Luj Leže

Slovenska mitologija
Naslov originala: Louis Leger, La Mythologie Slave, 1901 Preveo na srpski Rad. Agatonović, 1904 Luj Leže (1843-1924), francuski lingvista i istoričar, daje veliki doprinos izučavanju slovenske mitologije. Legende, priče, pesme o postanku vasione, o bogovima, o izuzetnim ljudima sa božanskim osobinama čine svaku mitologiju, pa i slovensku. Te legende su (racionalne ili iracionalne sadržine), u stvari, jedna prerušena i preinačena istorija Slovena.

SADRŽAJ
• •

Luj Leže: Slovenska mitologija - Uvod Glava prva: Izvori za slovensku mitologiju

Slovenski hroničari; ruska Nestorova hronika; Češke hronike: Kozmina, Dalimilova, poljska hronika Dlugoševa. - Strani hroničari: Adam Bremenski, Helmold, Titmar, Saks Gramatik, Knytlinga Saga, istorici Otona Bamberškog, vizantijski hroničari. - Nemi spomenici. - Jezik. - Apokrifni izvori.

• • •

I Slovenski hroničari iz raznih slovenskih zemalja II Strani hroničari III Likorezni spomenici – jezik Glava druga: Vrhovni bog
o o o

Glava treća: Dva vrhovna boga ruskih i baltičkih slovena Perun i Svetovid o Perun o Svetovid - (Svantovit) o Još nešto o otkriću idola u Zbruču
o

Glava četvrta

Volos u Rusiji i Veles u Češkoj, - Volos i Sv. Blez - Vlasije (Blaise) - Horz. - Dažbog. - Simargl. Mokoš. - Svarog, Svarožić - Suarasici. - Stribog. - Trojan - Trajan. ruska i balkanska predanja o o o o o o o o

Volos - Veles Horz Dažbog Simargl Mokoš Svarog - Svarožić - Suarazici Stribog Trajan – Trojan

o •

Glava peta: Mlada božanstva

Triglav. - Jula. - Radgost (Radigost). - Podaga. - Pripegala. - Crnobog. - Bezimena božanstva. Rinvid. Turipid. Turuvid. Pizamar. Crnoglav (Tijernoglav). - Boginje. - Domaći bogovi. o o o o o o o o o o o •

Triglav Jula Radigast - Radgost Podaga Pripegala Crnobog (Crni bog) Bezimena božanstva Rinvid, Turupid, Puruvid, Pizamar, Crnoglav Boginje Domaći bogovi

Glava šesta

Božanstva sudbine. - Vile. - Rusaljke. - Vodene nimfe kod Čeha i Poljaka.

Vile Rusaljke Glava sedma
o o

Kultus. - Žrtve. - Žrtvenici. - Hramovi. - Idoli. - Svete šume. - Izvori. - Vračari. - Proroštva. •

Glava osma

Život na onom svetu. - Da li i Sloveni verovahu u nj? - Suprotna svedočanstva. - Nav, bog Nija. - Raj. - Način sahranjivanja. - Groblja, pogrebne svečanosti. - Kultus precima u Rusiji. •

DODATAK o Svetovid (Svantovid) i Sveti Vid o Snimci kipova o Neke primedbe o slovenskim idolima
o

• • •

Miodrag B. Šijaković: Varijacije na temu slovenski mit Napomene

Luj Leže Slovenska mitologija Uvod
Ima prilično vremena, kako je moja pažnja prvi put bila skrenuta na slovensku mitologiju. Kad sam god. 1865. otpočeo svoja istraživanja o preobraćanju Slovena u hrišćanstvo, morao sam se zapitati: kakvi behu religiozni pojmovi neznabožačkih Slovena? Pa sam im tada u svome delcetu o Ćirilu i Metodiju[1] i posvetio dvadesetak strana. U to vreme one behu dosta nove; ali se i oslanjahu jednim delom na dokumente, koji se tada smatrahu za autentične, a koji su od tada već oglašeni za lažne. U god. 1880. pok. doajen Lihtenberger učinio mi je čast molbom svojom, da mu za njegovu Encyclopédie des sciences religieuses dam jedan rezime iz slovenske mitologije. To beše za mene prilika, da se ponovo vratim na proučavanja, koja uostalom nisam gubio iz vida. Moj prevod Nestorove Hronike, kojoj bejah posvetio toliko godina, jednako me je podsećao na ta delikatna pitanja. Članak iz Enciklopedije verskih nauka, znatno proširen i prerañen, ponovo je štampan u Revue de l'Histoire des Religions. Odatle je zasebno odštampan i pušten u svet pod imenom: Esquisse sommaire de la mythologie slave (Pariz, Leroux, 1882). Odštampana u vrlo malom broju primeraka, ova je knjižica odavno iscrpljena. Ponovo je štampana u drugoj svesci mojih Nouvelles études slaves.[2] Pišući ovaj rezime, ja sam pre svega pomišljao, da zadovoljim radoznalost francuske publike, kojoj su slovenska dela nepristupna, i koja uopšte ne zna, u kojim bi nemačkim knjigama mogli naći ozbiljnih podataka o ovim teškim pitanjima. Tako se desi, da sam ja učinio uslugu i samim Slovenima, kojima je jedan takav kritički rezime zaista oskudevao. G. Stojan Novaković, tada ministar prosvete u Srbiji, jedan od naših najspremnijih drugova, preveo je to moje delce, i odštampao u Prosvetnom Glasniku, br. 1. god. 1883. Ovaj je prevod preštampan u listu Slovinac, koji tada izlazaše u Dubrovniku. S druge strane, odlični slavista, g. Polivka učinio mi je čast svojim prevodom na češki moje Esquisse u Sbornik Slovanský, koji je ureñivao pok. V. Edvard Jelinek, god. 1883 (br. 8 i 9). On je svome prevodu dodao interesantne beleščice. Docnije je, trudom g. Gornickog, profesora gimnazije u Penzi, izašlo i jedno rusko izdanje u Filologičeskіe zapisk''і (Voronež', 1898). Uz to i najodlučnije slaviste Ralston u Athenaeum (8. april, 1882) Jagić u Archiv fur slav. Philol. (t. VI, str. 318) Beaudouin de Courtenay u Žurnal' Min. Nar. Prosvі''ščen (mart, 1882) behu primili taj moj skromni pokušaj s takvom simpatijom, koja me je nagnala, da ga se ponovo latim i proširim. Na žalost potrebe mojih lekcija na Collège de France dugo su morale moju pažnju odvlačiti na druge predmete. Prva je dužnost profesora da obučava. On nema prava dalje razvijati naučne probleme sve dok ne zadovolji prve potrebe svojih učenika. Tek 1895. god. mogao sam posvetiti dva semestra izlaganju slovenske mitologije. Ove lekcije brižljivo pregledane, štampane su kao rasprave od 1896. god. u Revue de l' Histoire des Religions. Tri najvažnije lekcije zasebno su odštampane. (Pokušaj o Perunu i sv. Iliji; o Svetovidu i bogovima na svršetak vid, o caru Trajanu u slovenskoj Mitologiji.)[3] Dve su čitane i u Akademiji Natpisa, koja se zainteresovala za novine u ovim studijama.

mi imamo vrlo malo ovih starih spomenika. koji je pre repertoar folklora. Graña je vrlo retka. on je sastavio indeks mitoloških slovenskih imena. 1842. i. 1863). "Savetujem budućim mitolozima. koji mu posveti jednu kritičku studiju u jednoj svesci raznovrsne sadržine Slavin-a (drugo izd. God. već da uza svaki članak navode najstarije spomenike. Ovo delo privuče pažnju Dobrovskog. Ni sam Dobrovski nije bio verziran u tom pitanju. koja je ponovo štampana u III sv. koji mojim prethodnicima behu umakli. str. a pisani ili nemi spomenici ni po koju cenu se ne bi mogli zameniti hipotezama.. Ona je morala privući pažnju Šafarikovu. ne krijem. Uostalom svi radovi ovoga perioda su unakaženi upotrebom lažnih dokumenata. Ovaj indeks beše program za jednu slovensku mitologiju. Osim njegovih radova o Rusaljkama. i vratiti u oblast mašte (Karus. Slovanske Starožitnosti (drugo izd. Latina. na žalost.). Karlo Jaromir Erben pružio je znatnu grañu za izučavanje slovenske mitologije.[4] izašlo je na svet mnogo radova o slovenskoj mitologiji. Tu se nalazi dosta imena. Taj monument nije još niko podigao. ali i to delo ne bi imalo onaj apsolutno kritički i odreñeni karakter. da vidim sve čime oskudevaju. Karevit. Smatrao sam za dužnost da ponovo pročitam u originalu sve latinske. Što se mene tiče. mislim. Prag. da ćemo za Slovene imati onakve radove. svoju vrlo poučnu raspravu o svetilištima i crkvenim obredima neznabožačkih Slovena. Hasterman. i ja sumnjam da će on ikada moći i postojati. Svarogu. Vesna itd. koja se nalaze u dodacima II sv. Držim. koja se danas moraju izbrisati iz mitološkog reda. on je i Kajsarova i njegove naslednike stavio na oprezu od kakve varljive tendencije ljudske lenosti. Smrt mu nije dopustila da izvrši ovo preduzeće. da bi se podigao jedan definitivan monument. 263.). grčke ili slovenske pisane spomenike. svoje delo: Versuch einer slavischen Mythologie in alphabetischer Ordnung. koju nije napisao.Prikupljajući u ovu jednu knjigu sve te radove dugog strpljenja. II Od kada je mladi ruski naučnik Kajsarov objavio u Getingenu 1803. Kelta ili Germana. Polel) ili folklora (Koščej. koje ga karakteriše. On je pomišljao da ih pribere u jedno delo.). kakve je u našem veku imala mitologija: Indusa. Pa sam tako isto sebi dopustio da iznesem i nekoliko novih hipoteza. koji se odnose na predmet ovih studija. Dobrovski nije imao prilike. da sam uzgred otkrio i nekoliko detalja. rasprave o Crnobogu bamberškom. što bi izvesno bilo vrlo korisno. Grka. Sreznjevski je u Harkovu u Rusiji objavio 1846. veli on. da sam svuda sledovao savetu ovoga prvosveštenika slavistike. celokupnih dela njegovih Sebrane spisy (Prag. Osim toga što je upotrebljavao lažna . Toliko isto se može reći i o Hanušovim radovima na češkom koji se odnose na mitologiju (ipak treba izuzeti Bajeslovný Kalendár. Ni najmanje se ne možemo nadati." Na žalost. Hanuš je objavio u Lavovu (Lembergu) svoju knjigu Die Wissenschaft des Slawischen Mythus. U člancima koje je dao Rigerovom Slovnik-u Naučný (češka enciklopedija) i Pregledu praškog muzeja. i dalje). Danas se ovo delo ne bi moglo upotrebiti bez opasnosti. Osim studije o Kajsarovu. ali onim kritičkim okom. da se bavi slovenskom mitologijom. 1865. Krodo. da se ne oslanjaju na poznije pisce..

Od dve stotine strana koje ta sveska sadrži[6]. i protivu strasti. i mitologija se tu davi u folkloru. tj. Pa ipak nije baš tako. Odličan muzikolog Faminčin ne beše ni najmanje spreman za proučavanje slovenske mitologije. do 69. Ozbiljno treba biti rezervisan i pri knjizi pok. Naučnom Društvu u Pragu. da njemu ne ostaje ništa drugo. da bi taj naš rad bio uzaludan. Moskva. VIII str. Tako je on 1866. Ovaj je rad. 168. da i naučni deo ceo izgubi svoju vrednost. tj. koji mi behu dragoceni prijatelji.arapski spomenici koje je on citirao. napravio mnogo larme o mitološkom svetu.) još i danas je jedan najdragoceniji repertoar. t. Erben veli: . da se svuda vide sami mitosi. Prosvі''ščen (septembar. i objavio u Časopis Českého Musea (iste god. 1885). 1884. pa mi predlagaše. U svojoj zaista strogoj kritici o ovom delu (Archiv. . Erben je namerno pomešao mitologiju i folklor. danas se mogu zadržati jedva pedeset. izgledaju mi. 1868). U knjizi Faminčina (Famintsyne. jesu čista pozajmica iz lažnih . .[5] Uostalom on je vrlo malo kritičan.ako se uvek ne zna. Bez sumnje oblast slovenske mitologije postala je na taj način vrlo uzana. Uprkos sveg mog poštovanja prema uspomeni Bergenjevoj i Kotljarevskog. izgleda. još manje za uporedno izučavanje ove mitologije u njenim odnosima prema mitologijama indoevropskih naroda. čitao u Kralj. Pogrebni običaji neznabožačkih Slovena (Moskva. God. kuda se ide. Famincyne): Božestva drevnih' Slavјаn'' (Petrograd.) g. Primećivaše. držim. t.[8] Kao primer reakcije skepticizma. trebalo je prvo očistiti njen teren od lažne grañe. str. str. u Žurnalu Min. . On beše vrlo oduševljen. Nar. Jagić je dao pametnih saveta svima mitolozima. do odreći se sviju istraživanja o predmetu koji nas zanima. da što se više svuda gleda mitologija. Napreci kritike poslednjih godina su najzad dopustili. prijateljem Bergenjem (Bergaigne).Prag.i ma da se on branio. koja se na njemu nagomilavala. Kotljarevski se koristio lažnim spomenicima. da ga zajednički prevedemo. ali zna se bar odakle se mora poći.). U stvari on nas nije mogao poučiti ničemu ni slovenskom ni novom. da se ostvari i ova prethodna pogodba. na ono nekoliko žurnih strana koje napisa za Rigerovu Češku Enciklopediju (Slovnyk naučný. 1866.) nema ni deset strana. IX. 1870. da se mnogo manje odnose na Slovene u Rusiji. Pesme i galicijske legende. iz hrišćanske književnosti. ali pisac hoće sve da navrati na mitološke teorije u korist vremena u kome piše.dokumenta. Veliko rusko Afanasijevo delo: Vozrenіe Slavјаn'' na prirodu (3. navešću jedan zanimljiv članak Kipričnikova. izaziva se reakcija skepticizma. Ovo sam delo čitao nekada u društvu sa svojim pok. Kotljarevskog. Da bi i slovenska mitologija odlučno ušla u oblast nauke. da mogu reći. koje se mogu upotrebiti. sećam se.apokrifnih knjiga. sv. nego na Varjage. Posle ovog pokušaja koji svu slovensku mitologiju stavlja na dvadesetak potpuno nevrednih strana. 35) jedan rad o Kosmogoniji neznabožačkih Slovena.[7] Naročito ih je stavljao na oprezu od zloupotrebe folklora. kojima se Erben služio. po pesmama galicijskih Rutena. 603 . na skandinavske useljenike.

o njoj se mnogo pisalo. za koje pretpostavlja da su poznate. većinom su rastureni po raznim slovenskim zbirkama. Mahal u svome predgovoru. svetačkim danima: Ponedeoniku. Treba još videti ono o Rahmanima. Ostatak je posvećen folkloru. II izd." Nekoliko godina kasnije pisaše Krek u Archiv fur sl." (god. Philologie: "Što se tiče slovenske mitologije do danas postignuti pozitivni rezultati ni najmanje ne odgovaraju utrošenom vremenu. govoraše g. str. samo šezdeset njih govori o slovenskoj mitologiji. (Skica iz slovenske mitologije). i koje će malo čitalaca i pokušavati tražiti po originalnim spomenicima. ličnostima ili tradicijama. u Poljskoj (Wista). ali su došle u njih iz hrišćanskog predanja ili iz stranih legendi. u Hrvatskoj (Zbornik za narodni život). Knjiga g. otresajući ih najpre od svih fantastičnih veza i zbližavanja sa drugim spomenicima. reskirao bi da se u njima potpuno izgubi. nigde nema jednog rada u celini. neuk ovim studijama. ja mislim. 1876. što nam izvori kažu o slovenskoj mitologiji. germanskog ili čak indoevropskog. Za nj se oseća potreba. "Pokušaji o mitologiji. i da u jednoj francuski ispisanoj knjizi. da ono nije ni malo grañe iscrplo. koja će predstavljati rezime svih legendarnih ideja slovenskog naroda. njegovom izučavanju posvećeni su zasebni listovi: u Češkoj (Český Lid). Mbchal-a: Nákres slovanského bajeslovi. str."[9] Na žalost. ili bar po načinu francuskom. Stoga sam se rešio. kosmogoničkim pričama. Luciji (Rachmanes. koje je tako teško dobiti. da prikupim glavna fakta iz slovenske mitologije u jednu celinu. koja je štampana u Pragu 1891. u Srbiji lepo ureñivani . 378. On još prima uz to i neke spomenike. Po mome mišljenju jedno potpuno i jasno delo o slovenskoj mitologiji mora iscrpsti osnovne pisane spomenike. koji su danas oglašeni za apokrifne. toga radi on izostavlja mnoštvo sitnica. ili osloboñavajući ih besposlenih hipoteza i zbrke folklora slovenskog. Na taj način on počinje jednom glavom o kosmogoničkim idejama Slovena.) Na jeziku pristupačnom većini učenih ljudi one pružaju jedan kratki zbijeni rezime. Slovenski je folklor beskonačan."Slovenska mitologija je jedna najteža grana slavistike. ima mesta sasvim drukčije raditi. da sam takav rad našao u knjizi H. Ceo ovaj deo pozajmljen iz folklora zaslužuje doista da se prevede. Kreka naročito je upravljena slovenskim čitaocima. u Rusiji (Živaја Starina). U ovom rezimeu beleške su često puta mnogo duže nego li tekst na koji se odnosi. skoro potpun i dovoljno jasan o onome. 1887. koje se vezuju za hrišćanske legende i apokrifne knjige. Perchta). Čitalac. legendama koje prouzrokuju meteorološke pojave. Perhtu. do 440. Mišljah. koje doista postoje kod Slovena. Sredi i Petku. god. (Graz. ali osim nekoliko dobrih članaka o pojedinim pitanjima. još se jednako očekuje jedan odreñeni rad u celini. Niko bolje to stanje ne može shvatiti nego onaj koji bi preduzeo da odbaci sve ono što pripada haosu protivrečnih hipoteza osnovanih najčešće na rasuñivanju ili na a priori. u Bugarskoj (Sbornik' za narodni umotvorniја). od dve stotine dvadeset strana ove knjige. 134) Ove rezultate. Krek je preduzeo sabiti u izvestan broj strana svoga lepog dela: Einleitung in die slavischen Literaturgeschichte. Potpuno pravedno ceneći i ovo lepo delo.

predanje o kultusu kućnim bogovima. kod Rusa. No na žalost. ali za koje na se uzimam potpunu odgovornost. .[10] Pored ovih specijalnih radova. i koje se jednako ponavljaju. Ovi radovi i mnogi drugi rastureni po najrazličnijim zbirkama biće spomenuti u svoje vreme i na svome mestu. Namerno odbacujem sve teorije. Ni po koju cenu ne želim ponovo otpočeti koliko korisnom toliko i opasnom Afanasijevom knjigom.ja sam isto tako iz opreznosti ili skepticizma. o kojoj ja ne znam ništa. one će učiniti. ja se i na nj pozivam (npr.koji se odnose na neznabožačku periodu istorijskoga života Slovena.ako ih ima. pa radove Aleksandra Veselovskog. dopušta mi. Varjaga. koji su objavljeni u Archiv fur slav. da još dublje proniknu u ova delikatna istraživanja. koje su ih do sada kvarile. ako smem reći . Ako sam iz principa odbacio folklor . da će oni isto tako učiniti i prema ovoj knjizi. trebalo bi ne znam koliko tucadi svezaka. god . klasičnoga ili germanskoga sveta. Simpatija s kojom su moje slovenske kolege prihvatili pokušaje koji su joj prethodili. prenebregavam sve veze. Ovakva kakva je. da je folklor nerazdvojni i bitni deo mitologije. sa mitologijom istočnih naroda. da se nadam. sve dokle budemo osećali jaku oskudicu u pisanim i nemim spomenicima neznabožačkog vremena. sa kojima su me zbližili i sprijateljili više od tridesetak godina revnosnoga izučavanja. odlučno odbacio i litvansku mitologiju. Prikupiti i rezimirati sve što je do sada izašlo o folkloristici. Tatara. Ali ne smatram. Finaca. . kao što će se videti. sve sisteme. Nemaca kod Čeha ili Poljaka). Ovaj će pokušaj možda uliti učenijima i veštijima od mene želju. Briknera. jer bi bilo vrlo dugo istraživati u kojoj je meri on mogao biti izmenjen hrišćanskim legendama. Od toga se ja unapred ograñujem. Maretića. na kojoj stoje mitologije ostalih indoevropskih naroda. da je prostor slovenske mitologije jedino obeležen i ograničen pisanim i nemim spomenicima .evropskoj naučnoj literaturi. 1901. uveren sam. kao veoma pomoćne mi i korisne radove g. a pored toga i izvestan broj hipoteza ili tumačenja koje ja ne namećem. Phil. ova će knjiga popuniti jednu prazninu u našoj naučnoj literaturi. no ne tvrdim da ću ih i sistematski grupisati. ako još ove pisane ili neme spomenike može objasniti ili dopuniti kakvo narodno predanje. Pored sveg plemenitog i korisnog truda Mahalovog. Oni će u njoj naći nekih sitnica kojih nema ni u jednom ranijem delu. biće nam vrlo teško postaviti slovensku mitologiju na istu nogu.osim u izvesnim jasnim obeleženim slučajevima. Maja. . o pojmovima o onom drugom svetu). Meni se čini. ipak mi je bilo nemogućno ići za njim na tako prostranom i rñavo ograničenom zemljištu. Prikupljam rasturene odlomke po pisanim spomenicima. da iz naših knjiga.. moram spomenuti. Jagića. pozajmicama od susednih naroda (Grka i Arbanasa kod južnih Slovena.ma koliko one bile privlačne. iz naših repertoara potpuno iščeznu sve greške."Karadžić". koji su izašli u Izvi''stіја Petrogradske Akademije Nauka. Sadržina tih strana biće izvesno za mnoge čitaoce ne Slovene jedno otkriće.

ali ni jedan nam ne daje dovoljan broj podataka ni mogućnosti.Strani hroničari:Adam Bremenski. Pesme i narodne priče. Dalimilova. Češke hronike Kozmina. ili u nemačkim hagiografima (napr. govoreći o tome. . na ostrvu Rujnu. i u duši svojoj da opravdaju uništenje idola i rušenje njihovih svetilišta. koji nisu možda ni slovenski ni mitološki. 4) U arapskim pisanim spomenicima (Massoudi-a.[12] Pisane spomenike. Helmold. Nemamo nemih spomenika o ovom kultusu. najčešće stranih. nemačkih sveštenika. izmenjale su se postepeno pod uticajem hrišćanskih ideja ili stranih književnosti. ili bar nemamo takvih. da bi bili neosporne autentičnosti. jedan . u biografa Otona Bamberškog). No pri svemu tome. čije se poreklo gubi u tami onoga vremena. danas su oglašeni za lažne. nemačkim ili danskim hronikama. ili skandinavske Varjage (Normane).kultus. Lav u Bambergu. delom slovenskih. Helmold. . oni se na nj osvrću samo kad hoće da istaknu "sramne" neznabožačke obrede. koji daju samo kratke podatke. Nadahnuti najdubljom mržnjom protivu slovenskog paganizma. nekoliko vajarskih radova do danas sačuvanih u danciškom muzeju. Titmar. . Saksa Gramatika.[11] Nemamo nikakvog pisanog slovenskog spomenika (teksta) iz neznabožačkog doba. . 2) U latinskim. poljska hronika Dlugoševa. da li oni. kao što je pisac Ruske hronike. Konstantina Porfirogenita.idol pronañen u Galiciji. biografi Otona Bamberškog i ruska Nestorova hronika. način kojim su obožavana .to je sve što nam je ostalo o onom tako bogatom slovenskom kultusu.malo sumnjiv . Nekoliko nejasnih odlomaka u hramu u Arkoni. kao idoli u Prilvicu. Ibn Fozlan-a) koji su vrlo nejasni. . ruska Nestorova hronika. a što je još gore. obrede i praznoverice neznabožačkih Slovena. Knitlinge Sage (Knytlinga Saga). podrazumevaju Slovene stare Rusije. da dobijemo potpunu sliku o celini ove mitologije. Adama Bremenskog. Knytlinga Saga. koji se odnose na slovensku mitologiju. Glavni pisani spomenici. treba tražiti: 1) U prvobitnim hronikama slovenskih zemalja koje su pisane u narodu. kao: Titmara. istorici Otona Bamberškog. čije su idole i hramove tako rado opisivali: Adam Bremenski. vizantijski hroničari.Jezik. Oni koji su dugo smatrani za dosta verne. Saks Gramatik.Glava prva Izvori za slovensku mitologiju Slovenski hroničari. . Titmar. jesu delo hrišćanskih sveštenika. Saks Gramatik. oni nam rasvetljavaju prirodu izvesnog broja božanstava.Nemi spomenici. jer treba najpre rešiti. Dosta su mnogobrojni izvori za slovensku mitologiju. 3) U vizantijskim pisanim spomenicima: Prokopa. te ih treba najozbiljnije kontrolisati. koji se odnose na mitologiju.Apokrifni izvori.

pa umeće tu boga sunca Dažboga. zbornicima ili raznim religioznim zbirkama prevoda vizantijskih pisanih spomenika. i daćama. ima ih i koja su apsolutno izvan svake sumnje. Ako su i neka imena izopačena klasičnim uspomenama. idole.5) U današnjoj folkloristici. Rusalijama (neznabožački praznici). više-manje. razne obrede i dogañaje iz verskoga života neznabožačkih Slovena. da u dva maha poziva jednog ruskog kneza. Jedan nastavljač prvobitne hronike (rukopis zvan ipatski). Rusija je bila zvanično u hrišćanstvo preobraćena 988. I Slovenski hroničari iz raznih slovenskih zemalja Za poznavanje prvobitne Rusije Nestorova Hronika sadrži jedan neocenjivi dokumenat. Egipćane. Mokošu. itd. jednom prosvećenom čoveku. o žrtvama njima prinašanim. i čije je postojanje utvrñeno i drugim pisanim spomenicima. pričama ili pesmama. Crkvene propovedi čine samo nejasne aluzije na neznabožačke verske obrede. 7) Najzad u jeziku. o Dažbogu. Ovaj hroničar pisaše krajem XI i početkom XII veka. pomenutih u osnovnoj hronici. ili onih koji se bar tako zovu. nije teško ne naći stranačkih utecaja. On nam. On nam daje o ovim idolima. 1114. o žrecima. unuka Dažbogovog. Je li mogućno da se jednom hrišćaninu srednjeg veka. Podaci koje daju ruske hronike dopunjuju se nekim dokumentima srednjovekovne književnosti. Priznajem. ukoliko ti podaci potvrñuju rukopise. 6) U teološkim spisima srednjega veka koji ciljaju na neznabožačke obrede. udaljuje se dosta od svoga predmeta. o bogu Svarogu. ili bar nagañati: o mestima na kojima se vršio obred. pruža tačne pojedinosti o Perunu i Velesu. I Novgorodska Hronika potvrñuje izvesne tekstove Nestorove Hronike. da priziva vetrove. pod perom jednog hrišćanina srednjeg veka. Simarglu. detaljne podatke.[13] . koje je crkva zabranjivala. da su one vrlo sumnjive. Odlomak epske poezije pod imenom: "Slovo o polku Igorovu" sadrži nekoliko takvih mitoloških aluzija. koji svojim najstarijim pa i današnjim oblicima svedoči i o prošlim vekovima. govoreći pod god. Stribogu. Stoga je ovaj analista mogao tada poznavati sinove prvih Hrišćana i pribrati tačne podatke o kultusu njihovih predaka. više-manje. svešteniku. izgledaju vrlo neverovatna. i koji nam naročito svojom toponomastikom dopušta iznaći. g. u crkvenim obredima. On nam još kazuje i kakve su ideje vezane za lica. da izjednačuje sunce sa velikim bogom Horzom. unuke Stribogove. U ovom stavu kao i u imenima izvesnih božanstava. dopalo da izaziva neznabožačke uspomene. govoreći da knez Višeslav pretiče hod Horzin? Priznajem da mi ova huljenja na veru. tumače imena jelinskih bogova. koji imenima slovenskih božanstava.

ne manje interesantan. Ali je vrlo rezervisan u svemu što se tiče slovenske mitologije. Svetovida (Marsa). memorare negligamus". i jednoga boga pakla. da su Česi obožavali idole. jeste arhiepiskop Dlugoš. ona će nam kazati (II. Hamadriade. Prvi hroničar. Noc votum fiere summus.sicut el hactenus multi villani velpagani hic latices seu ignes colit. da je kneginja Teta naučila narod obožavati Oreade Driade. svoje kućne bogove (penates). ille montibus sive collibus litat. stih 6) da se Čeh (Cech) odselio iz Hrvatske u Češku. ili Longinus. potpuno ćuti o veri neznabožačkih Čeha. žrece..što je tačnije. Neklana. Sve što nam kazuje o Poljacima pre hrišćanstva jeste: da su bili poligamiste: "Istorum gesta quorum memoriam oblivio vetustatis abolevit et quos error et ydolatria defoedavit. Na žalost odavde ne vidimo ni imena tih idola. koja uostalom i nije poljskog porekla. priča svojim. Gallus-ova hronika[19] (prva godina XII veka). sororque eius Bellona atque gener Cereris iubet". . 1153).[17] I malo dalje (oko god. spomenik spomenusmo u početku III glave. vrače koje progna. te na njih ni najmanje ne podseća. II.Češki hroničar Kozma iz Praga (XII vek). Može li se iz ovog stava zaključiti. jednu boginju rata. alia quae ipse fecit. takoñe ne dodaje ničega pozitivnog onim tako tamnim podacima svog prototipa. on uporeñuje neznabožačke Pruse sa zverovima. koji je pisao pri kraju . Kozma im daje klasična imena:[14] "Ergo litate diis vestris asinum ut sint et ipsi vobis in asylum. Hronika učitelja Vićentija ne manje mrzi i izbegava neznabožačke stvari. doživljaje čeških legendarnih kneževa: Kroka. Ipak. Pšemisla. i to je sve.) takoñe postala iz Kozmine. otac češke istorije. Ljubuše. Drugi jedan. kojih nema u latinskoj frazeologiji njenoga duhovnog oca (prototipa). I kad ipak mora učiniti kakvu aluziju na bogove neznabožačkog vremena. .[20] Na drugom mestu (knj. da je u Brandeburgu postojao jedan idol sa tri glave. Ako se malo ispravi tekst na izvestan način. Hostivida. pruža nam neke pojedinosti. da stari Česi zvahu nav stan mrtvaca: "Potom Kroh jide do navi" (zatim Krok ode u nav). navlaš obilazi neznabožačko doba. pošto je ona napisana na češkom jeziku. II. da su Česi obožavali Peruna (Jupitera). tj.[15] Iz ovog stava jasno se vidi. Sadrži nekoliko dosta tamnih aluzija na kultus brandeburških Slovena: "cum in dicta marchia gens adhuc permixta Slavonika et Saxonika gentilitatis ritibus deserviret et coleret ydola". otkriva nam. 8) Kozma veli. itd. Pulkavina hronika (XIV v. čija imena i postojanje uostalom ništa nam ne dokazuje? Na drugom mestu (knj. idola surda et muta rogat et orat. koji se bavio verom neznabožačkih Slovena.[18] i njega su obožavali Sloveni i Saksonci. pa dodaje. Jupiter et ipse Mars. glava XLII). On nabraja neznabožačke obrede koje je ukinuo knez Bretislav II.. koja je dušu svoju pozajmila iz Kozmine hronike. noseći na svojim leñima sve svoje pretke (dědky své). ili bolje istorik poljski u srednjem veku.[16] Dalimilova stihovna hronika. čas književnim a čas prostačkim latinskim jezikom. Tako ona kaže. iste lucos et arbores aut lapides adorat.

XV veka (od 1455 . stanovao je na granici Slavije u jednom gradu. kao katolička mitropolija." Očigledno su na nj mnogo uticale i hrišćanske ideje. sedište primasa. i najzad ih nalazi šest. s obzirom na siromaštvo slovenskih izvora kod zapadnih naroda. Adam Bremenski (iz Bremena) učitelj u istoj varoši. On je živeo u prvoj polovini XI veka. uzima za imena pojedinih božanstava oblike. u III knj. mogao je ispitivati arhiepiskopsku arhivu. idolima. da u X veku sve zemlje s desne strane Labe i Sale (izuzimajući predeo izmeñu ušća Labina i toka reke Trave) behu još naseljene slovenskom rasom. Naročito se njihovoj svedodžbi ima zahvaliti. Mi zaboravljamo. nije manje istina. U ovo vreme u pravoj Poljskoj beše već nekoliko vekova potpuno nestalo paganizma.1481) svoju Historia Poloniae. sačuvanih u petrogradskoj biblioteci. a jedna se i zove Stado. Br'ckner[21] trudio. što se tiče slovenske mitologije. koji je zahtevao da postane njihovom hrišćanskom arhiepiskopijom. žrtvama (čak i u ljudima). sveštenicima. Venusa sa Dzydzilelya-om. tiče se naročito naših mitskih bića. što nam pomaže da je bolje rastumačimo. Plutona sa Nijom. da. što mi danas možemo imati dosta jasnu sliku o religioznom životu baltičkih Slovena i onih sa Labe. kako je on prepunjen klasičnom mitologijom. On je tu zbirku skoro objavio. Nedavno se g. No pri svemu tome. Cereru sa Marzanom.[22] Izjednačuje Jupitera sa Yeszaom. a osobito stanovnika ostrva Rujna. II Strani hroničari Dok su češki i poljski hroničari namerno prenebregavali neznabožačko doba u istoriji svojih naroda. stranci. koji se ponavljaju u ovom ili onom narodnom refrenu. izlaže trude kneza Gottschalk-a na . većinom su bolje informisani. Samo. da je ono igralo istu ulogu i u neznabožačko vreme. njegova svedodžba nije sasvim za odbacivanje. i poslednjih godina vrlo se malo važnosti pridavalo Dlugoševim podacima o starim božanstvima njegove zemlje. On zna i za boga vremena (temperies) koji se zvao Pogoda. Marsa sa Liadom. kanonik gradske katedrale pisac je Gesta Hammaburgensis eclesiae pontificum. oživi Dlugoša. naročito Skandinavaca i baltičkih Slovena. slušati pričanja raznih misionara. Brikner je još našao[23] nekoliko podataka u jednoj zbirci crkvenih beseda na poljskolatinskom jeziku. uprkos hrišćanstvu. boga života Zywie. R. godišnjim svetkovinama. tvrdi da je u Gnjeznu bio i jedan hram prvoga reda: "delubrum primarium ad quod ex omnibus locis fiebat congressus. koji nam pričaju borbe Nemaca ili Danaca sa danas već nestalim baltičkim Slovenima. Na njemu se vidi uticaj klasičkih i hrišćanskih uspomena. On govori o hramovima. Pošto je Gnjezno. Dijanu sa Dzevana-om. Dlugoš voli poljsku domovinu. U svojim Gesta Hammaburgensis eclesiae pontificum on priča istoriju ove arhiepiskopije i istoriju obližnjih naroda. da je ta nyja srodna sa nav-om kod Čeha. on bi hteo. Pohañao je Dance. Ako je identičnost Plutona i nije sporna. od kojih su se neke. Ne propušta ništa što se tiče začetka njenoga života. sačuvale i do danas. trudi se da iznañe svoje bogove kod starih Poljaka. svetim drvetima. Jedan od tih podataka objašnjava nam i Dlugoševe zablude. ili napore germanskih misionara da ih preobrate u hrišćanstvo.

da su se Nemci prema njima rñavo ponašali. kojima se on bavi. da istakne i dobre osobine neznabožačkih Slovena (II. Ova hronika ne prelazi godinu 1170. Glave 52. Zna da je postojao Svetovid. jer navodi neke reči i piše dosta tačno neka imena. on piše: ad laudem Lubecensis eclesiae (posveta na knjizi). jesu osim Vagrinaca još i Ljutići i Bodrići izmeñu Labe i Odre.[26] U savezu sa vladikama Oldenburga Vicelinom i Geroldom pridružio se njihovim naporima da pokrste neznabožačke Slovene. 41) odvratnost Slovena prema hrišćanstvu i njihovo rñavo postupanje sa hrišćanskim popovima.[27] Titmar (roñen 976. 60) da je u ovom istom gradu Retri i vladika Jovan bio prinesen na žrtvu bogu Radgostu. XIV). da imaju svetih šuma (83). Princip mu je. ili onih. umro 1018) bio je kanonik u Magdeburgu. kao što je dao (glave: XXVI. da se ne zadržava na neznabožačkim stvarima: "Inutile est acta non credentium scrutari. o kultusu Bogu Provenu (83). najvažniji izvor za istoriju Slovena u srednjem veku. U toj misiji on bi poslat k njima oko 1155. čini glavni predmet njegove hronike. i primljen je od kneza Pribislava. Njegovo se uverenje ne koleba. i 83. II. i pratio je cara Henriha II u njegovom pohodu protivu poljskog kneza Boleslava Hrabrog. bez sumnje usled njihove odanosti paganizmu: "Slavorum animi naturales sunt infidi et ad malum proni ideoque cavendi". u njegovoj prvoj knjizi. podignutim u čast demonv quorum princeps est Radigast. Voelkel. 18). 27). i misli da je to isto božanstvo kao i sveti Vid korvejskih kaluñera. XXVIII) o skandinavskim božanstvima: Toru. (I. Veruje u izvesno srodstvo sujeverja Saksonaca. Nabraja u nekoliko mahova mučenja. Slovena i Šveñana (I. g. bog ostrva Rujna. boginji Polabljana. da je znao i slovenski jezik. Njihova je zemlja za nj "terra horroris et vastae solitudinis". Koristio se Adamom Bremenskim od koga mnogo pozajmljuje (testis est magister Adamus). Naziva ih "natio prava et perversa" (I. on nam kazuje. čije gostoprimstvo veoma hvali. od koga svi drugi proizlaze. o kultusu Crnom Bogu (I. "qui omnes barbarorum gestas res in memoria tenent". Poreklom Holštinac. potvrñuje (II.preobraćanju u hrišćanstvo Bodrića. Tako (knj. Izgleda. 52). o hramu u Retri i bogu Radgostu. Njihovo preobraćanje u hrišćanstvo. Pruža više pojedinosti od Adama Bremenskog: o veri neznabožačkih Slovena. Na žalost ni na pamet mu nije palo. God. Helmoldovo delo Chronicon Slavorum jeste. Helmold je bio sveštenik crkve u Libeku.[25] Njegova mržnja na paganizam ne smeta mu. Vodanu i Frigi (Fricco). i ako one ipak nisu jedine. 40. koji su se iz hrišćanstva povratili u svoju staru veru. o Sivi..[24] Dokazuje nam da su stanovnici Rujna bili više odani kultusu zlih božanstava nego ostali Sloveni (Descriptio insularum. kao što i sam naslov kazuje. koja su iskusili hrišćani od nekrštenih Slovena. o idolu Podaga. Često citira izveštaje očevidaca. I mi imamo samo žaliti. Helmold uostalom ima dosta rñav pojam o Slovenima. paroh parohije Bozau oko jezera Plena (Ploen) u zemlji Slovena Vagrinaca (Wagriens). obalskih stanovnika Labe i Baltičkog mora. Sloveni. i glava 12. da nam i o idolima slovenskim i njihovom kultusu da onako potpunih pojedinosti. Priznaje uostalom. kao što misli jedan komentator hronike. ili njihov povratak u ovo posle otpadništva. XXVII. 19). No on se tako isto služi i zapisanim predanjima i pričanjem slovenskih staraca. 8). da su Sloveni voleli praviti idole sa više glava (što tvrde i drugi pisani spomenici). priča (III. 1009. . o bogovima koji imaju i koji nemaju svojih idola. Pribislav je bio hrišćanin. da veruju u postojanje jednog najstarijega boga. druge knjige jesu najvažniji izvor za našu studiju." Ipak mu se omaknu više zanimljivih sitnica za našu studiju. glava XVIII) on ukratko opisuje varoš Retru (Rhetra) sa njenim hramom. što nam je dao tako malo podataka.

14). na koju aluzira: "Posteri autem (tj. Titmar nadahnut svojim klasičnim uspomenama. quod pulcher mons dicitur" (IV. Tvrdi da se kod nekrštenih Slovena sve svrgava smrću (I. članovi velike porodice Srba ili Soraba. tamen. On ima uostalom jake razloge. 55). . Njegov germanski patriotizam buni se na pomisao o slovenskoj mitologiji. ali voli da opisuje snove. koju zove Riedegost." (VI.[29] i svedodžba. koji su vršili kultus ovom bogu. "Cum execranda gentilitas ibi veneraretur" (VIII. i koja je bila jedno od glavnih svetilišta njihove vere. što se takoñe potvrñuje svedočanstvima Saksa Gramatika i Otona Bamberškog.[28] Spominje jednu bezimenu boginju. 59). koji toj varoši daje ime Retra.postane vladikom u Merzeburgu. Bio je sveštenik. i slovenski paganizam bi sasvim uništen. da Sloveni nisu verovali u vampire. 65). čiju su sliku Ljutići nosili na svojoj zastavi. i svoja pričanja počinje krajem IX veka. Ali ovo tvrñenje biva usled istorije o vampirima.[32] jednog od najznamenitijih državnika i prelata srednjega veka. Ime mu znači. 63). "Bolizlaus qui maior laus interpretatur" (IV. Hoće da veže njegovo poreklo za Rimljane: "Et quia fuit haec apta bellis et in omnibus semper triumphalis antiquo more Martis signata est nomine". ležeći na Sali. On opisuje hram u ovoj varoši. Na desnoj strani Sale življahu razni narodi. i umro je prvih godina XII veka.[31] Saks Gramatik je Danac. što ne voli Slovene. to bi doista bilo jedno zanimljivo svedočanstvo u njihovu korist. Titmar zna. episkopa Lunda u Skaniji.. ipak posvećuje čitave dve strane opisu varoši Redarv (Redarinaca). da leži izmeñu šume: mese . U protivrečnosti je sa Adamom Bremenskim. te se taj napad svrši padom varoši Arkone 1168. kao pagus Silensis (VIII. osobito one boga Svarožića (Zuarasici). i u prilici ih navodi: "Belegori. id est mediam regionis. nuncupabant eam vel a quadam virgine seducta". Najzad i pored sve njegove mržnje. Kako-tako Titmar je morao pribrati nekoliko beležaka o njihovom jeziku.. koju on daje o kultusu ovom bogu. Kad bi se iz njegovih tvrñenja moglo zaključiti. 25) I Helmold veli: "Praeter penates et idola quibus singula oppida redundabant" (I. 19).[30] Zna da su kod Ljutića hramovi i idoli vrlo mnogobrojni. Helmold skoro tako isto kaže. Sloveni) Mese." (VI. kad prevodi Medeburu (drvo bogato medom) sa mel prohibe. daje mu drugu etimologiju.[33] Apsalon je bio tajni savetnik kralja Valdemara. On zna. ut scias. 4). "Quamvis autem de hiis aliquid dicere perhorrescam. Svi njegovi prevodi nisu tako srećni. sveta šuma Žutibor (Zutibore). Dva njegova pretka (I. na samoj granici Saksonije i Slovenije. No i pored njegovih predubeñenja omaknu mu se ipak i po koji dragoceni podaci. da su oni imali idole (III. potvrñuje se pismom svetog Brina caru Henrihu II.izmeñu. Pridodat je bio ličnosti Apsalona. 45). To je jedan fini i elegantan prozaista. Namerno izostavlja istraživanja neznabožačke istorije svoje dijeceze. 56) "Bele knegini. tot templa habentur et simulacra demonum singula ab infidelibus coluntur. npr. i on je i nagovorio ovog da udari na Vende ili nekrštene Slovene. i opisuje proroštva činjena pomoću svetih konja. kad i ostrvo Rujan potpade pod dansku vlast. utvari. bor . Titmar piše: "Quot regiones sunt in his partibus. Titmar je u osnovi sujeveran. Merzeburg je u ovo vreme bio na samoj granici germanskog plemena. Ipak on zna i slovensku etimologiju. Na poziv Apsalonov Saks napisa svoje Gesta Danorum. 10) su poginuli u borbi protiv njih. vanam eorum superstitionem. beše slovenskog porekla. Ovaj grad. lector amate. 59). a bogu ime Radgost (Redigost). 23). da su postojali i sveštenici. quae bona interpretatur (IV. Prirodno je što mu njihova neznabožačka vera izgleda gnusna. i Dobrawa. (VIII. idole. O njegovom životu malo se zna.šuma. id est pulchra domina" (X. On nam kazuje i neka imena svetih mesta.

Njegova istorija Danaca je jedini značajan dokument. da je bio dobro o svemu obavešten. naročito iz Valerija Maksima. Bez sumnje nisu bolje prošla ni imena božanstava. i svršuje se godinom 1187. On se koristio. No kao i Helmold on brka Svetovida sa svetim Vidom. koje tada kružahu. o Arkoni. postarao se.[36] Po povratku u Nemačku postane vladikom u Bambergu. Može se misliti. Pizamar i Crnoglav (Turipid.[37] podiže crkve. Porevitus. Knitlinga Saga obuhvata dansku istoriju od početka X veka. Ljtetin. o kultusu i uništenju idola Svetovidovog. Oton se rodio u drugoj polovini XI veka. Oton poseti varoši: Pyrice. U Poljskoj je bio ostavio lepih uspomena. i očevidno znači: bog ili idol crne glave (čarnoglavy). danas Wollin. Užasno izopačava osobena imena. Koloberg (danas Kolberg). istorija Knidovih potomaka. Iako izgleda da je malo fanatik. hrišćanin (pokršten je u Merzeburgu). mogao je pribaviti i izvešća. No po njegovom odlasku izrodiše se mnogobrojna otpadništva. gde ga primi knez Vratislav. on ode tamo. zatim pričama Islanñana (Tylensium) i kazivanjima vladike Apsalona ("Absalonis asserta docili animo stiloque complecti cure habui"). Porenutius). Njegov danski patriotizam je možda vatreniji od hrišćanske mu vere. i da ga je ono i podstaklo. O svemu tome Apsalon mu je dao sve podatke. Tiarnoglovius). kojih nema u Saksu. da mu o njima da ozbiljnih podataka. koje priča. Torevida i Porenucija (Rugievithus. 1123. g. Pripisuju je Olafu Torzonu (Olaf Tordzon). čak ih dopunjuje. o proroštvima. Sadrži samo nekoliko vrsta koje se odnose na vreme. Kamin. jer nam kazuje imena triju božanstava. God. koje se potrudio i prevesti na latinski. U . Je li on bio očevidac dogañaja koje priča? Ovo se može samo pretpostavljati. maja 1106.[35] Biografije vladike Otona Bamberškog sadrže jedan osobito značajan dokumenat za izučavanje slovenske mitologije. pozove ga knez Boleslav III da pokrsti Pomeranske Slovene. Volin. da je imao predrasude svoga veka i svoje kaste. U ovoj svojoj prvoj misiji pokrstio je više od 20 000 Slovena. po svoj prilici. Potvrñuje pričanja Saksa Gramatika. Naučio je poljski. Prva dva imena je vrlo teško protumačiti. Doprineo je braku Vladislava Hermana sa Juditom sestrom cara Henriha IV. starim narodnim pesmama ("maiorum acta patrii sermonis carminibus vulgata"). i sagradio je jedanaest crkava. Ma kako bili mršavi njegovi podaci.pun je latinskog klasicizma. U svakom slučaju episkop Apsalon. a to nam i on sam kaže u svom predgovoru. Ovo zanimljivo mešanje neznabožačkog boga i hrišćanskoga sveca lako se objašnjava onim mislima. u mladosti boravio je neko vreme u Poljskoj. Poreklom iz Švabije. ali ne i tvrditi. poslednje je jasnije. da sastavi svoju knjigu. ipak mu se (Saksu Gramatiku) ne može prebaciti. velikom svetilištu slovenskog paganizma. kojih nema u Saksa Gramatika. te mu je to učinilo znatne koristi u njegovim misijama kod Slovena. i bi posvećen u Rimu 13. Mi mu još dugujemo i dragocene podatke o kultusu Ruñevida.[34] Pored istorije Saksa Gramatika meće se i Knytlinga-Saga (Historia Knytidarum) tj. Saks je mnogo potpuniji od Helmolda. U onome. te je jasno. koji mi imamo o borbama rujanskih Slovena sa Dancima. Pizamar. namesti i jednoga vladiku za Pomeraniju u Volinu. ne treba ih prenebreći. žrtvama i sujevericama rujanskih Slovena. Tako knez Pryslav kod njega je Freedevus. a to su: Turipid. da je poznavao Saksovo kazivanje. koji je učestvovao u svim tim krupnim dogañajima. koje se nas tiče. Ona je sreñena pod nadzorom i nastojanjem vladike Apsalona. što se odnosi na ovo božanstvo. Kako je on savremenik poslednjih dogañaja.

mirae magnitudinis et sculptaria arte incredibili coelata. kako izgleda. poruši im idole. da je to čovek srednjeg veka i to crkveni. nesposoban za kakvu pobožnu podvalu. tradicionalni praznik svet dolazi gomilama. 1128. Stanovnici ponude Otonu novac. da ne pribegavaju vradžbinama. Sa jedne od tih piramida. da više ne meću štapove nad grobovima. i koji je tu privlačio svake godine veliki broj naroda. ipak. da se pokrste. 23) "Huius parietes variae deorum. (V. Uznoim. Saopštava jedno autentično pismo vladičino papi. On je bio poznavao vladiku. Štetin. na najvišoj stajaše idol Triglav. koja nisu baš sasvim neistinita. Žreci julinski zaveriše se i protivu života vladičina. koji je Otona pratio u njegovoj drugoj misiji. i. poseti Havelberg. interius autem dii stant manu facti. koliko su vredeli ti talanti. Ebo je dakle svedok vrlo dostojan poverenja za sve što se odnosi na drugu misiju. Mnogi su neznabošci po svojim kućama posakrivali male idole. a ne po šumama ili poljima. veli vojvoda poljski. Oton za tim ode u Hozegov. vratio se ovaj apostol u Pomeraniju preko Magdeburga. Oni odnesoše jednoga idola Triglava. Jedna priča iz druge Otonove misije kazuje nam da ti idoli imañahu odelo ili neke druge pokretne ukrase.. istina. Manje je pouzdan za prvu misiju. čije ime. on se odmah vraća paganizmu. obojica poreklom iz Češke (knj.. ut magis necem ei inferre quam iugum fidei subire parata sit. bio jedan poverljiv i inteligentan posmatralac.[39] Kad je vladika došao u grad Hologast. Volin. koja ga skri u šupljinu jednoga drveta. i vrati se u dijecezu meseca decembra. Pokrštenje je bilo sasvim površno. ukrašene srebrom i zlatom. izvrtenih očiju. Bilo je u tom gradu. veli on. kad su mu oduzeli te idole. svoj Vita Ottonis. Priča. Vaclava. koristio se pričanjima njegovih drugova. koji je podigao Julije Cezar. pyramides magnae et in altum more paganico muratae. prividno. Ebo najpre konstatuje neznabožački fanatizam Pomeranaca: Tanium esse gentis illius ferocitatem. Oni behu. i koji još čuva njegovo koplje. Njemu se može čovek poveriti. jedan žrec obuče na sebe odelo idola. da bi podstakao svoje jednoverne. da više ne pitaju za savet proročice. naravno ne zaboravljajući. osobito pričanjima popa Udalrika (Udalric). Ovo se svedočanstvo slaže sa Titmarovim čudnovatim načinom.početku god. i priča i neka. pa da bi što bolje pridobio ljubav i naklonost novopreobraćenih. Vladika podiže u Julinu dve hrišćanske crkve. on stavi obe crkve pod zaštitu dva sveca slovenska: sv. koja je očevidno imala religiozni . odsečenih noseva.[38] da više ne podižu kuće za idole. kako izgleda. Štetin i Julin imañahu svaki po tri planine. nije zabeleženo. Ebo (Ebbo) kaluñer iz Bamberga napisao je oko 1151. dearumque imagines mirifice insculptae exteriis ornant. O njima nam Ebo pruža dragocenih pojedinosti. I). da im ne dira svetinje. Veruje naravno i u čudesa. danas Guckov. Vojteha (Adalberta) i sv. gde nañe veličanstvene hramove (magni decoris et miri artificii). za koje su stanovnici bili utrošili na tri stotine talanata. Bez ruku. da stanovnici grada Julina (ime mu je od Julija Cezara!) poštuju jedan stub podignut u čast ovog velikog čoveka. i obuči ih da svoje mrtve sahranjuju u groblje. napravi se bogom. Ne kažu nam. veli on. ili 1152. On odbije ponudu. To je jedan vrlo savestan čovek. Volegost." Ebo nam opisuje u Štetinu neke veoma teško razumljive spomenike o neznabožačkom kultusu. poveriše ga čuvanju jedne starice.. Knjiga II vraća se na istoriju grada Julina. Posle raznih smetnji najzad vladika Bernard skloni stanovnike Julina. singulis nominibus insculptis galeis atque loricis terribiliter vestiti. na žalost. Ovaj je grad bio čuven po kultusu jednome idolu. ovi su idoli jedva na nekoliko pari volova odvučeni na lomaču. Na opšti narodni..

čiji plod ishranjivaše čuvara. na žalost u svome i suviše kratkom pričanju. izgleda da ih je pisao pod neposrednim uticajem samih dogañaja i da ih je pričao kakav inteligentan pripovedač.[42] Herbord je naravno rñavo raspoložen prema Pomerancima. Ipsum autem in carne non vidi.karakter. kojeg kasnije posla u Rim. ali je našao jednog člana iz prve vladičine misije. pa navodi njihovu varvarsku svirepost (4. da posvedoči svoj verski trijumf. 18. koji je sakrio bio jedan proždrljivi žrec. za koji Oton mišljaše. Kepke i Klempen (Koepke. da ga je sveg pokrstio. kojeg vladika prodade na strani: asserens hunc magis quadrigis. Timon je bio u službi kod vladike čitavih pet godina. 6). ne daje o njima nikakvih tačnih podataka. On je svome pričanju dao literarni oblik dijaloga izmeñu Timona. koji je bio poludeo (ib. za koje veli. pa čak i da se posveti hrišćanskom bogosluženju. U knjizi III opisuje neprijateljsko držanje žreca prema hrišćanstvu (III. nabraja njihovo blago. pod jedan orah[40] ili bolje pod jednu lesku (idolo consecratum). 20. 14). koji je čuvao ovu životinju. Nemački istorici se ne slažu o vrednosti njegovog dela.[46] . pa moliše. Zatim opisuje te continae. Više nego jedanput naići ćemo na tekstove koji govore o svetim drvetima. Petrov deli Žafeov skepticizam. quam propheciis idoneum (II. da je bilo hramova. i hram kao i svi idoli. Herbord i Ebo se dopunjuju na ponekim mestima: Herbord je potpuniji za prvu misiju. 26). 6) hram boga Žerovida (Gerovit. Ali se vladika odupre. Ovo ime continae buni ga.). Pored jednog od tih hramova nalazaše se jedan hrast i jedan sveti izvor.[43] On nam kaže.[44] Priča da je vladika odneo iz ovih kontina jednog idola Triglava. Pričanja koje Herbord meće u njegova usta. držao je propoved i vladika. da mu se čovek može poveriti. pripisujući im neku retku veličanstvenost.[45] Kad cela varoš bi pokrštena. 36). što je morao svojim očima gledati propast narodne vere. Oton (18) zatim ide. o njihovom očajnom otporu svima misionarskim pokušajima (III. Žafe (Jaffe) je vrlo strog. da su veroloman narod (II. koja se nalazi pored jednoga izvora. vrati se jednim delom u paganizam. i kaluñera istog manastira Sifrida. jedan sveti štit.) qui lingua latina Mars dicitur. koji mu je dao i one pojedinosti Ebu nepoznate. Neznabožački hramovi behu porušeni. On je pratio Otona u njegovoj prvoj misiji. 33). i on se stara. Neznabošci su tako mnogo polagali na taj hram. za što je služio jedan čudnovati konj.). da se sačuva. Grad Štetin. 24) i neznabožački fanatizam (II. On pristade. Herbord se često služi Ebovim pričanjima i kazivanjima kaluñera Priflinga. 31. da narod raspale protiv vladike i njegovih drugova (III. on s hvalom pominje poštenje i gostoprimstvo Pomeranaca. 7.[41] Herbord nije poznavao Otona. daje kod Pomeranaca postojala jedna sveštenička kasta (II. Priča dalje o postupanju pri gatanju. a Ebo za drugu. idoli razlupani i polomljeni (II. i nareñuje da se iseče. 25) možda iz očajanja. vrlo su živa i puna duha. Kotljarevski ga tako ceni. veli on. et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocatas". 11. Mnogo je i učeniji i pismeniji od svoga prethodnika. 17. On stavlja u usta svojih lica duge govore. koje on zove continae i fana (ib. Uprkos svojih predubeñenja. molioca manastira sv. da poštedi to drvo. Mihaila u Bambergu. 4). pa zatim prostran i veličanstveni hram u gradu Gozgaugia (sic!) (Guckov). Štetinjani ga zamoliše. da se moli Bogu. o tragičnoj smrti jednog od tih žreca. da ga protumači latinskim jezikom: Sclavica lingua in plerisque vocibus latinitatem attingit. 29). opirao se još dugo jedan žrec. Da li su to bili grobovi ili predikaonice? Ebo. njihove napore i podvale samo da se odupru njegovim uspesima. beše uništen. Herbord svedoči o svim naporima žreca. Klempin) su mu naklonjeni. Otkriva u gradu Hologostu: (ib.

koje jasno ne označuje. u svojim: Razgovorima o zakonu (veri) datom preko Mojseja.[48] III Likorezni spomenici . koja je on pribrao. koji proizvodi grom. i istini koju je na zemlju doneo Isus Hristos istavlja neznabožačku Rusiju hrišćanskoj: "Mi se više ne zovemo sluge idola.) jedan od osnivača manastira Pečerskіj u Kijevu. O slovenskoj mitologiji nam daje kratke ali dragocene podatke. Konstantin Porfirogenit.) kada Vizantinci behu u večitom dodiru sa Bugarima i Rusima. (Čudite li se što se ime Jul. Leon ðakon. c. On se koristio Ebom i Herbordom. Prokop Cezareac živeo je u VI veku. koji se bavi ratovima protivu Gota. i pričanja. koji služaše za gatanja. većinom anonimni. XIV). koji nas interesuje. Njegovo je delo vrlo kratko.Treća biografija o Otonu Bamberškom duguje se nekom bezimenom piscu. I on veruje u priču o Cezarovom koplju. III. Vizantijski pisac. jesu najčešće rezultat njegovih ličnih posmatranja. Leon ðakon vrlo su uzdržljivi pri pisanju o veri slovenskoj. ne gradimo više kapišča (neznabožačke hramove) već Hristove crkve.jezik . Konstantin Porfirogenit. koji će na svome mestu biti ispitani. daju uzgred nekih podataka. niti pak tekstovima srednjeg veka."[47] Drugi pismeni izvori. ali je upotrebio takoñe i pričanja nekih crkvenih ljudi (quae a notis religiosisque personis). Tako. Cezara stavlja i kod baltičkih Slovena. Zna ih dve. namerno je izostavio govor o neznabožačkim stvarima. Leon ðakon je živeo u vreme (X v. Spominje kultus Triglavu i jednom konju. Ponavlja fantastičnu etimologiju continae. koji ni najmanje ne pušta na volju svojoj uobrazilji. možda pod uticajem hrišćanskih ili neznabožačkih ideja. reke. Africi i u Italiji. da je bio kaluñer u manastiru Priflingu. Ovo se poslednje kazivanje ne potvrñuje suvremenom folkloristikom. On nam kaže: da su Sloveni obožavali jednoga najvišega boga. čija je knjiga o temama (oblastima carstva) tako dragocen prilog istoriji X veka. Ruski teolozi daju nam nekoliko podataka. Deo njegove istorije. t. koje obožavahu nekršteni Rusi. pratio je Velizara u njegovim ratovima u Aziji. već hrišćani. Drugi vizantijski pisac. da ne znaju za sudbinu (De bello gothico. nimfe. To je ozbiljan istorik. jeste onaj. Naročito su ta pričanja legendarnog karaktera. kad bi neki hteli ime Svetovida zameniti sa svetim Vidom!?). Porfirogenit. za koga se može nagañati. ne žrtvujemo više jedan drugog. već se Hristos za nas žrtvuje. Konst. gradu Julinu dao je Cezar svoje ime. Hilarion (XI v. koji piše o Slovenima: Prokop. navode više-manje tačna ali osakaćena imena pojedinih božanstava.

Izgleda. Druga reč čort (čёrt') nalazi se u ruskom. i osobeno ime jednoga božanstva iz Vede (staropersijski baga. a danas se čuva u zbirci Krakovske Akademije. koje označavaju ideju božanstva.[49] I njihovi snimci su na kraju ove knjige. proklinjati.Ako je nestalo nemih spomenika.[51] Ova je terminologija i sama naslednica jedne neznabožačke terminologije. koja hoće da označi boga. koje bi mogli s izvesnom pouzdanošću pripisati kome božanstvu. Ja ću je rado vezati za staro gornjenemačko scrato (vidi dalje glavu o domaćim bogovima). U jednom vrlo interesantnom delu Miklošić je proučio hrišćansku terminologiju slovenskih naroda. sreća.[52] Smatra se. da je ova reč istovetna sa sanskritskom bhaga. jedni su čisto slovenski. a drugi su pozajmljeni iz stranih jezika. Teško je odrediti.imanje. pšenica na maloruskom). koje je sasvim prosto prepisivalo reči διαβολος i δαιµον. Do sada se nije znala njena etimologija. poljskom. Miklošić je vezuje za koren bi . idol nañen u Zbruču (Zbrucu). oni ni najmanje ne odgovaraju opisima onih tekstova iz srednjega veka. jer ideja o Bogu. i danas je još u svim slovenskim jezicima ista . da li slovensko značenje dolazi od ovog prvog ili drugog značenja. koje su opisali: Helmold. Nemajući nameru da navodimo sav slovenski rečnik. lužičkosrpskom (i u litvanskom) i u slovenačkom. ubog. i hteli bi videti za njih po dva različita korena. dika na lužičkosrpskom. Titmar. Molio sam ga. Nju nije donelo hrišćanstvo. Neki pisci razdvajaju ova dva smisla. Da počnemo imenom božanstva. koji se čuvaju u danciškom muzeju. sreća. i sviju ostalih. Sastoji se iz dvojakih elemenata. Možda je to ta reč. zbožje (žito. u glagolu čortiti (čertiti) . . srpskom i bugarskom jeziku. ili bar takvih. ostalo je glasovnih. češkom. Nalazimo je meñu imenima neznabožačkih božanstava. da potraži u nekom muzeju kakve bilo ostatke slovenskoga kultusa. nalazimo: bogat. mi ćemo ovde označiti samo ponešto.prezreti. Dažbog. Takvi su: bareljef u Altenkirhenu na ostrvu Rujnu. pecus). starobaktrijski bagha. Idoli.bog.osim beznačajnih ostataka hrama u Arkoni. No on nije ništa našao. sreći i dobru lako jedna drugu objašnjavaju. . a prvi put su objavljeni u Archiv fur Antropologie 1894. Reč. bog). Hrišćanstvo nije ništa u životu ostavilo od hramova. Saks Gramatik. Ako su ovi spomenici slovenski. Pored reči bog. zbožo (Zbožo.sumnjive autentičnosti. . Ova je reč apsolutno nepoznata staroslovenskom. fortuna. Ova razlika nije potrebna. Jezik. kojih je bilo bezbroj svi su uništeni. Oni nemaju ničega zajedničkoga sa nestalim idolima. nekoliki grubi likorezi. id est deum nigrum). njegove snimke smo doneli na kraju knjige. kao što se može pretpostaviti. Kao antitezu panslovenskoj reči bog nalazimo isto tako panslovensku reč bes (bјаs' zao duh). Oni pak koji još postoje svi su. u češkom zbozi . Bagha na sanskritskom znači: blagostanje. koja se može upotrebiti. da je ova reč starija i od hrišćanstva. ili istorici Otona Bamberškog. To je jedan epitel bogu. .Nemamo autentičnih spomenika. koja su navedena u ruskoj Nestorovoj hronici: Stribog.udariti. trgovina. u Helmolda: Crnobog (Zcernoboh. likoreza. koje nam Titmar rado predstavlja kao primerke izvanredne veštine.[50] Jedan moj učenik proputovao je skoro Nemačku. koja se nalazi u imenu onoga božanstva na ostrvu Rujnu i koje Knitlinga Saga zove Pisamar. maloruskom. tući.

mesto gde se slave idoli. Isto tako kymirište jeste mesto gde se nalaze idoli. Za označavanje idola mi imamo u staroslovenskom pet raznih reči: kap. koja nose to ime nisu mesta starih verskih obreda.gornjo-nemačkoj chirichha (koja je i sama postala od grčkog κιρίακον[53]) i latinskoj castellum. istorik Otona Bamberškog. Staroslovenska reč hram' prvobitno znači: verska kuća.Reč božnica (božnica) označuje u starim ruskim hronikama hrišćanska svetilišta. i u poljskome gde znači molitva. isto kao i hram znaci božja kuća. Ova se reč nalazi i u mañarskom ker. . prvobitno. žrtva. Miklošić veli. keb na ujgurskom jeziku (ist. Radi označavanja hrišćanskih hramova. koja još i danas postoji u slovenskom i srpskohrvatskom. u zemljama. Konczyna znaci prosto kraj. Ostala je samo u ruskom. Worterb. i znači statua. žreti (prinašati na žrtvu. voce): kumarsaa .Po svoj prilici je turskog porekla: ker. treb (od korena tereb. Turkestan) značila bi. koju navodi Herbord. . a u druge slovenske jezike nije prešla. Izgleda (po Miklošiću. Pojam o žrtvi izražen je u čisto slovenskim rečima obјаt' (obećana stvar). Prvobitno je i postojalo samo u staroslovenskome i ruskome. hrišćanski jezik stvorio je reči: cerkov'.[58] Koren treb ulazi i u veliki broj geografskih imena. da mesta. i očevidno da ima neke veze sa glagolom modliti-moliti. uznositi. kojom je on sam označio hramove na ostrvu Rujnu. Molitva se kazuje glagolom modliti-moliti se. tako starih pozajmica iz finskoga. Češkoj. da hoće da znači približno: hvaliti. gde znači hram. Ova se reč dovoljno objašnjava slovenskim jezikom. da se ovde nazire finsko poreklo (Etym. vrlo su retka u Rusiji. Zakol'' δφαγή-ono to zakolje (od korena kol-klati). Za neznabožačku periodu imamo jednu reč. balvan. koji se pod raznim oblicima upotrebljava danas u svim slovenskim jezicima. iskati) treba [57] ono što bogovi ištu: I prijde (Vladimir'') k' Kievu. izgleda čisto slovenskoga porekla.Obredna mesta. Jednom prilikom naročito ću se vratiti na rasprostranjenost njihovog značenja. znaci kuća. No učenom leksikografu ovo poreklo izgleda malo verovatno. sub voce).vajariti. nema veli.idol. kumir i modla. idole prostačkih naroda susedni Slovena. Istukan je trpni pridev od glagola istukati. Balavan je turska reč. Treba znati. . Od nje je postalo kumirište. To je reč contina. kontina. U svojoj studiji o hrišćanskoj mitologiji slovenskih jezika (§ 28) Miklošić ovu reč pripisuje sanskritskoj mrd "conterere". istukan. crkva ili kostel' koja odgovara svojoj . sub. nalazi se još i kao kapište koja po smislu nastavka . i .[54] koju navode mnogobrojni slovenski izvori znači prvobitno mesto gde se čuvaju idoli (kapi). Nema je u ruskom. iako ovaj ima reč moliti sја. i dolazi od korena modla .ište[55] znači idola ili hram za idole. Modla u smislu idola nalazi se samo u češkom. Kap znači idol. koji se nalazi u svim slovenskim jezicima.poštovati (Veske[56] piše kumartaa i vezuje za mordvinsko komans). i tvorјаše trebu kumirom'. Ova mi etimologija izgleda mnogo verovatnija od one koju predlaže nemački izdavač Herborda: poljski Konczyna. u kojima su stanovali lapski Sloveni. svršetak i ničega značajnog nema sa pojmom jedne grañevine. Izgleda mi da ne bi bilo teško ovu reč približiti reči kip.[59] Ovakvih mesta je vrlo mnogo u Poljskoj. ili stukan. staroslovenski k'šta (kontja). Modla. Kumir na prvi pogled meta slovenske fizionomije. Reč kapište kapište.

Poljaka. koji se naročito bavi svetim stvarima. Mi ćemo o njoj raspravljati kad budemo govorili o idejama Slovena o besmrtnosti duše. Pojam o svetaštvu je morao biti nepoznat neznabošcima: i za to je pitanje. Ja držim. Da to ne označava onoga. postala od korena svet . str.mucati. mrmljati. sličan reči monseigneur. 435.[60] Kod Rusa beše neznabožačka reč žrec'. O pogrebnim obredima ostavili su nam stari tekstovi dve reči: strava i tryzna. . svјаščenik''. 44. onaj koji se služi crnim knjigama.[61] Lužičkih Srba. koji je mrmljao tajanstvene reči. sp.čary. Reč nav (nav) izgleda. slova? U češkom se još nalazi: černoknižnik. 37. pored grada. slovensku reč . da je bilo neznabožačkih hramova i svešteničke kaste. čiji je predmet u dativu.skrušiti se pred Bogom. gde nikakvi pisani izvori ne dokazuju. ruski volšebnik''. bez sumnje. 30. I to je jedna vrsta daće. 81. moći. prinčevima i prelatima. u tim dvema zemljama. koja se slavila po smrti Atilinoj. znake. Napominjemo da se ova reč naročito upotrebljava kod Čeha i Poljaka. koji vrši verske obrede (vidi gore). Označuje onoga. koji obeležava crte. str. 87. Ovo se ime nalazi samo u staroslovenskom i ruskom jeziku. da li taj koren svet nije prvobitno značio pojam sile. Za ovu ideju nemamo reči kod ostalih slovenskih naroda. vl''snati. czarodziej. 116).svјаt' . po Lav. u poljskom czarnoksiežnik. Krek. da taj povratni glagol. spremite dosta medovine (med''i mnogou). Vrač. što znači knez. Hrišćanski pop u Slovena zove se zasebnom rečju sveštenik. tj. kuda mrtvaci idu posle svoga života. i pisani izvori i rečnik daju nam vrlo nejasnih podataka. Kod Poljaka i Čeha on se zove: čarodéjnik. onaj koji čini čari . dolazim k vama. 77. U češkom i zapadno slovenskom cara znači crta. ili je slična reči dom od dominus latinskog. str. latinskog sacerdos. vrača: vl''hv''. tamo . Jednu potvrñuje Jornandes a drugu ruske analiste.[63] Reč raj primljena je u hrišćanskoj terminologiji gde u svim jezicima slovenskim znači raj. Reč ova. koji se kod Francuza daje: narodnim kneževima. mlaña od neznabožačkoga doba. Možda ona podseća na neznabožačko doba.) Drevljanima: "Evo me. pojam o skrušenju: moliti se Bogu . (Vidi raspravu or.volšebnik bio bi onaj.jeste prevod grčke ιερεύς. koja označava onoga. Ovo je izraz poštovanja. Vezuje se za stari koren vels (vels). O idejama koje su Sloveni imali o onom drugom svetu.[62] Pored sveštenika-žreca nalazimo i čarobnika. da znači mesto. ksiądz. da je trizna srodna stravi Jornandesovoj. Jer je zaista teško odvojiti modliti od modla. čarobnik . znači prvobitnu misao. kada je. i dolazi od gornjenemačkoga kuning. plemenski starešina bio i vršilac verskih obreda i prinašanja žrtve. da se karakter trizne dovoljno jasno objašnjava u poslanstvu ruske kneginje Olge (X v. Čini mi se. Ova je reč izvesno kasnija. No on je kasnije oporekao tu etimologiju. nalazi se danas reč knez. da su trizne slavljene u čast mrtvih (Letopis' po ipatskomou spiskou.[64] Ruski hroničari beleže.) ja se ne ustežem videti u strava. Kod zapadnih Slovena: Čeha.nagaña.daću. Einleitung. Očigledno je i ona za vreme neznabožačke periode odgovarala sličnoj ideji. I pored suprotnih mišljenja. brazda. Crkva hrišćanska ju je mogla dakle primiti bez ustezanja.

Palackog. Iričeka. Uz nju ima i nemačkih i čeških objašnjenja. Milojević u Beogradu. p. lažnim izvorima. dovoljno je da uputim čitaoca na članak g. kompilaciju Salomona III. upotrebljavajući ih ne padne u istu grešku. Na njihova dela ljudi se još pozivaju.[69] To je zaista šteta. i 135. 134. kojega se danas ipak moramo odreći. sam za se potpuno autentičan. Tras. Lelevelj. Morana). Biblioteka praškoga muzeja sadrži jedan rukopis Mater verborum-a. pošto ćemo se na njih vratiti više puta. jer ove fantastične zbirke su neobično proširivale horizont naših studija. čim su se pojavile. . Izvestan broj ovih objašnjenja je autentičan. S toga nije zgorega obavestiti čitaoce o netačnostima. koja se odnose na našu studiju. Kolar. 1881. koji bi dao ime Crnog boga.). koje je objavio pokojni Verković. Ovde ih navodim ponovo. vredi reći koju i o apokrifnim. 1659. takozvane Slovenske Vede. da na njemu otkrije ruski natpis. iz XIII veka.[65] Isto tako treba označiti kao lažan i potpuno izmišljen portret Radgostov.[68] Pesme. itd. posvećenoj ratovima protivu Gota.) Pored prilvičkih idola i takozvanih ruskih natpisa u Mikarzinu (Miikarzyn) može se staviti i laf iz katedrale u Bambergu. navodeći na krupne greške i mnoge naučnike. koji ih krase. o sudbini duše posle smrti.215.) i druga nemačka izdanja. t. dali su se zaneti tim grubim izmišljotinama. radi čitaoca. Glava druga Vrhovni bog Da li su stari Sloveni znali za jednog vrhovnog Boga. hoću da učinim triznu svome mužu" (daću mu podušje). kao Zevs u jelinskom a Jupiter u latinskom Panteonu? Prokop Cezareac opisuje u jednoj znatnoj glavi. bila je fabrikacija tzv. koje je izdao pok. 388. Phil. koji se odnose na srednji vek. vrstu latinskog rečnika. koji su sve do poslednjih godina kvarili sva ona dela. običaje Slovena. ali je g. koji bi u njihovom Panteonu gospodario. Ja sam ih nedavno pobrojao u Revue d'histoire des religions (god. koji krasi neka Helmoldova (L'beck. Mi ćemo ih izvaditi odatle jednom za svagda. Da napomenemo najpre pesmu poznatu pod imenom Ljubušin sud i Kraljodvorski rukopis[67] (kralovedvor). p. Jedna od najdrskijih mistifikacija XVIII v. Sasvim drukčije znamenit falsifikat jeste onaj o Mater verborum. 193 . iz kojih su mitolozi dugo crpli materijal.[66] U XIX veku Češka je izdala čitavu seriju tekstova. (t. Kotljarevskog. Morana (Bies. Lelevelja. prilvičkih idola i natpisa. pa navodi nekoliko reči o njihovoj veri. u koju su upali svi moji prethodnici. da. Ne ulazeći u pojedinosti ove dugačke mistifikacije. kao: Grima. Pošto smo obeležili sve autentične ili verovatne izvore za slovensku mitologiju. Potocki. kako se čini. Šafarik vrlo pogrešno mislio. v. Hanuša. IV. vladike iz Konstance.gde ste pogubili moga muža. srpske pesme. Iz njih su pozajmljeni: opisi o nekim božanstvima: Bijes. koje oni nisu mogli izbeći. str. Jagića u Archiv f. Ta je kompilacija. Ona je polovinu veka trovala sva izdanja posvećena našoj studiji. Sva ona koja govore o slovenskoj mitologiji fabrikovana su u XIX veku. Tras. Erbena.. slav. oglašene su za neverne. i II.

oni se zavetuju. i priznavahu ga za Boga bogova ne samo zemlje Vagrinaca."Sloveni. Vidom (II. Što se tiče severnih Slovena imamo u Helmolda skoro jedan takav isti stav (I. nad žalostima i veseljima. i za vreme žrtvovanja oni gataju".. da je od njega samog poslat. da je sluga pravoga Boga.sin Perunov. veruju da postoji jedan Bog.. Izgleda. suseda vizantijskoga carstva. niti Helmold ni ikoji drugi spomenik ičim potvrñuju ovo što je ovde rečeno o genealogiji i srodstvu slovenskih bogova. već i sve ostale slovenske oblasti (illum deum deorum esse profitentes). može izvući neka srodnička veza: Suarasici. koji proizvodi grom.Perunović . ako se spasu. Ne znaju za sudbinu. Mir zaključen 945. pa se pojavi meñu Slovenima u najveličanstvenijoj pratnji. Bog zemalja rujanskih Slovena zadobio je prvenstvenu vlast nad svim slovenskim bogovima. i to je sve. da ona igra ikakvu ulogu u ljudskim stvarima. da ga pomeša sa sv.[71] Ovaj bezimeni Bog koji se istakao i pre Peruna. god. da u slovenskom gradu Julinu propoveda katoličku veru. Uroñenici ga zapitaše: šta hoće. baltički Sloveni su ga zamišljali kao "prepunog slave i božanstva". svima ostalima. On se tu javi bosonog. Bernard bio preduzeo. I čim se spasu. izmeñu Slovena i Grka. 83): "Izmeñu raznih bogova. Oni proizlaze iz njegove krvi. Za naše vreme slahu mu još godišnje poklone . Izmeñu svih božanstava. a oni koji nisu kršteni. i to natežući." Na žalost. samo se za dva. i ono što Sloveni govore o vrhovnom Bogu. Ti vreñaš pravoga Boga!. Na jednom drugom mestu.danak. "Svetovid. oni to doista i čine." Oton Bamberški je vodio računa o toj lekciji. da su tom ponudom bogu sebi život otkupili. da si ti vesnik pravoga. da njih spase idolopokloničkih grehova. zar mi možemo verovati. U jednom staroslovenskom prevodu legende o Aleksandru Velikom. istina. nimfe i druga božanstva. da su lišeni svake pomoći Boga i Peruna". šumama. koji je tako slavan i pun svakojakih bogatstava. On izjavi. da će odmah prineti bogu žrtvu. može suditi po svedočanstvu jednog biografa Otona Barnberškog.[70] Ovo se svedočanstvo tiče Slovena. Sem toga oni obožavaju reke. jeste možda taj vrhovni Bog slovenskog Panteona. i utoliko su važniji. i svoj posao. ali on nema zasebnog imena. Svi drugi imaju svoje zasebno zanimanje. koju navodi Afanasijev. 12). i veruju. veli on. kad si ti tako jadan i žalostan. oni mu žrtvuju marvu i druge svakovrsne žrtve. Možda se hroničar ovde prosto i čisto podao uticaju uspomena iz klasične starodrevnosti. "Šta. pokazujući ipak želju." Ma kako se zvao taj vrhovni Bog. kojima pripisuju vlast nad poljima. i ne dopuštaju. i koji je jedini gospodar vasione. rekoše mu oni. Ebo priča (II. Porenutius koji bi mogao biti kakav Porenovic . o kome govori i Nestorova Hronika. u vrlo bednom odelu. Taj svemoćni Bog zanima se samo nebeskim stvarima.[72] . vrhovnoga Boga.. Kad im usled bolesti ili rata zapreti opasnost od smrti. izgleda. da bi Helmold hteo reći: da je taj Bog bogova Svetovid. pa se i njemu pokoravaju. sadrži ovakvu klauzulu: "da oni Rusi hrišćani koji povrede ovaj ugovor budu kažnjeni od svemoćnoga Boga. sin Svarogov. Uostalom Ebov tekst nije jasan. ukoliko se to. ili što će biti Svarožić. da je Perun bio vrhovni Bog u Rusa. ukoliko su bliži tome Bogu bogova. da ni obuće na nogama nemaš?. s nebesa. oni ne poriču: da jedan Bog zapoveda ozgo. može se uopšte primeniti i na hrišćanskoga Boga. kojima Perun nije izgledao dovoljan jemac. 1) da je misionar sv. Možda je baš i hrišćanski Bog unesen sasvim prosto u tekst ugovora navaljivanjem samih Grka.. koje mi znamo. tvorca neba i zemlje.

reč Perun jeste prevod grčkog Zevsa. koji je Bog sam po sebi. prabǔh. Ovaj se oblik uostalom nalazi samo u Češkoj. da se u tom obliku krije ime onoga prvobitnoga i vrhovnoga Boga: Sveboh . oblik Rozbože (isti smisao) u unterjekciji Ach Bože. . u izrazu: Ach Bože. Urgott. i imena mesta: svébohy. gde se nalaze jasni tragovi paganizma. Češki jezik tako isto ima oblike: Přebǔh. izvrstan Bog. koje uostalom i ne potvrñuju nikakvi pisani spomenici. Predmetak (prefiks) pra odgovara latinskom per. Rozbože. češće se nalazi jedna zakletva u "višnjega Boga i svetog Jovana" Ovaj višnji Bog je očevidno hrišćanski Bog.[74] Uopšte slovenski tekstovi ne daju nam nikakvih dokaza. Drugi slovenski[73] jezici ne znaju za ove oblike. Přebože. stari Bog. U češkom i u slovačkom nalazi se oblik praboh. nemačkome ur: Perdeus. U srpskim narodnim pesmama.onaj. Erben a posle njega i Polivka su pretpostavljali. koji bi potvrdili reči Prokopa Cezarejca i Helmolda. Češki jezik ima ime čoveka Svéboh. Predmetak roz znači isto što i prě. da je takav oblik postojao i pre hrišćanske periode. Drsko bi bilo zaključiti iz ovih današnjih izraza.

i Svaroga Ruske hronike.srodan sa Suarasici Svarožićem germanskih pisaca. Ilija. koji behu nekršteni: "a Rusi hrišćani položiše zakletvu i crkvi (kapela) sv. Izmeñu njih dveju nema nikakve veze ni odnošaja. ispitaćemo posebice. boga stada. Kad proučimo oba vrhovna Boga ovih dveju sistema: ruskoga Peruna i Svetovisda rujanskog. ako ih bude. Ilije". Njegov kultus potvrñuju nam neosporni tekstovi.Tobožnji Svetovid u Galiciji. Za slovensku mitologiju postoje dve različite sisteme izvora: ruska koju potvrñuju staroslovenski ruski izvori.Bogovi na svršetak . i Volosa. sa Grcima. da se nalazi vrlo daleko od Baltika. ruskog Volosa.Neka objašnjenja. za koga se misli.Glava treća Dva vrhovna boga ruskih i baltičkih slovena Perun i Svetovid Dve sisteme: ruska i baltička. Porenutius. god. njegov kultus. Svetovid Bog na Rujnu. Perun Perun je onaj meñu bogovima slovenskoga Panteona. da pogine od svoga oružja. . a on je i na obalama Labe u češkome Veles-y. .Perun po staroslovenskim ruskim pisanim spomenicima. g. Ja navlaš podvlačim ove reči. Ime se njegovo ponavlja više puta ne samo u ruskoj Nestorovoj Hronici. . . o kome imamo najviše pisanih izvora. Perun je još jednom prizvan kao najviše božanstvo u ugovoru. i sistema polapskih Slovena (oko basena reke Labe) i baltičkih Slovena. označiti sličnosti i njihove dodirne tačke. koji može lako biti. čija imena jedva da podsećaju na Peruna. jer ćemo malo niže pokušati. Proven. njegov kultus u Rusiji.Bog bi znao po kakvoj vezi.Božanstvo sličnih imena u drugim slovenskim zemljama: Parom. . Žerovid (Gerovit) itd. i jednu i drugu ovu mitološku sistemu. Drugi je ugovor još izrazitiji: "Ako neki vladalac (knez) ili neko od naroda ruskog povredi ovo što je ovde napisano. rusku i baltičku.Svetovid i Sveti Vid. . Porenucije. da vidimo: kakav je odnošaj mogao postojati izmeñu neznabožačkog boga i biblijskog proroka. Hroničar uz to dodaje: "Sutradan ujutru Igor saziva poslanike (grčke) i ode na brdo na kome bejaše Perun i tu položi zakletvu sa svim svojim glavarima. . svoga boga.[75] Rusi polažu zakletvu na prvom ugovoru preko svojih mačeva u ime Peruna. koji su Rusi zaključili sa vizantijskom carevinom 907. . već i u onom tako zanimljivom ugovoru. da bude proklet od Boga i od Peruna kao verolomnik". ukoliko je to mogućno. . "Ako ne uščuvamo i ne uspoštujemo ono što smo gore . .Perun i Sv. Šta više mogu se navesti neka božanstva.sveto drvo. i 945.Hrast . kao Pron. koji je Svetoslav zaključio 971. koju potvrñuju latinski izvori germanskog porekla.vid (-vit): Ruñevid.

On . U počast svoga idola goraše i noću i danju vatra naložena od hrastovih drva. mali moj Perune. baci svoju batinu na most. i tako dole svuče do ispod Boričeva u potok. I Perunu kao i svima prinašane su žrtve." Ove tako odreñene pojedinosti nose vrlo ozbiljan karakter istinitosti. . i jedno ime Perun blizu V. produži i dalje ploviti'! I satanski predmet iščeze". da ga tuku batinama. sličan je gromu. Vladimir se pokrsti. On je bio načinjen od drveta. uzdizaše se nekada Perunov idol. i koja i danas nosi to ime." Na taj način još u početku XII v. od Peruna i Volosa.izjavili. kad Perun prispe do obale. Vrlo je zanimljivo i svedočanstvo onoga popoljačenoga Talijana Gvanjinija. i Mokoš. pa naredi da se poruše svi idoli. i naredi da se baci u Volhovu. jedan zao duh uñe u Peruna. koji je moraju čuvati. i počne kukati: ' Oh mene nesrećnoga! Ja sam pao u nemilostive ruke'.idol. Tada.. Barsov[76] beleži jedno Perunovo u Volginom basenu. glava mu je bila od srebra. Ovo je ime iščezlo vrlo rano iz ovih predela. nazvan tako po imenu ovoga idola. pošto su ga tako dovukli do Dnjepra. neka smo prokleti od bogova u koje verujemo. jedne sagore. Vladika Aćim doñe u Novgorod. G. a druge pobacaju u vatru: "On izda naredbu. koje ćemo sve ispitati. Dažbog. Vladimir reče svojim slugama: 'Ako se gde zaustavi. bez ikakve milosti. Vetar ga donese do jedne obale. boga stada. i vukoše ga po blatu tukući ga bičem i štapovima. da ga (Peruna) niko ne primi. bace ga u nj.. koje se nalazi u istoj zbirci u kojoj i hronika.[78] Ove iste pojedinosti ponavljaju se i u kompilaciji pod imenom: Kratki anali novgorodskih crkava. koji god. "Na ovom mestu. koju razori vladika Aćim. Simargl. 6497 (989) pokrsti se Vladimir.Dosta si dovde jeo i pio. nekršteni ljudi nad njim plakahu. te se još i danas ludaci udaraju tom batinom. knez Vladimir u Kijevu na jednom uzvišenju više idola. God. na mestu gde bejaše Perunova statua. jer reč 'perun' kod Rusa i Poljaka znači grom. odgurnite ga od obale. Drugi jedan knez Dobrinja podiže jednog idola Perunu na obalama reke Volhove. no pitanje je samo: odakle ih je Gvanjini mogao uzeti?. Ali se nalazi ipak na drugim mestima." Po istoj hronici postavio je 980 god. ova vatra ugasi. I on preñe preko velikog mosta. koja se od tada prozva Perunova obala. za tim naredi dvanaestorici ljudi. bio je obožavan od Novgoroñana. 1578. odgurnu ga jednom pritkom: . obori Peruna. Novgorodska hronika ovako nam priča tu epizodu: "God. veli Gvanjini. da se Perun priveže konju za rep. N. odmah bili osuñeni na smrt. Oko njega su bila poreñana ostala božanstva: Horz. Zatim naredi. Predstavljao je čoveka kako u ruci drži ognjeni kamen. pored Novgoroda. Ako se nepažnjom slugu. kad Novgorod bi preobraćen u hrišćanstvo. Novgoroda. Stribog. jednim topografskim imenom behu sačuvana u okolini Kijeva sećanja na Peruna. Dokle su ga oni tako vukli potokom. a tada ga ostavite'. na levoj obali Volhova. na prvom mestu idola Perunovog. baš onde gde je danas manastir Perun. 988. svi bi. dok ne proñe vodopad. a brada od zlata. i jedan stanovnik sa Pidbe[77] ode ujutru na obalu reke u času. objavi delo pod imenom: Sarmatiae Europae descriptio. i razori sve žrtvenike (trebišta). da učine zadovoljstvo zlim dusima.

i ona bi odmah skamenjena). Ali veronica nema. Navodi se u Bugarskoj jedna planina Perin. Isto tako pokušava se utvrditi. da ta reč dolazi možda od reči veronica. pa je narodnom etimologijom iskvarena. Iriček [84] sa mnogo više verovatnosti pripisuje ovu reč elbasanskoj perdon što će reći: zalazak (sunca). i najedanput baci grom.[85] ILI OVA: Za onijeh časov Za starych Bohov .Poñemo li malo severno. pa bi se htelo. u Hrvatskoj. jedna šuma Perun nalazi se u okolini Poljica. spominje kao znak obeležavanja nekog imanja jedan hrast pod imenom Perunov dub. Jer ime Perun. Srba i Hrvata.Ovim čisto istorijskim podacima mogu se dodati i drugi. (Ražljućen Bog Parom iza oblaka. koji se odnose na veru starih Rusa.[79] Navešću samo najglavnije.božja biljka).[83] No ovaj je tekst vrlo sumnjiv. i znači iris germanica. zar ne može biti sasvim prosto jedan nadimak? . Krek. Ovu istovetnost dopuštaju i veliki auktoriteti: Miklošić i Krek. Jedna galicijska karta iz godine 1302. Srba i Bugara. Stoga je čovek prinuñen obratiti se na nekoliko geografskih.[82] Kod južnih Slovena. K. da je to Perunova planina. Ali se nalazi u jednoj narodnoj pesmi. reč perun i smislu groma (vidi dalje) ne postoji ni u srpskom ni u bugarskom. Da li je on onaj vrhovni Bog o kome govori Prokop Cezareac (θεςν ένα άπά ντων κύριον)? To se ne može potvrditi. Na ime Perun nailazi se u vrlo mnogo pisanih spomenika XIV i XV veka. Neki su primećivali. botaničkih ili drugih imena. koji je i sam Slovenac. S druge strane se skreće pažnja da se kod Srba ta biljka zove i bogiša." Na taj način postojanje Peruna kao boga gromovnika u Rusiji utvrñeno je čitavom serijom neospornih pisanih spomenika. jedno ime Parom koje baca gromove: Bouh Parom zaoblacom. no on je izvesno onaj gromovnik vizantijskoga istorika.[81] U jednom apokrifnom spomeniku. koju je Rokovski zabeležio. jedan vrh brega Perun. Možda su i skorašnja. naći ćemo u slovenačkim narodnim pesmama (koje je sakupio Kolar). Dijalogu tri sveca. ako i postoji kao takvo. Perunovo ime ne spominju nikakvi istorijski spomenici. A vidi to nahněvany. No trebalo bi znati. jelinski Perun i jevrejski Horz. (τής αςτράπής δηµιουργςν). čita se: "ima dva anñela gromovnika.[80]U jednom stavu romana o Aleksandru Velikom ime Zevs prevedeno je sa Perun. vide to. od kada postoje ova imena. navodi jedno selo Perun (Perunja ves). da i kod Slovenaca postoji ime Perun. Tako je ime perenuga ili perunika zajednička reč i u Bugara. kao ime čoveka. Tresk! zahrmi jej do čela Hned i z deckem zkameriěla. ničega zajedničkoga sa iris germanica. i da leči izvesne bolesti (bogiša .

da ne dopuštaju. Kolar je imao strahovitu uobrazilju. Pa ipak ja bih želeo videti ih potvrñene i drugim svedočanstvima. Bar ovu ticu da ubijem '. ali ovo je mesto glavno svetilište za ceo ovaj predeo. u vreme starih bogova. koja se i danas zovu Peruny. on ne bejaše ništa ubio. vrlo lako.[87] Ova reč izgleda skovana od nemačke Donnerstag. glagoli peruntati . Gospodar pogleda i spazi u reci jednu veliku i grubu crnu ticu. krĭkloun. Ova imena: Prove i Proven možda su identična sa Perun. Zna se za neko kamenje pod imenom piorunek:[93] Jedna priča iz Galicije okruga Tarnobrzeg. Pristup u svetilište dopušten je samo sveštenicima i onima koji hoće da prinesu žrtvu. sveštenici. reče u sebi. U svakom slučaju. Ni malo se ne može zamisliti jedan bog groma u tako meditativnom položaju. vikač itd. mesta na koja je nekad pao grom. poštovan je u Arkoni.). Imena izvršioca radnje na nastavak un nisu retka u češkom jeziku: běhoun. po svedodžbi Saksa Gramatika. da u svojoj lovačkoj torbi nosi jedan . (U ono vreme. da u ovim predelima još žive uspomene na Piorun-a ili Peruna neznabožačkog. leva ruka dohvata čelo ovog lica. kralj. i kad bi vreme službe božije.žreca. Ovaj bog nema kipova ("quibus nullae sunt effigies expressae"). ' Nisam ništa ubio. na ostrvu Rujnu. svi tu dolaze radi suñenja sporova. trkač. Njega navode kao ime lica (Krek.[94] Evo te priče u prevodu: "Neki gospodar običavaše ići nedeljom u lov. koji se odnosi na grom. treba videti Peruna?[88] "Mi odosmo u onostranu Slaviju. Helmold zna ne samo za ime idola. Jer Sloveni toliko poštuju ove svoje svetinje. Kod baltičkih i polapskih Slovena četvrtak se zvaše perendan. .U isti mah seti se. No da li peren znači grom ili boga groma? Da li i Helmoldovom Proven-y. ili onima kojima preti opasnost od smrti. str.[92] U Poljskoj takoñe ima izvestan broj mesta. a vrlo malo kritičnog duha. Najedanput jedan crni oblak otvori nebo. 389. i jedan pridev perunsky. osim Kolarevog." U Helmolda se uostalom nalazi još jedan bog Prove:[89] "Deus Altenburgensis terrae" .Perun) nalaze se i u slovačkim zemljama oblici Param i Baram. gde stoji na jednom kamenu. Ograñeni su bili šumskom ogradom. u vreme boga Paroma.Za Boha Paroma. koji ga je služio. Do sada ih niko nije osporio.) Ovo su klasični navodi. da se neprijateljskom krvlju okalja ni hodnik njihovog hrama. a desna bradu.[90] Bog Porenucije (Porenutius). Narod. bogu ove zemlje. i uñosmo u jednu šumu. Po češkom Kott-ovom rečniku (sub voce . kroz koju se ulazilo na dvoja vrata. U svima selima ove zemlje ima mnoštvo kućnih bogova (penates) i idola. U Češkoj ne postoji ime Perun u starim autentičnim pisanim spomenicima. opis ovoga baltičkoga božanstva ne priliči tako onome opisu koji nam daje Ruska Hronika o Perunovom idolu. već i za ime sveštenika . Piorunow. kako izgleda. i u daljini se ču grom. Idol u Arkoni imañaše četiri lica. a peto lice na grudima. a nije im otkazano pravo azila. To su.osobito poštovan u Star-gradu.udarati gromom.[86] Voleo bih znati i iz kojeg su vremena. Tu izmeñu vrlo starih drveta videsmo hrastove posvećene Provenu. Nemamo tako ozbiljnih primera o srodstvu slovenskih bogova. Ali to je možda kao i u slovenačkom jedan prost nadimak.[91]Ovo bi ime moglo predstavljati ime Porenović. kod Lasovakis-ćana dokazuje. pa od njega čak izvedene i neke reči. Porenov (Perunov?) sin. Jedne nedelje ode on tako u lov.

oče moj!' i više ga ne vide". No on ču iza sebe glas.[96] Perim je dakle onaj koji udara. U onom svom ovde često pomenutom stavu. Mi i s druge strane znamo iz ruskog. Ilija javlja kao gospodar svih prirodnih elemenata.[95] Per'' pa staroslovenskom jeziku znači udaram. vi''dun'' . Još i danas se vrlo dobro upotrebljava u ruskom: opekun' ."[97] Sv. Pijeron dohvati gospodara za ruku i dugo je s njim razgovarao. Mi navlaš obilazimo one predlagane veze sa litvanskim ili sanskritskim jezikom. naoružanog dugom puškom. i idući govorahu: Evo jednih vatrenih kola i vatrenih konja." (De belle gothico. On najavljuje i vraća kišu osušenoj zemlji. A Jelisije (njegov učenik) gledajući ga. i da ti nju nisi ubio. i tica pade. Da li je to čista slučajnost. Drugi slovenski jezici upotrebljavaju za označenje te reči isključivo koren grem ili grom. Oun''. koju Perun igra u Panteonu neznabožačkih Slovena. ime Peruna dovoljno se objašnjava slovenskim elementima. Voda i vatra mu se pokoravaju. koji mu reče: ' Ne žali ni malo. kako nekršteni Rusi polažu svoju zakletvu pred Perunom. i Večnosti ni u njoj nema. ja sam tebe nišanio. tuče. Prokop Cezareac možda misli na Peruna. Ilijom. Nalazi se i u staroslovenskom jeziku: bĕgoun'' . "Oni poznaju jednog jedinog Boga. i oni ih razdvojiše jedne od drugih. On stoji pred Večnošću. paron znači grom. Večnost prolazi. krši stenje. iñaše ispred Večnosti. . što sam izgubio jedan metak za ovakvu tičurinu '. ubio bih bio ja tebe '. To beše Pieron. Gospodar je dohvati. a kršteni pred sv. piorun.[98] . Dok si ti nju nišanio. Srba i Bugara. jedan drugome su gledali puške. "I kako oni iñahu dalje putem.blagosloven metak već sedam godina. koji uvek lovi ove gadne tičurine. To je epitet koji zaista i dolikuje bogu groma. i žrtvuju mu marvu i druge razne žrtve. 14. igrun' igrač itd. On spušta s neba vatru. Gospodar se poplaši. Videli smo napred. Ilija ne umire prirodnom smrću. I Ilija se uspe na nebesa pomoću jednog vihora. Posle vetra ču se trus.mañioničar. evo već sedam godina kako gonim tu ticu.. u onom ugovoru zaključenom izmeñu Rusa i Grka. što si to uradio. pa onda odlete kao vetar.begunac." Ovde smo prikupili sve pisane izvore. koja sažiže žrtvu. One se zovu brzoletice. To je bog groma i bure. Za trusom doñe vatra. i nikako da je uhvatim. jer nikad nije video tako gadne tice. i veliki besan vetar. u kojima se javlja ime Perun ili pod svojim originalnim oblikom.zaštitnik. da više nikad nedeljom ne lovi . Posle vatre začu se jedan tanak i prijatan zvuk.brbljivko. On javlja kralju Ahabu. III. proizvoñača groma.un'' jeste nastavak koji označava izvršioca radnje. pogleda je. i Perun reče gospodaru. a osobito onih koji su ostali najverniji prvobitnim tradicijama: kod Rusa.[95] I ne pribegavajući sumnjivim sličnostima. što se biblijski prorok ovde stavlja prema bogu groma? U Bibliji se sv. Šta znači koren per? On pokazuje jednu napornu misao. Napuni njime svoju pušku. jedan silan udarac. poljskog i slovačkog da perun. igra i prorok Ilija u folkloristici hrišćanskih Slovena.. jer vrlo brzo lete. pogleda i vide pred sobom jednoga čoveka kao džina.) Onu ulogu. Šteta. kao drvenim stablom. nanišani. već je čudnovatim načinom odnesen na nebo. ali Večnost ne beše u trusu. reče on. koji lomi planine. govorun' . ili više-manje izmenjen. moj. velikog kao drvo. dokle god on ne kaže. da za sedam godina neće biti ni rose ni kiše. vikaše: 'oče. "I evo. No Večnost ne beše u tom vetru.

on štedi polja milostivih ljudi. Iliju prizivaju i protivu rana zadanih vatrenim oružjem.[100] Meñu licima Staroga Zaveta. i pojedu ga. oružjem koje grmi. najviše su mu posvećivali crkve na visovima. Ilija bejaše očevidno jedan od onih. čiji je kultus i do danas ostao najpostojaniji i najpopularniji. da pokrene munje i gromove. Prizivaju ga. da izjednači sv. On naredi sv. Iliju sa Heliosom. U guberniji Kaluga zakolju jednog brava. puca." Njegov se dan slavi 20. a sakupljeni novac daju crkvi. On uživa kod njih epitet gromovnika. koga na kolima vuku dva upregnuta jarca.[99] Trinaestog dana avguskih kalenda slavljahu Grci pozorišne igre radi uspomene na voznesenje sv. da je raj prepunjen zlim dusima. i svojom rečju je pušta. Ilija pusti toliko gromova i toliko vode. da je istovetnost ovih dveju reči uticala na maštu Grka. ili buru ili kišu. Slovena i Varjaga. Iliji. starao se. Iliji u grčkim zemljama razvio se na jedan sasvim osobeni način. koja su odnela na nebo biblijskoga proroka. Od njega zavisi: rosa.Očevidno su ove priče morale očarati mašte. Molimo ti se. koji su bili verski učitelji Rusa. Bog. jednu Ilije kišnoga. Ilije nije manje znatna. ispeku. u vreme najvećih bura i najvećih suša. On je jedan od onih. Na drugim mestima zakolju vola. u čast proroka Ilije. da Bog naredi Iliji. Sv.[102] Po jednoj legendi iz Bukovine. Ali on ih je tako rñavo upotrebljavao. tj. Jedan naučar grčki g. pošto je stvorio svet. koje su već bile obuzete mitosom o božanstvu. Bog vide sutradan po stvaranju sveta. Suho vreme toga dana predskazuje mnogobrojne požare. munje i koplja protivu božjih neprijatelja. koje u atmosferi upravlja velikim prirodnim dogañajima: gromom i munjama. Ilije. u svojoj studiji o suncu ((’Ηλιος) u narodnim grčkim predanjima. U kurskoj i voroneškoj guberniji ostavlja se na svršetku žetve po jedna pregrš vezanog klasja. koje satana bejaše stvorio. koji su najživlje obuzeli maštu ruskih novopokrštenjaka. Ilija je prvi koga je Rusija priznala. kiša. pa se skupe na gozbu. te sipa varnice iz oblaka. Novgorod imañaše u srednjem veku dve crkve. Više crkvica ili manastira carigradskih behu stavljeni pod njegovu zaštitu. Služba na njegov dan kaže. ili još više: zakolju nekoliko jaganjaca. o Gospode.[101] Da li bi to mogla biti neka nejasna uspomena na Perunovu zlatnu bradu? U nekim oblastima još se praznuju prava prinašanja žrtve. ili tele. a pali i pustoši zemlju tvrdica i grabljivaca. Ruski seljak očekuje da vidi 20.[100] To se zove vezati bradu sv. I kod južnih Slovena uloga sv. Po jednoj drugoj priči iz iste oblasti. Kad se svetac vozi u svojim vatrenim kolima. suša. pa meso pojedu. I u jednoj i u drugoj nosaše se litija. Od svih hrišćanskih svetaca sv. da od njega oduzme i vrati na nebo. Kultus sv. stvori takoñe grom i munje. jula. tuč. u vreme suše čita se ovakva molitva: "sv. On ih je podsećao u isti mah i na slovenskog Peruna u skandinavskoga Tora. Ruski seljak još i danas čuje ona kola. Ilije na nebo. Narodne pesme . Politis. a drugu Ilije sušnoga.[103] i zauzima vrlo veliko mesto u narodnoj epopeji. da on može dati ili zadržati kišu. i pronosi jeku groma. pa nose meso popovima. Ilija svojom rečju zadržava kišu. prema potrebi zemljoradnika. usliši njegovu molitvu i pošalji nam kišu s neba na zemlju. da ga blagoslove. da svi zli dusi na vrat na nos popadaše na zemlju. Isto je zbliženje bio učinio još i Volter u svome Dictionnaire philosophique. tj. pa ih poveri ñavolu. da baca gromove. Vrlo je mogućno.

prinesoše tu svoju žrtvu. prisustvovao je jednom praznovanju sv. Narod ga poštovaše. Bugara i Slovenaca kao svetac groma. Pored toga igra još i ovu ulogu: jede mesec. kao da u njemu stanuje bog. Iliji.pripovedaju nam. koja provode vreme svañajući se. Kad se meso skuva. Voraček. Hrast je bio drvo posvećeno Perunu kao i Zevsu. I oni se prekrste.[107] Slovenci zamišljaju sebi vetrove kao zavañenu braću. po svom običaju. Ilije. Srba. i oni prinose na žrtvu žive tice. Svaka dobija jednu malu porciju čorbe i malo mesa. koji bejaše nedaleko od Štetina. vetrova i bura. rakije i vina.[105] Čeh g. da ih umiri. na ostrvo sv. Klanje ovog govečeta ima pravi verski karakter. Ilija se javlja i kod Rusa.[106] Evo kratkog sadržaja njegovog opisa. U srpskim i hrvatskim narodnim pesmama sv. čije su postojanje dokazali tako jasno stari ruski pisani spomenici. sv. onda pristupa klanju. ðorña. On pripoveda jedno putovanje Rusa po Dnjestru. koji označava jedan Perunov hrast kao poljsku belegu. Ilija dobije u svoj deo oblake i grom. da se kuva." Zatim pop i crkvenjak priñu s kadionicom. Ovoj radnji prisustvuju samo ljudi. Svečanost se završi tradicionalnim orom. jer se tu nalazi jedan vrlo veliki hrast. Ilija bude u pomoći". onda iseku meso. "Kad doñoše. Nije drsko pretpostaviti. koji figuriraše u hramu boga Provena. Napred smo spomenuli onaj galicijski spomenik.[104] Ilijin dan je u Bugarskoj prazničan dan. Seljaci počinju svetkovinu klanjem jedne junice na bregu obraslom hrastovima. Izvršilac žrtve skine kapu. govoreći: "neka nam sv. U nekim srezovima toga dana čine se neki obredi vrlo slični onima. pristave ga u lonac. tako isto učine i svi prisutni. blizu njega izviraše jedan izvor. koje smo napred spomenuli u Rusiji. Na taj se način napravi jedan poljski ručak. Konst. baveći se god. Pobodu strele oko drveta i na njih. Jovana. Ilija pušta na njih kišu. kropionicom i voštanim svećama. i bi ga sveg pojeo. Žene su donele sudove. 1886. On po zapovesti božjoj tuče gromom zle duhove. zvanična svetkovina. onda doñu i žene i deca. Kad je goveče zaklano. Ilija se zove još nebeski kočijaš. U ovom predelu navodi on još mnoge ruševine crkava posvećenih sv. Petra i sv. da Bog ne naknañuje odmah ono što on pojede. a tako isto i Helmoldove reči o onom drugom hrastu. On kažnjava rñave ljude zatvarajući nebeske izvore "tako da su i sama sitna deca prinuñena lizati suh pesak". prekrsti se. i koji imaju nekog osobitog neznabožačkog traga. Peruna. neke su donele i hleba. veli. da je njegov kultus zamenio obrede slovenskog Zevsa. Pop osveti vodu.[108] Na taj način sv. govoreći: "Neka nam sveti Ilija bude u pomoći." Po Voračeku ova se svečanost obavlja u najvećem delu predela oko Rodapa. kako svet bi podeljen izmeñu sv. Porfirogenit je spomenuo kod Slovena u Rusiji[110] još jedan hrast. pomeću komade . u Bugarskoj. Sv. veliki gospodar kiše. U Životu vladike Otona Bamberškog od Herborda[109] spominje se takoñe jedan veliki hrast. Ilije u Javorovu na 20 km od Filipopolja.

identifikuje Svetovida sa Svetim Vidom ili Gijem (Guy). uništi mu kultus. pristanu na sve što je tražio.hleba. Naročito obožavaju i poštuju hram ovoga boga. Drugi bogovi su pored njega tek polubogovi. onaj koji je davao najslavnije pobede. To je onaj Bog. isto tako spominje kultus gajeva i drveta. 991) da na bregu Petrinu (Lorenzberg) koji gospodari u Pragu levom obalom Vltave. Ova vas reč goni.[112] Pozitivno se ovo drvo spominje u Hajekovoj hronici (XVI vek). On razori i njegov hram. i tvrñahu. čija su proricanja najizvesnija. da je sravnite sa korenom grm . Osvojio ostrvo. Na drugom mestu[115] Helmold priča kako je 1168. koji brižljivo izbegava svaki malo tačniji detalj o neznabožačkom kultusu. mesa i svega onoga što imaju. To nam svedoči Helmold u gl. bog zemlje Rujana. kita drveta[113] i nema ničega zajedničkoga sa idejom o grmu. uznosi još važnost Svetovidovog kultusa: "On je bio prvi meñu svim slovenskim bogovima. kako svake godine šalju darove na Rujan. Da bi mu i naročitu poštu ukazali.[114] Sa sviju strana oblasti dolaze tu Sloveni. koga su obožavali svi Sloveni. omilijar praškog vladike. govori samo o kultusu gajevv i drvetv (lucos et arbores) ne beležeći naročito hrast. Tek posle ove žrtve. pa zapovedi. već i sve slovenske oblasti. On priča (iz god. Kod njih je kralj prema svešteniku u malom poštovanju.(Svantovit) Ako je Perun bio veliki bog kijevske i novgorodske Rusije. No on je možda bio bolje informisan o narodnim verovanjima. on znači skup. Pa je ipak mogućno.od grmeti. Jedan drugi češki spomenik.[116] Katkada oni prinašahu na žrtvu i po kojeg hrišćanina. koji. svoje hronike: "meñu mnogobrojnim slovenskim bogovima gospodari Svetovid (Zvantevith). a kralj i narod zavise do njega. ako nisu prineli na žrtvu štogod skupocenije od svoje robe. Svetovid . za vreme zime. i pored vatre javljaju se neki fantastični oblaci. ali ne spominje hrast. koga odreñuju kockom. i šalju štogod za žrtvu. oni mogu obaviti svoju trgovinu". da je ovde narodna etimologija uspostavila neku bliskost. a stanovnici. ili ih ostaviti žive. da se . Svetovid je bio veliki bog Slovena na ostrvu Rujnu. da im se proriče. Sem toga slahu mu svake godine iz sviju slovenskih krajeva razne darove za žrtvu.. Trgovci koji dolaze u ovu zemlju. Onda vuku kocku da li treba zaklati tice i pojesti ih. kao što ćemo malo posle videti. Helmold. lože vatru pored jednog velikog hrasta. 52. po običaju. čita sudbinu. Ali gr'm'' i staroslovenskom ima mnogo opštiji smisao. danski kralj Valdemar napao s velikom vojskom i znatnom flotom na ostrvo Rujan. Malo dalje. Tako su viñali još u naše vreme ne samo Vagrince.[111] Češki hroničar Kozma. niti da se pristup u nj umrlja ma čim i u samom ratu. prinose mu. koja nije postojala u prvobitno doba. ne mogu ni prodati ni kupiti što. izvikujući Svetovida bogom nad bogovima.. da se iseče na komade. da bi se otkupili. Jer sveštenik tumači proricanja. Česi. koji je proricao najizvesnija proricanja. da mu se donese jedan vrlo stari idol Svetovida. ne dopuštaju da se u nj olako kunu. i opljačka sve njegovo blago. da mu se oko vrata veže konopac. Hajek zaslužuje malo poverenja u svemu što se odnosi na čistu istoriju. On naredi. Kod Srba se jedna vrsta hrasta zove grm. On zavisi od sudbinv. na žrtvu svake godine po jednog hrišćanina. i da se baci u vatru.

pa prinesu na žrtvu životinjske glave. i spreda i pozadi jedna izgleda da gleda na desnu. posut medom. pazeći dobro da ne diše dok je tu. kad se sabere letina. kad se skupi svet pred vratima. Dan pre te svečanosti. Kultus Svetovidov spominje još i Saks Gramatik: "Beše kod Slovena u Arkoni na Rujnu jedan idol koji su obožavali naročito uroñenici i narod iz okoline. ponovo ga napuni. Noge se opirahu o zemlju. no lažno je prozvan imenom sveti Vid. Jedna mantija pokriva idolovo telo i spušta se do nogu. svake godine ga sveštenik puni vinom (mero). a druga na levu stranu. a sa spoljnom ogradom se dodirivaše samo krovom. Po ovim znacima on unapred obaveštava. da božanstvo ne bi bilo okuženo dodirom jednog čovečijeg daha. pa metne u desnu idolovu ruku. . Naročito se divljahu jednom kolosalnom maču. da li će biti malo ili mnogo koristi od zemaljskih proizvoda. Kad mu treba da udiše vazduh.bogovima naročito dopadala hrišćanska krv. on izjavi želju: da ga dogodine ne vide. da mu nudi da pije. imañaše četiri vrata i četiri glave. 38). on predskazivaše žetvu te godine. sedlo i drugi razni znaci božanstva. Spoljašnost ovoga hrama bila je ukrašena divnim grubo obojenim drvorezom (accurato celamine) koji predstavlja razne predmete". "Pored idola vidi se: jedna uzda. gde on takoñe jedini ima pravo ući.Jedan deo zlata i srebra otetog od neprijatelja sipaše se u Svetovidovu riznicu" (I."[117] Još dalje on opisuje hram u Arkoni: "u sred grada bejaše jedno mesto. "Evo kako se svetkovaše veliki praznik ovoga idola. kako je za nju bio utvrñen". siromaštvo u proizvodima u idućoj godini. "Posle ovoga donesu pred kip jedan okrugao i kao stas čovečiji visok kolač. Oko samog hrama bejaše dvostruka ograda: spoljna je ograda bila pokrivena crvenim krovom. Brada je obrijana. pa napuni rog novim pićem.[118] "U nj se ulazi samo kroz jedna vrata. koji drže četiri koca. Sveštenik. čineći. jedini je imao pravo da uñe u svetilište. i svi učestvuju u ovoj velikoj religioznoj gozbi. nego i po idolu. Ova želja znači: ne da popova ili . ali se ne vidi. da se sastavak mogaše primetiti tek posle najpažljivijeg ispitivanja. bogatstvo i slavu za grañane. Ako odgovore da ga vide. Odavši kipu poštovanje. Idol bejaše sagrañen od raznih drveta i tako vešto spojenih. kao što nose Rujani. sveštenik zañe iza kolača. a dve s leña. skupi se gomila naroda ispred hrama. i ispituje: da li se tečnost u sudu smanjila od ranije obeleženog znaka. da li ga vide. koji u sebi skrivaše. Jedanput u godini. Onda odjednom proguta sve ono što je bilo u sudu. Ako jeste. čija kanija i balčak behu od srebra i vrlo značajno izrezani. istrči na vrata. mnogo veći nego u prirodi. i pita narod. poštovan ne samo po veličanstvenosti njegovog kultusa.[121] "Sutradan. U zgradi bejaše grdan idol.[120] i po stanju ovoga pića. u desnoj ruci držaše jedan rog spravljen od raznih metala. pop (žrec) uzme sud iz idolovih ruku. počne onda od njega svečanim prizivanjem tražiti svakojaka dobra za sebe i za otadžbinu. na kome se uzdizaše jedan vrlo lep drveni hram. Leva ruka drži jedan luk spušten niz telo. koji protivno običaju zemlje nosi bradu i vrlo dugu kosu. u protivnom slučaju predskazuje izobilnost. Zatim to piće od prošle godine prospe po nogama idolovim u vidu prelivanja žrtve. unutrašnja je sastavljena iz zastora. on je brižljivo očistio metlom sav hram. onda on predskazuje oskudicu.[119] dve spreda. kosa ošišana.

i čuvati se da kip pri padu ne prignjavi koga. Glavni razlog za ovo verovanje bejaše ovaj: Često ujutru konj bejaše sav kaljav i znojav. On pravi zastave i ukrase (metalne).. znači učiniti akt pobožnosti. koju je vlaga tako iskvarila. dobijaše ih isto tako i od pograničnih kraljeva. sveštenici nameste ispred hrama trostruki red kopalja. naravno. kuvari ga razlupaše. Tako danski kralj Sveno.. Pljačku čuvahu u sanducima.. Svetovid (tako se zove ovaj idol) ratuje protivu neprijatelja jašući na ovome konju. Čuli su se najrazličniji žagori... da preñe preko kopalja.[122] Zatim pozdravi narod u ime idola. Ovaj kip. koji se usude na nj dići ruke. No na ovim gozbama povrediti umerenost i trezvenost (prejesti se i napiti se). on bi kažnjen tragičnom smrću. Idol bi odvučen u polje. a zato mu obećava izvesnu nagradu u pobedi na suhu i na moru. da obore boga. drugi ga ismejavahu. Isti konj služio je i za gatanje. kao da je dugo jurio po polju. isekoše u komade. već da je dogodišnja žetva obilnija. pretpostavljajući na taj način tuñu veru svojoj. I ti pokloni behu katkada pravo oskvrnjenje vere. da je bolje. imañaše svog konja bele boje." . da njime lože vatru. najpre obave svečane molitve. oni zapovediše najamnicima stranim i zarobljenicima. Njih su opsluživali sveštenici nižeg reda. Verovali su da će Nj. koje su kupili revnosni prosioci. Svi ljudi i žene daju svake godine za kultus bogu po jedan novčić. "Ostatak dana posvećen je gozbi. Hram bejaše ukrašen purpurnom materijom. Popu dodeljuju trećinu plena kao da je on doprineo pobedi. Za sebe on (kip-bog). da su od nje sve komadi otpadali. za to obesvećenje svoje vere. što su se dali tako dugi niz godina zavaravati tako grubim kultusom. Bejaše greh iščupati mu iz grive ili repa i jednu dlaku. Morali su uzeti gvožñe. Saks Gramatik priča. i da ga izvuku iz grada. da idola uvežu konopcima. priloži mu jedan skupocen sud. ako poñe levom nogom odmah se okanu polaska. Kad bi uveče. Za svoju službu on ima tri stotine konja i toliko konjanika. Najedanput spaziše jednoga zlog duha. Samo ga je sveštenik hrama mogao pasti i opremati. Po zidovima hrama beše i životinjskih rogova. koga su tako dugo obožavali. Veličanstvo Bog. koji dobijaše darove iz cele Slavije. Zatim vežu dva koplja koso sa šiljcima dole. kako su ga Danci razorili[125] "Kralj bejaše poslao Esberna i Svena. Sad kad hoće da krenu u rat. Rujani su zatim morali predati i sve blago. što se njihov bog tako vreña. Narediše stanovnicima. na ovaj način[123] kad je reč: da li treba ili ne treba preduzimati kakav rat. jedu meso životinja na žrtvu prinesenih. poverava se čuvanju sveštenikovom. ljuto kazniti sve one. misleći.narodna sreća dogodine bude bolja. i sveštenik dovede konja. koje Svetovidu beše posvećeno. stiñahu se. kako uteče iz hrama i obliku jedne crne životinje. da ova prezrena lica izlože njegovom gnevu.. Ali. da ostane postojan u svojoj pobožnosti i u prinašanju žrtava. Isto tako rade i sa pohodima na more i svima ostalim preduzećima.[124] Opisavši idole i sve pojedinosti o njegovom kultusu. No docnije. da bi ga za se zadobio. Po pričanju Rujana. Jedni žaljahu. One ih tada navedu i na neumerenost. jer bi tada neznabošci verovali da se njihov bog sveti. u kojima bejaše dosta srebra i upotrebljive materije. usled kakvog verskog straha. Ovaj bog imañaše još hramova u mnogo mesta. Najpoštenije. gde ga je grdna gomila sveta ljubopitno posmatrala. Sve što se oružjem ili krañom zadobije. Poñe li on sad pri preskakanju desnom nogom. onda je srećan znak za ishod rata. Idol pade. Tu su se gomilali i svi državni i privatni pokloni. opomene ga. da ga (hram) razore.

.[130] Jedan dosta nejasan glas priča. Helmold neće da traži i da nañe. zaštitnika Korveja. Jer tog sv. quod sancti viti vocabulo censuerunt). predmet jednog vrlo brižljivoga kultusa. po Helmoldu i Saksu Gramatiku. oni ga poštovahu kao boga. dakle. koja su razdeljena po oblastima i kneževinama. Ovu zapovest izvrši vladika Sven i Sonije. Na ovaj način. koga mi ispovedamo kao mučenika. ono u njemu ostade do naših dana. U II knj.[126] Helmold i Saks slažu se u označavanju Svetovida kao velikog boga na ostrvu Rujnu. Vida. Uskoro zatim Rujani ostaviše svetlost istine. Vida. i vratiše se svojoj veri. zato što su u njegovu korist okrenuli ime sv. oko polovine IX veka kaluñeri iz Korveja (Corvey)[128] prodreše na Rujan. oni počeše obožavati kao boga. čijem kultusu bi posvećena cela oblast. razlupali idola Svetovidovog. Oni se ponose i slave samo imenom sv. rujanski narod u hrišćanstvo. Kralj naredi Soniju (Sonius).I Knytlinga Saga (Historia Knytidarum) daje nam skoro iste pojedinosti. 2) ne spominje ništa o pridobijanju ostrva od strane korvejskih kaluñera u IX veku. i ako se Helmold poziva na veterum antiqua relatio. gde beše glavno ognjište zablude i sedište idolopoklonstva. Vida (Sanctus Vitus) ili sv. Vida. glavi XII priča ukratko. Vida. kome su oni posvetili čak i hram i jednog idola. kako je bilo starije ime toga tako popularnoga boga.[131] jer ovog istog sv. Propovednici koji doñoše iz ove obitelji. preobratiše. i osnovaše tamo jednu oratoriju u čast mučenika Vida. te tako služahu pre stvorenju nego tvorcu. Vida. i da opljačka hram. o unošenju kultusa sv. Ovo se praznoverje tako utvrdi. da Svetovid. No naskoro Rujani prognaše sveštenike. da je Ludvik. (Cf. str. Rujani su obožavali boga Svetovida. Gija: "U vreme cara Ludvika II. pretpostavljajući stvorenje tvorcu. bog zemlje Rujana.[127] Obojica se isto tako slažu i u objašnjenju toga imena imenom hrišćanskog sveca sv. nekada ponudio zemlju Rujana dobrosrećnom Vidu korvejskom. jer on bejaše osnovalac ovoga manastira. Od vremena kada su se prvi put odrekli vere hrišćanske ovo praznoverje je ostalo kod Rujana sve do naših dana. i o njegovom preobraćanju u neznabožačkoga boga. porušili njegov hram. kako su Danci osvojili Rujane. pa tada i žrtve prinose. Vida koga mi zovemo slugom božjim. Po Velkelu (Voelkel)[133] obe ove priče bile bi izmišljene u XII veku. 444) da najposećeniji hram u Arkoni nosaše bez prava ime sv. Stanovnici poštuju sveštenika (žreca) ne manje od kralja. tj. i podigoše jedno svetilište u čast našeg Gospoda Isusa Hrista i sv.. Jer . 508: servitutem superstitione mutarunt instituto domi simulacro. sin Karlov. Adam Bremenski. da uñe u arkonsku tvrñavu i grad. koje su ime uneli u njih korvejski kaluñeri. veli. i opljačkali crkvu. i padoše još u goru zabludu nego dotle što behu. slugu Hristovoga."[132] Saks Gramatik sa svoje strane tvrdi (str. "Od sviju slovenskih plemena. da razlupa idola Svanteviz-a. od koga je Helmold pozajmio sve glavnije podatke o ostrvu Rujnu (I. Oni propovedaše slovo božje. i koga oni priznavahu kao prvoga izmeñu sviju svojih bogova."[129] Po Helmoldu bi dakle ime Svetovid bilo prosto promena imena Sanctus Vitus: neznabožački bog zamenio bi bio dakle hrišćanskog sveca. pleme Rujani beše najupornije u svome mraku bezverja. postade prvim bogom svih Slovena itd. napraviše mu i jedan veliki kip. Vida. I nema pod nebom varvara. koji bi gore mrzeli hrišćane i sveštenike kao ovi ljudi. Ebojevom sinu. Ovde dolaze radi pitanja proroštva iz sviju slovenskih krajeva.

III) iz XII veka. čije ime beše istovetno. već naprotiv. Nastavak vit naročito je pobudio oštroumnost etimologičara. ali nije ni malo verovatno. onda šta predstavlja? Prvi deo reči nije sumnjiv. koje smo napred naveli. izvrnuti domišljanja Helmoldova i Saksova. I. Ovi obešenjaci tada iz podsmeha parodirahu ove reči.[140] Češka Kozmina hronika (XI . Nju su održavali zainteresovani sveštenici. Rujanski Sloveni su mogli tako isto parodirati i ime Sanctus Vitus praveći od njega ime Svetovid. knj. spominje se u Galovoj hronici (Gallus. još manje verovatno. da su oni to ime Vid davali i drugim bogovima. koji su se očajnički trudili. On je dabome drukčije govorio". tj na latinskom: eleri stat in frutectum . prvog vojvodu češkog kao hrišćanina. i sveštenik tvrñaše.O ovim bogovima govorićemo docnije. prinošeni su Svetovidu na žrtvu katkada i po koji hrišćani. Ovde se mi nalazimo pred jednom prostom sličnošću. Ima razloga.znači svet.[135] Sloveni su voleli ismejavati hrišćanske stvari. ova zbrka imena vrlo su česta u srednjem veku. svent . što zaista znači u prevodu svet-i.[138] . gl. Vida. govoreći: ukri volsa. preokrenuli ovoga sveca u neznabožačko božanstvo. pošto je objasnio sadržinu. . Semovid?(Semovith ili Semovithan). ili za koje mišljaše. da bi što lakše poučio one Slovene.XII v. Vida.Ruñevid. uz god. biografa Otona Bamberškog. da su oni to ime definitivno usvojili kao ime svog narodnog boga. Vida.[139] Pa iako po spoljašnosti izgleda da je tako ipak ova reč nema nikakve veze sa latinskim sanctus. preobraćeni u kultus sv. našavši već gotov kultus Svetovidov. nalazimo boga Nerovith-a ili Gerovith-a.[134] One objašnjavaju zamenu kultusa Svetovidovog kultusom sv. kaluñeri su. ovo ime pominju i drugi češki hroničari. da se taj nastavak susreće u hrpi osobenih imenica slovenskih. i tek ga nestaje u XV v. čiji ostaci behu izneseni iz francuske pikardijske Korbije u germansku Novu Korbiju (Nova Corbeia germanica). koje beše preobratio. želeći time očuvati svoj uticaj. Vida. legendarni poljski knez. Njihov religiozni fanatizam isključuje potpuno ovu hipotezu. Oni su zaista imali u svojim rukama sv. naročito kod vladalaca Mazovije.umesto da ponove sa sveštenikom κύριε έλείσον.). Kad nastavak -vid (vit ili vith) ne predstavlja ime sv. pokušali zameniti ga svecem. da su preobraćeni u hrišćanstvo. i naredio Slovenima da ih pevaju. Ove pobožne laži i lukavstva. Titmar navodi jednu zanimljivu anegdotu (Chronicon II. Je li mogućno.[136] i jednoga koji se zove Rugievitus[137] . da tako Bozo govori. Goztivit) oca Borivojevog. mislim. koji su. 37. Nemački sveštenik Bozo. Uostalom mi nalazimo kod Saksa jednog boga Porevithus-a. Hostiwyt. beše ispisao slovenske molitve. Mržnja baltičkih Slovena prema hrišćanstvu bila je duboka. Nisu to neznabošci.korvejskih kaluñeri su i mnogo štošta drugog malo opravdanoga izmišljali i tražili da im lakoverni svet veruje. ne primećujući. osobito stihovna hronika Dalimilova (na češkom). da nikakva druga žrtva ne beše njegovom bogu prijatnija. Ime Zjemovid nalazi se na više mesta u istoriji poljskoj. da ga zasebno objasne. I oni govorahu. da veliki narodni bog dobije ime jednog hrišćanskog sveca? Po samom Helmoldovom svedočanstvu. kod Eba i Herborda. 97.[141] .jfva (drvo) je u žbunu.) spominje češkoga kneza Hostivida (Hostivit.

jedno za drugim. svojstva koja se Svetovidu pripisivahu. ono što vit tumači proricanjem. koje smo i napred naveli: "Szvantovit.[149] Ne zna se šta je bilo sa glavnim idolovim sveštenikom. Ne vidi se. Sva su ova imena slovenska. Hram u Arkoni razorio je danski kralj Valdemar. Vitomir. po raznim tumačenjima: bog sunca. Vida. izvestan. da slog vit predstavlja koren vit ili vkt. da čini proricanja. behu najraznovrsnija. koji Saks Gramatik zove Archon. koji priča. u Nemačkoj. Svetovidov hram je bio podignut u gradu."[143] Ovo mi tumačenje izgleda najverovatnije. Ono tumačenje koje je dugo vredelo. Svantovit je za nj moćni dah. Arcon. Saks Gramatik bez sumnje ne bi propustio i to ispričati.[142] U istorijskim spomenicima Južnih Slovena nalazimo jednako jedno za drugim razna imena sa . Vitomisl. iz straha. gde se govori o jednom licu. bogatstvo žetve. siguran. Tako je Svetovid. kao simbol rata. Opet ponavljam. konjanik. i rog za piće. da nečistim dahom okuži idole. koje se zove Liudevitus. Da se i on pokrstio. Danci su polagali na to da frapiraju neznabožačku osetljivost. zavisahu takoñe od njega. savetom. Uostalom. kako bi slovo s iščezlo. i nemogućno ih je objasniti imenom sveca Vida. nije naodmet navesti i druga predložena tumačenja. Ova podudarnost po svoj prilici nije sasvim slučajna. Docnije g.[148] U drugim tekstovima nalaze se oblici: Arekunda. 15. ili je bio ubijen u toj borbi. koji znači: reč."vejati". ne sme unutra disati. Ime Svantovit moglo bi se tada objasniti Helmoldovim rečima.vit: Vitadrag. Vitoslav. koje veli. i još mu se ne zna poreklo. Njega nestade. kao što se po navodima Helmoldovim i Saksa Gramatika može suditi. Njemu se čini. najverovatnije mi se čini ono. kako sveštenik. u lingvističkom pogledu. To beše baš onaj dan kad crkva slavljaše sv. uspeh ratnih ili trgovačkih preduzeća. Dobrovski je od vit skraćeno od vitenz napravio reč značenja: vitez. Možda je pre toga značio. već prosto jedna utvrñena ograda koja opkoljavaše hram. Izmeñu mnogobrojnih tumačenja. jula 1168. ili sasvim prosto jedan hrišćanski svetac preobraćen u neznabožačkoga idola. tumači Svantovit-a imenom lumen. . To je jedan slovenski knez iz Donje Poljske. inter omnia numina Slavorum primatum obtinuit clarior ut victoriis.[144] No mi smo ovde u oblasti samih hipoteza. Svent je dobio značenje svet pod uticajem hrišćanstva. rušeći baš toga dana njihovu veliku narodnu svetinju. po kome se imenu i cela oblast tako prozvala. bog vetra.[145] Ovo se tumačenje ne bi moglo fonetički objasniti. Krek[146] vezuje vit za koren vi. da mu ovu hipotezu potvrñuje onaj gore navedeni odlomak Saksa Gramatika. bog snažan i veseo. efficacior in responsis. Upravo reći to nije bio grad. deus terrae Rugianorum. koji čisti svetilište u Arkoni.(duvati) . kao što se držalo i za nemačko heilig.Slog vid (vit) nalazi se još i kod Eginarda (Eginard) u Analima i u Životu cara Ludvika. i predloženo još početkom XVI v. jak. Vitodrag. U isto vreme on držaše jedan luk. bog rata. Ovo ime ne izgleda slovensko. bog koji čini proricanja. od sviju ovih tumačenja najverovatnije mi se čini.[147] Arkon. ve . Arekonda. koja su predložena. Knez Tetislav je primio hrišćanstvo. On se ne zadovoljavaše samo.

koje mu svake tri godine odnosi po čitav metar. i ponudi mu ovaj interesantan prilog za njegovu zbirku. (O tom rogu govori i Saks Gramatik. Na taj način se neke pojedinosti podudaraju sa onima koje nam je dao Saks Gramatik. Pod crkvenim tremom uzidano je u zid neko kamenje. koji je Saks opisao. inžinjeru Teofilu Zebravskom. te sličnosti mogu ili potvrditi ili osumnjičiti njegovu autentičnost. na imanju Kocubinskoga. ipak ovaj lik ima sličnosti sa tim opisom. no ako nam tu namestite toga Turčina. vrsta jedne karijatide. Po računu jednog Češkog naučnika. gde je nañen idol. kako se posmatraju. Desna ruka uzdignuta naslanja se na levu sisu. I poljski arheolozi nisu se ustezali izjednačiti ovaj pronalazak u Zbruču (Zbrucz) sa idolom koji je opisao Saks Gramatik. očevidno jedna od prvih hrišćanskih svetinja na ostrvu. a nalazi se spomen o njemu i u hrpi drugih spomenika. Iako tačno ne odgovara liku. da mu da sve prideve istinitoga . Na sva četiri lica-strane nacrtane su i ruke u reljefu. Na žalost. uzidana u zid. kako se pobeñeni paganizam ponižava pred hrišćanstvom. stena je. Ona je našla malo stvari. Ako se mi nalazimo pred jednim falsifikatom iz XIX veka. vele stanovnici.[150] da ispita ostrvske starine. 1852. leva ruka stoji skoro u visini pupka. Izvajarena je na jednom silicijskom krečnjaku.)[153] Na trima licima vide se neke prividne noge. Zebravski saopštava nekolike interesantnosti. za god. Zebravskoga štampani su u Godišnjaku (Rocznik) učenog društva. naravno. i ne može se videti šta ima s druge strane. Altenkirhen je. Jedan mu seljak reče: "Kad bi to bio kakav svetac.[151] Mislilo se. Samo ostrvo mnogo je oronjeno talasima Baltičkog mora. koji je pre petnaest godina posetio ovo ostrvo. Na jednom licu desna ruka drži neku vrstu prstena. ne imañaše nikakvog natpisa. god. da ode i uzme idola.Godine 1868. a druga rog za piće. Taj bi idol bio nañen 1848. Ona predstavlja jedno lice. prilikom šestogodišnjice razorenja Arkone bi odreñena jedna arheološka komisija. A mi znamo. kako su nestali mnogi neznabožački spomenici. koje na grudima drži ogroman sud za piće. ima samo jednu glavu. pod kojim se imenom i danas još navodi s razlogom ili bez razloga. da se nalazi jedan Svetovidov lik u jednom idolu. koju opet drži jedno lice pokleknulo na kolena. Idol ovaj. onda je sasvim prirodno. Na jednom liku vidi se jedna sablja i jedan konj. Beleška grofa Potockog i izveštaj g. da Svetovid imañaše četiri glave. da se u crkvi u Altenkirhenu može videti stari Svetovidov lik. I danas se još tvrdi. posle jedne velike suše u reci Zbruču. kao što rekoh. koji je pre pola veka nañen u Galiciji. beše smislio.[152] To je jedna četvrtasta statua sa četiri glave sve pod jednom kapom. Grof Micislav Potocki izvesti o ovom pronalasku Učeno Društvo u Krakovu (Towarzystwo naukowe).) On ni najmanje ne odgovara opisu Saksa Gramatika. Lik sa stenom je okrenut zemlji. njegov današnji prostor Arkone ne zauzima ni četvrtinu prvobitne klasične veličine. neke pojedinosti mu naglašavaju ime Svetovid. što se njegova lažnost starala. sopstvenik Kocubinskovog dobra. Grof Potocki. blizu Husjatina u istočnoj Galiciji. koji predstavlja ženu (ili dete). Visoka je otprilike osam stopa (2 m 70 cm). Prema tome. ništa ne bismo imali protivu toga. Na dvama likovima ruke ne drže ništa. Društvo naloži jednom svom članu.[154] Jer baš ove pojedinosti (naročito konj) čine ovo otkriće vrlo sumnjivim. Pa i lice koju figura predstavlja na steni. kao što i ime kaže. (Vidi snimke na kraju knjige. one stoje na jednom bareljefu. da pokaže. dugačka odprilike tri stope. na kome se vidi izrezana jedna ljudska figura. da ga namesti na jednoj humci. mi ćemo ga u komade razlupati".

i našli idola u žalosnom stanju. ozgo talasima zapljuskivan i izlizan. u desnoj ruci drži mač. kao očevidni falsifikati." Kao bog ovaj idol ima i suviše ukrasa. Zašto je Swiatovit (?) postojao ujedno i kao čovek i kao žena? (Jedan lik nosi dojke vrlo nabubrele). Ove se prevare objašnjavaju najviše sračunjenim patriotizmom. Danci mu sekirama izlomiše noge (on beše od hrastovog drveta). Saks Gramatik uporeñivaše Ruñevida sa Marsom. Da li su i kod nas znali pre hiljadu godina.Svetovida.[158] Ovaj je bog imao pet glava. runsko kamenje u Mikorzinu (Miekorzyn)[156]. koju obično uza se nosaše. koji se uostalom i ne razmeće. da su postojale karijatide? Gornji deo podseća na opis Saksa Gramatika. To beše idol sa sedam glava. U borama njegovih lica (sub oris eius lineamentis) laste behu napravile svoja gnjezda. jedva mogao dotaći u bradu svojom sekiricom. ako učine to svetotastvo. Stanovnici se dugo ustezahu izvršiti tu naredbu.Gerovid. videvši njegovu nemoć. a naročito od Lelevelja. noge ili jezik. a na grudima mu bejaše gomila tičijeg ñubreta. pope se na idola. da je on predvodio u ratu.[159] Najzad i biografi Otona Bamberškog navode da je postojao i jedan bog zvan Herovith . koje je nemoguće objasniti. a uroñenici. dižući se na prste. da bi im pokazao koliko treba prezirati ove bogove. Pored Ruñevidovog svetilišta nalazaše se i Porevidov hram (Porevit). Meñutim ništa od svega ovoga nije bilo. duboko je bio u nju zagnjuren. profesor krakovskog univerziteta g. bojahu se. Moj učeni kolega. Beaudouin de Courtenay. ali ne nosaše oružje. i ima debeo sloj ilovače na postamentu. a sedam drugih mačeva vise mu o pojasu. promeniše svoje obožavanje u prezrenje. koji ga je opisao i reprodukovao u svom delu o slovenskom idolopoklonstvu. Apsalon naredi da ga kao i Porenucija odnesu izvan grada. da ga je vladika Apsalon. Ali to je baš ta sumnjiva okolnost. i tvrñaše.i danas su poznati. Bog pade. Na žalost prilvički idoli. saopštava mi sledeće: "tvrdi se. Sveno.[157] Pored Svetovida treba staviti još neka slična božanstva. Kentržinski. Primljen oduševljeno od Poljaka. nesrećnim ili nepravedno gonjenim narodima treba stvoriti plemićke titule! S druge strane g. i naredi Karentinjanima. piše mi. da im se uzmu ruke. Bio je toliko visok. nec minus trahentes rubore quam pondere vexavit. kad su Danci prodrli u svetilište. [155] Svetovid iz Galicije hladnije je prošao kod ostalih Slovena. ja sam poveo jednu istragu. koja se završavaju na vitvid.Gerovit . i da ga spale. Uostalom nije u ovoga idola bilo ničega prijatnog za oko. da im za to neće ništa biti. Struk mu je bio deblji no u čoveka. sablja podseća na jedan oblik poljske sablje -karabele". da je mitolog. Najnoviji mitografi Krek i Mahal o njemu ne govore ništa. koji su najzad možda i njegove varijante. Da bi se uverio u istinitost ovoga galicijskoga spomenika. Vajarski posao je bio vrlo grub. i kojega on zove deus . da je ovaj idol morao stajati hiljadu godina u vodi. da ga tako s idolom vuku. i koja izgledaju srodna i arkonskom bogu. Saks Gramatik nam je opisao idola Ruñevida (rujanskoga Vida) koji je bio obožavan u varoši Karentini (Karentina). Apsalon ih uveri. On je stajao u jednom svetilištu zastrtom dvema crvenim zavesama. veli ironično Saks Gramatik. qui lingua latina Mars dicitur. U istoriji Slovena XIX veka imaćemo ih još takvih. direktor Osolinskog muzeja (ossolinski) u Lvovu (Lembergu). da on ne vidi razloga za fabrikovanje toga idola.

Bili su mu posvetili jedan hram. napisao mi je ovu belešku. Satanova i Tauska. da je to neki kameni kip. Korvinom. Posvećen je bogu Gerovidu. Lvov. Kip je taj pronašao g. "on je mogao umaći gonjenju neznabožaca. Izgledao mi je neobičan. čuvaru starina u Galiciji. vidim. Koristih se time. Smestismo je u jedno dvorište ispod ladnjaka. koji je potom sam ponudio Učenom Društvu u Krakovu. on je bio samo darodavac. Jednoga dana. gde je stajala sve dotle dokle je sopstvenik nije predao Micislavu Potockom. ili ničice padahu na zemlju. Gerovida su tako isto obožavali i u Velegostu (Holagosta. Kentržinski. da dobije kakvu nagradu za uslugu. E. Jedan nemački sveštenik dohvati ga jednoga dana. sastao sam se u banji Ivoniću (Iwonicz) sa g. Pavlović iz Lvova. kad smo je izvukli. nañe ga sveg zastavama zastrtog iz želje: da se što bolje proslavi praznik u počast Gerovida. Vida Korvejskog. Kad vladika Oton doñe pred ovaj grad. direktor muzeja Osolinski u Lvovu (Lembergu) izvoleo je za me povesti istragu o okolnostima. na kome se još danas vide ruševine. i ja se reših. 13.[161] Vrlo je teško dopustiti. Kad je bila na zemlji videsmo. koju ja prevodim od reči do reči: "God 1873. no posle nekoliko dana mnogo je potamnela. Malo kasnije bio sam prinuñen na duže ostaviti zemlju. što mi ličaše na kapu. koji su imali grdne muke dok su statuu izvukli iz vode. da na prvi pogled nisam mogao raspoznati ni oblik ni veličinu predmeta." Na samu pojavu štita. skočim u vodu. i kad god bi ga nosili ispred ratnika. U hramu posvećenom Gerovidu visio je i jedan užasno veliki štit. usled duge suše. jahao sam duž Zbruča. Na taj način Potocki je sebi nepravo pripisao ulogu pronalazača.militiae (Ebo[160] možda misli na prost latinski guerra). meseca avgusta. usled političkih okolnosti. on im je donosio pobedu. u Podoliji. proveo sam neko vreme u Lickovu. u kojima je nañen zbručki idol. Trebalo je upotrebiti za taj posao šest pari volova. 1848. koju je bio učinio arheologiji. nedaleko od brega Miodobor. da nema donjeg dela. Pavlović" . Ne znam da li ju je dobio. inžinjerom. oni begahu od njega. Volgast) na obali Pijene (Odrine pritočice). a beše i takav vir. Boja statue je bila potpuno bela. došav do toga predmeta. koji ga je i objavio. Bijenkovski. intendanta Kavlovskog. samo homonimi sv. da ga izvučem iz vode uz pomoć g. Viñaše se s dna vode dijagonalno nagnut od ruske obale ka galicijskoj. Još nešto o otkriću idola u Zbruču G. koji nijedan veliki smrtni ne smeñaše ni dirnuti. i zahvaljujući samo toj predrasudi. januara 1896. da su sva ova imena tako razne fizionomije i atributa. izmeñu Husjatina. koji mi je ispričao ovo: God. što je ruska straža odatle bila dosta daleko. reke bejahu presušile. E. Tu je reka bila dosta duboka. "Pri kraju svoga života Bijenkovski se bio obratio stalnom odboru. koji sada stanuje u Lvovu. god. na dobru Konstantina Zaborovskog. Spazih na površini nešto. G. Havolini (Havoliens) slavljahu početkom aprila jedan praznik u čast njegovu. Misleći da će tu biti kakav udavljenik.

Stribog. jer su se izjednačili i ime i svi atributi mitskoga lica.Trojan Trajan. kao jemac od strane Rusa. kao što se zna. .stoka ima u ruskom ovaj dvojaki smisao). držim u najvećoj rezervi.[165] Oblik "Veles" još se jedanput nalazi u jednom čuvenom grčkom spomeniku: Putovanje majke božje kroz pakao.Velesa kao neznabožačkoga boga. glupaka (ruska reč skol' . Ma šta da znači. . Po biografu Avramovu iz Rostova (XII v. ruska i balkanska predanja Volos . Dažbog.Vlasije (Blaise) . nalazi se pored Peruna još i Volos. Volos se nalazi i u drugim staroslovenskim ruskim spomenicima. da se jedan Volosov idol baci u reku Počajnu. Blez .[162] Ne vidi se jasno. Naravno isto onako. Mogli bismo se zapitati. prema kome se ja. Isti oblik Veles nalazi se još i u "Slovu o polku Igorovu". izgleda.Svarog. Svarožić .Volos. . prema kome su obližnji Finci imali osobitog poštovanja. Ilijom. . Vida izvući Svetovida. izjednačilo se sa imenom Sv.[167] U ruskoj folkloristici i do danas se održalo ime Veles .Horz. isto onako kako se Perun pomešao sa sv. .[166] Nalazi se zajedno sa Trojanom. da je bilo Volosa . Ovde je ovo izjednačavanje još zanimljivije.Veles U ugovoru koji smo napred spomenuli. . Vladimira.Suarasici.) ovaj bi apostol bio porušio u ovoj varoši [164] jednoga kamenog idola boga Velesa (sic). tako i hiperkritična škola poriče. i. pa ga sasvim prosto zamenjuje sa sv. kako su neki hteli iz sv. bog stada.Mokoš.Simargl.[163] kako ovaj vladalac beše naredio. nešto što bi moglo značiti boga prostaka. Vlasijem. zašto je pored jednoga boga gromovnika prizvan i ovaj bog stada. . zaštitnika stada.Volos i Sv. da li ove reči "bog stada" nisu pod perom hrišćanskoga hroničara jedan prezrivi atribut. Kaluñer Jakov priča (XI vek) u svojoj biografiji sv. Horzom (Hrzom) i Perunom. Vlasija.Glava četvrta Volos u Rusiji i Veles u Češkoj.

što . već . Jedan je poreklom iz Cezareje u Kapadokiji. Njemu treba zahvaliti.Po Afanasijevu. Nikole. na šesnaest vrsta od Vladimira. da se izbliže ispita. koji je.[172] Ova bliskost zaslužuje.satanu. bejaše jedno mesto. Miklošić (Etym. primećuju. Vlasija podignut je na mestu." Ovo je Rešelovo tumačenje ponovo naveo i jedan češki pisac XVI veka. Navodi se još jedna bliskost. i da se više nikada ne vraća". Vlasija (Βλασιος) sa Volosom . da je npr. Ne manje je zametno pitanje znati: kako je latinsko Blasius. Mi ne nalazimo Velesa ni u Poljskoj ni kod Južnih Slovena. da su neki ruski pisci prodrli i u neznabožačke alogene. To se zove: "vezati bradu Volosovu ili Perunovu". platnar XIV v. da se koristi neospornom sličnošću slovenskoga Volosa . jedan skandinavski bog Volsi.Velesom. Wörterbuch. da utekne preko mora. Nikola postao bog Samojeda. i da odleti nekuda preko mora k Velesu. U Novgorodu hram sv.[170] Oni koji polažu na identičnost sv. i oni su mogli sobom doneti ime jednoga od svojih božanstava. moglo dati u istom jeziku i oblik Veles. Volos) mogao postati bogom kod neznabožačkih Slovena na Dnjepru i Volgi. Nemački tekst veli: "dass ein solche boess Weib wer ein Ganss und fluege 'ber Meer und keme nimmermehr heim". da uprkos fonetičkim teškoćama. koji odgovara Priapu (Priape). Zovu je još i Ilijna brada. g. Izvesno je.[168] evo šta biva u trenutku kad se pristupa žetvi. Naravno onaj prvi kao čobanin jeste i zaštitnik stada. U Grka je u tom svojstvu i poštovan. Vlad daje Volod. Zamarski. koji ga je Veles nadražio protivu mene?".[173] Ma šta bilo. Nikole. Ona ne označuje više neko naročito božanstvo. Ova je pregrš sveta.[169] Što se tiče ovoga mešanja Volosa . god. postavši u Češkoj po sasvim normalnim zakonima Blažej. ili nije znao za češki oblik Veles. kao što se ime Svetovid vezuje za sv." (beseda 1471.Volos. gde je bio idol Volos. da se reč Veles nalazi u pisanim češkim spomenicima XV i XVI v. uzgred budi rečeno. isto bi tako i sv. sv. Vida. Jedan žetelac. uzme jednu pregrš klasja i veže.Velesa sa grčkim Βλάσιος. Buslajev je otkrio ovu zanimljivu sitnicu. treba reč Veles ili Volos pripisati grčkom Blbsios. Toma Rešel (XVI v.) piše u svome prevodu knjige Jezusa Siraha (ili Ecclesiastes) od Gašpara Huberina: "Jedan čovek željaše da mu žena postane divlja guska.(Tkadleček). U svima ovim raznim tekstovima Veles očevidno znači: sotonu.[171] smatra. hrišćanstvo je moralo misliti. češki prevodilac veli: "da žena postane divlja guska. koje se zvaše Volosovo.) "Kakav zao duh. zaboravio. No ovo je posao skandinavskih naučnika. tu beše manastir sv. piše jedan pisac poznat pod imenom Tkadleček .[174] Ima dva Vlasija. Slovenskim korenom zaista je teško objasniti ovo ime Veles . ili najzad Perunova brada. ali nikada Veled. možda je on zamenio kakvo svetilište Volosovog kultusa. Skandinavaca bejaše mnogo u Kijevu. U staroj Rusiji. Ne sme niko da je dirne. Ova Volosova brada štiti žetvu protivu sviju zala. mora biti žensko.Velesa sa hrišćanskim svecima. onako isto.[175] Njegov je kultus vrlo rasprostrt u Bugarskoj. ili brada sv. i čobanin je (Βουκόλος). On je oteo svinjče jedne žene od jednoga proždrljivoga kurjaka. Interesantno je samo pitanje: kako je Volos mogao postati Veles. I spomenici su dosta nejasni: "Ostavimo te grehe kod Velesa. a drugi je kaluñer i mučenik. Ja u ruskom jeziku ne znam u osobenih imenica ovakve promene. Vlasije (Vlas. Litvanska folkloristika takoñe poznaje jednoga demona Welnes-a koji stanuje u jednoj gredi žitnice ili u ognjištu nekoga majura. sub voce).

. koja se takoñe zove vlas. Stribog. da je knez Vladimir podigao ovom bogu jednoga idola u Kijevu. navodi pored Peruna (Perena) i Mokoša." G. Tenjon leči kraste (teigne . koja nam kaže. Tako je u nekim oblastima sv. da se u starim ruskim spomenicima pored Peruna i Velesa nalaze i druga božanstva: Horz (Hrz). gde se njegovim imenom prevodi grčka reč ήλιος. . pod god. Nestorova Hronika priča. Kornelije zaštitnik rogatih životinja (cornua . imamo još mnogih spomenika o ovom božanstvu. da ovaj pridev dolazi od korena hom (chorn)..kraste). onda . Khoreš još manje ga objašnjavaju. još i Apolina. Ako je ovde Apolon na mestu Horza. tj.stada imaju lepo runo (vlas). koji je Sreznjevski otkrio.svetlost. Khores. Dažbog.na obalama reke Volhova deca nalaze oči crvv. pored Peruna. i u jednom vrlo zanimljivom tekstu Ipatske hronike.[179] Spomenik. kad vlada stočna za raza.[180] Dažbog Osim Nestorove Hronike. Njegovo ime ne nalazi u slovenskim jezicima dovoljnog etimološkog opravdanja. a sv. Namerno izostavljam onaj spomen u Slovu o polku Igorovu. Apolona.XV veka. Smorgl ili Simargl i Mokoš. koji mi izgleda sumnjiv. da je Vladimir podigao na jednom uzvišenju. da je Horz isto što i Dažbog. koji izmeñu ostalih predstavlja i ideju: čuvati. jer ono prvo ime ima više slovenske fizionomije. vi delo).[176] Ovde se mora priznati uticaj narodne etimologije. Horz Spomenici nam ne daju nikakvih podataka o ulozi i svojstvima ovoga božanstva. Njegovo svedočanstvo potvrñuju bezbrojni spomenici od XII . Ovo ime jugoslovenskog porekla zamenjeno je po svoj prilici imenom Horz. 1114. Iranske reči (vidi Kreka 391) Khor. Nalazimo ga i u staroslovenskom prevodu ðorña Hamartola. i ladoški stanovnici ovo mi pričahu: kad je velika bura. od kako je Jagić pokazao.[178] Da ispitamo redom sva ova božanstva. i po kome bi Horz bio bog sunca.[177] Videli smo. Jagić drži. No ova bliskost ne može opstati. koji znači dobar. sklanjati.rog): sveta Lucija leči bolesti očiju (lux . Tu ih voda izbaci. On ih čuva od jedne bolesti. Vasilija. njegova se ikona donese i stavi u štalu gde vlada zaraza. Nekada se pokušavala vaspostaviti neka veza izmeñu ovoga čisto ruskoga boga i prideva horoš'. staviti u red nešto. onda je Horz očevidno bog sunca. kojih je bilo tada dosta u Kijevu? Da spomenemo još jedan navod uzajmljen iz jednog lažnog spomenika. on veli: "Ima dva anñela groma. i idole svima ovim bogovima. Evo toga teksta u prevodu: "U ovoj godini bi osnovana Ladoga. 980. Da nije to sasvim prosto grčka reč:Χρύσος? I zar ovo ime nisu mogli dati kakvoj pozlaćenoj statui grčki veštaci. neznabožački Perun i jevrejski Horz. pod god. U Rusiji prizivaju u pomoć sv.

" Ovaj je navod preveden iz ðorña Hamartola. Zatim doñe druga oluja. Posle njega vladao je 7470 dana njegov sin. Isto tako i u vreme Avrelija padahu parčeta srebra. i ljudi odmah počeše kovati oružje. jer mi imamo još staraca koji su otišli u zemlju Jugrinacv (Jougriens) i Samojeda. da svaki čovek ima samo jednu ženu. Jer pre njega žene se predavahu onima ko ih je god hteo. Ako dobiju dete. kralj Sunca koji je Dažbog. rekli bismo. Posle potopa i kad su se ljudi podelili na mnoge 'jezike'.[182] i osim onih dodataka. . i videvši čas kad je ona blud učinila.[181] Dok je ovaj Feosta vladao u Egiptu. a svaka žena samo jednog muža. U tim severnim zemljama oni su videli jednu oluju. da imañaše jedna bogata Egipćanka. govoreći: 'Evo tvoga deteta'. str. iznenadi je noću sa njenim saučesnikom. i da se kazne bludnice. od grčke διάβολος. po imenu Sunce. Jagić (Arch. Za to ga prozvaše bog Svarog. da je Dažbog identičan Suncu. Ko bi povredio ovaj zakon bio bi bačen u jednu usijanu peć da sagori. da uzimaju samo jednoga muža.)[184] Srpski Dvbog je isto što i zao duh. po srpski jezik je stvorio svoju reč ñavo . onda je to onaj bog koji daje bogatstvo. Ove je priče objavio u Rečniku Akademije u Zagrebu.dijavol. "U vreme Proba bila je jedna velika kiša i velika oluja. On doznade. v. koga zovu Dažbog. i tako se u Egiptu uredi besporočni život.. koga Egipćani zvahu Sva rog. i čovek prosvetkuje tu svečanost i primi ga. te se ispuniše veliki sanduci. To te začudi. f. on uze sobom nekoliko ljudi. pa Feosta. i da se smatra kao Svarogov sin. rose vladati Mestrom od plemena Ham (Cham). Zato su ga zvali Svarog. U zapadnim pisanim spomenicima nema nigde reči Dažbog. slav. tj. i Egipćani ga obožavahu. No ne hoteći vreñati zakon oca Svaroga. bog koji daje. dosuñivahu ga onome. Jer zaista reč dvbog nije daleka od latinskog diabolus. U nekim srpskim narodnim pričama spominje se Dajbog . Šćaše je uhvatiti.Dvbog. a za njim Jeremija. Feosta uništi taj zakon. i uredi. i žito pomešano sa mnogo vode pade. Sin Svarogov. ona raste i šeta se po zemlji. i življahu kao životinje..a ako ovde bog znači bogat. plodan bog. da žive ujedno. I ako ko u ovo ne veruje. i ima ih raznih vrsta. Fonetički reč dabog ne bi se mogla zameniti rečju ñavo . i da neko provoñaše blud sa njom. i oni rastu i šetaju se po zemlji. kome one hoće.Nabrao sam ih više stotina. Malo kasnije ponovo ćemo se vratiti na Svaroga. Phil. dok je bog gospodar neba.djavol. tek što se okotila. a u Africi pade i veliko kamenje. Ovde konstatujemo samo. i tada u njoj padaju mali jeleni. I ovaj Feosta izdade zakon za žene. jer se preñe borahu batinama i kamenjem. 114. beše snažan čovek. a oni mi rekoše: Nije to nikakvo čudo. koji je gospodar zemlje. neka čita Fronografa (sic! Ovde je ovaj Fronograf ðorñe Hamartol). g. Ova se istovetnost potvrñuje tumačenjem reči Dažboga. Na drugim mestima on stoji kao prevod grčkog Ηλιος[183]. u toj oluji pada jedna veverica. padoše s neba klešta. koje smo podvukli i koje je prevodilac dometnuo. stavi je na muke i provede sramno kroz celu zemlju.

nadgleda predilje.407. Einleitung. To je ponuda Mokuši. ne dobija se u slovenskom jeziku nikakav smisao. koje igra ulogu jedne vračare.) misli. koje je još teže objasniti. Gedeonova. Domišljanski je zaključak N. t. Ljudi Gutini (de Guth) stvoriše Nergala (τήν Ερτγέλ). koji citira Veselovski. jeste ono. Dosadanje hipoteze nisu donele dovoljnih tumačenja.. (τήν Ασιµάθ). v. pita je: "nisi išla k Mokuši?" Folkloristika u severnoj Rusiji još i danas zna za Mokušu. obilazi kuće. Bliskost je promenljiva. i po kojima bi Mokoš bio prevod grčkog µαλακία. Phil. Komentar Slova o polku Igorovu. f. s. koje je božanstvo u stvari hteo tim imenom označiti ruski hroničar. tj. slav. ljudi Hamatini (Hamath) načiniše Ashima. To je jedna žena. nomokanonu. Ništa ne kazuje. 395 . koje ruski hroničari označuju imenom Simargl ili Sima i Rgla. Jagić (Arch. Ime njeno moglo bi se vezati za koren mok (mek-ota. Čitalo se to ujedno. ili razdvojeno na dve reči: Sim i Regl kako su uradili docniji spomenici. Sveštenik koji ispoveda jednu ženu.) Ako ime Mokuša nije finskoga porekla. da je Mokoš prevod s grčkoga µαλακία. one vele: da to Mokuša prede. kakva su bila svojstva ove boginje. koji je naveo g. ali nastavak oš je nezgodan. Veselovski (Žurnal'' Minist. mora se vezati za boginju Mokoš u Hronici. i nemogućno nam je još znati. Prosvešč. rñavo božanstvo.) nalazi se jedno lice po imenu Mokuša. mok-ar).Simargl Božanstvo. 7. već i drugi pisani staroslovenski ruski spomenici srednjeg veka. koja se javlja za vreme velikog posta. čije originale nema pri sebi. jednoga od onih božanstava. kojima Vladimir podiže idole na bregu u Kijevu. jyni 1889. Noću se ostavlja kraj makaza jedan pramen vune. Εργέλ i Αδιµάθ su u grčkom ženskoga roda. koje navlači na Onanov greh. a u prvobitnom staroslovenskom jeziku imamo samo jednu reč muškoga roda. str.[185] Uopšte Simargl ne pripada slovenskom Panteonu. no tu ima i jedne ozbiljne teškoće. koji u Simarglu vidi pokvareno grčko Σεµ Ηρακής. str. Op navodi po Tihonravovu spomenike. Svaki je narod sebi stvorio bogove.[186] Ako se njihov čekrk okreće pa zaškripi. Ona se zanima i životinjama. veli se da ga je Mokuša ostrigla. (Krek. Mokoša ne navodi samo prvobitna hronika.[187] . (Barsov. Mokoš Ništa manje nismo u neprilici i pri odreñivanju tačnog karaktera Mokoša. Nar. Ako neko neostriženo jagnje izgubi vune.) U verskom spomeniku XVI veka. Mislilo se na jedan tekst iz Biblije. I. Reč je o nekom stranom božanstvu.

Min. Brino mu prebacuje za taj savez. sa šlemom na glavi. etymologique sub voce svarog. Ova je hipoteza zacelo vrlo oštroumna. koji uostalom ne opravdava. G.Svarog .Svarožića doneli u Rusiju stranci. mogao pomisliti i na ruski glagol svarit'. Brina (Bruno) kralju Henrihu II. da su oni doneseni iz Novgoroda. Nebo daje pridev nebeski. čijeg idola Titmar spominje u Radgostovom hramu. potvrñuje nam i jedno pismo Sv. koja znači suv.kovati. postojanje jednoga boga koji se zvao Zuarasici. Misli. u kome je.maj 1887. On tu pretpostavlja koren s''r. Sirku (Žurn. S druge strane. čini se.Svarožić. a ne nebesić. kod Redarijana (VI. Sirku misli. G. Ime Svarog nahodi se samo u ovom pisanom spomeniku. noseći svaki svoje urezano ime. gde je značila sunce. kako je od Svaroga postalo Svarožić. kad bi se to mesno ime Svaroženo moglo .) beleži jednu rumunsku reč svarog. Jagić primećuje.[190] Ovaj je bog izvesno srodan sa ruskim Svarožićem. koji je uvek bio u neprestanom dodiru sa baltičkim Slovenima.Svarožić . takoñe postao od Svaroga. da se Svarog i Svarožić ne nalaze u starijim ruskim hronikama. svaravat' . No ne objašnjava se. Prosvešč . da je Svarožić bio bog rata kod Slovena oko Labe. da je ona mogla biti uzajmljena iz slovenskih jezika. Ovaj je spomenik iz početka XI veka. zovući ga Svarožić".Suarazici U glavi posvećenoj Dažbogu naveli smo jedan odlomak preveden s grčkog po Ipatijevskom spomeniku od ðorña Hamartola. G. Da bi zaratio protiv Poljaka. kralj bejaše sklopio savez sa slovenskim plemenima Velećanima (Velétes). Jedan Suarasiz još se jedanput spominje i u Knytlinga Saga. koji je. 332) i tumači ga indoevropskom rečju (svarga sanskritski znači nemirno. Miklošić Dict. da je Svarog autentično ime (str. koji tada behu neznabošci. Krek drži. obučeni u neki strašan oklop. U naknadu tome Svarožić ili sin Svarogov nalazi se u ruskim spomenicima XIV. pregrejan. Nar. Svarog u smislu nebo dao bi svaroški. izgleda. oblačno. Ovaj vas Svarožić naravno podseća na onoga boga Zuarasici.) zamišlja. XV i XVI veka: Svi oni objašnjavaju Svarožića ognjem: "oni prizivaju oganj. Ova hipoteza ne oduzima ništa stvarnosti Suarozici ili Suarasici Titmara i Brina. Njega svi neznabošci obožavaju više po sve ostale. Iza ovih bogova nalaze se njihove zastave koji se iznose iz hrama samo pri polasku u rat". No da li je Svarožić uroñenički bog ruski. 23). i da se javljaju tek vrlo kasno. mutno nebo). pronašao je kao ime mesta kod Kašuba[191] Svaroženo. Izvesno ovo ime nije latinskog porekla. ime Svarog prevedeno sa Ηφαιστος. ili je u Rusiju unesen sa strane? G. S druge strane. da su Zuarasici . imajući da protumači ime Ηφαιστος. IV. Jagić (Archiv. i pita ga ovako: "Bonumne est persequi christianum et habere in amicitia populum paganum? Quae conventio est Christi ad Belial?[188] Quae comparatio lucis ad tenebras? Quomodo convenient Zuarasiz diabolus et dux sanctorum vester et noster Mauritius? Qua fronte coeunt sacra lancea et diabolica vexilla?"[189] Iz ovoga spomenika vidi se jasno. 412. mršav. "U unutrašnjosti hrama podižu se bogovi rukom sagrañeni. Prvi izmeñu njih zove se Zuarasici . Bilo bi interesantno. možda je prevodilac. i da je na ovom patronimičkom obliku stvoreno ime Svarog.

ukrutiti se. Mokoša. litvansko styrieti. bog rata koji se zvao Svarasici . Trajan . Ruski Svarog je sumnjiv. i objašnjava joj uzroke usled kojih su tako kažnjeni.identifikovati sa imenom božanstva. Miklošić neće da objašnjava to ime.) Ovaj spomenik je preveden na staroslovensko-ruski jezik u XII v. mesec. zalediti se. izvan Rusije. da svoje jednovernike i zemljake označi kao unuke kakvoga neznabožačkoga boga. i to je šteta. . Prvi grešnici koje Marija vide. Arhangela Mihaila. To bi bio bog mraza. Jagić ga dovodi od glagola stkręti (st'r'ti).Svarožić. I njegovo je ime postalo kao i ime Crnoboga Helmoldovog. Nastavak ici izgleda patronimičan. ko je otac Svarožića. jeste za mene argument. po svoj prilici. očvrsnuti. da osporim autentičnost ovoga spomenika. koje je Bog stvorio radi naše upotrebe. izvesno je. ono bi nam moglo objasniti i ulogu i svu radnju toga boga. u društvu sa idolom Peruna. erstarren. jesu oni. Izvan ruske Nestorove Hronike ono se nalazi još i u nekim sumnjivim spomenicima. No u ono malo iz slovenske mitologije što znamo. Ukratko. koji su zaboravili Boga. Duha.[193] Sveta Djeva Marija dobije ovlašćenje od Gospoda.[192] Stribog Idol ovoga boga bio je u Kijevu. ulazeći u pakao. No Miklošić ne pruža nikakvo opredeljenije tumačenje. Sam način kako se ono tu nalazi. da je kod lapskih Slovena postojao jedan bog. starr. Kad bi ovo kazivanje bilo autentično i tačno. Ne dopuštam. kao što je Slovo o polku Igorovu. koji joj pokazuje mučenja osuñenika.Trojan U grčkoj srednjovekovnoj literaturi postoji jedna priča pod naslovom: Otkriće Svete Marije božje o paklu (’Αποκάλυψις τής ύπεραγιόν θεοτόκον περι τών κολάσεον. Na ovom mestu staroslovenski prevod dodaje jedan dosta dugi umetak: "To su oni. Ne znamo. Horza. Sina i sv. da je jedan hrišćanin XIII veka mogao pasti na tu misao. koji nisu verovali u Boga Oca. On nema ni jednog sebi sličnog božanstva poznatog kod drugih slovenskih naroda. Dažboga i ruske Hronike. Jer bi to bio glavni stub baltičko-ruske mitološke sisteme. Malo dalje pisac toga Slova zove vetrove Stribogovim unucima. da obiñe pakao pod voñstvom sv. nema nigde primera o porodici ili porodičnoj vezi slovenskih božanstava. steif sein. kao: sunce. koji su nazivali bogovima one predmete.

zemlju, životinje, reptilije, koji su postali kameni bogovi kao i ljudi: Trajan, Horz, Veles i Perun." Jedan apokrif iz XVI veka, Apokalipsis apostola dovodi Trajana u vezu sa Perunom, Horzom, Divom (Zevsom).[194]I dodaje: da ovi nazovi bogovi behu ljudi; Perun je živeo kod Grka, Horz na Kipru, a Trajan bejaše car u Rimu. Slovo o polku Igorovu spominje Trajana četiri puta, i Rusiju zove zemljom Trajanovom. Kao što sam na drugom mestu kazao,[195] i ovde se držim potpuno rezervisan što se tiče autentičnosti ovoga spomenika. Ali ako je i bilo falsifikata ili umetanja, nije manje istina, da falsifikator nije izmislio to ime Trajan, i da ga je uzeo iz starijih spomenika ili narodnog predanja. U kijevskoj guberniji još i danas pokazuju Trojanov Val (bedem). Za ovaj bedem vezuju se neka mitska predanja, u kojima se govori o Trojanu, caru ermilijanskom (tj. rimljanskom-rimskom).[196] Ova su predanja morala doći u Rusiju od Južnih Slovena, naročito Bugara, koji su uvek u dodiru sa Rumunima, a možda i od samih Rumuna. U Rumuniji je ostala vrlo živa uspomena na Trajana. Još se u ovoj zemlji pokazuju: Valul lui Trajan (Trajanov šanac), calea lui Trajan (Trajanov put); masa lui Trajan (Trajanov sto, stena); pratul lui Trajan (Trajanova livada).[197] Sličnih naziva ima i u Bugarskoj. Rimski drum, koji, prolazeći kroz Sardikum (Sofiju), spajaše Italiju sa Carigradom, i danas se zove u Bugarskoj; Trajanov drum, a Turci ga zovu Trajan-jol. Dalmatinski putnik Vrančić, koji proñe kroz ove krajeve 1553. g. čuo je, gde se govori o ovom Trajanovom drumu, i čudio se, kako je ime ovog velikog rimskog cara sačuvano tako u ovih varvarskih naroda.[198] Na Hisaru, severno od Filipopolja, izdižu se neke rimske ruševine, koje Bugari zovu Trajanov grad, dokle Turci ga pripisuju ðenovljanima, i zovu ga ðenevizler.[199] Južno od Ihtimana otvara se u Srednjoj Gori jedan klanac Trajanova vrata, od skoro čuvena i po junačkim delima hajduka.[200] Na mestu današnje varoši Stare Zagore (Eski Zagore) podizaše se varoš Ulpia augusta Trajana; Pansaba, danas Ćustendil, duguje svoj postanak caru Trajanu. Tako isto i Ulpia na Crnom Moru, danas Anhial, podigao je Trajan; selo Devna podignuto je na mestu starog Trajanova Marcianopolis. Na taj način uspomena na toga velikog saga nalazi se i svim krajevima Bugarske. Njegovo se ime isto tako nalazi i u srpskohrvatskim predelima. U Mostaru, i Hercegovini, jedan most zove se Trajanov most; i Dalmaciji ruševine primorskoga grada Burnum-a zovu se Trajanov zamak. Isto je ime dato i ruševinama jednog starog grada srpskog blizu N. Pazara. Čuvena Trajanova tabla i ostaci na Dunavu nalaze se više od deset vekova i srpskoj zemlji; grad Kulina porušen u srednjem veku takoñe nosi ime Trajanovo. Deminutiv imena Trajanovog u Trajko još je i vrlo jakoj upotrebi i Bugarskoj. Narodna etimologija ga vezuje za glagol trajam'' - trajati. U XI v. to je ime nosio maćedonskosrpski carević, Samuilov sin.[201] U srpskim narodnim pričama spominje se jedno lice pod imenom Trojan. Po Vukovu Rečniku življaše na planini Ceru, i blizini Trojanova grada, i okolini Šapca, neko lice pod tim imenom.

Svake noći iñaše on u Srem kod kakve žene ili devojke. Bojaše se sunčanih zrakova, da ga ne sprže, te od nje odlažaše pre sunca. Kad doñe kod svoje drage, dadu konjima zobi; a kad oni pojedu zob, i petao zapeva, on se odmah vraća u svoj zamak. Jedne noći brat ili muž jedne njegove dragane metnu u zobnice konjima peska mesto ovsa, pa poseče jezik svima petlovima, da ga pevanjem ne probude. Kad car pomisli da je vreme da ide zapita svoga slugu da li su konji pojeli zob. Sluga odgovori da nisu, a petlovi ne mogaše pevati, te se tako Trajan odocni kod svoje drage. Najzad videći u čemu je stvar, usedne na svoga konja i pojuri zamku. Sunce ga stiže na putu; on se sakrije pod jedan plast sena; no doñoše volovi i rasturiše seno, te tako Trajana dohvati sunce i sprži.[202] Varijantu ove priče pribeležio je i Milićević u svojoj Kneževini Srbiji: "U jednom zamku na planini Ceru življaše car Trojan. Imañaše tri glave (ove tri glave objašnjavaju se srpskom rečju troje - Trojan). Jedna gutaše ljude, druga životinje, a treća ribe. Danju boravljaše u svome zamku na Ceru, a noću u Širinu na Savi (Tsirina). Narodu se nije dopadao ovaj način života, te ode i potuži se sv. Dimitriju, jednom od Trajanovih slugu, i zamoli ga, da upita svoga gospodara: čega se on boji. ' Bojim se samo sunca ', odgovori Trajan. Doznavši to, sv. Dimitrije da konjima pune zobnice peska mesto ječma, a ljudima zakaže, da svaki svojim petlovima povadi jezike, da ne bi pevanjem objavili Trajanu zoru. To njega omete, te se zadocni, i sunce ga uhvati. On se zarije pod plast sena; ali doñe bik te prevrne seno i on se rastopi. - Priča dalje veli, da je Trojan i tom beganju ogluveo u selu Glušci, izgubio tabane blizu sela Tabanovci, oslepio pored sela Slepčević, izgubio svoj štit, pored sela Štitari, a najveća nesreća mu se desila blizu sela Desića." Sv. Dimitrija zato ubiše prijatelji Trajanovi i baciše u Savu. Na obali reke u šabačkom okrugu nalaze se ostaci grada Kulina, čije osnivanje narod pripisuje Trajanu. U svojim srpskim pripovetkama (II izd. str. 150-152) Karadžić je objavio jednu narodnu priču, po kojoj car Trajan ima kozje uši (u originalu: oči). U XII v. Tzetzis u Chiliades (g. Tomašek ih je prvi objavio u Zeitschrift fur Aesterreichische Gymnasien) znao je za ovu legendu o kozjim ušima, i predavaše im neki simbolični značaj. " τία δέ Τροίανον λέγουζιν έχειν τράγον" (u cara Trajana kozje uši). Trudi se da protumači ovu basnu time, što je Trajan bio pohotljiv kao jarac i umeo goniti rimske neprijatelje u najstrmenitija mesta. G. Koehler, koji se takoñe zanimao ovom legendom, objašnjavaše je takoñe sličnošću reči: Τροίανος i τράγος. Po Bertrandonu de la Brokijeru, koji pisaše u XV v. grad Trajanopolj podigao je "ung empereur appele Trojan, lequel avait, ce disaient les Grecs, une oreille ainsi que ung mouton". Po jednoj bugarskoj priči iz Stare Zagore (Periodičeskoe spisanie, Sofija, t. IV, str. 182) bio je jedan car Trajan, koji je imao magareće uši. Indiskrecija njegovog berberina podseća na Midovu istoriju. Jedan varijanat iz Nevrokopa u Maćedoniji predstavlja Trajana sa kozjim ušima.

Berberin njegov ide i poverava tajnu jednom pustom izvoru. Malo kasnije nañoše putnici pored izvora Jedno drvo, na kome svaki list nosi otkrivenu tajnu (čim zašušti). Car čuje za to, ode da vidi izvor i drvo, i kad se uveri, reče: "ono što je od Boga ne može se sakriti". I od tada on nije više krio svoje uši. "U narodnim pesmama braće Miladinovaca, imaju dve pesme, u kojima se spominje neki Trojan grad Troem (pesma 31. i 38.), čiji su stanovnici rñavi hrišćani, i imaju da iskuse razna iskušenja. Pesma 31. je zabeležena u Kukušu u Maćedoniji; druga nema tačnog naznačenja o svome poreklu, no sudeći po tekstu, ona mora da je iz istočne Rumelije (južne Bugarske). Tekst nije dosta jasan, da bi se moglo videti, odnosi li se na legendu o Trajanu ili na trojansku priču, koja takoñe igra znatnu ulogu u književnosti Južnih Slovena. Kako je Trajan postao bog, ili bar - satana - u hrišćanskom smislu, - kod Južnih i Istočnih Slovena?[203] Jagić je odavno predložio jedno vrlo zgodno i verovatno tumačenje. Najvažnije ruševine u dunavskim zemljama pripisuju se Trajanu, ili nose njegovo ime. Narodna mašta naseljava sve te ruševine sotonama i vešticama; i sasvim je prirodno, da je jedna od tih utvari Trajan, koji postaje bog kao Perun, Horz ili Dažbog. Balkanski Sloveni, brzo preobraćeni u hrišćanstvo, bili bi preneli Trajanov kultus meñu Ruse, koji su ga duže sačuvali. Može se pretpostaviti isto tako, da je i uspomena na slavna junačka dela Trajanova ostala duboka u balkanskih naroda, od kojih su Sloveni primili predanja; da su našli i ideju o Bogu, privezanu za ovu slavnu ličnost (divus Augustus); da su je sačuvali i raširili. Po onome što mi znamo o njihovoj Slovenskoj mitologiji, bilo u Rusiji, bilo kod baltičkih Slovena, nigde se ne nalazi drugi primer. da su ljudi postali bogovi. Meñutim u poslednjem veku pa baš i u naše skorije vreme, videli smo, da su neke ruske sekte stavile u red bogova i cara Petra III. Drugi mu za poručnika daju Napoleona, koji treba da uspostavi pravdu na zemlji, ili da proklamuje njihovog mesiju. U istoriji neznabožačkih Slovena nema ovome sličnih primera.

Bejaše u Štetinu. Crnoglav (Tijernoglav). Bezimena božanstva. da je contina slovenačka reč. . in plerisque locis latinitatem attingit et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocatas". On sumnja.Podaga.Jula. četiri hrama. . . veli jedan od njih. i drugog značenja nema. .Boginje. II. čijeg smo glavnog predstavnika. .Glava peta Mlada božanstva Triglav. Kontina se po svoj prilici vezuje za koren kont. 32. Ova reč continae ne buni ni najmanje Nemca Herborda: "Sclavica lingua. .Pripegala. .Radgost (Radigost).Crnobog. koji je u srpskom dao reč kuća. Takom etimologijom lako se i od Sv. . četiri continae (Herbord. svršetak. Pizamar. itd. Njegovo postojanje naročito su nam utvrdili istorici Otona Bamberškog. veli on. Ni savremeni komentarista Percov nije srećniji od Herborda. Svetovida. Posle njega najglavniji je bog Triglav. Turuvid. . Turipid.) tj. Vida može dobiti Svetovid.Rinvid. a u bugarskom k''šta. Konczyna znači kraj. – Triglav Sada se ponovo vraćamo bogovima baltičkoga reda. i tumači je poljskom konczyna (fastigium).Domaći bogovi. već proučili. Ovo je pogrešno tumačenje.

tako vešto naslikane. polože najpre na zemlju devet novih kopalja. pozlaćeni i kamenjem ukrašeni rogovi. četvoronožne životinje. oni odneše van ove oblasti jedan zlatan kip Triglava. da su žive. Kad je trebalo preduzeti neki suhozemni pohod. "I kako je Oton bio razorio hramove i uništio kipove bogovske. da posvedoči pokrštenje grada. napadne i sam na hramove. I danas još Nemci su preokrenuli vrh Triglav na Koruškim Alpima u Terglou. koji razumevaše i . Udovica uvije idola u haljine. tera ga da triput u oba pravca preñe preko kopalja. Pobojao se. Da bi uništio i ovaj način gatanja. Kad narod vide. dobro uranjen i lepog stasa.). oružje i skupoceno posuñe. koja življaše u jednom seocetu. Sveštenik onda dovede zauzdanog i osedlanog konja. Očevidno u ovim redovima ima malo preteranosti. Tako su lepo i obojene. te potraži načina da ga se lukavstvom dočepa. 3.). možda bi bili sakrili svoj paladijum u kakvo još nepristupnije mesto. Ime Triglav mi nalazimo u staroj braniborskoj hronici. 13. a drva odnese kući za kuvanje jela. II. 35. Po jednom drugom biografu (Prifl. nego da proriče. Ovom tolerancijom znade se on dobro koristiti. Pomoću svojih sveštenika počne rušiti sekirama i kosirima sve kontine.) I niko k njemu ne prilazaše. koja je bila i najglavnija. da se bogovi ne brane.[205] Da su neznabožački sveštenici slučajno doznali za njegovu nameru. osim onaj koji prinosi žrtvu. 32. ('Solummodo foramen modicum ubi sacrificium inferretur in trunco patebat '. da kod štetinskih Slovena propoveda hrišćanstvo.Jedna od ove četiri kontine. drži ga za uzde. zlatni i srebrni pehari. koji bejaše njihov glavni bog. da posle njegovog odlaska on doprinese. Taj je konj činio proricanja. II.[204] Otonu Bamberškom bi dopušteno. a jedan od ona četiri hramovska sveštenika brinuo se o njemu i negovao ga. Izvesno je ovde slovenska reč izmenjena. Ovu delikatnu misiju poveri episkop nekom svom drugu Hermanu. razdeli njihovo blago. da im boja nije izbledela ni od snega ni od kiše. bog sa tri glave. (Herb. Ostavila je samo jedan mali otvor. U ove kontine se snosio desetak od sve neprijateljske pljačke. napustiše grad. Triglava nalazimo u gradu Volinu (Volyn). povukoše se u sela (Ebbo. U naknadu zato on pristade. To beše vešt čovek. U protivnom slučaju odustajali su od namere (Herb. no nije ju teško vaspostaviti pod pravim oblikom . onda je preskakanje srećno i pohod bi se preduzimao. i tu sakri ovu svetinju tako. posla ih u Rim. Oton dozna za ovoga idola. uze sve tri glave.). umbre atque amenitatis gratia. da se poštuje jedan sveti dub. konjsko sedlo bejaše od zlata i srebra i čuvano je u jednoj kontini. da se narod još neučvršćen u hrišćanskoj veri vrati paganizmu. Povere ga na čuvanje jednoj udovici.) ubedivši stanovnike. Oni ga lepo primiše. Po pokrštenju ove varoši sveštenici. Niko ga nije smeo jahati. Ako pri tom prelaženju ne dotakne nijedno koplje. koji su predstavljali: ljude. izvrti rupu u stablu jednoga vrlo debeloga drveta. gde se ovo dragoceno blago teško mogaše pronaći. vladika mu razbi trup. II. na jedan lakat daljine jedno od drugoga. beše veleljepno ukrašena varvarskim radovima.). ostavši verni kultusu idola. Što se tiče idola Triglava. uvereni. kroz koji neznabošci mogahu prineti žrtvu i ponude. da se nije mogla ni videti ni dotaći. Dva ovakva hrama behu posvećena Triglous-u. II. da bi čovek pomislio. da će se njihov bog svm moći dobro braniti. 11.Triglav. tice. Oton smisli da toga konja proda negde na strani (Herb. da je on mnogo sposobniji da vuče kola. Meñu pojedinim predmetima kultusa Triglavovog nalazaše se i u Štetinu kao u Arkoni (vidi glavu o Svetovidu) jedan njemu posvećen konj. II.

Neznabožački sveštenici ovako objašnjavahu ove pojedinosti: njihov veliki bog ima tri glave. Mogli bismo se zapitati. i da upotrebe ono zlato. ako misli na svoj život. ili da on prosto nije digao kakvu bilo konjsku opremu? Neznabožačka starica je izvesno skrila sedlo u bezbedan zaklon od hrišćanske pohotljivosti. po tome ga opet izvuče. Ali on beše tako dobro i stablu zatvoren. ne zna za ljudska dela. Pa da bi pokazao sve svoje prezrenje prema Triglavu. Kad je Oton preobratio. I zaista dogodi se. i zakune ih da se mahnu kultusa Triglavovog. Sakupi kneževe i starice. na otkup svojih robova. čija imena ne znamo. jer neće da vidi ni da pozna grehove ljudske. da je zaista prineo žrtvu. ne iščeze tako lako. ako bi i dalje gledao. zapovedi da se neznabožački hramovi predadu ognju. Udovica mu pokaže sveto drvo i rupu. Zatim pregleda svuda.[206] G. On uñe i jednu tajanstvenu ogradu. koji predviña budućnost. Po samom priznanju Otonovog biografa (Ebbo. baci kroz onaj otvor jedan srebrni novac. a još manje prihoda od crkava. 1. da se dočepa skupocenoga idola. od kojih jedna na samom Triglavovom bregu dobi ime sv. Ruskom naučniku Kirpičnikovu ove su priče izgledale možda sumnjive. zahvaljujući jedino Triglavovoj zaštiti. III. da li Hermanu treba verovati. da ga beše nemogućno izvaditi. Vid.uroñenički jezik. on umesto žrtve. Njegov idol imañaše tri glave. da je preobratio ceo Štetin. Svi će stanovnici. kultus Triglavu i drugim idolima. preporučujući mu da nikom ne kazuje to mesto. Herman posluša. Posle ovoga uzaludnoga pokušaja pomeranski apostol nije više na tome nastojavao. da ovde nemamo jednu deformaciju hrišćanske Svete Trojice. da se preobuče u slovensko ruho. da narod vrate u paganizam. Adalberta. smrtnost bi velika. a nije nikako mogućno. Ispriča udovici. opazi Triglavovo sedlo obešeno o ogradu. Diže ga i sakri. da se u Svetovidu vidi sv. a da se mesto njih sagrade dve crkve. da su baltički Sloveni obožavali idole policefale (mnogoglave). S ovakvim skepticizmom ide se vrlo daleko. da jedan bog. Zlatan zavoj pokrivaše mu oči i usne. te da se veruje. govorahu oni. i da nije on pronašao istoriju o sedlu. da je nedavno izbegao jednu strahovitu buru. Tražahu samo priliku. Bojaše se da ga optuže za lakomstvo. nisu mogli imati hrišćansku ideju. sveštenici ubediše narod. Pa ipak je izvesno. bici mu jedan veliki ispljuvak (sputaculum ingens). ne bi li mogao dići idola. kao što smo to i dokazali u studiji o Svetovidu. te da se treba vratiti idolima. pomreti. Lice mu je pokriveno zavojem. Stoga sada pribeže ubeñivanju. pa da ode k udovici. ili bar mislio. da je svemu tome zlu uzrok njihovo pokrštenje. ona u sredini. 1. da u gradu zavlada epidemija." Dosta je čudnovat završetak priče.). Kirpičnikov se još pita. Ovaj grad (Ebbo. zemljom i paklom. da se dočepa idola. beše posvećena neznabožačkom bogu Triglavu. Sloveni. tako da se mogao čuti i njegov zvek. I biografi Otona Bamberškog spominju Triglavov kultus u Štetinu. Najveća. kao da želi Triglavu prineti žrtvu. veli on. Tako se mislilo.) sadržavaše u svome opkopu tri planine. i zato hoće da mu prinese žrtvu. pa ga posle odnese kao dokaz onih paroga koje je učinio. od čega je on načinjen. On mu naredi. Bilo je vrlo staro i potpuno neupotrebljivo. No idolopoklonički sveštenici ne behu se odrekli obožavanja idola. da zagladi svoj neuspeh. jer vlada trima kraljevinama. nebom. III. Gledajući oko sebe. ako se gnev . gde može staviti svoje ponude.

mene.Ruñevid jednoga sa sedam glava.[207] Stoga nema osnova sumnji.). služeći i Bogu i ñavolima. Ebo priča.Herb. no ispred oltara ustukoše.Radgost . Da ovde nije reč o jednom gradskom bogu.bogova ne ublaži uobičajenim žrtvama. Jula I Jula se spominje kod biografa Otona Bamberškog. pa napadne na hrišćanske crkve. i reknu mu: "Mi smo učinili ono. ali nema razloga ne staviti ga u red nezavisnih bogova. III. i ko će joj odoleti? ' Vidite kako me je udario. koji sam napao na njegovu svetinju '. 1. Herbord. 91. III. kakvu ulogu igra koplje u vračanju. da je Triglav jedno potpuno nezavisno božanstvo. no ona osta ukočena. Mi smo već videli. koje je imalo i jednu ženu. . Za vreme njegovog drugog bavljenja u Volinu. Dobiveni ili Ebo izmišljeni odgovor jeste dosta čudnovat. Početkom leta tu se slavi velika svečanost u njegovu čast. t. 16. Narod se začudi i pitaše se šta da radi. (Ebbo. III. germ. govoreći o Triglavu i Svetovidu. i poštujte i ovoga kao svoje bogove. XII. da se više ne vraćaju kultusu Jule i njenoga koplja. po čijem se imenu i grad zove? Izvesno je da su stanovnici Volina obožavali koplje. Triglav se spominje još i u opisu čudesa sv. (Mon. 26.) Razore polovinu one crkve koja je bila namenjena vernima. str. što se nas ticalo. privezano za jedan ogroman stub u sred grada (Ebbo. Triglav očevidno pokazuje i neke sličnosti sa Svetovidom. 1. Oni poslušaše. i do povratka pobožnoga apostola Otona ostadoše u toj zabludi.danas Wollin . Ružievid .zvaše se tako isto i Julin. i da se tu još obožava njegovo koplje ob memoriam eius. iz straha da vas gnev njegov sve ne pomori". 1. II. Oton savetuje stanovnike. da je još Julije Cezar podigao grad Julin. Otona. sad ti sruši i nagrdi svetilište ovoga neznabožačkoga boga" (teutonici dei). podigne ruku. a obožavanju idola.) To beše jedno zlo božanstvo. Radigast . Svetovid imañaše četiriglava idola. Podstaknut ovim govorima narod zatraži svoje idole. prinese im žrtve. Sveštenik uzme sekiru. Tada se razorači obrate idolskom svešteniku. Volin . na što on zakuka: "Jaoj. sedmoglav. No mi ne nalazimo nigde imena četiriglav. Ne znamo šta znači ovo ime. "Sagradite ovde kuću svome bogu pored kuće tevtonskoga boga. kakva je to sila ovoga nemačkoga boga. III.

f. koje je obožavano u gradu Retri. i pridružuje se mišljenju Adama Bremenskog. Polazeći u rat njega pozdravljaju. koju stanovnici poštuju kao predmet obožavanja.[208] Zidovi ovoga ukrašeni su spolja divno izrezanim likovima raznih bogova i boginja. str. onda se preduzima ono što se hoće. zauzima prvo mesto. koji se smatra kao najveći u celoj zemlji. Phil. O ovom navodu mnogo se raspravljalo. 18) . Ako obe ove vrste vračanja dadu isti rezultat. ovaj odlomak ipak zaslužuje. Dvoje gradske vratnice su otvorene svakom namerniku. Kruse. U ovom gradu ili na ovoj vratnici (in eadem) ima samo jedan hram vešto sagrañen od drveta. i napušta svaku nameru. slav. i mrmolje neke nerazumljive reči (invicem clanculum mussantes). a stoji na životinjskim rogovima.Ovaj bog je dugo zauzimao neosporno mesto u slovenskom Panteonu. da je Radigast prosto ime grada. oni sede. i iznose se iz ovih svetilišta samo u slučaju ratnoga pohoda.. tricornis ac tres in se continens portas. Njegov komentator g. i ispituju sudbinu. Da razgledamo malo i pisane spomenike. Bernar istog je mišljenja u svojoj tezi: De Adamo Bremensis geographo (Paris. i stoji na rogovima raznih životinja. 23) veli: "Est urbs quaedam in pago Riedirierum nomine.).. koji je uopšte o svemu dobro informisan (VI. Ždrebijem ili pomoću konjskog gatanja oni se brižljivo izveštavaju i o najuljudnijoj žrtvi. i valja se po talasima. U njemu ima poviše neistinitih pojedinosti: hram koji sadrži tolike teške idole. Naš zemljak (Francuz) g. Oni od najranijih starina propovedahu još i ovu zabludu: verovahu. Prvi od njih zove se Svarožić (Zuarasici). 1895. da je Riedigost ime nekog grada. ili radi umirenja njihovoga gneva. XIV) tvrdi. toliko ima i popova i hramova sataninih. 66. božanstva. treća vodi na more. tada izañe iz mora jedan vepar. a i kad se kući vraćaju sa srećnog pohoda. sve to izgleda vrlo fantastično. Titmar drži. da bi doznali sumnjive stvari. slažući se sa Lišem (Lisch) drži. Radi čuvanja ovoga blaga ustanovljeni su naročiti sveštenici. Brikner (Arch. Koliko god srezova ima u ovom kraju. i strašno ga je videti. imena su im urezana. da ako im preti kakva duga i strašna pobuna. kopaju zemlju uz neki religiozni strah. Kad se sakupe radi prinašanja žrtve idolima. u protivnom slučaju narod se ožalosti. oni izvode glavna predskazanja. No grad o kome sada govorih. No bilo šta mu drago. Unutra su slike bogova kičicom rañene.[211] pa sravnjujući ishod ovoga vraćanja sa maločas izvučenom sudbinom. njemu donose svu pljačku.[210] i svi ga ovi narodi poštuju više nego sve druge. koji ima dva duga zuba kao braniče. onda zelenom travom pokriju jednoga konja. Tada njih nose pešaci. t. čija su imena urezana ispod lika." Ovaj je grad (da rezimiram ostali navod) sa sviju strana opkoljen šumom.[209] na glavi im je šlem. Ovde se čuvaju i zastave. koje je blizu. Ljudska krv a i krv domaćih životinja umiruje njihovo najveće besnilo". dok ostali narod stoji. da se on vara. etc. koju sveštenici moraju podneti bogovima. Titmar. Kad to svrše. koje nevernici obožavaju. No poslednjih godina osumnjičeno je njegovo biće. pa ga vode da preñe lagano izmeñu dvaju za zemlju utvrñenih kopalja. te izgledaju strašni. Šta veli Adam Bremenski? (II. krećući ih uz jedno strahovito šuštanje. koji u imenu Radgosta gleda jedno božanstvo. pokriveni su oklopom. da bude ceo naveden.

da se odreče svoje vere. 23) govori o jednoj borbi izmeñu slovenskih plemena Ljutića i Redarijana (Liutitses et Riaduri). na češkom Hostirad. "koji usled starine svoga grada i glasovitoga hrama. i radi prinošenja godišnjih žrtava. koji stanuju izmeñu Labe i Odre najsilniji su Retarijani (Rhetarii). Helmold (I. pa kopira nekoliko vrsta iz Adama Bremenskog o bogu Radgostu. koja se svršuju nastavkom . Radgost bog zemlje Obotrida. već samo jedno mesto za bogomolju). Od ovoga hrama do Hamburga ima. Ima imena ljudi kao i imena mesta. tada mu odseku ruke i noge. U Poljskoj ima mesta. novembra. koja je više puta preštampavana. 2) ponavlja. Ovom rečju metropola Adam Bremenski hoće bez sumnje da označi religiozni centar Slovena ovoga kraja. i poslužila fabrikovanju nazovi bogova obotridskih. tvrñahu. da vladika Jovan.gost. U njemu ima jedan hram satani posvećen. a na glavi mu je i jedna tica. on je u protivrečnosti sa svim onim. Da bi izmirili Titmara i Adama Bremenskog. Jedan izdavač hronike sastavio je po ovome opisu i nacrtu sliku. čiji je knez Radigast. a glavu pobodu na jedan kolac.[215] koji življaše u XVIII veku pretpostavlja. gde se pokazuje Radgostov idol. Radgoszcs ime jednog sela u Galiciji. 52) nam kaže. Kod Južnih Slovena nalaze se identična imena Miligost[214] Carum hospitium habens qui hospes carus est." Malo dalje (knj. Reč je postala iz dve: rad i gost. koja se zovu: Bydgoszcz (nemački Bromberg u Pruskoj). Odgovara grčkom φιλόξενος." Botova (Botho) saksonska hronika u XV veku (sub anno 1113)[213]. (Po ovome izgleda. da su oni najplemenitiji. da je Redigost ili Redigast bilo slovensko ime grada. pa docnije postao bogom. 52) Adam priča. III. Miklošić spominje u svojoj studiji o slovenskim imenima jednog Slovenina. Da li se ovo osniva na prostoj sličnosti imena. ili na kakvom mesnom predanju? Bilo šta mu drago. Najzad libečki hroničar u XVII v. ili da pitaju proroštvo za savet. što grad nosi isto ime naroda koji u njemu stanuje). da ovo brdo duguje svoje ime kakvom idolu Radgostu. u slovenskoj metropoli Retri. može se pretpostaviti. Pisac dela Moravia sacra . koji je dopušten samo onima. priča nam. a postelja od purpura."Od slovenskih naroda. koji življaše u Kranjskoj oko 975. u ruci drži sekiru. i neznabošci je prineše na žrtvu bogu Radgostu.[212] Njegov je idol od zlata. on priča dalje ovo: "Beše . da Retra nije bio grad. §. kao i imenu mesta. četiri dana hoda. koji je svoje ime dao i gradu u kome je obožavan. Ne znamo. koja su docnije postala bogovima. U tom slučaju Radgost bi bio prosto bog. bi pozvan. koje se zove Radhost. što mi znamo iz slovenske mitologije. Ovaj vrlo pozni komentar malo je istinit. Verovatno u svojoj mašti. Radagosta. gde je Boto našao ovu grañu. No kad on ne htede. koji se čuvaju u muzeju u Najstrelicu. koji su Nemci možda zvali Rethra. koji komentariše Helmolda. koji je u isto doba i sedište idolopoklonstva (sasvim je prirodno. Siva boginja Polabljana. Malo dalje (I. postavši zarobljenikom. da "Prov beše bog zemlje Aldenburške (Star-Grada).Stredovski." Najzad (ista knjiga. odasvud je opkoljen dubokim jezerom. Njihov najmnogoljudniji grad jeste Retra. da je Retra prestonica Redarijana. Grad ima devet vratnica. gde nigde ne nañosmo lica. Ovo se zbilo 10.i predstavlja nam Radgosta kako na prsima nosi štit sa crnom goveñom glavom. Ovaj se epitet može dodati i jednom licu. prelazi se preko jednog drvenog mosta. god. koji dolaze radi prinašanja žrtve. jer ih pohode sva ostala slovenska plemena zbog pitanja proroštva. da je Radgost bio knez Obotrida. vele. Na planinama Beskides u Moravskoj ima jedno brdo. Gostirad.

i primećuje. Phil. i po jednom vrlo starom običaju. ovde je govor samo o jednom tako poznatom prazniku letnje solsticije. oni se tu odaju zadovoljstvu pića i igre. 83) koja nam daje vrlo interesantnih podataka o slovenskim božanstvima: "Sloveni. imaju vrlo različne oblike sujeverja." Ime Podaga ne znači ništa. str. XIV. veli on. slav. Može pripadati jednom i drugom polu.) tumači ga rečju Budigoj. Nema specijalnih razloga. Jedni njihovi bogovi imaju svoje likove u hramovima.. Maretić (Arch. Ja se usuñujem predložiti jedno prostije tumačenje. Rožnova i Frideka. izgleda. koji bi govorili u prilog vezivanja njegovog za kakvu uspomenu na kultus Radgostov. Nekada neznabošci slavljahu tu prvih dana posle letnje solsticije praznik posvećen bogu. Poljski istorik Dlugoš spominje jednu boginju temperature. f. da ima slovenskih imena. ne mešajući uostalom nikakvu sujevericu. 223. pa čak i obližnji Slovaci iz Ugarske. IV. koja počinju rečju budi. X. Ova poslanica sadrži vrlo važan izvor za izučavanje borbe paganizma protivu germanske propagande. a druga se završavaju nastavkom goj.na tom brdu jedan hram Radhost-a (g u češkom postaje h). To je pastirska poslanica arhiepiskopa Adelgota iz Magdeburga. da danas o tome ne može biti sumnje. . Ali po svedočanstvu Wattenbach-a. kao idol Pion. i tako tumači ime: in expergefactione validus. f. (Nju je naveo Brikner u Arch. g. f. 170. sl. Phil. i dalje. Danas još na taj breg dolaze u velikom broju verni iz parohije Hochwald-a. koji se zove Podaga. Phil. Umesto Podaga zar se ne može reći Pogoda (vreme)? Pogoda bi bio bog ili boginja atmosferskih fenomena. t. Podaga Već smo naveli onu glavu iz Helmolda (I.) Ovome su izvoru nekada sporili autentičnost.)." Kao što se vidi. slav..[216] Pripegala Ovaj bog spominje se u jednom dokumentu od 1108. t. Po ovom malo drskom tumačenju ovo bi bio bog budnoće (života). koja se zove Pogoda (Arch.

onoga. koji se nalazi još i u jeziku pomeranskih Slovena? (Dict. već radi proklinjanja u ime svojih bogova: dobra i zla. Neki nemački vojnik probuši zastavu jednim hicem kamena.[220] Bezimena božanstva Po Titmarovoj svedodžbi (VIII. Vladika poziva hrišćane na ustaški rat protivu ovih varvara.) Zar ne bi Prepjekal moglo biti neki epitet sunca? Ja se usuñujem postaviti ovu hipotezu.Vladika piše: "Ovi grozni ljudi. Bělobozice u Češkoj).. koja. Imena na pribi vrlo su česta kod svih Slovena: Pribigoj Pribislav. 53): "Sloveni. koja bejaše jako dotekla.Belbog u Pomeraniji.[217] oni drže pred svojim hramovima pune pehare krvi. Sloveni. da se o njoj raspravlja. da njegovo biće opravdaju geografskim imenima (Belbuck . veruju. govore na njihovim gozbama: ' Naš Pripegala hoće te žrtve '. no to su Priape i sramni Belphegor. Hrišćanima seku glave. Na gozbama oni se svi obreñuju jednim peharom. Prelazeći preko reke Milde. svojim idolopoklonstvom profanisali su Hristove crkve. sveštenici. voce. uz koji izgovaraju i neke reči. držim. kome pripada sva hvala i slava. Pribitić. da je postojao i jedan beo bog. i urličući oko njih strašnim glasom viču: ' Radujmo se.pripeći. čiji se lik nalazio na zastavama. sub.. rekao bih. 64) Ljutići su imali jednu boginju. Oni kažu Pripegala. Oni su poplavili našu zemlju. podigli su se protivu nas. Brikner je predložio vrlo verovatno tumačenje. Ime Belobog ne nalazi se ni u jednom autentičnom spomeniku. veli. imaju jedan čudnovat običaj. Romult. Njihovi fanatici. No neki su mislili. tj. jer je Hristos pobeñen. koji se zvao Belobog. Po ovome je izrañena čitava jedna teorija o slovenskom dualizmu. . U stvari mi ne znamo ništa o tom belom bogu. Pripegala predstavlja: Pribihvala. pobeda je na strani pobedonosnog Pripegale '. Białobože i Białobožnica u Poljskoj. pa ih prinose na žrtve. Crnobog (Crni bog) Ime ovoga boga lako je protumačiti: znači bog koji je crn. Sveštenici ljutićski potuže se na to caru. da bi se mogle čuti radosne pesme u slavu Boga. I tako oni i zovu to božanstvo na svome jeziku Crnobog. ne radi molitve.[218]Zar se ovde ne bi moglo pomisliti i na glagol prepikat'' . da sve što je dobro dolazi od dobroga boga. Pribimir. O njegovom kultusu tvrdi Helmold (I. umesto strašne neznabožačke huke u slavu Pripegale?" Šta znači ovo ime? G. oni izgubiše jednu drugu boginju i pedeset svojih drugova. a zlo od rñavoga. zaslužuje. i primiše po njegovoj zapovesti odštetu u dvanaest talanata.[219] Po postojanju ovoga boga mitografi su zaključili.

Turupid je možda bog ratnik (kašupski: trepoet. 64) u kojoj se Sloveni žale za uvredu. boginji ljudskoga života i prirode. Sve su ove izmišljotine došle od Helmolda. Siva se takoñe spominje i meñu lažnim božanstvima obotridskim. mogli bismo se zapitati: da li neznabošci nisu dali ovaj epitet jednome od svojih bogova? Crnoglav. Češki rečnik Kotov donosi članak o Živi. Tumačenje Siva sa Živa izgleda verovatnije. Helmold (I. Rinvid je po svoj prilici istovetan sa Ruñevidom (Vid sa Rujna . drug sviju ratnih ekspedicija.[223] S druge strane on navodi jednoga boga života. Pizamar. koji se nalazi kod nekih slovenskih imena. na kojoj je bio lik jedne boginje. da li treba čitati Siva. Saga dalje priča. i naredio. 384) spominje boginju divu. koju je naneo jedan nemački vojnik njihovoj zastavi. mar je nastavak na kraju. 52) navodi pored altenburškoga boga Proba. da je ime Pizamar postalo od Besomar (bes''-demon). Neki rukopisi imaju i Sina (Sinna). Turupid i Puruvid. osobito Titmar u svome opisu hrama Radgostovog. Danas se zna. Nije čak ni izvesno. koji se zove Zywie. Živeni. XI). tresti se). da je kralj Valdemar otišao u grad Korenciju (Korrenzia). koje na slovenskom jeziku znači ñavola. i Sivu boginju Polabljana. Četvrti je idol Pizamarov. Pošto je ispričala rušenje Svetovidovog idola. Nju je uzeo lažni sastavljač Mater Verborum-a.)[222] tvrñaše. i naziva je dea frumenti. a to je ime boginje Cerere. Maretić predstavlja. Moglo bi se reći. da se poruše tri idola: Rinvid. str. Turupid.Rinvid. .vidi glavu o Svetovidu). On je imao srebrne brkove. Mi malo znamo o imenima ovih ženskih božanstava.[221] Što se tiče bes''-a. Ova Siva davala je bogatstvo. i u glavi (VIII. drmati se. Boginje Razni pisani spomenici potvrñuju kultus boginjama. trepoetose są. Crnoglav Ova se božanstva spominju u Knytlinga Saga (izdanje u Kopenhagenu t. Česi su protumačili Sivu sa Živa. Puruvid. Dlugoš (XIV v. koga gore spomenusmo. i Radgosta obotridskoga boga. bog sa crnom glavom. da je kod starih Poljaka našao kultus Dijanin pod imenom Dzevana. da je to skraćeno ime jednoga složenoga imena: Dabiživa. bio je po rečima Sage bog pobede. Jedan staroslovenski novgorodski spomenik XV veka (koji navodi Krek. da je on izmenio Sivu od reči aiunt. Puruvid možda ima nekih veza sa Provenom (vidi glavu o Perunu).

Seljak koji se seli.. Voli sva mesta gde gori kakva vatra. Zovu ga još dvorovoj. To je duša jednog pretka. jer se interesuje za štalu i konjušnice. domazlukom. prinosi . da se ovo popravi i čita dědky." Hroničar pesnik. 2). Rado posećuje parna kupala. Domaći bogovi Helmold nam priča (I. primas fundavit et aedes et quos in humeris secum apportarat humi sisti penates gaudebat. pretura klupe i stolove. Verovanje u postojanje domaćih bogova potvrñeno je folkloristikom sviju slovenskih naroda. quod cum pastores illius villae. Titmar veli: "Domesticos colunt deos multumque sibi prodesse eosdem sperantes eis immolant (XIII. koja mu se spreme. priča nam (I. Hennil.. koja bi bila boginja lepote. Priziva ga u pomoć." Svojim drugovima drži jedan akademski govor: "o socii. Svaka kuća mora imati svoj domovoj. što bi značilo pretke. pa dodaje: "Audivi de quondam loculo in cuius summitate manus erat unum in se (ferreum) tenens circulum. Uzima na se razna imena po delovima kuće gde obitava. vigila! Sic enim rustica vocabatur lingua et de eiusdem se tueri custodia stulti autumabant. priča da je Čeh išao od šume do šume dietky své na plecú nesa (noseći svoju decu na ramenima). ima ga tek kad joj prvi gazda umre. in quo is fuerat per omnes domos has singulariter ductus. Prvi češki hroničar Kozma. Ova je popravka samo hipoteza. 52). danju se krije iza peći. Ako ne nañe ništa.honiti). Ovo se ime daje lako objasniti (dziecilela. te ga i zovu hozјаin''. hozјаinuško (na češkom: hospodařiček). ne voli one." Ne znamo ko bejaše taj Hennil. in primo introitu a portitare suo sic salutaretur: Vigila. konjušnik''. venistis ad patriam. Ona pripadaju tradicionalnoj književnosti. koje se zove Zizilelija (Dzidzilelya). 69)". Morana. Ali ovih imena nema u starim spomenicima. poziva domovoja da ide i s njime sedi u novoj kući. koje bdi nad sudbinom detinjstva.. naročito ako se još pre kupanja nisu molili Bogu. Često se nahode imena: Lada. Istu rečenicu ponavlja i malo niže (82). Iriček je predložio. koji se noću kupaju i uznemiravaju ga. Neki su hteli u njemu videti boga stada (goniti . hlevnik''. Upravlja kućnom ekonomijom. Usmena ruska literatura zna za jednoga domaćega boga. noću izlazi odatle i jede jela. Zamišlja se kao starac. jer boravi u dvorištu. pogrešno poznat pod imenom Dalimil. i svoje priče uvija više-manje klasičnom terminologijom. ljuti se. ona koja mazi decu). nova kuća ga nema. tu: "primas posuit sedes. da sela i šume baltičkih Slovena behu prepune domaćih bogova (penates). boginja zime i smrti. koji uvek izbegava slovenska imena. i izjednačuje ga sa Venusom..Dlugoš spominje još jedno božanstvo. koji se zove dёduška domovoj. vestris penatibus libate libamen gratum quorum opem per mirificam hanc. non semel mecum graves labores perpessi sistite gradum. da se osnivač češkog naroda nastanio na podnožju brega Ripa. i tada ga zovu banik'.

. Srbi i Bugari bili su prvi meñu slovenskim narodima.): "Sloveni nisu znali za sudbinu. Šotek je tako isto poznat i kod Slovenaca u Štajerskoj. na koju etimologiste još nisu ukazali. czart. Malo kasnije vratićemo se na ovu reč.neka te ñavo nosi![226] Reč szkrat u poljskom. izgleda. lemures). 14.mu žrtve. Nepoznato je kod Južnih Slovena. dido (ded). koji dolazi da mu ukrade seno ili živinu. nemačko scrato. koju sam gore citirao. Često su navoñene ove Prokopijeve reči (De bello gottiico. srednjovekovno nemačko: schrat. čort' . . koja su kod drugih Slovena duže ostala. Zna se još i za šotek ili šetek. Jedan narodni izraz sličan poljskoj kletvi. Kod Poljaka ga zovu domowyk ili chowonec (čuvar). schratze.Rusaljke. duše predaka koje traže žrtve. Ovaj je fakt utoliko značajniji. Kao što je Macenauer (Matzenauer) pokazao u svome Rečniku stranih reči u slovenskim jezicima (str. Već smo govorili o domaćem duhu. Neka predanja. Rusa i Slovenaca. da su potpuno iščezla kod ovih.nije slovenskog porekla. .Vile. Poljaka. Stari leksičari prevode tu reč sa lar domesticus. Ima izgled skrzat-a. i ne veruju. kaže se "Wygląda jako skrzat". suseda Nemaca. ljkratek u slovenačkom. govoraše: skryatkowie domowe vbožęta (mali kućni bog) Glava šesta Božanstva sudbine. scratum (larvae. lares mali. koji su bili u dodiru sa Nemcima.[225] Porodični kućni demon zove se još Skrzat: "Bodaj cię skrzaci wzięli". osim kod Slovenaca. Ovde mi pada na pamet jedna bliskost. što kod Južnih Slovena nema nigde tragova o kultusu domaćim bogovima.ñavo? Ova je reč prodrla kod Čeha. pa se tako isto i on boji domovoja svoga suseda. Germansko chrat zar se ne može uporediti sa slovenskim čert. očevidno ñavo. tj. koji su se pokrstili i primili hrišćanstvo.[224] U Galiciji kod Hukula (Hucules) i Bojkia (Bopci) domovoj se zove did. skritek u češkom . III. Poljak u XVI v. da ima kakve sile nad čovekom. krasnoludek (čovek odeven u crveno). No u stvari ovi dziady pripadaju folkloru Bele Rusije. Hus veli o vernima koji ne slušaju službu božiju: "Sveštenik izgovara neke reči. I ovo ime znači star (Kott). U Češkoj se još zna za Skřitek. Domovoj ga zaštićuje. ta je reč germanskog porekla: st. schretze (faunus daemon). Dziady (preci) su naročito strašne utvari." O čoveku. odgovara onoj našoj: "da te ñavo nosi.Vodene nimfe kod Čeha i Poljaka. Za označenje domaćega boga upotrebljava se kod Slovena deminutiv od imena bog: Buožik. a njih prima Skřitek". buožiček domaci. schretel (spiritus familiaris) etc. Pisci XVII i XVIII veka često se na nj pozivaju i uporeñuju ga sa rimskim larom. 81). Ne zna se etimologija ove reči. koji ima ružan izgled. I ja se ne bih ni malo čudio. veli: Aby te skritek vzal . ako je reč čert prosta pozajmica iz germanske folkloristike. No kad im preti smrt . koji se u Češkoj zove hospodařiček. Propovednici su od skřitek napravili sinonim diabolus. Hrvati. sličan skrzat-y kod Poljaka.

Reč Orisnica. Hrvata. koji sterete sto vojsci nebeskoj. pravo kropljenja) tolikim zvezdama. da su svoje spasenje dugovali toj žrtvi. znači dakle u bugarskom jeziku: sudbina. koja predsedavaju roñenju. da dopunimo i objasnimo ove reči Prokopijeve. veli prorok. 11. Po jednom Čolakovljevom navodu prva Orisnica opredeljuje detetu mudrost. (δαιµόνια). sreća. koje se mogu izbrojati. i kad se spasu. i na kojima se prizivaju Rod i Rožanice u korist novoroñenčeta. osobito hleba. koja rukuje i opredeljuje živote ljudi i carstva. sira i meda. Zovu ih Roñenice. Oni obožavaju reke." Pisani spomenici i folkloristika dopuštaju nam. odreñujem. druga mu daje zdravlje i lepotu. Jedan staroslovenski prevod Isaije. a koji spremate trpezu Rožanicama. oni se zavetuju. slov. Rečnik) veli: "Oni se mole Perunu i Rodu i Rožanicama". koji je Veselovski naveo. i svima prinose žrtve i tada pomoću njih gataju. Svaki čovek ima tri dobre i tri rñave Orisnice. koji piju u zdravlje Rožanica. "Vi koji ostavljate večnost. god. Ako Sloveni nisu znali za sudbinu. koji nosi datum od 1271. Ta su lica kao i Parce i Vile uvek ženskoga pola. sira i meda? . koji se pripisuju Jovanu Hrizostomu. ja ću i vas prebrojati svojim mačem. Ukratko. U Pajsijevom Zborniku takoñe se nalazi ime Rod i Rožanica.Zlo za one veli vladika. nimfe i druga božanstva. Sojenice. oni su znali za neka mitska lica. koja su predsedavala roñenju detinjem i upravljala životom ljudskim. ako Sloveni nisu imali odreñenoga pojma o sudbini.fatum-y." (Reč je o Jevrejima koji pevaju neznabožačke pesme).)jedan staroslovenski ruski spomenik iz XII veka poznat pod imenom Kirikova pitanja: "Da li se Roñenju i Rožanici daje hleba. Nalazimo: Sudnice. Po tvrñenju srednjovekovnih spomenika ova lica još žive u narodnom predanju." Afanasijev navodi još jedan slovensko-ruski odlomak iz prevoda o Isaiji (LXV. i uči ga.bilo usled bolesti. Jedan citat iz XV veka u Miklošića (St. kaže ovo: "Vi koji ste me napustili. Afanasijev je naveo (Vozrenie Slavјаn''. dopunjavaju i proširuju ovaj malopre navedeni. da čita. Sve ove pisane spomenike dopunjuje i folklor. Ovo ime dolazi od glagola: orisam (grčki ό ρίζω. Vile . i odreñuju sudbu čovečiju. dajete kropljenje (tj. koja pri roñenju predsedavaju. treća ga prati kroz ceo njegov život. Rožanice (od reči rod-iti) ili Suñenice (od suditi. str. Suñenice. Odatle mi poznajemo i svetkovine koje su pratile roñenje. . koji zaboravljate visinu moje svetosti. Dolju (sudbina) kod Rusa. i spominju Rod. oni to zbilja i urade. t. 12). Slovenaca. One odreñuju sudbinu deteta. rešavam). nudeći im hrane. Ima ih tri dobre i tri rñave. da učine kakvu žrtvu Gospodu (τώ Θεώ). ako se spasu. ubeñeni." Drugi pisani spomenici. Bugari znaju za Urisnicu ili bolje Orisnicu. Sudički kod Čeha. Sreću kod Srba. bilo usled rata. suñaje).[227] veli: "Pravoverni su oni koji služe Boga a ne Rožanicama". Rožanice i mitička bića. oni znaju lica. III. 416. Drugi jedan spomenik.

ali oni imaju za osnovu starije redakcije. wilowac .pohotljiv. što bi značilo. vetrenjast. tj. da se približuju neznabožačkom pojmu o vili (pojmu o neznabožačkom bogu. da joj se pridadu ove bugarske reči: vil''nја (potčinjen sam uticaju vile. i nagnaju da igra s njima. da je nominativ vil. Rodu i Rožanicama. koji. 609.propasti. Skorija istraživanja pak tvrde. govore takoñe i o vilama. dok ne postane samo duša. osuñenih zbog svojih pogrešaka. bludni. U okolini Sijeradža (Sieradz) vile su duše lepih devojaka. da u Češkoj ima vila. i osuñene su. Veselovski pretpostavlja. sve to pak došlo bi od indoevropskog korena vel . . kako su im ti ljudi činili za njihova života.praviti ludorije. str. etc. Miklošić joj ne zna etimologiju. koje je u šumi zalutalo: "Die Vile hat ihn verfurt (vile su ga zavele). koji se nalazi u Valhol (Walhalla). szaławiła. vilost . U Trenčinskom komitatu vile se smatraju kao duše zaručnika umrlih posle veridbe. da je ona bila poznata i kod svih Slovena osim baltičkih. odakle dolazi reč ήλύσιος. Jedan od njih navodi tu reč i u dativu: vilu. da su bludičky ili divlje vatre duše onih koje je vila pomorila. Ako sretnu koga čoveka. Ali nam se ne objašnjava etimologija vile.[229] A. Saopštavam ovu hipotezu ne ulazeći u raspravu njene stvarnosti."Oni obožavaju reke i nimfe" veli Prokopije u onom gore navedenom odlomku. govoreći o Perunu. i koji su renegati Hristovi. bogovi koji su postali od reči bes).lud. Nema je ni u Daničićevom Rečniku srpskih starina. U oblasti Hradec (Hradec) kaže se. budala.besnilo. Petrogradska Akademija beleži u svome Ruskom Rečniku ovu reč kao stranu. Ona mi se čini osobito smela. život: vilil jest lid se dcery moabskymi. Njihovi su tragovi nañeni u Poljskoj. Horzu. Kolar ju je našao i kod Slovaka (Spevanky I. da vila pripada samo Južnim Slovenima. koji ima demonskih osobina.) nosi naziv: "Kako otpoče i bi stvorena Samovila.). One ne mogu naći mira. 314) koje smo napred naveli. Ljudima čine dobra i zla. budala. Ali on predlaže.) spominje u blizini Skoplja neki vilski kladež kladenac.ludost. nigde se u starim spomenicima ne javlja reč vila. prema tome. vilny . postajem lud). str. bugarskom i slovenačkom. koja odgovaraju nimfama i klasičnoj starodrevnosti. u srpskohrvatskom. što znači preci. Jedna povelja cara Konstantina Asena (XIII v." Dugo se držalo. koliko ja znam. koji je reprodukcija starih rukopisa. Mahal je naveo dva spomenika. U okolini Žamberka Nemci kažu o kakvom licu. Šta znači reč vila? U stvari ona se čuje i upotrebljava samo u jezicima balkanskih Slovena.voditi raskalašni. dokazuju. a na grčkom ήλυς znači duše pokojnika. osuñuje one koji obožavaju Samovile. Spomenici su uglavnom iz XIV i XV veka. lakouman. da večito lebde izmeñu neba i zemlje. I doista mi nalazimo i u starim pisanim spomenicima i u folkloru neka mitska lica. narod je provodio blud sa kćerima Moabijevim. da noću lutaju. Ova vrlo stara reč nalazi se već u Dalimilovoj hronici (XIV vek): vilati . U poljskom imamo: wila . Jedan spomenik XV ili XVI veka (Archiv. Staroslovenski ruski spomenici (sakupljeni Krekom. Prvi deo ove reči pripada korenu šal . Kod Srba pak.1. Sve ove reči doista izgledaju. češki vila znači lud. 1. U jednom staroslovenskom prevodu ðorña Hamartola ime sirena prevedeno je sa vila. osobito Srbima. uporeñuje je sa litvanskim welis. 412. To je po svoj prilici pogreška ili neznanje prepisivačevo. izgleda. odvuku ga u svoje kolo. Mokošu. da stari oblik vile jeste v''la.[228] Kod Bugara jedan religiozni rukopis iz XVIII veka. po mom mišljenju s razlogom. no nalazi se reč Samovila u jednom spomeniku XIV veka (Miklošića Lexicon).

Ovo violae moglo bi se naći u reči vila. "A nju je majka rodila." To čuje vila.Iz nedovoljnosti ove etimologije neki predlažu drugu čisto istorijsku. postaje ljubomorna. Usmena književnost Srba. . "Ni bjele vile od gore. Zvahu ih dies rosae. "Koja je ljepša od mene. Mogli bismo po narodnim pesmama opisati ceo život vile. kad je vide. Ukratko." Vila. pa je ta reč primljena čak i u književnom jeziku. (Prilikom govora o Rusaljkama. Praznici u počast mrtvih behu svetkovani s proleća.[230] Mladić Petar hvalio se gradu: "Ne ljepše ljuba od moje. a tako isto i dies violae. vratićemo se na njih). Održao se po selima. "Od mene. vile od gore. naročito kod Južnih Slovena. "U zelen listak povila. mi jednako u ovom pitanju ostajemo u oblasti samih hipoteza. "Majčinim mljekom dojila. rosalia. te je bila: "triput ljepša od vile. u vreme ruža i ljubičica. Spomenici koje smo gore spomenuli potvrñuju nam i kultus vilama kod neznabožaca (to su Prokopijeve nimfe) i kod Slovena još dobro neutvrñenih u hrišćanstvu. okićenu "drobnim biserom" i "zlatnim brnjicama u ušima". odevenu u sjajno svileno ruvo. te su stari dalmatinski pesnici njome prevodili klasične nimfe. "Mene je gora rodila. "U svilen povoj povila. "Jutrenja rosa padala. "A mene vilu od gore. morade priznati istinu: "Mala ti fala delijo! "Ako t' je ljepša ljubovca "Od mene vile od gore. pa viče Petru: "Izvedi tvoju ljubovcu." Petar je izvede. Hrvata i Bugara jednako ponavlja ime vila.

na zemlji. pa čak i u moru. Na oblacima one grade fantastične dvore. obučene u belo ili plavo. "Na grad gradi troje vrata: "Jedna vrata sva od zlata." Sudeći po drugim srpskim spomenicima. "Mene je vilu šikao. ."Mene je vilu dojila. "No na grani od oblaka. "Od gore vetric puvao. "Sama sjedi pogleduje. "To su mi bile dadije. Njihova zlatna raspletena kosa talasa se niz pleća. "Na njih vila sina ženi. "što su vrata od škerleta. One žive u oblacima. vila se raña iz rose sa nekog crvenog glavičastog jesenjeg cveća. Vila. onaj koji ga je jedanput čuo. "Što su vrata od bisera. ne zaboravlja ga nikada. "Druga vrata od bisera "Treća vrata od škerleta. večito mlade. Katkada imaju krila. Jedna pesma iz Crne Gore opisuje jedan takav zamak:[232] VILA ZIDA GRAD "Grad gradila b'jela vila "Ni na nebu ni na zemlji. glas im je vrlo sladak i prijatan. u vodi. Ova kosa sadrži tajnu njihovoga života. oči im sevaju kao munje. "Na njih vila sama sjedi. Vile su predstavljene kao lepe žene.[231] ili kad se javlja duga. "Što su vrata suha zlata. da joj se iščupa jedno vlakno. koja dopusti. da se ona raña kad pada kiša i greje sunce. odmah umire. U Slavoniji pričaju. "Na njih vila kćer udava.

da uñu u njihovo društvo. govoreći uz to: "uzmi. Uništavaju one. svilene pojaseve. Vile su katkada i pakosne. v. Neke od njih. a katkad one ili njihovi pokreti uzdrmaju i samu zemlju. more. koje gore spomenusmo. Bugarska Samovila jaši na divljem jelenu. pola su žensko. strelama ustreljuju divljač. uzda joj je zmija. naročito su lekoviti. ili iz njih zahvataju vodu bez njihovog dopuštenja. cveća. One dave mladiće. i hrane ih medom. ili ih naprave ludima. ili koji gledaju kad se one kupaju.[233] Isto su tako one posestrime i izvesnih omiljenih im životinja (jelena."ðe se munja s gromom igra. zemlje. o. "Mila sestra oba brata "A nevjesta dva ñevera. One skupljaju oblake. "Munja groma nadigrala. Vile su vrlo snažne. vilo. ili još naprotiv i svoju decu daju ljudima na čuvanje. vešajući ih o drveće. One igraju ulogu Sv. poludeo. Mnogi su ih junaci uzimali za svoje posestrime. divokoza). i s njima imaju decu. Njihovo je pevanje umilno. koji mute njihove izvore. češke i poljske reči gore navedene). pretvarajući se u zmije. "U Srednjoj Gori. oslepljuju one koji se usude slušati njihovo pevanje. One se bore sa junacima. Ovo potvrñuje i ono ime Vilin kladenac.[234] . ali ovi su brakovi uopšte tragičnoga svršetka. One ljudima kradu decu. ili zamutiti im vodu na izvoru gde piju. Druže se i sa smrtnim ljudima. Katkada se udaju i za smrtne. Ilije u svim atmosferskim pojavama. Ovi vilini sinovi odlikuju se izvanrednim pamćenjem i bistrinom. što ti je drago". a bič guja otrovnica. koji nose njihova imena. i strelama prostreljuju svoje neprijatelje. Gañaju. Poneki izvori. "A nevjesta s dva ñevera. zove se vilovnjak (νιµφόλιπτος. One imaju proročanskoga dara. veli Iriček. proizvode buru. krše lañe. koji su pušteni. mogu čak i mrtve uskrsnuti. košuta. pola riba. Takav čovek u koga uñe demon. Ali njega mogu razumeti samo oni. ili im ostavljaju pored izvora kolače. ili imaju žensko telo a noge labudove." Ima i gorskih vila. "Mila sestra su dva brata. i nemilosrdno se svete za uvrede koje im ljudi učine. čuvaju od grada. Igraju u oblacima ili u šumama. Jednog trenutka vila odleti i nestane je. Bugari Samovilama nude krpe. Vile planinkinje zalaze i u pećine. Vodene vile žive po rekama ili u moru. One podižu bure na moru. Vile jure po šumama. leče bolesnike. kao sirene. sakate ih. koji se usude kupati se u njihovim virovima. Još i danas im prinose žrtve. Katkad se pretvaraju u labuda. Stanuju na zvezdama. U dalmatinskom primorju i staroj Vojničkoj -Granici devojke stavljaju na kamenje pri ulazu u pećine: voća. Izvesno cveće naročito njima je posvećeno.

jagoda. Usred jedne livade vidi se jedan krug ili polukrug trave ili drugog bilja.[238] Tako tumače tu reč u okolini Svištova.demon. raña krilatu decu bele kose i vatrenih očiju. turskim dev . dzivožony. Sva ova lica pod raznim imenima imaju ista svojstva. Šta znači predmetak samo? Izvesno u složenom obliku ono. Njihov izvor ima vodu čudnovatoga dejstva. Ona će i kroz sam odžak uteći. U Bugarskoj vile se zovu: Samovile. pa da bi im se temelji održali. oreade i druga slična bića imaju kakve veze sa kultusom precima? To je pitanje izvan moje kompetencije. čije mišljenje nikad ne treba prenebreći. Da neće to biti srodno onom mitskom licu. Ima li izmeñu vila i samovila istog odnošaja koji postoji izmeñu grčkih reči δρυάς i αµαδρυάς? Reč diva može biti istočnog ili slovenskog porekla. da postoje ljudi samodivi (divlji). Poljske legende o mitskoj princezi Vandi. da li starodrevne nimfe. niti oru to zemljište. osobito Riganina (od grčkog όρίγανον) thymus serpillum i Dictamus albus. Nalazi se ili samo. koje je tu vihor posejao. ne kose ga. No pitanje je. da se nekada na ðurñevdan prinosila žrtva. koji su sa strane došli. predložio je. podsećaju možda na lice slično judi u Bugara. gde Samovile ili vile igraju noću. no one su uopšte opasne po ljude. jędzina. . G. i koju Poljaci zovu jędza.[239] Usled apsolutne sličnosti izgovora teško je ovde izmeñu čisto slovenskih elemenata. Kod pokrštenih naroda ova mitska lica.[235] i zove se Vilino Kolo. G. pronaći polaznu tačku. Takav jedan veliki krug nalazi se na granici Srbije i Bugarske. One kažnjavaju devojke koje se usude raditi u zabranjene dane. one grade kuće. Seljaci ne smeju noću u nj ući. koja reč juda vezuje za unda (tj. čupa iz korena cela drveta. jędzi baba(koren ažu znači zmija. [237] srpskim korenom div-alj. ili u društvu sa rečju samovila. koji žive po šumama. koje ruski folklor naziva Jaga baba. što i auto-αυτός.kao i u okolini Trnova. Ime juda jeste specijalno bugarsko. Jude. Samodive. Deve. da je kod Čeha i Poljaka veoma rasprostrto verovanje. Onaj koji uzme jednu Samovilu ili Samodivu. i ne nahodi se nigde u drugim njemu srodnim narečjima. Može se dovesti u vezu sa persijskim korenom div. dive žieny. npr.[236] Ni najmanje nije lako objasniti ova bugarska imena vilv. nema sreće da je dugo čuva. smatrana su često kao da predstavljaju duše umrlih. Poznato je. mislim. Jagić. Onaj koji je okusi. tj. od koje su reči postale one druge. koja do sada. čudovište)? Ja se usuñujem predložiti ovu hipotezu. koja je skočila i udavila se u Visli. Kotela i Ćustendila pokazali su mi samovilsko oro ili orište. Neki imaju naročita imena. voda) usled toga što vile radije pohode vode. Neki put vole priteći u pomoć i junacima. postane jak kao Samovila. baca kamen od milijon oka. okrug) pričaju starci. Veselovski[240] vezuje kultus vila za kultus dušv predakv. kojima je ona nekada bila potčinjena. gde se veruje. i onih. udaju se za njih. No ova se identičnost morala proizvesti pod uticajem hrišćanskih ideja. izmeñu Ćustendila i Vranja. da postoje neka divlja lica. traže ljudske žrtve. U Karaesenu (svišt. divi lidé. čija se uspomena nije mogla izbrisati. Ona mi izgleda verovatnija od one. driade. jer je jedan svetac oslobodio zemlju od samodivv. nije nigde iznesena." Po Iričeku neke su biljke naročito posvećene Samodivama. koje je jače od ostale trave. Ova je trava iznikla iz semena. da se samovila i juda prosto vežu za latinsko sibylla judae. Njihova omiljena zabava jeste igra.

koju igraju vile u Južnih Slovena. tok vode) dovela bi ih naročito u vezu sa kultusom vodama. Sveta Sreda.) čije je kritično oko osrednje. iznad sela Gor. Veruje se. Beffania kod Italijana (kod Francuza je u narodnoj mašti Badnji Dan identifikovan sa malim Isusom). Dakle praznik Rozalija dolazi prosto od latinske reči rosa (nemački Rosentag). Po Miklošiću crkva ga je osudila. rosalia.Rusaljke U ruskom folkloru rusaljke igraju onu ulogu. Na njegovo pitanje: kako se zove ova crkva. Ma kog da su porekla Rusaljke igraju u ruskom folkloru znatnu ulogu.[243] Njihovo je ime očevidno zamenilo ime vila.ruzalija prešlo je u većinu slovenskih jezika. . da su to duše devojaka umrlih pre venčanja. U nekim predelima njihov se kultus vezuje za kultus mrtvih. Kao i vile one žive po vodi.[241] Dolazi od grčke reči ρουσάλια. samo u Rusiji. brate! . Npr. osobito Belorusa i kod Bugara. Njih nema. pascha rosarum. od legendarnih lica. pascarosata. srpski. kao što se dugo bezrazložno tvrdilo. Sv. No ipak su ove dve reči doprinele. ima jedna stara crkva u razvalinama. Sveta Petka. latinske rosaria. Praznik Ruzalija imañaše neznabožački karakter. i Rusaljke bi bile postale personifikacija ovoga praznika. Ovo se ime nalazi prvi put kod istorika Tatiščeva (XVIII v. na brdu Metohu. kao što se zna.A ono će biti sv. da u okolini Niša. U istočnim našim krajevima narod trojičinu nedelju zove još i Rusalna nedelja. Trojica Rusalija. i slovenački."[242] U Bugarskoj se nahode na raznim mestima Rusalskia grobišta. Svoj postanak ne dovodi. ili ružični Uskrs. To je možda uspomena na krvave borbe koje su pratile svaki neznabožački praznik Rosalija. hrišćanski praznik. potok. kao i mnogi drugi pomešao sa neznabožačkim praznikom. Matejevaca. Ne nalazi se u starim pisanim spomenicima. Tomašeka. Veselovskog nije dopušteno u ime rusaljka tražiti kakvu slovensku etimologiju. . poljima i šumama. Mi ih nalazimo i u Bugarskoj. ni od prideva rus'' (plav). slovački. Njihovo je ime relativno skorašnje. da se utvrdi karakter Rusaljaka kao po narodnoj etimologiji. reče seljak. osobito nedelje posle Duhova. Gomila prazničnih imena postala su. Milićević navodi u svojoj "Kraljevini Srbiji" (str. već joj treba pripisati strano poreklo. Posle istraživanja Miklošića. u Nestorovu Hroniku). i nije slovenskoga porekla. kao što se dugo verovalo. Ovo ime rozalija . Nedelja kod pravoslavnih Slovena. Znači Duhove. seljaci mu odgovore: "Sveta Bogorodica Rusalija. u stari ruski (npr. 25). Narod ih se boji. koji se. Narodna pak etimologija (ruslo. kod Rusa.Bogorodice Rusalije nema. ni od imenice ruslo (potok).

4). U spomenicima. U Poljskoj one vuku nesmotrene u vodene dubine. hic latices.) Sloveni prinašahu na žrtvu bogu groma volove i razne druge ponude. . pije. III. iste lucos et arbores aut lapides adorat. koje smo spomenuli prilikom govora o raznim božanstvima. .Vračari.Česi. onda sav narod poseda za bogate stolove. Oni smatraju da bogovi naročito vole hrišćansku krv. jede. Onaj ko iz uzme za ženu zove se Boginiarz. ovnove.Svete šume. i prinose svojim bogovima na žrtvu volove. Spomenici o tome ništa direktno ne govore. Češki seljak danas zna za Vodni Panny.(βοάς τε κα ιερεία άποντα). 25) "skupe se ljudi i žene s decom. Po već navedenom stavu Helmoldovom . Po Prokopiju (De bello gothico. . sive collibus litat. modliti . Hamadriade. 14. koja već postoji izmeñu reči modla. odvlače mladiće u vodene dubine. i modlić sie (isto značenje) na poljskom.[244] U Češkoj i Moravskoj zovu ih još Nemodliki (ne . naišli smo na detaljne spomene i o neznabožačkom kultusu. .Žrtvenici. a takoñe i Hrišćane.ne.Žrtve. Češka Kozmina hronika pripoveda (I.Hramovi. U početku III knj.Idoli. Katkada izlaze iz svojih stanova. Još i danas se kaže: "Multi villani pel pagani. da je legendarna princeza Teta naučila narod da obožava Oreade. i dopuniti.moliti).[245] Mnogobrojni pisani spomenici svedoče nam i o prinašanju žrtava. Nije naodmet urediti i ovde te pomene sintetički. Srbi i Lužičani znaju takoñe i za Nojade ili vodene Nimfe. Dabome da su se bogovima upravljale molitve. Kozma aluzira još i na seljake koji o Sv. koja se ne mole Bogu. I njih zovu Bogunki (boginjice). Posle toga sveštenik preliva žrtvu krvlju. i glagola kao što su modliti se (moliti se) u češkom. i ako je potrebno. U Lužici ih zovu Wodne jugfry (od nemačkog jungfrau). . Proroštva. ille montibus. Slovak zna za Vodopanenky. . aliumquae ipsa fecit ydola surda et muta rogat et orat ut domum suam et se ipsum regant". Ovo je zaista pravi praznik Rozalije. One stanuju pod vodom u kristalnim dvorovima. Poljaci. seu ignes colit. ili Ženy. što na češkom znači idol. Trojicama: "offerantes libamina super fontes mactabant victimas". i primoravaju ih da ih uzmu za ženu. One kažnjavaju decu. da bi bolje razumeo proricanje.Izvori. Glava sedma Kultus. da učestvuju u zabavama mladeži. No dovoljno je ovde konstatovati vezu. Kad se tako po običaju svrši čin prinašanja žrtve. pa se za tim veseli i igra". Jer po pričanju mnogih Slovena zli bogovi se najlakše mame krvlju. Driade. Po Helmoldu (I. .

Dlugoš.) Kod baltičkih Slovena imamo sasvim ureñen kultus: sveštenike. i ponude bogu Radgostu. Od Saksa Gramatika doznajemo. a Novgoroñani mu prinašahu žrtvu kao bogu. idoli su. ali koji se osniva izvesno na mnogo starijim tekstovima."oni se na svojim gozbama i veseljima obreñuju jednim peharom. U vidu žrtve prinašane su im ljudske žrtve. Oni okaljaše rusku zemlju tim svojim žrtvama. Horza." Ždreb padne na sina jednog Varjaga (Normana) Hrišćanina. Tu su im prinosili žrtve. hadžiluk. Striboga. jedini meñu poljskim analistima. gde beše Perunov idol[248] i gde knez i narod vršahu žrtveničke obrede. Ove se žrtve zovu trebi. pre bih rekao. a po tom pravljahu religioznu gozbu. ne smeju ništa ni prodati ni kupiti. Pošto su ga. koji datira od XVI veka. gde se vršahu običaji raznih načina prinašanja žrtve. da sa svojim narodom prinese žrtve idolima.[246] govoreći. podizani na uzdignutim mestima. taj će biti prinesen bogovima na žrtvu. i starci i idoli rekoše: "Izvucimo kockom kog mladića ili koju devojku. Po svoj prilici Dlugoš se ovde mnogo prebacio. govoreći o Svetovidu." Meklenburškog episkopa Jovana (glava XXIII) jednom zarobe Srbi (Sorabes). str. Ništa ne potvrñuje da je postojala neka naročita sveštenička kasta. Dažboga. on podiže crkvu Sv. svetilište za celu okolinu. žrtvama činjenim na godišnjim svetkovinama." Na drugom mestu (id.. Istorici Otona Bamberškog pričaju o žrtvama prinašanim boga Triglavu (Ebbo.. a mesto za žrtvovanje trebišta. III. izgleda. koje se zvahu stado (skup). V." Malo dalje. Po Hronici novgorodskih crkava (str. Nije izvesno. .. da stanovnici ostrva Rujna svake godine posle žrtve žrtvovahu bogu Svetovidu štogod od stoke. kaže nekoliko reči o hramovima. da sve što je dobro dolazi od boga dobra. ako prethodno nisu prineli bogu na žrtvu kakav predmet od vrednosti. i pita: "Gde su oni. otac ne dade svog sina da se zakolje za žrtvu. Helmold nam kaže. ponude. Hronika veli: [247] "Vladimir ode u Kijevo. i sve slovenske oblasti šalju svake godine propisane priloge za žrtve. 64) veli ista hronika. prinašanje žrtve. 15." U Novgorodu Dobrinja podiže Perunu idola. koje. Vladimir postavi više idola na jednom uzvišenju. i zatvori se s njim u svojoj kući. Vasilija na onom bregu. Kad se Vladimir pokrsti.18. Tada obojica biše ubijeni. 1. i na koga ždreb padne. da bi Sloveni učinili naročitu čast Svetovidu prinose mu na žrtvu svake godine po jednog Hrišćanina za to kockom izabranoga. U glavi LXXXIII Helmold opisuje Provanov hram. koji činjahu žrtve rekama i jezerima. Sloveni (glava LXIX) prinašahu žrtve ne bogu već ñavolu. je li i u Rusiji bilo hramova. 13. na kojoj meso posvećeno bogu služaše da zadovolji proždrljivost vernih. pogube ga. Ovo tvrñenje nalazi se u glavi VI iste knjige: "Trgovci koji dolaze na ostrvo Rujan. proveli kroz sve slovenske varoši. ismevajući ga. narod je tu žrtvovao ñavolima i svoje sinove i kćeri. a zlo od boga zla. Oseku mu noge i ruke. nisu u pohvalu bogu već kao proklinjanja. a glavu nataknu na jedno koplje. pri kome izgovaraju neke reči (bogoradaju). U životu Konstantina Muroma.. 172) episkop Jaćim razori sve žrtvenike.[249] biograf podseća na pokrštenje ovoga grada. oni koji nad mrtvima konje klahu?" U stavu koji smo već naveli. veli Helmold. i to: Peruna.

4) ponude planinama ili brdima (litat). Nigde ne spominje i prinašanje ljudi na žrtvu. Nizebohy.[251] U Češkoj ime Raj (raj) znači izvestan broj šumv. 1092. ili dolaze prosto od korena treb-iti (uništavati. ili mesta gde se uništila. U Češkoj propovednici govorahu još u XVII stoleću vernima. Odatle postaje jedna bara. mogu vezati za religiozne pojmove: Svatb. alii montes et arbores sicut et adhuc pagani multi faciunt et plurimi etiam in hac terra nostra adorant daemonia et tantum modo christianum nomen habentes peiores sunt quam pagani. da se izbliže prouči. Svata hora (svat . da su u tim šumama bili žrtvenici.[250] Jedan istorik Otona Bamberškog govori nam o nekom svetom lešničaru ili orašju. Kad se rat približuje. 1) priča. da mu kućom upravljaju. Ima takoñe i svetih šuma i svetog drveća. koja se. Jelinek je u isto vreme u ovom svome delu otkrio u češkoj toponomastici izvestan broj imena. Modlany. I.svet). Boharne. u okolini Majsena. III. III. jedan čudotvoran izvor. izvor je pun pšenice. no uvek nekim akademskim izrazima. Jelineka (Časopis Česky lid.Od čeških hroničara jedini se Kozma više zadržava na neznabožačkim obredima. ili docnije iz hrišćanske. istrebila šuma? Ovo pitanje iziskuje. razoriti)? Da li znače mesta žrtvenika. Svetice. Aluzirajući na neznabožačke obrede. (VI. Svatépole. Božna. 78. Po svedodžbi češkoga hroničara B. koji znači: da nešto treba. Kozma (I. tj. kao što su npr. Ovaj prosti oblik dovoljno objašnjava način." Malo dalje (III. Ona je najčešće iskazana korenom treb. To ime postoji i danas u obliku Schkeitbar (izmeñu L'tzen-a i Zwenkau)." . tako isto podseća i na svete izvore (super fontes mactabant). Titmar (knj. Svatobor. nego prema obližnjim crkvama. U slovenskim zemljama postoji veliki broj mesta.) u ovim se šumama i danas nalazi pepela i kostiju. 4. na koje ćemo se kasnije vratiti. cilja na svete šume. kako je knez Bretislav III uništio god. U Titmarovo vreme Hrišćani imañahu još više poštovanja prema ovom čudotvornom izvoru. Zbožnice. a onaj priziva u pomoć idole. i prireñivale pogrebne igre. Da li ova imena označavaju mesta starih žrtvenika. kada se razne ponude donošahu na izvore. koji postojahu još u njegovo vreme. 1. bogovima se daje ono što oni ištu. Viljeboha. str. 3) spominje u srezu Glomaci (danas Lomač) u Saksonskoj. no za svaki pojedinačno mogli bismo se zapitati. Napred sam protumačio reči koje predstavljaju ideju prinašanja žrtve. Kad treba da vlada mir i izobilje u svemu. i moli ih. izvor se napuni krvlju i pepelom. Modlanice. da li taj pojam vodi svoje poreklo iz neznabožačke vere. Titmar spominje svetu šumu Žutibor (Zutibor)"ab accolis. ut Deum in omnibus honoratum". da se čuvaju obožavanja drveća i izvora "alii solem alii lunam et sidera colebant. alii flumina et ignes. zobi i žira. po čemu se može pretpostaviti. u čijim se imenima nalazi koren treb: od Trebinja u Hercegovini pa do Trebova u Češkoj i Trebovlja u Galiciji. koje je sam napravio. on veli: "Ovaj prinosi (I. na koji su Nemci unakaradili slovensku toponomastiku. i uroñenici izvlače iz te pojave srećno predskazanje. izgleda. Zbožna. bili praznici praznovani u vreme Duhova. 38) Žutibor kod baltičkih Slovena je svetibor. gde se žrtva prinosila. da se nešto iziskuje. U svima ovim imenima dosta se nalazi religioznog pojma. izvestan broj ostataka tog neznabožačkoga kultusa.

1." 2. Po Helmoldu (I. moliti se drvetu kao Bogu. Kad se izvrši čin žrtve. ovnove. 52) "skupe se ljudi. preko koga je dopušten prelaz samo onima. III. koji govore o kultusu drveća. Afanasijev je pronašao i ruske izraze. kad govori o svojim neznabožačkim precima. ona je vrlo visoka. da su prinašane žrtve i u stoci. "Iz sviju slovenskih zemalja slahu se u ovaj hram propisani prilozi za žrtve. O ubistvu maklenburškoga vladike Jovana iz religioznih razloga." Još se mogu navesti neka Helmoldova svedočanstva: 1. Ovi hramovi behu pozornica više-manje komplikovanih obreda. Isto tako tu se govori i o svetim šumama. Tada pri gozbama oni se obreñuju jednim peharom. Posle toga sveštenik preliva žrtvu krvlju. spominju se i ljudske žrtve. Proučavajući Svetovidov kultus naveli smo stavove Saksa Gramatika.[252] Ruski folklor veruje u Ljesa ili šumskoga demona. da Rujani ne imañahu novca. i sa sviju strana opkoljen jednim jezerom (I. narod se preda gozbi i veselju. koji govore o kultusu hrasta kod Rusa. "U nj se ulazi preko jednog drvenog mosta. razloga da čovek bude dosta obazriv prema prilično sumnjivim svedočanstvima. i prinose svojim bogovima: volove. življahu u šumi. Sudeći po istoricima baltičkih Slovena. ili da pitaju proroštvo za savet. gde se govori o Svetovidu. a tako isto i Hrišćane. ili ga sipahu u riznicu svoga boga. da bi bolje razumeo proricanje. O hramu Svetovidovu. a naročito bogu Triglavu. Malo dalje. koje oružjem potčine (§ 36). moljahu se deblu. držim." . koji je zatvoren sa devet vratnica.veli seljak. svetom kolaču. koji dolaze da prinesu žrtvu. U glavi LXIX Hronike govori se o žrtvama u čast satane. 13). U glavi o Perunu i sv. 18) priča nam takoñe. 15. Ima. sve što opljačkaju zlata i srebra. tvrde. žene i deca. 59) jednu planinu koja se nalazi u pagus Silensis (u Šleziji). "Oni se rañahu u šumi. Prinosili su mu svake godine po jednog Hrišćanina kockom izabranoga. 156 157). o kome smo već govorili. živeti u šumi. Jer po rečima mnogih Slovena satane se lakše daju krvlju namamiti. 13. (I. koje je uništio vladika Gerold. i zbog svoje veličine bila je predmet obožavanja od strane neznabožaca. podvrgnu plaćanju danka svome hramu. Iliji ja sam već označio one spomenike. U više prilika govorili smo o hramovima baltičkih bogova. O hramu u Retri podignutom u gradu. neki njihovi hramovi bili bi gdegde bogato ukrašeni i dostojni naroda dosta naprednih u civilizaciji. III. da Bog naročito miluje krvave žrtve. upotrebljavahu ga za ukras i nakit svojih žena. 6) 3. glava nabodena na koplje bi ponuñena bogu Radgostu (I. Biograf Otona Bamberškog (Ebbo. itd". "Narode. . (vidi napred nastavak ovog navoda.Titmar spominje (VIII. 23). moljahu se stablima. str. na žrtve u stoci. koji se odnose na hramove zvane continae." Na drugom mestu (§ 38) Helmold izjavljuje.

"Treći hram uzdizaše se na jednom grebenu opkoljenom jednim morskim rukavcem. dolaze u hramove. po njemu.Ljutice ne priznaje posebna božanstva". kockom ili naročito gatanjem pomoću konja. po rečima filosofa jedan bejaše sagrañen na jednoj najvišoj planini na zemlji.Glavni štetinski hram (vidi navode o Svetovidu i Triglavu) beše sagrañen izvanrednom veštinom. tu donose i darove posle kakvog srećnog pohoda. navode najzad i glasove koji se čuše sa vrha toga hrama. On beše opkoljen čudotvornim izvorima. koji predstavljahu ljude. koji nagoveštavahu budućnost. skupoceno kamenje i veštački radovi. da su ih jedva mogli povući nekoliko parova volova (Ebo). decu. koji je. noseći i svoja urezana imena. kao gavrani.[254] ozgo su pokriveni šlemovima i obučeni u oklope. "Drugi jedan hram bejaše sagradio jedan njihov kralj na Crnoj Gori (Montagne Noire). IV) svojih "Zlatnih Livada" ja navodim ovde ceo taj fantastičan opis. i utisak koji na prisutnima proizvoñahu. ukrašen vrlo grubim vajarstvom i živopisom. Pod desnom nogom njegovom viñahu se neke vrste mravi. Mnogo se hvali na tom spomeniku: arhitektura. i imañaše u sebi sva dobrodeteljna svojstva. Titmar (VI. Služaše za skupljanje ljudi. i nevernici svuda obožavaju likove sotona. Spoljni duvarovi behu pokriveni divno izvajanim likovima bogova i boginja. 18). i druge tice. da se govori o slovenskim hramovima. a pod levom neke tice crnoga perja. i ljudi oblika koji pripadaše abisinskoj rasi. i oni behu obojeni tako izvrsnom bojom. koji predstavlja starca. Njihovom održavanju posvećivahu stanovnici znatne količine srebra. I kad hoće da zaratuju. a tu se i gatanja činjahu. unutra behu bogovi rukom izrañeni.[253] Radgostov hram u Retri bejaše drven. koje je tu upotrebljeno. već o njima govori samo po čuvenju i po fantaziji jedne prave istočnjačke mašte. kao što sam kazao. 17) opisuje u Radgostovu hramu (možda u Retri) jedan drveni hram. veli još Titmar (VI. vešt raspored i različne boje kamenja. Glavni je idol boga Svarožića (Zuarasici). Ukrašen je bio takoñe drvenim statuama bogova i boginja. oni doznaju: kakva se žrtva mora bogovima prineti. Radi čitaoca. Saks Gramatik opisuje hram u Arkoni (vidi napred). čija se voda prelivaše u bojama i razlikovaše ukusom. toliko ima i hramova. O ovom imenu već smo raspravljali. šta o tome veli Masudi u glavi LXIV (tom. Narod koji se zove Ljutići . kad se sunce raña. Nad . veštački mehanizam namešten na vrhu grañevine. no on ih nije pohodio. kako u ruci drži jedan štap. da ju ni kiša ni snegovi ne mogoše izmeniti. koji stojaše na životinjskim rogovima. koji izazivaše kosture iznad njihovih grobova. Da li su sami Sloveni gradili ove hramove? Ili su za to pozivali strane veštake? O tome nemamo spomenika. koji se u njemu čuvahu. naravno ograñujući se potpuno od njega: "Bejaše kod Slovena više svetih spomenika. da ne bi išao da traži. "Koliko god ima krajeva u ovim oblastima.[256] On beše sav sagrañen od crvenih korala i zelenih smaragda. tako da se on pokreće i treperi. i čuvahu od nevolja sudbine pre njihovog ispunjenja. Arapski geograf Masudi (X vek) bejaše čuo. tice.[255] "Obožavano božanstvo u ovom hramu bejaše jedan kolosalni kip. po zidovima spolja i iznutra nizahu se bareljefi. U Gockovu se podizahu sjajni hramovi ukrašeni kolosalnim idolima izredne veštine i tako teških. i.

kako je knez Bretislav prognao iz svojih zemalja gatare i mañioničare (II. Glava je bila od suhoga zlata. Priening. Dalimilova hronika označava i buljinu kao neku svetu ticu. koja je ostala u sudu. Neka svetilišta behu čuvena po svojim proroštvima. koji su vrlo brzo prešli u hrišćanstvo. U češkom i u vendskom reč čara znaci crta. Omilijar praškoga vladike (XII veka) cilja na to u više mahova. Kozma pravi od legendarne princeze Ljubuše jednu proročicu (III. pod kojim stajaše jedan idol.[258] Opsenar se još zove čarodiec' onaj koji čini čari. 8). junačka dela mañioničarska. Ovaj konj prelazi preko dva koplja pobodena u zemlju. Poneki put pred zastrašene verne istrči i iz mora po koje morsko prase.). otuda vl'snaši. No oni se naravno opet vratiše. koji rečima očarava zlo. čija proricanja behu najizvesnija." Sveštenik predskazivaše izobilje ili sušu. Interesovanome obraćamo pažnju na moj prevod (str. Prvobitni smisao reči čar' (čar) nije poznat. koja mu podnosi žrtve i mirise. Napred smo naveli te stavove.).. II. 11. što bi danas značilo lekar. čiji delovi behu načinjeni od četiri skupocena kamena: berila. "Svetovid." Dokazali smo. II. govore još. 148 . po parnim ili neparnim linijama koje su na pepelu gatalice obeležile. Naprotiv njih susrećete u Češkoj i u Rusiji. onaj. kod kojih jedan sveti konj igra neku ulogu. crvenog rubina. Izgleda. kod kojih dolažahu da ih pitaju za savet. mañija vl'šba. da je kod baltičkih Slovena i onih na Labi postojala i sveštenička kasta. czarnoksiěznik. 567. bog Rujana. Kod baltičkih Slovena mañioničari se ne javljaju odmah pored svešteničke kaste. i o gatanju peharima i kockama. tumačahu predskazanja po životinjama koje susretahu. Biografi Otona Bamberškog (Herbord. na koji konj prelazaše preko kopalja nameštenih na zemlji na izvestan način. mucati. 33. U naknadu.149). mrmljati. II. po komadima belih ili crnih drva. ni kod balkanskih Slovena. ovo ime postoji samo u ruskom jeziku i izgleda da ima veze sa korenom vels. tj. donosi. Ebbo.sredinom uzdizaše se visok toranj. izdanje Holzer-ovog) Rujana. veli Helmold (I. koji življaše u davna vremena. onaj koji se služi crnim. kakva . ali nekada je izvesno značilo onoga. 1092. 1091. Ne bi li čarodjec značilo onoga koji opisuje. Poreklo ovoga hrama Sloveni pripisivahu jednom svome mudracu. po visini kolača.[259] Ruska Nestorova Hronika priča pod g. str. U francuskom jeziku postoji pojam crne mañije.[257] Drugi jedan kip namešten prema ovome predstavljaše devojku. 12. (Vidi indeks pod rečju konj. crta mañioničke crte? Češki i poljski jezik zna još i za černoknjiznik. čaški čarodějnik. u kašupskom čarecel. Vračar na staroruskom zove se vl'hv''. da nje nije bilo kod Slovena u Rusiji. da je ova etimologija istoga roda kao i ona današnjega ruskoga vrač'. po količini tečnosti. pre no što bi ušli u kakvo preduzeće. Izgleda.) Titmar (VI. Po Saksu Gramatiku (XIV. ali dosta nejasnim izrazima. 136. 24) govori dosta nejasno o proroštvima. 32. ñavolskim knjigama.[260] On tako isto predskazivaše i budućnost po načinu. poljski czarodziej. Ne zna se upravo. 52). žutoga agata i kristalnoga kvarca. Pod god. kod zapadnih Slovena i kod Rusa postoje vračari (gatari) i mañioničari..

da je kod Slovena u Češkoj postojao kultus mrtvih. franc. da zabrani satanske pesme.Nav. ." Izgleda da ovo svedočanstvo Titmarovo potvrñuje Nestorova Hronika. prev." Ovaj stav koji se odnosi na neznabožačke Čehe mnogo je izmučio oštroumnost komentatora. Vladimir (str.Da li i Sloveni verovahu u nj? . poziva češko sveštenstvo. koje je knez Bretislav II silom uništio svojim ediktom od 1092. Titmar koji nije Slovenin. pogrebne svečanosti. pa dodaje: "Ne muti canis obprobrio noter inlitteratis et maxime Sclavis. da ima i drugi jedan svet. čak izgleda da dokazuje. Glava osma Život na onom svetu. a hvaleći svoju.Raj.) saziva svoje velikaše. došli su kudeći svaku drugu veru.. i saopštava im rezultat svojih razgovora: "Grci veli. g. Drugi jedan praznik slavljaše se u Volinu (Ebbo.. No na Kozmu su možda uticale i hrišćanske ideje.. Izrazi koje on upotrebljava pripadaju crkvenom govoru. item et jocos profanos quos super mortuos suos inanes cientes manes ac induti faciem lavis bacchando exercebant exterminavit.).su to gatanja peharima." . 12. On izvesno pokazuje. priča u prvoj knjizi svoje hronike (§ 14) nekolike priče o vampirima. a tako isto i one skaredne scene koje prate ove pesme. Kozma praški. qui cum morte temporali omnia putant finiri haec loquor.Način sahranjivanja. . koje narod noću peva nad mrtvima.. Kultus precima u Rusiji. . . bog Nija. Opatovički[262] omilijar u XII v. Jedanput godišnje se slavio u Pyris-y jedan praznik koji je ujedno imao i ratni i poljski karakter.Suprotna svedočanstva. jer činjahu žrtve ob animarum pausationem. Pošto je primio posetu misionara različnih kultusa. i vele. 13. II. da su ovi verovali i u besmrtnost duše. 88. ovako veli: "Jtem sepulturas quae fiebant in sylvis et cargpis atque scenas [261] quas ex gentili ritu faciebant in biviis et in triviis quasi ob animarum pausationem. i koji kao nemački prelat ne voli slovenski paganizam. Oni su dugo govorili o stvaranju sveta. .Groblja. podsećajući na neznabožačke sujeverice.

stih 5). 188). Svedodžbe dvaju katoličkih velikodostojnika u ovom delikatnom pitanju apsolutno odstupaju jedna od druge.) daje nam jedno veoma dragoceno objašnjenje. činiti zlo. ili prosto o prebivalištu mrtvaca. u smislu na-vis: Krok ode u lañu.na znamo ništa. koja. Očevidno Dlugoš." Očevidno Dlugoš nije izmislio ovu reč Nya. Ovaj koren daje imenicu nav.[264] Po svedočanstvima. ojaditi. Po onome što smo napred kazali (str. da ovlašćuju i na ovako tumačenje. isto bi ime postojalo i u Bugarskoj. da neznabožački Sloveni nisu znali za "onaj svet". da nav u nava znači onaj drugi svet.duše umrle nekrštene dece (u Srba isto tako). koje. predstavljaju duše umrlih. koje je Machal (str.). navî smislu pokojnika (Miklošić: Lexikon Dlugoš (krakovsko izdanje str. . Je li ovde doista reč o kakvom božanstvu. zadahnut je očevidno hrišćanskim verovanjima. postulabant se ab eo post mortem in meliores inferni sedes deduci. . 47. Kod Slovenaca se zovu Mavje. Stoga se dakle sa ovim jednim stavom može dopustiti. servatorem et custodem opinabantur. 400. U odnosu prema nav. koji prevodi pojam umora. svedočanstva. S druge strane nalazi se reč paleoslavenicolalinum. Nestor koji pripada istočnoj pravoslavnoj crkvi. No konstrukcija rečenice. ukočenosti. Navje .Stavljajući u Vladimirova usta ove reči hroničar izvesno hoće da pokaže. Kod Rusa u Karpatima zovu se Mavki ili Navki vrste Rusaljaka. dum corpora linquunt. bog mrtvih nya. koje se sada slaže sa lingvističkim dokazima: "Plutonem cognominabant Nya quem inferorum deum et animarum. Pokojnici zvani navi. upotreba predloga do ne izgledaju mi. klonuo). kuda se ide posle smrti. nešto kao Elisejska Polja. izgleda. str. u sanduk. Pojam o smrti izražen je u slovenskim jezicima korenom mer (mr'). un'ilij. koje se poljski zove nyja. Titmar pak dokazuje. da se sve svršava sa smrću. veli Češka Dalimilova hronika (III. Da vidimo malo. i izražava pojam o umoru (češki: unaviti umoran. da pomisli i na reč nava. čemu nas uče lingvistički spomenici i ono malo stavova koje imamo. da neznabošci činjahu žrtve za pokoj duša. 121) prikupio. Ova je reč očevidno starija od hrišćanstva. Pojam o mestu. kuda ljudi idu posle smrti. može se pretpostaviti. propasti. izgleda. mora na sebe uzeti i odgovornost za izjednačenje Nua sa Plutonom. Kozma tvrdi. prebivalište mrtvaca: nav ili nava.sve se to vrlo dobro slaže. ruski n''im'' prouzrokovati jad. koji hoće slovensku mitologiju da navrati na klasičnu. Pored reči nav ima u slovenskim jezicima panslovenska reč raj. Potom Krok jde do navi. koja bi predstavljala pakao. koja ja nemam načina prokontrolisati. . koji je istovetan sanskritskom i latinskom. izražen je korenom nav.[263] Mogao bi čovek pokušati. označuje mesto. koji je očevidno srodan korenu ny. da kod neznabožačkih Slovena ona znači šumsko prebivalište pravednih. Nemamo apsolutno nikakvih svedočanstava neznabožačkih Slovena. to joj značenje još više odgovara.

koju je Jordan upotrebio.. mi ga začas spalimo." Hrišćanstvo nije uništilo kod sviju slovenskih naroda stare neznabožačke obrede u čast mrtvih. str. Neću dugo raspravljati o reči trizna. ove reči: "Vi. Bilo je. zatim naprave veliku lomaču." Na ovaj se stav ne može. nameste leš na nju. Momzenovo. na kojoj sagorevahu ostaci njihovih muževa.[271] Ako bi se dopustilo ovo tumačenje.. oni slave triznu oko leša. ipsi ingenti commessatione concelebrant. vi zakopavate čoveka u zemlju. po primeru hinduških žena. Miklošić[269] piše trizna. da označi pogrebnu gozbu. Slovena i u Atilinoj vojsci. jer ona imañaše jednog sveštenika. 54. i prevodi je sa pugna. koji je učestvovao u toj ceremoniji. U ovoj nedoumici ja mislim. mnogo polagati. koji nameste na jedan stub kraj puta. Ibn Foslan priča. Baš u vreme Atile Huni behu u dodiru sa Slovenima. Ona beše naredila. s. da stari Sloveni upražnjavahu dva načina sahranjivanja: zakopavanje i spaljivanje. da se neke žene. označujući ipak kao malorusku reč trizna . (str. gde ga razdiru životinje i crvi. poljski hroničar XIII v. S druge strane on primenjuje na slovenske Ruse arapske spomenike. Ruski naučnik Kotljarevski posvetio je celu jednu knjigu izučavanju pogrebnih običaja kod neznabožačkih Slovena. Tek je hrišćanstvo u njih unelo groblja. davahu spaliti na istoj lomači. Zakopaše je. da je prisustvovao spaljivanju jednoga Rusa. To isto potvrñuje i jedno pismo vladike Otona Bamberškog. Radi uverenja o tom dovoljno je pročitati makar . i nalože vatru. koji su danas oglašeni za apokrifne. da su im oni i pozajmili reč strava. koje se odnosi na baltičke Slovene: "Ne sepeliant mortuos chistianos inter paganos in silvis aut in campis. i može se misliti. a ispitivanje korena raj ništa nam pozitivnoga ne otkriva. da su postojale pogrebne svečanosti "Funebres superstitiones quas eciam hodie in funebris exercet gentilitas. da u čast nekih umrlih prireñivahu daće ili svečanosti. da se pre mogu primeniti na skandinavske Ruse. Tako i danas još čine Vjatići. a mi. U osnovi mi vrlo malo znamo o pojmu o onom drugom svetu kod neznabožačkih Slovena. 258) O reči strava mnogo je raspravljano. onda bi ova reč očevidno bila slična reči strava.počinak mrtvih. Arapi. da bi odmah otišao u raj. Napred smo naveli Kozmin stav o sahranjivanju "quae fiebant in silvis et in campis".[265] Na žalost. koji je i zakopa. i stavlja u usta jednoga Rusa (Slovenina ili Varjaga-Normana). fr. koja se zove mrizna. koji izgledaju. XLIX. Potom pokupe kosti i metnu ih u jedan sudić.." U istoj Hronici pod god 969. vi ste jedan glup narod. on se tu koristio i spomenicima.No spomenici ćute. naravno. Ortografija slovensko-ruskih tekstova koleba se izmeñu trizna i trizna. već upućujem čitaoca na francusko izdanje Nestorove Hronike: "Kad ko od Radimića umre. Neznabožački Sloveni nemañahu naročitih mesta posvećenih sahranjivanju mrtvih."[267] Kadlubek. mislim. da joj se ne prireñuje trizna.[266] Ono što iz svih pisanih spomenika izlazi jeste. izd. koju su Huni slavili u čast Atilinu: "Postquam talibus lamentis est defletus stravam super tumulum eius quem appellant. potvrñuje takoñe." (izd. da se ova reč može vezati za koren tr'' (progutati)[270] i da reč prvobitno znači pogrebnu gozbu.) rečeno je: "Umre Olga."[268] U starim ruskim hronikama govori se o nekoj pogrebnoj svečanosti.

Suština ovoga praznika jeste jedan obrok. Katkada ih vrše na četrdeset dana posle smrti pokojnikove. Nauka. hodite. Mickijević piše na poljskom. Ridiculaque fide carne putantur ali. unijati. III. dobro jelo. diady (roditelji u Vel. Niko ne jede pre no što se odvadi po jedna kašika od svakog jela. privlače pretke. što se sve ostavlja u naročiti sud. Svi odrasliji čine to isto. tj. štampa Akad. ali neveselo. na kome je postavljeno jelo. što su apsolutno neznabožački. Ima svega što nam je Bog dao. Meñu dziady-ma ima ne samo dedova. Hodite k nama. in 8°. U početku novembra ima jedan opšti praznik Dziady. Tada domaćin zapali jednu sveću. Rusa) to su duše umrlih roditelja. siñite dole k nama. katoličkih Poljaka. tetaka. Zatim nalije jednu čašu rakije. pa ispije. dzidy. tako.). bile su više puta pribirane i sakupljene u naročito lepoj publikaciji g. koje je na latinskom izneo poljski pesnik Klonović u XVI veku. sveti oci. i dalje) g.i u prevodu Mickijevićevu pesmu Preci. Ovi obredi koje je pesnik posmatrao. vol. ove pesme koje je slušao a zatim protumačio u lepom poljskom stihu. No te duše nisu baš neminovno duše predaka ili dedova. 582. rakija. Ovaj sud metnu pored prozora (radi predaka). pa čak i dece umrlih još vrlo malih. sveti oci. Svi sede oko stola. kod kojih je hrišćanstvo. koju svečanost slave Beli Rusi u njegovoj rodnoj zemlji Litvaniji. mnogo manje uticaja proizvelo. Zatim počnu jesti i piti. 1896. Starci su još od sviju . Od sviju slovenskih naroda oni možda na najprimitivniji način predstavljaju stanje duše. izgovara ovu formulu: Sveti preci. mi vas pozivamo. Što karakteriše ove obrede jeste to. ili odvoji komad. U pesmi Dziady (Preci) Mickijević je izneo narodne obredne običaje uz svečanost u čast predaka. Evo vam sve što imamo. Uoči praznika očisti se kuća i spremi se jelo. ručak. već i ujaka. i onaj koji očita molitvu. Obredi. da se malo prelije na sto za pretke. Šejn je posvetio jedno pedeset strana izučavanju obrednih običaja u čast predaka. koje oni vršahu kod svojih predakv. seljaci njegove pesme su Beli Rusi. u osnovi pravoslavni. Molimo vas. piće. zapadnim oblastima (Petrograd. Čistoća u kući. predstavljeno nespremnijim sveštenstvom. Uveče skupe se srodnici i zvanice u kući. Šejna: Graña ga izučavanje života i jezika ruskoga naroda i sev. Ono što seljak Bele Rusije zove dziady. U III tomu (str. nego kod njihovih slovenskih roñaka. u svojoj pesmi Roxolania: Quin etiam mos est morientum poscere manes Portari tepidos ad monumenta cibos Creduntur volucres vesci nidoribus umbrae. od koga ostatak čuvaju za umrle. Sve čime kuća naša izobiluje. apsolutno su isti.

šuštanje lišća. a opisi. koje smo doneli. dah vetra. hrišćanstvo ih je samo dotaklo. let kakvog noćnog leptira. oni prisluškuju najmanji šum. njih je civilizacija vrlo malo dokačila. jesu do ovog novog verskoga reda najbolji dokaz. Njihovo stanje duše je još i danas ono isto njihovih neznabožačkih predaka od pre deset vekova.[272] DODATAK . za sada su dovoljni. koji su morali sadržavati hranu. Uostalom ovde nam i arheologija dolazi u pomoć. vi ste došli ovde. šta vam još treba? Ili bolje. idite na nebo. Ovde ćutanje starih spomenika mora dopuniti folklor. da pokojnicima služe u životu na onom svetu. Sloveni u Beloj Rusiji jesu čiste rase. Ova predanja koja i danas uprkos hrišćanstva postoje kod nekih slovenskih naroda. Jeli ste i pili. Sve ove pojave čine se. kao da označuju prisustvo pokojnika. da su njihovi preci imali pojma o onom svetu. Svedočanstvo koje nam njihov folklor donosi zaslužuje ozbiljnu pažnju. kojim se potvrñuje. Idite sada svojim kućama. podižu se ispred stola. škripu vrata. Kad se svrši jelo. Recite. U grobovima neznabožačkim u Češkoj nañeni su sudovi. No domašaj folklora je beskonačan. i koji su očevidno tu stavljeni bili.najneveseliji. pošto su pretke otpustili ovim rečima: Sveti preci.

Gallus. slovenskom bogu na ostrvu Rujnu. Možda prvobitno znači jak. Helmold i Saks Gramatik dali su se obmanuti jednom čistom i slučajnom sličnošću oblika i zvuka. kad god bi hteli objasniti neka slovenska imena. da je on od reči do reči prepisao ovu rečenicu iz Adama Bremenskog (Descriptio insularum Aquilonis. g. protivno Helmoldu i Saksu Gramatiku. koji hoće reči sanctus da pripišu pridevu sfint. itd. Svjatopluk u Moravskoj. Latinski hroničari koji izjednačavaju svet (svјаt') sa sanctus padaju u grešku sličnu onoj. Češkoj. nisu nigde sistematski ureñeni. i o bogovima na svršetak vid. koji je iz staroslovenskog prešao u njihov jezik. g. Jagić. U Rusiji se nalazi još ime Svjatoslav (Σφεωδοσλάβος) u vizantijskih hroničara). da daje dokaze o svojoj klasičnoj spremi. To je običan postupak srednjovekovnih nemačkih ili uroñeničkih hroničara. 27) Svatobor. Ovom tumačenju prilazim i ja. da se mome mišljenju pridruži i naslednik Miklošićev na katedri slovenske filologije na bečkom univerzitetu. npr. boriti se. da dokažem obratno Miklošiću i nekolikim preteranim kritičarima. Malo dalje Helmold. Izjednačujući ovo božanstvo sa Sanctus Vitus. koji takoñe voli da etimologiše.). vezuje u zagradi ime Vinula (Vinules) slovenskog naroda sa Vandalima. Svatopluk. V. koliko ja znam. Rusiji i Pomeraniji. Hostivid. da vit znači proročanstvo. Da počnemo od Helmolda. čvrst (nemački heilig). Jer to je tumačenje prosto osnovano na jednoj od onih fantastičnih etimologija.[274] Samo umesto da se složi sa mnom." Recimo u olakšicu Helmoldovu. ja sam se trudio. Od prvog paragrafa njegove Chronica Slavorum mi hvatamo na delu njegove arheološke fantazije. Oba sastavna dela reči Svetovid jesu dakle čisto slovenska. Reč je o Baltičkom moru: "Sinus huius maris. Vitomir. nalazi se u velikom broju osobenih imena. Ljutevid. da im nañu smisao ne u jeziku kome oni pripadaju. Kod njih je to jedan pravi sistem. š 10. Zemovid.Svetovid (Svantovid) i Sveti Vid[273] U glavi u kojoj smo napred govorili o Svetovidu. koje obiluju slovenskim imenima u latinskih srednjovekovnih hroničara. ne ni u jeziku germanskom. U Poljskoj Svatobor ime čoveka (op. Ja sam bi tako srećan. II. misleći.. koji do sada. Svetopluk. Oni najčešće gledaju. "apud urbaniores (pismenih) vocatur Julia Augusta propter urbis conditorem Julium Caesarem? Julije Cezar osnovalac jednoga . Vitoslav. Koren svјаt' znači svet. i da u njemu ne treba gledati neku izmenu latinskoga Sanctus Vitus-a. jer ono bolje od moga tumačenja objašnjava imena: Vitograd. Adam Bremenski. da je ime ovoga boga postalo od čistih slovenskih elemenata. sveta šuma.vi. Stoga bih ja u ovoj reči o Svetovidu protivu (Sanctus Vitus) svetog Vida hteo prikupiti nekoliko primera. što bi. govori o jednom gradu quae dicitur Woligast. appellatur ideo Balticus eo quod in modum baltei longo tractu per Scythicas regiones tendatur usque in Graeciam. jer protivu njega treba izneti dokaze.. već u jeziku latinskom i u klasičnim uspomenama. Jagić dovodi to ime od korena vi . strogo uzev bilo i pravilno. u koju su pali kritički slabi Rumuni.

" Prvi deo odgovora je potpuno ispravan. ili prosto što je želeo. Titmar u dva maha navodi jedan Mons Silensis. Kad se Ebo nije ustezao od neverovatnosti ovakvih izmišljotina. Herbord istorik Otona Bamberškog opisuje u gradu Štetinu neznabožačke hramove zvane contmae. G.) Reč contina ima dakle isti smisao kao i reč hram. u kome se može poznati ime Šlezije (Silezije Szlązek. drugi čista mašta. bori.to je toliko isto. dovodeći u vezu reč contina sa staroslovenskim kat' (k''t') k''šta. borovina). da li zato. što su . Mons Silentii! Istorik Otona Bamberškog. poljski: miedzi. raspaljen ljubavlju prema mučeniku (Hristu) pokušava oboriti taj stub. Perc je to vrlo dobro primetio. da to poreklo dovede u plemenitiju vizu tek on reč merse vezuje za boga Mars-a. No Nemac po narodnoj etimologiji prenosi bor u burg. Supplément. da se tu čuva (još od njegovog vremena) njegovo koplje prikovano za jedan stub. priča ozbiljno[278]da je grad Julin (drukčije zvan Volin) na obali Baltičkoga mora podigao Julije Cezar. treba li se onda čuditi. str. i češkom koutina. 2.[277] Ni Sveta Stolica (papska) ne tumači ništa bolje od prelata.grada na obali Baltičkoga mora . et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocabant. koje je jedino sugerirala jednozvučnost imena Julius i Julin. Krek je bolje pogodio. Titmar. (Gesindstube. Ovaj Mons Silensis postaje u jednoj buli Evgenija II (apud Jaffe.[275] Njemu postavlja jedan njegov zamišljeni sagovornik ovo pitanje: Quare illa templa vocabant continas?" On odgovara: "Sclavica lingua in plerisque vocibus latinitatem attingit. kao što je Sanctus Vitus dao ime slovenskom božanstvu. u bugarskom k'šta. kašupski meize. što nikada nije slušao o slovenskom poreklu svoga episkopskoga grada. da treba tražiti drugo tumačenje. koja i danas postoji u srpskom jeziku kao kuća. koji je podignut u čast tog rimskog junaka. izgovaraj Chlonzek na poljskom). To je čisto slovenska etimologija: mezi bora (češki mezi. no neće da je prizna. panslovenska reč. Ovo je osobito interesantno za dosta siromašan rečnik jezika baltičkih Slovena. već radije izaziva ime jedne legendarne devojke. da zna poreklo svoga episkopskoga grada i etimologiju njegovoga imena." Titmar slučajno nailazi na pravu etimologiju. II. "Et quia tunc fuit haec apta bellis et in omnibus semper triumphalis antiquo Marti signata est nomine. te zato predlaže u primedbi jedno tumačenje izvučeno iz poljskog jezika: "Polonis est koncizna finis." Ovo tumačenje vredi isto onoliko koliko i Herbordovo. Ebo. continae igitur aedificia fastigata. Posteri autem mese. 698.[276] Merzeburški vladika Titmar imao je sve vrste dobrih razloga. Sveštenik Bernhard. meñu. id est mediam regionis nuncupabant eam vel a quadani virgine sic dicta. Kott. 2998).

quia per montes et silvas oberrantes agrestem vitam ducebant. Snimci kipova Snimci koje ovde prilažemo. koja je postala iz one prve.) asimilira slovensko ime Hrvata (Croates) sa imenom starih Curites ili Corybantes: "Haec regio antiquitus vocabatur Curetia et populi qui nunc dicuntur Chroati dicebantur Curetes vel Coribantes. Zovu ih Sporima. 105.Helmold i Saks Gramatik primili sto puta verovatniju sličnost i bliskost izmeñu Svetovida i Svetog Vida (Svantovitus i Sanctus Vitus)? Da preñemo na Južne Slovene.Svetovid zaista autentično ime jednoga slovenskoga boga. nije ni Prokopu Cezarejcu donelo više sreće. Snimak 3. koji su hteli da ga dovedu u vezu sa imenom Sanctus Vitus .105 ove knjige. Ovo isto ime Srbi. pod grčkim oblikom Σπόροι.. 104 . XI. str. objasnili smo na str. 14. protumačen je na str. na ostrvu Rujnu. Tako Boguhvalova hronika[282] objašnjava ime Panonija poljskom rečju pan gospodar. sporadično". οίµαι διεσκηνηµένοι τιν χώραν οικούσι. Etimologija igra tako isto svoju ulogu i u češko-latinskoj Kozminoj hronici (XI v. Snimak 1. "[280] Naravno Arnold ne sumnja ni jedan časak. Ne bi bilo teško navesti bezbroj ovakvih primera. arhiñakon Toma (XIII v. Te i on oseća potrebu. gde neki drvodelja i njegov sin pravljahu prag. da lik sa nje odgovara liku sa snimka 1. III. Izgleda." Pisac Chronica Slavorum Arnold (XIII v. predstavlja nadgrobnu ploču u crkvi u Berlinu.sv. Iz njih se izvesno može zaključiti. sine jugo Dei.) "Σπόρους γαρ τς παλαίον εκοάλουν ότι δί σποράδην. Smatra se.[281] Isti je pojav i u poljskim hronikama."[279] Ova fantastična etimologija nije dovoljna arhiñakonu Tomi. i dalje). Može se pretpostavljati. narodna etimologija i prosta igra reči (kalambur). pored sveg usiljavanja i Helmolda i Saksa Gramatika. s pogledom na rñave njihove strasti. Snimak 2. da je za vreme hrišćanske periode rog bio zamenjen krstom. t. Istorik slovenske crkve u Saloni u Dalmaciji. illecebris carnis et gulae dediti et secundum nomen suum immunditiis omnibus servientes. Ovi koje sam naveo dovoljno pokazuju kakvu ulogu igraju u prvobitnim hronikama: analogija zvukova. da protumači ime Curètes: "Dicebantur vero Curetes quasi currentes et instabiles. Oni idu uz članak Weigel-a. da ova ploča pripada grobu nekoga kaluñera. a ime Dalmacija sa dala mat (dedit mater).) nailazi uzgred na ime Srba oko Dunava. Obe dovode ime Prag Praha od prah . Vidom. da je ime Zvantovitus. 45. Svantovitus . jer žive rasejano. knj. i dalje. .prag. pa ne može da ne pravi igru reči o latinskom obliku tog imena: "Jn medio nemoris cuius habitatores Servi dicuntur filii Belial.) i u stihovnoj Dalimilovoj hronici. da Srbi duguju svoje latinsko ime ropstvu u kome se nalaze. pozajmljeni su iz nemačkoga časopisa Archiv fur Anthropologie (Brunswik. jer je grad podignut na mestu. (De bello gothico.

na suprotnoj strani vidi se čovek koji drži jedan rog. statua od surog granita. Nañen u Thorn-u (istočna Pruska). Ništa tačno ne dokazuje.Nalazi se u danciškom muzeju. oblast Brandeburga). Snimak 9. Nalazi se u danciškom muzeju. Snimci 12. je statua od sivog granita.Nalazi se u danciškom muzeju. okrug Greifswald (Pomeranija). Na levoj strani ovoga kamena je čovek grube izrade. Vajgel izgleda vrlo verovatno. . služila je kao meña izmeñu sela Rosenberg-a i Grossninkau (u zapadn. i 11. Snimak 22. predstavlja jednoga grubog skiciranog konja i konjanika. nañeni u okolini Bamberga. Nañena je u selu Gross-lesen-y u okrugu Rosenberg (u zapadnoj Pruskoj). od bronze je. Snimci 10. Rog za piće je možda bio okačen o vrat. . i 13. i 15. od kamena. nañen je u Rhinow-y.Nalazi se u danciškom muzeju.[283] . i 21. Nalaze se u danciškom muzeju. predstavlja istu statuu gledanu sa strane. nañen u Kleinzastrow.Nalazi se u danciškom muzeju. Friesack (okrug Ruppin. predstavlja ženu. Snimci 14. Pruskoj). nañeni u okolini Bamberga.(zapad. jeste jedna statua od crvenoga granita. su od ćilibara nañeni u Schwarzort-y . Snimak 20. nañen 1859. . koja je služila kao meña izmeñu sela Rosenverg-a i Rosenau (u zapadnoj Pruskoj). u okolini Bamberga u Bavarskoj.Nalazi se u etnografskom muzeju u Berlinu. (Originali se čuvaju u bamberškom liceju). Snimak 23. okrug Havelland (Brandeburg). i 17. . Snimak 7. Snimci 16. . je od drveta iz Alt. je od ilovače. Pruska). Snimak 5.Snimak 4. Snimak 19. Pruskoj). od bronze je. . koje se slažu sa opisima. Ipak ono što o njima kaže g. istočnu Bavarsku zauzimali su nekada Sloveni. veliki komad suroga granita.Sev. Danas se ova statua čuva u danciškom muzeju. Lice i naličje jednog kamenog lika. koje smo i u hronikama našli. statua od surog granita. koja od nezapamćenih vremena služaše kao granični kamen izmeñu sela Mosgau Grossherzogwalde (okrug Rosenberg. od kamena. . Snimak 8. da su ovi snimci slovenskoga porekla. Vrlo rñavo je pečena. Snimak 6. Snimak 18. a danas je taj deo uništen. služila je kao granica izmeñu sela Goldan i Heinrichau (u zapadn.Nalazi se u etnografskom muzeju u Berlinu. Neki od njih imaju izvesne pojedinosti. istočna Pruska).

po tradiciji. g.) i A. str 58. Bjenenberg (Bijenenberg) u svome delu: Versuch uber einige merkwurdige Alterthumer in Königreich Boehmen . str. Kalina u svome delu Boehmens heidnische Opferpldtze . da nije obratio osobitu pažnju na moje pitanje. Jednu od njih odavno je opisao Bolelucki (Rosa Bohemica. (str. 27 . jesu možda prosti nadgrobni spomenici. na kome danas stoji krst. ovaj posao do danas nije ni pokušavan.29. On mi je dao ovo nekoliko svojih objašnjenja. veli. Antropologie. Na žalost. 1779 . koji izgledaju. Bečke Mitteilungen der Central-Comission (1890. Ja sam o tome pitao g. koje su bile razbijene.) čiji je opis ponovo izdan u Časopis českého Museum. Koechler. god. bio je tu umesto krsta. Hartman i Kehler (Hartmann. ali nekada. meñu kojima bi bili i dvanaest domaćih bogova (lares). da se redom pribeleže sva otkrića učinjena o predmetima. 1894. jednu nedavno oborenu kamenu statuu ženskoga tipa (kamenne baby). Nañene su u Češkoj kamene statue ženskoga tipa. jedan kameni pijedestal. Naravno. ibid. 1891. označuje u okolini Jaromera otkriće nekih predmeta iz bronzanoga doba. koje mene interesuje.(Koenigratz. ali izjavljuje. blizu Olomuca u Moraviji. idol. treći pripada kolegiji Clementinum-a u Pragu. str. Trebalo bi. Bjenenberg navodi jedno isto tako otkriće u okolini Hradeca. Češki časopis Pambtky Archeologicke objavio je u 1880. koji najbolje poznaje preistorijsku arheologiju Češke. drugi u Hrudimu u Češkoj. 1836. 1896.) spominju u Kokoru. 417. da se mogu pripisati kultusu neznabožačkih Slovena. blizu Rakovnika u Češkoj. i dalje) članak g. a ne znam mu ni autora).). da sve ove napred iznesene slike zaista predstavljaju kakva božanstva. od kojih je jedan nañen u Bihlovu u Moravskoj. 1868. U istom časopisu t. str. Smolika: O arheološkim otkrićima učinjenim i Češkoj od XVI . .Prag.XVIII veka. Moravski arheolog Dr Vankel izneo je u Časopis Olomouckecho Musea (Ollmutz. ne zna se. III. i 2. 226. šta je bilo sa njima. da su u grobovima u Stanoviću (Stanovice) u okrugu Ohlau u Šleziji našli zwei Göolzenbilder (idola). 1. koje. izgleda. D-ra Niderle-a. 338.) otkriće u grobovima u Naklu blizu Olomuca dveju kamenih statua sa vrlo velikim glavama. Zap (Zap) je opisao i reprodukovao tri bronzana idola. Iste ove spomenike proučavali su: Vajgel (Weigel: Archiv f.Neke primedbe o slovenskim idolima Ništa ne dokazuje. Delo koje se zove Schlesiens Vorzeit (koje ne znam. pripadaju slovenskoj periodi.1785). 167. str. Da li su oni slovenskoga porekla? Ne mogu o tom ništa reći. spominje u Kvilicu. 1889. Slike 12.

pojavile su se brojne knjige u kojima je reč o mitološkom supstratu starih Slovena. V. nesumnjivo. Miodrag B. truncum et acephalum ad instar cylindri truncum potius quam statuam repraesentans. nasum. Roñen je u Tuluzi 1843. a ništa manje i istoričare. koga sačinjavaju brojna pozitivna i negativna božanstva. cuius cumque bubulci manus supercilia. posebno je značajna za naše zajedništvo ne samo na ovim prostorima. u prvom redu antropologe i etnologe. godine. M. polubožanstva i mitska bića. pored ostalog. češki književnik koji je. A. pod uticajem Čodckoa (Chodzko) počeo da izučava poljski jezik i književnost. pa se čini da je šteta što još koju njegovu knjigu nismo imali u prevodu na naš jezik. N.V. J. poput ruskih strukturalista . studirao je na liceju "Luja Velikog". Uspenskog. B. nadamo se da će ona još više podstaknuti naše mlañe naučnike. Toporova. Jednom reči. Pisac ove knjige. 1901. tako i folklora koji se. .. Utero praegrandi tumet illius saxum quasi parturiens foetum. izvršena su nova ispitivanja. i ne samo knjige. da se. tačnije . i zasniva dobrim delom na mitskim predstavama. a žene u blagoslovenom stanju iñahu joj na poklonjenje. već kritički napisi i veće ili manje studije o pojedinim problemima i izvorima. i razlog što se ona opet pojavljuje. koja je. koji evo već vekovima istrajavaju na istorijskoj vetrometini. Uprkos svemu. dok je francuski original izišao samo tri godine ranije. V. i on je svojim brojnim studijama i knjigama upoznavao evropsku javnost sa slovenskim nasleñem i tradicijama. knjiga Luja Ležea ostaje i danas kao ozbiljan pokušaj da se sistematski i sveobuhvatno razmotri slovenski panteon. Šijaković Varijacije na temu: slovenski mit Knjiga Luja Ležea "Slovenska mitologija" pojavila se u nas pre osamdeset godina. zapravo. quo pectus ob humeris descendit. na njega je presudan uticaj izvršio Jozef Vaclav Frič (1829-1889). Meñutim. A summo. Razume se. otada pa do danas nauka je došla do novih saznanja iz ove oblasti. sem toga.. pravljena su uporeñenja i pojavila su se tumačenja strukturalista. I to je nesumnjivo.To beše: "rude quoddam saxum.. bio je francuski slavist. Lotmana i drugih." Obližnji seljaci zvahu ovu statuu Jelisaveta. značajna kako za upoznavanje mentaliteta i karakterologije slovenskih naroda. oculos. os et mentum clavo. već uopšte meñu slovenskim narodima. baltijske i opšteindoevropske tekstove. Ivanova.1904. obrednim ritualima i heroiziranim dogañajima. koji su podrobnije osvetlili praslovenske. Luj Leže. mammas etiam mulicbres adjecit. upuste u ovu pustolovinu istraživanja naše drevnosti. a potom je.. vel quocunque ferro sculpsit.

budući da je. godine. tako da se etimologija mnogih imena nalazi u geografskim. gde se već pominju bogovi drevnog slovenskog verovanja. ravnopravno piše o paganima i hrišćanima. "Stare slovenske civilizacije". Očigledno je. iste godine postaje profesor češke. poljske i srpskohrvatske književnosti u Žersonovom institutu. čiji je naslov "Fontes rerum . Ovom spisku treba. itd. čije bi nas navoñenje daleko odvelo. Prilikom boravka J. proučavajući brojne izvore koji su mu bili pristupačni. "Slovenski narod u XIX veku" (1882). Stoga ćemo ukazati samo na neke značajnije: "Narodne slovenske priče" (1880). posle Zagreba. dodati i Ležeovo delo "Slovenska mitologija". ali su prisutna i u folklornoj grañi. Leže ga je upoznao i s njim se sprijateljio. slovenska mitologija se može graditi na osnovu slovenskih izvora. prisustvujući. naravno. botaničkim i drugim nazivima. "Kosovska bitka i propast srpskog carstva". mnoge od njih podvrgavajući analizi i kritički ih utkivajući u ovaj materijal koji je često veliki izazov da se zastrani i odstupi od materijalnih činjenica. L. koja opisuje. dakako. jer su nastali onda kada su Sloveni bili već van svoje prapostojbine. uništavanje drevnih svetilišta i kultova. Umro je 1923. Pri tom je. što počinje još od Tacita. i to znalački i pedantno. posle toga postaje nastavnik u Školi za žive istočne jezike ((Ecoles des langues vivantes orientales). što je on veoma znalački i kompetentno obavljao. na kome je on dugo radio. kao i Novgorodska hronika. ali i stranih hronika u kojima se pominju Sloveni i njihovi običaji i verovanja. Za vreme Pariske komune L. oni su malobrojni i odatle bi najpre trebalo pomenuti hroniku Kozime iz Praga (Kosimus Pragensis). J. "Herojske pesme i narodne balade Čeha" (1866). slovenska božanstva figuriraju u delima starijih slovenskih autora i hroničara. slovensko dvojeverje. gde je i upoznao Ležea. kao što nam je poznato. tako da se već kod Nestora pojavljuje tzv. godine. negde sredinom X veka. oni počinju sa Nestorovom hronikom. Što se tiče čeških izvora. u Parizu. Naime. koji u svojoj knjizi "O Germaniji" pominje naše pretke i daje zanimljive podatke o njima. Leže boravi u Pragu i ureñuje francuski list "Journal". Stoga je i prvi Ležeov rad bio posvećen proučavanju češke literature. koji su kasnijeg porekla."Preobraćanje Slovena u hrišćanstvo" (La conversion des Slaves au Christianisme) i "Hronika kaluñera Nestora" (La Chronique du moine Nestor). zatim "Slovo o polku Igorovu". i uputio ga na studije čeških starina. posle čega su mu se otvorile široke naučne perspektive. u nastojanju da rekonstruiše slovenski panteon i da ga ponudi u jednoj prihvatljivoj formi. otkrivanju spomenika pesniku Puškinu. zalažući se da približi naše kulture svojim slušaocima. Ovaj boravak mu je omogućio da privede kraju svoja dva doktorska rada . Značajan je takoñe i Ipaćevski rukopis. Knjiga "Slovenska mitologija" je po svom sadržaju svakako najzanimljivije i kompleksno Ležeovo delo. posetio i naše južne krajeve. pa je tako bio pozvan na svečano otvaranje zagrebačke Akademije nauka i tom prilikom je prvi put kontaktirao sa našim narodima. kao predstavnik Francuske. Štrosmajera u Parizu za vreme izložbe 1867. slovenski izvori su verodostojni i autentični. koristio i slovenske i strane izvore. Naravno. u skaskama i legendama. gde se govori o Svarogu i Dažbogu. što mu je otvorilo put za Kolež de Frans i omogućilo ozbiljnije bavljenje naukom. čak i sam bog Perun. budući da on. tako da su posle toga usledile brojne studije. kao izgnanik i revolucionar. živeo. što se može i iz same knjige zaključiti.posle revolucije protiv Mañara iz 1840. a već iduće godine putuje u Rusiju. pored ostalog.

jer je pisac u njoj izložio sve paganske praznike starih Slovena."Slovenska i ruska mitologija" (drugo izdanje 1810). Od objavljivanja knjige A. izvori južnoslovenskih naroda. dosta su bogati i očuvani su u narodnoj tradiciji posle dolaska Slovena na tle Balkanskog poluostrva.bohemicarum". čiji doprinos takoñe treba imati u vidu. kao što znamo. i dr. J. ali od izuzetnog značaja je I.na vrhu slovenskog Olimpa. koji se. U tom smislu od posebnog je značaja rad Natka Nodila "Stara vjera Srba i Hrvata". koja je podstakla i Dubrovskog da pristupi proučavanju pogrebnih običaja starih Slovena i da napiše prvu gramatiku staroslovenskog jezika. Već smo pomenuli da je o Slovenima pisao još Tacit. M. i pored toga što u svojoj hronici. Tihomira ðorñevića. 1860) privukla naročitu pažnju. J. i oni su brojni. Spisak bi odista bio veliki. pisca zapažene knjige "Mitska bića srpskih predanja". te se stoga možemo osloniti najviše na folklornu grañu. Meñutim. a pre kratkog vremena izdat je u posebnoj knjizi u splitskoj izdavačkoj kući "Logos". naročito u vreme romantizma. Sime Trojanovića. nije želeo da govori o paganima. Nažalost. posebno Radigosta. dok su poljski nepouzdani. zalagao za rehabilitaciju narodnog stvaralaštva. S. dakle četiri veka posle paganskih tradicija. Meñu tim hroničarima posebno mesto zauzima Adam Bremenski. štampan od 1885. a Dlugoševo (Longinus) delo "Historia Poloniae" potiče iz XV veka. pošto su Poljaci primili hrišćanstvo još u X veku. najpre. Slobodana Zečevića. malo kasnije se javio i Afanasijev sa svojim delima. ipak je u opisivanju Slovena govorio i o njihovim starim verovanjima. čiji je naslov "Magistri Adami Bremensis Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum". . Dodajmo ovome i to da se i meñu mlañim kadrovima već pokazuju rezultati. mnogi su se latili posla da obrañuju pojedine probleme: slovenskim starinama se zanimao. ovom prilikom treba istaći i doprinose ruskih i ostalih naučnika u ovoj oblasti. ipak nam pružaju značajne podatke na osnovu kojih možemo polako da rekonstruišemo mnoga božanstva i verovanja. i pored toga što su katkada nepouzdani. otkrivajući mnoge zaboravljene spomenike slovenskih kultura. Naši izvori. kanonik Bremenske katedrale. Kasniji hroničari pišu o ovim nepokrštenim "divljacima" katkada sa prezrenjem. Filipovića. Kajserova . običaje i rituale. ali u svakom slučaju tu i tamo proviri koji zanimljivi podatak koji inauguriše nova saznanja i otkrića. do 1890. koji je bio . nazivajući ih Antima. a u novije vreme Veselina Čajkanovića. a što se etimološki vezuje za slovensko gostoprimstvo. Što se tiče stranih izvora. čija istraživanja naših starih običaja i verovanja zaslužuju posebnu pažnju. godine u deset knjiga "Rada" Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti. pa Henrika Barića.Tome Maretića i Vatroslava Jagića. Ništa manje nisu značajni i radovi ostalih slavista i istraživača starina . otrgla je smrt i zaustavila njegov dalji rad. Hanuš. tako da je literatura o slovenskoj mitologiji polako rasla nalazila su se rešenja. koji je živeo u XI veku. gde su bila svetilišta u čast "demona". o toj tradiciji pisali su mnogi naši naučnici. P. on piše o gradu Retre. čija je knjiga "Bajeslovni kalendar" (Prag. budući da je ovim imenom nazivao slovenska božanstva.po njemu . katkada toplo i blagonaklono. zatim Milana Budimira. mada ne bi bilo na odmet napraviti za naše prilike kompletnu bibliografiju napisa i studija o slovenskoj mitologiji. Šafarik.

Nemac i hrišćanin. 1110 i 1117. pošto i on pominje slovenska paganska božanstva. Uspinskij: "Filologičeskie raziskaniја v oblasti slavјаnskih drevnostej". Što se tiče vizantijskih izvora. u prvom redu Žerovita (Gerovit). N. 1982). uprkos tome što su mnogi smatrali da je to terra incognita. koje je napisao monah Ebo iz Bamberga negde 1151 ili 1152 godine.Posle Adama Bremenskog. koje nam otkriva i potvrñuje pojedina imena slovenskog panteona. 1978). jer se u njemu. magdenburski kanonik. utoliko pre što je naša Akademija nauka objavila nekoliko knjiga "Vizantijskih izvora za istoriju naroda Jugoslavije". i delo Herborda. razume se. Kao što se vidi. N. dokaz da su Sloveni verovanje u vile poneli još iz pradomovine. koji u svom delu "De Bello Gothico" (O Gotskom ratu) govori o Slovenima i njihovom verovanju u vrhovnog boga gromovnika i u rečne nimfe. naročito u pogledu izgovora imena i odreñivanja mesta. mada i njih treba koristiti. jer je materijal. Helmold je roñen početkom XII veka. Naravno. Sem toga. što znači da je dogañaje opisivao ili po pričanju ili kao očevidac. dosta obilan i obiman. kako bi ovaj zanimljiv materijal bio što pristupačniji našoj najširoj publici. pominje i Svarožića. V. tako da nam pruža uvid i u istoriju Slovena. Ostali vizantijski izvori nisu naročito značajni. a jedino je pouzdano da je bio Nemac. tako da njegovi iskazi često nisu objektivni i ne pružaju pravu svetlost. ona nam ipak osvetljava mnoge likove slovenskog panteona. budući da je u hroniku uneo njemu savremena preplitanja. on govori i o pojedinim gradovima i svetilištima u njima. a naročito Prokopija Cezarejca. 1974). Helmold se zalagao za nemačke feudalce i hrišćanstvo. koji su svojim radovima ovaj problem primetno pomerili napred i uspeli da bace nove svetlosti na veze slovenskog mitskog sveta sa mitskim predstavama ostalih indoevropskih naroda. njegova hronika obrañuje period od osmog veka . zatim B.sve do 1172. savestan mitolog koji želi da komponuje slovensku mitologiju imao bi odakle da počne. Nije zanemarljivo. ali . I pored toga što u ovoj hronici ima dosta netačnosti. Stoga se Helmoldova hronika može smatrati značajnim izvorom za slovensku mitologiju. značajno mesto zauzima Helmoldovo delo "Slovenska hronika". izmeñu. njih takoñe treba imati u vidu pri konstruisanju slovenske mitologije. koji je pisao pod uticajem Biblije i predhodnika Adama Bremenskog. naravno. V. ali mesto roñenja nije utvrñeno.pomažu nam da doñemo do brojnih podataka. godine. pored Radgosta. dakle. drugog Otonovog biografa. N. dodajući pritom da je svako slovensko pleme imalo i svoja božanstva. naročito nas upoznaje sa dugom borbom nemačkih feudalaca sa slovenskim knezovima. (Moskva. ali ga samo treba sistematizovati. Posle Helmolda dolazi hroničar Titmar. Toporov: "Issledovaniја v oblasti slavјаnskih drevnostej (Moskva. i . pružaju podaci o slovenskim kultovima i božanstvima. koga poredi sa rimskim bogom Marsom.i kao takvi . u njemu govori o pokrštavanju Slovena i pritom pominje i paganske bogove. Treba pomenuti i delo "Vita Otonis" (XII vek). A. Veleckaja: "Јаziičeskaја simvolika slavјаnskih arhaičeskih ritualov " (Moskva. Za sagledavanje ovih problema takoñe je značajno i delo Saksa Gramatika "Gesta Danorum". Pomeranceve. koji. pored opisa borbe izmeñu Danaca i Slovena. o Slovenima ili ih pominjali nekom prigodom. U tom smislu od posebnog su značaja knjige: V. što je. naročito posle najnovijih otkrića ruskih strukturalista. bilo bi poželjno da se objave isto tako i izvori iz hronika ostalih evropskih hroničara i istoričara. Ivanov i V. tako da su u njima zatupljeni svi vizantijski autori koji su govorili. najpre onima koje zanimaju problemi slovenskih starina. zatim radove E.

često piše o mitologijama i mitovima pojedinih naroda. o kojoj svako od nas treba da zna bar ono najosnovnije. i kod ostalih slovenskih naroda razvijalo se interesovanje za drevnu slovensku mitologiju. Ovo utoliko pre što se u poslednje vreme. bogate i raskošne. čini se. naročito posle Frojdove psihoanalize. a takoñe i sa narodnim stvaralaštvom. koje se. kao što je to slučaj. i ostalih naučnika koji svojim doprinosom pomažu da se približimo mitskim pravizijama starih Slovena: one su. sa napisima Mihaila Arnaudova kod Bugara. jer se svakodnevno susrećemo sa nekim ritualnim postupkom koji je prešao u konvenciju. koju čitalac sada ima u rukama. teško može shvatiti ako prethodno ne kontaktiramo sa likovima slovenskog panteona. Šijaković . Stoga smatramo da će knjiga Luja Ležea "Slovenska mitologija". Niderlea kod Čeha.td. kao što se može videti. upotpuniti naša saznanja o ovoj oblasti. svuda u svetu pa i kod nas. recimo. I ova knjiga dolazi da upotpuni naša poznavanja i proširi vidike. budući da je Frojd u mitovima nazirao metafore o najintimnijim ljudskim nagonima i podsvesnim impulsima. Naravno. Miodrag B.

Milera u Žurnalu minist. prva sveska. g. Paris. Helmold . 1819.). Ralston je veliki deo grañe za svoja dva dela o pesmama i pričama ruskoga naroda pozajmio od Afanasijeva (The songs of the Russian people. Njegov pokušaj o slovenskoj mitologiji preveden je na ruski. Ali u tome treba postupiti sa mnogo kritike i opreznosti". XVII.): "Praeter penates enim et ydola quibus singula oppida redundabant. Kajsarov je bio u više pitanja preteča. G. da više nego jedna neznabožačka ideja može biti skrivena pod hrišćanskim oblikom. "Invaluitque in diebus illis per universam Sclaviam multiplex ydolorum cultura. Toliko isto mogu reći i o jednoj skorijoj knjizi sa potpisom M.. i dalje. 5. 1875. str. Dessertatio inauguralis philosophicopolitica. (Moskva. . Iliji). 1868. 52. prijavio je Univerzitetu u Getingenu jednu tezu o emancipaciji robova. izd. Uz prvo izdanje Krekove knjige. Mira autem diligentia circa fani diligentiam affecti sunt (Helmold. V. ib. Polivka navodi ovaj stav u jednoj primedbi svoga prevoda na češki mojih "Esquisses" (Sbornik Slovansky. 1883. Knjižara Leroux. 1807. 392.) G.) Pok. t. u svesci LXV Zbornika jednog odeljka ruske Akademije Nauka u Petrogradu 1899. prosvі''šč god. nar.Drugo izdanje je objavila Akademija petrogradska (u opštem izdanju Kotljarevskovih dela 1891. Roñen 1782.). O Mahalovoj knjizi vidi Archiv fur slav. Vieweg. 860. I. koji veruju. u delu Vengerovljevom: Kritiko-bibliografičeskіj slovars ruskih'' pisatelej. poginuo 1813. London. u bici kod Hanau. 8. i dalje. str. 11. 1873. 83). da ne pripadamo onim mitolozima. 7 Uzgred sećanja radi spominjem poljske knjige Kazimira Šulca (Casimir Szulz): Mythologia Slavianska (Posnan. I.. 1868. 1872. God. ib. I. god. osobito za folklor. 1806. t. 4. 1884. str. ovo je delo ipak dragoceni repertoar i za mitologiju. pisaše Miklošić (Jenaer Literaturzeitung. str. Phil. O religii poganskih Slowian." (ib. 2. da mogu iz priča narodnih izvući svu veru neznabožačkih slovenskih naroda".Napomene 1. Suhoilinov mu je nedavno posvetio jednu vrlo interesantnu belešku. 9. Ona je potpuno bez vrednosti. 3. 583. K. Nekoliki primerci ovih rasprava prodavani su u knjižari Maisonneuve. Russian folktales.) "izjavljujemo.). 10. 43. 2. O Afanasijevu vidi vrlo pravilnu belešku g. Kipričnikova. Ruski naslov te knjige je: O pogrebal''n'' іh'' običajah'' јаz'ičeskih'' Slavјаn''. O ovoj knjizi vidi osim članka Jagićevog i članak g.): "ipak se ne može poricati. 1886. To sam i sam katkada činio (vidi glavu o Perunu i sv.. De manumittendis per Russiam servis.. Moskva. 1881. 6. Uprkos praznina i grešaka za koje mu se zamera.

14. ad. Ib. XIV. Cf.). Fontes rerum bohemicarum. Pertz (Mon.1 vol. t. str.. Galli-chronicon.. Thietmar: "Quamvis autem de hiis aliquid dicere perhorresscam. 17. i dalje. 1876. Akademie. ap. item et iocos profanos.. in 8° knjižara Hahn. upućujem na moje francusko izdanje (Paris. cit. t. 1874. Prag. 19.na izdanja ruskog arheološkog društva. Monumenta Poloniae historica. quas in multis locis colebat vulgus ignobile extirpavit et igne cremavit. Archiv fur slav. 22. f. v. Archiv. Cf. Item et superstitiosas institutiones. germ. omnes magos. za slovenske ruske tekstove . str. O Galu vidi najnoviji memoar Max-a Gumplowicz-a: Bischof Balduin Gallusvon Kruszwica (Sitzungsbesichte der kais... VI. 23) cf. quos super mortuos suos. in biviis et in triviis. vanam eorum superstitionem inanioremque populi istius executionem. str. Ponovo je štampan u Hanoveru in usum scholarum. Phil. p.navodi kao značajnu osobitost: "Prove deus Aldenburg quibus nulle sunt effigies expresse". ut scias. 18. t. Evo tog spomenika u celini: "Novus dux Bracislaus iunior. item sepulturas. 24. Ib. Descriptio insularum Aquilonis uz opise obreda skandinavskih neznabožaca: "Caeterum neniae quae in eiusmodi ritu libationis fieri solent multiplices et inhonestae ideoque melius reticendae". t. t. ap.23). Adama Bremenskog izdao je Lapenberger. 16. Ja sam već iskazao svoju sumnju o pesmi Igorovoj u svojoj "Ruskoj književnosti" (drugo izdanje. 1873. i dalje. str. qui sunt vel unde huc venerint (dii Liuzicorum) strictim enodabo" (VI. t. VII). 23. slav. str. (28) 21. 9.). str. 8. Brem. 15. ariolos et sortilegos extrusit regni sui e medio. Phil. 183. atque scenas. 12. inanes cientes manes ac induti faciem larvis bachando exorcebant. Bielowski. "Quot regiones sunt in his partibus. Vien. offerentes libamina super fontes mactabant victimas et daemonibus immolabant. U . quas ex gentili ritu faciebant. quae fiebant in silvis et in campis. 1864." (Thietmar. 47. Vidi Dlugosz. Što se tiče Nestorove Hronike. quasi ob animarum pausationem. Cracovie. 24. Leroux. str. II. x. 21 . 15. exterminavit".) Mogao bih navesti mnoštvo ovakvih citata. ne ultra fierent in populo Dei. v. similiter et lucos sive arbores. loc. 170. str. has abominationes et alias sacrilegas adinventiones dux bonus.. Lwów. lector amate. Fontes rerum bohemicarum. 88. tamen. 1884. quas villani adhuc semipagani in Pentecosten tertia sive quarta feria observabant. 13. Opera. 21. 1895. tot templa habentur et simulacra demonum singula ab infidelibus coluntur. i dalje. 20.

mora reke Trave i Sventina u kneževini Holštajn.Prag. Hirsekorn. Bosaü. poginuo 1066. Forschungen zur deutschen Geschichte t. Bilo je jedno od najznatnijih sela u celom Holštajnu. No pleme Bodrića održalo se u paganizmu još 300 god. Lebedev kome se duguje i vredan rad: Posli'dnја'' bor'ba Slavјаn'' protiv' Germanizacij (Moskva 1876.207). 27. 1132. . ." (Monum. i g. no bez uspeha. Lebedev Opit'' istočnikov'' dlја istorij baltičkih Slovјаn' od 1131. Sitzungsberichte der königl. Berlin. 25.predgovoru se ukazuje na najbolja izdanja. umro 1124. 1862).) 26. boem Gesellschaft der Wissenschaften . selo u oldenburškoj kneževini. .) propratio je ovo delo vrlo svesnom i kritičkom studijom o izvorima.. Zutibore predstavlja sveti bor. . t. Naročito je to činio Lajbnic u Scriplores rerum Brunswicensium. Objavljena prvi put u Frankfurtu 1556 g.je bilo sedište druge kneževine slovenske. Glavni je grad njihov bio Stargrad (danas Oldenburg). 1072. Lebedeva. kad budem govorio o Saksu Gramatiku i Knitlingi Sagi. Ova nam izopačavanja pomažu razumeti.Ploen . 1894. str. 4° izd. Dopunjeno je još jednom zanimljivom glavom o geografiji: Descriptio insularrum Aquilonis. De Adamo Bremensi geographo (teza podnesena fakultetu filološko-istor. XXI). Imaću još prilike navesti g. 1877. God. Vidi glavu o bogu Svarožiću. Prevod. Jedno izdanje in usum scholarum priredio je u Hanoveru Perc 1868. god. Gunther. Germ. pristupna disertacija. Vagri-Vagrinci zauzimali su zemljište izmeñu Ist. koje se još zove i Vladikino jezero (Bischofsee). No kasnije je potpuno uveo tu hrišćanstvo vladika Vicelin. Die slavenchronik des Presbyter Helmold. XXII. hronika Helmoldova je više puta preštampana.Vidi još Wattenbach Deutschlands Geschichtsquellen im Mittelalter. izmeñu rogova srebrni koprivin list na crvenom polju. nekada Büzü.1170. Orderic Vital (XII vek) izjednačuje religiju Slovena Ljutića sa verom Germanaca: "In Leuticia populosissima natio constitebat quae Guodenem et Thurum Freamque aliosque falsas deos colebat. Pokorio ih je Karlo Veliki oko god. 804. ali bez uspeha. g. Imali su svoj grb: srebrnu bikovu glavu. Plen . i u Percovim Monumenta (t.Delo Adama Bremenskog dostiže do god. 30. u X veku počelo se i tu uvoditi hrišćanstvo. G. 28. pored Libeka. god.Broska. zove se u jednoj buli Evgenija II Mons Silentii. S. i od tada su pokršteni i pogermanjeni. 1874. 55.. Poznati su: domaći knez Gočak (Gottschak). leži neposredno uz jezero Plen. Ovo je ime kod Nemaca postalo Sciudibure. U najnovije vreme proučavao je geografiju Adama Bremenskog Avgust Bernard. Ima na 270 stanovnika. 1882. Helmoldu posvećuje oko stotinu strana (str. 1873. Vidi glavu posvećenu bogu Svetovidu. Planina pagus Silensis. 29. Oni su pokušavali i tu uvesti hrišćanstvo. Nju je izučavao Voelkel. u Parizu. a danas je Schkeitbar. Hachette) 1896. hist. i Hajnrih. prevode i komentare. 119 . Paplonski u predgovoru svoje hronike na poljskom (Varšava. XX. kako je ime boga Svetovida moglo biti prevedeno sa Sanctus Vutus. osvoje ih Holštinci. Halle. . Die slawenchronik Helmolds (teza u Getingenu) Danzig.

hronoloških naznačenja. t. Moskva 1876. evangelsku i katol. . Thietmarus quibus fontibus usus sit. Pyrice je sresko mesto Pyrtz u okrugu Štetin. Kurze.. In pago Riedirierum. na r.. Odatle i ja uzimam navode. Prevod. Scriptores rerum germamcum trudom Lapenbergera.31. Vrlo brižljivo pregledano i objašnjeno jednim komentarom i dvama indeksima. Lebedev. a s danskog na nemački preveo: Mohnik: Absalon Bichof von Roeskilde. 34. Geschichtsquellen. Fortinski. 1870. Štampana prvi put u Parizu 1514. poslednja sveska. F. Kurze (in usum scholarum. Deo koji se odnosi na carstvo i Poljsku štampao je ponovo Bjelovski u I sv. dii stant manu facti. No ipak nije znao za delo Lebedeva koje sam malo više spomenuo Opit' istočnikov' dlја istorij baltičkih' Slavјаn''. Objavljena prvi put u Frankfurtu. 33. Titmar Merzeburskij i chronika.Knitlingu Sagu je izučavao Dahlman u istoriji Danske (Geschichte von Danemark. Kamin je varoš u pruskoj oblasti Marienwerder. St. 35. XI). Strebitzki. od Pertza. koji nas interesuje. da bi olakšala zadatak istoričara.). Prevod. 1886. Wattenbach. Skandinaviji. Napred ima detaljna biografija. a pa kraju indeks. Ovo izdanje ponovo je izdao Fr. Bez sumnje radi raspoznavanja. okrug Hatow. 32. XXIII. Hamburg. i 49. 37. do 318). gubernija u zapadnoj Rusiji. 1832. Titmarovu hroniku izučavali su i: Wattenbach. Hanovre. Thietmar. (400 evang. staro joj je ime Londinum Gothorum. a na jezeru Mochd. Koenigsberg. saopšteni su u Monumenta germanica. 1889). koji bi se hteo njome poslužiti. Cf. crkvu i sinagogu. Holder je u svojoj biografiji naveo sve radove u kojim se govori o Saksu do 1886. Tu ima i jedan interesantan uvod. VI. str. 38. Ima 1586 stanovnika. III. Ova sveska tako isto posvećuje jedan deo i Saksovoj hronici. 1872. Jevreja). Petersbourg. u provinciji Šonen. Titmarova hronika prvo je štampana u III sv. No na žalost u ovom izdanju nema ni ukupnog pregleda (sadržine) komentara. Monumenta historica Polaniae (str. u predgovoru svoga izdanja. Izdanje koje sam ja imao jeste ono što je objavljeno u Scripta historica Islandorum (Copenhague 1842. "Linguam quoque terrae illius opprehendit" (Herbord. i nije složena tako. galeis atque loreis terribiliter vestiti.43). 230. u Pruskoj. . Volin je poljski Wolyn Volinija. t. 39. 23... Varoš u sev. 1840 .. ovo je izdanje jedno od najboljih iz zbirke in usum scholarum. Slog i prevod onoga stava. Historia Danica bi izdana poslednji put od Alfreda Holdera (Strasburg) u knjižari Tr'bner.. Ona svega obuhvata pet strana predmeta koji nas zanima. Hahn. Apsalonov život je opisao Estrup. Kamijonki. 32. 36.

ex ipsa nominis etymologia qualitatem sui situs indicare videtur. truncantur pedibus. von Sommerfeld: Geschichte der Germanisirung des Herzogtums Pommern (Leipzig. nemajući pri ruci Hilarionov tekst. kako je morao voditi čitav rat protiv idola. 1842). i t. što znači: duž mora . Dijalog Herbordov De vita Ottonis. str. Einleitung. Nam Pome linqua Sclavorum juxta sonat vel circa.841. (Berlin. prva fascikula. limis. Petrov je raspravljao o Herbordovoj biografiji u svojim člancima u Žurnal''-u Minist. koji se odnose na Pomeranske Slovene. 1869). i dalje. Krek.). Ovde se može uporediti češka legenda o Ljubušinom konju.). 394. str. Nemam njihovih fotografija. Perc je zasebno izdao (Hanover. 46. 1868. 47. editio in usum scholarum. sunt. 1863.(Očevidno ovo je slovenska reč. 48. 41. Klempen je izdao biografije o Otonu Bamberškom u Baltische Studien (t.) Herbordi Dialogus de Ottone. Nar.40.Pomorje. Bibliotheca rerum germanicarum. Beleže se još neke statue kao slovenske (?) u zbirci Minhenske Akademije Nauka. . . privantur oculis et omnia genera scae lerum et paenarum christianus exercet in christianum. (god. god. Pisane spomene koji se odnose na život Otona Bamberškog izdao je Kepke u Perca (t. 1882. id est juxta vel circa mare sita . 1869. vladika od Šverina. Ebonis vita Ottonis. tumači contina poljskom rečju konczyna. 48. Kotljarevskog. Prag 1874. Vidi dalje. 45. koji Česima naznači njihovoga budućega kneza. Scriptores). XI. moriz autem mare. Ovo je tumačenje pogrešno. XX. 43.) Vidi još Jaffe. daje nam zanimljiv spomen jedna skorašnja knjiga g. Sumnjam da orasi uspevaju u štetinskoj ravnici. fures. izdanje u Hanoveru. 580 . fastigium: contina igitur aedificia fastigata. str. U 1219. O tome kako se kultus idolima silom održavao. 1896. Taj je spomen pozajmljen iz Meklenburgischen Urkund-Buch. žali se. Možda i ona hoće da kaže: idol. koje smo drugda naveli (Vidi glavu o Svetovidu). 42. Absit a nobis religio talis! 44. čiju preranu smrt nauka zaista oplakuje: "Biografije Otona Bamberškog s obzirom na slovensku istoriju i arheologiju" (na ruskom). a to se vidi po etimologiji koju on daje reči Pomerania: Pomerania provincia. Vidi druge navode.Op. Ove procedure pri gatanju nahode se i u drugim tekstovima. Brunsvarda. latrones sunt. Poljski je oblik još i danas Pomorze). inde Pomerania quasi Pomeriziana. Dalje imaćemo prilike odrediti smisao reči: kapišča. Prosvišč. XII. Apud Christianos aiunt. odličnog slaviste. Temeljan je rad A. postala od no i tore. Ovo je delo pravi Corpus tekstova. ruske literature V izd. episcopo Bambergensi (ib. štamparija Klaudy). Isto tako on hoće da objasni i reč contina od latinskog continere. Ja citiram ovaj stav po Polevoju (Istor. Stettin. Perc. W. Herbord ne zna slovenski jezik. i 1883). 19.

slav.. 57. Uporedi u Srba reč knez.. 1890. I kod Malorusa i Litvanaca. Fanum de ligno artificiose compositum. str. 143. interius autem dii stant manu facti singulis nominibus insculptis galeisque atque loricis terribiliter vestiti. str. Treba danas znači u ruskom: svečanost crkvena. 52. Chron. ili 17. εν τώ Γαρταρώ Miklošić. (Chron. Ište .Prag..49. [66] Ja sam ih preveo na francuski i izdao u meñunarodnoj knjižari 1866. 397. 65. t. sravni slov.. Peterb.na srpskom označava veliki smrtni strah: "strava da te uhvati" . 51. Reč je upotrebljena za označenje pakla: v'' naveh''..). [59] [58] Krek. [65] [64] [63] [62] Vidi o tom portretu Jagićev članak (Arch. navodi veliki broj ovih reči. sub voce). str. Strava .nastavak koji znači mesto. Rad Bečke Akademije Nauka (Mitteilungen) . Ona je slov.) 50. reč: trebnik. Slavјаno-finskiја kulturniја Ot'nošeniја. v. da . 419. Miklošić: Die Bildung der Ortsnamen aus Personennamen im slavischen. Letopis'' Po ipatskomou spisou (S. Od tada ona je osporena takvim dokazima. i sve ih pripisuje jednom ličnom imenu.). Vidi: Sreznjevski: Materiјаlj dlја Slovarја drevne rusko54. 1871. str. [60] [61] Prevod. str. u Pregledu češkoga muzeja jedan rad. Lexicon Paleoslavenico-greco-latinum. slav. 56. Prevod. Tot se rečju možda označavale žrtve prinašane bogu smrti. 96-110. Tada mi je njihova autentičnost izgledala tačna. porekla.g. f. 52. I. Kluge: Etymologisches Wörterbuch der Deutschen Sprache.. Kazan'. 55. seoski starešina.. bogosluženje. 204. Krek: Einleitung..Beč . gde se obično vrši kakva radnja. Phil. koji je na žalost ubrojan i uvršćen i u njegove Sebrane spisy . 1865. usled uticaja poljskog jezika. O ovom predmetu on je objavio 1837. VI. str. Huius parietes variae deorum dearumque imagines mirifice insculptae exterius ornant. 53. Einleitung. Prevod. 1875. 23.strah od smrti.

) Trihlav . Na druga dva mesta sa Svetovid prevedeno je: Mars i Mavors. kao npr. Ovo je najdrskije objašnjenje. Ceres.Devana. qui habet capita tria caprae.imago hircina. dea infemalis. Das .bes.Triglav. Devana letnicina i perunova dci . da služi kao graña za razna tumačenja. nikada se nije pokretalo pitanje o ljubavi bogova. Besy .Pan .Ljutica. Dea Frumenti. Liutice . Straces Sytivratov syn. Perunova . Pr. Jacob Grimm. Svatovit . zao duh. genius. Einleitung.Svetovid. Mitografi nisu propustili eksploatisati ove tri kozje glave. beel. demonibus. Radihost. Perun. str. . baal. Reč sytivrat je tako stvorena. Dovde slovenska mitologija ne pokazuje nikakva traga od antropomorfizma. triceps. Jupiter. Mercurius a mercibus et dictus. Ova je reč stvorena jedared od latinskoga aiunt.Jovis sororem . Sitivratov sin.bez sumnje kod demona. [67] Belboh . a drugi put od Sive.(slov. Siva . vnuk krtov .ja sada u njih više ne verujem. bogovi nemaju ni sestara kao ni žena). Veles . ydolum. Lada . furia.Diana Latone et Jovis filia. Siva imperatrix. Ca nuncupatur tek laž je stvorila Svetovida. 2) da se o tome izmišljenom bogu da dotle nepoznata analogija sa jednim latinskim božanstvom. Straka na češkom znači svraka (isto i na srpskom. Perun. Ovo objašnjenje imalo je za svrhu: 1) da se u Češkoj rasprostre verovanje u kultus o Radgostu. .beli bog. Vidi se sva ozbiljnost ove prevare. bellum.život. Saturnus. . Strasek. dao se time prevariti u svojoj nemačkoj Mitologiji.Radgost. Vrlo veliki naučnjaci još u njih veruju. Krek. latine Venus. Ares.(prijatna) Aphrodis grece. Picus Saturni filius.Prvobitno je bilo u rukopisu: Ares bellum nuncupatur. . dea libidinis.očevidno slično Latoni . a još manje o njihovim brakovima. 418.Venus.i boga Peruna. i otuda su izvukli gomilu zaključaka. kći Letnina i Perunova.ñavo. unuk Krtov. . koji se na taj način nañe istovetan sa Jupiterom. Sytivrat. Ono je težilo da u slovenski mit unese božanstvo slično Dijani. Prije . kćeri boginje Lete. g. cytherea.

Str. Litteratur-Geschichte. Procope: De bello gothico. 1886.386) Golovackij: Ruskaја krestomatiја (navod u Machal-a. [81] [82] U delu: Gorski putnik. moga prevoda (na franc. 1885.koga kazniti i osuditi. pridodat Bog. [84] . 41. [69] [70] [71] [72] U srpskom jeziku postoji u narodu izraz: "za prа Boga". koji se uliva u Volhovu. str. Novgorodska hronika. Vidi indeks sub voce: Peroun. 22. glava XIV. koja se usudila čistiti dete jednim parčetom hleba. knj. p. Graz. Sva dela o slovenskoj mitologiji zaražena su navodima iz Mater verborum-a. III glava XIV. (Moskva. izd. 250. L. [76] [77] Njih je otkrio g. 1879. [68] Vidi o Slovenskoj Bedi moje Nouvelles etudes slaves. Petrograd. izjavio mi je u jednom skorašnjem pismu da nigde nije mogao naći ime Perun. Chronique dite de Nestor. U značenju je: "na pravdi Boga". Odesa. I. Nemam pri ruci ovu knjigu. g.. te je na taj način profanisala najdragoceniji dar božanski.). da čitalac jednom za svagda bude o tome obavešten. koji vrlo lepo poznaje bugarsku folkloristiku.izd.U ovoj listi izneo sam samo imena božanstava. I. Prevod. god.). 384 . 1884. 49. dr Šišmanov iz Sofije. Paris Leroux. 250. (dr.). arheol. str.Paris. g. Slavјаn'' na prirodu. slovenska mitologija. G. ostavljajući na stranu ona. [75] [74] Očerk'' russkoj istoričeskoj geografii (Varšava. rusko izd. 1887. komisije. i dalje. na češkom.) Rokovski je kao i Verković vrlo nepouzdan. 1882. 1. "na prа Boga" . Bilo je dakle neophodno potrebno. III. prevod na franc. o kojima postoje samo lažni tekstovi. Apsolutno se treba mahnuti traženja u Češkoj božanstava. stihovi koji govore o Perunu navedeni su i Rečniku bugarskom od Duvernois. Govor je o jednoj majci. Potočić. [73] Lužički Srbi upotrebljavaju oblik: pribog: idol. Krek: Einleitung in die slav. koja se odnose na kultus i kojih ima dosta. [83] Istorija Bugara. i 2. . knj. nebengott. Leger. [80] [79] [78] Afansijev'': Vozren. str. De bello gothico.

83) da baltički Sloveni vole mnogoglave idole (policefale): "multos etiam duobus vel tribus vel eo amplius capitibus exculpunt. virgae in lapidem versae et con fractae similes putat esse fulminis". 1871. 578.. slav. str. 1886. Linde: Dictionnaire polonais." On zna tako isto i ime kneza. t. "Visitavit Altenburg. ponovo štamp. kod reći piorun. Kondakov'': Crkve i spomenici carigradski (na rusk. Šlumbergera. govoreći o vladici. [93] [92] [91] Objavljena je u Archiv f." Helmold primećuje (I. mentem dextera tangebat. Ostavljeni spleteni strukovi zovu se božja brada.Vidi moju studiju o Kolaru i panslavističkoj poeziji. XXX. Hanovre.U Aleksincu i Soko Banji kad se žanje žito onda se od prilike poslednjih trideset strukova ostave i ne vezuju u snop. gde se u svakoj njivi. Holder (Strasbourg. sub voce. Paris. . Laut-Formenlehre der polabischen Sprache. Ib. 52. 19. 1868. koji se zvaše "Rochel. Haec statua quatuor facies repraesentans quintam pectori insertam habebat. et receptus est a barbaris habitatoribus terrae illius quorum deus erat Prove. u knjizi pod imenom: Russes et Slaves. Helmold. izd. I. ed. 14. naročito kad se žanje pšenica. i 93. de semine Krutonis. O toj veri vidi Krek: Einleitung. Phil. I ova se gidža zove božja [100] . 83. v. onda se oni satru i žito se iz njih pomeša sa semenom pa se poseje. Petersburg. Odesa. cuius frontem leva. Miklošić. 356. Porro nomen flaminis qui preerat superstitioni eorum erat Mike. [94] [95] [96] [97] [98] [99] Legatio Luitpranda (Leon ðakon. već se pokrije zemljom zajedno sa grožñem koje je na njoj. str.): "Decimo tertio kalendas augusti quo die leves Graeci raptionem Eliae prophetae ad coelos ludis scenicis celebrant. Isti običaj postoji i u Srba. Kad bude vreme sejanju." [90] [89] Saxo Grammaticus. 631. 1886. 385.Šaka klasja "za sveca". Saopštenje ovoga navoda dugujem ljubaznosti g." "Vulgus nostrum lapillos quosdam. na selu. IX. I kad se beru vinogradi poslednja se gidža ne obere. Chronica Slavorum. okite cvećem i nose kući. Bonn. već se spletu. [86] [85] Schleicher. u Monumenta Pertz-a. Knjiga o carevima. Etimologisches Vörterbuch. str.). S. 1890. str. Kad nastane pokrivanje vinograda onda radnici traže i grabe se ko će pre doći do pokrivene gidže da pojede grožñe koje je na njoj. Litavska mitologija ima tek da se izradi. [88] [87] I.). kaže on. ostavlja na kraju nepožnjevena jedna pregrš .

(On ubija svojom palicom one koji ne veruju. . [102] Veselovskij: Istraživanja o poreklu religiozne poezije u Rusiji. U Aleksinačkoj Moravi božja se brada pri branju vinograda smulja i njenim se sokom okupa njena loza. 64. . Bog ili sv.Petrograd. . (Prevod Tondini. [104] [103] Sv. str. De administrando imperio. N. ovaj se "Život" nalazi u Monumenta Pertz-a (X. g. Kres (Revue Slovine). Krauss. da za vreme burv. (Sitne beleške od Tih. crkve. 5) "Isto tako postoje neki nepristojni štetni obredi. III. (Ovaj je spomenik iz XII v. 402. [109] Crkvena uredba Petra Velikog 1721. Prague. 5. str.Sofija. od 20 . Petka). akad. I. Sbornik Slovansky t. v. Ove mi je podatke saopštio Kalojano iz Bukurešta). u nadi. on pogaña gromom one. Slavјаn''. t x. XII). [105] [106] [107] [108] II. . koji se zaborave i rade toga dana. t. Ponovo je štampan in usum scholaruni. da za to od nje dobije druge poklone. U Hanovru. kao znak blagoslova.Izvĕstiја. str. I u Prokuplju ostavljaju poslednju lozu neobranu. Ilija igra isto tako znatnu ulogu i u folkloristici i u kultusu Rumuna. str. Cela mu je nedelja posvećena. 525. str. da se ljudi mole Bogu pod hrastom. 1889. 1886. od koga sveštenik posle deli vernima grančice. Sagen uhd Maerchen der Sudslaven. R. na jednom drugom mestu sakupljeni popovi čitaju molitve pod hrastom. Beitrage zur Geschichte Boemens. Etymologisches Wcrterbuch. a naročito pod hrastove (Mbchal. 882. 31. fasc. 8 fasc. a oni se posakrivaju u kuće. 1863. IX. Njegov se dan slavi u svim selima. [101] Afanasijev'': Vozren.27 jula. spominje još meñu ostalim sujevericama i običaj. i da joj blizu crkve narod odaje neke počasti. 1868. 15. I. t.83. Vidi tako isto i u zbirci narodnih pesama braće Miladinovaca.) Das Homiliar des Bischofs von Prag. ð. u izvestan praznik vode u litiji ženu. Isto tako. ova se nedelja završava malim sv. U maloj Rusiji veruje se. Crkve njemu posvećene mnogobrojne su.). u "Brank. posle čega oni dele narodu grančice. Fr. 29.brada. I. t. str. 1874. god. Ilija gone zle duhove. LXXXIX. Ilijom.) [112] [111] [110] Miklošić. gl. i čini poklone. 24. v.) Prevodilac...god. i dalje. 80. Kolu" za 1896. 63. Čuli smo da u Maloj Rusiji.. 82 . Paris. str. Passim. koju nazivaju Pjatnica (Paraskeva. IV. Nodilo: Rad iugosl. str. Sbornik'' za narodni umotvoreniја . Ovaj je još strašniji od velikog. Prag. Evo te uredbe Petra Velikog: (š. pod izvesna drveta.

glava XII. I. vel eo amplius capitibus exsculpunt.. [119] [118] Ili što je verovatnije. XIV. Domostroj ruski (XVI v. knj." Knjiga II. . str.: "Erat enien simulacrum urbi praecipua civium religione cultum. 33.odgovara drugi. Petrograd. per hunc quasi divinum denuo auguriantur" (Chronicon. sedent hi duntaxat cae teris astantibus et invicem clanculum mussantas terram cum tremore infodiunt.) "Dum in urbe Brandeburgensi ydolum tribus coleretur" (Pulkavina hronika uz god. 444. bog Triglav.. "Flaminem suum non minus quam regem venerantur". da do godine toliko žita bude u izobilju. in usuin scholarum.. 1156.). [117] [116] Cf. oče. U Maloj Rusiji spremaju poslednje veče u godini mnogo kolača za večeru. VI (Opis hrama Redarv. nec in hostibus sanguine pollui sinant.U Hercegovini (po Karadžiću. kod reči migati se) dva lica uzmu meñu se božićni kolač . 1893. radi tumačenja budućnosti: "Cum huc idolis immolore seu iram eorum placare conveniunt. i isteraju decu napolje. iz glave 83: "Tantum enim sacris suis Sclavi exhibent reverentiam. Thietmar. .[113] Helmoldi presbyteri Chronica Slavorum. medovinom. II. VI. "Da Bog da. neque ambitum fani vel in hostibus temerari patiuntur. str. Hanovre. ekspedicija u j. i jedan pita drugoga: "Vidiš li me?" . (Helm.pita ih on iza kolača. t. Cf. "Mutlos (deos) duobus vel tribus. Quibus finitis. 607). "Nam neque iuramentis facile indulgent. sed falso sacri Viti vocabulo insignitum''. . Da Bog da. stanovnici grada Riedgast-a (Rethra?) služahu se takoñe konjem. da te do godine ni malo ne vidim" (tj. Iste toto anni tempore vacobat [122] [121] [120] . Strasburg." Etnograf. t. Rusiju.) nareñuju vernima koji ljube krst ili ikone. 6. . Prag. "Habebant caballum mirae magnitudinis.) Ovi višeglavi idoli su česti kod baltičkih Slovena. da uvek tako bude. Chron. 6."Malo". Rečnik. str.Sejp'' u moligevskoj guberjuci: Materiјаli dlја izučeniја bita. knj. da imamo uvek toliko žita kao večeras. 24. nam iurare apud Sclavos quasi perjurare est ob vindicem deorum iram. ut ambitum fani.. 1886." Ovaj dosta nejasan slog objašnjava se docnijim. grañu sabrao Čubinski. izdanje Pertz-a.Istu stvar beleži i Šajn. t. knj. cespite viridi operientes equum qui maximus inter alios habetur et ut sacer ab his veneratur super fixas in terram duarum cuspides hostilium inter se transmissarum supplici obsequio ducunt et prae missis sortibus (quibus id. [114] [115] Historia Danica. a hleb da bude tako debeo. Cf. deco? .) v. severno zapadnago kraја. I.. izd. Oni se vrate i pitaju: gde je otac: Zar me ne vidite.Ne..-z.česnicu.. Porenucije sa četiri glave a peta na grudima. da brižljivo zadrže svoje disanje u tom trenutku. 1872. Schein . 89..) exploravere prius. da te ne vidim iza njega). quo sortibus emissis rerum certitudinem dubiarum perquirant. III. Nameste ih jedan na drugi pred domaćinom na stolu. I. Po Thietmar-u Sloveni. 83. Holder.). Ovo gatanje konjem nalazi se i u Štetinu (Herbordi Vita Ottonis. Jurationes difficillime admittunt. I (drugi deo. Fontes rerum Bohemicarum.

(Codex Pomeranus." O gatanju konjem vidi još: Die Deutschen Opfergebräuche . i zastava je izvesno simbol rata. spacio unius cubiti ab invicem disiunctae. Poštovana je isto tako kod Rujana kao i svi ostali bogovi.Saupe. U početku X v. Vida: "qui cum esset admirandae sanctitatis ad augmentum virtutum suarum beataeque memoriae Saxoniae preciosum attulit thesaurum reliquias videlicet pretiosi martyris Viti. Scripta historia Jslandorum. [130] [129] Cf. sin autem.). [128] [127] [126] Helmold. 173. 64. Kad je nošahu pred sobom.Hopf. koja i danas nosi ime sv. Der Jndiculus superstitionum (Leipzig. XXVII. 24. 574.spomenuto je još i u jednoj karti Fridr. 6.). 1894. . Ova je zastava bila izvanredne veličine i boje. Od kuda joj to ime: "Veniente eo ad urbem que nova Corbia vocatur. Vida. god. osnovan 822. 18. str." Svetovid je pre svega ratni bog. unde cepit sclicet. Slov. g. ab ea nomen sortita. . 2.) ime Svetovida .Szventovit. Barbarose 1170. knj. kao i škola u francuskoj Korbiji. eventum rei hoc modo per illium solebant praedicare: Hastae 9 disponebantur humo. str. signum habuere prosperitatis et securi pergebant.. Thierorakel und Orakelthier.(Breslau. . Škola korvejska imala je u docnije doba veliku važnost u Nemačkoj. g.. № 28. equus transibat. Vida. Danas je to obična crkva. Tobolka u Časopisu Olomuckog muzeja. veli Adam Bremenski (Descriptio Jnsularum Aquilonis.V.) Nisam imao pri ruci ovaj spomenik. Metuntur propter familiaritatem deorum. 569). ab illa [131] . 1842. . 165. I.tantaeque fuit sanctitatis ut nullum dignaretur assessorem. . Saint Matthieu. quiescebant." (Widukindi Res gestae Saxoniae. 68. balt. Quod si pedibus inoffensis hastisque indisturbatis. na obali Vezera od kaluñera iz Korbije radi evangelizacije Saksonaca. "Toliko bejaše njihovo sujeverje. . kaluñeri iz Korbije i Pikardije. koja se zove stanica (stanitsa) i o kojoj govori Saks Gramatik (str. Manastir. Korvejski kaluñer Boso beše doneo u manastir ostatke Sv. 348. i podiže sabornu crkvu u Pragu. Strato ergo caballo atque frenato.Hafniae. str. da im je sve dopušteno. str. Quando ergo itinere terrestri contra hostes aut praedatum ire cogitabant.Obitelj Korvej osnovaše 822. 1883.) Treba li dovesti u vezu sa kultusom Svetovidovim i versku zastavu. češki vojvoda Vaclav dobi od cara jednu ruku sv. III. sacerdos tantum freno per jacentes hastas in transversum ducebat ter atque reducebat. [124] [125] [123] Str. str. tome XI. vel potius daemonum quos maiori cultu venerantur quam ceteri. da je auktoritet ovoga parčeta materije vredeo mnogo više no kraljev ugled. verovahu.) U srednjem veku su jako tražene bile ove relikvije. 1891. gl. habuitque unum de quatuor sacerdotibus templorum custodem diligentissimum. Po Gilferdingu (Ist. Pr.

. 148. Ima još primera. telis armati sine ulla reverentia in ipsam ducis curtim irrumpentes. svetac Amadur. Docnije (III ka. Corvey." (Thietmari Chronicon. Rado se navodi kao primer: hram sv.. Bio bih zahvalan čitaocima ove knjige. ako bi mi hteli pobeležiti tekstom i primerima potkrepljene sve idole ili neznabožačka lica.) captus servabatur ad triumphum. str. g. Nestorovu Hroniku. ubi requiescit sanctus Vitus infans et martir. gefurst. Reichsabtei. v. I. . Ledeburg: Allgem. Adam Bremenski: "Deinde reliquam peragrantes Sclavoniam Sclavi rebellantes omnes ecclesias incenderunt et ad solum diruerunt. 24.). Viktorije u Purijeru (a Pourričres) (Campi putridi). Harenberg: Monumenta historica adhuc inedita .. preobraćena u hrišć. str. cum a Christi nomine flecti non posset. str. XXXIX (str. (11) ad ann. Prolegomena critica. Maligni homines insano furore correpti. securibus et gladiis aliisque. koji im odgovaraju. ib. gl. Wigand: Cesch..Braunschweig. Mactantque diis suis hostias de bobus et ovibus. god. [135] [134] [133] Pom. nisi quantocius de curia et de ipsa civitate fugeremus comminebantur (Herbordi Vita Ottonis. deinde per singulas civitates Slavorum ductus ad ludibrium. 52. svece. eis occisis qui perstiterunt in fide". d. magno tumultu.1873.) [132] Die Slavenchronik Helmolds .. 144. 83. dakle. koji bi bio zamenio Kupidona. Schwerin.Francorum Latinorum Corbia. 1002. 331. Tako. trunctatis manibus ac pedibus in platea corpus eius projectum est. 148. caput vero eius desectum. g. ad paganismum denuo relapsi sunt. koja bi bila zamenila Veneru. 40) Ovo se zbiva u 1002. stanovnici ostrva Rujna behu fanatičniji nego ostali Sloveni. Sacerdotes autem et reliquos ecclesiarum ministros variis supplilciis enecantes nullum christianitatis vestigium trans Albiam reliquerunt (II. Velkel upućuje na ova dela: Wigger: Mecklenburgische Annalen. 19. franc. plerique etiam de hominibus cristianis quorum sanguine deos suos oblectari jactitant (Helmold. jedna sveta Afrodiza. Želeo bih tačnih naznačenja. II. Nec tam dulicia vel iocunda nobis fuerunt Slavorum pocula quod videremus compedes et diversa tormentorum genera quae inferebantur Christicolis de Dania advectis. quod pagani conto praefigentes in titulum victoriae deo suo Redigast immolarunt. 66. . izd.Gaettingue. Archiv fur die Geschichtskunde des Preussischen Staats. str. Jlle igitur pro confessione Christi fustibus caesus. izdanja). Jtaque omnes Sclavi.). 578. 280. mortem nobis sine ulla retractatione. i dalje.. Cf. po Helmoldovom i Adama Bremenskog svedočanstvu. str. 1066) Adam Bremenski priča ovo: "Johannes episcopus senex cum ceteris christianis in Magnopoli civitate (Mecklenburg. 1750. i dalje. Giesebrecht: Wendische Geschichten. facta conspiratione generali. II. 1861.Cf.

). Ne bi li se ime Svetovid moglo protumačiti rečju: svkt . 18. Vida. t. ne vezuje za koren rek . Contra Liudevitum quoque sclavum ex Panoniae. 5. koji kako smo napred videli. 868. Ali mogu potvrditi. Tako on na str. da malorusko kurent . x. Zend: çpénta. II. 94. Ovu hipotezu treba dovesti u vezu sa samim likom Svetovida idola. I rezime je u Bulletin international de l' Academie des Sciences de Cracovie . f. kore fastnacht (vigil budan. 505). isti smisao.) Miklošić u svom Etimol. 17. str.[136] Jbid. 577. i koji je samo prepis francuskoga"courante" vrsta igre. neka je dopušteno ovde ne primiti njegovo mnenje. XIX.radostan. 136. 396. frchliche. Ova je hipoteza možda i suviše oštroumna. kurent. Cf. t.viti. itd.386. Klr. Phil. 1895 4%. slavnog po svojim proricanjima. korant. Njegovi etimološki zaključci nisu uvek neprikosnoveni. Ne znam šta znači slovenačko kurent. od Pertza. [137] [138] [139] Vidi O. Einleitung. da se vit u reči Svantovit. Belzer. Vit za nj znači laetus. veseo. biti) . Ma koliko da se poštuje auktoritet Miklošićev. korent. Genealogia Piastow. i predlaže novo tumačenje. 369 . str. U jednom svom radu objavljenom iduće godine u Archiv-u Maretić je izmenio svoje zaključke.januar. i prema tome znači: izgled u igri. u svome rečniku navodi slovenačku reč curent.reći. Jl faut que je vous chante Certain aire que j' ai fait de petite courante (Moliere. str. XII.Svetlost. Monumenta Germaniae historica. jeste prosto pozajmljeno poljsko kurant koji ima isto značenje. [140] [141] Vidi o ovom pitanju Maretićevu raspravu u studiji o imenima srpskim i hrvatskim (Rad. čio) i dodaje: vergl. Fontes rerum Bohemicarum. slav. str.) Vidi dopunsko objašnjenje Jagićevo (Archiv. les Facheux.veseo izgled . 368. [145] Arcon opidum vetustissimi simulacri cultu inclytum (XIII. Rečniku veli. 1896. i korenom od glagola videti? Jer u našem jeziku to lično ime i ima to značenje. i Svetovid bi značio fortis laetusque (Archiv. hochzeitsarie.mundus. Krakov. Osim ako se ime jednog svetilišta. str. str. Njegov ga hiperkriticizam katkad daleko odvuče. [144] [143] [142] Svit . LXXXI. i predstavlja prosto sv. P. gde misli na koren vi (tući. Ovaj simulacrum je izvesno Svetovidov idol. ima [148] [147] [146] . 148. 1886). t. nikako ne može objasniti slovenskim jezikom. vijati.

f. Mislim da ovaj list više ne izlazi.). i na Antrophologie. Zurslav. izdanog u Lavovu. koje je prikupio Beaudouin de Courtenay. 1894 (članak Salomon-a Reinach-a). 112 . Na žalost ništa odreñenoga nisam našao ni u brošuri g. G. Poljska hronika krakovskog vladike Vinsenta priča pod 1109. t. bleda uspomena na Svetovida (Vincentii Cracoviensis episcopi Chronicon. Vidi se u ovoj ulozi.Zadovoljavam se uputiti samo na Archiv. Bielowki. Preussen. Runenfragfn. 340). donec ad urbem Nekel pilum quod gestabat. str. fur Anthropologie. in cuius pinnaculo quidam inaestimabilis et habitus et fromae visus est adolcscens. Prema tome to bi bio bog.četiri glave. vrlo siromašnim u mitološkim podacima. idola je otkrio jedan inžinjer (čije ime ne spominje) kao poljski emigrant. Za sve što se tiče pitanja o lingvistici slovenskoj on nema potpuno kritike. .113. ap. slav. II. t. koji je došao iz Pariza ili Belgije za vreme revolucije 1847 . 1898. fasc. Monumenta. ceo svet. ovu epizodu: "Est beati Viti Crusvicae (u Krušvici u Velikoj Poljskoj) basilica.. 327 (saopštenje profes. i osvoji ga. o Svetovidu nema nigde spomena. Archiv. f. na [155] [154] [153] [152] [151] [150] . Vidi o tom osim dela Weige-a (Archiv.. Rudolfa Bajera (Rudolf Baier) Die Jnsel Rugen nach ihrer archaeologischen Bedeutung (Stralsund. str. Philologie. no usled političkih dogañaja. fur Anthropologie. on bi prinuñen naglo ostaviti Galiciju.1848. Ja ga ponovo donosim na kraju knjige. zvaše se Swiatowit. Nemam pri sebi radove ove komisije. 591. Jagića. ut aiunt.) Idol o kome je reč figurira na koricama Revue d' archéologie. Svetovid je bio bog baltičkih Slovena. Vidi o ovim lažnim spomenicima članak g. Hic eo desiliens cum aureo pilo turmas eminus antecedit. no da li se njegov kultus prostirao i do Slovena u današnjoj Galiciji? U poljskim analima. Thomsen-a) u Archiv.). Boleslav se krene protiv grada Nakela. Po podacima. Wunsch. koje gledaju na sve četiri strane sveta. Potocki pripisa sebi u zaslugu to otkriće i posla spomenik učenom društvu u Krakovu (vidi dalje str. Lelevelj tako isto veruje u autentičnost prilvičkih izvora i lafa bamberškog." Ohrabren ovim čudom. koji po svedodžbi Thomsen-ovoj nije nikad ni postojao. 1875. . god. 193. quasi vibrans. v. [149] J. 591. 1886. koji sve vidi. str.) rad g.. Anthropologie. t. Hartmann-a Becherstatuen in Ost. On saopšti svoje otkriće g. XXI str. A. str. Prevod. tome XXI. 1873. disparuit. III. Vajgel u svome delu o slovenskim idolima. god.T. XXI i u Anthropologie god. g. Ovaj je spomenik snimljen i izdan u Aarboger for nordick Oldyndighed og Historie. Rujana u češk. Veli: da Danci čuvaju u kopenhagenskom muzeju jednog idola Svetovida. Potockom. časopisu: Osvěta. splendor non modo urbem sed urbis quoque proostia illustrabat. W. cuius indicibilis. koja se pripisuje svetilištu svetoga Vida. Jedan arheološki revi objavljen pre nekoliko godina na poljskom jeziku. a to i jeste najviši Bog po slovenskoj zamisli. (Ista zbirka od iste godine. non paucis claram numinis virtutem cernentibus et rei tantae mysterium tacita veneratione stupentibus.

koje se i ja pozivam, reprodukuje i opisuje zdručkog idola, ne istavljajući o njegovoj autentičnosti nikakvu sumnju. G. Hartman i Solomon Renah dopuštaju ovu autentičnost. Priznajem, da ja u to još nisam ubeñen. Sreznjevski, koji je proučavao ovoga idola u Krakovu, vrlo je rezervisan o njegovoj istinitosti. Bio bih srećan, da se ovo pitanje reši bilo u jednom bilo u drugom smislu. Iduće god. 1874. na kongresu arheološkom u Kijevu, posetio sam i razgledao krakovske zbirke. Idol, o kome je reč, sad pripada Akademiji Nauka u Krakovu. Predsednik akademije g. Majer izvoleo je dati mi u minijaturi taj lik, koji sam ja dao Senžermenskom muzeju, gde se i sada nalazi pod br. 21886. - G. Solomon Renah reprodukovao je ovaj lik u Anthropologie od god. 1894. str. 174; i izvoleo mi poslati kliše. G. baron Davril takoñe je poklonio institutu jedan faksimil toga spomenika.
[156]

Vidi dalje str. 112- 113. Knytlinga Saga (loc. cit.) spominje isto tako idola Repvit-a i Puruvit-a.

[157]

[158]

Saks navodi natprirodne kazne, koje su ti bogovi ili bolje - demoni dosuñivali neznabožačkim Slovenima. Navodi takav jedan primer, koji je teško prevesti: Nec mirum si illorum potentiam formidabant a quibus stupra sua saepe numero punita meminerant. Si quidem mares in ea urbe cum foeminis in concubitum adcitis canum exemplo cohaerere solebant, nec ab ipsis morando divelli poterant, interdum utrique perticis e diverso appensi inusitato nexu ridiculum populu spectaculum praebuere. Ei miraculi foeditate solennis ignobilibus statuis cultus accessit creditumque est earum viribus effectum quod daemonum erat poraestigiis adumbratum". Ovo ponavlja i Knytlinga Saga. Malo dalje (str. 579). Saks ne okleva ispričati i neka čuda izvršena molitvom novih hrišćanskih sveštenika. "Nec praedicationis eorum ministerio miracula defuere". Bez sumnje on hoće prema neznabožačkim čudesima, koja ne spori, da stavi hrišćanska, koja se još manje mogu sporiti. Ebbo, III, ap. Pertz. Monumenta, VII, str. 861, 865, Herbord, III, 6.

[159]

"Civitas vexsillis undique circumstantibus cuiusdam idoli Geroviti nomine celebritateni agebat." Krek je objavio 1876. u Archiv. f. slav. Philol. jednu studiju o Velesu, Volosu i Vlasiju (Blasius). Danas je ovaj rad već nepotpun i preživeo.
[162] [161]

[160]

Navod u Kreka, str. 425; nemam pri ruci staroslov. tekst. Rostov je danas u guberniji jaroslavskoj. Po Kreky, ib. Jagić, Archiv, XII, str. 305.

[163]

[164]

[165]

Sreznjevski nije nigde našao oblik Veles u svojoj grañi za rečnik staroruskog jezika. On zna samo za oblik Volos.
[167]

[166]

Sveska I, str. 697.

[168]

Afansijev'', str. 474, 475, 476, 697 - 98. Pogodin, Drevn. ruskaја istoriја, II, 637. Miklošić je mogao čitati stare češke tekstove. Izgleda da ih je navlaš zaboravio. Archiv f. slav. Phil. XII, str, 601. Globus, 1898, 318.

[169]

[170]

[171]

[172]

O ovim fonetičkim teškoćama vidi raspravu Kreka, str. 476. Krek misli, da je Veles morao biti prvobitni oblik.
[174]

[173]

Bernh. Schmidt, Das Volkleb des Neugrichen, I, 35.

Članak g. Šišmanova u S''borniku za narodni umotvoreniја, nauka i knižnina, Sofija, t. XI, str. 531.
[176]

[175]

A Popov'': Vliјаniја cerkovnago učeniја (Kazan', 1883, str. 113- 115). Krek je pobrojao i naveo sve ove spomenike u Einleitung, (str. 384-385).

[177]

Knez Vsevolod trčao je pre pojenja petlova od Kijeva do Tmutorakana, i presecaše put velikom Horsu, t. j. po komentarima, došao je u Tmutorakan pre izlaska sunca. Archiv fur slav. Phil. v, str. 8 - 9. Tu skoro je predložena i veza izmeñu Horza i vogulskoga Kwares-a, nadimak boga neba.
[180] [181] [179]

[178]

O Svarogu vidi dalje.

Grčki kaluñer iz XI v., pisac jedne Χρονικςν σιντιµον. Vidi Krumbacher, Gesch. d. Byzant. Litteratur, str. 129. Jagić, Archiv f. slav. Philol. t. v, str. 1.

[182]

Dažbog se nalazi tako isto i u Slovu o polku Igorovu, gde se narod ruski zove unukom Dažboga. Tako nazivanje od hrišćanskih pisaca izgleda mi nemogućno; ovaj epitet je užasan argument protivu autentičnosti, ako ne celog, a ono izvesnih delova ovoga dela. Arch. f. slav. Phil. t. v, str. 6. Idol sa sedam glava bio bi u jeziku baltičkih Slovena Sedmoroglav (kao Triglav). Neće li ovo biti Simargl, koje je došlo u Rusiju izopačeno kao Suarasici? Ova se hipoteza ovde prvi put iznosi. Ja to činim na svoju odgovornost. Miklošić veli u svome Etimološkom rečniku, da je ime Mokoš uzajmljeno iz jednog zbornika XVI veka; ovo se ime nalazi ovako kako je i u njegovom izdanju Chronica Nestoris - Vienne, 1860. str. 46, vrsta 27.
[185] [184]

[183]

[186]

G. Krek (407) osporava ovaj postanak reči Mokoš: ali tekstovi, koje je Jagić naveo, veoma su precizni, i ne izgledaju, da mogu dati mesta ikakvom drugom tumačenju. Sv. Pavle Korinćanima, II, VI, 15. Bjelovski, Monumenta Polonis: historica, t. I, str. 226. Archiv fur sl. Philol. IV, str. 124.

[187]

[188]

[189]

Kašubi - Kassuby, slov. pleme, srodno Poljacima, ali očuvalo svoje etnografske osobine, i nije se sjedinilo sa ostalim poljskim plemenima. Žive na zapadnoj strani donje Visle, dopirući čak do Baltičkog mora - Pomeranije. Pruski kralj, kao naslednik pomeranskih kneževa, i danas nosi titulu: kašupski vojvoda. Varoš Kolberg je njihovo glavno središte. O njihovom brojnom stanju etnografi se ne slažu. Po pruskoj drž. statistici od 1890. ima na 55 000 duša; no biće ih nešto preko 100 000 duša; mnogi su odseljeni u sev. Ameriku; katolici su. Jezik im je najsrodniji poljskom, a zadržao je dosta tragova izumrlog jezika pomeranskih Slovena. Njihova je literatura ograničena na vrlo uzan broj narodnih publikacija. Kašubi sami sebe obično zovu Slovinci. Prevod.
[191]

[190]

Šafarik je posvetio Svarogu specijalan rad u Razpravy zoboru věd slavanskych. (Prag, 1865.)

Imao sam u rukama i grčki tekst i staroslovenski prevod, po jednom zborniku iz XII v. iz manastira sv. Srña; objavio ga je Sreznjevski u Drevnie pamјаtniki pis'ma i јаzika - Petrograd 1869. pa 4°. Ovaj je spomenik objavio Tihonravov, a citirao ga je g. Šišmanov, u S''borniku za nar. umotv. nauka i knižnina (t. IV, Sofija, 1891).
[194] [195] [193]

[192]

Ruska literatura (na franc.) str. 22.

Kotljarevski: Celokupna sočineniја - izdanje Akad. Nauka; (u Petrogradu t. IV, str. 512.). Henopol: Histoire des Roumains - Paris, Leroux, 1896. t. I, str. 107.

[196]

Jter Buda Adrianopolim, anno, 1553. prvi put ga izdao Fortis u Viaggio in Dalmazia; ponovo ga štampao Salaj (Szalay) u Monumenta Hungariae, Historici Scriptores, t. II.
[198]

[197]

K. Iriček: Cesty po Bulharsku Prag. 1886, str. 75.

Izgled na ovaj klanac i slika njegova iz XVIII veka koja predstavlja Trajanova vrata (po Marsiljiu) nalaze se na str. 648 - 9. i 656 - 7. istoga dela Šlumbergerovog: Epopée bysantine au X sièle. Ovu je kapiju srušio jedan paša oko 1835. g. ili 1836. Okolni stanovnici pripisuju to srpskom Kraljeviću Marku.

[199]

zgrabi ikonu.124. u ruskoj literaturi poznat pod imenom Peščerski. sicut Brandenburgensis testator Chronica. Fontes rerum Bohemicarum. gde se skupljaju raskolnici. Vidi gore. str. Bugarske. Kod hrišćanskih Slovena nalaze se kapele iznad gradskih vratnica. [205] [204] Žurn.): "Jn illis diebus fuit quidam Henricus rex Prybislaus slavonice nominatus urbis Brandenburgensis et terrarum adjacencium. Pod perom Prokopija postao je svecem (306. pre nego su oni i mogli povratiti se od svoga straha. 98. Leipzig.).). Nar. [207] [206] . u Vladimiru na Klijazmi i u Volni (vratnica zvana Oštra Brama.) Haxthausen (Studien uber die neure Zustände Russlands) II. Melnikov. idolum quod in Brandenburg fuit cum tribus capitibus quod Triglav slavice dicebatur destruxit" (odlomak Chron. 1895 . Nigde nema svetog Trajana. koji pravoslavna crkva ne odobrava. pribeležio je o Trajanu jednu sličnu priču iz Besarabije. Min. Uplašeni ovom nerazumljivom vikom. qui christianus factus. t. deserviens ritibus paganorum et in urbe Brandenburgensi ydolum tribus capitibus inhonestum ab incolis colebatur. da se klanjaju jednom liku. Osim ako se ovo poslednje ime nalazi u imenu Simargl ruske hronike. sept. 264. npr. Ane. svi verni ostaše nepomični.Ovo je grčka legenda o knezu Ανήλιος koji nije mogao podnositi sunce (Schmidt. Ovaj hram na životinjskim rogovima jeste po svoj prilici samo jedna kapela. 89. str. ima jedna sumnjiva kapela. [203] [202] [201] [200] "Temporibus Svigeri decimi tertii episcopi Brandenburgensis fuit in Brandenburg rex Henricus qui slavice dicebatur Pribislaus. i umakne s njom. Divus je na grčki preveden sa άγιος. 30. 93 . . Na ovog boga a možda i na ovaj navod misli češki hroničar Pribik Pulkava (XVI. Melnikov se umeša meñu raskolnike. Melnikov tada skoči. 1885. Hic dum adhuc gens esset ibi permixta Slavonica et Saxonica. Rečnik Vukov str.95. daće mu se krst sv. Pričao mi je jednom Ivan Turgenjev o životu ruskih raskolnika ovu anegdotu. str. on najedanput poviče: "Ana na šiju". Vien. da u jednoj šumi. v. Das christliche Element in der Balkanldnder. Navodi jedan tvrdi grad τού άγίου Τραϊανου. preko Volge.Iriček: Ist. pok. Prosvešč. 1877. i kad oni behu u zanosu svojih molitava. . 460. Jedan ruski činovnik.. To je grad divi Traiani. 5). Uspe li dići tu ikonu odatle. 123 . Behu mu kazali. Odesa (na ruskom) 1882. V. str.Iriček. Mader. Brandenb. imañaše zadatak da pazi na raskolnike. Griechische Mdrchen." Češki prevodilac prevodi: "jedan idol sa tri grube i prljave glave". str. str..str. .. 31. ap.Naravno drži da je to bio bugarski carević! Pr. koja nije bez veze sa ovom epizodicom. 774. itd.

126 . I. LXXXI. 204. uporedi: Svetovid). 119. ili pomeranskih Slovena." Navod u Jagića. [217] [218] [216] [215] Maretić. Phil. da u Pri i Peg. str. koji bi preštampan i u njegovim Sébrene Spisy. mislio je. t. [212] [213] [214] Reč poegoeda još i danas se nalazi u jeziku Kašuba. O vračanju kopljima vidi glavu o Svetovidu i Triglavu. t. 95. kod Arnolda. str. a koji je bio najmanjeg kritičkoga duha. Vidi rad g. i dalje. XIV. U Knytlinga Saga govori se o bogu Tiernoglav (bogu sa crnom glavom). zove se Diva. Mi ništa pouzdano ne znamo o upotrebi pisma kod neznabožačkih Slovena. Studien u Arch. [220] [219] Npr. Phil. B. str. Crni Bog iz Bamberga otišao je u društvo obotridskih bogova u Najstrelicu. U katedrali ove varoši je grob vladike Otona. Briknera: Myth. str. 193. koji se truñaše biti i mitolog. Divka (Machal. V. str. apostola. Sacra Moraviae. The Songs of the russian people. te naveli i Kolara na grešku. g. i ruske spomenike. Jeromarus (VI. No on je bio žrtva jedne mistifikacije. 120 . Kolar. voce) Cracovie. Salcburg. V. i koji je dugo smatran kao autoritativan.Lelevelj i mnogi drugi. Crni Bog prouzrokovao je i kod Šafarika jednu krupnu grešku.historia. koji su već odavno izgubili svoju autentičnost. f. God. nañe elemente ovih dvaju imena. Otkuda bi neznabožački sveštenici znali za Prijapa i Belfegora? Po svoj prilici on je mislio. Witulubbe (?) Radegast cuni ceteris erexerunt et in loco pristino statuerunt. Jugosl. Chronica Slavorum: Geromarus (III. 82). koje navodi Machal. . navodi ovaj citat po Lelevelju: ali ja ne mogu overiti njegovo poreklo: "Post mortem Caroli imperatoris quidam non veri christiani praecipue trans Albeam susceptam fidem Christi relinquentes idola sua projecta. str. Akad.129.). [221] U usmenoj literaturi u Maloj Rusiji kraljica Rusaljaka. Šafarik objavi u jednom praškom časopisu poduži rad svoj. 1835. 191.Ovaj je navod proizveo mnoga komentarisanja. Rad. 10). slov. slav. Vidi Dictionnaire de Ramult (sub. 1710. slav. Ovde vladika očevidno pronalazi nova imena. Rad. [209] [208] O Svarožiću vidi napred str. f.100. Archiv. da je u Bambergu u Bavarskoj pronašao jednoga slovenskoga idola sa runskim natpisom Carni Bog. Vidi Ralston. 1893.139. [210] [211] Lajbnic u Scriptores rerum Brunswicensium. 96 . Hammon scilicet Suentobuck (Sventi Bog. LXXXI. str. Archiv. [223] [222] .

str. Izvĕstiја Petrogradske Akad. (Vidi str. i dalje. dodatak.130.). Tomašek. t. 1891. 6. etimologiji (Sbornik''. Ueber [240] [239] . svezak. Č. Vidi o ovom pitanju Miklošića: Die Rosalien. XLVL str. 65. Strane: 195. 241..).koji Matov citira u svojim Grčko-bugarskim studijama. 144. ruska sekcija t. 181 185). Prag. 158. [229] Kad kiša pada a sunce greje. 295. naslov jedne romantične Mickijevićeve pesme. Materiјаli sub voce. Samovila. Nauka. str. [226] [225] [224] Raziskaniја. str. Vidi i Fontes rerum Bohemicarum (Prag. da uporedi Šafarikov rad o Rusaljkama (pisan 1833.).Prague. t. Mythologie. str. [236] [235] Miklošić: T'rkische Elemente. Ova je linija dosta razmaknuta. što je zamenjena rečju Rusaljka. str. der Wiss. prevod. . . 168. kao što se zna. Ko želi videti. I. IX. [233] [232] Cesty po Bulharsku . itd. Izvĕstiја Petrogradske Akademije. Starofeske obyčejé. "Spiritus qui Krzetky dicuntur.Dziady je. IX. ponovo štampan u Sebrane Spisy.) Karadžić. Prag. 80. ein Beitrag zur slav. i dalje. dokle se napred u ovom pitanju otišlo dovoljno je.. 132. Sreznjevski. Halanskoga: Južno slovјаnskie skazaniја o Kraljević'-Markou . Veselovskij. 126 . Akad. U životu Marka Kraljevića vile igraju veliku ulogu. Vidi u Bugarskom rečniku od Duvernois. Reč samodiva prodrla je i u grčki jezik pod oblikom σαµοντιδα . istraživanja.) str. [234] Pr.Zbornik'. 553. Simaček. 1892. 178. [237] [238] Raziskaniја. 1869. 1865) i četiri-pet strana koje im je posvetio Šišmanov (Sofija) u sv. [231] [230] Karadžić. Rad. Osim pesama vidi i komentar g. članke: Vila. narod. Zibrt. to je po svoj prilici otuda. Bugari pričaju da se Samovile kupaju (Karavelov. 1888.Varšava. Machal." Zibrt je objavio i jednu interesantnu monografiju: Skřitek v lidovim podáni staročeskem (Skritek u starim češkim predanjima). Vila. 1894. str.Vienne. 1884. (Sitzungsberichte der Kais. Samodiva. 484. I. Prva ideja ove pesme pozajmljena je iz folklora Bele Rusije. Sbornik''-a. IX. itd. [227] [228] Što je reč vila iščezla u ruskom. Šišmanov: Prilog bugar.

[255] [254] [253] Arkona (?) Westberg misli da se ovo tiče poluostrva Taman-a. 1885. ruske Akad. str. običaji. 9. Veselovski u Žurnal' Minist. Miklošić. XLVI. Fr. da je bilo i slovenskih runa. II. 1869.Brumalia und Rusalia (ib. [241] Na drumu koji od nasipa Trstenik . o kojima se govori. Westberg. Etym. 115. Njega je naveo Kotljarevski. tom. da ime Zutiberus znači nekog demona. 7. Helmold ovde po svoj prilici misli kao pohvalu bogu koja se čini službom u crkvi. Nauka (1899. str. Nestorova Hr. [245] [246] [247] [248] Kolar je u svome komentaru o "slavy Dcera" (knj. voce. da proslave neke praznike. Prev. str. ovaj bi se opis mogao odnositi na planine u Češkoj ili na Karpate. 983. i Izvĕst. Jedan ruski orijentalista g. Tu se skupljahu neznabožački Vendi. [251] [252] Mnogo je do sada raspravljano o ovom tvrñenju. Jer do danas ništa ne dokaza. 18. po rečima toga teksta niko nije smeo oseći u toj šumi ni drvo ni granu. moraju biti negde na Kavkazu. sonet 28) otkrio jedan vrlo zanimljiv tekst u merzeburškoj Brotulfovoj hronici. [256] . str. 149. Prosvi'šč. obavljenom u Izvĕstiја Petrograd Akad. 67. Strogo uzev. može se videti i Machal str. god. Uporedi i zlatnu bradu kod Peruna. Vidi glavu o Perunu. II. 212) zanimao se ovim Masudijevim stavom On misli da ovde nije reč o Slovenima. 124.. t. 1890. Osim onih napred citiranih dela. Afanasijev''. III. [250] [249] Ebbo II. izd. kazni se smrću. Nemački hroničar misli.). Wörterbuch. III. [243] [244] [242] Vidi navedene tekstove Mahalove. Herb. i da ovi hramovi. Ko to prestupi. str. Pogr. Rusaljke su izazvale znatnu literaturu. i u Ralston: The songs of the Russian people. u svome radu na nemačkom.Kraljevo skreće za Vrnjce nalazi se na sredini puta jedna uzvišica okruglog oblika u sred ravnoga polja. Nauka t. №5. Nar. fr. To mesto seljaci zovu rusalija. 325. Ebbo. XI. 139 . i dalje..146. Londres 1872. sub.

(Zbornik. 269. str. (Brank. Pol. [270] [269] Krek. U svome skorašnjem delu Zur Entstehungs Geschichte der Kirchenslavischen Sprache (izvod iz rada Akad. [258] Stavu koji sam naveo u glavi o Svetovidu. str. str. .. [262] [263] Veselovski. 121. 213 . Monum. str. 6. Pertz. 435. Nauka u Beču) g. Machal. 1071. Etym. Prag. str. Nauka u Petrogradu. str. i 86). Matova: V''rzivulovito kolo i navitĕ (Sofija 1896. Izvĕst. sub voce. str. 1900. Prev. kraja. (u smislu čarobnik). VIII. 318.[257] U srpskom postoji reč vračar-a. f. hist. t. vidiš li me? . 85. upotrebljava oblike coenas. Einleitung. Akadem. Otonov biograf Ebo prevodi Gorovid qui lingua latina Mars dicitur. II.). slav. izd. XLIX.Da Bog da me ne videla ni iduće godine!" (Šejn'': Materiјаli dlја izučeniја bita sev-zap. odgovara ona.218. nije znao za ovaj tako važan tekst češke hronike. može se dodati i ovaj: "Domaćin se sakrije iza blini-a (nekog zastora). Dict. t. t. i Unevit. Rad čitan u Academie de l' Jnscription. Phil.).. .Witemir naveden u Conversio Carantanarum (str. str. etym. Bjelovski. 31). Jagić pronalazi još dva imena.) O ovoj razlici vidi moje izdanje Nestorove Hronike. i dalje. apr. II. II. [271] [272] Arch. [261] [260] [259] Objavio ga je Hecht. i koji se odnosi na ovo verovanje u ruskom folkloru. XIX.Ne vidim te. koje sam naveo u indeksu moga izdanja Nestorove Hronike. [274] [273] Herbordi Dialogus de vita Ottonis. kaluñer zvani Sbvaza. Simića: Novi podaci o Vrzinu kolu i navama. Nauka u Petrogradu. 1890. On ne menja ništa smisao rečenice. g. Mol. u opštoj sednici od 6. 1868 (knj. ovo delo preštampala je bez izmene Carska Akad. 211. i pita: Kumo. O navama vidi knjižicu D. Pertz-a. str. on ga tako isto zove deus militiae. gde se vidi deo vit . Hanovre. Citat Zibrt-a. Kolo za 1896. 601 Nastavljač Kozmin. Wurterbuch. [265] [266] [267] [268] Po svemu ovo mi tumačenje izgleda bolje od onoga. Einleitung. t. 1865. 263. [264] Objavljeno prvi put 1868. Sv. Krek. Seznam. Miklošić. 418.

drugo izd. Lappenberg Hanovre. jer on nije istorik. Prev [282] . Mitologije.[275] Einleitung in die slav. 1868. 1894. neka se neko nañe.1882. Jaremirus. t. beleknegine. G. Fontes rerum Bohemicarum . II. Litteratur-Geschichte. 1. ko će i o tim snimcima moći kazati koju reč. 3. 1874 . 1885. Graz. [277] [276] Knjiga. Nauka u Zagrebu.. 562. Tako nailazeći na Medebor (šuma koja ima meda). II. izdanje Akad. str. Stoga ih je ustupio za srpsko izdanje svoje Slov. 17.Prag. Titmar pravilno tumači neka slovenska imena: belegori. voce ili kašta ili kat'. O drugima se vara. str. Mogao bi joj naći mesto u svome rečniku sub. 139 412. 1. U Krek-a Einleitung. Leže nije mogao o njima pribaviti dovoljnog objašnjenja. Knj. [278] [279] [280] [281] Snimci 24-32 nisu uneseni u original. 16 i 111 str. Miklošiću je na žalost umakla reč contina. str. Historia Salonitana. on prevodi sa Mel prohibe. izd.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful