jednom bareljefu. uzidana u zid. posle jedne velike suše u reci Zbruču. Izvajarena je na jednom silicijskom krečnjaku. stena je. blizu Husjatina u istočnoj Galiciji. Samo ostrvo mnogo je oronjeno talasima Baltičkog mora. koji je pre pola veka nañen u Galiciji. no ako nam tu namestite toga Turčina. Pa i lice koju figura predstavlja na steni. Zebravskoga štampani su u Godišnjaku (Rocznik) učenog društva. Idol ovaj. i ne može se videti šta ima s druge strane. kao što i ime kaže.

[159] Najzad i biografi Otona Bamberškog navode da je postojao i jedan bog zvan Herovith . koji ga je opisao i reprodukovao u svom delu o slovenskom idolopoklonstvu. da im se uzmu ruke. da bi im pokazao koliko treba prezirati ove bogove. saopštava mi sledeće: "tvrdi se. nesrećnim ili nepravedno gonjenim narodima treba stvoriti plemićke titule! S druge strane g. Sveno. Zašto je Swiatovit (?) postojao ujedno i kao čovek i kao žena? (Jedan lik nosi dojke vrlo nabubrele). da je mitolog.[158] Ovaj je bog imao pet glava. Danci mu sekirama izlomiše noge (on beše od hrastovog drveta). da on ne vidi razloga za fabrikovanje toga idola. Saks Gramatik nam je opisao idola Ruñevida (rujanskoga Vida) koji je bio obožavan u varoši Karentini (Karentina). a uroñenici. jedva mogao dotaći u bradu svojom sekiricom. promeniše svoje obožavanje u prezrenje. Primljen oduševljeno od Poljaka. koji se uostalom i ne razmeće. Kentržinski. ako učine to svetotastvo. koje je nemoguće objasniti. sablja podseća na jedan oblik poljske sablje -karabele".i danas su poznati. Ali to je baš ta sumnjiva okolnost. runsko kamenje u Mikorzinu (Miekorzyn)[156]. i naredi Karentinjanima. kad su Danci prodrli u svetilište. piše mi. qui lingua latina Mars dicitur. nec minus trahentes rubore quam pondere vexavit. Pored Ruñevidovog svetilišta nalazaše se i Porevidov hram (Porevit).Gerovit . duboko je bio u nju zagnjuren. kao očevidni falsifikati. i koja izgledaju srodna i arkonskom bogu. i ima debeo sloj ilovače na postamentu. Stanovnici se dugo ustezahu izvršiti tu naredbu. Najnoviji mitografi Krek i Mahal o njemu ne govore ništa. da su postojale karijatide? Gornji deo podseća na opis Saksa Gramatika. Vajarski posao je bio vrlo grub. U istoriji Slovena XIX veka imaćemo ih još takvih. Na žalost prilvički idoli. Da li su i kod nas znali pre hiljadu godina. ozgo talasima zapljuskivan i izlizan. ali ne nosaše oružje. Apsalon ih uveri." Kao bog ovaj idol ima i suviše ukrasa. dižući se na prste. videvši njegovu nemoć. Struk mu je bio deblji no u čoveka.Gerovid.Svetovida. koja se završavaju na vitvid.[157] Pored Svetovida treba staviti još neka slična božanstva. Saks Gramatik uporeñivaše Ruñevida sa Marsom. i tvrñaše. a naročito od Lelevelja. veli ironično Saks Gramatik. u desnoj ruci drži mač. pope se na idola. Apsalon naredi da ga kao i Porenucija odnesu izvan grada. Da bi se uverio u istinitost ovoga galicijskoga spomenika. koju obično uza se nosaše. Uostalom nije u ovoga idola bilo ničega prijatnog za oko. noge ili jezik. da im za to neće ništa biti. da ga je vladika Apsalon. U borama njegovih lica (sub oris eius lineamentis) laste behu napravile svoja gnjezda. a sedam drugih mačeva vise mu o pojasu. Bio je toliko visok. ja sam poveo jednu istragu. koji su najzad možda i njegove varijante. i da ga spale. direktor Osolinskog muzeja (ossolinski) u Lvovu (Lembergu). a na grudima mu bejaše gomila tičijeg ñubreta. profesor krakovskog univerziteta g. [155] Svetovid iz Galicije hladnije je prošao kod ostalih Slovena. da je on predvodio u ratu. On je stajao u jednom svetilištu zastrtom dvema crvenim zavesama. bojahu se. da je ovaj idol morao stajati hiljadu godina u vodi. Bog pade. Meñutim ništa od svega ovoga nije bilo. i kojega on zove deus . To beše idol sa sedam glava. i našli idola u žalosnom stanju. da ga tako s idolom vuku. Ove se prevare objašnjavaju najviše sračunjenim patriotizmom. Moj učeni kolega. Beaudouin de Courtenay.

proveo sam neko vreme u Lickovu. Pavlović iz Lvova. usled političkih okolnosti. Ne znam da li ju je dobio.[161] Vrlo je teško dopustiti. koji mi je ispričao ovo: God. Havolini (Havoliens) slavljahu početkom aprila jedan praznik u čast njegovu. G. nañe ga sveg zastavama zastrtog iz želje: da se što bolje proslavi praznik u počast Gerovida. Vida Korvejskog. da su sva ova imena tako razne fizionomije i atributa. da na prvi pogled nisam mogao raspoznati ni oblik ni veličinu predmeta. Spazih na površini nešto. intendanta Kavlovskog. Lvov. što je ruska straža odatle bila dosta daleko. E. 1848. Korvinom. da ga izvučem iz vode uz pomoć g. napisao mi je ovu belešku. Volgast) na obali Pijene (Odrine pritočice). koji sada stanuje u Lvovu. koju je bio učinio arheologiji. koju ja prevodim od reči do reči: "God 1873. na kome se još danas vide ruševine. inžinjerom. on im je donosio pobedu. Posvećen je bogu Gerovidu. Jednoga dana. 13. da nema donjeg dela. i ja se reših. Gerovida su tako isto obožavali i u Velegostu (Holagosta. skočim u vodu. u kojima je nañen zbručki idol. ili ničice padahu na zemlju. Bijenkovski. Kentržinski. Viñaše se s dna vode dijagonalno nagnut od ruske obale ka galicijskoj. E. sastao sam se u banji Ivoniću (Iwonicz) sa g. Misleći da će tu biti kakav udavljenik. Pavlović" . Boja statue je bila potpuno bela. "on je mogao umaći gonjenju neznabožaca. Na taj način Potocki je sebi nepravo pripisao ulogu pronalazača. Izgledao mi je neobičan.militiae (Ebo[160] možda misli na prost latinski guerra). u Podoliji. Tu je reka bila dosta duboka. "Pri kraju svoga života Bijenkovski se bio obratio stalnom odboru. samo homonimi sv. god. Trebalo je upotrebiti za taj posao šest pari volova. usled duge suše. izmeñu Husjatina. oni begahu od njega. i zahvaljujući samo toj predrasudi. i kad god bi ga nosili ispred ratnika. na dobru Konstantina Zaborovskog. Kip je taj pronašao g. reke bejahu presušile. Bili su mu posvetili jedan hram. koji nijedan veliki smrtni ne smeñaše ni dirnuti. da dobije kakvu nagradu za uslugu. koji su imali grdne muke dok su statuu izvukli iz vode. koji ga je i objavio. Satanova i Tauska. meseca avgusta. no posle nekoliko dana mnogo je potamnela. čuvaru starina u Galiciji." Na samu pojavu štita. direktor muzeja Osolinski u Lvovu (Lembergu) izvoleo je za me povesti istragu o okolnostima. Kad vladika Oton doñe pred ovaj grad. januara 1896. jahao sam duž Zbruča. što mi ličaše na kapu. a beše i takav vir. Još nešto o otkriću idola u Zbruču G. koji je potom sam ponudio Učenom Društvu u Krakovu. kad smo je izvukli. došav do toga predmeta. on je bio samo darodavac. U hramu posvećenom Gerovidu visio je i jedan užasno veliki štit. Smestismo je u jedno dvorište ispod ladnjaka. gde je stajala sve dotle dokle je sopstvenik nije predao Micislavu Potockom. Koristih se time. Jedan nemački sveštenik dohvati ga jednoga dana. Malo kasnije bio sam prinuñen na duže ostaviti zemlju. da je to neki kameni kip. nedaleko od brega Miodobor. Kad je bila na zemlji videsmo. vidim.

Suarasici. izjednačilo se sa imenom Sv.[162] Ne vidi se jasno. zašto je pored jednoga boga gromovnika prizvan i ovaj bog stada. nešto što bi moglo značiti boga prostaka. izgleda. Vida izvući Svetovida. . kao što se zna. i. nalazi se pored Peruna još i Volos. prema kome su obližnji Finci imali osobitog poštovanja. Vlasija. Ma šta da znači. .[163] kako ovaj vladalac beše naredio. da li ove reči "bog stada" nisu pod perom hrišćanskoga hroničara jedan prezrivi atribut.[167] U ruskoj folkloristici i do danas se održalo ime Veles . tako i hiperkritična škola poriče. kao jemac od strane Rusa. ruska i balkanska predanja Volos .[165] Oblik "Veles" još se jedanput nalazi u jednom čuvenom grčkom spomeniku: Putovanje majke božje kroz pakao.Velesa kao neznabožačkoga boga.Volos i Sv. Mogli bismo se zapitati.Veles U ugovoru koji smo napred spomenuli.Trojan Trajan. Vladimira. Ovde je ovo izjednačavanje još zanimljivije.Mokoš. Ilijom. držim u najvećoj rezervi. Svarožić . kako su neki hteli iz sv. . .Glava četvrta Volos u Rusiji i Veles u Češkoj. pa ga sasvim prosto zamenjuje sa sv.Vlasije (Blaise) . zaštitnika stada. Naravno isto onako. Horzom (Hrzom) i Perunom. Kaluñer Jakov priča (XI vek) u svojoj biografiji sv. Dažbog. prema kome se ja. da se jedan Volosov idol baci u reku Počajnu. jer su se izjednačili i ime i svi atributi mitskoga lica. bog stada. Isti oblik Veles nalazi se još i u "Slovu o polku Igorovu".[166] Nalazi se zajedno sa Trojanom. Volos se nalazi i u drugim staroslovenskim ruskim spomenicima.) ovaj bi apostol bio porušio u ovoj varoši [164] jednoga kamenog idola boga Velesa (sic).Stribog. Po biografu Avramovu iz Rostova (XII v.stoka ima u ruskom ovaj dvojaki smisao). . da je bilo Volosa . isto onako kako se Perun pomešao sa sv.Svarog. .Simargl. Blez . .Horz. glupaka (ruska reč skol' .Volos. Vlasijem.

U Grka je u tom svojstvu i poštovan. Ova Volosova brada štiti žetvu protivu sviju zala. da su neki ruski pisci prodrli i u neznabožačke alogene. a drugi je kaluñer i mučenik. koji je.Velesa sa hrišćanskim svecima. ili brada sv. kao što se ime Svetovid vezuje za sv. zaboravio. češki prevodilac veli: "da žena postane divlja guska. g. U staroj Rusiji. da se reč Veles nalazi u pisanim češkim spomenicima XV i XVI v. sv. Jedan je poreklom iz Cezareje u Kapadokiji. Izvesno je. mora biti žensko.[173] Ma šta bilo. uzgred budi rečeno. ali nikada Veled. što . da se izbliže ispita. uzme jednu pregrš klasja i veže.[172] Ova bliskost zaslužuje. Vida. isto bi tako i sv. Zamarski. možda je on zamenio kakvo svetilište Volosovog kultusa.[171] smatra.[175] Njegov je kultus vrlo rasprostrt u Bugarskoj. Buslajev je otkrio ovu zanimljivu sitnicu. Nemački tekst veli: "dass ein solche boess Weib wer ein Ganss und fluege 'ber Meer und keme nimmermehr heim".(Tkadleček). Ona ne označuje više neko naročito božanstvo.[168] evo šta biva u trenutku kad se pristupa žetvi. Miklošić (Etym. moglo dati u istom jeziku i oblik Veles. koji odgovara Priapu (Priape). Vlasija (Βλασιος) sa Volosom . ili najzad Perunova brada. hrišćanstvo je moralo misliti. koje se zvaše Volosovo. Nikola postao bog Samojeda.[170] Oni koji polažu na identičnost sv. ili nije znao za češki oblik Veles.Velesom. da se koristi neospornom sličnošću slovenskoga Volosa . već . primećuju.Velesa sa grčkim Βλάσιος.[169] Što se tiče ovoga mešanja Volosa . Jedan žetelac. Mi ne nalazimo Velesa ni u Poljskoj ni kod Južnih Slovena. i oni su mogli sobom doneti ime jednoga od svojih božanstava. jedan skandinavski bog Volsi. Njemu treba zahvaliti. Ne manje je zametno pitanje znati: kako je latinsko Blasius. god.Po Afanasijevu. sub voce).) "Kakav zao duh. Navodi se još jedna bliskost. Nikole. platnar XIV v.satanu. Vlasije (Vlas. Ova je pregrš sveta. Interesantno je samo pitanje: kako je Volos mogao postati Veles. tu beše manastir sv.Volos. Volos) mogao postati bogom kod neznabožačkih Slovena na Dnjepru i Volgi. Naravno onaj prvi kao čobanin jeste i zaštitnik stada. da je npr. i čobanin je (Βουκόλος). U Novgorodu hram sv. Nikole. treba reč Veles ili Volos pripisati grčkom Blbsios. Skandinavaca bejaše mnogo u Kijevu. U svima ovim raznim tekstovima Veles očevidno znači: sotonu. bejaše jedno mesto. Zovu je još i Ilijna brada. da utekne preko mora." (beseda 1471. On je oteo svinjče jedne žene od jednoga proždrljivoga kurjaka." Ovo je Rešelovo tumačenje ponovo naveo i jedan češki pisac XVI veka. No ovo je posao skandinavskih naučnika. na šesnaest vrsta od Vladimira. da uprkos fonetičkim teškoćama. Vlad daje Volod. Slovenskim korenom zaista je teško objasniti ovo ime Veles . piše jedan pisac poznat pod imenom Tkadleček . Vlasija podignut je na mestu. Wörterbuch. onako isto. koji ga je Veles nadražio protivu mene?".) piše u svome prevodu knjige Jezusa Siraha (ili Ecclesiastes) od Gašpara Huberina: "Jedan čovek željaše da mu žena postane divlja guska. Toma Rešel (XVI v. gde je bio idol Volos. i da odleti nekuda preko mora k Velesu. I spomenici su dosta nejasni: "Ostavimo te grehe kod Velesa.[174] Ima dva Vlasija. Ja u ruskom jeziku ne znam u osobenih imenica ovakve promene. Litvanska folkloristika takoñe poznaje jednoga demona Welnes-a koji stanuje u jednoj gredi žitnice ili u ognjištu nekoga majura. i da se više nikada ne vraća". postavši u Češkoj po sasvim normalnim zakonima Blažej. To se zove: "vezati bradu Volosovu ili Perunovu". Ne sme niko da je dirne.

kojih je bilo tada dosta u Kijevu? Da spomenemo još jedan navod uzajmljen iz jednog lažnog spomenika. Ovo ime jugoslovenskog porekla zamenjeno je po svoj prilici imenom Horz. on veli: "Ima dva anñela groma. još i Apolina.[176] Ovde se mora priznati uticaj narodne etimologije. Iranske reči (vidi Kreka 391) Khor.stada imaju lepo runo (vlas).[178] Da ispitamo redom sva ova božanstva. Horz Spomenici nam ne daju nikakvih podataka o ulozi i svojstvima ovoga božanstva.[180] Dažbog Osim Nestorove Hronike. Stribog. Nestorova Hronika priča. njegova se ikona donese i stavi u štalu gde vlada zaraza. Jagić drži.[179] Spomenik. da ovaj pridev dolazi od korena hom (chorn).[177] Videli smo. 1114. a sv. vi delo). On ih čuva od jedne bolesti. kad vlada stočna za raza. Tu ih voda izbaci. i u jednom vrlo zanimljivom tekstu Ipatske hronike. i ladoški stanovnici ovo mi pričahu: kad je velika bura. . koji je Sreznjevski otkrio. sklanjati. da je Vladimir podigao na jednom uzvišenju. Namerno izostavljam onaj spomen u Slovu o polku Igorovu. da je Horz isto što i Dažbog. Khoreš još manje ga objašnjavaju. i idole svima ovim bogovima. Njegovo svedočanstvo potvrñuju bezbrojni spomenici od XII . Apolona. koji znači dobar. No ova bliskost ne može opstati. 980. Njegovo ime ne nalazi u slovenskim jezicima dovoljnog etimološkog opravdanja.kraste)." G. pod god. Khores. imamo još mnogih spomenika o ovom božanstvu. Kornelije zaštitnik rogatih životinja (cornua .XV veka.rog): sveta Lucija leči bolesti očiju (lux . jer ono prvo ime ima više slovenske fizionomije.. gde se njegovim imenom prevodi grčka reč ήλιος.na obalama reke Volhova deca nalaze oči crvv. Nekada se pokušavala vaspostaviti neka veza izmeñu ovoga čisto ruskoga boga i prideva horoš'. Dažbog.svetlost. koja nam kaže. Nalazimo ga i u staroslovenskom prevodu ðorña Hamartola. Tenjon leči kraste (teigne . od kako je Jagić pokazao. pod god. Tako je u nekim oblastima sv. Evo toga teksta u prevodu: "U ovoj godini bi osnovana Ladoga. Ako je ovde Apolon na mestu Horza. tj. i po kome bi Horz bio bog sunca. Vasilija. staviti u red nešto. U Rusiji prizivaju u pomoć sv. onda je Horz očevidno bog sunca. da se u starim ruskim spomenicima pored Peruna i Velesa nalaze i druga božanstva: Horz (Hrz). Da nije to sasvim prosto grčka reč:Χρύσος? I zar ovo ime nisu mogli dati kakvoj pozlaćenoj statui grčki veštaci. da je knez Vladimir podigao ovom bogu jednoga idola u Kijevu. onda . pored Peruna. Smorgl ili Simargl i Mokoš. navodi pored Peruna (Perena) i Mokoša. neznabožački Perun i jevrejski Horz. koji izmeñu ostalih predstavlja i ideju: čuvati. koja se takoñe zove vlas.. koji mi izgleda sumnjiv.

Jer zaista reč dvbog nije daleka od latinskog diabolus. Phil. rekli bismo. slav. Posle potopa i kad su se ljudi podelili na mnoge 'jezike'. To te začudi. Ako dobiju dete. padoše s neba klešta. i videvši čas kad je ona blud učinila. Zato su ga zvali Svarog. i Egipćani ga obožavahu.Dvbog..)[184] Srpski Dvbog je isto što i zao duh. dok je bog gospodar neba.djavol. On doznade. da imañaše jedna bogata Egipćanka. Ove je priče objavio u Rečniku Akademije u Zagrebu. kome one hoće. da je Dažbog identičan Suncu. No ne hoteći vreñati zakon oca Svaroga. i žito pomešano sa mnogo vode pade. koga zovu Dažbog. i ljudi odmah počeše kovati oružje. jer se preñe borahu batinama i kamenjem. plodan bog. Sin Svarogov. tj. Šćaše je uhvatiti.Nabrao sam ih više stotina. i da se smatra kao Svarogov sin. i tada u njoj padaju mali jeleni. Ova se istovetnost potvrñuje tumačenjem reči Dažboga. a u Africi pade i veliko kamenje. I ovaj Feosta izdade zakon za žene. ona raste i šeta se po zemlji. U nekim srpskim narodnim pričama spominje se Dajbog . i tako se u Egiptu uredi besporočni život. Ko bi povredio ovaj zakon bio bi bačen u jednu usijanu peć da sagori.[181] Dok je ovaj Feosta vladao u Egiptu. Posle njega vladao je 7470 dana njegov sin. stavi je na muke i provede sramno kroz celu zemlju. Feosta uništi taj zakon. a za njim Jeremija. jer mi imamo još staraca koji su otišli u zemlju Jugrinacv (Jougriens) i Samojeda. dosuñivahu ga onome. i da neko provoñaše blud sa njom. str. Jer pre njega žene se predavahu onima ko ih je god hteo. a svaka žena samo jednog muža. "U vreme Proba bila je jedna velika kiša i velika oluja. i oni rastu i šetaju se po zemlji. i uredi.dijavol. i življahu kao životinje.[182] i osim onih dodataka. . govoreći: 'Evo tvoga deteta'. kralj Sunca koji je Dažbog. Malo kasnije ponovo ćemo se vratiti na Svaroga. Za to ga prozvaše bog Svarog. bog koji daje. Na drugim mestima on stoji kao prevod grčkog Ηλιος[183]." Ovaj je navod preveden iz ðorña Hamartola. U tim severnim zemljama oni su videli jednu oluju. Zatim doñe druga oluja. Jagić (Arch. onda je to onaj bog koji daje bogatstvo. rose vladati Mestrom od plemena Ham (Cham).a ako ovde bog znači bogat. 114. beše snažan čovek. po imenu Sunce. koji je gospodar zemlje. da uzimaju samo jednoga muža. da žive ujedno. I ako ko u ovo ne veruje. Ovde konstatujemo samo. i čovek prosvetkuje tu svečanost i primi ga. v. g. f.. i da se kazne bludnice. tek što se okotila. te se ispuniše veliki sanduci. u toj oluji pada jedna veverica. pa Feosta. on uze sobom nekoliko ljudi. da svaki čovek ima samo jednu ženu. koje smo podvukli i koje je prevodilac dometnuo. Fonetički reč dabog ne bi se mogla zameniti rečju ñavo . i ima ih raznih vrsta. iznenadi je noću sa njenim saučesnikom. Isto tako i u vreme Avrelija padahu parčeta srebra. po srpski jezik je stvorio svoju reč ñavo . koga Egipćani zvahu Sva rog. U zapadnim pisanim spomenicima nema nigde reči Dažbog. neka čita Fronografa (sic! Ovde je ovaj Fronograf ðorñe Hamartol). od grčke διάβολος. a oni mi rekoše: Nije to nikakvo čudo.

To je ponuda Mokuši. koje je još teže objasniti. Ona se zanima i životinjama. Nar.. (τήν Ασιµάθ). ne dobija se u slovenskom jeziku nikakav smisao. obilazi kuće. Phil. mok-ar). Mislilo se na jedan tekst iz Biblije. Čitalo se to ujedno. jyni 1889.[187] . Ništa ne kazuje. Sveštenik koji ispoveda jednu ženu. t. 7.[185] Uopšte Simargl ne pripada slovenskom Panteonu.) Ako ime Mokuša nije finskoga porekla. koji citira Veselovski. koji u Simarglu vidi pokvareno grčko Σεµ Ηρακής. mora se vezati za boginju Mokoš u Hronici. (Barsov. jeste ono. koje igra ulogu jedne vračare. Noću se ostavlja kraj makaza jedan pramen vune. Domišljanski je zaključak N. Εργέλ i Αδιµάθ su u grčkom ženskoga roda. koji je naveo g. Svaki je narod sebi stvorio bogove. da je Mokoš prevod s grčkoga µαλακία. tj. Jagić (Arch. To je jedna žena.) U verskom spomeniku XVI veka. ali nastavak oš je nezgodan. koja se javlja za vreme velikog posta. Mokoš Ništa manje nismo u neprilici i pri odreñivanju tačnog karaktera Mokoša. ili razdvojeno na dve reči: Sim i Regl kako su uradili docniji spomenici.[186] Ako se njihov čekrk okreće pa zaškripi.) misli. str. str. i nemogućno nam je još znati. nadgleda predilje. kojima Vladimir podiže idole na bregu u Kijevu. 395 . nomokanonu.407. slav. Komentar Slova o polku Igorovu. Op navodi po Tihonravovu spomenike. čije originale nema pri sebi. I. Reč je o nekom stranom božanstvu. Ljudi Gutini (de Guth) stvoriše Nergala (τήν Ερτγέλ). jednoga od onih božanstava. već i drugi pisani staroslovenski ruski spomenici srednjeg veka. one vele: da to Mokuša prede.) nalazi se jedno lice po imenu Mokuša. Gedeonova. no tu ima i jedne ozbiljne teškoće. Bliskost je promenljiva. Prosvešč. Veselovski (Žurnal'' Minist. koje navlači na Onanov greh. Mokoša ne navodi samo prvobitna hronika. s. Ime njeno moglo bi se vezati za koren mok (mek-ota. kakva su bila svojstva ove boginje. f. pita je: "nisi išla k Mokuši?" Folkloristika u severnoj Rusiji još i danas zna za Mokušu. Dosadanje hipoteze nisu donele dovoljnih tumačenja. (Krek. v. veli se da ga je Mokuša ostrigla. ljudi Hamatini (Hamath) načiniše Ashima. rñavo božanstvo. i po kojima bi Mokoš bio prevod grčkog µαλακία. a u prvobitnom staroslovenskom jeziku imamo samo jednu reč muškoga roda.Simargl Božanstvo. Einleitung. koje ruski hroničari označuju imenom Simargl ili Sima i Rgla. Ako neko neostriženo jagnje izgubi vune. koje je božanstvo u stvari hteo tim imenom označiti ruski hroničar.

i da se javljaju tek vrlo kasno. takoñe postao od Svaroga. Ovaj vas Svarožić naravno podseća na onoga boga Zuarasici.Svarožić . potvrñuje nam i jedno pismo Sv. da su oni doneseni iz Novgoroda. koji je. možda je prevodilac. Ova je hipoteza zacelo vrlo oštroumna. 412. On tu pretpostavlja koren s''r. No ne objašnjava se. koji tada behu neznabošci. Min. Misli. Bilo bi interesantno. mutno nebo). Brina (Bruno) kralju Henrihu II. Ovaj je spomenik iz početka XI veka. da su Zuarasici . Nar. koji uostalom ne opravdava. Jagić (Archiv. Izvesno ovo ime nije latinskog porekla. S druge strane. noseći svaki svoje urezano ime.maj 1887. Jedan Suarasiz još se jedanput spominje i u Knytlinga Saga. pregrejan. G. Njega svi neznabošci obožavaju više po sve ostale. G. gde je značila sunce. obučeni u neki strašan oklop. Svarog u smislu nebo dao bi svaroški.) zamišlja. Sirku misli. svaravat' .Svarožić. Ime Svarog nahodi se samo u ovom pisanom spomeniku. Jagić primećuje. 23). etymologique sub voce svarog. kralj bejaše sklopio savez sa slovenskim plemenima Velećanima (Velétes). Krek drži. Prosvešč . da je ona mogla biti uzajmljena iz slovenskih jezika. ili je u Rusiju unesen sa strane? G. u kome je. i pita ga ovako: "Bonumne est persequi christianum et habere in amicitia populum paganum? Quae conventio est Christi ad Belial?[188] Quae comparatio lucis ad tenebras? Quomodo convenient Zuarasiz diabolus et dux sanctorum vester et noster Mauritius? Qua fronte coeunt sacra lancea et diabolica vexilla?"[189] Iz ovoga spomenika vidi se jasno. XV i XVI veka: Svi oni objašnjavaju Svarožića ognjem: "oni prizivaju oganj. mršav. Sirku (Žurn. i da je na ovom patronimičkom obliku stvoreno ime Svarog. kad bi se to mesno ime Svaroženo moglo . da se Svarog i Svarožić ne nalaze u starijim ruskim hronikama.kovati.Suarazici U glavi posvećenoj Dažbogu naveli smo jedan odlomak preveden s grčkog po Ipatijevskom spomeniku od ðorña Hamartola. sa šlemom na glavi. koja znači suv. Prvi izmeñu njih zove se Zuarasici . U naknadu tome Svarožić ili sin Svarogov nalazi se u ruskim spomenicima XIV. oblačno. 332) i tumači ga indoevropskom rečju (svarga sanskritski znači nemirno. da je Svarog autentično ime (str. ime Svarog prevedeno sa Ηφαιστος. kako je od Svaroga postalo Svarožić. imajući da protumači ime Ηφαιστος. IV.Svarožića doneli u Rusiju stranci.[190] Ovaj je bog izvesno srodan sa ruskim Svarožićem. pronašao je kao ime mesta kod Kašuba[191] Svaroženo. čini se. kod Redarijana (VI. mogao pomisliti i na ruski glagol svarit'.) beleži jednu rumunsku reč svarog. Nebo daje pridev nebeski. a ne nebesić. Iza ovih bogova nalaze se njihove zastave koji se iznose iz hrama samo pri polasku u rat". zovući ga Svarožić". "U unutrašnjosti hrama podižu se bogovi rukom sagrañeni. No da li je Svarožić uroñenički bog ruski. G. Brino mu prebacuje za taj savez. S druge strane. izgleda. Ova hipoteza ne oduzima ništa stvarnosti Suarozici ili Suarasici Titmara i Brina. postojanje jednoga boga koji se zvao Zuarasici.Svarog . čijeg idola Titmar spominje u Radgostovom hramu. Da bi zaratio protiv Poljaka. koji je uvek bio u neprestanom dodiru sa baltičkim Slovenima. da je Svarožić bio bog rata kod Slovena oko Labe. Miklošić Dict.

po svoj prilici. koji nisu verovali u Boga Oca.identifikovati sa imenom božanstva. Sam način kako se ono tu nalazi. steif sein. zalediti se. Mokoša. Sina i sv. jeste za mene argument. kao: sunce.) Ovaj spomenik je preveden na staroslovensko-ruski jezik u XII v. To bi bio bog mraza. Izvan ruske Nestorove Hronike ono se nalazi još i u nekim sumnjivim spomenicima. izvesno je. ulazeći u pakao. Dažboga i ruske Hronike. Ne znamo. starr. bog rata koji se zvao Svarasici . I njegovo je ime postalo kao i ime Crnoboga Helmoldovog. da obiñe pakao pod voñstvom sv. Jer bi to bio glavni stub baltičko-ruske mitološke sisteme. ukrutiti se. u društvu sa idolom Peruna.[193] Sveta Djeva Marija dobije ovlašćenje od Gospoda. erstarren. ono bi nam moglo objasniti i ulogu i svu radnju toga boga. Ukratko. Horza. Ne dopuštam. Na ovom mestu staroslovenski prevod dodaje jedan dosta dugi umetak: "To su oni. litvansko styrieti. koji su nazivali bogovima one predmete. koje je Bog stvorio radi naše upotrebe. da je jedan hrišćanin XIII veka mogao pasti na tu misao.Trojan U grčkoj srednjovekovnoj literaturi postoji jedna priča pod naslovom: Otkriće Svete Marije božje o paklu (’Αποκάλυψις τής ύπεραγιόν θεοτόκον περι τών κολάσεον.Svarožić. koji joj pokazuje mučenja osuñenika. izvan Rusije. mesec. očvrsnuti. nema nigde primera o porodici ili porodičnoj vezi slovenskih božanstava. Kad bi ovo kazivanje bilo autentično i tačno. Nastavak ici izgleda patronimičan. da osporim autentičnost ovoga spomenika. Ruski Svarog je sumnjiv. Jagić ga dovodi od glagola stkręti (st'r'ti). . Arhangela Mihaila. da je kod lapskih Slovena postojao jedan bog. Prvi grešnici koje Marija vide. i objašnjava joj uzroke usled kojih su tako kažnjeni. Miklošić neće da objašnjava to ime. kao što je Slovo o polku Igorovu. On nema ni jednog sebi sličnog božanstva poznatog kod drugih slovenskih naroda.[192] Stribog Idol ovoga boga bio je u Kijevu. ko je otac Svarožića. koji su zaboravili Boga. da svoje jednovernike i zemljake označi kao unuke kakvoga neznabožačkoga boga. No Miklošić ne pruža nikakvo opredeljenije tumačenje. i to je šteta. jesu oni. Duha. Malo dalje pisac toga Slova zove vetrove Stribogovim unucima. No u ono malo iz slovenske mitologije što znamo. Trajan .

zemlju, životinje, reptilije, koji su postali kameni bogovi kao i ljudi: Trajan, Horz, Veles i Perun." Jedan apokrif iz XVI veka, Apokalipsis apostola dovodi Trajana u vezu sa Perunom, Horzom, Divom (Zevsom).[194]I dodaje: da ovi nazovi bogovi behu ljudi; Perun je živeo kod Grka, Horz na Kipru, a Trajan bejaše car u Rimu. Slovo o polku Igorovu spominje Trajana četiri puta, i Rusiju zove zemljom Trajanovom. Kao što sam na drugom mestu kazao,[195] i ovde se držim potpuno rezervisan što se tiče autentičnosti ovoga spomenika. Ali ako je i bilo falsifikata ili umetanja, nije manje istina, da falsifikator nije izmislio to ime Trajan, i da ga je uzeo iz starijih spomenika ili narodnog predanja. U kijevskoj guberniji još i danas pokazuju Trojanov Val (bedem). Za ovaj bedem vezuju se neka mitska predanja, u kojima se govori o Trojanu, caru ermilijanskom (tj. rimljanskom-rimskom).[196] Ova su predanja morala doći u Rusiju od Južnih Slovena, naročito Bugara, koji su uvek u dodiru sa Rumunima, a možda i od samih Rumuna. U Rumuniji je ostala vrlo živa uspomena na Trajana. Još se u ovoj zemlji pokazuju: Valul lui Trajan (Trajanov šanac), calea lui Trajan (Trajanov put); masa lui Trajan (Trajanov sto, stena); pratul lui Trajan (Trajanova livada).[197] Sličnih naziva ima i u Bugarskoj. Rimski drum, koji, prolazeći kroz Sardikum (Sofiju), spajaše Italiju sa Carigradom, i danas se zove u Bugarskoj; Trajanov drum, a Turci ga zovu Trajan-jol. Dalmatinski putnik Vrančić, koji proñe kroz ove krajeve 1553. g. čuo je, gde se govori o ovom Trajanovom drumu, i čudio se, kako je ime ovog velikog rimskog cara sačuvano tako u ovih varvarskih naroda.[198] Na Hisaru, severno od Filipopolja, izdižu se neke rimske ruševine, koje Bugari zovu Trajanov grad, dokle Turci ga pripisuju ðenovljanima, i zovu ga ðenevizler.[199] Južno od Ihtimana otvara se u Srednjoj Gori jedan klanac Trajanova vrata, od skoro čuvena i po junačkim delima hajduka.[200] Na mestu današnje varoši Stare Zagore (Eski Zagore) podizaše se varoš Ulpia augusta Trajana; Pansaba, danas Ćustendil, duguje svoj postanak caru Trajanu. Tako isto i Ulpia na Crnom Moru, danas Anhial, podigao je Trajan; selo Devna podignuto je na mestu starog Trajanova Marcianopolis. Na taj način uspomena na toga velikog saga nalazi se i svim krajevima Bugarske. Njegovo se ime isto tako nalazi i u srpskohrvatskim predelima. U Mostaru, i Hercegovini, jedan most zove se Trajanov most; i Dalmaciji ruševine primorskoga grada Burnum-a zovu se Trajanov zamak. Isto je ime dato i ruševinama jednog starog grada srpskog blizu N. Pazara. Čuvena Trajanova tabla i ostaci na Dunavu nalaze se više od deset vekova i srpskoj zemlji; grad Kulina porušen u srednjem veku takoñe nosi ime Trajanovo. Deminutiv imena Trajanovog u Trajko još je i vrlo jakoj upotrebi i Bugarskoj. Narodna etimologija ga vezuje za glagol trajam'' - trajati. U XI v. to je ime nosio maćedonskosrpski carević, Samuilov sin.[201] U srpskim narodnim pričama spominje se jedno lice pod imenom Trojan. Po Vukovu Rečniku življaše na planini Ceru, i blizini Trojanova grada, i okolini Šapca, neko lice pod tim imenom.

Svake noći iñaše on u Srem kod kakve žene ili devojke. Bojaše se sunčanih zrakova, da ga ne sprže, te od nje odlažaše pre sunca. Kad doñe kod svoje drage, dadu konjima zobi; a kad oni pojedu zob, i petao zapeva, on se odmah vraća u svoj zamak. Jedne noći brat ili muž jedne njegove dragane metnu u zobnice konjima peska mesto ovsa, pa poseče jezik svima petlovima, da ga pevanjem ne probude. Kad car pomisli da je vreme da ide zapita svoga slugu da li su konji pojeli zob. Sluga odgovori da nisu, a petlovi ne mogaše pevati, te se tako Trajan odocni kod svoje drage. Najzad videći u čemu je stvar, usedne na svoga konja i pojuri zamku. Sunce ga stiže na putu; on se sakrije pod jedan plast sena; no doñoše volovi i rasturiše seno, te tako Trajana dohvati sunce i sprži.[202] Varijantu ove priče pribeležio je i Milićević u svojoj Kneževini Srbiji: "U jednom zamku na planini Ceru življaše car Trojan. Imañaše tri glave (ove tri glave objašnjavaju se srpskom rečju troje - Trojan). Jedna gutaše ljude, druga životinje, a treća ribe. Danju boravljaše u svome zamku na Ceru, a noću u Širinu na Savi (Tsirina). Narodu se nije dopadao ovaj način života, te ode i potuži se sv. Dimitriju, jednom od Trajanovih slugu, i zamoli ga, da upita svoga gospodara: čega se on boji. ' Bojim se samo sunca ', odgovori Trajan. Doznavši to, sv. Dimitrije da konjima pune zobnice peska mesto ječma, a ljudima zakaže, da svaki svojim petlovima povadi jezike, da ne bi pevanjem objavili Trajanu zoru. To njega omete, te se zadocni, i sunce ga uhvati. On se zarije pod plast sena; ali doñe bik te prevrne seno i on se rastopi. - Priča dalje veli, da je Trojan i tom beganju ogluveo u selu Glušci, izgubio tabane blizu sela Tabanovci, oslepio pored sela Slepčević, izgubio svoj štit, pored sela Štitari, a najveća nesreća mu se desila blizu sela Desića." Sv. Dimitrija zato ubiše prijatelji Trajanovi i baciše u Savu. Na obali reke u šabačkom okrugu nalaze se ostaci grada Kulina, čije osnivanje narod pripisuje Trajanu. U svojim srpskim pripovetkama (II izd. str. 150-152) Karadžić je objavio jednu narodnu priču, po kojoj car Trajan ima kozje uši (u originalu: oči). U XII v. Tzetzis u Chiliades (g. Tomašek ih je prvi objavio u Zeitschrift fur Aesterreichische Gymnasien) znao je za ovu legendu o kozjim ušima, i predavaše im neki simbolični značaj. " τία δέ Τροίανον λέγουζιν έχειν τράγον" (u cara Trajana kozje uši). Trudi se da protumači ovu basnu time, što je Trajan bio pohotljiv kao jarac i umeo goniti rimske neprijatelje u najstrmenitija mesta. G. Koehler, koji se takoñe zanimao ovom legendom, objašnjavaše je takoñe sličnošću reči: Τροίανος i τράγος. Po Bertrandonu de la Brokijeru, koji pisaše u XV v. grad Trajanopolj podigao je "ung empereur appele Trojan, lequel avait, ce disaient les Grecs, une oreille ainsi que ung mouton". Po jednoj bugarskoj priči iz Stare Zagore (Periodičeskoe spisanie, Sofija, t. IV, str. 182) bio je jedan car Trajan, koji je imao magareće uši. Indiskrecija njegovog berberina podseća na Midovu istoriju. Jedan varijanat iz Nevrokopa u Maćedoniji predstavlja Trajana sa kozjim ušima.

Berberin njegov ide i poverava tajnu jednom pustom izvoru. Malo kasnije nañoše putnici pored izvora Jedno drvo, na kome svaki list nosi otkrivenu tajnu (čim zašušti). Car čuje za to, ode da vidi izvor i drvo, i kad se uveri, reče: "ono što je od Boga ne može se sakriti". I od tada on nije više krio svoje uši. "U narodnim pesmama braće Miladinovaca, imaju dve pesme, u kojima se spominje neki Trojan grad Troem (pesma 31. i 38.), čiji su stanovnici rñavi hrišćani, i imaju da iskuse razna iskušenja. Pesma 31. je zabeležena u Kukušu u Maćedoniji; druga nema tačnog naznačenja o svome poreklu, no sudeći po tekstu, ona mora da je iz istočne Rumelije (južne Bugarske). Tekst nije dosta jasan, da bi se moglo videti, odnosi li se na legendu o Trajanu ili na trojansku priču, koja takoñe igra znatnu ulogu u književnosti Južnih Slovena. Kako je Trajan postao bog, ili bar - satana - u hrišćanskom smislu, - kod Južnih i Istočnih Slovena?[203] Jagić je odavno predložio jedno vrlo zgodno i verovatno tumačenje. Najvažnije ruševine u dunavskim zemljama pripisuju se Trajanu, ili nose njegovo ime. Narodna mašta naseljava sve te ruševine sotonama i vešticama; i sasvim je prirodno, da je jedna od tih utvari Trajan, koji postaje bog kao Perun, Horz ili Dažbog. Balkanski Sloveni, brzo preobraćeni u hrišćanstvo, bili bi preneli Trajanov kultus meñu Ruse, koji su ga duže sačuvali. Može se pretpostaviti isto tako, da je i uspomena na slavna junačka dela Trajanova ostala duboka u balkanskih naroda, od kojih su Sloveni primili predanja; da su našli i ideju o Bogu, privezanu za ovu slavnu ličnost (divus Augustus); da su je sačuvali i raširili. Po onome što mi znamo o njihovoj Slovenskoj mitologiji, bilo u Rusiji, bilo kod baltičkih Slovena, nigde se ne nalazi drugi primer. da su ljudi postali bogovi. Meñutim u poslednjem veku pa baš i u naše skorije vreme, videli smo, da su neke ruske sekte stavile u red bogova i cara Petra III. Drugi mu za poručnika daju Napoleona, koji treba da uspostavi pravdu na zemlji, ili da proklamuje njihovog mesiju. U istoriji neznabožačkih Slovena nema ovome sličnih primera.

Boginje.) tj.Podaga.Crnobog.Rinvid. Pizamar. veli jedan od njih. II. Svetovida. Crnoglav (Tijernoglav). . četiri continae (Herbord.Radgost (Radigost). Konczyna znači kraj. veli on. Kontina se po svoj prilici vezuje za koren kont. in plerisque locis latinitatem attingit et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocatas". Bejaše u Štetinu. On sumnja. . i tumači je poljskom konczyna (fastigium).Glava peta Mlada božanstva Triglav. . . Ni savremeni komentarista Percov nije srećniji od Herborda. – Triglav Sada se ponovo vraćamo bogovima baltičkoga reda.Jula. . . Turipid. koji je u srpskom dao reč kuća. a u bugarskom k''šta. Turuvid. da je contina slovenačka reč. četiri hrama.Domaći bogovi. i drugog značenja nema. 32. . Posle njega najglavniji je bog Triglav. Njegovo postojanje naročito su nam utvrdili istorici Otona Bamberškog. itd. Takom etimologijom lako se i od Sv. već proučili. . Ova reč continae ne buni ni najmanje Nemca Herborda: "Sclavica lingua. Vida može dobiti Svetovid. Bezimena božanstva. svršetak.Pripegala. Ovo je pogrešno tumačenje. . čijeg smo glavnog predstavnika.

) I niko k njemu ne prilazaše. Po pokrštenju ove varoši sveštenici. koja življaše u jednom seocetu.) ubedivši stanovnike. bog sa tri glave. Ostavila je samo jedan mali otvor. ('Solummodo foramen modicum ubi sacrificium inferretur in trunco patebat '. i tu sakri ovu svetinju tako. Očevidno u ovim redovima ima malo preteranosti. Triglava nalazimo u gradu Volinu (Volyn). II. II. da posle njegovog odlaska on doprinese. napadne i sam na hramove. Što se tiče idola Triglava. Niko ga nije smeo jahati. konjsko sedlo bejaše od zlata i srebra i čuvano je u jednoj kontini. kroz koji neznabošci mogahu prineti žrtvu i ponude. povukoše se u sela (Ebbo. Ako pri tom prelaženju ne dotakne nijedno koplje. tice. To beše vešt čovek. dobro uranjen i lepog stasa. Oton dozna za ovoga idola. Oni ga lepo primiše.Jedna od ove četiri kontine. Kad narod vide. a drva odnese kući za kuvanje jela. napustiše grad. Pomoću svojih sveštenika počne rušiti sekirama i kosirima sve kontine. gde se ovo dragoceno blago teško mogaše pronaći. II.). razdeli njihovo blago. oni odneše van ove oblasti jedan zlatan kip Triglava. 3. 32. uze sve tri glave. Povere ga na čuvanje jednoj udovici. 11. Oton smisli da toga konja proda negde na strani (Herb. Ovom tolerancijom znade se on dobro koristiti.[204] Otonu Bamberškom bi dopušteno. da se narod još neučvršćen u hrišćanskoj veri vrati paganizmu. ostavši verni kultusu idola. koji su predstavljali: ljude. Udovica uvije idola u haljine. da će se njihov bog svm moći dobro braniti. da posvedoči pokrštenje grada. pozlaćeni i kamenjem ukrašeni rogovi.). da se nije mogla ni videti ni dotaći. polože najpre na zemlju devet novih kopalja. Po jednom drugom biografu (Prifl. Tako su lepo i obojene. Izvesno je ovde slovenska reč izmenjena. U protivnom slučaju odustajali su od namere (Herb. da su žive. Da bi uništio i ovaj način gatanja. 35. možda bi bili sakrili svoj paladijum u kakvo još nepristupnije mesto. U naknadu zato on pristade. koji razumevaše i . Kad je trebalo preduzeti neki suhozemni pohod. beše veleljepno ukrašena varvarskim radovima. no nije ju teško vaspostaviti pod pravim oblikom . posla ih u Rim. oružje i skupoceno posuñe. I danas još Nemci su preokrenuli vrh Triglav na Koruškim Alpima u Terglou. da kod štetinskih Slovena propoveda hrišćanstvo. Pobojao se. da se bogovi ne brane. osim onaj koji prinosi žrtvu. uvereni. tera ga da triput u oba pravca preñe preko kopalja. (Herb. a jedan od ona četiri hramovska sveštenika brinuo se o njemu i negovao ga. "I kako je Oton bio razorio hramove i uništio kipove bogovske. koji bejaše njihov glavni bog. da bi čovek pomislio. Meñu pojedinim predmetima kultusa Triglavovog nalazaše se i u Štetinu kao u Arkoni (vidi glavu o Svetovidu) jedan njemu posvećen konj. vladika mu razbi trup. da se poštuje jedan sveti dub. da im boja nije izbledela ni od snega ni od kiše. te potraži načina da ga se lukavstvom dočepa. Taj je konj činio proricanja. koja je bila i najglavnija. 13. nego da proriče. umbre atque amenitatis gratia. četvoronožne životinje. II.Triglav. izvrti rupu u stablu jednoga vrlo debeloga drveta. tako vešto naslikane. da je on mnogo sposobniji da vuče kola. U ove kontine se snosio desetak od sve neprijateljske pljačke. Dva ovakva hrama behu posvećena Triglous-u. Sveštenik onda dovede zauzdanog i osedlanog konja.).).[205] Da su neznabožački sveštenici slučajno doznali za njegovu nameru. Ime Triglav mi nalazimo u staroj braniborskoj hronici. Ovu delikatnu misiju poveri episkop nekom svom drugu Hermanu. II. zlatni i srebrni pehari. na jedan lakat daljine jedno od drugoga. onda je preskakanje srećno i pohod bi se preduzimao. drži ga za uzde.

Pa ipak je izvesno. i da nije on pronašao istoriju o sedlu. a nije nikako mogućno. pa ga posle odnese kao dokaz onih paroga koje je učinio. bici mu jedan veliki ispljuvak (sputaculum ingens). da se preobuče u slovensko ruho. zahvaljujući jedino Triglavovoj zaštiti. Ali on beše tako dobro i stablu zatvoren. Stoga sada pribeže ubeñivanju. Bojaše se da ga optuže za lakomstvo. Udovica mu pokaže sveto drvo i rupu. sveštenici ubediše narod. Ispriča udovici. da zagladi svoj neuspeh. Tako se mislilo. veli on. ne iščeze tako lako. 1. Zatim pregleda svuda. i zakune ih da se mahnu kultusa Triglavovog. preporučujući mu da nikom ne kazuje to mesto. pomreti. da je preobratio ceo Štetin. On uñe i jednu tajanstvenu ogradu. i da upotrebe ono zlato. a još manje prihoda od crkava. beše posvećena neznabožačkom bogu Triglavu. Ruskom naučniku Kirpičnikovu ove su priče izgledale možda sumnjive. Kirpičnikov se još pita.) sadržavaše u svome opkopu tri planine. No idolopoklonički sveštenici ne behu se odrekli obožavanja idola. I zaista dogodi se. Lice mu je pokriveno zavojem. Gledajući oko sebe. ako bi i dalje gledao. Mogli bismo se zapitati. On mu naredi. 1. Adalberta. da u gradu zavlada epidemija. čija imena ne znamo. Kad je Oton preobratio. Herman posluša. po tome ga opet izvuče. da ga beše nemogućno izvaditi. Pa da bi pokazao sve svoje prezrenje prema Triglavu. te da se treba vratiti idolima. Bilo je vrlo staro i potpuno neupotrebljivo. da jedan bog. nebom. Vid." Dosta je čudnovat završetak priče. Ovaj grad (Ebbo. pa da ode k udovici. Njegov idol imañaše tri glave. od kojih jedna na samom Triglavovom bregu dobi ime sv. zemljom i paklom. ako se gnev . Sakupi kneževe i starice. kao što smo to i dokazali u studiji o Svetovidu. Neznabožački sveštenici ovako objašnjavahu ove pojedinosti: njihov veliki bog ima tri glave. da je svemu tome zlu uzrok njihovo pokrštenje. govorahu oni. I biografi Otona Bamberškog spominju Triglavov kultus u Štetinu. koji predviña budućnost. kultus Triglavu i drugim idolima. ili da on prosto nije digao kakvu bilo konjsku opremu? Neznabožačka starica je izvesno skrila sedlo u bezbedan zaklon od hrišćanske pohotljivosti. ako misli na svoj život. baci kroz onaj otvor jedan srebrni novac. III. kao da želi Triglavu prineti žrtvu.). smrtnost bi velika. III. S ovakvim skepticizmom ide se vrlo daleko. da se dočepa skupocenoga idola. tako da se mogao čuti i njegov zvek. ne zna za ljudska dela. da narod vrate u paganizam. da su baltički Sloveni obožavali idole policefale (mnogoglave). on umesto žrtve. Sloveni. da ovde nemamo jednu deformaciju hrišćanske Svete Trojice. gde može staviti svoje ponude. Posle ovoga uzaludnoga pokušaja pomeranski apostol nije više na tome nastojavao. Svi će stanovnici. da se dočepa idola. nisu mogli imati hrišćansku ideju.[206] G. ona u sredini. a da se mesto njih sagrade dve crkve. da je nedavno izbegao jednu strahovitu buru. Zlatan zavoj pokrivaše mu oči i usne. opazi Triglavovo sedlo obešeno o ogradu. na otkup svojih robova. i zato hoće da mu prinese žrtvu. ili bar mislio. Najveća.uroñenički jezik. jer vlada trima kraljevinama. Diže ga i sakri. Po samom priznanju Otonovog biografa (Ebbo. ne bi li mogao dići idola. od čega je on načinjen. te da se veruje. da se u Svetovidu vidi sv. jer neće da vidi ni da pozna grehove ljudske. Tražahu samo priliku. da je zaista prineo žrtvu. da li Hermanu treba verovati. zapovedi da se neznabožački hramovi predadu ognju.

"Sagradite ovde kuću svome bogu pored kuće tevtonskoga boga.) Razore polovinu one crkve koja je bila namenjena vernima. pa napadne na hrišćanske crkve. iz straha da vas gnev njegov sve ne pomori". 1. da je još Julije Cezar podigao grad Julin. t. III. govoreći o Triglavu i Svetovidu. Ružievid . Mi smo već videli. i do povratka pobožnoga apostola Otona ostadoše u toj zabludi.Radgost .danas Wollin . II. i ko će joj odoleti? ' Vidite kako me je udario. 1.bogova ne ublaži uobičajenim žrtvama.Ruñevid jednoga sa sedam glava. podigne ruku. germ. no ona osta ukočena. (Ebbo.). Jula I Jula se spominje kod biografa Otona Bamberškog. Ne znamo šta znači ovo ime. Sveštenik uzme sekiru. kakvu ulogu igra koplje u vračanju. XII. Volin . No mi ne nalazimo nigde imena četiriglav. str.Herb. Otona. što se nas ticalo. Radigast . Ebo priča. služeći i Bogu i ñavolima. i reknu mu: "Mi smo učinili ono. Triglav se spominje još i u opisu čudesa sv. 91. (Mon. Oni poslušaše. Podstaknut ovim govorima narod zatraži svoje idole. i da se tu još obožava njegovo koplje ob memoriam eius. privezano za jedan ogroman stub u sred grada (Ebbo. Početkom leta tu se slavi velika svečanost u njegovu čast. Za vreme njegovog drugog bavljenja u Volinu. sad ti sruši i nagrdi svetilište ovoga neznabožačkoga boga" (teutonici dei). koji sam napao na njegovu svetinju '.zvaše se tako isto i Julin. da se više ne vraćaju kultusu Jule i njenoga koplja.) To beše jedno zlo božanstvo. Oton savetuje stanovnike. ali nema razloga ne staviti ga u red nezavisnih bogova. Triglav očevidno pokazuje i neke sličnosti sa Svetovidom. 26. Da ovde nije reč o jednom gradskom bogu. Herbord. Narod se začudi i pitaše se šta da radi. III. koje je imalo i jednu ženu. 16. 1. III.[207] Stoga nema osnova sumnji. prinese im žrtve. Dobiveni ili Ebo izmišljeni odgovor jeste dosta čudnovat. sedmoglav. mene. no ispred oltara ustukoše. Tada se razorači obrate idolskom svešteniku. po čijem se imenu i grad zove? Izvesno je da su stanovnici Volina obožavali koplje. Svetovid imañaše četiriglava idola. na što on zakuka: "Jaoj. a obožavanju idola. kakva je to sila ovoga nemačkoga boga. da je Triglav jedno potpuno nezavisno božanstvo. III. i poštujte i ovoga kao svoje bogove. .

Titmar. No bilo šta mu drago. oni izvode glavna predskazanja.. čija su imena urezana ispod lika. tricornis ac tres in se continens portas. Prvi od njih zove se Svarožić (Zuarasici). U ovom gradu ili na ovoj vratnici (in eadem) ima samo jedan hram vešto sagrañen od drveta. te izgledaju strašni. da je Riedigost ime nekog grada. Unutra su slike bogova kičicom rañene. Kad to svrše. koji se smatra kao najveći u celoj zemlji. da se on vara. pa ga vode da preñe lagano izmeñu dvaju za zemlju utvrñenih kopalja. Polazeći u rat njega pozdravljaju. i strašno ga je videti. i mrmolje neke nerazumljive reči (invicem clanculum mussantes)." Ovaj je grad (da rezimiram ostali navod) sa sviju strana opkoljen šumom. koje nevernici obožavaju.[210] i svi ga ovi narodi poštuju više nego sve druge. toliko ima i popova i hramova sataninih. Ako obe ove vrste vračanja dadu isti rezultat. treća vodi na more. božanstva. 66. a stoji na životinjskim rogovima. Brikner (Arch. 18) .[209] na glavi im je šlem. Ždrebijem ili pomoću konjskog gatanja oni se brižljivo izveštavaju i o najuljudnijoj žrtvi. Dvoje gradske vratnice su otvorene svakom namerniku. koji je uopšte o svemu dobro informisan (VI. i napušta svaku nameru. slažući se sa Lišem (Lisch) drži. ovaj odlomak ipak zaslužuje. No poslednjih godina osumnjičeno je njegovo biće. O ovom navodu mnogo se raspravljalo. koji ima dva duga zuba kao braniče. i stoji na rogovima raznih životinja. Tada njih nose pešaci. f. str. koju sveštenici moraju podneti bogovima.Ovaj bog je dugo zauzimao neosporno mesto u slovenskom Panteonu. onda se preduzima ono što se hoće. dok ostali narod stoji. t. krećući ih uz jedno strahovito šuštanje. i pridružuje se mišljenju Adama Bremenskog. 23) veli: "Est urbs quaedam in pago Riedirierum nomine. da ako im preti kakva duga i strašna pobuna. Koliko god srezova ima u ovom kraju. No grad o kome sada govorih.[208] Zidovi ovoga ukrašeni su spolja divno izrezanim likovima raznih bogova i boginja. a i kad se kući vraćaju sa srećnog pohoda. da bude ceo naveden. Kruse.[211] pa sravnjujući ishod ovoga vraćanja sa maločas izvučenom sudbinom. 1895. Radi čuvanja ovoga blaga ustanovljeni su naročiti sveštenici. Phil. koje je blizu.. XIV) tvrdi. pokriveni su oklopom. Da razgledamo malo i pisane spomenike. zauzima prvo mesto. Šta veli Adam Bremenski? (II. Kad se sakupe radi prinašanja žrtve idolima. oni sede. sve to izgleda vrlo fantastično. Naš zemljak (Francuz) g. i iznose se iz ovih svetilišta samo u slučaju ratnoga pohoda. U njemu ima poviše neistinitih pojedinosti: hram koji sadrži tolike teške idole. Titmar drži. Bernar istog je mišljenja u svojoj tezi: De Adamo Bremensis geographo (Paris. imena su im urezana. etc. koju stanovnici poštuju kao predmet obožavanja. da je Radigast prosto ime grada. u protivnom slučaju narod se ožalosti. slav. Ljudska krv a i krv domaćih životinja umiruje njihovo najveće besnilo". Oni od najranijih starina propovedahu još i ovu zabludu: verovahu.). koje je obožavano u gradu Retri. Ovde se čuvaju i zastave. onda zelenom travom pokriju jednoga konja. koji u imenu Radgosta gleda jedno božanstvo. i ispituju sudbinu. Njegov komentator g. i valja se po talasima. kopaju zemlju uz neki religiozni strah. njemu donose svu pljačku. tada izañe iz mora jedan vepar. ili radi umirenja njihovoga gneva. da bi doznali sumnjive stvari.

i poslužila fabrikovanju nazovi bogova obotridskih. koji komentariše Helmolda. gde nigde ne nañosmo lica. Ovom rečju metropola Adam Bremenski hoće bez sumnje da označi religiozni centar Slovena ovoga kraja. da je Radgost bio knez Obotrida. da se odreče svoje vere.gost. u slovenskoj metropoli Retri. koji življaše u Kranjskoj oko 975. a postelja od purpura. Odgovara grčkom φιλόξενος. koja su docnije postala bogovima. jer ih pohode sva ostala slovenska plemena zbog pitanja proroštva. 23) govori o jednoj borbi izmeñu slovenskih plemena Ljutića i Redarijana (Liutitses et Riaduri). Ovo se zbilo 10. Najzad libečki hroničar u XVII v. on je u protivrečnosti sa svim onim. Na planinama Beskides u Moravskoj ima jedno brdo. da Retra nije bio grad. koja je više puta preštampavana. Radagosta. on priča dalje ovo: "Beše . Gostirad. koji se čuvaju u muzeju u Najstrelicu. Da bi izmirili Titmara i Adama Bremenskog. koja se svršuju nastavkom . koji su Nemci možda zvali Rethra. Pisac dela Moravia sacra . Ima imena ljudi kao i imena mesta.[215] koji življaše u XVIII veku pretpostavlja. da su oni najplemenitiji. Helmold (I. U njemu ima jedan hram satani posvećen. koji je dopušten samo onima. koji je svoje ime dao i gradu u kome je obožavan. tvrñahu. postavši zarobljenikom. bi pozvan. što grad nosi isto ime naroda koji u njemu stanuje). a na glavi mu je i jedna tica."Od slovenskih naroda. a glavu pobodu na jedan kolac. Miklošić spominje u svojoj studiji o slovenskim imenima jednog Slovenina. koji dolaze radi prinašanja žrtve. Ovaj se epitet može dodati i jednom licu. III. koje se zove Radhost. na češkom Hostirad.i predstavlja nam Radgosta kako na prsima nosi štit sa crnom goveñom glavom. Jedan izdavač hronike sastavio je po ovome opisu i nacrtu sliku. No kad on ne htede. Kod Južnih Slovena nalaze se identična imena Miligost[214] Carum hospitium habens qui hospes carus est. već samo jedno mesto za bogomolju).Stredovski. U tom slučaju Radgost bi bio prosto bog. Ne znamo. 2) ponavlja. Radgoszcs ime jednog sela u Galiciji. odasvud je opkoljen dubokim jezerom. priča nam. pa docnije postao bogom. gde se pokazuje Radgostov idol. novembra. Malo dalje (I. koji je u isto doba i sedište idolopoklonstva (sasvim je prirodno. četiri dana hoda. čiji je knez Radigast. Reč je postala iz dve: rad i gost. što mi znamo iz slovenske mitologije. Verovatno u svojoj mašti." Najzad (ista knjiga. koja se zovu: Bydgoszcz (nemački Bromberg u Pruskoj). da ovo brdo duguje svoje ime kakvom idolu Radgostu. Siva boginja Polabljana. tada mu odseku ruke i noge. prelazi se preko jednog drvenog mosta." Botova (Botho) saksonska hronika u XV veku (sub anno 1113)[213]. pa kopira nekoliko vrsta iz Adama Bremenskog o bogu Radgostu. Radgost bog zemlje Obotrida. ili na kakvom mesnom predanju? Bilo šta mu drago. ili da pitaju proroštvo za savet. Njihov najmnogoljudniji grad jeste Retra." Malo dalje (knj. da je Redigost ili Redigast bilo slovensko ime grada. Od ovoga hrama do Hamburga ima. §. Ovaj vrlo pozni komentar malo je istinit. može se pretpostaviti. god. da vladika Jovan. i neznabošci je prineše na žrtvu bogu Radgostu. "koji usled starine svoga grada i glasovitoga hrama. 52) Adam priča. da "Prov beše bog zemlje Aldenburške (Star-Grada). U Poljskoj ima mesta. gde je Boto našao ovu grañu.[212] Njegov je idol od zlata. da je Retra prestonica Redarijana. kao i imenu mesta. i radi prinošenja godišnjih žrtava. (Po ovome izgleda. Da li se ovo osniva na prostoj sličnosti imena. Grad ima devet vratnica. 52) nam kaže. vele. koji stanuju izmeñu Labe i Odre najsilniji su Retarijani (Rhetarii). u ruci drži sekiru.

Nekada neznabošci slavljahu tu prvih dana posle letnje solsticije praznik posvećen bogu. i po jednom vrlo starom običaju.) Ovome su izvoru nekada sporili autentičnost. Maretić (Arch. XIV. t.. Danas još na taj breg dolaze u velikom broju verni iz parohije Hochwald-a. kao idol Pion. oni se tu odaju zadovoljstvu pića i igre. Jedni njihovi bogovi imaju svoje likove u hramovima. sl. i dalje. Phil.. Umesto Podaga zar se ne može reći Pogoda (vreme)? Pogoda bi bio bog ili boginja atmosferskih fenomena. Može pripadati jednom i drugom polu. veli on. Phil. koja se zove Pogoda (Arch. f.) tumači ga rečju Budigoj. Ali po svedočanstvu Wattenbach-a. t. g.). ovde je govor samo o jednom tako poznatom prazniku letnje solsticije. Rožnova i Frideka. i tako tumači ime: in expergefactione validus. slav. . f. da ima slovenskih imena. To je pastirska poslanica arhiepiskopa Adelgota iz Magdeburga. Phil. imaju vrlo različne oblike sujeverja. Po ovom malo drskom tumačenju ovo bi bio bog budnoće (života). slav. (Nju je naveo Brikner u Arch. koja počinju rečju budi. Poljski istorik Dlugoš spominje jednu boginju temperature. Ja se usuñujem predložiti jedno prostije tumačenje.[216] Pripegala Ovaj bog spominje se u jednom dokumentu od 1108. koji se zove Podaga.na tom brdu jedan hram Radhost-a (g u češkom postaje h)." Ime Podaga ne znači ništa. a druga se završavaju nastavkom goj. IV. koji bi govorili u prilog vezivanja njegovog za kakvu uspomenu na kultus Radgostov. 223. str. 170. i primećuje. Nema specijalnih razloga. Ova poslanica sadrži vrlo važan izvor za izučavanje borbe paganizma protivu germanske propagande. ne mešajući uostalom nikakvu sujevericu. da danas o tome ne može biti sumnje. X. pa čak i obližnji Slovaci iz Ugarske. Podaga Već smo naveli onu glavu iz Helmolda (I." Kao što se vidi. 83) koja nam daje vrlo interesantnih podataka o slovenskim božanstvima: "Sloveni. izgleda. f.

Neki nemački vojnik probuši zastavu jednim hicem kamena. Po ovome je izrañena čitava jedna teorija o slovenskom dualizmu. Brikner je predložio vrlo verovatno tumačenje. Hrišćanima seku glave. da se o njoj raspravlja. Pribitić. Bělobozice u Češkoj). no to su Priape i sramni Belphegor. i primiše po njegovoj zapovesti odštetu u dvanaest talanata. Prelazeći preko reke Milde. Oni su poplavili našu zemlju. Na gozbama oni se svi obreñuju jednim peharom. No neki su mislili.[219] Po postojanju ovoga boga mitografi su zaključili. 53): "Sloveni. da je postojao i jedan beo bog. podigli su se protivu nas. i urličući oko njih strašnim glasom viču: ' Radujmo se. voce.Belbog u Pomeraniji. pa ih prinose na žrtve. O njegovom kultusu tvrdi Helmold (I.[218]Zar se ovde ne bi moglo pomisliti i na glagol prepikat'' . U stvari mi ne znamo ništa o tom belom bogu. već radi proklinjanja u ime svojih bogova: dobra i zla. Crnobog (Crni bog) Ime ovoga boga lako je protumačiti: znači bog koji je crn. onoga. Sveštenici ljutićski potuže se na to caru. Pripegala predstavlja: Pribihvala. čiji se lik nalazio na zastavama. Njihovi fanatici. da njegovo biće opravdaju geografskim imenima (Belbuck . zaslužuje. sveštenici. veli. Białobože i Białobožnica u Poljskoj. rekao bih. svojim idolopoklonstvom profanisali su Hristove crkve.. Pribimir. držim. . Romult. Imena na pribi vrlo su česta kod svih Slovena: Pribigoj Pribislav. Sloveni. a zlo od rñavoga. 64) Ljutići su imali jednu boginju. jer je Hristos pobeñen. da sve što je dobro dolazi od dobroga boga. koja. pobeda je na strani pobedonosnog Pripegale '. kome pripada sva hvala i slava.[217] oni drže pred svojim hramovima pune pehare krvi. veruju. govore na njihovim gozbama: ' Naš Pripegala hoće te žrtve '.[220] Bezimena božanstva Po Titmarovoj svedodžbi (VIII. da bi se mogle čuti radosne pesme u slavu Boga. imaju jedan čudnovat običaj. umesto strašne neznabožačke huke u slavu Pripegale?" Šta znači ovo ime? G. Ime Belobog ne nalazi se ni u jednom autentičnom spomeniku. oni izgubiše jednu drugu boginju i pedeset svojih drugova. koja bejaše jako dotekla.Vladika piše: "Ovi grozni ljudi. tj.. koji se zvao Belobog. sub. I tako oni i zovu to božanstvo na svome jeziku Crnobog. koji se nalazi još i u jeziku pomeranskih Slovena? (Dict.) Zar ne bi Prepjekal moglo biti neki epitet sunca? Ja se usuñujem postaviti ovu hipotezu. Oni kažu Pripegala. uz koji izgovaraju i neke reči. Vladika poziva hrišćane na ustaški rat protivu ovih varvara.pripeći. ne radi molitve.

Jedan staroslovenski novgorodski spomenik XV veka (koji navodi Krek. koji se nalazi kod nekih slovenskih imena. Ova Siva davala je bogatstvo. Helmold (I. str. da je ime Pizamar postalo od Besomar (bes''-demon). Siva se takoñe spominje i meñu lažnim božanstvima obotridskim.[223] S druge strane on navodi jednoga boga života. na kojoj je bio lik jedne boginje. 52) navodi pored altenburškoga boga Proba. Četvrti je idol Pizamarov.[221] Što se tiče bes''-a. i u glavi (VIII. mogli bismo se zapitati: da li neznabošci nisu dali ovaj epitet jednome od svojih bogova? Crnoglav. drmati se.vidi glavu o Svetovidu). i Sivu boginju Polabljana. Tumačenje Siva sa Živa izgleda verovatnije. 384) spominje boginju divu. koji se zove Zywie. Mi malo znamo o imenima ovih ženskih božanstava.Rinvid. Nije čak ni izvesno. Boginje Razni pisani spomenici potvrñuju kultus boginjama. boginji ljudskoga života i prirode. da se poruše tri idola: Rinvid. da li treba čitati Siva. Česi su protumačili Sivu sa Živa. bog sa crnom glavom. XI). On je imao srebrne brkove. da je kod starih Poljaka našao kultus Dijanin pod imenom Dzevana. osobito Titmar u svome opisu hrama Radgostovog. Češki rečnik Kotov donosi članak o Živi. Danas se zna. Pizamar. Dlugoš (XIV v. koga gore spomenusmo. Sve su ove izmišljotine došle od Helmolda. mar je nastavak na kraju. a to je ime boginje Cerere. Živeni. koju je naneo jedan nemački vojnik njihovoj zastavi. Nju je uzeo lažni sastavljač Mater Verborum-a. Crnoglav Ova se božanstva spominju u Knytlinga Saga (izdanje u Kopenhagenu t. 64) u kojoj se Sloveni žale za uvredu. Neki rukopisi imaju i Sina (Sinna). Turupid. . Pošto je ispričala rušenje Svetovidovog idola. Rinvid je po svoj prilici istovetan sa Ruñevidom (Vid sa Rujna . i Radgosta obotridskoga boga. Turupid je možda bog ratnik (kašupski: trepoet. da je kralj Valdemar otišao u grad Korenciju (Korrenzia). Puruvid možda ima nekih veza sa Provenom (vidi glavu o Perunu). Moglo bi se reći. koje na slovenskom jeziku znači ñavola. da je on izmenio Sivu od reči aiunt. i naziva je dea frumenti. Turupid i Puruvid.)[222] tvrñaše. Maretić predstavlja. tresti se). drug sviju ratnih ekspedicija. i naredio. trepoetose są. bio je po rečima Sage bog pobede. Saga dalje priča. da je to skraćeno ime jednoga složenoga imena: Dabiživa. Puruvid.

. tu: "primas posuit sedes. te ga i zovu hozјаin''. hlevnik''. Rado posećuje parna kupala. Ako ne nañe ništa." Hroničar pesnik.Dlugoš spominje još jedno božanstvo. Svaka kuća mora imati svoj domovoj. Uzima na se razna imena po delovima kuće gde obitava. Seljak koji se seli. in primo introitu a portitare suo sic salutaretur: Vigila. Neki su hteli u njemu videti boga stada (goniti . što bi značilo pretke. jer boravi u dvorištu. danju se krije iza peći. da sela i šume baltičkih Slovena behu prepune domaćih bogova (penates). priča da je Čeh išao od šume do šume dietky své na plecú nesa (noseći svoju decu na ramenima). Verovanje u postojanje domaćih bogova potvrñeno je folkloristikom sviju slovenskih naroda. quod cum pastores illius villae. pa dodaje: "Audivi de quondam loculo in cuius summitate manus erat unum in se (ferreum) tenens circulum.. koje se zove Zizilelija (Dzidzilelya). Ovo se ime daje lako objasniti (dziecilela. noću izlazi odatle i jede jela. vestris penatibus libate libamen gratum quorum opem per mirificam hanc. Usmena ruska literatura zna za jednoga domaćega boga. koji se zove dёduška domovoj. da se osnivač češkog naroda nastanio na podnožju brega Ripa.. Hennil. da se ovo popravi i čita dědky. primas fundavit et aedes et quos in humeris secum apportarat humi sisti penates gaudebat. koje bdi nad sudbinom detinjstva. Ova je popravka samo hipoteza. Upravlja kućnom ekonomijom. ljuti se. i izjednačuje ga sa Venusom. hozјаinuško (na češkom: hospodařiček). To je duša jednog pretka. domazlukom. non semel mecum graves labores perpessi sistite gradum. naročito ako se još pre kupanja nisu molili Bogu. Domaći bogovi Helmold nam priča (I. Iriček je predložio. Priziva ga u pomoć. vigila! Sic enim rustica vocabatur lingua et de eiusdem se tueri custodia stulti autumabant. Često se nahode imena: Lada. in quo is fuerat per omnes domos has singulariter ductus. 52). jer se interesuje za štalu i konjušnice. 2).. ne voli one. boginja zime i smrti." Svojim drugovima drži jedan akademski govor: "o socii. Istu rečenicu ponavlja i malo niže (82). ona koja mazi decu). koji se noću kupaju i uznemiravaju ga. Prvi češki hroničar Kozma. poziva domovoja da ide i s njime sedi u novoj kući. 69)". koji uvek izbegava slovenska imena. koja bi bila boginja lepote. Morana. ima ga tek kad joj prvi gazda umre. Voli sva mesta gde gori kakva vatra. Zamišlja se kao starac. Titmar veli: "Domesticos colunt deos multumque sibi prodesse eosdem sperantes eis immolant (XIII. nova kuća ga nema. pretura klupe i stolove. pogrešno poznat pod imenom Dalimil. Ona pripadaju tradicionalnoj književnosti. prinosi . Zovu ga još dvorovoj. priča nam (I. i tada ga zovu banik'." Ne znamo ko bejaše taj Hennil. Ali ovih imena nema u starim spomenicima. konjušnik''. koja mu se spreme. i svoje priče uvija više-manje klasičnom terminologijom.honiti). venistis ad patriam.

koji su se pokrstili i primili hrišćanstvo. Srbi i Bugari bili su prvi meñu slovenskim narodima. da ima kakve sile nad čovekom. srednjovekovno nemačko: schrat. očevidno ñavo. Pisci XVII i XVIII veka često se na nj pozivaju i uporeñuju ga sa rimskim larom. što kod Južnih Slovena nema nigde tragova o kultusu domaćim bogovima. ta je reč germanskog porekla: st. Dziady (preci) su naročito strašne utvari. No kad im preti smrt . buožiček domaci. Malo kasnije vratićemo se na ovu reč. Rusa i Slovenaca. dido (ded). koju sam gore citirao. koji dolazi da mu ukrade seno ili živinu. Za označenje domaćega boga upotrebljava se kod Slovena deminutiv od imena bog: Buožik." O čoveku.mu žrtve. . kaže se "Wygląda jako skrzat". Često su navoñene ove Prokopijeve reči (De bello gottiico. koja su kod drugih Slovena duže ostala. Hus veli o vernima koji ne slušaju službu božiju: "Sveštenik izgovara neke reči. sličan skrzat-y kod Poljaka. U Češkoj se još zna za Skřitek. tj. Neka predanja. Zna se još i za šotek ili šetek. pa se tako isto i on boji domovoja svoga suseda. Kao što je Macenauer (Matzenauer) pokazao u svome Rečniku stranih reči u slovenskim jezicima (str.[224] U Galiciji kod Hukula (Hucules) i Bojkia (Bopci) domovoj se zove did.Vodene nimfe kod Čeha i Poljaka. Ne zna se etimologija ove reči.nije slovenskog porekla. czart. Propovednici su od skřitek napravili sinonim diabolus. na koju etimologiste još nisu ukazali. koji ima ružan izgled. Nepoznato je kod Južnih Slovena. 14. Hrvati. koji su bili u dodiru sa Nemcima. schretze (faunus daemon).[225] Porodični kućni demon zove se još Skrzat: "Bodaj cię skrzaci wzięli". Poljaka. 81). skritek u češkom . i ne veruju. Ovde mi pada na pamet jedna bliskost.neka te ñavo nosi![226] Reč szkrat u poljskom. lemures). osim kod Slovenaca. . veli: Aby te skritek vzal . Poljak u XVI v. izgleda. scratum (larvae. Kod Poljaka ga zovu domowyk ili chowonec (čuvar). I ovo ime znači star (Kott). Šotek je tako isto poznat i kod Slovenaca u Štajerskoj. Jedan narodni izraz sličan poljskoj kletvi. III. odgovara onoj našoj: "da te ñavo nosi. Ima izgled skrzat-a. ljkratek u slovenačkom. schratze.): "Sloveni nisu znali za sudbinu.Rusaljke. Već smo govorili o domaćem duhu. ako je reč čert prosta pozajmica iz germanske folkloristike. a njih prima Skřitek".Vile. da su potpuno iščezla kod ovih.ñavo? Ova je reč prodrla kod Čeha. krasnoludek (čovek odeven u crveno). koji se u Češkoj zove hospodařiček. I ja se ne bih ni malo čudio. Stari leksičari prevode tu reč sa lar domesticus. . govoraše: skryatkowie domowe vbožęta (mali kućni bog) Glava šesta Božanstva sudbine. Germansko chrat zar se ne može uporediti sa slovenskim čert. lares mali. schretel (spiritus familiaris) etc. čort' . suseda Nemaca. nemačko scrato. Domovoj ga zaštićuje. duše predaka koje traže žrtve. Ovaj je fakt utoliko značajniji. No u stvari ovi dziady pripadaju folkloru Bele Rusije.

Jedan citat iz XV veka u Miklošića (St. bilo usled rata." (Reč je o Jevrejima koji pevaju neznabožačke pesme). koji sterete sto vojsci nebeskoj. Hrvata. 416. Sojenice.bilo usled bolesti. i uči ga. "Vi koji ostavljate večnost. Jedan staroslovenski prevod Isaije. Sudički kod Čeha. sira i meda? . Rečnik) veli: "Oni se mole Perunu i Rodu i Rožanicama".[227] veli: "Pravoverni su oni koji služe Boga a ne Rožanicama". 12). oni to zbilja i urade. koji nosi datum od 1271. koja su predsedavala roñenju detinjem i upravljala životom ljudskim. Dolju (sudbina) kod Rusa. Ukratko. One odreñuju sudbinu deteta. Ako Sloveni nisu znali za sudbinu. rešavam). Suñenice. Svaki čovek ima tri dobre i tri rñave Orisnice. Rožanice i mitička bića. . god. Nalazimo: Sudnice. dopunjavaju i proširuju ovaj malopre navedeni. koja rukuje i opredeljuje živote ljudi i carstva. Sreću kod Srba. Oni obožavaju reke. III. oni se zavetuju. Bugari znaju za Urisnicu ili bolje Orisnicu. str. treća ga prati kroz ceo njegov život." Drugi pisani spomenici. a koji spremate trpezu Rožanicama. Odatle mi poznajemo i svetkovine koje su pratile roñenje. i kad se spasu. ako se spasu.fatum-y. (δαιµόνια)." Pisani spomenici i folkloristika dopuštaju nam. ako Sloveni nisu imali odreñenoga pojma o sudbini. Afanasijev je naveo (Vozrenie Slavјаn''. nudeći im hrane. Ima ih tri dobre i tri rñave. suñaje). Po jednom Čolakovljevom navodu prva Orisnica opredeljuje detetu mudrost. Slovenaca. da su svoje spasenje dugovali toj žrtvi. Ovo ime dolazi od glagola: orisam (grčki ό ρίζω. Rožanice (od reči rod-iti) ili Suñenice (od suditi. oni su znali za neka mitska lica." Afanasijev navodi još jedan slovensko-ruski odlomak iz prevoda o Isaiji (LXV. sreća. pravo kropljenja) tolikim zvezdama. i spominju Rod. oni znaju lica. druga mu daje zdravlje i lepotu. sira i meda. i na kojima se prizivaju Rod i Rožanice u korist novoroñenčeta. odreñujem. koji se pripisuju Jovanu Hrizostomu. koja pri roñenju predsedavaju. znači dakle u bugarskom jeziku: sudbina. ja ću i vas prebrojati svojim mačem. 11. dajete kropljenje (tj. koje se mogu izbrojati. slov. U Pajsijevom Zborniku takoñe se nalazi ime Rod i Rožanica. Drugi jedan spomenik. Zovu ih Roñenice. i odreñuju sudbu čovečiju. nimfe i druga božanstva. kaže ovo: "Vi koji ste me napustili. osobito hleba. da čita. Ta su lica kao i Parce i Vile uvek ženskoga pola. da učine kakvu žrtvu Gospodu (τώ Θεώ). da dopunimo i objasnimo ove reči Prokopijeve. koji je Veselovski naveo. t. koja predsedavaju roñenju. Po tvrñenju srednjovekovnih spomenika ova lica još žive u narodnom predanju. Vile . koji piju u zdravlje Rožanica.)jedan staroslovenski ruski spomenik iz XII veka poznat pod imenom Kirikova pitanja: "Da li se Roñenju i Rožanici daje hleba. ubeñeni. koji zaboravljate visinu moje svetosti. Reč Orisnica. i svima prinose žrtve i tada pomoću njih gataju. Sve ove pisane spomenike dopunjuje i folklor. veli prorok.Zlo za one veli vladika.

voditi raskalašni.) spominje u blizini Skoplja neki vilski kladež kladenac. vilny . Petrogradska Akademija beleži u svome Ruskom Rečniku ovu reč kao stranu. etc. dokazuju. Rodu i Rožanicama. vetrenjast. Saopštavam ovu hipotezu ne ulazeći u raspravu njene stvarnosti. I doista mi nalazimo i u starim pisanim spomenicima i u folkloru neka mitska lica. prema tome. no nalazi se reč Samovila u jednom spomeniku XIV veka (Miklošića Lexicon). Mokošu. da je ona bila poznata i kod svih Slovena osim baltičkih. Skorija istraživanja pak tvrde.1. Ljudima čine dobra i zla. bugarskom i slovenačkom. Jedan spomenik XV ili XVI veka (Archiv. U oblasti Hradec (Hradec) kaže se. U Trenčinskom komitatu vile se smatraju kao duše zaručnika umrlih posle veridbe. str."Oni obožavaju reke i nimfe" veli Prokopije u onom gore navedenom odlomku. . postajem lud). Ako sretnu koga čoveka. da stari oblik vile jeste v''la. To je po svoj prilici pogreška ili neznanje prepisivačevo. i osuñene su. 1. koja odgovaraju nimfama i klasičnoj starodrevnosti. što bi značilo. szaławiła. govore takoñe i o vilama. Horzu. Njihovi su tragovi nañeni u Poljskoj. da u Češkoj ima vila. osuñenih zbog svojih pogrešaka. sve to pak došlo bi od indoevropskog korena vel . osuñuje one koji obožavaju Samovile. lakouman.).besnilo. koji je reprodukcija starih rukopisa.ludost. kako su im ti ljudi činili za njihova života. izgleda.praviti ludorije. koji se nalazi u Valhol (Walhalla). Ova vrlo stara reč nalazi se već u Dalimilovoj hronici (XIV vek): vilati . da vila pripada samo Južnim Slovenima. da su bludičky ili divlje vatre duše onih koje je vila pomorila. koliko ja znam. ali oni imaju za osnovu starije redakcije. Veselovski pretpostavlja. wilowac . Ona mi se čini osobito smela. koji ima demonskih osobina. Ali nam se ne objašnjava etimologija vile. Jedan od njih navodi tu reč i u dativu: vilu.) nosi naziv: "Kako otpoče i bi stvorena Samovila.[229] A. Nema je ni u Daničićevom Rečniku srpskih starina. koje je u šumi zalutalo: "Die Vile hat ihn verfurt (vile su ga zavele). a na grčkom ήλυς znači duše pokojnika. bogovi koji su postali od reči bes). Ali on predlaže. da je nominativ vil.pohotljiv. nigde se u starim spomenicima ne javlja reč vila. odakle dolazi reč ήλύσιος. U okolini Žamberka Nemci kažu o kakvom licu. da noću lutaju. U okolini Sijeradža (Sieradz) vile su duše lepih devojaka. vilost . Prvi deo ove reči pripada korenu šal . da se približuju neznabožačkom pojmu o vili (pojmu o neznabožačkom bogu. bludni. dok ne postane samo duša.[228] Kod Bugara jedan religiozni rukopis iz XVIII veka. Šta znači reč vila? U stvari ona se čuje i upotrebljava samo u jezicima balkanskih Slovena. češki vila znači lud.propasti. i koji su renegati Hristovi. budala. uporeñuje je sa litvanskim welis. Kolar ju je našao i kod Slovaka (Spevanky I. Spomenici su uglavnom iz XIV i XV veka. što znači preci. 314) koje smo napred naveli. Mahal je naveo dva spomenika. Sve ove reči doista izgledaju. U jednom staroslovenskom prevodu ðorña Hamartola ime sirena prevedeno je sa vila. Miklošić joj ne zna etimologiju. budala. da večito lebde izmeñu neba i zemlje." Dugo se držalo. U poljskom imamo: wila . Jedna povelja cara Konstantina Asena (XIII v. i nagnaju da igra s njima. da joj se pridadu ove bugarske reči: vil''nја (potčinjen sam uticaju vile. osobito Srbima. 609. One ne mogu naći mira. Kod Srba pak. Staroslovenski ruski spomenici (sakupljeni Krekom.lud. odvuku ga u svoje kolo. narod je provodio blud sa kćerima Moabijevim. govoreći o Perunu. u srpskohrvatskom. život: vilil jest lid se dcery moabskymi. tj. str. po mom mišljenju s razlogom. 412. koji.

a tako isto i dies violae. "Ni bjele vile od gore. Spomenici koje smo gore spomenuli potvrñuju nam i kultus vilama kod neznabožaca (to su Prokopijeve nimfe) i kod Slovena još dobro neutvrñenih u hrišćanstvu. "U svilen povoj povila. te je bila: "triput ljepša od vile. "U zelen listak povila. naročito kod Južnih Slovena. Hrvata i Bugara jednako ponavlja ime vila. vile od gore." Petar je izvede. vratićemo se na njih). Ukratko. . "Od mene. Održao se po selima. "A nju je majka rodila. "Majčinim mljekom dojila. postaje ljubomorna. odevenu u sjajno svileno ruvo." To čuje vila. Usmena književnost Srba. mi jednako u ovom pitanju ostajemo u oblasti samih hipoteza. Praznici u počast mrtvih behu svetkovani s proleća. te su stari dalmatinski pesnici njome prevodili klasične nimfe. "Mene je gora rodila. kad je vide. u vreme ruža i ljubičica. okićenu "drobnim biserom" i "zlatnim brnjicama u ušima".Iz nedovoljnosti ove etimologije neki predlažu drugu čisto istorijsku. morade priznati istinu: "Mala ti fala delijo! "Ako t' je ljepša ljubovca "Od mene vile od gore. Ovo violae moglo bi se naći u reči vila." Vila. "Jutrenja rosa padala. pa viče Petru: "Izvedi tvoju ljubovcu. "Koja je ljepša od mene. Mogli bismo po narodnim pesmama opisati ceo život vile. pa je ta reč primljena čak i u književnom jeziku. rosalia. Zvahu ih dies rosae. "A mene vilu od gore.[230] Mladić Petar hvalio se gradu: "Ne ljepše ljuba od moje. (Prilikom govora o Rusaljkama.

Jedna pesma iz Crne Gore opisuje jedan takav zamak:[232] VILA ZIDA GRAD "Grad gradila b'jela vila "Ni na nebu ni na zemlji. večito mlade. "To su mi bile dadije. "No na grani od oblaka. "što su vrata od škerleta. . "Što su vrata od bisera.[231] ili kad se javlja duga. obučene u belo ili plavo. "Na njih vila sama sjedi. "Od gore vetric puvao. ne zaboravlja ga nikada. "Druga vrata od bisera "Treća vrata od škerleta. U Slavoniji pričaju. Njihova zlatna raspletena kosa talasa se niz pleća."Mene je vilu dojila. oči im sevaju kao munje. da se ona raña kad pada kiša i greje sunce. "Na grad gradi troje vrata: "Jedna vrata sva od zlata. onaj koji ga je jedanput čuo. vila se raña iz rose sa nekog crvenog glavičastog jesenjeg cveća." Sudeći po drugim srpskim spomenicima. "Što su vrata suha zlata. Na oblacima one grade fantastične dvore. One žive u oblacima. u vodi. Vila. Katkada imaju krila. da joj se iščupa jedno vlakno. "Mene je vilu šikao. Ova kosa sadrži tajnu njihovoga života. odmah umire. "Na njih vila kćer udava. glas im je vrlo sladak i prijatan. "Sama sjedi pogleduje. "Na njih vila sina ženi. Vile su predstavljene kao lepe žene. na zemlji. pa čak i u moru. koja dopusti.

Vile su katkada i pakosne. vilo. Gañaju. "A nevjesta s dva ñevera. Katkad se pretvaraju u labuda. što ti je drago". koji su pušteni. uzda joj je zmija. a katkad one ili njihovi pokreti uzdrmaju i samu zemlju. divokoza). Mnogi su ih junaci uzimali za svoje posestrime. leče bolesnike. oslepljuju one koji se usude slušati njihovo pevanje. zemlje. more." Ima i gorskih vila. Vile su vrlo snažne. sakate ih. pola su žensko.[234] . Ovo potvrñuje i ono ime Vilin kladenac. Ovi vilini sinovi odlikuju se izvanrednim pamćenjem i bistrinom. koji se usude kupati se u njihovim virovima. proizvode buru. veli Iriček. Neke od njih. One imaju proročanskoga dara. pretvarajući se u zmije. One dave mladiće. češke i poljske reči gore navedene). Poneki izvori. U dalmatinskom primorju i staroj Vojničkoj -Granici devojke stavljaju na kamenje pri ulazu u pećine: voća. kao sirene. ili ih naprave ludima. strelama ustreljuju divljač. koji nose njihova imena. "U Srednjoj Gori. Druže se i sa smrtnim ljudima."ðe se munja s gromom igra. Vile planinkinje zalaze i u pećine. One skupljaju oblake. One se bore sa junacima. "Mila sestra oba brata "A nevjesta dva ñevera. Izvesno cveće naročito njima je posvećeno. Bugari Samovilama nude krpe. ili im ostavljaju pored izvora kolače. krše lañe. ili koji gledaju kad se one kupaju. Ali njega mogu razumeti samo oni. pola riba. Igraju u oblacima ili u šumama. mogu čak i mrtve uskrsnuti. košuta. cveća. govoreći uz to: "uzmi. ali ovi su brakovi uopšte tragičnoga svršetka. One ljudima kradu decu. Jednog trenutka vila odleti i nestane je. poludeo. čuvaju od grada. Njihovo je pevanje umilno. vešajući ih o drveće. ili imaju žensko telo a noge labudove. "Mila sestra su dva brata. zove se vilovnjak (νιµφόλιπτος. Uništavaju one.[233] Isto su tako one posestrime i izvesnih omiljenih im životinja (jelena. i hrane ih medom. i strelama prostreljuju svoje neprijatelje. v. o. Bugarska Samovila jaši na divljem jelenu. ili zamutiti im vodu na izvoru gde piju. naročito su lekoviti. Još i danas im prinose žrtve. Ilije u svim atmosferskim pojavama. Vodene vile žive po rekama ili u moru. Takav čovek u koga uñe demon. svilene pojaseve. Vile jure po šumama. i nemilosrdno se svete za uvrede koje im ljudi učine. ili iz njih zahvataju vodu bez njihovog dopuštenja. Stanuju na zvezdama. da uñu u njihovo društvo. a bič guja otrovnica. One igraju ulogu Sv. koje gore spomenusmo. ili još naprotiv i svoju decu daju ljudima na čuvanje. Katkada se udaju i za smrtne. i s njima imaju decu. "Munja groma nadigrala. koji mute njihove izvore. One podižu bure na moru.

što i auto-αυτός. baca kamen od milijon oka. Onaj koji uzme jednu Samovilu ili Samodivu. koji žive po šumama. Ime juda jeste specijalno bugarsko. postane jak kao Samovila. gde se veruje. U Karaesenu (svišt. jędzi baba(koren ažu znači zmija. dzivožony. divi lidé. Može se dovesti u vezu sa persijskim korenom div. okrug) pričaju starci. niti oru to zemljište. dive žieny. . pa da bi im se temelji održali. gde Samovile ili vile igraju noću. izmeñu Ćustendila i Vranja. čije mišljenje nikad ne treba prenebreći. koje je tu vihor posejao. Da neće to biti srodno onom mitskom licu. oreade i druga slična bića imaju kakve veze sa kultusom precima? To je pitanje izvan moje kompetencije. udaju se za njih. jagoda. Sva ova lica pod raznim imenima imaju ista svojstva. voda) usled toga što vile radije pohode vode. i koju Poljaci zovu jędza. Usred jedne livade vidi se jedan krug ili polukrug trave ili drugog bilja. Onaj koji je okusi. Ona će i kroz sam odžak uteći. One kažnjavaju devojke koje se usude raditi u zabranjene dane. i ne nahodi se nigde u drugim njemu srodnim narečjima. mislim. da je kod Čeha i Poljaka veoma rasprostrto verovanje. koja je skočila i udavila se u Visli. No ova se identičnost morala proizvesti pod uticajem hrišćanskih ideja. od koje su reči postale one druge. raña krilatu decu bele kose i vatrenih očiju. pronaći polaznu tačku. Njihova omiljena zabava jeste igra. ne kose ga. Njihov izvor ima vodu čudnovatoga dejstva.demon. Jagić. tj.[235] i zove se Vilino Kolo. predložio je. da se samovila i juda prosto vežu za latinsko sibylla judae. koja reč juda vezuje za unda (tj. da li starodrevne nimfe. da se nekada na ðurñevdan prinosila žrtva. no one su uopšte opasne po ljude. Kod pokrštenih naroda ova mitska lica. traže ljudske žrtve. npr. jer je jedan svetac oslobodio zemlju od samodivv. Ona mi izgleda verovatnija od one. Kotela i Ćustendila pokazali su mi samovilsko oro ili orište. Neki imaju naročita imena.[239] Usled apsolutne sličnosti izgovora teško je ovde izmeñu čisto slovenskih elemenata. Poznato je. Ova je trava iznikla iz semena. one grade kuće. [237] srpskim korenom div-alj. kojima je ona nekada bila potčinjena. da postoje ljudi samodivi (divlji). osobito Riganina (od grčkog όρίγανον) thymus serpillum i Dictamus albus. da postoje neka divlja lica. No pitanje je. čija se uspomena nije mogla izbrisati. čupa iz korena cela drveta. Jude. nema sreće da je dugo čuva. Veselovski[240] vezuje kultus vila za kultus dušv predakv.kao i u okolini Trnova. Deve. Samodive. jędzina. Šta znači predmetak samo? Izvesno u složenom obliku ono. turskim dev . koji su sa strane došli. koje je jače od ostale trave. Seljaci ne smeju noću u nj ući. ili u društvu sa rečju samovila. čudovište)? Ja se usuñujem predložiti ovu hipotezu. Nalazi se ili samo. koje ruski folklor naziva Jaga baba. G.[238] Tako tumače tu reč u okolini Svištova. Ima li izmeñu vila i samovila istog odnošaja koji postoji izmeñu grčkih reči δρυάς i αµαδρυάς? Reč diva može biti istočnog ili slovenskog porekla. Poljske legende o mitskoj princezi Vandi. U Bugarskoj vile se zovu: Samovile. G. driade. koja do sada. nije nigde iznesena. smatrana su često kao da predstavljaju duše umrlih. Neki put vole priteći u pomoć i junacima.[236] Ni najmanje nije lako objasniti ova bugarska imena vilv." Po Iričeku neke su biljke naročito posvećene Samodivama. Takav jedan veliki krug nalazi se na granici Srbije i Bugarske. i onih. podsećaju možda na lice slično judi u Bugara.

ruzalija prešlo je u većinu slovenskih jezika.) čije je kritično oko osrednje. srpski. Ovo ime rozalija . Sv. latinske rosaria. i nije slovenskoga porekla. Milićević navodi u svojoj "Kraljevini Srbiji" (str. da se utvrdi karakter Rusaljaka kao po narodnoj etimologiji. Njihovo je ime relativno skorašnje. osobito Belorusa i kod Bugara. Svoj postanak ne dovodi. To je možda uspomena na krvave borbe koje su pratile svaki neznabožački praznik Rosalija. kao što se dugo bezrazložno tvrdilo. Veruje se. U nekim predelima njihov se kultus vezuje za kultus mrtvih. koji se. Ovo se ime nalazi prvi put kod istorika Tatiščeva (XVIII v. Sveta Sreda. Narodna pak etimologija (ruslo. reče seljak. U istočnim našim krajevima narod trojičinu nedelju zove još i Rusalna nedelja. Po Miklošiću crkva ga je osudila. Matejevaca. da su to duše devojaka umrlih pre venčanja."[242] U Bugarskoj se nahode na raznim mestima Rusalskia grobišta. Nedelja kod pravoslavnih Slovena. .Bogorodice Rusalije nema. Posle istraživanja Miklošića. ima jedna stara crkva u razvalinama. samo u Rusiji.[243] Njihovo je ime očevidno zamenilo ime vila. na brdu Metohu. kao što se zna. slovački. kao i mnogi drugi pomešao sa neznabožačkim praznikom. Mi ih nalazimo i u Bugarskoj. Gomila prazničnih imena postala su. osobito nedelje posle Duhova. Narod ih se boji. hrišćanski praznik. Beffania kod Italijana (kod Francuza je u narodnoj mašti Badnji Dan identifikovan sa malim Isusom).[241] Dolazi od grčke reči ρουσάλια. brate! . . ili ružični Uskrs. i slovenački. Na njegovo pitanje: kako se zove ova crkva. i Rusaljke bi bile postale personifikacija ovoga praznika. Sveta Petka. Ne nalazi se u starim pisanim spomenicima. u stari ruski (npr.Rusaljke U ruskom folkloru rusaljke igraju onu ulogu. Praznik Ruzalija imañaše neznabožački karakter. Njih nema. poljima i šumama. Znači Duhove. kod Rusa. iznad sela Gor. 25). Ma kog da su porekla Rusaljke igraju u ruskom folkloru znatnu ulogu. Trojica Rusalija. da u okolini Niša. od legendarnih lica. Dakle praznik Rozalija dolazi prosto od latinske reči rosa (nemački Rosentag). potok. rosalia. Npr. kao što se dugo verovalo. Veselovskog nije dopušteno u ime rusaljka tražiti kakvu slovensku etimologiju. Tomašeka. u Nestorovu Hroniku). ni od prideva rus'' (plav). ni od imenice ruslo (potok). pascha rosarum.A ono će biti sv. Kao i vile one žive po vodi. već joj treba pripisati strano poreklo. tok vode) dovela bi ih naročito u vezu sa kultusom vodama. pascarosata. seljaci mu odgovore: "Sveta Bogorodica Rusalija. No ipak su ove dve reči doprinele. koju igraju vile u Južnih Slovena.

Ovo je zaista pravi praznik Rozalije. koje smo spomenuli prilikom govora o raznim božanstvima. koja se ne mole Bogu. a takoñe i Hrišćane. Glava sedma Kultus. Dabome da su se bogovima upravljale molitve. Po Helmoldu (I. Kad se tako po običaju svrši čin prinašanja žrtve. i ako je potrebno. koja već postoji izmeñu reči modla. da bi bolje razumeo proricanje.Česi. da je legendarna princeza Teta naučila narod da obožava Oreade. Slovak zna za Vodopanenky. . One stanuju pod vodom u kristalnim dvorovima. Hamadriade. jede.[244] U Češkoj i Moravskoj zovu ih još Nemodliki (ne . sive collibus litat. U početku III knj. Posle toga sveštenik preliva žrtvu krvlju. što na češkom znači idol. 4). Driade. i glagola kao što su modliti se (moliti se) u češkom. Srbi i Lužičani znaju takoñe i za Nojade ili vodene Nimfe.Hramovi. Oni smatraju da bogovi naročito vole hrišćansku krv. U Lužici ih zovu Wodne jugfry (od nemačkog jungfrau). pije. Po već navedenom stavu Helmoldovom .[245] Mnogobrojni pisani spomenici svedoče nam i o prinašanju žrtava. 25) "skupe se ljudi i žene s decom. Poljaci. U spomenicima.moliti).Vračari. III. odvlače mladiće u vodene dubine. Jer po pričanju mnogih Slovena zli bogovi se najlakše mame krvlju. i primoravaju ih da ih uzmu za ženu. Spomenici o tome ništa direktno ne govore. . . pa se za tim veseli i igra". ili Ženy. modliti .) Sloveni prinašahu na žrtvu bogu groma volove i razne druge ponude. No dovoljno je ovde konstatovati vezu. . 14. . Još i danas se kaže: "Multi villani pel pagani. Nije naodmet urediti i ovde te pomene sintetički.ne. onda sav narod poseda za bogate stolove. hic latices. I njih zovu Bogunki (boginjice). U Poljskoj one vuku nesmotrene u vodene dubine. . i modlić sie (isto značenje) na poljskom. naišli smo na detaljne spomene i o neznabožačkom kultusu.Svete šume. Po Prokopiju (De bello gothico.Žrtvenici. Proroštva. iste lucos et arbores aut lapides adorat. ille montibus. da učestvuju u zabavama mladeži. seu ignes colit. Katkada izlaze iz svojih stanova. Kozma aluzira još i na seljake koji o Sv. Onaj ko iz uzme za ženu zove se Boginiarz. aliumquae ipsa fecit ydola surda et muta rogat et orat ut domum suam et se ipsum regant". One kažnjavaju decu. Trojicama: "offerantes libamina super fontes mactabant victimas". Češka Kozmina hronika pripoveda (I.(βοάς τε κα ιερεία άποντα).Idoli.Žrtve. i prinose svojim bogovima na žrtvu volove.Izvori. . Češki seljak danas zna za Vodni Panny. i dopuniti. ovnove.

Vasilija na onom bregu. žrtvama činjenim na godišnjim svetkovinama. a glavu nataknu na jedno koplje. ne smeju ništa ni prodati ni kupiti.) Kod baltičkih Slovena imamo sasvim ureñen kultus: sveštenike. on podiže crkvu Sv. str. govoreći o Svetovidu. Dlugoš. pogube ga. Dažboga. je li i u Rusiji bilo hramova. oni koji nad mrtvima konje klahu?" U stavu koji smo već naveli. a mesto za žrtvovanje trebišta." Ždreb padne na sina jednog Varjaga (Normana) Hrišćanina.. Po Hronici novgorodskih crkava (str. 15. ako prethodno nisu prineli bogu na žrtvu kakav predmet od vrednosti. III. ali koji se osniva izvesno na mnogo starijim tekstovima. da bi Sloveni učinili naročitu čast Svetovidu prinose mu na žrtvu svake godine po jednog Hrišćanina za to kockom izabranoga. Kad se Vladimir pokrsti. Ovo tvrñenje nalazi se u glavi VI iste knjige: "Trgovci koji dolaze na ostrvo Rujan. i to: Peruna. U glavi LXXXIII Helmold opisuje Provanov hram. i starci i idoli rekoše: "Izvucimo kockom kog mladića ili koju devojku. Tada obojica biše ubijeni. da stanovnici ostrva Rujna svake godine posle žrtve žrtvovahu bogu Svetovidu štogod od stoke. Sloveni (glava LXIX) prinašahu žrtve ne bogu već ñavolu." Meklenburškog episkopa Jovana (glava XXIII) jednom zarobe Srbi (Sorabes). i na koga ždreb padne."oni se na svojim gozbama i veseljima obreñuju jednim peharom. pri kome izgovaraju neke reči (bogoradaju). Vladimir postavi više idola na jednom uzvišenju. Po svoj prilici Dlugoš se ovde mnogo prebacio. podizani na uzdignutim mestima. Horza. i sve slovenske oblasti šalju svake godine propisane priloge za žrtve. koji činjahu žrtve rekama i jezerima. veli Helmold. 13. da sve što je dobro dolazi od boga dobra.[249] biograf podseća na pokrštenje ovoga grada. kaže nekoliko reči o hramovima. i zatvori se s njim u svojoj kući. ponude. Od Saksa Gramatika doznajemo. koje se zvahu stado (skup). Striboga. narod je tu žrtvovao ñavolima i svoje sinove i kćeri.18. Tu su im prinosili žrtve. jedini meñu poljskim analistima. Nije izvesno. na kojoj meso posvećeno bogu služaše da zadovolji proždrljivost vernih. hadžiluk. 1. gde beše Perunov idol[248] i gde knez i narod vršahu žrtveničke obrede. Oseku mu noge i ruke. Ništa ne potvrñuje da je postojala neka naročita sveštenička kasta. otac ne dade svog sina da se zakolje za žrtvu. idoli su. U životu Konstantina Muroma. a po tom pravljahu religioznu gozbu. 172) episkop Jaćim razori sve žrtvenike. ismevajući ga.. gde se vršahu običaji raznih načina prinašanja žrtve.. Helmold nam kaže. a Novgoroñani mu prinašahu žrtvu kao bogu. Hronika veli: [247] "Vladimir ode u Kijevo. izgleda. Pošto su ga." Malo dalje." U Novgorodu Dobrinja podiže Perunu idola. V. Oni okaljaše rusku zemlju tim svojim žrtvama. nisu u pohvalu bogu već kao proklinjanja. svetilište za celu okolinu. Ove se žrtve zovu trebi. a zlo od boga zla. koje. 64) veli ista hronika. taj će biti prinesen bogovima na žrtvu. prinašanje žrtve. . Istorici Otona Bamberškog pričaju o žrtvama prinašanim boga Triglavu (Ebbo. pre bih rekao. da sa svojim narodom prinese žrtve idolima. i ponude bogu Radgostu.. proveli kroz sve slovenske varoši. koji datira od XVI veka." Na drugom mestu (id.[246] govoreći. U vidu žrtve prinašane su im ljudske žrtve. i pita: "Gde su oni.

To ime postoji i danas u obliku Schkeitbar (izmeñu L'tzen-a i Zwenkau). Odatle postaje jedna bara. III. 38) Žutibor kod baltičkih Slovena je svetibor. Jelinek je u isto vreme u ovom svome delu otkrio u češkoj toponomastici izvestan broj imena. jedan čudotvoran izvor. ili docnije iz hrišćanske. Modlany. razoriti)? Da li znače mesta žrtvenika. Ovaj prosti oblik dovoljno objašnjava način. Svatépole. na koji su Nemci unakaradili slovensku toponomastiku. da li taj pojam vodi svoje poreklo iz neznabožačke vere. bili praznici praznovani u vreme Duhova. kako je knez Bretislav III uništio god. izvestan broj ostataka tog neznabožačkoga kultusa." Malo dalje (III. ut Deum in omnibus honoratum". 1. Kozma (I. 3) spominje u srezu Glomaci (danas Lomač) u Saksonskoj. gde se žrtva prinosila. ili dolaze prosto od korena treb-iti (uništavati. i moli ih. tj. zobi i žira. Svatobor. (VI. tako isto podseća i na svete izvore (super fontes mactabant). Modlanice. koji znači: da nešto treba. Zbožnice.svet). Po svedodžbi češkoga hroničara B. III. mogu vezati za religiozne pojmove: Svatb. 1) priča.[250] Jedan istorik Otona Bamberškog govori nam o nekom svetom lešničaru ili orašju. Titmar (knj. Napred sam protumačio reči koje predstavljaju ideju prinašanja žrtve. Božna. koji postojahu još u njegovo vreme.) u ovim se šumama i danas nalazi pepela i kostiju. Jelineka (Časopis Česky lid. a onaj priziva u pomoć idole." . U Titmarovo vreme Hrišćani imañahu još više poštovanja prema ovom čudotvornom izvoru. 1092. I. Boharne. po čemu se može pretpostaviti. Kad se rat približuje. da se čuvaju obožavanja drveća i izvora "alii solem alii lunam et sidera colebant. Zbožna. Nigde ne spominje i prinašanje ljudi na žrtvu. da se nešto iziskuje. u okolini Majsena. koje je sam napravio. alii flumina et ignes. kao što su npr. 4) ponude planinama ili brdima (litat). U slovenskim zemljama postoji veliki broj mesta. U svima ovim imenima dosta se nalazi religioznog pojma. no uvek nekim akademskim izrazima. Ima takoñe i svetih šuma i svetog drveća. Da li ova imena označavaju mesta starih žrtvenika. koja se. ili mesta gde se uništila. Nizebohy. str.[251] U Češkoj ime Raj (raj) znači izvestan broj šumv. no za svaki pojedinačno mogli bismo se zapitati. Aluzirajući na neznabožačke obrede. Svetice. U Češkoj propovednici govorahu još u XVII stoleću vernima. 78. 4. on veli: "Ovaj prinosi (I. izvor se napuni krvlju i pepelom. cilja na svete šume. alii montes et arbores sicut et adhuc pagani multi faciunt et plurimi etiam in hac terra nostra adorant daemonia et tantum modo christianum nomen habentes peiores sunt quam pagani. u čijim se imenima nalazi koren treb: od Trebinja u Hercegovini pa do Trebova u Češkoj i Trebovlja u Galiciji. da mu kućom upravljaju. bogovima se daje ono što oni ištu. Titmar spominje svetu šumu Žutibor (Zutibor)"ab accolis. izvor je pun pšenice. Ona je najčešće iskazana korenom treb. i uroñenici izvlače iz te pojave srećno predskazanje. Svata hora (svat . kada se razne ponude donošahu na izvore. da su u tim šumama bili žrtvenici. izgleda. na koje ćemo se kasnije vratiti. Viljeboha. da se izbliže prouči.Od čeških hroničara jedini se Kozma više zadržava na neznabožačkim obredima. istrebila šuma? Ovo pitanje iziskuje. i prireñivale pogrebne igre. Kad treba da vlada mir i izobilje u svemu. nego prema obližnjim crkvama.

držim. koje oružjem potčine (§ 36). Biograf Otona Bamberškog (Ebbo. O ubistvu maklenburškoga vladike Jovana iz religioznih razloga. Posle toga sveštenik preliva žrtvu krvlju. 59) jednu planinu koja se nalazi u pagus Silensis (u Šleziji). str. preko koga je dopušten prelaz samo onima. . glava nabodena na koplje bi ponuñena bogu Radgostu (I.[252] Ruski folklor veruje u Ljesa ili šumskoga demona. O hramu Svetovidovu." Još se mogu navesti neka Helmoldova svedočanstva: 1." Na drugom mestu (§ 38) Helmold izjavljuje. na žrtve u stoci. Ima. koji se odnose na hramove zvane continae. (vidi napred nastavak ovog navoda. kad govori o svojim neznabožačkim precima. Kad se izvrši čin žrtve. narod se preda gozbi i veselju. i zbog svoje veličine bila je predmet obožavanja od strane neznabožaca. da su prinašane žrtve i u stoci. Sudeći po istoricima baltičkih Slovena. Isto tako tu se govori i o svetim šumama. življahu u šumi. "Oni se rañahu u šumi. Prinosili su mu svake godine po jednog Hrišćanina kockom izabranoga. 18) priča nam takoñe. "U nj se ulazi preko jednog drvenog mosta. moljahu se deblu. da Rujani ne imañahu novca. Afanasijev je pronašao i ruske izraze. o kome smo već govorili. "Iz sviju slovenskih zemalja slahu se u ovaj hram propisani prilozi za žrtve. koji dolaze da prinesu žrtvu. koje je uništio vladika Gerold. Iliji ja sam već označio one spomenike. žene i deca. U glavi LXIX Hronike govori se o žrtvama u čast satane. upotrebljavahu ga za ukras i nakit svojih žena.veli seljak. koji je zatvoren sa devet vratnica. Malo dalje. 23). ona je vrlo visoka. svetom kolaču.Titmar spominje (VIII. 13). 13. živeti u šumi. moliti se drvetu kao Bogu. i prinose svojim bogovima: volove. itd". spominju se i ljudske žrtve. a tako isto i Hrišćane. neki njihovi hramovi bili bi gdegde bogato ukrašeni i dostojni naroda dosta naprednih u civilizaciji. razloga da čovek bude dosta obazriv prema prilično sumnjivim svedočanstvima. III. koji govore o kultusu hrasta kod Rusa. Proučavajući Svetovidov kultus naveli smo stavove Saksa Gramatika. ili da pitaju proroštvo za savet. "Narode. tvrde. 156 157). moljahu se stablima. (I. i sa sviju strana opkoljen jednim jezerom (I. ovnove. U glavi o Perunu i sv. U više prilika govorili smo o hramovima baltičkih bogova." 2. koji govore o kultusu drveća. 1. 6) 3. da Bog naročito miluje krvave žrtve. Jer po rečima mnogih Slovena satane se lakše daju krvlju namamiti. ili ga sipahu u riznicu svoga boga. O hramu u Retri podignutom u gradu. 52) "skupe se ljudi. a naročito bogu Triglavu. Ovi hramovi behu pozornica više-manje komplikovanih obreda. 15. podvrgnu plaćanju danka svome hramu. gde se govori o Svetovidu. sve što opljačkaju zlata i srebra. Po Helmoldu (I. da bi bolje razumeo proricanje. Tada pri gozbama oni se obreñuju jednim peharom. III." .

i ljudi oblika koji pripadaše abisinskoj rasi. koji predstavlja starca. a pod levom neke tice crnoga perja. Nad . i nevernici svuda obožavaju likove sotona. a tu se i gatanja činjahu. U Gockovu se podizahu sjajni hramovi ukrašeni kolosalnim idolima izredne veštine i tako teških. Njihovom održavanju posvećivahu stanovnici znatne količine srebra. i. vešt raspored i različne boje kamenja. kockom ili naročito gatanjem pomoću konja. i utisak koji na prisutnima proizvoñahu. I kad hoće da zaratuju. Saks Gramatik opisuje hram u Arkoni (vidi napred). koji se u njemu čuvahu. O ovom imenu već smo raspravljali. koje je tu upotrebljeno. Titmar (VI. i imañaše u sebi sva dobrodeteljna svojstva. 17) opisuje u Radgostovu hramu (možda u Retri) jedan drveni hram. Glavni je idol boga Svarožića (Zuarasici). šta o tome veli Masudi u glavi LXIV (tom. po njemu. koji nagoveštavahu budućnost. Spoljni duvarovi behu pokriveni divno izvajanim likovima bogova i boginja. veštački mehanizam namešten na vrhu grañevine. kako u ruci drži jedan štap.Glavni štetinski hram (vidi navode o Svetovidu i Triglavu) beše sagrañen izvanrednom veštinom. Narod koji se zove Ljutići . Da li su sami Sloveni gradili ove hramove? Ili su za to pozivali strane veštake? O tome nemamo spomenika. Služaše za skupljanje ljudi. noseći i svoja urezana imena. po zidovima spolja i iznutra nizahu se bareljefi. unutra behu bogovi rukom izrañeni. da ju ni kiša ni snegovi ne mogoše izmeniti. toliko ima i hramova. da se govori o slovenskim hramovima. Mnogo se hvali na tom spomeniku: arhitektura. naravno ograñujući se potpuno od njega: "Bejaše kod Slovena više svetih spomenika. Pod desnom nogom njegovom viñahu se neke vrste mravi. no on ih nije pohodio. On beše opkoljen čudotvornim izvorima. "Koliko god ima krajeva u ovim oblastima. koji stojaše na životinjskim rogovima. koji izazivaše kosture iznad njihovih grobova. čija se voda prelivaše u bojama i razlikovaše ukusom. Arapski geograf Masudi (X vek) bejaše čuo. Ukrašen je bio takoñe drvenim statuama bogova i boginja. tako da se on pokreće i treperi. kad se sunce raña. i druge tice. veli još Titmar (VI. i oni behu obojeni tako izvrsnom bojom. kao gavrani. oni doznaju: kakva se žrtva mora bogovima prineti.[256] On beše sav sagrañen od crvenih korala i zelenih smaragda. kao što sam kazao.[253] Radgostov hram u Retri bejaše drven. 18). po rečima filosofa jedan bejaše sagrañen na jednoj najvišoj planini na zemlji. dolaze u hramove. ukrašen vrlo grubim vajarstvom i živopisom.[254] ozgo su pokriveni šlemovima i obučeni u oklope. i čuvahu od nevolja sudbine pre njihovog ispunjenja. da ne bi išao da traži. "Drugi jedan hram bejaše sagradio jedan njihov kralj na Crnoj Gori (Montagne Noire). skupoceno kamenje i veštački radovi. koji predstavljahu ljude. tice. Radi čitaoca. navode najzad i glasove koji se čuše sa vrha toga hrama. da su ih jedva mogli povući nekoliko parova volova (Ebo). IV) svojih "Zlatnih Livada" ja navodim ovde ceo taj fantastičan opis.[255] "Obožavano božanstvo u ovom hramu bejaše jedan kolosalni kip. već o njima govori samo po čuvenju i po fantaziji jedne prave istočnjačke mašte. tu donose i darove posle kakvog srećnog pohoda. "Treći hram uzdizaše se na jednom grebenu opkoljenom jednim morskim rukavcem. koji je. decu.Ljutice ne priznaje posebna božanstva".

8). ñavolskim knjigama. koji življaše u davna vremena. Pod god. mrmljati. mucati. (Vidi indeks pod rečju konj. 567. čaški čarodějnik. Prvobitni smisao reči čar' (čar) nije poznat. koji rečima očarava zlo. Ebbo. kakva .[259] Ruska Nestorova Hronika priča pod g. II. junačka dela mañioničarska. Interesovanome obraćamo pažnju na moj prevod (str. Izgleda. Poreklo ovoga hrama Sloveni pripisivahu jednom svome mudracu. izdanje Holzer-ovog) Rujana. 1092. Biografi Otona Bamberškog (Herbord.sredinom uzdizaše se visok toranj. kod kojih dolažahu da ih pitaju za savet." Dokazali smo. otuda vl'snaši. Ovaj konj prelazi preko dva koplja pobodena u zemlju.. koja je ostala u sudu.[258] Opsenar se još zove čarodiec' onaj koji čini čari. Izgleda. ali dosta nejasnim izrazima. U francuskom jeziku postoji pojam crne mañije. onaj. bog Rujana. po količini tečnosti. No oni se naravno opet vratiše. str.[257] Drugi jedan kip namešten prema ovome predstavljaše devojku. da je ova etimologija istoga roda kao i ona današnjega ruskoga vrač'. Kozma pravi od legendarne princeze Ljubuše jednu proročicu (III. Neka svetilišta behu čuvena po svojim proroštvima. Ne bi li čarodjec značilo onoga koji opisuje. ni kod balkanskih Slovena. žutoga agata i kristalnoga kvarca. Ne zna se upravo. po komadima belih ili crnih drva. mañija vl'šba.). veli Helmold (I. Kod baltičkih Slovena mañioničari se ne javljaju odmah pored svešteničke kaste.) Titmar (VI. U češkom i u vendskom reč čara znaci crta. pod kojim stajaše jedan idol. crvenog rubina. 148 . u kašupskom čarecel. 24) govori dosta nejasno o proroštvima. da je kod baltičkih Slovena i onih na Labi postojala i sveštenička kasta. "Svetovid. Naprotiv njih susrećete u Češkoj i u Rusiji. donosi. 32. Dalimilova hronika označava i buljinu kao neku svetu ticu. 11. koji su vrlo brzo prešli u hrišćanstvo. kod kojih jedan sveti konj igra neku ulogu. tj. Napred smo naveli te stavove. Glava je bila od suhoga zlata. Po Saksu Gramatiku (XIV. Vračar na staroruskom zove se vl'hv''. onaj koji se služi crnim. II. czarnoksiěznik. Priening. ali nekada je izvesno značilo onoga. 1091. koja mu podnosi žrtve i mirise. II." Sveštenik predskazivaše izobilje ili sušu. ovo ime postoji samo u ruskom jeziku i izgleda da ima veze sa korenom vels. kod zapadnih Slovena i kod Rusa postoje vračari (gatari) i mañioničari. govore još. 136. U naknadu. 52). na koji konj prelazaše preko kopalja nameštenih na zemlji na izvestan način. Poneki put pred zastrašene verne istrči i iz mora po koje morsko prase.. i o gatanju peharima i kockama. tumačahu predskazanja po životinjama koje susretahu. što bi danas značilo lekar. 12. po visini kolača. čiji delovi behu načinjeni od četiri skupocena kamena: berila. crta mañioničke crte? Češki i poljski jezik zna još i za černoknjiznik. čija proricanja behu najizvesnija.[260] On tako isto predskazivaše i budućnost po načinu. Omilijar praškoga vladike (XII veka) cilja na to u više mahova. po parnim ili neparnim linijama koje su na pepelu gatalice obeležile. da nje nije bilo kod Slovena u Rusiji. pre no što bi ušli u kakvo preduzeće.). 33. poljski czarodziej.149). kako je knez Bretislav prognao iz svojih zemalja gatare i mañioničare (II.

koje narod noću peva nad mrtvima. 13. Kultus precima u Rusiji. Kozma praški. Oni su dugo govorili o stvaranju sveta.Da li i Sloveni verovahu u nj? . . qui cum morte temporali omnia putant finiri haec loquor. 12.su to gatanja peharima. II. On izvesno pokazuje. a tako isto i one skaredne scene koje prate ove pesme. item et jocos profanos quos super mortuos suos inanes cientes manes ac induti faciem lavis bacchando exercebant exterminavit. da su ovi verovali i u besmrtnost duše.). Pošto je primio posetu misionara različnih kultusa. No na Kozmu su možda uticale i hrišćanske ideje.Suprotna svedočanstva. ovako veli: "Jtem sepulturas quae fiebant in sylvis et cargpis atque scenas [261] quas ex gentili ritu faciebant in biviis et in triviis quasi ob animarum pausationem. da je kod Slovena u Češkoj postojao kultus mrtvih. . poziva češko sveštenstvo. a hvaleći svoju. da zabrani satanske pesme.Groblja. Izrazi koje on upotrebljava pripadaju crkvenom govoru. . Glava osma Život na onom svetu. došli su kudeći svaku drugu veru. i saopštava im rezultat svojih razgovora: "Grci veli. da ima i drugi jedan svet. bog Nija. 88.Način sahranjivanja." Izgleda da ovo svedočanstvo Titmarovo potvrñuje Nestorova Hronika. i koji kao nemački prelat ne voli slovenski paganizam. Titmar koji nije Slovenin. Vladimir (str. Jedanput godišnje se slavio u Pyris-y jedan praznik koji je ujedno imao i ratni i poljski karakter. koje je knez Bretislav II silom uništio svojim ediktom od 1092.) saziva svoje velikaše. franc. podsećajući na neznabožačke sujeverice.. g. pogrebne svečanosti. Opatovički[262] omilijar u XII v.Nav.." Ovaj stav koji se odnosi na neznabožačke Čehe mnogo je izmučio oštroumnost komentatora. .. Drugi jedan praznik slavljaše se u Volinu (Ebbo.Raj. prev.. priča u prvoj knjizi svoje hronike (§ 14) nekolike priče o vampirima. čak izgleda da dokazuje. jer činjahu žrtve ob animarum pausationem. i vele. . pa dodaje: "Ne muti canis obprobrio noter inlitteratis et maxime Sclavis." .

koja ja nemam načina prokontrolisati.sve se to vrlo dobro slaže. . koja. Kozma tvrdi. Očevidno Dlugoš.na znamo ništa. ukočenosti. prebivalište mrtvaca: nav ili nava. No konstrukcija rečenice. Pojam o smrti izražen je u slovenskim jezicima korenom mer (mr'). bog mrtvih nya. koje se sada slaže sa lingvističkim dokazima: "Plutonem cognominabant Nya quem inferorum deum et animarum. 121) prikupio. i izražava pojam o umoru (češki: unaviti umoran." Očevidno Dlugoš nije izmislio ovu reč Nya. Titmar pak dokazuje. činiti zlo.duše umrle nekrštene dece (u Srba isto tako). kuda se ide posle smrti. da se sve svršava sa smrću. stih 5). zadahnut je očevidno hrišćanskim verovanjima. izgleda. Pokojnici zvani navi. da kod neznabožačkih Slovena ona znači šumsko prebivalište pravednih. Nestor koji pripada istočnoj pravoslavnoj crkvi. Pojam o mestu. koji je istovetan sanskritskom i latinskom. to joj značenje još više odgovara. ili prosto o prebivalištu mrtvaca. isto bi ime postojalo i u Bugarskoj. postulabant se ab eo post mortem in meliores inferni sedes deduci. S druge strane nalazi se reč paleoslavenicolalinum. nešto kao Elisejska Polja.Stavljajući u Vladimirova usta ove reči hroničar izvesno hoće da pokaže. 400. Je li ovde doista reč o kakvom božanstvu. izražen je korenom nav. navî smislu pokojnika (Miklošić: Lexikon Dlugoš (krakovsko izdanje str. ruski n''im'' prouzrokovati jad.). može se pretpostaviti. koji je očevidno srodan korenu ny. da pomisli i na reč nava. čemu nas uče lingvistički spomenici i ono malo stavova koje imamo. dum corpora linquunt. . veli Češka Dalimilova hronika (III. Kod Rusa u Karpatima zovu se Mavki ili Navki vrste Rusaljaka. Stoga se dakle sa ovim jednim stavom može dopustiti. svedočanstva. Ova je reč očevidno starija od hrišćanstva. un'ilij. da ovlašćuju i na ovako tumačenje. Navje . . servatorem et custodem opinabantur. U odnosu prema nav. Potom Krok jde do navi. koji hoće slovensku mitologiju da navrati na klasičnu. koje je Machal (str. koje. označuje mesto. 47. koji prevodi pojam umora. ojaditi. izgleda. Nemamo apsolutno nikakvih svedočanstava neznabožačkih Slovena. Svedodžbe dvaju katoličkih velikodostojnika u ovom delikatnom pitanju apsolutno odstupaju jedna od druge. da nav u nava znači onaj drugi svet.[263] Mogao bi čovek pokušati. mora na sebe uzeti i odgovornost za izjednačenje Nua sa Plutonom.) daje nam jedno veoma dragoceno objašnjenje. koje se poljski zove nyja. Da vidimo malo. Ovaj koren daje imenicu nav. predstavljaju duše umrlih. da neznabošci činjahu žrtve za pokoj duša. u sanduk. Pored reči nav ima u slovenskim jezicima panslovenska reč raj. 188). kuda ljudi idu posle smrti.[264] Po svedočanstvima. klonuo). Kod Slovenaca se zovu Mavje. str. da neznabožački Sloveni nisu znali za "onaj svet". koja bi predstavljala pakao. Po onome što smo napred kazali (str. u smislu na-vis: Krok ode u lañu. propasti. upotreba predloga do ne izgledaju mi.

koji su danas oglašeni za apokrifne. Ibn Foslan priča.) rečeno je: "Umre Olga. nameste leš na nju. 54. Neću dugo raspravljati o reči trizna. on se tu koristio i spomenicima. Miklošić[269] piše trizna.. fr. Ruski naučnik Kotljarevski posvetio je celu jednu knjigu izučavanju pogrebnih običaja kod neznabožačkih Slovena. koja se zove mrizna. Zakopaše je. mi ga začas spalimo. a ispitivanje korena raj ništa nam pozitivnoga ne otkriva. da bi odmah otišao u raj. da se pre mogu primeniti na skandinavske Ruse. mislim. da su postojale pogrebne svečanosti "Funebres superstitiones quas eciam hodie in funebris exercet gentilitas. potvrñuje takoñe. vi zakopavate čoveka u zemlju."[267] Kadlubek. već upućujem čitaoca na francusko izdanje Nestorove Hronike: "Kad ko od Radimića umre.[266] Ono što iz svih pisanih spomenika izlazi jeste. da označi pogrebnu gozbu. XLIX. koji je i zakopa." Na ovaj se stav ne može." (izd. ipsi ingenti commessatione concelebrant. Radi uverenja o tom dovoljno je pročitati makar . (str. da se neke žene..[265] Na žalost. Arapi. davahu spaliti na istoj lomači. zatim naprave veliku lomaču. koju su Huni slavili u čast Atilinu: "Postquam talibus lamentis est defletus stravam super tumulum eius quem appellant. da stari Sloveni upražnjavahu dva načina sahranjivanja: zakopavanje i spaljivanje. po primeru hinduških žena.. str. oni slave triznu oko leša. poljski hroničar XIII v. Potom pokupe kosti i metnu ih u jedan sudić. da je prisustvovao spaljivanju jednoga Rusa. Ona beše naredila. Ortografija slovensko-ruskih tekstova koleba se izmeñu trizna i trizna. U ovoj nedoumici ja mislim. da se ova reč može vezati za koren tr'' (progutati)[270] i da reč prvobitno znači pogrebnu gozbu. Baš u vreme Atile Huni behu u dodiru sa Slovenima. Slovena i u Atilinoj vojsci. a mi. S druge strane on primenjuje na slovenske Ruse arapske spomenike. ove reči: "Vi. Tek je hrišćanstvo u njih unelo groblja. Napred smo naveli Kozmin stav o sahranjivanju "quae fiebant in silvis et in campis". To isto potvrñuje i jedno pismo vladike Otona Bamberškog. onda bi ova reč očevidno bila slična reči strava. Tako i danas još čine Vjatići." Hrišćanstvo nije uništilo kod sviju slovenskih naroda stare neznabožačke obrede u čast mrtvih. i može se misliti. koju je Jordan upotrebio. s. da su im oni i pozajmili reč strava. mnogo polagati. Neznabožački Sloveni nemañahu naročitih mesta posvećenih sahranjivanju mrtvih. da u čast nekih umrlih prireñivahu daće ili svečanosti. Bilo je. vi ste jedan glup narod. Momzenovo.[271] Ako bi se dopustilo ovo tumačenje. 258) O reči strava mnogo je raspravljano. gde ga razdiru životinje i crvi. i stavlja u usta jednoga Rusa (Slovenina ili Varjaga-Normana). i prevodi je sa pugna. i nalože vatru. koje se odnosi na baltičke Slovene: "Ne sepeliant mortuos chistianos inter paganos in silvis aut in campis. jer ona imañaše jednog sveštenika. izd.počinak mrtvih. koji izgledaju." U istoj Hronici pod god 969. naravno."[268] U starim ruskim hronikama govori se o nekoj pogrebnoj svečanosti. koji je učestvovao u toj ceremoniji. na kojoj sagorevahu ostaci njihovih muževa. koji nameste na jedan stub kraj puta. da joj se ne prireñuje trizna.No spomenici ćute. U osnovi mi vrlo malo znamo o pojmu o onom drugom svetu kod neznabožačkih Slovena. označujući ipak kao malorusku reč trizna .

unijati. No te duše nisu baš neminovno duše predaka ili dedova.). Zatim nalije jednu čašu rakije. sveti oci. dobro jelo. nego kod njihovih slovenskih roñaka. Svi sede oko stola. piće. Svi odrasliji čine to isto. sveti oci. Šejn je posvetio jedno pedeset strana izučavanju obrednih običaja u čast predaka. Rusa) to su duše umrlih roditelja. i dalje) g. Starci su još od sviju . diady (roditelji u Vel. u osnovi pravoslavni. Hodite k nama. Ono što seljak Bele Rusije zove dziady. od koga ostatak čuvaju za umrle. Obredi. da se malo prelije na sto za pretke. zapadnim oblastima (Petrograd. Šejna: Graña ga izučavanje života i jezika ruskoga naroda i sev. in 8°. Nauka. seljaci njegove pesme su Beli Rusi. u svojoj pesmi Roxolania: Quin etiam mos est morientum poscere manes Portari tepidos ad monumenta cibos Creduntur volucres vesci nidoribus umbrae. 1896. pa ispije. koje je na latinskom izneo poljski pesnik Klonović u XVI veku. Što karakteriše ove obrede jeste to. Ima svega što nam je Bog dao. ili odvoji komad. koje oni vršahu kod svojih predakv. siñite dole k nama. pa čak i dece umrlih još vrlo malih. 582. tetaka. već i ujaka. što su apsolutno neznabožački.i u prevodu Mickijevićevu pesmu Preci. U pesmi Dziady (Preci) Mickijević je izneo narodne obredne običaje uz svečanost u čast predaka. Ovaj sud metnu pored prozora (radi predaka). na kome je postavljeno jelo. mnogo manje uticaja proizvelo. tj. koju svečanost slave Beli Rusi u njegovoj rodnoj zemlji Litvaniji. U početku novembra ima jedan opšti praznik Dziady. Katkada ih vrše na četrdeset dana posle smrti pokojnikove. štampa Akad. kod kojih je hrišćanstvo. ručak. katoličkih Poljaka. predstavljeno nespremnijim sveštenstvom. Niko ne jede pre no što se odvadi po jedna kašika od svakog jela. Ovi obredi koje je pesnik posmatrao. III. Meñu dziady-ma ima ne samo dedova. i onaj koji očita molitvu. Mickijević piše na poljskom. Zatim počnu jesti i piti. vol. Čistoća u kući. Od sviju slovenskih naroda oni možda na najprimitivniji način predstavljaju stanje duše. privlače pretke. apsolutno su isti. Suština ovoga praznika jeste jedan obrok. bile su više puta pribirane i sakupljene u naročito lepoj publikaciji g. dzidy. tako. što se sve ostavlja u naročiti sud. Uveče skupe se srodnici i zvanice u kući. Uoči praznika očisti se kuća i spremi se jelo. izgovara ovu formulu: Sveti preci. mi vas pozivamo. hodite. Molimo vas. ove pesme koje je slušao a zatim protumačio u lepom poljskom stihu. U III tomu (str. Ridiculaque fide carne putantur ali. Evo vam sve što imamo. Tada domaćin zapali jednu sveću. rakija. Sve čime kuća naša izobiluje. ali neveselo.

pošto su pretke otpustili ovim rečima: Sveti preci. jesu do ovog novog verskoga reda najbolji dokaz. šuštanje lišća. Sloveni u Beloj Rusiji jesu čiste rase. oni prisluškuju najmanji šum. koji su morali sadržavati hranu. Njihovo stanje duše je još i danas ono isto njihovih neznabožačkih predaka od pre deset vekova. Svedočanstvo koje nam njihov folklor donosi zaslužuje ozbiljnu pažnju. škripu vrata. i koji su očevidno tu stavljeni bili. Kad se svrši jelo. Ovde ćutanje starih spomenika mora dopuniti folklor. da pokojnicima služe u životu na onom svetu. Ova predanja koja i danas uprkos hrišćanstva postoje kod nekih slovenskih naroda. U grobovima neznabožačkim u Češkoj nañeni su sudovi. Recite. šta vam još treba? Ili bolje. vi ste došli ovde. podižu se ispred stola. let kakvog noćnog leptira. da su njihovi preci imali pojma o onom svetu.[272] DODATAK . Idite sada svojim kućama. idite na nebo. kao da označuju prisustvo pokojnika. a opisi. No domašaj folklora je beskonačan.najneveseliji. Jeli ste i pili. dah vetra. hrišćanstvo ih je samo dotaklo. Uostalom ovde nam i arheologija dolazi u pomoć. njih je civilizacija vrlo malo dokačila. koje smo doneli. kojim se potvrñuje. Sve ove pojave čine se. za sada su dovoljni.

Svatopluk. U Rusiji se nalazi još ime Svjatoslav (Σφεωδοσλάβος) u vizantijskih hroničara). II. već u jeziku latinskom i u klasičnim uspomenama. slovenskom bogu na ostrvu Rujnu. koliko ja znam. Rusiji i Pomeraniji. koji takoñe voli da etimologiše. Malo dalje Helmold. Latinski hroničari koji izjednačavaju svet (svјаt') sa sanctus padaju u grešku sličnu onoj. jer protivu njega treba izneti dokaze. Možda prvobitno znači jak. da dokažem obratno Miklošiću i nekolikim preteranim kritičarima. Oba sastavna dela reči Svetovid jesu dakle čisto slovenska. govori o jednom gradu quae dicitur Woligast. sveta šuma. misleći. Svjatopluk u Moravskoj.vi. strogo uzev bilo i pravilno. Jagić dovodi to ime od korena vi . Izjednačujući ovo božanstvo sa Sanctus Vitus. da vit znači proročanstvo. da je ime ovoga boga postalo od čistih slovenskih elemenata. Kod njih je to jedan pravi sistem. jer ono bolje od moga tumačenja objašnjava imena: Vitograd. i o bogovima na svršetak vid.). itd. Ovom tumačenju prilazim i ja. nalazi se u velikom broju osobenih imena. npr. Adam Bremenski.. da se mome mišljenju pridruži i naslednik Miklošićev na katedri slovenske filologije na bečkom univerzitetu. u koju su pali kritički slabi Rumuni. g. Helmold i Saks Gramatik dali su se obmanuti jednom čistom i slučajnom sličnošću oblika i zvuka. Zemovid. da je on od reči do reči prepisao ovu rečenicu iz Adama Bremenskog (Descriptio insularum Aquilonis. da daje dokaze o svojoj klasičnoj spremi. koji je iz staroslovenskog prešao u njihov jezik. Gallus. Ja sam bi tako srećan." Recimo u olakšicu Helmoldovu. Češkoj. ne ni u jeziku germanskom. čvrst (nemački heilig). koji hoće reči sanctus da pripišu pridevu sfint. Vitoslav. koje obiluju slovenskim imenima u latinskih srednjovekovnih hroničara. i da u njemu ne treba gledati neku izmenu latinskoga Sanctus Vitus-a. To je običan postupak srednjovekovnih nemačkih ili uroñeničkih hroničara. Ljutevid. Hostivid.. appellatur ideo Balticus eo quod in modum baltei longo tractu per Scythicas regiones tendatur usque in Graeciam. Svetopluk. koji do sada. 27) Svatobor. Vitomir. nisu nigde sistematski ureñeni. Oni najčešće gledaju. "apud urbaniores (pismenih) vocatur Julia Augusta propter urbis conditorem Julium Caesarem? Julije Cezar osnovalac jednoga .Svetovid (Svantovid) i Sveti Vid[273] U glavi u kojoj smo napred govorili o Svetovidu.[274] Samo umesto da se složi sa mnom. Od prvog paragrafa njegove Chronica Slavorum mi hvatamo na delu njegove arheološke fantazije. kad god bi hteli objasniti neka slovenska imena. g. Jagić. što bi. ja sam se trudio. boriti se. U Poljskoj Svatobor ime čoveka (op. š 10. Reč je o Baltičkom moru: "Sinus huius maris. protivno Helmoldu i Saksu Gramatiku. Stoga bih ja u ovoj reči o Svetovidu protivu (Sanctus Vitus) svetog Vida hteo prikupiti nekoliko primera. Jer to je tumačenje prosto osnovano na jednoj od onih fantastičnih etimologija. Da počnemo od Helmolda. vezuje u zagradi ime Vinula (Vinules) slovenskog naroda sa Vandalima. V. da im nañu smisao ne u jeziku kome oni pripadaju. Koren svјаt' znači svet.

raspaljen ljubavlju prema mučeniku (Hristu) pokušava oboriti taj stub. id est mediam regionis nuncupabant eam vel a quadani virgine sic dicta. da treba tražiti drugo tumačenje. (Gesindstube. Mons Silentii! Istorik Otona Bamberškog. kao što je Sanctus Vitus dao ime slovenskom božanstvu. continae igitur aedificia fastigata. Sveštenik Bernhard.grada na obali Baltičkoga mora . Titmar u dva maha navodi jedan Mons Silensis. poljski: miedzi. Kad se Ebo nije ustezao od neverovatnosti ovakvih izmišljotina. kašupski meize." Ovo tumačenje vredi isto onoliko koliko i Herbordovo. te zato predlaže u primedbi jedno tumačenje izvučeno iz poljskog jezika: "Polonis est koncizna finis. borovina)." Prvi deo odgovora je potpuno ispravan. No Nemac po narodnoj etimologiji prenosi bor u burg. Ebo. bori.[275] Njemu postavlja jedan njegov zamišljeni sagovornik ovo pitanje: Quare illa templa vocabant continas?" On odgovara: "Sclavica lingua in plerisque vocibus latinitatem attingit. Ovo je osobito interesantno za dosta siromašan rečnik jezika baltičkih Slovena. da to poreklo dovede u plemenitiju vizu tek on reč merse vezuje za boga Mars-a. već radije izaziva ime jedne legendarne devojke. 2. 2998). To je čisto slovenska etimologija: mezi bora (češki mezi." Titmar slučajno nailazi na pravu etimologiju. Perc je to vrlo dobro primetio. u bugarskom k'šta. Kott. koji je podignut u čast tog rimskog junaka. da zna poreklo svoga episkopskoga grada i etimologiju njegovoga imena. da se tu čuva (još od njegovog vremena) njegovo koplje prikovano za jedan stub. 698. Herbord istorik Otona Bamberškog opisuje u gradu Štetinu neznabožačke hramove zvane contmae. drugi čista mašta. treba li se onda čuditi. G. no neće da je prizna. koje je jedino sugerirala jednozvučnost imena Julius i Julin. dovodeći u vezu reč contina sa staroslovenskim kat' (k''t') k''šta. izgovaraj Chlonzek na poljskom).) Reč contina ima dakle isti smisao kao i reč hram. da li zato. i češkom koutina.[277] Ni Sveta Stolica (papska) ne tumači ništa bolje od prelata. Krek je bolje pogodio. u kome se može poznati ime Šlezije (Silezije Szlązek. str. meñu.[276] Merzeburški vladika Titmar imao je sve vrste dobrih razloga. ili prosto što je želeo. što su . II. Ovaj Mons Silensis postaje u jednoj buli Evgenija II (apud Jaffe. Posteri autem mese. koja i danas postoji u srpskom jeziku kao kuća. Supplément. "Et quia tunc fuit haec apta bellis et in omnibus semper triumphalis antiquo Marti signata est nomine.to je toliko isto. et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocabant. što nikada nije slušao o slovenskom poreklu svoga episkopskoga grada. Titmar. panslovenska reč. priča ozbiljno[278]da je grad Julin (drukčije zvan Volin) na obali Baltičkoga mora podigao Julije Cezar.

Ovo isto ime Srbi. a ime Dalmacija sa dala mat (dedit mater).prag. jer žive rasejano. koji su hteli da ga dovedu u vezu sa imenom Sanctus Vitus . Smatra se.105 ove knjige. s pogledom na rñave njihove strasti. i dalje)."[279] Ova fantastična etimologija nije dovoljna arhiñakonu Tomi. pored sveg usiljavanja i Helmolda i Saksa Gramatika. 14. 104 . pozajmljeni su iz nemačkoga časopisa Archiv fur Anthropologie (Brunswik. Etimologija igra tako isto svoju ulogu i u češko-latinskoj Kozminoj hronici (XI v. (De bello gothico. da ova ploča pripada grobu nekoga kaluñera. da Srbi duguju svoje latinsko ime ropstvu u kome se nalaze. predstavlja nadgrobnu ploču u crkvi u Berlinu. knj. na ostrvu Rujnu.) asimilira slovensko ime Hrvata (Croates) sa imenom starih Curites ili Corybantes: "Haec regio antiquitus vocabatur Curetia et populi qui nunc dicuntur Chroati dicebantur Curetes vel Coribantes.[281] Isti je pojav i u poljskim hronikama. Snimak 1. str. Zovu ih Sporima. Tako Boguhvalova hronika[282] objašnjava ime Panonija poljskom rečju pan gospodar. sine jugo Dei.) "Σπόρους γαρ τς παλαίον εκοάλουν ότι δί σποράδην. Ovi koje sam naveo dovoljno pokazuju kakvu ulogu igraju u prvobitnim hronikama: analogija zvukova. . XI.Helmold i Saks Gramatik primili sto puta verovatniju sličnost i bliskost izmeñu Svetovida i Svetog Vida (Svantovitus i Sanctus Vitus)? Da preñemo na Južne Slovene. narodna etimologija i prosta igra reči (kalambur). Vidom. da je za vreme hrišćanske periode rog bio zamenjen krstom.Svetovid zaista autentično ime jednoga slovenskoga boga.sv. Može se pretpostavljati. Istorik slovenske crkve u Saloni u Dalmaciji. i dalje.) i u stihovnoj Dalimilovoj hronici. Iz njih se izvesno može zaključiti. protumačen je na str." Pisac Chronica Slavorum Arnold (XIII v. jer je grad podignut na mestu. t. da protumači ime Curètes: "Dicebantur vero Curetes quasi currentes et instabiles. "[280] Naravno Arnold ne sumnja ni jedan časak. gde neki drvodelja i njegov sin pravljahu prag. pa ne može da ne pravi igru reči o latinskom obliku tog imena: "Jn medio nemoris cuius habitatores Servi dicuntur filii Belial. koja je postala iz one prve. Te i on oseća potrebu. quia per montes et silvas oberrantes agrestem vitam ducebant. Snimak 3. οίµαι διεσκηνηµένοι τιν χώραν οικούσι. Snimci kipova Snimci koje ovde prilažemo. sporadično". Oni idu uz članak Weigel-a. Obe dovode ime Prag Praha od prah . Snimak 2. da lik sa nje odgovara liku sa snimka 1. nije ni Prokopu Cezarejcu donelo više sreće. illecebris carnis et gulae dediti et secundum nomen suum immunditiis omnibus servientes. 105. Svantovitus . da je ime Zvantovitus. Ne bi bilo teško navesti bezbroj ovakvih primera. pod grčkim oblikom Σπόροι. Izgleda.) nailazi uzgred na ime Srba oko Dunava.. objasnili smo na str. arhiñakon Toma (XIII v. III. 45.

Pruskoj). i 21. od kamena. nañeni u okolini Bamberga. istočnu Bavarsku zauzimali su nekada Sloveni. Snimci 10.Nalazi se u danciškom muzeju. predstavlja jednoga grubog skiciranog konja i konjanika. Snimak 7. Snimak 20. (Originali se čuvaju u bamberškom liceju).Nalazi se u danciškom muzeju. Na levoj strani ovoga kamena je čovek grube izrade. Snimak 8. služila je kao meña izmeñu sela Rosenberg-a i Grossninkau (u zapadn. Neki od njih imaju izvesne pojedinosti. Snimak 6. su od ćilibara nañeni u Schwarzort-y . oblast Brandeburga). Vrlo rñavo je pečena.[283] . koje smo i u hronikama našli. Vajgel izgleda vrlo verovatno. Snimak 5. i 15. statua od surog granita. koja je služila kao meña izmeñu sela Rosenverg-a i Rosenau (u zapadnoj Pruskoj). . Pruska). nañen u Kleinzastrow. Ništa tačno ne dokazuje. nañen je u Rhinow-y. . Snimak 23. Rog za piće je možda bio okačen o vrat. a danas je taj deo uništen. Pruskoj). i 17. koje se slažu sa opisima. Snimci 16. Snimci 12. veliki komad suroga granita. Nalazi se u danciškom muzeju. . Nañen u Thorn-u (istočna Pruska).Snimak 4. od bronze je.Nalazi se u etnografskom muzeju u Berlinu.Nalazi se u etnografskom muzeju u Berlinu. Lice i naličje jednog kamenog lika.Nalazi se u danciškom muzeju. predstavlja istu statuu gledanu sa strane. služila je kao granica izmeñu sela Goldan i Heinrichau (u zapadn. statua od surog granita. koja od nezapamćenih vremena služaše kao granični kamen izmeñu sela Mosgau Grossherzogwalde (okrug Rosenberg. . i 11. Friesack (okrug Ruppin. od bronze je. je statua od sivog granita. da su ovi snimci slovenskoga porekla. Snimak 19. jeste jedna statua od crvenoga granita. predstavlja ženu.(zapad. Ipak ono što o njima kaže g. . na suprotnoj strani vidi se čovek koji drži jedan rog. . Snimak 22. je od ilovače. i 13. okrug Havelland (Brandeburg). istočna Pruska). od kamena. Nañena je u selu Gross-lesen-y u okrugu Rosenberg (u zapadnoj Pruskoj). nañen 1859. Snimci 14. u okolini Bamberga u Bavarskoj. Snimak 18. okrug Greifswald (Pomeranija).Sev. nañeni u okolini Bamberga. je od drveta iz Alt. Nalaze se u danciškom muzeju. Danas se ova statua čuva u danciškom muzeju. . Snimak 9.Nalazi se u danciškom muzeju.

Bjenenberg navodi jedno isto tako otkriće u okolini Hradeca. . da se redom pribeleže sva otkrića učinjena o predmetima. i dalje) članak g. koje mene interesuje. koje. 1779 . pripadaju slovenskoj periodi. 1896. Češki časopis Pambtky Archeologicke objavio je u 1880. koje su bile razbijene. koji izgledaju.) i A. Iste ove spomenike proučavali su: Vajgel (Weigel: Archiv f. veli.1785). 1. ali nekada. da su u grobovima u Stanoviću (Stanovice) u okrugu Ohlau u Šleziji našli zwei Göolzenbilder (idola). po tradiciji. str. ibid.(Koenigratz. Bjenenberg (Bijenenberg) u svome delu: Versuch uber einige merkwurdige Alterthumer in Königreich Boehmen . str. 167. str. 1894. str 58. Slike 12.) otkriće u grobovima u Naklu blizu Olomuca dveju kamenih statua sa vrlo velikim glavama. Hartman i Kehler (Hartmann. Bečke Mitteilungen der Central-Comission (1890. idol. blizu Olomuca u Moraviji. Jednu od njih odavno je opisao Bolelucki (Rosa Bohemica.Neke primedbe o slovenskim idolima Ništa ne dokazuje. jednu nedavno oborenu kamenu statuu ženskoga tipa (kamenne baby). 1889. 226.) čiji je opis ponovo izdan u Časopis českého Museum. bio je tu umesto krsta. da se mogu pripisati kultusu neznabožačkih Slovena. g. Nañene su u Češkoj kamene statue ženskoga tipa. izgleda.Prag.29. (str. D-ra Niderle-a. na kome danas stoji krst. spominje u Kvilicu.). jedan kameni pijedestal. III. Trebalo bi. Moravski arheolog Dr Vankel izneo je u Časopis Olomouckecho Musea (Ollmutz. str.) spominju u Kokoru. meñu kojima bi bili i dvanaest domaćih bogova (lares). koji najbolje poznaje preistorijsku arheologiju Češke.XVIII veka. U istom časopisu t. označuje u okolini Jaromera otkriće nekih predmeta iz bronzanoga doba. a ne znam mu ni autora). 1836. Na žalost. Antropologie. 1891. Delo koje se zove Schlesiens Vorzeit (koje ne znam. 338. Zap (Zap) je opisao i reprodukovao tri bronzana idola. blizu Rakovnika u Češkoj. od kojih je jedan nañen u Bihlovu u Moravskoj. drugi u Hrudimu u Češkoj. Da li su oni slovenskoga porekla? Ne mogu o tom ništa reći. god. 1868. 417. da nije obratio osobitu pažnju na moje pitanje. On mi je dao ovo nekoliko svojih objašnjenja. ali izjavljuje. treći pripada kolegiji Clementinum-a u Pragu. Smolika: O arheološkim otkrićima učinjenim i Češkoj od XVI . da sve ove napred iznesene slike zaista predstavljaju kakva božanstva. Naravno. ne zna se. Kalina u svome delu Boehmens heidnische Opferpldtze . Koechler. ovaj posao do danas nije ni pokušavan. 27 . šta je bilo sa njima. i 2. jesu možda prosti nadgrobni spomenici. Ja sam o tome pitao g.

pravljena su uporeñenja i pojavila su se tumačenja strukturalista. Šijaković Varijacije na temu: slovenski mit Knjiga Luja Ležea "Slovenska mitologija" pojavila se u nas pre osamdeset godina. nasum. posebno je značajna za naše zajedništvo ne samo na ovim prostorima. M. nadamo se da će ona još više podstaknuti naše mlañe naučnike. i zasniva dobrim delom na mitskim predstavama. Utero praegrandi tumet illius saxum quasi parturiens foetum. upuste u ovu pustolovinu istraživanja naše drevnosti. Roñen je u Tuluzi 1843. godine. i on je svojim brojnim studijama i knjigama upoznavao evropsku javnost sa slovenskim nasleñem i tradicijama. tako i folklora koji se. Toporova. V. Jednom reči. izvršena su nova ispitivanja. i razlog što se ona opet pojavljuje. Ivanova. vel quocunque ferro sculpsit.. A. A summo. i ne samo knjige. na njega je presudan uticaj izvršio Jozef Vaclav Frič (1829-1889). Uprkos svemu. pored ostalog. Miodrag B. truncum et acephalum ad instar cylindri truncum potius quam statuam repraesentans.. Lotmana i drugih. J. Uspenskog. cuius cumque bubulci manus supercilia. nesumnjivo. pod uticajem Čodckoa (Chodzko) počeo da izučava poljski jezik i književnost. obrednim ritualima i heroiziranim dogañajima." Obližnji seljaci zvahu ovu statuu Jelisaveta. Pisac ove knjige. pojavile su se brojne knjige u kojima je reč o mitološkom supstratu starih Slovena. Meñutim. dok je francuski original izišao samo tri godine ranije. quo pectus ob humeris descendit. mammas etiam mulicbres adjecit. a potom je.V. već kritički napisi i veće ili manje studije o pojedinim problemima i izvorima. značajna kako za upoznavanje mentaliteta i karakterologije slovenskih naroda. I to je nesumnjivo. koji evo već vekovima istrajavaju na istorijskoj vetrometini. B. knjiga Luja Ležea ostaje i danas kao ozbiljan pokušaj da se sistematski i sveobuhvatno razmotri slovenski panteon. tačnije . baltijske i opšteindoevropske tekstove. . studirao je na liceju "Luja Velikog". V. bio je francuski slavist.1904.. koga sačinjavaju brojna pozitivna i negativna božanstva. koji su podrobnije osvetlili praslovenske. češki književnik koji je. Luj Leže. koja je. N. oculos. os et mentum clavo. već uopšte meñu slovenskim narodima.To beše: "rude quoddam saxum. sem toga. zapravo. da se. a ništa manje i istoričare.. otada pa do danas nauka je došla do novih saznanja iz ove oblasti. pa se čini da je šteta što još koju njegovu knjigu nismo imali u prevodu na naš jezik. poput ruskih strukturalista . polubožanstva i mitska bića. u prvom redu antropologe i etnologe. a žene u blagoslovenom stanju iñahu joj na poklonjenje. Razume se. 1901.

slovenski izvori su verodostojni i autentični. poljske i srpskohrvatske književnosti u Žersonovom institutu. "Kosovska bitka i propast srpskog carstva". a već iduće godine putuje u Rusiju. slovenska božanstva figuriraju u delima starijih slovenskih autora i hroničara. mnoge od njih podvrgavajući analizi i kritički ih utkivajući u ovaj materijal koji je često veliki izazov da se zastrani i odstupi od materijalnih činjenica. tako da se već kod Nestora pojavljuje tzv. Naime. koristio i slovenske i strane izvore. budući da je. slovensko dvojeverje. tako da se etimologija mnogih imena nalazi u geografskim. Stoga je i prvi Ležeov rad bio posvećen proučavanju češke literature. "Stare slovenske civilizacije". koji u svojoj knjizi "O Germaniji" pominje naše pretke i daje zanimljive podatke o njima. dakako. Za vreme Pariske komune L. ravnopravno piše o paganima i hrišćanima. itd. Značajan je takoñe i Ipaćevski rukopis. negde sredinom X veka. Ovom spisku treba. i to znalački i pedantno. na kome je on dugo radio. botaničkim i drugim nazivima. u nastojanju da rekonstruiše slovenski panteon i da ga ponudi u jednoj prihvatljivoj formi. Što se tiče čeških izvora. Leže ga je upoznao i s njim se sprijateljio. Leže boravi u Pragu i ureñuje francuski list "Journal". živeo. prisustvujući. godine. Očigledno je. slovenska mitologija se može graditi na osnovu slovenskih izvora. zalažući se da približi naše kulture svojim slušaocima. ali i stranih hronika u kojima se pominju Sloveni i njihovi običaji i verovanja. što se može i iz same knjige zaključiti. gde se već pominju bogovi drevnog slovenskog verovanja. otkrivanju spomenika pesniku Puškinu. čije bi nas navoñenje daleko odvelo. koja opisuje. i uputio ga na studije čeških starina. kao i Novgorodska hronika. što je on veoma znalački i kompetentno obavljao.posle revolucije protiv Mañara iz 1840. Pri tom je. pa je tako bio pozvan na svečano otvaranje zagrebačke Akademije nauka i tom prilikom je prvi put kontaktirao sa našim narodima. u skaskama i legendama. oni su malobrojni i odatle bi najpre trebalo pomenuti hroniku Kozime iz Praga (Kosimus Pragensis). kao što nam je poznato."Preobraćanje Slovena u hrišćanstvo" (La conversion des Slaves au Christianisme) i "Hronika kaluñera Nestora" (La Chronique du moine Nestor). Stoga ćemo ukazati samo na neke značajnije: "Narodne slovenske priče" (1880). J. koji su kasnijeg porekla. Prilikom boravka J. "Herojske pesme i narodne balade Čeha" (1866). Umro je 1923. zatim "Slovo o polku Igorovu". naravno. posetio i naše južne krajeve. što počinje još od Tacita. čak i sam bog Perun. Naravno. što mu je otvorilo put za Kolež de Frans i omogućilo ozbiljnije bavljenje naukom. čiji je naslov "Fontes rerum . u Parizu. "Slovenski narod u XIX veku" (1882). uništavanje drevnih svetilišta i kultova. oni počinju sa Nestorovom hronikom. posle čega su mu se otvorile široke naučne perspektive. kao predstavnik Francuske. kao izgnanik i revolucionar. ali su prisutna i u folklornoj grañi. godine. budući da on. Knjiga "Slovenska mitologija" je po svom sadržaju svakako najzanimljivije i kompleksno Ležeovo delo. tako da su posle toga usledile brojne studije. posle Zagreba. pored ostalog. proučavajući brojne izvore koji su mu bili pristupačni. gde je i upoznao Ležea. iste godine postaje profesor češke. Štrosmajera u Parizu za vreme izložbe 1867. gde se govori o Svarogu i Dažbogu. L. dodati i Ležeovo delo "Slovenska mitologija". posle toga postaje nastavnik u Školi za žive istočne jezike ((Ecoles des langues vivantes orientales). Ovaj boravak mu je omogućio da privede kraju svoja dva doktorska rada . jer su nastali onda kada su Sloveni bili već van svoje prapostojbine.

Hanuš. Već smo pomenuli da je o Slovenima pisao još Tacit. naročito u vreme romantizma. najpre. U tom smislu od posebnog je značaja rad Natka Nodila "Stara vjera Srba i Hrvata". običaje i rituale. mada ne bi bilo na odmet napraviti za naše prilike kompletnu bibliografiju napisa i studija o slovenskoj mitologiji. Meñutim. izvori južnoslovenskih naroda.Tome Maretića i Vatroslava Jagića. dakle četiri veka posle paganskih tradicija. Meñu tim hroničarima posebno mesto zauzima Adam Bremenski. Nažalost. gde su bila svetilišta u čast "demona". godine u deset knjiga "Rada" Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti. mnogi su se latili posla da obrañuju pojedine probleme: slovenskim starinama se zanimao. ipak je u opisivanju Slovena govorio i o njihovim starim verovanjima. do 1890. a što se etimološki vezuje za slovensko gostoprimstvo. štampan od 1885. dok su poljski nepouzdani. Ništa manje nisu značajni i radovi ostalih slavista i istraživača starina . Dodajmo ovome i to da se i meñu mlañim kadrovima već pokazuju rezultati. zatim Milana Budimira. jer je pisac u njoj izložio sve paganske praznike starih Slovena. M. nazivajući ih Antima. i dr. Slobodana Zečevića. zalagao za rehabilitaciju narodnog stvaralaštva. Što se tiče stranih izvora. Kasniji hroničari pišu o ovim nepokrštenim "divljacima" katkada sa prezrenjem. tako da je literatura o slovenskoj mitologiji polako rasla nalazila su se rešenja. J. S. Sime Trojanovića. ipak nam pružaju značajne podatke na osnovu kojih možemo polako da rekonstruišemo mnoga božanstva i verovanja. kao što znamo. Naši izvori. otrgla je smrt i zaustavila njegov dalji rad. ali od izuzetnog značaja je I. ovom prilikom treba istaći i doprinose ruskih i ostalih naučnika u ovoj oblasti. malo kasnije se javio i Afanasijev sa svojim delima. a u novije vreme Veselina Čajkanovića. koji je živeo u XI veku. a Dlugoševo (Longinus) delo "Historia Poloniae" potiče iz XV veka. čiji je naslov "Magistri Adami Bremensis Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum". i oni su brojni. čiji doprinos takoñe treba imati u vidu. posebno Radigosta. nije želeo da govori o paganima. koji je bio . dosta su bogati i očuvani su u narodnoj tradiciji posle dolaska Slovena na tle Balkanskog poluostrva. katkada toplo i blagonaklono. čija je knjiga "Bajeslovni kalendar" (Prag. . koja je podstakla i Dubrovskog da pristupi proučavanju pogrebnih običaja starih Slovena i da napiše prvu gramatiku staroslovenskog jezika. te se stoga možemo osloniti najviše na folklornu grañu. budući da je ovim imenom nazivao slovenska božanstva. ali u svakom slučaju tu i tamo proviri koji zanimljivi podatak koji inauguriše nova saznanja i otkrića. koji se. i pored toga što su katkada nepouzdani. J. Tihomira ðorñevića. kanonik Bremenske katedrale. Kajserova .po njemu . a pre kratkog vremena izdat je u posebnoj knjizi u splitskoj izdavačkoj kući "Logos". P. pa Henrika Barića. o toj tradiciji pisali su mnogi naši naučnici. Filipovića. Spisak bi odista bio veliki."Slovenska i ruska mitologija" (drugo izdanje 1810). čija istraživanja naših starih običaja i verovanja zaslužuju posebnu pažnju. pošto su Poljaci primili hrišćanstvo još u X veku.na vrhu slovenskog Olimpa. on piše o gradu Retre. 1860) privukla naročitu pažnju. i pored toga što u svojoj hronici.bohemicarum". Šafarik. Od objavljivanja knjige A. pisca zapažene knjige "Mitska bića srpskih predanja". otkrivajući mnoge zaboravljene spomenike slovenskih kultura.

i . pošto i on pominje slovenska paganska božanstva. 1982).pomažu nam da doñemo do brojnih podataka. V. pominje i Svarožića. jer se u njemu. budući da je u hroniku uneo njemu savremena preplitanja. Sem toga.sve do 1172. što je. Naravno. koji su svojim radovima ovaj problem primetno pomerili napred i uspeli da bace nove svetlosti na veze slovenskog mitskog sveta sa mitskim predstavama ostalih indoevropskih naroda. Nije zanemarljivo. a naročito Prokopija Cezarejca. njegova hronika obrañuje period od osmog veka . N. pored Radgosta. N. uprkos tome što su mnogi smatrali da je to terra incognita. njih takoñe treba imati u vidu pri konstruisanju slovenske mitologije. pružaju podaci o slovenskim kultovima i božanstvima. i delo Herborda. Helmold se zalagao za nemačke feudalce i hrišćanstvo. I pored toga što u ovoj hronici ima dosta netačnosti. utoliko pre što je naša Akademija nauka objavila nekoliko knjiga "Vizantijskih izvora za istoriju naroda Jugoslavije". V. koje nam otkriva i potvrñuje pojedina imena slovenskog panteona. 1974). značajno mesto zauzima Helmoldovo delo "Slovenska hronika". Ostali vizantijski izvori nisu naročito značajni. dokaz da su Sloveni verovanje u vile poneli još iz pradomovine. kako bi ovaj zanimljiv materijal bio što pristupačniji našoj najširoj publici. A. Helmold je roñen početkom XII veka. Treba pomenuti i delo "Vita Otonis" (XII vek). Stoga se Helmoldova hronika može smatrati značajnim izvorom za slovensku mitologiju. Toporov: "Issledovaniја v oblasti slavјаnskih drevnostej (Moskva. godine. tako da njegovi iskazi često nisu objektivni i ne pružaju pravu svetlost. Ivanov i V. N. Posle Helmolda dolazi hroničar Titmar. 1978). dosta obilan i obiman. naročito posle najnovijih otkrića ruskih strukturalista. ali . U tom smislu od posebnog su značaja knjige: V. Veleckaja: "Јаziičeskaја simvolika slavјаnskih arhaičeskih ritualov " (Moskva. koga poredi sa rimskim bogom Marsom. on govori i o pojedinim gradovima i svetilištima u njima. bilo bi poželjno da se objave isto tako i izvori iz hronika ostalih evropskih hroničara i istoričara. ona nam ipak osvetljava mnoge likove slovenskog panteona. zatim B. Što se tiče vizantijskih izvora. tako da nam pruža uvid i u istoriju Slovena. tako da su u njima zatupljeni svi vizantijski autori koji su govorili. koji. Nemac i hrišćanin. zatim radove E. u prvom redu Žerovita (Gerovit). Za sagledavanje ovih problema takoñe je značajno i delo Saksa Gramatika "Gesta Danorum". a jedino je pouzdano da je bio Nemac. (Moskva. naravno. Pomeranceve. ali mesto roñenja nije utvrñeno. koji u svom delu "De Bello Gothico" (O Gotskom ratu) govori o Slovenima i njihovom verovanju u vrhovnog boga gromovnika i u rečne nimfe. 1110 i 1117. mada i njih treba koristiti. Uspinskij: "Filologičeskie raziskaniја v oblasti slavјаnskih drevnostej". dodajući pritom da je svako slovensko pleme imalo i svoja božanstva.i kao takvi . u njemu govori o pokrštavanju Slovena i pritom pominje i paganske bogove. najpre onima koje zanimaju problemi slovenskih starina. Kao što se vidi. jer je materijal. koje je napisao monah Ebo iz Bamberga negde 1151 ili 1152 godine.Posle Adama Bremenskog. izmeñu. dakle. koji je pisao pod uticajem Biblije i predhodnika Adama Bremenskog. savestan mitolog koji želi da komponuje slovensku mitologiju imao bi odakle da počne. što znači da je dogañaje opisivao ili po pričanju ili kao očevidac. drugog Otonovog biografa. o Slovenima ili ih pominjali nekom prigodom. pored opisa borbe izmeñu Danaca i Slovena. ali ga samo treba sistematizovati. magdenburski kanonik. naročito u pogledu izgovora imena i odreñivanja mesta. razume se. naročito nas upoznaje sa dugom borbom nemačkih feudalaca sa slovenskim knezovima.

i kod ostalih slovenskih naroda razvijalo se interesovanje za drevnu slovensku mitologiju. i ostalih naučnika koji svojim doprinosom pomažu da se približimo mitskim pravizijama starih Slovena: one su. Naravno. teško može shvatiti ako prethodno ne kontaktiramo sa likovima slovenskog panteona. I ova knjiga dolazi da upotpuni naša poznavanja i proširi vidike. kao što se može videti. Miodrag B. bogate i raskošne.td. svuda u svetu pa i kod nas. o kojoj svako od nas treba da zna bar ono najosnovnije. Šijaković . a takoñe i sa narodnim stvaralaštvom. Stoga smatramo da će knjiga Luja Ležea "Slovenska mitologija". čini se. sa napisima Mihaila Arnaudova kod Bugara. koju čitalac sada ima u rukama. recimo. često piše o mitologijama i mitovima pojedinih naroda. koje se. naročito posle Frojdove psihoanalize. budući da je Frojd u mitovima nazirao metafore o najintimnijim ljudskim nagonima i podsvesnim impulsima. upotpuniti naša saznanja o ovoj oblasti. Niderlea kod Čeha. jer se svakodnevno susrećemo sa nekim ritualnim postupkom koji je prešao u konvenciju. Ovo utoliko pre što se u poslednje vreme. kao što je to slučaj.

London. 2. 7 Uzgred sećanja radi spominjem poljske knjige Kazimira Šulca (Casimir Szulz): Mythologia Slavianska (Posnan. prosvі''šč god. 583. 1875. Uprkos praznina i grešaka za koje mu se zamera. 2. ib. 83). 3. I. pisaše Miklošić (Jenaer Literaturzeitung. Paris. god. da mogu iz priča narodnih izvući svu veru neznabožačkih slovenskih naroda". Phil. 1884. 860. 9. XVII. 1819. nar. u delu Vengerovljevom: Kritiko-bibliografičeskіj slovars ruskih'' pisatelej. 1868. K. Helmold . t. 1883. g. 4. i dalje.. da ne pripadamo onim mitolozima. Polivka navodi ovaj stav u jednoj primedbi svoga prevoda na češki mojih "Esquisses" (Sbornik Slovansky.).. Ona je potpuno bez vrednosti. 1881. Milera u Žurnalu minist. I.): "Praeter penates enim et ydola quibus singula oppida redundabant. Mira autem diligentia circa fani diligentiam affecti sunt (Helmold. 6.) "izjavljujemo. 1873.). Kipričnikova. i dalje.) Pok. 392. Moskva. prijavio je Univerzitetu u Getingenu jednu tezu o emancipaciji robova. V. O Afanasijevu vidi vrlo pravilnu belešku g. O ovoj knjizi vidi osim članka Jagićevog i članak g. Njegov pokušaj o slovenskoj mitologiji preveden je na ruski. 1868. str. "Invaluitque in diebus illis per universam Sclaviam multiplex ydolorum cultura.Drugo izdanje je objavila Akademija petrogradska (u opštem izdanju Kotljarevskovih dela 1891.Napomene 1. Iliji). 10. u svesci LXV Zbornika jednog odeljka ruske Akademije Nauka u Petrogradu 1899. God." (ib.. osobito za folklor. Toliko isto mogu reći i o jednoj skorijoj knjizi sa potpisom M. Roñen 1782. 52. Ali u tome treba postupiti sa mnogo kritike i opreznosti". 1806.): "ipak se ne može poricati. str. De manumittendis per Russiam servis. I. Ruski naslov te knjige je: O pogrebal''n'' іh'' običajah'' јаz'ičeskih'' Slavјаn''. Uz prvo izdanje Krekove knjige. 8. Vieweg.). t. 1872. Dessertatio inauguralis philosophicopolitica. O religii poganskih Slowian. koji veruju.) G. poginuo 1813. Suhoilinov mu je nedavno posvetio jednu vrlo interesantnu belešku. str. (Moskva. 43. str. ovo je delo ipak dragoceni repertoar i za mitologiju. To sam i sam katkada činio (vidi glavu o Perunu i sv. Kajsarov je bio u više pitanja preteča. 5. Knjižara Leroux. O Mahalovoj knjizi vidi Archiv fur slav. . 1886. Nekoliki primerci ovih rasprava prodavani su u knjižari Maisonneuve. u bici kod Hanau. ib. 1807. Russian folktales. Ralston je veliki deo grañe za svoja dva dela o pesmama i pričama ruskoga naroda pozajmio od Afanasijeva (The songs of the Russian people.. 11. G. da više nego jedna neznabožačka ideja može biti skrivena pod hrišćanskim oblikom. prva sveska. izd.

cit. 20. Ponovo je štampan u Hanoveru in usum scholarum. Pertz (Mon. ariolos et sortilegos extrusit regni sui e medio.navodi kao značajnu osobitost: "Prove deus Aldenburg quibus nulle sunt effigies expresse". 18. quas villani adhuc semipagani in Pentecosten tertia sive quarta feria observabant.). quae fiebant in silvis et in campis. str. ap. 47. 12. i dalje. 8.. str.). 21 . 9. t. Galli-chronicon. ne ultra fierent in populo Dei. Evo tog spomenika u celini: "Novus dux Bracislaus iunior. str. 14. Lwów. 1864. omnes magos. f. Descriptio insularum Aquilonis uz opise obreda skandinavskih neznabožaca: "Caeterum neniae quae in eiusmodi ritu libationis fieri solent multiplices et inhonestae ideoque melius reticendae". Opera. Archiv. 24. Što se tiče Nestorove Hronike. quas ex gentili ritu faciebant. tamen. (28) 21. 24. t. v. in 8° knjižara Hahn. Item et superstitiosas institutiones. offerentes libamina super fontes mactabant victimas et daemonibus immolabant. has abominationes et alias sacrilegas adinventiones dux bonus. item et iocos profanos. Bielowski. exterminavit". str. t.23). XIV. Fontes rerum bohemicarum. lector amate. v. Phil. VI. 22.. quasi ob animarum pausationem. 19. vanam eorum superstitionem inanioremque populi istius executionem. Ib. qui sunt vel unde huc venerint (dii Liuzicorum) strictim enodabo" (VI. 183. 1884. za slovenske ruske tekstove . 1895.. "Quot regiones sunt in his partibus. tot templa habentur et simulacra demonum singula ab infidelibus coluntur. p. Archiv fur slav." (Thietmar. x. slav. 170. inanes cientes manes ac induti faciem larvis bachando exorcebant. 21. Vien. similiter et lucos sive arbores. t. 1876. Ja sam već iskazao svoju sumnju o pesmi Igorovoj u svojoj "Ruskoj književnosti" (drugo izdanje. Ib.. 16. str. item sepulturas. t. in biviis et in triviis.. Leroux. Cracovie. 23) cf. germ. 13. Phil. ad.) Mogao bih navesti mnoštvo ovakvih citata. i dalje.1 vol. 1873. Fontes rerum bohemicarum. 1874. atque scenas.. ut scias. Prag. str. Cf. upućujem na moje francusko izdanje (Paris. t. ap. Thietmar: "Quamvis autem de hiis aliquid dicere perhorresscam. quos super mortuos suos. Cf. O Galu vidi najnoviji memoar Max-a Gumplowicz-a: Bischof Balduin Gallusvon Kruszwica (Sitzungsbesichte der kais. Brem. Monumenta Poloniae historica. i dalje. str. U . loc.na izdanja ruskog arheološkog društva. 88. quas in multis locis colebat vulgus ignobile extirpavit et igne cremavit. VII). str. Vidi Dlugosz. 17. Adama Bremenskog izdao je Lapenberger. 15. Akademie. 23. II. 15.

25. Helmoldu posvećuje oko stotinu strana (str.1170.Broska. Lebedev Opit'' istočnikov'' dlја istorij baltičkih Slovјаn' od 1131. 4° izd. umro 1124. no bez uspeha. Pokorio ih je Karlo Veliki oko god. Bosaü. XX. Germ. God.) 26. 28. Halle. Sitzungsberichte der königl. prevode i komentare. izmeñu rogova srebrni koprivin list na crvenom polju. Poznati su: domaći knez Gočak (Gottschak). 1072. Planina pagus Silensis. Paplonski u predgovoru svoje hronike na poljskom (Varšava. Zutibore predstavlja sveti bor. god." (Monum.. Lebedev kome se duguje i vredan rad: Posli'dnја'' bor'ba Slavјаn'' protiv' Germanizacij (Moskva 1876. Glavni je grad njihov bio Stargrad (danas Oldenburg). Plen . Vidi glavu o bogu Svarožiću. . Oni su pokušavali i tu uvesti hrišćanstvo. Imali su svoj grb: srebrnu bikovu glavu. i u Percovim Monumenta (t. Hachette) 1896. S. ali bez uspeha. 30. a danas je Schkeitbar. No kasnije je potpuno uveo tu hrišćanstvo vladika Vicelin.Delo Adama Bremenskog dostiže do god. Die slavenchronik des Presbyter Helmold. Dopunjeno je još jednom zanimljivom glavom o geografiji: Descriptio insularrum Aquilonis.Ploen . 1894. Lebedeva. De Adamo Bremensi geographo (teza podnesena fakultetu filološko-istor. 1862). Ova nam izopačavanja pomažu razumeti. .Prag. Vidi glavu posvećenu bogu Svetovidu. hist. XXI). boem Gesellschaft der Wissenschaften . Orderic Vital (XII vek) izjednačuje religiju Slovena Ljutića sa verom Germanaca: "In Leuticia populosissima natio constitebat quae Guodenem et Thurum Freamque aliosque falsas deos colebat. Gunther. u X veku počelo se i tu uvoditi hrišćanstvo. pored Libeka. pristupna disertacija. Imaću još prilike navesti g. zove se u jednoj buli Evgenija II Mons Silentii. G. osvoje ih Holštinci.predgovoru se ukazuje na najbolja izdanja. 1877. 29. Jedno izdanje in usum scholarum priredio je u Hanoveru Perc 1868. 55. 1874. mora reke Trave i Sventina u kneževini Holštajn. Ovo je ime kod Nemaca postalo Sciudibure. Nju je izučavao Voelkel. i g. 27. 119 . Die slawenchronik Helmolds (teza u Getingenu) Danzig. Naročito je to činio Lajbnic u Scriplores rerum Brunswicensium. Hirsekorn. t. . Forschungen zur deutschen Geschichte t. i Hajnrih.je bilo sedište druge kneževine slovenske. XXII. god. . Prevod. leži neposredno uz jezero Plen. Vagri-Vagrinci zauzimali su zemljište izmeñu Ist.207). Berlin. poginuo 1066. Ima na 270 stanovnika. kako je ime boga Svetovida moglo biti prevedeno sa Sanctus Vutus. 804. U najnovije vreme proučavao je geografiju Adama Bremenskog Avgust Bernard. . nekada Büzü. 1132.) propratio je ovo delo vrlo svesnom i kritičkom studijom o izvorima. u Parizu. str. koje se još zove i Vladikino jezero (Bischofsee).Vidi još Wattenbach Deutschlands Geschichtsquellen im Mittelalter. kad budem govorio o Saksu Gramatiku i Knitlingi Sagi. No pleme Bodrića održalo se u paganizmu još 300 god. 1882. hronika Helmoldova je više puta preštampana. selo u oldenburškoj kneževini.. g. Bilo je jedno od najznatnijih sela u celom Holštajnu. i od tada su pokršteni i pogermanjeni. Objavljena prvi put u Frankfurtu 1556 g. 1873.

t. saopšteni su u Monumenta germanica. 23. 36. Izdanje koje sam ja imao jeste ono što je objavljeno u Scripta historica Islandorum (Copenhague 1842. 35... Koenigsberg. Hahn. Geschichtsquellen.31. XI). Moskva 1876. Varoš u sev.43). 34. Historia Danica bi izdana poslednji put od Alfreda Holdera (Strasburg) u knjižari Tr'bner. staro joj je ime Londinum Gothorum. . dii stant manu facti. u provinciji Šonen. Jevreja). ovo je izdanje jedno od najboljih iz zbirke in usum scholarum. Petersbourg. galeis atque loreis terribiliter vestiti. evangelsku i katol.. Prevod. t. a s danskog na nemački preveo: Mohnik: Absalon Bichof von Roeskilde. Hanovre. Ova sveska tako isto posvećuje jedan deo i Saksovoj hronici. hronoloških naznačenja. Odatle i ja uzimam navode. u predgovoru svoga izdanja. Kurze (in usum scholarum. F. Ima 1586 stanovnika. Titmar Merzeburskij i chronika.). No ipak nije znao za delo Lebedeva koje sam malo više spomenuo Opit' istočnikov' dlја istorij baltičkih' Slavјаn''. 1840 . koji bi se hteo njome poslužiti. Wattenbach.. i 49. Tu ima i jedan interesantan uvod. crkvu i sinagogu. Cf. 38.. Napred ima detaljna biografija. Kamijonki. do 318). 1870. Ona svega obuhvata pet strana predmeta koji nas zanima. Vrlo brižljivo pregledano i objašnjeno jednim komentarom i dvama indeksima.Knitlingu Sagu je izučavao Dahlman u istoriji Danske (Geschichte von Danemark. Hamburg. 1889). Kurze. Bez sumnje radi raspoznavanja. Lebedev. Ovo izdanje ponovo je izdao Fr. str. na r. XXIII. da bi olakšala zadatak istoričara. No na žalost u ovom izdanju nema ni ukupnog pregleda (sadržine) komentara. 230. Apsalonov život je opisao Estrup. poslednja sveska. . Volin je poljski Wolyn Volinija. i nije složena tako. Titmarovu hroniku izučavali su i: Wattenbach. St. Fortinski. Titmarova hronika prvo je štampana u III sv. 32. okrug Hatow. koji nas interesuje. u Pruskoj. Monumenta historica Polaniae (str. Skandinaviji. 37. Holder je u svojoj biografiji naveo sve radove u kojim se govori o Saksu do 1886. Pyrice je sresko mesto Pyrtz u okrugu Štetin. Scriptores rerum germamcum trudom Lapenbergera. 32. gubernija u zapadnoj Rusiji. III.. In pago Riedirierum. 1886. Slog i prevod onoga stava. "Linguam quoque terrae illius opprehendit" (Herbord. a pa kraju indeks. Thietmarus quibus fontibus usus sit. Deo koji se odnosi na carstvo i Poljsku štampao je ponovo Bjelovski u I sv. 1872. 39. Prevod. Kamin je varoš u pruskoj oblasti Marienwerder. (400 evang. a na jezeru Mochd. Strebitzki. Objavljena prvi put u Frankfurtu. 33. Štampana prvi put u Parizu 1514. od Pertza. VI. Thietmar. 1832.

Poljski je oblik još i danas Pomorze). str. Bibliotheca rerum germanicarum. koji Česima naznači njihovoga budućega kneza. izdanje u Hanoveru. Herbord ne zna slovenski jezik. i dalje. što znači: duž mora . Beleže se još neke statue kao slovenske (?) u zbirci Minhenske Akademije Nauka. 394. 48. odličnog slaviste. Isto tako on hoće da objasni i reč contina od latinskog continere. i 1883). Sumnjam da orasi uspevaju u štetinskoj ravnici. 48. a to se vidi po etimologiji koju on daje reči Pomerania: Pomerania provincia.). id est juxta vel circa mare sita . Stettin. . god. . latrones sunt. daje nam zanimljiv spomen jedna skorašnja knjiga g. XII. Klempen je izdao biografije o Otonu Bamberškom u Baltische Studien (t. 1868. Absit a nobis religio talis! 44. 41. čiju preranu smrt nauka zaista oplakuje: "Biografije Otona Bamberškog s obzirom na slovensku istoriju i arheologiju" (na ruskom). U 1219.Pomorje. Ja citiram ovaj stav po Polevoju (Istor. Ovde se može uporediti češka legenda o Ljubušinom konju. truncantur pedibus. W. nemajući pri ruci Hilarionov tekst. ruske literature V izd. 45. limis. Scriptores). kako je morao voditi čitav rat protiv idola. Vidi druge navode.Op. editio in usum scholarum. Ovo je tumačenje pogrešno. tumači contina poljskom rečju konczyna. i t. štamparija Klaudy). Nemam njihovih fotografija. koje smo drugda naveli (Vidi glavu o Svetovidu). koji se odnose na Pomeranske Slovene. Perc. Nar.40. 1896. ex ipsa nominis etymologia qualitatem sui situs indicare videtur. 1869). 47. 1869. Prag 1874. Einleitung.). 42. Vidi dalje. Dalje imaćemo prilike odrediti smisao reči: kapišča. O tome kako se kultus idolima silom održavao. Prosvišč. str. postala od no i tore. 1863. Možda i ona hoće da kaže: idol. žali se. sunt. 43. Ove procedure pri gatanju nahode se i u drugim tekstovima.) Vidi još Jaffe. 19. von Sommerfeld: Geschichte der Germanisirung des Herzogtums Pommern (Leipzig. XX. prva fascikula. Apud Christianos aiunt. XI. Dijalog Herbordov De vita Ottonis. Petrov je raspravljao o Herbordovoj biografiji u svojim člancima u Žurnal''-u Minist. Ebonis vita Ottonis. Temeljan je rad A. (god. Ovo je delo pravi Corpus tekstova. 580 . privantur oculis et omnia genera scae lerum et paenarum christianus exercet in christianum. moriz autem mare.841. episcopo Bambergensi (ib. str. Brunsvarda. Perc je zasebno izdao (Hanover. 1842).(Očevidno ovo je slovenska reč. 46. Krek. (Berlin. inde Pomerania quasi Pomeriziana. fastigium: contina igitur aedificia fastigata. Taj je spomen pozajmljen iz Meklenburgischen Urkund-Buch. vladika od Šverina. Pisane spomene koji se odnose na život Otona Bamberškog izdao je Kepke u Perca (t. fures. Nam Pome linqua Sclavorum juxta sonat vel circa. 1882.) Herbordi Dialogus de Ottone. Kotljarevskog.

Uporedi u Srba reč knez. I kod Malorusa i Litvanaca. 419.. Strava . Huius parietes variae deorum dearumque imagines mirifice insculptae exterius ornant. 57. navodi veliki broj ovih reči.. ili 17. Letopis'' Po ipatskomou spisou (S. Tot se rečju možda označavale žrtve prinašane bogu smrti. 1890. 143.) 50. Kluge: Etymologisches Wörterbuch der Deutschen Sprache. Fanum de ligno artificiose compositum.nastavak koji znači mesto. gde se obično vrši kakva radnja. Einleitung. seoski starešina. u Pregledu češkoga muzeja jedan rad. Phil. Slavјаno-finskiја kulturniја Ot'nošeniја. Miklošić: Die Bildung der Ortsnamen aus Personennamen im slavischen. (Chron. Reč je upotrebljena za označenje pakla: v'' naveh''. slav. 56. Chron. Krek: Einleitung.. 1871.strah od smrti. bogosluženje. Ište . f.). str.. str. Prevod. slav. 1875. v. 1865. usled uticaja poljskog jezika. 51. 96-110. 55. Prevod. 53. interius autem dii stant manu facti singulis nominibus insculptis galeisque atque loricis terribiliter vestiti. Vidi: Sreznjevski: Materiјаlj dlја Slovarја drevne rusko54. koji je na žalost ubrojan i uvršćen i u njegove Sebrane spisy . Rad Bečke Akademije Nauka (Mitteilungen) . str. 52. 204. 23. t. [65] [64] [63] [62] Vidi o tom portretu Jagićev članak (Arch. VI. sravni slov. porekla.. 52. str. 397.Beč . Od tada ona je osporena takvim dokazima. Kazan'. i sve ih pripisuje jednom ličnom imenu. [60] [61] Prevod. [59] [58] Krek. [66] Ja sam ih preveo na francuski i izdao u meñunarodnoj knjižari 1866.Prag. Peterb. Ona je slov. str.49..na srpskom označava veliki smrtni strah: "strava da te uhvati" . Tada mi je njihova autentičnost izgledala tačna. str.. 65.g. I.. Treba danas znači u ruskom: svečanost crkvena. reč: trebnik. εν τώ Γαρταρώ Miklošić.). O ovom predmetu on je objavio 1837. sub voce). da . Lexicon Paleoslavenico-greco-latinum.

bogovi nemaju ni sestara kao ni žena). Liutice .Diana Latone et Jovis filia. nikada se nije pokretalo pitanje o ljubavi bogova. Picus Saturni filius. Perun. Mitografi nisu propustili eksploatisati ove tri kozje glave. Sitivratov sin. Devana letnicina i perunova dci . Ovo je najdrskije objašnjenje. Ca nuncupatur tek laž je stvorila Svetovida. Na druga dva mesta sa Svetovid prevedeno je: Mars i Mavors. vnuk krtov . unuk Krtov. .Radgost.život. baal. genius. Straces Sytivratov syn. str. Jacob Grimm. Strasek. Ono je težilo da u slovenski mit unese božanstvo slično Dijani. Dea Frumenti. Dovde slovenska mitologija ne pokazuje nikakva traga od antropomorfizma.Triglav. Ares.Devana. Ovo objašnjenje imalo je za svrhu: 1) da se u Češkoj rasprostre verovanje u kultus o Radgostu. zao duh. kći Letnina i Perunova.i boga Peruna.Svetovid. ydolum. cytherea.Venus. a još manje o njihovim brakovima.očevidno slično Latoni . a drugi put od Sive. [67] Belboh . Radihost.bez sumnje kod demona.) Trihlav .beli bog. Besy .imago hircina. kćeri boginje Lete. Veles . da služi kao graña za razna tumačenja. Das . beel. Saturnus. Perunova . g. Sytivrat.(prijatna) Aphrodis grece. koji se na taj način nañe istovetan sa Jupiterom. Siva . Svatovit .bes. Vrlo veliki naučnjaci još u njih veruju. dea infemalis. Pr. . Reč sytivrat je tako stvorena. Siva imperatrix. Straka na češkom znači svraka (isto i na srpskom. bellum. demonibus. Ceres. Vidi se sva ozbiljnost ove prevare. Einleitung. 418.Ljutica. 2) da se o tome izmišljenom bogu da dotle nepoznata analogija sa jednim latinskim božanstvom. Ova je reč stvorena jedared od latinskoga aiunt. Krek.Jovis sororem . . Prije . Mercurius a mercibus et dictus. kao npr.ja sada u njih više ne verujem. qui habet capita tria caprae. latine Venus. dea libidinis. Jupiter. triceps.Prvobitno je bilo u rukopisu: Ares bellum nuncupatur. furia.Pan . i otuda su izvukli gomilu zaključaka. dao se time prevariti u svojoj nemačkoj Mitologiji. Perun.(slov.ñavo. Lada . . .

1. G. 41. 1884. Paris Leroux. Govor je o jednoj majci. izjavio mi je u jednom skorašnjem pismu da nigde nije mogao naći ime Perun. p. [75] [74] Očerk'' russkoj istoričeskoj geografii (Varšava. glava XIV. g. . 384 . izd. koji vrlo lepo poznaje bugarsku folkloristiku. i dalje. komisije. (Moskva. Nemam pri ruci ovu knjigu. Graz. Str. na češkom. str.Paris. slovenska mitologija. L. Potočić. pridodat Bog. I. "na prа Boga" . Petrograd. 1885. U značenju je: "na pravdi Boga". Bilo je dakle neophodno potrebno.). III glava XIV.). De bello gothico. Prevod. koja se usudila čistiti dete jednim parčetom hleba. rusko izd. stihovi koji govore o Perunu navedeni su i Rečniku bugarskom od Duvernois. 1886. Chronique dite de Nestor. o kojima postoje samo lažni tekstovi. 250.koga kazniti i osuditi. g. Apsolutno se treba mahnuti traženja u Češkoj božanstava. 1882. Litteratur-Geschichte.). god. I. Procope: De bello gothico. arheol. str. 49. 1879.386) Golovackij: Ruskaја krestomatiја (navod u Machal-a. knj. (dr. i 2. ostavljajući na stranu ona. nebengott. III. moga prevoda (na franc. te je na taj način profanisala najdragoceniji dar božanski.U ovoj listi izneo sam samo imena božanstava. koji se uliva u Volhovu. knj. Slavјаn'' na prirodu. [69] [70] [71] [72] U srpskom jeziku postoji u narodu izraz: "za prа Boga". Novgorodska hronika. 1887. Krek: Einleitung in die slav. [76] [77] Njih je otkrio g. Odesa. Vidi indeks sub voce: Peroun. [68] Vidi o Slovenskoj Bedi moje Nouvelles etudes slaves. [80] [79] [78] Afansijev'': Vozren. dr Šišmanov iz Sofije. Sva dela o slovenskoj mitologiji zaražena su navodima iz Mater verborum-a.izd. [83] Istorija Bugara. str. [84] . Leger. [73] Lužički Srbi upotrebljavaju oblik: pribog: idol. [81] [82] U delu: Gorski putnik. koja se odnose na kultus i kojih ima dosta. prevod na franc. 22. da čitalac jednom za svagda bude o tome obavešten.. 250.) Rokovski je kao i Verković vrlo nepouzdan.

str. Kad nastane pokrivanje vinograda onda radnici traže i grabe se ko će pre doći do pokrivene gidže da pojede grožñe koje je na njoj. et receptus est a barbaris habitatoribus terrae illius quorum deus erat Prove. cuius frontem leva. u Monumenta Pertz-a. XXX. Saopštenje ovoga navoda dugujem ljubaznosti g.Šaka klasja "za sveca". [86] [85] Schleicher. 14.U Aleksincu i Soko Banji kad se žanje žito onda se od prilike poslednjih trideset strukova ostave i ne vezuju u snop. virgae in lapidem versae et con fractae similes putat esse fulminis". IX. Linde: Dictionnaire polonais. Isti običaj postoji i u Srba. Laut-Formenlehre der polabischen Sprache. [93] [92] [91] Objavljena je u Archiv f. str. Helmold. Petersburg. ponovo štamp. na selu. I ova se gidža zove božja [100] . [94] [95] [96] [97] [98] [99] Legatio Luitpranda (Leon ðakon. govoreći o vladici. I kad se beru vinogradi poslednja se gidža ne obere. "Visitavit Altenburg. . I. 1868. već se spletu. onda se oni satru i žito se iz njih pomeša sa semenom pa se poseje. 1890. 356. naročito kad se žanje pšenica. Ostavljeni spleteni strukovi zovu se božja brada. Odesa." Helmold primećuje (I. okite cvećem i nose kući. O toj veri vidi Krek: Einleitung. t. Porro nomen flaminis qui preerat superstitioni eorum erat Mike. 1886.Vidi moju studiju o Kolaru i panslavističkoj poeziji. Hanovre. 578. mentem dextera tangebat." "Vulgus nostrum lapillos quosdam. de semine Krutonis. 19. i 93. v." On zna tako isto i ime kneza. izd. Paris. 1886. 1871. sub voce. Haec statua quatuor facies repraesentans quintam pectori insertam habebat. Etimologisches Vörterbuch. Holder (Strasbourg. Chronica Slavorum. kod reći piorun. Kad bude vreme sejanju. Šlumbergera. 83) da baltički Sloveni vole mnogoglave idole (policefale): "multos etiam duobus vel tribus vel eo amplius capitibus exculpunt. već se pokrije zemljom zajedno sa grožñem koje je na njoj. [88] [87] I. Litavska mitologija ima tek da se izradi. Phil. Knjiga o carevima. Miklošić. koji se zvaše "Rochel. u knjizi pod imenom: Russes et Slaves." [90] [89] Saxo Grammaticus..).): "Decimo tertio kalendas augusti quo die leves Graeci raptionem Eliae prophetae ad coelos ludis scenicis celebrant. ostavlja na kraju nepožnjevena jedna pregrš . Kondakov'': Crkve i spomenici carigradski (na rusk. kaže on. slav. Bonn. S. 83. ed. Ib. gde se u svakoj njivi. 631. 52. str.). str. 385.

80. god. str. De administrando imperio. na jednom drugom mestu sakupljeni popovi čitaju molitve pod hrastom. Njegov se dan slavi u svim selima. od 20 . str. N. (Ovaj je spomenik iz XII v. I. Fr. 15. .27 jula. Crkve njemu posvećene mnogobrojne su. [101] Afanasijev'': Vozren. Sbornik'' za narodni umotvoreniја . t x.83. Vidi tako isto i u zbirci narodnih pesama braće Miladinovaca. 82 . str. 5) "Isto tako postoje neki nepristojni štetni obredi. Bog ili sv. akad. da za vreme burv. IX. crkve. koji se zaborave i rade toga dana. .) Das Homiliar des Bischofs von Prag. Kolu" za 1896. od koga sveštenik posle deli vernima grančice. ova se nedelja završava malim sv. 1889. I u Prokuplju ostavljaju poslednju lozu neobranu. Ilijom. 402. kao znak blagoslova. R. posle čega oni dele narodu grančice. U Hanovru.) Prevodilac. Isto tako. i dalje. [109] Crkvena uredba Petra Velikog 1721.. t.Izvĕstiја. str. 1874. da se ljudi mole Bogu pod hrastom. 63. Nodilo: Rad iugosl. gl. [102] Veselovskij: Istraživanja o poreklu religiozne poezije u Rusiji. 64. pod izvesna drveta. a oni se posakrivaju u kuće. Cela mu je nedelja posvećena. XII). (Sitne beleške od Tih. Čuli smo da u Maloj Rusiji. Evo te uredbe Petra Velikog: (š. (Prevod Tondini. Ove mi je podatke saopštio Kalojano iz Bukurešta). Ovaj je još strašniji od velikog. Kres (Revue Slovine). Krauss.god. on pogaña gromom one. 882. Paris. u "Brank. 31.Petrograd. v. ð. str.). U maloj Rusiji veruje se. 24. III.) [112] [111] [110] Miklošić. fasc. Slavјаn''.. t. Ilija gone zle duhove. I. Passim. str. 8 fasc. str. (On ubija svojom palicom one koji ne veruju. 525. Ponovo je štampan in usum scholaruni. Prague. str. . 1886. 1863. i čini poklone. IV. [105] [106] [107] [108] II. spominje još meñu ostalim sujevericama i običaj. Sagen uhd Maerchen der Sudslaven. ovaj se "Život" nalazi u Monumenta Pertz-a (X. Beitrage zur Geschichte Boemens. u nadi. Etymologisches Wcrterbuch. 5. 29. I. t. i da joj blizu crkve narod odaje neke počasti. g.. Ilija igra isto tako znatnu ulogu i u folkloristici i u kultusu Rumuna. LXXXIX. Sbornik Slovansky t. [104] [103] Sv. da za to od nje dobije druge poklone. . Petka).Sofija. u izvestan praznik vode u litiji ženu. v.brada. U Aleksinačkoj Moravi božja se brada pri branju vinograda smulja i njenim se sokom okupa njena loza. 1868. koju nazivaju Pjatnica (Paraskeva. a naročito pod hrastove (Mbchal. Prag.

ekspedicija u j. knj. 24. [117] [116] Cf.[113] Helmoldi presbyteri Chronica Slavorum. str. 6.) Ovi višeglavi idoli su česti kod baltičkih Slovena. I. Petrograd. 33. I. 1886. .pita ih on iza kolača. t. U Maloj Rusiji spremaju poslednje veče u godini mnogo kolača za večeru. Fontes rerum Bohemicarum. neque ambitum fani vel in hostibus temerari patiuntur. 6..česnicu. quo sortibus emissis rerum certitudinem dubiarum perquirant. Hanovre. . XIV. knj. "Da Bog da. Ovo gatanje konjem nalazi se i u Štetinu (Herbordi Vita Ottonis. Domostroj ruski (XVI v. Iste toto anni tempore vacobat [122] [121] [120] .Ne. Nameste ih jedan na drugi pred domaćinom na stolu. severno zapadnago kraја. knj. da uvek tako bude. str. izdanje Pertz-a. grañu sabrao Čubinski. Quibus finitis. da do godine toliko žita bude u izobilju. radi tumačenja budućnosti: "Cum huc idolis immolore seu iram eorum placare conveniunt.U Hercegovini (po Karadžiću. oče. VI (Opis hrama Redarv.." Ovaj dosta nejasan slog objašnjava se docnijim. izd. t..) exploravere prius. (Helm.. iz glave 83: "Tantum enim sacris suis Sclavi exhibent reverentiam. Porenucije sa četiri glave a peta na grudima. Schein . da te ne vidim iza njega). per hunc quasi divinum denuo auguriantur" (Chronicon. 1872.) v. da imamo uvek toliko žita kao večeras. in usuin scholarum. t. deco? . 607). III. Prag.Sejp'' u moligevskoj guberjuci: Materiјаli dlја izučeniја bita. da brižljivo zadrže svoje disanje u tom trenutku.-z. [114] [115] Historia Danica.. str. medovinom."Malo". . I (drugi deo. 444. Cf.. .). Holder. Strasburg. Oni se vrate i pitaju: gde je otac: Zar me ne vidite. 89. stanovnici grada Riedgast-a (Rethra?) služahu se takoñe konjem. nec in hostibus sanguine pollui sinant.) nareñuju vernima koji ljube krst ili ikone.: "Erat enien simulacrum urbi praecipua civium religione cultum. vel eo amplius capitibus exsculpunt. bog Triglav. "Habebant caballum mirae magnitudinis. Chron. Rečnik. Thietmar. glava XII. "Nam neque iuramentis facile indulgent. kod reči migati se) dva lica uzmu meñu se božićni kolač . sed falso sacri Viti vocabulo insignitum''.. Rusiju.)." Knjiga II. "Flaminem suum non minus quam regem venerantur". [119] [118] Ili što je verovatnije. nam iurare apud Sclavos quasi perjurare est ob vindicem deorum iram." Etnograf. sedent hi duntaxat cae teris astantibus et invicem clanculum mussantas terram cum tremore infodiunt. 1893. Po Thietmar-u Sloveni.odgovara drugi. VI.. cespite viridi operientes equum qui maximus inter alios habetur et ut sacer ab his veneratur super fixas in terram duarum cuspides hostilium inter se transmissarum supplici obsequio ducunt et prae missis sortibus (quibus id. 1156. II. I. 83. Jurationes difficillime admittunt. Da Bog da. da te do godine ni malo ne vidim" (tj. i isteraju decu napolje. Cf.Istu stvar beleži i Šajn. "Mutlos (deos) duobus vel tribus. a hleb da bude tako debeo.) "Dum in urbe Brandeburgensi ydolum tribus coleretur" (Pulkavina hronika uz god. ut ambitum fani. i jedan pita drugoga: "Vidiš li me?" .

" (Widukindi Res gestae Saxoniae. . 2. eventum rei hoc modo per illium solebant praedicare: Hastae 9 disponebantur humo. 574.). str.(Breslau. Vida.) U srednjem veku su jako tražene bile ove relikvije. Škola korvejska imala je u docnije doba veliku važnost u Nemačkoj. . [130] [129] Cf. Saint Matthieu. 18. Manastir. kao i škola u francuskoj Korbiji. unde cepit sclicet. Quod si pedibus inoffensis hastisque indisturbatis. vel potius daemonum quos maiori cultu venerantur quam ceteri. "Toliko bejaše njihovo sujeverje. god. str. 6. Korvejski kaluñer Boso beše doneo u manastir ostatke Sv.) ime Svetovida . str.Szventovit.tantaeque fuit sanctitatis ut nullum dignaretur assessorem. equus transibat. 165.V. Der Jndiculus superstitionum (Leipzig. 173.spomenuto je još i u jednoj karti Fridr.. češki vojvoda Vaclav dobi od cara jednu ruku sv. 348. 1883. Slov. Ova je zastava bila izvanredne veličine i boje. Poštovana je isto tako kod Rujana kao i svi ostali bogovi. g. Strato ergo caballo atque frenato. 1894. g. . Vida: "qui cum esset admirandae sanctitatis ad augmentum virtutum suarum beataeque memoriae Saxoniae preciosum attulit thesaurum reliquias videlicet pretiosi martyris Viti. quiescebant.Hafniae. № 28. Tobolka u Časopisu Olomuckog muzeja. balt. knj. 1842. habuitque unum de quatuor sacerdotibus templorum custodem diligentissimum. da je auktoritet ovoga parčeta materije vredeo mnogo više no kraljev ugled. tome XI. XXVII. verovahu. 569). Quando ergo itinere terrestri contra hostes aut praedatum ire cogitabant.Hopf. .). Po Gilferdingu (Ist.) Nisam imao pri ruci ovaj spomenik. [124] [125] [123] Str. i podiže sabornu crkvu u Pragu. sacerdos tantum freno per jacentes hastas in transversum ducebat ter atque reducebat. Scripta historia Jslandorum.) Treba li dovesti u vezu sa kultusom Svetovidovim i versku zastavu. Metuntur propter familiaritatem deorum. str. U početku X v." Svetovid je pre svega ratni bog.Saupe. i zastava je izvesno simbol rata. (Codex Pomeranus.Obitelj Korvej osnovaše 822." O gatanju konjem vidi još: Die Deutschen Opfergebräuche . sin autem. koja se zove stanica (stanitsa) i o kojoj govori Saks Gramatik (str. . Kad je nošahu pred sobom. ab ea nomen sortita. 64. Danas je to obična crkva. na obali Vezera od kaluñera iz Korbije radi evangelizacije Saksonaca. 1891. I. Barbarose 1170. Vida. III. osnovan 822. ab illa [131] . koja i danas nosi ime sv. spacio unius cubiti ab invicem disiunctae. . [128] [127] [126] Helmold. 68.. gl. kaluñeri iz Korbije i Pikardije. da im je sve dopušteno. veli Adam Bremenski (Descriptio Jnsularum Aquilonis. 24. signum habuere prosperitatis et securi pergebant. str. Thierorakel und Orakelthier. Od kuda joj to ime: "Veniente eo ad urbem que nova Corbia vocatur. Pr.

str. telis armati sine ulla reverentia in ipsam ducis curtim irrumpentes. 83. stanovnici ostrva Rujna behu fanatičniji nego ostali Sloveni. mortem nobis sine ulla retractatione. Prolegomena critica. 1066) Adam Bremenski priča ovo: "Johannes episcopus senex cum ceteris christianis in Magnopoli civitate (Mecklenburg. deinde per singulas civitates Slavorum ductus ad ludibrium. trunctatis manibus ac pedibus in platea corpus eius projectum est. Rado se navodi kao primer: hram sv.1873. ib.) captus servabatur ad triumphum. [135] [134] [133] Pom. Ima još primera. 52. 280. 1861. gefurst. 1002. str. po Helmoldovom i Adama Bremenskog svedočanstvu. ad paganismum denuo relapsi sunt. god.. Ledeburg: Allgem. 19. . .). svece. 148. I. Želeo bih tačnih naznačenja." (Thietmari Chronicon. 331. eis occisis qui perstiterunt in fide". preobraćena u hrišć. 66. dakle. (11) ad ann.Cf. v. magno tumultu.. Nestorovu Hroniku. Reichsabtei. str. Wigand: Cesch. Viktorije u Purijeru (a Pourričres) (Campi putridi). Nec tam dulicia vel iocunda nobis fuerunt Slavorum pocula quod videremus compedes et diversa tormentorum genera quae inferebantur Christicolis de Dania advectis. 578... 148. ako bi mi hteli pobeležiti tekstom i primerima potkrepljene sve idole ili neznabožačka lica. Cf. Corvey. Maligni homines insano furore correpti. XXXIX (str. izd. Schwerin. Docnije (III ka. quod pagani conto praefigentes in titulum victoriae deo suo Redigast immolarunt. Adam Bremenski: "Deinde reliquam peragrantes Sclavoniam Sclavi rebellantes omnes ecclesias incenderunt et ad solum diruerunt.. Mactantque diis suis hostias de bobus et ovibus.) [132] Die Slavenchronik Helmolds . II. plerique etiam de hominibus cristianis quorum sanguine deos suos oblectari jactitant (Helmold. 144. d. str. franc.Gaettingue. koji im odgovaraju. gl. 40) Ovo se zbiva u 1002. Bio bih zahvalan čitaocima ove knjige. i dalje. str. Jtaque omnes Sclavi. . II. 1750.). g. svetac Amadur.Francorum Latinorum Corbia. koji bi bio zamenio Kupidona. Velkel upućuje na ova dela: Wigger: Mecklenburgische Annalen. Archiv fur die Geschichtskunde des Preussischen Staats. 24. cum a Christi nomine flecti non posset. g. izdanja). Tako.Braunschweig. Sacerdotes autem et reliquos ecclesiarum ministros variis supplilciis enecantes nullum christianitatis vestigium trans Albiam reliquerunt (II. Harenberg: Monumenta historica adhuc inedita . facta conspiratione generali. ubi requiescit sanctus Vitus infans et martir. Giesebrecht: Wendische Geschichten. koja bi bila zamenila Veneru. jedna sveta Afrodiza. i dalje. securibus et gladiis aliisque. nisi quantocius de curia et de ipsa civitate fugeremus comminebantur (Herbordi Vita Ottonis. Jlle igitur pro confessione Christi fustibus caesus. caput vero eius desectum.

hochzeitsarie. Monumenta Germaniae historica.) Vidi dopunsko objašnjenje Jagićevo (Archiv. koji kako smo napred videli. str. Njegovi etimološki zaključci nisu uvek neprikosnoveni.reći. Zend: çpénta. Ovu hipotezu treba dovesti u vezu sa samim likom Svetovida idola. XIX. str. Ali mogu potvrditi. 1895 4%. LXXXI. t. 18. kore fastnacht (vigil budan. isti smisao. biti) . ima [148] [147] [146] . P.Svetlost. veseo.radostan. Ovaj simulacrum je izvesno Svetovidov idol. Vida. Ova je hipoteza možda i suviše oštroumna. str. les Facheux. I rezime je u Bulletin international de l' Academie des Sciences de Cracovie . korent. U jednom svom radu objavljenom iduće godine u Archiv-u Maretić je izmenio svoje zaključke. [137] [138] [139] Vidi O.386.) Miklošić u svom Etimol. vijati. 5. str. Ne znam šta znači slovenačko kurent. ne vezuje za koren rek . 1886). [144] [143] [142] Svit . gde misli na koren vi (tući. II. i Svetovid bi značio fortis laetusque (Archiv.[136] Jbid. x. itd. [145] Arcon opidum vetustissimi simulacri cultu inclytum (XIII.januar. 368. nikako ne može objasniti slovenskim jezikom. 577. t. str. Einleitung. 136. slav. f. t. 396. Osim ako se ime jednog svetilišta. 94.mundus. da se vit u reči Svantovit. Krakov. frchliche. i prema tome znači: izgled u igri. neka je dopušteno ovde ne primiti njegovo mnenje. Tako on na str. slavnog po svojim proricanjima. od Pertza. u svome rečniku navodi slovenačku reč curent. [140] [141] Vidi o ovom pitanju Maretićevu raspravu u studiji o imenima srpskim i hrvatskim (Rad. Klr. i koji je samo prepis francuskoga"courante" vrsta igre. korant. Rečniku veli. Genealogia Piastow. da malorusko kurent . Cf. 868. kurent. Ma koliko da se poštuje auktoritet Miklošićev. Njegov ga hiperkriticizam katkad daleko odvuče. Belzer. str. Fontes rerum Bohemicarum. jeste prosto pozajmljeno poljsko kurant koji ima isto značenje.). Ne bi li se ime Svetovid moglo protumačiti rečju: svkt . 505). Contra Liudevitum quoque sclavum ex Panoniae. Jl faut que je vous chante Certain aire que j' ai fait de petite courante (Moliere. 17. 369 . i predlaže novo tumačenje. i predstavlja prosto sv. 148. 1896. Vit za nj znači laetus. i korenom od glagola videti? Jer u našem jeziku to lično ime i ima to značenje. čio) i dodaje: vergl. XII.viti.veseo izgled . Phil.

) Idol o kome je reč figurira na koricama Revue d' archéologie. i osvoji ga. ut aiunt. f. .. Vidi se u ovoj ulozi.Zadovoljavam se uputiti samo na Archiv. časopisu: Osvěta. fasc. str. vrlo siromašnim u mitološkim podacima. 340). Hartmann-a Becherstatuen in Ost. XXI str.T. in cuius pinnaculo quidam inaestimabilis et habitus et fromae visus est adolcscens. Thomsen-a) u Archiv. Bielowki. izdanog u Lavovu. bleda uspomena na Svetovida (Vincentii Cracoviensis episcopi Chronicon.1848. Lelevelj tako isto veruje u autentičnost prilvičkih izvora i lafa bamberškog. Prema tome to bi bio bog. Na žalost ništa odreñenoga nisam našao ni u brošuri g. koji sve vidi. Potockom. 591. no usled političkih dogañaja.) rad g. o Svetovidu nema nigde spomena. Poljska hronika krakovskog vladike Vinsenta priča pod 1109. Potocki pripisa sebi u zaslugu to otkriće i posla spomenik učenom društvu u Krakovu (vidi dalje str. 1894 (članak Salomon-a Reinach-a). ap. t. XXI i u Anthropologie god. cuius indicibilis. t. Svetovid je bio bog baltičkih Slovena. 1875. Po podacima. Archiv. Prevod. disparuit.. zvaše se Swiatowit. slav. ceo svet. Anthropologie. a to i jeste najviši Bog po slovenskoj zamisli. Rudolfa Bajera (Rudolf Baier) Die Jnsel Rugen nach ihrer archaeologischen Bedeutung (Stralsund. fur Anthropologie. f.). Ja ga ponovo donosim na kraju knjige. Ovaj je spomenik snimljen i izdan u Aarboger for nordick Oldyndighed og Historie. Veli: da Danci čuvaju u kopenhagenskom muzeju jednog idola Svetovida. On saopšti svoje otkriće g.). 1898. non paucis claram numinis virtutem cernentibus et rei tantae mysterium tacita veneratione stupentibus. no da li se njegov kultus prostirao i do Slovena u današnjoj Galiciji? U poljskim analima. Za sve što se tiče pitanja o lingvistici slovenskoj on nema potpuno kritike. Rujana u češk. Vidi o ovim lažnim spomenicima članak g. god. koje gledaju na sve četiri strane sveta. Jagića. koje je prikupio Beaudouin de Courtenay. Monumenta. koja se pripisuje svetilištu svetoga Vida. . Mislim da ovaj list više ne izlazi. 327 (saopštenje profes. v. 193. Wunsch." Ohrabren ovim čudom. god. fur Anthropologie. g. III..113. Jedan arheološki revi objavljen pre nekoliko godina na poljskom jeziku. Philologie. W.četiri glave. 591. 1873. quasi vibrans. splendor non modo urbem sed urbis quoque proostia illustrabat. idola je otkrio jedan inžinjer (čije ime ne spominje) kao poljski emigrant. na [155] [154] [153] [152] [151] [150] . Hic eo desiliens cum aureo pilo turmas eminus antecedit. G. i na Antrophologie. koji po svedodžbi Thomsen-ovoj nije nikad ni postojao. t. str. (Ista zbirka od iste godine. str. Nemam pri sebi radove ove komisije. koji je došao iz Pariza ili Belgije za vreme revolucije 1847 . II. Zurslav. str. on bi prinuñen naglo ostaviti Galiciju. Boleslav se krene protiv grada Nakela. Preussen. [149] J. ovu epizodu: "Est beati Viti Crusvicae (u Krušvici u Velikoj Poljskoj) basilica. tome XXI. Vidi o tom osim dela Weige-a (Archiv. Vajgel u svome delu o slovenskim idolima. donec ad urbem Nekel pilum quod gestabat. 1886. 112 . Runenfragfn. A.

koje se i ja pozivam, reprodukuje i opisuje zdručkog idola, ne istavljajući o njegovoj autentičnosti nikakvu sumnju. G. Hartman i Solomon Renah dopuštaju ovu autentičnost. Priznajem, da ja u to još nisam ubeñen. Sreznjevski, koji je proučavao ovoga idola u Krakovu, vrlo je rezervisan o njegovoj istinitosti. Bio bih srećan, da se ovo pitanje reši bilo u jednom bilo u drugom smislu. Iduće god. 1874. na kongresu arheološkom u Kijevu, posetio sam i razgledao krakovske zbirke. Idol, o kome je reč, sad pripada Akademiji Nauka u Krakovu. Predsednik akademije g. Majer izvoleo je dati mi u minijaturi taj lik, koji sam ja dao Senžermenskom muzeju, gde se i sada nalazi pod br. 21886. - G. Solomon Renah reprodukovao je ovaj lik u Anthropologie od god. 1894. str. 174; i izvoleo mi poslati kliše. G. baron Davril takoñe je poklonio institutu jedan faksimil toga spomenika.
[156]

Vidi dalje str. 112- 113. Knytlinga Saga (loc. cit.) spominje isto tako idola Repvit-a i Puruvit-a.

[157]

[158]

Saks navodi natprirodne kazne, koje su ti bogovi ili bolje - demoni dosuñivali neznabožačkim Slovenima. Navodi takav jedan primer, koji je teško prevesti: Nec mirum si illorum potentiam formidabant a quibus stupra sua saepe numero punita meminerant. Si quidem mares in ea urbe cum foeminis in concubitum adcitis canum exemplo cohaerere solebant, nec ab ipsis morando divelli poterant, interdum utrique perticis e diverso appensi inusitato nexu ridiculum populu spectaculum praebuere. Ei miraculi foeditate solennis ignobilibus statuis cultus accessit creditumque est earum viribus effectum quod daemonum erat poraestigiis adumbratum". Ovo ponavlja i Knytlinga Saga. Malo dalje (str. 579). Saks ne okleva ispričati i neka čuda izvršena molitvom novih hrišćanskih sveštenika. "Nec praedicationis eorum ministerio miracula defuere". Bez sumnje on hoće prema neznabožačkim čudesima, koja ne spori, da stavi hrišćanska, koja se još manje mogu sporiti. Ebbo, III, ap. Pertz. Monumenta, VII, str. 861, 865, Herbord, III, 6.

[159]

"Civitas vexsillis undique circumstantibus cuiusdam idoli Geroviti nomine celebritateni agebat." Krek je objavio 1876. u Archiv. f. slav. Philol. jednu studiju o Velesu, Volosu i Vlasiju (Blasius). Danas je ovaj rad već nepotpun i preživeo.
[162] [161]

[160]

Navod u Kreka, str. 425; nemam pri ruci staroslov. tekst. Rostov je danas u guberniji jaroslavskoj. Po Kreky, ib. Jagić, Archiv, XII, str. 305.

[163]

[164]

[165]

Sreznjevski nije nigde našao oblik Veles u svojoj grañi za rečnik staroruskog jezika. On zna samo za oblik Volos.
[167]

[166]

Sveska I, str. 697.

[168]

Afansijev'', str. 474, 475, 476, 697 - 98. Pogodin, Drevn. ruskaја istoriја, II, 637. Miklošić je mogao čitati stare češke tekstove. Izgleda da ih je navlaš zaboravio. Archiv f. slav. Phil. XII, str, 601. Globus, 1898, 318.

[169]

[170]

[171]

[172]

O ovim fonetičkim teškoćama vidi raspravu Kreka, str. 476. Krek misli, da je Veles morao biti prvobitni oblik.
[174]

[173]

Bernh. Schmidt, Das Volkleb des Neugrichen, I, 35.

Članak g. Šišmanova u S''borniku za narodni umotvoreniја, nauka i knižnina, Sofija, t. XI, str. 531.
[176]

[175]

A Popov'': Vliјаniја cerkovnago učeniја (Kazan', 1883, str. 113- 115). Krek je pobrojao i naveo sve ove spomenike u Einleitung, (str. 384-385).

[177]

Knez Vsevolod trčao je pre pojenja petlova od Kijeva do Tmutorakana, i presecaše put velikom Horsu, t. j. po komentarima, došao je u Tmutorakan pre izlaska sunca. Archiv fur slav. Phil. v, str. 8 - 9. Tu skoro je predložena i veza izmeñu Horza i vogulskoga Kwares-a, nadimak boga neba.
[180] [181] [179]

[178]

O Svarogu vidi dalje.

Grčki kaluñer iz XI v., pisac jedne Χρονικςν σιντιµον. Vidi Krumbacher, Gesch. d. Byzant. Litteratur, str. 129. Jagić, Archiv f. slav. Philol. t. v, str. 1.

[182]

Dažbog se nalazi tako isto i u Slovu o polku Igorovu, gde se narod ruski zove unukom Dažboga. Tako nazivanje od hrišćanskih pisaca izgleda mi nemogućno; ovaj epitet je užasan argument protivu autentičnosti, ako ne celog, a ono izvesnih delova ovoga dela. Arch. f. slav. Phil. t. v, str. 6. Idol sa sedam glava bio bi u jeziku baltičkih Slovena Sedmoroglav (kao Triglav). Neće li ovo biti Simargl, koje je došlo u Rusiju izopačeno kao Suarasici? Ova se hipoteza ovde prvi put iznosi. Ja to činim na svoju odgovornost. Miklošić veli u svome Etimološkom rečniku, da je ime Mokoš uzajmljeno iz jednog zbornika XVI veka; ovo se ime nalazi ovako kako je i u njegovom izdanju Chronica Nestoris - Vienne, 1860. str. 46, vrsta 27.
[185] [184]

[183]

[186]

G. Krek (407) osporava ovaj postanak reči Mokoš: ali tekstovi, koje je Jagić naveo, veoma su precizni, i ne izgledaju, da mogu dati mesta ikakvom drugom tumačenju. Sv. Pavle Korinćanima, II, VI, 15. Bjelovski, Monumenta Polonis: historica, t. I, str. 226. Archiv fur sl. Philol. IV, str. 124.

[187]

[188]

[189]

Kašubi - Kassuby, slov. pleme, srodno Poljacima, ali očuvalo svoje etnografske osobine, i nije se sjedinilo sa ostalim poljskim plemenima. Žive na zapadnoj strani donje Visle, dopirući čak do Baltičkog mora - Pomeranije. Pruski kralj, kao naslednik pomeranskih kneževa, i danas nosi titulu: kašupski vojvoda. Varoš Kolberg je njihovo glavno središte. O njihovom brojnom stanju etnografi se ne slažu. Po pruskoj drž. statistici od 1890. ima na 55 000 duša; no biće ih nešto preko 100 000 duša; mnogi su odseljeni u sev. Ameriku; katolici su. Jezik im je najsrodniji poljskom, a zadržao je dosta tragova izumrlog jezika pomeranskih Slovena. Njihova je literatura ograničena na vrlo uzan broj narodnih publikacija. Kašubi sami sebe obično zovu Slovinci. Prevod.
[191]

[190]

Šafarik je posvetio Svarogu specijalan rad u Razpravy zoboru věd slavanskych. (Prag, 1865.)

Imao sam u rukama i grčki tekst i staroslovenski prevod, po jednom zborniku iz XII v. iz manastira sv. Srña; objavio ga je Sreznjevski u Drevnie pamјаtniki pis'ma i јаzika - Petrograd 1869. pa 4°. Ovaj je spomenik objavio Tihonravov, a citirao ga je g. Šišmanov, u S''borniku za nar. umotv. nauka i knižnina (t. IV, Sofija, 1891).
[194] [195] [193]

[192]

Ruska literatura (na franc.) str. 22.

Kotljarevski: Celokupna sočineniја - izdanje Akad. Nauka; (u Petrogradu t. IV, str. 512.). Henopol: Histoire des Roumains - Paris, Leroux, 1896. t. I, str. 107.

[196]

Jter Buda Adrianopolim, anno, 1553. prvi put ga izdao Fortis u Viaggio in Dalmazia; ponovo ga štampao Salaj (Szalay) u Monumenta Hungariae, Historici Scriptores, t. II.
[198]

[197]

K. Iriček: Cesty po Bulharsku Prag. 1886, str. 75.

Izgled na ovaj klanac i slika njegova iz XVIII veka koja predstavlja Trajanova vrata (po Marsiljiu) nalaze se na str. 648 - 9. i 656 - 7. istoga dela Šlumbergerovog: Epopée bysantine au X sièle. Ovu je kapiju srušio jedan paša oko 1835. g. ili 1836. Okolni stanovnici pripisuju to srpskom Kraljeviću Marku.

[199]

. Fontes rerum Bohemicarum. [203] [202] [201] [200] "Temporibus Svigeri decimi tertii episcopi Brandenburgensis fuit in Brandenburg rex Henricus qui slavice dicebatur Pribislaus. Divus je na grčki preveden sa άγιος. 5). Bugarske. Na ovog boga a možda i na ovaj navod misli češki hroničar Pribik Pulkava (XVI. To je grad divi Traiani. Pričao mi je jednom Ivan Turgenjev o životu ruskih raskolnika ovu anegdotu. sicut Brandenburgensis testator Chronica. 1895 .): "Jn illis diebus fuit quidam Henricus rex Prybislaus slavonice nominatus urbis Brandenburgensis et terrarum adjacencium. Griechische Mdrchen. 460. zgrabi ikonu. daće mu se krst sv. i umakne s njom.).. Ane. 774. str. Vien. Jedan ruski činovnik. Uplašeni ovom nerazumljivom vikom. 123 . [207] [206] . [205] [204] Žurn. 1877. str. imañaše zadatak da pazi na raskolnike. idolum quod in Brandenburg fuit cum tribus capitibus quod Triglav slavice dicebatur destruxit" (odlomak Chron. pre nego su oni i mogli povratiti se od svoga straha. Behu mu kazali.Naravno drži da je to bio bugarski carević! Pr. Brandenb.95. t. ap. . Leipzig. Nigde nema svetog Trajana. Prosvešč. 89. 98. pribeležio je o Trajanu jednu sličnu priču iz Besarabije. qui christianus factus. V. svi verni ostaše nepomični. str. Ovaj hram na životinjskim rogovima jeste po svoj prilici samo jedna kapela. da se klanjaju jednom liku. 30. Das christliche Element in der Balkanldnder. Pod perom Prokopija postao je svecem (306.Iriček: Ist. ima jedna sumnjiva kapela.. Navodi jedan tvrdi grad τού άγίου Τραϊανου.str. koja nije bez veze sa ovom epizodicom.124.. on najedanput poviče: "Ana na šiju". u Vladimiru na Klijazmi i u Volni (vratnica zvana Oštra Brama. str. u ruskoj literaturi poznat pod imenom Peščerski. da u jednoj šumi.).Ovo je grčka legenda o knezu Ανήλιος koji nije mogao podnositi sunce (Schmidt. itd.Iriček. i kad oni behu u zanosu svojih molitava. gde se skupljaju raskolnici. Osim ako se ovo poslednje ime nalazi u imenu Simargl ruske hronike. Hic dum adhuc gens esset ibi permixta Slavonica et Saxonica. Vidi gore. Melnikov. str. 31. str. pok. Nar. . Melnikov tada skoči. 93 . preko Volge. koji pravoslavna crkva ne odobrava. Rečnik Vukov str. npr. Uspe li dići tu ikonu odatle.) Haxthausen (Studien uber die neure Zustände Russlands) II. deserviens ritibus paganorum et in urbe Brandenburgensi ydolum tribus capitibus inhonestum ab incolis colebatur. v. sept. Min. Melnikov se umeša meñu raskolnike. Mader. Kod hrišćanskih Slovena nalaze se kapele iznad gradskih vratnica. 264. 1885." Češki prevodilac prevodi: "jedan idol sa tri grube i prljave glave". Odesa (na ruskom) 1882.

[220] [219] Npr. slov. te naveli i Kolara na grešku. [209] [208] O Svarožiću vidi napred str. str. Briknera: Myth. Kolar. Mi ništa pouzdano ne znamo o upotrebi pisma kod neznabožačkih Slovena. 204. 126 . LXXXI. str. slav. t. Šafarik objavi u jednom praškom časopisu poduži rad svoj. God. str. 96 . str. [217] [218] [216] [215] Maretić. Witulubbe (?) Radegast cuni ceteris erexerunt et in loco pristino statuerunt. [223] [222] . V. Rad. O vračanju kopljima vidi glavu o Svetovidu i Triglavu. koji su već odavno izgubili svoju autentičnost. Akad. 82). t. 191. I. Otkuda bi neznabožački sveštenici znali za Prijapa i Belfegora? Po svoj prilici on je mislio. Phil. 95. nañe elemente ovih dvaju imena.historia. 10). a koji je bio najmanjeg kritičkoga duha. 1893. ." Navod u Jagića. Vidi Ralston. Archiv.Ovaj je navod proizveo mnoga komentarisanja. kod Arnolda. Divka (Machal. Jugosl. str. Crni Bog prouzrokovao je i kod Šafarika jednu krupnu grešku. [212] [213] [214] Reč poegoeda još i danas se nalazi u jeziku Kašuba. zove se Diva. [221] U usmenoj literaturi u Maloj Rusiji kraljica Rusaljaka. Studien u Arch. B. 1835. XIV. V. i koji je dugo smatran kao autoritativan. Archiv. Phil. U katedrali ove varoši je grob vladike Otona. voce) Cracovie.129. slav.). koji se truñaše biti i mitolog. g. Crni Bog iz Bamberga otišao je u društvo obotridskih bogova u Najstrelicu. The Songs of the russian people. mislio je. LXXXI. i ruske spomenike. f. Jeromarus (VI. Sacra Moraviae. str.100. 119. da u Pri i Peg. uporedi: Svetovid). 1710. da je u Bambergu u Bavarskoj pronašao jednoga slovenskoga idola sa runskim natpisom Carni Bog. [210] [211] Lajbnic u Scriptores rerum Brunswicensium. navodi ovaj citat po Lelevelju: ali ja ne mogu overiti njegovo poreklo: "Post mortem Caroli imperatoris quidam non veri christiani praecipue trans Albeam susceptam fidem Christi relinquentes idola sua projecta. f. Vidi Dictionnaire de Ramult (sub. No on je bio žrtva jedne mistifikacije. U Knytlinga Saga govori se o bogu Tiernoglav (bogu sa crnom glavom). Chronica Slavorum: Geromarus (III. str. koje navodi Machal.Lelevelj i mnogi drugi.139. Ovde vladika očevidno pronalazi nova imena. Salcburg. i dalje. koji bi preštampan i u njegovim Sébrene Spisy. 193. apostola. Rad. ili pomeranskih Slovena. 120 . Hammon scilicet Suentobuck (Sventi Bog. Vidi rad g.

članke: Vila. Vila. Izvĕstiја Petrogradske Akad. der Wiss. [231] [230] Karadžić. itd. 80. da uporedi Šafarikov rad o Rusaljkama (pisan 1833. 132. [227] [228] Što je reč vila iščezla u ruskom. 1865) i četiri-pet strana koje im je posvetio Šišmanov (Sofija) u sv. Mythologie. XLVL str. (Vidi str. 144.). . Vidi u Bugarskom rečniku od Duvernois. 1869. [229] Kad kiša pada a sunce greje. Osim pesama vidi i komentar g. kao što se zna. 295.130. Izvĕstiја Petrogradske Akademije. Ko želi videti.) str. 1884. i dalje. Materiјаli sub voce. 6. 158. 1894. "Spiritus qui Krzetky dicuntur. Nauka.Prague. Ueber [240] [239] . str.). Halanskoga: Južno slovјаnskie skazaniја o Kraljević'-Markou . Šišmanov: Prilog bugar.koji Matov citira u svojim Grčko-bugarskim studijama. i dalje. t. str. 484. narod. 181 185). 65. (Sitzungsberichte der Kais.Vienne. etimologiji (Sbornik''. Prag. t. I. što je zamenjena rečju Rusaljka. Starofeske obyčejé. str. Prag. 1888. [236] [235] Miklošić: T'rkische Elemente. svezak. Akad. Sreznjevski. U životu Marka Kraljevića vile igraju veliku ulogu. [237] [238] Raziskaniја.Varšava. [234] Pr. [233] [232] Cesty po Bulharsku ." Zibrt je objavio i jednu interesantnu monografiju: Skřitek v lidovim podáni staročeskem (Skritek u starim češkim predanjima). IX. 1892.). ruska sekcija t. Bugari pričaju da se Samovile kupaju (Karavelov. Vidi o ovom pitanju Miklošića: Die Rosalien. naslov jedne romantične Mickijevićeve pesme. 178. Reč samodiva prodrla je i u grčki jezik pod oblikom σαµοντιδα .Dziady je. ein Beitrag zur slav. Zibrt. Veselovskij. 1891. dodatak. 553. Sbornik''-a. Machal. Simaček. 126 . istraživanja. str. [226] [225] [224] Raziskaniја. Samovila. to je po svoj prilici otuda. 168. prevod. IX.. Prva ideja ove pesme pozajmljena je iz folklora Bele Rusije. Ova je linija dosta razmaknuta. 241. itd. Č. dokle se napred u ovom pitanju otišlo dovoljno je. IX.. . I.) Karadžić. str. Rad. Samodiva. Vidi i Fontes rerum Bohemicarum (Prag. str. Tomašek.Zbornik'. Strane: 195. ponovo štampan u Sebrane Spisy.

II. Vidi glavu o Perunu. da je bilo i slovenskih runa. Nar. kazni se smrću. Afanasijev''. Westberg. Miklošić. 18. str. može se videti i Machal str. XLVI. po rečima toga teksta niko nije smeo oseći u toj šumi ni drvo ni granu. 212) zanimao se ovim Masudijevim stavom On misli da ovde nije reč o Slovenima. običaji. Veselovski u Žurnal' Minist. Prev. i da ovi hramovi. 67. i dalje. 1885. da proslave neke praznike. Helmold ovde po svoj prilici misli kao pohvalu bogu koja se čini službom u crkvi. Njega je naveo Kotljarevski. III. str.Kraljevo skreće za Vrnjce nalazi se na sredini puta jedna uzvišica okruglog oblika u sred ravnoga polja. Nestorova Hr. 9. 1869. Nauka (1899. Fr. [243] [244] [242] Vidi navedene tekstove Mahalove. obavljenom u Izvĕstiја Petrograd Akad. t. Osim onih napred citiranih dela. izd. 983. Rusaljke su izazvale znatnu literaturu. Ebbo. u svome radu na nemačkom. fr. i Izvĕst.Brumalia und Rusalia (ib. [250] [249] Ebbo II. Uporedi i zlatnu bradu kod Peruna. ruske Akad. 139 . XI. voce. str. Herb. sub. sonet 28) otkrio jedan vrlo zanimljiv tekst u merzeburškoj Brotulfovoj hronici. i u Ralston: The songs of the Russian people. Ko to prestupi. Londres 1872. Nauka t. 1890. str. 124. 7. Jedan ruski orijentalista g. [256] . 115. Nemački hroničar misli. god. №5. o kojima se govori. [245] [246] [247] [248] Kolar je u svome komentaru o "slavy Dcera" (knj. ovaj bi se opis mogao odnositi na planine u Češkoj ili na Karpate. str. To mesto seljaci zovu rusalija. da ime Zutiberus znači nekog demona. 325. 149. [255] [254] [253] Arkona (?) Westberg misli da se ovo tiče poluostrva Taman-a.146. II. tom. Prosvi'šč. Pogr.. Etym. III. moraju biti negde na Kavkazu. Tu se skupljahu neznabožački Vendi. [251] [252] Mnogo je do sada raspravljano o ovom tvrñenju. Strogo uzev.). Wörterbuch.. Jer do danas ništa ne dokaza. [241] Na drumu koji od nasipa Trstenik .

t. [270] [269] Krek. u opštoj sednici od 6. str.[257] U srpskom postoji reč vračar-a. i Unevit. O navama vidi knjižicu D. Miklošić. Phil. Nauka u Petrogradu. (Zbornik. izd. XLIX. 121. 6. str. (Brank. Prev. Rad čitan u Academie de l' Jnscription. Jagić pronalazi još dva imena. t. 1071. U svome skorašnjem delu Zur Entstehungs Geschichte der Kirchenslavischen Sprache (izvod iz rada Akad. str. Sv. Etym.Witemir naveden u Conversio Carantanarum (str.). [265] [266] [267] [268] Po svemu ovo mi tumačenje izgleda bolje od onoga. slav.. Prag. str. Simića: Novi podaci o Vrzinu kolu i navama. [271] [272] Arch. 269. 1900. 211. [274] [273] Herbordi Dialogus de vita Ottonis. Nauka u Beču) g. ovo delo preštampala je bez izmene Carska Akad. 85. [262] [263] Veselovski. odgovara ona. Seznam. apr. [264] Objavljeno prvi put 1868. Einleitung. VIII.. i pita: Kumo. [261] [260] [259] Objavio ga je Hecht. može se dodati i ovaj: "Domaćin se sakrije iza blini-a (nekog zastora). Akadem. Izvĕst. II. i koji se odnosi na ovo verovanje u ruskom folkloru.218. 263. 31).Da Bog da me ne videla ni iduće godine!" (Šejn'': Materiјаli dlја izučeniја bita sev-zap. Machal. hist. Pertz. . Bjelovski.) O ovoj razlici vidi moje izdanje Nestorove Hronike. kaluñer zvani Sbvaza. XIX. II. on ga tako isto zove deus militiae. gde se vidi deo vit . 1890. i dalje. 213 . II. Pol. Einleitung.). Otonov biograf Ebo prevodi Gorovid qui lingua latina Mars dicitur. sub voce. Dict. koje sam naveo u indeksu moga izdanja Nestorove Hronike. Matova: V''rzivulovito kolo i navitĕ (Sofija 1896. str. g. str. i 86). Monum. . upotrebljava oblike coenas. t. 418. kraja. nije znao za ovaj tako važan tekst češke hronike. Mol. 318. (u smislu čarobnik). [258] Stavu koji sam naveo u glavi o Svetovidu. Kolo za 1896. str.Ne vidim te. 435. Hanovre. 601 Nastavljač Kozmin. Krek. str. Citat Zibrt-a. 1868 (knj. str. Wurterbuch. f. Nauka u Petrogradu. 1865. t. Pertz-a. vidiš li me? . On ne menja ništa smisao rečenice. etym.

izd. Titmar pravilno tumači neka slovenska imena: belegori. Mitologije. on prevodi sa Mel prohibe. drugo izd. U Krek-a Einleitung.[275] Einleitung in die slav. Nauka u Zagrebu. 562. str. beleknegine. II. Mogao bi joj naći mesto u svome rečniku sub. 1. izdanje Akad. Graz. 139 412. jer on nije istorik. O drugima se vara. t. [278] [279] [280] [281] Snimci 24-32 nisu uneseni u original. 1894. Jaremirus. Leže nije mogao o njima pribaviti dovoljnog objašnjenja. G. neka se neko nañe. [277] [276] Knjiga.. Prev [282] . 1874 . str. 16 i 111 str. str. 1. II. Stoga ih je ustupio za srpsko izdanje svoje Slov. Tako nailazeći na Medebor (šuma koja ima meda). Litteratur-Geschichte. Knj.1882. ko će i o tim snimcima moći kazati koju reč. Miklošiću je na žalost umakla reč contina. Historia Salonitana. 1868. Fontes rerum Bohemicarum . voce ili kašta ili kat'.Prag. Lappenberg Hanovre. 17. 1885. 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful