Luj Leže

Slovenska mitologija
Naslov originala: Louis Leger, La Mythologie Slave, 1901 Preveo na srpski Rad. Agatonović, 1904 Luj Leže (1843-1924), francuski lingvista i istoričar, daje veliki doprinos izučavanju slovenske mitologije. Legende, priče, pesme o postanku vasione, o bogovima, o izuzetnim ljudima sa božanskim osobinama čine svaku mitologiju, pa i slovensku. Te legende su (racionalne ili iracionalne sadržine), u stvari, jedna prerušena i preinačena istorija Slovena.

SADRŽAJ
• •

Luj Leže: Slovenska mitologija - Uvod Glava prva: Izvori za slovensku mitologiju

Slovenski hroničari; ruska Nestorova hronika; Češke hronike: Kozmina, Dalimilova, poljska hronika Dlugoševa. - Strani hroničari: Adam Bremenski, Helmold, Titmar, Saks Gramatik, Knytlinga Saga, istorici Otona Bamberškog, vizantijski hroničari. - Nemi spomenici. - Jezik. - Apokrifni izvori.

• • •

I Slovenski hroničari iz raznih slovenskih zemalja II Strani hroničari III Likorezni spomenici – jezik Glava druga: Vrhovni bog
o o o

Glava treća: Dva vrhovna boga ruskih i baltičkih slovena Perun i Svetovid o Perun o Svetovid - (Svantovit) o Još nešto o otkriću idola u Zbruču
o

Glava četvrta

Volos u Rusiji i Veles u Češkoj, - Volos i Sv. Blez - Vlasije (Blaise) - Horz. - Dažbog. - Simargl. Mokoš. - Svarog, Svarožić - Suarasici. - Stribog. - Trojan - Trajan. ruska i balkanska predanja o o o o o o o o

Volos - Veles Horz Dažbog Simargl Mokoš Svarog - Svarožić - Suarazici Stribog Trajan – Trojan

o •

Glava peta: Mlada božanstva

Triglav. - Jula. - Radgost (Radigost). - Podaga. - Pripegala. - Crnobog. - Bezimena božanstva. Rinvid. Turipid. Turuvid. Pizamar. Crnoglav (Tijernoglav). - Boginje. - Domaći bogovi. o o o o o o o o o o o •

Triglav Jula Radigast - Radgost Podaga Pripegala Crnobog (Crni bog) Bezimena božanstva Rinvid, Turupid, Puruvid, Pizamar, Crnoglav Boginje Domaći bogovi

Glava šesta

Božanstva sudbine. - Vile. - Rusaljke. - Vodene nimfe kod Čeha i Poljaka.

Vile Rusaljke Glava sedma
o o

Kultus. - Žrtve. - Žrtvenici. - Hramovi. - Idoli. - Svete šume. - Izvori. - Vračari. - Proroštva. •

Glava osma

Život na onom svetu. - Da li i Sloveni verovahu u nj? - Suprotna svedočanstva. - Nav, bog Nija. - Raj. - Način sahranjivanja. - Groblja, pogrebne svečanosti. - Kultus precima u Rusiji. •

DODATAK o Svetovid (Svantovid) i Sveti Vid o Snimci kipova o Neke primedbe o slovenskim idolima
o

• • •

Miodrag B. Šijaković: Varijacije na temu slovenski mit Napomene

Luj Leže Slovenska mitologija Uvod
Ima prilično vremena, kako je moja pažnja prvi put bila skrenuta na slovensku mitologiju. Kad sam god. 1865. otpočeo svoja istraživanja o preobraćanju Slovena u hrišćanstvo, morao sam se zapitati: kakvi behu religiozni pojmovi neznabožačkih Slovena? Pa sam im tada u svome delcetu o Ćirilu i Metodiju[1] i posvetio dvadesetak strana. U to vreme one behu dosta nove; ali se i oslanjahu jednim delom na dokumente, koji se tada smatrahu za autentične, a koji su od tada već oglašeni za lažne. U god. 1880. pok. doajen Lihtenberger učinio mi je čast molbom svojom, da mu za njegovu Encyclopédie des sciences religieuses dam jedan rezime iz slovenske mitologije. To beše za mene prilika, da se ponovo vratim na proučavanja, koja uostalom nisam gubio iz vida. Moj prevod Nestorove Hronike, kojoj bejah posvetio toliko godina, jednako me je podsećao na ta delikatna pitanja. Članak iz Enciklopedije verskih nauka, znatno proširen i prerañen, ponovo je štampan u Revue de l'Histoire des Religions. Odatle je zasebno odštampan i pušten u svet pod imenom: Esquisse sommaire de la mythologie slave (Pariz, Leroux, 1882). Odštampana u vrlo malom broju primeraka, ova je knjižica odavno iscrpljena. Ponovo je štampana u drugoj svesci mojih Nouvelles études slaves.[2] Pišući ovaj rezime, ja sam pre svega pomišljao, da zadovoljim radoznalost francuske publike, kojoj su slovenska dela nepristupna, i koja uopšte ne zna, u kojim bi nemačkim knjigama mogli naći ozbiljnih podataka o ovim teškim pitanjima. Tako se desi, da sam ja učinio uslugu i samim Slovenima, kojima je jedan takav kritički rezime zaista oskudevao. G. Stojan Novaković, tada ministar prosvete u Srbiji, jedan od naših najspremnijih drugova, preveo je to moje delce, i odštampao u Prosvetnom Glasniku, br. 1. god. 1883. Ovaj je prevod preštampan u listu Slovinac, koji tada izlazaše u Dubrovniku. S druge strane, odlični slavista, g. Polivka učinio mi je čast svojim prevodom na češki moje Esquisse u Sbornik Slovanský, koji je ureñivao pok. V. Edvard Jelinek, god. 1883 (br. 8 i 9). On je svome prevodu dodao interesantne beleščice. Docnije je, trudom g. Gornickog, profesora gimnazije u Penzi, izašlo i jedno rusko izdanje u Filologičeskіe zapisk''і (Voronež', 1898). Uz to i najodlučnije slaviste Ralston u Athenaeum (8. april, 1882) Jagić u Archiv fur slav. Philol. (t. VI, str. 318) Beaudouin de Courtenay u Žurnal' Min. Nar. Prosvі''ščen (mart, 1882) behu primili taj moj skromni pokušaj s takvom simpatijom, koja me je nagnala, da ga se ponovo latim i proširim. Na žalost potrebe mojih lekcija na Collège de France dugo su morale moju pažnju odvlačiti na druge predmete. Prva je dužnost profesora da obučava. On nema prava dalje razvijati naučne probleme sve dok ne zadovolji prve potrebe svojih učenika. Tek 1895. god. mogao sam posvetiti dva semestra izlaganju slovenske mitologije. Ove lekcije brižljivo pregledane, štampane su kao rasprave od 1896. god. u Revue de l' Histoire des Religions. Tri najvažnije lekcije zasebno su odštampane. (Pokušaj o Perunu i sv. Iliji; o Svetovidu i bogovima na svršetak vid, o caru Trajanu u slovenskoj Mitologiji.)[3] Dve su čitane i u Akademiji Natpisa, koja se zainteresovala za novine u ovim studijama.

str.[4] izašlo je na svet mnogo radova o slovenskoj mitologiji. da se bavi slovenskom mitologijom. koja se nalaze u dodacima II sv. mislim. Uostalom svi radovi ovoga perioda su unakaženi upotrebom lažnih dokumenata.. Karlo Jaromir Erben pružio je znatnu grañu za izučavanje slovenske mitologije. rasprave o Crnobogu bamberškom. 1842. što bi izvesno bilo vrlo korisno. Vesna itd. Ni najmanje se ne možemo nadati. koji se odnose na predmet ovih studija. Slovanske Starožitnosti (drugo izd. Svarogu. već da uza svaki članak navode najstarije spomenike. Tu se nalazi dosta imena. Hasterman. grčke ili slovenske pisane spomenike. i vratiti u oblast mašte (Karus. celokupnih dela njegovih Sebrane spisy (Prag. Polel) ili folklora (Koščej. ali onim kritičkim okom. 1863). Ona je morala privući pažnju Šafarikovu. Krodo." Na žalost. koja se danas moraju izbrisati iz mitološkog reda. da ćemo za Slovene imati onakve radove.Prikupljajući u ovu jednu knjigu sve te radove dugog strpljenja. Latina. Ovo delo privuče pažnju Dobrovskog. ne krijem. i dalje). da sam svuda sledovao savetu ovoga prvosveštenika slavistike.. on je sastavio indeks mitoloških slovenskih imena. koje ga karakteriše. Grka. i ja sumnjam da će on ikada moći i postojati.). veli on. koju nije napisao.). Ni sam Dobrovski nije bio verziran u tom pitanju. "Savetujem budućim mitolozima. i. kakve je u našem veku imala mitologija: Indusa. na žalost. Danas se ovo delo ne bi moglo upotrebiti bez opasnosti. Taj monument nije još niko podigao. Dobrovski nije imao prilike. On je pomišljao da ih pribere u jedno delo. Graña je vrlo retka. 263. II Od kada je mladi ruski naučnik Kajsarov objavio u Getingenu 1803. 1865. Ovaj indeks beše program za jednu slovensku mitologiju. Toliko isto se može reći i o Hanušovim radovima na češkom koji se odnose na mitologiju (ipak treba izuzeti Bajeslovný Kalendár. mi imamo vrlo malo ovih starih spomenika. God. Smrt mu nije dopustila da izvrši ovo preduzeće. da vidim sve čime oskudevaju. Osim toga što je upotrebljavao lažna . on je i Kajsarova i njegove naslednike stavio na oprezu od kakve varljive tendencije ljudske lenosti. da sam uzgred otkrio i nekoliko detalja. Osim studije o Kajsarovu.). koji je pre repertoar folklora. Držim. U člancima koje je dao Rigerovom Slovnik-u Naučný (češka enciklopedija) i Pregledu praškog muzeja. svoje delo: Versuch einer slavischen Mythologie in alphabetischer Ordnung. koji mojim prethodnicima behu umakli. Sreznjevski je u Harkovu u Rusiji objavio 1846. svoju vrlo poučnu raspravu o svetilištima i crkvenim obredima neznabožačkih Slovena. Prag. Osim njegovih radova o Rusaljkama. Kelta ili Germana. Pa sam tako isto sebi dopustio da iznesem i nekoliko novih hipoteza. da se ne oslanjaju na poznije pisce. a pisani ili nemi spomenici ni po koju cenu se ne bi mogli zameniti hipotezama. koji mu posveti jednu kritičku studiju u jednoj svesci raznovrsne sadržine Slavin-a (drugo izd. Karevit. Smatrao sam za dužnost da ponovo pročitam u originalu sve latinske. ali i to delo ne bi imalo onaj apsolutno kritički i odreñeni karakter. Što se mene tiče. Hanuš je objavio u Lavovu (Lembergu) svoju knjigu Die Wissenschaft des Slawischen Mythus. koja je ponovo štampana u III sv. da bi se podigao jedan definitivan monument.

) nema ni deset strana. do 69. Naučnom Društvu u Pragu. i protivu strasti. Tako je on 1866. iz hrišćanske književnosti. Uprkos sveg mog poštovanja prema uspomeni Bergenjevoj i Kotljarevskog. t. Kotljarevskog. Posle ovog pokušaja koji svu slovensku mitologiju stavlja na dvadesetak potpuno nevrednih strana. da se svuda vide sami mitosi. 35) jedan rad o Kosmogoniji neznabožačkih Slovena. tj. danas se mogu zadržati jedva pedeset. U knjizi Faminčina (Famintsyne. i objavio u Časopis Českého Musea (iste god. ali pisac hoće sve da navrati na mitološke teorije u korist vremena u kome piše. pa mi predlagaše. da mogu reći. VIII str. izgledaju mi. još manje za uporedno izučavanje ove mitologije u njenim odnosima prema mitologijama indoevropskih naroda. navešću jedan zanimljiv članak Kipričnikova. t.arapski spomenici koje je on citirao. U svojoj zaista strogoj kritici o ovom delu (Archiv. 1884. IX. i mitologija se tu davi u folkloru.[5] Uostalom on je vrlo malo kritičan. jesu čista pozajmica iz lažnih . na ono nekoliko žurnih strana koje napisa za Rigerovu Češku Enciklopediju (Slovnyk naučný. ali zna se bar odakle se mora poći. Famincyne): Božestva drevnih' Slavјаn'' (Petrograd.[8] Kao primer reakcije skepticizma. . da što se više svuda gleda mitologija. u Žurnalu Min. 603 . God. da njemu ne ostaje ništa drugo. nego na Varjage. da se mnogo manje odnose na Slovene u Rusiji. Prosvі''ščen (septembar. Jagić je dao pametnih saveta svima mitolozima. 1868). Od dve stotine strana koje ta sveska sadrži[6]. Da bi i slovenska mitologija odlučno ušla u oblast nauke. Erben veli: . da bi taj naš rad bio uzaludan. Kotljarevski se koristio lažnim spomenicima. koje se mogu upotrebiti. kuda se ide.). po pesmama galicijskih Rutena. sećam se. Moskva. Ovaj je rad. da se ostvari i ova prethodna pogodba. izaziva se reakcija skepticizma. str. 168. Primećivaše. kojima se Erben služio. do odreći se sviju istraživanja o predmetu koji nas zanima. . trebalo je prvo očistiti njen teren od lažne grañe. Odličan muzikolog Faminčin ne beše ni najmanje spreman za proučavanje slovenske mitologije. da ga zajednički prevedemo. Pa ipak nije baš tako. tj. na skandinavske useljenike. koji mi behu dragoceni prijatelji. Napreci kritike poslednjih godina su najzad dopustili. prijateljem Bergenjem (Bergaigne). Nar. napravio mnogo larme o mitološkom svetu. str.) još i danas je jedan najdragoceniji repertoar. držim.Prag. Bez sumnje oblast slovenske mitologije postala je na taj način vrlo uzana.ako se uvek ne zna. koja se na njemu nagomilavala.[7] Naročito ih je stavljao na oprezu od zloupotrebe folklora. da i naučni deo ceo izgubi svoju vrednost. Pogrebni običaji neznabožačkih Slovena (Moskva. 1866.) g. Ovo sam delo čitao nekada u društvu sa svojim pok. 1885). 1870. Veliko rusko Afanasijevo delo: Vozrenіe Slavјаn'' na prirodu (3. izgleda. . U stvari on nas nije mogao poučiti ničemu ni slovenskom ni novom.i ma da se on branio.dokumenta. On beše vrlo oduševljen. Erben je namerno pomešao mitologiju i folklor. Pesme i galicijske legende. Ozbiljno treba biti rezervisan i pri knjizi pok.apokrifnih knjiga. sv. čitao u Kralj.

neuk ovim studijama. u Rusiji (Živaја Starina). Knjiga g. Mišljah. i da u jednoj francuski ispisanoj knjizi. u Hrvatskoj (Zbornik za narodni život). Čitalac. ja mislim. Slovenski je folklor beskonačan. ili bar po načinu francuskom. ima mesta sasvim drukčije raditi. toga radi on izostavlja mnoštvo sitnica. koja je štampana u Pragu 1891. Po mome mišljenju jedno potpuno i jasno delo o slovenskoj mitologiji mora iscrpsti osnovne pisane spomenike. o njoj se mnogo pisalo. ili osloboñavajući ih besposlenih hipoteza i zbrke folklora slovenskog. koje se vezuju za hrišćanske legende i apokrifne knjige. ličnostima ili tradicijama. (Skica iz slovenske mitologije). samo šezdeset njih govori o slovenskoj mitologiji." Nekoliko godina kasnije pisaše Krek u Archiv fur sl. 1876. koje doista postoje kod Slovena. njegovom izučavanju posvećeni su zasebni listovi: u Češkoj (Český Lid). Ceo ovaj deo pozajmljen iz folklora zaslužuje doista da se prevede. 1887."[9] Na žalost. da ono nije ni malo grañe iscrplo. legendama koje prouzrokuju meteorološke pojave. ali su došle u njih iz hrišćanskog predanja ili iz stranih legendi. koje je tako teško dobiti. još se jednako očekuje jedan odreñeni rad u celini. II izd. otresajući ih najpre od svih fantastičnih veza i zbližavanja sa drugim spomenicima. svetačkim danima: Ponedeoniku. Sredi i Petku. govoraše g. u Poljskoj (Wista). On još prima uz to i neke spomenike. ali osim nekoliko dobrih članaka o pojedinim pitanjima. (Graz. Perchta).) Na jeziku pristupačnom većini učenih ljudi one pružaju jedan kratki zbijeni rezime. 134) Ove rezultate. U ovom rezimeu beleške su često puta mnogo duže nego li tekst na koji se odnosi. "Pokušaji o mitologiji. god. u Bugarskoj (Sbornik' za narodni umotvorniја). i koje će malo čitalaca i pokušavati tražiti po originalnim spomenicima. germanskog ili čak indoevropskog. nigde nema jednog rada u celini. koja će predstavljati rezime svih legendarnih ideja slovenskog naroda. kosmogoničkim pričama. Potpuno pravedno ceneći i ovo lepo delo. koji su danas oglašeni za apokrifne. Luciji (Rachmanes. Treba još videti ono o Rahmanima. do 440. Krek je preduzeo sabiti u izvestan broj strana svoga lepog dela: Einleitung in die slavischen Literaturgeschichte. Za nj se oseća potreba. da sam takav rad našao u knjizi H. Mahal u svome predgovoru. Kreka naročito je upravljena slovenskim čitaocima. većinom su rastureni po raznim slovenskim zbirkama. da prikupim glavna fakta iz slovenske mitologije u jednu celinu." (god. Mbchal-a: Nákres slovanského bajeslovi. što nam izvori kažu o slovenskoj mitologiji. za koje pretpostavlja da su poznate. Na taj način on počinje jednom glavom o kosmogoničkim idejama Slovena. reskirao bi da se u njima potpuno izgubi. str. 378. Perhtu. Stoga sam se rešio. Niko bolje to stanje ne može shvatiti nego onaj koji bi preduzeo da odbaci sve ono što pripada haosu protivrečnih hipoteza osnovanih najčešće na rasuñivanju ili na a priori. Philologie: "Što se tiče slovenske mitologije do danas postignuti pozitivni rezultati ni najmanje ne odgovaraju utrošenom vremenu. str. Ostatak je posvećen folkloru. skoro potpun i dovoljno jasan o onome."Slovenska mitologija je jedna najteža grana slavistike. u Srbiji lepo ureñivani . od dve stotine dvadeset strana ove knjige.

da još dublje proniknu u ova delikatna istraživanja. sa mitologijom istočnih naroda. Maja. Prikupljam rasturene odlomke po pisanim spomenicima. jer bi bilo vrlo dugo istraživati u kojoj je meri on mogao biti izmenjen hrišćanskim legendama. No na žalost.osim u izvesnim jasnim obeleženim slučajevima. ipak mi je bilo nemogućno ići za njim na tako prostranom i rñavo ograničenom zemljištu. koji su objavljeni u Archiv fur slav. . Simpatija s kojom su moje slovenske kolege prihvatili pokušaje koji su joj prethodili. Tatara. ali za koje na se uzimam potpunu odgovornost. a pored toga i izvestan broj hipoteza ili tumačenja koje ja ne namećem. Ovakva kakva je. . o pojmovima o onom drugom svetu). Sadržina tih strana biće izvesno za mnoge čitaoce ne Slovene jedno otkriće. one će učiniti. Maretića.ma koliko one bile privlačne. dopušta mi.koji se odnose na neznabožačku periodu istorijskoga života Slovena. klasičnoga ili germanskoga sveta. na kojoj stoje mitologije ostalih indoevropskih naroda. Ali ne smatram. predanje o kultusu kućnim bogovima. koji su izašli u Izvi''stіја Petrogradske Akademije Nauka. pozajmicama od susednih naroda (Grka i Arbanasa kod južnih Slovena. . moram spomenuti. da je prostor slovenske mitologije jedino obeležen i ograničen pisanim i nemim spomenicima . da iz naših knjiga. trebalo bi ne znam koliko tucadi svezaka. Od toga se ja unapred ograñujem.. ako smem reći . sa kojima su me zbližili i sprijateljili više od tridesetak godina revnosnoga izučavanja."Karadžić". Ovaj će pokušaj možda uliti učenijima i veštijima od mene želju. god . ja se i na nj pozivam (npr.[10] Pored ovih specijalnih radova. prenebregavam sve veze. Ako sam iz principa odbacio folklor .ja sam isto tako iz opreznosti ili skepticizma. sve dokle budemo osećali jaku oskudicu u pisanim i nemim spomenicima neznabožačkog vremena.evropskoj naučnoj literaturi. i koje se jednako ponavljaju. Ni po koju cenu ne želim ponovo otpočeti koliko korisnom toliko i opasnom Afanasijevom knjigom. Namerno odbacujem sve teorije. Prikupiti i rezimirati sve što je do sada izašlo o folkloristici. Meni se čini. Phil. da je folklor nerazdvojni i bitni deo mitologije. iz naših repertoara potpuno iščeznu sve greške. kod Rusa. sve sisteme. Nemaca kod Čeha ili Poljaka). Jagića. da će oni isto tako učiniti i prema ovoj knjizi. no ne tvrdim da ću ih i sistematski grupisati. da se nadam. kao veoma pomoćne mi i korisne radove g. Pored sveg plemenitog i korisnog truda Mahalovog. Briknera. o kojoj ja ne znam ništa. Ovi radovi i mnogi drugi rastureni po najrazličnijim zbirkama biće spomenuti u svoje vreme i na svome mestu. kao što će se videti. Finaca. Oni će u njoj naći nekih sitnica kojih nema ni u jednom ranijem delu. odlučno odbacio i litvansku mitologiju. ova će knjiga popuniti jednu prazninu u našoj naučnoj literaturi. ako još ove pisane ili neme spomenike može objasniti ili dopuniti kakvo narodno predanje. biće nam vrlo teško postaviti slovensku mitologiju na istu nogu. pa radove Aleksandra Veselovskog. koje su ih do sada kvarile. Varjaga. uveren sam.ako ih ima. 1901.

. 4) U arapskim pisanim spomenicima (Massoudi-a.Jezik. govoreći o tome. poljska hronika Dlugoševa. Saks Gramatik. ili bar nemamo takvih. ili skandinavske Varjage (Normane). oni se na nj osvrću samo kad hoće da istaknu "sramne" neznabožačke obrede. jesu delo hrišćanskih sveštenika. izmenjale su se postepeno pod uticajem hrišćanskih ideja ili stranih književnosti. Dalimilova. Konstantina Porfirogenita. treba tražiti: 1) U prvobitnim hronikama slovenskih zemalja koje su pisane u narodu. jedan . čije se poreklo gubi u tami onoga vremena. oni nam rasvetljavaju prirodu izvesnog broja božanstava. Knytlinga Saga.Glava prva Izvori za slovensku mitologiju Slovenski hroničari.Apokrifni izvori. kao: Titmara. da dobijemo potpunu sliku o celini ove mitologije. danas su oglašeni za lažne. Glavni pisani spomenici. da bi bili neosporne autentičnosti. vizantijski hroničari. ili u nemačkim hagiografima (napr. Saksa Gramatika. koji se odnose na slovensku mitologiju. u biografa Otona Bamberškog). Nadahnuti najdubljom mržnjom protivu slovenskog paganizma.[12] Pisane spomenike. Ibn Fozlan-a) koji su vrlo nejasni.kultus.malo sumnjiv . jer treba najpre rešiti. .to je sve što nam je ostalo o onom tako bogatom slovenskom kultusu. Saks Gramatik. . Adama Bremenskog. ruska Nestorova hronika. čije su idole i hramove tako rado opisivali: Adam Bremenski. Pesme i narodne priče. na ostrvu Rujnu. Lav u Bambergu. ali ni jedan nam ne daje dovoljan broj podataka ni mogućnosti. biografi Otona Bamberškog i ruska Nestorova hronika. delom slovenskih. Helmold. No pri svemu tome. .Strani hroničari:Adam Bremenski. 2) U latinskim. najčešće stranih. Nemamo nemih spomenika o ovom kultusu.Nemi spomenici. . Knitlinge Sage (Knytlinga Saga). podrazumevaju Slovene stare Rusije. nekoliko vajarskih radova do danas sačuvanih u danciškom muzeju. Dosta su mnogobrojni izvori za slovensku mitologiju.[11] Nemamo nikakvog pisanog slovenskog spomenika (teksta) iz neznabožačkog doba. obrede i praznoverice neznabožačkih Slovena. način kojim su obožavana . kao idoli u Prilvicu. i u duši svojoj da opravdaju uništenje idola i rušenje njihovih svetilišta. te ih treba najozbiljnije kontrolisati. Oni koji su dugo smatrani za dosta verne. Titmar. koji se odnose na mitologiju. . 3) U vizantijskim pisanim spomenicima: Prokopa. Helmold. a što je još gore. istorici Otona Bamberškog. Titmar. Češke hronike Kozmina. koji daju samo kratke podatke.idol pronañen u Galiciji. koji nisu možda ni slovenski ni mitološki. Nekoliko nejasnih odlomaka u hramu u Arkoni. nemačkim ili danskim hronikama. da li oni. kao što je pisac Ruske hronike. nemačkih sveštenika.

o žrecima. itd. Priznajem. idole. Stoga je ovaj analista mogao tada poznavati sinove prvih Hrišćana i pribrati tačne podatke o kultusu njihovih predaka. pod perom jednog hrišćanina srednjeg veka. 7) Najzad u jeziku. tumače imena jelinskih bogova. koji svojim najstarijim pa i današnjim oblicima svedoči i o prošlim vekovima. ukoliko ti podaci potvrñuju rukopise. u crkvenim obredima. ima ih i koja su apsolutno izvan svake sumnje. Ako su i neka imena izopačena klasičnim uspomenama. svešteniku. Simarglu. Podaci koje daju ruske hronike dopunjuju se nekim dokumentima srednjovekovne književnosti. koje je crkva zabranjivala. Egipćane. On nam daje o ovim idolima. 1114. o žrtvama njima prinašanim.[13] . izgledaju vrlo neverovatna. dopalo da izaziva neznabožačke uspomene. I Novgorodska Hronika potvrñuje izvesne tekstove Nestorove Hronike. koji imenima slovenskih božanstava. zbornicima ili raznim religioznim zbirkama prevoda vizantijskih pisanih spomenika. o Dažbogu. On nam. ili onih koji se bar tako zovu. pruža tačne pojedinosti o Perunu i Velesu. više-manje. udaljuje se dosta od svoga predmeta. jednom prosvećenom čoveku. govoreći pod god. Je li mogućno da se jednom hrišćaninu srednjeg veka. i koji nam naročito svojom toponomastikom dopušta iznaći.5) U današnjoj folkloristici. unuka Dažbogovog. da u dva maha poziva jednog ruskog kneza. govoreći da knez Višeslav pretiče hod Horzin? Priznajem da mi ova huljenja na veru. pa umeće tu boga sunca Dažboga. razne obrede i dogañaje iz verskoga života neznabožačkih Slovena. Stribogu. pričama ili pesmama. da izjednačuje sunce sa velikim bogom Horzom. i čije je postojanje utvrñeno i drugim pisanim spomenicima. ili bar nagañati: o mestima na kojima se vršio obred. U ovom stavu kao i u imenima izvesnih božanstava. nije teško ne naći stranačkih utecaja. Mokošu. unuke Stribogove. 6) U teološkim spisima srednjega veka koji ciljaju na neznabožačke obrede. On nam još kazuje i kakve su ideje vezane za lica. Jedan nastavljač prvobitne hronike (rukopis zvan ipatski). Ovaj hroničar pisaše krajem XI i početkom XII veka. i daćama. Rusija je bila zvanično u hrišćanstvo preobraćena 988. da priziva vetrove. o bogu Svarogu. g. detaljne podatke. pomenutih u osnovnoj hronici. Rusalijama (neznabožački praznici). Odlomak epske poezije pod imenom: "Slovo o polku Igorovu" sadrži nekoliko takvih mitoloških aluzija. I Slovenski hroničari iz raznih slovenskih zemalja Za poznavanje prvobitne Rusije Nestorova Hronika sadrži jedan neocenjivi dokumenat. Crkvene propovedi čine samo nejasne aluzije na neznabožačke verske obrede. da su one vrlo sumnjive. više-manje.

itd. Hamadriade. koja je dušu svoju pozajmila iz Kozmine hronike. jednu boginju rata. Jupiter et ipse Mars. ne manje interesantan. svoje kućne bogove (penates).Češki hroničar Kozma iz Praga (XII vek). tj. Ljubuše.[20] Na drugom mestu (knj. II. memorare negligamus". Ali je vrlo rezervisan u svemu što se tiče slovenske mitologije. da je u Brandeburgu postojao jedan idol sa tri glave. sororque eius Bellona atque gener Cereris iubet". Sadrži nekoliko dosta tamnih aluzija na kultus brandeburških Slovena: "cum in dicta marchia gens adhuc permixta Slavonika et Saxonika gentilitatis ritibus deserviret et coleret ydola". Hronika učitelja Vićentija ne manje mrzi i izbegava neznabožačke stvari.sicut el hactenus multi villani velpagani hic latices seu ignes colit. stih 6) da se Čeh (Cech) odselio iz Hrvatske u Češku. Sve što nam kazuje o Poljacima pre hrišćanstva jeste: da su bili poligamiste: "Istorum gesta quorum memoriam oblivio vetustatis abolevit et quos error et ydolatria defoedavit. ili bolje istorik poljski u srednjem veku. idola surda et muta rogat et orat. on uporeñuje neznabožačke Pruse sa zverovima. koji je pisao pri kraju . Na žalost odavde ne vidimo ni imena tih idola. jeste arhiepiskop Dlugoš. ille montibus sive collibus litat. te na njih ni najmanje ne podseća.. navlaš obilazi neznabožačko doba. 1153). da su Česi obožavali idole. alia quae ipse fecit. Hostivida. Pšemisla.[15] Iz ovog stava jasno se vidi. čija imena i postojanje uostalom ništa nam ne dokazuje? Na drugom mestu (knj. iste lucos et arbores aut lapides adorat.) takoñe postala iz Kozmine. otkriva nam. Ipak. otac češke istorije. pruža nam neke pojedinosti. kojih nema u latinskoj frazeologiji njenoga duhovnog oca (prototipa). pošto je ona napisana na češkom jeziku. . . da stari Česi zvahu nav stan mrtvaca: "Potom Kroh jide do navi" (zatim Krok ode u nav). i jednoga boga pakla. vrače koje progna. spomenik spomenusmo u početku III glave. i to je sve. I kad ipak mora učiniti kakvu aluziju na bogove neznabožačkog vremena. Neklana. glava XLII). pa dodaje. Kozma im daje klasična imena:[14] "Ergo litate diis vestris asinum ut sint et ipsi vobis in asylum. čas književnim a čas prostačkim latinskim jezikom. Može li se iz ovog stava zaključiti. takoñe ne dodaje ničega pozitivnog onim tako tamnim podacima svog prototipa. priča svojim. II.[17] I malo dalje (oko god. noseći na svojim leñima sve svoje pretke (dědky své).. ona će nam kazati (II.[16] Dalimilova stihovna hronika. Ako se malo ispravi tekst na izvestan način. da je kneginja Teta naučila narod obožavati Oreade Driade. doživljaje čeških legendarnih kneževa: Kroka. koja uostalom i nije poljskog porekla. 8) Kozma veli. žrece. da su Česi obožavali Peruna (Jupitera). koji se bavio verom neznabožačkih Slovena.što je tačnije. Gallus-ova hronika[19] (prva godina XII veka). Prvi hroničar. potpuno ćuti o veri neznabožačkih Čeha. Tako ona kaže. Pulkavina hronika (XIV v. Drugi jedan. ili Longinus.[18] i njega su obožavali Sloveni i Saksonci. On nabraja neznabožačke obrede koje je ukinuo knez Bretislav II. Noc votum fiere summus. Svetovida (Marsa).

stanovao je na granici Slavije u jednom gradu. sveštenicima. koji je zahtevao da postane njihovom hrišćanskom arhiepiskopijom. da je ta nyja srodna sa nav-om kod Čeha. No pri svemu tome. uzima za imena pojedinih božanstava oblike. Venusa sa Dzydzilelya-om. tiče se naročito naših mitskih bića. ili napore germanskih misionara da ih preobrate u hrišćanstvo. Brikner je još našao[23] nekoliko podataka u jednoj zbirci crkvenih beseda na poljskolatinskom jeziku. Samo. izlaže trude kneza Gottschalk-a na . Naročito se njihovoj svedodžbi ima zahvaliti. Mi zaboravljamo.[22] Izjednačuje Jupitera sa Yeszaom. sačuvanih u petrogradskoj biblioteci.1481) svoju Historia Poloniae. Jedan od tih podataka objašnjava nam i Dlugoševe zablude." Očigledno su na nj mnogo uticale i hrišćanske ideje. On je živeo u prvoj polovini XI veka. On zna i za boga vremena (temperies) koji se zvao Pogoda. on bi hteo. koji nam pričaju borbe Nemaca ili Danaca sa danas već nestalim baltičkim Slovenima. kanonik gradske katedrale pisac je Gesta Hammaburgensis eclesiae pontificum. koji se ponavljaju u ovom ili onom narodnom refrenu. On govori o hramovima. stranci. Br'ckner[21] trudio. nije manje istina. da je ono igralo istu ulogu i u neznabožačko vreme. trudi se da iznañe svoje bogove kod starih Poljaka. Dijanu sa Dzevana-om. njegova svedodžba nije sasvim za odbacivanje. uprkos hrišćanstvu. da u X veku sve zemlje s desne strane Labe i Sale (izuzimajući predeo izmeñu ušća Labina i toka reke Trave) behu još naseljene slovenskom rasom. Nedavno se g. i poslednjih godina vrlo se malo važnosti pridavalo Dlugoševim podacima o starim božanstvima njegove zemlje. Ne propušta ništa što se tiče začetka njenoga života. Marsa sa Liadom. Plutona sa Nijom. R. naročito Skandinavaca i baltičkih Slovena. Pošto je Gnjezno. Na njemu se vidi uticaj klasičkih i hrišćanskih uspomena. da. kako je on prepunjen klasičnom mitologijom. Dlugoš voli poljsku domovinu. od kojih su se neke. sačuvale i do danas. što nam pomaže da je bolje rastumačimo. U ovo vreme u pravoj Poljskoj beše već nekoliko vekova potpuno nestalo paganizma. oživi Dlugoša. mogao je ispitivati arhiepiskopsku arhivu. kao katolička mitropolija. godišnjim svetkovinama. Ako je identičnost Plutona i nije sporna. slušati pričanja raznih misionara. U svojim Gesta Hammaburgensis eclesiae pontificum on priča istoriju ove arhiepiskopije i istoriju obližnjih naroda. sedište primasa.XV veka (od 1455 . idolima. Cereru sa Marzanom. tvrdi da je u Gnjeznu bio i jedan hram prvoga reda: "delubrum primarium ad quod ex omnibus locis fiebat congressus. II Strani hroničari Dok su češki i poljski hroničari namerno prenebregavali neznabožačko doba u istoriji svojih naroda. što mi danas možemo imati dosta jasnu sliku o religioznom životu baltičkih Slovena i onih sa Labe. a jedna se i zove Stado. Pohañao je Dance. Adam Bremenski (iz Bremena) učitelj u istoj varoši. boga života Zywie. u III knj. većinom su bolje informisani. žrtvama (čak i u ljudima). On je tu zbirku skoro objavio. s obzirom na siromaštvo slovenskih izvora kod zapadnih naroda. i najzad ih nalazi šest. što se tiče slovenske mitologije. a osobito stanovnika ostrva Rujna. svetim drvetima.

obalskih stanovnika Labe i Baltičkog mora. No on se tako isto služi i zapisanim predanjima i pričanjem slovenskih staraca. Ova hronika ne prelazi godinu 1170. da su Sloveni voleli praviti idole sa više glava (što tvrde i drugi pisani spomenici). Naziva ih "natio prava et perversa" (I. i glava 12. koji su se iz hrišćanstva povratili u svoju staru veru. druge knjige jesu najvažniji izvor za našu studiju. Nabraja u nekoliko mahova mučenja. Princip mu je.[24] Dokazuje nam da su stanovnici Rujna bili više odani kultusu zlih božanstava nego ostali Sloveni (Descriptio insularum. da su se Nemci prema njima rñavo ponašali. Koristio se Adamom Bremenskim od koga mnogo pozajmljuje (testis est magister Adamus). ili onih. XIV). o bogovima koji imaju i koji nemaju svojih idola. da imaju svetih šuma (83). potvrñuje (II. u njegovoj prvoj knjizi. umro 1018) bio je kanonik u Magdeburgu. Na žalost ni na pamet mu nije palo. Glave 52. i pratio je cara Henriha II u njegovom pohodu protivu poljskog kneza Boleslava Hrabrog. 18). g. glava XVIII) on ukratko opisuje varoš Retru (Rhetra) sa njenim hramom. (I. da istakne i dobre osobine neznabožačkih Slovena (II. Sloveni." Ipak mu se omaknu više zanimljivih sitnica za našu studiju. i ako one ipak nisu jedine.[27] Titmar (roñen 976. jesu osim Vagrinaca još i Ljutići i Bodrići izmeñu Labe i Odre. XXVII. 1009. Njegovo se uverenje ne koleba. koja su iskusili hrišćani od nekrštenih Slovena. paroh parohije Bozau oko jezera Plena (Ploen) u zemlji Slovena Vagrinaca (Wagriens). Helmoldovo delo Chronicon Slavorum jeste. najvažniji izvor za istoriju Slovena u srednjem veku. I mi imamo samo žaliti. kojima se on bavi. Zna da je postojao Svetovid.[25] Njegova mržnja na paganizam ne smeta mu. i misli da je to isto božanstvo kao i sveti Vid korvejskih kaluñera. Poreklom Holštinac. Njihovo preobraćanje u hrišćanstvo. kao što je dao (glave: XXVI. Pribislav je bio hrišćanin. boginji Polabljana. Voelkel. 41) odvratnost Slovena prema hrišćanstvu i njihovo rñavo postupanje sa hrišćanskim popovima. bez sumnje usled njihove odanosti paganizmu: "Slavorum animi naturales sunt infidi et ad malum proni ideoque cavendi". o Sivi. Pruža više pojedinosti od Adama Bremenskog: o veri neznabožačkih Slovena.[26] U savezu sa vladikama Oldenburga Vicelinom i Geroldom pridružio se njihovim naporima da pokrste neznabožačke Slovene. da veruju u postojanje jednog najstarijega boga. i 83. o kultusu Bogu Provenu (83). Priznaje uostalom. XXVIII) o skandinavskim božanstvima: Toru. kao što i sam naslov kazuje. Veruje u izvesno srodstvo sujeverja Saksonaca. od koga svi drugi proizlaze. čije gostoprimstvo veoma hvali. Vodanu i Frigi (Fricco). čini glavni predmet njegove hronike. o kultusu Crnom Bogu (I. 60) da je u ovom istom gradu Retri i vladika Jovan bio prinesen na žrtvu bogu Radgostu. o hramu u Retri i bogu Radgostu. 19). Često citira izveštaje očevidaca. i primljen je od kneza Pribislava. jer navodi neke reči i piše dosta tačno neka imena. on piše: ad laudem Lubecensis eclesiae (posveta na knjizi). kao što misli jedan komentator hronike. God. bog ostrva Rujna. što nam je dao tako malo podataka..preobraćanju u hrišćanstvo Bodrića. Helmold je bio sveštenik crkve u Libeku. . 8). podignutim u čast demonv quorum princeps est Radigast. Izgleda. ili njihov povratak u ovo posle otpadništva. da se ne zadržava na neznabožačkim stvarima: "Inutile est acta non credentium scrutari. U toj misiji on bi poslat k njima oko 1155. Tako (knj. on nam kazuje. o idolu Podaga. Njihova je zemlja za nj "terra horroris et vastae solitudinis". Slovena i Šveñana (I. da nam i o idolima slovenskim i njihovom kultusu da onako potpunih pojedinosti. 40. 27). "qui omnes barbarorum gestas res in memoria tenent". 52). Helmold uostalom ima dosta rñav pojam o Slovenima. priča (III. II. da je znao i slovenski jezik.

npr. quae bona interpretatur (IV.šuma. Titmar zna.izmeñu. Sloveni) Mese. On nam kazuje i neka imena svetih mesta. beše slovenskog porekla. 65). U protivrečnosti je sa Adamom Bremenskim. 4). na samoj granici Saksonije i Slovenije. Najzad i pored sve njegove mržnje. a bogu ime Radgost (Redigost). da su oni imali idole (III. Hoće da veže njegovo poreklo za Rimljane: "Et quia fuit haec apta bellis et in omnibus semper triumphalis antiquo more Martis signata est nomine". To je jedan fini i elegantan prozaista. quod pulcher mons dicitur" (IV. Ali ovo tvrñenje biva usled istorije o vampirima. Svi njegovi prevodi nisu tako srećni.[33] Apsalon je bio tajni savetnik kralja Valdemara. Ipak on zna i slovensku etimologiju. Na desnoj strani Sale življahu razni narodi. sveta šuma Žutibor (Zutibore). 63). daje mu drugu etimologiju. On ima uostalom jake razloge. što se takoñe potvrñuje svedočanstvima Saksa Gramatika i Otona Bamberškog. ipak posvećuje čitave dve strane opisu varoši Redarv (Redarinaca). bor . 14). Tvrdi da se kod nekrštenih Slovena sve svrgava smrću (I. "Quamvis autem de hiis aliquid dicere perhorrescam. 23).[32] jednog od najznamenitijih državnika i prelata srednjega veka. id est mediam regionis. "Cum execranda gentilitas ibi veneraretur" (VIII.[31] Saks Gramatik je Danac. nuncupabant eam vel a quadam virgine seducta". Na poziv Apsalonov Saks napisa svoje Gesta Danorum. i slovenski paganizam bi sasvim uništen. te se taj napad svrši padom varoši Arkone 1168. 55). Merzeburg je u ovo vreme bio na samoj granici germanskog plemena. Njegov germanski patriotizam buni se na pomisao o slovenskoj mitologiji. ležeći na Sali. tamen. Kad bi se iz njegovih tvrñenja moglo zaključiti. koju on daje o kultusu ovom bogu. Ovaj grad. Prirodno je što mu njihova neznabožačka vera izgleda gnusna. kao pagus Silensis (VIII. koji toj varoši daje ime Retra. Namerno izostavlja istraživanja neznabožačke istorije svoje dijeceze. 59). koju zove Riedegost. Ime mu znači." (VI. 10) su poginuli u borbi protiv njih. No i pored njegovih predubeñenja omaknu mu se ipak i po koji dragoceni podaci. On opisuje hram u ovoj varoši. lector amate. osobito one boga Svarožića (Zuarasici). da Sloveni nisu verovali u vampire. kad i ostrvo Rujan potpade pod dansku vlast. i Dobrawa. i svoja pričanja počinje krajem IX veka.[30] Zna da su kod Ljutića hramovi i idoli vrlo mnogobrojni. On zna. Dva njegova pretka (I..[28] Spominje jednu bezimenu boginju." (VI. to bi doista bilo jedno zanimljivo svedočanstvo u njihovu korist. 19). Titmar je u osnovi sujeveran. članovi velike porodice Srba ili Soraba. (VIII. i on je i nagovorio ovog da udari na Vende ili nekrštene Slovene. 56) "Bele knegini. Pridodat je bio ličnosti Apsalona.postane vladikom u Merzeburgu. i u prilici ih navodi: "Belegori. .. utvari. idole. koji su vršili kultus ovom bogu. O njegovom životu malo se zna. i umro je prvih godina XII veka. Titmar nadahnut svojim klasičnim uspomenama. tot templa habentur et simulacra demonum singula ab infidelibus coluntur. potvrñuje se pismom svetog Brina caru Henrihu II. da su postojali i sveštenici. čiju su sliku Ljutići nosili na svojoj zastavi. da leži izmeñu šume: mese . na koju aluzira: "Posteri autem (tj. 45). Kako-tako Titmar je morao pribrati nekoliko beležaka o njihovom jeziku. ali voli da opisuje snove. vanam eorum superstitionem. id est pulchra domina" (X.[29] i svedodžba. 25) I Helmold veli: "Praeter penates et idola quibus singula oppida redundabant" (I. što ne voli Slovene. i koja je bila jedno od glavnih svetilišta njihove vere. Titmar piše: "Quot regiones sunt in his partibus. i opisuje proroštva činjena pomoću svetih konja. ut scias. Bio je sveštenik. 59). Helmold skoro tako isto kaže. episkopa Lunda u Skaniji. "Bolizlaus qui maior laus interpretatur" (IV. kad prevodi Medeburu (drvo bogato medom) sa mel prohibe.

Bez sumnje nisu bolje prošla ni imena božanstava. Ljtetin. U . Mi mu još dugujemo i dragocene podatke o kultusu Ruñevida. a to nam i on sam kaže u svom predgovoru. Porenutius). Njegova istorija Danaca je jedini značajan dokument. Poreklom iz Švabije. Koloberg (danas Kolberg). Volin. starim narodnim pesmama ("maiorum acta patrii sermonis carminibus vulgata"). velikom svetilištu slovenskog paganizma. Knitlinga Saga obuhvata dansku istoriju od početka X veka. Ovo zanimljivo mešanje neznabožačkog boga i hrišćanskoga sveca lako se objašnjava onim mislima. U svakom slučaju episkop Apsalon. Može se misliti. Pizamar. kojih nema u Saksa Gramatika. o Arkoni.[34] Pored istorije Saksa Gramatika meće se i Knytlinga-Saga (Historia Knytidarum) tj. Porevitus. naročito iz Valerija Maksima. Ona je sreñena pod nadzorom i nastojanjem vladike Apsalona. i da ga je ono i podstaklo. Tako knez Pryslav kod njega je Freedevus. da je poznavao Saksovo kazivanje. Oton poseti varoši: Pyrice. Njegov danski patriotizam je možda vatreniji od hrišćanske mu vere. O svemu tome Apsalon mu je dao sve podatke. i bi posvećen u Rimu 13. Pizamar i Crnoglav (Turipid. po svoj prilici. Torevida i Porenucija (Rugievithus. koji mi imamo o borbama rujanskih Slovena sa Dancima. i očevidno znači: bog ili idol crne glave (čarnoglavy). Oton se rodio u drugoj polovini XI veka. Naučio je poljski. da je bio dobro o svemu obavešten. g. mogao je pribaviti i izvešća. Kamin. čak ih dopunjuje. On se koristio. danas Wollin. pozove ga knez Boleslav III da pokrsti Pomeranske Slovene. istorija Knidovih potomaka. U ovoj svojoj prvoj misiji pokrstio je više od 20 000 Slovena.[35] Biografije vladike Otona Bamberškog sadrže jedan osobito značajan dokumenat za izučavanje slovenske mitologije. Je li on bio očevidac dogañaja koje priča? Ovo se može samo pretpostavljati. No po njegovom odlasku izrodiše se mnogobrojna otpadništva.[37] podiže crkve. ipak mu se (Saksu Gramatiku) ne može prebaciti. Tiarnoglovius).pun je latinskog klasicizma. koje priča. koje se nas tiče. Užasno izopačava osobena imena. Doprineo je braku Vladislava Hermana sa Juditom sestrom cara Henriha IV. on ode tamo. koje se potrudio i prevesti na latinski. da je imao predrasude svoga veka i svoje kaste. Prva dva imena je vrlo teško protumačiti. maja 1106. poslednje je jasnije. ne treba ih prenebreći. žrtvama i sujevericama rujanskih Slovena. postarao se. da sastavi svoju knjigu. te mu je to učinilo znatne koristi u njegovim misijama kod Slovena. hrišćanin (pokršten je u Merzeburgu). Ma kako bili mršavi njegovi podaci. God. Saks je mnogo potpuniji od Helmolda. o proroštvima. Kako je on savremenik poslednjih dogañaja. što se odnosi na ovo božanstvo. Pripisuju je Olafu Torzonu (Olaf Tordzon). U onome. Iako izgleda da je malo fanatik. U Poljskoj je bio ostavio lepih uspomena. koje tada kružahu. o kultusu i uništenju idola Svetovidovog. Sadrži samo nekoliko vrsta koje se odnose na vreme. No kao i Helmold on brka Svetovida sa svetim Vidom. gde ga primi knez Vratislav.[36] Po povratku u Nemačku postane vladikom u Bambergu. jer nam kazuje imena triju božanstava. kojih nema u Saksu. ali ne i tvrditi. da mu o njima da ozbiljnih podataka. i svršuje se godinom 1187. namesti i jednoga vladiku za Pomeraniju u Volinu. zatim pričama Islanñana (Tylensium) i kazivanjima vladike Apsalona ("Absalonis asserta docili animo stiloque complecti cure habui"). koji je učestvovao u svim tim krupnim dogañajima. 1123. i sagradio je jedanaest crkava. a to su: Turipid. te je jasno. u mladosti boravio je neko vreme u Poljskoj. Potvrñuje pričanja Saksa Gramatika.

da više ne meću štapove nad grobovima. Pokrštenje je bilo sasvim površno. On odbije ponudu. da više ne pitaju za savet proročice. veli on. ut magis necem ei inferre quam iugum fidei subire parata sit. Njemu se može čovek poveriti. To je jedan vrlo savestan čovek. Oni odnesoše jednoga idola Triglava. Ebo (Ebbo) kaluñer iz Bamberga napisao je oko 1151. veli on. i obuči ih da svoje mrtve sahranjuju u groblje. Sa jedne od tih piramida. i koji je tu privlačio svake godine veliki broj naroda. da ne pribegavaju vradžbinama. Priča. kako izgleda. Bez ruku. vratio se ovaj apostol u Pomeraniju preko Magdeburga. nije zabeleženo. on se odmah vraća paganizmu. Knjiga II vraća se na istoriju grada Julina. 23) "Huius parietes variae deorum. Ovo se svedočanstvo slaže sa Titmarovim čudnovatim načinom. koliko su vredeli ti talanti. singulis nominibus insculptis galeis atque loricis terribiliter vestiti. prividno. Vojteha (Adalberta) i sv. Žreci julinski zaveriše se i protivu života vladičina. 1128. da se pokrste. Veruje naravno i u čudesa." Ebo nam opisuje u Štetinu neke veoma teško razumljive spomenike o neznabožačkom kultusu. na najvišoj stajaše idol Triglav. Vaclava. Posle raznih smetnji najzad vladika Bernard skloni stanovnike Julina. Oni behu. za koje su stanovnici bili utrošili na tri stotine talanata. Vladika podiže u Julinu dve hrišćanske crkve. obojica poreklom iz Češke (knj. koja nisu baš sasvim neistinita. Jedna priča iz druge Otonove misije kazuje nam da ti idoli imañahu odelo ili neke druge pokretne ukrase. kad su mu oduzeli te idole. nesposoban za kakvu pobožnu podvalu. Štetin. dearumque imagines mirifice insculptae exteriis ornant. napravi se bogom. Mnogi su neznabošci po svojim kućama posakrivali male idole. ukrašene srebrom i zlatom. izvrtenih očiju.. danas Guckov. Volegost. poveriše ga čuvanju jedne starice. pyramides magnae et in altum more paganico muratae. on stavi obe crkve pod zaštitu dva sveca slovenska: sv.početku god. Ebo je dakle svedok vrlo dostojan poverenja za sve što se odnosi na drugu misiju. a ne po šumama ili poljima. On je bio poznavao vladiku. Stanovnici ponude Otonu novac. da je to čovek srednjeg veka i to crkveni. ovi su idoli jedva na nekoliko pari volova odvučeni na lomaču. Ne kažu nam. Ebo najpre konstatuje neznabožački fanatizam Pomeranaca: Tanium esse gentis illius ferocitatem. Na opšti narodni. osobito pričanjima popa Udalrika (Udalric). koji je podigao Julije Cezar. naravno ne zaboravljajući. da bi podstakao svoje jednoverne. i vrati se u dijecezu meseca decembra.. veli vojvoda poljski. O njima nam Ebo pruža dragocenih pojedinosti. tradicionalni praznik svet dolazi gomilama. pa da bi što bolje pridobio ljubav i naklonost novopreobraćenih. poseti Havelberg. koja je očevidno imala religiozni . ipak. Bilo je u tom gradu. Štetin i Julin imañahu svaki po tri planine. Ovaj je grad bio čuven po kultusu jednome idolu. Saopštava jedno autentično pismo vladičino papi. ili 1152. Uznoim. i koji još čuva njegovo koplje. svoj Vita Ottonis. jedan žrec obuče na sebe odelo idola. i priča i neka.. interius autem dii stant manu facti. gde nañe veličanstvene hramove (magni decoris et miri artificii). istina. koristio se pričanjima njegovih drugova. čije ime. na žalost.[39] Kad je vladika došao u grad Hologast. (V. I). odsečenih noseva. da im ne dira svetinje. da stanovnici grada Julina (ime mu je od Julija Cezara!) poštuju jedan stub podignut u čast ovog velikog čoveka. koja ga skri u šupljinu jednoga drveta. Manje je pouzdan za prvu misiju. Oton za tim ode u Hozegov. koji je Otona pratio u njegovoj drugoj misiji.[38] da više ne podižu kuće za idole. i. Volin. kako izgleda. bio jedan poverljiv i inteligentan posmatralac. poruši im idole.. mirae magnitudinis et sculptaria arte incredibili coelata.

24) i neznabožački fanatizam (II. Da li su to bili grobovi ili predikaonice? Ebo.[46] . koji je sakrio bio jedan proždrljivi žrec. Pričanja koje Herbord meće u njegova usta. kojeg vladika prodade na strani: asserens hunc magis quadrigis. beše uništen. 14). da posvedoči svoj verski trijumf. Ali se vladika odupre. držao je propoved i vladika. koja se nalazi pored jednoga izvora. ali je našao jednog člana iz prve vladičine misije. 25) možda iz očajanja. što je morao svojim očima gledati propast narodne vere. Nemački istorici se ne slažu o vrednosti njegovog dela. 26). Herbord i Ebo se dopunjuju na ponekim mestima: Herbord je potpuniji za prvu misiju. Kotljarevski ga tako ceni. o njihovom očajnom otporu svima misionarskim pokušajima (III. Ipsum autem in carne non vidi. da narod raspale protiv vladike i njegovih drugova (III. 31. čiji plod ishranjivaše čuvara.[43] On nam kaže. idoli razlupani i polomljeni (II. koji je čuvao ovu životinju. i on se stara. koji mu je dao i one pojedinosti Ebu nepoznate. 36). 6) hram boga Žerovida (Gerovit. Oton (18) zatim ide. Klempin) su mu naklonjeni. et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocatas". jedan sveti štit. izgleda da ih je pisao pod neposrednim uticajem samih dogañaja i da ih je pričao kakav inteligentan pripovedač. Više nego jedanput naići ćemo na tekstove koji govore o svetim drvetima. On stavlja u usta svojih lica duge govore. Pored jednog od tih hramova nalazaše se jedan hrast i jedan sveti izvor. U knjizi III opisuje neprijateljsko držanje žreca prema hrišćanstvu (III. pa navodi njihovu varvarsku svirepost (4.[42] Herbord je naravno rñavo raspoložen prema Pomerancima. 11. koji je bio poludeo (ib. daje kod Pomeranaca postojala jedna sveštenička kasta (II. Mihaila u Bambergu.[45] Kad cela varoš bi pokrštena. Neznabošci su tako mnogo polagali na taj hram.). Herbord svedoči o svim naporima žreca. pa čak i da se posveti hrišćanskom bogosluženju. da poštedi to drvo.) qui lingua latina Mars dicitur. Petrov deli Žafeov skepticizam. pa zatim prostran i veličanstveni hram u gradu Gozgaugia (sic!) (Guckov). koje on zove continae i fana (ib. da je bilo hramova. da su veroloman narod (II.[44] Priča da je vladika odneo iz ovih kontina jednog idola Triglava. on s hvalom pominje poštenje i gostoprimstvo Pomeranaca. i hram kao i svi idoli. molioca manastira sv. Herbord se često služi Ebovim pričanjima i kazivanjima kaluñera Priflinga. pripisujući im neku retku veličanstvenost. i kaluñera istog manastira Sifrida. Ovo ime continae buni ga. Priča dalje o postupanju pri gatanju. Zatim opisuje te continae. On je pratio Otona u njegovoj prvoj misiji. za što je služio jedan čudnovati konj. On pristade. 17. 18. vrati se jednim delom u paganizam. 7. Žafe (Jaffe) je vrlo strog. veli on. za koje veli. 20. Štetinjani ga zamoliše. o tragičnoj smrti jednog od tih žreca.karakter. da ga protumači latinskim jezikom: Sclavica lingua in plerisque vocibus latinitatem attingit. 6). njihove napore i podvale samo da se odupru njegovim uspesima. da se sačuva. i nareñuje da se iseče. a Ebo za drugu. Kepke i Klempen (Koepke. Uprkos svojih predubeñenja. vrlo su živa i puna duha. kojeg kasnije posla u Rim. On je svome pričanju dao literarni oblik dijaloga izmeñu Timona. da ga je sveg pokrstio. quam propheciis idoneum (II. ne daje o njima nikakvih tačnih podataka. pod jedan orah[40] ili bolje pod jednu lesku (idolo consecratum). nabraja njihovo blago. 33). Neznabožački hramovi behu porušeni. Mnogo je i učeniji i pismeniji od svoga prethodnika. na žalost u svome i suviše kratkom pričanju. 4). za koji Oton mišljaše. 29). da mu se čovek može poveriti. pa moliše. Otkriva u gradu Hologostu: (ib. da se moli Bogu. opirao se još dugo jedan žrec.).[41] Herbord nije poznavao Otona. Grad Štetin. Timon je bio u službi kod vladike čitavih pet godina.

Konst. Deo njegove istorije. Ovo se poslednje kazivanje ne potvrñuje suvremenom folkloristikom. Leon ðakon je živeo u vreme (X v. Leon ðakon. i pričanja. jeste onaj. reke. Ruski teolozi daju nam nekoliko podataka. pratio je Velizara u njegovim ratovima u Aziji. koje obožavahu nekršteni Rusi. Cezara stavlja i kod baltičkih Slovena. (Čudite li se što se ime Jul. već hrišćani. koji će na svome mestu biti ispitani. Drugi vizantijski pisac. ne gradimo više kapišča (neznabožačke hramove) već Hristove crkve.Treća biografija o Otonu Bamberškom duguje se nekom bezimenom piscu. čija je knjiga o temama (oblastima carstva) tako dragocen prilog istoriji X veka. kad bi neki hteli ime Svetovida zameniti sa svetim Vidom!?). namerno je izostavio govor o neznabožačkim stvarima. da je bio kaluñer u manastiru Priflingu. Konstantin Porfirogenit. za koga se može nagañati. O slovenskoj mitologiji nam daje kratke ali dragocene podatke. Prokop Cezareac živeo je u VI veku. u svojim: Razgovorima o zakonu (veri) datom preko Mojseja. Spominje kultus Triglavu i jednom konju. I on veruje u priču o Cezarovom koplju. Naročito su ta pričanja legendarnog karaktera. Ponavlja fantastičnu etimologiju continae. daju uzgred nekih podataka. Porfirogenit. On se koristio Ebom i Herbordom. koji služaše za gatanja. koje jasno ne označuje. Zna ih dve. koji nas interesuje. možda pod uticajem hrišćanskih ili neznabožačkih ideja. niti pak tekstovima srednjeg veka."[47] Drugi pismeni izvori. gradu Julinu dao je Cezar svoje ime. većinom anonimni. Konstantin Porfirogenit. navode više-manje tačna ali osakaćena imena pojedinih božanstava. Tako. On nam kaže: da su Sloveni obožavali jednoga najvišega boga. koji se bavi ratovima protivu Gota. koja je on pribrao. t. To je ozbiljan istorik. Njegovo je delo vrlo kratko. jesu najčešće rezultat njegovih ličnih posmatranja. da ne znaju za sudbinu (De bello gothico. koji ni najmanje ne pušta na volju svojoj uobrazilji.) kada Vizantinci behu u večitom dodiru sa Bugarima i Rusima. već se Hristos za nas žrtvuje. ne žrtvujemo više jedan drugog. XIV). III.jezik . c. Africi i u Italiji. koji piše o Slovenima: Prokop. Leon ðakon vrlo su uzdržljivi pri pisanju o veri slovenskoj.) jedan od osnivača manastira Pečerskіj u Kijevu. koji proizvodi grom. Vizantijski pisac. ali je upotrebio takoñe i pričanja nekih crkvenih ljudi (quae a notis religiosisque personis).[48] III Likorezni spomenici . nimfe. Hilarion (XI v. i istini koju je na zemlju doneo Isus Hristos istavlja neznabožačku Rusiju hrišćanskoj: "Mi se više ne zovemo sluge idola.

ubog. . jedni su čisto slovenski. njegove snimke smo doneli na kraju knjige. pecus). tući. koje je sasvim prosto prepisivalo reči διαβολος i δαιµον. Molio sam ga. zbožo (Zbožo. . da je ova reč starija i od hrišćanstva. fortuna. No on nije ništa našao. koja su navedena u ruskoj Nestorovoj hronici: Stribog. Ako su ovi spomenici slovenski. mi ćemo ovde označiti samo ponešto. Oni nemaju ničega zajedničkoga sa nestalim idolima. koja hoće da označi boga. Nalazimo je meñu imenima neznabožačkih božanstava. Ova je reč apsolutno nepoznata staroslovenskom. sreći i dobru lako jedna drugu objašnjavaju. i hteli bi videti za njih po dva različita korena. u Helmolda: Crnobog (Zcernoboh. a drugi su pozajmljeni iz stranih jezika.imanje. Takvi su: bareljef u Altenkirhenu na ostrvu Rujnu. ostalo je glasovnih. ili istorici Otona Bamberškog. poljskom. Oni pak koji još postoje svi su. a danas se čuva u zbirci Krakovske Akademije.Ako je nestalo nemih spomenika.[51] Ova je terminologija i sama naslednica jedne neznabožačke terminologije. To je jedan epitel bogu.prezreti. Teško je odrediti. nalazimo: bogat. id est deum nigrum). Saks Gramatik.sumnjive autentičnosti. i sviju ostalih. Nju nije donelo hrišćanstvo. Možda je to ta reč. da li slovensko značenje dolazi od ovog prvog ili drugog značenja. Hrišćanstvo nije ništa u životu ostavilo od hramova. srpskom i bugarskom jeziku. ili bar takvih. Pored reči bog. Druga reč čort (čёrt') nalazi se u ruskom.Nemamo autentičnih spomenika. lužičkosrpskom (i u litvanskom) i u slovenačkom. starobaktrijski bagha. Nemajući nameru da navodimo sav slovenski rečnik. koja se nalazi u imenu onoga božanstva na ostrvu Rujnu i koje Knitlinga Saga zove Pisamar. trgovina. da je ova reč istovetna sa sanskritskom bhaga. Kao antitezu panslovenskoj reči bog nalazimo isto tako panslovensku reč bes (bјаs' zao duh).[49] I njihovi snimci su na kraju ove knjige. i danas je još u svim slovenskim jezicima ista . i osobeno ime jednoga božanstva iz Vede (staropersijski baga. kojih je bilo bezbroj svi su uništeni. Neki pisci razdvajaju ova dva smisla. a prvi put su objavljeni u Archiv fur Antropologie 1894. idol nañen u Zbruču (Zbrucu). Jezik. jer ideja o Bogu. zbožje (žito. u glagolu čortiti (čertiti) . Dažbog. Titmar. Bagha na sanskritskom znači: blagostanje. bog). likoreza.udariti. Sastoji se iz dvojakih elemenata. nekoliki grubi likorezi. Ja ću je rado vezati za staro gornjenemačko scrato (vidi dalje glavu o domaćim bogovima). pšenica na maloruskom). u češkom zbozi . koji se čuvaju u danciškom muzeju. maloruskom. Izgleda. Idoli.[50] Jedan moj učenik proputovao je skoro Nemačku. dika na lužičkosrpskom. sreća. kao što se može pretpostaviti. sreća. .bog.osim beznačajnih ostataka hrama u Arkoni.[52] Smatra se. Reč. Da počnemo imenom božanstva. češkom. koje označavaju ideju božanstva. Do sada se nije znala njena etimologija. Ova razlika nije potrebna. da potraži u nekom muzeju kakve bilo ostatke slovenskoga kultusa. Miklošić je vezuje za koren bi . koje su opisali: Helmold. koje nam Titmar rado predstavlja kao primerke izvanredne veštine. koja se može upotrebiti. proklinjati. U jednom vrlo interesantnom delu Miklošić je proučio hrišćansku terminologiju slovenskih naroda. oni ni najmanje ne odgovaraju opisima onih tekstova iz srednjega veka. . koje bi mogli s izvesnom pouzdanošću pripisati kome božanstvu.

iskati) treba [57] ono što bogovi ištu: I prijde (Vladimir'') k' Kievu. znaci kuća. balvan. vrlo su retka u Rusiji. Staroslovenska reč hram' prvobitno znači: verska kuća. Radi označavanja hrišćanskih hramova. i tvorјаše trebu kumirom'.[58] Koren treb ulazi i u veliki broj geografskih imena. Za neznabožačku periodu imamo jednu reč. ili stukan. žrtva.idol. da mesta. Turkestan) značila bi. Ova se reč nalazi i u mañarskom ker. Nema je u ruskom. u zemljama. Balavan je turska reč. svršetak i ničega značajnog nema sa pojmom jedne grañevine. . Za označavanje idola mi imamo u staroslovenskom pet raznih reči: kap. i očevidno da ima neke veze sa glagolom modliti-moliti. i u poljskome gde znači molitva. a u druge slovenske jezike nije prešla.Obredna mesta. Jednom prilikom naročito ću se vratiti na rasprostranjenost njihovog značenja. Modla. sub. hrišćanski jezik stvorio je reči: cerkov'. Istukan je trpni pridev od glagola istukati. Worterb. koja još i danas postoji u slovenskom i srpskohrvatskom. koji se pod raznim oblicima upotrebljava danas u svim slovenskim jezicima. Zakol'' δφαγή-ono to zakolje (od korena kol-klati). tako starih pozajmica iz finskoga. istukan. Molitva se kazuje glagolom modliti-moliti se. Modla u smislu idola nalazi se samo u češkom. .gornjo-nemačkoj chirichha (koja je i sama postala od grčkog κιρίακον[53]) i latinskoj castellum. Kap znači idol.[54] koju navode mnogobrojni slovenski izvori znači prvobitno mesto gde se čuvaju idoli (kapi). Izgleda (po Miklošiću. Prvobitno je i postojalo samo u staroslovenskome i ruskome. treb (od korena tereb. Kumir na prvi pogled meta slovenske fizionomije. koji se nalazi u svim slovenskim jezicima.Po svoj prilici je turskog porekla: ker. U svojoj studiji o hrišćanskoj mitologiji slovenskih jezika (§ 28) Miklošić ovu reč pripisuje sanskritskoj mrd "conterere". iako ovaj ima reč moliti sја. koju navodi Herbord. i znači statua. istorik Otona Bamberškog. Ova se reč dovoljno objašnjava slovenskim jezikom. Češkoj. Isto tako kymirište jeste mesto gde se nalaze idoli. gde znači hram. Ova mi etimologija izgleda mnogo verovatnija od one koju predlaže nemački izdavač Herborda: poljski Konczyna.vajariti. voce): kumarsaa . prvobitno. Treba znati. Od nje je postalo kumirište. i . To je reč contina. Reč kapište kapište. Miklošić veli. Pojam o žrtvi izražen je u čisto slovenskim rečima obјаt' (obećana stvar). kontina. izgleda čisto slovenskoga porekla. u kojima su stanovali lapski Sloveni. staroslovenski k'šta (kontja). Izgleda mi da ne bi bilo teško ovu reč približiti reči kip. crkva ili kostel' koja odgovara svojoj . Konczyna znaci prosto kraj. idole prostačkih naroda susedni Slovena. mesto gde se slave idoli. .ište[55] znači idola ili hram za idole. i dolazi od korena modla . da se ovde nazire finsko poreklo (Etym. sub voce). keb na ujgurskom jeziku (ist.Reč božnica (božnica) označuje u starim ruskim hronikama hrišćanska svetilišta. kojom je on sam označio hramove na ostrvu Rujnu. žreti (prinašati na žrtvu. nalazi se još i kao kapište koja po smislu nastavka . uznositi. da hoće da znači približno: hvaliti. Ostala je samo u ruskom.[59] Ovakvih mesta je vrlo mnogo u Poljskoj. nema veli.poštovati (Veske[56] piše kumartaa i vezuje za mordvinsko komans). isto kao i hram znaci božja kuća. No učenom leksikografu ovo poreklo izgleda malo verovatno. kumir i modla. koja nose to ime nisu mesta starih verskih obreda.

ili je slična reči dom od dominus latinskog.[63] Reč raj primljena je u hrišćanskoj terminologiji gde u svim jezicima slovenskim znači raj. koji vrši verske obrede (vidi gore). da taj povratni glagol.svјаt' .[64] Ruski hroničari beleže. moći. što znači knez. onaj koji se služi crnim knjigama.jeste prevod grčke ιερεύς. onaj koji čini čari . Mi ćemo o njoj raspravljati kad budemo govorili o idejama Slovena o besmrtnosti duše. koji se naročito bavi svetim stvarima. sličan reči monseigneur. U češkom i zapadno slovenskom cara znači crta. znači prvobitnu misao. 435. da je bilo neznabožačkih hramova i svešteničke kaste. bez sumnje.daću. koja označava onoga. da znači mesto. Možda ona podseća na neznabožačko doba. Ovo se ime nalazi samo u staroslovenskom i ruskom jeziku. Reč nav (nav) izgleda.[60] Kod Rusa beše neznabožačka reč žrec'. nalazi se danas reč knez. da su trizne slavljene u čast mrtvih (Letopis' po ipatskomou spiskou. po Lav.volšebnik bio bi onaj. . 44. Jer je zaista teško odvojiti modliti od modla. Crkva hrišćanska ju je mogla dakle primiti bez ustezanja. svјаščenik''. Ovo je izraz poštovanja.[62] Pored sveštenika-žreca nalazimo i čarobnika. mlaña od neznabožačkoga doba. Einleitung. str. Krek. O idejama koje su Sloveni imali o onom drugom svetu. tamo . kada je. 30. koji se kod Francuza daje: narodnim kneževima. Poljaka. čiji je predmet u dativu. pored grada. I pored suprotnih mišljenja. slova? U češkom se još nalazi: černoknižnik. Označuje onoga. str. tj. str. Vrač. spremite dosta medovine (med''i mnogou). čarobnik . i dolazi od gornjenemačkoga kuning. kuda mrtvaci idu posle svoga života. znake. prinčevima i prelatima. Jednu potvrñuje Jornandes a drugu ruske analiste. (Vidi raspravu or.) ja se ne ustežem videti u strava.nagaña. gde nikakvi pisani izvori ne dokazuju. slovensku reč . u tim dvema zemljama. Ova je reč izvesno kasnija. O pogrebnim obredima ostavili su nam stari tekstovi dve reči: strava i tryzna. Kod zapadnih Slovena: Čeha. Da to ne označava onoga. brazda. i pisani izvori i rečnik daju nam vrlo nejasnih podataka. 87. vrača: vl''hv''. I to je jedna vrsta daće.čary. Pojam o svetaštvu je morao biti nepoznat neznabošcima: i za to je pitanje. Očigledno je i ona za vreme neznabožačke periode odgovarala sličnoj ideji. Vezuje se za stari koren vels (vels). da li taj koren svet nije prvobitno značio pojam sile. 116). Za ovu ideju nemamo reči kod ostalih slovenskih naroda.) Drevljanima: "Evo me. Kod Poljaka i Čeha on se zove: čarodéjnik. 77. mrmljati.mucati. pojam o skrušenju: moliti se Bogu . 37. 81. postala od korena svet . koji obeležava crte. Čini mi se. ruski volšebnik''. da se karakter trizne dovoljno jasno objašnjava u poslanstvu ruske kneginje Olge (X v. sp.[61] Lužičkih Srba. czarodziej. da je trizna srodna stravi Jornandesovoj. plemenski starešina bio i vršilac verskih obreda i prinašanja žrtve. Ja držim. u poljskom czarnoksiežnik.skrušiti se pred Bogom. ksiądz. vl''snati. koja se slavila po smrti Atilinoj. koji je mrmljao tajanstvene reči. dolazim k vama. Reč ova. latinskog sacerdos. Napominjemo da se ova reč naročito upotrebljava kod Čeha i Poljaka. Hrišćanski pop u Slovena zove se zasebnom rečju sveštenik. No on je kasnije oporekao tu etimologiju.

i II. takozvane Slovenske Vede. upotrebljavajući ih ne padne u istu grešku.) Pored prilvičkih idola i takozvanih ruskih natpisa u Mikarzinu (Miikarzyn) može se staviti i laf iz katedrale u Bambergu. Sva ona koja govore o slovenskoj mitologiji fabrikovana su u XIX veku. Tras. Milojević u Beogradu. kako se čini. iz kojih su mitolozi dugo crpli materijal. Uz nju ima i nemačkih i čeških objašnjenja. Ne ulazeći u pojedinosti ove dugačke mistifikacije. Šafarik vrlo pogrešno mislio. t. Kotljarevskog. dovoljno je da uputim čitaoca na članak g. navodeći na krupne greške i mnoge naučnike. 193 . S toga nije zgorega obavestiti čitaoce o netačnostima. vrstu latinskog rečnika. oglašene su za neverne. p. dali su se zaneti tim grubim izmišljotinama. Izvestan broj ovih objašnjenja je autentičan. kojega se danas ipak moramo odreći. srpske pesme. koji su sve do poslednjih godina kvarili sva ona dela.gde ste pogubili moga muža. iz XIII veka. posvećenoj ratovima protivu Gota. radi čitaoca. p. Glava druga Vrhovni bog Da li su stari Sloveni znali za jednog vrhovnog Boga. i 135. običaje Slovena. slav. koji bi dao ime Crnog boga. Morana). pa navodi nekoliko reči o njihovoj veri. Ja sam ih nedavno pobrojao u Revue d'histoire des religions (god. da. IV.[65] Isto tako treba označiti kao lažan i potpuno izmišljen portret Radgostov. prilvičkih idola i natpisa. vladike iz Konstance. Morana (Bies. Pošto smo obeležili sve autentične ili verovatne izvore za slovensku mitologiju. . 388. Sasvim drukčije znamenit falsifikat jeste onaj o Mater verborum. Jagića u Archiv f. čim su se pojavile. Tras. Ona je polovinu veka trovala sva izdanja posvećena našoj studiji. 1659. bila je fabrikacija tzv.215. koje oni nisu mogli izbeći. Jedna od najdrskijih mistifikacija XVIII v. Iričeka. (t. Palackog. Mi ćemo ih izvaditi odatle jednom za svagda. 134. koja se odnose na našu studiju. itd. Biblioteka praškoga muzeja sadrži jedan rukopis Mater verborum-a. koje je izdao pok.). ali je g. vredi reći koju i o apokrifnim. lažnim izvorima. Erbena. Lelevelj. sam za se potpuno autentičan. koje je objavio pokojni Verković.) i druga nemačka izdanja. Kolar. Potocki. 1881. Ta je kompilacija. jer ove fantastične zbirke su neobično proširivale horizont naših studija. koji bi u njihovom Panteonu gospodario. pošto ćemo se na njih vratiti više puta. v. str. o sudbini duše posle smrti..[68] Pesme. Da napomenemo najpre pesmu poznatu pod imenom Ljubušin sud i Kraljodvorski rukopis[67] (kralovedvor). Iz njih su pozajmljeni: opisi o nekim božanstvima: Bijes. Ovde ih navodim ponovo. Lelevelja. kao: Grima. kao Zevs u jelinskom a Jupiter u latinskom Panteonu? Prokop Cezareac opisuje u jednoj znatnoj glavi. koji ih krase.[66] U XIX veku Češka je izdala čitavu seriju tekstova. koji se odnose na srednji vek. hoću da učinim triznu svome mužu" (daću mu podušje). Phil. u koju su upali svi moji prethodnici. Na njihova dela ljudi se još pozivaju. da na njemu otkrije ruski natpis. Hanuša.[69] To je zaista šteta. koji krasi neka Helmoldova (L'beck. kompilaciju Salomona III.

tvorca neba i zemlje. ukoliko se to."Sloveni. već i sve ostale slovenske oblasti (illum deum deorum esse profitentes).. oni se zavetuju.[72] .Perunović . ukoliko su bliži tome Bogu bogova. Ti vreñaš pravoga Boga!. Na jednom drugom mestu. i za vreme žrtvovanja oni gataju". da si ti vesnik pravoga. da ona igra ikakvu ulogu u ljudskim stvarima. da će odmah prineti bogu žrtvu. i veruju. Oni proizlaze iz njegove krvi. U jednom staroslovenskom prevodu legende o Aleksandru Velikom. s nebesa. šumama. nad žalostima i veseljima.." Ma kako se zvao taj vrhovni Bog. Možda je baš i hrišćanski Bog unesen sasvim prosto u tekst ugovora navaljivanjem samih Grka. i to je sve. ali on nema zasebnog imena. ili što će biti Svarožić. jeste možda taj vrhovni Bog slovenskog Panteona. svima ostalima. pokazujući ipak želju. i ne dopuštaju. i priznavahu ga za Boga bogova ne samo zemlje Vagrinaca. suseda vizantijskoga carstva. Možda se hroničar ovde prosto i čisto podao uticaju uspomena iz klasične starodrevnosti. istina. i koji je jedini gospodar vasione. Vidom (II. da ga pomeša sa sv. koji proizvodi grom. i ono što Sloveni govore o vrhovnom Bogu." Na žalost. Ebo priča (II. koje mi znamo. da bi Helmold hteo reći: da je taj Bog bogova Svetovid. oni to doista i čine. Za naše vreme slahu mu još godišnje poklone . vrhovnoga Boga. da ni obuće na nogama nemaš?. rekoše mu oni. Sem toga oni obožavaju reke. On se tu javi bosonog." Oton Bamberški je vodio računa o toj lekciji. Izmeñu svih božanstava. Taj svemoćni Bog zanima se samo nebeskim stvarima. može izvući neka srodnička veza: Suarasici. samo se za dva. i svoj posao. može suditi po svedočanstvu jednog biografa Otona Barnberškog. On izjavi. i utoliko su važniji. da njih spase idolopokloničkih grehova.[70] Ovo se svedočanstvo tiče Slovena. oni mu žrtvuju marvu i druge svakovrsne žrtve. izmeñu Slovena i Grka. 1) da je misionar sv. i to natežući. sin Svarogov. 12). Uroñenici ga zapitaše: šta hoće. Svi drugi imaju svoje zasebno zanimanje.danak. pa se pojavi meñu Slovenima u najveličanstvenijoj pratnji.[71] Ovaj bezimeni Bog koji se istakao i pre Peruna. izgleda. kojima pripisuju vlast nad poljima. Bernard bio preduzeo. Kad im usled bolesti ili rata zapreti opasnost od smrti. god.. Izgleda.sin Perunov. može se uopšte primeniti i na hrišćanskoga Boga. da u slovenskom gradu Julinu propoveda katoličku veru. I čim se spasu. pa se i njemu pokoravaju. veli on. Što se tiče severnih Slovena imamo u Helmolda skoro jedan takav isti stav (I. "Šta. kad si ti tako jadan i žalostan. Mir zaključen 945. da je Perun bio vrhovni Bog u Rusa. Ne znaju za sudbinu. kojima Perun nije izgledao dovoljan jemac. da je od njega samog poslat. zar mi možemo verovati.. baltički Sloveni su ga zamišljali kao "prepunog slave i božanstva". da je sluga pravoga Boga. veruju da postoji jedan Bog. niti Helmold ni ikoji drugi spomenik ičim potvrñuju ovo što je ovde rečeno o genealogiji i srodstvu slovenskih bogova. sadrži ovakvu klauzulu: "da oni Rusi hrišćani koji povrede ovaj ugovor budu kažnjeni od svemoćnoga Boga. oni ne poriču: da jedan Bog zapoveda ozgo. nimfe i druga božanstva. da su tom ponudom bogu sebi život otkupili. Bog zemalja rujanskih Slovena zadobio je prvenstvenu vlast nad svim slovenskim bogovima. Uostalom Ebov tekst nije jasan. ako se spasu. a oni koji nisu kršteni. o kome govori i Nestorova Hronika. koji je tako slavan i pun svakojakih bogatstava. u vrlo bednom odelu. Porenutius koji bi mogao biti kakav Porenovic . "Svetovid. 83): "Izmeñu raznih bogova. da su lišeni svake pomoći Boga i Peruna". koju navodi Afanasijev.

oblik Rozbože (isti smisao) u unterjekciji Ach Bože.[74] Uopšte slovenski tekstovi ne daju nam nikakvih dokaza. koji je Bog sam po sebi. Rozbože. da je takav oblik postojao i pre hrišćanske periode. nemačkome ur: Perdeus. Drugi slovenski[73] jezici ne znaju za ove oblike. . Češki jezik ima ime čoveka Svéboh.reč Perun jeste prevod grčkog Zevsa. Predmetak (prefiks) pra odgovara latinskom per. Ovaj se oblik uostalom nalazi samo u Češkoj. češće se nalazi jedna zakletva u "višnjega Boga i svetog Jovana" Ovaj višnji Bog je očevidno hrišćanski Bog. da se u tom obliku krije ime onoga prvobitnoga i vrhovnoga Boga: Sveboh . i imena mesta: svébohy. Urgott. prabǔh. Predmetak roz znači isto što i prě. Přebože. izvrstan Bog. Erben a posle njega i Polivka su pretpostavljali. Češki jezik tako isto ima oblike: Přebǔh. koji bi potvrdili reči Prokopa Cezarejca i Helmolda. U češkom i u slovačkom nalazi se oblik praboh.onaj. Drsko bi bilo zaključiti iz ovih današnjih izraza. gde se nalaze jasni tragovi paganizma. koje uostalom i ne potvrñuju nikakvi pisani spomenici. u izrazu: Ach Bože. stari Bog. U srpskim narodnim pesmama.

Božanstvo sličnih imena u drugim slovenskim zemljama: Parom.Bog bi znao po kakvoj vezi. i sistema polapskih Slovena (oko basena reke Labe) i baltičkih Slovena.Svetovid i Sveti Vid. da bude proklet od Boga i od Peruna kao verolomnik".Hrast .Perun i Sv. Šta više mogu se navesti neka božanstva.Neka objašnjenja. koji behu nekršteni: "a Rusi hrišćani položiše zakletvu i crkvi (kapela) sv. Ilije". Drugi je ugovor još izrazitiji: "Ako neki vladalac (knez) ili neko od naroda ruskog povredi ovo što je ovde napisano. da vidimo: kakav je odnošaj mogao postojati izmeñu neznabožačkog boga i biblijskog proroka. . svoga boga. Perun Perun je onaj meñu bogovima slovenskoga Panteona. . označiti sličnosti i njihove dodirne tačke. rusku i baltičku. . god. ako ih bude. Ilija. Žerovid (Gerovit) itd.Glava treća Dva vrhovna boga ruskih i baltičkih slovena Perun i Svetovid Dve sisteme: ruska i baltička. Ja navlaš podvlačim ove reči. o kome imamo najviše pisanih izvora. koji može lako biti. za koga se misli. Njegov kultus potvrñuju nam neosporni tekstovi. sa Grcima. da se nalazi vrlo daleko od Baltika. Kad proučimo oba vrhovna Boga ovih dveju sistema: ruskoga Peruna i Svetovisda rujanskog. da pogine od svoga oružja. . Za slovensku mitologiju postoje dve različite sisteme izvora: ruska koju potvrñuju staroslovenski ruski izvori. . boga stada. Izmeñu njih dveju nema nikakve veze ni odnošaja. "Ako ne uščuvamo i ne uspoštujemo ono što smo gore . . jer ćemo malo niže pokušati. a on je i na obalama Labe u češkome Veles-y.sveto drvo. g. .Perun po staroslovenskim ruskim pisanim spomenicima. i Volosa. čija imena jedva da podsećaju na Peruna. koji su Rusi zaključili sa vizantijskom carevinom 907.Bogovi na svršetak . ukoliko je to mogućno.Tobožnji Svetovid u Galiciji. . Porenucije. Porenutius. njegov kultus. ruskog Volosa.vid (-vit): Ruñevid. i Svaroga Ruske hronike. koju potvrñuju latinski izvori germanskog porekla.[75] Rusi polažu zakletvu na prvom ugovoru preko svojih mačeva u ime Peruna. i jednu i drugu ovu mitološku sistemu.srodan sa Suarasici Svarožićem germanskih pisaca. kao Pron. i 945. . njegov kultus u Rusiji. Ime se njegovo ponavlja više puta ne samo u ruskoj Nestorovoj Hronici. ispitaćemo posebice. koji je Svetoslav zaključio 971. . Proven. Hroničar uz to dodaje: "Sutradan ujutru Igor saziva poslanike (grčke) i ode na brdo na kome bejaše Perun i tu položi zakletvu sa svim svojim glavarima. Perun je još jednom prizvan kao najviše božanstvo u ugovoru. Svetovid Bog na Rujnu. već i u onom tako zanimljivom ugovoru.

koja se od tada prozva Perunova obala." Ove tako odreñene pojedinosti nose vrlo ozbiljan karakter istinitosti. Ali se nalazi ipak na drugim mestima. da se Perun priveže konju za rep. i jedan stanovnik sa Pidbe[77] ode ujutru na obalu reke u času. kad Perun prispe do obale. ova vatra ugasi. 1578. pored Novgoroda. Ovo je ime iščezlo vrlo rano iz ovih predela. a druge pobacaju u vatru: "On izda naredbu. jedne sagore. Novgorodska hronika ovako nam priča tu epizodu: "God. pošto su ga tako dovukli do Dnjepra. na prvom mestu idola Perunovog. On . koju razori vladika Aćim. sličan je gromu. Simargl. i naredi da se baci u Volhovu. svi bi. On je bio načinjen od drveta. I Perunu kao i svima prinašane su žrtve. za tim naredi dvanaestorici ljudi. baci svoju batinu na most. Dažbog." Na taj način još u početku XII v.. jednim topografskim imenom behu sačuvana u okolini Kijeva sećanja na Peruna.." Po istoj hronici postavio je 980 god. da učine zadovoljstvo zlim dusima. 988. i razori sve žrtvenike (trebišta). kad Novgorod bi preobraćen u hrišćanstvo. "Na ovom mestu. knez Vladimir u Kijevu na jednom uzvišenju više idola. i vukoše ga po blatu tukući ga bičem i štapovima.idol. Vladimir se pokrsti. odgurnite ga od obale. na levoj obali Volhova. Vladika Aćim doñe u Novgorod. Drugi jedan knez Dobrinja podiže jednog idola Perunu na obalama reke Volhove. koji je moraju čuvati. veli Gvanjini. no pitanje je samo: odakle ih je Gvanjini mogao uzeti?.[78] Ove iste pojedinosti ponavljaju se i u kompilaciji pod imenom: Kratki anali novgorodskih crkava. mali moj Perune. od Peruna i Volosa. Stribog. Ako se nepažnjom slugu. Vladimir reče svojim slugama: 'Ako se gde zaustavi. Vrlo je zanimljivo i svedočanstvo onoga popoljačenoga Talijana Gvanjinija.izjavili. 6497 (989) pokrsti se Vladimir. i jedno ime Perun blizu V. glava mu je bila od srebra. da ga tuku batinama. objavi delo pod imenom: Sarmatiae Europae descriptio. i tako dole svuče do ispod Boričeva u potok. Vetar ga donese do jedne obale. Zatim naredi. Dokle su ga oni tako vukli potokom. uzdizaše se nekada Perunov idol. jer reč 'perun' kod Rusa i Poljaka znači grom. na mestu gde bejaše Perunova statua. produži i dalje ploviti'! I satanski predmet iščeze". U počast svoga idola goraše i noću i danju vatra naložena od hrastovih drva. nekršteni ljudi nad njim plakahu. N.Dosta si dovde jeo i pio. a tada ga ostavite'. Predstavljao je čoveka kako u ruci drži ognjeni kamen. obori Peruna. koje se nalazi u istoj zbirci u kojoj i hronika. bace ga u nj. Tada. Oko njega su bila poreñana ostala božanstva: Horz. a brada od zlata. neka smo prokleti od bogova u koje verujemo. dok ne proñe vodopad. bez ikakve milosti. odgurnu ga jednom pritkom: . God. bio je obožavan od Novgoroñana. I on preñe preko velikog mosta. baš onde gde je danas manastir Perun. boga stada. te se još i danas ludaci udaraju tom batinom. koje ćemo sve ispitati. odmah bili osuñeni na smrt. Novgoroda. koji god. Barsov[76] beleži jedno Perunovo u Volginom basenu. jedan zao duh uñe u Peruna. i koja i danas nosi to ime. pa naredi da se poruše svi idoli. . i počne kukati: ' Oh mene nesrećnoga! Ja sam pao u nemilostive ruke'. nazvan tako po imenu ovoga idola. i Mokoš. G. da ga (Peruna) niko ne primi.

pa bi se htelo.[79] Navešću samo najglavnije. Krek. zar ne može biti sasvim prosto jedan nadimak? . spominje kao znak obeležavanja nekog imanja jedan hrast pod imenom Perunov dub. reč perun i smislu groma (vidi dalje) ne postoji ni u srpskom ni u bugarskom. koju je Rokovski zabeležio.božja biljka). od kada postoje ova imena. jedno ime Parom koje baca gromove: Bouh Parom zaoblacom." Na taj način postojanje Peruna kao boga gromovnika u Rusiji utvrñeno je čitavom serijom neospornih pisanih spomenika. čita se: "ima dva anñela gromovnika. (Ražljućen Bog Parom iza oblaka. S druge strane se skreće pažnja da se kod Srba ta biljka zove i bogiša. koji se odnose na veru starih Rusa. jedan vrh brega Perun. no on je izvesno onaj gromovnik vizantijskoga istorika. Iriček [84] sa mnogo više verovatnosti pripisuje ovu reč elbasanskoj perdon što će reći: zalazak (sunca).Poñemo li malo severno. ako i postoji kao takvo. Tako je ime perenuga ili perunika zajednička reč i u Bugara. da je to Perunova planina. Da li je on onaj vrhovni Bog o kome govori Prokop Cezareac (θεςν ένα άπά ντων κύριον)? To se ne može potvrditi. Isto tako pokušava se utvrditi. naći ćemo u slovenačkim narodnim pesmama (koje je sakupio Kolar). jelinski Perun i jevrejski Horz. A vidi to nahněvany. koji je i sam Slovenac. Neki su primećivali.[85] ILI OVA: Za onijeh časov Za starych Bohov . navodi jedno selo Perun (Perunja ves). Na ime Perun nailazi se u vrlo mnogo pisanih spomenika XIV i XV veka. pa je narodnom etimologijom iskvarena. u Hrvatskoj.Ovim čisto istorijskim podacima mogu se dodati i drugi. No trebalo bi znati. Tresk! zahrmi jej do čela Hned i z deckem zkameriěla. da i kod Slovenaca postoji ime Perun. i znači iris germanica. ničega zajedničkoga sa iris germanica. botaničkih ili drugih imena. i najedanput baci grom.[83] No ovaj je tekst vrlo sumnjiv. Jedna galicijska karta iz godine 1302. (τής αςτράπής δηµιουργςν). Ali se nalazi u jednoj narodnoj pesmi. i da leči izvesne bolesti (bogiša . Ali veronica nema. Stoga je čovek prinuñen obratiti se na nekoliko geografskih.[80]U jednom stavu romana o Aleksandru Velikom ime Zevs prevedeno je sa Perun. Jer ime Perun. vide to.[82] Kod južnih Slovena. Ovu istovetnost dopuštaju i veliki auktoriteti: Miklošić i Krek. Srba i Hrvata. Srba i Bugara. i ona bi odmah skamenjena). Dijalogu tri sveca. Perunovo ime ne spominju nikakvi istorijski spomenici. K. da ta reč dolazi možda od reči veronica.[81] U jednom apokrifnom spomeniku. jedna šuma Perun nalazi se u okolini Poljica. kao ime čoveka. Možda su i skorašnja. Navodi se u Bugarskoj jedna planina Perin.

Piorunow. koji ga je služio. reče u sebi. No da li peren znači grom ili boga groma? Da li i Helmoldovom Proven-y. a vrlo malo kritičnog duha. treba videti Peruna?[88] "Mi odosmo u onostranu Slaviju. Pa ipak ja bih želeo videti ih potvrñene i drugim svedočanstvima. krĭkloun. Najedanput jedan crni oblak otvori nebo. Kolar je imao strahovitu uobrazilju. . opis ovoga baltičkoga božanstva ne priliči tako onome opisu koji nam daje Ruska Hronika o Perunovom idolu. ' Nisam ništa ubio. Narod.[91]Ovo bi ime moglo predstavljati ime Porenović. pa od njega čak izvedene i neke reči.[86] Voleo bih znati i iz kojeg su vremena.Za Boha Paroma. na ostrvu Rujnu. U svakom slučaju. vikač itd. osim Kolarevog. kralj. koja se i danas zovu Peruny. (U ono vreme. da se neprijateljskom krvlju okalja ni hodnik njihovog hrama. 389. u vreme boga Paroma. poštovan je u Arkoni.udarati gromom. da u ovim predelima još žive uspomene na Piorun-a ili Peruna neznabožačkog. da ne dopuštaju. Njega navode kao ime lica (Krek. sveštenici. po svedodžbi Saksa Gramatika. Ovaj bog nema kipova ("quibus nullae sunt effigies expressae"). a peto lice na grudima. Kod baltičkih i polapskih Slovena četvrtak se zvaše perendan. kod Lasovakis-ćana dokazuje.Perun) nalaze se i u slovačkim zemljama oblici Param i Baram. vrlo lako. ili onima kojima preti opasnost od smrti. u vreme starih bogova. mesta na koja je nekad pao grom.U isti mah seti se. Gospodar pogleda i spazi u reci jednu veliku i grubu crnu ticu. bogu ove zemlje. U svima selima ove zemlje ima mnoštvo kućnih bogova (penates) i idola. Ograñeni su bili šumskom ogradom.[90] Bog Porenucije (Porenutius). Pristup u svetilište dopušten je samo sveštenicima i onima koji hoće da prinesu žrtvu.) Ovo su klasični navodi. ali ovo je mesto glavno svetilište za ceo ovaj predeo.). kroz koju se ulazilo na dvoja vrata.osobito poštovan u Star-gradu. glagoli peruntati . a desna bradu.[92] U Poljskoj takoñe ima izvestan broj mesta. trkač.[87] Ova reč izgleda skovana od nemačke Donnerstag. Zna se za neko kamenje pod imenom piorunek:[93] Jedna priča iz Galicije okruga Tarnobrzeg. Ali to je možda kao i u slovenačkom jedan prost nadimak. svi tu dolaze radi suñenja sporova. i u daljini se ču grom. Po češkom Kott-ovom rečniku (sub voce . i kad bi vreme službe božije. Porenov (Perunov?) sin. Bar ovu ticu da ubijem '. već i za ime sveštenika . Idol u Arkoni imañaše četiri lica.žreca. a nije im otkazano pravo azila. Imena izvršioca radnje na nastavak un nisu retka u češkom jeziku: běhoun. kako izgleda. str. To su.[94] Evo te priče u prevodu: "Neki gospodar običavaše ići nedeljom u lov. Ni malo se ne može zamisliti jedan bog groma u tako meditativnom položaju." U Helmolda se uostalom nalazi još jedan bog Prove:[89] "Deus Altenburgensis terrae" . gde stoji na jednom kamenu. Tu izmeñu vrlo starih drveta videsmo hrastove posvećene Provenu. i jedan pridev perunsky. koji se odnosi na grom. leva ruka dohvata čelo ovog lica. da u svojoj lovačkoj torbi nosi jedan . Helmold zna ne samo za ime idola. U Češkoj ne postoji ime Perun u starim autentičnim pisanim spomenicima. Jer Sloveni toliko poštuju ove svoje svetinje. Nemamo tako ozbiljnih primera o srodstvu slovenskih bogova. on ne bejaše ništa ubio. Do sada ih niko nije osporio. i uñosmo u jednu šumu. Jedne nedelje ode on tako u lov. Ova imena: Prove i Proven možda su identična sa Perun.

Oun''. krši stenje. igra i prorok Ilija u folkloristici hrišćanskih Slovena. No Večnost ne beše u tom vetru. i žrtvuju mu marvu i druge razne žrtve. On najavljuje i vraća kišu osušenoj zemlji. A Jelisije (njegov učenik) gledajući ga. ja sam tebe nišanio. poljskog i slovačkog da perun.un'' jeste nastavak koji označava izvršioca radnje. Voda i vatra mu se pokoravaju. u kojima se javlja ime Perun ili pod svojim originalnim oblikom. i nikako da je uhvatim. U onom svom ovde često pomenutom stavu. velikog kao drvo. što se biblijski prorok ovde stavlja prema bogu groma? U Bibliji se sv. proizvoñača groma.mañioničar. naoružanog dugom puškom." (De belle gothico. što sam izgubio jedan metak za ovakvu tičurinu '. ime Peruna dovoljno se objašnjava slovenskim elementima.[98] .[95] I ne pribegavajući sumnjivim sličnostima.blagosloven metak već sedam godina. Nalazi se i u staroslovenskom jeziku: bĕgoun'' . To je epitet koji zaista i dolikuje bogu groma. Za trusom doñe vatra. kako nekršteni Rusi polažu svoju zakletvu pred Perunom. i Perun reče gospodaru. moj. već je čudnovatim načinom odnesen na nebo. pogleda i vide pred sobom jednoga čoveka kao džina.brbljivko.[96] Perim je dakle onaj koji udara. vi''dun'' . ili više-manje izmenjen. dokle god on ne kaže. Napuni njime svoju pušku. i oni ih razdvojiše jedne od drugih. i veliki besan vetar.zaštitnik. koji lomi planine. oče moj!' i više ga ne vide". da više nikad nedeljom ne lovi . Gospodar se poplaši. a kršteni pred sv. pogleda je.begunac. Drugi slovenski jezici upotrebljavaju za označenje te reči isključivo koren grem ili grom. piorun. paron znači grom. . jer nikad nije video tako gadne tice. III. "Oni poznaju jednog jedinog Boga. jedan drugome su gledali puške. reče on. Prokop Cezareac možda misli na Peruna. da za sedam godina neće biti ni rose ni kiše. Posle vatre začu se jedan tanak i prijatan zvuk. i tica pade. pa onda odlete kao vetar. nanišani. u onom ugovoru zaključenom izmeñu Rusa i Grka. I Ilija se uspe na nebesa pomoću jednog vihora. koju Perun igra u Panteonu neznabožačkih Slovena. a osobito onih koji su ostali najverniji prvobitnim tradicijama: kod Rusa. i Večnosti ni u njoj nema. Gospodar je dohvati. što si to uradio. Ilijom. On spušta s neba vatru.) Onu ulogu. On javlja kralju Ahabu. Pijeron dohvati gospodara za ruku i dugo je s njim razgovarao. Ilija ne umire prirodnom smrću. To beše Pieron. On stoji pred Večnošću. evo već sedam godina kako gonim tu ticu. jedan silan udarac. i da ti nju nisi ubio. i idući govorahu: Evo jednih vatrenih kola i vatrenih konja. "I kako oni iñahu dalje putem.[95] Per'' pa staroslovenskom jeziku znači udaram. No on ču iza sebe glas.. govorun' . Dok si ti nju nišanio. igrun' igrač itd." Ovde smo prikupili sve pisane izvore. koji mu reče: ' Ne žali ni malo. koji uvek lovi ove gadne tičurine. Videli smo napred. Da li je to čista slučajnost. Mi i s druge strane znamo iz ruskog. ali Večnost ne beše u trusu. koja sažiže žrtvu. To je bog groma i bure. Srba i Bugara. vikaše: 'oče. Još i danas se vrlo dobro upotrebljava u ruskom: opekun' . One se zovu brzoletice. jer vrlo brzo lete. Ilija javlja kao gospodar svih prirodnih elemenata. iñaše ispred Večnosti. Mi navlaš obilazimo one predlagane veze sa litvanskim ili sanskritskim jezikom. Večnost prolazi."[97] Sv. tuče.. Posle vetra ču se trus. kao drvenim stablom. "I evo. Šta znači koren per? On pokazuje jednu napornu misao. Šteta. 14. ubio bih bio ja tebe '.

čiji je kultus i do danas ostao najpostojaniji i najpopularniji. Služba na njegov dan kaže. pa ih poveri ñavolu. Ilija je prvi koga je Rusija priznala. koji su najživlje obuzeli maštu ruskih novopokrštenjaka. u vreme najvećih bura i najvećih suša. Narodne pesme . Suho vreme toga dana predskazuje mnogobrojne požare. da baca gromove. Ilije. Iliji. Više crkvica ili manastira carigradskih behu stavljeni pod njegovu zaštitu. koga na kolima vuku dva upregnuta jarca. starao se.[102] Po jednoj legendi iz Bukovine. Sv. Vrlo je mogućno. pošto je stvorio svet. Ilija pusti toliko gromova i toliko vode. munje i koplja protivu božjih neprijatelja. koje satana bejaše stvorio. pa nose meso popovima. Molimo ti se.Očevidno su ove priče morale očarati mašte. Od njega zavisi: rosa. Iliji u grčkim zemljama razvio se na jedan sasvim osobeni način. Iliju prizivaju i protivu rana zadanih vatrenim oružjem. u svojoj studiji o suncu ((’Ηλιος) u narodnim grčkim predanjima. usliši njegovu molitvu i pošalji nam kišu s neba na zemlju. ili tele.[100] To se zove vezati bradu sv.[99] Trinaestog dana avguskih kalenda slavljahu Grci pozorišne igre radi uspomene na voznesenje sv. Na drugim mestima zakolju vola. Ilije nije manje znatna. a sakupljeni novac daju crkvi. puca. najviše su mu posvećivali crkve na visovima.[101] Da li bi to mogla biti neka nejasna uspomena na Perunovu zlatnu bradu? U nekim oblastima još se praznuju prava prinašanja žrtve. da pokrene munje i gromove. tj. koji su bili verski učitelji Rusa. On ih je podsećao u isti mah i na slovenskog Peruna u skandinavskoga Tora. koje su već bile obuzete mitosom o božanstvu. pa meso pojedu. jednu Ilije kišnoga. da Bog naredi Iliji. jula. da on može dati ili zadržati kišu. Slovena i Varjaga. I kod južnih Slovena uloga sv. Politis. da ga blagoslove. Po jednoj drugoj priči iz iste oblasti. i pronosi jeku groma. koja su odnela na nebo biblijskoga proroka. on štedi polja milostivih ljudi. da svi zli dusi na vrat na nos popadaše na zemlju. o Gospode. U guberniji Kaluga zakolju jednog brava. On je jedan od onih. te sipa varnice iz oblaka. a drugu Ilije sušnoga. pa se skupe na gozbu. stvori takoñe grom i munje. Bog. Ali on ih je tako rñavo upotrebljavao. Ilija svojom rečju zadržava kišu. prema potrebi zemljoradnika. da je raj prepunjen zlim dusima. da je istovetnost ovih dveju reči uticala na maštu Grka. Od svih hrišćanskih svetaca sv. Ilije na nebo. oružjem koje grmi. Ilija bejaše očevidno jedan od onih. U kurskoj i voroneškoj guberniji ostavlja se na svršetku žetve po jedna pregrš vezanog klasja. tj. i svojom rečju je pušta." Njegov se dan slavi 20. suša. Bog vide sutradan po stvaranju sveta. koje u atmosferi upravlja velikim prirodnim dogañajima: gromom i munjama. Kad se svetac vozi u svojim vatrenim kolima. ili buru ili kišu. Jedan naučar grčki g. da od njega oduzme i vrati na nebo. Prizivaju ga. Kultus sv. u čast proroka Ilije. Ruski seljak još i danas čuje ona kola. ispeku. Iliju sa Heliosom. ili još više: zakolju nekoliko jaganjaca. i pojedu ga. On naredi sv.[103] i zauzima vrlo veliko mesto u narodnoj epopeji. tuč. a pali i pustoši zemlju tvrdica i grabljivaca. Novgorod imañaše u srednjem veku dve crkve. Isto je zbliženje bio učinio još i Volter u svome Dictionnaire philosophique. da izjednači sv.[100] Meñu licima Staroga Zaveta. u vreme suše čita se ovakva molitva: "sv. I u jednoj i u drugoj nosaše se litija. On uživa kod njih epitet gromovnika. kiša. Ruski seljak očekuje da vidi 20.

govoreći: "neka nam sv. Svaka dobija jednu malu porciju čorbe i malo mesa. kako svet bi podeljen izmeñu sv. i bi ga sveg pojeo. Petra i sv." Po Voračeku ova se svečanost obavlja u najvećem delu predela oko Rodapa.[104] Ilijin dan je u Bugarskoj prazničan dan. baveći se god. pomeću komade . neke su donele i hleba. da ih umiri. pristave ga u lonac. Pobodu strele oko drveta i na njih. zvanična svetkovina. tako isto učine i svi prisutni.[106] Evo kratkog sadržaja njegovog opisa. Pored toga igra još i ovu ulogu: jede mesec. veliki gospodar kiše. po svom običaju. Iliji. Klanje ovog govečeta ima pravi verski karakter. Srba. Konst. "Kad doñoše. na ostrvo sv. ðorña. u Bugarskoj. i koji imaju nekog osobitog neznabožačkog traga. čije su postojanje dokazali tako jasno stari ruski pisani spomenici. Ilije u Javorovu na 20 km od Filipopolja. On po zapovesti božjoj tuče gromom zle duhove.[105] Čeh g. rakije i vina. prekrsti se. i oni prinose na žrtvu žive tice. Ilija se javlja i kod Rusa. Hrast je bio drvo posvećeno Perunu kao i Zevsu. Ilija dobije u svoj deo oblake i grom. Žene su donele sudove. U ovom predelu navodi on još mnoge ruševine crkava posvećenih sv. koji figuriraše u hramu boga Provena. Porfirogenit je spomenuo kod Slovena u Rusiji[110] još jedan hrast. kropionicom i voštanim svećama. Sv. U Životu vladike Otona Bamberškog od Herborda[109] spominje se takoñe jedan veliki hrast. onda pristupa klanju. kao da u njemu stanuje bog. Jovana. blizu njega izviraše jedan izvor. onda iseku meso. da je njegov kultus zamenio obrede slovenskog Zevsa. 1886. Peruna.pripovedaju nam. koja provode vreme svañajući se. Svečanost se završi tradicionalnim orom. prisustvovao je jednom praznovanju sv. On kažnjava rñave ljude zatvarajući nebeske izvore "tako da su i sama sitna deca prinuñena lizati suh pesak". Ilija se zove još nebeski kočijaš. da se kuva. Napred smo spomenuli onaj galicijski spomenik. Ovoj radnji prisustvuju samo ljudi. onda doñu i žene i deca. Voraček. Narod ga poštovaše. Ilije. Nije drsko pretpostaviti. prinesoše tu svoju žrtvu. da Bog ne naknañuje odmah ono što on pojede. govoreći: "Neka nam sveti Ilija bude u pomoći.[107] Slovenci zamišljaju sebi vetrove kao zavañenu braću." Zatim pop i crkvenjak priñu s kadionicom. a tako isto i Helmoldove reči o onom drugom hrastu. koje smo napred spomenuli u Rusiji. On pripoveda jedno putovanje Rusa po Dnjestru. veli. Seljaci počinju svetkovinu klanjem jedne junice na bregu obraslom hrastovima. jer se tu nalazi jedan vrlo veliki hrast. U srpskim i hrvatskim narodnim pesmama sv. Kad je goveče zaklano. Ilija bude u pomoći". Bugara i Slovenaca kao svetac groma. Pop osveti vodu.[108] Na taj način sv. koji označava jedan Perunov hrast kao poljsku belegu. I oni se prekrste. Kad se meso skuva. Ilija pušta na njih kišu. koji bejaše nedaleko od Štetina. U nekim srezovima toga dana čine se neki obredi vrlo slični onima. Izvršilac žrtve skine kapu. sv. Na taj se način napravi jedan poljski ručak. vetrova i bura.

ili ih ostaviti žive.[111] Češki hroničar Kozma.[116] Katkada oni prinašahu na žrtvu i po kojeg hrišćanina. da se iseče na komade. Pa je ipak mogućno. On priča (iz god. mesa i svega onoga što imaju. Na drugom mestu[115] Helmold priča kako je 1168. Kod njih je kralj prema svešteniku u malom poštovanju. Tek posle ove žrtve. Da bi mu i naročitu poštu ukazali. koja nije postojala u prvobitno doba. Helmold. da je ovde narodna etimologija uspostavila neku bliskost. On zavisi od sudbinv. Trgovci koji dolaze u ovu zemlju. On razori i njegov hram. čija su proricanja najizvesnija. To nam svedoči Helmold u gl. Osvojio ostrvo. isto tako spominje kultus gajeva i drveta. a stanovnici. već i sve slovenske oblasti. uznosi još važnost Svetovidovog kultusa: "On je bio prvi meñu svim slovenskim bogovima. On naredi. prinose mu. koji je proricao najizvesnija proricanja. on znači skup. koji brižljivo izbegava svaki malo tačniji detalj o neznabožačkom kultusu. kako svake godine šalju darove na Rujan. Hajek zaslužuje malo poverenja u svemu što se odnosi na čistu istoriju. Jedan drugi češki spomenik. i pored vatre javljaju se neki fantastični oblaci. ne dopuštaju da se u nj olako kunu. da se . pristanu na sve što je tražio. uništi mu kultus.od grmeti. To je onaj Bog. i šalju štogod za žrtvu. Ali gr'm'' i staroslovenskom ima mnogo opštiji smisao. omilijar praškog vladike.hleba. identifikuje Svetovida sa Svetim Vidom ili Gijem (Guy). za vreme zime.(Svantovit) Ako je Perun bio veliki bog kijevske i novgorodske Rusije. ali ne spominje hrast. Svetovid je bio veliki bog Slovena na ostrvu Rujnu. i da se baci u vatru. Malo dalje. Drugi bogovi su pored njega tek polubogovi. da mu se oko vrata veže konopac. da bi se otkupili. a kralj i narod zavise do njega. i tvrñahu. da mu se donese jedan vrlo stari idol Svetovida.[112] Pozitivno se ovo drvo spominje u Hajekovoj hronici (XVI vek). Tako su viñali još u naše vreme ne samo Vagrince. pa zapovedi. danski kralj Valdemar napao s velikom vojskom i znatnom flotom na ostrvo Rujan. 991) da na bregu Petrinu (Lorenzberg) koji gospodari u Pragu levom obalom Vltave. niti da se pristup u nj umrlja ma čim i u samom ratu. kao što ćemo malo posle videti. izvikujući Svetovida bogom nad bogovima. i opljačka sve njegovo blago. Svetovid . 52. onaj koji je davao najslavnije pobede. kita drveta[113] i nema ničega zajedničkoga sa idejom o grmu. govori samo o kultusu gajevv i drvetv (lucos et arbores) ne beležeći naročito hrast. da im se proriče. ne mogu ni prodati ni kupiti što. svoje hronike: "meñu mnogobrojnim slovenskim bogovima gospodari Svetovid (Zvantevith). Ova vas reč goni. da je sravnite sa korenom grm .. čita sudbinu. oni mogu obaviti svoju trgovinu". Sem toga slahu mu svake godine iz sviju slovenskih krajeva razne darove za žrtvu.. lože vatru pored jednog velikog hrasta. Česi. koga su obožavali svi Sloveni. po običaju. ako nisu prineli na žrtvu štogod skupocenije od svoje robe. No on je možda bio bolje informisan o narodnim verovanjima. Onda vuku kocku da li treba zaklati tice i pojesti ih. koga odreñuju kockom. koji. Naročito obožavaju i poštuju hram ovoga boga. Kod Srba se jedna vrsta hrasta zove grm.[114] Sa sviju strana oblasti dolaze tu Sloveni. bog zemlje Rujana. Jer sveštenik tumači proricanja. na žrtvu svake godine po jednog hrišćanina.

on predskazivaše žetvu te godine. mnogo veći nego u prirodi. kako je za nju bio utvrñen". da li ga vide. pa metne u desnu idolovu ruku. počne onda od njega svečanim prizivanjem tražiti svakojaka dobra za sebe i za otadžbinu. pazeći dobro da ne diše dok je tu. da božanstvo ne bi bilo okuženo dodirom jednog čovečijeg daha. Ova želja znači: ne da popova ili . pa napuni rog novim pićem.Jedan deo zlata i srebra otetog od neprijatelja sipaše se u Svetovidovu riznicu" (I. Noge se opirahu o zemlju. čija kanija i balčak behu od srebra i vrlo značajno izrezani."[117] Još dalje on opisuje hram u Arkoni: "u sred grada bejaše jedno mesto. Jedna mantija pokriva idolovo telo i spušta se do nogu. Ako jeste. sedlo i drugi razni znaci božanstva. da se sastavak mogaše primetiti tek posle najpažljivijeg ispitivanja. poštovan ne samo po veličanstvenosti njegovog kultusa. kosa ošišana. i svi učestvuju u ovoj velikoj religioznoj gozbi. Sveštenik. pa prinesu na žrtvu životinjske glave. 38). jedini je imao pravo da uñe u svetilište. ali se ne vidi. Zatim to piće od prošle godine prospe po nogama idolovim u vidu prelivanja žrtve. Dan pre te svečanosti. koji u sebi skrivaše. Brada je obrijana. bogatstvo i slavu za grañane. koji protivno običaju zemlje nosi bradu i vrlo dugu kosu. a sa spoljnom ogradom se dodirivaše samo krovom. kad se skupi svet pred vratima.[121] "Sutradan. onda on predskazuje oskudicu. Oko samog hrama bejaše dvostruka ograda: spoljna je ograda bila pokrivena crvenim krovom. siromaštvo u proizvodima u idućoj godini. gde on takoñe jedini ima pravo ući. i pita narod. koji drže četiri koca. kad se sabere letina.[118] "U nj se ulazi samo kroz jedna vrata. Onda odjednom proguta sve ono što je bilo u sudu. istrči na vrata. na kome se uzdizaše jedan vrlo lep drveni hram. svake godine ga sveštenik puni vinom (mero). imañaše četiri vrata i četiri glave. pop (žrec) uzme sud iz idolovih ruku. "Pored idola vidi se: jedna uzda. Po ovim znacima on unapred obaveštava. Kad mu treba da udiše vazduh. Leva ruka drži jedan luk spušten niz telo. kao što nose Rujani. unutrašnja je sastavljena iz zastora. u desnoj ruci držaše jedan rog spravljen od raznih metala. Kultus Svetovidov spominje još i Saks Gramatik: "Beše kod Slovena u Arkoni na Rujnu jedan idol koji su obožavali naročito uroñenici i narod iz okoline. a dve s leña. "Posle ovoga donesu pred kip jedan okrugao i kao stas čovečiji visok kolač. da li će biti malo ili mnogo koristi od zemaljskih proizvoda.bogovima naročito dopadala hrišćanska krv. da mu nudi da pije. u protivnom slučaju predskazuje izobilnost. on je brižljivo očistio metlom sav hram. skupi se gomila naroda ispred hrama.[119] dve spreda. i ispituje: da li se tečnost u sudu smanjila od ranije obeleženog znaka. i spreda i pozadi jedna izgleda da gleda na desnu. . Ako odgovore da ga vide. Spoljašnost ovoga hrama bila je ukrašena divnim grubo obojenim drvorezom (accurato celamine) koji predstavlja razne predmete". ponovo ga napuni. Jedanput u godini. "Evo kako se svetkovaše veliki praznik ovoga idola. no lažno je prozvan imenom sveti Vid. sveštenik zañe iza kolača. Naročito se divljahu jednom kolosalnom maču. on izjavi želju: da ga dogodine ne vide. posut medom. a druga na levu stranu. U zgradi bejaše grdan idol. čineći.[120] i po stanju ovoga pića. nego i po idolu. Idol bejaše sagrañen od raznih drveta i tako vešto spojenih. Odavši kipu poštovanje.

imañaše svog konja bele boje. usled kakvog verskog straha. Po pričanju Rujana.. da je bolje. Jedni žaljahu. da preñe preko kopalja. opomene ga. ako poñe levom nogom odmah se okanu polaska. on bi kažnjen tragičnom smrću. Po zidovima hrama beše i životinjskih rogova. da ostane postojan u svojoj pobožnosti i u prinašanju žrtava. da idola uvežu konopcima.narodna sreća dogodine bude bolja. i da ga izvuku iz grada. No na ovim gozbama povrediti umerenost i trezvenost (prejesti se i napiti se). Veličanstvo Bog.[124] Opisavši idole i sve pojedinosti o njegovom kultusu. kako su ga Danci razorili[125] "Kralj bejaše poslao Esberna i Svena.." . Za sebe on (kip-bog). koje su kupili revnosni prosioci. I ti pokloni behu katkada pravo oskvrnjenje vere. onda je srećan znak za ishod rata. Čuli su se najrazličniji žagori. Ovaj kip. da bi ga za se zadobio. poverava se čuvanju sveštenikovom. jedu meso životinja na žrtvu prinesenih. Tu su se gomilali i svi državni i privatni pokloni. da ova prezrena lica izlože njegovom gnevu. da ga (hram) razore. koji dobijaše darove iz cele Slavije. naravno. Sad kad hoće da krenu u rat.. oni zapovediše najamnicima stranim i zarobljenicima.[122] Zatim pozdravi narod u ime idola. "Ostatak dana posvećen je gozbi. One ih tada navedu i na neumerenost. za to obesvećenje svoje vere. drugi ga ismejavahu. i sveštenik dovede konja. i čuvati se da kip pri padu ne prignjavi koga. Hram bejaše ukrašen purpurnom materijom. Glavni razlog za ovo verovanje bejaše ovaj: Često ujutru konj bejaše sav kaljav i znojav. gde ga je grdna gomila sveta ljubopitno posmatrala. koje Svetovidu beše posvećeno. Saks Gramatik priča. kao da je dugo jurio po polju. u kojima bejaše dosta srebra i upotrebljive materije. isekoše u komade. već da je dogodišnja žetva obilnija. On pravi zastave i ukrase (metalne). znači učiniti akt pobožnosti. misleći. Poñe li on sad pri preskakanju desnom nogom. stiñahu se.. Isto tako rade i sa pohodima na more i svima ostalim preduzećima. Kad bi uveče. što su se dali tako dugi niz godina zavaravati tako grubim kultusom. Svi ljudi i žene daju svake godine za kultus bogu po jedan novčić. ljuto kazniti sve one. Samo ga je sveštenik hrama mogao pasti i opremati. Isti konj služio je i za gatanje. No docnije. a zato mu obećava izvesnu nagradu u pobedi na suhu i na moru. Verovali su da će Nj. Idol pade. Morali su uzeti gvožñe. Zatim vežu dva koplja koso sa šiljcima dole. sveštenici nameste ispred hrama trostruki red kopalja. što se njihov bog tako vreña. da obore boga. koju je vlaga tako iskvarila. Tako danski kralj Sveno. dobijaše ih isto tako i od pograničnih kraljeva. Njih su opsluživali sveštenici nižeg reda. najpre obave svečane molitve. da njime lože vatru. na ovaj način[123] kad je reč: da li treba ili ne treba preduzimati kakav rat. jer bi tada neznabošci verovali da se njihov bog sveti. kuvari ga razlupaše. Idol bi odvučen u polje. Najpoštenije. Popu dodeljuju trećinu plena kao da je on doprineo pobedi. Narediše stanovnicima. kako uteče iz hrama i obliku jedne crne životinje. da su od nje sve komadi otpadali. Ovaj bog imañaše još hramova u mnogo mesta. Za svoju službu on ima tri stotine konja i toliko konjanika. Svetovid (tako se zove ovaj idol) ratuje protivu neprijatelja jašući na ovome konju. Sve što se oružjem ili krañom zadobije. koga su tako dugo obožavali.. Bejaše greh iščupati mu iz grive ili repa i jednu dlaku. Pljačku čuvahu u sanducima. Najedanput spaziše jednoga zlog duha. koji se usude na nj dići ruke. priloži mu jedan skupocen sud. pretpostavljajući na taj način tuñu veru svojoj.. Rujani su zatim morali predati i sve blago. Ali.

veli. Vida. čijem kultusu bi posvećena cela oblast. sin Karlov. Po Velkelu (Voelkel)[133] obe ove priče bile bi izmišljene u XII veku. 2) ne spominje ništa o pridobijanju ostrva od strane korvejskih kaluñera u IX veku. kako su Danci osvojili Rujane. Uskoro zatim Rujani ostaviše svetlost istine. i vratiše se svojoj veri. po Helmoldu i Saksu Gramatiku. Oni se ponose i slave samo imenom sv. koje su ime uneli u njih korvejski kaluñeri. quod sancti viti vocabulo censuerunt). Adam Bremenski. ono u njemu ostade do naših dana. napraviše mu i jedan veliki kip. i da opljačka hram. od koga je Helmold pozajmio sve glavnije podatke o ostrvu Rujnu (I. 444) da najposećeniji hram u Arkoni nosaše bez prava ime sv.[131] jer ovog istog sv. No naskoro Rujani prognaše sveštenike. da uñe u arkonsku tvrñavu i grad. da je Ludvik. bog zemlje Rujana. Vida. Ovu zapovest izvrši vladika Sven i Sonije. Ovo se praznoverje tako utvrdi. i osnovaše tamo jednu oratoriju u čast mučenika Vida. U II knj. i ako se Helmold poziva na veterum antiqua relatio. Jer tog sv. pleme Rujani beše najupornije u svome mraku bezverja. kako je bilo starije ime toga tako popularnoga boga. Stanovnici poštuju sveštenika (žreca) ne manje od kralja. Vida..[127] Obojica se isto tako slažu i u objašnjenju toga imena imenom hrišćanskog sveca sv. oni ga poštovahu kao boga. Vida koga mi zovemo slugom božjim. zaštitnika Korveja. i podigoše jedno svetilište u čast našeg Gospoda Isusa Hrista i sv. Od vremena kada su se prvi put odrekli vere hrišćanske ovo praznoverje je ostalo kod Rujana sve do naših dana. str. i opljačkali crkvu. oko polovine IX veka kaluñeri iz Korveja (Corvey)[128] prodreše na Rujan. nekada ponudio zemlju Rujana dobrosrećnom Vidu korvejskom. 508: servitutem superstitione mutarunt instituto domi simulacro. gde beše glavno ognjište zablude i sedište idolopoklonstva. Vida. Jer . pretpostavljajući stvorenje tvorcu. koga mi ispovedamo kao mučenika. koji bi gore mrzeli hrišćane i sveštenike kao ovi ljudi. preobratiše. Na ovaj način. Ovde dolaze radi pitanja proroštva iz sviju slovenskih krajeva. Vida. da razlupa idola Svanteviz-a. Vida (Sanctus Vitus) ili sv."[129] Po Helmoldu bi dakle ime Svetovid bilo prosto promena imena Sanctus Vitus: neznabožački bog zamenio bi bio dakle hrišćanskog sveca.[126] Helmold i Saks slažu se u označavanju Svetovida kao velikog boga na ostrvu Rujnu. Ebojevom sinu.[130] Jedan dosta nejasan glas priča. Helmold neće da traži i da nañe. razlupali idola Svetovidovog. (Cf. Propovednici koji doñoše iz ove obitelji. i o njegovom preobraćanju u neznabožačkoga boga. koja su razdeljena po oblastima i kneževinama. o unošenju kultusa sv. da Svetovid. te tako služahu pre stvorenju nego tvorcu. Vida. tj. glavi XII priča ukratko. kome su oni posvetili čak i hram i jednog idola. postade prvim bogom svih Slovena itd. predmet jednog vrlo brižljivoga kultusa. Gija: "U vreme cara Ludvika II.. Rujani su obožavali boga Svetovida."[132] Saks Gramatik sa svoje strane tvrdi (str. Kralj naredi Soniju (Sonius). jer on bejaše osnovalac ovoga manastira. oni počeše obožavati kao boga. rujanski narod u hrišćanstvo.I Knytlinga Saga (Historia Knytidarum) daje nam skoro iste pojedinosti. Oni propovedaše slovo božje. "Od sviju slovenskih plemena. zato što su u njegovu korist okrenuli ime sv. slugu Hristovoga. porušili njegov hram. dakle. i koga oni priznavahu kao prvoga izmeñu sviju svojih bogova. I nema pod nebom varvara. i padoše još u goru zabludu nego dotle što behu. pa tada i žrtve prinose.

korvejskih kaluñeri su i mnogo štošta drugog malo opravdanoga izmišljali i tražili da im lakoverni svet veruje. Ove pobožne laži i lukavstva. prinošeni su Svetovidu na žrtvu katkada i po koji hrišćani. Goztivit) oca Borivojevog. već naprotiv. prvog vojvodu češkog kao hrišćanina.umesto da ponove sa sveštenikom κύριε έλείσον. Ima razloga.jfva (drvo) je u žbunu.XII v. govoreći: ukri volsa. i tek ga nestaje u XV v. koji su. knj. Nastavak vit naročito je pobudio oštroumnost etimologičara. ova zbrka imena vrlo su česta u srednjem veku. preokrenuli ovoga sveca u neznabožačko božanstvo. svent . onda šta predstavlja? Prvi deo reči nije sumnjiv.[140] Češka Kozmina hronika (XI . Oni su zaista imali u svojim rukama sv.[134] One objašnjavaju zamenu kultusa Svetovidovog kultusom sv.[138] . III) iz XII veka. kod Eba i Herborda. kaluñeri su. nalazimo boga Nerovith-a ili Gerovith-a. da tako Bozo govori. I oni govorahu. želeći time očuvati svoj uticaj.[135] Sloveni su voleli ismejavati hrišćanske stvari. koje smo napred naveli. da se taj nastavak susreće u hrpi osobenih imenica slovenskih. spominje se u Galovoj hronici (Gallus. Mržnja baltičkih Slovena prema hrišćanstvu bila je duboka. da nikakva druga žrtva ne beše njegovom bogu prijatnija.[139] Pa iako po spoljašnosti izgleda da je tako ipak ova reč nema nikakve veze sa latinskim sanctus. tj na latinskom: eleri stat in frutectum . da bi što lakše poučio one Slovene. mislim. Nisu to neznabošci. Je li mogućno. izvrnuti domišljanja Helmoldova i Saksova. Vida. što zaista znači u prevodu svet-i. gl. Rujanski Sloveni su mogli tako isto parodirati i ime Sanctus Vitus praveći od njega ime Svetovid.).O ovim bogovima govorićemo docnije. Nemački sveštenik Bozo. legendarni poljski knez. Vida. da ga zasebno objasne. . da su oni to ime definitivno usvojili kao ime svog narodnog boga. ne primećujući. osobito stihovna hronika Dalimilova (na češkom). Titmar navodi jednu zanimljivu anegdotu (Chronicon II. beše ispisao slovenske molitve. Vida. Ovde se mi nalazimo pred jednom prostom sličnošću. koje beše preobratio. On je dabome drukčije govorio". I. koji su se očajnički trudili.[136] i jednoga koji se zove Rugievitus[137] . Kad nastavak -vid (vit ili vith) ne predstavlja ime sv. biografa Otona Bamberškog.znači svet. Nju su održavali zainteresovani sveštenici. i sveštenik tvrñaše. da veliki narodni bog dobije ime jednog hrišćanskog sveca? Po samom Helmoldovom svedočanstvu. još manje verovatno. i naredio Slovenima da ih pevaju. pošto je objasnio sadržinu. Vida. Njihov religiozni fanatizam isključuje potpuno ovu hipotezu. pokušali zameniti ga svecem. da su preobraćeni u hrišćanstvo. Semovid?(Semovith ili Semovithan).Ruñevid. ovo ime pominju i drugi češki hroničari.) spominje češkoga kneza Hostivida (Hostivit.[141] . preobraćeni u kultus sv. Hostiwyt. čije ime beše istovetno. našavši već gotov kultus Svetovidov. ali nije ni malo verovatno. Ime Zjemovid nalazi se na više mesta u istoriji poljskoj. ili za koje mišljaše. 97. da su oni to ime Vid davali i drugim bogovima. čiji ostaci behu izneseni iz francuske pikardijske Korbije u germansku Novu Korbiju (Nova Corbeia germanica). Ovi obešenjaci tada iz podsmeha parodirahu ove reči. naročito kod vladalaca Mazovije. 37. uz god. Uostalom mi nalazimo kod Saksa jednog boga Porevithus-a.

Njemu se čini. Danci su polagali na to da frapiraju neznabožačku osetljivost. najverovatnije mi se čini ono. To beše baš onaj dan kad crkva slavljaše sv. Ime Svantovit moglo bi se tada objasniti Helmoldovim rečima. Svent je dobio značenje svet pod uticajem hrišćanstva. iz straha. koje se zove Liudevitus."[143] Ovo mi tumačenje izgleda najverovatnije. behu najraznovrsnija. koje veli.[145] Ovo se tumačenje ne bi moglo fonetički objasniti. ne sme unutra disati. i predloženo još početkom XVI v. bogatstvo žetve. . kako bi slovo s iščezlo. Tako je Svetovid. konjanik. koja su predložena. koje smo i napred naveli: "Szvantovit. kao simbol rata. Ova podudarnost po svoj prilici nije sasvim slučajna. deus terrae Rugianorum. ve . Krek[146] vezuje vit za koren vi. Docnije g. da mu ovu hipotezu potvrñuje onaj gore navedeni odlomak Saksa Gramatika. bog snažan i veseo. da slog vit predstavlja koren vit ili vkt. po kome se imenu i cela oblast tako prozvala. Hram u Arkoni razorio je danski kralj Valdemar. po raznim tumačenjima: bog sunca. izvestan. efficacior in responsis. Dobrovski je od vit skraćeno od vitenz napravio reč značenja: vitez. tumači Svantovit-a imenom lumen. Sva su ova imena slovenska. 15. Vida. u Nemačkoj. zavisahu takoñe od njega. Saks Gramatik bez sumnje ne bi propustio i to ispričati. ili sasvim prosto jedan hrišćanski svetac preobraćen u neznabožačkoga idola. kao što se držalo i za nemačko heilig. Vitomir. Vitodrag. Ovo ime ne izgleda slovensko. i još mu se ne zna poreklo. rušeći baš toga dana njihovu veliku narodnu svetinju. On se ne zadovoljavaše samo. bog rata. Izmeñu mnogobrojnih tumačenja. nije naodmet navesti i druga predložena tumačenja. i nemogućno ih je objasniti imenom sveca Vida. koji priča. jula 1168. Možda je pre toga značio."vejati". već prosto jedna utvrñena ograda koja opkoljavaše hram. svojstva koja se Svetovidu pripisivahu. Knez Tetislav je primio hrišćanstvo. bog koji čini proricanja. To je jedan slovenski knez iz Donje Poljske. Vitoslav. Da se i on pokrstio. ono što vit tumači proricanjem. U isto vreme on držaše jedan luk. koji znači: reč. Ono tumačenje koje je dugo vredelo.[149] Ne zna se šta je bilo sa glavnim idolovim sveštenikom.(duvati) . Upravo reći to nije bio grad. jak. koji Saks Gramatik zove Archon. Arekonda. Opet ponavljam. kako sveštenik. da čini proricanja. ili je bio ubijen u toj borbi. Vitomisl. uspeh ratnih ili trgovačkih preduzeća. inter omnia numina Slavorum primatum obtinuit clarior ut victoriis. u lingvističkom pogledu. Svetovidov hram je bio podignut u gradu. Uostalom.[142] U istorijskim spomenicima Južnih Slovena nalazimo jednako jedno za drugim razna imena sa .[148] U drugim tekstovima nalaze se oblici: Arekunda. Ne vidi se. Svantovit je za nj moćni dah.vit: Vitadrag. jedno za drugim. koji čisti svetilište u Arkoni. da nečistim dahom okuži idole.Slog vid (vit) nalazi se još i kod Eginarda (Eginard) u Analima i u Životu cara Ludvika. savetom. siguran. kao što se po navodima Helmoldovim i Saksa Gramatika može suditi.[144] No mi smo ovde u oblasti samih hipoteza. i rog za piće. Arcon. gde se govori o jednom licu.[147] Arkon. bog vetra. od sviju ovih tumačenja najverovatnije mi se čini. Njega nestade.

Izvajarena je na jednom silicijskom krečnjaku. ipak ovaj lik ima sličnosti sa tim opisom. Altenkirhen je. Taj bi idol bio nañen 1848. blizu Husjatina u istočnoj Galiciji. Zebravskoga štampani su u Godišnjaku (Rocznik) učenog društva. koji je pre pola veka nañen u Galiciji. neke pojedinosti mu naglašavaju ime Svetovid. Pa i lice koju figura predstavlja na steni.[151] Mislilo se. Po računu jednog Češkog naučnika. za god. A mi znamo. Ona je našla malo stvari. onda je sasvim prirodno. kao što rekoh.Godine 1868. koje na grudima drži ogroman sud za piće. god. koji je Saks opisao. kako su nestali mnogi neznabožački spomenici. koju opet drži jedno lice pokleknulo na kolena. ima samo jednu glavu. da Svetovid imañaše četiri glave. koji predstavlja ženu (ili dete). beše smislio. vele stanovnici. koje mu svake tri godine odnosi po čitav metar. koji je pre petnaest godina posetio ovo ostrvo. (O tom rogu govori i Saks Gramatik. da mu da sve prideve istinitoga . I danas se još tvrdi. Ako se mi nalazimo pred jednim falsifikatom iz XIX veka. kao što i ime kaže. Pod crkvenim tremom uzidano je u zid neko kamenje. Na taj način se neke pojedinosti podudaraju sa onima koje nam je dao Saks Gramatik. ništa ne bismo imali protivu toga. Na dvama likovima ruke ne drže ništa. da pokaže. Na sva četiri lica-strane nacrtane su i ruke u reljefu. Samo ostrvo mnogo je oronjeno talasima Baltičkog mora. što se njegova lažnost starala. Na jednom liku vidi se jedna sablja i jedan konj.[154] Jer baš ove pojedinosti (naročito konj) čine ovo otkriće vrlo sumnjivim. a nalazi se spomen o njemu i u hrpi drugih spomenika.) On ni najmanje ne odgovara opisu Saksa Gramatika. prilikom šestogodišnjice razorenja Arkone bi odreñena jedna arheološka komisija. mi ćemo ga u komade razlupati". Grof Micislav Potocki izvesti o ovom pronalasku Učeno Društvo u Krakovu (Towarzystwo naukowe). vrsta jedne karijatide. kako se pobeñeni paganizam ponižava pred hrišćanstvom. i ponudi mu ovaj interesantan prilog za njegovu zbirku. i ne može se videti šta ima s druge strane. Grof Potocki. inžinjeru Teofilu Zebravskom.)[153] Na trima licima vide se neke prividne noge. Društvo naloži jednom svom članu. Jedan mu seljak reče: "Kad bi to bio kakav svetac. (Vidi snimke na kraju knjige. pod kojim se imenom i danas još navodi s razlogom ili bez razloga. da se nalazi jedan Svetovidov lik u jednom idolu. Na jednom licu desna ruka drži neku vrstu prstena. Visoka je otprilike osam stopa (2 m 70 cm). naravno. Prema tome. uzidana u zid. očevidno jedna od prvih hrišćanskih svetinja na ostrvu. dugačka odprilike tri stope. posle jedne velike suše u reci Zbruču.[150] da ispita ostrvske starine. Zebravski saopštava nekolike interesantnosti. Desna ruka uzdignuta naslanja se na levu sisu. sopstvenik Kocubinskovog dobra. ne imañaše nikakvog natpisa. Iako tačno ne odgovara liku. kako se posmatraju. Na žalost. na imanju Kocubinskoga. Ona predstavlja jedno lice. njegov današnji prostor Arkone ne zauzima ni četvrtinu prvobitne klasične veličine. a druga rog za piće. I poljski arheolozi nisu se ustezali izjednačiti ovaj pronalazak u Zbruču (Zbrucz) sa idolom koji je opisao Saks Gramatik. stena je. Idol ovaj. da ga namesti na jednoj humci. te sličnosti mogu ili potvrditi ili osumnjičiti njegovu autentičnost. leva ruka stoji skoro u visini pupka. no ako nam tu namestite toga Turčina. one stoje na jednom bareljefu. Lik sa stenom je okrenut zemlji. da se u crkvi u Altenkirhenu može videti stari Svetovidov lik. da ode i uzme idola. 1852.[152] To je jedna četvrtasta statua sa četiri glave sve pod jednom kapom. gde je nañen idol. Beleška grofa Potockog i izveštaj g. na kome se vidi izrezana jedna ljudska figura.

veli ironično Saks Gramatik. a sedam drugih mačeva vise mu o pojasu. Da bi se uverio u istinitost ovoga galicijskoga spomenika. [155] Svetovid iz Galicije hladnije je prošao kod ostalih Slovena. promeniše svoje obožavanje u prezrenje. duboko je bio u nju zagnjuren. i našli idola u žalosnom stanju.Gerovid. Stanovnici se dugo ustezahu izvršiti tu naredbu." Kao bog ovaj idol ima i suviše ukrasa. kad su Danci prodrli u svetilište. nesrećnim ili nepravedno gonjenim narodima treba stvoriti plemićke titule! S druge strane g. da on ne vidi razloga za fabrikovanje toga idola. ja sam poveo jednu istragu. koje je nemoguće objasniti. i tvrñaše. runsko kamenje u Mikorzinu (Miekorzyn)[156]. koji su najzad možda i njegove varijante. On je stajao u jednom svetilištu zastrtom dvema crvenim zavesama. Apsalon ih uveri. a naročito od Lelevelja. direktor Osolinskog muzeja (ossolinski) u Lvovu (Lembergu). piše mi. u desnoj ruci drži mač. To beše idol sa sedam glava. sablja podseća na jedan oblik poljske sablje -karabele". Ove se prevare objašnjavaju najviše sračunjenim patriotizmom. Bio je toliko visok. da bi im pokazao koliko treba prezirati ove bogove. dižući se na prste.Gerovit .[158] Ovaj je bog imao pet glava. Bog pade. koju obično uza se nosaše.[159] Najzad i biografi Otona Bamberškog navode da je postojao i jedan bog zvan Herovith . saopštava mi sledeće: "tvrdi se. Apsalon naredi da ga kao i Porenucija odnesu izvan grada. Beaudouin de Courtenay.Svetovida. U borama njegovih lica (sub oris eius lineamentis) laste behu napravile svoja gnjezda. Uostalom nije u ovoga idola bilo ničega prijatnog za oko. koji ga je opisao i reprodukovao u svom delu o slovenskom idolopoklonstvu. Saks Gramatik nam je opisao idola Ruñevida (rujanskoga Vida) koji je bio obožavan u varoši Karentini (Karentina). i koja izgledaju srodna i arkonskom bogu. Zašto je Swiatovit (?) postojao ujedno i kao čovek i kao žena? (Jedan lik nosi dojke vrlo nabubrele). nec minus trahentes rubore quam pondere vexavit. Najnoviji mitografi Krek i Mahal o njemu ne govore ništa. i ima debeo sloj ilovače na postamentu. da je mitolog. ako učine to svetotastvo. da je on predvodio u ratu. Kentržinski. da su postojale karijatide? Gornji deo podseća na opis Saksa Gramatika. Na žalost prilvički idoli. Saks Gramatik uporeñivaše Ruñevida sa Marsom. jedva mogao dotaći u bradu svojom sekiricom. qui lingua latina Mars dicitur. a uroñenici. da im se uzmu ruke. bojahu se. da im za to neće ništa biti. ozgo talasima zapljuskivan i izlizan. Meñutim ništa od svega ovoga nije bilo. Struk mu je bio deblji no u čoveka. Moj učeni kolega. ali ne nosaše oružje. Vajarski posao je bio vrlo grub. a na grudima mu bejaše gomila tičijeg ñubreta. koja se završavaju na vitvid. U istoriji Slovena XIX veka imaćemo ih još takvih. Sveno. pope se na idola. i naredi Karentinjanima. Danci mu sekirama izlomiše noge (on beše od hrastovog drveta). koji se uostalom i ne razmeće. noge ili jezik.[157] Pored Svetovida treba staviti još neka slična božanstva. Pored Ruñevidovog svetilišta nalazaše se i Porevidov hram (Porevit). Da li su i kod nas znali pre hiljadu godina. kao očevidni falsifikati. Ali to je baš ta sumnjiva okolnost. da je ovaj idol morao stajati hiljadu godina u vodi. videvši njegovu nemoć. da ga tako s idolom vuku.i danas su poznati. i kojega on zove deus . i da ga spale. profesor krakovskog univerziteta g. Primljen oduševljeno od Poljaka. da ga je vladika Apsalon.

nañe ga sveg zastavama zastrtog iz želje: da se što bolje proslavi praznik u počast Gerovida. "Pri kraju svoga života Bijenkovski se bio obratio stalnom odboru. Kad vladika Oton doñe pred ovaj grad. koji mi je ispričao ovo: God. gde je stajala sve dotle dokle je sopstvenik nije predao Micislavu Potockom. u kojima je nañen zbručki idol. skočim u vodu. izmeñu Husjatina. Misleći da će tu biti kakav udavljenik. došav do toga predmeta. 1848. Koristih se time. i kad god bi ga nosili ispred ratnika. Izgledao mi je neobičan. "on je mogao umaći gonjenju neznabožaca. direktor muzeja Osolinski u Lvovu (Lembergu) izvoleo je za me povesti istragu o okolnostima. Smestismo je u jedno dvorište ispod ladnjaka. da ga izvučem iz vode uz pomoć g. Posvećen je bogu Gerovidu. usled političkih okolnosti. i ja se reših. usled duge suše. napisao mi je ovu belešku. da su sva ova imena tako razne fizionomije i atributa. Još nešto o otkriću idola u Zbruču G. jahao sam duž Zbruča. na kome se još danas vide ruševine. koju ja prevodim od reči do reči: "God 1873. god. Bili su mu posvetili jedan hram. sastao sam se u banji Ivoniću (Iwonicz) sa g. U hramu posvećenom Gerovidu visio je i jedan užasno veliki štit. reke bejahu presušile. da je to neki kameni kip. meseca avgusta. Ne znam da li ju je dobio. samo homonimi sv. Tu je reka bila dosta duboka. što mi ličaše na kapu. G. da dobije kakvu nagradu za uslugu." Na samu pojavu štita. nedaleko od brega Miodobor. Malo kasnije bio sam prinuñen na duže ostaviti zemlju. Lvov. Havolini (Havoliens) slavljahu početkom aprila jedan praznik u čast njegovu. Jednoga dana. koji je potom sam ponudio Učenom Društvu u Krakovu. koju je bio učinio arheologiji.militiae (Ebo[160] možda misli na prost latinski guerra). E. inžinjerom. Pavlović" . Satanova i Tauska. Kip je taj pronašao g. Viñaše se s dna vode dijagonalno nagnut od ruske obale ka galicijskoj. koji nijedan veliki smrtni ne smeñaše ni dirnuti. ili ničice padahu na zemlju. da nema donjeg dela. da na prvi pogled nisam mogao raspoznati ni oblik ni veličinu predmeta. Bijenkovski. Jedan nemački sveštenik dohvati ga jednoga dana. kad smo je izvukli. Na taj način Potocki je sebi nepravo pripisao ulogu pronalazača. on je bio samo darodavac. Kentržinski. Spazih na površini nešto. intendanta Kavlovskog. a beše i takav vir. Trebalo je upotrebiti za taj posao šest pari volova. koji sada stanuje u Lvovu. Boja statue je bila potpuno bela. čuvaru starina u Galiciji. što je ruska straža odatle bila dosta daleko. Gerovida su tako isto obožavali i u Velegostu (Holagosta. i zahvaljujući samo toj predrasudi. E. 13. proveo sam neko vreme u Lickovu. Pavlović iz Lvova. on im je donosio pobedu. no posle nekoliko dana mnogo je potamnela. januara 1896. oni begahu od njega. Vida Korvejskog. u Podoliji. vidim.[161] Vrlo je teško dopustiti. Volgast) na obali Pijene (Odrine pritočice). koji ga je i objavio. koji su imali grdne muke dok su statuu izvukli iz vode. Kad je bila na zemlji videsmo. na dobru Konstantina Zaborovskog. Korvinom.

.[163] kako ovaj vladalac beše naredio. izgleda. Naravno isto onako. Kaluñer Jakov priča (XI vek) u svojoj biografiji sv.Trojan Trajan. . Vida izvući Svetovida. Ilijom. zašto je pored jednoga boga gromovnika prizvan i ovaj bog stada. Po biografu Avramovu iz Rostova (XII v. kao jemac od strane Rusa.Simargl. Vlasija. pa ga sasvim prosto zamenjuje sa sv. glupaka (ruska reč skol' . izjednačilo se sa imenom Sv. tako i hiperkritična škola poriče. Ma šta da znači.[162] Ne vidi se jasno. da se jedan Volosov idol baci u reku Počajnu.[166] Nalazi se zajedno sa Trojanom.Svarog.Vlasije (Blaise) . Dažbog. Svarožić . prema kome se ja.Veles U ugovoru koji smo napred spomenuli. . bog stada.Volos. . . Blez . isto onako kako se Perun pomešao sa sv. nalazi se pored Peruna još i Volos. Horzom (Hrzom) i Perunom.Suarasici. da je bilo Volosa . da li ove reči "bog stada" nisu pod perom hrišćanskoga hroničara jedan prezrivi atribut. . ruska i balkanska predanja Volos .Velesa kao neznabožačkoga boga. Mogli bismo se zapitati. kao što se zna. jer su se izjednačili i ime i svi atributi mitskoga lica. prema kome su obližnji Finci imali osobitog poštovanja. Volos se nalazi i u drugim staroslovenskim ruskim spomenicima. . kako su neki hteli iz sv.Mokoš. Vladimira. držim u najvećoj rezervi. Vlasijem. i.Glava četvrta Volos u Rusiji i Veles u Češkoj.Horz.Volos i Sv.[165] Oblik "Veles" još se jedanput nalazi u jednom čuvenom grčkom spomeniku: Putovanje majke božje kroz pakao. Ovde je ovo izjednačavanje još zanimljivije. zaštitnika stada.[167] U ruskoj folkloristici i do danas se održalo ime Veles . nešto što bi moglo značiti boga prostaka. Isti oblik Veles nalazi se još i u "Slovu o polku Igorovu".Stribog.stoka ima u ruskom ovaj dvojaki smisao).) ovaj bi apostol bio porušio u ovoj varoši [164] jednoga kamenog idola boga Velesa (sic).

postavši u Češkoj po sasvim normalnim zakonima Blažej. bejaše jedno mesto. Nikole. ili brada sv. češki prevodilac veli: "da žena postane divlja guska. ali nikada Veled. gde je bio idol Volos. Jedan žetelac. i oni su mogli sobom doneti ime jednoga od svojih božanstava." (beseda 1471. Navodi se još jedna bliskost. koji odgovara Priapu (Priape).(Tkadleček). Nikola postao bog Samojeda. Skandinavaca bejaše mnogo u Kijevu. da su neki ruski pisci prodrli i u neznabožačke alogene. Slovenskim korenom zaista je teško objasniti ovo ime Veles . da se reč Veles nalazi u pisanim češkim spomenicima XV i XVI v. primećuju.satanu. uzgred budi rečeno.[168] evo šta biva u trenutku kad se pristupa žetvi. Vlad daje Volod. hrišćanstvo je moralo misliti. platnar XIV v.[173] Ma šta bilo. a drugi je kaluñer i mučenik. ili nije znao za češki oblik Veles. Nemački tekst veli: "dass ein solche boess Weib wer ein Ganss und fluege 'ber Meer und keme nimmermehr heim".Velesom. da utekne preko mora. Vlasija (Βλασιος) sa Volosom . koje se zvaše Volosovo. kao što se ime Svetovid vezuje za sv. I spomenici su dosta nejasni: "Ostavimo te grehe kod Velesa. Zamarski. i da se više nikada ne vraća". Zovu je još i Ilijna brada. da se izbliže ispita.Velesa sa hrišćanskim svecima.[170] Oni koji polažu na identičnost sv. koji ga je Veles nadražio protivu mene?". sub voce). Miklošić (Etym. mora biti žensko. Ja u ruskom jeziku ne znam u osobenih imenica ovakve promene. da je npr. sv. Ova je pregrš sveta. možda je on zamenio kakvo svetilište Volosovog kultusa.Volos.[174] Ima dva Vlasija. To se zove: "vezati bradu Volosovu ili Perunovu". treba reč Veles ili Volos pripisati grčkom Blbsios.[172] Ova bliskost zaslužuje. Toma Rešel (XVI v. jedan skandinavski bog Volsi. ili najzad Perunova brada. No ovo je posao skandinavskih naučnika.) piše u svome prevodu knjige Jezusa Siraha (ili Ecclesiastes) od Gašpara Huberina: "Jedan čovek željaše da mu žena postane divlja guska. god. Ne sme niko da je dirne. Ona ne označuje više neko naročito božanstvo. Vlasija podignut je na mestu. Njemu treba zahvaliti. Vida. tu beše manastir sv. da se koristi neospornom sličnošću slovenskoga Volosa . Vlasije (Vlas. Nikole. Wörterbuch. onako isto.[169] Što se tiče ovoga mešanja Volosa . Jedan je poreklom iz Cezareje u Kapadokiji.Po Afanasijevu. piše jedan pisac poznat pod imenom Tkadleček . isto bi tako i sv. već . koji je. na šesnaest vrsta od Vladimira. Ova Volosova brada štiti žetvu protivu sviju zala. U svima ovim raznim tekstovima Veles očevidno znači: sotonu. U Grka je u tom svojstvu i poštovan. Litvanska folkloristika takoñe poznaje jednoga demona Welnes-a koji stanuje u jednoj gredi žitnice ili u ognjištu nekoga majura.[171] smatra. Izvesno je. i da odleti nekuda preko mora k Velesu. moglo dati u istom jeziku i oblik Veles. Naravno onaj prvi kao čobanin jeste i zaštitnik stada.[175] Njegov je kultus vrlo rasprostrt u Bugarskoj. Mi ne nalazimo Velesa ni u Poljskoj ni kod Južnih Slovena. što . On je oteo svinjče jedne žene od jednoga proždrljivoga kurjaka. Buslajev je otkrio ovu zanimljivu sitnicu. U staroj Rusiji. zaboravio. da uprkos fonetičkim teškoćama. Volos) mogao postati bogom kod neznabožačkih Slovena na Dnjepru i Volgi. g.Velesa sa grčkim Βλάσιος. Interesantno je samo pitanje: kako je Volos mogao postati Veles." Ovo je Rešelovo tumačenje ponovo naveo i jedan češki pisac XVI veka. i čobanin je (Βουκόλος). uzme jednu pregrš klasja i veže. U Novgorodu hram sv.) "Kakav zao duh. Ne manje je zametno pitanje znati: kako je latinsko Blasius.

No ova bliskost ne može opstati. 1114. imamo još mnogih spomenika o ovom božanstvu.[177] Videli smo. koja nam kaže. onda je Horz očevidno bog sunca. . i ladoški stanovnici ovo mi pričahu: kad je velika bura. Njegovo ime ne nalazi u slovenskim jezicima dovoljnog etimološkog opravdanja. jer ono prvo ime ima više slovenske fizionomije. pored Peruna. Tu ih voda izbaci. Evo toga teksta u prevodu: "U ovoj godini bi osnovana Ladoga. da je Horz isto što i Dažbog. onda .. U Rusiji prizivaju u pomoć sv.[179] Spomenik. Jagić drži. Ako je ovde Apolon na mestu Horza. Dažbog. koji je Sreznjevski otkrio. pod god. Khoreš još manje ga objašnjavaju.. Njegovo svedočanstvo potvrñuju bezbrojni spomenici od XII . da je Vladimir podigao na jednom uzvišenju. Kornelije zaštitnik rogatih životinja (cornua . pod god. on veli: "Ima dva anñela groma. Vasilija. On ih čuva od jedne bolesti. koji znači dobar. Stribog.kraste). i po kome bi Horz bio bog sunca. vi delo). staviti u red nešto. kojih je bilo tada dosta u Kijevu? Da spomenemo još jedan navod uzajmljen iz jednog lažnog spomenika. Smorgl ili Simargl i Mokoš. da je knez Vladimir podigao ovom bogu jednoga idola u Kijevu. od kako je Jagić pokazao. Nekada se pokušavala vaspostaviti neka veza izmeñu ovoga čisto ruskoga boga i prideva horoš'. još i Apolina. Iranske reči (vidi Kreka 391) Khor. Nestorova Hronika priča. sklanjati.svetlost.[180] Dažbog Osim Nestorove Hronike. i u jednom vrlo zanimljivom tekstu Ipatske hronike. tj. Horz Spomenici nam ne daju nikakvih podataka o ulozi i svojstvima ovoga božanstva. Da nije to sasvim prosto grčka reč:Χρύσος? I zar ovo ime nisu mogli dati kakvoj pozlaćenoj statui grčki veštaci." G.[176] Ovde se mora priznati uticaj narodne etimologije. koji izmeñu ostalih predstavlja i ideju: čuvati. Ovo ime jugoslovenskog porekla zamenjeno je po svoj prilici imenom Horz. navodi pored Peruna (Perena) i Mokoša. gde se njegovim imenom prevodi grčka reč ήλιος. 980. i idole svima ovim bogovima. kad vlada stočna za raza.[178] Da ispitamo redom sva ova božanstva. Tenjon leči kraste (teigne . Khores.na obalama reke Volhova deca nalaze oči crvv. da se u starim ruskim spomenicima pored Peruna i Velesa nalaze i druga božanstva: Horz (Hrz). njegova se ikona donese i stavi u štalu gde vlada zaraza. Tako je u nekim oblastima sv. Namerno izostavljam onaj spomen u Slovu o polku Igorovu. Nalazimo ga i u staroslovenskom prevodu ðorña Hamartola.XV veka.rog): sveta Lucija leči bolesti očiju (lux . neznabožački Perun i jevrejski Horz. da ovaj pridev dolazi od korena hom (chorn).stada imaju lepo runo (vlas). Apolona. koji mi izgleda sumnjiv. a sv. koja se takoñe zove vlas.

Ako dobiju dete. padoše s neba klešta. i žito pomešano sa mnogo vode pade. da imañaše jedna bogata Egipćanka. kome one hoće. v. i da neko provoñaše blud sa njom..dijavol. rose vladati Mestrom od plemena Ham (Cham). a svaka žena samo jednog muža. beše snažan čovek. po imenu Sunce. dosuñivahu ga onome. plodan bog.)[184] Srpski Dvbog je isto što i zao duh. te se ispuniše veliki sanduci. U zapadnim pisanim spomenicima nema nigde reči Dažbog. i da se smatra kao Svarogov sin. od grčke διάβολος. i Egipćani ga obožavahu. Fonetički reč dabog ne bi se mogla zameniti rečju ñavo . f. Isto tako i u vreme Avrelija padahu parčeta srebra. Malo kasnije ponovo ćemo se vratiti na Svaroga. Phil. Ove je priče objavio u Rečniku Akademije u Zagrebu. Na drugim mestima on stoji kao prevod grčkog Ηλιος[183]. a u Africi pade i veliko kamenje. iznenadi je noću sa njenim saučesnikom. "U vreme Proba bila je jedna velika kiša i velika oluja. i uredi. Posle njega vladao je 7470 dana njegov sin." Ovaj je navod preveden iz ðorña Hamartola. i življahu kao životinje. i tako se u Egiptu uredi besporočni život. da uzimaju samo jednoga muža. da svaki čovek ima samo jednu ženu. i tada u njoj padaju mali jeleni. Jer pre njega žene se predavahu onima ko ih je god hteo. kralj Sunca koji je Dažbog. i oni rastu i šetaju se po zemlji. i videvši čas kad je ona blud učinila. 114.[181] Dok je ovaj Feosta vladao u Egiptu.djavol. rekli bismo. on uze sobom nekoliko ljudi. tek što se okotila. Zato su ga zvali Svarog. Posle potopa i kad su se ljudi podelili na mnoge 'jezike'.Nabrao sam ih više stotina. jer se preñe borahu batinama i kamenjem. Feosta uništi taj zakon.[182] i osim onih dodataka. stavi je na muke i provede sramno kroz celu zemlju. ona raste i šeta se po zemlji. str. a za njim Jeremija. bog koji daje. a oni mi rekoše: Nije to nikakvo čudo. koje smo podvukli i koje je prevodilac dometnuo.a ako ovde bog znači bogat. No ne hoteći vreñati zakon oca Svaroga. koga Egipćani zvahu Sva rog. Šćaše je uhvatiti. Ova se istovetnost potvrñuje tumačenjem reči Dažboga. . koji je gospodar zemlje. U tim severnim zemljama oni su videli jednu oluju. i ima ih raznih vrsta. koga zovu Dažbog. govoreći: 'Evo tvoga deteta'. Jagić (Arch. jer mi imamo još staraca koji su otišli u zemlju Jugrinacv (Jougriens) i Samojeda. On doznade. dok je bog gospodar neba.. g. pa Feosta.Dvbog. i čovek prosvetkuje tu svečanost i primi ga. i ljudi odmah počeše kovati oružje. Zatim doñe druga oluja. i da se kazne bludnice. slav. Ovde konstatujemo samo. po srpski jezik je stvorio svoju reč ñavo . Za to ga prozvaše bog Svarog. I ovaj Feosta izdade zakon za žene. onda je to onaj bog koji daje bogatstvo. da je Dažbog identičan Suncu. Sin Svarogov. Jer zaista reč dvbog nije daleka od latinskog diabolus. da žive ujedno. tj. I ako ko u ovo ne veruje. neka čita Fronografa (sic! Ovde je ovaj Fronograf ðorñe Hamartol). To te začudi. U nekim srpskim narodnim pričama spominje se Dajbog . Ko bi povredio ovaj zakon bio bi bačen u jednu usijanu peć da sagori. u toj oluji pada jedna veverica.

već i drugi pisani staroslovenski ruski spomenici srednjeg veka. jednoga od onih božanstava. Svaki je narod sebi stvorio bogove. Prosvešč. Ljudi Gutini (de Guth) stvoriše Nergala (τήν Ερτγέλ). Op navodi po Tihonravovu spomenike. Reč je o nekom stranom božanstvu. To je ponuda Mokuši. čije originale nema pri sebi. (Barsov. koji citira Veselovski. ali nastavak oš je nezgodan. mora se vezati za boginju Mokoš u Hronici.[187] . obilazi kuće. ili razdvojeno na dve reči: Sim i Regl kako su uradili docniji spomenici. v. Ime njeno moglo bi se vezati za koren mok (mek-ota. ljudi Hamatini (Hamath) načiniše Ashima.[185] Uopšte Simargl ne pripada slovenskom Panteonu. nomokanonu. da je Mokoš prevod s grčkoga µαλακία. koje igra ulogu jedne vračare. kojima Vladimir podiže idole na bregu u Kijevu. no tu ima i jedne ozbiljne teškoće. Domišljanski je zaključak N. Mokoša ne navodi samo prvobitna hronika. a u prvobitnom staroslovenskom jeziku imamo samo jednu reč muškoga roda. 7. Ako neko neostriženo jagnje izgubi vune. (τήν Ασιµάθ). Εργέλ i Αδιµάθ su u grčkom ženskoga roda. f. I. Sveštenik koji ispoveda jednu ženu.[186] Ako se njihov čekrk okreće pa zaškripi. koja se javlja za vreme velikog posta.Simargl Božanstvo. i nemogućno nam je još znati. Ona se zanima i životinjama. (Krek. tj. Čitalo se to ujedno. Mokoš Ništa manje nismo u neprilici i pri odreñivanju tačnog karaktera Mokoša. t. Gedeonova. str.) Ako ime Mokuša nije finskoga porekla. Ništa ne kazuje. ne dobija se u slovenskom jeziku nikakav smisao. Mislilo se na jedan tekst iz Biblije. one vele: da to Mokuša prede.) nalazi se jedno lice po imenu Mokuša. mok-ar). koje ruski hroničari označuju imenom Simargl ili Sima i Rgla. koji je naveo g.) misli. koje je božanstvo u stvari hteo tim imenom označiti ruski hroničar. i po kojima bi Mokoš bio prevod grčkog µαλακία. Veselovski (Žurnal'' Minist. pita je: "nisi išla k Mokuši?" Folkloristika u severnoj Rusiji još i danas zna za Mokušu. str. Komentar Slova o polku Igorovu. Nar. nadgleda predilje. Jagić (Arch. Einleitung. koje navlači na Onanov greh. 395 . s.. Dosadanje hipoteze nisu donele dovoljnih tumačenja. jyni 1889. koje je još teže objasniti. jeste ono. Noću se ostavlja kraj makaza jedan pramen vune. Phil. slav. kakva su bila svojstva ove boginje. veli se da ga je Mokuša ostrigla. rñavo božanstvo. To je jedna žena. Bliskost je promenljiva.407. koji u Simarglu vidi pokvareno grčko Σεµ Ηρακής.) U verskom spomeniku XVI veka.

Brino mu prebacuje za taj savez. Ovaj vas Svarožić naravno podseća na onoga boga Zuarasici. Min. mogao pomisliti i na ruski glagol svarit'. G. Brina (Bruno) kralju Henrihu II. noseći svaki svoje urezano ime. G.maj 1887. U naknadu tome Svarožić ili sin Svarogov nalazi se u ruskim spomenicima XIV.Suarazici U glavi posvećenoj Dažbogu naveli smo jedan odlomak preveden s grčkog po Ipatijevskom spomeniku od ðorña Hamartola. takoñe postao od Svaroga. G. Ime Svarog nahodi se samo u ovom pisanom spomeniku. Ova je hipoteza zacelo vrlo oštroumna.Svarožić. No ne objašnjava se.) beleži jednu rumunsku reč svarog. Bilo bi interesantno. "U unutrašnjosti hrama podižu se bogovi rukom sagrañeni. možda je prevodilac.) zamišlja. koji je uvek bio u neprestanom dodiru sa baltičkim Slovenima. pregrejan. da je Svarožić bio bog rata kod Slovena oko Labe.Svarožić . Njega svi neznabošci obožavaju više po sve ostale. koji tada behu neznabošci. S druge strane. svaravat' . Jagić primećuje. kako je od Svaroga postalo Svarožić. sa šlemom na glavi. ili je u Rusiju unesen sa strane? G. izgleda. i da se javljaju tek vrlo kasno. mutno nebo). On tu pretpostavlja koren s''r. Da bi zaratio protiv Poljaka. čini se. pronašao je kao ime mesta kod Kašuba[191] Svaroženo. oblačno. da se Svarog i Svarožić ne nalaze u starijim ruskim hronikama.Svarog . Ova hipoteza ne oduzima ništa stvarnosti Suarozici ili Suarasici Titmara i Brina. Misli. Ovaj je spomenik iz početka XI veka. Nar. potvrñuje nam i jedno pismo Sv. da su Zuarasici . kod Redarijana (VI. IV. Prosvešč . obučeni u neki strašan oklop. a ne nebesić. XV i XVI veka: Svi oni objašnjavaju Svarožića ognjem: "oni prizivaju oganj. Sirku (Žurn. 412. zovući ga Svarožić". da je ona mogla biti uzajmljena iz slovenskih jezika. etymologique sub voce svarog. mršav. Sirku misli. da su oni doneseni iz Novgoroda. u kome je. Izvesno ovo ime nije latinskog porekla. postojanje jednoga boga koji se zvao Zuarasici. Miklošić Dict. da je Svarog autentično ime (str. Nebo daje pridev nebeski. 23). gde je značila sunce. Jagić (Archiv. 332) i tumači ga indoevropskom rečju (svarga sanskritski znači nemirno.[190] Ovaj je bog izvesno srodan sa ruskim Svarožićem. kad bi se to mesno ime Svaroženo moglo . ime Svarog prevedeno sa Ηφαιστος. Prvi izmeñu njih zove se Zuarasici . Jedan Suarasiz još se jedanput spominje i u Knytlinga Saga.kovati. i da je na ovom patronimičkom obliku stvoreno ime Svarog. Krek drži. Svarog u smislu nebo dao bi svaroški. koja znači suv. čijeg idola Titmar spominje u Radgostovom hramu. imajući da protumači ime Ηφαιστος. koji je.Svarožića doneli u Rusiju stranci. koji uostalom ne opravdava. i pita ga ovako: "Bonumne est persequi christianum et habere in amicitia populum paganum? Quae conventio est Christi ad Belial?[188] Quae comparatio lucis ad tenebras? Quomodo convenient Zuarasiz diabolus et dux sanctorum vester et noster Mauritius? Qua fronte coeunt sacra lancea et diabolica vexilla?"[189] Iz ovoga spomenika vidi se jasno. No da li je Svarožić uroñenički bog ruski. kralj bejaše sklopio savez sa slovenskim plemenima Velećanima (Velétes). S druge strane. Iza ovih bogova nalaze se njihove zastave koji se iznose iz hrama samo pri polasku u rat".

jeste za mene argument. očvrsnuti. erstarren. i to je šteta. ulazeći u pakao. Ruski Svarog je sumnjiv. da obiñe pakao pod voñstvom sv.[193] Sveta Djeva Marija dobije ovlašćenje od Gospoda. koji su nazivali bogovima one predmete. starr. izvesno je. Mokoša. Arhangela Mihaila.identifikovati sa imenom božanstva. nema nigde primera o porodici ili porodičnoj vezi slovenskih božanstava. u društvu sa idolom Peruna. da svoje jednovernike i zemljake označi kao unuke kakvoga neznabožačkoga boga. jesu oni. Jagić ga dovodi od glagola stkręti (st'r'ti). kao: sunce. da je kod lapskih Slovena postojao jedan bog. Ne znamo. mesec. kao što je Slovo o polku Igorovu. No Miklošić ne pruža nikakvo opredeljenije tumačenje. ko je otac Svarožića. Na ovom mestu staroslovenski prevod dodaje jedan dosta dugi umetak: "To su oni. steif sein. Duha. litvansko styrieti. Ne dopuštam. To bi bio bog mraza. I njegovo je ime postalo kao i ime Crnoboga Helmoldovog. No u ono malo iz slovenske mitologije što znamo.[192] Stribog Idol ovoga boga bio je u Kijevu. ukrutiti se.) Ovaj spomenik je preveden na staroslovensko-ruski jezik u XII v. Sam način kako se ono tu nalazi. Trajan . izvan Rusije. Dažboga i ruske Hronike. Jer bi to bio glavni stub baltičko-ruske mitološke sisteme. Miklošić neće da objašnjava to ime. zalediti se.Svarožić. On nema ni jednog sebi sličnog božanstva poznatog kod drugih slovenskih naroda. da je jedan hrišćanin XIII veka mogao pasti na tu misao. da osporim autentičnost ovoga spomenika. Ukratko. ono bi nam moglo objasniti i ulogu i svu radnju toga boga. koje je Bog stvorio radi naše upotrebe. Horza. Izvan ruske Nestorove Hronike ono se nalazi još i u nekim sumnjivim spomenicima. i objašnjava joj uzroke usled kojih su tako kažnjeni.Trojan U grčkoj srednjovekovnoj literaturi postoji jedna priča pod naslovom: Otkriće Svete Marije božje o paklu (’Αποκάλυψις τής ύπεραγιόν θεοτόκον περι τών κολάσεον. po svoj prilici. Malo dalje pisac toga Slova zove vetrove Stribogovim unucima. bog rata koji se zvao Svarasici . Kad bi ovo kazivanje bilo autentično i tačno. koji joj pokazuje mučenja osuñenika. Prvi grešnici koje Marija vide. Nastavak ici izgleda patronimičan. Sina i sv. koji su zaboravili Boga. . koji nisu verovali u Boga Oca.

zemlju, životinje, reptilije, koji su postali kameni bogovi kao i ljudi: Trajan, Horz, Veles i Perun." Jedan apokrif iz XVI veka, Apokalipsis apostola dovodi Trajana u vezu sa Perunom, Horzom, Divom (Zevsom).[194]I dodaje: da ovi nazovi bogovi behu ljudi; Perun je živeo kod Grka, Horz na Kipru, a Trajan bejaše car u Rimu. Slovo o polku Igorovu spominje Trajana četiri puta, i Rusiju zove zemljom Trajanovom. Kao što sam na drugom mestu kazao,[195] i ovde se držim potpuno rezervisan što se tiče autentičnosti ovoga spomenika. Ali ako je i bilo falsifikata ili umetanja, nije manje istina, da falsifikator nije izmislio to ime Trajan, i da ga je uzeo iz starijih spomenika ili narodnog predanja. U kijevskoj guberniji još i danas pokazuju Trojanov Val (bedem). Za ovaj bedem vezuju se neka mitska predanja, u kojima se govori o Trojanu, caru ermilijanskom (tj. rimljanskom-rimskom).[196] Ova su predanja morala doći u Rusiju od Južnih Slovena, naročito Bugara, koji su uvek u dodiru sa Rumunima, a možda i od samih Rumuna. U Rumuniji je ostala vrlo živa uspomena na Trajana. Još se u ovoj zemlji pokazuju: Valul lui Trajan (Trajanov šanac), calea lui Trajan (Trajanov put); masa lui Trajan (Trajanov sto, stena); pratul lui Trajan (Trajanova livada).[197] Sličnih naziva ima i u Bugarskoj. Rimski drum, koji, prolazeći kroz Sardikum (Sofiju), spajaše Italiju sa Carigradom, i danas se zove u Bugarskoj; Trajanov drum, a Turci ga zovu Trajan-jol. Dalmatinski putnik Vrančić, koji proñe kroz ove krajeve 1553. g. čuo je, gde se govori o ovom Trajanovom drumu, i čudio se, kako je ime ovog velikog rimskog cara sačuvano tako u ovih varvarskih naroda.[198] Na Hisaru, severno od Filipopolja, izdižu se neke rimske ruševine, koje Bugari zovu Trajanov grad, dokle Turci ga pripisuju ðenovljanima, i zovu ga ðenevizler.[199] Južno od Ihtimana otvara se u Srednjoj Gori jedan klanac Trajanova vrata, od skoro čuvena i po junačkim delima hajduka.[200] Na mestu današnje varoši Stare Zagore (Eski Zagore) podizaše se varoš Ulpia augusta Trajana; Pansaba, danas Ćustendil, duguje svoj postanak caru Trajanu. Tako isto i Ulpia na Crnom Moru, danas Anhial, podigao je Trajan; selo Devna podignuto je na mestu starog Trajanova Marcianopolis. Na taj način uspomena na toga velikog saga nalazi se i svim krajevima Bugarske. Njegovo se ime isto tako nalazi i u srpskohrvatskim predelima. U Mostaru, i Hercegovini, jedan most zove se Trajanov most; i Dalmaciji ruševine primorskoga grada Burnum-a zovu se Trajanov zamak. Isto je ime dato i ruševinama jednog starog grada srpskog blizu N. Pazara. Čuvena Trajanova tabla i ostaci na Dunavu nalaze se više od deset vekova i srpskoj zemlji; grad Kulina porušen u srednjem veku takoñe nosi ime Trajanovo. Deminutiv imena Trajanovog u Trajko još je i vrlo jakoj upotrebi i Bugarskoj. Narodna etimologija ga vezuje za glagol trajam'' - trajati. U XI v. to je ime nosio maćedonskosrpski carević, Samuilov sin.[201] U srpskim narodnim pričama spominje se jedno lice pod imenom Trojan. Po Vukovu Rečniku življaše na planini Ceru, i blizini Trojanova grada, i okolini Šapca, neko lice pod tim imenom.

Svake noći iñaše on u Srem kod kakve žene ili devojke. Bojaše se sunčanih zrakova, da ga ne sprže, te od nje odlažaše pre sunca. Kad doñe kod svoje drage, dadu konjima zobi; a kad oni pojedu zob, i petao zapeva, on se odmah vraća u svoj zamak. Jedne noći brat ili muž jedne njegove dragane metnu u zobnice konjima peska mesto ovsa, pa poseče jezik svima petlovima, da ga pevanjem ne probude. Kad car pomisli da je vreme da ide zapita svoga slugu da li su konji pojeli zob. Sluga odgovori da nisu, a petlovi ne mogaše pevati, te se tako Trajan odocni kod svoje drage. Najzad videći u čemu je stvar, usedne na svoga konja i pojuri zamku. Sunce ga stiže na putu; on se sakrije pod jedan plast sena; no doñoše volovi i rasturiše seno, te tako Trajana dohvati sunce i sprži.[202] Varijantu ove priče pribeležio je i Milićević u svojoj Kneževini Srbiji: "U jednom zamku na planini Ceru življaše car Trojan. Imañaše tri glave (ove tri glave objašnjavaju se srpskom rečju troje - Trojan). Jedna gutaše ljude, druga životinje, a treća ribe. Danju boravljaše u svome zamku na Ceru, a noću u Širinu na Savi (Tsirina). Narodu se nije dopadao ovaj način života, te ode i potuži se sv. Dimitriju, jednom od Trajanovih slugu, i zamoli ga, da upita svoga gospodara: čega se on boji. ' Bojim se samo sunca ', odgovori Trajan. Doznavši to, sv. Dimitrije da konjima pune zobnice peska mesto ječma, a ljudima zakaže, da svaki svojim petlovima povadi jezike, da ne bi pevanjem objavili Trajanu zoru. To njega omete, te se zadocni, i sunce ga uhvati. On se zarije pod plast sena; ali doñe bik te prevrne seno i on se rastopi. - Priča dalje veli, da je Trojan i tom beganju ogluveo u selu Glušci, izgubio tabane blizu sela Tabanovci, oslepio pored sela Slepčević, izgubio svoj štit, pored sela Štitari, a najveća nesreća mu se desila blizu sela Desića." Sv. Dimitrija zato ubiše prijatelji Trajanovi i baciše u Savu. Na obali reke u šabačkom okrugu nalaze se ostaci grada Kulina, čije osnivanje narod pripisuje Trajanu. U svojim srpskim pripovetkama (II izd. str. 150-152) Karadžić je objavio jednu narodnu priču, po kojoj car Trajan ima kozje uši (u originalu: oči). U XII v. Tzetzis u Chiliades (g. Tomašek ih je prvi objavio u Zeitschrift fur Aesterreichische Gymnasien) znao je za ovu legendu o kozjim ušima, i predavaše im neki simbolični značaj. " τία δέ Τροίανον λέγουζιν έχειν τράγον" (u cara Trajana kozje uši). Trudi se da protumači ovu basnu time, što je Trajan bio pohotljiv kao jarac i umeo goniti rimske neprijatelje u najstrmenitija mesta. G. Koehler, koji se takoñe zanimao ovom legendom, objašnjavaše je takoñe sličnošću reči: Τροίανος i τράγος. Po Bertrandonu de la Brokijeru, koji pisaše u XV v. grad Trajanopolj podigao je "ung empereur appele Trojan, lequel avait, ce disaient les Grecs, une oreille ainsi que ung mouton". Po jednoj bugarskoj priči iz Stare Zagore (Periodičeskoe spisanie, Sofija, t. IV, str. 182) bio je jedan car Trajan, koji je imao magareće uši. Indiskrecija njegovog berberina podseća na Midovu istoriju. Jedan varijanat iz Nevrokopa u Maćedoniji predstavlja Trajana sa kozjim ušima.

Berberin njegov ide i poverava tajnu jednom pustom izvoru. Malo kasnije nañoše putnici pored izvora Jedno drvo, na kome svaki list nosi otkrivenu tajnu (čim zašušti). Car čuje za to, ode da vidi izvor i drvo, i kad se uveri, reče: "ono što je od Boga ne može se sakriti". I od tada on nije više krio svoje uši. "U narodnim pesmama braće Miladinovaca, imaju dve pesme, u kojima se spominje neki Trojan grad Troem (pesma 31. i 38.), čiji su stanovnici rñavi hrišćani, i imaju da iskuse razna iskušenja. Pesma 31. je zabeležena u Kukušu u Maćedoniji; druga nema tačnog naznačenja o svome poreklu, no sudeći po tekstu, ona mora da je iz istočne Rumelije (južne Bugarske). Tekst nije dosta jasan, da bi se moglo videti, odnosi li se na legendu o Trajanu ili na trojansku priču, koja takoñe igra znatnu ulogu u književnosti Južnih Slovena. Kako je Trajan postao bog, ili bar - satana - u hrišćanskom smislu, - kod Južnih i Istočnih Slovena?[203] Jagić je odavno predložio jedno vrlo zgodno i verovatno tumačenje. Najvažnije ruševine u dunavskim zemljama pripisuju se Trajanu, ili nose njegovo ime. Narodna mašta naseljava sve te ruševine sotonama i vešticama; i sasvim je prirodno, da je jedna od tih utvari Trajan, koji postaje bog kao Perun, Horz ili Dažbog. Balkanski Sloveni, brzo preobraćeni u hrišćanstvo, bili bi preneli Trajanov kultus meñu Ruse, koji su ga duže sačuvali. Može se pretpostaviti isto tako, da je i uspomena na slavna junačka dela Trajanova ostala duboka u balkanskih naroda, od kojih su Sloveni primili predanja; da su našli i ideju o Bogu, privezanu za ovu slavnu ličnost (divus Augustus); da su je sačuvali i raširili. Po onome što mi znamo o njihovoj Slovenskoj mitologiji, bilo u Rusiji, bilo kod baltičkih Slovena, nigde se ne nalazi drugi primer. da su ljudi postali bogovi. Meñutim u poslednjem veku pa baš i u naše skorije vreme, videli smo, da su neke ruske sekte stavile u red bogova i cara Petra III. Drugi mu za poručnika daju Napoleona, koji treba da uspostavi pravdu na zemlji, ili da proklamuje njihovog mesiju. U istoriji neznabožačkih Slovena nema ovome sličnih primera.

. i tumači je poljskom konczyna (fastigium). itd. veli jedan od njih. Bejaše u Štetinu. Posle njega najglavniji je bog Triglav. četiri hrama.Radgost (Radigost).) tj. Svetovida. Crnoglav (Tijernoglav). Takom etimologijom lako se i od Sv. veli on. Turipid. Vida može dobiti Svetovid.Pripegala. koji je u srpskom dao reč kuća. četiri continae (Herbord. . – Triglav Sada se ponovo vraćamo bogovima baltičkoga reda.Boginje. Kontina se po svoj prilici vezuje za koren kont.Podaga. Ovo je pogrešno tumačenje. a u bugarskom k''šta. . Ova reč continae ne buni ni najmanje Nemca Herborda: "Sclavica lingua.Crnobog.Rinvid. Bezimena božanstva. II. već proučili. .Domaći bogovi.Glava peta Mlada božanstva Triglav. 32. . Turuvid. Konczyna znači kraj. in plerisque locis latinitatem attingit et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocatas". čijeg smo glavnog predstavnika. . Njegovo postojanje naročito su nam utvrdili istorici Otona Bamberškog. i drugog značenja nema. Ni savremeni komentarista Percov nije srećniji od Herborda. . . On sumnja. . Pizamar.Jula. svršetak. da je contina slovenačka reč.

beše veleljepno ukrašena varvarskim radovima. dobro uranjen i lepog stasa. da su žive. tako vešto naslikane. Oni ga lepo primiše.Triglav. tice. da se nije mogla ni videti ni dotaći. polože najpre na zemlju devet novih kopalja. koja je bila i najglavnija. To beše vešt čovek. da se narod još neučvršćen u hrišćanskoj veri vrati paganizmu. Pomoću svojih sveštenika počne rušiti sekirama i kosirima sve kontine. koji su predstavljali: ljude. koji bejaše njihov glavni bog. II. II. a jedan od ona četiri hramovska sveštenika brinuo se o njemu i negovao ga. Kad je trebalo preduzeti neki suhozemni pohod. Ovom tolerancijom znade se on dobro koristiti.).) ubedivši stanovnike. Ime Triglav mi nalazimo u staroj braniborskoj hronici. uze sve tri glave. Izvesno je ovde slovenska reč izmenjena.) I niko k njemu ne prilazaše. oni odneše van ove oblasti jedan zlatan kip Triglava. Po jednom drugom biografu (Prifl. koja življaše u jednom seocetu. U ove kontine se snosio desetak od sve neprijateljske pljačke. da će se njihov bog svm moći dobro braniti. posla ih u Rim. te potraži načina da ga se lukavstvom dočepa. drži ga za uzde. Dva ovakva hrama behu posvećena Triglous-u. Ovu delikatnu misiju poveri episkop nekom svom drugu Hermanu. četvoronožne životinje. nego da proriče. no nije ju teško vaspostaviti pod pravim oblikom . ('Solummodo foramen modicum ubi sacrificium inferretur in trunco patebat '. bog sa tri glave.[204] Otonu Bamberškom bi dopušteno. možda bi bili sakrili svoj paladijum u kakvo još nepristupnije mesto. Očevidno u ovim redovima ima malo preteranosti. uvereni. da bi čovek pomislio. II. da im boja nije izbledela ni od snega ni od kiše. Tako su lepo i obojene. "I kako je Oton bio razorio hramove i uništio kipove bogovske. da kod štetinskih Slovena propoveda hrišćanstvo. Ako pri tom prelaženju ne dotakne nijedno koplje. vladika mu razbi trup. da se bogovi ne brane. 3. II. 35. 13.[205] Da su neznabožački sveštenici slučajno doznali za njegovu nameru. Što se tiče idola Triglava. U protivnom slučaju odustajali su od namere (Herb. Niko ga nije smeo jahati. Da bi uništio i ovaj način gatanja. U naknadu zato on pristade. kroz koji neznabošci mogahu prineti žrtvu i ponude. osim onaj koji prinosi žrtvu. razdeli njihovo blago. i tu sakri ovu svetinju tako. Oton smisli da toga konja proda negde na strani (Herb. zlatni i srebrni pehari. Po pokrštenju ove varoši sveštenici. Sveštenik onda dovede zauzdanog i osedlanog konja. II. napustiše grad. pozlaćeni i kamenjem ukrašeni rogovi. Kad narod vide. da je on mnogo sposobniji da vuče kola. Udovica uvije idola u haljine. izvrti rupu u stablu jednoga vrlo debeloga drveta. onda je preskakanje srećno i pohod bi se preduzimao. da posle njegovog odlaska on doprinese. napadne i sam na hramove. Taj je konj činio proricanja. Povere ga na čuvanje jednoj udovici. Meñu pojedinim predmetima kultusa Triglavovog nalazaše se i u Štetinu kao u Arkoni (vidi glavu o Svetovidu) jedan njemu posvećen konj. 11. ostavši verni kultusu idola. 32. da se poštuje jedan sveti dub. gde se ovo dragoceno blago teško mogaše pronaći.). povukoše se u sela (Ebbo. oružje i skupoceno posuñe. koji razumevaše i .). Oton dozna za ovoga idola. konjsko sedlo bejaše od zlata i srebra i čuvano je u jednoj kontini. Pobojao se.). na jedan lakat daljine jedno od drugoga.Jedna od ove četiri kontine. tera ga da triput u oba pravca preñe preko kopalja. a drva odnese kući za kuvanje jela. umbre atque amenitatis gratia. da posvedoči pokrštenje grada. I danas još Nemci su preokrenuli vrh Triglav na Koruškim Alpima u Terglou. (Herb. Ostavila je samo jedan mali otvor. Triglava nalazimo u gradu Volinu (Volyn).

Stoga sada pribeže ubeñivanju. No idolopoklonički sveštenici ne behu se odrekli obožavanja idola. I biografi Otona Bamberškog spominju Triglavov kultus u Štetinu. ne bi li mogao dići idola. Neznabožački sveštenici ovako objašnjavahu ove pojedinosti: njihov veliki bog ima tri glave. sveštenici ubediše narod. da je nedavno izbegao jednu strahovitu buru.) sadržavaše u svome opkopu tri planine. da u gradu zavlada epidemija. kultus Triglavu i drugim idolima. da je zaista prineo žrtvu. govorahu oni. Pa da bi pokazao sve svoje prezrenje prema Triglavu. da se preobuče u slovensko ruho. Ovaj grad (Ebbo. te da se treba vratiti idolima. pa ga posle odnese kao dokaz onih paroga koje je učinio. da jedan bog. da su baltički Sloveni obožavali idole policefale (mnogoglave). Gledajući oko sebe. On mu naredi. od čega je on načinjen. Tražahu samo priliku. nisu mogli imati hrišćansku ideju. III. a nije nikako mogućno. Njegov idol imañaše tri glave. Lice mu je pokriveno zavojem. kao da želi Triglavu prineti žrtvu. opazi Triglavovo sedlo obešeno o ogradu. da se dočepa idola. da je svemu tome zlu uzrok njihovo pokrštenje. Kad je Oton preobratio. ako misli na svoj život. pa da ode k udovici. tako da se mogao čuti i njegov zvek. III. Posle ovoga uzaludnoga pokušaja pomeranski apostol nije više na tome nastojavao. ili da on prosto nije digao kakvu bilo konjsku opremu? Neznabožačka starica je izvesno skrila sedlo u bezbedan zaklon od hrišćanske pohotljivosti. ne iščeze tako lako. da se u Svetovidu vidi sv. jer vlada trima kraljevinama. Ispriča udovici. i zato hoće da mu prinese žrtvu. ako bi i dalje gledao. koji predviña budućnost. veli on. on umesto žrtve.[206] G. da se dočepa skupocenoga idola. od kojih jedna na samom Triglavovom bregu dobi ime sv. Najveća. ili bar mislio. Bilo je vrlo staro i potpuno neupotrebljivo. Zatim pregleda svuda. da narod vrate u paganizam.). gde može staviti svoje ponude. te da se veruje. baci kroz onaj otvor jedan srebrni novac. i zakune ih da se mahnu kultusa Triglavovog. Svi će stanovnici. On uñe i jednu tajanstvenu ogradu. zahvaljujući jedino Triglavovoj zaštiti. po tome ga opet izvuče. nebom. pomreti. bici mu jedan veliki ispljuvak (sputaculum ingens). da zagladi svoj neuspeh. Zlatan zavoj pokrivaše mu oči i usne. čija imena ne znamo. i da nije on pronašao istoriju o sedlu. I zaista dogodi se." Dosta je čudnovat završetak priče. ne zna za ljudska dela. 1. da je preobratio ceo Štetin. Mogli bismo se zapitati. Ali on beše tako dobro i stablu zatvoren. zapovedi da se neznabožački hramovi predadu ognju. Udovica mu pokaže sveto drvo i rupu. da ga beše nemogućno izvaditi. ako se gnev . Sakupi kneževe i starice. a još manje prihoda od crkava. S ovakvim skepticizmom ide se vrlo daleko. jer neće da vidi ni da pozna grehove ljudske. Diže ga i sakri. da li Hermanu treba verovati. Sloveni. ona u sredini. Bojaše se da ga optuže za lakomstvo. Adalberta. 1. a da se mesto njih sagrade dve crkve. Ruskom naučniku Kirpičnikovu ove su priče izgledale možda sumnjive. Vid. preporučujući mu da nikom ne kazuje to mesto. Tako se mislilo. kao što smo to i dokazali u studiji o Svetovidu. Kirpičnikov se još pita. i da upotrebe ono zlato. Herman posluša.uroñenički jezik. Po samom priznanju Otonovog biografa (Ebbo. zemljom i paklom. beše posvećena neznabožačkom bogu Triglavu. Pa ipak je izvesno. da ovde nemamo jednu deformaciju hrišćanske Svete Trojice. smrtnost bi velika. na otkup svojih robova.

Volin . (Mon. Početkom leta tu se slavi velika svečanost u njegovu čast. da je još Julije Cezar podigao grad Julin.) Razore polovinu one crkve koja je bila namenjena vernima.[207] Stoga nema osnova sumnji. kakva je to sila ovoga nemačkoga boga. t. germ. govoreći o Triglavu i Svetovidu.Herb. III. 1.zvaše se tako isto i Julin. Ne znamo šta znači ovo ime. Oton savetuje stanovnike. XII. i da se tu još obožava njegovo koplje ob memoriam eius. i ko će joj odoleti? ' Vidite kako me je udario. no ona osta ukočena. pa napadne na hrišćanske crkve. Triglav očevidno pokazuje i neke sličnosti sa Svetovidom. služeći i Bogu i ñavolima. no ispred oltara ustukoše. ali nema razloga ne staviti ga u red nezavisnih bogova. (Ebbo. Ružievid . "Sagradite ovde kuću svome bogu pored kuće tevtonskoga boga. Narod se začudi i pitaše se šta da radi. sedmoglav. 91. Podstaknut ovim govorima narod zatraži svoje idole. str. No mi ne nalazimo nigde imena četiriglav. sad ti sruši i nagrdi svetilište ovoga neznabožačkoga boga" (teutonici dei). Sveštenik uzme sekiru. i poštujte i ovoga kao svoje bogove.bogova ne ublaži uobičajenim žrtvama. II. koje je imalo i jednu ženu. Ebo priča. 1. i do povratka pobožnoga apostola Otona ostadoše u toj zabludi. Da ovde nije reč o jednom gradskom bogu. Tada se razorači obrate idolskom svešteniku. . mene. kakvu ulogu igra koplje u vračanju. Jula I Jula se spominje kod biografa Otona Bamberškog. i reknu mu: "Mi smo učinili ono. na što on zakuka: "Jaoj. Za vreme njegovog drugog bavljenja u Volinu. III. Triglav se spominje još i u opisu čudesa sv. da je Triglav jedno potpuno nezavisno božanstvo. Dobiveni ili Ebo izmišljeni odgovor jeste dosta čudnovat. koji sam napao na njegovu svetinju '. a obožavanju idola. podigne ruku. privezano za jedan ogroman stub u sred grada (Ebbo. što se nas ticalo. Herbord.Ruñevid jednoga sa sedam glava. da se više ne vraćaju kultusu Jule i njenoga koplja. iz straha da vas gnev njegov sve ne pomori". Oni poslušaše. po čijem se imenu i grad zove? Izvesno je da su stanovnici Volina obožavali koplje.) To beše jedno zlo božanstvo. Mi smo već videli. 26. III.). Radigast . prinese im žrtve. Otona. III.danas Wollin . 1.Radgost . Svetovid imañaše četiriglava idola. 16.

njemu donose svu pljačku. božanstva. onda zelenom travom pokriju jednoga konja. i strašno ga je videti. i valja se po talasima.[209] na glavi im je šlem. t. Ždrebijem ili pomoću konjskog gatanja oni se brižljivo izveštavaju i o najuljudnijoj žrtvi. čija su imena urezana ispod lika. koje nevernici obožavaju. krećući ih uz jedno strahovito šuštanje. koji se smatra kao najveći u celoj zemlji. U njemu ima poviše neistinitih pojedinosti: hram koji sadrži tolike teške idole. i iznose se iz ovih svetilišta samo u slučaju ratnoga pohoda. Oni od najranijih starina propovedahu još i ovu zabludu: verovahu. Koliko god srezova ima u ovom kraju. a stoji na životinjskim rogovima. No poslednjih godina osumnjičeno je njegovo biće. Titmar. 23) veli: "Est urbs quaedam in pago Riedirierum nomine. pokriveni su oklopom. Tada njih nose pešaci. tada izañe iz mora jedan vepar. koji je uopšte o svemu dobro informisan (VI. koje je blizu. tricornis ac tres in se continens portas. Naš zemljak (Francuz) g.Ovaj bog je dugo zauzimao neosporno mesto u slovenskom Panteonu. koji ima dva duga zuba kao braniče. i napušta svaku nameru. Njegov komentator g. u protivnom slučaju narod se ožalosti. Kad to svrše. ovaj odlomak ipak zaslužuje. i ispituju sudbinu. No grad o kome sada govorih. dok ostali narod stoji. koje je obožavano u gradu Retri. 1895. Dvoje gradske vratnice su otvorene svakom namerniku. koji u imenu Radgosta gleda jedno božanstvo.. 66. slav. Prvi od njih zove se Svarožić (Zuarasici).[211] pa sravnjujući ishod ovoga vraćanja sa maločas izvučenom sudbinom. oni izvode glavna predskazanja. da se on vara.[210] i svi ga ovi narodi poštuju više nego sve druge. a i kad se kući vraćaju sa srećnog pohoda. etc. da ako im preti kakva duga i strašna pobuna. slažući se sa Lišem (Lisch) drži.. Kad se sakupe radi prinašanja žrtve idolima. Ako obe ove vrste vračanja dadu isti rezultat. Ljudska krv a i krv domaćih životinja umiruje njihovo najveće besnilo". 18) . Ovde se čuvaju i zastave. Radi čuvanja ovoga blaga ustanovljeni su naročiti sveštenici. koju sveštenici moraju podneti bogovima. Šta veli Adam Bremenski? (II. O ovom navodu mnogo se raspravljalo. sve to izgleda vrlo fantastično. Phil. oni sede. Titmar drži. te izgledaju strašni. i pridružuje se mišljenju Adama Bremenskog. str. onda se preduzima ono što se hoće. Bernar istog je mišljenja u svojoj tezi: De Adamo Bremensis geographo (Paris.). Brikner (Arch. Polazeći u rat njega pozdravljaju. Da razgledamo malo i pisane spomenike. da je Radigast prosto ime grada. U ovom gradu ili na ovoj vratnici (in eadem) ima samo jedan hram vešto sagrañen od drveta. Kruse. da je Riedigost ime nekog grada. da bi doznali sumnjive stvari. ili radi umirenja njihovoga gneva. kopaju zemlju uz neki religiozni strah." Ovaj je grad (da rezimiram ostali navod) sa sviju strana opkoljen šumom. No bilo šta mu drago. zauzima prvo mesto. Unutra su slike bogova kičicom rañene. XIV) tvrdi. toliko ima i popova i hramova sataninih. da bude ceo naveden. i mrmolje neke nerazumljive reči (invicem clanculum mussantes). pa ga vode da preñe lagano izmeñu dvaju za zemlju utvrñenih kopalja. treća vodi na more. imena su im urezana. koju stanovnici poštuju kao predmet obožavanja. f.[208] Zidovi ovoga ukrašeni su spolja divno izrezanim likovima raznih bogova i boginja. i stoji na rogovima raznih životinja.

2) ponavlja. čiji je knez Radigast. Ovaj vrlo pozni komentar malo je istinit. gde je Boto našao ovu grañu. Da bi izmirili Titmara i Adama Bremenskog. da su oni najplemenitiji. koji je u isto doba i sedište idolopoklonstva (sasvim je prirodno. No kad on ne htede. na češkom Hostirad. Malo dalje (I. vele. da Retra nije bio grad. odasvud je opkoljen dubokim jezerom. gde se pokazuje Radgostov idol. ili na kakvom mesnom predanju? Bilo šta mu drago. Ima imena ljudi kao i imena mesta. Verovatno u svojoj mašti. da ovo brdo duguje svoje ime kakvom idolu Radgostu. prelazi se preko jednog drvenog mosta. koji komentariše Helmolda. Jedan izdavač hronike sastavio je po ovome opisu i nacrtu sliku. 52) nam kaže. što grad nosi isto ime naroda koji u njemu stanuje). (Po ovome izgleda. koja se svršuju nastavkom . pa docnije postao bogom. četiri dana hoda. Reč je postala iz dve: rad i gost. Ovo se zbilo 10. U Poljskoj ima mesta. u ruci drži sekiru. koji je dopušten samo onima. i poslužila fabrikovanju nazovi bogova obotridskih. da je Radgost bio knez Obotrida.i predstavlja nam Radgosta kako na prsima nosi štit sa crnom goveñom glavom. bi pozvan. koji se čuvaju u muzeju u Najstrelicu. što mi znamo iz slovenske mitologije. da vladika Jovan. 52) Adam priča.Stredovski. koji je svoje ime dao i gradu u kome je obožavan. Na planinama Beskides u Moravskoj ima jedno brdo. Ne znamo. koji su Nemci možda zvali Rethra. koji stanuju izmeñu Labe i Odre najsilniji su Retarijani (Rhetarii). da je Redigost ili Redigast bilo slovensko ime grada. i neznabošci je prineše na žrtvu bogu Radgostu. Miklošić spominje u svojoj studiji o slovenskim imenima jednog Slovenina. može se pretpostaviti. tada mu odseku ruke i noge. koja se zovu: Bydgoszcz (nemački Bromberg u Pruskoj). a glavu pobodu na jedan kolac." Malo dalje (knj. Kod Južnih Slovena nalaze se identična imena Miligost[214] Carum hospitium habens qui hospes carus est. on priča dalje ovo: "Beše . Radagosta. Grad ima devet vratnica. ili da pitaju proroštvo za savet. da se odreče svoje vere. Njihov najmnogoljudniji grad jeste Retra. god. tvrñahu. Ovaj se epitet može dodati i jednom licu. koja su docnije postala bogovima. 23) govori o jednoj borbi izmeñu slovenskih plemena Ljutića i Redarijana (Liutitses et Riaduri). Radgost bog zemlje Obotrida. Helmold (I. koje se zove Radhost. jer ih pohode sva ostala slovenska plemena zbog pitanja proroštva. Odgovara grčkom φιλόξενος. već samo jedno mesto za bogomolju)." Najzad (ista knjiga. Da li se ovo osniva na prostoj sličnosti imena.[212] Njegov je idol od zlata. u slovenskoj metropoli Retri. koji dolaze radi prinašanja žrtve. koja je više puta preštampavana. i radi prinošenja godišnjih žrtava. §. gde nigde ne nañosmo lica. koji življaše u Kranjskoj oko 975. Ovom rečju metropola Adam Bremenski hoće bez sumnje da označi religiozni centar Slovena ovoga kraja.[215] koji življaše u XVIII veku pretpostavlja. priča nam. on je u protivrečnosti sa svim onim. III. a postelja od purpura. U tom slučaju Radgost bi bio prosto bog. Najzad libečki hroničar u XVII v."Od slovenskih naroda.gost. pa kopira nekoliko vrsta iz Adama Bremenskog o bogu Radgostu. da je Retra prestonica Redarijana. postavši zarobljenikom." Botova (Botho) saksonska hronika u XV veku (sub anno 1113)[213]. Siva boginja Polabljana. Od ovoga hrama do Hamburga ima. a na glavi mu je i jedna tica. kao i imenu mesta. da "Prov beše bog zemlje Aldenburške (Star-Grada). U njemu ima jedan hram satani posvećen. novembra. "koji usled starine svoga grada i glasovitoga hrama. Gostirad. Radgoszcs ime jednog sela u Galiciji. Pisac dela Moravia sacra .

83) koja nam daje vrlo interesantnih podataka o slovenskim božanstvima: "Sloveni. f. i tako tumači ime: in expergefactione validus. veli on." Ime Podaga ne znači ništa. t. Ali po svedočanstvu Wattenbach-a. To je pastirska poslanica arhiepiskopa Adelgota iz Magdeburga. i po jednom vrlo starom običaju. Može pripadati jednom i drugom polu. koja se zove Pogoda (Arch. izgleda. Podaga Već smo naveli onu glavu iz Helmolda (I. g. 223. i dalje." Kao što se vidi. sl. XIV. Phil. imaju vrlo različne oblike sujeverja. Nekada neznabošci slavljahu tu prvih dana posle letnje solsticije praznik posvećen bogu. Po ovom malo drskom tumačenju ovo bi bio bog budnoće (života). ne mešajući uostalom nikakvu sujevericu. slav. koji se zove Podaga. oni se tu odaju zadovoljstvu pića i igre. Poljski istorik Dlugoš spominje jednu boginju temperature. X. Umesto Podaga zar se ne može reći Pogoda (vreme)? Pogoda bi bio bog ili boginja atmosferskih fenomena. koja počinju rečju budi. Danas još na taj breg dolaze u velikom broju verni iz parohije Hochwald-a.. Ja se usuñujem predložiti jedno prostije tumačenje. f. 170. i primećuje. a druga se završavaju nastavkom goj. ovde je govor samo o jednom tako poznatom prazniku letnje solsticije. slav.[216] Pripegala Ovaj bog spominje se u jednom dokumentu od 1108. koji bi govorili u prilog vezivanja njegovog za kakvu uspomenu na kultus Radgostov. Phil. da ima slovenskih imena. Phil. da danas o tome ne može biti sumnje. pa čak i obližnji Slovaci iz Ugarske. Nema specijalnih razloga. str.) tumači ga rečju Budigoj.) Ovome su izvoru nekada sporili autentičnost. Maretić (Arch. (Nju je naveo Brikner u Arch.. t. f. Jedni njihovi bogovi imaju svoje likove u hramovima.na tom brdu jedan hram Radhost-a (g u češkom postaje h). IV. Ova poslanica sadrži vrlo važan izvor za izučavanje borbe paganizma protivu germanske propagande. Rožnova i Frideka. kao idol Pion. .).

[219] Po postojanju ovoga boga mitografi su zaključili. govore na njihovim gozbama: ' Naš Pripegala hoće te žrtve '. a zlo od rñavoga. Pribimir. da sve što je dobro dolazi od dobroga boga. da se o njoj raspravlja. oni izgubiše jednu drugu boginju i pedeset svojih drugova. O njegovom kultusu tvrdi Helmold (I. jer je Hristos pobeñen. I tako oni i zovu to božanstvo na svome jeziku Crnobog. koja bejaše jako dotekla. Vladika poziva hrišćane na ustaški rat protivu ovih varvara. Po ovome je izrañena čitava jedna teorija o slovenskom dualizmu.Vladika piše: "Ovi grozni ljudi. Oni su poplavili našu zemlju. onoga. Bělobozice u Češkoj). Na gozbama oni se svi obreñuju jednim peharom.. Oni kažu Pripegala. veli. tj. Prelazeći preko reke Milde. čiji se lik nalazio na zastavama. ne radi molitve. koja. Ime Belobog ne nalazi se ni u jednom autentičnom spomeniku. i urličući oko njih strašnim glasom viču: ' Radujmo se.) Zar ne bi Prepjekal moglo biti neki epitet sunca? Ja se usuñujem postaviti ovu hipotezu. Pribitić. podigli su se protivu nas. Pripegala predstavlja: Pribihvala. no to su Priape i sramni Belphegor. zaslužuje. U stvari mi ne znamo ništa o tom belom bogu. Neki nemački vojnik probuši zastavu jednim hicem kamena. Crnobog (Crni bog) Ime ovoga boga lako je protumačiti: znači bog koji je crn. Hrišćanima seku glave. i primiše po njegovoj zapovesti odštetu u dvanaest talanata. Brikner je predložio vrlo verovatno tumačenje. svojim idolopoklonstvom profanisali su Hristove crkve. da bi se mogle čuti radosne pesme u slavu Boga. No neki su mislili. uz koji izgovaraju i neke reči. koji se nalazi još i u jeziku pomeranskih Slovena? (Dict.[217] oni drže pred svojim hramovima pune pehare krvi.. držim. pa ih prinose na žrtve. Romult. 64) Ljutići su imali jednu boginju.Belbog u Pomeraniji. kome pripada sva hvala i slava. da je postojao i jedan beo bog. da njegovo biće opravdaju geografskim imenima (Belbuck . Njihovi fanatici.pripeći. koji se zvao Belobog. veruju. rekao bih.[218]Zar se ovde ne bi moglo pomisliti i na glagol prepikat'' . pobeda je na strani pobedonosnog Pripegale '. već radi proklinjanja u ime svojih bogova: dobra i zla. imaju jedan čudnovat običaj. Białobože i Białobožnica u Poljskoj. 53): "Sloveni. Sveštenici ljutićski potuže se na to caru. sveštenici. umesto strašne neznabožačke huke u slavu Pripegale?" Šta znači ovo ime? G. . sub. Imena na pribi vrlo su česta kod svih Slovena: Pribigoj Pribislav.[220] Bezimena božanstva Po Titmarovoj svedodžbi (VIII. Sloveni. voce.

i naredio. i naziva je dea frumenti. tresti se). trepoetose są. XI). 52) navodi pored altenburškoga boga Proba. koji se nalazi kod nekih slovenskih imena. Jedan staroslovenski novgorodski spomenik XV veka (koji navodi Krek. Crnoglav Ova se božanstva spominju u Knytlinga Saga (izdanje u Kopenhagenu t. Češki rečnik Kotov donosi članak o Živi. Turupid. drmati se. Četvrti je idol Pizamarov.vidi glavu o Svetovidu). Živeni. Neki rukopisi imaju i Sina (Sinna). 384) spominje boginju divu. da li treba čitati Siva. Danas se zna. Rinvid je po svoj prilici istovetan sa Ruñevidom (Vid sa Rujna . Maretić predstavlja. mogli bismo se zapitati: da li neznabošci nisu dali ovaj epitet jednome od svojih bogova? Crnoglav. da je to skraćeno ime jednoga složenoga imena: Dabiživa. Siva se takoñe spominje i meñu lažnim božanstvima obotridskim. Nije čak ni izvesno. Turupid je možda bog ratnik (kašupski: trepoet. a to je ime boginje Cerere. boginji ljudskoga života i prirode.Rinvid. Ova Siva davala je bogatstvo. Tumačenje Siva sa Živa izgleda verovatnije. Puruvid možda ima nekih veza sa Provenom (vidi glavu o Perunu). Nju je uzeo lažni sastavljač Mater Verborum-a. Sve su ove izmišljotine došle od Helmolda. bio je po rečima Sage bog pobede. koju je naneo jedan nemački vojnik njihovoj zastavi. drug sviju ratnih ekspedicija. koje na slovenskom jeziku znači ñavola. da je ime Pizamar postalo od Besomar (bes''-demon). osobito Titmar u svome opisu hrama Radgostovog. 64) u kojoj se Sloveni žale za uvredu. i Radgosta obotridskoga boga. da se poruše tri idola: Rinvid. koga gore spomenusmo. Turupid i Puruvid. i Sivu boginju Polabljana. Puruvid. da je on izmenio Sivu od reči aiunt. da je kralj Valdemar otišao u grad Korenciju (Korrenzia). Pizamar. mar je nastavak na kraju.[221] Što se tiče bes''-a. Boginje Razni pisani spomenici potvrñuju kultus boginjama. na kojoj je bio lik jedne boginje. Česi su protumačili Sivu sa Živa.[223] S druge strane on navodi jednoga boga života. Dlugoš (XIV v. koji se zove Zywie. i u glavi (VIII. . Helmold (I.)[222] tvrñaše. Mi malo znamo o imenima ovih ženskih božanstava. bog sa crnom glavom. da je kod starih Poljaka našao kultus Dijanin pod imenom Dzevana. On je imao srebrne brkove. Saga dalje priča. Moglo bi se reći. Pošto je ispričala rušenje Svetovidovog idola. str.

da se ovo popravi i čita dědky. Usmena ruska literatura zna za jednoga domaćega boga. venistis ad patriam. Iriček je predložio. Svaka kuća mora imati svoj domovoj. ljuti se. Voli sva mesta gde gori kakva vatra. priča nam (I.. Morana. koje bdi nad sudbinom detinjstva. te ga i zovu hozјаin''. Ona pripadaju tradicionalnoj književnosti. primas fundavit et aedes et quos in humeris secum apportarat humi sisti penates gaudebat. što bi značilo pretke. Zamišlja se kao starac. Ali ovih imena nema u starim spomenicima. Verovanje u postojanje domaćih bogova potvrñeno je folkloristikom sviju slovenskih naroda. non semel mecum graves labores perpessi sistite gradum. noću izlazi odatle i jede jela. jer se interesuje za štalu i konjušnice.honiti). tu: "primas posuit sedes. Ova je popravka samo hipoteza. 69)". i tada ga zovu banik'. i izjednačuje ga sa Venusom. Domaći bogovi Helmold nam priča (I. i svoje priče uvija više-manje klasičnom terminologijom. priča da je Čeh išao od šume do šume dietky své na plecú nesa (noseći svoju decu na ramenima). da sela i šume baltičkih Slovena behu prepune domaćih bogova (penates). pa dodaje: "Audivi de quondam loculo in cuius summitate manus erat unum in se (ferreum) tenens circulum. jer boravi u dvorištu. konjušnik''. Hennil. koji se noću kupaju i uznemiravaju ga. vestris penatibus libate libamen gratum quorum opem per mirificam hanc. poziva domovoja da ide i s njime sedi u novoj kući.. Istu rečenicu ponavlja i malo niže (82). Često se nahode imena: Lada. prinosi . ne voli one. in quo is fuerat per omnes domos has singulariter ductus. koja mu se spreme. koji se zove dёduška domovoj. vigila! Sic enim rustica vocabatur lingua et de eiusdem se tueri custodia stulti autumabant. 52). pogrešno poznat pod imenom Dalimil.Dlugoš spominje još jedno božanstvo. Ako ne nañe ništa. To je duša jednog pretka. boginja zime i smrti." Ne znamo ko bejaše taj Hennil. Uzima na se razna imena po delovima kuće gde obitava." Hroničar pesnik. Rado posećuje parna kupala. danju se krije iza peći. Zovu ga još dvorovoj. ima ga tek kad joj prvi gazda umre. nova kuća ga nema. in primo introitu a portitare suo sic salutaretur: Vigila. naročito ako se još pre kupanja nisu molili Bogu. Prvi češki hroničar Kozma. Priziva ga u pomoć. quod cum pastores illius villae. hlevnik''. Neki su hteli u njemu videti boga stada (goniti . da se osnivač češkog naroda nastanio na podnožju brega Ripa. koja bi bila boginja lepote.. Ovo se ime daje lako objasniti (dziecilela. Seljak koji se seli. 2). ona koja mazi decu). koje se zove Zizilelija (Dzidzilelya). domazlukom. pretura klupe i stolove. koji uvek izbegava slovenska imena." Svojim drugovima drži jedan akademski govor: "o socii. Upravlja kućnom ekonomijom. hozјаinuško (na češkom: hospodařiček).. Titmar veli: "Domesticos colunt deos multumque sibi prodesse eosdem sperantes eis immolant (XIII.

na koju etimologiste još nisu ukazali. suseda Nemaca. Dziady (preci) su naročito strašne utvari. sličan skrzat-y kod Poljaka. Propovednici su od skřitek napravili sinonim diabolus. koji se u Češkoj zove hospodařiček. czart.Rusaljke.Vodene nimfe kod Čeha i Poljaka. skritek u češkom . No u stvari ovi dziady pripadaju folkloru Bele Rusije. ljkratek u slovenačkom. Hrvati. schretze (faunus daemon). da ima kakve sile nad čovekom. I ovo ime znači star (Kott). tj. pa se tako isto i on boji domovoja svoga suseda.mu žrtve. Već smo govorili o domaćem duhu. a njih prima Skřitek". ta je reč germanskog porekla: st. Germansko chrat zar se ne može uporediti sa slovenskim čert. III. Često su navoñene ove Prokopijeve reči (De bello gottiico.[225] Porodični kućni demon zove se još Skrzat: "Bodaj cię skrzaci wzięli". odgovara onoj našoj: "da te ñavo nosi. U Češkoj se još zna za Skřitek. Kod Poljaka ga zovu domowyk ili chowonec (čuvar). što kod Južnih Slovena nema nigde tragova o kultusu domaćim bogovima. koji su se pokrstili i primili hrišćanstvo. Šotek je tako isto poznat i kod Slovenaca u Štajerskoj. . No kad im preti smrt . duše predaka koje traže žrtve.): "Sloveni nisu znali za sudbinu. schretel (spiritus familiaris) etc. da su potpuno iščezla kod ovih.nije slovenskog porekla. Stari leksičari prevode tu reč sa lar domesticus. Ovaj je fakt utoliko značajniji. Zna se još i za šotek ili šetek. Ima izgled skrzat-a. Neka predanja.Vile." O čoveku.[224] U Galiciji kod Hukula (Hucules) i Bojkia (Bopci) domovoj se zove did. Jedan narodni izraz sličan poljskoj kletvi. Ne zna se etimologija ove reči. . Srbi i Bugari bili su prvi meñu slovenskim narodima. 14. Domovoj ga zaštićuje. Poljaka. veli: Aby te skritek vzal . Poljak u XVI v. koji ima ružan izgled. krasnoludek (čovek odeven u crveno). nemačko scrato. dido (ded).ñavo? Ova je reč prodrla kod Čeha. očevidno ñavo.neka te ñavo nosi![226] Reč szkrat u poljskom. Kao što je Macenauer (Matzenauer) pokazao u svome Rečniku stranih reči u slovenskim jezicima (str. scratum (larvae. lemures). koja su kod drugih Slovena duže ostala. koji su bili u dodiru sa Nemcima. schratze. govoraše: skryatkowie domowe vbožęta (mali kućni bog) Glava šesta Božanstva sudbine. ako je reč čert prosta pozajmica iz germanske folkloristike. srednjovekovno nemačko: schrat. lares mali. i ne veruju. 81). Ovde mi pada na pamet jedna bliskost. I ja se ne bih ni malo čudio. . Hus veli o vernima koji ne slušaju službu božiju: "Sveštenik izgovara neke reči. čort' . izgleda. osim kod Slovenaca. koju sam gore citirao. Za označenje domaćega boga upotrebljava se kod Slovena deminutiv od imena bog: Buožik. Nepoznato je kod Južnih Slovena. kaže se "Wygląda jako skrzat". Rusa i Slovenaca. Malo kasnije vratićemo se na ovu reč. buožiček domaci. Pisci XVII i XVIII veka često se na nj pozivaju i uporeñuju ga sa rimskim larom. koji dolazi da mu ukrade seno ili živinu.

12). Slovenaca.bilo usled bolesti.[227] veli: "Pravoverni su oni koji služe Boga a ne Rožanicama". i svima prinose žrtve i tada pomoću njih gataju. da učine kakvu žrtvu Gospodu (τώ Θεώ). oni to zbilja i urade. koje se mogu izbrojati. U Pajsijevom Zborniku takoñe se nalazi ime Rod i Rožanica. Ta su lica kao i Parce i Vile uvek ženskoga pola. Po tvrñenju srednjovekovnih spomenika ova lica još žive u narodnom predanju. Rečnik) veli: "Oni se mole Perunu i Rodu i Rožanicama". koja predsedavaju roñenju. Nalazimo: Sudnice. pravo kropljenja) tolikim zvezdama.fatum-y. nudeći im hrane. dopunjavaju i proširuju ovaj malopre navedeni. sira i meda? . Hrvata. Ovo ime dolazi od glagola: orisam (grčki ό ρίζω. Ukratko. ako se spasu. slov." Pisani spomenici i folkloristika dopuštaju nam. nimfe i druga božanstva. dajete kropljenje (tj. Sudički kod Čeha. i uči ga." (Reč je o Jevrejima koji pevaju neznabožačke pesme). Po jednom Čolakovljevom navodu prva Orisnica opredeljuje detetu mudrost. ako Sloveni nisu imali odreñenoga pojma o sudbini. Suñenice. oni znaju lica. ja ću i vas prebrojati svojim mačem. Jedan staroslovenski prevod Isaije. a koji spremate trpezu Rožanicama. "Vi koji ostavljate večnost. str. Sojenice. i spominju Rod. Reč Orisnica." Drugi pisani spomenici. Vile . Sreću kod Srba. bilo usled rata. koja su predsedavala roñenju detinjem i upravljala životom ljudskim. god. sreća. da su svoje spasenje dugovali toj žrtvi. osobito hleba. da dopunimo i objasnimo ove reči Prokopijeve. i na kojima se prizivaju Rod i Rožanice u korist novoroñenčeta. oni se zavetuju. Odatle mi poznajemo i svetkovine koje su pratile roñenje. rešavam). koja rukuje i opredeljuje živote ljudi i carstva. Rožanice i mitička bića. odreñujem. koji nosi datum od 1271. Oni obožavaju reke. Dolju (sudbina) kod Rusa. III. Afanasijev je naveo (Vozrenie Slavјаn''. veli prorok. 416. i odreñuju sudbu čovečiju. suñaje). Sve ove pisane spomenike dopunjuje i folklor. koji se pripisuju Jovanu Hrizostomu. Drugi jedan spomenik. Svaki čovek ima tri dobre i tri rñave Orisnice. koja pri roñenju predsedavaju. koji piju u zdravlje Rožanica. i kad se spasu. ubeñeni. Rožanice (od reči rod-iti) ili Suñenice (od suditi. da čita. druga mu daje zdravlje i lepotu. (δαιµόνια). koji je Veselovski naveo. . Bugari znaju za Urisnicu ili bolje Orisnicu. znači dakle u bugarskom jeziku: sudbina. koji zaboravljate visinu moje svetosti." Afanasijev navodi još jedan slovensko-ruski odlomak iz prevoda o Isaiji (LXV. koji sterete sto vojsci nebeskoj. treća ga prati kroz ceo njegov život. Zovu ih Roñenice. kaže ovo: "Vi koji ste me napustili. sira i meda. oni su znali za neka mitska lica. One odreñuju sudbinu deteta. Jedan citat iz XV veka u Miklošića (St. t.)jedan staroslovenski ruski spomenik iz XII veka poznat pod imenom Kirikova pitanja: "Da li se Roñenju i Rožanici daje hleba. 11.Zlo za one veli vladika. Ima ih tri dobre i tri rñave. Ako Sloveni nisu znali za sudbinu.

Ljudima čine dobra i zla. koje je u šumi zalutalo: "Die Vile hat ihn verfurt (vile su ga zavele). da u Češkoj ima vila."Oni obožavaju reke i nimfe" veli Prokopije u onom gore navedenom odlomku. budala. .praviti ludorije. ali oni imaju za osnovu starije redakcije.1. da je nominativ vil. koji. vetrenjast. wilowac . str.). Staroslovenski ruski spomenici (sakupljeni Krekom. po mom mišljenju s razlogom. szaławiła. Kolar ju je našao i kod Slovaka (Spevanky I. U oblasti Hradec (Hradec) kaže se. U Trenčinskom komitatu vile se smatraju kao duše zaručnika umrlih posle veridbe." Dugo se držalo. osuñuje one koji obožavaju Samovile.[228] Kod Bugara jedan religiozni rukopis iz XVIII veka.) spominje u blizini Skoplja neki vilski kladež kladenac. da stari oblik vile jeste v''la. Mokošu. Jedna povelja cara Konstantina Asena (XIII v. budala. etc. str. One ne mogu naći mira. osobito Srbima. U poljskom imamo: wila . što bi značilo. da večito lebde izmeñu neba i zemlje. 1. Kod Srba pak. Ova vrlo stara reč nalazi se već u Dalimilovoj hronici (XIV vek): vilati . govore takoñe i o vilama. To je po svoj prilici pogreška ili neznanje prepisivačevo. Rodu i Rožanicama. odakle dolazi reč ήλύσιος. Veselovski pretpostavlja. da noću lutaju. 314) koje smo napred naveli. uporeñuje je sa litvanskim welis. U jednom staroslovenskom prevodu ðorña Hamartola ime sirena prevedeno je sa vila. govoreći o Perunu. 412. da joj se pridadu ove bugarske reči: vil''nја (potčinjen sam uticaju vile. Petrogradska Akademija beleži u svome Ruskom Rečniku ovu reč kao stranu. bludni. koji se nalazi u Valhol (Walhalla). i koji su renegati Hristovi.pohotljiv.[229] A. što znači preci. Nema je ni u Daničićevom Rečniku srpskih starina. život: vilil jest lid se dcery moabskymi. Jedan spomenik XV ili XVI veka (Archiv.voditi raskalašni.lud. kako su im ti ljudi činili za njihova života. U okolini Sijeradža (Sieradz) vile su duše lepih devojaka. Spomenici su uglavnom iz XIV i XV veka. češki vila znači lud.) nosi naziv: "Kako otpoče i bi stvorena Samovila. dokazuju. da se približuju neznabožačkom pojmu o vili (pojmu o neznabožačkom bogu. Jedan od njih navodi tu reč i u dativu: vilu. nigde se u starim spomenicima ne javlja reč vila. a na grčkom ήλυς znači duše pokojnika. Ona mi se čini osobito smela. i nagnaju da igra s njima. Šta znači reč vila? U stvari ona se čuje i upotrebljava samo u jezicima balkanskih Slovena.ludost. Miklošić joj ne zna etimologiju. narod je provodio blud sa kćerima Moabijevim. lakouman. vilost . Ali nam se ne objašnjava etimologija vile. sve to pak došlo bi od indoevropskog korena vel . Horzu. dok ne postane samo duša. koliko ja znam. prema tome. osuñenih zbog svojih pogrešaka. bogovi koji su postali od reči bes). u srpskohrvatskom. koja odgovaraju nimfama i klasičnoj starodrevnosti. Sve ove reči doista izgledaju. i osuñene su. vilny . Prvi deo ove reči pripada korenu šal . Mahal je naveo dva spomenika.propasti. koji ima demonskih osobina. Ali on predlaže.besnilo. 609. da su bludičky ili divlje vatre duše onih koje je vila pomorila. bugarskom i slovenačkom. no nalazi se reč Samovila u jednom spomeniku XIV veka (Miklošića Lexicon). tj. U okolini Žamberka Nemci kažu o kakvom licu. koji je reprodukcija starih rukopisa. da vila pripada samo Južnim Slovenima. Skorija istraživanja pak tvrde. I doista mi nalazimo i u starim pisanim spomenicima i u folkloru neka mitska lica. izgleda. Saopštavam ovu hipotezu ne ulazeći u raspravu njene stvarnosti. Ako sretnu koga čoveka. postajem lud). odvuku ga u svoje kolo. Njihovi su tragovi nañeni u Poljskoj. da je ona bila poznata i kod svih Slovena osim baltičkih.

Praznici u počast mrtvih behu svetkovani s proleća. odevenu u sjajno svileno ruvo. Zvahu ih dies rosae. rosalia. te su stari dalmatinski pesnici njome prevodili klasične nimfe. "Ni bjele vile od gore. naročito kod Južnih Slovena. . u vreme ruža i ljubičica. pa viče Petru: "Izvedi tvoju ljubovcu. morade priznati istinu: "Mala ti fala delijo! "Ako t' je ljepša ljubovca "Od mene vile od gore. pa je ta reč primljena čak i u književnom jeziku." Vila." Petar je izvede. Mogli bismo po narodnim pesmama opisati ceo život vile. kad je vide. "A nju je majka rodila. "Koja je ljepša od mene. "A mene vilu od gore. Ovo violae moglo bi se naći u reči vila." To čuje vila. "Od mene. a tako isto i dies violae. okićenu "drobnim biserom" i "zlatnim brnjicama u ušima".[230] Mladić Petar hvalio se gradu: "Ne ljepše ljuba od moje. postaje ljubomorna. (Prilikom govora o Rusaljkama. Hrvata i Bugara jednako ponavlja ime vila. "U svilen povoj povila. Održao se po selima. Usmena književnost Srba. "U zelen listak povila. vratićemo se na njih).Iz nedovoljnosti ove etimologije neki predlažu drugu čisto istorijsku. Ukratko. te je bila: "triput ljepša od vile. "Jutrenja rosa padala. vile od gore. Spomenici koje smo gore spomenuli potvrñuju nam i kultus vilama kod neznabožaca (to su Prokopijeve nimfe) i kod Slovena još dobro neutvrñenih u hrišćanstvu. "Majčinim mljekom dojila. "Mene je gora rodila. mi jednako u ovom pitanju ostajemo u oblasti samih hipoteza.

"Od gore vetric puvao. "što su vrata od škerleta. obučene u belo ili plavo. Katkada imaju krila.[231] ili kad se javlja duga. . na zemlji. vila se raña iz rose sa nekog crvenog glavičastog jesenjeg cveća. "No na grani od oblaka. oči im sevaju kao munje. glas im je vrlo sladak i prijatan."Mene je vilu dojila. pa čak i u moru. "Mene je vilu šikao. "Što su vrata od bisera. u vodi. "Sama sjedi pogleduje. "To su mi bile dadije. da se ona raña kad pada kiša i greje sunce. ne zaboravlja ga nikada. "Na njih vila sama sjedi. U Slavoniji pričaju. večito mlade. "Druga vrata od bisera "Treća vrata od škerleta. Njihova zlatna raspletena kosa talasa se niz pleća. Jedna pesma iz Crne Gore opisuje jedan takav zamak:[232] VILA ZIDA GRAD "Grad gradila b'jela vila "Ni na nebu ni na zemlji. Na oblacima one grade fantastične dvore. onaj koji ga je jedanput čuo. Ova kosa sadrži tajnu njihovoga života. da joj se iščupa jedno vlakno. Vila. odmah umire. "Na grad gradi troje vrata: "Jedna vrata sva od zlata. One žive u oblacima." Sudeći po drugim srpskim spomenicima. "Na njih vila sina ženi. "Na njih vila kćer udava. "Što su vrata suha zlata. koja dopusti. Vile su predstavljene kao lepe žene.

Katkad se pretvaraju u labuda. Jednog trenutka vila odleti i nestane je. koji mute njihove izvore. ili koji gledaju kad se one kupaju. kao sirene. da uñu u njihovo društvo. One se bore sa junacima. Gañaju. Stanuju na zvezdama. čuvaju od grada. "U Srednjoj Gori. češke i poljske reči gore navedene). Druže se i sa smrtnim ljudima. veli Iriček. i strelama prostreljuju svoje neprijatelje. Vile planinkinje zalaze i u pećine. Bugari Samovilama nude krpe. i s njima imaju decu. Još i danas im prinose žrtve. zove se vilovnjak (νιµφόλιπτος. govoreći uz to: "uzmi. ili imaju žensko telo a noge labudove. Bugarska Samovila jaši na divljem jelenu. oslepljuju one koji se usude slušati njihovo pevanje. Uništavaju one. ili iz njih zahvataju vodu bez njihovog dopuštenja. o. One imaju proročanskoga dara.[233] Isto su tako one posestrime i izvesnih omiljenih im životinja (jelena. Vodene vile žive po rekama ili u moru. Ali njega mogu razumeti samo oni. mogu čak i mrtve uskrsnuti. strelama ustreljuju divljač. ali ovi su brakovi uopšte tragičnoga svršetka. koji su pušteni." Ima i gorskih vila. pola su žensko. One ljudima kradu decu. sakate ih. i hrane ih medom. "Mila sestra su dva brata. svilene pojaseve. Mnogi su ih junaci uzimali za svoje posestrime. Njihovo je pevanje umilno. košuta. U dalmatinskom primorju i staroj Vojničkoj -Granici devojke stavljaju na kamenje pri ulazu u pećine: voća. krše lañe. Vile su vrlo snažne. Igraju u oblacima ili u šumama. pola riba. Vile su katkada i pakosne. ili ih naprave ludima. more. ili zamutiti im vodu na izvoru gde piju. leče bolesnike. Poneki izvori.[234] . Ovi vilini sinovi odlikuju se izvanrednim pamćenjem i bistrinom. poludeo. vilo. cveća. divokoza). Ilije u svim atmosferskim pojavama. koji se usude kupati se u njihovim virovima. proizvode buru. a bič guja otrovnica. što ti je drago". "Mila sestra oba brata "A nevjesta dva ñevera. zemlje. ili im ostavljaju pored izvora kolače. uzda joj je zmija."ðe se munja s gromom igra. Izvesno cveće naročito njima je posvećeno. Ovo potvrñuje i ono ime Vilin kladenac. a katkad one ili njihovi pokreti uzdrmaju i samu zemlju. koje gore spomenusmo. "Munja groma nadigrala. ili još naprotiv i svoju decu daju ljudima na čuvanje. koji nose njihova imena. Vile jure po šumama. i nemilosrdno se svete za uvrede koje im ljudi učine. One igraju ulogu Sv. One podižu bure na moru. One dave mladiće. Katkada se udaju i za smrtne. "A nevjesta s dva ñevera. Neke od njih. One skupljaju oblake. v. vešajući ih o drveće. Takav čovek u koga uñe demon. pretvarajući se u zmije. naročito su lekoviti.

Da neće to biti srodno onom mitskom licu. raña krilatu decu bele kose i vatrenih očiju. gde Samovile ili vile igraju noću. čudovište)? Ja se usuñujem predložiti ovu hipotezu. mislim. koja reč juda vezuje za unda (tj. da li starodrevne nimfe." Po Iričeku neke su biljke naročito posvećene Samodivama. da postoje neka divlja lica.[238] Tako tumače tu reč u okolini Svištova. G.kao i u okolini Trnova. izmeñu Ćustendila i Vranja. Veselovski[240] vezuje kultus vila za kultus dušv predakv.[235] i zove se Vilino Kolo. Sva ova lica pod raznim imenima imaju ista svojstva. turskim dev . no one su uopšte opasne po ljude. gde se veruje. koja je skočila i udavila se u Visli. Neki put vole priteći u pomoć i junacima. Ona mi izgleda verovatnija od one. i onih. Takav jedan veliki krug nalazi se na granici Srbije i Bugarske. Ima li izmeñu vila i samovila istog odnošaja koji postoji izmeñu grčkih reči δρυάς i αµαδρυάς? Reč diva može biti istočnog ili slovenskog porekla. Samodive. koja do sada. tj. ili u društvu sa rečju samovila. [237] srpskim korenom div-alj. koje ruski folklor naziva Jaga baba. okrug) pričaju starci.[236] Ni najmanje nije lako objasniti ova bugarska imena vilv. od koje su reči postale one druge. predložio je. pa da bi im se temelji održali. Poznato je. oreade i druga slična bića imaju kakve veze sa kultusom precima? To je pitanje izvan moje kompetencije. ne kose ga. što i auto-αυτός. driade. Njihova omiljena zabava jeste igra. Jagić. Usred jedne livade vidi se jedan krug ili polukrug trave ili drugog bilja. čije mišljenje nikad ne treba prenebreći.demon. Onaj koji uzme jednu Samovilu ili Samodivu. Kotela i Ćustendila pokazali su mi samovilsko oro ili orište. traže ljudske žrtve. Deve. Može se dovesti u vezu sa persijskim korenom div. Nalazi se ili samo. nema sreće da je dugo čuva. Jude. dzivožony. jer je jedan svetac oslobodio zemlju od samodivv. Onaj koji je okusi. No ova se identičnost morala proizvesti pod uticajem hrišćanskih ideja. postane jak kao Samovila. Ova je trava iznikla iz semena. Poljske legende o mitskoj princezi Vandi. da se samovila i juda prosto vežu za latinsko sibylla judae. jędzina. Neki imaju naročita imena. No pitanje je. G. osobito Riganina (od grčkog όρίγανον) thymus serpillum i Dictamus albus. Ime juda jeste specijalno bugarsko. nije nigde iznesena. i ne nahodi se nigde u drugim njemu srodnim narečjima. dive žieny. . pronaći polaznu tačku. smatrana su često kao da predstavljaju duše umrlih. udaju se za njih. koji su sa strane došli. da postoje ljudi samodivi (divlji). čija se uspomena nije mogla izbrisati. koje je tu vihor posejao. npr. voda) usled toga što vile radije pohode vode. divi lidé. jagoda. Kod pokrštenih naroda ova mitska lica. Seljaci ne smeju noću u nj ući. da je kod Čeha i Poljaka veoma rasprostrto verovanje. one grade kuće. jędzi baba(koren ažu znači zmija. Šta znači predmetak samo? Izvesno u složenom obliku ono. da se nekada na ðurñevdan prinosila žrtva. baca kamen od milijon oka.[239] Usled apsolutne sličnosti izgovora teško je ovde izmeñu čisto slovenskih elemenata. Ona će i kroz sam odžak uteći. Njihov izvor ima vodu čudnovatoga dejstva. niti oru to zemljište. U Bugarskoj vile se zovu: Samovile. U Karaesenu (svišt. i koju Poljaci zovu jędza. One kažnjavaju devojke koje se usude raditi u zabranjene dane. podsećaju možda na lice slično judi u Bugara. kojima je ona nekada bila potčinjena. koje je jače od ostale trave. koji žive po šumama. čupa iz korena cela drveta.

u Nestorovu Hroniku). Ne nalazi se u starim pisanim spomenicima. Sveta Petka. da su to duše devojaka umrlih pre venčanja. da se utvrdi karakter Rusaljaka kao po narodnoj etimologiji. Njih nema. i slovenački. i Rusaljke bi bile postale personifikacija ovoga praznika. Trojica Rusalija. kao što se dugo verovalo. osobito nedelje posle Duhova. u stari ruski (npr. ni od prideva rus'' (plav). Na njegovo pitanje: kako se zove ova crkva. . srpski. Ovo ime rozalija . na brdu Metohu. kod Rusa. Njihovo je ime relativno skorašnje. hrišćanski praznik. pascha rosarum. Sv. Matejevaca.[243] Njihovo je ime očevidno zamenilo ime vila. ima jedna stara crkva u razvalinama."[242] U Bugarskoj se nahode na raznim mestima Rusalskia grobišta. 25). Nedelja kod pravoslavnih Slovena.Rusaljke U ruskom folkloru rusaljke igraju onu ulogu. ni od imenice ruslo (potok).) čije je kritično oko osrednje. samo u Rusiji. osobito Belorusa i kod Bugara. Ma kog da su porekla Rusaljke igraju u ruskom folkloru znatnu ulogu. To je možda uspomena na krvave borbe koje su pratile svaki neznabožački praznik Rosalija. poljima i šumama. rosalia. da u okolini Niša. tok vode) dovela bi ih naročito u vezu sa kultusom vodama. Po Miklošiću crkva ga je osudila. reče seljak. Dakle praznik Rozalija dolazi prosto od latinske reči rosa (nemački Rosentag). pascarosata. Narodna pak etimologija (ruslo. Veselovskog nije dopušteno u ime rusaljka tražiti kakvu slovensku etimologiju. koji se. od legendarnih lica. Znači Duhove. U istočnim našim krajevima narod trojičinu nedelju zove još i Rusalna nedelja. Sveta Sreda. Svoj postanak ne dovodi. potok. kao i mnogi drugi pomešao sa neznabožačkim praznikom. kao što se zna.Bogorodice Rusalije nema. ili ružični Uskrs. latinske rosaria.[241] Dolazi od grčke reči ρουσάλια. Kao i vile one žive po vodi. slovački. kao što se dugo bezrazložno tvrdilo. Veruje se. Npr. Praznik Ruzalija imañaše neznabožački karakter. Ovo se ime nalazi prvi put kod istorika Tatiščeva (XVIII v. Milićević navodi u svojoj "Kraljevini Srbiji" (str. već joj treba pripisati strano poreklo. seljaci mu odgovore: "Sveta Bogorodica Rusalija. U nekim predelima njihov se kultus vezuje za kultus mrtvih. iznad sela Gor. brate! . Mi ih nalazimo i u Bugarskoj.ruzalija prešlo je u većinu slovenskih jezika. Gomila prazničnih imena postala su. . Narod ih se boji. No ipak su ove dve reči doprinele.A ono će biti sv. Posle istraživanja Miklošića. i nije slovenskoga porekla. Tomašeka. koju igraju vile u Južnih Slovena. Beffania kod Italijana (kod Francuza je u narodnoj mašti Badnji Dan identifikovan sa malim Isusom).

jede. 25) "skupe se ljudi i žene s decom. .Žrtve. . Dabome da su se bogovima upravljale molitve.ne. . I njih zovu Bogunki (boginjice). Još i danas se kaže: "Multi villani pel pagani. koja se ne mole Bogu.(βοάς τε κα ιερεία άποντα). Češka Kozmina hronika pripoveda (I.moliti). i dopuniti. Jer po pričanju mnogih Slovena zli bogovi se najlakše mame krvlju. što na češkom znači idol. Češki seljak danas zna za Vodni Panny.[245] Mnogobrojni pisani spomenici svedoče nam i o prinašanju žrtava. III. Kad se tako po običaju svrši čin prinašanja žrtve. i ako je potrebno. Kozma aluzira još i na seljake koji o Sv. U početku III knj. i modlić sie (isto značenje) na poljskom. U Lužici ih zovu Wodne jugfry (od nemačkog jungfrau). No dovoljno je ovde konstatovati vezu. seu ignes colit.Vračari. . U spomenicima. da je legendarna princeza Teta naučila narod da obožava Oreade. ili Ženy.Idoli. pa se za tim veseli i igra". Hamadriade.Svete šume. One kažnjavaju decu. modliti . Poljaci. Nije naodmet urediti i ovde te pomene sintetički. Glava sedma Kultus. One stanuju pod vodom u kristalnim dvorovima. Posle toga sveštenik preliva žrtvu krvlju. Po Prokopiju (De bello gothico. Po već navedenom stavu Helmoldovom . Slovak zna za Vodopanenky. Trojicama: "offerantes libamina super fontes mactabant victimas". iste lucos et arbores aut lapides adorat. Katkada izlaze iz svojih stanova.[244] U Češkoj i Moravskoj zovu ih još Nemodliki (ne . Ovo je zaista pravi praznik Rozalije. ovnove. . a takoñe i Hrišćane. da bi bolje razumeo proricanje. 14. onda sav narod poseda za bogate stolove. da učestvuju u zabavama mladeži. naišli smo na detaljne spomene i o neznabožačkom kultusu. Proroštva. Onaj ko iz uzme za ženu zove se Boginiarz. koja već postoji izmeñu reči modla. Spomenici o tome ništa direktno ne govore.Hramovi. i prinose svojim bogovima na žrtvu volove.Česi. odvlače mladiće u vodene dubine. 4). i glagola kao što su modliti se (moliti se) u češkom.Izvori.) Sloveni prinašahu na žrtvu bogu groma volove i razne druge ponude. . Driade. Po Helmoldu (I. aliumquae ipsa fecit ydola surda et muta rogat et orat ut domum suam et se ipsum regant". Oni smatraju da bogovi naročito vole hrišćansku krv. hic latices. sive collibus litat. .Žrtvenici. pije. Srbi i Lužičani znaju takoñe i za Nojade ili vodene Nimfe. ille montibus. koje smo spomenuli prilikom govora o raznim božanstvima. i primoravaju ih da ih uzmu za ženu. U Poljskoj one vuku nesmotrene u vodene dubine.

" Ždreb padne na sina jednog Varjaga (Normana) Hrišćanina. a mesto za žrtvovanje trebišta. a Novgoroñani mu prinašahu žrtvu kao bogu. koji datira od XVI veka. da stanovnici ostrva Rujna svake godine posle žrtve žrtvovahu bogu Svetovidu štogod od stoke. Dažboga. podizani na uzdignutim mestima. koje. veli Helmold. gde se vršahu običaji raznih načina prinašanja žrtve. Vasilija na onom bregu. narod je tu žrtvovao ñavolima i svoje sinove i kćeri. kaže nekoliko reči o hramovima. ponude. Tu su im prinosili žrtve. Vladimir postavi više idola na jednom uzvišenju. U glavi LXXXIII Helmold opisuje Provanov hram. Helmold nam kaže. i na koga ždreb padne." U Novgorodu Dobrinja podiže Perunu idola. a po tom pravljahu religioznu gozbu. on podiže crkvu Sv. otac ne dade svog sina da se zakolje za žrtvu. str. pogube ga. ali koji se osniva izvesno na mnogo starijim tekstovima.18. i to: Peruna. 13. da sve što je dobro dolazi od boga dobra.. a zlo od boga zla. ismevajući ga. a glavu nataknu na jedno koplje. govoreći o Svetovidu. hadžiluk." Meklenburškog episkopa Jovana (glava XXIII) jednom zarobe Srbi (Sorabes). taj će biti prinesen bogovima na žrtvu. da sa svojim narodom prinese žrtve idolima. prinašanje žrtve. Striboga. i starci i idoli rekoše: "Izvucimo kockom kog mladića ili koju devojku. Hronika veli: [247] "Vladimir ode u Kijevo. ne smeju ništa ni prodati ni kupiti. Kad se Vladimir pokrsti. 172) episkop Jaćim razori sve žrtvenike. i sve slovenske oblasti šalju svake godine propisane priloge za žrtve. pre bih rekao.. 15. i zatvori se s njim u svojoj kući. Dlugoš."oni se na svojim gozbama i veseljima obreñuju jednim peharom. . žrtvama činjenim na godišnjim svetkovinama. proveli kroz sve slovenske varoši. Od Saksa Gramatika doznajemo. idoli su. 64) veli ista hronika. svetilište za celu okolinu. je li i u Rusiji bilo hramova. Pošto su ga. nisu u pohvalu bogu već kao proklinjanja. U životu Konstantina Muroma. III. i pita: "Gde su oni. koji činjahu žrtve rekama i jezerima." Na drugom mestu (id. jedini meñu poljskim analistima. Sloveni (glava LXIX) prinašahu žrtve ne bogu već ñavolu. Nije izvesno. Oni okaljaše rusku zemlju tim svojim žrtvama. da bi Sloveni učinili naročitu čast Svetovidu prinose mu na žrtvu svake godine po jednog Hrišćanina za to kockom izabranoga.. Horza. Oseku mu noge i ruke. Po svoj prilici Dlugoš se ovde mnogo prebacio. izgleda." Malo dalje. pri kome izgovaraju neke reči (bogoradaju).. na kojoj meso posvećeno bogu služaše da zadovolji proždrljivost vernih. V. Tada obojica biše ubijeni. Ove se žrtve zovu trebi.[246] govoreći. U vidu žrtve prinašane su im ljudske žrtve.[249] biograf podseća na pokrštenje ovoga grada. oni koji nad mrtvima konje klahu?" U stavu koji smo već naveli. koje se zvahu stado (skup). gde beše Perunov idol[248] i gde knez i narod vršahu žrtveničke obrede. Ništa ne potvrñuje da je postojala neka naročita sveštenička kasta.) Kod baltičkih Slovena imamo sasvim ureñen kultus: sveštenike. Po Hronici novgorodskih crkava (str. ako prethodno nisu prineli bogu na žrtvu kakav predmet od vrednosti. Ovo tvrñenje nalazi se u glavi VI iste knjige: "Trgovci koji dolaze na ostrvo Rujan. 1. i ponude bogu Radgostu. Istorici Otona Bamberškog pričaju o žrtvama prinašanim boga Triglavu (Ebbo.

4) ponude planinama ili brdima (litat). 1) priča. 38) Žutibor kod baltičkih Slovena je svetibor. Aluzirajući na neznabožačke obrede. koji postojahu još u njegovo vreme. Modlany. izvor se napuni krvlju i pepelom. na koje ćemo se kasnije vratiti. na koji su Nemci unakaradili slovensku toponomastiku. po čemu se može pretpostaviti. U slovenskim zemljama postoji veliki broj mesta. izvor je pun pšenice. u okolini Majsena. Boharne. ili docnije iz hrišćanske. 4. Svata hora (svat . izgleda. da li taj pojam vodi svoje poreklo iz neznabožačke vere. Ona je najčešće iskazana korenom treb. Nigde ne spominje i prinašanje ljudi na žrtvu. jedan čudotvoran izvor. 3) spominje u srezu Glomaci (danas Lomač) u Saksonskoj. on veli: "Ovaj prinosi (I. kada se razne ponude donošahu na izvore. kao što su npr. izvestan broj ostataka tog neznabožačkoga kultusa. ili dolaze prosto od korena treb-iti (uništavati. da se nešto iziskuje. Modlanice. U Češkoj propovednici govorahu još u XVII stoleću vernima. da se čuvaju obožavanja drveća i izvora "alii solem alii lunam et sidera colebant. (VI. kako je knez Bretislav III uništio god. III. Zbožna. 1092. u čijim se imenima nalazi koren treb: od Trebinja u Hercegovini pa do Trebova u Češkoj i Trebovlja u Galiciji. Po svedodžbi češkoga hroničara B. Jelinek je u isto vreme u ovom svome delu otkrio u češkoj toponomastici izvestan broj imena. I.[250] Jedan istorik Otona Bamberškog govori nam o nekom svetom lešničaru ili orašju. nego prema obližnjim crkvama. gde se žrtva prinosila. bili praznici praznovani u vreme Duhova. istrebila šuma? Ovo pitanje iziskuje. razoriti)? Da li znače mesta žrtvenika. alii montes et arbores sicut et adhuc pagani multi faciunt et plurimi etiam in hac terra nostra adorant daemonia et tantum modo christianum nomen habentes peiores sunt quam pagani. Kad treba da vlada mir i izobilje u svemu. no uvek nekim akademskim izrazima. Nizebohy." Malo dalje (III. tj.svet). i moli ih. koje je sam napravio. U Titmarovo vreme Hrišćani imañahu još više poštovanja prema ovom čudotvornom izvoru. str. Napred sam protumačio reči koje predstavljaju ideju prinašanja žrtve. 78. Viljeboha. III. a onaj priziva u pomoć idole. Odatle postaje jedna bara.) u ovim se šumama i danas nalazi pepela i kostiju. alii flumina et ignes. U svima ovim imenima dosta se nalazi religioznog pojma. Ovaj prosti oblik dovoljno objašnjava način. no za svaki pojedinačno mogli bismo se zapitati. 1. Svatépole. bogovima se daje ono što oni ištu. Svatobor. Jelineka (Časopis Česky lid. cilja na svete šume. ili mesta gde se uništila. da su u tim šumama bili žrtvenici. ut Deum in omnibus honoratum". koji znači: da nešto treba. Titmar spominje svetu šumu Žutibor (Zutibor)"ab accolis. tako isto podseća i na svete izvore (super fontes mactabant). Kad se rat približuje. mogu vezati za religiozne pojmove: Svatb. i uroñenici izvlače iz te pojave srećno predskazanje. Da li ova imena označavaju mesta starih žrtvenika. koja se. Svetice. Ima takoñe i svetih šuma i svetog drveća. Zbožnice. da se izbliže prouči. Božna. Kozma (I. Titmar (knj.Od čeških hroničara jedini se Kozma više zadržava na neznabožačkim obredima. To ime postoji i danas u obliku Schkeitbar (izmeñu L'tzen-a i Zwenkau). i prireñivale pogrebne igre. zobi i žira. da mu kućom upravljaju." .[251] U Češkoj ime Raj (raj) znači izvestan broj šumv.

itd". Malo dalje. a naročito bogu Triglavu. "Narode. narod se preda gozbi i veselju. Jer po rečima mnogih Slovena satane se lakše daju krvlju namamiti. (vidi napred nastavak ovog navoda. koji dolaze da prinesu žrtvu." 2. . da su prinašane žrtve i u stoci. podvrgnu plaćanju danka svome hramu. 23). 13. kad govori o svojim neznabožačkim precima. ona je vrlo visoka. O hramu u Retri podignutom u gradu. Posle toga sveštenik preliva žrtvu krvlju. Ima. "Iz sviju slovenskih zemalja slahu se u ovaj hram propisani prilozi za žrtve. da bi bolje razumeo proricanje. Iliji ja sam već označio one spomenike. 59) jednu planinu koja se nalazi u pagus Silensis (u Šleziji). upotrebljavahu ga za ukras i nakit svojih žena. "Oni se rañahu u šumi. življahu u šumi. Ovi hramovi behu pozornica više-manje komplikovanih obreda. i prinose svojim bogovima: volove. preko koga je dopušten prelaz samo onima. na žrtve u stoci. Sudeći po istoricima baltičkih Slovena. držim. 18) priča nam takoñe. neki njihovi hramovi bili bi gdegde bogato ukrašeni i dostojni naroda dosta naprednih u civilizaciji. moliti se drvetu kao Bogu. koji govore o kultusu hrasta kod Rusa. koji je zatvoren sa devet vratnica. svetom kolaču. koje oružjem potčine (§ 36).Titmar spominje (VIII. da Rujani ne imañahu novca. 15. koji govore o kultusu drveća. (I. ovnove. ili ga sipahu u riznicu svoga boga. tvrde. Po Helmoldu (I. živeti u šumi." Još se mogu navesti neka Helmoldova svedočanstva: 1. O ubistvu maklenburškoga vladike Jovana iz religioznih razloga." Na drugom mestu (§ 38) Helmold izjavljuje. moljahu se stablima. koje je uništio vladika Gerold. koji se odnose na hramove zvane continae. "U nj se ulazi preko jednog drvenog mosta. str. ili da pitaju proroštvo za savet. Prinosili su mu svake godine po jednog Hrišćanina kockom izabranoga. U glavi o Perunu i sv. razloga da čovek bude dosta obazriv prema prilično sumnjivim svedočanstvima. Afanasijev je pronašao i ruske izraze.[252] Ruski folklor veruje u Ljesa ili šumskoga demona." . i zbog svoje veličine bila je predmet obožavanja od strane neznabožaca. Biograf Otona Bamberškog (Ebbo. da Bog naročito miluje krvave žrtve. 156 157). Kad se izvrši čin žrtve. moljahu se deblu. III. žene i deca.veli seljak. spominju se i ljudske žrtve. sve što opljačkaju zlata i srebra. U više prilika govorili smo o hramovima baltičkih bogova. U glavi LXIX Hronike govori se o žrtvama u čast satane. O hramu Svetovidovu. Tada pri gozbama oni se obreñuju jednim peharom. 1. glava nabodena na koplje bi ponuñena bogu Radgostu (I. o kome smo već govorili. 52) "skupe se ljudi. Isto tako tu se govori i o svetim šumama. 6) 3. 13). III. gde se govori o Svetovidu. Proučavajući Svetovidov kultus naveli smo stavove Saksa Gramatika. i sa sviju strana opkoljen jednim jezerom (I. a tako isto i Hrišćane.

veštački mehanizam namešten na vrhu grañevine. koji predstavlja starca.[255] "Obožavano božanstvo u ovom hramu bejaše jedan kolosalni kip.Ljutice ne priznaje posebna božanstva". navode najzad i glasove koji se čuše sa vrha toga hrama. Služaše za skupljanje ljudi. kao što sam kazao. U Gockovu se podizahu sjajni hramovi ukrašeni kolosalnim idolima izredne veštine i tako teških. toliko ima i hramova. i čuvahu od nevolja sudbine pre njihovog ispunjenja. Arapski geograf Masudi (X vek) bejaše čuo. koje je tu upotrebljeno. a pod levom neke tice crnoga perja. koji predstavljahu ljude. unutra behu bogovi rukom izrañeni. Radi čitaoca. IV) svojih "Zlatnih Livada" ja navodim ovde ceo taj fantastičan opis. veli još Titmar (VI.[254] ozgo su pokriveni šlemovima i obučeni u oklope. noseći i svoja urezana imena. kao gavrani.Glavni štetinski hram (vidi navode o Svetovidu i Triglavu) beše sagrañen izvanrednom veštinom. i utisak koji na prisutnima proizvoñahu. I kad hoće da zaratuju. koji izazivaše kosture iznad njihovih grobova. Spoljni duvarovi behu pokriveni divno izvajanim likovima bogova i boginja. i nevernici svuda obožavaju likove sotona. Saks Gramatik opisuje hram u Arkoni (vidi napred). i ljudi oblika koji pripadaše abisinskoj rasi. već o njima govori samo po čuvenju i po fantaziji jedne prave istočnjačke mašte. oni doznaju: kakva se žrtva mora bogovima prineti. šta o tome veli Masudi u glavi LXIV (tom. tako da se on pokreće i treperi. po rečima filosofa jedan bejaše sagrañen na jednoj najvišoj planini na zemlji. i druge tice. Da li su sami Sloveni gradili ove hramove? Ili su za to pozivali strane veštake? O tome nemamo spomenika. skupoceno kamenje i veštački radovi. tu donose i darove posle kakvog srećnog pohoda. no on ih nije pohodio. a tu se i gatanja činjahu. tice. Titmar (VI. da su ih jedva mogli povući nekoliko parova volova (Ebo). vešt raspored i različne boje kamenja. O ovom imenu već smo raspravljali. 17) opisuje u Radgostovu hramu (možda u Retri) jedan drveni hram. "Treći hram uzdizaše se na jednom grebenu opkoljenom jednim morskim rukavcem. da ju ni kiša ni snegovi ne mogoše izmeniti. i oni behu obojeni tako izvrsnom bojom. Glavni je idol boga Svarožića (Zuarasici). 18). kad se sunce raña. kako u ruci drži jedan štap. decu. naravno ograñujući se potpuno od njega: "Bejaše kod Slovena više svetih spomenika. Nad . čija se voda prelivaše u bojama i razlikovaše ukusom. Njihovom održavanju posvećivahu stanovnici znatne količine srebra. koji je. Ukrašen je bio takoñe drvenim statuama bogova i boginja.[253] Radgostov hram u Retri bejaše drven. Pod desnom nogom njegovom viñahu se neke vrste mravi. Narod koji se zove Ljutići . koji stojaše na životinjskim rogovima. dolaze u hramove. po zidovima spolja i iznutra nizahu se bareljefi. da se govori o slovenskim hramovima. i. ukrašen vrlo grubim vajarstvom i živopisom.[256] On beše sav sagrañen od crvenih korala i zelenih smaragda. "Drugi jedan hram bejaše sagradio jedan njihov kralj na Crnoj Gori (Montagne Noire). po njemu. "Koliko god ima krajeva u ovim oblastima. koji nagoveštavahu budućnost. koji se u njemu čuvahu. i imañaše u sebi sva dobrodeteljna svojstva. kockom ili naročito gatanjem pomoću konja. On beše opkoljen čudotvornim izvorima. Mnogo se hvali na tom spomeniku: arhitektura. da ne bi išao da traži.

da je ova etimologija istoga roda kao i ona današnjega ruskoga vrač'. ni kod balkanskih Slovena. Naprotiv njih susrećete u Češkoj i u Rusiji.) Titmar (VI. čija proricanja behu najizvesnija. koji rečima očarava zlo. tj. junačka dela mañioničarska. što bi danas značilo lekar. Kod baltičkih Slovena mañioničari se ne javljaju odmah pored svešteničke kaste. ovo ime postoji samo u ruskom jeziku i izgleda da ima veze sa korenom vels. veli Helmold (I. koja je ostala u sudu. Ebbo. kod kojih dolažahu da ih pitaju za savet. Ovaj konj prelazi preko dva koplja pobodena u zemlju." Dokazali smo. 148 . 567. mucati. Po Saksu Gramatiku (XIV. crvenog rubina. str. ñavolskim knjigama. 24) govori dosta nejasno o proroštvima. poljski czarodziej. 12. kod kojih jedan sveti konj igra neku ulogu. onaj. mañija vl'šba. da nje nije bilo kod Slovena u Rusiji. koja mu podnosi žrtve i mirise. crta mañioničke crte? Češki i poljski jezik zna još i za černoknjiznik. U češkom i u vendskom reč čara znaci crta. II. onaj koji se služi crnim. čiji delovi behu načinjeni od četiri skupocena kamena: berila. kod zapadnih Slovena i kod Rusa postoje vračari (gatari) i mañioničari. žutoga agata i kristalnoga kvarca. "Svetovid. Neka svetilišta behu čuvena po svojim proroštvima.[259] Ruska Nestorova Hronika priča pod g. po komadima belih ili crnih drva. otuda vl'snaši. U naknadu. 1091.149). po količini tečnosti. No oni se naravno opet vratiše.sredinom uzdizaše se visok toranj. Poneki put pred zastrašene verne istrči i iz mora po koje morsko prase. ali nekada je izvesno značilo onoga. Biografi Otona Bamberškog (Herbord. govore još. tumačahu predskazanja po životinjama koje susretahu. Vračar na staroruskom zove se vl'hv''. donosi. Omilijar praškoga vladike (XII veka) cilja na to u više mahova. pre no što bi ušli u kakvo preduzeće. Ne bi li čarodjec značilo onoga koji opisuje. da je kod baltičkih Slovena i onih na Labi postojala i sveštenička kasta. koji su vrlo brzo prešli u hrišćanstvo. Prvobitni smisao reči čar' (čar) nije poznat. Ne zna se upravo. Kozma pravi od legendarne princeze Ljubuše jednu proročicu (III. 33. po visini kolača. izdanje Holzer-ovog) Rujana. (Vidi indeks pod rečju konj. 32. koji življaše u davna vremena.). kako je knez Bretislav prognao iz svojih zemalja gatare i mañioničare (II. u kašupskom čarecel.[257] Drugi jedan kip namešten prema ovome predstavljaše devojku. čaški čarodějnik.. czarnoksiěznik. 136. Interesovanome obraćamo pažnju na moj prevod (str. Dalimilova hronika označava i buljinu kao neku svetu ticu. Pod god. kakva .). ali dosta nejasnim izrazima. Priening. U francuskom jeziku postoji pojam crne mañije.[258] Opsenar se još zove čarodiec' onaj koji čini čari. 11. 8). Glava je bila od suhoga zlata. na koji konj prelazaše preko kopalja nameštenih na zemlji na izvestan način.[260] On tako isto predskazivaše i budućnost po načinu. Napred smo naveli te stavove. pod kojim stajaše jedan idol. II. bog Rujana. Izgleda. Izgleda. II. 52). mrmljati." Sveštenik predskazivaše izobilje ili sušu. Poreklo ovoga hrama Sloveni pripisivahu jednom svome mudracu.. po parnim ili neparnim linijama koje su na pepelu gatalice obeležile. i o gatanju peharima i kockama. 1092.

. On izvesno pokazuje. Kozma praški. da je kod Slovena u Češkoj postojao kultus mrtvih.). i vele. . Vladimir (str. Oni su dugo govorili o stvaranju sveta. Kultus precima u Rusiji. pogrebne svečanosti. i koji kao nemački prelat ne voli slovenski paganizam. podsećajući na neznabožačke sujeverice. i saopštava im rezultat svojih razgovora: "Grci veli.. . No na Kozmu su možda uticale i hrišćanske ideje. ovako veli: "Jtem sepulturas quae fiebant in sylvis et cargpis atque scenas [261] quas ex gentili ritu faciebant in biviis et in triviis quasi ob animarum pausationem. . prev.. Drugi jedan praznik slavljaše se u Volinu (Ebbo. Glava osma Život na onom svetu. a tako isto i one skaredne scene koje prate ove pesme." . Pošto je primio posetu misionara različnih kultusa. čak izgleda da dokazuje." Izgleda da ovo svedočanstvo Titmarovo potvrñuje Nestorova Hronika. bog Nija. franc.Način sahranjivanja. qui cum morte temporali omnia putant finiri haec loquor.su to gatanja peharima. g. da ima i drugi jedan svet. Titmar koji nije Slovenin.) saziva svoje velikaše. priča u prvoj knjizi svoje hronike (§ 14) nekolike priče o vampirima. Izrazi koje on upotrebljava pripadaju crkvenom govoru. poziva češko sveštenstvo. koje je knez Bretislav II silom uništio svojim ediktom od 1092. a hvaleći svoju. 12. da su ovi verovali i u besmrtnost duše.Groblja. 88. II.. . došli su kudeći svaku drugu veru. item et jocos profanos quos super mortuos suos inanes cientes manes ac induti faciem lavis bacchando exercebant exterminavit. koje narod noću peva nad mrtvima. Opatovički[262] omilijar u XII v. da zabrani satanske pesme. Jedanput godišnje se slavio u Pyris-y jedan praznik koji je ujedno imao i ratni i poljski karakter. jer činjahu žrtve ob animarum pausationem.Da li i Sloveni verovahu u nj? . pa dodaje: "Ne muti canis obprobrio noter inlitteratis et maxime Sclavis..Suprotna svedočanstva." Ovaj stav koji se odnosi na neznabožačke Čehe mnogo je izmučio oštroumnost komentatora. 13.Nav.Raj.

da ovlašćuju i na ovako tumačenje.) daje nam jedno veoma dragoceno objašnjenje.[264] Po svedočanstvima. Je li ovde doista reč o kakvom božanstvu. servatorem et custodem opinabantur. Ovaj koren daje imenicu nav. postulabant se ab eo post mortem in meliores inferni sedes deduci. koje se poljski zove nyja. mora na sebe uzeti i odgovornost za izjednačenje Nua sa Plutonom. ili prosto o prebivalištu mrtvaca. Titmar pak dokazuje.duše umrle nekrštene dece (u Srba isto tako). Navje . koji je očevidno srodan korenu ny. da nav u nava znači onaj drugi svet. Kod Rusa u Karpatima zovu se Mavki ili Navki vrste Rusaljaka. dum corpora linquunt. u sanduk. da neznabožački Sloveni nisu znali za "onaj svet". Svedodžbe dvaju katoličkih velikodostojnika u ovom delikatnom pitanju apsolutno odstupaju jedna od druge. može se pretpostaviti. stih 5). nešto kao Elisejska Polja.). Nemamo apsolutno nikakvih svedočanstava neznabožačkih Slovena. Nestor koji pripada istočnoj pravoslavnoj crkvi. . No konstrukcija rečenice. Stoga se dakle sa ovim jednim stavom može dopustiti. bog mrtvih nya. propasti. navî smislu pokojnika (Miklošić: Lexikon Dlugoš (krakovsko izdanje str. klonuo). S druge strane nalazi se reč paleoslavenicolalinum. Kozma tvrdi. Pojam o smrti izražen je u slovenskim jezicima korenom mer (mr'). da kod neznabožačkih Slovena ona znači šumsko prebivalište pravednih. da neznabošci činjahu žrtve za pokoj duša. izražen je korenom nav.Stavljajući u Vladimirova usta ove reči hroničar izvesno hoće da pokaže. koja. U odnosu prema nav. svedočanstva. str. koje je Machal (str. 121) prikupio." Očevidno Dlugoš nije izmislio ovu reč Nya. koje. Pokojnici zvani navi. u smislu na-vis: Krok ode u lañu. činiti zlo. ruski n''im'' prouzrokovati jad. isto bi ime postojalo i u Bugarskoj. Da vidimo malo.sve se to vrlo dobro slaže. predstavljaju duše umrlih. Potom Krok jde do navi. un'ilij. da se sve svršava sa smrću. . koji prevodi pojam umora. Po onome što smo napred kazali (str. ojaditi. izgleda. Kod Slovenaca se zovu Mavje. i izražava pojam o umoru (češki: unaviti umoran. Očevidno Dlugoš. kuda ljudi idu posle smrti. da pomisli i na reč nava. koji hoće slovensku mitologiju da navrati na klasičnu.na znamo ništa. 47. prebivalište mrtvaca: nav ili nava. koja bi predstavljala pakao. 400. koje se sada slaže sa lingvističkim dokazima: "Plutonem cognominabant Nya quem inferorum deum et animarum. Pored reči nav ima u slovenskim jezicima panslovenska reč raj. veli Češka Dalimilova hronika (III. Ova je reč očevidno starija od hrišćanstva.[263] Mogao bi čovek pokušati. zadahnut je očevidno hrišćanskim verovanjima. izgleda. . kuda se ide posle smrti. označuje mesto. upotreba predloga do ne izgledaju mi. Pojam o mestu. 188). koji je istovetan sanskritskom i latinskom. čemu nas uče lingvistički spomenici i ono malo stavova koje imamo. koja ja nemam načina prokontrolisati. to joj značenje još više odgovara. ukočenosti.

Miklošić[269] piše trizna. da su im oni i pozajmili reč strava. da se ova reč može vezati za koren tr'' (progutati)[270] i da reč prvobitno znači pogrebnu gozbu. U ovoj nedoumici ja mislim. Slovena i u Atilinoj vojsci. jer ona imañaše jednog sveštenika. Ortografija slovensko-ruskih tekstova koleba se izmeñu trizna i trizna. koje se odnosi na baltičke Slovene: "Ne sepeliant mortuos chistianos inter paganos in silvis aut in campis. s. Napred smo naveli Kozmin stav o sahranjivanju "quae fiebant in silvis et in campis". nameste leš na nju. na kojoj sagorevahu ostaci njihovih muževa. izd. označujući ipak kao malorusku reč trizna . Tako i danas još čine Vjatići. onda bi ova reč očevidno bila slična reči strava. i može se misliti. da stari Sloveni upražnjavahu dva načina sahranjivanja: zakopavanje i spaljivanje." Hrišćanstvo nije uništilo kod sviju slovenskih naroda stare neznabožačke obrede u čast mrtvih. mislim. po primeru hinduških žena." (izd. S druge strane on primenjuje na slovenske Ruse arapske spomenike. Ruski naučnik Kotljarevski posvetio je celu jednu knjigu izučavanju pogrebnih običaja kod neznabožačkih Slovena. da bi odmah otišao u raj. fr. potvrñuje takoñe. Baš u vreme Atile Huni behu u dodiru sa Slovenima. koji je učestvovao u toj ceremoniji. XLIX. koju je Jordan upotrebio. a ispitivanje korena raj ništa nam pozitivnoga ne otkriva. da su postojale pogrebne svečanosti "Funebres superstitiones quas eciam hodie in funebris exercet gentilitas.) rečeno je: "Umre Olga. 54. vi zakopavate čoveka u zemlju.počinak mrtvih.[265] Na žalost.."[267] Kadlubek. Ona beše naredila. koji izgledaju. da je prisustvovao spaljivanju jednoga Rusa. a mi. mnogo polagati. da u čast nekih umrlih prireñivahu daće ili svečanosti. koji su danas oglašeni za apokrifne. ipsi ingenti commessatione concelebrant. vi ste jedan glup narod. U osnovi mi vrlo malo znamo o pojmu o onom drugom svetu kod neznabožačkih Slovena.[266] Ono što iz svih pisanih spomenika izlazi jeste. da se pre mogu primeniti na skandinavske Ruse. i stavlja u usta jednoga Rusa (Slovenina ili Varjaga-Normana). gde ga razdiru životinje i crvi." U istoj Hronici pod god 969. da joj se ne prireñuje trizna.. koju su Huni slavili u čast Atilinu: "Postquam talibus lamentis est defletus stravam super tumulum eius quem appellant. Ibn Foslan priča. Tek je hrišćanstvo u njih unelo groblja."[268] U starim ruskim hronikama govori se o nekoj pogrebnoj svečanosti. Neću dugo raspravljati o reči trizna. mi ga začas spalimo. da označi pogrebnu gozbu. Momzenovo. zatim naprave veliku lomaču. Radi uverenja o tom dovoljno je pročitati makar . Bilo je. ove reči: "Vi.. (str. koji je i zakopa. da se neke žene. 258) O reči strava mnogo je raspravljano. i prevodi je sa pugna. Arapi. koji nameste na jedan stub kraj puta. Neznabožački Sloveni nemañahu naročitih mesta posvećenih sahranjivanju mrtvih.No spomenici ćute. koja se zove mrizna. već upućujem čitaoca na francusko izdanje Nestorove Hronike: "Kad ko od Radimića umre. poljski hroničar XIII v. To isto potvrñuje i jedno pismo vladike Otona Bamberškog. i nalože vatru. davahu spaliti na istoj lomači. on se tu koristio i spomenicima." Na ovaj se stav ne može.[271] Ako bi se dopustilo ovo tumačenje. Zakopaše je. oni slave triznu oko leša. naravno. str. Potom pokupe kosti i metnu ih u jedan sudić.

Svi sede oko stola. hodite. što su apsolutno neznabožački. apsolutno su isti. seljaci njegove pesme su Beli Rusi. Od sviju slovenskih naroda oni možda na najprimitivniji način predstavljaju stanje duše. mi vas pozivamo. kod kojih je hrišćanstvo. in 8°. koje je na latinskom izneo poljski pesnik Klonović u XVI veku. ili odvoji komad. Katkada ih vrše na četrdeset dana posle smrti pokojnikove. ručak. izgovara ovu formulu: Sveti preci. privlače pretke. Svi odrasliji čine to isto. ove pesme koje je slušao a zatim protumačio u lepom poljskom stihu. Starci su još od sviju . Tada domaćin zapali jednu sveću. zapadnim oblastima (Petrograd. pa ispije. diady (roditelji u Vel. i dalje) g. tako. dzidy. U III tomu (str. Što karakteriše ove obrede jeste to. 582. od koga ostatak čuvaju za umrle. Sve čime kuća naša izobiluje. Ridiculaque fide carne putantur ali. Mickijević piše na poljskom. Ima svega što nam je Bog dao. štampa Akad. tj. u osnovi pravoslavni. Evo vam sve što imamo. unijati. pa čak i dece umrlih još vrlo malih. nego kod njihovih slovenskih roñaka. Zatim počnu jesti i piti. da se malo prelije na sto za pretke. piće. Šejna: Graña ga izučavanje života i jezika ruskoga naroda i sev. Niko ne jede pre no što se odvadi po jedna kašika od svakog jela.). Obredi. ali neveselo. 1896. Molimo vas. III. Uveče skupe se srodnici i zvanice u kući. U pesmi Dziady (Preci) Mickijević je izneo narodne obredne običaje uz svečanost u čast predaka. sveti oci. Meñu dziady-ma ima ne samo dedova.i u prevodu Mickijevićevu pesmu Preci. Ovi obredi koje je pesnik posmatrao. U početku novembra ima jedan opšti praznik Dziady. siñite dole k nama. katoličkih Poljaka. u svojoj pesmi Roxolania: Quin etiam mos est morientum poscere manes Portari tepidos ad monumenta cibos Creduntur volucres vesci nidoribus umbrae. koje oni vršahu kod svojih predakv. Suština ovoga praznika jeste jedan obrok. bile su više puta pribirane i sakupljene u naročito lepoj publikaciji g. predstavljeno nespremnijim sveštenstvom. Ono što seljak Bele Rusije zove dziady. Nauka. Zatim nalije jednu čašu rakije. rakija. na kome je postavljeno jelo. već i ujaka. mnogo manje uticaja proizvelo. vol. tetaka. i onaj koji očita molitvu. Ovaj sud metnu pored prozora (radi predaka). Uoči praznika očisti se kuća i spremi se jelo. Čistoća u kući. Šejn je posvetio jedno pedeset strana izučavanju obrednih običaja u čast predaka. sveti oci. Rusa) to su duše umrlih roditelja. Hodite k nama. što se sve ostavlja u naročiti sud. dobro jelo. No te duše nisu baš neminovno duše predaka ili dedova. koju svečanost slave Beli Rusi u njegovoj rodnoj zemlji Litvaniji.

Njihovo stanje duše je još i danas ono isto njihovih neznabožačkih predaka od pre deset vekova. let kakvog noćnog leptira. a opisi. šuštanje lišća. za sada su dovoljni. Idite sada svojim kućama. dah vetra. Ova predanja koja i danas uprkos hrišćanstva postoje kod nekih slovenskih naroda. Kad se svrši jelo. škripu vrata. podižu se ispred stola. idite na nebo. hrišćanstvo ih je samo dotaklo. Svedočanstvo koje nam njihov folklor donosi zaslužuje ozbiljnu pažnju. No domašaj folklora je beskonačan. da pokojnicima služe u životu na onom svetu. šta vam još treba? Ili bolje. koje smo doneli. Jeli ste i pili.najneveseliji. U grobovima neznabožačkim u Češkoj nañeni su sudovi. Sve ove pojave čine se. njih je civilizacija vrlo malo dokačila. Uostalom ovde nam i arheologija dolazi u pomoć. Ovde ćutanje starih spomenika mora dopuniti folklor. da su njihovi preci imali pojma o onom svetu. jesu do ovog novog verskoga reda najbolji dokaz. pošto su pretke otpustili ovim rečima: Sveti preci. i koji su očevidno tu stavljeni bili. Recite. kojim se potvrñuje. vi ste došli ovde. kao da označuju prisustvo pokojnika. koji su morali sadržavati hranu. Sloveni u Beloj Rusiji jesu čiste rase. oni prisluškuju najmanji šum.[272] DODATAK .

Jagić. već u jeziku latinskom i u klasičnim uspomenama. nalazi se u velikom broju osobenih imena. strogo uzev bilo i pravilno. Latinski hroničari koji izjednačavaju svet (svјаt') sa sanctus padaju u grešku sličnu onoj. U Rusiji se nalazi još ime Svjatoslav (Σφεωδοσλάβος) u vizantijskih hroničara). npr. ja sam se trudio. Ljutevid. itd. koji hoće reči sanctus da pripišu pridevu sfint. kad god bi hteli objasniti neka slovenska imena. Češkoj. da se mome mišljenju pridruži i naslednik Miklošićev na katedri slovenske filologije na bečkom univerzitetu. Gallus. ne ni u jeziku germanskom. u koju su pali kritički slabi Rumuni. Jer to je tumačenje prosto osnovano na jednoj od onih fantastičnih etimologija. To je običan postupak srednjovekovnih nemačkih ili uroñeničkih hroničara. da je ime ovoga boga postalo od čistih slovenskih elemenata. Ja sam bi tako srećan. Vitoslav. Koren svјаt' znači svet. da je on od reči do reči prepisao ovu rečenicu iz Adama Bremenskog (Descriptio insularum Aquilonis. Stoga bih ja u ovoj reči o Svetovidu protivu (Sanctus Vitus) svetog Vida hteo prikupiti nekoliko primera. vezuje u zagradi ime Vinula (Vinules) slovenskog naroda sa Vandalima. i da u njemu ne treba gledati neku izmenu latinskoga Sanctus Vitus-a. i o bogovima na svršetak vid. Od prvog paragrafa njegove Chronica Slavorum mi hvatamo na delu njegove arheološke fantazije. Adam Bremenski. sveta šuma. koji do sada. "apud urbaniores (pismenih) vocatur Julia Augusta propter urbis conditorem Julium Caesarem? Julije Cezar osnovalac jednoga . Svetopluk.). Vitomir.vi. protivno Helmoldu i Saksu Gramatiku. Izjednačujući ovo božanstvo sa Sanctus Vitus. koje obiluju slovenskim imenima u latinskih srednjovekovnih hroničara. Kod njih je to jedan pravi sistem.. g. jer ono bolje od moga tumačenja objašnjava imena: Vitograd. Ovom tumačenju prilazim i ja. Malo dalje Helmold. govori o jednom gradu quae dicitur Woligast. da vit znači proročanstvo. Možda prvobitno znači jak. Svatopluk.Svetovid (Svantovid) i Sveti Vid[273] U glavi u kojoj smo napred govorili o Svetovidu. Helmold i Saks Gramatik dali su se obmanuti jednom čistom i slučajnom sličnošću oblika i zvuka. koliko ja znam. g. jer protivu njega treba izneti dokaze. koji je iz staroslovenskog prešao u njihov jezik.. II. U Poljskoj Svatobor ime čoveka (op. da im nañu smisao ne u jeziku kome oni pripadaju. nisu nigde sistematski ureñeni." Recimo u olakšicu Helmoldovu. koji takoñe voli da etimologiše. Oba sastavna dela reči Svetovid jesu dakle čisto slovenska. boriti se. Zemovid. Jagić dovodi to ime od korena vi . Oni najčešće gledaju.[274] Samo umesto da se složi sa mnom. da daje dokaze o svojoj klasičnoj spremi. š 10. čvrst (nemački heilig). 27) Svatobor. V. Reč je o Baltičkom moru: "Sinus huius maris. što bi. Hostivid. appellatur ideo Balticus eo quod in modum baltei longo tractu per Scythicas regiones tendatur usque in Graeciam. Rusiji i Pomeraniji. da dokažem obratno Miklošiću i nekolikim preteranim kritičarima. slovenskom bogu na ostrvu Rujnu. Svjatopluk u Moravskoj. Da počnemo od Helmolda. misleći.

Krek je bolje pogodio. Kott." Ovo tumačenje vredi isto onoliko koliko i Herbordovo. poljski: miedzi. id est mediam regionis nuncupabant eam vel a quadani virgine sic dicta. što su . To je čisto slovenska etimologija: mezi bora (češki mezi. 2998). continae igitur aedificia fastigata. Sveštenik Bernhard. već radije izaziva ime jedne legendarne devojke. Titmar. Titmar u dva maha navodi jedan Mons Silensis. treba li se onda čuditi. Ebo.) Reč contina ima dakle isti smisao kao i reč hram. u bugarskom k'šta. kašupski meize. koja i danas postoji u srpskom jeziku kao kuća. raspaljen ljubavlju prema mučeniku (Hristu) pokušava oboriti taj stub. priča ozbiljno[278]da je grad Julin (drukčije zvan Volin) na obali Baltičkoga mora podigao Julije Cezar.[277] Ni Sveta Stolica (papska) ne tumači ništa bolje od prelata. u kome se može poznati ime Šlezije (Silezije Szlązek. meñu. koji je podignut u čast tog rimskog junaka. bori. dovodeći u vezu reč contina sa staroslovenskim kat' (k''t') k''šta. Posteri autem mese.[275] Njemu postavlja jedan njegov zamišljeni sagovornik ovo pitanje: Quare illa templa vocabant continas?" On odgovara: "Sclavica lingua in plerisque vocibus latinitatem attingit. ili prosto što je želeo. Supplément. te zato predlaže u primedbi jedno tumačenje izvučeno iz poljskog jezika: "Polonis est koncizna finis. drugi čista mašta. panslovenska reč. Mons Silentii! Istorik Otona Bamberškog. izgovaraj Chlonzek na poljskom). G." Prvi deo odgovora je potpuno ispravan. i češkom koutina. da zna poreklo svoga episkopskoga grada i etimologiju njegovoga imena. II. Ovo je osobito interesantno za dosta siromašan rečnik jezika baltičkih Slovena. No Nemac po narodnoj etimologiji prenosi bor u burg. borovina). koje je jedino sugerirala jednozvučnost imena Julius i Julin. Ovaj Mons Silensis postaje u jednoj buli Evgenija II (apud Jaffe.[276] Merzeburški vladika Titmar imao je sve vrste dobrih razloga. 698. Kad se Ebo nije ustezao od neverovatnosti ovakvih izmišljotina. (Gesindstube. kao što je Sanctus Vitus dao ime slovenskom božanstvu. što nikada nije slušao o slovenskom poreklu svoga episkopskoga grada.grada na obali Baltičkoga mora . no neće da je prizna. "Et quia tunc fuit haec apta bellis et in omnibus semper triumphalis antiquo Marti signata est nomine. et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocabant." Titmar slučajno nailazi na pravu etimologiju. da treba tražiti drugo tumačenje.to je toliko isto. Herbord istorik Otona Bamberškog opisuje u gradu Štetinu neznabožačke hramove zvane contmae. da se tu čuva (još od njegovog vremena) njegovo koplje prikovano za jedan stub. 2. da to poreklo dovede u plemenitiju vizu tek on reč merse vezuje za boga Mars-a. str. da li zato. Perc je to vrlo dobro primetio.

nije ni Prokopu Cezarejcu donelo više sreće. Snimak 2. Može se pretpostavljati. Obe dovode ime Prag Praha od prah . da Srbi duguju svoje latinsko ime ropstvu u kome se nalaze. predstavlja nadgrobnu ploču u crkvi u Berlinu. da ova ploča pripada grobu nekoga kaluñera. da je ime Zvantovitus. XI. Izgleda. quia per montes et silvas oberrantes agrestem vitam ducebant.) asimilira slovensko ime Hrvata (Croates) sa imenom starih Curites ili Corybantes: "Haec regio antiquitus vocabatur Curetia et populi qui nunc dicuntur Chroati dicebantur Curetes vel Coribantes. Ne bi bilo teško navesti bezbroj ovakvih primera. i dalje).105 ove knjige.sv. pored sveg usiljavanja i Helmolda i Saksa Gramatika. protumačen je na str. III. pa ne može da ne pravi igru reči o latinskom obliku tog imena: "Jn medio nemoris cuius habitatores Servi dicuntur filii Belial. sine jugo Dei. t.) "Σπόρους γαρ τς παλαίον εκοάλουν ότι δί σποράδην. 104 . illecebris carnis et gulae dediti et secundum nomen suum immunditiis omnibus servientes. οίµαι διεσκηνηµένοι τιν χώραν οικούσι. .. koja je postala iz one prve. Iz njih se izvesno može zaključiti." Pisac Chronica Slavorum Arnold (XIII v.Svetovid zaista autentično ime jednoga slovenskoga boga. koji su hteli da ga dovedu u vezu sa imenom Sanctus Vitus . da protumači ime Curètes: "Dicebantur vero Curetes quasi currentes et instabiles. objasnili smo na str. Etimologija igra tako isto svoju ulogu i u češko-latinskoj Kozminoj hronici (XI v. 105. Snimci kipova Snimci koje ovde prilažemo.[281] Isti je pojav i u poljskim hronikama. jer je grad podignut na mestu. knj. s pogledom na rñave njihove strasti.) nailazi uzgred na ime Srba oko Dunava. Vidom. sporadično". gde neki drvodelja i njegov sin pravljahu prag."[279] Ova fantastična etimologija nije dovoljna arhiñakonu Tomi. da je za vreme hrišćanske periode rog bio zamenjen krstom. Oni idu uz članak Weigel-a. Tako Boguhvalova hronika[282] objašnjava ime Panonija poljskom rečju pan gospodar. Istorik slovenske crkve u Saloni u Dalmaciji. Snimak 1. 14. pozajmljeni su iz nemačkoga časopisa Archiv fur Anthropologie (Brunswik. Svantovitus . jer žive rasejano. arhiñakon Toma (XIII v. (De bello gothico. Ovi koje sam naveo dovoljno pokazuju kakvu ulogu igraju u prvobitnim hronikama: analogija zvukova. Ovo isto ime Srbi. pod grčkim oblikom Σπόροι. a ime Dalmacija sa dala mat (dedit mater). Snimak 3. "[280] Naravno Arnold ne sumnja ni jedan časak. na ostrvu Rujnu. Zovu ih Sporima. Smatra se. i dalje.prag. narodna etimologija i prosta igra reči (kalambur). 45. str. Te i on oseća potrebu.) i u stihovnoj Dalimilovoj hronici.Helmold i Saks Gramatik primili sto puta verovatniju sličnost i bliskost izmeñu Svetovida i Svetog Vida (Svantovitus i Sanctus Vitus)? Da preñemo na Južne Slovene. da lik sa nje odgovara liku sa snimka 1.

Na levoj strani ovoga kamena je čovek grube izrade. predstavlja ženu.Nalazi se u danciškom muzeju. a danas je taj deo uništen. je od ilovače. veliki komad suroga granita.[283] . Ipak ono što o njima kaže g.Nalazi se u danciškom muzeju. jeste jedna statua od crvenoga granita. Ništa tačno ne dokazuje. da su ovi snimci slovenskoga porekla. nañen u Kleinzastrow. predstavlja jednoga grubog skiciranog konja i konjanika. Snimak 18. Pruskoj). Snimak 7. Nalazi se u danciškom muzeju. i 13. Danas se ova statua čuva u danciškom muzeju. i 17. Snimak 5. okrug Havelland (Brandeburg). od bronze je. oblast Brandeburga). Nañena je u selu Gross-lesen-y u okrugu Rosenberg (u zapadnoj Pruskoj). . Snimak 20.Nalazi se u etnografskom muzeju u Berlinu. okrug Greifswald (Pomeranija). Vajgel izgleda vrlo verovatno. Vrlo rñavo je pečena.Snimak 4. Pruskoj). i 15.Nalazi se u danciškom muzeju. Nalaze se u danciškom muzeju. Snimci 10. Snimci 12. Neki od njih imaju izvesne pojedinosti. statua od surog granita. Rog za piće je možda bio okačen o vrat. služila je kao meña izmeñu sela Rosenberg-a i Grossninkau (u zapadn. nañeni u okolini Bamberga. Snimak 8. koja od nezapamćenih vremena služaše kao granični kamen izmeñu sela Mosgau Grossherzogwalde (okrug Rosenberg. Friesack (okrug Ruppin. u okolini Bamberga u Bavarskoj. istočnu Bavarsku zauzimali su nekada Sloveni. koje se slažu sa opisima. Pruska). su od ćilibara nañeni u Schwarzort-y . Snimak 9. i 21. . predstavlja istu statuu gledanu sa strane. Lice i naličje jednog kamenog lika. (Originali se čuvaju u bamberškom liceju). nañeni u okolini Bamberga. koja je služila kao meña izmeñu sela Rosenverg-a i Rosenau (u zapadnoj Pruskoj).(zapad. nañen 1859. koje smo i u hronikama našli. na suprotnoj strani vidi se čovek koji drži jedan rog. Snimci 14. Snimci 16. Snimak 22. od kamena. statua od surog granita. je statua od sivog granita. od bronze je. služila je kao granica izmeñu sela Goldan i Heinrichau (u zapadn. .Sev. Nañen u Thorn-u (istočna Pruska). .Nalazi se u danciškom muzeju. i 11. nañen je u Rhinow-y. . od kamena. .Nalazi se u etnografskom muzeju u Berlinu. Snimak 23. je od drveta iz Alt. istočna Pruska). . Snimak 19. Snimak 6.

226. III. str. blizu Olomuca u Moraviji. po tradiciji. pripadaju slovenskoj periodi. bio je tu umesto krsta. D-ra Niderle-a. 1896. Koechler. koje mene interesuje. označuje u okolini Jaromera otkriće nekih predmeta iz bronzanoga doba. na kome danas stoji krst. od kojih je jedan nañen u Bihlovu u Moravskoj. koji najbolje poznaje preistorijsku arheologiju Češke. idol. da su u grobovima u Stanoviću (Stanovice) u okrugu Ohlau u Šleziji našli zwei Göolzenbilder (idola). blizu Rakovnika u Češkoj. da se redom pribeleže sva otkrića učinjena o predmetima. str. god. jesu možda prosti nadgrobni spomenici. g. 167. str. ali izjavljuje.) spominju u Kokoru. Smolika: O arheološkim otkrićima učinjenim i Češkoj od XVI . drugi u Hrudimu u Češkoj. Trebalo bi.) čiji je opis ponovo izdan u Časopis českého Museum. Bjenenberg (Bijenenberg) u svome delu: Versuch uber einige merkwurdige Alterthumer in Königreich Boehmen . 1894. (str. meñu kojima bi bili i dvanaest domaćih bogova (lares).(Koenigratz. 1889. On mi je dao ovo nekoliko svojih objašnjenja. Da li su oni slovenskoga porekla? Ne mogu o tom ništa reći. 27 . Bečke Mitteilungen der Central-Comission (1890. da se mogu pripisati kultusu neznabožačkih Slovena. i 2. a ne znam mu ni autora). da nije obratio osobitu pažnju na moje pitanje. Antropologie. Moravski arheolog Dr Vankel izneo je u Časopis Olomouckecho Musea (Ollmutz. Nañene su u Češkoj kamene statue ženskoga tipa. Zap (Zap) je opisao i reprodukovao tri bronzana idola. Naravno. 1868. koji izgledaju. 417. ovaj posao do danas nije ni pokušavan. ibid. Jednu od njih odavno je opisao Bolelucki (Rosa Bohemica. Delo koje se zove Schlesiens Vorzeit (koje ne znam. Iste ove spomenike proučavali su: Vajgel (Weigel: Archiv f. jedan kameni pijedestal.1785). Bjenenberg navodi jedno isto tako otkriće u okolini Hradeca. spominje u Kvilicu.XVIII veka.). šta je bilo sa njima. ne zna se. i dalje) članak g. str 58. 1779 . Hartman i Kehler (Hartmann. 1. Ja sam o tome pitao g.29.) otkriće u grobovima u Naklu blizu Olomuca dveju kamenih statua sa vrlo velikim glavama. . 1836. da sve ove napred iznesene slike zaista predstavljaju kakva božanstva. 338. veli. koje. izgleda. U istom časopisu t. jednu nedavno oborenu kamenu statuu ženskoga tipa (kamenne baby). Kalina u svome delu Boehmens heidnische Opferpldtze .Prag. 1891. str. Češki časopis Pambtky Archeologicke objavio je u 1880. Slike 12.) i A. Na žalost. treći pripada kolegiji Clementinum-a u Pragu. koje su bile razbijene. ali nekada.Neke primedbe o slovenskim idolima Ništa ne dokazuje.

. Razume se. i on je svojim brojnim studijama i knjigama upoznavao evropsku javnost sa slovenskim nasleñem i tradicijama. oculos. pa se čini da je šteta što još koju njegovu knjigu nismo imali u prevodu na naš jezik. nadamo se da će ona još više podstaknuti naše mlañe naučnike. Toporova. B. a potom je. upuste u ovu pustolovinu istraživanja naše drevnosti.V. nasum. na njega je presudan uticaj izvršio Jozef Vaclav Frič (1829-1889). Šijaković Varijacije na temu: slovenski mit Knjiga Luja Ležea "Slovenska mitologija" pojavila se u nas pre osamdeset godina. izvršena su nova ispitivanja. Miodrag B. i zasniva dobrim delom na mitskim predstavama. I to je nesumnjivo. koji su podrobnije osvetlili praslovenske. quo pectus ob humeris descendit. češki književnik koji je. pored ostalog. nesumnjivo. Ivanova. koga sačinjavaju brojna pozitivna i negativna božanstva. M. Uprkos svemu. poput ruskih strukturalista . sem toga. polubožanstva i mitska bića.. truncum et acephalum ad instar cylindri truncum potius quam statuam repraesentans. koji evo već vekovima istrajavaju na istorijskoj vetrometini. u prvom redu antropologe i etnologe. vel quocunque ferro sculpsit.1904. os et mentum clavo. tačnije ." Obližnji seljaci zvahu ovu statuu Jelisaveta. Uspenskog. već kritički napisi i veće ili manje studije o pojedinim problemima i izvorima. otada pa do danas nauka je došla do novih saznanja iz ove oblasti. a žene u blagoslovenom stanju iñahu joj na poklonjenje. pojavile su se brojne knjige u kojima je reč o mitološkom supstratu starih Slovena. da se. N. tako i folklora koji se. V.. posebno je značajna za naše zajedništvo ne samo na ovim prostorima. pravljena su uporeñenja i pojavila su se tumačenja strukturalista. godine. cuius cumque bubulci manus supercilia.. Utero praegrandi tumet illius saxum quasi parturiens foetum. zapravo. već uopšte meñu slovenskim narodima.To beše: "rude quoddam saxum. mammas etiam mulicbres adjecit. A summo. Jednom reči. Lotmana i drugih. Meñutim. 1901. Pisac ove knjige. značajna kako za upoznavanje mentaliteta i karakterologije slovenskih naroda. a ništa manje i istoričare. Roñen je u Tuluzi 1843. i razlog što se ona opet pojavljuje. J. koja je. V.. knjiga Luja Ležea ostaje i danas kao ozbiljan pokušaj da se sistematski i sveobuhvatno razmotri slovenski panteon. i ne samo knjige. obrednim ritualima i heroiziranim dogañajima. studirao je na liceju "Luja Velikog". A. bio je francuski slavist. dok je francuski original izišao samo tri godine ranije. Luj Leže. baltijske i opšteindoevropske tekstove. pod uticajem Čodckoa (Chodzko) počeo da izučava poljski jezik i književnost.

čiji je naslov "Fontes rerum . kao predstavnik Francuske. a već iduće godine putuje u Rusiju. gde se govori o Svarogu i Dažbogu. "Herojske pesme i narodne balade Čeha" (1866). oni su malobrojni i odatle bi najpre trebalo pomenuti hroniku Kozime iz Praga (Kosimus Pragensis). J. Za vreme Pariske komune L. proučavajući brojne izvore koji su mu bili pristupačni. kao izgnanik i revolucionar. godine. Umro je 1923. tako da su posle toga usledile brojne studije. budući da je. posetio i naše južne krajeve. ravnopravno piše o paganima i hrišćanima. L. koja opisuje. u nastojanju da rekonstruiše slovenski panteon i da ga ponudi u jednoj prihvatljivoj formi. Leže ga je upoznao i s njim se sprijateljio. Očigledno je. prisustvujući. čak i sam bog Perun. koristio i slovenske i strane izvore. tako da se etimologija mnogih imena nalazi u geografskim. dodati i Ležeovo delo "Slovenska mitologija". Ovom spisku treba. Ovaj boravak mu je omogućio da privede kraju svoja dva doktorska rada ."Preobraćanje Slovena u hrišćanstvo" (La conversion des Slaves au Christianisme) i "Hronika kaluñera Nestora" (La Chronique du moine Nestor). na kome je on dugo radio. čije bi nas navoñenje daleko odvelo. koji su kasnijeg porekla. živeo. Prilikom boravka J. posle toga postaje nastavnik u Školi za žive istočne jezike ((Ecoles des langues vivantes orientales). Knjiga "Slovenska mitologija" je po svom sadržaju svakako najzanimljivije i kompleksno Ležeovo delo. gde se već pominju bogovi drevnog slovenskog verovanja. Pri tom je. oni počinju sa Nestorovom hronikom. "Slovenski narod u XIX veku" (1882). dakako. slovensko dvojeverje. ali i stranih hronika u kojima se pominju Sloveni i njihovi običaji i verovanja. slovenski izvori su verodostojni i autentični. i uputio ga na studije čeških starina. iste godine postaje profesor češke. što se može i iz same knjige zaključiti. ali su prisutna i u folklornoj grañi. tako da se već kod Nestora pojavljuje tzv. koji u svojoj knjizi "O Germaniji" pominje naše pretke i daje zanimljive podatke o njima. u Parizu. Stoga je i prvi Ležeov rad bio posvećen proučavanju češke literature. posle Zagreba. "Stare slovenske civilizacije". slovenska mitologija se može graditi na osnovu slovenskih izvora. u skaskama i legendama. posle čega su mu se otvorile široke naučne perspektive. slovenska božanstva figuriraju u delima starijih slovenskih autora i hroničara. uništavanje drevnih svetilišta i kultova. jer su nastali onda kada su Sloveni bili već van svoje prapostojbine. itd. otkrivanju spomenika pesniku Puškinu. i to znalački i pedantno. botaničkim i drugim nazivima. kao i Novgorodska hronika. pa je tako bio pozvan na svečano otvaranje zagrebačke Akademije nauka i tom prilikom je prvi put kontaktirao sa našim narodima. Što se tiče čeških izvora. što mu je otvorilo put za Kolež de Frans i omogućilo ozbiljnije bavljenje naukom. što počinje još od Tacita. Naime. kao što nam je poznato. zalažući se da približi naše kulture svojim slušaocima. Štrosmajera u Parizu za vreme izložbe 1867. godine.posle revolucije protiv Mañara iz 1840. budući da on. Naravno. Stoga ćemo ukazati samo na neke značajnije: "Narodne slovenske priče" (1880). Leže boravi u Pragu i ureñuje francuski list "Journal". negde sredinom X veka. mnoge od njih podvrgavajući analizi i kritički ih utkivajući u ovaj materijal koji je često veliki izazov da se zastrani i odstupi od materijalnih činjenica. Značajan je takoñe i Ipaćevski rukopis. "Kosovska bitka i propast srpskog carstva". zatim "Slovo o polku Igorovu". gde je i upoznao Ležea. naravno. što je on veoma znalački i kompetentno obavljao. pored ostalog. poljske i srpskohrvatske književnosti u Žersonovom institutu.

čiji doprinos takoñe treba imati u vidu. P. a u novije vreme Veselina Čajkanovića. te se stoga možemo osloniti najviše na folklornu grañu.na vrhu slovenskog Olimpa. do 1890. izvori južnoslovenskih naroda. S. jer je pisac u njoj izložio sve paganske praznike starih Slovena. posebno Radigosta. J. katkada toplo i blagonaklono. Meñu tim hroničarima posebno mesto zauzima Adam Bremenski. Tihomira ðorñevića. nazivajući ih Antima. dakle četiri veka posle paganskih tradicija. čiji je naslov "Magistri Adami Bremensis Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum". dok su poljski nepouzdani. i dr. čija je knjiga "Bajeslovni kalendar" (Prag. koji je živeo u XI veku. kanonik Bremenske katedrale. 1860) privukla naročitu pažnju. dosta su bogati i očuvani su u narodnoj tradiciji posle dolaska Slovena na tle Balkanskog poluostrva. pisca zapažene knjige "Mitska bića srpskih predanja". Slobodana Zečevića. mnogi su se latili posla da obrañuju pojedine probleme: slovenskim starinama se zanimao. Spisak bi odista bio veliki. Kasniji hroničari pišu o ovim nepokrštenim "divljacima" katkada sa prezrenjem. najpre. on piše o gradu Retre. ali u svakom slučaju tu i tamo proviri koji zanimljivi podatak koji inauguriše nova saznanja i otkrića. i oni su brojni. Već smo pomenuli da je o Slovenima pisao još Tacit. a pre kratkog vremena izdat je u posebnoj knjizi u splitskoj izdavačkoj kući "Logos". ipak nam pružaju značajne podatke na osnovu kojih možemo polako da rekonstruišemo mnoga božanstva i verovanja. Što se tiče stranih izvora. budući da je ovim imenom nazivao slovenska božanstva. nije želeo da govori o paganima. zalagao za rehabilitaciju narodnog stvaralaštva. običaje i rituale. pošto su Poljaci primili hrišćanstvo još u X veku. Kajserova . gde su bila svetilišta u čast "demona". i pored toga što u svojoj hronici. otrgla je smrt i zaustavila njegov dalji rad. Sime Trojanovića. a Dlugoševo (Longinus) delo "Historia Poloniae" potiče iz XV veka. Nažalost. Šafarik. otkrivajući mnoge zaboravljene spomenike slovenskih kultura. zatim Milana Budimira.Tome Maretića i Vatroslava Jagića. mada ne bi bilo na odmet napraviti za naše prilike kompletnu bibliografiju napisa i studija o slovenskoj mitologiji. naročito u vreme romantizma. koji je bio . Filipovića. kao što znamo.po njemu . koja je podstakla i Dubrovskog da pristupi proučavanju pogrebnih običaja starih Slovena i da napiše prvu gramatiku staroslovenskog jezika. Hanuš. godine u deset knjiga "Rada" Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti. o toj tradiciji pisali su mnogi naši naučnici.bohemicarum". Od objavljivanja knjige A. i pored toga što su katkada nepouzdani. štampan od 1885. malo kasnije se javio i Afanasijev sa svojim delima. pa Henrika Barića. čija istraživanja naših starih običaja i verovanja zaslužuju posebnu pažnju. Ništa manje nisu značajni i radovi ostalih slavista i istraživača starina . Naši izvori. a što se etimološki vezuje za slovensko gostoprimstvo. U tom smislu od posebnog je značaja rad Natka Nodila "Stara vjera Srba i Hrvata". M. Meñutim. ovom prilikom treba istaći i doprinose ruskih i ostalih naučnika u ovoj oblasti."Slovenska i ruska mitologija" (drugo izdanje 1810). ali od izuzetnog značaja je I. ipak je u opisivanju Slovena govorio i o njihovim starim verovanjima. Dodajmo ovome i to da se i meñu mlañim kadrovima već pokazuju rezultati. . tako da je literatura o slovenskoj mitologiji polako rasla nalazila su se rešenja. J. koji se.

što znači da je dogañaje opisivao ili po pričanju ili kao očevidac. koji. mada i njih treba koristiti. koji u svom delu "De Bello Gothico" (O Gotskom ratu) govori o Slovenima i njihovom verovanju u vrhovnog boga gromovnika i u rečne nimfe. Kao što se vidi. u njemu govori o pokrštavanju Slovena i pritom pominje i paganske bogove. Helmold je roñen početkom XII veka. pored Radgosta. magdenburski kanonik.i kao takvi . i . a naročito Prokopija Cezarejca. (Moskva. značajno mesto zauzima Helmoldovo delo "Slovenska hronika". bilo bi poželjno da se objave isto tako i izvori iz hronika ostalih evropskih hroničara i istoričara. i delo Herborda. koga poredi sa rimskim bogom Marsom. zatim B. izmeñu. N. naročito nas upoznaje sa dugom borbom nemačkih feudalaca sa slovenskim knezovima. dosta obilan i obiman. I pored toga što u ovoj hronici ima dosta netačnosti. 1978). Ivanov i V. Sem toga. Pomeranceve. drugog Otonovog biografa. ali mesto roñenja nije utvrñeno.sve do 1172. naravno. najpre onima koje zanimaju problemi slovenskih starina. 1110 i 1117. U tom smislu od posebnog su značaja knjige: V. 1982). zatim radove E. naročito u pogledu izgovora imena i odreñivanja mesta. savestan mitolog koji želi da komponuje slovensku mitologiju imao bi odakle da počne. V. tako da su u njima zatupljeni svi vizantijski autori koji su govorili. u prvom redu Žerovita (Gerovit). pružaju podaci o slovenskim kultovima i božanstvima. Stoga se Helmoldova hronika može smatrati značajnim izvorom za slovensku mitologiju. o Slovenima ili ih pominjali nekom prigodom. Helmold se zalagao za nemačke feudalce i hrišćanstvo. koji su svojim radovima ovaj problem primetno pomerili napred i uspeli da bace nove svetlosti na veze slovenskog mitskog sveta sa mitskim predstavama ostalih indoevropskih naroda. jer je materijal. njih takoñe treba imati u vidu pri konstruisanju slovenske mitologije. budući da je u hroniku uneo njemu savremena preplitanja. Nemac i hrišćanin. ona nam ipak osvetljava mnoge likove slovenskog panteona. dokaz da su Sloveni verovanje u vile poneli još iz pradomovine. Veleckaja: "Јаziičeskaја simvolika slavјаnskih arhaičeskih ritualov " (Moskva. A. što je. koji je pisao pod uticajem Biblije i predhodnika Adama Bremenskog. utoliko pre što je naša Akademija nauka objavila nekoliko knjiga "Vizantijskih izvora za istoriju naroda Jugoslavije". pominje i Svarožića. a jedino je pouzdano da je bio Nemac. jer se u njemu.Posle Adama Bremenskog. ali ga samo treba sistematizovati. pošto i on pominje slovenska paganska božanstva. njegova hronika obrañuje period od osmog veka . Nije zanemarljivo. 1974). godine. dakle. tako da njegovi iskazi često nisu objektivni i ne pružaju pravu svetlost. Toporov: "Issledovaniја v oblasti slavјаnskih drevnostej (Moskva. Posle Helmolda dolazi hroničar Titmar. koje nam otkriva i potvrñuje pojedina imena slovenskog panteona.pomažu nam da doñemo do brojnih podataka. Za sagledavanje ovih problema takoñe je značajno i delo Saksa Gramatika "Gesta Danorum". Uspinskij: "Filologičeskie raziskaniја v oblasti slavјаnskih drevnostej". naročito posle najnovijih otkrića ruskih strukturalista. uprkos tome što su mnogi smatrali da je to terra incognita. pored opisa borbe izmeñu Danaca i Slovena. Ostali vizantijski izvori nisu naročito značajni. dodajući pritom da je svako slovensko pleme imalo i svoja božanstva. on govori i o pojedinim gradovima i svetilištima u njima. V. Treba pomenuti i delo "Vita Otonis" (XII vek). Što se tiče vizantijskih izvora. N. ali . koje je napisao monah Ebo iz Bamberga negde 1151 ili 1152 godine. tako da nam pruža uvid i u istoriju Slovena. kako bi ovaj zanimljiv materijal bio što pristupačniji našoj najširoj publici. razume se. Naravno. N.

teško može shvatiti ako prethodno ne kontaktiramo sa likovima slovenskog panteona. kao što se može videti. kao što je to slučaj. upotpuniti naša saznanja o ovoj oblasti. Stoga smatramo da će knjiga Luja Ležea "Slovenska mitologija". budući da je Frojd u mitovima nazirao metafore o najintimnijim ljudskim nagonima i podsvesnim impulsima. često piše o mitologijama i mitovima pojedinih naroda. Naravno. Ovo utoliko pre što se u poslednje vreme. a takoñe i sa narodnim stvaralaštvom. koju čitalac sada ima u rukama. Miodrag B. sa napisima Mihaila Arnaudova kod Bugara. čini se. i kod ostalih slovenskih naroda razvijalo se interesovanje za drevnu slovensku mitologiju. jer se svakodnevno susrećemo sa nekim ritualnim postupkom koji je prešao u konvenciju. naročito posle Frojdove psihoanalize. recimo. i ostalih naučnika koji svojim doprinosom pomažu da se približimo mitskim pravizijama starih Slovena: one su. bogate i raskošne. I ova knjiga dolazi da upotpuni naša poznavanja i proširi vidike. Šijaković . Niderlea kod Čeha. o kojoj svako od nas treba da zna bar ono najosnovnije.td. svuda u svetu pa i kod nas. koje se.

izd. Milera u Žurnalu minist. 8. Kajsarov je bio u više pitanja preteča. XVII. Ralston je veliki deo grañe za svoja dva dela o pesmama i pričama ruskoga naroda pozajmio od Afanasijeva (The songs of the Russian people. osobito za folklor. Ruski naslov te knjige je: O pogrebal''n'' іh'' običajah'' јаz'ičeskih'' Slavјаn''. 1868.). I. prijavio je Univerzitetu u Getingenu jednu tezu o emancipaciji robova. 6. Helmold . 1873. Kipričnikova. Russian folktales. pisaše Miklošić (Jenaer Literaturzeitung. prosvі''šč god. 7 Uzgred sećanja radi spominjem poljske knjige Kazimira Šulca (Casimir Szulz): Mythologia Slavianska (Posnan. Mira autem diligentia circa fani diligentiam affecti sunt (Helmold. 10. 2.. t. 860. 1884. Iliji). 392. i dalje. Suhoilinov mu je nedavno posvetio jednu vrlo interesantnu belešku. Ona je potpuno bez vrednosti. Knjižara Leroux. str. Polivka navodi ovaj stav u jednoj primedbi svoga prevoda na češki mojih "Esquisses" (Sbornik Slovansky. To sam i sam katkada činio (vidi glavu o Perunu i sv. G. Ali u tome treba postupiti sa mnogo kritike i opreznosti". 2. da mogu iz priča narodnih izvući svu veru neznabožačkih slovenskih naroda". Phil. da više nego jedna neznabožačka ideja može biti skrivena pod hrišćanskim oblikom. 52. Njegov pokušaj o slovenskoj mitologiji preveden je na ruski." (ib. 1886. nar. . O religii poganskih Slowian.) Pok. 1875. Nekoliki primerci ovih rasprava prodavani su u knjižari Maisonneuve. t. ib. 1806. 583.. O Afanasijevu vidi vrlo pravilnu belešku g. Uz prvo izdanje Krekove knjige. God. Toliko isto mogu reći i o jednoj skorijoj knjizi sa potpisom M. 1883. K.) G. 1872. 1868. da ne pripadamo onim mitolozima. str. Paris. (Moskva. u delu Vengerovljevom: Kritiko-bibliografičeskіj slovars ruskih'' pisatelej. 1819.): "ipak se ne može poricati. Dessertatio inauguralis philosophicopolitica. London. u bici kod Hanau. 11.) "izjavljujemo. 1807. Roñen 1782. god. O Mahalovoj knjizi vidi Archiv fur slav. 5.). 9. u svesci LXV Zbornika jednog odeljka ruske Akademije Nauka u Petrogradu 1899.Drugo izdanje je objavila Akademija petrogradska (u opštem izdanju Kotljarevskovih dela 1891. De manumittendis per Russiam servis. str. i dalje. 83). 43. poginuo 1813. ib.): "Praeter penates enim et ydola quibus singula oppida redundabant. str.. Uprkos praznina i grešaka za koje mu se zamera.).Napomene 1. O ovoj knjizi vidi osim članka Jagićevog i članak g. koji veruju. "Invaluitque in diebus illis per universam Sclaviam multiplex ydolorum cultura. I. ovo je delo ipak dragoceni repertoar i za mitologiju. 4. I. 1881. 3. Moskva. prva sveska. g. V. Vieweg..

p. in 8° knjižara Hahn. Što se tiče Nestorove Hronike. 1876. Cf. 183. Cf. inanes cientes manes ac induti faciem larvis bachando exorcebant. 17. Brem. str. 24. 16. Leroux. str. 23) cf. tot templa habentur et simulacra demonum singula ab infidelibus coluntur. 1864. v. exterminavit". Adama Bremenskog izdao je Lapenberger. II. Phil. Ja sam već iskazao svoju sumnju o pesmi Igorovoj u svojoj "Ruskoj književnosti" (drugo izdanje.. in biviis et in triviis. ap.1 vol. Bielowski. quas ex gentili ritu faciebant. 15. offerentes libamina super fontes mactabant victimas et daemonibus immolabant. ut scias. t. quas villani adhuc semipagani in Pentecosten tertia sive quarta feria observabant. ariolos et sortilegos extrusit regni sui e medio. x... str. 9. ap. 12. Pertz (Mon. Vidi Dlugosz. Phil.) Mogao bih navesti mnoštvo ovakvih citata. vanam eorum superstitionem inanioremque populi istius executionem. Ib. i dalje.). Vien. 20. similiter et lucos sive arbores. slav. Ponovo je štampan u Hanoveru in usum scholarum. XIV. Monumenta Poloniae historica. Thietmar: "Quamvis autem de hiis aliquid dicere perhorresscam. 1884. t. atque scenas.23). "Quot regiones sunt in his partibus. 24. Prag. str. VII). t. t. O Galu vidi najnoviji memoar Max-a Gumplowicz-a: Bischof Balduin Gallusvon Kruszwica (Sitzungsbesichte der kais.navodi kao značajnu osobitost: "Prove deus Aldenburg quibus nulle sunt effigies expresse". Fontes rerum bohemicarum. upućujem na moje francusko izdanje (Paris. has abominationes et alias sacrilegas adinventiones dux bonus. 21 . 8. tamen. za slovenske ruske tekstove . 88. Galli-chronicon. 1895. Ib. lector amate. 23. cit. quasi ob animarum pausationem. item sepulturas. v.. t.. quas in multis locis colebat vulgus ignobile extirpavit et igne cremavit. qui sunt vel unde huc venerint (dii Liuzicorum) strictim enodabo" (VI. Lwów. str. 15. str. (28) 21. quos super mortuos suos. Descriptio insularum Aquilonis uz opise obreda skandinavskih neznabožaca: "Caeterum neniae quae in eiusmodi ritu libationis fieri solent multiplices et inhonestae ideoque melius reticendae". 14. item et iocos profanos. 1874. ne ultra fierent in populo Dei. VI. omnes magos.). Opera.na izdanja ruskog arheološkog društva. str. Archiv. i dalje. Item et superstitiosas institutiones. f. 170. 19. Archiv fur slav. 21." (Thietmar. Evo tog spomenika u celini: "Novus dux Bracislaus iunior. 47. Cracovie.. 13. Fontes rerum bohemicarum. t. str. ad. Akademie. i dalje. 18. U . loc. germ. quae fiebant in silvis et in campis. 1873. 22.

je bilo sedište druge kneževine slovenske. i od tada su pokršteni i pogermanjeni. Ima na 270 stanovnika. 119 .Delo Adama Bremenskog dostiže do god. U najnovije vreme proučavao je geografiju Adama Bremenskog Avgust Bernard.. koje se još zove i Vladikino jezero (Bischofsee). Paplonski u predgovoru svoje hronike na poljskom (Varšava. Oni su pokušavali i tu uvesti hrišćanstvo. 25. i g. 30. Dopunjeno je još jednom zanimljivom glavom o geografiji: Descriptio insularrum Aquilonis. hist. a danas je Schkeitbar. Helmoldu posvećuje oko stotinu strana (str. Poznati su: domaći knez Gočak (Gottschak). g. kako je ime boga Svetovida moglo biti prevedeno sa Sanctus Vutus.Broska. prevode i komentare. 29.predgovoru se ukazuje na najbolja izdanja. Berlin. Hachette) 1896. Pokorio ih je Karlo Veliki oko god. Glavni je grad njihov bio Stargrad (danas Oldenburg).. 1894. Sitzungsberichte der königl. Gunther. osvoje ih Holštinci. .Ploen . 28. 1132. str. XX. u Parizu. Prevod. Germ. Die slavenchronik des Presbyter Helmold. Die slawenchronik Helmolds (teza u Getingenu) Danzig.) propratio je ovo delo vrlo svesnom i kritičkom studijom o izvorima. Ova nam izopačavanja pomažu razumeti. nekada Büzü. ali bez uspeha. Halle. mora reke Trave i Sventina u kneževini Holštajn. i Hajnrih. boem Gesellschaft der Wissenschaften . no bez uspeha. Planina pagus Silensis. . Ovo je ime kod Nemaca postalo Sciudibure. God.207). Imali su svoj grb: srebrnu bikovu glavu. Bilo je jedno od najznatnijih sela u celom Holštajnu. G.Prag. Zutibore predstavlja sveti bor. Naročito je to činio Lajbnic u Scriplores rerum Brunswicensium. 1862). Vidi glavu o bogu Svarožiću. 1882. Hirsekorn.1170. 804. umro 1124. . Orderic Vital (XII vek) izjednačuje religiju Slovena Ljutića sa verom Germanaca: "In Leuticia populosissima natio constitebat quae Guodenem et Thurum Freamque aliosque falsas deos colebat. Vagri-Vagrinci zauzimali su zemljište izmeñu Ist.) 26. XXII. Imaću još prilike navesti g. pored Libeka. 55. hronika Helmoldova je više puta preštampana. No pleme Bodrića održalo se u paganizmu još 300 god." (Monum. Lebedeva. u X veku počelo se i tu uvoditi hrišćanstvo. zove se u jednoj buli Evgenija II Mons Silentii. poginuo 1066. Plen . kad budem govorio o Saksu Gramatiku i Knitlingi Sagi. Jedno izdanje in usum scholarum priredio je u Hanoveru Perc 1868. Bosaü. Forschungen zur deutschen Geschichte t.Vidi još Wattenbach Deutschlands Geschichtsquellen im Mittelalter. Lebedev kome se duguje i vredan rad: Posli'dnја'' bor'ba Slavјаn'' protiv' Germanizacij (Moskva 1876. pristupna disertacija. selo u oldenburškoj kneževini. god. 1877. i u Percovim Monumenta (t. No kasnije je potpuno uveo tu hrišćanstvo vladika Vicelin. izmeñu rogova srebrni koprivin list na crvenom polju. XXI). 1873. De Adamo Bremensi geographo (teza podnesena fakultetu filološko-istor. leži neposredno uz jezero Plen. 4° izd. . . 1072. god. Lebedev Opit'' istočnikov'' dlја istorij baltičkih Slovјаn' od 1131. 27. Vidi glavu posvećenu bogu Svetovidu. S. 1874. Nju je izučavao Voelkel. t. Objavljena prvi put u Frankfurtu 1556 g.

Kamin je varoš u pruskoj oblasti Marienwerder. Varoš u sev. 1872. Titmarova hronika prvo je štampana u III sv.. Napred ima detaljna biografija. hronoloških naznačenja. Ima 1586 stanovnika.). i nije složena tako. Hamburg. F. Ona svega obuhvata pet strana predmeta koji nas zanima. Koenigsberg. 32. Kurze (in usum scholarum. da bi olakšala zadatak istoričara. Kurze. staro joj je ime Londinum Gothorum. Petersbourg. Fortinski. Slog i prevod onoga stava. koji nas interesuje. III. 39. Kamijonki. Hanovre. a na jezeru Mochd. i 49. 37. Titmarovu hroniku izučavali su i: Wattenbach. No na žalost u ovom izdanju nema ni ukupnog pregleda (sadržine) komentara. XXIII. na r. St. VI.. od Pertza. Lebedev. u provinciji Šonen. Prevod. Thietmar. str.. 1870. 36.. Ova sveska tako isto posvećuje jedan deo i Saksovoj hronici. (400 evang. evangelsku i katol. Tu ima i jedan interesantan uvod. 34. Hahn. Skandinaviji.. Historia Danica bi izdana poslednji put od Alfreda Holdera (Strasburg) u knjižari Tr'bner. 32. gubernija u zapadnoj Rusiji. Apsalonov život je opisao Estrup. Geschichtsquellen. crkvu i sinagogu. 38. okrug Hatow. XI). Deo koji se odnosi na carstvo i Poljsku štampao je ponovo Bjelovski u I sv. a s danskog na nemački preveo: Mohnik: Absalon Bichof von Roeskilde. . Scriptores rerum germamcum trudom Lapenbergera. Cf. t. Vrlo brižljivo pregledano i objašnjeno jednim komentarom i dvama indeksima. Izdanje koje sam ja imao jeste ono što je objavljeno u Scripta historica Islandorum (Copenhague 1842. 230. 23.Knitlingu Sagu je izučavao Dahlman u istoriji Danske (Geschichte von Danemark. Thietmarus quibus fontibus usus sit. Titmar Merzeburskij i chronika. 1886. 33. Prevod. saopšteni su u Monumenta germanica.31. Strebitzki. Holder je u svojoj biografiji naveo sve radove u kojim se govori o Saksu do 1886.43). 1832. Pyrice je sresko mesto Pyrtz u okrugu Štetin.. t. Wattenbach. Štampana prvi put u Parizu 1514. galeis atque loreis terribiliter vestiti. Objavljena prvi put u Frankfurtu. do 318). Bez sumnje radi raspoznavanja. u predgovoru svoga izdanja. Moskva 1876. Monumenta historica Polaniae (str. Jevreja). No ipak nije znao za delo Lebedeva koje sam malo više spomenuo Opit' istočnikov' dlја istorij baltičkih' Slavјаn''. ovo je izdanje jedno od najboljih iz zbirke in usum scholarum. dii stant manu facti. 1889). koji bi se hteo njome poslužiti. a pa kraju indeks. 1840 . poslednja sveska. Odatle i ja uzimam navode. 35. . Ovo izdanje ponovo je izdao Fr. "Linguam quoque terrae illius opprehendit" (Herbord. Volin je poljski Wolyn Volinija. u Pruskoj. In pago Riedirierum.

odličnog slaviste.).Op. von Sommerfeld: Geschichte der Germanisirung des Herzogtums Pommern (Leipzig. 1882. Kotljarevskog. Dijalog Herbordov De vita Ottonis. 394. ruske literature V izd. privantur oculis et omnia genera scae lerum et paenarum christianus exercet in christianum. štamparija Klaudy). a to se vidi po etimologiji koju on daje reči Pomerania: Pomerania provincia. Dalje imaćemo prilike odrediti smisao reči: kapišča. 41. daje nam zanimljiv spomen jedna skorašnja knjiga g. Vidi druge navode. Stettin. sunt. postala od no i tore. limis. Nam Pome linqua Sclavorum juxta sonat vel circa.841. i dalje. 1896. 48. fures. moriz autem mare. id est juxta vel circa mare sita . str. . 1868. 43. XX. Ovde se može uporediti češka legenda o Ljubušinom konju. čiju preranu smrt nauka zaista oplakuje: "Biografije Otona Bamberškog s obzirom na slovensku istoriju i arheologiju" (na ruskom). Perc. str. XI. Vidi dalje. koji Česima naznači njihovoga budućega kneza. Taj je spomen pozajmljen iz Meklenburgischen Urkund-Buch. Brunsvarda. inde Pomerania quasi Pomeriziana. 19. Apud Christianos aiunt. Poljski je oblik još i danas Pomorze). vladika od Šverina. latrones sunt. izdanje u Hanoveru. kako je morao voditi čitav rat protiv idola. episcopo Bambergensi (ib. str. Klempen je izdao biografije o Otonu Bamberškom u Baltische Studien (t. 1869). Ja citiram ovaj stav po Polevoju (Istor. (Berlin. 42. 46. tumači contina poljskom rečju konczyna. 1869. Isto tako on hoće da objasni i reč contina od latinskog continere. 1842). koje smo drugda naveli (Vidi glavu o Svetovidu).Pomorje.40. Absit a nobis religio talis! 44. Ove procedure pri gatanju nahode se i u drugim tekstovima. U 1219. 580 . koji se odnose na Pomeranske Slovene. Sumnjam da orasi uspevaju u štetinskoj ravnici. i t. Ovo je tumačenje pogrešno. Herbord ne zna slovenski jezik. Ebonis vita Ottonis. Scriptores). fastigium: contina igitur aedificia fastigata.) Vidi još Jaffe. W. nemajući pri ruci Hilarionov tekst. ex ipsa nominis etymologia qualitatem sui situs indicare videtur. 1863. Prag 1874. XII. . Beleže se još neke statue kao slovenske (?) u zbirci Minhenske Akademije Nauka. truncantur pedibus. Nar. Einleitung. 47. Nemam njihovih fotografija. žali se. Temeljan je rad A. Možda i ona hoće da kaže: idol. Ovo je delo pravi Corpus tekstova. Petrov je raspravljao o Herbordovoj biografiji u svojim člancima u Žurnal''-u Minist. 45. Prosvišč. (god. Pisane spomene koji se odnose na život Otona Bamberškog izdao je Kepke u Perca (t. god. Krek. prva fascikula.) Herbordi Dialogus de Ottone. Perc je zasebno izdao (Hanover. što znači: duž mora . i 1883). editio in usum scholarum. O tome kako se kultus idolima silom održavao.). 48.(Očevidno ovo je slovenska reč. Bibliotheca rerum germanicarum.

53. f. I kod Malorusa i Litvanaca.) 50. Reč je upotrebljena za označenje pakla: v'' naveh''. Slavјаno-finskiја kulturniја Ot'nošeniја. Prevod. interius autem dii stant manu facti singulis nominibus insculptis galeisque atque loricis terribiliter vestiti. t. 23. bogosluženje. 56. Prevod.nastavak koji znači mesto. Krek: Einleitung. str. 1890. slav.Prag. 1871.).. VI. 143.. Vidi: Sreznjevski: Materiјаlj dlја Slovarја drevne rusko54. Strava .. koji je na žalost ubrojan i uvršćen i u njegove Sebrane spisy . sub voce). 204. str. Tot se rečju možda označavale žrtve prinašane bogu smrti. Phil. 397. Peterb. 96-110.. Chron. [59] [58] Krek. 1865. 57. str. porekla. v. seoski starešina. Miklošić: Die Bildung der Ortsnamen aus Personennamen im slavischen. Einleitung. Huius parietes variae deorum dearumque imagines mirifice insculptae exterius ornant. sravni slov. εν τώ Γαρταρώ Miklošić. ili 17..strah od smrti. 55. gde se obično vrši kakva radnja.g. Ište . Kluge: Etymologisches Wörterbuch der Deutschen Sprache. str. 1875. Od tada ona je osporena takvim dokazima. 51. navodi veliki broj ovih reči. str. Kazan'. (Chron. da . Tada mi je njihova autentičnost izgledala tačna. 52. str. Rad Bečke Akademije Nauka (Mitteilungen) . Letopis'' Po ipatskomou spisou (S. i sve ih pripisuje jednom ličnom imenu. Uporedi u Srba reč knez. [60] [61] Prevod.Beč . Lexicon Paleoslavenico-greco-latinum. Treba danas znači u ruskom: svečanost crkvena. reč: trebnik. [66] Ja sam ih preveo na francuski i izdao u meñunarodnoj knjižari 1866. [65] [64] [63] [62] Vidi o tom portretu Jagićev članak (Arch. 65. O ovom predmetu on je objavio 1837.49.).. 419. Ona je slov. u Pregledu češkoga muzeja jedan rad. usled uticaja poljskog jezika. I.na srpskom označava veliki smrtni strah: "strava da te uhvati" . Fanum de ligno artificiose compositum. slav.. 52..

Devana. . Das . Einleitung. da služi kao graña za razna tumačenja. qui habet capita tria caprae.Diana Latone et Jovis filia.Venus. demonibus. bellum. Reč sytivrat je tako stvorena. kao npr.) Trihlav . Sitivratov sin. Perun. Strasek. Dea Frumenti.bes.(slov. a još manje o njihovim brakovima. Svatovit . Siva . i otuda su izvukli gomilu zaključaka.Prvobitno je bilo u rukopisu: Ares bellum nuncupatur. Pr.očevidno slično Latoni .imago hircina. Ovo je najdrskije objašnjenje.Jovis sororem . dao se time prevariti u svojoj nemačkoj Mitologiji. a drugi put od Sive. Prije . Mitografi nisu propustili eksploatisati ove tri kozje glave. dea libidinis. Na druga dva mesta sa Svetovid prevedeno je: Mars i Mavors. baal. beel. Sytivrat. Veles .beli bog. latine Venus. cytherea.bez sumnje kod demona. bogovi nemaju ni sestara kao ni žena). koji se na taj način nañe istovetan sa Jupiterom. 418. nikada se nije pokretalo pitanje o ljubavi bogova. Vrlo veliki naučnjaci još u njih veruju. Ceres. kćeri boginje Lete. Perunova .Pan . Ovo objašnjenje imalo je za svrhu: 1) da se u Češkoj rasprostre verovanje u kultus o Radgostu. Devana letnicina i perunova dci . Krek. Saturnus.ñavo. Jacob Grimm. ydolum. Picus Saturni filius. [67] Belboh . 2) da se o tome izmišljenom bogu da dotle nepoznata analogija sa jednim latinskim božanstvom. Straces Sytivratov syn. Ova je reč stvorena jedared od latinskoga aiunt. str. Lada . Dovde slovenska mitologija ne pokazuje nikakva traga od antropomorfizma. zao duh.(prijatna) Aphrodis grece. . furia. Perun.život. genius. vnuk krtov . . Siva imperatrix.Radgost. . Radihost.Triglav. unuk Krtov. Jupiter. Mercurius a mercibus et dictus. dea infemalis. kći Letnina i Perunova.Svetovid. Liutice . Besy . Ono je težilo da u slovenski mit unese božanstvo slično Dijani.i boga Peruna. g. .ja sada u njih više ne verujem. Ares.Ljutica. triceps. Vidi se sva ozbiljnost ove prevare. Ca nuncupatur tek laž je stvorila Svetovida. Straka na češkom znači svraka (isto i na srpskom.

). 1885. p. [81] [82] U delu: Gorski putnik. o kojima postoje samo lažni tekstovi. slovenska mitologija. Paris Leroux. [75] [74] Očerk'' russkoj istoričeskoj geografii (Varšava. [69] [70] [71] [72] U srpskom jeziku postoji u narodu izraz: "za prа Boga". te je na taj način profanisala najdragoceniji dar božanski. knj. god. izd. Graz. Govor je o jednoj majci. Petrograd. da čitalac jednom za svagda bude o tome obavešten. str. [83] Istorija Bugara. Prevod. 384 . stihovi koji govore o Perunu navedeni su i Rečniku bugarskom od Duvernois. 250. Potočić. [84] . Apsolutno se treba mahnuti traženja u Češkoj božanstava. I. i dalje. Odesa.. koji se uliva u Volhovu. 49. g. 1887. Str. Bilo je dakle neophodno potrebno. na češkom.izd. moga prevoda (na franc. 22. i 2. g. prevod na franc.) Rokovski je kao i Verković vrlo nepouzdan. rusko izd. [73] Lužički Srbi upotrebljavaju oblik: pribog: idol. [68] Vidi o Slovenskoj Bedi moje Nouvelles etudes slaves. De bello gothico. 250. I. III glava XIV. koja se odnose na kultus i kojih ima dosta.386) Golovackij: Ruskaја krestomatiја (navod u Machal-a. Krek: Einleitung in die slav. Novgorodska hronika. knj. 1884. .koga kazniti i osuditi. (Moskva. 1. G. koji vrlo lepo poznaje bugarsku folkloristiku. (dr. izjavio mi je u jednom skorašnjem pismu da nigde nije mogao naći ime Perun. glava XIV. nebengott. Leger.). Litteratur-Geschichte. dr Šišmanov iz Sofije. L. III. [80] [79] [78] Afansijev'': Vozren.U ovoj listi izneo sam samo imena božanstava. Slavјаn'' na prirodu. arheol. Nemam pri ruci ovu knjigu. str. Procope: De bello gothico. ostavljajući na stranu ona.). "na prа Boga" . 1879. 1886.Paris. komisije. Vidi indeks sub voce: Peroun. 41. str. 1882. pridodat Bog. U značenju je: "na pravdi Boga". [76] [77] Njih je otkrio g. koja se usudila čistiti dete jednim parčetom hleba. Chronique dite de Nestor. Sva dela o slovenskoj mitologiji zaražena su navodima iz Mater verborum-a.

14. str. I kad se beru vinogradi poslednja se gidža ne obere. cuius frontem leva. 83) da baltički Sloveni vole mnogoglave idole (policefale): "multos etiam duobus vel tribus vel eo amplius capitibus exculpunt.). Ib. Holder (Strasbourg. 52. XXX.U Aleksincu i Soko Banji kad se žanje žito onda se od prilike poslednjih trideset strukova ostave i ne vezuju u snop. Phil. Petersburg. et receptus est a barbaris habitatoribus terrae illius quorum deus erat Prove. onda se oni satru i žito se iz njih pomeša sa semenom pa se poseje. str. Chronica Slavorum. 1886. Haec statua quatuor facies repraesentans quintam pectori insertam habebat. [94] [95] [96] [97] [98] [99] Legatio Luitpranda (Leon ðakon. O toj veri vidi Krek: Einleitung. I ova se gidža zove božja [100] . u knjizi pod imenom: Russes et Slaves. "Visitavit Altenburg. i 93.). već se pokrije zemljom zajedno sa grožñem koje je na njoj. Miklošić. naročito kad se žanje pšenica. S." On zna tako isto i ime kneza. . izd. 631. IX. 1886. ponovo štamp. Litavska mitologija ima tek da se izradi. Isti običaj postoji i u Srba. Hanovre. mentem dextera tangebat. I." [90] [89] Saxo Grammaticus. t. Porro nomen flaminis qui preerat superstitioni eorum erat Mike. Helmold. u Monumenta Pertz-a. Odesa. Kad nastane pokrivanje vinograda onda radnici traže i grabe se ko će pre doći do pokrivene gidže da pojede grožñe koje je na njoj. [93] [92] [91] Objavljena je u Archiv f. koji se zvaše "Rochel. 385. govoreći o vladici.): "Decimo tertio kalendas augusti quo die leves Graeci raptionem Eliae prophetae ad coelos ludis scenicis celebrant. [88] [87] I. 1871. Knjiga o carevima. v. kaže on. slav. Linde: Dictionnaire polonais. Ostavljeni spleteni strukovi zovu se božja brada." Helmold primećuje (I. 578. Kad bude vreme sejanju. 19. Saopštenje ovoga navoda dugujem ljubaznosti g. 356. Šlumbergera. okite cvećem i nose kući. str. gde se u svakoj njivi. sub voce. Paris. kod reći piorun. de semine Krutonis. ostavlja na kraju nepožnjevena jedna pregrš . Laut-Formenlehre der polabischen Sprache.. na selu. 83. Etimologisches Vörterbuch. 1868.Vidi moju studiju o Kolaru i panslavističkoj poeziji. već se spletu.Šaka klasja "za sveca". ed. Bonn. str. virgae in lapidem versae et con fractae similes putat esse fulminis". Kondakov'': Crkve i spomenici carigradski (na rusk. [86] [85] Schleicher. 1890." "Vulgus nostrum lapillos quosdam.

Fr. Paris.). . IV. 402. u izvestan praznik vode u litiji ženu. fasc.) [112] [111] [110] Miklošić. a oni se posakrivaju u kuće. Prague. ð. a naročito pod hrastove (Mbchal. Petka). U Hanovru. str. . III. 24. na jednom drugom mestu sakupljeni popovi čitaju molitve pod hrastom. 1889. [102] Veselovskij: Istraživanja o poreklu religiozne poezije u Rusiji. koji se zaborave i rade toga dana. spominje još meñu ostalim sujevericama i običaj.Sofija. Kres (Revue Slovine).god. posle čega oni dele narodu grančice. 1886. 1868. XII).Petrograd. (Ovaj je spomenik iz XII v. on pogaña gromom one. t x. Passim. str. 5.27 jula. str. Evo te uredbe Petra Velikog: (š. [101] Afanasijev'': Vozren. 29. str.brada. ovaj se "Život" nalazi u Monumenta Pertz-a (X. Sbornik'' za narodni umotvoreniја .. Nodilo: Rad iugosl. Vidi tako isto i u zbirci narodnih pesama braće Miladinovaca. Sbornik Slovansky t. 15. Slavјаn''. 1874. De administrando imperio. Beitrage zur Geschichte Boemens. Ovaj je još strašniji od velikog. 882. [109] Crkvena uredba Petra Velikog 1721. Ilijom. Ponovo je štampan in usum scholaruni. da za vreme burv. u nadi. pod izvesna drveta. 82 . Sagen uhd Maerchen der Sudslaven.. 31. . Njegov se dan slavi u svim selima.83. . Krauss. str. Cela mu je nedelja posvećena. god. gl.Izvĕstiја. od koga sveštenik posle deli vernima grančice. crkve. Isto tako. I. v. U Aleksinačkoj Moravi božja se brada pri branju vinograda smulja i njenim se sokom okupa njena loza. U maloj Rusiji veruje se. t. g. Ilija igra isto tako znatnu ulogu i u folkloristici i u kultusu Rumuna. t. u "Brank. (Prevod Tondini. 5) "Isto tako postoje neki nepristojni štetni obredi. i čini poklone. Ilija gone zle duhove. ova se nedelja završava malim sv. str. R. Etymologisches Wcrterbuch. Ove mi je podatke saopštio Kalojano iz Bukurešta).) Das Homiliar des Bischofs von Prag. 80. da se ljudi mole Bogu pod hrastom. 64. IX. v.. koju nazivaju Pjatnica (Paraskeva. da za to od nje dobije druge poklone. str. Kolu" za 1896. od 20 . I. str. Bog ili sv. 8 fasc. [104] [103] Sv. I u Prokuplju ostavljaju poslednju lozu neobranu. kao znak blagoslova. LXXXIX. i da joj blizu crkve narod odaje neke počasti. Prag. 1863. (Sitne beleške od Tih. Crkve njemu posvećene mnogobrojne su. Čuli smo da u Maloj Rusiji. akad.) Prevodilac. i dalje. [105] [106] [107] [108] II. t. I. 525. 63. (On ubija svojom palicom one koji ne veruju. N.

nam iurare apud Sclavos quasi perjurare est ob vindicem deorum iram. 444.-z. VI (Opis hrama Redarv. Thietmar. U Maloj Rusiji spremaju poslednje veče u godini mnogo kolača za večeru. 1156. cespite viridi operientes equum qui maximus inter alios habetur et ut sacer ab his veneratur super fixas in terram duarum cuspides hostilium inter se transmissarum supplici obsequio ducunt et prae missis sortibus (quibus id. Cf. Porenucije sa četiri glave a peta na grudima. deco? . ut ambitum fani. VI.) exploravere prius. per hunc quasi divinum denuo auguriantur" (Chronicon. "Mutlos (deos) duobus vel tribus. t. I."Malo".. kod reči migati se) dva lica uzmu meñu se božićni kolač . [114] [115] Historia Danica. 1872. Iste toto anni tempore vacobat [122] [121] [120] . sedent hi duntaxat cae teris astantibus et invicem clanculum mussantas terram cum tremore infodiunt. oče. Quibus finitis. str. 1893. . [119] [118] Ili što je verovatnije. glava XII. 89. Oni se vrate i pitaju: gde je otac: Zar me ne vidite. knj... i isteraju decu napolje. Rečnik." Etnograf. Jurationes difficillime admittunt.odgovara drugi. II. 24. .) nareñuju vernima koji ljube krst ili ikone." Ovaj dosta nejasan slog objašnjava se docnijim. Po Thietmar-u Sloveni. i jedan pita drugoga: "Vidiš li me?" . 1886. str. Cf.. 33. "Da Bog da. Strasburg.) Ovi višeglavi idoli su česti kod baltičkih Slovena. str. 6.Sejp'' u moligevskoj guberjuci: Materiјаli dlја izučeniја bita. neque ambitum fani vel in hostibus temerari patiuntur. "Habebant caballum mirae magnitudinis. stanovnici grada Riedgast-a (Rethra?) služahu se takoñe konjem. sed falso sacri Viti vocabulo insignitum''. grañu sabrao Čubinski.U Hercegovini (po Karadžiću. . knj.: "Erat enien simulacrum urbi praecipua civium religione cultum.) v. da te do godine ni malo ne vidim" (tj. bog Triglav. Schein . Rusiju.[113] Helmoldi presbyteri Chronica Slavorum.). Ovo gatanje konjem nalazi se i u Štetinu (Herbordi Vita Ottonis. da uvek tako bude. da do godine toliko žita bude u izobilju. t. Holder. Nameste ih jedan na drugi pred domaćinom na stolu. . nec in hostibus sanguine pollui sinant.).. Domostroj ruski (XVI v. vel eo amplius capitibus exsculpunt.. severno zapadnago kraја. [117] [116] Cf. I. Chron. knj." Knjiga II. Hanovre. 83..pita ih on iza kolača. in usuin scholarum. I. III. XIV. radi tumačenja budućnosti: "Cum huc idolis immolore seu iram eorum placare conveniunt. (Helm. da imamo uvek toliko žita kao večeras. da brižljivo zadrže svoje disanje u tom trenutku. t. quo sortibus emissis rerum certitudinem dubiarum perquirant. Fontes rerum Bohemicarum.česnicu. ekspedicija u j.Ne.. "Flaminem suum non minus quam regem venerantur". 607). Da Bog da. iz glave 83: "Tantum enim sacris suis Sclavi exhibent reverentiam. 6. da te ne vidim iza njega). izdanje Pertz-a.Istu stvar beleži i Šajn. a hleb da bude tako debeo. Prag.) "Dum in urbe Brandeburgensi ydolum tribus coleretur" (Pulkavina hronika uz god. "Nam neque iuramentis facile indulgent. Petrograd. I (drugi deo. izd. medovinom.

. osnovan 822." Svetovid je pre svega ratni bog. 173. 165.. Quando ergo itinere terrestri contra hostes aut praedatum ire cogitabant. i zastava je izvesno simbol rata. quiescebant. koja i danas nosi ime sv. g.Hafniae. češki vojvoda Vaclav dobi od cara jednu ruku sv. 348. XXVII. na obali Vezera od kaluñera iz Korbije radi evangelizacije Saksonaca. g. knj. 1842. 1891. veli Adam Bremenski (Descriptio Jnsularum Aquilonis. [128] [127] [126] Helmold. 1894.). № 28. 6. 569). 64. god. str.) U srednjem veku su jako tražene bile ove relikvije. Quod si pedibus inoffensis hastisque indisturbatis. Pr. signum habuere prosperitatis et securi pergebant.) Nisam imao pri ruci ovaj spomenik. Poštovana je isto tako kod Rujana kao i svi ostali bogovi. spacio unius cubiti ab invicem disiunctae. III." (Widukindi Res gestae Saxoniae. .. 18. i podiže sabornu crkvu u Pragu. equus transibat. Vida. [130] [129] Cf. ab ea nomen sortita. 1883. balt. Kad je nošahu pred sobom. str. ab illa [131] . kao i škola u francuskoj Korbiji. [124] [125] [123] Str. eventum rei hoc modo per illium solebant praedicare: Hastae 9 disponebantur humo. "Toliko bejaše njihovo sujeverje. sin autem. str. .Saupe. .Hopf. Ova je zastava bila izvanredne veličine i boje. sacerdos tantum freno per jacentes hastas in transversum ducebat ter atque reducebat. verovahu. Vida. Strato ergo caballo atque frenato. Tobolka u Časopisu Olomuckog muzeja. (Codex Pomeranus. Thierorakel und Orakelthier. U početku X v.(Breslau." O gatanju konjem vidi još: Die Deutschen Opfergebräuche . Manastir. kaluñeri iz Korbije i Pikardije. Škola korvejska imala je u docnije doba veliku važnost u Nemačkoj.spomenuto je još i u jednoj karti Fridr.V. Vida: "qui cum esset admirandae sanctitatis ad augmentum virtutum suarum beataeque memoriae Saxoniae preciosum attulit thesaurum reliquias videlicet pretiosi martyris Viti. Danas je to obična crkva. tome XI. da im je sve dopušteno. I.) Treba li dovesti u vezu sa kultusom Svetovidovim i versku zastavu. Saint Matthieu.Szventovit. 574. Metuntur propter familiaritatem deorum. . Barbarose 1170. unde cepit sclicet. vel potius daemonum quos maiori cultu venerantur quam ceteri. Korvejski kaluñer Boso beše doneo u manastir ostatke Sv. koja se zove stanica (stanitsa) i o kojoj govori Saks Gramatik (str. Der Jndiculus superstitionum (Leipzig.). Scripta historia Jslandorum. . da je auktoritet ovoga parčeta materije vredeo mnogo više no kraljev ugled. Slov. habuitque unum de quatuor sacerdotibus templorum custodem diligentissimum. 24.) ime Svetovida . 68. str. gl.tantaeque fuit sanctitatis ut nullum dignaretur assessorem. str. Po Gilferdingu (Ist.Obitelj Korvej osnovaše 822. 2. Od kuda joj to ime: "Veniente eo ad urbem que nova Corbia vocatur.

svece. ib. str. Adam Bremenski: "Deinde reliquam peragrantes Sclavoniam Sclavi rebellantes omnes ecclesias incenderunt et ad solum diruerunt. Docnije (III ka. Jlle igitur pro confessione Christi fustibus caesus.Francorum Latinorum Corbia. Prolegomena critica. po Helmoldovom i Adama Bremenskog svedočanstvu. Giesebrecht: Wendische Geschichten. preobraćena u hrišć. ubi requiescit sanctus Vitus infans et martir. god. Corvey. str. mortem nobis sine ulla retractatione. str. gefurst. magno tumultu. 148.. Maligni homines insano furore correpti. . 19. koja bi bila zamenila Veneru.). stanovnici ostrva Rujna behu fanatičniji nego ostali Sloveni.1873..) captus servabatur ad triumphum. eis occisis qui perstiterunt in fide". d. Nestorovu Hroniku. Archiv fur die Geschichtskunde des Preussischen Staats. Ledeburg: Allgem. ad paganismum denuo relapsi sunt. Velkel upućuje na ova dela: Wigger: Mecklenburgische Annalen. caput vero eius desectum. securibus et gladiis aliisque. 1002. izdanja).Braunschweig. g. XXXIX (str. trunctatis manibus ac pedibus in platea corpus eius projectum est. facta conspiratione generali. (11) ad ann. I. dakle. koji im odgovaraju. Wigand: Cesch.Gaettingue. 52. i dalje. cum a Christi nomine flecti non posset. g.. 1861. v. Bio bih zahvalan čitaocima ove knjige. deinde per singulas civitates Slavorum ductus ad ludibrium. 66. telis armati sine ulla reverentia in ipsam ducis curtim irrumpentes. II. 144. Schwerin. jedna sveta Afrodiza.Cf. franc. [135] [134] [133] Pom. Tako. gl. 40) Ovo se zbiva u 1002.. 1066) Adam Bremenski priča ovo: "Johannes episcopus senex cum ceteris christianis in Magnopoli civitate (Mecklenburg. i dalje. . 1750. II. nisi quantocius de curia et de ipsa civitate fugeremus comminebantur (Herbordi Vita Ottonis. 578. plerique etiam de hominibus cristianis quorum sanguine deos suos oblectari jactitant (Helmold. Reichsabtei. Cf.. Jtaque omnes Sclavi. 280. Nec tam dulicia vel iocunda nobis fuerunt Slavorum pocula quod videremus compedes et diversa tormentorum genera quae inferebantur Christicolis de Dania advectis. 83.) [132] Die Slavenchronik Helmolds ." (Thietmari Chronicon. 148.). str. str. 331. Rado se navodi kao primer: hram sv. quod pagani conto praefigentes in titulum victoriae deo suo Redigast immolarunt. Harenberg: Monumenta historica adhuc inedita . Viktorije u Purijeru (a Pourričres) (Campi putridi). svetac Amadur. koji bi bio zamenio Kupidona. Sacerdotes autem et reliquos ecclesiarum ministros variis supplilciis enecantes nullum christianitatis vestigium trans Albiam reliquerunt (II. Mactantque diis suis hostias de bobus et ovibus. Želeo bih tačnih naznačenja. ako bi mi hteli pobeležiti tekstom i primerima potkrepljene sve idole ili neznabožačka lica. 24. izd. . Ima još primera.

Jl faut que je vous chante Certain aire que j' ai fait de petite courante (Moliere. korent. str. P. da malorusko kurent . vijati. Monumenta Germaniae historica. hochzeitsarie. frchliche. str. 1895 4%. I rezime je u Bulletin international de l' Academie des Sciences de Cracovie . 148. Vit za nj znači laetus. 577. 1896. les Facheux.mundus. 1886).) Vidi dopunsko objašnjenje Jagićevo (Archiv.). f. str. str. kurent. 94. 369 .Svetlost. Belzer. Genealogia Piastow. jeste prosto pozajmljeno poljsko kurant koji ima isto značenje. [140] [141] Vidi o ovom pitanju Maretićevu raspravu u studiji o imenima srpskim i hrvatskim (Rad.veseo izgled . veseo. LXXXI.januar.) Miklošić u svom Etimol. Cf. t. da se vit u reči Svantovit.[136] Jbid. Rečniku veli. Klr. [137] [138] [139] Vidi O. Fontes rerum Bohemicarum. koji kako smo napred videli. XIX. 18. Ovaj simulacrum je izvesno Svetovidov idol. i korenom od glagola videti? Jer u našem jeziku to lično ime i ima to značenje. neka je dopušteno ovde ne primiti njegovo mnenje. t. 368. itd. isti smisao. ne vezuje za koren rek . t.386. biti) . Ali mogu potvrditi. [145] Arcon opidum vetustissimi simulacri cultu inclytum (XIII. i predstavlja prosto sv. Einleitung. ima [148] [147] [146] . Ne bi li se ime Svetovid moglo protumačiti rečju: svkt . str. 5. [144] [143] [142] Svit . Contra Liudevitum quoque sclavum ex Panoniae. Tako on na str. XII. čio) i dodaje: vergl.radostan. nikako ne može objasniti slovenskim jezikom. Vida. Ne znam šta znači slovenačko kurent. i koji je samo prepis francuskoga"courante" vrsta igre. slavnog po svojim proricanjima. i Svetovid bi značio fortis laetusque (Archiv. 17. 505). od Pertza. 396. u svome rečniku navodi slovenačku reč curent. i prema tome znači: izgled u igri. Ova je hipoteza možda i suviše oštroumna. i predlaže novo tumačenje. Osim ako se ime jednog svetilišta. slav. korant. Njegovi etimološki zaključci nisu uvek neprikosnoveni. Njegov ga hiperkriticizam katkad daleko odvuče. kore fastnacht (vigil budan. U jednom svom radu objavljenom iduće godine u Archiv-u Maretić je izmenio svoje zaključke. 868. II. Zend: çpénta.viti.reći. 136. x. Phil. Ovu hipotezu treba dovesti u vezu sa samim likom Svetovida idola. Ma koliko da se poštuje auktoritet Miklošićev. Krakov. str. gde misli na koren vi (tući.

1873. i na Antrophologie. Thomsen-a) u Archiv.Zadovoljavam se uputiti samo na Archiv. 591. koja se pripisuje svetilištu svetoga Vida. časopisu: Osvěta. fasc. 340).. izdanog u Lavovu. t. on bi prinuñen naglo ostaviti Galiciju. g. t. Veli: da Danci čuvaju u kopenhagenskom muzeju jednog idola Svetovida. Ovaj je spomenik snimljen i izdan u Aarboger for nordick Oldyndighed og Historie. Jedan arheološki revi objavljen pre nekoliko godina na poljskom jeziku. Po podacima. Poljska hronika krakovskog vladike Vinsenta priča pod 1109. Monumenta. Jagića. Anthropologie. god. Hic eo desiliens cum aureo pilo turmas eminus antecedit.). [149] J.1848. 1875. Vajgel u svome delu o slovenskim idolima.. koji po svedodžbi Thomsen-ovoj nije nikad ni postojao. koji je došao iz Pariza ili Belgije za vreme revolucije 1847 . non paucis claram numinis virtutem cernentibus et rei tantae mysterium tacita veneratione stupentibus. Za sve što se tiče pitanja o lingvistici slovenskoj on nema potpuno kritike. fur Anthropologie. Preussen. idola je otkrio jedan inžinjer (čije ime ne spominje) kao poljski emigrant.) Idol o kome je reč figurira na koricama Revue d' archéologie. Prevod. G. bleda uspomena na Svetovida (Vincentii Cracoviensis episcopi Chronicon. zvaše se Swiatowit. W. XXI str. Mislim da ovaj list više ne izlazi. in cuius pinnaculo quidam inaestimabilis et habitus et fromae visus est adolcscens. Bielowki. Svetovid je bio bog baltičkih Slovena. disparuit. f. Vidi se u ovoj ulozi. tome XXI." Ohrabren ovim čudom.. na [155] [154] [153] [152] [151] [150] . str. cuius indicibilis. a to i jeste najviši Bog po slovenskoj zamisli. . koje je prikupio Beaudouin de Courtenay. 112 . f. ut aiunt. Potocki pripisa sebi u zaslugu to otkriće i posla spomenik učenom društvu u Krakovu (vidi dalje str. splendor non modo urbem sed urbis quoque proostia illustrabat. 1898. Runenfragfn. Vidi o tom osim dela Weige-a (Archiv. On saopšti svoje otkriće g. v. i osvoji ga. o Svetovidu nema nigde spomena. Nemam pri sebi radove ove komisije. str. god. t.četiri glave. Na žalost ništa odreñenoga nisam našao ni u brošuri g. Ja ga ponovo donosim na kraju knjige. XXI i u Anthropologie god.).113. III. Zurslav. donec ad urbem Nekel pilum quod gestabat. Hartmann-a Becherstatuen in Ost. Lelevelj tako isto veruje u autentičnost prilvičkih izvora i lafa bamberškog. . Rujana u češk. ovu epizodu: "Est beati Viti Crusvicae (u Krušvici u Velikoj Poljskoj) basilica. 1894 (članak Salomon-a Reinach-a). 193. Vidi o ovim lažnim spomenicima članak g. str.T. Rudolfa Bajera (Rudolf Baier) Die Jnsel Rugen nach ihrer archaeologischen Bedeutung (Stralsund. koje gledaju na sve četiri strane sveta. Archiv. ap. no usled političkih dogañaja. slav. vrlo siromašnim u mitološkim podacima. 327 (saopštenje profes.) rad g. Philologie. Potockom. A. Boleslav se krene protiv grada Nakela. 1886. quasi vibrans. Wunsch. II. Prema tome to bi bio bog. str. fur Anthropologie. ceo svet. (Ista zbirka od iste godine. 591. koji sve vidi. no da li se njegov kultus prostirao i do Slovena u današnjoj Galiciji? U poljskim analima.

koje se i ja pozivam, reprodukuje i opisuje zdručkog idola, ne istavljajući o njegovoj autentičnosti nikakvu sumnju. G. Hartman i Solomon Renah dopuštaju ovu autentičnost. Priznajem, da ja u to još nisam ubeñen. Sreznjevski, koji je proučavao ovoga idola u Krakovu, vrlo je rezervisan o njegovoj istinitosti. Bio bih srećan, da se ovo pitanje reši bilo u jednom bilo u drugom smislu. Iduće god. 1874. na kongresu arheološkom u Kijevu, posetio sam i razgledao krakovske zbirke. Idol, o kome je reč, sad pripada Akademiji Nauka u Krakovu. Predsednik akademije g. Majer izvoleo je dati mi u minijaturi taj lik, koji sam ja dao Senžermenskom muzeju, gde se i sada nalazi pod br. 21886. - G. Solomon Renah reprodukovao je ovaj lik u Anthropologie od god. 1894. str. 174; i izvoleo mi poslati kliše. G. baron Davril takoñe je poklonio institutu jedan faksimil toga spomenika.
[156]

Vidi dalje str. 112- 113. Knytlinga Saga (loc. cit.) spominje isto tako idola Repvit-a i Puruvit-a.

[157]

[158]

Saks navodi natprirodne kazne, koje su ti bogovi ili bolje - demoni dosuñivali neznabožačkim Slovenima. Navodi takav jedan primer, koji je teško prevesti: Nec mirum si illorum potentiam formidabant a quibus stupra sua saepe numero punita meminerant. Si quidem mares in ea urbe cum foeminis in concubitum adcitis canum exemplo cohaerere solebant, nec ab ipsis morando divelli poterant, interdum utrique perticis e diverso appensi inusitato nexu ridiculum populu spectaculum praebuere. Ei miraculi foeditate solennis ignobilibus statuis cultus accessit creditumque est earum viribus effectum quod daemonum erat poraestigiis adumbratum". Ovo ponavlja i Knytlinga Saga. Malo dalje (str. 579). Saks ne okleva ispričati i neka čuda izvršena molitvom novih hrišćanskih sveštenika. "Nec praedicationis eorum ministerio miracula defuere". Bez sumnje on hoće prema neznabožačkim čudesima, koja ne spori, da stavi hrišćanska, koja se još manje mogu sporiti. Ebbo, III, ap. Pertz. Monumenta, VII, str. 861, 865, Herbord, III, 6.

[159]

"Civitas vexsillis undique circumstantibus cuiusdam idoli Geroviti nomine celebritateni agebat." Krek je objavio 1876. u Archiv. f. slav. Philol. jednu studiju o Velesu, Volosu i Vlasiju (Blasius). Danas je ovaj rad već nepotpun i preživeo.
[162] [161]

[160]

Navod u Kreka, str. 425; nemam pri ruci staroslov. tekst. Rostov je danas u guberniji jaroslavskoj. Po Kreky, ib. Jagić, Archiv, XII, str. 305.

[163]

[164]

[165]

Sreznjevski nije nigde našao oblik Veles u svojoj grañi za rečnik staroruskog jezika. On zna samo za oblik Volos.
[167]

[166]

Sveska I, str. 697.

[168]

Afansijev'', str. 474, 475, 476, 697 - 98. Pogodin, Drevn. ruskaја istoriја, II, 637. Miklošić je mogao čitati stare češke tekstove. Izgleda da ih je navlaš zaboravio. Archiv f. slav. Phil. XII, str, 601. Globus, 1898, 318.

[169]

[170]

[171]

[172]

O ovim fonetičkim teškoćama vidi raspravu Kreka, str. 476. Krek misli, da je Veles morao biti prvobitni oblik.
[174]

[173]

Bernh. Schmidt, Das Volkleb des Neugrichen, I, 35.

Članak g. Šišmanova u S''borniku za narodni umotvoreniја, nauka i knižnina, Sofija, t. XI, str. 531.
[176]

[175]

A Popov'': Vliјаniја cerkovnago učeniја (Kazan', 1883, str. 113- 115). Krek je pobrojao i naveo sve ove spomenike u Einleitung, (str. 384-385).

[177]

Knez Vsevolod trčao je pre pojenja petlova od Kijeva do Tmutorakana, i presecaše put velikom Horsu, t. j. po komentarima, došao je u Tmutorakan pre izlaska sunca. Archiv fur slav. Phil. v, str. 8 - 9. Tu skoro je predložena i veza izmeñu Horza i vogulskoga Kwares-a, nadimak boga neba.
[180] [181] [179]

[178]

O Svarogu vidi dalje.

Grčki kaluñer iz XI v., pisac jedne Χρονικςν σιντιµον. Vidi Krumbacher, Gesch. d. Byzant. Litteratur, str. 129. Jagić, Archiv f. slav. Philol. t. v, str. 1.

[182]

Dažbog se nalazi tako isto i u Slovu o polku Igorovu, gde se narod ruski zove unukom Dažboga. Tako nazivanje od hrišćanskih pisaca izgleda mi nemogućno; ovaj epitet je užasan argument protivu autentičnosti, ako ne celog, a ono izvesnih delova ovoga dela. Arch. f. slav. Phil. t. v, str. 6. Idol sa sedam glava bio bi u jeziku baltičkih Slovena Sedmoroglav (kao Triglav). Neće li ovo biti Simargl, koje je došlo u Rusiju izopačeno kao Suarasici? Ova se hipoteza ovde prvi put iznosi. Ja to činim na svoju odgovornost. Miklošić veli u svome Etimološkom rečniku, da je ime Mokoš uzajmljeno iz jednog zbornika XVI veka; ovo se ime nalazi ovako kako je i u njegovom izdanju Chronica Nestoris - Vienne, 1860. str. 46, vrsta 27.
[185] [184]

[183]

[186]

G. Krek (407) osporava ovaj postanak reči Mokoš: ali tekstovi, koje je Jagić naveo, veoma su precizni, i ne izgledaju, da mogu dati mesta ikakvom drugom tumačenju. Sv. Pavle Korinćanima, II, VI, 15. Bjelovski, Monumenta Polonis: historica, t. I, str. 226. Archiv fur sl. Philol. IV, str. 124.

[187]

[188]

[189]

Kašubi - Kassuby, slov. pleme, srodno Poljacima, ali očuvalo svoje etnografske osobine, i nije se sjedinilo sa ostalim poljskim plemenima. Žive na zapadnoj strani donje Visle, dopirući čak do Baltičkog mora - Pomeranije. Pruski kralj, kao naslednik pomeranskih kneževa, i danas nosi titulu: kašupski vojvoda. Varoš Kolberg je njihovo glavno središte. O njihovom brojnom stanju etnografi se ne slažu. Po pruskoj drž. statistici od 1890. ima na 55 000 duša; no biće ih nešto preko 100 000 duša; mnogi su odseljeni u sev. Ameriku; katolici su. Jezik im je najsrodniji poljskom, a zadržao je dosta tragova izumrlog jezika pomeranskih Slovena. Njihova je literatura ograničena na vrlo uzan broj narodnih publikacija. Kašubi sami sebe obično zovu Slovinci. Prevod.
[191]

[190]

Šafarik je posvetio Svarogu specijalan rad u Razpravy zoboru věd slavanskych. (Prag, 1865.)

Imao sam u rukama i grčki tekst i staroslovenski prevod, po jednom zborniku iz XII v. iz manastira sv. Srña; objavio ga je Sreznjevski u Drevnie pamјаtniki pis'ma i јаzika - Petrograd 1869. pa 4°. Ovaj je spomenik objavio Tihonravov, a citirao ga je g. Šišmanov, u S''borniku za nar. umotv. nauka i knižnina (t. IV, Sofija, 1891).
[194] [195] [193]

[192]

Ruska literatura (na franc.) str. 22.

Kotljarevski: Celokupna sočineniја - izdanje Akad. Nauka; (u Petrogradu t. IV, str. 512.). Henopol: Histoire des Roumains - Paris, Leroux, 1896. t. I, str. 107.

[196]

Jter Buda Adrianopolim, anno, 1553. prvi put ga izdao Fortis u Viaggio in Dalmazia; ponovo ga štampao Salaj (Szalay) u Monumenta Hungariae, Historici Scriptores, t. II.
[198]

[197]

K. Iriček: Cesty po Bulharsku Prag. 1886, str. 75.

Izgled na ovaj klanac i slika njegova iz XVIII veka koja predstavlja Trajanova vrata (po Marsiljiu) nalaze se na str. 648 - 9. i 656 - 7. istoga dela Šlumbergerovog: Epopée bysantine au X sièle. Ovu je kapiju srušio jedan paša oko 1835. g. ili 1836. Okolni stanovnici pripisuju to srpskom Kraljeviću Marku.

[199]

Melnikov. deserviens ritibus paganorum et in urbe Brandenburgensi ydolum tribus capitibus inhonestum ab incolis colebatur. 1877. Min. svi verni ostaše nepomični. v. Behu mu kazali. Griechische Mdrchen. u Vladimiru na Klijazmi i u Volni (vratnica zvana Oštra Brama. Rečnik Vukov str.. Uspe li dići tu ikonu odatle. Hic dum adhuc gens esset ibi permixta Slavonica et Saxonica. . Ovaj hram na životinjskim rogovima jeste po svoj prilici samo jedna kapela. Vien. Mader. i umakne s njom." Češki prevodilac prevodi: "jedan idol sa tri grube i prljave glave". 1895 . 264. Melnikov se umeša meñu raskolnike. pok. t.). idolum quod in Brandenburg fuit cum tribus capitibus quod Triglav slavice dicebatur destruxit" (odlomak Chron. da u jednoj šumi. Osim ako se ovo poslednje ime nalazi u imenu Simargl ruske hronike.Iriček: Ist. Leipzig. u ruskoj literaturi poznat pod imenom Peščerski. ima jedna sumnjiva kapela.Iriček. sicut Brandenburgensis testator Chronica. 774. itd. . imañaše zadatak da pazi na raskolnike. Kod hrišćanskih Slovena nalaze se kapele iznad gradskih vratnica. Jedan ruski činovnik. Ane.. daće mu se krst sv. . Divus je na grčki preveden sa άγιος. koja nije bez veze sa ovom epizodicom. Pričao mi je jednom Ivan Turgenjev o životu ruskih raskolnika ovu anegdotu.): "Jn illis diebus fuit quidam Henricus rex Prybislaus slavonice nominatus urbis Brandenburgensis et terrarum adjacencium.. [205] [204] Žurn. Brandenb. Melnikov tada skoči. npr.str. sept. da se klanjaju jednom liku. on najedanput poviče: "Ana na šiju". Nigde nema svetog Trajana. koji pravoslavna crkva ne odobrava. Nar. str. Pod perom Prokopija postao je svecem (306. 93 . 30. Na ovog boga a možda i na ovaj navod misli češki hroničar Pribik Pulkava (XVI. 1885. 5). Fontes rerum Bohemicarum. 460. zgrabi ikonu.Naravno drži da je to bio bugarski carević! Pr. Vidi gore.Ovo je grčka legenda o knezu Ανήλιος koji nije mogao podnositi sunce (Schmidt. [207] [206] . Navodi jedan tvrdi grad τού άγίου Τραϊανου. str. Prosvešč. str. gde se skupljaju raskolnici. preko Volge. ap. 31.) Haxthausen (Studien uber die neure Zustände Russlands) II. [203] [202] [201] [200] "Temporibus Svigeri decimi tertii episcopi Brandenburgensis fuit in Brandenburg rex Henricus qui slavice dicebatur Pribislaus. str. Das christliche Element in der Balkanldnder. Odesa (na ruskom) 1882. str. 98. 89. pre nego su oni i mogli povratiti se od svoga straha. 123 . i kad oni behu u zanosu svojih molitava. Bugarske. str.). To je grad divi Traiani. V. pribeležio je o Trajanu jednu sličnu priču iz Besarabije. Uplašeni ovom nerazumljivom vikom.124.95. qui christianus factus.

koji su već odavno izgubili svoju autentičnost. Phil. Crni Bog iz Bamberga otišao je u društvo obotridskih bogova u Najstrelicu. i ruske spomenike. 126 . [210] [211] Lajbnic u Scriptores rerum Brunswicensium. I. B. uporedi: Svetovid). zove se Diva. Crni Bog prouzrokovao je i kod Šafarika jednu krupnu grešku. Otkuda bi neznabožački sveštenici znali za Prijapa i Belfegora? Po svoj prilici on je mislio. 95. str. str. Šafarik objavi u jednom praškom časopisu poduži rad svoj. mislio je. Salcburg. t. Sacra Moraviae. Mi ništa pouzdano ne znamo o upotrebi pisma kod neznabožačkih Slovena. slav. 1835. str. Jugosl. 191. U katedrali ove varoši je grob vladike Otona. [212] [213] [214] Reč poegoeda još i danas se nalazi u jeziku Kašuba. . 120 ." Navod u Jagića. str. Briknera: Myth. 10). LXXXI. koje navodi Machal. t.129. Chronica Slavorum: Geromarus (III. 82). Studien u Arch. Ovde vladika očevidno pronalazi nova imena. str. f. No on je bio žrtva jedne mistifikacije. te naveli i Kolara na grešku. Phil. Vidi Ralston. koji se truñaše biti i mitolog. V. Vidi Dictionnaire de Ramult (sub. XIV. [220] [219] Npr. Akad.). a koji je bio najmanjeg kritičkoga duha. da je u Bambergu u Bavarskoj pronašao jednoga slovenskoga idola sa runskim natpisom Carni Bog. [217] [218] [216] [215] Maretić. ili pomeranskih Slovena. apostola. Archiv. navodi ovaj citat po Lelevelju: ali ja ne mogu overiti njegovo poreklo: "Post mortem Caroli imperatoris quidam non veri christiani praecipue trans Albeam susceptam fidem Christi relinquentes idola sua projecta. Rad. slav. nañe elemente ovih dvaju imena. U Knytlinga Saga govori se o bogu Tiernoglav (bogu sa crnom glavom).139.historia.100. LXXXI. Archiv. str. 1710. Rad. 193. kod Arnolda. 96 . Kolar. God. i dalje. g. 1893. koji bi preštampan i u njegovim Sébrene Spisy. [223] [222] . [209] [208] O Svarožiću vidi napred str. The Songs of the russian people.Ovaj je navod proizveo mnoga komentarisanja. Hammon scilicet Suentobuck (Sventi Bog. da u Pri i Peg. [221] U usmenoj literaturi u Maloj Rusiji kraljica Rusaljaka. f. 204.Lelevelj i mnogi drugi. Jeromarus (VI. Vidi rad g. V. slov. voce) Cracovie. str. O vračanju kopljima vidi glavu o Svetovidu i Triglavu. Divka (Machal. 119. i koji je dugo smatran kao autoritativan. Witulubbe (?) Radegast cuni ceteris erexerunt et in loco pristino statuerunt.

Varšava.) Karadžić. Prag. . Reč samodiva prodrla je i u grčki jezik pod oblikom σαµοντιδα . da uporedi Šafarikov rad o Rusaljkama (pisan 1833. Starofeske obyčejé. 241. 158. ein Beitrag zur slav. 1869.. Vila. U životu Marka Kraljevića vile igraju veliku ulogu. 1892. (Vidi str.Dziady je. narod. str. Samodiva. "Spiritus qui Krzetky dicuntur. 1891. Mythologie. 1888. str. Halanskoga: Južno slovјаnskie skazaniја o Kraljević'-Markou . to je po svoj prilici otuda. Nauka. Izvĕstiја Petrogradske Akademije. Izvĕstiја Petrogradske Akad. str. što je zamenjena rečju Rusaljka. t. Ova je linija dosta razmaknuta. str. naslov jedne romantične Mickijevićeve pesme. 553. Prag. I.Zbornik'. Materiјаli sub voce. Tomašek. Bugari pričaju da se Samovile kupaju (Karavelov. Osim pesama vidi i komentar g. str. 132. Vidi u Bugarskom rečniku od Duvernois. Ueber [240] [239] . [226] [225] [224] Raziskaniја. Samovila. i dalje.koji Matov citira u svojim Grčko-bugarskim studijama. Ko želi videti. t. istraživanja. 168. . [236] [235] Miklošić: T'rkische Elemente.). svezak. [231] [230] Karadžić. Zibrt. [237] [238] Raziskaniја. 126 . Strane: 195. ruska sekcija t. Veselovskij. 181 185). dokle se napred u ovom pitanju otišlo dovoljno je. Č. 178. 1884. kao što se zna. i dalje." Zibrt je objavio i jednu interesantnu monografiju: Skřitek v lidovim podáni staročeskem (Skritek u starim češkim predanjima). dodatak. [229] Kad kiša pada a sunce greje. Prva ideja ove pesme pozajmljena je iz folklora Bele Rusije. str. 295. 144. itd. prevod.130. IX. 484..Prague. 6. Vidi o ovom pitanju Miklošića: Die Rosalien. Šišmanov: Prilog bugar. [233] [232] Cesty po Bulharsku . Rad. Sreznjevski. Simaček. Vidi i Fontes rerum Bohemicarum (Prag. itd. der Wiss. XLVL str. Machal. etimologiji (Sbornik''.) str. članke: Vila. IX. IX. [234] Pr.). 65.). 1865) i četiri-pet strana koje im je posvetio Šišmanov (Sofija) u sv. I.Vienne. [227] [228] Što je reč vila iščezla u ruskom. Akad. 1894. 80. Sbornik''-a. ponovo štampan u Sebrane Spisy. (Sitzungsberichte der Kais.

i da ovi hramovi. Prev. da proslave neke praznike. 983. Rusaljke su izazvale znatnu literaturu. str. [241] Na drumu koji od nasipa Trstenik . izd. Etym. str. i Izvĕst. ruske Akad. Ko to prestupi. voce. XLVI. II. Nauka t. Nemački hroničar misli. sub.146. t. III. ovaj bi se opis mogao odnositi na planine u Češkoj ili na Karpate. 1869. 212) zanimao se ovim Masudijevim stavom On misli da ovde nije reč o Slovenima. Veselovski u Žurnal' Minist. 149.Brumalia und Rusalia (ib. Afanasijev''. 1885. Jedan ruski orijentalista g. i u Ralston: The songs of the Russian people.. [243] [244] [242] Vidi navedene tekstove Mahalove. To mesto seljaci zovu rusalija. god. o kojima se govori. Wörterbuch. u svome radu na nemačkom. Londres 1872. i dalje. XI. Uporedi i zlatnu bradu kod Peruna. str. da je bilo i slovenskih runa.. 7. Pogr. kazni se smrću. 325. 67. str. Helmold ovde po svoj prilici misli kao pohvalu bogu koja se čini službom u crkvi. 124.Kraljevo skreće za Vrnjce nalazi se na sredini puta jedna uzvišica okruglog oblika u sred ravnoga polja. 139 . Vidi glavu o Perunu. 115. da ime Zutiberus znači nekog demona. Nar. Fr. II. 1890. Jer do danas ništa ne dokaza. Ebbo. 9. po rečima toga teksta niko nije smeo oseći u toj šumi ni drvo ni granu. Nestorova Hr. Westberg. [251] [252] Mnogo je do sada raspravljano o ovom tvrñenju. običaji. Strogo uzev. [245] [246] [247] [248] Kolar je u svome komentaru o "slavy Dcera" (knj. Miklošić. obavljenom u Izvĕstiја Petrograd Akad.). moraju biti negde na Kavkazu. str. Osim onih napred citiranih dela. Prosvi'šč. №5. fr. [255] [254] [253] Arkona (?) Westberg misli da se ovo tiče poluostrva Taman-a. Nauka (1899. [256] . Tu se skupljahu neznabožački Vendi. tom. sonet 28) otkrio jedan vrlo zanimljiv tekst u merzeburškoj Brotulfovoj hronici. 18. [250] [249] Ebbo II. III. Njega je naveo Kotljarevski. može se videti i Machal str. Herb.

gde se vidi deo vit . 418. i pita: Kumo. f. slav. 213 . XIX. 1890. Kolo za 1896. str. (u smislu čarobnik). t. 6.[257] U srpskom postoji reč vračar-a. 318. II. on ga tako isto zove deus militiae. Rad čitan u Academie de l' Jnscription. Seznam. Nauka u Petrogradu. Krek.). Einleitung. Sv. [271] [272] Arch. Miklošić.Ne vidim te. Prev. str. II.. koje sam naveo u indeksu moga izdanja Nestorove Hronike. Akadem. u opštoj sednici od 6. On ne menja ništa smisao rečenice. t.) O ovoj razlici vidi moje izdanje Nestorove Hronike. [262] [263] Veselovski. i dalje. str. i Unevit. Bjelovski. 85. g. (Brank. Einleitung. 31). XLIX. 1865. str. Dict. kaluñer zvani Sbvaza. Pertz-a. hist. apr. etym. t. Nauka u Petrogradu. str. Phil. 601 Nastavljač Kozmin. 121. [274] [273] Herbordi Dialogus de vita Ottonis. kraja. Izvĕst. Nauka u Beču) g. (Zbornik. sub voce. vidiš li me? . [265] [266] [267] [268] Po svemu ovo mi tumačenje izgleda bolje od onoga.Witemir naveden u Conversio Carantanarum (str. Jagić pronalazi još dva imena.Da Bog da me ne videla ni iduće godine!" (Šejn'': Materiјаli dlја izučeniја bita sev-zap.. Monum. ovo delo preštampala je bez izmene Carska Akad. str. i 86). 1071. str.). 1868 (knj. Pertz. Wurterbuch. str. Prag. Otonov biograf Ebo prevodi Gorovid qui lingua latina Mars dicitur. 1900. [258] Stavu koji sam naveo u glavi o Svetovidu. Machal. upotrebljava oblike coenas. . Citat Zibrt-a. [264] Objavljeno prvi put 1868. 269. može se dodati i ovaj: "Domaćin se sakrije iza blini-a (nekog zastora). Simića: Novi podaci o Vrzinu kolu i navama. .218. Mol. izd. VIII. O navama vidi knjižicu D. Etym. str. nije znao za ovaj tako važan tekst češke hronike. [261] [260] [259] Objavio ga je Hecht. U svome skorašnjem delu Zur Entstehungs Geschichte der Kirchenslavischen Sprache (izvod iz rada Akad. Matova: V''rzivulovito kolo i navitĕ (Sofija 1896. 263. Pol. t. i koji se odnosi na ovo verovanje u ruskom folkloru. II. odgovara ona. 435. Hanovre. 211. [270] [269] Krek.

II. 1.Prag. Stoga ih je ustupio za srpsko izdanje svoje Slov. Litteratur-Geschichte. Jaremirus. G. jer on nije istorik. Leže nije mogao o njima pribaviti dovoljnog objašnjenja. izdanje Akad. Mitologije. 1.. Titmar pravilno tumači neka slovenska imena: belegori. Fontes rerum Bohemicarum . 1868. Lappenberg Hanovre. neka se neko nañe. drugo izd. Miklošiću je na žalost umakla reč contina. [277] [276] Knjiga. voce ili kašta ili kat'. Nauka u Zagrebu. 17. ko će i o tim snimcima moći kazati koju reč. beleknegine. Historia Salonitana. 1885. [278] [279] [280] [281] Snimci 24-32 nisu uneseni u original. str. 3. 1894. 1874 . str. Knj. 16 i 111 str. Mogao bi joj naći mesto u svome rečniku sub.[275] Einleitung in die slav. 562.1882. t. O drugima se vara. II. str. Tako nailazeći na Medebor (šuma koja ima meda). on prevodi sa Mel prohibe. Prev [282] . izd. U Krek-a Einleitung. Graz. 139 412.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful