Luj Leže

Slovenska mitologija
Naslov originala: Louis Leger, La Mythologie Slave, 1901 Preveo na srpski Rad. Agatonović, 1904 Luj Leže (1843-1924), francuski lingvista i istoričar, daje veliki doprinos izučavanju slovenske mitologije. Legende, priče, pesme o postanku vasione, o bogovima, o izuzetnim ljudima sa božanskim osobinama čine svaku mitologiju, pa i slovensku. Te legende su (racionalne ili iracionalne sadržine), u stvari, jedna prerušena i preinačena istorija Slovena.

SADRŽAJ
• •

Luj Leže: Slovenska mitologija - Uvod Glava prva: Izvori za slovensku mitologiju

Slovenski hroničari; ruska Nestorova hronika; Češke hronike: Kozmina, Dalimilova, poljska hronika Dlugoševa. - Strani hroničari: Adam Bremenski, Helmold, Titmar, Saks Gramatik, Knytlinga Saga, istorici Otona Bamberškog, vizantijski hroničari. - Nemi spomenici. - Jezik. - Apokrifni izvori.

• • •

I Slovenski hroničari iz raznih slovenskih zemalja II Strani hroničari III Likorezni spomenici – jezik Glava druga: Vrhovni bog
o o o

Glava treća: Dva vrhovna boga ruskih i baltičkih slovena Perun i Svetovid o Perun o Svetovid - (Svantovit) o Još nešto o otkriću idola u Zbruču
o

Glava četvrta

Volos u Rusiji i Veles u Češkoj, - Volos i Sv. Blez - Vlasije (Blaise) - Horz. - Dažbog. - Simargl. Mokoš. - Svarog, Svarožić - Suarasici. - Stribog. - Trojan - Trajan. ruska i balkanska predanja o o o o o o o o

Volos - Veles Horz Dažbog Simargl Mokoš Svarog - Svarožić - Suarazici Stribog Trajan – Trojan

o •

Glava peta: Mlada božanstva

Triglav. - Jula. - Radgost (Radigost). - Podaga. - Pripegala. - Crnobog. - Bezimena božanstva. Rinvid. Turipid. Turuvid. Pizamar. Crnoglav (Tijernoglav). - Boginje. - Domaći bogovi. o o o o o o o o o o o •

Triglav Jula Radigast - Radgost Podaga Pripegala Crnobog (Crni bog) Bezimena božanstva Rinvid, Turupid, Puruvid, Pizamar, Crnoglav Boginje Domaći bogovi

Glava šesta

Božanstva sudbine. - Vile. - Rusaljke. - Vodene nimfe kod Čeha i Poljaka.

Vile Rusaljke Glava sedma
o o

Kultus. - Žrtve. - Žrtvenici. - Hramovi. - Idoli. - Svete šume. - Izvori. - Vračari. - Proroštva. •

Glava osma

Život na onom svetu. - Da li i Sloveni verovahu u nj? - Suprotna svedočanstva. - Nav, bog Nija. - Raj. - Način sahranjivanja. - Groblja, pogrebne svečanosti. - Kultus precima u Rusiji. •

DODATAK o Svetovid (Svantovid) i Sveti Vid o Snimci kipova o Neke primedbe o slovenskim idolima
o

• • •

Miodrag B. Šijaković: Varijacije na temu slovenski mit Napomene

Luj Leže Slovenska mitologija Uvod
Ima prilično vremena, kako je moja pažnja prvi put bila skrenuta na slovensku mitologiju. Kad sam god. 1865. otpočeo svoja istraživanja o preobraćanju Slovena u hrišćanstvo, morao sam se zapitati: kakvi behu religiozni pojmovi neznabožačkih Slovena? Pa sam im tada u svome delcetu o Ćirilu i Metodiju[1] i posvetio dvadesetak strana. U to vreme one behu dosta nove; ali se i oslanjahu jednim delom na dokumente, koji se tada smatrahu za autentične, a koji su od tada već oglašeni za lažne. U god. 1880. pok. doajen Lihtenberger učinio mi je čast molbom svojom, da mu za njegovu Encyclopédie des sciences religieuses dam jedan rezime iz slovenske mitologije. To beše za mene prilika, da se ponovo vratim na proučavanja, koja uostalom nisam gubio iz vida. Moj prevod Nestorove Hronike, kojoj bejah posvetio toliko godina, jednako me je podsećao na ta delikatna pitanja. Članak iz Enciklopedije verskih nauka, znatno proširen i prerañen, ponovo je štampan u Revue de l'Histoire des Religions. Odatle je zasebno odštampan i pušten u svet pod imenom: Esquisse sommaire de la mythologie slave (Pariz, Leroux, 1882). Odštampana u vrlo malom broju primeraka, ova je knjižica odavno iscrpljena. Ponovo je štampana u drugoj svesci mojih Nouvelles études slaves.[2] Pišući ovaj rezime, ja sam pre svega pomišljao, da zadovoljim radoznalost francuske publike, kojoj su slovenska dela nepristupna, i koja uopšte ne zna, u kojim bi nemačkim knjigama mogli naći ozbiljnih podataka o ovim teškim pitanjima. Tako se desi, da sam ja učinio uslugu i samim Slovenima, kojima je jedan takav kritički rezime zaista oskudevao. G. Stojan Novaković, tada ministar prosvete u Srbiji, jedan od naših najspremnijih drugova, preveo je to moje delce, i odštampao u Prosvetnom Glasniku, br. 1. god. 1883. Ovaj je prevod preštampan u listu Slovinac, koji tada izlazaše u Dubrovniku. S druge strane, odlični slavista, g. Polivka učinio mi je čast svojim prevodom na češki moje Esquisse u Sbornik Slovanský, koji je ureñivao pok. V. Edvard Jelinek, god. 1883 (br. 8 i 9). On je svome prevodu dodao interesantne beleščice. Docnije je, trudom g. Gornickog, profesora gimnazije u Penzi, izašlo i jedno rusko izdanje u Filologičeskіe zapisk''і (Voronež', 1898). Uz to i najodlučnije slaviste Ralston u Athenaeum (8. april, 1882) Jagić u Archiv fur slav. Philol. (t. VI, str. 318) Beaudouin de Courtenay u Žurnal' Min. Nar. Prosvі''ščen (mart, 1882) behu primili taj moj skromni pokušaj s takvom simpatijom, koja me je nagnala, da ga se ponovo latim i proširim. Na žalost potrebe mojih lekcija na Collège de France dugo su morale moju pažnju odvlačiti na druge predmete. Prva je dužnost profesora da obučava. On nema prava dalje razvijati naučne probleme sve dok ne zadovolji prve potrebe svojih učenika. Tek 1895. god. mogao sam posvetiti dva semestra izlaganju slovenske mitologije. Ove lekcije brižljivo pregledane, štampane su kao rasprave od 1896. god. u Revue de l' Histoire des Religions. Tri najvažnije lekcije zasebno su odštampane. (Pokušaj o Perunu i sv. Iliji; o Svetovidu i bogovima na svršetak vid, o caru Trajanu u slovenskoj Mitologiji.)[3] Dve su čitane i u Akademiji Natpisa, koja se zainteresovala za novine u ovim studijama.

ali i to delo ne bi imalo onaj apsolutno kritički i odreñeni karakter. da sam svuda sledovao savetu ovoga prvosveštenika slavistike. koja se danas moraju izbrisati iz mitološkog reda. U člancima koje je dao Rigerovom Slovnik-u Naučný (češka enciklopedija) i Pregledu praškog muzeja. koji mojim prethodnicima behu umakli. 263. i dalje). i ja sumnjam da će on ikada moći i postojati.. da se ne oslanjaju na poznije pisce. on je sastavio indeks mitoloških slovenskih imena. Sreznjevski je u Harkovu u Rusiji objavio 1846. koja je ponovo štampana u III sv. Danas se ovo delo ne bi moglo upotrebiti bez opasnosti. celokupnih dela njegovih Sebrane spisy (Prag. 1842. koja se nalaze u dodacima II sv. Taj monument nije još niko podigao. 1863). veli on. "Savetujem budućim mitolozima. Prag. mislim. koji mu posveti jednu kritičku studiju u jednoj svesci raznovrsne sadržine Slavin-a (drugo izd. i vratiti u oblast mašte (Karus. da sam uzgred otkrio i nekoliko detalja. da bi se podigao jedan definitivan monument. Hasterman. Držim. 1865. na žalost." Na žalost.. svoju vrlo poučnu raspravu o svetilištima i crkvenim obredima neznabožačkih Slovena. Tu se nalazi dosta imena. Grka.). koji je pre repertoar folklora. a pisani ili nemi spomenici ni po koju cenu se ne bi mogli zameniti hipotezama. Karevit. on je i Kajsarova i njegove naslednike stavio na oprezu od kakve varljive tendencije ljudske lenosti. Krodo. Polel) ili folklora (Koščej. Latina. Karlo Jaromir Erben pružio je znatnu grañu za izučavanje slovenske mitologije. kakve je u našem veku imala mitologija: Indusa. Ovo delo privuče pažnju Dobrovskog.). Graña je vrlo retka. Vesna itd. da vidim sve čime oskudevaju. ne krijem. što bi izvesno bilo vrlo korisno. Smrt mu nije dopustila da izvrši ovo preduzeće. Ovaj indeks beše program za jednu slovensku mitologiju. da ćemo za Slovene imati onakve radove. rasprave o Crnobogu bamberškom. Što se mene tiče. već da uza svaki članak navode najstarije spomenike. i. Smatrao sam za dužnost da ponovo pročitam u originalu sve latinske. God. svoje delo: Versuch einer slavischen Mythologie in alphabetischer Ordnung. Kelta ili Germana. mi imamo vrlo malo ovih starih spomenika. Toliko isto se može reći i o Hanušovim radovima na češkom koji se odnose na mitologiju (ipak treba izuzeti Bajeslovný Kalendár. Ni najmanje se ne možemo nadati. koji se odnose na predmet ovih studija. II Od kada je mladi ruski naučnik Kajsarov objavio u Getingenu 1803. Ni sam Dobrovski nije bio verziran u tom pitanju. str. Slovanske Starožitnosti (drugo izd. koje ga karakteriše. grčke ili slovenske pisane spomenike. Uostalom svi radovi ovoga perioda su unakaženi upotrebom lažnih dokumenata. Osim studije o Kajsarovu. ali onim kritičkim okom. koju nije napisao.Prikupljajući u ovu jednu knjigu sve te radove dugog strpljenja.). Osim njegovih radova o Rusaljkama. Svarogu. Dobrovski nije imao prilike. Osim toga što je upotrebljavao lažna . da se bavi slovenskom mitologijom. Pa sam tako isto sebi dopustio da iznesem i nekoliko novih hipoteza. On je pomišljao da ih pribere u jedno delo. Ona je morala privući pažnju Šafarikovu. Hanuš je objavio u Lavovu (Lembergu) svoju knjigu Die Wissenschaft des Slawischen Mythus.[4] izašlo je na svet mnogo radova o slovenskoj mitologiji.

apokrifnih knjiga.ako se uvek ne zna. 603 . da bi taj naš rad bio uzaludan. Pesme i galicijske legende. na ono nekoliko žurnih strana koje napisa za Rigerovu Češku Enciklopediju (Slovnyk naučný. izgleda. tj. da se svuda vide sami mitosi. 1870. i objavio u Časopis Českého Musea (iste god. pa mi predlagaše. iz hrišćanske književnosti. U knjizi Faminčina (Famintsyne. 1885). napravio mnogo larme o mitološkom svetu. da mogu reći. Kotljarevskog. Tako je on 1866. Ovo sam delo čitao nekada u društvu sa svojim pok. 1868). do 69.arapski spomenici koje je on citirao. Veliko rusko Afanasijevo delo: Vozrenіe Slavјаn'' na prirodu (3. čitao u Kralj. Primećivaše. t. ali zna se bar odakle se mora poći. Odličan muzikolog Faminčin ne beše ni najmanje spreman za proučavanje slovenske mitologije. IX. po pesmama galicijskih Rutena. VIII str. Od dve stotine strana koje ta sveska sadrži[6]. sećam se. Napreci kritike poslednjih godina su najzad dopustili. Ovaj je rad. prijateljem Bergenjem (Bergaigne). držim. Uprkos sveg mog poštovanja prema uspomeni Bergenjevoj i Kotljarevskog. Famincyne): Božestva drevnih' Slavјаn'' (Petrograd. 168.) g. str. koje se mogu upotrebiti. Pa ipak nije baš tako. Kotljarevski se koristio lažnim spomenicima. . 1884. Moskva. koja se na njemu nagomilavala.) još i danas je jedan najdragoceniji repertoar. na skandinavske useljenike. Naučnom Društvu u Pragu. ali pisac hoće sve da navrati na mitološke teorije u korist vremena u kome piše. Pogrebni običaji neznabožačkih Slovena (Moskva.[5] Uostalom on je vrlo malo kritičan. On beše vrlo oduševljen. kojima se Erben služio. t. Prosvі''ščen (septembar. Erben veli: . kuda se ide. i mitologija se tu davi u folkloru. tj. trebalo je prvo očistiti njen teren od lažne grañe. nego na Varjage. Bez sumnje oblast slovenske mitologije postala je na taj način vrlo uzana. str.) nema ni deset strana. da se mnogo manje odnose na Slovene u Rusiji. izaziva se reakcija skepticizma.dokumenta.[7] Naročito ih je stavljao na oprezu od zloupotrebe folklora.[8] Kao primer reakcije skepticizma. još manje za uporedno izučavanje ove mitologije u njenim odnosima prema mitologijama indoevropskih naroda. sv. Posle ovog pokušaja koji svu slovensku mitologiju stavlja na dvadesetak potpuno nevrednih strana. da njemu ne ostaje ništa drugo. . Nar.Prag.). da i naučni deo ceo izgubi svoju vrednost. 1866. koji mi behu dragoceni prijatelji. u Žurnalu Min. 35) jedan rad o Kosmogoniji neznabožačkih Slovena. navešću jedan zanimljiv članak Kipričnikova. Da bi i slovenska mitologija odlučno ušla u oblast nauke. danas se mogu zadržati jedva pedeset. i protivu strasti. Erben je namerno pomešao mitologiju i folklor. izgledaju mi. U svojoj zaista strogoj kritici o ovom delu (Archiv. da ga zajednički prevedemo. Jagić je dao pametnih saveta svima mitolozima. da što se više svuda gleda mitologija. Ozbiljno treba biti rezervisan i pri knjizi pok. do odreći se sviju istraživanja o predmetu koji nas zanima.i ma da se on branio. jesu čista pozajmica iz lažnih . U stvari on nas nije mogao poučiti ničemu ni slovenskom ni novom. . God. da se ostvari i ova prethodna pogodba.

reskirao bi da se u njima potpuno izgubi. germanskog ili čak indoevropskog. Na taj način on počinje jednom glavom o kosmogoničkim idejama Slovena. još se jednako očekuje jedan odreñeni rad u celini. Stoga sam se rešio. da prikupim glavna fakta iz slovenske mitologije u jednu celinu. (Skica iz slovenske mitologije). 1876. u Bugarskoj (Sbornik' za narodni umotvorniја). "Pokušaji o mitologiji. Kreka naročito je upravljena slovenskim čitaocima. skoro potpun i dovoljno jasan o onome.) Na jeziku pristupačnom većini učenih ljudi one pružaju jedan kratki zbijeni rezime. Ceo ovaj deo pozajmljen iz folklora zaslužuje doista da se prevede. str. str. Mahal u svome predgovoru. (Graz. U ovom rezimeu beleške su često puta mnogo duže nego li tekst na koji se odnosi. ili bar po načinu francuskom. i da u jednoj francuski ispisanoj knjizi."Slovenska mitologija je jedna najteža grana slavistike. za koje pretpostavlja da su poznate. Perhtu. Krek je preduzeo sabiti u izvestan broj strana svoga lepog dela: Einleitung in die slavischen Literaturgeschichte. koje se vezuju za hrišćanske legende i apokrifne knjige. ličnostima ili tradicijama. kosmogoničkim pričama. u Srbiji lepo ureñivani . 1887. 134) Ove rezultate. 378. ima mesta sasvim drukčije raditi. Ostatak je posvećen folkloru. koje doista postoje kod Slovena. što nam izvori kažu o slovenskoj mitologiji. Za nj se oseća potreba. u Rusiji (Živaја Starina). i koje će malo čitalaca i pokušavati tražiti po originalnim spomenicima. govoraše g. od dve stotine dvadeset strana ove knjige. Mišljah. samo šezdeset njih govori o slovenskoj mitologiji. u Poljskoj (Wista). Slovenski je folklor beskonačan. On još prima uz to i neke spomenike. svetačkim danima: Ponedeoniku. Sredi i Petku. neuk ovim studijama." Nekoliko godina kasnije pisaše Krek u Archiv fur sl. god. Treba još videti ono o Rahmanima. Po mome mišljenju jedno potpuno i jasno delo o slovenskoj mitologiji mora iscrpsti osnovne pisane spomenike. Philologie: "Što se tiče slovenske mitologije do danas postignuti pozitivni rezultati ni najmanje ne odgovaraju utrošenom vremenu. nigde nema jednog rada u celini. otresajući ih najpre od svih fantastičnih veza i zbližavanja sa drugim spomenicima. koja će predstavljati rezime svih legendarnih ideja slovenskog naroda. u Hrvatskoj (Zbornik za narodni život). koji su danas oglašeni za apokrifne. da sam takav rad našao u knjizi H. do 440. ili osloboñavajući ih besposlenih hipoteza i zbrke folklora slovenskog. njegovom izučavanju posvećeni su zasebni listovi: u Češkoj (Český Lid). o njoj se mnogo pisalo. da ono nije ni malo grañe iscrplo. II izd. Perchta)." (god. toga radi on izostavlja mnoštvo sitnica."[9] Na žalost. Knjiga g. Niko bolje to stanje ne može shvatiti nego onaj koji bi preduzeo da odbaci sve ono što pripada haosu protivrečnih hipoteza osnovanih najčešće na rasuñivanju ili na a priori. većinom su rastureni po raznim slovenskim zbirkama. ja mislim. Mbchal-a: Nákres slovanského bajeslovi. Luciji (Rachmanes. Čitalac. ali su došle u njih iz hrišćanskog predanja ili iz stranih legendi. koje je tako teško dobiti. Potpuno pravedno ceneći i ovo lepo delo. koja je štampana u Pragu 1891. legendama koje prouzrokuju meteorološke pojave. ali osim nekoliko dobrih članaka o pojedinim pitanjima.

koje su ih do sada kvarile. Nemaca kod Čeha ili Poljaka). god . na kojoj stoje mitologije ostalih indoevropskih naroda. Maja. ja se i na nj pozivam (npr. No na žalost. Ovakva kakva je. sa mitologijom istočnih naroda. Varjaga. kod Rusa. Namerno odbacujem sve teorije. .[10] Pored ovih specijalnih radova. Ako sam iz principa odbacio folklor . ali za koje na se uzimam potpunu odgovornost. pozajmicama od susednih naroda (Grka i Arbanasa kod južnih Slovena. biće nam vrlo teško postaviti slovensku mitologiju na istu nogu. Meni se čini. 1901. prenebregavam sve veze. Ali ne smatram.ma koliko one bile privlačne. Pored sveg plemenitog i korisnog truda Mahalovog. Od toga se ja unapred ograñujem. da iz naših knjiga. sa kojima su me zbližili i sprijateljili više od tridesetak godina revnosnoga izučavanja."Karadžić". predanje o kultusu kućnim bogovima. ako smem reći . one će učiniti. o pojmovima o onom drugom svetu). o kojoj ja ne znam ništa. Tatara. kao što će se videti. pa radove Aleksandra Veselovskog. Jagića. Finaca. Prikupiti i rezimirati sve što je do sada izašlo o folkloristici. Phil. dopušta mi. ipak mi je bilo nemogućno ići za njim na tako prostranom i rñavo ograničenom zemljištu. koji su objavljeni u Archiv fur slav. Briknera. jer bi bilo vrlo dugo istraživati u kojoj je meri on mogao biti izmenjen hrišćanskim legendama. Ni po koju cenu ne želim ponovo otpočeti koliko korisnom toliko i opasnom Afanasijevom knjigom. no ne tvrdim da ću ih i sistematski grupisati. .ako ih ima. Prikupljam rasturene odlomke po pisanim spomenicima. sve sisteme. moram spomenuti. da se nadam. trebalo bi ne znam koliko tucadi svezaka.. ako još ove pisane ili neme spomenike može objasniti ili dopuniti kakvo narodno predanje. Ovaj će pokušaj možda uliti učenijima i veštijima od mene želju. ova će knjiga popuniti jednu prazninu u našoj naučnoj literaturi. odlučno odbacio i litvansku mitologiju. da još dublje proniknu u ova delikatna istraživanja. Maretića. da je folklor nerazdvojni i bitni deo mitologije. klasičnoga ili germanskoga sveta. kao veoma pomoćne mi i korisne radove g. Ovi radovi i mnogi drugi rastureni po najrazličnijim zbirkama biće spomenuti u svoje vreme i na svome mestu. . i koje se jednako ponavljaju. uveren sam.ja sam isto tako iz opreznosti ili skepticizma. koji su izašli u Izvi''stіја Petrogradske Akademije Nauka. sve dokle budemo osećali jaku oskudicu u pisanim i nemim spomenicima neznabožačkog vremena. da će oni isto tako učiniti i prema ovoj knjizi.koji se odnose na neznabožačku periodu istorijskoga života Slovena. a pored toga i izvestan broj hipoteza ili tumačenja koje ja ne namećem. da je prostor slovenske mitologije jedino obeležen i ograničen pisanim i nemim spomenicima .osim u izvesnim jasnim obeleženim slučajevima. Simpatija s kojom su moje slovenske kolege prihvatili pokušaje koji su joj prethodili. Oni će u njoj naći nekih sitnica kojih nema ni u jednom ranijem delu. Sadržina tih strana biće izvesno za mnoge čitaoce ne Slovene jedno otkriće.evropskoj naučnoj literaturi. iz naših repertoara potpuno iščeznu sve greške.

kao idoli u Prilvicu.Apokrifni izvori. ili u nemačkim hagiografima (napr. obrede i praznoverice neznabožačkih Slovena.Strani hroničari:Adam Bremenski. nemačkih sveštenika. Nemamo nemih spomenika o ovom kultusu. koji daju samo kratke podatke.Glava prva Izvori za slovensku mitologiju Slovenski hroničari. koji se odnose na slovensku mitologiju. najčešće stranih. danas su oglašeni za lažne. u biografa Otona Bamberškog). Saks Gramatik. jedan . Dalimilova. ili skandinavske Varjage (Normane). da bi bili neosporne autentičnosti. Titmar. ali ni jedan nam ne daje dovoljan broj podataka ni mogućnosti. koji nisu možda ni slovenski ni mitološki. Helmold. oni nam rasvetljavaju prirodu izvesnog broja božanstava. . . Knytlinga Saga.malo sumnjiv . podrazumevaju Slovene stare Rusije. . i u duši svojoj da opravdaju uništenje idola i rušenje njihovih svetilišta. kao: Titmara. ruska Nestorova hronika. govoreći o tome. delom slovenskih. čije su idole i hramove tako rado opisivali: Adam Bremenski.[11] Nemamo nikakvog pisanog slovenskog spomenika (teksta) iz neznabožačkog doba. Glavni pisani spomenici. Dosta su mnogobrojni izvori za slovensku mitologiju. čije se poreklo gubi u tami onoga vremena. vizantijski hroničari. Adama Bremenskog. poljska hronika Dlugoševa. da li oni. Češke hronike Kozmina. 4) U arapskim pisanim spomenicima (Massoudi-a. 3) U vizantijskim pisanim spomenicima: Prokopa. biografi Otona Bamberškog i ruska Nestorova hronika. istorici Otona Bamberškog. nekoliko vajarskih radova do danas sačuvanih u danciškom muzeju. Nekoliko nejasnih odlomaka u hramu u Arkoni. izmenjale su se postepeno pod uticajem hrišćanskih ideja ili stranih književnosti. koji se odnose na mitologiju. da dobijemo potpunu sliku o celini ove mitologije. te ih treba najozbiljnije kontrolisati. Knitlinge Sage (Knytlinga Saga). Ibn Fozlan-a) koji su vrlo nejasni. Titmar. Saksa Gramatika.Nemi spomenici. . treba tražiti: 1) U prvobitnim hronikama slovenskih zemalja koje su pisane u narodu. Pesme i narodne priče. 2) U latinskim. No pri svemu tome. . ili bar nemamo takvih. kao što je pisac Ruske hronike. Nadahnuti najdubljom mržnjom protivu slovenskog paganizma. Konstantina Porfirogenita. na ostrvu Rujnu. jer treba najpre rešiti.kultus. Lav u Bambergu. način kojim su obožavana . .idol pronañen u Galiciji.Jezik.to je sve što nam je ostalo o onom tako bogatom slovenskom kultusu. jesu delo hrišćanskih sveštenika.[12] Pisane spomenike. a što je još gore. Helmold. nemačkim ili danskim hronikama. oni se na nj osvrću samo kad hoće da istaknu "sramne" neznabožačke obrede. Oni koji su dugo smatrani za dosta verne. Saks Gramatik.

o Dažbogu. Stribogu. Ako su i neka imena izopačena klasičnim uspomenama.[13] . Egipćane. itd. i koji nam naročito svojom toponomastikom dopušta iznaći. i čije je postojanje utvrñeno i drugim pisanim spomenicima. o žrecima. svešteniku. Priznajem. I Slovenski hroničari iz raznih slovenskih zemalja Za poznavanje prvobitne Rusije Nestorova Hronika sadrži jedan neocenjivi dokumenat. On nam. Mokošu. Simarglu. govoreći da knez Višeslav pretiče hod Horzin? Priznajem da mi ova huljenja na veru. On nam daje o ovim idolima. Stoga je ovaj analista mogao tada poznavati sinove prvih Hrišćana i pribrati tačne podatke o kultusu njihovih predaka. detaljne podatke. udaljuje se dosta od svoga predmeta. dopalo da izaziva neznabožačke uspomene. koje je crkva zabranjivala. da su one vrlo sumnjive. jednom prosvećenom čoveku. pa umeće tu boga sunca Dažboga. 1114. da izjednačuje sunce sa velikim bogom Horzom. Crkvene propovedi čine samo nejasne aluzije na neznabožačke verske obrede. Podaci koje daju ruske hronike dopunjuju se nekim dokumentima srednjovekovne književnosti. pomenutih u osnovnoj hronici. 6) U teološkim spisima srednjega veka koji ciljaju na neznabožačke obrede. koji svojim najstarijim pa i današnjim oblicima svedoči i o prošlim vekovima. ili onih koji se bar tako zovu. pod perom jednog hrišćanina srednjeg veka. ukoliko ti podaci potvrñuju rukopise. zbornicima ili raznim religioznim zbirkama prevoda vizantijskih pisanih spomenika. Ovaj hroničar pisaše krajem XI i početkom XII veka. i daćama. idole. o bogu Svarogu. izgledaju vrlo neverovatna. više-manje. pričama ili pesmama. govoreći pod god. Je li mogućno da se jednom hrišćaninu srednjeg veka. On nam još kazuje i kakve su ideje vezane za lica. o žrtvama njima prinašanim. koji imenima slovenskih božanstava. g. unuka Dažbogovog. Jedan nastavljač prvobitne hronike (rukopis zvan ipatski). više-manje. I Novgorodska Hronika potvrñuje izvesne tekstove Nestorove Hronike. da u dva maha poziva jednog ruskog kneza. ima ih i koja su apsolutno izvan svake sumnje. razne obrede i dogañaje iz verskoga života neznabožačkih Slovena. tumače imena jelinskih bogova. ili bar nagañati: o mestima na kojima se vršio obred. Rusalijama (neznabožački praznici). nije teško ne naći stranačkih utecaja. da priziva vetrove. u crkvenim obredima.5) U današnjoj folkloristici. U ovom stavu kao i u imenima izvesnih božanstava. 7) Najzad u jeziku. Rusija je bila zvanično u hrišćanstvo preobraćena 988. unuke Stribogove. pruža tačne pojedinosti o Perunu i Velesu. Odlomak epske poezije pod imenom: "Slovo o polku Igorovu" sadrži nekoliko takvih mitoloških aluzija.

priča svojim. Ipak. alia quae ipse fecit. ili bolje istorik poljski u srednjem veku. II. Ako se malo ispravi tekst na izvestan način. Može li se iz ovog stava zaključiti. noseći na svojim leñima sve svoje pretke (dědky své).[15] Iz ovog stava jasno se vidi. da je kneginja Teta naučila narod obožavati Oreade Driade.[18] i njega su obožavali Sloveni i Saksonci. Hronika učitelja Vićentija ne manje mrzi i izbegava neznabožačke stvari. navlaš obilazi neznabožačko doba. ona će nam kazati (II. . Sadrži nekoliko dosta tamnih aluzija na kultus brandeburških Slovena: "cum in dicta marchia gens adhuc permixta Slavonika et Saxonika gentilitatis ritibus deserviret et coleret ydola". otkriva nam. Na žalost odavde ne vidimo ni imena tih idola. Hostivida. 8) Kozma veli. i jednoga boga pakla. takoñe ne dodaje ničega pozitivnog onim tako tamnim podacima svog prototipa. koji je pisao pri kraju . jeste arhiepiskop Dlugoš. te na njih ni najmanje ne podseća. da stari Česi zvahu nav stan mrtvaca: "Potom Kroh jide do navi" (zatim Krok ode u nav).[16] Dalimilova stihovna hronika. Pšemisla. vrače koje progna. Gallus-ova hronika[19] (prva godina XII veka). Prvi hroničar. 1153). Sve što nam kazuje o Poljacima pre hrišćanstva jeste: da su bili poligamiste: "Istorum gesta quorum memoriam oblivio vetustatis abolevit et quos error et ydolatria defoedavit.sicut el hactenus multi villani velpagani hic latices seu ignes colit. iste lucos et arbores aut lapides adorat. da je u Brandeburgu postojao jedan idol sa tri glave.) takoñe postala iz Kozmine. ille montibus sive collibus litat. ili Longinus. čas književnim a čas prostačkim latinskim jezikom.[17] I malo dalje (oko god. Svetovida (Marsa). stih 6) da se Čeh (Cech) odselio iz Hrvatske u Češku. On nabraja neznabožačke obrede koje je ukinuo knez Bretislav II. glava XLII). svoje kućne bogove (penates). . da su Česi obožavali idole. da su Česi obožavali Peruna (Jupitera). spomenik spomenusmo u početku III glave. Kozma im daje klasična imena:[14] "Ergo litate diis vestris asinum ut sint et ipsi vobis in asylum. čija imena i postojanje uostalom ništa nam ne dokazuje? Na drugom mestu (knj. doživljaje čeških legendarnih kneževa: Kroka. i to je sve. memorare negligamus". Tako ona kaže. koja uostalom i nije poljskog porekla. koja je dušu svoju pozajmila iz Kozmine hronike. itd. tj. ne manje interesantan. Noc votum fiere summus. II.. Neklana.[20] Na drugom mestu (knj. Ali je vrlo rezervisan u svemu što se tiče slovenske mitologije. otac češke istorije.Češki hroničar Kozma iz Praga (XII vek). on uporeñuje neznabožačke Pruse sa zverovima. I kad ipak mora učiniti kakvu aluziju na bogove neznabožačkog vremena. žrece. kojih nema u latinskoj frazeologiji njenoga duhovnog oca (prototipa). idola surda et muta rogat et orat. pruža nam neke pojedinosti. koji se bavio verom neznabožačkih Slovena. Jupiter et ipse Mars. pošto je ona napisana na češkom jeziku.što je tačnije. jednu boginju rata.. pa dodaje. Hamadriade. Pulkavina hronika (XIV v. potpuno ćuti o veri neznabožačkih Čeha. sororque eius Bellona atque gener Cereris iubet". Ljubuše. Drugi jedan.

da u X veku sve zemlje s desne strane Labe i Sale (izuzimajući predeo izmeñu ušća Labina i toka reke Trave) behu još naseljene slovenskom rasom. U svojim Gesta Hammaburgensis eclesiae pontificum on priča istoriju ove arhiepiskopije i istoriju obližnjih naroda. Naročito se njihovoj svedodžbi ima zahvaliti. On govori o hramovima. oživi Dlugoša. što se tiče slovenske mitologije. Na njemu se vidi uticaj klasičkih i hrišćanskih uspomena. naročito Skandinavaca i baltičkih Slovena. On zna i za boga vremena (temperies) koji se zvao Pogoda. slušati pričanja raznih misionara. Pošto je Gnjezno. sedište primasa. da je ono igralo istu ulogu i u neznabožačko vreme. R. stanovao je na granici Slavije u jednom gradu. stranci. a jedna se i zove Stado." Očigledno su na nj mnogo uticale i hrišćanske ideje. kako je on prepunjen klasičnom mitologijom. i najzad ih nalazi šest. boga života Zywie.XV veka (od 1455 . Br'ckner[21] trudio. on bi hteo.1481) svoju Historia Poloniae. žrtvama (čak i u ljudima). nije manje istina. izlaže trude kneza Gottschalk-a na . tiče se naročito naših mitskih bića. u III knj. godišnjim svetkovinama. Ako je identičnost Plutona i nije sporna. sačuvale i do danas. Dijanu sa Dzevana-om. II Strani hroničari Dok su češki i poljski hroničari namerno prenebregavali neznabožačko doba u istoriji svojih naroda. koji je zahtevao da postane njihovom hrišćanskom arhiepiskopijom. idolima. sveštenicima. mogao je ispitivati arhiepiskopsku arhivu. Samo. Brikner je još našao[23] nekoliko podataka u jednoj zbirci crkvenih beseda na poljskolatinskom jeziku. s obzirom na siromaštvo slovenskih izvora kod zapadnih naroda. koji nam pričaju borbe Nemaca ili Danaca sa danas već nestalim baltičkim Slovenima. uprkos hrišćanstvu. što nam pomaže da je bolje rastumačimo. Mi zaboravljamo. Adam Bremenski (iz Bremena) učitelj u istoj varoši. Ne propušta ništa što se tiče začetka njenoga života. i poslednjih godina vrlo se malo važnosti pridavalo Dlugoševim podacima o starim božanstvima njegove zemlje. trudi se da iznañe svoje bogove kod starih Poljaka. kao katolička mitropolija. ili napore germanskih misionara da ih preobrate u hrišćanstvo. Marsa sa Liadom. Nedavno se g. njegova svedodžba nije sasvim za odbacivanje. Pohañao je Dance. Cereru sa Marzanom. tvrdi da je u Gnjeznu bio i jedan hram prvoga reda: "delubrum primarium ad quod ex omnibus locis fiebat congressus. Plutona sa Nijom. Jedan od tih podataka objašnjava nam i Dlugoševe zablude. Venusa sa Dzydzilelya-om. većinom su bolje informisani. svetim drvetima. uzima za imena pojedinih božanstava oblike. od kojih su se neke. On je živeo u prvoj polovini XI veka. No pri svemu tome. On je tu zbirku skoro objavio. a osobito stanovnika ostrva Rujna. da. kanonik gradske katedrale pisac je Gesta Hammaburgensis eclesiae pontificum.[22] Izjednačuje Jupitera sa Yeszaom. U ovo vreme u pravoj Poljskoj beše već nekoliko vekova potpuno nestalo paganizma. da je ta nyja srodna sa nav-om kod Čeha. koji se ponavljaju u ovom ili onom narodnom refrenu. što mi danas možemo imati dosta jasnu sliku o religioznom životu baltičkih Slovena i onih sa Labe. Dlugoš voli poljsku domovinu. sačuvanih u petrogradskoj biblioteci.

o Sivi. kao što i sam naslov kazuje.. Sloveni. "qui omnes barbarorum gestas res in memoria tenent". najvažniji izvor za istoriju Slovena u srednjem veku. XXVIII) o skandinavskim božanstvima: Toru.preobraćanju u hrišćanstvo Bodrića. 18). Priznaje uostalom. 60) da je u ovom istom gradu Retri i vladika Jovan bio prinesen na žrtvu bogu Radgostu. 1009. i pratio je cara Henriha II u njegovom pohodu protivu poljskog kneza Boleslava Hrabrog. Helmold uostalom ima dosta rñav pojam o Slovenima. XXVII. . 27). podignutim u čast demonv quorum princeps est Radigast. i ako one ipak nisu jedine.[26] U savezu sa vladikama Oldenburga Vicelinom i Geroldom pridružio se njihovim naporima da pokrste neznabožačke Slovene. Naziva ih "natio prava et perversa" (I. jesu osim Vagrinaca još i Ljutići i Bodrići izmeñu Labe i Odre. Pribislav je bio hrišćanin. što nam je dao tako malo podataka. Nabraja u nekoliko mahova mučenja. o kultusu Bogu Provenu (83). Helmoldovo delo Chronicon Slavorum jeste. Helmold je bio sveštenik crkve u Libeku. Voelkel. koja su iskusili hrišćani od nekrštenih Slovena. bog ostrva Rujna. umro 1018) bio je kanonik u Magdeburgu. koji su se iz hrišćanstva povratili u svoju staru veru. on piše: ad laudem Lubecensis eclesiae (posveta na knjizi). ili njihov povratak u ovo posle otpadništva. II. Koristio se Adamom Bremenskim od koga mnogo pozajmljuje (testis est magister Adamus). o idolu Podaga. bez sumnje usled njihove odanosti paganizmu: "Slavorum animi naturales sunt infidi et ad malum proni ideoque cavendi". Veruje u izvesno srodstvo sujeverja Saksonaca. boginji Polabljana. U toj misiji on bi poslat k njima oko 1155. da imaju svetih šuma (83). Slovena i Šveñana (I. Glave 52. Poreklom Holštinac. priča (III. da su se Nemci prema njima rñavo ponašali. da nam i o idolima slovenskim i njihovom kultusu da onako potpunih pojedinosti. Ova hronika ne prelazi godinu 1170. g.[25] Njegova mržnja na paganizam ne smeta mu. o bogovima koji imaju i koji nemaju svojih idola. Tako (knj. i glava 12. 40. Pruža više pojedinosti od Adama Bremenskog: o veri neznabožačkih Slovena. Njegovo se uverenje ne koleba. i 83. o kultusu Crnom Bogu (I. ili onih. God. No on se tako isto služi i zapisanim predanjima i pričanjem slovenskih staraca. kao što misli jedan komentator hronike. u njegovoj prvoj knjizi. jer navodi neke reči i piše dosta tačno neka imena. i primljen je od kneza Pribislava. on nam kazuje. potvrñuje (II. kojima se on bavi. druge knjige jesu najvažniji izvor za našu studiju. Izgleda." Ipak mu se omaknu više zanimljivih sitnica za našu studiju. XIV). da se ne zadržava na neznabožačkim stvarima: "Inutile est acta non credentium scrutari. Njihova je zemlja za nj "terra horroris et vastae solitudinis". čije gostoprimstvo veoma hvali. Zna da je postojao Svetovid. kao što je dao (glave: XXVI. Vodanu i Frigi (Fricco). da veruju u postojanje jednog najstarijega boga. glava XVIII) on ukratko opisuje varoš Retru (Rhetra) sa njenim hramom. Na žalost ni na pamet mu nije palo.[27] Titmar (roñen 976. od koga svi drugi proizlaze. paroh parohije Bozau oko jezera Plena (Ploen) u zemlji Slovena Vagrinaca (Wagriens). 19). o hramu u Retri i bogu Radgostu. da je znao i slovenski jezik. Njihovo preobraćanje u hrišćanstvo. obalskih stanovnika Labe i Baltičkog mora. 52). (I.[24] Dokazuje nam da su stanovnici Rujna bili više odani kultusu zlih božanstava nego ostali Sloveni (Descriptio insularum. 8). i misli da je to isto božanstvo kao i sveti Vid korvejskih kaluñera. Princip mu je. da su Sloveni voleli praviti idole sa više glava (što tvrde i drugi pisani spomenici). I mi imamo samo žaliti. čini glavni predmet njegove hronike. 41) odvratnost Slovena prema hrišćanstvu i njihovo rñavo postupanje sa hrišćanskim popovima. da istakne i dobre osobine neznabožačkih Slovena (II. Često citira izveštaje očevidaca.

Na desnoj strani Sale življahu razni narodi. To je jedan fini i elegantan prozaista. Prirodno je što mu njihova neznabožačka vera izgleda gnusna. Hoće da veže njegovo poreklo za Rimljane: "Et quia fuit haec apta bellis et in omnibus semper triumphalis antiquo more Martis signata est nomine". članovi velike porodice Srba ili Soraba. No i pored njegovih predubeñenja omaknu mu se ipak i po koji dragoceni podaci.[31] Saks Gramatik je Danac. koji toj varoši daje ime Retra. idole. episkopa Lunda u Skaniji. lector amate. 23). 25) I Helmold veli: "Praeter penates et idola quibus singula oppida redundabant" (I. tamen. 65). koji su vršili kultus ovom bogu. sveta šuma Žutibor (Zutibore). čiju su sliku Ljutići nosili na svojoj zastavi. "Quamvis autem de hiis aliquid dicere perhorrescam. koju on daje o kultusu ovom bogu. a bogu ime Radgost (Redigost). Najzad i pored sve njegove mržnje. 59). koju zove Riedegost. 10) su poginuli u borbi protiv njih. 14). "Cum execranda gentilitas ibi veneraretur" (VIII. da leži izmeñu šume: mese . .[29] i svedodžba. i koja je bila jedno od glavnih svetilišta njihove vere. ali voli da opisuje snove.[28] Spominje jednu bezimenu boginju. id est mediam regionis. "Bolizlaus qui maior laus interpretatur" (IV. 55).[30] Zna da su kod Ljutića hramovi i idoli vrlo mnogobrojni. Dva njegova pretka (I. 19)." (VI. to bi doista bilo jedno zanimljivo svedočanstvo u njihovu korist. i opisuje proroštva činjena pomoću svetih konja. Merzeburg je u ovo vreme bio na samoj granici germanskog plemena. npr. Ovaj grad. bor . tot templa habentur et simulacra demonum singula ab infidelibus coluntur. i svoja pričanja počinje krajem IX veka. Titmar nadahnut svojim klasičnim uspomenama. što se takoñe potvrñuje svedočanstvima Saksa Gramatika i Otona Bamberškog. i slovenski paganizam bi sasvim uništen. i u prilici ih navodi: "Belegori. Njegov germanski patriotizam buni se na pomisao o slovenskoj mitologiji. nuncupabant eam vel a quadam virgine seducta".postane vladikom u Merzeburgu. On nam kazuje i neka imena svetih mesta. Bio je sveštenik.[33] Apsalon je bio tajni savetnik kralja Valdemara. Kad bi se iz njegovih tvrñenja moglo zaključiti. kad prevodi Medeburu (drvo bogato medom) sa mel prohibe. i on je i nagovorio ovog da udari na Vende ili nekrštene Slovene. te se taj napad svrši padom varoši Arkone 1168. quae bona interpretatur (IV. On opisuje hram u ovoj varoši. na koju aluzira: "Posteri autem (tj. vanam eorum superstitionem. što ne voli Slovene. On zna. Helmold skoro tako isto kaže. Kako-tako Titmar je morao pribrati nekoliko beležaka o njihovom jeziku. i umro je prvih godina XII veka. id est pulchra domina" (X. O njegovom životu malo se zna.izmeñu. potvrñuje se pismom svetog Brina caru Henrihu II. ut scias. Svi njegovi prevodi nisu tako srećni. Ali ovo tvrñenje biva usled istorije o vampirima. utvari. 59).. Titmar je u osnovi sujeveran. quod pulcher mons dicitur" (IV. da su oni imali idole (III. Tvrdi da se kod nekrštenih Slovena sve svrgava smrću (I. na samoj granici Saksonije i Slovenije. daje mu drugu etimologiju. On ima uostalom jake razloge. beše slovenskog porekla. Sloveni) Mese. Namerno izostavlja istraživanja neznabožačke istorije svoje dijeceze. (VIII. 4). kao pagus Silensis (VIII." (VI. i Dobrawa. Titmar zna. da Sloveni nisu verovali u vampire. osobito one boga Svarožića (Zuarasici). Ime mu znači. da su postojali i sveštenici.šuma. ležeći na Sali. 45). Na poziv Apsalonov Saks napisa svoje Gesta Danorum. kad i ostrvo Rujan potpade pod dansku vlast.. 63). Pridodat je bio ličnosti Apsalona. U protivrečnosti je sa Adamom Bremenskim. Titmar piše: "Quot regiones sunt in his partibus. Ipak on zna i slovensku etimologiju.[32] jednog od najznamenitijih državnika i prelata srednjega veka. ipak posvećuje čitave dve strane opisu varoši Redarv (Redarinaca). 56) "Bele knegini.

Ona je sreñena pod nadzorom i nastojanjem vladike Apsalona. te mu je to učinilo znatne koristi u njegovim misijama kod Slovena. danas Wollin. Volin. Pizamar. Poreklom iz Švabije. što se odnosi na ovo božanstvo. ne treba ih prenebreći. koji mi imamo o borbama rujanskih Slovena sa Dancima. Koloberg (danas Kolberg). O svemu tome Apsalon mu je dao sve podatke. Torevida i Porenucija (Rugievithus. da je poznavao Saksovo kazivanje. ali ne i tvrditi. a to nam i on sam kaže u svom predgovoru. starim narodnim pesmama ("maiorum acta patrii sermonis carminibus vulgata"). U Poljskoj je bio ostavio lepih uspomena. i da ga je ono i podstaklo. U ovoj svojoj prvoj misiji pokrstio je više od 20 000 Slovena. Tako knez Pryslav kod njega je Freedevus.[34] Pored istorije Saksa Gramatika meće se i Knytlinga-Saga (Historia Knytidarum) tj. U onome. koje se nas tiče. Ljtetin. Porevitus. Može se misliti.[36] Po povratku u Nemačku postane vladikom u Bambergu. God. Oton se rodio u drugoj polovini XI veka. Je li on bio očevidac dogañaja koje priča? Ovo se može samo pretpostavljati. žrtvama i sujevericama rujanskih Slovena. istorija Knidovih potomaka. Njegova istorija Danaca je jedini značajan dokument. on ode tamo. Pizamar i Crnoglav (Turipid.[35] Biografije vladike Otona Bamberškog sadrže jedan osobito značajan dokumenat za izučavanje slovenske mitologije. Mi mu još dugujemo i dragocene podatke o kultusu Ruñevida. Sadrži samo nekoliko vrsta koje se odnose na vreme. Ma kako bili mršavi njegovi podaci. Knitlinga Saga obuhvata dansku istoriju od početka X veka. u mladosti boravio je neko vreme u Poljskoj. naročito iz Valerija Maksima. o proroštvima. U svakom slučaju episkop Apsalon. Kako je on savremenik poslednjih dogañaja. da je bio dobro o svemu obavešten. No kao i Helmold on brka Svetovida sa svetim Vidom. maja 1106. čak ih dopunjuje. jer nam kazuje imena triju božanstava. Tiarnoglovius). kojih nema u Saksa Gramatika. No po njegovom odlasku izrodiše se mnogobrojna otpadništva. po svoj prilici. g. Potvrñuje pričanja Saksa Gramatika. Saks je mnogo potpuniji od Helmolda. velikom svetilištu slovenskog paganizma. i sagradio je jedanaest crkava.[37] podiže crkve. zatim pričama Islanñana (Tylensium) i kazivanjima vladike Apsalona ("Absalonis asserta docili animo stiloque complecti cure habui"). Doprineo je braku Vladislava Hermana sa Juditom sestrom cara Henriha IV. namesti i jednoga vladiku za Pomeraniju u Volinu. da je imao predrasude svoga veka i svoje kaste. i bi posvećen u Rimu 13. Bez sumnje nisu bolje prošla ni imena božanstava. koji je učestvovao u svim tim krupnim dogañajima. koje priča. Oton poseti varoši: Pyrice. U . gde ga primi knez Vratislav. mogao je pribaviti i izvešća. Pripisuju je Olafu Torzonu (Olaf Tordzon). da mu o njima da ozbiljnih podataka. Prva dva imena je vrlo teško protumačiti. postarao se. koje se potrudio i prevesti na latinski. Užasno izopačava osobena imena. da sastavi svoju knjigu. Kamin. 1123. ipak mu se (Saksu Gramatiku) ne može prebaciti. On se koristio. poslednje je jasnije. Ovo zanimljivo mešanje neznabožačkog boga i hrišćanskoga sveca lako se objašnjava onim mislima. kojih nema u Saksu. Iako izgleda da je malo fanatik. o kultusu i uništenju idola Svetovidovog. a to su: Turipid. Naučio je poljski. i svršuje se godinom 1187. koje tada kružahu. o Arkoni. Porenutius).pun je latinskog klasicizma. Njegov danski patriotizam je možda vatreniji od hrišćanske mu vere. pozove ga knez Boleslav III da pokrsti Pomeranske Slovene. te je jasno. i očevidno znači: bog ili idol crne glave (čarnoglavy). hrišćanin (pokršten je u Merzeburgu).

istina. Ne kažu nam. i vrati se u dijecezu meseca decembra.. kako izgleda. da je to čovek srednjeg veka i to crkveni.. kako izgleda. Žreci julinski zaveriše se i protivu života vladičina. Njemu se može čovek poveriti. Uznoim. Posle raznih smetnji najzad vladika Bernard skloni stanovnike Julina. poveriše ga čuvanju jedne starice. i koji još čuva njegovo koplje. za koje su stanovnici bili utrošili na tri stotine talanata. Štetin i Julin imañahu svaki po tri planine. čije ime. ovi su idoli jedva na nekoliko pari volova odvučeni na lomaču. veli on. To je jedan vrlo savestan čovek. koja ga skri u šupljinu jednoga drveta. 1128. nije zabeleženo. Veruje naravno i u čudesa. Ebo najpre konstatuje neznabožački fanatizam Pomeranaca: Tanium esse gentis illius ferocitatem. O njima nam Ebo pruža dragocenih pojedinosti. nesposoban za kakvu pobožnu podvalu. i obuči ih da svoje mrtve sahranjuju u groblje. Oni odnesoše jednoga idola Triglava. Oton za tim ode u Hozegov. svoj Vita Ottonis. Štetin. veli vojvoda poljski. da bi podstakao svoje jednoverne. dearumque imagines mirifice insculptae exteriis ornant. Manje je pouzdan za prvu misiju.početku god. vratio se ovaj apostol u Pomeraniju preko Magdeburga. naravno ne zaboravljajući. veli on. ukrašene srebrom i zlatom. pyramides magnae et in altum more paganico muratae.. singulis nominibus insculptis galeis atque loricis terribiliter vestiti. Priča. Bez ruku. danas Guckov. da više ne pitaju za savet proročice. Pokrštenje je bilo sasvim površno. koji je podigao Julije Cezar..[39] Kad je vladika došao u grad Hologast. a ne po šumama ili poljima. Vojteha (Adalberta) i sv. koja je očevidno imala religiozni . kad su mu oduzeli te idole. (V. on stavi obe crkve pod zaštitu dva sveca slovenska: sv. Jedna priča iz druge Otonove misije kazuje nam da ti idoli imañahu odelo ili neke druge pokretne ukrase. obojica poreklom iz Češke (knj. ut magis necem ei inferre quam iugum fidei subire parata sit. Volin." Ebo nam opisuje u Štetinu neke veoma teško razumljive spomenike o neznabožačkom kultusu. gde nañe veličanstvene hramove (magni decoris et miri artificii). da više ne meću štapove nad grobovima. izvrtenih očiju. mirae magnitudinis et sculptaria arte incredibili coelata. ipak. i. da stanovnici grada Julina (ime mu je od Julija Cezara!) poštuju jedan stub podignut u čast ovog velikog čoveka. Oni behu. Knjiga II vraća se na istoriju grada Julina. Vaclava. poseti Havelberg. interius autem dii stant manu facti. da se pokrste. Volegost. koja nisu baš sasvim neistinita. Bilo je u tom gradu. Ebo (Ebbo) kaluñer iz Bamberga napisao je oko 1151. i priča i neka. ili 1152. Ovaj je grad bio čuven po kultusu jednome idolu. koji je Otona pratio u njegovoj drugoj misiji. jedan žrec obuče na sebe odelo idola. 23) "Huius parietes variae deorum. On odbije ponudu. Sa jedne od tih piramida. da ne pribegavaju vradžbinama. Ovo se svedočanstvo slaže sa Titmarovim čudnovatim načinom. osobito pričanjima popa Udalrika (Udalric). na žalost. koristio se pričanjima njegovih drugova. I). da im ne dira svetinje. Vladika podiže u Julinu dve hrišćanske crkve. Saopštava jedno autentično pismo vladičino papi.[38] da više ne podižu kuće za idole. On je bio poznavao vladiku. bio jedan poverljiv i inteligentan posmatralac. odsečenih noseva. koliko su vredeli ti talanti. pa da bi što bolje pridobio ljubav i naklonost novopreobraćenih. na najvišoj stajaše idol Triglav. on se odmah vraća paganizmu. prividno. napravi se bogom. poruši im idole. Na opšti narodni. Stanovnici ponude Otonu novac. Ebo je dakle svedok vrlo dostojan poverenja za sve što se odnosi na drugu misiju. tradicionalni praznik svet dolazi gomilama. i koji je tu privlačio svake godine veliki broj naroda. Mnogi su neznabošci po svojim kućama posakrivali male idole.

pod jedan orah[40] ili bolje pod jednu lesku (idolo consecratum). i nareñuje da se iseče. koji je bio poludeo (ib. da narod raspale protiv vladike i njegovih drugova (III. 6) hram boga Žerovida (Gerovit. vrlo su živa i puna duha. On stavlja u usta svojih lica duge govore.). da mu se čovek može poveriti. da je bilo hramova. na žalost u svome i suviše kratkom pričanju. Herbord i Ebo se dopunjuju na ponekim mestima: Herbord je potpuniji za prvu misiju. Mnogo je i učeniji i pismeniji od svoga prethodnika. 25) možda iz očajanja. 33). Klempin) su mu naklonjeni.) qui lingua latina Mars dicitur. 29). 26). 36). koje on zove continae i fana (ib.[43] On nam kaže. Petrov deli Žafeov skepticizam. Herbord se često služi Ebovim pričanjima i kazivanjima kaluñera Priflinga. ne daje o njima nikakvih tačnih podataka. za koje veli. Ipsum autem in carne non vidi. et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocatas". 11. on s hvalom pominje poštenje i gostoprimstvo Pomeranaca. 17. pa moliše. što je morao svojim očima gledati propast narodne vere. Nemački istorici se ne slažu o vrednosti njegovog dela. pa navodi njihovu varvarsku svirepost (4. 6).[42] Herbord je naravno rñavo raspoložen prema Pomerancima. 31. Priča dalje o postupanju pri gatanju. Kepke i Klempen (Koepke. Oton (18) zatim ide. vrati se jednim delom u paganizam. 24) i neznabožački fanatizam (II. koji mu je dao i one pojedinosti Ebu nepoznate. daje kod Pomeranaca postojala jedna sveštenička kasta (II. da poštedi to drvo. Pričanja koje Herbord meće u njegova usta. veli on. koji je sakrio bio jedan proždrljivi žrec. za što je služio jedan čudnovati konj. On pristade. da se sačuva. Pored jednog od tih hramova nalazaše se jedan hrast i jedan sveti izvor. a Ebo za drugu. molioca manastira sv. nabraja njihovo blago. da ga protumači latinskim jezikom: Sclavica lingua in plerisque vocibus latinitatem attingit. ali je našao jednog člana iz prve vladičine misije. i on se stara. Ovo ime continae buni ga.[46] . za koji Oton mišljaše.karakter.[45] Kad cela varoš bi pokrštena. U knjizi III opisuje neprijateljsko držanje žreca prema hrišćanstvu (III. Otkriva u gradu Hologostu: (ib. 18. da se moli Bogu. 20. Zatim opisuje te continae. jedan sveti štit. pripisujući im neku retku veličanstvenost. idoli razlupani i polomljeni (II. i kaluñera istog manastira Sifrida. opirao se još dugo jedan žrec. Grad Štetin. pa zatim prostran i veličanstveni hram u gradu Gozgaugia (sic!) (Guckov). koja se nalazi pored jednoga izvora. kojeg vladika prodade na strani: asserens hunc magis quadrigis. da ga je sveg pokrstio. Više nego jedanput naići ćemo na tekstove koji govore o svetim drvetima. izgleda da ih je pisao pod neposrednim uticajem samih dogañaja i da ih je pričao kakav inteligentan pripovedač. da posvedoči svoj verski trijumf. 14). njihove napore i podvale samo da se odupru njegovim uspesima. Da li su to bili grobovi ili predikaonice? Ebo. o tragičnoj smrti jednog od tih žreca. quam propheciis idoneum (II. koji je čuvao ovu životinju. pa čak i da se posveti hrišćanskom bogosluženju. Timon je bio u službi kod vladike čitavih pet godina. Uprkos svojih predubeñenja. Kotljarevski ga tako ceni. On je svome pričanju dao literarni oblik dijaloga izmeñu Timona. Neznabošci su tako mnogo polagali na taj hram. o njihovom očajnom otporu svima misionarskim pokušajima (III. da su veroloman narod (II.[44] Priča da je vladika odneo iz ovih kontina jednog idola Triglava. držao je propoved i vladika. Mihaila u Bambergu. i hram kao i svi idoli. Herbord svedoči o svim naporima žreca. 4). Štetinjani ga zamoliše. 7. beše uništen. čiji plod ishranjivaše čuvara.). Žafe (Jaffe) je vrlo strog.[41] Herbord nije poznavao Otona. Neznabožački hramovi behu porušeni. On je pratio Otona u njegovoj prvoj misiji. kojeg kasnije posla u Rim. Ali se vladika odupre.

koje jasno ne označuje. Porfirogenit. koji služaše za gatanja. ne gradimo više kapišča (neznabožačke hramove) već Hristove crkve. Drugi vizantijski pisac. Ponavlja fantastičnu etimologiju continae. koji ni najmanje ne pušta na volju svojoj uobrazilji. i istini koju je na zemlju doneo Isus Hristos istavlja neznabožačku Rusiju hrišćanskoj: "Mi se više ne zovemo sluge idola.Treća biografija o Otonu Bamberškom duguje se nekom bezimenom piscu. navode više-manje tačna ali osakaćena imena pojedinih božanstava. već hrišćani. Naročito su ta pričanja legendarnog karaktera. ali je upotrebio takoñe i pričanja nekih crkvenih ljudi (quae a notis religiosisque personis). čija je knjiga o temama (oblastima carstva) tako dragocen prilog istoriji X veka. Tako. koje obožavahu nekršteni Rusi.[48] III Likorezni spomenici . kad bi neki hteli ime Svetovida zameniti sa svetim Vidom!?). Zna ih dve. Ovo se poslednje kazivanje ne potvrñuje suvremenom folkloristikom. koji piše o Slovenima: Prokop. Konstantin Porfirogenit. Konstantin Porfirogenit. Hilarion (XI v. većinom anonimni. t. nimfe.) jedan od osnivača manastira Pečerskіj u Kijevu.) kada Vizantinci behu u večitom dodiru sa Bugarima i Rusima. jesu najčešće rezultat njegovih ličnih posmatranja. Leon ðakon vrlo su uzdržljivi pri pisanju o veri slovenskoj. reke. Deo njegove istorije. daju uzgred nekih podataka. Spominje kultus Triglavu i jednom konju. To je ozbiljan istorik. O slovenskoj mitologiji nam daje kratke ali dragocene podatke. u svojim: Razgovorima o zakonu (veri) datom preko Mojseja. niti pak tekstovima srednjeg veka. namerno je izostavio govor o neznabožačkim stvarima. da ne znaju za sudbinu (De bello gothico. c. koji će na svome mestu biti ispitani. XIV). koji nas interesuje. gradu Julinu dao je Cezar svoje ime. Africi i u Italiji.jezik . koja je on pribrao. pratio je Velizara u njegovim ratovima u Aziji. ne žrtvujemo više jedan drugog."[47] Drugi pismeni izvori. III. Vizantijski pisac. koji se bavi ratovima protivu Gota. Cezara stavlja i kod baltičkih Slovena. za koga se može nagañati. Ruski teolozi daju nam nekoliko podataka. On se koristio Ebom i Herbordom. Konst. (Čudite li se što se ime Jul. da je bio kaluñer u manastiru Priflingu. koji proizvodi grom. Leon ðakon. jeste onaj. On nam kaže: da su Sloveni obožavali jednoga najvišega boga. već se Hristos za nas žrtvuje. Prokop Cezareac živeo je u VI veku. I on veruje u priču o Cezarovom koplju. Leon ðakon je živeo u vreme (X v. možda pod uticajem hrišćanskih ili neznabožačkih ideja. Njegovo je delo vrlo kratko. i pričanja.

idol nañen u Zbruču (Zbrucu). . mi ćemo ovde označiti samo ponešto. zbožje (žito. u Helmolda: Crnobog (Zcernoboh. Izgleda. Neki pisci razdvajaju ova dva smisla. nalazimo: bogat. Do sada se nije znala njena etimologija. To je jedan epitel bogu. Jezik. koje nam Titmar rado predstavlja kao primerke izvanredne veštine.[49] I njihovi snimci su na kraju ove knjige. sreći i dobru lako jedna drugu objašnjavaju. ubog. koja se nalazi u imenu onoga božanstva na ostrvu Rujnu i koje Knitlinga Saga zove Pisamar. pecus). Ova je reč apsolutno nepoznata staroslovenskom. Ja ću je rado vezati za staro gornjenemačko scrato (vidi dalje glavu o domaćim bogovima). a drugi su pozajmljeni iz stranih jezika. likoreza. Pored reči bog. koje označavaju ideju božanstva. Oni pak koji još postoje svi su. U jednom vrlo interesantnom delu Miklošić je proučio hrišćansku terminologiju slovenskih naroda. bog).bog.Nemamo autentičnih spomenika. jer ideja o Bogu. u glagolu čortiti (čertiti) . ili bar takvih. zbožo (Zbožo.[51] Ova je terminologija i sama naslednica jedne neznabožačke terminologije. . Dažbog. srpskom i bugarskom jeziku.Ako je nestalo nemih spomenika. Teško je odrediti. da je ova reč istovetna sa sanskritskom bhaga. sreća. ostalo je glasovnih. Ova razlika nije potrebna. i sviju ostalih. proklinjati. i osobeno ime jednoga božanstva iz Vede (staropersijski baga. da je ova reč starija i od hrišćanstva. kao što se može pretpostaviti. koje su opisali: Helmold.[52] Smatra se. pšenica na maloruskom). lužičkosrpskom (i u litvanskom) i u slovenačkom. koja su navedena u ruskoj Nestorovoj hronici: Stribog. Saks Gramatik.[50] Jedan moj učenik proputovao je skoro Nemačku. starobaktrijski bagha. češkom. i hteli bi videti za njih po dva različita korena.osim beznačajnih ostataka hrama u Arkoni. koje je sasvim prosto prepisivalo reči διαβολος i δαιµον.imanje. sreća. koja se može upotrebiti. Nalazimo je meñu imenima neznabožačkih božanstava. Možda je to ta reč. a danas se čuva u zbirci Krakovske Akademije. Miklošić je vezuje za koren bi . kojih je bilo bezbroj svi su uništeni. id est deum nigrum). njegove snimke smo doneli na kraju knjige. oni ni najmanje ne odgovaraju opisima onih tekstova iz srednjega veka. maloruskom. Ako su ovi spomenici slovenski. Takvi su: bareljef u Altenkirhenu na ostrvu Rujnu. Molio sam ga. . trgovina. koje bi mogli s izvesnom pouzdanošću pripisati kome božanstvu. dika na lužičkosrpskom. da li slovensko značenje dolazi od ovog prvog ili drugog značenja. u češkom zbozi . Da počnemo imenom božanstva. Druga reč čort (čёrt') nalazi se u ruskom. . No on nije ništa našao. Bagha na sanskritskom znači: blagostanje. nekoliki grubi likorezi. Kao antitezu panslovenskoj reči bog nalazimo isto tako panslovensku reč bes (bјаs' zao duh). Idoli. Nju nije donelo hrišćanstvo. Reč. Sastoji se iz dvojakih elemenata. ili istorici Otona Bamberškog. koja hoće da označi boga. da potraži u nekom muzeju kakve bilo ostatke slovenskoga kultusa.udariti. Nemajući nameru da navodimo sav slovenski rečnik. Oni nemaju ničega zajedničkoga sa nestalim idolima. jedni su čisto slovenski. a prvi put su objavljeni u Archiv fur Antropologie 1894. koji se čuvaju u danciškom muzeju. Hrišćanstvo nije ništa u životu ostavilo od hramova. poljskom. fortuna. tući.prezreti. i danas je još u svim slovenskim jezicima ista .sumnjive autentičnosti. Titmar.

Jednom prilikom naročito ću se vratiti na rasprostranjenost njihovog značenja. gde znači hram. znaci kuća. Za označavanje idola mi imamo u staroslovenskom pet raznih reči: kap. Ostala je samo u ruskom. balvan. koji se pod raznim oblicima upotrebljava danas u svim slovenskim jezicima. i dolazi od korena modla . staroslovenski k'šta (kontja). Staroslovenska reč hram' prvobitno znači: verska kuća. i u poljskome gde znači molitva. koja još i danas postoji u slovenskom i srpskohrvatskom. uznositi. sub. Balavan je turska reč.poštovati (Veske[56] piše kumartaa i vezuje za mordvinsko komans).[58] Koren treb ulazi i u veliki broj geografskih imena. Modla. tako starih pozajmica iz finskoga. To je reč contina. keb na ujgurskom jeziku (ist. kumir i modla. koji se nalazi u svim slovenskim jezicima.ište[55] znači idola ili hram za idole. Konczyna znaci prosto kraj. da mesta. . a u druge slovenske jezike nije prešla. i tvorјаše trebu kumirom'. Izgleda (po Miklošiću. izgleda čisto slovenskoga porekla. voce): kumarsaa . Nema je u ruskom. ili stukan. No učenom leksikografu ovo poreklo izgleda malo verovatno. Za neznabožačku periodu imamo jednu reč. koja nose to ime nisu mesta starih verskih obreda. Turkestan) značila bi. nalazi se još i kao kapište koja po smislu nastavka . žreti (prinašati na žrtvu. Treba znati. Ova se reč nalazi i u mañarskom ker. hrišćanski jezik stvorio je reči: cerkov'. Kumir na prvi pogled meta slovenske fizionomije. istukan.Obredna mesta.idol. Reč kapište kapište. crkva ili kostel' koja odgovara svojoj . treb (od korena tereb. i . vrlo su retka u Rusiji. . Pojam o žrtvi izražen je u čisto slovenskim rečima obјаt' (obećana stvar). Miklošić veli. i znači statua. prvobitno.gornjo-nemačkoj chirichha (koja je i sama postala od grčkog κιρίακον[53]) i latinskoj castellum. svršetak i ničega značajnog nema sa pojmom jedne grañevine.[54] koju navode mnogobrojni slovenski izvori znači prvobitno mesto gde se čuvaju idoli (kapi). iako ovaj ima reč moliti sја. mesto gde se slave idoli. Modla u smislu idola nalazi se samo u češkom. kojom je on sam označio hramove na ostrvu Rujnu. Zakol'' δφαγή-ono to zakolje (od korena kol-klati). Worterb. koju navodi Herbord. sub voce).Po svoj prilici je turskog porekla: ker. istorik Otona Bamberškog. kontina.Reč božnica (božnica) označuje u starim ruskim hronikama hrišćanska svetilišta. Molitva se kazuje glagolom modliti-moliti se. Kap znači idol. Isto tako kymirište jeste mesto gde se nalaze idoli. Češkoj. žrtva. iskati) treba [57] ono što bogovi ištu: I prijde (Vladimir'') k' Kievu. nema veli. Od nje je postalo kumirište. Istukan je trpni pridev od glagola istukati. da hoće da znači približno: hvaliti. idole prostačkih naroda susedni Slovena. Radi označavanja hrišćanskih hramova. isto kao i hram znaci božja kuća. i očevidno da ima neke veze sa glagolom modliti-moliti. u kojima su stanovali lapski Sloveni. Ova se reč dovoljno objašnjava slovenskim jezikom. .vajariti. U svojoj studiji o hrišćanskoj mitologiji slovenskih jezika (§ 28) Miklošić ovu reč pripisuje sanskritskoj mrd "conterere". da se ovde nazire finsko poreklo (Etym. Ova mi etimologija izgleda mnogo verovatnija od one koju predlaže nemački izdavač Herborda: poljski Konczyna.[59] Ovakvih mesta je vrlo mnogo u Poljskoj. u zemljama. Prvobitno je i postojalo samo u staroslovenskome i ruskome. Izgleda mi da ne bi bilo teško ovu reč približiti reči kip.

Čini mi se. Krek. što znači knez.skrušiti se pred Bogom. u poljskom czarnoksiežnik. mlaña od neznabožačkoga doba. postala od korena svet . da znači mesto. plemenski starešina bio i vršilac verskih obreda i prinašanja žrtve. No on je kasnije oporekao tu etimologiju. str. tamo . Vezuje se za stari koren vels (vels). Jednu potvrñuje Jornandes a drugu ruske analiste.) ja se ne ustežem videti u strava. Reč nav (nav) izgleda. kuda mrtvaci idu posle svoga života. 116). Reč ova. svјаščenik''. Crkva hrišćanska ju je mogla dakle primiti bez ustezanja.mucati. bez sumnje. 77. Mi ćemo o njoj raspravljati kad budemo govorili o idejama Slovena o besmrtnosti duše.) Drevljanima: "Evo me. 435.nagaña. Ovo se ime nalazi samo u staroslovenskom i ruskom jeziku. latinskog sacerdos. prinčevima i prelatima. sp. .[64] Ruski hroničari beleže. Napominjemo da se ova reč naročito upotrebljava kod Čeha i Poljaka.[63] Reč raj primljena je u hrišćanskoj terminologiji gde u svim jezicima slovenskim znači raj. da su trizne slavljene u čast mrtvih (Letopis' po ipatskomou spiskou. znake. Jer je zaista teško odvojiti modliti od modla. Kod Poljaka i Čeha on se zove: čarodéjnik.[60] Kod Rusa beše neznabožačka reč žrec'.svјаt' . pojam o skrušenju: moliti se Bogu . str. da je bilo neznabožačkih hramova i svešteničke kaste. czarodziej. I pored suprotnih mišljenja. Vrač. da je trizna srodna stravi Jornandesovoj.[62] Pored sveštenika-žreca nalazimo i čarobnika. 81.daću. gde nikakvi pisani izvori ne dokazuju. tj. 30. Ovo je izraz poštovanja. koja označava onoga. čiji je predmet u dativu. ksiądz.volšebnik bio bi onaj. u tim dvema zemljama. Očigledno je i ona za vreme neznabožačke periode odgovarala sličnoj ideji. Ja držim. nalazi se danas reč knez. i dolazi od gornjenemačkoga kuning. 87. znači prvobitnu misao. 44. (Vidi raspravu or. kada je. mrmljati. dolazim k vama. ruski volšebnik''. O idejama koje su Sloveni imali o onom drugom svetu. brazda. vl''snati. koja se slavila po smrti Atilinoj.[61] Lužičkih Srba. Da to ne označava onoga. koji vrši verske obrede (vidi gore).čary. spremite dosta medovine (med''i mnogou). slovensku reč . I to je jedna vrsta daće. Označuje onoga. U češkom i zapadno slovenskom cara znači crta. onaj koji se služi crnim knjigama. slova? U češkom se još nalazi: černoknižnik. koji se naročito bavi svetim stvarima. onaj koji čini čari . koji se kod Francuza daje: narodnim kneževima.jeste prevod grčke ιερεύς. 37. ili je slična reči dom od dominus latinskog. pored grada. O pogrebnim obredima ostavili su nam stari tekstovi dve reči: strava i tryzna. Poljaka. Hrišćanski pop u Slovena zove se zasebnom rečju sveštenik. str. da li taj koren svet nije prvobitno značio pojam sile. Za ovu ideju nemamo reči kod ostalih slovenskih naroda. koji je mrmljao tajanstvene reči. koji obeležava crte. i pisani izvori i rečnik daju nam vrlo nejasnih podataka. Einleitung. da se karakter trizne dovoljno jasno objašnjava u poslanstvu ruske kneginje Olge (X v. čarobnik . Pojam o svetaštvu je morao biti nepoznat neznabošcima: i za to je pitanje. da taj povratni glagol. sličan reči monseigneur. vrača: vl''hv''. moći. Kod zapadnih Slovena: Čeha. Ova je reč izvesno kasnija. Možda ona podseća na neznabožačko doba. po Lav.

sam za se potpuno autentičan. Uz nju ima i nemačkih i čeških objašnjenja. Tras. Erbena. upotrebljavajući ih ne padne u istu grešku. dali su se zaneti tim grubim izmišljotinama. koji bi dao ime Crnog boga. 388. koja se odnose na našu studiju. vrstu latinskog rečnika. Ja sam ih nedavno pobrojao u Revue d'histoire des religions (god. Morana (Bies. Jagića u Archiv f. koji se odnose na srednji vek. 1881. bila je fabrikacija tzv. radi čitaoca. slav.[65] Isto tako treba označiti kao lažan i potpuno izmišljen portret Radgostov. Potocki. takozvane Slovenske Vede. kojega se danas ipak moramo odreći. p. kao: Grima. kompilaciju Salomona III. o sudbini duše posle smrti. Ona je polovinu veka trovala sva izdanja posvećena našoj studiji. p. hoću da učinim triznu svome mužu" (daću mu podušje). vladike iz Konstance. Glava druga Vrhovni bog Da li su stari Sloveni znali za jednog vrhovnog Boga.[66] U XIX veku Češka je izdala čitavu seriju tekstova. Kolar. koje je objavio pokojni Verković. lažnim izvorima. i 135.[68] Pesme. Izvestan broj ovih objašnjenja je autentičan. Milojević u Beogradu. Morana). Iz njih su pozajmljeni: opisi o nekim božanstvima: Bijes. Ne ulazeći u pojedinosti ove dugačke mistifikacije. koje je izdao pok. str. u koju su upali svi moji prethodnici. ali je g. koji bi u njihovom Panteonu gospodario. posvećenoj ratovima protivu Gota. Iričeka.) Pored prilvičkih idola i takozvanih ruskih natpisa u Mikarzinu (Miikarzyn) može se staviti i laf iz katedrale u Bambergu. navodeći na krupne greške i mnoge naučnike. koji krasi neka Helmoldova (L'beck. Kotljarevskog. pošto ćemo se na njih vratiti više puta. i II.. pa navodi nekoliko reči o njihovoj veri. čim su se pojavile. običaje Slovena. koje oni nisu mogli izbeći.gde ste pogubili moga muža. Pošto smo obeležili sve autentične ili verovatne izvore za slovensku mitologiju. (t. Mi ćemo ih izvaditi odatle jednom za svagda. vredi reći koju i o apokrifnim. da. Da napomenemo najpre pesmu poznatu pod imenom Ljubušin sud i Kraljodvorski rukopis[67] (kralovedvor). Sasvim drukčije znamenit falsifikat jeste onaj o Mater verborum. Tras. 134. Šafarik vrlo pogrešno mislio. . oglašene su za neverne. kako se čini. itd. Palackog. Sva ona koja govore o slovenskoj mitologiji fabrikovana su u XIX veku. Lelevelj. da na njemu otkrije ruski natpis. Hanuša. koji su sve do poslednjih godina kvarili sva ona dela. Ta je kompilacija. Phil. Ovde ih navodim ponovo. prilvičkih idola i natpisa. iz kojih su mitolozi dugo crpli materijal. srpske pesme. iz XIII veka. koji ih krase. 1659. 193 . dovoljno je da uputim čitaoca na članak g.[69] To je zaista šteta. jer ove fantastične zbirke su neobično proširivale horizont naših studija. Jedna od najdrskijih mistifikacija XVIII v.).215. v. t. kao Zevs u jelinskom a Jupiter u latinskom Panteonu? Prokop Cezareac opisuje u jednoj znatnoj glavi. Na njihova dela ljudi se još pozivaju.) i druga nemačka izdanja. Biblioteka praškoga muzeja sadrži jedan rukopis Mater verborum-a. IV. S toga nije zgorega obavestiti čitaoce o netačnostima. Lelevelja.

.. 83): "Izmeñu raznih bogova. "Svetovid. koji proizvodi grom. nimfe i druga božanstva. koji je tako slavan i pun svakojakih bogatstava. svima ostalima. Ne znaju za sudbinu. u vrlo bednom odelu. I čim se spasu. On izjavi. Na jednom drugom mestu. vrhovnoga Boga. da si ti vesnik pravoga. Izgleda. o kome govori i Nestorova Hronika. izmeñu Slovena i Grka. Vidom (II. oni mu žrtvuju marvu i druge svakovrsne žrtve. s nebesa. da bi Helmold hteo reći: da je taj Bog bogova Svetovid. kojima pripisuju vlast nad poljima. god. Taj svemoćni Bog zanima se samo nebeskim stvarima. suseda vizantijskoga carstva. oni se zavetuju.. kad si ti tako jadan i žalostan. Porenutius koji bi mogao biti kakav Porenovic . Za naše vreme slahu mu još godišnje poklone . sadrži ovakvu klauzulu: "da oni Rusi hrišćani koji povrede ovaj ugovor budu kažnjeni od svemoćnoga Boga.sin Perunov. zar mi možemo verovati. niti Helmold ni ikoji drugi spomenik ičim potvrñuju ovo što je ovde rečeno o genealogiji i srodstvu slovenskih bogova. ali on nema zasebnog imena. oni ne poriču: da jedan Bog zapoveda ozgo."Sloveni.[72] . Mir zaključen 945. Uostalom Ebov tekst nije jasan." Oton Bamberški je vodio računa o toj lekciji. pa se pojavi meñu Slovenima u najveličanstvenijoj pratnji. Što se tiče severnih Slovena imamo u Helmolda skoro jedan takav isti stav (I. tvorca neba i zemlje. sin Svarogov. i veruju. ukoliko se to. ako se spasu. i utoliko su važniji. kojima Perun nije izgledao dovoljan jemac. da ona igra ikakvu ulogu u ljudskim stvarima. Bernard bio preduzeo. i ne dopuštaju. Kad im usled bolesti ili rata zapreti opasnost od smrti. već i sve ostale slovenske oblasti (illum deum deorum esse profitentes). i ono što Sloveni govore o vrhovnom Bogu. istina. i koji je jedini gospodar vasione. oni to doista i čine. i priznavahu ga za Boga bogova ne samo zemlje Vagrinaca. da je od njega samog poslat. baltički Sloveni su ga zamišljali kao "prepunog slave i božanstva". može suditi po svedočanstvu jednog biografa Otona Barnberškog. može se uopšte primeniti i na hrišćanskoga Boga. ili što će biti Svarožić. da će odmah prineti bogu žrtvu. Ebo priča (II. da njih spase idolopokloničkih grehova. koje mi znamo. Oni proizlaze iz njegove krvi. On se tu javi bosonog. da su tom ponudom bogu sebi život otkupili." Ma kako se zvao taj vrhovni Bog. Uroñenici ga zapitaše: šta hoće..[71] Ovaj bezimeni Bog koji se istakao i pre Peruna. Sem toga oni obožavaju reke. nad žalostima i veseljima. da su lišeni svake pomoći Boga i Peruna". U jednom staroslovenskom prevodu legende o Aleksandru Velikom. Ti vreñaš pravoga Boga!. i svoj posao. 12). da u slovenskom gradu Julinu propoveda katoličku veru. "Šta. da ni obuće na nogama nemaš?. koju navodi Afanasijev. Izmeñu svih božanstava. a oni koji nisu kršteni. Možda je baš i hrišćanski Bog unesen sasvim prosto u tekst ugovora navaljivanjem samih Grka. 1) da je misionar sv. Možda se hroničar ovde prosto i čisto podao uticaju uspomena iz klasične starodrevnosti. i to je sve. Bog zemalja rujanskih Slovena zadobio je prvenstvenu vlast nad svim slovenskim bogovima. Svi drugi imaju svoje zasebno zanimanje. izgleda. veruju da postoji jedan Bog. šumama. pa se i njemu pokoravaju. i to natežući. ukoliko su bliži tome Bogu bogova. veli on. pokazujući ipak želju. da ga pomeša sa sv. jeste možda taj vrhovni Bog slovenskog Panteona. rekoše mu oni. da je Perun bio vrhovni Bog u Rusa." Na žalost.danak.Perunović . može izvući neka srodnička veza: Suarasici.[70] Ovo se svedočanstvo tiče Slovena. da je sluga pravoga Boga. samo se za dva. i za vreme žrtvovanja oni gataju".

stari Bog. oblik Rozbože (isti smisao) u unterjekciji Ach Bože. da se u tom obliku krije ime onoga prvobitnoga i vrhovnoga Boga: Sveboh . Rozbože. U češkom i u slovačkom nalazi se oblik praboh. Predmetak (prefiks) pra odgovara latinskom per. koji je Bog sam po sebi. Drsko bi bilo zaključiti iz ovih današnjih izraza. u izrazu: Ach Bože. Ovaj se oblik uostalom nalazi samo u Češkoj. Predmetak roz znači isto što i prě. da je takav oblik postojao i pre hrišćanske periode. izvrstan Bog. koji bi potvrdili reči Prokopa Cezarejca i Helmolda.onaj.reč Perun jeste prevod grčkog Zevsa. . Češki jezik ima ime čoveka Svéboh. nemačkome ur: Perdeus. Češki jezik tako isto ima oblike: Přebǔh. i imena mesta: svébohy. koje uostalom i ne potvrñuju nikakvi pisani spomenici.[74] Uopšte slovenski tekstovi ne daju nam nikakvih dokaza. U srpskim narodnim pesmama. Drugi slovenski[73] jezici ne znaju za ove oblike. prabǔh. češće se nalazi jedna zakletva u "višnjega Boga i svetog Jovana" Ovaj višnji Bog je očevidno hrišćanski Bog. Erben a posle njega i Polivka su pretpostavljali. gde se nalaze jasni tragovi paganizma. Přebože. Urgott.

. koji su Rusi zaključili sa vizantijskom carevinom 907. Šta više mogu se navesti neka božanstva. Ime se njegovo ponavlja više puta ne samo u ruskoj Nestorovoj Hronici.Glava treća Dva vrhovna boga ruskih i baltičkih slovena Perun i Svetovid Dve sisteme: ruska i baltička.Hrast . a on je i na obalama Labe u češkome Veles-y.Tobožnji Svetovid u Galiciji. . za koga se misli. Porenucije.[75] Rusi polažu zakletvu na prvom ugovoru preko svojih mačeva u ime Peruna.Neka objašnjenja. i 945. i sistema polapskih Slovena (oko basena reke Labe) i baltičkih Slovena. označiti sličnosti i njihove dodirne tačke. Drugi je ugovor još izrazitiji: "Ako neki vladalac (knez) ili neko od naroda ruskog povredi ovo što je ovde napisano. boga stada. . čija imena jedva da podsećaju na Peruna. Ja navlaš podvlačim ove reči. i jednu i drugu ovu mitološku sistemu. . koju potvrñuju latinski izvori germanskog porekla. "Ako ne uščuvamo i ne uspoštujemo ono što smo gore . Hroničar uz to dodaje: "Sutradan ujutru Igor saziva poslanike (grčke) i ode na brdo na kome bejaše Perun i tu položi zakletvu sa svim svojim glavarima.Bogovi na svršetak . Njegov kultus potvrñuju nam neosporni tekstovi. g. njegov kultus u Rusiji. ispitaćemo posebice. Svetovid Bog na Rujnu. i Volosa. ruskog Volosa. Izmeñu njih dveju nema nikakve veze ni odnošaja. . Kad proučimo oba vrhovna Boga ovih dveju sistema: ruskoga Peruna i Svetovisda rujanskog. da bude proklet od Boga i od Peruna kao verolomnik". Ilija. Perun je još jednom prizvan kao najviše božanstvo u ugovoru. i Svaroga Ruske hronike. koji je Svetoslav zaključio 971. jer ćemo malo niže pokušati. . Porenutius. da se nalazi vrlo daleko od Baltika. . .vid (-vit): Ruñevid. njegov kultus. . Proven. kao Pron. Ilije".Svetovid i Sveti Vid.Bog bi znao po kakvoj vezi.sveto drvo. Perun Perun je onaj meñu bogovima slovenskoga Panteona. . Za slovensku mitologiju postoje dve različite sisteme izvora: ruska koju potvrñuju staroslovenski ruski izvori. koji behu nekršteni: "a Rusi hrišćani položiše zakletvu i crkvi (kapela) sv. god. koji može lako biti. ako ih bude. ukoliko je to mogućno. svoga boga. da vidimo: kakav je odnošaj mogao postojati izmeñu neznabožačkog boga i biblijskog proroka. o kome imamo najviše pisanih izvora. već i u onom tako zanimljivom ugovoru.Perun po staroslovenskim ruskim pisanim spomenicima. da pogine od svoga oružja. sa Grcima. Žerovid (Gerovit) itd.srodan sa Suarasici Svarožićem germanskih pisaca. rusku i baltičku.Perun i Sv.Božanstvo sličnih imena u drugim slovenskim zemljama: Parom.

i razori sve žrtvenike (trebišta). Vetar ga donese do jedne obale. koje ćemo sve ispitati. bez ikakve milosti. baci svoju batinu na most. i vukoše ga po blatu tukući ga bičem i štapovima. pošto su ga tako dovukli do Dnjepra. Novgorodska hronika ovako nam priča tu epizodu: "God. Simargl. objavi delo pod imenom: Sarmatiae Europae descriptio. God." Na taj način još u početku XII v. 988. Drugi jedan knez Dobrinja podiže jednog idola Perunu na obalama reke Volhove. I Perunu kao i svima prinašane su žrtve. On . a tada ga ostavite'. Vladimir reče svojim slugama: 'Ako se gde zaustavi. na mestu gde bejaše Perunova statua. sličan je gromu. Stribog. od Peruna i Volosa. na levoj obali Volhova. Zatim naredi. da ga tuku batinama. i koja i danas nosi to ime. koje se nalazi u istoj zbirci u kojoj i hronika. neka smo prokleti od bogova u koje verujemo. Vrlo je zanimljivo i svedočanstvo onoga popoljačenoga Talijana Gvanjinija. jedan zao duh uñe u Peruna. On je bio načinjen od drveta." Ove tako odreñene pojedinosti nose vrlo ozbiljan karakter istinitosti. U počast svoga idola goraše i noću i danju vatra naložena od hrastovih drva. kad Perun prispe do obale. kad Novgorod bi preobraćen u hrišćanstvo. ova vatra ugasi. Dažbog. Ali se nalazi ipak na drugim mestima. koji je moraju čuvati. te se još i danas ludaci udaraju tom batinom. jedne sagore. da učine zadovoljstvo zlim dusima. 1578.[78] Ove iste pojedinosti ponavljaju se i u kompilaciji pod imenom: Kratki anali novgorodskih crkava. i počne kukati: ' Oh mene nesrećnoga! Ja sam pao u nemilostive ruke'. mali moj Perune. no pitanje je samo: odakle ih je Gvanjini mogao uzeti?. bace ga u nj. glava mu je bila od srebra. Dokle su ga oni tako vukli potokom. jednim topografskim imenom behu sačuvana u okolini Kijeva sećanja na Peruna. baš onde gde je danas manastir Perun. svi bi. Vladimir se pokrsti. i jedno ime Perun blizu V. veli Gvanjini.. odmah bili osuñeni na smrt. 6497 (989) pokrsti se Vladimir. za tim naredi dvanaestorici ljudi. Ako se nepažnjom slugu. koju razori vladika Aćim. Vladika Aćim doñe u Novgorod. na prvom mestu idola Perunovog. nekršteni ljudi nad njim plakahu. produži i dalje ploviti'! I satanski predmet iščeze". i jedan stanovnik sa Pidbe[77] ode ujutru na obalu reke u času. da se Perun priveže konju za rep. koji god. Oko njega su bila poreñana ostala božanstva: Horz. obori Peruna. N.. a druge pobacaju u vatru: "On izda naredbu. G. knez Vladimir u Kijevu na jednom uzvišenju više idola. Ovo je ime iščezlo vrlo rano iz ovih predela. nazvan tako po imenu ovoga idola. I on preñe preko velikog mosta. Tada. Predstavljao je čoveka kako u ruci drži ognjeni kamen. . odgurnu ga jednom pritkom: . i tako dole svuče do ispod Boričeva u potok. Barsov[76] beleži jedno Perunovo u Volginom basenu. odgurnite ga od obale. pa naredi da se poruše svi idoli." Po istoj hronici postavio je 980 god. da ga (Peruna) niko ne primi.Dosta si dovde jeo i pio. dok ne proñe vodopad. boga stada.idol. uzdizaše se nekada Perunov idol. i Mokoš. a brada od zlata.izjavili. koja se od tada prozva Perunova obala. Novgoroda. bio je obožavan od Novgoroñana. jer reč 'perun' kod Rusa i Poljaka znači grom. pored Novgoroda. "Na ovom mestu. i naredi da se baci u Volhovu.

botaničkih ili drugih imena.[79] Navešću samo najglavnije. reč perun i smislu groma (vidi dalje) ne postoji ni u srpskom ni u bugarskom. Dijalogu tri sveca. Tako je ime perenuga ili perunika zajednička reč i u Bugara.[82] Kod južnih Slovena. No trebalo bi znati. da je to Perunova planina. Krek. Jedna galicijska karta iz godine 1302." Na taj način postojanje Peruna kao boga gromovnika u Rusiji utvrñeno je čitavom serijom neospornih pisanih spomenika. jedno ime Parom koje baca gromove: Bouh Parom zaoblacom. ničega zajedničkoga sa iris germanica. da ta reč dolazi možda od reči veronica. naći ćemo u slovenačkim narodnim pesmama (koje je sakupio Kolar). i ona bi odmah skamenjena). Ovu istovetnost dopuštaju i veliki auktoriteti: Miklošić i Krek. no on je izvesno onaj gromovnik vizantijskoga istorika. zar ne može biti sasvim prosto jedan nadimak? .[80]U jednom stavu romana o Aleksandru Velikom ime Zevs prevedeno je sa Perun.Poñemo li malo severno. koji se odnose na veru starih Rusa. Navodi se u Bugarskoj jedna planina Perin. (Ražljućen Bog Parom iza oblaka. A vidi to nahněvany. čita se: "ima dva anñela gromovnika. Da li je on onaj vrhovni Bog o kome govori Prokop Cezareac (θεςν ένα άπά ντων κύριον)? To se ne može potvrditi. Stoga je čovek prinuñen obratiti se na nekoliko geografskih. Srba i Hrvata.[83] No ovaj je tekst vrlo sumnjiv. koji je i sam Slovenac. Ali veronica nema.božja biljka). Tresk! zahrmi jej do čela Hned i z deckem zkameriěla. Perunovo ime ne spominju nikakvi istorijski spomenici. Ali se nalazi u jednoj narodnoj pesmi. pa je narodnom etimologijom iskvarena. i najedanput baci grom. Na ime Perun nailazi se u vrlo mnogo pisanih spomenika XIV i XV veka. Srba i Bugara. jedan vrh brega Perun. S druge strane se skreće pažnja da se kod Srba ta biljka zove i bogiša. K. i da leči izvesne bolesti (bogiša . Isto tako pokušava se utvrditi. (τής αςτράπής δηµιουργςν). Iriček [84] sa mnogo više verovatnosti pripisuje ovu reč elbasanskoj perdon što će reći: zalazak (sunca). Možda su i skorašnja.[85] ILI OVA: Za onijeh časov Za starych Bohov .[81] U jednom apokrifnom spomeniku. jelinski Perun i jevrejski Horz. od kada postoje ova imena. jedna šuma Perun nalazi se u okolini Poljica. kao ime čoveka. vide to. Neki su primećivali. spominje kao znak obeležavanja nekog imanja jedan hrast pod imenom Perunov dub. pa bi se htelo. i znači iris germanica.Ovim čisto istorijskim podacima mogu se dodati i drugi. koju je Rokovski zabeležio. Jer ime Perun. u Hrvatskoj. da i kod Slovenaca postoji ime Perun. navodi jedno selo Perun (Perunja ves). ako i postoji kao takvo.

ili onima kojima preti opasnost od smrti. osim Kolarevog. već i za ime sveštenika . Narod. vikač itd. kod Lasovakis-ćana dokazuje. Nemamo tako ozbiljnih primera o srodstvu slovenskih bogova." U Helmolda se uostalom nalazi još jedan bog Prove:[89] "Deus Altenburgensis terrae" . treba videti Peruna?[88] "Mi odosmo u onostranu Slaviju. Pristup u svetilište dopušten je samo sveštenicima i onima koji hoće da prinesu žrtvu. Idol u Arkoni imañaše četiri lica. a desna bradu. u vreme starih bogova. mesta na koja je nekad pao grom. Jedne nedelje ode on tako u lov. Ni malo se ne može zamisliti jedan bog groma u tako meditativnom položaju. i jedan pridev perunsky.osobito poštovan u Star-gradu. (U ono vreme. Njega navode kao ime lica (Krek. kroz koju se ulazilo na dvoja vrata. ' Nisam ništa ubio. svi tu dolaze radi suñenja sporova. No da li peren znači grom ili boga groma? Da li i Helmoldovom Proven-y. koji se odnosi na grom. i u daljini se ču grom. Tu izmeñu vrlo starih drveta videsmo hrastove posvećene Provenu. Porenov (Perunov?) sin. i kad bi vreme službe božije. i uñosmo u jednu šumu. Zna se za neko kamenje pod imenom piorunek:[93] Jedna priča iz Galicije okruga Tarnobrzeg. Ova imena: Prove i Proven možda su identična sa Perun.[87] Ova reč izgleda skovana od nemačke Donnerstag.žreca. ali ovo je mesto glavno svetilište za ceo ovaj predeo.[86] Voleo bih znati i iz kojeg su vremena. Do sada ih niko nije osporio. str. Ograñeni su bili šumskom ogradom. kralj. 389. da u ovim predelima još žive uspomene na Piorun-a ili Peruna neznabožačkog. krĭkloun. na ostrvu Rujnu.[92] U Poljskoj takoñe ima izvestan broj mesta. U svima selima ove zemlje ima mnoštvo kućnih bogova (penates) i idola.[91]Ovo bi ime moglo predstavljati ime Porenović. trkač. gde stoji na jednom kamenu. bogu ove zemlje. poštovan je u Arkoni. koji ga je služio. a vrlo malo kritičnog duha.U isti mah seti se.[94] Evo te priče u prevodu: "Neki gospodar običavaše ići nedeljom u lov.Za Boha Paroma. po svedodžbi Saksa Gramatika. a peto lice na grudima. Po češkom Kott-ovom rečniku (sub voce .Perun) nalaze se i u slovačkim zemljama oblici Param i Baram. Najedanput jedan crni oblak otvori nebo.) Ovo su klasični navodi. Kolar je imao strahovitu uobrazilju. sveštenici. pa od njega čak izvedene i neke reči. Bar ovu ticu da ubijem '.).udarati gromom. opis ovoga baltičkoga božanstva ne priliči tako onome opisu koji nam daje Ruska Hronika o Perunovom idolu. glagoli peruntati . Kod baltičkih i polapskih Slovena četvrtak se zvaše perendan. Ali to je možda kao i u slovenačkom jedan prost nadimak. u vreme boga Paroma. . reče u sebi. on ne bejaše ništa ubio. U Češkoj ne postoji ime Perun u starim autentičnim pisanim spomenicima. Helmold zna ne samo za ime idola. To su. kako izgleda. Pa ipak ja bih želeo videti ih potvrñene i drugim svedočanstvima. vrlo lako. koja se i danas zovu Peruny. leva ruka dohvata čelo ovog lica. da ne dopuštaju. Jer Sloveni toliko poštuju ove svoje svetinje. U svakom slučaju. da se neprijateljskom krvlju okalja ni hodnik njihovog hrama. Imena izvršioca radnje na nastavak un nisu retka u češkom jeziku: běhoun.[90] Bog Porenucije (Porenutius). Piorunow. da u svojoj lovačkoj torbi nosi jedan . Ovaj bog nema kipova ("quibus nullae sunt effigies expressae"). a nije im otkazano pravo azila. Gospodar pogleda i spazi u reci jednu veliku i grubu crnu ticu.

brbljivko. u onom ugovoru zaključenom izmeñu Rusa i Grka. Videli smo napred. Gospodar je dohvati. Srba i Bugara.[95] I ne pribegavajući sumnjivim sličnostima. Drugi slovenski jezici upotrebljavaju za označenje te reči isključivo koren grem ili grom. pogleda i vide pred sobom jednoga čoveka kao džina. Da li je to čista slučajnost. Večnost prolazi." (De belle gothico. On spušta s neba vatru. igrun' igrač itd. Mi navlaš obilazimo one predlagane veze sa litvanskim ili sanskritskim jezikom.[95] Per'' pa staroslovenskom jeziku znači udaram." Ovde smo prikupili sve pisane izvore. poljskog i slovačkog da perun. jedan drugome su gledali puške. ubio bih bio ja tebe '. Posle vetra ču se trus. u kojima se javlja ime Perun ili pod svojim originalnim oblikom. koji lomi planine. da više nikad nedeljom ne lovi . Prokop Cezareac možda misli na Peruna. i idući govorahu: Evo jednih vatrenih kola i vatrenih konja. Ilijom. No on ču iza sebe glas. jedan silan udarac. Šteta. U onom svom ovde često pomenutom stavu.. Napuni njime svoju pušku. ili više-manje izmenjen. a kršteni pred sv. On najavljuje i vraća kišu osušenoj zemlji. Posle vatre začu se jedan tanak i prijatan zvuk.blagosloven metak već sedam godina.zaštitnik. koju Perun igra u Panteonu neznabožačkih Slovena. što se biblijski prorok ovde stavlja prema bogu groma? U Bibliji se sv. Voda i vatra mu se pokoravaju. koja sažiže žrtvu.[98] . paron znači grom. vikaše: 'oče. I Ilija se uspe na nebesa pomoću jednog vihora. naoružanog dugom puškom. piorun. Dok si ti nju nišanio. ime Peruna dovoljno se objašnjava slovenskim elementima. što si to uradio. nanišani. govorun' . . No Večnost ne beše u tom vetru. i Večnosti ni u njoj nema. Gospodar se poplaši. krši stenje. i Perun reče gospodaru. On stoji pred Večnošću. Šta znači koren per? On pokazuje jednu napornu misao. a osobito onih koji su ostali najverniji prvobitnim tradicijama: kod Rusa. "I kako oni iñahu dalje putem. "Oni poznaju jednog jedinog Boga. koji uvek lovi ove gadne tičurine. III. One se zovu brzoletice. i da ti nju nisi ubio.mañioničar. To beše Pieron. moj."[97] Sv. iñaše ispred Večnosti.[96] Perim je dakle onaj koji udara. velikog kao drvo. To je bog groma i bure. koji mu reče: ' Ne žali ni malo. "I evo. evo već sedam godina kako gonim tu ticu. ali Večnost ne beše u trusu.begunac. oče moj!' i više ga ne vide". reče on. već je čudnovatim načinom odnesen na nebo. A Jelisije (njegov učenik) gledajući ga. i veliki besan vetar. dokle god on ne kaže. On javlja kralju Ahabu. Ilija ne umire prirodnom smrću.) Onu ulogu. ja sam tebe nišanio. i tica pade.un'' jeste nastavak koji označava izvršioca radnje. Za trusom doñe vatra. 14. kako nekršteni Rusi polažu svoju zakletvu pred Perunom. i žrtvuju mu marvu i druge razne žrtve. Ilija javlja kao gospodar svih prirodnih elemenata. i nikako da je uhvatim. Pijeron dohvati gospodara za ruku i dugo je s njim razgovarao. pogleda je. vi''dun'' . kao drvenim stablom. tuče. Još i danas se vrlo dobro upotrebljava u ruskom: opekun' .. jer vrlo brzo lete. što sam izgubio jedan metak za ovakvu tičurinu '. To je epitet koji zaista i dolikuje bogu groma. igra i prorok Ilija u folkloristici hrišćanskih Slovena. Oun''. Nalazi se i u staroslovenskom jeziku: bĕgoun'' . Mi i s druge strane znamo iz ruskog. pa onda odlete kao vetar. i oni ih razdvojiše jedne od drugih. da za sedam godina neće biti ni rose ni kiše. proizvoñača groma. jer nikad nije video tako gadne tice.

i svojom rečju je pušta. Iliji. Od svih hrišćanskih svetaca sv. da ga blagoslove. Suho vreme toga dana predskazuje mnogobrojne požare. Iliju sa Heliosom. Kad se svetac vozi u svojim vatrenim kolima. kiša. Molimo ti se. ili još više: zakolju nekoliko jaganjaca. tuč. ili tele. koje satana bejaše stvorio.[100] To se zove vezati bradu sv. pa meso pojedu. u čast proroka Ilije. Iliji u grčkim zemljama razvio se na jedan sasvim osobeni način. Više crkvica ili manastira carigradskih behu stavljeni pod njegovu zaštitu. Jedan naučar grčki g. U guberniji Kaluga zakolju jednog brava. Isto je zbliženje bio učinio još i Volter u svome Dictionnaire philosophique. tj.[102] Po jednoj legendi iz Bukovine." Njegov se dan slavi 20. Novgorod imañaše u srednjem veku dve crkve.[100] Meñu licima Staroga Zaveta. Politis. Ilije na nebo. pošto je stvorio svet. Ilije. Ilija svojom rečju zadržava kišu. ili buru ili kišu. Ruski seljak očekuje da vidi 20. On je jedan od onih. Služba na njegov dan kaže. pa ih poveri ñavolu. koje su već bile obuzete mitosom o božanstvu.Očevidno su ove priče morale očarati mašte. prema potrebi zemljoradnika. najviše su mu posvećivali crkve na visovima. i pojedu ga. Prizivaju ga. Slovena i Varjaga. a drugu Ilije sušnoga. da on može dati ili zadržati kišu. jula. starao se. u vreme suše čita se ovakva molitva: "sv. I u jednoj i u drugoj nosaše se litija. Narodne pesme . On naredi sv. On uživa kod njih epitet gromovnika. koje u atmosferi upravlja velikim prirodnim dogañajima: gromom i munjama. koji su najživlje obuzeli maštu ruskih novopokrštenjaka. puca.[99] Trinaestog dana avguskih kalenda slavljahu Grci pozorišne igre radi uspomene na voznesenje sv. da svi zli dusi na vrat na nos popadaše na zemlju. ispeku. te sipa varnice iz oblaka. Ali on ih je tako rñavo upotrebljavao. čiji je kultus i do danas ostao najpostojaniji i najpopularniji. da baca gromove. Vrlo je mogućno. koji su bili verski učitelji Rusa. Iliju prizivaju i protivu rana zadanih vatrenim oružjem. munje i koplja protivu božjih neprijatelja. o Gospode. u vreme najvećih bura i najvećih suša. Kultus sv. da je istovetnost ovih dveju reči uticala na maštu Grka. on štedi polja milostivih ljudi. Ilija pusti toliko gromova i toliko vode. u svojoj studiji o suncu ((’Ηλιος) u narodnim grčkim predanjima. a sakupljeni novac daju crkvi. koga na kolima vuku dva upregnuta jarca. da je raj prepunjen zlim dusima. I kod južnih Slovena uloga sv. Od njega zavisi: rosa. stvori takoñe grom i munje. U kurskoj i voroneškoj guberniji ostavlja se na svršetku žetve po jedna pregrš vezanog klasja. Ruski seljak još i danas čuje ona kola. a pali i pustoši zemlju tvrdica i grabljivaca. Ilija bejaše očevidno jedan od onih. pa se skupe na gozbu. Bog vide sutradan po stvaranju sveta. On ih je podsećao u isti mah i na slovenskog Peruna u skandinavskoga Tora. da od njega oduzme i vrati na nebo. jednu Ilije kišnoga. koja su odnela na nebo biblijskoga proroka. da Bog naredi Iliji. suša. oružjem koje grmi. tj. Na drugim mestima zakolju vola. i pronosi jeku groma. da izjednači sv. Sv.[101] Da li bi to mogla biti neka nejasna uspomena na Perunovu zlatnu bradu? U nekim oblastima još se praznuju prava prinašanja žrtve. pa nose meso popovima. usliši njegovu molitvu i pošalji nam kišu s neba na zemlju. Po jednoj drugoj priči iz iste oblasti. da pokrene munje i gromove.[103] i zauzima vrlo veliko mesto u narodnoj epopeji. Ilija je prvi koga je Rusija priznala. Ilije nije manje znatna. Bog.

kropionicom i voštanim svećama. U ovom predelu navodi on još mnoge ruševine crkava posvećenih sv. blizu njega izviraše jedan izvor. Ilija se javlja i kod Rusa." Po Voračeku ova se svečanost obavlja u najvećem delu predela oko Rodapa. Klanje ovog govečeta ima pravi verski karakter. Sv. Na taj se način napravi jedan poljski ručak. 1886. On kažnjava rñave ljude zatvarajući nebeske izvore "tako da su i sama sitna deca prinuñena lizati suh pesak". On po zapovesti božjoj tuče gromom zle duhove. koji figuriraše u hramu boga Provena. "Kad doñoše. ðorña. da se kuva. Srba. kako svet bi podeljen izmeñu sv. Narod ga poštovaše. Pop osveti vodu.[108] Na taj način sv. prisustvovao je jednom praznovanju sv. koje smo napred spomenuli u Rusiji. Hrast je bio drvo posvećeno Perunu kao i Zevsu. U nekim srezovima toga dana čine se neki obredi vrlo slični onima. veli. Seljaci počinju svetkovinu klanjem jedne junice na bregu obraslom hrastovima. Nije drsko pretpostaviti. U srpskim i hrvatskim narodnim pesmama sv. onda doñu i žene i deca. koji bejaše nedaleko od Štetina. kao da u njemu stanuje bog. veliki gospodar kiše. vetrova i bura. baveći se god. Svaka dobija jednu malu porciju čorbe i malo mesa. prekrsti se. Porfirogenit je spomenuo kod Slovena u Rusiji[110] još jedan hrast. zvanična svetkovina. Voraček.[107] Slovenci zamišljaju sebi vetrove kao zavañenu braću. U Životu vladike Otona Bamberškog od Herborda[109] spominje se takoñe jedan veliki hrast. Pored toga igra još i ovu ulogu: jede mesec. jer se tu nalazi jedan vrlo veliki hrast. Žene su donele sudove. prinesoše tu svoju žrtvu. po svom običaju. Bugara i Slovenaca kao svetac groma. da Bog ne naknañuje odmah ono što on pojede. u Bugarskoj. Iliji. sv. Napred smo spomenuli onaj galicijski spomenik. čije su postojanje dokazali tako jasno stari ruski pisani spomenici. Svečanost se završi tradicionalnim orom. da ih umiri. koji označava jedan Perunov hrast kao poljsku belegu. Ovoj radnji prisustvuju samo ljudi. Kad se meso skuva.pripovedaju nam. pristave ga u lonac. Kad je goveče zaklano.[104] Ilijin dan je u Bugarskoj prazničan dan.[106] Evo kratkog sadržaja njegovog opisa. Ilija bude u pomoći". rakije i vina. On pripoveda jedno putovanje Rusa po Dnjestru. Peruna. onda iseku meso. na ostrvo sv. i koji imaju nekog osobitog neznabožačkog traga. pomeću komade . da je njegov kultus zamenio obrede slovenskog Zevsa. a tako isto i Helmoldove reči o onom drugom hrastu. tako isto učine i svi prisutni. i bi ga sveg pojeo. Izvršilac žrtve skine kapu. onda pristupa klanju. govoreći: "Neka nam sveti Ilija bude u pomoći. neke su donele i hleba. koja provode vreme svañajući se. Petra i sv. Ilije. Ilija pušta na njih kišu. i oni prinose na žrtvu žive tice. Ilije u Javorovu na 20 km od Filipopolja. Konst.[105] Čeh g." Zatim pop i crkvenjak priñu s kadionicom. I oni se prekrste. Ilija se zove još nebeski kočijaš. Jovana. Pobodu strele oko drveta i na njih. govoreći: "neka nam sv. Ilija dobije u svoj deo oblake i grom.

da se iseče na komade. danski kralj Valdemar napao s velikom vojskom i znatnom flotom na ostrvo Rujan. uznosi još važnost Svetovidovog kultusa: "On je bio prvi meñu svim slovenskim bogovima. Česi. za vreme zime. onaj koji je davao najslavnije pobede. omilijar praškog vladike.[114] Sa sviju strana oblasti dolaze tu Sloveni. da bi se otkupili. Svetovid je bio veliki bog Slovena na ostrvu Rujnu. To je onaj Bog. On zavisi od sudbinv. 52. i tvrñahu. Trgovci koji dolaze u ovu zemlju. izvikujući Svetovida bogom nad bogovima. lože vatru pored jednog velikog hrasta. 991) da na bregu Petrinu (Lorenzberg) koji gospodari u Pragu levom obalom Vltave. Tek posle ove žrtve. Pa je ipak mogućno. Jedan drugi češki spomenik. kako svake godine šalju darove na Rujan. kita drveta[113] i nema ničega zajedničkoga sa idejom o grmu. ne dopuštaju da se u nj olako kunu. svoje hronike: "meñu mnogobrojnim slovenskim bogovima gospodari Svetovid (Zvantevith). Svetovid . Drugi bogovi su pored njega tek polubogovi. da mu se donese jedan vrlo stari idol Svetovida. Ova vas reč goni. Da bi mu i naročitu poštu ukazali. govori samo o kultusu gajevv i drvetv (lucos et arbores) ne beležeći naročito hrast.. ako nisu prineli na žrtvu štogod skupocenije od svoje robe. a stanovnici.[111] Češki hroničar Kozma. uništi mu kultus. da mu se oko vrata veže konopac. Malo dalje. Ali gr'm'' i staroslovenskom ima mnogo opštiji smisao. On priča (iz god.hleba. čija su proricanja najizvesnija.(Svantovit) Ako je Perun bio veliki bog kijevske i novgorodske Rusije. Hajek zaslužuje malo poverenja u svemu što se odnosi na čistu istoriju. koja nije postojala u prvobitno doba. kao što ćemo malo posle videti. koji brižljivo izbegava svaki malo tačniji detalj o neznabožačkom kultusu. Naročito obožavaju i poštuju hram ovoga boga. bog zemlje Rujana. na žrtvu svake godine po jednog hrišćanina. pristanu na sve što je tražio. on znači skup. čita sudbinu. i opljačka sve njegovo blago. koji. koji je proricao najizvesnija proricanja. koga su obožavali svi Sloveni. Helmold. Onda vuku kocku da li treba zaklati tice i pojesti ih. da im se proriče. On razori i njegov hram. Tako su viñali još u naše vreme ne samo Vagrince. da se . To nam svedoči Helmold u gl. Na drugom mestu[115] Helmold priča kako je 1168. Sem toga slahu mu svake godine iz sviju slovenskih krajeva razne darove za žrtvu. No on je možda bio bolje informisan o narodnim verovanjima.. i šalju štogod za žrtvu. identifikuje Svetovida sa Svetim Vidom ili Gijem (Guy). Kod Srba se jedna vrsta hrasta zove grm. On naredi. i pored vatre javljaju se neki fantastični oblaci. mesa i svega onoga što imaju. prinose mu. Jer sveštenik tumači proricanja. i da se baci u vatru. ali ne spominje hrast. ili ih ostaviti žive. isto tako spominje kultus gajeva i drveta. koga odreñuju kockom. da je ovde narodna etimologija uspostavila neku bliskost.[116] Katkada oni prinašahu na žrtvu i po kojeg hrišćanina. Osvojio ostrvo. oni mogu obaviti svoju trgovinu".[112] Pozitivno se ovo drvo spominje u Hajekovoj hronici (XVI vek).od grmeti. po običaju. a kralj i narod zavise do njega. da je sravnite sa korenom grm . ne mogu ni prodati ni kupiti što. već i sve slovenske oblasti. niti da se pristup u nj umrlja ma čim i u samom ratu. Kod njih je kralj prema svešteniku u malom poštovanju. pa zapovedi.

Kultus Svetovidov spominje još i Saks Gramatik: "Beše kod Slovena u Arkoni na Rujnu jedan idol koji su obožavali naročito uroñenici i narod iz okoline. jedini je imao pravo da uñe u svetilište. ali se ne vidi. Ova želja znači: ne da popova ili . Jedanput u godini. bogatstvo i slavu za grañane.[121] "Sutradan.bogovima naročito dopadala hrišćanska krv. koji protivno običaju zemlje nosi bradu i vrlo dugu kosu. a sa spoljnom ogradom se dodirivaše samo krovom. da li ga vide. . posut medom. on predskazivaše žetvu te godine. i pita narod. i svi učestvuju u ovoj velikoj religioznoj gozbi. siromaštvo u proizvodima u idućoj godini. u protivnom slučaju predskazuje izobilnost. unutrašnja je sastavljena iz zastora. nego i po idolu. on izjavi želju: da ga dogodine ne vide. Odavši kipu poštovanje. poštovan ne samo po veličanstvenosti njegovog kultusa.[120] i po stanju ovoga pića. na kome se uzdizaše jedan vrlo lep drveni hram. da mu nudi da pije. gde on takoñe jedini ima pravo ući. Ako jeste. "Pored idola vidi se: jedna uzda. no lažno je prozvan imenom sveti Vid."[117] Još dalje on opisuje hram u Arkoni: "u sred grada bejaše jedno mesto. ponovo ga napuni. skupi se gomila naroda ispred hrama. Po ovim znacima on unapred obaveštava. Sveštenik. Leva ruka drži jedan luk spušten niz telo. Onda odjednom proguta sve ono što je bilo u sudu. pa napuni rog novim pićem. Oko samog hrama bejaše dvostruka ograda: spoljna je ograda bila pokrivena crvenim krovom. Noge se opirahu o zemlju. kad se sabere letina. i spreda i pozadi jedna izgleda da gleda na desnu. mnogo veći nego u prirodi. da božanstvo ne bi bilo okuženo dodirom jednog čovečijeg daha. istrči na vrata. "Evo kako se svetkovaše veliki praznik ovoga idola. koji u sebi skrivaše. a dve s leña. da li će biti malo ili mnogo koristi od zemaljskih proizvoda. Brada je obrijana. 38). počne onda od njega svečanim prizivanjem tražiti svakojaka dobra za sebe i za otadžbinu. on je brižljivo očistio metlom sav hram. pa metne u desnu idolovu ruku. "Posle ovoga donesu pred kip jedan okrugao i kao stas čovečiji visok kolač.Jedan deo zlata i srebra otetog od neprijatelja sipaše se u Svetovidovu riznicu" (I. i ispituje: da li se tečnost u sudu smanjila od ranije obeleženog znaka. U zgradi bejaše grdan idol. kako je za nju bio utvrñen". Ako odgovore da ga vide. sedlo i drugi razni znaci božanstva. kosa ošišana. sveštenik zañe iza kolača. Zatim to piće od prošle godine prospe po nogama idolovim u vidu prelivanja žrtve. čineći. svake godine ga sveštenik puni vinom (mero). kad se skupi svet pred vratima. onda on predskazuje oskudicu.[118] "U nj se ulazi samo kroz jedna vrata. Dan pre te svečanosti. koji drže četiri koca. a druga na levu stranu. Kad mu treba da udiše vazduh. pazeći dobro da ne diše dok je tu. imañaše četiri vrata i četiri glave. Jedna mantija pokriva idolovo telo i spušta se do nogu. da se sastavak mogaše primetiti tek posle najpažljivijeg ispitivanja. pop (žrec) uzme sud iz idolovih ruku. kao što nose Rujani. u desnoj ruci držaše jedan rog spravljen od raznih metala.[119] dve spreda. Naročito se divljahu jednom kolosalnom maču. čija kanija i balčak behu od srebra i vrlo značajno izrezani. Spoljašnost ovoga hrama bila je ukrašena divnim grubo obojenim drvorezom (accurato celamine) koji predstavlja razne predmete". Idol bejaše sagrañen od raznih drveta i tako vešto spojenih. pa prinesu na žrtvu životinjske glave.

pretpostavljajući na taj način tuñu veru svojoj. stiñahu se. Tako danski kralj Sveno. Isti konj služio je i za gatanje. dobijaše ih isto tako i od pograničnih kraljeva. a zato mu obećava izvesnu nagradu u pobedi na suhu i na moru.[124] Opisavši idole i sve pojedinosti o njegovom kultusu.. oni zapovediše najamnicima stranim i zarobljenicima.. da bi ga za se zadobio. Tu su se gomilali i svi državni i privatni pokloni. da je bolje. Morali su uzeti gvožñe.. da ga (hram) razore. opomene ga. ako poñe levom nogom odmah se okanu polaska. da ova prezrena lica izlože njegovom gnevu. Kad bi uveče. da njime lože vatru. koju je vlaga tako iskvarila. da su od nje sve komadi otpadali. Zatim vežu dva koplja koso sa šiljcima dole. Narediše stanovnicima.narodna sreća dogodine bude bolja. Sve što se oružjem ili krañom zadobije. naravno. da preñe preko kopalja. Ali. One ih tada navedu i na neumerenost. u kojima bejaše dosta srebra i upotrebljive materije. koga su tako dugo obožavali. imañaše svog konja bele boje. koji se usude na nj dići ruke. Isto tako rade i sa pohodima na more i svima ostalim preduzećima. drugi ga ismejavahu. Verovali su da će Nj. što se njihov bog tako vreña. jedu meso životinja na žrtvu prinesenih.. on bi kažnjen tragičnom smrću. koje Svetovidu beše posvećeno. Njih su opsluživali sveštenici nižeg reda. kao da je dugo jurio po polju. "Ostatak dana posvećen je gozbi. i sveštenik dovede konja. za to obesvećenje svoje vere. I ti pokloni behu katkada pravo oskvrnjenje vere. ljuto kazniti sve one. No na ovim gozbama povrediti umerenost i trezvenost (prejesti se i napiti se). poverava se čuvanju sveštenikovom. Popu dodeljuju trećinu plena kao da je on doprineo pobedi. što su se dali tako dugi niz godina zavaravati tako grubim kultusom. Ovaj bog imañaše još hramova u mnogo mesta. najpre obave svečane molitve. Po pričanju Rujana. Sad kad hoće da krenu u rat. koje su kupili revnosni prosioci. Idol bi odvučen u polje. da obore boga. onda je srećan znak za ishod rata. kako su ga Danci razorili[125] "Kralj bejaše poslao Esberna i Svena. misleći. da idola uvežu konopcima. No docnije. da ostane postojan u svojoj pobožnosti i u prinašanju žrtava.. Idol pade. gde ga je grdna gomila sveta ljubopitno posmatrala. Rujani su zatim morali predati i sve blago. isekoše u komade. znači učiniti akt pobožnosti. Najedanput spaziše jednoga zlog duha. Poñe li on sad pri preskakanju desnom nogom. Za sebe on (kip-bog). Glavni razlog za ovo verovanje bejaše ovaj: Često ujutru konj bejaše sav kaljav i znojav. i da ga izvuku iz grada. koji dobijaše darove iz cele Slavije. i čuvati se da kip pri padu ne prignjavi koga.[122] Zatim pozdravi narod u ime idola. na ovaj način[123] kad je reč: da li treba ili ne treba preduzimati kakav rat.. Svi ljudi i žene daju svake godine za kultus bogu po jedan novčić. Jedni žaljahu. već da je dogodišnja žetva obilnija. kako uteče iz hrama i obliku jedne crne životinje. kuvari ga razlupaše. On pravi zastave i ukrase (metalne). Po zidovima hrama beše i životinjskih rogova. usled kakvog verskog straha. Svetovid (tako se zove ovaj idol) ratuje protivu neprijatelja jašući na ovome konju. Veličanstvo Bog. Hram bejaše ukrašen purpurnom materijom. Čuli su se najrazličniji žagori. Za svoju službu on ima tri stotine konja i toliko konjanika. Najpoštenije. Bejaše greh iščupati mu iz grive ili repa i jednu dlaku. priloži mu jedan skupocen sud. sveštenici nameste ispred hrama trostruki red kopalja. jer bi tada neznabošci verovali da se njihov bog sveti. Ovaj kip. Saks Gramatik priča. Pljačku čuvahu u sanducima. Samo ga je sveštenik hrama mogao pasti i opremati." .

koja su razdeljena po oblastima i kneževinama. oko polovine IX veka kaluñeri iz Korveja (Corvey)[128] prodreše na Rujan.. i vratiše se svojoj veri. Gija: "U vreme cara Ludvika II. zaštitnika Korveja. Kralj naredi Soniju (Sonius). ono u njemu ostade do naših dana. "Od sviju slovenskih plemena. čijem kultusu bi posvećena cela oblast. da razlupa idola Svanteviz-a. Rujani su obožavali boga Svetovida. i koga oni priznavahu kao prvoga izmeñu sviju svojih bogova. glavi XII priča ukratko. preobratiše. koga mi ispovedamo kao mučenika. i padoše još u goru zabludu nego dotle što behu. pretpostavljajući stvorenje tvorcu. Ovu zapovest izvrši vladika Sven i Sonije. i da opljačka hram.. sin Karlov. dakle. kako je bilo starije ime toga tako popularnoga boga. veli.[127] Obojica se isto tako slažu i u objašnjenju toga imena imenom hrišćanskog sveca sv. te tako služahu pre stvorenju nego tvorcu. Vida (Sanctus Vitus) ili sv. napraviše mu i jedan veliki kip. o unošenju kultusa sv. kako su Danci osvojili Rujane. str. i osnovaše tamo jednu oratoriju u čast mučenika Vida. koji bi gore mrzeli hrišćane i sveštenike kao ovi ljudi. Po Velkelu (Voelkel)[133] obe ove priče bile bi izmišljene u XII veku. oni počeše obožavati kao boga. Oni se ponose i slave samo imenom sv. jer on bejaše osnovalac ovoga manastira. (Cf."[132] Saks Gramatik sa svoje strane tvrdi (str. I nema pod nebom varvara. i ako se Helmold poziva na veterum antiqua relatio. Oni propovedaše slovo božje.[130] Jedan dosta nejasan glas priča. Adam Bremenski. slugu Hristovoga. po Helmoldu i Saksu Gramatiku. tj. da uñe u arkonsku tvrñavu i grad. zato što su u njegovu korist okrenuli ime sv. Uskoro zatim Rujani ostaviše svetlost istine. Vida. Ovde dolaze radi pitanja proroštva iz sviju slovenskih krajeva. predmet jednog vrlo brižljivoga kultusa. Stanovnici poštuju sveštenika (žreca) ne manje od kralja. Vida koga mi zovemo slugom božjim. Jer tog sv. da Svetovid. Vida. rujanski narod u hrišćanstvo. Na ovaj način. pa tada i žrtve prinose. kome su oni posvetili čak i hram i jednog idola. bog zemlje Rujana. 2) ne spominje ništa o pridobijanju ostrva od strane korvejskih kaluñera u IX veku. Helmold neće da traži i da nañe. Od vremena kada su se prvi put odrekli vere hrišćanske ovo praznoverje je ostalo kod Rujana sve do naših dana. oni ga poštovahu kao boga. pleme Rujani beše najupornije u svome mraku bezverja. 508: servitutem superstitione mutarunt instituto domi simulacro. i opljačkali crkvu. gde beše glavno ognjište zablude i sedište idolopoklonstva."[129] Po Helmoldu bi dakle ime Svetovid bilo prosto promena imena Sanctus Vitus: neznabožački bog zamenio bi bio dakle hrišćanskog sveca. razlupali idola Svetovidovog. koje su ime uneli u njih korvejski kaluñeri. U II knj.I Knytlinga Saga (Historia Knytidarum) daje nam skoro iste pojedinosti. Vida. Propovednici koji doñoše iz ove obitelji. Vida. Vida. nekada ponudio zemlju Rujana dobrosrećnom Vidu korvejskom.[131] jer ovog istog sv. No naskoro Rujani prognaše sveštenike. postade prvim bogom svih Slovena itd. 444) da najposećeniji hram u Arkoni nosaše bez prava ime sv. da je Ludvik. Ovo se praznoverje tako utvrdi. quod sancti viti vocabulo censuerunt). i o njegovom preobraćanju u neznabožačkoga boga. porušili njegov hram. i podigoše jedno svetilište u čast našeg Gospoda Isusa Hrista i sv.[126] Helmold i Saks slažu se u označavanju Svetovida kao velikog boga na ostrvu Rujnu. Ebojevom sinu. od koga je Helmold pozajmio sve glavnije podatke o ostrvu Rujnu (I. Jer . Vida.

Vida. i tek ga nestaje u XV v. Rujanski Sloveni su mogli tako isto parodirati i ime Sanctus Vitus praveći od njega ime Svetovid. pokušali zameniti ga svecem. Njihov religiozni fanatizam isključuje potpuno ovu hipotezu. govoreći: ukri volsa. da bi što lakše poučio one Slovene. I oni govorahu. Vida. ne primećujući.[134] One objašnjavaju zamenu kultusa Svetovidovog kultusom sv.[141] . prinošeni su Svetovidu na žrtvu katkada i po koji hrišćani. Kad nastavak -vid (vit ili vith) ne predstavlja ime sv. On je dabome drukčije govorio". ali nije ni malo verovatno. osobito stihovna hronika Dalimilova (na češkom). Vida.korvejskih kaluñeri su i mnogo štošta drugog malo opravdanoga izmišljali i tražili da im lakoverni svet veruje. beše ispisao slovenske molitve.XII v. čije ime beše istovetno. Nastavak vit naročito je pobudio oštroumnost etimologičara. Nisu to neznabošci. Ime Zjemovid nalazi se na više mesta u istoriji poljskoj. što zaista znači u prevodu svet-i. koje smo napred naveli. kaluñeri su. još manje verovatno. preokrenuli ovoga sveca u neznabožačko božanstvo. da su oni to ime Vid davali i drugim bogovima. tj na latinskom: eleri stat in frutectum . kod Eba i Herborda. Mržnja baltičkih Slovena prema hrišćanstvu bila je duboka. Goztivit) oca Borivojevog. ili za koje mišljaše. preobraćeni u kultus sv. nalazimo boga Nerovith-a ili Gerovith-a. Nju su održavali zainteresovani sveštenici. našavši već gotov kultus Svetovidov.).jfva (drvo) je u žbunu. čiji ostaci behu izneseni iz francuske pikardijske Korbije u germansku Novu Korbiju (Nova Corbeia germanica). Oni su zaista imali u svojim rukama sv. Ove pobožne laži i lukavstva.[138] . biografa Otona Bamberškog. mislim. spominje se u Galovoj hronici (Gallus. da su preobraćeni u hrišćanstvo.[140] Češka Kozmina hronika (XI . ova zbrka imena vrlo su česta u srednjem veku.O ovim bogovima govorićemo docnije. knj. III) iz XII veka.[139] Pa iako po spoljašnosti izgleda da je tako ipak ova reč nema nikakve veze sa latinskim sanctus. uz god. naročito kod vladalaca Mazovije.) spominje češkoga kneza Hostivida (Hostivit. da tako Bozo govori. Hostiwyt. da veliki narodni bog dobije ime jednog hrišćanskog sveca? Po samom Helmoldovom svedočanstvu. Titmar navodi jednu zanimljivu anegdotu (Chronicon II. svent .[135] Sloveni su voleli ismejavati hrišćanske stvari. Ovi obešenjaci tada iz podsmeha parodirahu ove reči. Nemački sveštenik Bozo. I. koje beše preobratio. želeći time očuvati svoj uticaj.[136] i jednoga koji se zove Rugievitus[137] . da ga zasebno objasne. i sveštenik tvrñaše. Vida. Semovid?(Semovith ili Semovithan). koji su.znači svet. . Uostalom mi nalazimo kod Saksa jednog boga Porevithus-a. već naprotiv. 97. pošto je objasnio sadržinu. da nikakva druga žrtva ne beše njegovom bogu prijatnija. i naredio Slovenima da ih pevaju. Je li mogućno. izvrnuti domišljanja Helmoldova i Saksova. onda šta predstavlja? Prvi deo reči nije sumnjiv. legendarni poljski knez.Ruñevid. prvog vojvodu češkog kao hrišćanina. da su oni to ime definitivno usvojili kao ime svog narodnog boga. Ovde se mi nalazimo pred jednom prostom sličnošću. ovo ime pominju i drugi češki hroničari.umesto da ponove sa sveštenikom κύριε έλείσον. 37. koji su se očajnički trudili. Ima razloga. da se taj nastavak susreće u hrpi osobenih imenica slovenskih. gl.

Svantovit je za nj moćni dah. On se ne zadovoljavaše samo. ve . koje veli. tumači Svantovit-a imenom lumen. od sviju ovih tumačenja najverovatnije mi se čini. . ne sme unutra disati.(duvati) .[149] Ne zna se šta je bilo sa glavnim idolovim sveštenikom. Ova podudarnost po svoj prilici nije sasvim slučajna. zavisahu takoñe od njega. Krek[146] vezuje vit za koren vi.Slog vid (vit) nalazi se još i kod Eginarda (Eginard) u Analima i u Životu cara Ludvika.[147] Arkon. 15. kao simbol rata. izvestan. bog koji čini proricanja. po kome se imenu i cela oblast tako prozvala. savetom. behu najraznovrsnija. bog rata. Svetovidov hram je bio podignut u gradu. koja su predložena. u Nemačkoj. koji čisti svetilište u Arkoni. rušeći baš toga dana njihovu veliku narodnu svetinju. bog snažan i veseo. Ne vidi se. Da se i on pokrstio. Njemu se čini. kako sveštenik.[148] U drugim tekstovima nalaze se oblici: Arekunda. uspeh ratnih ili trgovačkih preduzeća. Izmeñu mnogobrojnih tumačenja. ili je bio ubijen u toj borbi.vit: Vitadrag. konjanik. inter omnia numina Slavorum primatum obtinuit clarior ut victoriis. koje se zove Liudevitus. i još mu se ne zna poreklo. i rog za piće. jak. Vida. U isto vreme on držaše jedan luk. Opet ponavljam. nije naodmet navesti i druga predložena tumačenja. Vitomisl. ono što vit tumači proricanjem. svojstva koja se Svetovidu pripisivahu. koji priča.[145] Ovo se tumačenje ne bi moglo fonetički objasniti. da slog vit predstavlja koren vit ili vkt. Vitoslav. Saks Gramatik bez sumnje ne bi propustio i to ispričati. kao što se držalo i za nemačko heilig. i nemogućno ih je objasniti imenom sveca Vida. Vitomir. bog vetra. Upravo reći to nije bio grad. jedno za drugim. Knez Tetislav je primio hrišćanstvo. To beše baš onaj dan kad crkva slavljaše sv.[144] No mi smo ovde u oblasti samih hipoteza. kako bi slovo s iščezlo. kao što se po navodima Helmoldovim i Saksa Gramatika može suditi. koji znači: reč. Ono tumačenje koje je dugo vredelo."[143] Ovo mi tumačenje izgleda najverovatnije. koji Saks Gramatik zove Archon. najverovatnije mi se čini ono. efficacior in responsis. deus terrae Rugianorum. iz straha. već prosto jedna utvrñena ograda koja opkoljavaše hram. Uostalom. i predloženo još početkom XVI v. siguran. Ovo ime ne izgleda slovensko. Njega nestade. Docnije g. Hram u Arkoni razorio je danski kralj Valdemar. Ime Svantovit moglo bi se tada objasniti Helmoldovim rečima. da čini proricanja. jula 1168. po raznim tumačenjima: bog sunca.[142] U istorijskim spomenicima Južnih Slovena nalazimo jednako jedno za drugim razna imena sa . Arekonda. da nečistim dahom okuži idole. koje smo i napred naveli: "Szvantovit. Sva su ova imena slovenska. gde se govori o jednom licu. Dobrovski je od vit skraćeno od vitenz napravio reč značenja: vitez. To je jedan slovenski knez iz Donje Poljske. Vitodrag. ili sasvim prosto jedan hrišćanski svetac preobraćen u neznabožačkoga idola. Možda je pre toga značio. bogatstvo žetve. Tako je Svetovid. Arcon. da mu ovu hipotezu potvrñuje onaj gore navedeni odlomak Saksa Gramatika. Svent je dobio značenje svet pod uticajem hrišćanstva."vejati". Danci su polagali na to da frapiraju neznabožačku osetljivost. u lingvističkom pogledu.

da ga namesti na jednoj humci. koji je pre petnaest godina posetio ovo ostrvo. no ako nam tu namestite toga Turčina. Pa i lice koju figura predstavlja na steni. i ponudi mu ovaj interesantan prilog za njegovu zbirku. njegov današnji prostor Arkone ne zauzima ni četvrtinu prvobitne klasične veličine. ima samo jednu glavu. I danas se još tvrdi. 1852. Pod crkvenim tremom uzidano je u zid neko kamenje. Zebravskoga štampani su u Godišnjaku (Rocznik) učenog društva. a nalazi se spomen o njemu i u hrpi drugih spomenika. kako su nestali mnogi neznabožački spomenici. Na taj način se neke pojedinosti podudaraju sa onima koje nam je dao Saks Gramatik. Izvajarena je na jednom silicijskom krečnjaku. da se nalazi jedan Svetovidov lik u jednom idolu. Prema tome. ništa ne bismo imali protivu toga. dugačka odprilike tri stope. vrsta jedne karijatide. ne imañaše nikakvog natpisa. koji je pre pola veka nañen u Galiciji. Taj bi idol bio nañen 1848. gde je nañen idol. koje na grudima drži ogroman sud za piće. Idol ovaj. Altenkirhen je. vele stanovnici. da Svetovid imañaše četiri glave.[152] To je jedna četvrtasta statua sa četiri glave sve pod jednom kapom. Beleška grofa Potockog i izveštaj g. kako se pobeñeni paganizam ponižava pred hrišćanstvom. što se njegova lažnost starala. mi ćemo ga u komade razlupati". prilikom šestogodišnjice razorenja Arkone bi odreñena jedna arheološka komisija. neke pojedinosti mu naglašavaju ime Svetovid. stena je.[150] da ispita ostrvske starine. god. beše smislio. da mu da sve prideve istinitoga . I poljski arheolozi nisu se ustezali izjednačiti ovaj pronalazak u Zbruču (Zbrucz) sa idolom koji je opisao Saks Gramatik. da pokaže.[154] Jer baš ove pojedinosti (naročito konj) čine ovo otkriće vrlo sumnjivim. Samo ostrvo mnogo je oronjeno talasima Baltičkog mora. one stoje na jednom bareljefu. Društvo naloži jednom svom članu. na imanju Kocubinskoga. Iako tačno ne odgovara liku. Na jednom licu desna ruka drži neku vrstu prstena. koji je Saks opisao. uzidana u zid. na kome se vidi izrezana jedna ljudska figura. naravno. onda je sasvim prirodno. Na sva četiri lica-strane nacrtane su i ruke u reljefu. A mi znamo. za god. koje mu svake tri godine odnosi po čitav metar. i ne može se videti šta ima s druge strane.Godine 1868. kako se posmatraju. Visoka je otprilike osam stopa (2 m 70 cm). Zebravski saopštava nekolike interesantnosti. očevidno jedna od prvih hrišćanskih svetinja na ostrvu. Lik sa stenom je okrenut zemlji. koju opet drži jedno lice pokleknulo na kolena. koji predstavlja ženu (ili dete).) On ni najmanje ne odgovara opisu Saksa Gramatika. sopstvenik Kocubinskovog dobra. (Vidi snimke na kraju knjige. Na jednom liku vidi se jedna sablja i jedan konj. Desna ruka uzdignuta naslanja se na levu sisu. Ona je našla malo stvari. ipak ovaj lik ima sličnosti sa tim opisom. leva ruka stoji skoro u visini pupka. blizu Husjatina u istočnoj Galiciji. kao što i ime kaže. Ona predstavlja jedno lice. Po računu jednog Češkog naučnika. a druga rog za piće. da ode i uzme idola. posle jedne velike suše u reci Zbruču.)[153] Na trima licima vide se neke prividne noge. Na dvama likovima ruke ne drže ništa. Grof Potocki. Jedan mu seljak reče: "Kad bi to bio kakav svetac. kao što rekoh. Ako se mi nalazimo pred jednim falsifikatom iz XIX veka. Na žalost. da se u crkvi u Altenkirhenu može videti stari Svetovidov lik. pod kojim se imenom i danas još navodi s razlogom ili bez razloga. (O tom rogu govori i Saks Gramatik. Grof Micislav Potocki izvesti o ovom pronalasku Učeno Društvo u Krakovu (Towarzystwo naukowe). inžinjeru Teofilu Zebravskom. te sličnosti mogu ili potvrditi ili osumnjičiti njegovu autentičnost.[151] Mislilo se.

i našli idola u žalosnom stanju. da je ovaj idol morao stajati hiljadu godina u vodi. Uostalom nije u ovoga idola bilo ničega prijatnog za oko. On je stajao u jednom svetilištu zastrtom dvema crvenim zavesama. U borama njegovih lica (sub oris eius lineamentis) laste behu napravile svoja gnjezda. To beše idol sa sedam glava.Gerovit . koju obično uza se nosaše. a na grudima mu bejaše gomila tičijeg ñubreta. qui lingua latina Mars dicitur. Ali to je baš ta sumnjiva okolnost. Stanovnici se dugo ustezahu izvršiti tu naredbu.i danas su poznati. Moj učeni kolega. koji ga je opisao i reprodukovao u svom delu o slovenskom idolopoklonstvu. da je on predvodio u ratu. Saks Gramatik uporeñivaše Ruñevida sa Marsom. direktor Osolinskog muzeja (ossolinski) u Lvovu (Lembergu). da on ne vidi razloga za fabrikovanje toga idola. promeniše svoje obožavanje u prezrenje. nec minus trahentes rubore quam pondere vexavit. kad su Danci prodrli u svetilište. Apsalon ih uveri. bojahu se.[157] Pored Svetovida treba staviti još neka slična božanstva. Najnoviji mitografi Krek i Mahal o njemu ne govore ništa. kao očevidni falsifikati. pope se na idola. Bog pade. Sveno. U istoriji Slovena XIX veka imaćemo ih još takvih. ja sam poveo jednu istragu. nesrećnim ili nepravedno gonjenim narodima treba stvoriti plemićke titule! S druge strane g. koja se završavaju na vitvid. Pored Ruñevidovog svetilišta nalazaše se i Porevidov hram (Porevit). da su postojale karijatide? Gornji deo podseća na opis Saksa Gramatika.Svetovida. piše mi. ali ne nosaše oružje. Primljen oduševljeno od Poljaka. Apsalon naredi da ga kao i Porenucija odnesu izvan grada. Struk mu je bio deblji no u čoveka." Kao bog ovaj idol ima i suviše ukrasa. veli ironično Saks Gramatik.Gerovid.[158] Ovaj je bog imao pet glava. Saks Gramatik nam je opisao idola Ruñevida (rujanskoga Vida) koji je bio obožavan u varoši Karentini (Karentina). da ga tako s idolom vuku. u desnoj ruci drži mač. i tvrñaše. jedva mogao dotaći u bradu svojom sekiricom. Beaudouin de Courtenay. da je mitolog.[159] Najzad i biografi Otona Bamberškog navode da je postojao i jedan bog zvan Herovith . a sedam drugih mačeva vise mu o pojasu. Ove se prevare objašnjavaju najviše sračunjenim patriotizmom. da im za to neće ništa biti. ako učine to svetotastvo. koje je nemoguće objasniti. i ima debeo sloj ilovače na postamentu. dižući se na prste. Bio je toliko visok. Danci mu sekirama izlomiše noge (on beše od hrastovog drveta). Meñutim ništa od svega ovoga nije bilo. da ga je vladika Apsalon. ozgo talasima zapljuskivan i izlizan. i koja izgledaju srodna i arkonskom bogu. profesor krakovskog univerziteta g. [155] Svetovid iz Galicije hladnije je prošao kod ostalih Slovena. a uroñenici. i da ga spale. Vajarski posao je bio vrlo grub. da im se uzmu ruke. koji su najzad možda i njegove varijante. koji se uostalom i ne razmeće. Da bi se uverio u istinitost ovoga galicijskoga spomenika. sablja podseća na jedan oblik poljske sablje -karabele". runsko kamenje u Mikorzinu (Miekorzyn)[156]. i kojega on zove deus . Na žalost prilvički idoli. saopštava mi sledeće: "tvrdi se. a naročito od Lelevelja. duboko je bio u nju zagnjuren. Da li su i kod nas znali pre hiljadu godina. da bi im pokazao koliko treba prezirati ove bogove. noge ili jezik. Kentržinski. videvši njegovu nemoć. i naredi Karentinjanima. Zašto je Swiatovit (?) postojao ujedno i kao čovek i kao žena? (Jedan lik nosi dojke vrlo nabubrele).

došav do toga predmeta. Gerovida su tako isto obožavali i u Velegostu (Holagosta. reke bejahu presušile. Bijenkovski. Havolini (Havoliens) slavljahu početkom aprila jedan praznik u čast njegovu. god. nañe ga sveg zastavama zastrtog iz želje: da se što bolje proslavi praznik u počast Gerovida. Pavlović iz Lvova. skočim u vodu. čuvaru starina u Galiciji. koji su imali grdne muke dok su statuu izvukli iz vode. Izgledao mi je neobičan." Na samu pojavu štita. Posvećen je bogu Gerovidu. Jednoga dana. Na taj način Potocki je sebi nepravo pripisao ulogu pronalazača. Malo kasnije bio sam prinuñen na duže ostaviti zemlju. "Pri kraju svoga života Bijenkovski se bio obratio stalnom odboru. nedaleko od brega Miodobor. 13. vidim. Koristih se time. da ga izvučem iz vode uz pomoć g. i ja se reših. oni begahu od njega. što mi ličaše na kapu.militiae (Ebo[160] možda misli na prost latinski guerra). no posle nekoliko dana mnogo je potamnela. Boja statue je bila potpuno bela. Pavlović" . da su sva ova imena tako razne fizionomije i atributa. Korvinom. u Podoliji. usled duge suše. Jedan nemački sveštenik dohvati ga jednoga dana. sastao sam se u banji Ivoniću (Iwonicz) sa g. intendanta Kavlovskog. usled političkih okolnosti. Kad vladika Oton doñe pred ovaj grad. i zahvaljujući samo toj predrasudi. Kip je taj pronašao g. koji ga je i objavio. Kad je bila na zemlji videsmo. da je to neki kameni kip. a beše i takav vir. što je ruska straža odatle bila dosta daleko. inžinjerom. E. Viñaše se s dna vode dijagonalno nagnut od ruske obale ka galicijskoj. koji nijedan veliki smrtni ne smeñaše ni dirnuti. 1848. Smestismo je u jedno dvorište ispod ladnjaka. gde je stajala sve dotle dokle je sopstvenik nije predao Micislavu Potockom. Kentržinski. Lvov. "on je mogao umaći gonjenju neznabožaca. Spazih na površini nešto. izmeñu Husjatina. napisao mi je ovu belešku. Tu je reka bila dosta duboka. kad smo je izvukli. koji je potom sam ponudio Učenom Društvu u Krakovu. samo homonimi sv. on im je donosio pobedu. koji mi je ispričao ovo: God. meseca avgusta. koji sada stanuje u Lvovu. i kad god bi ga nosili ispred ratnika. u kojima je nañen zbručki idol. G. Bili su mu posvetili jedan hram.[161] Vrlo je teško dopustiti. Ne znam da li ju je dobio. Još nešto o otkriću idola u Zbruču G. on je bio samo darodavac. Trebalo je upotrebiti za taj posao šest pari volova. na dobru Konstantina Zaborovskog. Volgast) na obali Pijene (Odrine pritočice). ili ničice padahu na zemlju. koju ja prevodim od reči do reči: "God 1873. Satanova i Tauska. da na prvi pogled nisam mogao raspoznati ni oblik ni veličinu predmeta. proveo sam neko vreme u Lickovu. Vida Korvejskog. koju je bio učinio arheologiji. direktor muzeja Osolinski u Lvovu (Lembergu) izvoleo je za me povesti istragu o okolnostima. da dobije kakvu nagradu za uslugu. da nema donjeg dela. januara 1896. Misleći da će tu biti kakav udavljenik. U hramu posvećenom Gerovidu visio je i jedan užasno veliki štit. na kome se još danas vide ruševine. jahao sam duž Zbruča. E.

izgleda. Ma šta da znači. glupaka (ruska reč skol' . . Kaluñer Jakov priča (XI vek) u svojoj biografiji sv. držim u najvećoj rezervi. . .) ovaj bi apostol bio porušio u ovoj varoši [164] jednoga kamenog idola boga Velesa (sic). nešto što bi moglo značiti boga prostaka.Stribog. Ovde je ovo izjednačavanje još zanimljivije.Velesa kao neznabožačkoga boga. Horzom (Hrzom) i Perunom.[165] Oblik "Veles" još se jedanput nalazi u jednom čuvenom grčkom spomeniku: Putovanje majke božje kroz pakao. tako i hiperkritična škola poriče. da se jedan Volosov idol baci u reku Počajnu.[167] U ruskoj folkloristici i do danas se održalo ime Veles . da li ove reči "bog stada" nisu pod perom hrišćanskoga hroničara jedan prezrivi atribut. kako su neki hteli iz sv.Volos i Sv. izjednačilo se sa imenom Sv. Po biografu Avramovu iz Rostova (XII v.Simargl. pa ga sasvim prosto zamenjuje sa sv. Vlasija. jer su se izjednačili i ime i svi atributi mitskoga lica. Vida izvući Svetovida.Volos. nalazi se pored Peruna još i Volos. Blez . .[163] kako ovaj vladalac beše naredio. kao što se zna. ruska i balkanska predanja Volos .stoka ima u ruskom ovaj dvojaki smisao).[166] Nalazi se zajedno sa Trojanom. da je bilo Volosa .Vlasije (Blaise) . prema kome su obližnji Finci imali osobitog poštovanja.Svarog.Glava četvrta Volos u Rusiji i Veles u Češkoj. zašto je pored jednoga boga gromovnika prizvan i ovaj bog stada. . zaštitnika stada. Mogli bismo se zapitati.Horz. Naravno isto onako.Veles U ugovoru koji smo napred spomenuli. Vladimira. Dažbog. . Isti oblik Veles nalazi se još i u "Slovu o polku Igorovu". bog stada. isto onako kako se Perun pomešao sa sv. Volos se nalazi i u drugim staroslovenskim ruskim spomenicima.Trojan Trajan. Vlasijem. prema kome se ja.Mokoš. Svarožić . kao jemac od strane Rusa.Suarasici. i.[162] Ne vidi se jasno. . Ilijom.

uzme jednu pregrš klasja i veže. Ja u ruskom jeziku ne znam u osobenih imenica ovakve promene. g. Ne manje je zametno pitanje znati: kako je latinsko Blasius. sv. U svima ovim raznim tekstovima Veles očevidno znači: sotonu. Slovenskim korenom zaista je teško objasniti ovo ime Veles . možda je on zamenio kakvo svetilište Volosovog kultusa.Velesa sa grčkim Βλάσιος. Njemu treba zahvaliti.[168] evo šta biva u trenutku kad se pristupa žetvi. da uprkos fonetičkim teškoćama. Ova Volosova brada štiti žetvu protivu sviju zala. Toma Rešel (XVI v.[169] Što se tiče ovoga mešanja Volosa . Wörterbuch.) "Kakav zao duh. U Grka je u tom svojstvu i poštovan. Skandinavaca bejaše mnogo u Kijevu. da utekne preko mora. isto bi tako i sv.Po Afanasijevu. Jedan žetelac. bejaše jedno mesto. Ova je pregrš sveta. koji je. Izvesno je. god. ili najzad Perunova brada. Nikola postao bog Samojeda. platnar XIV v. sub voce). kao što se ime Svetovid vezuje za sv.Velesa sa hrišćanskim svecima. onako isto. tu beše manastir sv. Buslajev je otkrio ovu zanimljivu sitnicu. treba reč Veles ili Volos pripisati grčkom Blbsios.(Tkadleček). da se izbliže ispita. Litvanska folkloristika takoñe poznaje jednoga demona Welnes-a koji stanuje u jednoj gredi žitnice ili u ognjištu nekoga majura.satanu. zaboravio. No ovo je posao skandinavskih naučnika. To se zove: "vezati bradu Volosovu ili Perunovu".Volos. da se koristi neospornom sličnošću slovenskoga Volosa . U Novgorodu hram sv. češki prevodilac veli: "da žena postane divlja guska. Ona ne označuje više neko naročito božanstvo. Vlad daje Volod. Zamarski. Miklošić (Etym. On je oteo svinjče jedne žene od jednoga proždrljivoga kurjaka. i da odleti nekuda preko mora k Velesu." Ovo je Rešelovo tumačenje ponovo naveo i jedan češki pisac XVI veka.Velesom. i oni su mogli sobom doneti ime jednoga od svojih božanstava. mora biti žensko. koje se zvaše Volosovo. postavši u Češkoj po sasvim normalnim zakonima Blažej. Naravno onaj prvi kao čobanin jeste i zaštitnik stada. Volos) mogao postati bogom kod neznabožačkih Slovena na Dnjepru i Volgi. primećuju. da su neki ruski pisci prodrli i u neznabožačke alogene.) piše u svome prevodu knjige Jezusa Siraha (ili Ecclesiastes) od Gašpara Huberina: "Jedan čovek željaše da mu žena postane divlja guska. i čobanin je (Βουκόλος). Nikole. ali nikada Veled. Navodi se još jedna bliskost.[174] Ima dva Vlasija. a drugi je kaluñer i mučenik. gde je bio idol Volos. već . i da se više nikada ne vraća". Vlasije (Vlas. na šesnaest vrsta od Vladimira. jedan skandinavski bog Volsi. Nemački tekst veli: "dass ein solche boess Weib wer ein Ganss und fluege 'ber Meer und keme nimmermehr heim".[172] Ova bliskost zaslužuje.[170] Oni koji polažu na identičnost sv. koji odgovara Priapu (Priape). moglo dati u istom jeziku i oblik Veles. ili nije znao za češki oblik Veles. Interesantno je samo pitanje: kako je Volos mogao postati Veles." (beseda 1471. I spomenici su dosta nejasni: "Ostavimo te grehe kod Velesa. što . uzgred budi rečeno.[175] Njegov je kultus vrlo rasprostrt u Bugarskoj. da se reč Veles nalazi u pisanim češkim spomenicima XV i XVI v. ili brada sv.[173] Ma šta bilo. piše jedan pisac poznat pod imenom Tkadleček . Vlasija podignut je na mestu. Zovu je još i Ilijna brada. Ne sme niko da je dirne. U staroj Rusiji.[171] smatra. hrišćanstvo je moralo misliti. da je npr. Mi ne nalazimo Velesa ni u Poljskoj ni kod Južnih Slovena. koji ga je Veles nadražio protivu mene?". Jedan je poreklom iz Cezareje u Kapadokiji. Vlasija (Βλασιος) sa Volosom . Nikole. Vida.

" G. i idole svima ovim bogovima. gde se njegovim imenom prevodi grčka reč ήλιος.[177] Videli smo. onda . kojih je bilo tada dosta u Kijevu? Da spomenemo još jedan navod uzajmljen iz jednog lažnog spomenika. Namerno izostavljam onaj spomen u Slovu o polku Igorovu. njegova se ikona donese i stavi u štalu gde vlada zaraza. Khores. On ih čuva od jedne bolesti.[180] Dažbog Osim Nestorove Hronike. vi delo). koji znači dobar. koja se takoñe zove vlas. Nekada se pokušavala vaspostaviti neka veza izmeñu ovoga čisto ruskoga boga i prideva horoš'. Khoreš još manje ga objašnjavaju.kraste).stada imaju lepo runo (vlas). 980. koji mi izgleda sumnjiv. 1114. koji izmeñu ostalih predstavlja i ideju: čuvati.na obalama reke Volhova deca nalaze oči crvv. i u jednom vrlo zanimljivom tekstu Ipatske hronike. da se u starim ruskim spomenicima pored Peruna i Velesa nalaze i druga božanstva: Horz (Hrz). navodi pored Peruna (Perena) i Mokoša.svetlost. pored Peruna. da je Horz isto što i Dažbog. pod god.XV veka. sklanjati. Dažbog. da ovaj pridev dolazi od korena hom (chorn). imamo još mnogih spomenika o ovom božanstvu. No ova bliskost ne može opstati. neznabožački Perun i jevrejski Horz. Tu ih voda izbaci. Tenjon leči kraste (teigne . Nestorova Hronika priča. Smorgl ili Simargl i Mokoš. Vasilija. i ladoški stanovnici ovo mi pričahu: kad je velika bura. staviti u red nešto. Apolona. i po kome bi Horz bio bog sunca.rog): sveta Lucija leči bolesti očiju (lux . tj.[176] Ovde se mora priznati uticaj narodne etimologije. da je knez Vladimir podigao ovom bogu jednoga idola u Kijevu. Ako je ovde Apolon na mestu Horza.[179] Spomenik. Kornelije zaštitnik rogatih životinja (cornua . Nalazimo ga i u staroslovenskom prevodu ðorña Hamartola. pod god. da je Vladimir podigao na jednom uzvišenju. Evo toga teksta u prevodu: "U ovoj godini bi osnovana Ladoga. U Rusiji prizivaju u pomoć sv. Njegovo ime ne nalazi u slovenskim jezicima dovoljnog etimološkog opravdanja. onda je Horz očevidno bog sunca. još i Apolina. kad vlada stočna za raza. . Stribog. Jagić drži. Ovo ime jugoslovenskog porekla zamenjeno je po svoj prilici imenom Horz. a sv. od kako je Jagić pokazao. Tako je u nekim oblastima sv.. Horz Spomenici nam ne daju nikakvih podataka o ulozi i svojstvima ovoga božanstva. on veli: "Ima dva anñela groma. Da nije to sasvim prosto grčka reč:Χρύσος? I zar ovo ime nisu mogli dati kakvoj pozlaćenoj statui grčki veštaci.[178] Da ispitamo redom sva ova božanstva.. jer ono prvo ime ima više slovenske fizionomije. Iranske reči (vidi Kreka 391) Khor. koji je Sreznjevski otkrio. koja nam kaže. Njegovo svedočanstvo potvrñuju bezbrojni spomenici od XII .

a svaka žena samo jednog muža. U tim severnim zemljama oni su videli jednu oluju. koga zovu Dažbog. slav.a ako ovde bog znači bogat. onda je to onaj bog koji daje bogatstvo. Jer zaista reč dvbog nije daleka od latinskog diabolus. Ove je priče objavio u Rečniku Akademije u Zagrebu. To te začudi. iznenadi je noću sa njenim saučesnikom. u toj oluji pada jedna veverica. neka čita Fronografa (sic! Ovde je ovaj Fronograf ðorñe Hamartol). Ko bi povredio ovaj zakon bio bi bačen u jednu usijanu peć da sagori. Za to ga prozvaše bog Svarog. Malo kasnije ponovo ćemo se vratiti na Svaroga. kralj Sunca koji je Dažbog. padoše s neba klešta. jer se preñe borahu batinama i kamenjem. i ljudi odmah počeše kovati oružje. i tako se u Egiptu uredi besporočni život. i čovek prosvetkuje tu svečanost i primi ga.Nabrao sam ih više stotina. f. i da se kazne bludnice. on uze sobom nekoliko ljudi. No ne hoteći vreñati zakon oca Svaroga. ona raste i šeta se po zemlji. g. po imenu Sunce. da imañaše jedna bogata Egipćanka. te se ispuniše veliki sanduci. kome one hoće. i Egipćani ga obožavahu. v. str. bog koji daje. Ovde konstatujemo samo. da svaki čovek ima samo jednu ženu. i videvši čas kad je ona blud učinila. U zapadnim pisanim spomenicima nema nigde reči Dažbog.. a oni mi rekoše: Nije to nikakvo čudo. po srpski jezik je stvorio svoju reč ñavo . govoreći: 'Evo tvoga deteta'.dijavol. da žive ujedno.djavol. koga Egipćani zvahu Sva rog. dosuñivahu ga onome. Ako dobiju dete. Posle potopa i kad su se ljudi podelili na mnoge 'jezike'. da je Dažbog identičan Suncu. i da se smatra kao Svarogov sin. Jagić (Arch. jer mi imamo još staraca koji su otišli u zemlju Jugrinacv (Jougriens) i Samojeda. pa Feosta. a u Africi pade i veliko kamenje. tek što se okotila. U nekim srpskim narodnim pričama spominje se Dajbog . Jer pre njega žene se predavahu onima ko ih je god hteo. tj. koji je gospodar zemlje. a za njim Jeremija. i da neko provoñaše blud sa njom. rose vladati Mestrom od plemena Ham (Cham). i uredi. 114. dok je bog gospodar neba. koje smo podvukli i koje je prevodilac dometnuo. Sin Svarogov. Zato su ga zvali Svarog. Ova se istovetnost potvrñuje tumačenjem reči Dažboga. i žito pomešano sa mnogo vode pade.. I ako ko u ovo ne veruje.[182] i osim onih dodataka. i tada u njoj padaju mali jeleni. "U vreme Proba bila je jedna velika kiša i velika oluja. i ima ih raznih vrsta. plodan bog. i življahu kao životinje.Dvbog. Isto tako i u vreme Avrelija padahu parčeta srebra. . beše snažan čovek.)[184] Srpski Dvbog je isto što i zao duh. Fonetički reč dabog ne bi se mogla zameniti rečju ñavo . I ovaj Feosta izdade zakon za žene. i oni rastu i šetaju se po zemlji. Šćaše je uhvatiti. da uzimaju samo jednoga muža. od grčke διάβολος. rekli bismo. Phil. Zatim doñe druga oluja. Feosta uništi taj zakon." Ovaj je navod preveden iz ðorña Hamartola. On doznade. Na drugim mestima on stoji kao prevod grčkog Ηλιος[183]. stavi je na muke i provede sramno kroz celu zemlju.[181] Dok je ovaj Feosta vladao u Egiptu. Posle njega vladao je 7470 dana njegov sin.

ali nastavak oš je nezgodan. Ime njeno moglo bi se vezati za koren mok (mek-ota. Mokoša ne navodi samo prvobitna hronika. str. Mislilo se na jedan tekst iz Biblije. str.) nalazi se jedno lice po imenu Mokuša. pita je: "nisi išla k Mokuši?" Folkloristika u severnoj Rusiji još i danas zna za Mokušu. koji citira Veselovski. koji je naveo g. To je ponuda Mokuši. (Barsov. Ništa ne kazuje. jeste ono. slav. koje je božanstvo u stvari hteo tim imenom označiti ruski hroničar. koje navlači na Onanov greh. nomokanonu.) U verskom spomeniku XVI veka. one vele: da to Mokuša prede. Domišljanski je zaključak N. Čitalo se to ujedno. ne dobija se u slovenskom jeziku nikakav smisao. Ljudi Gutini (de Guth) stvoriše Nergala (τήν Ερτγέλ). f. koje je još teže objasniti. Dosadanje hipoteze nisu donele dovoljnih tumačenja. obilazi kuće. Sveštenik koji ispoveda jednu ženu. no tu ima i jedne ozbiljne teškoće. već i drugi pisani staroslovenski ruski spomenici srednjeg veka. čije originale nema pri sebi. jednoga od onih božanstava.407. rñavo božanstvo. Veselovski (Žurnal'' Minist.. ili razdvojeno na dve reči: Sim i Regl kako su uradili docniji spomenici. Jagić (Arch. kojima Vladimir podiže idole na bregu u Kijevu. veli se da ga je Mokuša ostrigla. Komentar Slova o polku Igorovu. ljudi Hamatini (Hamath) načiniše Ashima. jyni 1889. (Krek. Nar. a u prvobitnom staroslovenskom jeziku imamo samo jednu reč muškoga roda. Εργέλ i Αδιµάθ su u grčkom ženskoga roda. Ona se zanima i životinjama. kakva su bila svojstva ove boginje. koja se javlja za vreme velikog posta. mok-ar). Phil. Einleitung.) Ako ime Mokuša nije finskoga porekla. Reč je o nekom stranom božanstvu. Prosvešč. 7. koje igra ulogu jedne vračare. koje ruski hroničari označuju imenom Simargl ili Sima i Rgla. i po kojima bi Mokoš bio prevod grčkog µαλακία.[186] Ako se njihov čekrk okreće pa zaškripi. Gedeonova.[185] Uopšte Simargl ne pripada slovenskom Panteonu. v. (τήν Ασιµάθ). da je Mokoš prevod s grčkoga µαλακία. tj. Bliskost je promenljiva. Mokoš Ništa manje nismo u neprilici i pri odreñivanju tačnog karaktera Mokoša. 395 . koji u Simarglu vidi pokvareno grčko Σεµ Ηρακής. I. nadgleda predilje. t. s.) misli. Op navodi po Tihonravovu spomenike. Noću se ostavlja kraj makaza jedan pramen vune.Simargl Božanstvo. mora se vezati za boginju Mokoš u Hronici. i nemogućno nam je još znati.[187] . Ako neko neostriženo jagnje izgubi vune. Svaki je narod sebi stvorio bogove. To je jedna žena.

pronašao je kao ime mesta kod Kašuba[191] Svaroženo.Svarožić . Ova je hipoteza zacelo vrlo oštroumna. Min. U naknadu tome Svarožić ili sin Svarogov nalazi se u ruskim spomenicima XIV. Sirku (Žurn. kralj bejaše sklopio savez sa slovenskim plemenima Velećanima (Velétes). Brino mu prebacuje za taj savez. ime Svarog prevedeno sa Ηφαιστος. takoñe postao od Svaroga. koji je. koji je uvek bio u neprestanom dodiru sa baltičkim Slovenima. XV i XVI veka: Svi oni objašnjavaju Svarožića ognjem: "oni prizivaju oganj. IV. izgleda. Prosvešč .kovati. da su oni doneseni iz Novgoroda. Da bi zaratio protiv Poljaka. S druge strane. Brina (Bruno) kralju Henrihu II. i da se javljaju tek vrlo kasno. da je Svarog autentično ime (str. Jagić primećuje. imajući da protumači ime Ηφαιστος.) beleži jednu rumunsku reč svarog. zovući ga Svarožić". gde je značila sunce. 23). u kome je. Ova hipoteza ne oduzima ništa stvarnosti Suarozici ili Suarasici Titmara i Brina. "U unutrašnjosti hrama podižu se bogovi rukom sagrañeni.Svarožić. i pita ga ovako: "Bonumne est persequi christianum et habere in amicitia populum paganum? Quae conventio est Christi ad Belial?[188] Quae comparatio lucis ad tenebras? Quomodo convenient Zuarasiz diabolus et dux sanctorum vester et noster Mauritius? Qua fronte coeunt sacra lancea et diabolica vexilla?"[189] Iz ovoga spomenika vidi se jasno.Suarazici U glavi posvećenoj Dažbogu naveli smo jedan odlomak preveden s grčkog po Ipatijevskom spomeniku od ðorña Hamartola. Miklošić Dict. da se Svarog i Svarožić ne nalaze u starijim ruskim hronikama. Ime Svarog nahodi se samo u ovom pisanom spomeniku. koja znači suv. čini se. oblačno. sa šlemom na glavi. potvrñuje nam i jedno pismo Sv. a ne nebesić. G.Svarožića doneli u Rusiju stranci. Iza ovih bogova nalaze se njihove zastave koji se iznose iz hrama samo pri polasku u rat". kad bi se to mesno ime Svaroženo moglo . čijeg idola Titmar spominje u Radgostovom hramu. kod Redarijana (VI. Nar. Njega svi neznabošci obožavaju više po sve ostale. pregrejan. da su Zuarasici . koji uostalom ne opravdava. Bilo bi interesantno. S druge strane. G. obučeni u neki strašan oklop. mutno nebo). On tu pretpostavlja koren s''r. možda je prevodilac. koji tada behu neznabošci. da je ona mogla biti uzajmljena iz slovenskih jezika.[190] Ovaj je bog izvesno srodan sa ruskim Svarožićem. No ne objašnjava se. Svarog u smislu nebo dao bi svaroški. mršav. postojanje jednoga boga koji se zvao Zuarasici.) zamišlja. Ovaj je spomenik iz početka XI veka. i da je na ovom patronimičkom obliku stvoreno ime Svarog. kako je od Svaroga postalo Svarožić. Jagić (Archiv. svaravat' . Krek drži.maj 1887. Izvesno ovo ime nije latinskog porekla. Ovaj vas Svarožić naravno podseća na onoga boga Zuarasici. etymologique sub voce svarog. noseći svaki svoje urezano ime. da je Svarožić bio bog rata kod Slovena oko Labe. Prvi izmeñu njih zove se Zuarasici . 412. Misli. 332) i tumači ga indoevropskom rečju (svarga sanskritski znači nemirno. No da li je Svarožić uroñenički bog ruski. mogao pomisliti i na ruski glagol svarit'. G. ili je u Rusiju unesen sa strane? G.Svarog . Nebo daje pridev nebeski. Sirku misli. Jedan Suarasiz još se jedanput spominje i u Knytlinga Saga.

Prvi grešnici koje Marija vide. Nastavak ici izgleda patronimičan. I njegovo je ime postalo kao i ime Crnoboga Helmoldovog. ono bi nam moglo objasniti i ulogu i svu radnju toga boga. No Miklošić ne pruža nikakvo opredeljenije tumačenje. erstarren. da je jedan hrišćanin XIII veka mogao pasti na tu misao. Sam način kako se ono tu nalazi. Duha. jeste za mene argument. To bi bio bog mraza. Jer bi to bio glavni stub baltičko-ruske mitološke sisteme. izvan Rusije. Ne dopuštam. ukrutiti se. Ne znamo. kao što je Slovo o polku Igorovu. koji nisu verovali u Boga Oca. nema nigde primera o porodici ili porodičnoj vezi slovenskih božanstava. Trajan . Horza. bog rata koji se zvao Svarasici . Arhangela Mihaila. On nema ni jednog sebi sličnog božanstva poznatog kod drugih slovenskih naroda. ko je otac Svarožića.[193] Sveta Djeva Marija dobije ovlašćenje od Gospoda. . i objašnjava joj uzroke usled kojih su tako kažnjeni. mesec. koji joj pokazuje mučenja osuñenika. Na ovom mestu staroslovenski prevod dodaje jedan dosta dugi umetak: "To su oni.[192] Stribog Idol ovoga boga bio je u Kijevu. da je kod lapskih Slovena postojao jedan bog. Sina i sv. i to je šteta.Svarožić. Kad bi ovo kazivanje bilo autentično i tačno.) Ovaj spomenik je preveden na staroslovensko-ruski jezik u XII v. Miklošić neće da objašnjava to ime. Ruski Svarog je sumnjiv. koji su nazivali bogovima one predmete. zalediti se. očvrsnuti. Mokoša. da osporim autentičnost ovoga spomenika. No u ono malo iz slovenske mitologije što znamo.Trojan U grčkoj srednjovekovnoj literaturi postoji jedna priča pod naslovom: Otkriće Svete Marije božje o paklu (’Αποκάλυψις τής ύπεραγιόν θεοτόκον περι τών κολάσεον. kao: sunce. steif sein. Izvan ruske Nestorove Hronike ono se nalazi još i u nekim sumnjivim spomenicima. izvesno je. Ukratko. u društvu sa idolom Peruna. Malo dalje pisac toga Slova zove vetrove Stribogovim unucima. starr. koje je Bog stvorio radi naše upotrebe. jesu oni. koji su zaboravili Boga. da svoje jednovernike i zemljake označi kao unuke kakvoga neznabožačkoga boga. ulazeći u pakao. Jagić ga dovodi od glagola stkręti (st'r'ti).identifikovati sa imenom božanstva. po svoj prilici. litvansko styrieti. Dažboga i ruske Hronike. da obiñe pakao pod voñstvom sv.

zemlju, životinje, reptilije, koji su postali kameni bogovi kao i ljudi: Trajan, Horz, Veles i Perun." Jedan apokrif iz XVI veka, Apokalipsis apostola dovodi Trajana u vezu sa Perunom, Horzom, Divom (Zevsom).[194]I dodaje: da ovi nazovi bogovi behu ljudi; Perun je živeo kod Grka, Horz na Kipru, a Trajan bejaše car u Rimu. Slovo o polku Igorovu spominje Trajana četiri puta, i Rusiju zove zemljom Trajanovom. Kao što sam na drugom mestu kazao,[195] i ovde se držim potpuno rezervisan što se tiče autentičnosti ovoga spomenika. Ali ako je i bilo falsifikata ili umetanja, nije manje istina, da falsifikator nije izmislio to ime Trajan, i da ga je uzeo iz starijih spomenika ili narodnog predanja. U kijevskoj guberniji još i danas pokazuju Trojanov Val (bedem). Za ovaj bedem vezuju se neka mitska predanja, u kojima se govori o Trojanu, caru ermilijanskom (tj. rimljanskom-rimskom).[196] Ova su predanja morala doći u Rusiju od Južnih Slovena, naročito Bugara, koji su uvek u dodiru sa Rumunima, a možda i od samih Rumuna. U Rumuniji je ostala vrlo živa uspomena na Trajana. Još se u ovoj zemlji pokazuju: Valul lui Trajan (Trajanov šanac), calea lui Trajan (Trajanov put); masa lui Trajan (Trajanov sto, stena); pratul lui Trajan (Trajanova livada).[197] Sličnih naziva ima i u Bugarskoj. Rimski drum, koji, prolazeći kroz Sardikum (Sofiju), spajaše Italiju sa Carigradom, i danas se zove u Bugarskoj; Trajanov drum, a Turci ga zovu Trajan-jol. Dalmatinski putnik Vrančić, koji proñe kroz ove krajeve 1553. g. čuo je, gde se govori o ovom Trajanovom drumu, i čudio se, kako je ime ovog velikog rimskog cara sačuvano tako u ovih varvarskih naroda.[198] Na Hisaru, severno od Filipopolja, izdižu se neke rimske ruševine, koje Bugari zovu Trajanov grad, dokle Turci ga pripisuju ðenovljanima, i zovu ga ðenevizler.[199] Južno od Ihtimana otvara se u Srednjoj Gori jedan klanac Trajanova vrata, od skoro čuvena i po junačkim delima hajduka.[200] Na mestu današnje varoši Stare Zagore (Eski Zagore) podizaše se varoš Ulpia augusta Trajana; Pansaba, danas Ćustendil, duguje svoj postanak caru Trajanu. Tako isto i Ulpia na Crnom Moru, danas Anhial, podigao je Trajan; selo Devna podignuto je na mestu starog Trajanova Marcianopolis. Na taj način uspomena na toga velikog saga nalazi se i svim krajevima Bugarske. Njegovo se ime isto tako nalazi i u srpskohrvatskim predelima. U Mostaru, i Hercegovini, jedan most zove se Trajanov most; i Dalmaciji ruševine primorskoga grada Burnum-a zovu se Trajanov zamak. Isto je ime dato i ruševinama jednog starog grada srpskog blizu N. Pazara. Čuvena Trajanova tabla i ostaci na Dunavu nalaze se više od deset vekova i srpskoj zemlji; grad Kulina porušen u srednjem veku takoñe nosi ime Trajanovo. Deminutiv imena Trajanovog u Trajko još je i vrlo jakoj upotrebi i Bugarskoj. Narodna etimologija ga vezuje za glagol trajam'' - trajati. U XI v. to je ime nosio maćedonskosrpski carević, Samuilov sin.[201] U srpskim narodnim pričama spominje se jedno lice pod imenom Trojan. Po Vukovu Rečniku življaše na planini Ceru, i blizini Trojanova grada, i okolini Šapca, neko lice pod tim imenom.

Svake noći iñaše on u Srem kod kakve žene ili devojke. Bojaše se sunčanih zrakova, da ga ne sprže, te od nje odlažaše pre sunca. Kad doñe kod svoje drage, dadu konjima zobi; a kad oni pojedu zob, i petao zapeva, on se odmah vraća u svoj zamak. Jedne noći brat ili muž jedne njegove dragane metnu u zobnice konjima peska mesto ovsa, pa poseče jezik svima petlovima, da ga pevanjem ne probude. Kad car pomisli da je vreme da ide zapita svoga slugu da li su konji pojeli zob. Sluga odgovori da nisu, a petlovi ne mogaše pevati, te se tako Trajan odocni kod svoje drage. Najzad videći u čemu je stvar, usedne na svoga konja i pojuri zamku. Sunce ga stiže na putu; on se sakrije pod jedan plast sena; no doñoše volovi i rasturiše seno, te tako Trajana dohvati sunce i sprži.[202] Varijantu ove priče pribeležio je i Milićević u svojoj Kneževini Srbiji: "U jednom zamku na planini Ceru življaše car Trojan. Imañaše tri glave (ove tri glave objašnjavaju se srpskom rečju troje - Trojan). Jedna gutaše ljude, druga životinje, a treća ribe. Danju boravljaše u svome zamku na Ceru, a noću u Širinu na Savi (Tsirina). Narodu se nije dopadao ovaj način života, te ode i potuži se sv. Dimitriju, jednom od Trajanovih slugu, i zamoli ga, da upita svoga gospodara: čega se on boji. ' Bojim se samo sunca ', odgovori Trajan. Doznavši to, sv. Dimitrije da konjima pune zobnice peska mesto ječma, a ljudima zakaže, da svaki svojim petlovima povadi jezike, da ne bi pevanjem objavili Trajanu zoru. To njega omete, te se zadocni, i sunce ga uhvati. On se zarije pod plast sena; ali doñe bik te prevrne seno i on se rastopi. - Priča dalje veli, da je Trojan i tom beganju ogluveo u selu Glušci, izgubio tabane blizu sela Tabanovci, oslepio pored sela Slepčević, izgubio svoj štit, pored sela Štitari, a najveća nesreća mu se desila blizu sela Desića." Sv. Dimitrija zato ubiše prijatelji Trajanovi i baciše u Savu. Na obali reke u šabačkom okrugu nalaze se ostaci grada Kulina, čije osnivanje narod pripisuje Trajanu. U svojim srpskim pripovetkama (II izd. str. 150-152) Karadžić je objavio jednu narodnu priču, po kojoj car Trajan ima kozje uši (u originalu: oči). U XII v. Tzetzis u Chiliades (g. Tomašek ih je prvi objavio u Zeitschrift fur Aesterreichische Gymnasien) znao je za ovu legendu o kozjim ušima, i predavaše im neki simbolični značaj. " τία δέ Τροίανον λέγουζιν έχειν τράγον" (u cara Trajana kozje uši). Trudi se da protumači ovu basnu time, što je Trajan bio pohotljiv kao jarac i umeo goniti rimske neprijatelje u najstrmenitija mesta. G. Koehler, koji se takoñe zanimao ovom legendom, objašnjavaše je takoñe sličnošću reči: Τροίανος i τράγος. Po Bertrandonu de la Brokijeru, koji pisaše u XV v. grad Trajanopolj podigao je "ung empereur appele Trojan, lequel avait, ce disaient les Grecs, une oreille ainsi que ung mouton". Po jednoj bugarskoj priči iz Stare Zagore (Periodičeskoe spisanie, Sofija, t. IV, str. 182) bio je jedan car Trajan, koji je imao magareće uši. Indiskrecija njegovog berberina podseća na Midovu istoriju. Jedan varijanat iz Nevrokopa u Maćedoniji predstavlja Trajana sa kozjim ušima.

Berberin njegov ide i poverava tajnu jednom pustom izvoru. Malo kasnije nañoše putnici pored izvora Jedno drvo, na kome svaki list nosi otkrivenu tajnu (čim zašušti). Car čuje za to, ode da vidi izvor i drvo, i kad se uveri, reče: "ono što je od Boga ne može se sakriti". I od tada on nije više krio svoje uši. "U narodnim pesmama braće Miladinovaca, imaju dve pesme, u kojima se spominje neki Trojan grad Troem (pesma 31. i 38.), čiji su stanovnici rñavi hrišćani, i imaju da iskuse razna iskušenja. Pesma 31. je zabeležena u Kukušu u Maćedoniji; druga nema tačnog naznačenja o svome poreklu, no sudeći po tekstu, ona mora da je iz istočne Rumelije (južne Bugarske). Tekst nije dosta jasan, da bi se moglo videti, odnosi li se na legendu o Trajanu ili na trojansku priču, koja takoñe igra znatnu ulogu u književnosti Južnih Slovena. Kako je Trajan postao bog, ili bar - satana - u hrišćanskom smislu, - kod Južnih i Istočnih Slovena?[203] Jagić je odavno predložio jedno vrlo zgodno i verovatno tumačenje. Najvažnije ruševine u dunavskim zemljama pripisuju se Trajanu, ili nose njegovo ime. Narodna mašta naseljava sve te ruševine sotonama i vešticama; i sasvim je prirodno, da je jedna od tih utvari Trajan, koji postaje bog kao Perun, Horz ili Dažbog. Balkanski Sloveni, brzo preobraćeni u hrišćanstvo, bili bi preneli Trajanov kultus meñu Ruse, koji su ga duže sačuvali. Može se pretpostaviti isto tako, da je i uspomena na slavna junačka dela Trajanova ostala duboka u balkanskih naroda, od kojih su Sloveni primili predanja; da su našli i ideju o Bogu, privezanu za ovu slavnu ličnost (divus Augustus); da su je sačuvali i raširili. Po onome što mi znamo o njihovoj Slovenskoj mitologiji, bilo u Rusiji, bilo kod baltičkih Slovena, nigde se ne nalazi drugi primer. da su ljudi postali bogovi. Meñutim u poslednjem veku pa baš i u naše skorije vreme, videli smo, da su neke ruske sekte stavile u red bogova i cara Petra III. Drugi mu za poručnika daju Napoleona, koji treba da uspostavi pravdu na zemlji, ili da proklamuje njihovog mesiju. U istoriji neznabožačkih Slovena nema ovome sličnih primera.

Kontina se po svoj prilici vezuje za koren kont. koji je u srpskom dao reč kuća.Domaći bogovi. Konczyna znači kraj. Vida može dobiti Svetovid. Ni savremeni komentarista Percov nije srećniji od Herborda. On sumnja.Boginje. četiri hrama.Glava peta Mlada božanstva Triglav. a u bugarskom k''šta. – Triglav Sada se ponovo vraćamo bogovima baltičkoga reda. da je contina slovenačka reč. i tumači je poljskom konczyna (fastigium). Posle njega najglavniji je bog Triglav. veli on.Podaga. Svetovida. Ovo je pogrešno tumačenje. već proučili. Pizamar. svršetak. . Bejaše u Štetinu. čijeg smo glavnog predstavnika. .Jula.Rinvid.Pripegala. . Takom etimologijom lako se i od Sv. itd. Bezimena božanstva. . .Radgost (Radigost). Ova reč continae ne buni ni najmanje Nemca Herborda: "Sclavica lingua.) tj. . Turipid. in plerisque locis latinitatem attingit et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocatas". četiri continae (Herbord. veli jedan od njih. Turuvid. II. i drugog značenja nema. Crnoglav (Tijernoglav). 32. Njegovo postojanje naročito su nam utvrdili istorici Otona Bamberškog. . .Crnobog. .

Udovica uvije idola u haljine. II. To beše vešt čovek. koja je bila i najglavnija. Tako su lepo i obojene. da im boja nije izbledela ni od snega ni od kiše. da je on mnogo sposobniji da vuče kola. četvoronožne životinje. umbre atque amenitatis gratia. zlatni i srebrni pehari. Triglava nalazimo u gradu Volinu (Volyn). 35. Ako pri tom prelaženju ne dotakne nijedno koplje. osim onaj koji prinosi žrtvu. I danas još Nemci su preokrenuli vrh Triglav na Koruškim Alpima u Terglou. Kad narod vide. da bi čovek pomislio. pozlaćeni i kamenjem ukrašeni rogovi.Triglav. napustiše grad. tera ga da triput u oba pravca preñe preko kopalja. tako vešto naslikane. Po pokrštenju ove varoši sveštenici.). Dva ovakva hrama behu posvećena Triglous-u. kroz koji neznabošci mogahu prineti žrtvu i ponude. da posle njegovog odlaska on doprinese. da se narod još neučvršćen u hrišćanskoj veri vrati paganizmu.[205] Da su neznabožački sveštenici slučajno doznali za njegovu nameru.). da kod štetinskih Slovena propoveda hrišćanstvo. onda je preskakanje srećno i pohod bi se preduzimao.). 32. Meñu pojedinim predmetima kultusa Triglavovog nalazaše se i u Štetinu kao u Arkoni (vidi glavu o Svetovidu) jedan njemu posvećen konj. povukoše se u sela (Ebbo. posla ih u Rim. Što se tiče idola Triglava. no nije ju teško vaspostaviti pod pravim oblikom . ostavši verni kultusu idola. Povere ga na čuvanje jednoj udovici. II. te potraži načina da ga se lukavstvom dočepa. koji bejaše njihov glavni bog. Taj je konj činio proricanja. gde se ovo dragoceno blago teško mogaše pronaći. Izvesno je ovde slovenska reč izmenjena. "I kako je Oton bio razorio hramove i uništio kipove bogovske.). da su žive. (Herb. koja življaše u jednom seocetu. ('Solummodo foramen modicum ubi sacrificium inferretur in trunco patebat '. na jedan lakat daljine jedno od drugoga. tice. 13. II. Po jednom drugom biografu (Prifl. koji su predstavljali: ljude. uze sve tri glave. da će se njihov bog svm moći dobro braniti. oružje i skupoceno posuñe.) I niko k njemu ne prilazaše. Ime Triglav mi nalazimo u staroj braniborskoj hronici. II. Oton dozna za ovoga idola. Niko ga nije smeo jahati. izvrti rupu u stablu jednoga vrlo debeloga drveta. koji razumevaše i . da se poštuje jedan sveti dub. razdeli njihovo blago. da posvedoči pokrštenje grada. nego da proriče. konjsko sedlo bejaše od zlata i srebra i čuvano je u jednoj kontini. drži ga za uzde.) ubedivši stanovnike. Ovu delikatnu misiju poveri episkop nekom svom drugu Hermanu. Sveštenik onda dovede zauzdanog i osedlanog konja. Oton smisli da toga konja proda negde na strani (Herb. možda bi bili sakrili svoj paladijum u kakvo još nepristupnije mesto. uvereni. 3. da se bogovi ne brane. 11. Ostavila je samo jedan mali otvor. vladika mu razbi trup. da se nije mogla ni videti ni dotaći. U naknadu zato on pristade.Jedna od ove četiri kontine. Pomoću svojih sveštenika počne rušiti sekirama i kosirima sve kontine. U protivnom slučaju odustajali su od namere (Herb. a jedan od ona četiri hramovska sveštenika brinuo se o njemu i negovao ga. Ovom tolerancijom znade se on dobro koristiti. bog sa tri glave. dobro uranjen i lepog stasa.[204] Otonu Bamberškom bi dopušteno. a drva odnese kući za kuvanje jela. Pobojao se. Da bi uništio i ovaj način gatanja. napadne i sam na hramove. i tu sakri ovu svetinju tako. II. Kad je trebalo preduzeti neki suhozemni pohod. Očevidno u ovim redovima ima malo preteranosti. U ove kontine se snosio desetak od sve neprijateljske pljačke. Oni ga lepo primiše. polože najpre na zemlju devet novih kopalja. oni odneše van ove oblasti jedan zlatan kip Triglava. beše veleljepno ukrašena varvarskim radovima.

Pa da bi pokazao sve svoje prezrenje prema Triglavu. On uñe i jednu tajanstvenu ogradu. i zato hoće da mu prinese žrtvu. da je preobratio ceo Štetin. Zatim pregleda svuda. Herman posluša. po tome ga opet izvuče. bici mu jedan veliki ispljuvak (sputaculum ingens). Gledajući oko sebe. Bilo je vrlo staro i potpuno neupotrebljivo. od kojih jedna na samom Triglavovom bregu dobi ime sv. ne bi li mogao dići idola. 1. ona u sredini. Ali on beše tako dobro i stablu zatvoren. Ovaj grad (Ebbo. Tako se mislilo. na otkup svojih robova. Mogli bismo se zapitati. smrtnost bi velika. I biografi Otona Bamberškog spominju Triglavov kultus u Štetinu.uroñenički jezik. kao da želi Triglavu prineti žrtvu. da se preobuče u slovensko ruho. da u gradu zavlada epidemija. te da se veruje. ako bi i dalje gledao. on umesto žrtve.) sadržavaše u svome opkopu tri planine. jer neće da vidi ni da pozna grehove ljudske.[206] G.). Sakupi kneževe i starice. a nije nikako mogućno. ne iščeze tako lako. I zaista dogodi se. Po samom priznanju Otonovog biografa (Ebbo. nisu mogli imati hrišćansku ideju. On mu naredi. Adalberta. zapovedi da se neznabožački hramovi predadu ognju." Dosta je čudnovat završetak priče. i da nije on pronašao istoriju o sedlu. Zlatan zavoj pokrivaše mu oči i usne. da je svemu tome zlu uzrok njihovo pokrštenje. Vid. beše posvećena neznabožačkom bogu Triglavu. Kirpičnikov se još pita. Bojaše se da ga optuže za lakomstvo. veli on. da se dočepa skupocenoga idola. Najveća. te da se treba vratiti idolima. da narod vrate u paganizam. Stoga sada pribeže ubeñivanju. i zakune ih da se mahnu kultusa Triglavovog. gde može staviti svoje ponude. No idolopoklonički sveštenici ne behu se odrekli obožavanja idola. da se dočepa idola. a još manje prihoda od crkava. Neznabožački sveštenici ovako objašnjavahu ove pojedinosti: njihov veliki bog ima tri glave. S ovakvim skepticizmom ide se vrlo daleko. da li Hermanu treba verovati. da je zaista prineo žrtvu. tako da se mogao čuti i njegov zvek. ne zna za ljudska dela. sveštenici ubediše narod. 1. govorahu oni. Ruskom naučniku Kirpičnikovu ove su priče izgledale možda sumnjive. nebom. ako se gnev . baci kroz onaj otvor jedan srebrni novac. III. pomreti. pa ga posle odnese kao dokaz onih paroga koje je učinio. da ovde nemamo jednu deformaciju hrišćanske Svete Trojice. Tražahu samo priliku. da je nedavno izbegao jednu strahovitu buru. ako misli na svoj život. da su baltički Sloveni obožavali idole policefale (mnogoglave). pa da ode k udovici. da jedan bog. Lice mu je pokriveno zavojem. kultus Triglavu i drugim idolima. čija imena ne znamo. i da upotrebe ono zlato. Njegov idol imañaše tri glave. III. preporučujući mu da nikom ne kazuje to mesto. ili da on prosto nije digao kakvu bilo konjsku opremu? Neznabožačka starica je izvesno skrila sedlo u bezbedan zaklon od hrišćanske pohotljivosti. da ga beše nemogućno izvaditi. Posle ovoga uzaludnoga pokušaja pomeranski apostol nije više na tome nastojavao. ili bar mislio. Diže ga i sakri. da se u Svetovidu vidi sv. Pa ipak je izvesno. da zagladi svoj neuspeh. a da se mesto njih sagrade dve crkve. Udovica mu pokaže sveto drvo i rupu. zemljom i paklom. Ispriča udovici. Kad je Oton preobratio. Sloveni. Svi će stanovnici. koji predviña budućnost. jer vlada trima kraljevinama. opazi Triglavovo sedlo obešeno o ogradu. od čega je on načinjen. zahvaljujući jedino Triglavovoj zaštiti. kao što smo to i dokazali u studiji o Svetovidu.

Jula I Jula se spominje kod biografa Otona Bamberškog. Sveštenik uzme sekiru.bogova ne ublaži uobičajenim žrtvama. Triglav se spominje još i u opisu čudesa sv. . 1. Za vreme njegovog drugog bavljenja u Volinu. i reknu mu: "Mi smo učinili ono.[207] Stoga nema osnova sumnji. pa napadne na hrišćanske crkve. privezano za jedan ogroman stub u sred grada (Ebbo.danas Wollin . služeći i Bogu i ñavolima. 1. sad ti sruši i nagrdi svetilište ovoga neznabožačkoga boga" (teutonici dei). podigne ruku. Da ovde nije reč o jednom gradskom bogu.). germ. Dobiveni ili Ebo izmišljeni odgovor jeste dosta čudnovat. 1. ali nema razloga ne staviti ga u red nezavisnih bogova. Radigast . t. 26. Otona.Herb. no ispred oltara ustukoše. (Mon. govoreći o Triglavu i Svetovidu. i poštujte i ovoga kao svoje bogove. da se više ne vraćaju kultusu Jule i njenoga koplja. iz straha da vas gnev njegov sve ne pomori". što se nas ticalo. Svetovid imañaše četiriglava idola. No mi ne nalazimo nigde imena četiriglav. kakvu ulogu igra koplje u vračanju. no ona osta ukočena. Ružievid . Herbord.Radgost . da je još Julije Cezar podigao grad Julin. Oton savetuje stanovnike. (Ebbo. i da se tu još obožava njegovo koplje ob memoriam eius. Ne znamo šta znači ovo ime. mene. str. 16. III. Narod se začudi i pitaše se šta da radi. III. II. kakva je to sila ovoga nemačkoga boga. da je Triglav jedno potpuno nezavisno božanstvo. a obožavanju idola. Mi smo već videli. Podstaknut ovim govorima narod zatraži svoje idole.) To beše jedno zlo božanstvo. Tada se razorači obrate idolskom svešteniku. XII. 91. i do povratka pobožnoga apostola Otona ostadoše u toj zabludi.zvaše se tako isto i Julin. Oni poslušaše. na što on zakuka: "Jaoj. po čijem se imenu i grad zove? Izvesno je da su stanovnici Volina obožavali koplje.Ruñevid jednoga sa sedam glava. sedmoglav. prinese im žrtve. Početkom leta tu se slavi velika svečanost u njegovu čast. i ko će joj odoleti? ' Vidite kako me je udario. koje je imalo i jednu ženu. III. "Sagradite ovde kuću svome bogu pored kuće tevtonskoga boga. Volin .) Razore polovinu one crkve koja je bila namenjena vernima. Triglav očevidno pokazuje i neke sličnosti sa Svetovidom. III. koji sam napao na njegovu svetinju '. Ebo priča.

i pridružuje se mišljenju Adama Bremenskog. No bilo šta mu drago. No grad o kome sada govorih. tada izañe iz mora jedan vepar. koji u imenu Radgosta gleda jedno božanstvo. f. da se on vara. Prvi od njih zove se Svarožić (Zuarasici). tricornis ac tres in se continens portas. slav. dok ostali narod stoji. koji je uopšte o svemu dobro informisan (VI. onda zelenom travom pokriju jednoga konja. oni izvode glavna predskazanja. i strašno ga je videti. Polazeći u rat njega pozdravljaju. i napušta svaku nameru. i stoji na rogovima raznih životinja. da ako im preti kakva duga i strašna pobuna. a stoji na životinjskim rogovima. Titmar drži. da je Radigast prosto ime grada. Njegov komentator g.[208] Zidovi ovoga ukrašeni su spolja divno izrezanim likovima raznih bogova i boginja. da bi doznali sumnjive stvari. Unutra su slike bogova kičicom rañene. a i kad se kući vraćaju sa srećnog pohoda. t. Tada njih nose pešaci. oni sede. koju stanovnici poštuju kao predmet obožavanja. koju sveštenici moraju podneti bogovima.. Da razgledamo malo i pisane spomenike. Brikner (Arch. koje je obožavano u gradu Retri. ili radi umirenja njihovoga gneva. Šta veli Adam Bremenski? (II. 1895. Kad to svrše. koje je blizu. i mrmolje neke nerazumljive reči (invicem clanculum mussantes). Ovde se čuvaju i zastave. koje nevernici obožavaju. slažući se sa Lišem (Lisch) drži. Ždrebijem ili pomoću konjskog gatanja oni se brižljivo izveštavaju i o najuljudnijoj žrtvi. ovaj odlomak ipak zaslužuje. koji se smatra kao najveći u celoj zemlji. pokriveni su oklopom. Naš zemljak (Francuz) g. njemu donose svu pljačku. božanstva. 66.[210] i svi ga ovi narodi poštuju više nego sve druge. da bude ceo naveden.Ovaj bog je dugo zauzimao neosporno mesto u slovenskom Panteonu. O ovom navodu mnogo se raspravljalo. zauzima prvo mesto. kopaju zemlju uz neki religiozni strah.. Bernar istog je mišljenja u svojoj tezi: De Adamo Bremensis geographo (Paris. treća vodi na more. XIV) tvrdi. i ispituju sudbinu. čija su imena urezana ispod lika. Dvoje gradske vratnice su otvorene svakom namerniku. u protivnom slučaju narod se ožalosti. i iznose se iz ovih svetilišta samo u slučaju ratnoga pohoda. Oni od najranijih starina propovedahu još i ovu zabludu: verovahu. Kad se sakupe radi prinašanja žrtve idolima. imena su im urezana. Koliko god srezova ima u ovom kraju. Ljudska krv a i krv domaćih životinja umiruje njihovo najveće besnilo". Ako obe ove vrste vračanja dadu isti rezultat. str. sve to izgleda vrlo fantastično. toliko ima i popova i hramova sataninih. Phil. krećući ih uz jedno strahovito šuštanje. Titmar. 23) veli: "Est urbs quaedam in pago Riedirierum nomine. etc. No poslednjih godina osumnjičeno je njegovo biće. U njemu ima poviše neistinitih pojedinosti: hram koji sadrži tolike teške idole. pa ga vode da preñe lagano izmeñu dvaju za zemlju utvrñenih kopalja. Radi čuvanja ovoga blaga ustanovljeni su naročiti sveštenici. te izgledaju strašni.[209] na glavi im je šlem. Kruse. onda se preduzima ono što se hoće." Ovaj je grad (da rezimiram ostali navod) sa sviju strana opkoljen šumom. i valja se po talasima.). koji ima dva duga zuba kao braniče. da je Riedigost ime nekog grada. U ovom gradu ili na ovoj vratnici (in eadem) ima samo jedan hram vešto sagrañen od drveta.[211] pa sravnjujući ishod ovoga vraćanja sa maločas izvučenom sudbinom. 18) .

pa kopira nekoliko vrsta iz Adama Bremenskog o bogu Radgostu. Ovom rečju metropola Adam Bremenski hoće bez sumnje da označi religiozni centar Slovena ovoga kraja. Od ovoga hrama do Hamburga ima. jer ih pohode sva ostala slovenska plemena zbog pitanja proroštva. Reč je postala iz dve: rad i gost. odasvud je opkoljen dubokim jezerom. koji je dopušten samo onima. bi pozvan. Najzad libečki hroničar u XVII v. Ima imena ljudi kao i imena mesta. gde je Boto našao ovu grañu. 2) ponavlja. i radi prinošenja godišnjih žrtava. koji komentariše Helmolda. koja se svršuju nastavkom . on je u protivrečnosti sa svim onim.Stredovski. Ovaj se epitet može dodati i jednom licu. koji življaše u Kranjskoj oko 975." Malo dalje (knj. Ovo se zbilo 10. Kod Južnih Slovena nalaze se identična imena Miligost[214] Carum hospitium habens qui hospes carus est. kao i imenu mesta. koji se čuvaju u muzeju u Najstrelicu. Ovaj vrlo pozni komentar malo je istinit. U tom slučaju Radgost bi bio prosto bog. koje se zove Radhost. što mi znamo iz slovenske mitologije.i predstavlja nam Radgosta kako na prsima nosi štit sa crnom goveñom glavom. 52) Adam priča. U njemu ima jedan hram satani posvećen. može se pretpostaviti. da se odreče svoje vere. Ne znamo. pa docnije postao bogom. koja su docnije postala bogovima. Da li se ovo osniva na prostoj sličnosti imena." Botova (Botho) saksonska hronika u XV veku (sub anno 1113)[213]. da su oni najplemenitiji. da Retra nije bio grad. Malo dalje (I. a postelja od purpura. "koji usled starine svoga grada i glasovitoga hrama. koji je u isto doba i sedište idolopoklonstva (sasvim je prirodno. Radagosta. vele. No kad on ne htede. novembra. Siva boginja Polabljana. gde nigde ne nañosmo lica. a glavu pobodu na jedan kolac. 23) govori o jednoj borbi izmeñu slovenskih plemena Ljutića i Redarijana (Liutitses et Riaduri). Na planinama Beskides u Moravskoj ima jedno brdo. koji dolaze radi prinašanja žrtve. da vladika Jovan. U Poljskoj ima mesta. i poslužila fabrikovanju nazovi bogova obotridskih. (Po ovome izgleda. Radgost bog zemlje Obotrida. Jedan izdavač hronike sastavio je po ovome opisu i nacrtu sliku. da je Redigost ili Redigast bilo slovensko ime grada. Odgovara grčkom φιλόξενος. čiji je knez Radigast. Miklošić spominje u svojoj studiji o slovenskim imenima jednog Slovenina. god. tvrñahu. priča nam. četiri dana hoda. Verovatno u svojoj mašti. Grad ima devet vratnica. prelazi se preko jednog drvenog mosta. Radgoszcs ime jednog sela u Galiciji. gde se pokazuje Radgostov idol.[215] koji življaše u XVIII veku pretpostavlja." Najzad (ista knjiga."Od slovenskih naroda. Da bi izmirili Titmara i Adama Bremenskog. koja je više puta preštampavana. već samo jedno mesto za bogomolju). u slovenskoj metropoli Retri. III. što grad nosi isto ime naroda koji u njemu stanuje). da je Radgost bio knez Obotrida. da je Retra prestonica Redarijana. na češkom Hostirad. 52) nam kaže.gost. koji su Nemci možda zvali Rethra. tada mu odseku ruke i noge. postavši zarobljenikom. Njihov najmnogoljudniji grad jeste Retra. koji stanuju izmeñu Labe i Odre najsilniji su Retarijani (Rhetarii). ili da pitaju proroštvo za savet. on priča dalje ovo: "Beše . ili na kakvom mesnom predanju? Bilo šta mu drago. koja se zovu: Bydgoszcz (nemački Bromberg u Pruskoj). koji je svoje ime dao i gradu u kome je obožavan. da "Prov beše bog zemlje Aldenburške (Star-Grada). Pisac dela Moravia sacra . u ruci drži sekiru.[212] Njegov je idol od zlata. Gostirad. da ovo brdo duguje svoje ime kakvom idolu Radgostu. a na glavi mu je i jedna tica. Helmold (I. §. i neznabošci je prineše na žrtvu bogu Radgostu.

Danas još na taj breg dolaze u velikom broju verni iz parohije Hochwald-a. slav. koja se zove Pogoda (Arch.[216] Pripegala Ovaj bog spominje se u jednom dokumentu od 1108. ne mešajući uostalom nikakvu sujevericu. f. t. koji bi govorili u prilog vezivanja njegovog za kakvu uspomenu na kultus Radgostov. Poljski istorik Dlugoš spominje jednu boginju temperature. 223. f. sl. da danas o tome ne može biti sumnje. Rožnova i Frideka. Ali po svedočanstvu Wattenbach-a.. a druga se završavaju nastavkom goj.). Phil. ovde je govor samo o jednom tako poznatom prazniku letnje solsticije. f. Ja se usuñujem predložiti jedno prostije tumačenje. izgleda. oni se tu odaju zadovoljstvu pića i igre. i tako tumači ime: in expergefactione validus. veli on. koji se zove Podaga. X." Kao što se vidi. To je pastirska poslanica arhiepiskopa Adelgota iz Magdeburga. da ima slovenskih imena. imaju vrlo različne oblike sujeverja. pa čak i obližnji Slovaci iz Ugarske." Ime Podaga ne znači ništa. Po ovom malo drskom tumačenju ovo bi bio bog budnoće (života). t. kao idol Pion. slav. koja počinju rečju budi. XIV. .) tumači ga rečju Budigoj. g.. Može pripadati jednom i drugom polu. i po jednom vrlo starom običaju. IV. Podaga Već smo naveli onu glavu iz Helmolda (I. str. Nema specijalnih razloga. Phil. Maretić (Arch.na tom brdu jedan hram Radhost-a (g u češkom postaje h). 170. Phil.) Ovome su izvoru nekada sporili autentičnost. i dalje. i primećuje. Jedni njihovi bogovi imaju svoje likove u hramovima. (Nju je naveo Brikner u Arch. Umesto Podaga zar se ne može reći Pogoda (vreme)? Pogoda bi bio bog ili boginja atmosferskih fenomena. 83) koja nam daje vrlo interesantnih podataka o slovenskim božanstvima: "Sloveni. Ova poslanica sadrži vrlo važan izvor za izučavanje borbe paganizma protivu germanske propagande. Nekada neznabošci slavljahu tu prvih dana posle letnje solsticije praznik posvećen bogu.

Vladika piše: "Ovi grozni ljudi.[220] Bezimena božanstva Po Titmarovoj svedodžbi (VIII. Imena na pribi vrlo su česta kod svih Slovena: Pribigoj Pribislav. Oni su poplavili našu zemlju. veli. koja bejaše jako dotekla. sveštenici.. da njegovo biće opravdaju geografskim imenima (Belbuck . oni izgubiše jednu drugu boginju i pedeset svojih drugova. no to su Priape i sramni Belphegor.. Sloveni. Oni kažu Pripegala. Vladika poziva hrišćane na ustaški rat protivu ovih varvara.[219] Po postojanju ovoga boga mitografi su zaključili. Crnobog (Crni bog) Ime ovoga boga lako je protumačiti: znači bog koji je crn. Sveštenici ljutićski potuže se na to caru. 53): "Sloveni. svojim idolopoklonstvom profanisali su Hristove crkve. čiji se lik nalazio na zastavama. No neki su mislili. zaslužuje. koji se zvao Belobog. jer je Hristos pobeñen. govore na njihovim gozbama: ' Naš Pripegala hoće te žrtve '. rekao bih. da se o njoj raspravlja. Na gozbama oni se svi obreñuju jednim peharom. onoga. Njihovi fanatici. da je postojao i jedan beo bog. i primiše po njegovoj zapovesti odštetu u dvanaest talanata. Prelazeći preko reke Milde. Bělobozice u Češkoj). I tako oni i zovu to božanstvo na svome jeziku Crnobog. Po ovome je izrañena čitava jedna teorija o slovenskom dualizmu. tj. koji se nalazi još i u jeziku pomeranskih Slovena? (Dict. pa ih prinose na žrtve.Belbog u Pomeraniji. Pripegala predstavlja: Pribihvala. Pribimir.[218]Zar se ovde ne bi moglo pomisliti i na glagol prepikat'' . Brikner je predložio vrlo verovatno tumačenje. uz koji izgovaraju i neke reči. pobeda je na strani pobedonosnog Pripegale '. Ime Belobog ne nalazi se ni u jednom autentičnom spomeniku. i urličući oko njih strašnim glasom viču: ' Radujmo se. a zlo od rñavoga. da bi se mogle čuti radosne pesme u slavu Boga. O njegovom kultusu tvrdi Helmold (I. . Neki nemački vojnik probuši zastavu jednim hicem kamena. 64) Ljutići su imali jednu boginju. umesto strašne neznabožačke huke u slavu Pripegale?" Šta znači ovo ime? G.) Zar ne bi Prepjekal moglo biti neki epitet sunca? Ja se usuñujem postaviti ovu hipotezu. Romult. Białobože i Białobožnica u Poljskoj. Hrišćanima seku glave. koja. imaju jedan čudnovat običaj. kome pripada sva hvala i slava. U stvari mi ne znamo ništa o tom belom bogu. ne radi molitve. Pribitić.[217] oni drže pred svojim hramovima pune pehare krvi. sub. već radi proklinjanja u ime svojih bogova: dobra i zla. držim. voce.pripeći. veruju. podigli su se protivu nas. da sve što je dobro dolazi od dobroga boga.

Maretić predstavlja. Turupid i Puruvid. Puruvid. koji se nalazi kod nekih slovenskih imena. Sve su ove izmišljotine došle od Helmolda. Četvrti je idol Pizamarov. osobito Titmar u svome opisu hrama Radgostovog. 384) spominje boginju divu. 52) navodi pored altenburškoga boga Proba. Neki rukopisi imaju i Sina (Sinna). Tumačenje Siva sa Živa izgleda verovatnije.Rinvid. boginji ljudskoga života i prirode. drug sviju ratnih ekspedicija. da je to skraćeno ime jednoga složenoga imena: Dabiživa. Ova Siva davala je bogatstvo. tresti se).[223] S druge strane on navodi jednoga boga života. Saga dalje priča. str. Pošto je ispričala rušenje Svetovidovog idola. mar je nastavak na kraju. Živeni.vidi glavu o Svetovidu). Rinvid je po svoj prilici istovetan sa Ruñevidom (Vid sa Rujna . i naredio. Jedan staroslovenski novgorodski spomenik XV veka (koji navodi Krek. koji se zove Zywie. Boginje Razni pisani spomenici potvrñuju kultus boginjama. Nije čak ni izvesno. Turupid je možda bog ratnik (kašupski: trepoet. Česi su protumačili Sivu sa Živa. drmati se. Dlugoš (XIV v. . Siva se takoñe spominje i meñu lažnim božanstvima obotridskim. da se poruše tri idola: Rinvid. XI). na kojoj je bio lik jedne boginje. a to je ime boginje Cerere. i naziva je dea frumenti. da je on izmenio Sivu od reči aiunt. koju je naneo jedan nemački vojnik njihovoj zastavi.)[222] tvrñaše. Turupid.[221] Što se tiče bes''-a. Pizamar. Helmold (I. da li treba čitati Siva. koje na slovenskom jeziku znači ñavola. Crnoglav Ova se božanstva spominju u Knytlinga Saga (izdanje u Kopenhagenu t. 64) u kojoj se Sloveni žale za uvredu. i u glavi (VIII. Moglo bi se reći. bio je po rečima Sage bog pobede. mogli bismo se zapitati: da li neznabošci nisu dali ovaj epitet jednome od svojih bogova? Crnoglav. trepoetose są. i Radgosta obotridskoga boga. Danas se zna. Mi malo znamo o imenima ovih ženskih božanstava. da je kod starih Poljaka našao kultus Dijanin pod imenom Dzevana. Češki rečnik Kotov donosi članak o Živi. Puruvid možda ima nekih veza sa Provenom (vidi glavu o Perunu). On je imao srebrne brkove. koga gore spomenusmo. Nju je uzeo lažni sastavljač Mater Verborum-a. da je ime Pizamar postalo od Besomar (bes''-demon). da je kralj Valdemar otišao u grad Korenciju (Korrenzia). i Sivu boginju Polabljana. bog sa crnom glavom.

domazlukom. vigila! Sic enim rustica vocabatur lingua et de eiusdem se tueri custodia stulti autumabant. što bi značilo pretke." Hroničar pesnik. Neki su hteli u njemu videti boga stada (goniti . koja mu se spreme. da sela i šume baltičkih Slovena behu prepune domaćih bogova (penates). nova kuća ga nema. Ovo se ime daje lako objasniti (dziecilela." Ne znamo ko bejaše taj Hennil. da se ovo popravi i čita dědky. jer se interesuje za štalu i konjušnice. konjušnik''. Hennil. 52). prinosi . Domaći bogovi Helmold nam priča (I.. Seljak koji se seli. jer boravi u dvorištu. vestris penatibus libate libamen gratum quorum opem per mirificam hanc. in quo is fuerat per omnes domos has singulariter ductus. danju se krije iza peći. boginja zime i smrti. Ako ne nañe ništa. in primo introitu a portitare suo sic salutaretur: Vigila. primas fundavit et aedes et quos in humeris secum apportarat humi sisti penates gaudebat. Usmena ruska literatura zna za jednoga domaćega boga. tu: "primas posuit sedes. Uzima na se razna imena po delovima kuće gde obitava. Istu rečenicu ponavlja i malo niže (82). ima ga tek kad joj prvi gazda umre. hozјаinuško (na češkom: hospodařiček). ljuti se. Svaka kuća mora imati svoj domovoj. 69)". da se osnivač češkog naroda nastanio na podnožju brega Ripa. i tada ga zovu banik'. Ona pripadaju tradicionalnoj književnosti. te ga i zovu hozјаin''. venistis ad patriam. naročito ako se još pre kupanja nisu molili Bogu. To je duša jednog pretka. Ali ovih imena nema u starim spomenicima. Titmar veli: "Domesticos colunt deos multumque sibi prodesse eosdem sperantes eis immolant (XIII. Rado posećuje parna kupala. Morana. pretura klupe i stolove. Zamišlja se kao starac. Iriček je predložio. Često se nahode imena: Lada. priča da je Čeh išao od šume do šume dietky své na plecú nesa (noseći svoju decu na ramenima). ona koja mazi decu). koje bdi nad sudbinom detinjstva. Voli sva mesta gde gori kakva vatra. noću izlazi odatle i jede jela. i svoje priče uvija više-manje klasičnom terminologijom. ne voli one. hlevnik''. pogrešno poznat pod imenom Dalimil. Zovu ga još dvorovoj. i izjednačuje ga sa Venusom. non semel mecum graves labores perpessi sistite gradum. koje se zove Zizilelija (Dzidzilelya). koja bi bila boginja lepote. koji se zove dёduška domovoj. Verovanje u postojanje domaćih bogova potvrñeno je folkloristikom sviju slovenskih naroda. Priziva ga u pomoć. pa dodaje: "Audivi de quondam loculo in cuius summitate manus erat unum in se (ferreum) tenens circulum. poziva domovoja da ide i s njime sedi u novoj kući. 2).. Ova je popravka samo hipoteza. koji se noću kupaju i uznemiravaju ga.. koji uvek izbegava slovenska imena.honiti). Prvi češki hroničar Kozma. quod cum pastores illius villae." Svojim drugovima drži jedan akademski govor: "o socii.. Upravlja kućnom ekonomijom. priča nam (I.Dlugoš spominje još jedno božanstvo.

Germansko chrat zar se ne može uporediti sa slovenskim čert. Malo kasnije vratićemo se na ovu reč. III. czart. koja su kod drugih Slovena duže ostala. koju sam gore citirao. scratum (larvae. Hrvati. koji ima ružan izgled. Za označenje domaćega boga upotrebljava se kod Slovena deminutiv od imena bog: Buožik. . na koju etimologiste još nisu ukazali. da ima kakve sile nad čovekom. duše predaka koje traže žrtve. Šotek je tako isto poznat i kod Slovenaca u Štajerskoj. da su potpuno iščezla kod ovih. U Češkoj se još zna za Skřitek. izgleda.neka te ñavo nosi![226] Reč szkrat u poljskom. ta je reč germanskog porekla: st. lares mali. kaže se "Wygląda jako skrzat". lemures). Kao što je Macenauer (Matzenauer) pokazao u svome Rečniku stranih reči u slovenskim jezicima (str.[225] Porodični kućni demon zove se još Skrzat: "Bodaj cię skrzaci wzięli". . pa se tako isto i on boji domovoja svoga suseda.): "Sloveni nisu znali za sudbinu. Jedan narodni izraz sličan poljskoj kletvi. čort' . Dziady (preci) su naročito strašne utvari. Poljak u XVI v. 81). I ovo ime znači star (Kott). koji su se pokrstili i primili hrišćanstvo.[224] U Galiciji kod Hukula (Hucules) i Bojkia (Bopci) domovoj se zove did. Propovednici su od skřitek napravili sinonim diabolus. Ovaj je fakt utoliko značajniji. . No u stvari ovi dziady pripadaju folkloru Bele Rusije. No kad im preti smrt . schretze (faunus daemon). Rusa i Slovenaca. dido (ded). Već smo govorili o domaćem duhu. ljkratek u slovenačkom. Ne zna se etimologija ove reči. Poljaka. govoraše: skryatkowie domowe vbožęta (mali kućni bog) Glava šesta Božanstva sudbine. srednjovekovno nemačko: schrat." O čoveku. a njih prima Skřitek". Srbi i Bugari bili su prvi meñu slovenskim narodima. Ovde mi pada na pamet jedna bliskost. što kod Južnih Slovena nema nigde tragova o kultusu domaćim bogovima. odgovara onoj našoj: "da te ñavo nosi.Vodene nimfe kod Čeha i Poljaka. očevidno ñavo. tj. Kod Poljaka ga zovu domowyk ili chowonec (čuvar).mu žrtve. koji su bili u dodiru sa Nemcima. nemačko scrato. krasnoludek (čovek odeven u crveno). koji dolazi da mu ukrade seno ili živinu. sličan skrzat-y kod Poljaka. Često su navoñene ove Prokopijeve reči (De bello gottiico.nije slovenskog porekla.ñavo? Ova je reč prodrla kod Čeha. Domovoj ga zaštićuje. Neka predanja. Stari leksičari prevode tu reč sa lar domesticus. i ne veruju. buožiček domaci. Ima izgled skrzat-a. Pisci XVII i XVIII veka često se na nj pozivaju i uporeñuju ga sa rimskim larom. 14. veli: Aby te skritek vzal . Nepoznato je kod Južnih Slovena. suseda Nemaca.Vile. I ja se ne bih ni malo čudio. koji se u Češkoj zove hospodařiček.Rusaljke. schretel (spiritus familiaris) etc. ako je reč čert prosta pozajmica iz germanske folkloristike. skritek u češkom . Hus veli o vernima koji ne slušaju službu božiju: "Sveštenik izgovara neke reči. Zna se još i za šotek ili šetek. schratze. osim kod Slovenaca.

Sve ove pisane spomenike dopunjuje i folklor. znači dakle u bugarskom jeziku: sudbina. Bugari znaju za Urisnicu ili bolje Orisnicu. Drugi jedan spomenik. veli prorok. str. Afanasijev je naveo (Vozrenie Slavјаn''. koji nosi datum od 1271. i odreñuju sudbu čovečiju. druga mu daje zdravlje i lepotu. a koji spremate trpezu Rožanicama. Hrvata.bilo usled bolesti. ubeñeni. koji zaboravljate visinu moje svetosti. god. i svima prinose žrtve i tada pomoću njih gataju. koja pri roñenju predsedavaju. rešavam). Jedan citat iz XV veka u Miklošića (St. Po tvrñenju srednjovekovnih spomenika ova lica još žive u narodnom predanju. Sudički kod Čeha. Rožanice (od reči rod-iti) ili Suñenice (od suditi. nudeći im hrane. dopunjavaju i proširuju ovaj malopre navedeni. suñaje). i spominju Rod. Slovenaca. Sojenice." Pisani spomenici i folkloristika dopuštaju nam. i na kojima se prizivaju Rod i Rožanice u korist novoroñenčeta. Ako Sloveni nisu znali za sudbinu. Nalazimo: Sudnice. koja predsedavaju roñenju. One odreñuju sudbinu deteta. Vile . Ovo ime dolazi od glagola: orisam (grčki ό ρίζω. 11. t. bilo usled rata. da dopunimo i objasnimo ove reči Prokopijeve. Ta su lica kao i Parce i Vile uvek ženskoga pola. Ima ih tri dobre i tri rñave. oni su znali za neka mitska lica. Suñenice.Zlo za one veli vladika. koji sterete sto vojsci nebeskoj." Afanasijev navodi još jedan slovensko-ruski odlomak iz prevoda o Isaiji (LXV. . sira i meda. koji se pripisuju Jovanu Hrizostomu. treća ga prati kroz ceo njegov život. oni to zbilja i urade. Jedan staroslovenski prevod Isaije. Zovu ih Roñenice. nimfe i druga božanstva. Ukratko. koji je Veselovski naveo. Oni obožavaju reke.[227] veli: "Pravoverni su oni koji služe Boga a ne Rožanicama". III. sreća. sira i meda? . Po jednom Čolakovljevom navodu prva Orisnica opredeljuje detetu mudrost. odreñujem. da čita. i kad se spasu. (δαιµόνια). da su svoje spasenje dugovali toj žrtvi. kaže ovo: "Vi koji ste me napustili. Dolju (sudbina) kod Rusa.fatum-y. osobito hleba. ja ću i vas prebrojati svojim mačem. koje se mogu izbrojati. 12). slov." Drugi pisani spomenici. pravo kropljenja) tolikim zvezdama. Rečnik) veli: "Oni se mole Perunu i Rodu i Rožanicama". ako Sloveni nisu imali odreñenoga pojma o sudbini. koji piju u zdravlje Rožanica. Sreću kod Srba. koja su predsedavala roñenju detinjem i upravljala životom ljudskim. oni znaju lica." (Reč je o Jevrejima koji pevaju neznabožačke pesme).)jedan staroslovenski ruski spomenik iz XII veka poznat pod imenom Kirikova pitanja: "Da li se Roñenju i Rožanici daje hleba. i uči ga. Svaki čovek ima tri dobre i tri rñave Orisnice. koja rukuje i opredeljuje živote ljudi i carstva. U Pajsijevom Zborniku takoñe se nalazi ime Rod i Rožanica. da učine kakvu žrtvu Gospodu (τώ Θεώ). "Vi koji ostavljate večnost. Odatle mi poznajemo i svetkovine koje su pratile roñenje. Reč Orisnica. dajete kropljenje (tj. ako se spasu. oni se zavetuju. 416. Rožanice i mitička bića.

U jednom staroslovenskom prevodu ðorña Hamartola ime sirena prevedeno je sa vila.) spominje u blizini Skoplja neki vilski kladež kladenac.besnilo. vilny . što bi značilo. život: vilil jest lid se dcery moabskymi. wilowac . Kod Srba pak. Petrogradska Akademija beleži u svome Ruskom Rečniku ovu reč kao stranu. koji se nalazi u Valhol (Walhalla).). dok ne postane samo duša. govore takoñe i o vilama. da vila pripada samo Južnim Slovenima. Mokošu. koja odgovaraju nimfama i klasičnoj starodrevnosti. Spomenici su uglavnom iz XIV i XV veka. da je ona bila poznata i kod svih Slovena osim baltičkih. U Trenčinskom komitatu vile se smatraju kao duše zaručnika umrlih posle veridbe. da stari oblik vile jeste v''la. a na grčkom ήλυς znači duše pokojnika. Rodu i Rožanicama. vetrenjast.propasti. Veselovski pretpostavlja. sve to pak došlo bi od indoevropskog korena vel .1.voditi raskalašni. koji ima demonskih osobina. Ova vrlo stara reč nalazi se već u Dalimilovoj hronici (XIV vek): vilati . U okolini Sijeradža (Sieradz) vile su duše lepih devojaka. odvuku ga u svoje kolo. da je nominativ vil. U oblasti Hradec (Hradec) kaže se. budala. da noću lutaju. u srpskohrvatskom. Jedna povelja cara Konstantina Asena (XIII v. 1. da u Češkoj ima vila. izgleda. . po mom mišljenju s razlogom.ludost. szaławiła. Ako sretnu koga čoveka. i nagnaju da igra s njima.[229] A. Ali nam se ne objašnjava etimologija vile. kako su im ti ljudi činili za njihova života. koje je u šumi zalutalo: "Die Vile hat ihn verfurt (vile su ga zavele). str. budala. da joj se pridadu ove bugarske reči: vil''nја (potčinjen sam uticaju vile. i osuñene su. Nema je ni u Daničićevom Rečniku srpskih starina. dokazuju. 609. bludni. 314) koje smo napred naveli. bogovi koji su postali od reči bes). Miklošić joj ne zna etimologiju. Staroslovenski ruski spomenici (sakupljeni Krekom. narod je provodio blud sa kćerima Moabijevim. Šta znači reč vila? U stvari ona se čuje i upotrebljava samo u jezicima balkanskih Slovena. koliko ja znam. što znači preci.) nosi naziv: "Kako otpoče i bi stvorena Samovila. U okolini Žamberka Nemci kažu o kakvom licu. Sve ove reči doista izgledaju. ali oni imaju za osnovu starije redakcije. da su bludičky ili divlje vatre duše onih koje je vila pomorila. I doista mi nalazimo i u starim pisanim spomenicima i u folkloru neka mitska lica. Prvi deo ove reči pripada korenu šal . postajem lud).lud. Ljudima čine dobra i zla. 412. govoreći o Perunu. osuñuje one koji obožavaju Samovile."Oni obožavaju reke i nimfe" veli Prokopije u onom gore navedenom odlomku. Jedan spomenik XV ili XVI veka (Archiv. koji je reprodukcija starih rukopisa. Njihovi su tragovi nañeni u Poljskoj. Ona mi se čini osobito smela. osobito Srbima. One ne mogu naći mira. no nalazi se reč Samovila u jednom spomeniku XIV veka (Miklošića Lexicon). da se približuju neznabožačkom pojmu o vili (pojmu o neznabožačkom bogu. Saopštavam ovu hipotezu ne ulazeći u raspravu njene stvarnosti. prema tome. uporeñuje je sa litvanskim welis. lakouman. Jedan od njih navodi tu reč i u dativu: vilu. koji. češki vila znači lud. Kolar ju je našao i kod Slovaka (Spevanky I. str." Dugo se držalo. da večito lebde izmeñu neba i zemlje. U poljskom imamo: wila . vilost . Skorija istraživanja pak tvrde. bugarskom i slovenačkom. Ali on predlaže.[228] Kod Bugara jedan religiozni rukopis iz XVIII veka. tj. etc. nigde se u starim spomenicima ne javlja reč vila.pohotljiv. i koji su renegati Hristovi. Mahal je naveo dva spomenika. osuñenih zbog svojih pogrešaka. Horzu. To je po svoj prilici pogreška ili neznanje prepisivačevo. odakle dolazi reč ήλύσιος.praviti ludorije.

te je bila: "triput ljepša od vile." Vila." To čuje vila. rosalia. "Majčinim mljekom dojila. vile od gore. morade priznati istinu: "Mala ti fala delijo! "Ako t' je ljepša ljubovca "Od mene vile od gore. "U zelen listak povila. "Jutrenja rosa padala. "U svilen povoj povila. "Koja je ljepša od mene. te su stari dalmatinski pesnici njome prevodili klasične nimfe. vratićemo se na njih). "A nju je majka rodila. Spomenici koje smo gore spomenuli potvrñuju nam i kultus vilama kod neznabožaca (to su Prokopijeve nimfe) i kod Slovena još dobro neutvrñenih u hrišćanstvu.Iz nedovoljnosti ove etimologije neki predlažu drugu čisto istorijsku. postaje ljubomorna. Zvahu ih dies rosae. "Ni bjele vile od gore. u vreme ruža i ljubičica. Ukratko. okićenu "drobnim biserom" i "zlatnim brnjicama u ušima". . Ovo violae moglo bi se naći u reči vila. Usmena književnost Srba. odevenu u sjajno svileno ruvo. Praznici u počast mrtvih behu svetkovani s proleća. Hrvata i Bugara jednako ponavlja ime vila. mi jednako u ovom pitanju ostajemo u oblasti samih hipoteza. "Mene je gora rodila. Održao se po selima. Mogli bismo po narodnim pesmama opisati ceo život vile. "A mene vilu od gore. "Od mene. pa viče Petru: "Izvedi tvoju ljubovcu. a tako isto i dies violae. (Prilikom govora o Rusaljkama. pa je ta reč primljena čak i u književnom jeziku." Petar je izvede. kad je vide.[230] Mladić Petar hvalio se gradu: "Ne ljepše ljuba od moje. naročito kod Južnih Slovena.

vila se raña iz rose sa nekog crvenog glavičastog jesenjeg cveća. da joj se iščupa jedno vlakno. "Što su vrata suha zlata. obučene u belo ili plavo.[231] ili kad se javlja duga." Sudeći po drugim srpskim spomenicima. glas im je vrlo sladak i prijatan. ne zaboravlja ga nikada. "To su mi bile dadije. "Mene je vilu šikao. "Na grad gradi troje vrata: "Jedna vrata sva od zlata. "Što su vrata od bisera. "No na grani od oblaka. Jedna pesma iz Crne Gore opisuje jedan takav zamak:[232] VILA ZIDA GRAD "Grad gradila b'jela vila "Ni na nebu ni na zemlji. odmah umire. Katkada imaju krila. na zemlji. "što su vrata od škerleta. Ova kosa sadrži tajnu njihovoga života. "Na njih vila sama sjedi. pa čak i u moru. U Slavoniji pričaju. "Na njih vila kćer udava. "Druga vrata od bisera "Treća vrata od škerleta."Mene je vilu dojila. Vile su predstavljene kao lepe žene. onaj koji ga je jedanput čuo. u vodi. oči im sevaju kao munje. večito mlade. Njihova zlatna raspletena kosa talasa se niz pleća. "Na njih vila sina ženi. "Sama sjedi pogleduje. One žive u oblacima. . Na oblacima one grade fantastične dvore. "Od gore vetric puvao. da se ona raña kad pada kiša i greje sunce. Vila. koja dopusti.

da uñu u njihovo društvo. ili zamutiti im vodu na izvoru gde piju. veli Iriček. Njihovo je pevanje umilno. košuta. Vile planinkinje zalaze i u pećine. Stanuju na zvezdama. koji su pušteni. vilo. Izvesno cveće naročito njima je posvećeno. Ovo potvrñuje i ono ime Vilin kladenac. "Mila sestra oba brata "A nevjesta dva ñevera. One ljudima kradu decu. što ti je drago"." Ima i gorskih vila. Vile jure po šumama. a katkad one ili njihovi pokreti uzdrmaju i samu zemlju. Katkada se udaju i za smrtne. U dalmatinskom primorju i staroj Vojničkoj -Granici devojke stavljaju na kamenje pri ulazu u pećine: voća. i s njima imaju decu. a bič guja otrovnica. sakate ih. naročito su lekoviti. koji se usude kupati se u njihovim virovima. ili imaju žensko telo a noge labudove. "U Srednjoj Gori. Druže se i sa smrtnim ljudima. Bugari Samovilama nude krpe. "A nevjesta s dva ñevera. kao sirene."ðe se munja s gromom igra. "Mila sestra su dva brata. One se bore sa junacima. čuvaju od grada. cveća. vešajući ih o drveće. mogu čak i mrtve uskrsnuti. poludeo. ali ovi su brakovi uopšte tragičnoga svršetka. Još i danas im prinose žrtve. oslepljuju one koji se usude slušati njihovo pevanje. češke i poljske reči gore navedene). ili koji gledaju kad se one kupaju. Uništavaju one. Gañaju. ili im ostavljaju pored izvora kolače. Igraju u oblacima ili u šumama. pretvarajući se u zmije. Ali njega mogu razumeti samo oni. Mnogi su ih junaci uzimali za svoje posestrime. ili iz njih zahvataju vodu bez njihovog dopuštenja. Katkad se pretvaraju u labuda. Ovi vilini sinovi odlikuju se izvanrednim pamćenjem i bistrinom. svilene pojaseve. leče bolesnike. zove se vilovnjak (νιµφόλιπτος. zemlje. Vodene vile žive po rekama ili u moru. ili ih naprave ludima. strelama ustreljuju divljač. o. i strelama prostreljuju svoje neprijatelje. uzda joj je zmija. krše lañe. Neke od njih. i hrane ih medom. "Munja groma nadigrala. Ilije u svim atmosferskim pojavama. One imaju proročanskoga dara. Vile su vrlo snažne. v. One igraju ulogu Sv. divokoza). koji mute njihove izvore. Poneki izvori. koji nose njihova imena. One podižu bure na moru. pola riba. govoreći uz to: "uzmi. Takav čovek u koga uñe demon. One dave mladiće.[233] Isto su tako one posestrime i izvesnih omiljenih im životinja (jelena. Jednog trenutka vila odleti i nestane je. i nemilosrdno se svete za uvrede koje im ljudi učine. Vile su katkada i pakosne. One skupljaju oblake.[234] . Bugarska Samovila jaši na divljem jelenu. more. koje gore spomenusmo. proizvode buru. pola su žensko. ili još naprotiv i svoju decu daju ljudima na čuvanje.

čudovište)? Ja se usuñujem predložiti ovu hipotezu. čija se uspomena nije mogla izbrisati. da se nekada na ðurñevdan prinosila žrtva. Njihova omiljena zabava jeste igra. pa da bi im se temelji održali." Po Iričeku neke su biljke naročito posvećene Samodivama. postane jak kao Samovila. Ova je trava iznikla iz semena. od koje su reči postale one druge. gde Samovile ili vile igraju noću. driade. nije nigde iznesena. koja reč juda vezuje za unda (tj. Usred jedne livade vidi se jedan krug ili polukrug trave ili drugog bilja. čupa iz korena cela drveta. divi lidé. No pitanje je. Samodive. pronaći polaznu tačku. Takav jedan veliki krug nalazi se na granici Srbije i Bugarske. čije mišljenje nikad ne treba prenebreći. Jude. One kažnjavaju devojke koje se usude raditi u zabranjene dane. okrug) pričaju starci. turskim dev . jagoda. podsećaju možda na lice slično judi u Bugara. tj. no one su uopšte opasne po ljude. izmeñu Ćustendila i Vranja. baca kamen od milijon oka. što i auto-αυτός. koja do sada. Ona mi izgleda verovatnija od one. koje je jače od ostale trave.[238] Tako tumače tu reč u okolini Svištova. Sva ova lica pod raznim imenima imaju ista svojstva. U Bugarskoj vile se zovu: Samovile. osobito Riganina (od grčkog όρίγανον) thymus serpillum i Dictamus albus. koji žive po šumama.[235] i zove se Vilino Kolo. Njihov izvor ima vodu čudnovatoga dejstva. ili u društvu sa rečju samovila. U Karaesenu (svišt. Jagić. one grade kuće. Onaj koji uzme jednu Samovilu ili Samodivu. dzivožony. i onih. jer je jedan svetac oslobodio zemlju od samodivv. . traže ljudske žrtve. Veselovski[240] vezuje kultus vila za kultus dušv predakv. Onaj koji je okusi. Može se dovesti u vezu sa persijskim korenom div. oreade i druga slična bića imaju kakve veze sa kultusom precima? To je pitanje izvan moje kompetencije. da je kod Čeha i Poljaka veoma rasprostrto verovanje. koje ruski folklor naziva Jaga baba. da postoje ljudi samodivi (divlji). Nalazi se ili samo. da li starodrevne nimfe. Ima li izmeñu vila i samovila istog odnošaja koji postoji izmeñu grčkih reči δρυάς i αµαδρυάς? Reč diva može biti istočnog ili slovenskog porekla. koja je skočila i udavila se u Visli. Neki put vole priteći u pomoć i junacima. Da neće to biti srodno onom mitskom licu. gde se veruje.[236] Ni najmanje nije lako objasniti ova bugarska imena vilv. smatrana su često kao da predstavljaju duše umrlih. raña krilatu decu bele kose i vatrenih očiju. i ne nahodi se nigde u drugim njemu srodnim narečjima. ne kose ga. udaju se za njih. Ime juda jeste specijalno bugarsko. predložio je. koje je tu vihor posejao. Seljaci ne smeju noću u nj ući. Šta znači predmetak samo? Izvesno u složenom obliku ono. Kotela i Ćustendila pokazali su mi samovilsko oro ili orište. mislim. jędzina. da postoje neka divlja lica. voda) usled toga što vile radije pohode vode. i koju Poljaci zovu jędza. Kod pokrštenih naroda ova mitska lica. jędzi baba(koren ažu znači zmija. npr. G. Poznato je. G. Deve. kojima je ona nekada bila potčinjena. koji su sa strane došli. Poljske legende o mitskoj princezi Vandi.kao i u okolini Trnova. dive žieny. Neki imaju naročita imena.[239] Usled apsolutne sličnosti izgovora teško je ovde izmeñu čisto slovenskih elemenata. nema sreće da je dugo čuva. [237] srpskim korenom div-alj. da se samovila i juda prosto vežu za latinsko sibylla judae.demon. No ova se identičnost morala proizvesti pod uticajem hrišćanskih ideja. Ona će i kroz sam odžak uteći. niti oru to zemljište.

Matejevaca. Svoj postanak ne dovodi. Sveta Petka.Bogorodice Rusalije nema.) čije je kritično oko osrednje. ili ružični Uskrs. Dakle praznik Rozalija dolazi prosto od latinske reči rosa (nemački Rosentag). Veruje se. da se utvrdi karakter Rusaljaka kao po narodnoj etimologiji. Beffania kod Italijana (kod Francuza je u narodnoj mašti Badnji Dan identifikovan sa malim Isusom). 25). Narodna pak etimologija (ruslo. tok vode) dovela bi ih naročito u vezu sa kultusom vodama. No ipak su ove dve reči doprinele. na brdu Metohu. da su to duše devojaka umrlih pre venčanja. Trojica Rusalija. hrišćanski praznik. pascarosata.Rusaljke U ruskom folkloru rusaljke igraju onu ulogu. Milićević navodi u svojoj "Kraljevini Srbiji" (str. Ma kog da su porekla Rusaljke igraju u ruskom folkloru znatnu ulogu. kao što se dugo bezrazložno tvrdilo. Sveta Sreda. Ovo se ime nalazi prvi put kod istorika Tatiščeva (XVIII v. Mi ih nalazimo i u Bugarskoj. Njihovo je ime relativno skorašnje. brate! . kao što se dugo verovalo. Posle istraživanja Miklošića. U istočnim našim krajevima narod trojičinu nedelju zove još i Rusalna nedelja. od legendarnih lica. . Nedelja kod pravoslavnih Slovena. Znači Duhove. osobito Belorusa i kod Bugara. osobito nedelje posle Duhova. Po Miklošiću crkva ga je osudila. Praznik Ruzalija imañaše neznabožački karakter. ni od prideva rus'' (plav). poljima i šumama. i Rusaljke bi bile postale personifikacija ovoga praznika. Narod ih se boji. latinske rosaria. Njih nema. reče seljak.ruzalija prešlo je u većinu slovenskih jezika. kod Rusa. Ovo ime rozalija . u stari ruski (npr. ima jedna stara crkva u razvalinama. . U nekim predelima njihov se kultus vezuje za kultus mrtvih. Gomila prazničnih imena postala su. Npr. koju igraju vile u Južnih Slovena. ni od imenice ruslo (potok). već joj treba pripisati strano poreklo.[243] Njihovo je ime očevidno zamenilo ime vila."[242] U Bugarskoj se nahode na raznim mestima Rusalskia grobišta. i nije slovenskoga porekla. Na njegovo pitanje: kako se zove ova crkva.A ono će biti sv. da u okolini Niša. slovački. seljaci mu odgovore: "Sveta Bogorodica Rusalija. Kao i vile one žive po vodi. koji se. To je možda uspomena na krvave borbe koje su pratile svaki neznabožački praznik Rosalija. iznad sela Gor. srpski. kao što se zna. Sv. potok. rosalia. Ne nalazi se u starim pisanim spomenicima. pascha rosarum.[241] Dolazi od grčke reči ρουσάλια. Veselovskog nije dopušteno u ime rusaljka tražiti kakvu slovensku etimologiju. samo u Rusiji. kao i mnogi drugi pomešao sa neznabožačkim praznikom. i slovenački. u Nestorovu Hroniku). Tomašeka.

U Poljskoj one vuku nesmotrene u vodene dubine. i ako je potrebno. Hamadriade.) Sloveni prinašahu na žrtvu bogu groma volove i razne druge ponude. U spomenicima. . i primoravaju ih da ih uzmu za ženu. III.Česi. .Svete šume. I njih zovu Bogunki (boginjice). Onaj ko iz uzme za ženu zove se Boginiarz. Dabome da su se bogovima upravljale molitve. Kozma aluzira još i na seljake koji o Sv.Izvori. i modlić sie (isto značenje) na poljskom.ne. što na češkom znači idol. naišli smo na detaljne spomene i o neznabožačkom kultusu. U Lužici ih zovu Wodne jugfry (od nemačkog jungfrau). Posle toga sveštenik preliva žrtvu krvlju. . Po Prokopiju (De bello gothico. Spomenici o tome ništa direktno ne govore. Proroštva. odvlače mladiće u vodene dubine. . .Žrtvenici. ili Ženy.[245] Mnogobrojni pisani spomenici svedoče nam i o prinašanju žrtava.Hramovi. Oni smatraju da bogovi naročito vole hrišćansku krv. ovnove.moliti). Kad se tako po običaju svrši čin prinašanja žrtve.Vračari. a takoñe i Hrišćane. sive collibus litat. pa se za tim veseli i igra". Po već navedenom stavu Helmoldovom . iste lucos et arbores aut lapides adorat. onda sav narod poseda za bogate stolove.Idoli. . Jer po pričanju mnogih Slovena zli bogovi se najlakše mame krvlju. One stanuju pod vodom u kristalnim dvorovima. koja već postoji izmeñu reči modla. No dovoljno je ovde konstatovati vezu. Srbi i Lužičani znaju takoñe i za Nojade ili vodene Nimfe. seu ignes colit. One kažnjavaju decu.(βοάς τε κα ιερεία άποντα).Žrtve. modliti . pije. da učestvuju u zabavama mladeži. Po Helmoldu (I.[244] U Češkoj i Moravskoj zovu ih još Nemodliki (ne . Još i danas se kaže: "Multi villani pel pagani. Katkada izlaze iz svojih stanova. Slovak zna za Vodopanenky. Češki seljak danas zna za Vodni Panny. Driade. da je legendarna princeza Teta naučila narod da obožava Oreade. Ovo je zaista pravi praznik Rozalije. ille montibus. Nije naodmet urediti i ovde te pomene sintetički. 25) "skupe se ljudi i žene s decom. 4). . da bi bolje razumeo proricanje. koje smo spomenuli prilikom govora o raznim božanstvima. 14. i dopuniti. U početku III knj. Trojicama: "offerantes libamina super fontes mactabant victimas". Poljaci. i prinose svojim bogovima na žrtvu volove. i glagola kao što su modliti se (moliti se) u češkom. Glava sedma Kultus. hic latices. aliumquae ipsa fecit ydola surda et muta rogat et orat ut domum suam et se ipsum regant". jede. koja se ne mole Bogu. Češka Kozmina hronika pripoveda (I.

Helmold nam kaže. ." Na drugom mestu (id. ismevajući ga. Pošto su ga. 1. narod je tu žrtvovao ñavolima i svoje sinove i kćeri. Sloveni (glava LXIX) prinašahu žrtve ne bogu već ñavolu. Oni okaljaše rusku zemlju tim svojim žrtvama. da bi Sloveni učinili naročitu čast Svetovidu prinose mu na žrtvu svake godine po jednog Hrišćanina za to kockom izabranoga. Striboga. idoli su. a zlo od boga zla.. i na koga ždreb padne. Ništa ne potvrñuje da je postojala neka naročita sveštenička kasta. a mesto za žrtvovanje trebišta. Hronika veli: [247] "Vladimir ode u Kijevo. podizani na uzdignutim mestima. V. ne smeju ništa ni prodati ni kupiti. koje se zvahu stado (skup). 15. izgleda." Malo dalje. proveli kroz sve slovenske varoši. Oseku mu noge i ruke. U vidu žrtve prinašane su im ljudske žrtve. Dlugoš. veli Helmold. Nije izvesno. koji činjahu žrtve rekama i jezerima. nisu u pohvalu bogu već kao proklinjanja. U životu Konstantina Muroma. gde beše Perunov idol[248] i gde knez i narod vršahu žrtveničke obrede. Tada obojica biše ubijeni. 172) episkop Jaćim razori sve žrtvenike."oni se na svojim gozbama i veseljima obreñuju jednim peharom. da sa svojim narodom prinese žrtve idolima. koji datira od XVI veka. Ove se žrtve zovu trebi. ali koji se osniva izvesno na mnogo starijim tekstovima. žrtvama činjenim na godišnjim svetkovinama. 64) veli ista hronika. a po tom pravljahu religioznu gozbu. otac ne dade svog sina da se zakolje za žrtvu. na kojoj meso posvećeno bogu služaše da zadovolji proždrljivost vernih.18. Vasilija na onom bregu." U Novgorodu Dobrinja podiže Perunu idola. hadžiluk. pri kome izgovaraju neke reči (bogoradaju). oni koji nad mrtvima konje klahu?" U stavu koji smo već naveli. i pita: "Gde su oni. a glavu nataknu na jedno koplje. Po Hronici novgorodskih crkava (str. pre bih rekao.) Kod baltičkih Slovena imamo sasvim ureñen kultus: sveštenike. pogube ga. i starci i idoli rekoše: "Izvucimo kockom kog mladića ili koju devojku.. i sve slovenske oblasti šalju svake godine propisane priloge za žrtve. Dažboga. Istorici Otona Bamberškog pričaju o žrtvama prinašanim boga Triglavu (Ebbo." Meklenburškog episkopa Jovana (glava XXIII) jednom zarobe Srbi (Sorabes). i ponude bogu Radgostu. ponude. kaže nekoliko reči o hramovima. Horza. U glavi LXXXIII Helmold opisuje Provanov hram. koje. svetilište za celu okolinu. taj će biti prinesen bogovima na žrtvu. Tu su im prinosili žrtve. jedini meñu poljskim analistima. Kad se Vladimir pokrsti." Ždreb padne na sina jednog Varjaga (Normana) Hrišćanina. prinašanje žrtve. i zatvori se s njim u svojoj kući. da stanovnici ostrva Rujna svake godine posle žrtve žrtvovahu bogu Svetovidu štogod od stoke. da sve što je dobro dolazi od boga dobra.. Vladimir postavi više idola na jednom uzvišenju.[246] govoreći.. III. Po svoj prilici Dlugoš se ovde mnogo prebacio. ako prethodno nisu prineli bogu na žrtvu kakav predmet od vrednosti. govoreći o Svetovidu. Ovo tvrñenje nalazi se u glavi VI iste knjige: "Trgovci koji dolaze na ostrvo Rujan. je li i u Rusiji bilo hramova. i to: Peruna. on podiže crkvu Sv. a Novgoroñani mu prinašahu žrtvu kao bogu. str. Od Saksa Gramatika doznajemo. 13.[249] biograf podseća na pokrštenje ovoga grada. gde se vršahu običaji raznih načina prinašanja žrtve.

izvor je pun pšenice. kao što su npr. po čemu se može pretpostaviti. Svata hora (svat . Kad treba da vlada mir i izobilje u svemu. U svima ovim imenima dosta se nalazi religioznog pojma. Titmar spominje svetu šumu Žutibor (Zutibor)"ab accolis. bogovima se daje ono što oni ištu. izvestan broj ostataka tog neznabožačkoga kultusa. Po svedodžbi češkoga hroničara B.Od čeških hroničara jedini se Kozma više zadržava na neznabožačkim obredima. 4." .) u ovim se šumama i danas nalazi pepela i kostiju. Kozma (I. 38) Žutibor kod baltičkih Slovena je svetibor. istrebila šuma? Ovo pitanje iziskuje. on veli: "Ovaj prinosi (I. mogu vezati za religiozne pojmove: Svatb. na koje ćemo se kasnije vratiti. i prireñivale pogrebne igre. 1092. III. I. Ona je najčešće iskazana korenom treb. i moli ih. gde se žrtva prinosila.[251] U Češkoj ime Raj (raj) znači izvestan broj šumv. da se izbliže prouči." Malo dalje (III. Boharne. alii flumina et ignes. ili mesta gde se uništila. 4) ponude planinama ili brdima (litat). Kad se rat približuje. Svetice. Modlanice. no za svaki pojedinačno mogli bismo se zapitati. Svatépole. Ima takoñe i svetih šuma i svetog drveća. koje je sam napravio. Ovaj prosti oblik dovoljno objašnjava način. razoriti)? Da li znače mesta žrtvenika. no uvek nekim akademskim izrazima. Jelinek je u isto vreme u ovom svome delu otkrio u češkoj toponomastici izvestan broj imena. kada se razne ponude donošahu na izvore. III. da mu kućom upravljaju. 1. To ime postoji i danas u obliku Schkeitbar (izmeñu L'tzen-a i Zwenkau). izgleda. Da li ova imena označavaju mesta starih žrtvenika. ut Deum in omnibus honoratum". koja se. koji postojahu još u njegovo vreme. tj. Zbožnice. Nizebohy. alii montes et arbores sicut et adhuc pagani multi faciunt et plurimi etiam in hac terra nostra adorant daemonia et tantum modo christianum nomen habentes peiores sunt quam pagani. jedan čudotvoran izvor. 3) spominje u srezu Glomaci (danas Lomač) u Saksonskoj. cilja na svete šume. Titmar (knj. da li taj pojam vodi svoje poreklo iz neznabožačke vere. da se nešto iziskuje. Modlany. i uroñenici izvlače iz te pojave srećno predskazanje. zobi i žira. kako je knez Bretislav III uništio god. Aluzirajući na neznabožačke obrede. tako isto podseća i na svete izvore (super fontes mactabant). nego prema obližnjim crkvama. da su u tim šumama bili žrtvenici. Božna. (VI. bili praznici praznovani u vreme Duhova. Jelineka (Časopis Česky lid. str. u okolini Majsena.svet). U Titmarovo vreme Hrišćani imañahu još više poštovanja prema ovom čudotvornom izvoru. U Češkoj propovednici govorahu još u XVII stoleću vernima. koji znači: da nešto treba. Napred sam protumačio reči koje predstavljaju ideju prinašanja žrtve. ili dolaze prosto od korena treb-iti (uništavati. 1) priča. u čijim se imenima nalazi koren treb: od Trebinja u Hercegovini pa do Trebova u Češkoj i Trebovlja u Galiciji. Zbožna. Odatle postaje jedna bara. Svatobor. na koji su Nemci unakaradili slovensku toponomastiku. U slovenskim zemljama postoji veliki broj mesta. da se čuvaju obožavanja drveća i izvora "alii solem alii lunam et sidera colebant. ili docnije iz hrišćanske. Nigde ne spominje i prinašanje ljudi na žrtvu. 78. Viljeboha. a onaj priziva u pomoć idole.[250] Jedan istorik Otona Bamberškog govori nam o nekom svetom lešničaru ili orašju. izvor se napuni krvlju i pepelom.

18) priča nam takoñe. III. moliti se drvetu kao Bogu.veli seljak. Jer po rečima mnogih Slovena satane se lakše daju krvlju namamiti. ili da pitaju proroštvo za savet. "Narode. a tako isto i Hrišćane.[252] Ruski folklor veruje u Ljesa ili šumskoga demona. Biograf Otona Bamberškog (Ebbo. 1. Prinosili su mu svake godine po jednog Hrišćanina kockom izabranoga. sve što opljačkaju zlata i srebra. na žrtve u stoci. Po Helmoldu (I. Tada pri gozbama oni se obreñuju jednim peharom. Proučavajući Svetovidov kultus naveli smo stavove Saksa Gramatika. III. (vidi napred nastavak ovog navoda. "U nj se ulazi preko jednog drvenog mosta." 2. Isto tako tu se govori i o svetim šumama. O ubistvu maklenburškoga vladike Jovana iz religioznih razloga. i prinose svojim bogovima: volove. moljahu se stablima. spominju se i ljudske žrtve. 59) jednu planinu koja se nalazi u pagus Silensis (u Šleziji). O hramu u Retri podignutom u gradu. 156 157). koji govore o kultusu drveća. Kad se izvrši čin žrtve. 6) 3. življahu u šumi. koje je uništio vladika Gerold. da su prinašane žrtve i u stoci." Na drugom mestu (§ 38) Helmold izjavljuje. 23). i sa sviju strana opkoljen jednim jezerom (I. narod se preda gozbi i veselju. a naročito bogu Triglavu. U glavi LXIX Hronike govori se o žrtvama u čast satane. da Bog naročito miluje krvave žrtve. (I. preko koga je dopušten prelaz samo onima. tvrde. 13). Ima. Afanasijev je pronašao i ruske izraze. neki njihovi hramovi bili bi gdegde bogato ukrašeni i dostojni naroda dosta naprednih u civilizaciji. str. Iliji ja sam već označio one spomenike. 15. itd". Ovi hramovi behu pozornica više-manje komplikovanih obreda. ona je vrlo visoka. koje oružjem potčine (§ 36).Titmar spominje (VIII. da bi bolje razumeo proricanje. "Oni se rañahu u šumi. U više prilika govorili smo o hramovima baltičkih bogova. U glavi o Perunu i sv. O hramu Svetovidovu. . koji govore o kultusu hrasta kod Rusa. podvrgnu plaćanju danka svome hramu. moljahu se deblu." Još se mogu navesti neka Helmoldova svedočanstva: 1. "Iz sviju slovenskih zemalja slahu se u ovaj hram propisani prilozi za žrtve. ili ga sipahu u riznicu svoga boga. žene i deca. gde se govori o Svetovidu. kad govori o svojim neznabožačkim precima. koji je zatvoren sa devet vratnica. koji dolaze da prinesu žrtvu. da Rujani ne imañahu novca. upotrebljavahu ga za ukras i nakit svojih žena. živeti u šumi. svetom kolaču. Sudeći po istoricima baltičkih Slovena. razloga da čovek bude dosta obazriv prema prilično sumnjivim svedočanstvima." . 52) "skupe se ljudi. držim. Posle toga sveštenik preliva žrtvu krvlju. ovnove. Malo dalje. koji se odnose na hramove zvane continae. 13. o kome smo već govorili. i zbog svoje veličine bila je predmet obožavanja od strane neznabožaca. glava nabodena na koplje bi ponuñena bogu Radgostu (I.

skupoceno kamenje i veštački radovi. noseći i svoja urezana imena. već o njima govori samo po čuvenju i po fantaziji jedne prave istočnjačke mašte. Da li su sami Sloveni gradili ove hramove? Ili su za to pozivali strane veštake? O tome nemamo spomenika. čija se voda prelivaše u bojama i razlikovaše ukusom. Saks Gramatik opisuje hram u Arkoni (vidi napred). koji nagoveštavahu budućnost.[255] "Obožavano božanstvo u ovom hramu bejaše jedan kolosalni kip. i imañaše u sebi sva dobrodeteljna svojstva. Arapski geograf Masudi (X vek) bejaše čuo. "Drugi jedan hram bejaše sagradio jedan njihov kralj na Crnoj Gori (Montagne Noire). Njihovom održavanju posvećivahu stanovnici znatne količine srebra. koji stojaše na životinjskim rogovima. Titmar (VI. kockom ili naročito gatanjem pomoću konja. a pod levom neke tice crnoga perja. unutra behu bogovi rukom izrañeni. O ovom imenu već smo raspravljali. Nad . Glavni je idol boga Svarožića (Zuarasici).Ljutice ne priznaje posebna božanstva". koje je tu upotrebljeno. koji predstavljahu ljude. kako u ruci drži jedan štap. da su ih jedva mogli povući nekoliko parova volova (Ebo). Narod koji se zove Ljutići . po njemu. 17) opisuje u Radgostovu hramu (možda u Retri) jedan drveni hram. veštački mehanizam namešten na vrhu grañevine. koji se u njemu čuvahu. tu donose i darove posle kakvog srećnog pohoda. oni doznaju: kakva se žrtva mora bogovima prineti. koji izazivaše kosture iznad njihovih grobova. kao gavrani.[254] ozgo su pokriveni šlemovima i obučeni u oklope. i oni behu obojeni tako izvrsnom bojom.[256] On beše sav sagrañen od crvenih korala i zelenih smaragda.Glavni štetinski hram (vidi navode o Svetovidu i Triglavu) beše sagrañen izvanrednom veštinom. "Koliko god ima krajeva u ovim oblastima. Mnogo se hvali na tom spomeniku: arhitektura. ukrašen vrlo grubim vajarstvom i živopisom. IV) svojih "Zlatnih Livada" ja navodim ovde ceo taj fantastičan opis. Spoljni duvarovi behu pokriveni divno izvajanim likovima bogova i boginja. koji je. Pod desnom nogom njegovom viñahu se neke vrste mravi.[253] Radgostov hram u Retri bejaše drven. po rečima filosofa jedan bejaše sagrañen na jednoj najvišoj planini na zemlji. koji predstavlja starca. tako da se on pokreće i treperi. da ju ni kiša ni snegovi ne mogoše izmeniti. i ljudi oblika koji pripadaše abisinskoj rasi. 18). kao što sam kazao. i druge tice. "Treći hram uzdizaše se na jednom grebenu opkoljenom jednim morskim rukavcem. On beše opkoljen čudotvornim izvorima. veli još Titmar (VI. Radi čitaoca. dolaze u hramove. toliko ima i hramova. vešt raspored i različne boje kamenja. da se govori o slovenskim hramovima. U Gockovu se podizahu sjajni hramovi ukrašeni kolosalnim idolima izredne veštine i tako teških. no on ih nije pohodio. I kad hoće da zaratuju. i nevernici svuda obožavaju likove sotona. po zidovima spolja i iznutra nizahu se bareljefi. i utisak koji na prisutnima proizvoñahu. decu. naravno ograñujući se potpuno od njega: "Bejaše kod Slovena više svetih spomenika. i čuvahu od nevolja sudbine pre njihovog ispunjenja. Ukrašen je bio takoñe drvenim statuama bogova i boginja. šta o tome veli Masudi u glavi LXIV (tom. tice. navode najzad i glasove koji se čuše sa vrha toga hrama. i. kad se sunce raña. Služaše za skupljanje ljudi. da ne bi išao da traži. a tu se i gatanja činjahu.

otuda vl'snaši. Priening. 567. koji su vrlo brzo prešli u hrišćanstvo.149). Napred smo naveli te stavove. (Vidi indeks pod rečju konj. Izgleda. mañija vl'šba. czarnoksiěznik. u kašupskom čarecel. Ne bi li čarodjec značilo onoga koji opisuje. Neka svetilišta behu čuvena po svojim proroštvima. onaj.[258] Opsenar se još zove čarodiec' onaj koji čini čari. čaški čarodějnik. kod zapadnih Slovena i kod Rusa postoje vračari (gatari) i mañioničari. crvenog rubina. Ebbo.. mucati. 24) govori dosta nejasno o proroštvima. ovo ime postoji samo u ruskom jeziku i izgleda da ima veze sa korenom vels. kako je knez Bretislav prognao iz svojih zemalja gatare i mañioničare (II. po visini kolača. ni kod balkanskih Slovena. i o gatanju peharima i kockama. Kozma pravi od legendarne princeze Ljubuše jednu proročicu (III. 32. koji rečima očarava zlo. na koji konj prelazaše preko kopalja nameštenih na zemlji na izvestan način. Ne zna se upravo. čiji delovi behu načinjeni od četiri skupocena kamena: berila. pod kojim stajaše jedan idol. da nje nije bilo kod Slovena u Rusiji. Interesovanome obraćamo pažnju na moj prevod (str. Po Saksu Gramatiku (XIV. 52). U naknadu. kakva . Kod baltičkih Slovena mañioničari se ne javljaju odmah pored svešteničke kaste. 11. 148 . mrmljati. 8). koji življaše u davna vremena. koja mu podnosi žrtve i mirise. tumačahu predskazanja po životinjama koje susretahu. što bi danas značilo lekar. poljski czarodziej. žutoga agata i kristalnoga kvarca. pre no što bi ušli u kakvo preduzeće. izdanje Holzer-ovog) Rujana. junačka dela mañioničarska. crta mañioničke crte? Češki i poljski jezik zna još i za černoknjiznik. Poreklo ovoga hrama Sloveni pripisivahu jednom svome mudracu. 136. ali nekada je izvesno značilo onoga. II.. čija proricanja behu najizvesnija. da je kod baltičkih Slovena i onih na Labi postojala i sveštenička kasta. 12. II. kod kojih jedan sveti konj igra neku ulogu. tj. Poneki put pred zastrašene verne istrči i iz mora po koje morsko prase. U francuskom jeziku postoji pojam crne mañije. No oni se naravno opet vratiše. ali dosta nejasnim izrazima.[259] Ruska Nestorova Hronika priča pod g. po količini tečnosti.[260] On tako isto predskazivaše i budućnost po načinu. U češkom i u vendskom reč čara znaci crta. 33. Prvobitni smisao reči čar' (čar) nije poznat." Sveštenik predskazivaše izobilje ili sušu. veli Helmold (I. 1092.) Titmar (VI. str. "Svetovid. Vračar na staroruskom zove se vl'hv''. Pod god. Naprotiv njih susrećete u Češkoj i u Rusiji. koja je ostala u sudu. Ovaj konj prelazi preko dva koplja pobodena u zemlju. bog Rujana. Dalimilova hronika označava i buljinu kao neku svetu ticu. po komadima belih ili crnih drva. po parnim ili neparnim linijama koje su na pepelu gatalice obeležile. II. kod kojih dolažahu da ih pitaju za savet. Glava je bila od suhoga zlata. 1091.sredinom uzdizaše se visok toranj.). Biografi Otona Bamberškog (Herbord. onaj koji se služi crnim. ñavolskim knjigama. donosi. da je ova etimologija istoga roda kao i ona današnjega ruskoga vrač'.). Izgleda.[257] Drugi jedan kip namešten prema ovome predstavljaše devojku. Omilijar praškoga vladike (XII veka) cilja na to u više mahova. govore još." Dokazali smo.

.Raj.. Oni su dugo govorili o stvaranju sveta.Da li i Sloveni verovahu u nj? . priča u prvoj knjizi svoje hronike (§ 14) nekolike priče o vampirima. . Titmar koji nije Slovenin. podsećajući na neznabožačke sujeverice. da su ovi verovali i u besmrtnost duše. qui cum morte temporali omnia putant finiri haec loquor. pa dodaje: "Ne muti canis obprobrio noter inlitteratis et maxime Sclavis. da zabrani satanske pesme. ovako veli: "Jtem sepulturas quae fiebant in sylvis et cargpis atque scenas [261] quas ex gentili ritu faciebant in biviis et in triviis quasi ob animarum pausationem. Vladimir (str. i koji kao nemački prelat ne voli slovenski paganizam. došli su kudeći svaku drugu veru. On izvesno pokazuje. 13. .) saziva svoje velikaše. No na Kozmu su možda uticale i hrišćanske ideje. Drugi jedan praznik slavljaše se u Volinu (Ebbo. Jedanput godišnje se slavio u Pyris-y jedan praznik koji je ujedno imao i ratni i poljski karakter. a hvaleći svoju. .su to gatanja peharima. bog Nija. franc. Izrazi koje on upotrebljava pripadaju crkvenom govoru.. Pošto je primio posetu misionara različnih kultusa. item et jocos profanos quos super mortuos suos inanes cientes manes ac induti faciem lavis bacchando exercebant exterminavit. jer činjahu žrtve ob animarum pausationem. čak izgleda da dokazuje. Opatovički[262] omilijar u XII v.Suprotna svedočanstva. 12. Kultus precima u Rusiji. koje je knez Bretislav II silom uništio svojim ediktom od 1092. pogrebne svečanosti." Ovaj stav koji se odnosi na neznabožačke Čehe mnogo je izmučio oštroumnost komentatora.). da je kod Slovena u Češkoj postojao kultus mrtvih. i vele. da ima i drugi jedan svet.Groblja. g. 88." . II. prev.Nav." Izgleda da ovo svedočanstvo Titmarovo potvrñuje Nestorova Hronika. Glava osma Život na onom svetu. a tako isto i one skaredne scene koje prate ove pesme.. . koje narod noću peva nad mrtvima. Kozma praški.Način sahranjivanja. i saopštava im rezultat svojih razgovora: "Grci veli.. poziva češko sveštenstvo.

400. da kod neznabožačkih Slovena ona znači šumsko prebivalište pravednih. . navî smislu pokojnika (Miklošić: Lexikon Dlugoš (krakovsko izdanje str. kuda ljudi idu posle smrti. koje je Machal (str.duše umrle nekrštene dece (u Srba isto tako). i izražava pojam o umoru (češki: unaviti umoran. kuda se ide posle smrti. prebivalište mrtvaca: nav ili nava. da ovlašćuju i na ovako tumačenje.).Stavljajući u Vladimirova usta ove reči hroničar izvesno hoće da pokaže. označuje mesto. izgleda. da pomisli i na reč nava. Svedodžbe dvaju katoličkih velikodostojnika u ovom delikatnom pitanju apsolutno odstupaju jedna od druge. Po onome što smo napred kazali (str.[263] Mogao bi čovek pokušati. ojaditi. koji je istovetan sanskritskom i latinskom. Ova je reč očevidno starija od hrišćanstva. Da vidimo malo. Ovaj koren daje imenicu nav. koje se sada slaže sa lingvističkim dokazima: "Plutonem cognominabant Nya quem inferorum deum et animarum. nešto kao Elisejska Polja.na znamo ništa. mora na sebe uzeti i odgovornost za izjednačenje Nua sa Plutonom. koje. 188). predstavljaju duše umrlih. koji hoće slovensku mitologiju da navrati na klasičnu. un'ilij. Očevidno Dlugoš. servatorem et custodem opinabantur. može se pretpostaviti. koja ja nemam načina prokontrolisati. ruski n''im'' prouzrokovati jad. 121) prikupio. Potom Krok jde do navi. S druge strane nalazi se reč paleoslavenicolalinum.[264] Po svedočanstvima. U odnosu prema nav. No konstrukcija rečenice. koja. koji je očevidno srodan korenu ny. Kod Slovenaca se zovu Mavje. zadahnut je očevidno hrišćanskim verovanjima. izražen je korenom nav. Nemamo apsolutno nikakvih svedočanstava neznabožačkih Slovena. veli Češka Dalimilova hronika (III. . upotreba predloga do ne izgledaju mi. postulabant se ab eo post mortem in meliores inferni sedes deduci. izgleda. Pojam o smrti izražen je u slovenskim jezicima korenom mer (mr'). da neznabošci činjahu žrtve za pokoj duša. Titmar pak dokazuje.) daje nam jedno veoma dragoceno objašnjenje. bog mrtvih nya. da se sve svršava sa smrću. Nestor koji pripada istočnoj pravoslavnoj crkvi. . dum corpora linquunt. koja bi predstavljala pakao. koje se poljski zove nyja. čemu nas uče lingvistički spomenici i ono malo stavova koje imamo. svedočanstva. to joj značenje još više odgovara. Pokojnici zvani navi. Pojam o mestu. 47. Pored reči nav ima u slovenskim jezicima panslovenska reč raj. da nav u nava znači onaj drugi svet. Navje . da neznabožački Sloveni nisu znali za "onaj svet". Kod Rusa u Karpatima zovu se Mavki ili Navki vrste Rusaljaka. Stoga se dakle sa ovim jednim stavom može dopustiti. koji prevodi pojam umora. isto bi ime postojalo i u Bugarskoj. činiti zlo. klonuo). u sanduk." Očevidno Dlugoš nije izmislio ovu reč Nya. Kozma tvrdi.sve se to vrlo dobro slaže. Je li ovde doista reč o kakvom božanstvu. stih 5). u smislu na-vis: Krok ode u lañu. ili prosto o prebivalištu mrtvaca. ukočenosti. str. propasti.

Tako i danas još čine Vjatići.[266] Ono što iz svih pisanih spomenika izlazi jeste. poljski hroničar XIII v. s. da joj se ne prireñuje trizna. 54. onda bi ova reč očevidno bila slična reči strava. i stavlja u usta jednoga Rusa (Slovenina ili Varjaga-Normana). Neću dugo raspravljati o reči trizna. koji je učestvovao u toj ceremoniji." (izd. oni slave triznu oko leša. ipsi ingenti commessatione concelebrant.No spomenici ćute. ove reči: "Vi. koji su danas oglašeni za apokrifne. po primeru hinduških žena. zatim naprave veliku lomaču. davahu spaliti na istoj lomači. da u čast nekih umrlih prireñivahu daće ili svečanosti. Potom pokupe kosti i metnu ih u jedan sudić. koji izgledaju. Ortografija slovensko-ruskih tekstova koleba se izmeñu trizna i trizna." U istoj Hronici pod god 969." Na ovaj se stav ne može. jer ona imañaše jednog sveštenika. mnogo polagati.[265] Na žalost. Ruski naučnik Kotljarevski posvetio je celu jednu knjigu izučavanju pogrebnih običaja kod neznabožačkih Slovena. koji je i zakopa." Hrišćanstvo nije uništilo kod sviju slovenskih naroda stare neznabožačke obrede u čast mrtvih. Miklošić[269] piše trizna. gde ga razdiru životinje i crvi. Ibn Foslan priča. i može se misliti. izd. XLIX.. koji nameste na jedan stub kraj puta. Zakopaše je. na kojoj sagorevahu ostaci njihovih muževa. a ispitivanje korena raj ništa nam pozitivnoga ne otkriva. vi ste jedan glup narod. da su postojale pogrebne svečanosti "Funebres superstitiones quas eciam hodie in funebris exercet gentilitas."[267] Kadlubek. Slovena i u Atilinoj vojsci.. da stari Sloveni upražnjavahu dva načina sahranjivanja: zakopavanje i spaljivanje. da se ova reč može vezati za koren tr'' (progutati)[270] i da reč prvobitno znači pogrebnu gozbu. Radi uverenja o tom dovoljno je pročitati makar . Neznabožački Sloveni nemañahu naročitih mesta posvećenih sahranjivanju mrtvih.) rečeno je: "Umre Olga. da su im oni i pozajmili reč strava. da se pre mogu primeniti na skandinavske Ruse. (str. označujući ipak kao malorusku reč trizna . koje se odnosi na baltičke Slovene: "Ne sepeliant mortuos chistianos inter paganos in silvis aut in campis. U osnovi mi vrlo malo znamo o pojmu o onom drugom svetu kod neznabožačkih Slovena. Arapi. potvrñuje takoñe. Napred smo naveli Kozmin stav o sahranjivanju "quae fiebant in silvis et in campis". S druge strane on primenjuje na slovenske Ruse arapske spomenike. nameste leš na nju. koju je Jordan upotrebio. Momzenovo. i prevodi je sa pugna. vi zakopavate čoveka u zemlju.. on se tu koristio i spomenicima. već upućujem čitaoca na francusko izdanje Nestorove Hronike: "Kad ko od Radimića umre. i nalože vatru. To isto potvrñuje i jedno pismo vladike Otona Bamberškog. Bilo je. U ovoj nedoumici ja mislim. da se neke žene. Tek je hrišćanstvo u njih unelo groblja."[268] U starim ruskim hronikama govori se o nekoj pogrebnoj svečanosti. da bi odmah otišao u raj. str. mi ga začas spalimo. 258) O reči strava mnogo je raspravljano. da je prisustvovao spaljivanju jednoga Rusa. koja se zove mrizna.počinak mrtvih. fr.[271] Ako bi se dopustilo ovo tumačenje. mislim. naravno. koju su Huni slavili u čast Atilinu: "Postquam talibus lamentis est defletus stravam super tumulum eius quem appellant. a mi. Ona beše naredila. Baš u vreme Atile Huni behu u dodiru sa Slovenima. da označi pogrebnu gozbu.

da se malo prelije na sto za pretke. Šejn je posvetio jedno pedeset strana izučavanju obrednih običaja u čast predaka. siñite dole k nama. Rusa) to su duše umrlih roditelja. Meñu dziady-ma ima ne samo dedova. Čistoća u kući. Obredi. U početku novembra ima jedan opšti praznik Dziady. koje oni vršahu kod svojih predakv. sveti oci. što su apsolutno neznabožački. štampa Akad. koju svečanost slave Beli Rusi u njegovoj rodnoj zemlji Litvaniji. od koga ostatak čuvaju za umrle. nego kod njihovih slovenskih roñaka. piće. mi vas pozivamo. u svojoj pesmi Roxolania: Quin etiam mos est morientum poscere manes Portari tepidos ad monumenta cibos Creduntur volucres vesci nidoribus umbrae. 1896. apsolutno su isti. Katkada ih vrše na četrdeset dana posle smrti pokojnikove. mnogo manje uticaja proizvelo. Ima svega što nam je Bog dao.). ove pesme koje je slušao a zatim protumačio u lepom poljskom stihu. Tada domaćin zapali jednu sveću. U III tomu (str. Starci su još od sviju . Uoči praznika očisti se kuća i spremi se jelo. pa ispije. tetaka. seljaci njegove pesme su Beli Rusi.i u prevodu Mickijevićevu pesmu Preci. dobro jelo. vol. unijati. Ridiculaque fide carne putantur ali. Sve čime kuća naša izobiluje. bile su više puta pribirane i sakupljene u naročito lepoj publikaciji g. Mickijević piše na poljskom. predstavljeno nespremnijim sveštenstvom. diady (roditelji u Vel. ručak. Ono što seljak Bele Rusije zove dziady. kod kojih je hrišćanstvo. koje je na latinskom izneo poljski pesnik Klonović u XVI veku. u osnovi pravoslavni. tj. Što karakteriše ove obrede jeste to. ili odvoji komad. što se sve ostavlja u naročiti sud. privlače pretke. već i ujaka. hodite. U pesmi Dziady (Preci) Mickijević je izneo narodne obredne običaje uz svečanost u čast predaka. pa čak i dece umrlih još vrlo malih. Hodite k nama. dzidy. zapadnim oblastima (Petrograd. Evo vam sve što imamo. III. i onaj koji očita molitvu. katoličkih Poljaka. Zatim nalije jednu čašu rakije. Svi sede oko stola. Niko ne jede pre no što se odvadi po jedna kašika od svakog jela. Šejna: Graña ga izučavanje života i jezika ruskoga naroda i sev. na kome je postavljeno jelo. Molimo vas. Suština ovoga praznika jeste jedan obrok. Ovi obredi koje je pesnik posmatrao. i dalje) g. Uveče skupe se srodnici i zvanice u kući. ali neveselo. Od sviju slovenskih naroda oni možda na najprimitivniji način predstavljaju stanje duše. Zatim počnu jesti i piti. Svi odrasliji čine to isto. rakija. sveti oci. izgovara ovu formulu: Sveti preci. Nauka. No te duše nisu baš neminovno duše predaka ili dedova. Ovaj sud metnu pored prozora (radi predaka). in 8°. 582. tako.

No domašaj folklora je beskonačan. škripu vrata.[272] DODATAK . kao da označuju prisustvo pokojnika. hrišćanstvo ih je samo dotaklo. i koji su očevidno tu stavljeni bili. let kakvog noćnog leptira. Ova predanja koja i danas uprkos hrišćanstva postoje kod nekih slovenskih naroda. a opisi.najneveseliji. Njihovo stanje duše je još i danas ono isto njihovih neznabožačkih predaka od pre deset vekova. oni prisluškuju najmanji šum. da pokojnicima služe u životu na onom svetu. Sloveni u Beloj Rusiji jesu čiste rase. Idite sada svojim kućama. njih je civilizacija vrlo malo dokačila. koje smo doneli. kojim se potvrñuje. U grobovima neznabožačkim u Češkoj nañeni su sudovi. šta vam još treba? Ili bolje. šuštanje lišća. jesu do ovog novog verskoga reda najbolji dokaz. Svedočanstvo koje nam njihov folklor donosi zaslužuje ozbiljnu pažnju. Kad se svrši jelo. vi ste došli ovde. Uostalom ovde nam i arheologija dolazi u pomoć. idite na nebo. pošto su pretke otpustili ovim rečima: Sveti preci. podižu se ispred stola. Jeli ste i pili. Ovde ćutanje starih spomenika mora dopuniti folklor. da su njihovi preci imali pojma o onom svetu. dah vetra. za sada su dovoljni. koji su morali sadržavati hranu. Sve ove pojave čine se. Recite.

Izjednačujući ovo božanstvo sa Sanctus Vitus. da im nañu smisao ne u jeziku kome oni pripadaju. Jagić. i da u njemu ne treba gledati neku izmenu latinskoga Sanctus Vitus-a." Recimo u olakšicu Helmoldovu. protivno Helmoldu i Saksu Gramatiku. Češkoj. Adam Bremenski. misleći.vi.). ne ni u jeziku germanskom. čvrst (nemački heilig). Jagić dovodi to ime od korena vi . Ljutevid. Ja sam bi tako srećan. Svatopluk. jer ono bolje od moga tumačenja objašnjava imena: Vitograd. da dokažem obratno Miklošiću i nekolikim preteranim kritičarima. govori o jednom gradu quae dicitur Woligast. npr. Svjatopluk u Moravskoj. koji takoñe voli da etimologiše. 27) Svatobor. g. koje obiluju slovenskim imenima u latinskih srednjovekovnih hroničara. Kod njih je to jedan pravi sistem. sveta šuma. Hostivid. nisu nigde sistematski ureñeni. U Poljskoj Svatobor ime čoveka (op. koliko ja znam. Koren svјаt' znači svet. Malo dalje Helmold. Vitomir. jer protivu njega treba izneti dokaze. g. Latinski hroničari koji izjednačavaju svet (svјаt') sa sanctus padaju u grešku sličnu onoj. i o bogovima na svršetak vid. To je običan postupak srednjovekovnih nemačkih ili uroñeničkih hroničara. Ovom tumačenju prilazim i ja. ja sam se trudio. Helmold i Saks Gramatik dali su se obmanuti jednom čistom i slučajnom sličnošću oblika i zvuka.Svetovid (Svantovid) i Sveti Vid[273] U glavi u kojoj smo napred govorili o Svetovidu. Stoga bih ja u ovoj reči o Svetovidu protivu (Sanctus Vitus) svetog Vida hteo prikupiti nekoliko primera. itd. "apud urbaniores (pismenih) vocatur Julia Augusta propter urbis conditorem Julium Caesarem? Julije Cezar osnovalac jednoga .. U Rusiji se nalazi još ime Svjatoslav (Σφεωδοσλάβος) u vizantijskih hroničara). da daje dokaze o svojoj klasičnoj spremi. što bi. Svetopluk. Vitoslav. Od prvog paragrafa njegove Chronica Slavorum mi hvatamo na delu njegove arheološke fantazije. koji do sada. koji je iz staroslovenskog prešao u njihov jezik. kad god bi hteli objasniti neka slovenska imena. nalazi se u velikom broju osobenih imena. appellatur ideo Balticus eo quod in modum baltei longo tractu per Scythicas regiones tendatur usque in Graeciam. Jer to je tumačenje prosto osnovano na jednoj od onih fantastičnih etimologija. š 10. Oba sastavna dela reči Svetovid jesu dakle čisto slovenska. Oni najčešće gledaju. vezuje u zagradi ime Vinula (Vinules) slovenskog naroda sa Vandalima. boriti se. V. strogo uzev bilo i pravilno. II.[274] Samo umesto da se složi sa mnom. koji hoće reči sanctus da pripišu pridevu sfint.. Možda prvobitno znači jak. Da počnemo od Helmolda. da je on od reči do reči prepisao ovu rečenicu iz Adama Bremenskog (Descriptio insularum Aquilonis. Reč je o Baltičkom moru: "Sinus huius maris. da vit znači proročanstvo. slovenskom bogu na ostrvu Rujnu. već u jeziku latinskom i u klasičnim uspomenama. Gallus. u koju su pali kritički slabi Rumuni. Rusiji i Pomeraniji. da je ime ovoga boga postalo od čistih slovenskih elemenata. Zemovid. da se mome mišljenju pridruži i naslednik Miklošićev na katedri slovenske filologije na bečkom univerzitetu.

et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocabant. G. continae igitur aedificia fastigata. Mons Silentii! Istorik Otona Bamberškog. drugi čista mašta. "Et quia tunc fuit haec apta bellis et in omnibus semper triumphalis antiquo Marti signata est nomine. kao što je Sanctus Vitus dao ime slovenskom božanstvu. Titmar. što su . da se tu čuva (još od njegovog vremena) njegovo koplje prikovano za jedan stub. da li zato. str. meñu. 2. izgovaraj Chlonzek na poljskom). raspaljen ljubavlju prema mučeniku (Hristu) pokušava oboriti taj stub. koje je jedino sugerirala jednozvučnost imena Julius i Julin. Supplément. id est mediam regionis nuncupabant eam vel a quadani virgine sic dicta.grada na obali Baltičkoga mora . da zna poreklo svoga episkopskoga grada i etimologiju njegovoga imena. Ovo je osobito interesantno za dosta siromašan rečnik jezika baltičkih Slovena. Titmar u dva maha navodi jedan Mons Silensis. Ebo. da treba tražiti drugo tumačenje. 2998). što nikada nije slušao o slovenskom poreklu svoga episkopskoga grada. treba li se onda čuditi. te zato predlaže u primedbi jedno tumačenje izvučeno iz poljskog jezika: "Polonis est koncizna finis." Titmar slučajno nailazi na pravu etimologiju. dovodeći u vezu reč contina sa staroslovenskim kat' (k''t') k''šta. koja i danas postoji u srpskom jeziku kao kuća. (Gesindstube. Herbord istorik Otona Bamberškog opisuje u gradu Štetinu neznabožačke hramove zvane contmae. Perc je to vrlo dobro primetio. poljski: miedzi. koji je podignut u čast tog rimskog junaka. Posteri autem mese. borovina). da to poreklo dovede u plemenitiju vizu tek on reč merse vezuje za boga Mars-a. no neće da je prizna. bori." Ovo tumačenje vredi isto onoliko koliko i Herbordovo. u kome se može poznati ime Šlezije (Silezije Szlązek. kašupski meize. ili prosto što je želeo. To je čisto slovenska etimologija: mezi bora (češki mezi. No Nemac po narodnoj etimologiji prenosi bor u burg.to je toliko isto.[276] Merzeburški vladika Titmar imao je sve vrste dobrih razloga. Krek je bolje pogodio. II. Kad se Ebo nije ustezao od neverovatnosti ovakvih izmišljotina. panslovenska reč. Sveštenik Bernhard. Kott. i češkom koutina." Prvi deo odgovora je potpuno ispravan.) Reč contina ima dakle isti smisao kao i reč hram. u bugarskom k'šta.[277] Ni Sveta Stolica (papska) ne tumači ništa bolje od prelata. 698. priča ozbiljno[278]da je grad Julin (drukčije zvan Volin) na obali Baltičkoga mora podigao Julije Cezar. već radije izaziva ime jedne legendarne devojke. Ovaj Mons Silensis postaje u jednoj buli Evgenija II (apud Jaffe.[275] Njemu postavlja jedan njegov zamišljeni sagovornik ovo pitanje: Quare illa templa vocabant continas?" On odgovara: "Sclavica lingua in plerisque vocibus latinitatem attingit.

Oni idu uz članak Weigel-a.Svetovid zaista autentično ime jednoga slovenskoga boga.Helmold i Saks Gramatik primili sto puta verovatniju sličnost i bliskost izmeñu Svetovida i Svetog Vida (Svantovitus i Sanctus Vitus)? Da preñemo na Južne Slovene. Etimologija igra tako isto svoju ulogu i u češko-latinskoj Kozminoj hronici (XI v. da Srbi duguju svoje latinsko ime ropstvu u kome se nalaze. da lik sa nje odgovara liku sa snimka 1. Snimak 2. III. sporadično". sine jugo Dei. . Može se pretpostavljati.) "Σπόρους γαρ τς παλαίον εκοάλουν ότι δί σποράδην. 45."[279] Ova fantastična etimologija nije dovoljna arhiñakonu Tomi. knj. Snimci kipova Snimci koje ovde prilažemo. Izgleda. "[280] Naravno Arnold ne sumnja ni jedan časak. (De bello gothico. str. nije ni Prokopu Cezarejcu donelo više sreće. predstavlja nadgrobnu ploču u crkvi u Berlinu. a ime Dalmacija sa dala mat (dedit mater). da je ime Zvantovitus. 14. da protumači ime Curètes: "Dicebantur vero Curetes quasi currentes et instabiles. koji su hteli da ga dovedu u vezu sa imenom Sanctus Vitus . illecebris carnis et gulae dediti et secundum nomen suum immunditiis omnibus servientes. pa ne može da ne pravi igru reči o latinskom obliku tog imena: "Jn medio nemoris cuius habitatores Servi dicuntur filii Belial. 104 . jer je grad podignut na mestu. Ne bi bilo teško navesti bezbroj ovakvih primera. koja je postala iz one prve. da je za vreme hrišćanske periode rog bio zamenjen krstom. na ostrvu Rujnu. jer žive rasejano. Smatra se. Svantovitus . 105.) i u stihovnoj Dalimilovoj hronici. narodna etimologija i prosta igra reči (kalambur). i dalje.) nailazi uzgred na ime Srba oko Dunava. objasnili smo na str. XI.105 ove knjige. Ovi koje sam naveo dovoljno pokazuju kakvu ulogu igraju u prvobitnim hronikama: analogija zvukova.prag. Iz njih se izvesno može zaključiti." Pisac Chronica Slavorum Arnold (XIII v. arhiñakon Toma (XIII v.) asimilira slovensko ime Hrvata (Croates) sa imenom starih Curites ili Corybantes: "Haec regio antiquitus vocabatur Curetia et populi qui nunc dicuntur Chroati dicebantur Curetes vel Coribantes. t. οίµαι διεσκηνηµένοι τιν χώραν οικούσι. Istorik slovenske crkve u Saloni u Dalmaciji. s pogledom na rñave njihove strasti. protumačen je na str. Ovo isto ime Srbi. Te i on oseća potrebu. da ova ploča pripada grobu nekoga kaluñera.[281] Isti je pojav i u poljskim hronikama. quia per montes et silvas oberrantes agrestem vitam ducebant. gde neki drvodelja i njegov sin pravljahu prag. Snimak 3. i dalje). Tako Boguhvalova hronika[282] objašnjava ime Panonija poljskom rečju pan gospodar. Snimak 1. pozajmljeni su iz nemačkoga časopisa Archiv fur Anthropologie (Brunswik. Obe dovode ime Prag Praha od prah . Zovu ih Sporima. pod grčkim oblikom Σπόροι. pored sveg usiljavanja i Helmolda i Saksa Gramatika.sv.. Vidom.

koje se slažu sa opisima. predstavlja ženu. i 15. Pruskoj). na suprotnoj strani vidi se čovek koji drži jedan rog. nañeni u okolini Bamberga. Nalaze se u danciškom muzeju. . koje smo i u hronikama našli. Snimak 18. Neki od njih imaju izvesne pojedinosti.(zapad. od kamena. Nalazi se u danciškom muzeju. od bronze je. Snimci 12. Snimak 6.Nalazi se u danciškom muzeju. od bronze je. statua od surog granita.Nalazi se u danciškom muzeju. statua od surog granita. i 13. istočna Pruska). u okolini Bamberga u Bavarskoj. je od drveta iz Alt. i 17. nañen je u Rhinow-y. Snimak 8. i 21. od kamena. .Snimak 4. nañen u Kleinzastrow. (Originali se čuvaju u bamberškom liceju). Vrlo rñavo je pečena. oblast Brandeburga). Danas se ova statua čuva u danciškom muzeju.Sev. nañeni u okolini Bamberga. Snimak 23. da su ovi snimci slovenskoga porekla. Nañena je u selu Gross-lesen-y u okrugu Rosenberg (u zapadnoj Pruskoj). . koja od nezapamćenih vremena služaše kao granični kamen izmeñu sela Mosgau Grossherzogwalde (okrug Rosenberg. okrug Havelland (Brandeburg). Snimak 7. je statua od sivog granita. Snimci 10. koja je služila kao meña izmeñu sela Rosenverg-a i Rosenau (u zapadnoj Pruskoj).Nalazi se u etnografskom muzeju u Berlinu. Rog za piće je možda bio okačen o vrat. Pruska). Snimci 14.Nalazi se u danciškom muzeju. Ipak ono što o njima kaže g. Snimak 9. jeste jedna statua od crvenoga granita. predstavlja istu statuu gledanu sa strane. Pruskoj). nañen 1859. Na levoj strani ovoga kamena je čovek grube izrade. Snimak 19. veliki komad suroga granita. .[283] . Vajgel izgleda vrlo verovatno. su od ćilibara nañeni u Schwarzort-y . Lice i naličje jednog kamenog lika. istočnu Bavarsku zauzimali su nekada Sloveni. . Snimak 22. . služila je kao granica izmeñu sela Goldan i Heinrichau (u zapadn.Nalazi se u danciškom muzeju. predstavlja jednoga grubog skiciranog konja i konjanika. a danas je taj deo uništen. je od ilovače. Snimak 20. služila je kao meña izmeñu sela Rosenberg-a i Grossninkau (u zapadn. Friesack (okrug Ruppin. Snimci 16. Nañen u Thorn-u (istočna Pruska). Ništa tačno ne dokazuje. Snimak 5. i 11. .Nalazi se u etnografskom muzeju u Berlinu. okrug Greifswald (Pomeranija).

Bjenenberg (Bijenenberg) u svome delu: Versuch uber einige merkwurdige Alterthumer in Königreich Boehmen . 167. pripadaju slovenskoj periodi. bio je tu umesto krsta.) čiji je opis ponovo izdan u Časopis českého Museum. str. da su u grobovima u Stanoviću (Stanovice) u okrugu Ohlau u Šleziji našli zwei Göolzenbilder (idola). str. 1896. 1891. D-ra Niderle-a. blizu Rakovnika u Češkoj. Hartman i Kehler (Hartmann. idol. 1779 . Zap (Zap) je opisao i reprodukovao tri bronzana idola. Nañene su u Češkoj kamene statue ženskoga tipa. ne zna se.) i A. Slike 12. da se mogu pripisati kultusu neznabožačkih Slovena. Bjenenberg navodi jedno isto tako otkriće u okolini Hradeca. po tradiciji. i dalje) članak g. meñu kojima bi bili i dvanaest domaćih bogova (lares). Da li su oni slovenskoga porekla? Ne mogu o tom ništa reći. Smolika: O arheološkim otkrićima učinjenim i Češkoj od XVI . koji izgledaju. jesu možda prosti nadgrobni spomenici. On mi je dao ovo nekoliko svojih objašnjenja. treći pripada kolegiji Clementinum-a u Pragu.). Antropologie. koje mene interesuje. Iste ove spomenike proučavali su: Vajgel (Weigel: Archiv f. Delo koje se zove Schlesiens Vorzeit (koje ne znam. str 58.) spominju u Kokoru. Trebalo bi. 1. označuje u okolini Jaromera otkriće nekih predmeta iz bronzanoga doba.(Koenigratz. drugi u Hrudimu u Češkoj. da sve ove napred iznesene slike zaista predstavljaju kakva božanstva. str. spominje u Kvilicu. Kalina u svome delu Boehmens heidnische Opferpldtze . 417. blizu Olomuca u Moraviji. a ne znam mu ni autora).1785). U istom časopisu t.XVIII veka. Koechler.Neke primedbe o slovenskim idolima Ništa ne dokazuje. koje su bile razbijene. ovaj posao do danas nije ni pokušavan. Češki časopis Pambtky Archeologicke objavio je u 1880. Ja sam o tome pitao g. 338. koji najbolje poznaje preistorijsku arheologiju Češke. .Prag. Naravno. str. ibid. 1836. g. šta je bilo sa njima. 1889. da se redom pribeleže sva otkrića učinjena o predmetima. i 2. jedan kameni pijedestal. Bečke Mitteilungen der Central-Comission (1890. na kome danas stoji krst.29. 226. koje. 27 . Na žalost. 1868. ali nekada. jednu nedavno oborenu kamenu statuu ženskoga tipa (kamenne baby). 1894. III. ali izjavljuje. od kojih je jedan nañen u Bihlovu u Moravskoj. izgleda. Jednu od njih odavno je opisao Bolelucki (Rosa Bohemica. Moravski arheolog Dr Vankel izneo je u Časopis Olomouckecho Musea (Ollmutz. da nije obratio osobitu pažnju na moje pitanje. (str. veli. god.) otkriće u grobovima u Naklu blizu Olomuca dveju kamenih statua sa vrlo velikim glavama.

pored ostalog. quo pectus ob humeris descendit. otada pa do danas nauka je došla do novih saznanja iz ove oblasti. i zasniva dobrim delom na mitskim predstavama. nasum. tako i folklora koji se. Jednom reči. A. Meñutim.1904. Utero praegrandi tumet illius saxum quasi parturiens foetum. na njega je presudan uticaj izvršio Jozef Vaclav Frič (1829-1889). Lotmana i drugih. a ništa manje i istoričare. koga sačinjavaju brojna pozitivna i negativna božanstva. Ivanova. i on je svojim brojnim studijama i knjigama upoznavao evropsku javnost sa slovenskim nasleñem i tradicijama. da se. godine. J. i razlog što se ona opet pojavljuje. a potom je. M.. izvršena su nova ispitivanja. os et mentum clavo. mammas etiam mulicbres adjecit. N. Miodrag B. nesumnjivo. B.. Razume se.To beše: "rude quoddam saxum. tačnije .. Uprkos svemu. zapravo. V. V. pod uticajem Čodckoa (Chodzko) počeo da izučava poljski jezik i književnost. češki književnik koji je. pojavile su se brojne knjige u kojima je reč o mitološkom supstratu starih Slovena. Uspenskog. i ne samo knjige. a žene u blagoslovenom stanju iñahu joj na poklonjenje. I to je nesumnjivo. Šijaković Varijacije na temu: slovenski mit Knjiga Luja Ležea "Slovenska mitologija" pojavila se u nas pre osamdeset godina. koja je." Obližnji seljaci zvahu ovu statuu Jelisaveta. . dok je francuski original izišao samo tri godine ranije. obrednim ritualima i heroiziranim dogañajima. 1901. baltijske i opšteindoevropske tekstove. pa se čini da je šteta što još koju njegovu knjigu nismo imali u prevodu na naš jezik. posebno je značajna za naše zajedništvo ne samo na ovim prostorima. polubožanstva i mitska bića. studirao je na liceju "Luja Velikog". Roñen je u Tuluzi 1843. oculos. Toporova. Luj Leže. koji evo već vekovima istrajavaju na istorijskoj vetrometini. knjiga Luja Ležea ostaje i danas kao ozbiljan pokušaj da se sistematski i sveobuhvatno razmotri slovenski panteon. poput ruskih strukturalista . nadamo se da će ona još više podstaknuti naše mlañe naučnike. A summo. Pisac ove knjige. već uopšte meñu slovenskim narodima. već kritički napisi i veće ili manje studije o pojedinim problemima i izvorima. sem toga. u prvom redu antropologe i etnologe. koji su podrobnije osvetlili praslovenske. vel quocunque ferro sculpsit. upuste u ovu pustolovinu istraživanja naše drevnosti. cuius cumque bubulci manus supercilia. značajna kako za upoznavanje mentaliteta i karakterologije slovenskih naroda. pravljena su uporeñenja i pojavila su se tumačenja strukturalista. truncum et acephalum ad instar cylindri truncum potius quam statuam repraesentans..V. bio je francuski slavist.

dakako. kao i Novgorodska hronika. posle čega su mu se otvorile široke naučne perspektive. dodati i Ležeovo delo "Slovenska mitologija". Leže boravi u Pragu i ureñuje francuski list "Journal". u Parizu. godine. naravno. što se može i iz same knjige zaključiti. otkrivanju spomenika pesniku Puškinu. ravnopravno piše o paganima i hrišćanima. ali su prisutna i u folklornoj grañi. tako da su posle toga usledile brojne studije. Ovom spisku treba. čak i sam bog Perun. Naime. kao izgnanik i revolucionar. oni su malobrojni i odatle bi najpre trebalo pomenuti hroniku Kozime iz Praga (Kosimus Pragensis). godine. koja opisuje. što mu je otvorilo put za Kolež de Frans i omogućilo ozbiljnije bavljenje naukom. iste godine postaje profesor češke. pored ostalog. Stoga ćemo ukazati samo na neke značajnije: "Narodne slovenske priče" (1880). živeo. "Slovenski narod u XIX veku" (1882). tako da se etimologija mnogih imena nalazi u geografskim. ali i stranih hronika u kojima se pominju Sloveni i njihovi običaji i verovanja. na kome je on dugo radio. gde se govori o Svarogu i Dažbogu. Očigledno je. proučavajući brojne izvore koji su mu bili pristupačni. uništavanje drevnih svetilišta i kultova. posetio i naše južne krajeve. mnoge od njih podvrgavajući analizi i kritički ih utkivajući u ovaj materijal koji je često veliki izazov da se zastrani i odstupi od materijalnih činjenica. slovenska božanstva figuriraju u delima starijih slovenskih autora i hroničara. pa je tako bio pozvan na svečano otvaranje zagrebačke Akademije nauka i tom prilikom je prvi put kontaktirao sa našim narodima. u skaskama i legendama."Preobraćanje Slovena u hrišćanstvo" (La conversion des Slaves au Christianisme) i "Hronika kaluñera Nestora" (La Chronique du moine Nestor). Za vreme Pariske komune L. jer su nastali onda kada su Sloveni bili već van svoje prapostojbine. čiji je naslov "Fontes rerum . zalažući se da približi naše kulture svojim slušaocima. Štrosmajera u Parizu za vreme izložbe 1867. oni počinju sa Nestorovom hronikom. L. u nastojanju da rekonstruiše slovenski panteon i da ga ponudi u jednoj prihvatljivoj formi. J. i to znalački i pedantno. čije bi nas navoñenje daleko odvelo. itd. botaničkim i drugim nazivima. negde sredinom X veka. Umro je 1923. gde se već pominju bogovi drevnog slovenskog verovanja. Pri tom je. Ovaj boravak mu je omogućio da privede kraju svoja dva doktorska rada . slovenska mitologija se može graditi na osnovu slovenskih izvora. Prilikom boravka J. i uputio ga na studije čeških starina. Knjiga "Slovenska mitologija" je po svom sadržaju svakako najzanimljivije i kompleksno Ležeovo delo. tako da se već kod Nestora pojavljuje tzv. budući da je. gde je i upoznao Ležea. "Herojske pesme i narodne balade Čeha" (1866). Stoga je i prvi Ležeov rad bio posvećen proučavanju češke literature. Što se tiče čeških izvora. Leže ga je upoznao i s njim se sprijateljio. što počinje još od Tacita. što je on veoma znalački i kompetentno obavljao. slovenski izvori su verodostojni i autentični. "Stare slovenske civilizacije". slovensko dvojeverje. posle Zagreba. "Kosovska bitka i propast srpskog carstva". kao što nam je poznato. kao predstavnik Francuske. koji u svojoj knjizi "O Germaniji" pominje naše pretke i daje zanimljive podatke o njima. Naravno. prisustvujući. koji su kasnijeg porekla. posle toga postaje nastavnik u Školi za žive istočne jezike ((Ecoles des langues vivantes orientales). poljske i srpskohrvatske književnosti u Žersonovom institutu. budući da on. koristio i slovenske i strane izvore. zatim "Slovo o polku Igorovu". Značajan je takoñe i Ipaćevski rukopis.posle revolucije protiv Mañara iz 1840. a već iduće godine putuje u Rusiju.

Već smo pomenuli da je o Slovenima pisao još Tacit. čiji je naslov "Magistri Adami Bremensis Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum". tako da je literatura o slovenskoj mitologiji polako rasla nalazila su se rešenja. mada ne bi bilo na odmet napraviti za naše prilike kompletnu bibliografiju napisa i studija o slovenskoj mitologiji. otrgla je smrt i zaustavila njegov dalji rad. posebno Radigosta. gde su bila svetilišta u čast "demona". i pored toga što su katkada nepouzdani. budući da je ovim imenom nazivao slovenska božanstva. U tom smislu od posebnog je značaja rad Natka Nodila "Stara vjera Srba i Hrvata". naročito u vreme romantizma. koji je bio . . a Dlugoševo (Longinus) delo "Historia Poloniae" potiče iz XV veka. koji se. Meñu tim hroničarima posebno mesto zauzima Adam Bremenski. malo kasnije se javio i Afanasijev sa svojim delima. zatim Milana Budimira. M.po njemu . Meñutim. nije želeo da govori o paganima. dok su poljski nepouzdani. Naši izvori. Spisak bi odista bio veliki. dosta su bogati i očuvani su u narodnoj tradiciji posle dolaska Slovena na tle Balkanskog poluostrva. Što se tiče stranih izvora. ipak nam pružaju značajne podatke na osnovu kojih možemo polako da rekonstruišemo mnoga božanstva i verovanja.na vrhu slovenskog Olimpa. kao što znamo. čija je knjiga "Bajeslovni kalendar" (Prag.bohemicarum". godine u deset knjiga "Rada" Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti. i oni su brojni. Sime Trojanovića. 1860) privukla naročitu pažnju. a što se etimološki vezuje za slovensko gostoprimstvo. pošto su Poljaci primili hrišćanstvo još u X veku. jer je pisac u njoj izložio sve paganske praznike starih Slovena. Nažalost. Od objavljivanja knjige A. i pored toga što u svojoj hronici. o toj tradiciji pisali su mnogi naši naučnici. ali u svakom slučaju tu i tamo proviri koji zanimljivi podatak koji inauguriše nova saznanja i otkrića. dakle četiri veka posle paganskih tradicija. ipak je u opisivanju Slovena govorio i o njihovim starim verovanjima. Kasniji hroničari pišu o ovim nepokrštenim "divljacima" katkada sa prezrenjem. a pre kratkog vremena izdat je u posebnoj knjizi u splitskoj izdavačkoj kući "Logos". on piše o gradu Retre. Kajserova ."Slovenska i ruska mitologija" (drugo izdanje 1810). katkada toplo i blagonaklono. J. koji je živeo u XI veku. Filipovića. čiji doprinos takoñe treba imati u vidu. Hanuš. čija istraživanja naših starih običaja i verovanja zaslužuju posebnu pažnju. štampan od 1885. Šafarik. Tihomira ðorñevića. te se stoga možemo osloniti najviše na folklornu grañu. ali od izuzetnog značaja je I. ovom prilikom treba istaći i doprinose ruskih i ostalih naučnika u ovoj oblasti. pisca zapažene knjige "Mitska bića srpskih predanja". P. J.Tome Maretića i Vatroslava Jagića. zalagao za rehabilitaciju narodnog stvaralaštva. Ništa manje nisu značajni i radovi ostalih slavista i istraživača starina . Slobodana Zečevića. izvori južnoslovenskih naroda. Dodajmo ovome i to da se i meñu mlañim kadrovima već pokazuju rezultati. pa Henrika Barića. kanonik Bremenske katedrale. otkrivajući mnoge zaboravljene spomenike slovenskih kultura. koja je podstakla i Dubrovskog da pristupi proučavanju pogrebnih običaja starih Slovena i da napiše prvu gramatiku staroslovenskog jezika. S. i dr. a u novije vreme Veselina Čajkanovića. mnogi su se latili posla da obrañuju pojedine probleme: slovenskim starinama se zanimao. do 1890. običaje i rituale. nazivajući ih Antima. najpre.

utoliko pre što je naša Akademija nauka objavila nekoliko knjiga "Vizantijskih izvora za istoriju naroda Jugoslavije". jer je materijal. koji su svojim radovima ovaj problem primetno pomerili napred i uspeli da bace nove svetlosti na veze slovenskog mitskog sveta sa mitskim predstavama ostalih indoevropskih naroda. bilo bi poželjno da se objave isto tako i izvori iz hronika ostalih evropskih hroničara i istoričara. dodajući pritom da je svako slovensko pleme imalo i svoja božanstva. Veleckaja: "Јаziičeskaја simvolika slavјаnskih arhaičeskih ritualov " (Moskva. zatim radove E.Posle Adama Bremenskog. dosta obilan i obiman. naročito nas upoznaje sa dugom borbom nemačkih feudalaca sa slovenskim knezovima. godine. Helmold se zalagao za nemačke feudalce i hrišćanstvo. 1978). tako da njegovi iskazi često nisu objektivni i ne pružaju pravu svetlost. N. Stoga se Helmoldova hronika može smatrati značajnim izvorom za slovensku mitologiju. ali ga samo treba sistematizovati. Nije zanemarljivo. V. (Moskva. pominje i Svarožića. Uspinskij: "Filologičeskie raziskaniја v oblasti slavјаnskih drevnostej". ali . i . Kao što se vidi.sve do 1172. 1974). pošto i on pominje slovenska paganska božanstva. koji u svom delu "De Bello Gothico" (O Gotskom ratu) govori o Slovenima i njihovom verovanju u vrhovnog boga gromovnika i u rečne nimfe. Ivanov i V. Nemac i hrišćanin. Pomeranceve. Ostali vizantijski izvori nisu naročito značajni. ona nam ipak osvetljava mnoge likove slovenskog panteona. pored Radgosta. koji. uprkos tome što su mnogi smatrali da je to terra incognita. drugog Otonovog biografa. o Slovenima ili ih pominjali nekom prigodom. pružaju podaci o slovenskim kultovima i božanstvima. magdenburski kanonik. zatim B. njih takoñe treba imati u vidu pri konstruisanju slovenske mitologije. a jedino je pouzdano da je bio Nemac. što znači da je dogañaje opisivao ili po pričanju ili kao očevidac. dokaz da su Sloveni verovanje u vile poneli još iz pradomovine. Što se tiče vizantijskih izvora. on govori i o pojedinim gradovima i svetilištima u njima. Helmold je roñen početkom XII veka. I pored toga što u ovoj hronici ima dosta netačnosti. u prvom redu Žerovita (Gerovit). a naročito Prokopija Cezarejca. pored opisa borbe izmeñu Danaca i Slovena. 1110 i 1117. Posle Helmolda dolazi hroničar Titmar. naročito posle najnovijih otkrića ruskih strukturalista.i kao takvi .pomažu nam da doñemo do brojnih podataka. N. značajno mesto zauzima Helmoldovo delo "Slovenska hronika". Za sagledavanje ovih problema takoñe je značajno i delo Saksa Gramatika "Gesta Danorum". naravno. V. budući da je u hroniku uneo njemu savremena preplitanja. koji je pisao pod uticajem Biblije i predhodnika Adama Bremenskog. savestan mitolog koji želi da komponuje slovensku mitologiju imao bi odakle da počne. tako da nam pruža uvid i u istoriju Slovena. naročito u pogledu izgovora imena i odreñivanja mesta. U tom smislu od posebnog su značaja knjige: V. dakle. N. mada i njih treba koristiti. tako da su u njima zatupljeni svi vizantijski autori koji su govorili. 1982). koje nam otkriva i potvrñuje pojedina imena slovenskog panteona. i delo Herborda. što je. njegova hronika obrañuje period od osmog veka . ali mesto roñenja nije utvrñeno. Sem toga. najpre onima koje zanimaju problemi slovenskih starina. koga poredi sa rimskim bogom Marsom. Toporov: "Issledovaniја v oblasti slavјаnskih drevnostej (Moskva. jer se u njemu. izmeñu. razume se. koje je napisao monah Ebo iz Bamberga negde 1151 ili 1152 godine. A. u njemu govori o pokrštavanju Slovena i pritom pominje i paganske bogove. kako bi ovaj zanimljiv materijal bio što pristupačniji našoj najširoj publici. Treba pomenuti i delo "Vita Otonis" (XII vek). Naravno.

i ostalih naučnika koji svojim doprinosom pomažu da se približimo mitskim pravizijama starih Slovena: one su. kao što je to slučaj. bogate i raskošne. budući da je Frojd u mitovima nazirao metafore o najintimnijim ljudskim nagonima i podsvesnim impulsima. i kod ostalih slovenskih naroda razvijalo se interesovanje za drevnu slovensku mitologiju. čini se. Stoga smatramo da će knjiga Luja Ležea "Slovenska mitologija". jer se svakodnevno susrećemo sa nekim ritualnim postupkom koji je prešao u konvenciju. često piše o mitologijama i mitovima pojedinih naroda. teško može shvatiti ako prethodno ne kontaktiramo sa likovima slovenskog panteona.td. o kojoj svako od nas treba da zna bar ono najosnovnije. I ova knjiga dolazi da upotpuni naša poznavanja i proširi vidike. naročito posle Frojdove psihoanalize. svuda u svetu pa i kod nas. Miodrag B. Niderlea kod Čeha. Šijaković . kao što se može videti. sa napisima Mihaila Arnaudova kod Bugara. upotpuniti naša saznanja o ovoj oblasti. koje se. a takoñe i sa narodnim stvaralaštvom. Ovo utoliko pre što se u poslednje vreme. Naravno. koju čitalac sada ima u rukama. recimo.

Ruski naslov te knjige je: O pogrebal''n'' іh'' običajah'' јаz'ičeskih'' Slavјаn''. 11. I. koji veruju.) "izjavljujemo. Paris. . 43. 7 Uzgred sećanja radi spominjem poljske knjige Kazimira Šulca (Casimir Szulz): Mythologia Slavianska (Posnan. 4. str. K. da mogu iz priča narodnih izvući svu veru neznabožačkih slovenskih naroda". "Invaluitque in diebus illis per universam Sclaviam multiplex ydolorum cultura. nar. ib. 583. God. osobito za folklor..." (ib.. Uprkos praznina i grešaka za koje mu se zamera. O Mahalovoj knjizi vidi Archiv fur slav. 5. prosvі''šč god. prijavio je Univerzitetu u Getingenu jednu tezu o emancipaciji robova.): "Praeter penates enim et ydola quibus singula oppida redundabant. 1807. poginuo 1813. prva sveska. Iliji). Suhoilinov mu je nedavno posvetio jednu vrlo interesantnu belešku. 2. 1886. da ne pripadamo onim mitolozima. Russian folktales. 3. Toliko isto mogu reći i o jednoj skorijoj knjizi sa potpisom M. O ovoj knjizi vidi osim članka Jagićevog i članak g. 1873. 52. 1875. Mira autem diligentia circa fani diligentiam affecti sunt (Helmold. g. Roñen 1782. ib. 1883. 1806. Helmold . Kipričnikova. (Moskva. 392. 860. 6.) Pok. O Afanasijevu vidi vrlo pravilnu belešku g. t. I.): "ipak se ne može poricati. u svesci LXV Zbornika jednog odeljka ruske Akademije Nauka u Petrogradu 1899. Njegov pokušaj o slovenskoj mitologiji preveden je na ruski. u bici kod Hanau.Napomene 1. Knjižara Leroux. ovo je delo ipak dragoceni repertoar i za mitologiju. 9. O religii poganskih Slowian. da više nego jedna neznabožačka ideja može biti skrivena pod hrišćanskim oblikom. London. 83). Kajsarov je bio u više pitanja preteča. pisaše Miklošić (Jenaer Literaturzeitung.. str. i dalje. 1881.Drugo izdanje je objavila Akademija petrogradska (u opštem izdanju Kotljarevskovih dela 1891. u delu Vengerovljevom: Kritiko-bibliografičeskіj slovars ruskih'' pisatelej. Uz prvo izdanje Krekove knjige. izd. 1868. Nekoliki primerci ovih rasprava prodavani su u knjižari Maisonneuve. XVII. Ona je potpuno bez vrednosti. god. t. De manumittendis per Russiam servis.).) G. str. Ali u tome treba postupiti sa mnogo kritike i opreznosti". To sam i sam katkada činio (vidi glavu o Perunu i sv. Vieweg. Phil. 8. 1884. Ralston je veliki deo grañe za svoja dva dela o pesmama i pričama ruskoga naroda pozajmio od Afanasijeva (The songs of the Russian people. G. Milera u Žurnalu minist. V.). Polivka navodi ovaj stav u jednoj primedbi svoga prevoda na češki mojih "Esquisses" (Sbornik Slovansky. 1819. Dessertatio inauguralis philosophicopolitica. i dalje.). 2. 10. Moskva. 1868. 1872. I. str.

"Quot regiones sunt in his partibus. VI.. str. 1864. vanam eorum superstitionem inanioremque populi istius executionem. tamen." (Thietmar.) Mogao bih navesti mnoštvo ovakvih citata. quas ex gentili ritu faciebant. 1884. ad. in biviis et in triviis. offerentes libamina super fontes mactabant victimas et daemonibus immolabant. inanes cientes manes ac induti faciem larvis bachando exorcebant. O Galu vidi najnoviji memoar Max-a Gumplowicz-a: Bischof Balduin Gallusvon Kruszwica (Sitzungsbesichte der kais. str. Bielowski. Leroux. 47. has abominationes et alias sacrilegas adinventiones dux bonus. qui sunt vel unde huc venerint (dii Liuzicorum) strictim enodabo" (VI.. XIV. upućujem na moje francusko izdanje (Paris.1 vol. quas in multis locis colebat vulgus ignobile extirpavit et igne cremavit. 24. Evo tog spomenika u celini: "Novus dux Bracislaus iunior. exterminavit". Phil. str. 23. Pertz (Mon. Lwów. 88. 21 . Descriptio insularum Aquilonis uz opise obreda skandinavskih neznabožaca: "Caeterum neniae quae in eiusmodi ritu libationis fieri solent multiplices et inhonestae ideoque melius reticendae". lector amate. quasi ob animarum pausationem. str. str.navodi kao značajnu osobitost: "Prove deus Aldenburg quibus nulle sunt effigies expresse". Prag. Cracovie. t.). quae fiebant in silvis et in campis. 18. Fontes rerum bohemicarum. Cf. t. 1874. germ. Monumenta Poloniae historica. Ja sam već iskazao svoju sumnju o pesmi Igorovoj u svojoj "Ruskoj književnosti" (drugo izdanje. Što se tiče Nestorove Hronike. x. 1873. t.. Archiv. 16. ne ultra fierent in populo Dei. Brem. (28) 21. 15. 20. quos super mortuos suos. 24. Opera. str. za slovenske ruske tekstove . f. ariolos et sortilegos extrusit regni sui e medio. 19. loc. Item et superstitiosas institutiones. 21. quas villani adhuc semipagani in Pentecosten tertia sive quarta feria observabant. in 8° knjižara Hahn. Phil. 17. 170... 22.. atque scenas. Archiv fur slav. 15. v. slav. Vidi Dlugosz. Akademie. item sepulturas. v. str. i dalje. U . II. item et iocos profanos.). ap. tot templa habentur et simulacra demonum singula ab infidelibus coluntur. Galli-chronicon. 183. Vien. str. t. t. Ib. Ponovo je štampan u Hanoveru in usum scholarum. p.23). Ib. 9. t. ap. cit. similiter et lucos sive arbores. 12. Cf. 14. 1876. Thietmar: "Quamvis autem de hiis aliquid dicere perhorresscam. Adama Bremenskog izdao je Lapenberger. i dalje. 1895. 13.na izdanja ruskog arheološkog društva. omnes magos. VII). 23) cf. ut scias. i dalje. 8. Fontes rerum bohemicarum.

G. 1862). Dopunjeno je još jednom zanimljivom glavom o geografiji: Descriptio insularrum Aquilonis. Imaću još prilike navesti g. Vagri-Vagrinci zauzimali su zemljište izmeñu Ist. Zutibore predstavlja sveti bor. i od tada su pokršteni i pogermanjeni." (Monum.je bilo sedište druge kneževine slovenske. Lebedev kome se duguje i vredan rad: Posli'dnја'' bor'ba Slavјаn'' protiv' Germanizacij (Moskva 1876. t. selo u oldenburškoj kneževini. ali bez uspeha.) 26. zove se u jednoj buli Evgenija II Mons Silentii. Bosaü. 28. leži neposredno uz jezero Plen. Bilo je jedno od najznatnijih sela u celom Holštajnu. poginuo 1066. Vidi glavu posvećenu bogu Svetovidu. 4° izd. mora reke Trave i Sventina u kneževini Holštajn. izmeñu rogova srebrni koprivin list na crvenom polju. Paplonski u predgovoru svoje hronike na poljskom (Varšava. 119 . 1874. Die slawenchronik Helmolds (teza u Getingenu) Danzig. no bez uspeha.predgovoru se ukazuje na najbolja izdanja. u X veku počelo se i tu uvoditi hrišćanstvo. osvoje ih Holštinci. U najnovije vreme proučavao je geografiju Adama Bremenskog Avgust Bernard. Sitzungsberichte der königl. Ovo je ime kod Nemaca postalo Sciudibure. Lebedeva. kad budem govorio o Saksu Gramatiku i Knitlingi Sagi.Ploen . Imali su svoj grb: srebrnu bikovu glavu. Berlin. XX. prevode i komentare.. i Hajnrih. pored Libeka. Ima na 270 stanovnika. Helmoldu posvećuje oko stotinu strana (str. koje se još zove i Vladikino jezero (Bischofsee). 1873. 25. No pleme Bodrića održalo se u paganizmu još 300 god. a danas je Schkeitbar. 1072. Planina pagus Silensis. Oni su pokušavali i tu uvesti hrišćanstvo. Die slavenchronik des Presbyter Helmold. Lebedev Opit'' istočnikov'' dlја istorij baltičkih Slovјаn' od 1131. Plen . XXI). .Vidi još Wattenbach Deutschlands Geschichtsquellen im Mittelalter.1170. . Hachette) 1896. hist. De Adamo Bremensi geographo (teza podnesena fakultetu filološko-istor. u Parizu. i g.. i u Percovim Monumenta (t. XXII. pristupna disertacija. Naročito je to činio Lajbnic u Scriplores rerum Brunswicensium. boem Gesellschaft der Wissenschaften . 30. God. . 1894. Halle. 27. nekada Büzü. . Poznati su: domaći knez Gočak (Gottschak). No kasnije je potpuno uveo tu hrišćanstvo vladika Vicelin.207). umro 1124.) propratio je ovo delo vrlo svesnom i kritičkom studijom o izvorima. Germ. hronika Helmoldova je više puta preštampana. Pokorio ih je Karlo Veliki oko god. 55. S. 1877. Objavljena prvi put u Frankfurtu 1556 g. Orderic Vital (XII vek) izjednačuje religiju Slovena Ljutića sa verom Germanaca: "In Leuticia populosissima natio constitebat quae Guodenem et Thurum Freamque aliosque falsas deos colebat. Gunther.Delo Adama Bremenskog dostiže do god. str. Nju je izučavao Voelkel. 29. Forschungen zur deutschen Geschichte t. Jedno izdanje in usum scholarum priredio je u Hanoveru Perc 1868. Prevod. god. Glavni je grad njihov bio Stargrad (danas Oldenburg). 804. . 1132. 1882. Ova nam izopačavanja pomažu razumeti. g. kako je ime boga Svetovida moglo biti prevedeno sa Sanctus Vutus. god. Vidi glavu o bogu Svarožiću.Broska.Prag. Hirsekorn.

a na jezeru Mochd. od Pertza. Ima 1586 stanovnika. Vrlo brižljivo pregledano i objašnjeno jednim komentarom i dvama indeksima. F. 37. Geschichtsquellen. Kurze. do 318). Hahn. Historia Danica bi izdana poslednji put od Alfreda Holdera (Strasburg) u knjižari Tr'bner. Slog i prevod onoga stava. Fortinski.. Titmarova hronika prvo je štampana u III sv. Pyrice je sresko mesto Pyrtz u okrugu Štetin. Deo koji se odnosi na carstvo i Poljsku štampao je ponovo Bjelovski u I sv. Moskva 1876.Knitlingu Sagu je izučavao Dahlman u istoriji Danske (Geschichte von Danemark. t.. hronoloških naznačenja. t. saopšteni su u Monumenta germanica. 1872. gubernija u zapadnoj Rusiji. III. Lebedev. Kurze (in usum scholarum. 230. Thietmar. 23.43). 1832. staro joj je ime Londinum Gothorum. Cf. No ipak nije znao za delo Lebedeva koje sam malo više spomenuo Opit' istočnikov' dlја istorij baltičkih' Slavјаn''. poslednja sveska. In pago Riedirierum. u provinciji Šonen. Strebitzki. okrug Hatow. Štampana prvi put u Parizu 1514. koji nas interesuje. (400 evang. Kamin je varoš u pruskoj oblasti Marienwerder. Jevreja). 38. Petersbourg. . u predgovoru svoga izdanja. koji bi se hteo njome poslužiti. Kamijonki. Holder je u svojoj biografiji naveo sve radove u kojim se govori o Saksu do 1886. . No na žalost u ovom izdanju nema ni ukupnog pregleda (sadržine) komentara. Scriptores rerum germamcum trudom Lapenbergera. ovo je izdanje jedno od najboljih iz zbirke in usum scholarum. 39. Ona svega obuhvata pet strana predmeta koji nas zanima. 1840 . Varoš u sev. Tu ima i jedan interesantan uvod. Monumenta historica Polaniae (str. 1870. 33. crkvu i sinagogu. Wattenbach.. i nije složena tako. u Pruskoj. Koenigsberg. VI. Titmar Merzeburskij i chronika. Volin je poljski Wolyn Volinija. St. Odatle i ja uzimam navode. evangelsku i katol. Titmarovu hroniku izučavali su i: Wattenbach. Ovo izdanje ponovo je izdao Fr. Objavljena prvi put u Frankfurtu. a pa kraju indeks. 1886. Ova sveska tako isto posvećuje jedan deo i Saksovoj hronici. Napred ima detaljna biografija.31.).. Bez sumnje radi raspoznavanja. dii stant manu facti. 35. str. XI). na r. da bi olakšala zadatak istoričara. galeis atque loreis terribiliter vestiti. Prevod.. XXIII. Skandinaviji. Thietmarus quibus fontibus usus sit. 32. 34. 1889). 36. Hamburg. Apsalonov život je opisao Estrup. Hanovre. "Linguam quoque terrae illius opprehendit" (Herbord. a s danskog na nemački preveo: Mohnik: Absalon Bichof von Roeskilde. Prevod. 32. i 49. Izdanje koje sam ja imao jeste ono što je objavljeno u Scripta historica Islandorum (Copenhague 1842..

odličnog slaviste. Ja citiram ovaj stav po Polevoju (Istor. Apud Christianos aiunt. Možda i ona hoće da kaže: idol. Ebonis vita Ottonis. XI. Nemam njihovih fotografija. (god. 47. nemajući pri ruci Hilarionov tekst.). Stettin. latrones sunt. Dijalog Herbordov De vita Ottonis. Absit a nobis religio talis! 44. 46. 1882. str. koji Česima naznači njihovoga budućega kneza. Isto tako on hoće da objasni i reč contina od latinskog continere. 42. Vidi dalje. Petrov je raspravljao o Herbordovoj biografiji u svojim člancima u Žurnal''-u Minist. 48. Ove procedure pri gatanju nahode se i u drugim tekstovima. čiju preranu smrt nauka zaista oplakuje: "Biografije Otona Bamberškog s obzirom na slovensku istoriju i arheologiju" (na ruskom). Perc je zasebno izdao (Hanover. žali se. 580 . Scriptores). Beleže se još neke statue kao slovenske (?) u zbirci Minhenske Akademije Nauka. privantur oculis et omnia genera scae lerum et paenarum christianus exercet in christianum. Krek. kako je morao voditi čitav rat protiv idola.) Vidi još Jaffe. 394. Brunsvarda.). Sumnjam da orasi uspevaju u štetinskoj ravnici. XII. vladika od Šverina. 43.Op. moriz autem mare. Pisane spomene koji se odnose na život Otona Bamberškog izdao je Kepke u Perca (t. . id est juxta vel circa mare sita . koje smo drugda naveli (Vidi glavu o Svetovidu). a to se vidi po etimologiji koju on daje reči Pomerania: Pomerania provincia. koji se odnose na Pomeranske Slovene. Klempen je izdao biografije o Otonu Bamberškom u Baltische Studien (t. Poljski je oblik još i danas Pomorze). štamparija Klaudy). ruske literature V izd. 1869. Bibliotheca rerum germanicarum.40. 1896. sunt. Temeljan je rad A.(Očevidno ovo je slovenska reč. što znači: duž mora . XX. (Berlin. fastigium: contina igitur aedificia fastigata. daje nam zanimljiv spomen jedna skorašnja knjiga g.Pomorje. episcopo Bambergensi (ib. O tome kako se kultus idolima silom održavao. god. editio in usum scholarum. i 1883). i dalje. 41. truncantur pedibus. Vidi druge navode. tumači contina poljskom rečju konczyna. Ovo je tumačenje pogrešno. postala od no i tore. von Sommerfeld: Geschichte der Germanisirung des Herzogtums Pommern (Leipzig.841. Perc. izdanje u Hanoveru.) Herbordi Dialogus de Ottone. Prosvišč. Kotljarevskog. 1863. Nar. limis. Taj je spomen pozajmljen iz Meklenburgischen Urkund-Buch. 1842). . Ovde se može uporediti češka legenda o Ljubušinom konju. fures. U 1219. ex ipsa nominis etymologia qualitatem sui situs indicare videtur. 1869). 19. str. 48. str. i t. Herbord ne zna slovenski jezik. 45. Ovo je delo pravi Corpus tekstova. Prag 1874. Dalje imaćemo prilike odrediti smisao reči: kapišča. Einleitung. 1868. W. inde Pomerania quasi Pomeriziana. prva fascikula. Nam Pome linqua Sclavorum juxta sonat vel circa.

Ona je slov. str. I. (Chron.. f. Vidi: Sreznjevski: Materiјаlj dlја Slovarја drevne rusko54. u Pregledu češkoga muzeja jedan rad. O ovom predmetu on je objavio 1837. porekla.na srpskom označava veliki smrtni strah: "strava da te uhvati" .nastavak koji znači mesto. [65] [64] [63] [62] Vidi o tom portretu Jagićev članak (Arch. 204. Slavјаno-finskiја kulturniја Ot'nošeniја. Kazan'. Rad Bečke Akademije Nauka (Mitteilungen) . navodi veliki broj ovih reči. 397.g. Huius parietes variae deorum dearumque imagines mirifice insculptae exterius ornant. Miklošić: Die Bildung der Ortsnamen aus Personennamen im slavischen. 1865. str. sravni slov. Uporedi u Srba reč knez.. interius autem dii stant manu facti singulis nominibus insculptis galeisque atque loricis terribiliter vestiti. Phil.) 50.49. bogosluženje. 143. i sve ih pripisuje jednom ličnom imenu. str. Peterb. Krek: Einleitung. Lexicon Paleoslavenico-greco-latinum.. Einleitung.Prag. koji je na žalost ubrojan i uvršćen i u njegove Sebrane spisy . 419. 56. 1890. VI. 65. I kod Malorusa i Litvanaca. εν τώ Γαρταρώ Miklošić. Prevod. t.). Reč je upotrebljena za označenje pakla: v'' naveh''. da . 53. Ište . Od tada ona je osporena takvim dokazima. str. [60] [61] Prevod. Treba danas znači u ruskom: svečanost crkvena. Letopis'' Po ipatskomou spisou (S. slav. gde se obično vrši kakva radnja. Chron. Strava . [59] [58] Krek. [66] Ja sam ih preveo na francuski i izdao u meñunarodnoj knjižari 1866. sub voce). str. v. Prevod. 23. 52. 1875. ili 17.. 52. 96-110...Beč . 55. 57. 1871.strah od smrti. Tot se rečju možda označavale žrtve prinašane bogu smrti. seoski starešina. Fanum de ligno artificiose compositum. usled uticaja poljskog jezika. 51. str. reč: trebnik. Tada mi je njihova autentičnost izgledala tačna. Kluge: Etymologisches Wörterbuch der Deutschen Sprache.. slav.)..

beli bog. ydolum. kao npr. Dovde slovenska mitologija ne pokazuje nikakva traga od antropomorfizma.i boga Peruna. dea libidinis. Vidi se sva ozbiljnost ove prevare. Strasek. Veles . bellum.bes. . Dea Frumenti. Prije .Prvobitno je bilo u rukopisu: Ares bellum nuncupatur. Das . Picus Saturni filius. Mitografi nisu propustili eksploatisati ove tri kozje glave. Straces Sytivratov syn. Perun. bogovi nemaju ni sestara kao ni žena). Reč sytivrat je tako stvorena. Sytivrat. Pr. unuk Krtov. qui habet capita tria caprae.ñavo. str. a još manje o njihovim brakovima. a drugi put od Sive.Ljutica. genius.Pan . Jacob Grimm. . furia. beel. baal.Triglav.Svetovid. Perunova . latine Venus. 418. Siva . nikada se nije pokretalo pitanje o ljubavi bogova. .život. cytherea. vnuk krtov . Mercurius a mercibus et dictus.bez sumnje kod demona. triceps. i otuda su izvukli gomilu zaključaka. da služi kao graña za razna tumačenja. Ares. g. zao duh. [67] Belboh . demonibus.imago hircina. Sitivratov sin. Na druga dva mesta sa Svetovid prevedeno je: Mars i Mavors.Diana Latone et Jovis filia. . Ca nuncupatur tek laž je stvorila Svetovida. Svatovit . Einleitung. kći Letnina i Perunova.(prijatna) Aphrodis grece. Radihost. Siva imperatrix. Jupiter.(slov. Vrlo veliki naučnjaci još u njih veruju. Lada . .očevidno slično Latoni . Besy .Venus.Radgost.Jovis sororem .) Trihlav . Liutice . Ono je težilo da u slovenski mit unese božanstvo slično Dijani. kćeri boginje Lete. Ovo objašnjenje imalo je za svrhu: 1) da se u Češkoj rasprostre verovanje u kultus o Radgostu. Krek. Ova je reč stvorena jedared od latinskoga aiunt. Perun. dao se time prevariti u svojoj nemačkoj Mitologiji. Saturnus. 2) da se o tome izmišljenom bogu da dotle nepoznata analogija sa jednim latinskim božanstvom. Devana letnicina i perunova dci . Straka na češkom znači svraka (isto i na srpskom.Devana. Ovo je najdrskije objašnjenje. koji se na taj način nañe istovetan sa Jupiterom. Ceres. dea infemalis.ja sada u njih više ne verujem.

te je na taj način profanisala najdragoceniji dar božanski. 1884. G. slovenska mitologija. str. Prevod. Nemam pri ruci ovu knjigu. . moga prevoda (na franc. koja se odnose na kultus i kojih ima dosta. glava XIV. prevod na franc. 1886.U ovoj listi izneo sam samo imena božanstava.). g.). III.Paris. knj. Slavјаn'' na prirodu. (dr. I. U značenju je: "na pravdi Boga". Apsolutno se treba mahnuti traženja u Češkoj božanstava. koji vrlo lepo poznaje bugarsku folkloristiku. Novgorodska hronika. I. koji se uliva u Volhovu. str. [80] [79] [78] Afansijev'': Vozren. 1. 1887. rusko izd. pridodat Bog.koga kazniti i osuditi. 1879. izjavio mi je u jednom skorašnjem pismu da nigde nije mogao naći ime Perun. komisije. Potočić. (Moskva.izd. Paris Leroux. arheol. dr Šišmanov iz Sofije. [73] Lužički Srbi upotrebljavaju oblik: pribog: idol. Petrograd. [81] [82] U delu: Gorski putnik. 250. Chronique dite de Nestor. nebengott. 1885. o kojima postoje samo lažni tekstovi. [76] [77] Njih je otkrio g.) Rokovski je kao i Verković vrlo nepouzdan. [68] Vidi o Slovenskoj Bedi moje Nouvelles etudes slaves.386) Golovackij: Ruskaја krestomatiја (navod u Machal-a. Leger. 1882. da čitalac jednom za svagda bude o tome obavešten. p. Vidi indeks sub voce: Peroun. Graz. na češkom. 384 . g. Bilo je dakle neophodno potrebno. L. knj. 49. koja se usudila čistiti dete jednim parčetom hleba. i dalje. stihovi koji govore o Perunu navedeni su i Rečniku bugarskom od Duvernois. III glava XIV. Odesa. Str. Krek: Einleitung in die slav. De bello gothico. [75] [74] Očerk'' russkoj istoričeskoj geografii (Varšava. 22. Litteratur-Geschichte. Procope: De bello gothico. i 2. [84] . [69] [70] [71] [72] U srpskom jeziku postoji u narodu izraz: "za prа Boga". "na prа Boga" .). [83] Istorija Bugara.. Sva dela o slovenskoj mitologiji zaražena su navodima iz Mater verborum-a. izd. 250. ostavljajući na stranu ona. Govor je o jednoj majci. god. 41. str.

Laut-Formenlehre der polabischen Sprache. sub voce. O toj veri vidi Krek: Einleitung. Petersburg. virgae in lapidem versae et con fractae similes putat esse fulminis"." "Vulgus nostrum lapillos quosdam. Kad nastane pokrivanje vinograda onda radnici traže i grabe se ko će pre doći do pokrivene gidže da pojede grožñe koje je na njoj. Saopštenje ovoga navoda dugujem ljubaznosti g. Etimologisches Vörterbuch. već se pokrije zemljom zajedno sa grožñem koje je na njoj. Miklošić. de semine Krutonis. 1886. Phil.Vidi moju studiju o Kolaru i panslavističkoj poeziji. Ib. u knjizi pod imenom: Russes et Slaves." Helmold primećuje (I. 1871. koji se zvaše "Rochel. govoreći o vladici. 19. [86] [85] Schleicher. Bonn. i 93." On zna tako isto i ime kneza. Porro nomen flaminis qui preerat superstitioni eorum erat Mike. 1868.U Aleksincu i Soko Banji kad se žanje žito onda se od prilike poslednjih trideset strukova ostave i ne vezuju u snop. ostavlja na kraju nepožnjevena jedna pregrš . [93] [92] [91] Objavljena je u Archiv f. 83. kaže on. slav. Linde: Dictionnaire polonais. Ostavljeni spleteni strukovi zovu se božja brada. ed. izd. gde se u svakoj njivi. u Monumenta Pertz-a." [90] [89] Saxo Grammaticus. [88] [87] I. Haec statua quatuor facies repraesentans quintam pectori insertam habebat. 631. 14. Paris. Knjiga o carevima. Litavska mitologija ima tek da se izradi. mentem dextera tangebat. onda se oni satru i žito se iz njih pomeša sa semenom pa se poseje. 385.). I ova se gidža zove božja [100] . v. IX. Odesa. 578. naročito kad se žanje pšenica. [94] [95] [96] [97] [98] [99] Legatio Luitpranda (Leon ðakon. t. 356. . Kad bude vreme sejanju. 83) da baltički Sloveni vole mnogoglave idole (policefale): "multos etiam duobus vel tribus vel eo amplius capitibus exculpunt. I kad se beru vinogradi poslednja se gidža ne obere. kod reći piorun. Isti običaj postoji i u Srba.): "Decimo tertio kalendas augusti quo die leves Graeci raptionem Eliae prophetae ad coelos ludis scenicis celebrant. Šlumbergera. već se spletu.Šaka klasja "za sveca". okite cvećem i nose kući. et receptus est a barbaris habitatoribus terrae illius quorum deus erat Prove. 1890. I. na selu. Hanovre. 52. str. Helmold. S. cuius frontem leva. 1886. Holder (Strasbourg. XXX. Kondakov'': Crkve i spomenici carigradski (na rusk. ponovo štamp.. str.). str. str. "Visitavit Altenburg. Chronica Slavorum.

akad. da se ljudi mole Bogu pod hrastom. Sbornik'' za narodni umotvoreniја . ovaj se "Život" nalazi u Monumenta Pertz-a (X. fasc. crkve.god. gl. XII). (Sitne beleške od Tih. 1868. Vidi tako isto i u zbirci narodnih pesama braće Miladinovaca. g. Nodilo: Rad iugosl. [104] [103] Sv. ova se nedelja završava malim sv. [105] [106] [107] [108] II.) Prevodilac. Fr. (Ovaj je spomenik iz XII v. Ilijom. 1889. Bog ili sv. IX. Slavјаn''. 402. N. Krauss.Petrograd. Njegov se dan slavi u svim selima. 1886. da za vreme burv. t. III. v. 882. i čini poklone. . str. 5.27 jula. 1863. a naročito pod hrastove (Mbchal. U Aleksinačkoj Moravi božja se brada pri branju vinograda smulja i njenim se sokom okupa njena loza. Čuli smo da u Maloj Rusiji. str. koji se zaborave i rade toga dana. t. U Hanovru. I.) Das Homiliar des Bischofs von Prag. str. str. spominje još meñu ostalim sujevericama i običaj. pod izvesna drveta. Ponovo je štampan in usum scholaruni. Kres (Revue Slovine). I. Etymologisches Wcrterbuch. str. i dalje. god. od 20 . u "Brank.. [101] Afanasijev'': Vozren.83. Ilija igra isto tako znatnu ulogu i u folkloristici i u kultusu Rumuna. Crkve njemu posvećene mnogobrojne su. Kolu" za 1896. Petka). . Cela mu je nedelja posvećena. da za to od nje dobije druge poklone. 64. t x. u izvestan praznik vode u litiji ženu. ð. 24. . 525. R.. str. u nadi. De administrando imperio. 80. Beitrage zur Geschichte Boemens. on pogaña gromom one. Ilija gone zle duhove. Sagen uhd Maerchen der Sudslaven..Sofija.brada. koju nazivaju Pjatnica (Paraskeva. [102] Veselovskij: Istraživanja o poreklu religiozne poezije u Rusiji. kao znak blagoslova. v. U maloj Rusiji veruje se. 1874. posle čega oni dele narodu grančice. str. t. Isto tako. na jednom drugom mestu sakupljeni popovi čitaju molitve pod hrastom. Passim. 5) "Isto tako postoje neki nepristojni štetni obredi. . 8 fasc. Prag. Ovaj je još strašniji od velikog.Izvĕstiја. 29. Prague. [109] Crkvena uredba Petra Velikog 1721. Sbornik Slovansky t. I. Paris.) [112] [111] [110] Miklošić. a oni se posakrivaju u kuće.). str. od koga sveštenik posle deli vernima grančice. Evo te uredbe Petra Velikog: (š. (Prevod Tondini. 63. i da joj blizu crkve narod odaje neke počasti. I u Prokuplju ostavljaju poslednju lozu neobranu. 82 . Ove mi je podatke saopštio Kalojano iz Bukurešta). LXXXIX. (On ubija svojom palicom one koji ne veruju. 31. IV. 15.

(Helm. da te do godine ni malo ne vidim" (tj. Schein . 607). t. oče. nec in hostibus sanguine pollui sinant. Chron. Hanovre. II.. a hleb da bude tako debeo.. "Nam neque iuramentis facile indulgent. "Flaminem suum non minus quam regem venerantur". per hunc quasi divinum denuo auguriantur" (Chronicon. [117] [116] Cf.) v." Knjiga II. knj." Ovaj dosta nejasan slog objašnjava se docnijim. 33. knj. sedent hi duntaxat cae teris astantibus et invicem clanculum mussantas terram cum tremore infodiunt. ekspedicija u j. nam iurare apud Sclavos quasi perjurare est ob vindicem deorum iram. str. da uvek tako bude. stanovnici grada Riedgast-a (Rethra?) služahu se takoñe konjem. t.Sejp'' u moligevskoj guberjuci: Materiјаli dlја izučeniја bita. "Mutlos (deos) duobus vel tribus. glava XII. Oni se vrate i pitaju: gde je otac: Zar me ne vidite.odgovara drugi. 6.česnicu. Nameste ih jedan na drugi pred domaćinom na stolu. I (drugi deo.. 89.Ne. Jurationes difficillime admittunt. XIV.[113] Helmoldi presbyteri Chronica Slavorum. [119] [118] Ili što je verovatnije. Quibus finitis.) nareñuju vernima koji ljube krst ili ikone. [114] [115] Historia Danica. Strasburg. knj. sed falso sacri Viti vocabulo insignitum''. izd. Thietmar. Cf. kod reči migati se) dva lica uzmu meñu se božićni kolač . bog Triglav.: "Erat enien simulacrum urbi praecipua civium religione cultum. 444. Ovo gatanje konjem nalazi se i u Štetinu (Herbordi Vita Ottonis. iz glave 83: "Tantum enim sacris suis Sclavi exhibent reverentiam. da brižljivo zadrže svoje disanje u tom trenutku. U Maloj Rusiji spremaju poslednje veče u godini mnogo kolača za večeru. 1156. III. deco? . Domostroj ruski (XVI v.. Prag. VI (Opis hrama Redarv. da te ne vidim iza njega). str.) "Dum in urbe Brandeburgensi ydolum tribus coleretur" (Pulkavina hronika uz god. severno zapadnago kraја. izdanje Pertz-a. . 1893. Da Bog da.Istu stvar beleži i Šajn. vel eo amplius capitibus exsculpunt. cespite viridi operientes equum qui maximus inter alios habetur et ut sacer ab his veneratur super fixas in terram duarum cuspides hostilium inter se transmissarum supplici obsequio ducunt et prae missis sortibus (quibus id. medovinom. 1872.). da do godine toliko žita bude u izobilju. i isteraju decu napolje. 6.U Hercegovini (po Karadžiću. quo sortibus emissis rerum certitudinem dubiarum perquirant. Fontes rerum Bohemicarum. Po Thietmar-u Sloveni. neque ambitum fani vel in hostibus temerari patiuntur. i jedan pita drugoga: "Vidiš li me?" . Petrograd. VI. Porenucije sa četiri glave a peta na grudima..-z. "Da Bog da. grañu sabrao Čubinski. in usuin scholarum. 24.. ut ambitum fani. "Habebant caballum mirae magnitudinis. . 83. Cf.pita ih on iza kolača. Rusiju. Rečnik. Holder.. I." Etnograf. . . radi tumačenja budućnosti: "Cum huc idolis immolore seu iram eorum placare conveniunt.) exploravere prius. t. I.) Ovi višeglavi idoli su česti kod baltičkih Slovena. str. 1886. Iste toto anni tempore vacobat [122] [121] [120] ."Malo".. I. da imamo uvek toliko žita kao večeras.).

Metuntur propter familiaritatem deorum. 569).(Breslau. Tobolka u Časopisu Olomuckog muzeja.Szventovit. signum habuere prosperitatis et securi pergebant. . str. Poštovana je isto tako kod Rujana kao i svi ostali bogovi. veli Adam Bremenski (Descriptio Jnsularum Aquilonis.. I. ." (Widukindi Res gestae Saxoniae. [130] [129] Cf. spacio unius cubiti ab invicem disiunctae.). № 28. Po Gilferdingu (Ist. 64.V. equus transibat. Quando ergo itinere terrestri contra hostes aut praedatum ire cogitabant. knj. ab illa [131] . habuitque unum de quatuor sacerdotibus templorum custodem diligentissimum. Barbarose 1170. da je auktoritet ovoga parčeta materije vredeo mnogo više no kraljev ugled. str. koja i danas nosi ime sv. 24. da im je sve dopušteno. eventum rei hoc modo per illium solebant praedicare: Hastae 9 disponebantur humo. 1883. Od kuda joj to ime: "Veniente eo ad urbem que nova Corbia vocatur. 18. Manastir.Obitelj Korvej osnovaše 822. Scripta historia Jslandorum. III." O gatanju konjem vidi još: Die Deutschen Opfergebräuche ." Svetovid je pre svega ratni bog.) ime Svetovida . Der Jndiculus superstitionum (Leipzig. str. quiescebant. tome XI. [124] [125] [123] Str. Quod si pedibus inoffensis hastisque indisturbatis. Vida: "qui cum esset admirandae sanctitatis ad augmentum virtutum suarum beataeque memoriae Saxoniae preciosum attulit thesaurum reliquias videlicet pretiosi martyris Viti. češki vojvoda Vaclav dobi od cara jednu ruku sv. 348.). vel potius daemonum quos maiori cultu venerantur quam ceteri. verovahu. 2. gl. ab ea nomen sortita. "Toliko bejaše njihovo sujeverje. kaluñeri iz Korbije i Pikardije. Ova je zastava bila izvanredne veličine i boje. Strato ergo caballo atque frenato. 173. 165.. U početku X v. Thierorakel und Orakelthier. .tantaeque fuit sanctitatis ut nullum dignaretur assessorem. . Saint Matthieu. Danas je to obična crkva. [128] [127] [126] Helmold. kao i škola u francuskoj Korbiji. Korvejski kaluñer Boso beše doneo u manastir ostatke Sv. sin autem. Kad je nošahu pred sobom. g. XXVII. 1842.) Nisam imao pri ruci ovaj spomenik. 1891.) U srednjem veku su jako tražene bile ove relikvije.Hafniae. . g. str. Vida. 574.) Treba li dovesti u vezu sa kultusom Svetovidovim i versku zastavu. god. koja se zove stanica (stanitsa) i o kojoj govori Saks Gramatik (str. balt. na obali Vezera od kaluñera iz Korbije radi evangelizacije Saksonaca. str. . Pr. unde cepit sclicet. sacerdos tantum freno per jacentes hastas in transversum ducebat ter atque reducebat. 1894.Saupe. i podiže sabornu crkvu u Pragu. 6. (Codex Pomeranus.Hopf. osnovan 822.spomenuto je još i u jednoj karti Fridr. Vida. Slov. i zastava je izvesno simbol rata. 68. Škola korvejska imala je u docnije doba veliku važnost u Nemačkoj.

telis armati sine ulla reverentia in ipsam ducis curtim irrumpentes. Corvey. ako bi mi hteli pobeležiti tekstom i primerima potkrepljene sve idole ili neznabožačka lica. caput vero eius desectum. preobraćena u hrišć. II. Adam Bremenski: "Deinde reliquam peragrantes Sclavoniam Sclavi rebellantes omnes ecclesias incenderunt et ad solum diruerunt. Rado se navodi kao primer: hram sv. 1750.. 66. Sacerdotes autem et reliquos ecclesiarum ministros variis supplilciis enecantes nullum christianitatis vestigium trans Albiam reliquerunt (II. gefurst.1873.. Prolegomena critica. Nestorovu Hroniku. d. Giesebrecht: Wendische Geschichten. magno tumultu. ib.Braunschweig. Schwerin. i dalje. ad paganismum denuo relapsi sunt. dakle. koji bi bio zamenio Kupidona. cum a Christi nomine flecti non posset. svetac Amadur. Ledeburg: Allgem. Jtaque omnes Sclavi.) [132] Die Slavenchronik Helmolds . Bio bih zahvalan čitaocima ove knjige. izd. i dalje. . stanovnici ostrva Rujna behu fanatičniji nego ostali Sloveni. str. koji im odgovaraju. deinde per singulas civitates Slavorum ductus ad ludibrium. 1861. 148.. 83. mortem nobis sine ulla retractatione. Tako. g. eis occisis qui perstiterunt in fide". Mactantque diis suis hostias de bobus et ovibus. . . Ima još primera. str. trunctatis manibus ac pedibus in platea corpus eius projectum est. facta conspiratione generali. Harenberg: Monumenta historica adhuc inedita . Jlle igitur pro confessione Christi fustibus caesus. 1002. Želeo bih tačnih naznačenja. koja bi bila zamenila Veneru. plerique etiam de hominibus cristianis quorum sanguine deos suos oblectari jactitant (Helmold. 19. 40) Ovo se zbiva u 1002. XXXIX (str.). g. izdanja). II. v. franc. 52. str. 280.Cf.. ubi requiescit sanctus Vitus infans et martir. Viktorije u Purijeru (a Pourričres) (Campi putridi). I. Nec tam dulicia vel iocunda nobis fuerunt Slavorum pocula quod videremus compedes et diversa tormentorum genera quae inferebantur Christicolis de Dania advectis. Maligni homines insano furore correpti. 24. securibus et gladiis aliisque. [135] [134] [133] Pom. quod pagani conto praefigentes in titulum victoriae deo suo Redigast immolarunt. Wigand: Cesch. str. Archiv fur die Geschichtskunde des Preussischen Staats. 148. 578. gl. Cf. Docnije (III ka. Reichsabtei.) captus servabatur ad triumphum. 144.Gaettingue..Francorum Latinorum Corbia.). jedna sveta Afrodiza. str. 1066) Adam Bremenski priča ovo: "Johannes episcopus senex cum ceteris christianis in Magnopoli civitate (Mecklenburg. (11) ad ann. Velkel upućuje na ova dela: Wigger: Mecklenburgische Annalen. god." (Thietmari Chronicon. svece. 331. nisi quantocius de curia et de ipsa civitate fugeremus comminebantur (Herbordi Vita Ottonis. po Helmoldovom i Adama Bremenskog svedočanstvu.

slavnog po svojim proricanjima. 17.) Miklošić u svom Etimol. kurent. Fontes rerum Bohemicarum. Krakov. 18. jeste prosto pozajmljeno poljsko kurant koji ima isto značenje. f. 1895 4%. Ma koliko da se poštuje auktoritet Miklošićev. str. da malorusko kurent . čio) i dodaje: vergl. i predstavlja prosto sv. 396. Contra Liudevitum quoque sclavum ex Panoniae. 369 . isti smisao. les Facheux. frchliche. Genealogia Piastow. Einleitung. Vida.mundus. Belzer. Vit za nj znači laetus.) Vidi dopunsko objašnjenje Jagićevo (Archiv. I rezime je u Bulletin international de l' Academie des Sciences de Cracovie . Cf. str. neka je dopušteno ovde ne primiti njegovo mnenje. 94.). i koji je samo prepis francuskoga"courante" vrsta igre. Klr. XII. x.veseo izgled . nikako ne može objasniti slovenskim jezikom. 5. U jednom svom radu objavljenom iduće godine u Archiv-u Maretić je izmenio svoje zaključke. P. koji kako smo napred videli. ne vezuje za koren rek . Phil. i korenom od glagola videti? Jer u našem jeziku to lično ime i ima to značenje.radostan. t. kore fastnacht (vigil budan.Svetlost. Ovu hipotezu treba dovesti u vezu sa samim likom Svetovida idola. biti) . Njegov ga hiperkriticizam katkad daleko odvuče. Ova je hipoteza možda i suviše oštroumna. 368. t. Ali mogu potvrditi. str. [145] Arcon opidum vetustissimi simulacri cultu inclytum (XIII. Njegovi etimološki zaključci nisu uvek neprikosnoveni.viti. Ne znam šta znači slovenačko kurent. Monumenta Germaniae historica. [137] [138] [139] Vidi O. 1886). veseo. 505). Ne bi li se ime Svetovid moglo protumačiti rečju: svkt . 148. 577.[136] Jbid. korent. 136.reći. u svome rečniku navodi slovenačku reč curent. i predlaže novo tumačenje. slav. Tako on na str. Zend: çpénta. Osim ako se ime jednog svetilišta. [144] [143] [142] Svit . ima [148] [147] [146] . da se vit u reči Svantovit. str. i prema tome znači: izgled u igri. hochzeitsarie. str. Ovaj simulacrum je izvesno Svetovidov idol. XIX. Jl faut que je vous chante Certain aire que j' ai fait de petite courante (Moliere. II. korant. LXXXI. itd. vijati. 1896. t. od Pertza. i Svetovid bi značio fortis laetusque (Archiv. str. Rečniku veli.386.januar. gde misli na koren vi (tući. [140] [141] Vidi o ovom pitanju Maretićevu raspravu u studiji o imenima srpskim i hrvatskim (Rad. 868.

vrlo siromašnim u mitološkim podacima. Zurslav. Vidi o tom osim dela Weige-a (Archiv. na [155] [154] [153] [152] [151] [150] . a to i jeste najviši Bog po slovenskoj zamisli. koji po svedodžbi Thomsen-ovoj nije nikad ni postojao. XXI i u Anthropologie god. 591. v. Hic eo desiliens cum aureo pilo turmas eminus antecedit. II. cuius indicibilis. Vajgel u svome delu o slovenskim idolima.) rad g. str. Preussen. fasc. fur Anthropologie... Potocki pripisa sebi u zaslugu to otkriće i posla spomenik učenom društvu u Krakovu (vidi dalje str. bleda uspomena na Svetovida (Vincentii Cracoviensis episcopi Chronicon. 1873. ap.. koje je prikupio Beaudouin de Courtenay. Prevod. t. Boleslav se krene protiv grada Nakela. Mislim da ovaj list više ne izlazi. . Rujana u češk.1848. i na Antrophologie. in cuius pinnaculo quidam inaestimabilis et habitus et fromae visus est adolcscens. 1894 (članak Salomon-a Reinach-a). Nemam pri sebi radove ove komisije. koje gledaju na sve četiri strane sveta. G. Monumenta. Za sve što se tiče pitanja o lingvistici slovenskoj on nema potpuno kritike. izdanog u Lavovu. III.Zadovoljavam se uputiti samo na Archiv. t. Runenfragfn.) Idol o kome je reč figurira na koricama Revue d' archéologie.T. Vidi se u ovoj ulozi. on bi prinuñen naglo ostaviti Galiciju. ceo svet.113. XXI str. koji sve vidi. 1875. Po podacima. Potockom. On saopšti svoje otkriće g. f. Archiv. Veli: da Danci čuvaju u kopenhagenskom muzeju jednog idola Svetovida. Svetovid je bio bog baltičkih Slovena.). 1886. g. str. 327 (saopštenje profes. 591. (Ista zbirka od iste godine. god. Vidi o ovim lažnim spomenicima članak g. Na žalost ništa odreñenoga nisam našao ni u brošuri g. Wunsch. ut aiunt. Hartmann-a Becherstatuen in Ost. 1898. t. slav. f.četiri glave. Jagića. 112 . Lelevelj tako isto veruje u autentičnost prilvičkih izvora i lafa bamberškog. Ovaj je spomenik snimljen i izdan u Aarboger for nordick Oldyndighed og Historie. quasi vibrans. donec ad urbem Nekel pilum quod gestabat. koja se pripisuje svetilištu svetoga Vida. A. fur Anthropologie. 340). str. no da li se njegov kultus prostirao i do Slovena u današnjoj Galiciji? U poljskim analima. Ja ga ponovo donosim na kraju knjige.). no usled političkih dogañaja. Poljska hronika krakovskog vladike Vinsenta priča pod 1109. i osvoji ga. splendor non modo urbem sed urbis quoque proostia illustrabat. Bielowki. o Svetovidu nema nigde spomena. 193. Thomsen-a) u Archiv. god. Philologie. Rudolfa Bajera (Rudolf Baier) Die Jnsel Rugen nach ihrer archaeologischen Bedeutung (Stralsund. tome XXI. idola je otkrio jedan inžinjer (čije ime ne spominje) kao poljski emigrant. [149] J. Prema tome to bi bio bog. Anthropologie. str. disparuit." Ohrabren ovim čudom. časopisu: Osvěta. non paucis claram numinis virtutem cernentibus et rei tantae mysterium tacita veneratione stupentibus. Jedan arheološki revi objavljen pre nekoliko godina na poljskom jeziku. ovu epizodu: "Est beati Viti Crusvicae (u Krušvici u Velikoj Poljskoj) basilica. zvaše se Swiatowit. . W. koji je došao iz Pariza ili Belgije za vreme revolucije 1847 .

koje se i ja pozivam, reprodukuje i opisuje zdručkog idola, ne istavljajući o njegovoj autentičnosti nikakvu sumnju. G. Hartman i Solomon Renah dopuštaju ovu autentičnost. Priznajem, da ja u to još nisam ubeñen. Sreznjevski, koji je proučavao ovoga idola u Krakovu, vrlo je rezervisan o njegovoj istinitosti. Bio bih srećan, da se ovo pitanje reši bilo u jednom bilo u drugom smislu. Iduće god. 1874. na kongresu arheološkom u Kijevu, posetio sam i razgledao krakovske zbirke. Idol, o kome je reč, sad pripada Akademiji Nauka u Krakovu. Predsednik akademije g. Majer izvoleo je dati mi u minijaturi taj lik, koji sam ja dao Senžermenskom muzeju, gde se i sada nalazi pod br. 21886. - G. Solomon Renah reprodukovao je ovaj lik u Anthropologie od god. 1894. str. 174; i izvoleo mi poslati kliše. G. baron Davril takoñe je poklonio institutu jedan faksimil toga spomenika.
[156]

Vidi dalje str. 112- 113. Knytlinga Saga (loc. cit.) spominje isto tako idola Repvit-a i Puruvit-a.

[157]

[158]

Saks navodi natprirodne kazne, koje su ti bogovi ili bolje - demoni dosuñivali neznabožačkim Slovenima. Navodi takav jedan primer, koji je teško prevesti: Nec mirum si illorum potentiam formidabant a quibus stupra sua saepe numero punita meminerant. Si quidem mares in ea urbe cum foeminis in concubitum adcitis canum exemplo cohaerere solebant, nec ab ipsis morando divelli poterant, interdum utrique perticis e diverso appensi inusitato nexu ridiculum populu spectaculum praebuere. Ei miraculi foeditate solennis ignobilibus statuis cultus accessit creditumque est earum viribus effectum quod daemonum erat poraestigiis adumbratum". Ovo ponavlja i Knytlinga Saga. Malo dalje (str. 579). Saks ne okleva ispričati i neka čuda izvršena molitvom novih hrišćanskih sveštenika. "Nec praedicationis eorum ministerio miracula defuere". Bez sumnje on hoće prema neznabožačkim čudesima, koja ne spori, da stavi hrišćanska, koja se još manje mogu sporiti. Ebbo, III, ap. Pertz. Monumenta, VII, str. 861, 865, Herbord, III, 6.

[159]

"Civitas vexsillis undique circumstantibus cuiusdam idoli Geroviti nomine celebritateni agebat." Krek je objavio 1876. u Archiv. f. slav. Philol. jednu studiju o Velesu, Volosu i Vlasiju (Blasius). Danas je ovaj rad već nepotpun i preživeo.
[162] [161]

[160]

Navod u Kreka, str. 425; nemam pri ruci staroslov. tekst. Rostov je danas u guberniji jaroslavskoj. Po Kreky, ib. Jagić, Archiv, XII, str. 305.

[163]

[164]

[165]

Sreznjevski nije nigde našao oblik Veles u svojoj grañi za rečnik staroruskog jezika. On zna samo za oblik Volos.
[167]

[166]

Sveska I, str. 697.

[168]

Afansijev'', str. 474, 475, 476, 697 - 98. Pogodin, Drevn. ruskaја istoriја, II, 637. Miklošić je mogao čitati stare češke tekstove. Izgleda da ih je navlaš zaboravio. Archiv f. slav. Phil. XII, str, 601. Globus, 1898, 318.

[169]

[170]

[171]

[172]

O ovim fonetičkim teškoćama vidi raspravu Kreka, str. 476. Krek misli, da je Veles morao biti prvobitni oblik.
[174]

[173]

Bernh. Schmidt, Das Volkleb des Neugrichen, I, 35.

Članak g. Šišmanova u S''borniku za narodni umotvoreniја, nauka i knižnina, Sofija, t. XI, str. 531.
[176]

[175]

A Popov'': Vliјаniја cerkovnago učeniја (Kazan', 1883, str. 113- 115). Krek je pobrojao i naveo sve ove spomenike u Einleitung, (str. 384-385).

[177]

Knez Vsevolod trčao je pre pojenja petlova od Kijeva do Tmutorakana, i presecaše put velikom Horsu, t. j. po komentarima, došao je u Tmutorakan pre izlaska sunca. Archiv fur slav. Phil. v, str. 8 - 9. Tu skoro je predložena i veza izmeñu Horza i vogulskoga Kwares-a, nadimak boga neba.
[180] [181] [179]

[178]

O Svarogu vidi dalje.

Grčki kaluñer iz XI v., pisac jedne Χρονικςν σιντιµον. Vidi Krumbacher, Gesch. d. Byzant. Litteratur, str. 129. Jagić, Archiv f. slav. Philol. t. v, str. 1.

[182]

Dažbog se nalazi tako isto i u Slovu o polku Igorovu, gde se narod ruski zove unukom Dažboga. Tako nazivanje od hrišćanskih pisaca izgleda mi nemogućno; ovaj epitet je užasan argument protivu autentičnosti, ako ne celog, a ono izvesnih delova ovoga dela. Arch. f. slav. Phil. t. v, str. 6. Idol sa sedam glava bio bi u jeziku baltičkih Slovena Sedmoroglav (kao Triglav). Neće li ovo biti Simargl, koje je došlo u Rusiju izopačeno kao Suarasici? Ova se hipoteza ovde prvi put iznosi. Ja to činim na svoju odgovornost. Miklošić veli u svome Etimološkom rečniku, da je ime Mokoš uzajmljeno iz jednog zbornika XVI veka; ovo se ime nalazi ovako kako je i u njegovom izdanju Chronica Nestoris - Vienne, 1860. str. 46, vrsta 27.
[185] [184]

[183]

[186]

G. Krek (407) osporava ovaj postanak reči Mokoš: ali tekstovi, koje je Jagić naveo, veoma su precizni, i ne izgledaju, da mogu dati mesta ikakvom drugom tumačenju. Sv. Pavle Korinćanima, II, VI, 15. Bjelovski, Monumenta Polonis: historica, t. I, str. 226. Archiv fur sl. Philol. IV, str. 124.

[187]

[188]

[189]

Kašubi - Kassuby, slov. pleme, srodno Poljacima, ali očuvalo svoje etnografske osobine, i nije se sjedinilo sa ostalim poljskim plemenima. Žive na zapadnoj strani donje Visle, dopirući čak do Baltičkog mora - Pomeranije. Pruski kralj, kao naslednik pomeranskih kneževa, i danas nosi titulu: kašupski vojvoda. Varoš Kolberg je njihovo glavno središte. O njihovom brojnom stanju etnografi se ne slažu. Po pruskoj drž. statistici od 1890. ima na 55 000 duša; no biće ih nešto preko 100 000 duša; mnogi su odseljeni u sev. Ameriku; katolici su. Jezik im je najsrodniji poljskom, a zadržao je dosta tragova izumrlog jezika pomeranskih Slovena. Njihova je literatura ograničena na vrlo uzan broj narodnih publikacija. Kašubi sami sebe obično zovu Slovinci. Prevod.
[191]

[190]

Šafarik je posvetio Svarogu specijalan rad u Razpravy zoboru věd slavanskych. (Prag, 1865.)

Imao sam u rukama i grčki tekst i staroslovenski prevod, po jednom zborniku iz XII v. iz manastira sv. Srña; objavio ga je Sreznjevski u Drevnie pamјаtniki pis'ma i јаzika - Petrograd 1869. pa 4°. Ovaj je spomenik objavio Tihonravov, a citirao ga je g. Šišmanov, u S''borniku za nar. umotv. nauka i knižnina (t. IV, Sofija, 1891).
[194] [195] [193]

[192]

Ruska literatura (na franc.) str. 22.

Kotljarevski: Celokupna sočineniја - izdanje Akad. Nauka; (u Petrogradu t. IV, str. 512.). Henopol: Histoire des Roumains - Paris, Leroux, 1896. t. I, str. 107.

[196]

Jter Buda Adrianopolim, anno, 1553. prvi put ga izdao Fortis u Viaggio in Dalmazia; ponovo ga štampao Salaj (Szalay) u Monumenta Hungariae, Historici Scriptores, t. II.
[198]

[197]

K. Iriček: Cesty po Bulharsku Prag. 1886, str. 75.

Izgled na ovaj klanac i slika njegova iz XVIII veka koja predstavlja Trajanova vrata (po Marsiljiu) nalaze se na str. 648 - 9. i 656 - 7. istoga dela Šlumbergerovog: Epopée bysantine au X sièle. Ovu je kapiju srušio jedan paša oko 1835. g. ili 1836. Okolni stanovnici pripisuju to srpskom Kraljeviću Marku.

[199]

Iriček. Ovaj hram na životinjskim rogovima jeste po svoj prilici samo jedna kapela. Griechische Mdrchen. Prosvešč. Pričao mi je jednom Ivan Turgenjev o životu ruskih raskolnika ovu anegdotu. [203] [202] [201] [200] "Temporibus Svigeri decimi tertii episcopi Brandenburgensis fuit in Brandenburg rex Henricus qui slavice dicebatur Pribislaus." Češki prevodilac prevodi: "jedan idol sa tri grube i prljave glave".) Haxthausen (Studien uber die neure Zustände Russlands) II. . Jedan ruski činovnik. str. zgrabi ikonu. sicut Brandenburgensis testator Chronica. Divus je na grčki preveden sa άγιος. da u jednoj šumi. u Vladimiru na Klijazmi i u Volni (vratnica zvana Oštra Brama.124. 123 .). 89. on najedanput poviče: "Ana na šiju". Melnikov. Osim ako se ovo poslednje ime nalazi u imenu Simargl ruske hronike. Kod hrišćanskih Slovena nalaze se kapele iznad gradskih vratnica.). t. 5). ap. daće mu se krst sv. qui christianus factus. Vien. To je grad divi Traiani. svi verni ostaše nepomični.Iriček: Ist. sept. Leipzig. itd. i umakne s njom. da se klanjaju jednom liku. 460. pre nego su oni i mogli povratiti se od svoga straha. Hic dum adhuc gens esset ibi permixta Slavonica et Saxonica. imañaše zadatak da pazi na raskolnike. 1895 . Pod perom Prokopija postao je svecem (306. preko Volge. Vidi gore. Rečnik Vukov str. Mader. Uplašeni ovom nerazumljivom vikom. Das christliche Element in der Balkanldnder. i kad oni behu u zanosu svojih molitava. Ane. V. Brandenb. u ruskoj literaturi poznat pod imenom Peščerski. str. [205] [204] Žurn..Naravno drži da je to bio bugarski carević! Pr. . pok. koja nije bez veze sa ovom epizodicom. deserviens ritibus paganorum et in urbe Brandenburgensi ydolum tribus capitibus inhonestum ab incolis colebatur. v. 774. pribeležio je o Trajanu jednu sličnu priču iz Besarabije. 93 . . npr. Min. ima jedna sumnjiva kapela. Melnikov tada skoči. Fontes rerum Bohemicarum.Ovo je grčka legenda o knezu Ανήλιος koji nije mogao podnositi sunce (Schmidt. Navodi jedan tvrdi grad τού άγίου Τραϊανου. 98. Nar. Odesa (na ruskom) 1882. Behu mu kazali. Nigde nema svetog Trajana.. idolum quod in Brandenburg fuit cum tribus capitibus quod Triglav slavice dicebatur destruxit" (odlomak Chron. str.str. Uspe li dići tu ikonu odatle. 31.. Na ovog boga a možda i na ovaj navod misli češki hroničar Pribik Pulkava (XVI. koji pravoslavna crkva ne odobrava.95. 30. [207] [206] . gde se skupljaju raskolnici. Melnikov se umeša meñu raskolnike.): "Jn illis diebus fuit quidam Henricus rex Prybislaus slavonice nominatus urbis Brandenburgensis et terrarum adjacencium. 264. str. Bugarske. 1885. str. 1877. str.

Studien u Arch. Mi ništa pouzdano ne znamo o upotrebi pisma kod neznabožačkih Slovena. 1710. f. LXXXI. Divka (Machal. 119. slav. str. Crni Bog prouzrokovao je i kod Šafarika jednu krupnu grešku. [210] [211] Lajbnic u Scriptores rerum Brunswicensium. 120 . str. Salcburg. V. No on je bio žrtva jedne mistifikacije. slav. slov. Witulubbe (?) Radegast cuni ceteris erexerunt et in loco pristino statuerunt. Jeromarus (VI. U katedrali ove varoši je grob vladike Otona. U Knytlinga Saga govori se o bogu Tiernoglav (bogu sa crnom glavom). Vidi rad g. Briknera: Myth. str. I. navodi ovaj citat po Lelevelju: ali ja ne mogu overiti njegovo poreklo: "Post mortem Caroli imperatoris quidam non veri christiani praecipue trans Albeam susceptam fidem Christi relinquentes idola sua projecta. LXXXI. da je u Bambergu u Bavarskoj pronašao jednoga slovenskoga idola sa runskim natpisom Carni Bog. 10). Vidi Ralston. [217] [218] [216] [215] Maretić. 1835. te naveli i Kolara na grešku. . str. Kolar. koji bi preštampan i u njegovim Sébrene Spisy. Rad. Ovde vladika očevidno pronalazi nova imena. 193.Lelevelj i mnogi drugi. kod Arnolda.). XIV. koje navodi Machal. f. Crni Bog iz Bamberga otišao je u društvo obotridskih bogova u Najstrelicu. uporedi: Svetovid). voce) Cracovie. Archiv. str. Rad. 1893. [212] [213] [214] Reč poegoeda još i danas se nalazi u jeziku Kašuba. Šafarik objavi u jednom praškom časopisu poduži rad svoj. i koji je dugo smatran kao autoritativan. nañe elemente ovih dvaju imena. [221] U usmenoj literaturi u Maloj Rusiji kraljica Rusaljaka. [220] [219] Npr.Ovaj je navod proizveo mnoga komentarisanja. str. i ruske spomenike. V.129. t. God. Jugosl. [223] [222] . [209] [208] O Svarožiću vidi napred str. zove se Diva. t. 204. 191. O vračanju kopljima vidi glavu o Svetovidu i Triglavu. Sacra Moraviae. Phil. da u Pri i Peg." Navod u Jagića.100. Chronica Slavorum: Geromarus (III. Archiv. ili pomeranskih Slovena. g. Phil. 96 . koji se truñaše biti i mitolog. apostola. i dalje. str. 95. koji su već odavno izgubili svoju autentičnost. Hammon scilicet Suentobuck (Sventi Bog. B. a koji je bio najmanjeg kritičkoga duha. The Songs of the russian people.139. 82). mislio je.historia. Akad. Otkuda bi neznabožački sveštenici znali za Prijapa i Belfegora? Po svoj prilici on je mislio. Vidi Dictionnaire de Ramult (sub. 126 .

) str. Samovila. Prva ideja ove pesme pozajmljena je iz folklora Bele Rusije. naslov jedne romantične Mickijevićeve pesme. kao što se zna. Prag. 178. 1891. [234] Pr.Dziady je. t. str. Č. Šišmanov: Prilog bugar. ein Beitrag zur slav. Vidi u Bugarskom rečniku od Duvernois.Varšava. Samodiva. 6. 1865) i četiri-pet strana koje im je posvetio Šišmanov (Sofija) u sv. 484. svezak. Izvĕstiја Petrogradske Akad. Rad.Vienne.130. [227] [228] Što je reč vila iščezla u ruskom. 1869. dodatak. Akad. 553. Simaček. prevod. "Spiritus qui Krzetky dicuntur. Vila. i dalje. Tomašek. Sbornik''-a. Zibrt. Sreznjevski. IX. [229] Kad kiša pada a sunce greje. Vidi i Fontes rerum Bohemicarum (Prag. str. . 144. Veselovskij. Ueber [240] [239] . 181 185). Reč samodiva prodrla je i u grčki jezik pod oblikom σαµοντιδα . [236] [235] Miklošić: T'rkische Elemente. 295. dokle se napred u ovom pitanju otišlo dovoljno je. Halanskoga: Južno slovјаnskie skazaniја o Kraljević'-Markou .. Izvĕstiја Petrogradske Akademije. Mythologie. I. IX. Bugari pričaju da se Samovile kupaju (Karavelov. str. istraživanja. Machal. Vidi o ovom pitanju Miklošića: Die Rosalien. 1888. U životu Marka Kraljevića vile igraju veliku ulogu. str. [233] [232] Cesty po Bulharsku . 158.koji Matov citira u svojim Grčko-bugarskim studijama. to je po svoj prilici otuda.) Karadžić. itd.Prague. Ova je linija dosta razmaknuta. itd. etimologiji (Sbornik''.).." Zibrt je objavio i jednu interesantnu monografiju: Skřitek v lidovim podáni staročeskem (Skritek u starim češkim predanjima). [231] [230] Karadžić. 1884. (Vidi str. što je zamenjena rečju Rusaljka. str. narod. IX. i dalje. Materiјаli sub voce. (Sitzungsberichte der Kais. 132. str. der Wiss. 1892. XLVL str. 1894. [226] [225] [224] Raziskaniја. članke: Vila.). ruska sekcija t. I. 65. 168. t. Strane: 195. da uporedi Šafarikov rad o Rusaljkama (pisan 1833. 80. [237] [238] Raziskaniја. ponovo štampan u Sebrane Spisy.Zbornik'. . Starofeske obyčejé.). Ko želi videti. Nauka. Osim pesama vidi i komentar g. 241. Prag. 126 .

Nauka t. kazni se smrću. Wörterbuch. Herb. [245] [246] [247] [248] Kolar je u svome komentaru o "slavy Dcera" (knj. Nauka (1899. To mesto seljaci zovu rusalija. sonet 28) otkrio jedan vrlo zanimljiv tekst u merzeburškoj Brotulfovoj hronici. 18. Prosvi'šč. Nemački hroničar misli. ovaj bi se opis mogao odnositi na planine u Češkoj ili na Karpate. i u Ralston: The songs of the Russian people. Prev. 7. Jedan ruski orijentalista g. 9. da je bilo i slovenskih runa. 325. Pogr. str. fr.. Afanasijev''. Rusaljke su izazvale znatnu literaturu. str. tom. običaji. str. XI. 983. [250] [249] Ebbo II. ruske Akad. t. može se videti i Machal str. [241] Na drumu koji od nasipa Trstenik . i da ovi hramovi. Ebbo. XLVI. [251] [252] Mnogo je do sada raspravljano o ovom tvrñenju. da proslave neke praznike. Ko to prestupi. 124.). Helmold ovde po svoj prilici misli kao pohvalu bogu koja se čini službom u crkvi. Nestorova Hr. Nar. 115. izd. i Izvĕst. voce.. 67. Vidi glavu o Perunu. Etym.Brumalia und Rusalia (ib. sub.Kraljevo skreće za Vrnjce nalazi se na sredini puta jedna uzvišica okruglog oblika u sred ravnoga polja. Osim onih napred citiranih dela. II. 139 . Miklošić. Fr. Uporedi i zlatnu bradu kod Peruna. str. moraju biti negde na Kavkazu. 1890. 212) zanimao se ovim Masudijevim stavom On misli da ovde nije reč o Slovenima.146. god. str. 1869. o kojima se govori. №5. Tu se skupljahu neznabožački Vendi. obavljenom u Izvĕstiја Petrograd Akad. [256] . Strogo uzev. i dalje. 1885. III. da ime Zutiberus znači nekog demona. [255] [254] [253] Arkona (?) Westberg misli da se ovo tiče poluostrva Taman-a. II. [243] [244] [242] Vidi navedene tekstove Mahalove. Njega je naveo Kotljarevski. Jer do danas ništa ne dokaza. u svome radu na nemačkom. Veselovski u Žurnal' Minist. Westberg. 149. III. po rečima toga teksta niko nije smeo oseći u toj šumi ni drvo ni granu. Londres 1872.

Prag. kraja.[257] U srpskom postoji reč vračar-a.Da Bog da me ne videla ni iduće godine!" (Šejn'': Materiјаli dlја izučeniја bita sev-zap. Wurterbuch. 601 Nastavljač Kozmin. Nauka u Petrogradu. hist. VIII. f. i pita: Kumo. 263. Pertz. [262] [263] Veselovski. Seznam. [274] [273] Herbordi Dialogus de vita Ottonis. odgovara ona. 1900. Bjelovski. Pertz-a. izd. U svome skorašnjem delu Zur Entstehungs Geschichte der Kirchenslavischen Sprache (izvod iz rada Akad. 435.. Mol. XLIX.Ne vidim te. Nauka u Petrogradu. 85. On ne menja ništa smisao rečenice. str. Izvĕst. Krek.. Jagić pronalazi još dva imena. sub voce. [264] Objavljeno prvi put 1868. Rad čitan u Academie de l' Jnscription. gde se vidi deo vit . str. Nauka u Beču) g.). Prev.218. Monum. Miklošić. t. ovo delo preštampala je bez izmene Carska Akad. Hanovre. str. 1890. slav. 318. str. Sv. i 86). Kolo za 1896. upotrebljava oblike coenas. Matova: V''rzivulovito kolo i navitĕ (Sofija 1896.) O ovoj razlici vidi moje izdanje Nestorove Hronike. i koji se odnosi na ovo verovanje u ruskom folkloru. apr. 1071. (u smislu čarobnik). [258] Stavu koji sam naveo u glavi o Svetovidu. i Unevit. Etym. str. II. i dalje. (Brank. 121. Einleitung.). t. [261] [260] [259] Objavio ga je Hecht. 213 . II. 6. 1865.Witemir naveden u Conversio Carantanarum (str. vidiš li me? . Citat Zibrt-a. [271] [272] Arch. može se dodati i ovaj: "Domaćin se sakrije iza blini-a (nekog zastora). str. Machal. str. on ga tako isto zove deus militiae. (Zbornik. Akadem. II. Otonov biograf Ebo prevodi Gorovid qui lingua latina Mars dicitur. . 1868 (knj. g. 31). Einleitung. str. u opštoj sednici od 6. koje sam naveo u indeksu moga izdanja Nestorove Hronike. Phil. [265] [266] [267] [268] Po svemu ovo mi tumačenje izgleda bolje od onoga. t. str. Pol. 211. 269. etym. [270] [269] Krek. XIX. t. kaluñer zvani Sbvaza. Dict. 418. Simića: Novi podaci o Vrzinu kolu i navama. O navama vidi knjižicu D. nije znao za ovaj tako važan tekst češke hronike. .

Lappenberg Hanovre. Litteratur-Geschichte. Stoga ih je ustupio za srpsko izdanje svoje Slov.. Jaremirus.[275] Einleitung in die slav. II. 16 i 111 str. Titmar pravilno tumači neka slovenska imena: belegori. II. 562. 1874 . beleknegine. ko će i o tim snimcima moći kazati koju reč. str. Tako nailazeći na Medebor (šuma koja ima meda). Prev [282] . 3. [277] [276] Knjiga. O drugima se vara. t. voce ili kašta ili kat'. 1. str. 1894. jer on nije istorik. Fontes rerum Bohemicarum . drugo izd. Knj. G. Mitologije. Leže nije mogao o njima pribaviti dovoljnog objašnjenja. [278] [279] [280] [281] Snimci 24-32 nisu uneseni u original. 1868. Nauka u Zagrebu. neka se neko nañe.Prag. U Krek-a Einleitung. 1. Mogao bi joj naći mesto u svome rečniku sub. on prevodi sa Mel prohibe.1882. 139 412. Historia Salonitana. 1885. Miklošiću je na žalost umakla reč contina. izd. str. 17. izdanje Akad. Graz.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful