Luj Leže

Slovenska mitologija
Naslov originala: Louis Leger, La Mythologie Slave, 1901 Preveo na srpski Rad. Agatonović, 1904 Luj Leže (1843-1924), francuski lingvista i istoričar, daje veliki doprinos izučavanju slovenske mitologije. Legende, priče, pesme o postanku vasione, o bogovima, o izuzetnim ljudima sa božanskim osobinama čine svaku mitologiju, pa i slovensku. Te legende su (racionalne ili iracionalne sadržine), u stvari, jedna prerušena i preinačena istorija Slovena.

SADRŽAJ
• •

Luj Leže: Slovenska mitologija - Uvod Glava prva: Izvori za slovensku mitologiju

Slovenski hroničari; ruska Nestorova hronika; Češke hronike: Kozmina, Dalimilova, poljska hronika Dlugoševa. - Strani hroničari: Adam Bremenski, Helmold, Titmar, Saks Gramatik, Knytlinga Saga, istorici Otona Bamberškog, vizantijski hroničari. - Nemi spomenici. - Jezik. - Apokrifni izvori.

• • •

I Slovenski hroničari iz raznih slovenskih zemalja II Strani hroničari III Likorezni spomenici – jezik Glava druga: Vrhovni bog
o o o

Glava treća: Dva vrhovna boga ruskih i baltičkih slovena Perun i Svetovid o Perun o Svetovid - (Svantovit) o Još nešto o otkriću idola u Zbruču
o

Glava četvrta

Volos u Rusiji i Veles u Češkoj, - Volos i Sv. Blez - Vlasije (Blaise) - Horz. - Dažbog. - Simargl. Mokoš. - Svarog, Svarožić - Suarasici. - Stribog. - Trojan - Trajan. ruska i balkanska predanja o o o o o o o o

Volos - Veles Horz Dažbog Simargl Mokoš Svarog - Svarožić - Suarazici Stribog Trajan – Trojan

o •

Glava peta: Mlada božanstva

Triglav. - Jula. - Radgost (Radigost). - Podaga. - Pripegala. - Crnobog. - Bezimena božanstva. Rinvid. Turipid. Turuvid. Pizamar. Crnoglav (Tijernoglav). - Boginje. - Domaći bogovi. o o o o o o o o o o o •

Triglav Jula Radigast - Radgost Podaga Pripegala Crnobog (Crni bog) Bezimena božanstva Rinvid, Turupid, Puruvid, Pizamar, Crnoglav Boginje Domaći bogovi

Glava šesta

Božanstva sudbine. - Vile. - Rusaljke. - Vodene nimfe kod Čeha i Poljaka.

Vile Rusaljke Glava sedma
o o

Kultus. - Žrtve. - Žrtvenici. - Hramovi. - Idoli. - Svete šume. - Izvori. - Vračari. - Proroštva. •

Glava osma

Život na onom svetu. - Da li i Sloveni verovahu u nj? - Suprotna svedočanstva. - Nav, bog Nija. - Raj. - Način sahranjivanja. - Groblja, pogrebne svečanosti. - Kultus precima u Rusiji. •

DODATAK o Svetovid (Svantovid) i Sveti Vid o Snimci kipova o Neke primedbe o slovenskim idolima
o

• • •

Miodrag B. Šijaković: Varijacije na temu slovenski mit Napomene

Luj Leže Slovenska mitologija Uvod
Ima prilično vremena, kako je moja pažnja prvi put bila skrenuta na slovensku mitologiju. Kad sam god. 1865. otpočeo svoja istraživanja o preobraćanju Slovena u hrišćanstvo, morao sam se zapitati: kakvi behu religiozni pojmovi neznabožačkih Slovena? Pa sam im tada u svome delcetu o Ćirilu i Metodiju[1] i posvetio dvadesetak strana. U to vreme one behu dosta nove; ali se i oslanjahu jednim delom na dokumente, koji se tada smatrahu za autentične, a koji su od tada već oglašeni za lažne. U god. 1880. pok. doajen Lihtenberger učinio mi je čast molbom svojom, da mu za njegovu Encyclopédie des sciences religieuses dam jedan rezime iz slovenske mitologije. To beše za mene prilika, da se ponovo vratim na proučavanja, koja uostalom nisam gubio iz vida. Moj prevod Nestorove Hronike, kojoj bejah posvetio toliko godina, jednako me je podsećao na ta delikatna pitanja. Članak iz Enciklopedije verskih nauka, znatno proširen i prerañen, ponovo je štampan u Revue de l'Histoire des Religions. Odatle je zasebno odštampan i pušten u svet pod imenom: Esquisse sommaire de la mythologie slave (Pariz, Leroux, 1882). Odštampana u vrlo malom broju primeraka, ova je knjižica odavno iscrpljena. Ponovo je štampana u drugoj svesci mojih Nouvelles études slaves.[2] Pišući ovaj rezime, ja sam pre svega pomišljao, da zadovoljim radoznalost francuske publike, kojoj su slovenska dela nepristupna, i koja uopšte ne zna, u kojim bi nemačkim knjigama mogli naći ozbiljnih podataka o ovim teškim pitanjima. Tako se desi, da sam ja učinio uslugu i samim Slovenima, kojima je jedan takav kritički rezime zaista oskudevao. G. Stojan Novaković, tada ministar prosvete u Srbiji, jedan od naših najspremnijih drugova, preveo je to moje delce, i odštampao u Prosvetnom Glasniku, br. 1. god. 1883. Ovaj je prevod preštampan u listu Slovinac, koji tada izlazaše u Dubrovniku. S druge strane, odlični slavista, g. Polivka učinio mi je čast svojim prevodom na češki moje Esquisse u Sbornik Slovanský, koji je ureñivao pok. V. Edvard Jelinek, god. 1883 (br. 8 i 9). On je svome prevodu dodao interesantne beleščice. Docnije je, trudom g. Gornickog, profesora gimnazije u Penzi, izašlo i jedno rusko izdanje u Filologičeskіe zapisk''і (Voronež', 1898). Uz to i najodlučnije slaviste Ralston u Athenaeum (8. april, 1882) Jagić u Archiv fur slav. Philol. (t. VI, str. 318) Beaudouin de Courtenay u Žurnal' Min. Nar. Prosvі''ščen (mart, 1882) behu primili taj moj skromni pokušaj s takvom simpatijom, koja me je nagnala, da ga se ponovo latim i proširim. Na žalost potrebe mojih lekcija na Collège de France dugo su morale moju pažnju odvlačiti na druge predmete. Prva je dužnost profesora da obučava. On nema prava dalje razvijati naučne probleme sve dok ne zadovolji prve potrebe svojih učenika. Tek 1895. god. mogao sam posvetiti dva semestra izlaganju slovenske mitologije. Ove lekcije brižljivo pregledane, štampane su kao rasprave od 1896. god. u Revue de l' Histoire des Religions. Tri najvažnije lekcije zasebno su odštampane. (Pokušaj o Perunu i sv. Iliji; o Svetovidu i bogovima na svršetak vid, o caru Trajanu u slovenskoj Mitologiji.)[3] Dve su čitane i u Akademiji Natpisa, koja se zainteresovala za novine u ovim studijama.

rasprave o Crnobogu bamberškom.).. On je pomišljao da ih pribere u jedno delo. veli on. str. Krodo. Svarogu. Toliko isto se može reći i o Hanušovim radovima na češkom koji se odnose na mitologiju (ipak treba izuzeti Bajeslovný Kalendár. ali onim kritičkim okom. svoje delo: Versuch einer slavischen Mythologie in alphabetischer Ordnung. Ni sam Dobrovski nije bio verziran u tom pitanju. već da uza svaki članak navode najstarije spomenike. koji je pre repertoar folklora. koja je ponovo štampana u III sv. Pa sam tako isto sebi dopustio da iznesem i nekoliko novih hipoteza. koji mu posveti jednu kritičku studiju u jednoj svesci raznovrsne sadržine Slavin-a (drugo izd. Grka.Prikupljajući u ovu jednu knjigu sve te radove dugog strpljenja. God. koji se odnose na predmet ovih studija. 1842. Držim. Karevit. grčke ili slovenske pisane spomenike. a pisani ili nemi spomenici ni po koju cenu se ne bi mogli zameniti hipotezama.). da se bavi slovenskom mitologijom. Dobrovski nije imao prilike. koje ga karakteriše. koja se nalaze u dodacima II sv. Vesna itd. i. on je i Kajsarova i njegove naslednike stavio na oprezu od kakve varljive tendencije ljudske lenosti. i ja sumnjam da će on ikada moći i postojati. Osim studije o Kajsarovu.). da sam svuda sledovao savetu ovoga prvosveštenika slavistike. Hasterman. Taj monument nije još niko podigao." Na žalost. Smrt mu nije dopustila da izvrši ovo preduzeće. U člancima koje je dao Rigerovom Slovnik-u Naučný (češka enciklopedija) i Pregledu praškog muzeja. Prag. da sam uzgred otkrio i nekoliko detalja. Ni najmanje se ne možemo nadati. da ćemo za Slovene imati onakve radove. Graña je vrlo retka. koji mojim prethodnicima behu umakli. Sreznjevski je u Harkovu u Rusiji objavio 1846. kakve je u našem veku imala mitologija: Indusa. celokupnih dela njegovih Sebrane spisy (Prag. koja se danas moraju izbrisati iz mitološkog reda. Ona je morala privući pažnju Šafarikovu. i dalje). da vidim sve čime oskudevaju. Ovo delo privuče pažnju Dobrovskog. Tu se nalazi dosta imena. što bi izvesno bilo vrlo korisno. Latina. II Od kada je mladi ruski naučnik Kajsarov objavio u Getingenu 1803. "Savetujem budućim mitolozima. da se ne oslanjaju na poznije pisce. svoju vrlo poučnu raspravu o svetilištima i crkvenim obredima neznabožačkih Slovena. Smatrao sam za dužnost da ponovo pročitam u originalu sve latinske. Slovanske Starožitnosti (drugo izd. 1863). da bi se podigao jedan definitivan monument.. ne krijem. Polel) ili folklora (Koščej. Osim njegovih radova o Rusaljkama.[4] izašlo je na svet mnogo radova o slovenskoj mitologiji. Hanuš je objavio u Lavovu (Lembergu) svoju knjigu Die Wissenschaft des Slawischen Mythus. Ovaj indeks beše program za jednu slovensku mitologiju. na žalost. ali i to delo ne bi imalo onaj apsolutno kritički i odreñeni karakter. Karlo Jaromir Erben pružio je znatnu grañu za izučavanje slovenske mitologije. Kelta ili Germana. mislim. Osim toga što je upotrebljavao lažna . mi imamo vrlo malo ovih starih spomenika. 263. Što se mene tiče. Danas se ovo delo ne bi moglo upotrebiti bez opasnosti. 1865. koju nije napisao. on je sastavio indeks mitoloških slovenskih imena. i vratiti u oblast mašte (Karus. Uostalom svi radovi ovoga perioda su unakaženi upotrebom lažnih dokumenata.

Prag. Pesme i galicijske legende. Veliko rusko Afanasijevo delo: Vozrenіe Slavјаn'' na prirodu (3.arapski spomenici koje je on citirao. t. da što se više svuda gleda mitologija.) nema ni deset strana. do 69. po pesmama galicijskih Rutena. izgledaju mi. ali pisac hoće sve da navrati na mitološke teorije u korist vremena u kome piše. Kotljarevski se koristio lažnim spomenicima. na skandinavske useljenike. da se ostvari i ova prethodna pogodba.) g. Uprkos sveg mog poštovanja prema uspomeni Bergenjevoj i Kotljarevskog. prijateljem Bergenjem (Bergaigne). da mogu reći. Primećivaše. sećam se. u Žurnalu Min. danas se mogu zadržati jedva pedeset. 168. i mitologija se tu davi u folkloru. Ovo sam delo čitao nekada u društvu sa svojim pok. 1885). i protivu strasti. Kotljarevskog. 1870.[5] Uostalom on je vrlo malo kritičan. koje se mogu upotrebiti. VIII str. trebalo je prvo očistiti njen teren od lažne grañe. str. Od dve stotine strana koje ta sveska sadrži[6]. Prosvі''ščen (septembar. Tako je on 1866. da se svuda vide sami mitosi. jesu čista pozajmica iz lažnih .dokumenta. da njemu ne ostaje ništa drugo. . Pa ipak nije baš tako. kuda se ide. i objavio u Časopis Českého Musea (iste god. još manje za uporedno izučavanje ove mitologije u njenim odnosima prema mitologijama indoevropskih naroda. Bez sumnje oblast slovenske mitologije postala je na taj način vrlo uzana. čitao u Kralj. kojima se Erben služio. str. On beše vrlo oduševljen. sv. Da bi i slovenska mitologija odlučno ušla u oblast nauke. Moskva. koja se na njemu nagomilavala. Napreci kritike poslednjih godina su najzad dopustili. do odreći se sviju istraživanja o predmetu koji nas zanima. ali zna se bar odakle se mora poći. napravio mnogo larme o mitološkom svetu. t. nego na Varjage. pa mi predlagaše. Erben je namerno pomešao mitologiju i folklor.ako se uvek ne zna. Erben veli: . da se mnogo manje odnose na Slovene u Rusiji. da ga zajednički prevedemo. Nar. držim. Famincyne): Božestva drevnih' Slavјаn'' (Petrograd. 1866. U knjizi Faminčina (Famintsyne. Pogrebni običaji neznabožačkih Slovena (Moskva. tj. . .). iz hrišćanske književnosti. IX. izaziva se reakcija skepticizma. 35) jedan rad o Kosmogoniji neznabožačkih Slovena. tj. izgleda. koji mi behu dragoceni prijatelji. Odličan muzikolog Faminčin ne beše ni najmanje spreman za proučavanje slovenske mitologije. navešću jedan zanimljiv članak Kipričnikova. Ozbiljno treba biti rezervisan i pri knjizi pok.apokrifnih knjiga. 603 .[7] Naročito ih je stavljao na oprezu od zloupotrebe folklora.[8] Kao primer reakcije skepticizma. 1868). U stvari on nas nije mogao poučiti ničemu ni slovenskom ni novom. na ono nekoliko žurnih strana koje napisa za Rigerovu Češku Enciklopediju (Slovnyk naučný. Ovaj je rad.) još i danas je jedan najdragoceniji repertoar. U svojoj zaista strogoj kritici o ovom delu (Archiv. da bi taj naš rad bio uzaludan. 1884. da i naučni deo ceo izgubi svoju vrednost. Jagić je dao pametnih saveta svima mitolozima. Naučnom Društvu u Pragu.i ma da se on branio. God. Posle ovog pokušaja koji svu slovensku mitologiju stavlja na dvadesetak potpuno nevrednih strana.

Mišljah. o njoj se mnogo pisalo. u Srbiji lepo ureñivani . koje doista postoje kod Slovena. Po mome mišljenju jedno potpuno i jasno delo o slovenskoj mitologiji mora iscrpsti osnovne pisane spomenike. koje se vezuju za hrišćanske legende i apokrifne knjige.) Na jeziku pristupačnom većini učenih ljudi one pružaju jedan kratki zbijeni rezime. ima mesta sasvim drukčije raditi. Ostatak je posvećen folkloru. Za nj se oseća potreba. Niko bolje to stanje ne može shvatiti nego onaj koji bi preduzeo da odbaci sve ono što pripada haosu protivrečnih hipoteza osnovanih najčešće na rasuñivanju ili na a priori." Nekoliko godina kasnije pisaše Krek u Archiv fur sl."Slovenska mitologija je jedna najteža grana slavistike. Krek je preduzeo sabiti u izvestan broj strana svoga lepog dela: Einleitung in die slavischen Literaturgeschichte. skoro potpun i dovoljno jasan o onome. Kreka naročito je upravljena slovenskim čitaocima. On još prima uz to i neke spomenike. još se jednako očekuje jedan odreñeni rad u celini. Mbchal-a: Nákres slovanského bajeslovi. u Poljskoj (Wista). koje je tako teško dobiti. ja mislim." (god. germanskog ili čak indoevropskog. ili osloboñavajući ih besposlenih hipoteza i zbrke folklora slovenskog. ili bar po načinu francuskom. za koje pretpostavlja da su poznate. i koje će malo čitalaca i pokušavati tražiti po originalnim spomenicima. od dve stotine dvadeset strana ove knjige. Perhtu. Luciji (Rachmanes. 1876. nigde nema jednog rada u celini. što nam izvori kažu o slovenskoj mitologiji. legendama koje prouzrokuju meteorološke pojave. Ceo ovaj deo pozajmljen iz folklora zaslužuje doista da se prevede. govoraše g. kosmogoničkim pričama. Slovenski je folklor beskonačan. u Hrvatskoj (Zbornik za narodni život). da prikupim glavna fakta iz slovenske mitologije u jednu celinu. većinom su rastureni po raznim slovenskim zbirkama. toga radi on izostavlja mnoštvo sitnica. i da u jednoj francuski ispisanoj knjizi. II izd. Na taj način on počinje jednom glavom o kosmogoničkim idejama Slovena. god. Philologie: "Što se tiče slovenske mitologije do danas postignuti pozitivni rezultati ni najmanje ne odgovaraju utrošenom vremenu. ali su došle u njih iz hrišćanskog predanja ili iz stranih legendi."[9] Na žalost. Stoga sam se rešio. str. Potpuno pravedno ceneći i ovo lepo delo. njegovom izučavanju posvećeni su zasebni listovi: u Češkoj (Český Lid). neuk ovim studijama. Treba još videti ono o Rahmanima. samo šezdeset njih govori o slovenskoj mitologiji. u Rusiji (Živaја Starina). ličnostima ili tradicijama. da ono nije ni malo grañe iscrplo. 1887. Sredi i Petku. koji su danas oglašeni za apokrifne. da sam takav rad našao u knjizi H. u Bugarskoj (Sbornik' za narodni umotvorniја). "Pokušaji o mitologiji. koja je štampana u Pragu 1891. (Skica iz slovenske mitologije). svetačkim danima: Ponedeoniku. Knjiga g. 134) Ove rezultate. Čitalac. U ovom rezimeu beleške su često puta mnogo duže nego li tekst na koji se odnosi. do 440. str. koja će predstavljati rezime svih legendarnih ideja slovenskog naroda. ali osim nekoliko dobrih članaka o pojedinim pitanjima. otresajući ih najpre od svih fantastičnih veza i zbližavanja sa drugim spomenicima. (Graz. reskirao bi da se u njima potpuno izgubi. Mahal u svome predgovoru. Perchta). 378.

kao veoma pomoćne mi i korisne radove g. sve dokle budemo osećali jaku oskudicu u pisanim i nemim spomenicima neznabožačkog vremena. Maja. 1901. Sadržina tih strana biće izvesno za mnoge čitaoce ne Slovene jedno otkriće. Ali ne smatram. o pojmovima o onom drugom svetu). trebalo bi ne znam koliko tucadi svezaka. Ako sam iz principa odbacio folklor . Maretića. . No na žalost. sa mitologijom istočnih naroda. klasičnoga ili germanskoga sveta. Meni se čini. moram spomenuti. . prenebregavam sve veze. da se nadam. o kojoj ja ne znam ništa. Prikupiti i rezimirati sve što je do sada izašlo o folkloristici. Ovi radovi i mnogi drugi rastureni po najrazličnijim zbirkama biće spomenuti u svoje vreme i na svome mestu. Ovaj će pokušaj možda uliti učenijima i veštijima od mene želju. kod Rusa. dopušta mi. koje su ih do sada kvarile. ja se i na nj pozivam (npr. koji su izašli u Izvi''stіја Petrogradske Akademije Nauka. Ni po koju cenu ne želim ponovo otpočeti koliko korisnom toliko i opasnom Afanasijevom knjigom. Oni će u njoj naći nekih sitnica kojih nema ni u jednom ranijem delu. Nemaca kod Čeha ili Poljaka).evropskoj naučnoj literaturi. da je folklor nerazdvojni i bitni deo mitologije. ali za koje na se uzimam potpunu odgovornost. na kojoj stoje mitologije ostalih indoevropskih naroda. ova će knjiga popuniti jednu prazninu u našoj naučnoj literaturi. a pored toga i izvestan broj hipoteza ili tumačenja koje ja ne namećem. jer bi bilo vrlo dugo istraživati u kojoj je meri on mogao biti izmenjen hrišćanskim legendama. one će učiniti. . Ovakva kakva je. Phil.. Varjaga. Finaca. Od toga se ja unapred ograñujem. sve sisteme. da će oni isto tako učiniti i prema ovoj knjizi. i koje se jednako ponavljaju. biće nam vrlo teško postaviti slovensku mitologiju na istu nogu. odlučno odbacio i litvansku mitologiju."Karadžić". sa kojima su me zbližili i sprijateljili više od tridesetak godina revnosnoga izučavanja. ako još ove pisane ili neme spomenike može objasniti ili dopuniti kakvo narodno predanje. Namerno odbacujem sve teorije. pozajmicama od susednih naroda (Grka i Arbanasa kod južnih Slovena. Jagića.ako ih ima.osim u izvesnim jasnim obeleženim slučajevima. uveren sam. Briknera. ipak mi je bilo nemogućno ići za njim na tako prostranom i rñavo ograničenom zemljištu. da još dublje proniknu u ova delikatna istraživanja.ja sam isto tako iz opreznosti ili skepticizma. god . Simpatija s kojom su moje slovenske kolege prihvatili pokušaje koji su joj prethodili. koji su objavljeni u Archiv fur slav. Pored sveg plemenitog i korisnog truda Mahalovog.[10] Pored ovih specijalnih radova. iz naših repertoara potpuno iščeznu sve greške. pa radove Aleksandra Veselovskog. kao što će se videti. Tatara. da je prostor slovenske mitologije jedino obeležen i ograničen pisanim i nemim spomenicima .koji se odnose na neznabožačku periodu istorijskoga života Slovena. Prikupljam rasturene odlomke po pisanim spomenicima. no ne tvrdim da ću ih i sistematski grupisati. da iz naših knjiga. ako smem reći .ma koliko one bile privlačne. predanje o kultusu kućnim bogovima.

Helmold. govoreći o tome. da li oni. kao što je pisac Ruske hronike. Glavni pisani spomenici. . Nekoliko nejasnih odlomaka u hramu u Arkoni. koji se odnose na mitologiju. koji daju samo kratke podatke. čije su idole i hramove tako rado opisivali: Adam Bremenski. biografi Otona Bamberškog i ruska Nestorova hronika. te ih treba najozbiljnije kontrolisati. nemačkih sveštenika. najčešće stranih. danas su oglašeni za lažne. a što je još gore. 4) U arapskim pisanim spomenicima (Massoudi-a. Adama Bremenskog. obrede i praznoverice neznabožačkih Slovena. Češke hronike Kozmina. koji se odnose na slovensku mitologiju. Titmar. Knytlinga Saga. Oni koji su dugo smatrani za dosta verne. nemačkim ili danskim hronikama.malo sumnjiv .Glava prva Izvori za slovensku mitologiju Slovenski hroničari. ili skandinavske Varjage (Normane). u biografa Otona Bamberškog).Jezik.[11] Nemamo nikakvog pisanog slovenskog spomenika (teksta) iz neznabožačkog doba. jesu delo hrišćanskih sveštenika. Dosta su mnogobrojni izvori za slovensku mitologiju. podrazumevaju Slovene stare Rusije. Saks Gramatik.idol pronañen u Galiciji. treba tražiti: 1) U prvobitnim hronikama slovenskih zemalja koje su pisane u narodu. Helmold. koji nisu možda ni slovenski ni mitološki.kultus. na ostrvu Rujnu. Knitlinge Sage (Knytlinga Saga). vizantijski hroničari. Saks Gramatik.to je sve što nam je ostalo o onom tako bogatom slovenskom kultusu. 2) U latinskim. No pri svemu tome. 3) U vizantijskim pisanim spomenicima: Prokopa. Dalimilova. . način kojim su obožavana . Konstantina Porfirogenita. nekoliko vajarskih radova do danas sačuvanih u danciškom muzeju. izmenjale su se postepeno pod uticajem hrišćanskih ideja ili stranih književnosti. ili bar nemamo takvih. i u duši svojoj da opravdaju uništenje idola i rušenje njihovih svetilišta. delom slovenskih.Nemi spomenici. Nemamo nemih spomenika o ovom kultusu.[12] Pisane spomenike. Nadahnuti najdubljom mržnjom protivu slovenskog paganizma. da bi bili neosporne autentičnosti. oni se na nj osvrću samo kad hoće da istaknu "sramne" neznabožačke obrede. oni nam rasvetljavaju prirodu izvesnog broja božanstava. Titmar. Saksa Gramatika.Apokrifni izvori. istorici Otona Bamberškog. jer treba najpre rešiti. da dobijemo potpunu sliku o celini ove mitologije. ruska Nestorova hronika. jedan . ili u nemačkim hagiografima (napr. . . Pesme i narodne priče. ali ni jedan nam ne daje dovoljan broj podataka ni mogućnosti. poljska hronika Dlugoševa. čije se poreklo gubi u tami onoga vremena. . kao idoli u Prilvicu. Ibn Fozlan-a) koji su vrlo nejasni. kao: Titmara.Strani hroničari:Adam Bremenski. . Lav u Bambergu.

pruža tačne pojedinosti o Perunu i Velesu. Crkvene propovedi čine samo nejasne aluzije na neznabožačke verske obrede. g. koji svojim najstarijim pa i današnjim oblicima svedoči i o prošlim vekovima. izgledaju vrlo neverovatna. o žrtvama njima prinašanim. Jedan nastavljač prvobitne hronike (rukopis zvan ipatski). I Slovenski hroničari iz raznih slovenskih zemalja Za poznavanje prvobitne Rusije Nestorova Hronika sadrži jedan neocenjivi dokumenat. Priznajem. više-manje. unuke Stribogove. I Novgorodska Hronika potvrñuje izvesne tekstove Nestorove Hronike. pričama ili pesmama. Egipćane. Odlomak epske poezije pod imenom: "Slovo o polku Igorovu" sadrži nekoliko takvih mitoloških aluzija. zbornicima ili raznim religioznim zbirkama prevoda vizantijskih pisanih spomenika. 1114. svešteniku. On nam još kazuje i kakve su ideje vezane za lica. On nam daje o ovim idolima. ili bar nagañati: o mestima na kojima se vršio obred. da priziva vetrove.[13] . detaljne podatke. pomenutih u osnovnoj hronici. itd. da u dva maha poziva jednog ruskog kneza. Simarglu. Mokošu. pa umeće tu boga sunca Dažboga. Podaci koje daju ruske hronike dopunjuju se nekim dokumentima srednjovekovne književnosti. razne obrede i dogañaje iz verskoga života neznabožačkih Slovena. dopalo da izaziva neznabožačke uspomene. koji imenima slovenskih božanstava. o Dažbogu.5) U današnjoj folkloristici. više-manje. U ovom stavu kao i u imenima izvesnih božanstava. Ovaj hroničar pisaše krajem XI i početkom XII veka. i daćama. Ako su i neka imena izopačena klasičnim uspomenama. da su one vrlo sumnjive. 6) U teološkim spisima srednjega veka koji ciljaju na neznabožačke obrede. jednom prosvećenom čoveku. i čije je postojanje utvrñeno i drugim pisanim spomenicima. pod perom jednog hrišćanina srednjeg veka. tumače imena jelinskih bogova. Je li mogućno da se jednom hrišćaninu srednjeg veka. ili onih koji se bar tako zovu. Stoga je ovaj analista mogao tada poznavati sinove prvih Hrišćana i pribrati tačne podatke o kultusu njihovih predaka. Rusalijama (neznabožački praznici). ukoliko ti podaci potvrñuju rukopise. o bogu Svarogu. nije teško ne naći stranačkih utecaja. Rusija je bila zvanično u hrišćanstvo preobraćena 988. govoreći pod god. unuka Dažbogovog. On nam. u crkvenim obredima. ima ih i koja su apsolutno izvan svake sumnje. i koji nam naročito svojom toponomastikom dopušta iznaći. da izjednačuje sunce sa velikim bogom Horzom. koje je crkva zabranjivala. 7) Najzad u jeziku. idole. o žrecima. Stribogu. udaljuje se dosta od svoga predmeta. govoreći da knez Višeslav pretiče hod Horzin? Priznajem da mi ova huljenja na veru.

Hostivida. ille montibus sive collibus litat. Ipak. i to je sve. spomenik spomenusmo u početku III glave. Tako ona kaže. I kad ipak mora učiniti kakvu aluziju na bogove neznabožačkog vremena. ona će nam kazati (II.[20] Na drugom mestu (knj. otac češke istorije. te na njih ni najmanje ne podseća. Gallus-ova hronika[19] (prva godina XII veka). Svetovida (Marsa). sororque eius Bellona atque gener Cereris iubet". Pšemisla. Sadrži nekoliko dosta tamnih aluzija na kultus brandeburških Slovena: "cum in dicta marchia gens adhuc permixta Slavonika et Saxonika gentilitatis ritibus deserviret et coleret ydola". čija imena i postojanje uostalom ništa nam ne dokazuje? Na drugom mestu (knj. otkriva nam. Sve što nam kazuje o Poljacima pre hrišćanstva jeste: da su bili poligamiste: "Istorum gesta quorum memoriam oblivio vetustatis abolevit et quos error et ydolatria defoedavit. Na žalost odavde ne vidimo ni imena tih idola. Kozma im daje klasična imena:[14] "Ergo litate diis vestris asinum ut sint et ipsi vobis in asylum. i jednoga boga pakla. takoñe ne dodaje ničega pozitivnog onim tako tamnim podacima svog prototipa. II. memorare negligamus". noseći na svojim leñima sve svoje pretke (dědky své). potpuno ćuti o veri neznabožačkih Čeha. iste lucos et arbores aut lapides adorat. on uporeñuje neznabožačke Pruse sa zverovima. da stari Česi zvahu nav stan mrtvaca: "Potom Kroh jide do navi" (zatim Krok ode u nav). Ali je vrlo rezervisan u svemu što se tiče slovenske mitologije. stih 6) da se Čeh (Cech) odselio iz Hrvatske u Češku. da su Česi obožavali Peruna (Jupitera). ne manje interesantan. svoje kućne bogove (penates). Jupiter et ipse Mars.[17] I malo dalje (oko god. pošto je ona napisana na češkom jeziku.sicut el hactenus multi villani velpagani hic latices seu ignes colit. koja je dušu svoju pozajmila iz Kozmine hronike. Pulkavina hronika (XIV v. vrače koje progna. alia quae ipse fecit. navlaš obilazi neznabožačko doba. tj. Ako se malo ispravi tekst na izvestan način. .[16] Dalimilova stihovna hronika. žrece.) takoñe postala iz Kozmine.[15] Iz ovog stava jasno se vidi. Ljubuše. da je u Brandeburgu postojao jedan idol sa tri glave. kojih nema u latinskoj frazeologiji njenoga duhovnog oca (prototipa). da su Česi obožavali idole. koja uostalom i nije poljskog porekla. Hamadriade. 1153). ili Longinus.. koji se bavio verom neznabožačkih Slovena. glava XLII). čas književnim a čas prostačkim latinskim jezikom.Češki hroničar Kozma iz Praga (XII vek). priča svojim.. Noc votum fiere summus. Hronika učitelja Vićentija ne manje mrzi i izbegava neznabožačke stvari. koji je pisao pri kraju . jednu boginju rata. Može li se iz ovog stava zaključiti. . II. Neklana. Drugi jedan.što je tačnije. pa dodaje. jeste arhiepiskop Dlugoš. da je kneginja Teta naučila narod obožavati Oreade Driade. ili bolje istorik poljski u srednjem veku. idola surda et muta rogat et orat. itd. On nabraja neznabožačke obrede koje je ukinuo knez Bretislav II.[18] i njega su obožavali Sloveni i Saksonci. pruža nam neke pojedinosti. doživljaje čeških legendarnih kneževa: Kroka. 8) Kozma veli. Prvi hroničar.

naročito Skandinavaca i baltičkih Slovena. žrtvama (čak i u ljudima). njegova svedodžba nije sasvim za odbacivanje. mogao je ispitivati arhiepiskopsku arhivu. Br'ckner[21] trudio. stranci. nije manje istina. sačuvanih u petrogradskoj biblioteci. oživi Dlugoša. trudi se da iznañe svoje bogove kod starih Poljaka. kako je on prepunjen klasičnom mitologijom. izlaže trude kneza Gottschalk-a na . On govori o hramovima. kanonik gradske katedrale pisac je Gesta Hammaburgensis eclesiae pontificum. Brikner je još našao[23] nekoliko podataka u jednoj zbirci crkvenih beseda na poljskolatinskom jeziku. što se tiče slovenske mitologije. sačuvale i do danas. Ne propušta ništa što se tiče začetka njenoga života. sveštenicima. Venusa sa Dzydzilelya-om. i poslednjih godina vrlo se malo važnosti pridavalo Dlugoševim podacima o starim božanstvima njegove zemlje. Pošto je Gnjezno. što nam pomaže da je bolje rastumačimo.[22] Izjednačuje Jupitera sa Yeszaom. stanovao je na granici Slavije u jednom gradu. Marsa sa Liadom. Cereru sa Marzanom. u III knj. Jedan od tih podataka objašnjava nam i Dlugoševe zablude. Ako je identičnost Plutona i nije sporna. On je živeo u prvoj polovini XI veka. II Strani hroničari Dok su češki i poljski hroničari namerno prenebregavali neznabožačko doba u istoriji svojih naroda. sedište primasa. Adam Bremenski (iz Bremena) učitelj u istoj varoši. slušati pričanja raznih misionara. Naročito se njihovoj svedodžbi ima zahvaliti. Dlugoš voli poljsku domovinu. s obzirom na siromaštvo slovenskih izvora kod zapadnih naroda. koji nam pričaju borbe Nemaca ili Danaca sa danas već nestalim baltičkim Slovenima. većinom su bolje informisani.XV veka (od 1455 . Plutona sa Nijom. tvrdi da je u Gnjeznu bio i jedan hram prvoga reda: "delubrum primarium ad quod ex omnibus locis fiebat congressus. Pohañao je Dance. kao katolička mitropolija. svetim drvetima. Nedavno se g. i najzad ih nalazi šest. uzima za imena pojedinih božanstava oblike. da je ono igralo istu ulogu i u neznabožačko vreme. Na njemu se vidi uticaj klasičkih i hrišćanskih uspomena. da. uprkos hrišćanstvu. tiče se naročito naših mitskih bića. godišnjim svetkovinama. Mi zaboravljamo. U svojim Gesta Hammaburgensis eclesiae pontificum on priča istoriju ove arhiepiskopije i istoriju obližnjih naroda. R. što mi danas možemo imati dosta jasnu sliku o religioznom životu baltičkih Slovena i onih sa Labe. Samo. a osobito stanovnika ostrva Rujna. ili napore germanskih misionara da ih preobrate u hrišćanstvo. On je tu zbirku skoro objavio. On zna i za boga vremena (temperies) koji se zvao Pogoda." Očigledno su na nj mnogo uticale i hrišćanske ideje. boga života Zywie. od kojih su se neke. a jedna se i zove Stado. U ovo vreme u pravoj Poljskoj beše već nekoliko vekova potpuno nestalo paganizma. idolima. koji je zahtevao da postane njihovom hrišćanskom arhiepiskopijom. koji se ponavljaju u ovom ili onom narodnom refrenu. No pri svemu tome. Dijanu sa Dzevana-om.1481) svoju Historia Poloniae. on bi hteo. da u X veku sve zemlje s desne strane Labe i Sale (izuzimajući predeo izmeñu ušća Labina i toka reke Trave) behu još naseljene slovenskom rasom. da je ta nyja srodna sa nav-om kod Čeha.

Helmold je bio sveštenik crkve u Libeku. Njihova je zemlja za nj "terra horroris et vastae solitudinis". XXVIII) o skandinavskim božanstvima: Toru. podignutim u čast demonv quorum princeps est Radigast. da istakne i dobre osobine neznabožačkih Slovena (II. Pruža više pojedinosti od Adama Bremenskog: o veri neznabožačkih Slovena. jesu osim Vagrinaca još i Ljutići i Bodrići izmeñu Labe i Odre. o bogovima koji imaju i koji nemaju svojih idola. Njihovo preobraćanje u hrišćanstvo. jer navodi neke reči i piše dosta tačno neka imena. umro 1018) bio je kanonik u Magdeburgu. Vodanu i Frigi (Fricco).[27] Titmar (roñen 976. Nabraja u nekoliko mahova mučenja. on piše: ad laudem Lubecensis eclesiae (posveta na knjizi). druge knjige jesu najvažniji izvor za našu studiju. God. i pratio je cara Henriha II u njegovom pohodu protivu poljskog kneza Boleslava Hrabrog. Veruje u izvesno srodstvo sujeverja Saksonaca. Izgleda. potvrñuje (II. što nam je dao tako malo podataka. obalskih stanovnika Labe i Baltičkog mora. u njegovoj prvoj knjizi. i primljen je od kneza Pribislava. 1009. Pribislav je bio hrišćanin." Ipak mu se omaknu više zanimljivih sitnica za našu studiju. da nam i o idolima slovenskim i njihovom kultusu da onako potpunih pojedinosti. Helmoldovo delo Chronicon Slavorum jeste. najvažniji izvor za istoriju Slovena u srednjem veku. Na žalost ni na pamet mu nije palo. Voelkel. 60) da je u ovom istom gradu Retri i vladika Jovan bio prinesen na žrtvu bogu Radgostu. i glava 12. Često citira izveštaje očevidaca.. 18). ili njihov povratak u ovo posle otpadništva. paroh parohije Bozau oko jezera Plena (Ploen) u zemlji Slovena Vagrinaca (Wagriens). o kultusu Crnom Bogu (I. 41) odvratnost Slovena prema hrišćanstvu i njihovo rñavo postupanje sa hrišćanskim popovima. "qui omnes barbarorum gestas res in memoria tenent".[26] U savezu sa vladikama Oldenburga Vicelinom i Geroldom pridružio se njihovim naporima da pokrste neznabožačke Slovene. bog ostrva Rujna. Priznaje uostalom. da je znao i slovenski jezik. o idolu Podaga. Tako (knj. i 83. o kultusu Bogu Provenu (83). kojima se on bavi. bez sumnje usled njihove odanosti paganizmu: "Slavorum animi naturales sunt infidi et ad malum proni ideoque cavendi". Zna da je postojao Svetovid. da veruju u postojanje jednog najstarijega boga. i ako one ipak nisu jedine. 40. Ova hronika ne prelazi godinu 1170. ili onih. Njegovo se uverenje ne koleba. I mi imamo samo žaliti. XIV). čini glavni predmet njegove hronike. da imaju svetih šuma (83). g. o Sivi. 8). 27). Poreklom Holštinac.preobraćanju u hrišćanstvo Bodrića. i misli da je to isto božanstvo kao i sveti Vid korvejskih kaluñera. od koga svi drugi proizlaze. No on se tako isto služi i zapisanim predanjima i pričanjem slovenskih staraca. Princip mu je. II. boginji Polabljana. kao što je dao (glave: XXVI. Koristio se Adamom Bremenskim od koga mnogo pozajmljuje (testis est magister Adamus). koji su se iz hrišćanstva povratili u svoju staru veru. o hramu u Retri i bogu Radgostu. on nam kazuje. kao što i sam naslov kazuje. koja su iskusili hrišćani od nekrštenih Slovena. da su Sloveni voleli praviti idole sa više glava (što tvrde i drugi pisani spomenici). kao što misli jedan komentator hronike. (I. 52). . Naziva ih "natio prava et perversa" (I.[25] Njegova mržnja na paganizam ne smeta mu. Helmold uostalom ima dosta rñav pojam o Slovenima. XXVII. čije gostoprimstvo veoma hvali. U toj misiji on bi poslat k njima oko 1155. da se ne zadržava na neznabožačkim stvarima: "Inutile est acta non credentium scrutari. Sloveni. da su se Nemci prema njima rñavo ponašali. Slovena i Šveñana (I. 19).[24] Dokazuje nam da su stanovnici Rujna bili više odani kultusu zlih božanstava nego ostali Sloveni (Descriptio insularum. Glave 52. glava XVIII) on ukratko opisuje varoš Retru (Rhetra) sa njenim hramom. priča (III.

episkopa Lunda u Skaniji. ležeći na Sali.šuma. ali voli da opisuje snove. Ali ovo tvrñenje biva usled istorije o vampirima. Titmar zna. "Cum execranda gentilitas ibi veneraretur" (VIII. "Quamvis autem de hiis aliquid dicere perhorrescam. nuncupabant eam vel a quadam virgine seducta".[29] i svedodžba. što se takoñe potvrñuje svedočanstvima Saksa Gramatika i Otona Bamberškog. idole. što ne voli Slovene. 19). Hoće da veže njegovo poreklo za Rimljane: "Et quia fuit haec apta bellis et in omnibus semper triumphalis antiquo more Martis signata est nomine". da su postojali i sveštenici. 14). Svi njegovi prevodi nisu tako srećni. da leži izmeñu šume: mese .[32] jednog od najznamenitijih državnika i prelata srednjega veka. daje mu drugu etimologiju." (VI.[33] Apsalon je bio tajni savetnik kralja Valdemara. On zna.[31] Saks Gramatik je Danac. ipak posvećuje čitave dve strane opisu varoši Redarv (Redarinaca). i svoja pričanja počinje krajem IX veka. . On ima uostalom jake razloge. i Dobrawa. 45). utvari. Na desnoj strani Sale življahu razni narodi.[30] Zna da su kod Ljutića hramovi i idoli vrlo mnogobrojni. i opisuje proroštva činjena pomoću svetih konja. 56) "Bele knegini. kad prevodi Medeburu (drvo bogato medom) sa mel prohibe. No i pored njegovih predubeñenja omaknu mu se ipak i po koji dragoceni podaci. i umro je prvih godina XII veka. 23). kao pagus Silensis (VIII. tamen. 4). Ime mu znači. Ipak on zna i slovensku etimologiju. bor . Helmold skoro tako isto kaže. koji su vršili kultus ovom bogu. a bogu ime Radgost (Redigost). (VIII. Titmar piše: "Quot regiones sunt in his partibus. Najzad i pored sve njegove mržnje. Prirodno je što mu njihova neznabožačka vera izgleda gnusna. Kad bi se iz njegovih tvrñenja moglo zaključiti. Dva njegova pretka (I. članovi velike porodice Srba ili Soraba. na samoj granici Saksonije i Slovenije. Namerno izostavlja istraživanja neznabožačke istorije svoje dijeceze. 63). id est mediam regionis. sveta šuma Žutibor (Zutibore). lector amate. 10) su poginuli u borbi protiv njih. On nam kazuje i neka imena svetih mesta. U protivrečnosti je sa Adamom Bremenskim. id est pulchra domina" (X. na koju aluzira: "Posteri autem (tj. i slovenski paganizam bi sasvim uništen. Sloveni) Mese.postane vladikom u Merzeburgu. O njegovom životu malo se zna. to bi doista bilo jedno zanimljivo svedočanstvo u njihovu korist.[28] Spominje jednu bezimenu boginju. i koja je bila jedno od glavnih svetilišta njihove vere. vanam eorum superstitionem. Na poziv Apsalonov Saks napisa svoje Gesta Danorum.. koju zove Riedegost. osobito one boga Svarožića (Zuarasici). On opisuje hram u ovoj varoši. Tvrdi da se kod nekrštenih Slovena sve svrgava smrću (I. koju on daje o kultusu ovom bogu. quod pulcher mons dicitur" (IV. kad i ostrvo Rujan potpade pod dansku vlast.izmeñu. Ovaj grad. ut scias. Kako-tako Titmar je morao pribrati nekoliko beležaka o njihovom jeziku. i u prilici ih navodi: "Belegori. koji toj varoši daje ime Retra. čiju su sliku Ljutići nosili na svojoj zastavi. Pridodat je bio ličnosti Apsalona. da Sloveni nisu verovali u vampire. 55). da su oni imali idole (III. Titmar nadahnut svojim klasičnim uspomenama. To je jedan fini i elegantan prozaista. Merzeburg je u ovo vreme bio na samoj granici germanskog plemena. beše slovenskog porekla. 25) I Helmold veli: "Praeter penates et idola quibus singula oppida redundabant" (I. potvrñuje se pismom svetog Brina caru Henrihu II. quae bona interpretatur (IV." (VI. 59). npr. 59). tot templa habentur et simulacra demonum singula ab infidelibus coluntur. Njegov germanski patriotizam buni se na pomisao o slovenskoj mitologiji. te se taj napad svrši padom varoši Arkone 1168. Bio je sveštenik.. Titmar je u osnovi sujeveran. i on je i nagovorio ovog da udari na Vende ili nekrštene Slovene. 65). "Bolizlaus qui maior laus interpretatur" (IV.

[36] Po povratku u Nemačku postane vladikom u Bambergu. naročito iz Valerija Maksima. što se odnosi na ovo božanstvo. Volin. On se koristio. da je imao predrasude svoga veka i svoje kaste. i da ga je ono i podstaklo. zatim pričama Islanñana (Tylensium) i kazivanjima vladike Apsalona ("Absalonis asserta docili animo stiloque complecti cure habui"). Naučio je poljski. Oton se rodio u drugoj polovini XI veka. koji je učestvovao u svim tim krupnim dogañajima. Ma kako bili mršavi njegovi podaci. kojih nema u Saksu. a to nam i on sam kaže u svom predgovoru. o Arkoni. starim narodnim pesmama ("maiorum acta patrii sermonis carminibus vulgata"). danas Wollin. Sadrži samo nekoliko vrsta koje se odnose na vreme. 1123. Oton poseti varoši: Pyrice. God. kojih nema u Saksa Gramatika. U ovoj svojoj prvoj misiji pokrstio je više od 20 000 Slovena. o proroštvima. Je li on bio očevidac dogañaja koje priča? Ovo se može samo pretpostavljati.[37] podiže crkve. u mladosti boravio je neko vreme u Poljskoj. Knitlinga Saga obuhvata dansku istoriju od početka X veka. on ode tamo. Ovo zanimljivo mešanje neznabožačkog boga i hrišćanskoga sveca lako se objašnjava onim mislima. Koloberg (danas Kolberg). Prva dva imena je vrlo teško protumačiti. Užasno izopačava osobena imena. Torevida i Porenucija (Rugievithus. koje tada kružahu. koje se nas tiče. O svemu tome Apsalon mu je dao sve podatke. Ljtetin.pun je latinskog klasicizma. velikom svetilištu slovenskog paganizma. Ona je sreñena pod nadzorom i nastojanjem vladike Apsalona. Iako izgleda da je malo fanatik. hrišćanin (pokršten je u Merzeburgu). te je jasno. Pizamar i Crnoglav (Turipid. Potvrñuje pričanja Saksa Gramatika.[34] Pored istorije Saksa Gramatika meće se i Knytlinga-Saga (Historia Knytidarum) tj. poslednje je jasnije. U onome. da je poznavao Saksovo kazivanje. Tako knez Pryslav kod njega je Freedevus. pozove ga knez Boleslav III da pokrsti Pomeranske Slovene.[35] Biografije vladike Otona Bamberškog sadrže jedan osobito značajan dokumenat za izučavanje slovenske mitologije. Njegov danski patriotizam je možda vatreniji od hrišćanske mu vere. Saks je mnogo potpuniji od Helmolda. ipak mu se (Saksu Gramatiku) ne može prebaciti. Doprineo je braku Vladislava Hermana sa Juditom sestrom cara Henriha IV. Kamin. namesti i jednoga vladiku za Pomeraniju u Volinu. te mu je to učinilo znatne koristi u njegovim misijama kod Slovena. Njegova istorija Danaca je jedini značajan dokument. Pizamar. čak ih dopunjuje. ne treba ih prenebreći. Pripisuju je Olafu Torzonu (Olaf Tordzon). Poreklom iz Švabije. a to su: Turipid. koje priča. Bez sumnje nisu bolje prošla ni imena božanstava. da je bio dobro o svemu obavešten. po svoj prilici. Mi mu još dugujemo i dragocene podatke o kultusu Ruñevida. koji mi imamo o borbama rujanskih Slovena sa Dancima. U . da sastavi svoju knjigu. Kako je on savremenik poslednjih dogañaja. ali ne i tvrditi. U Poljskoj je bio ostavio lepih uspomena. mogao je pribaviti i izvešća. da mu o njima da ozbiljnih podataka. U svakom slučaju episkop Apsalon. i očevidno znači: bog ili idol crne glave (čarnoglavy). maja 1106. gde ga primi knez Vratislav. No kao i Helmold on brka Svetovida sa svetim Vidom. Porenutius). istorija Knidovih potomaka. i sagradio je jedanaest crkava. jer nam kazuje imena triju božanstava. i bi posvećen u Rimu 13. Može se misliti. postarao se. g. koje se potrudio i prevesti na latinski. No po njegovom odlasku izrodiše se mnogobrojna otpadništva. Tiarnoglovius). Porevitus. žrtvama i sujevericama rujanskih Slovena. i svršuje se godinom 1187. o kultusu i uništenju idola Svetovidovog.

Njemu se može čovek poveriti. Oni odnesoše jednoga idola Triglava. nije zabeleženo. da ne pribegavaju vradžbinama. osobito pričanjima popa Udalrika (Udalric). čije ime. Posle raznih smetnji najzad vladika Bernard skloni stanovnike Julina. mirae magnitudinis et sculptaria arte incredibili coelata. pa da bi što bolje pridobio ljubav i naklonost novopreobraćenih. Manje je pouzdan za prvu misiju. vratio se ovaj apostol u Pomeraniju preko Magdeburga. jedan žrec obuče na sebe odelo idola. on se odmah vraća paganizmu. svoj Vita Ottonis. poseti Havelberg. odsečenih noseva. Ebo je dakle svedok vrlo dostojan poverenja za sve što se odnosi na drugu misiju. bio jedan poverljiv i inteligentan posmatralac. pyramides magnae et in altum more paganico muratae. da se pokrste. koja je očevidno imala religiozni .. Sa jedne od tih piramida. Oton za tim ode u Hozegov. veli vojvoda poljski. danas Guckov. istina. Priča. interius autem dii stant manu facti. naravno ne zaboravljajući. izvrtenih očiju. tradicionalni praznik svet dolazi gomilama. koja ga skri u šupljinu jednoga drveta. da bi podstakao svoje jednoverne. Saopštava jedno autentično pismo vladičino papi. a ne po šumama ili poljima.[39] Kad je vladika došao u grad Hologast. Štetin. Na opšti narodni. Žreci julinski zaveriše se i protivu života vladičina. koji je podigao Julije Cezar. ipak. Stanovnici ponude Otonu novac. On odbije ponudu. koja nisu baš sasvim neistinita. To je jedan vrlo savestan čovek. poveriše ga čuvanju jedne starice. obojica poreklom iz Češke (knj. i vrati se u dijecezu meseca decembra. veli on. Veruje naravno i u čudesa. Ovaj je grad bio čuven po kultusu jednome idolu. kako izgleda. veli on. da više ne pitaju za savet proročice. na žalost. Ebo najpre konstatuje neznabožački fanatizam Pomeranaca: Tanium esse gentis illius ferocitatem. Mnogi su neznabošci po svojim kućama posakrivali male idole. Ebo (Ebbo) kaluñer iz Bamberga napisao je oko 1151. Bez ruku. i priča i neka. na najvišoj stajaše idol Triglav. da stanovnici grada Julina (ime mu je od Julija Cezara!) poštuju jedan stub podignut u čast ovog velikog čoveka. Oni behu. i. i koji je tu privlačio svake godine veliki broj naroda. on stavi obe crkve pod zaštitu dva sveca slovenska: sv. Bilo je u tom gradu. Vojteha (Adalberta) i sv. Volegost. koristio se pričanjima njegovih drugova. ut magis necem ei inferre quam iugum fidei subire parata sit. nesposoban za kakvu pobožnu podvalu. Vladika podiže u Julinu dve hrišćanske crkve. singulis nominibus insculptis galeis atque loricis terribiliter vestiti. ovi su idoli jedva na nekoliko pari volova odvučeni na lomaču. da im ne dira svetinje. Ovo se svedočanstvo slaže sa Titmarovim čudnovatim načinom. dearumque imagines mirifice insculptae exteriis ornant.. kako izgleda. 1128. O njima nam Ebo pruža dragocenih pojedinosti. Ne kažu nam.." Ebo nam opisuje u Štetinu neke veoma teško razumljive spomenike o neznabožačkom kultusu. i koji još čuva njegovo koplje. Vaclava. koji je Otona pratio u njegovoj drugoj misiji. prividno.. poruši im idole. za koje su stanovnici bili utrošili na tri stotine talanata. Jedna priča iz druge Otonove misije kazuje nam da ti idoli imañahu odelo ili neke druge pokretne ukrase. Uznoim. i obuči ih da svoje mrtve sahranjuju u groblje. gde nañe veličanstvene hramove (magni decoris et miri artificii). On je bio poznavao vladiku. ukrašene srebrom i zlatom.početku god. 23) "Huius parietes variae deorum. Knjiga II vraća se na istoriju grada Julina. koliko su vredeli ti talanti. (V. da više ne meću štapove nad grobovima. napravi se bogom. kad su mu oduzeli te idole. Pokrštenje je bilo sasvim površno. I). ili 1152. Štetin i Julin imañahu svaki po tri planine. da je to čovek srednjeg veka i to crkveni.[38] da više ne podižu kuće za idole. Volin.

Neznabošci su tako mnogo polagali na taj hram. kojeg vladika prodade na strani: asserens hunc magis quadrigis. da mu se čovek može poveriti.). da ga protumači latinskim jezikom: Sclavica lingua in plerisque vocibus latinitatem attingit. na žalost u svome i suviše kratkom pričanju. quam propheciis idoneum (II. kojeg kasnije posla u Rim. Grad Štetin. Ipsum autem in carne non vidi. 6) hram boga Žerovida (Gerovit. jedan sveti štit. Petrov deli Žafeov skepticizam. koje on zove continae i fana (ib. 7. za koje veli. izgleda da ih je pisao pod neposrednim uticajem samih dogañaja i da ih je pričao kakav inteligentan pripovedač. 20. 25) možda iz očajanja. da su veroloman narod (II. Timon je bio u službi kod vladike čitavih pet godina. 29). daje kod Pomeranaca postojala jedna sveštenička kasta (II. vrati se jednim delom u paganizam. ali je našao jednog člana iz prve vladičine misije. on s hvalom pominje poštenje i gostoprimstvo Pomeranaca. Nemački istorici se ne slažu o vrednosti njegovog dela. Pored jednog od tih hramova nalazaše se jedan hrast i jedan sveti izvor. molioca manastira sv. On je pratio Otona u njegovoj prvoj misiji. da ga je sveg pokrstio. Ali se vladika odupre. Kepke i Klempen (Koepke. da posvedoči svoj verski trijumf. pod jedan orah[40] ili bolje pod jednu lesku (idolo consecratum). 26). idoli razlupani i polomljeni (II. i kaluñera istog manastira Sifrida. Uprkos svojih predubeñenja. koji mu je dao i one pojedinosti Ebu nepoznate. Oton (18) zatim ide. pa zatim prostran i veličanstveni hram u gradu Gozgaugia (sic!) (Guckov).karakter. Zatim opisuje te continae. koji je sakrio bio jedan proždrljivi žrec. Više nego jedanput naići ćemo na tekstove koji govore o svetim drvetima. Otkriva u gradu Hologostu: (ib. et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocatas". 18. za koji Oton mišljaše. Priča dalje o postupanju pri gatanju. i nareñuje da se iseče. Mnogo je i učeniji i pismeniji od svoga prethodnika. a Ebo za drugu. pa navodi njihovu varvarsku svirepost (4. i on se stara. pa čak i da se posveti hrišćanskom bogosluženju.[46] . Neznabožački hramovi behu porušeni. pripisujući im neku retku veličanstvenost. Klempin) su mu naklonjeni. njihove napore i podvale samo da se odupru njegovim uspesima. Kotljarevski ga tako ceni. da poštedi to drvo. 11. da je bilo hramova.). da narod raspale protiv vladike i njegovih drugova (III. Herbord svedoči o svim naporima žreca. o njihovom očajnom otporu svima misionarskim pokušajima (III.[45] Kad cela varoš bi pokrštena. On pristade. On stavlja u usta svojih lica duge govore. Pričanja koje Herbord meće u njegova usta. koja se nalazi pored jednoga izvora. 33). Da li su to bili grobovi ili predikaonice? Ebo. čiji plod ishranjivaše čuvara. Mihaila u Bambergu. 31. za što je služio jedan čudnovati konj. 17. nabraja njihovo blago. Herbord se često služi Ebovim pričanjima i kazivanjima kaluñera Priflinga. Ovo ime continae buni ga. što je morao svojim očima gledati propast narodne vere. On je svome pričanju dao literarni oblik dijaloga izmeñu Timona. Herbord i Ebo se dopunjuju na ponekim mestima: Herbord je potpuniji za prvu misiju.[43] On nam kaže. opirao se još dugo jedan žrec. veli on. držao je propoved i vladika. vrlo su živa i puna duha. koji je bio poludeo (ib. koji je čuvao ovu životinju. Žafe (Jaffe) je vrlo strog.) qui lingua latina Mars dicitur. da se moli Bogu.[44] Priča da je vladika odneo iz ovih kontina jednog idola Triglava. pa moliše. ne daje o njima nikakvih tačnih podataka. 6).[41] Herbord nije poznavao Otona. 14). da se sačuva. i hram kao i svi idoli.[42] Herbord je naravno rñavo raspoložen prema Pomerancima. beše uništen. 36). U knjizi III opisuje neprijateljsko držanje žreca prema hrišćanstvu (III. Štetinjani ga zamoliše. 4). o tragičnoj smrti jednog od tih žreca. 24) i neznabožački fanatizam (II.

ne žrtvujemo više jedan drugog. većinom anonimni. u svojim: Razgovorima o zakonu (veri) datom preko Mojseja. Ruski teolozi daju nam nekoliko podataka. Porfirogenit. reke. pratio je Velizara u njegovim ratovima u Aziji. koja je on pribrao. možda pod uticajem hrišćanskih ili neznabožačkih ideja. Vizantijski pisac. koji piše o Slovenima: Prokop. koji proizvodi grom. Tako. ali je upotrebio takoñe i pričanja nekih crkvenih ljudi (quae a notis religiosisque personis). Drugi vizantijski pisac. III. da je bio kaluñer u manastiru Priflingu. koji služaše za gatanja. koji se bavi ratovima protivu Gota. I on veruje u priču o Cezarovom koplju. XIV).) kada Vizantinci behu u večitom dodiru sa Bugarima i Rusima. niti pak tekstovima srednjeg veka. Prokop Cezareac živeo je u VI veku. Cezara stavlja i kod baltičkih Slovena. i pričanja. Njegovo je delo vrlo kratko.jezik . daju uzgred nekih podataka."[47] Drugi pismeni izvori. Hilarion (XI v. Zna ih dve. Konstantin Porfirogenit. Ponavlja fantastičnu etimologiju continae. Naročito su ta pričanja legendarnog karaktera. Konstantin Porfirogenit. Leon ðakon je živeo u vreme (X v. koje obožavahu nekršteni Rusi. On nam kaže: da su Sloveni obožavali jednoga najvišega boga. Spominje kultus Triglavu i jednom konju. da ne znaju za sudbinu (De bello gothico. Ovo se poslednje kazivanje ne potvrñuje suvremenom folkloristikom. jeste onaj. Leon ðakon vrlo su uzdržljivi pri pisanju o veri slovenskoj. Africi i u Italiji. c. koje jasno ne označuje.Treća biografija o Otonu Bamberškom duguje se nekom bezimenom piscu. i istini koju je na zemlju doneo Isus Hristos istavlja neznabožačku Rusiju hrišćanskoj: "Mi se više ne zovemo sluge idola. ne gradimo više kapišča (neznabožačke hramove) već Hristove crkve. O slovenskoj mitologiji nam daje kratke ali dragocene podatke. koji će na svome mestu biti ispitani. (Čudite li se što se ime Jul. gradu Julinu dao je Cezar svoje ime. navode više-manje tačna ali osakaćena imena pojedinih božanstava. On se koristio Ebom i Herbordom. jesu najčešće rezultat njegovih ličnih posmatranja. koji ni najmanje ne pušta na volju svojoj uobrazilji. namerno je izostavio govor o neznabožačkim stvarima. To je ozbiljan istorik.) jedan od osnivača manastira Pečerskіj u Kijevu. koji nas interesuje. Deo njegove istorije.[48] III Likorezni spomenici . već se Hristos za nas žrtvuje. već hrišćani. t. kad bi neki hteli ime Svetovida zameniti sa svetim Vidom!?). Leon ðakon. nimfe. čija je knjiga o temama (oblastima carstva) tako dragocen prilog istoriji X veka. za koga se može nagañati. Konst.

koja se nalazi u imenu onoga božanstva na ostrvu Rujnu i koje Knitlinga Saga zove Pisamar. kao što se može pretpostaviti. Ova razlika nije potrebna. koja su navedena u ruskoj Nestorovoj hronici: Stribog. maloruskom. sreći i dobru lako jedna drugu objašnjavaju. sreća.Nemamo autentičnih spomenika. koje označavaju ideju božanstva. Jezik. id est deum nigrum). idol nañen u Zbruču (Zbrucu). Nalazimo je meñu imenima neznabožačkih božanstava. da potraži u nekom muzeju kakve bilo ostatke slovenskoga kultusa. Da počnemo imenom božanstva. da li slovensko značenje dolazi od ovog prvog ili drugog značenja. No on nije ništa našao. oni ni najmanje ne odgovaraju opisima onih tekstova iz srednjega veka. a danas se čuva u zbirci Krakovske Akademije. Reč. jer ideja o Bogu.udariti. koje nam Titmar rado predstavlja kao primerke izvanredne veštine. da je ova reč starija i od hrišćanstva. u glagolu čortiti (čertiti) . U jednom vrlo interesantnom delu Miklošić je proučio hrišćansku terminologiju slovenskih naroda.Ako je nestalo nemih spomenika. Kao antitezu panslovenskoj reči bog nalazimo isto tako panslovensku reč bes (bјаs' zao duh). njegove snimke smo doneli na kraju knjige. češkom. nalazimo: bogat. dika na lužičkosrpskom. u češkom zbozi . Molio sam ga. koje je sasvim prosto prepisivalo reči διαβολος i δαιµον. ili bar takvih. koja se može upotrebiti. poljskom. Saks Gramatik. u Helmolda: Crnobog (Zcernoboh. Miklošić je vezuje za koren bi . i osobeno ime jednoga božanstva iz Vede (staropersijski baga. Pored reči bog. . Oni nemaju ničega zajedničkoga sa nestalim idolima. Titmar. koji se čuvaju u danciškom muzeju. srpskom i bugarskom jeziku. . koja hoće da označi boga. Ova je reč apsolutno nepoznata staroslovenskom.[50] Jedan moj učenik proputovao je skoro Nemačku. bog). Neki pisci razdvajaju ova dva smisla. Do sada se nije znala njena etimologija. lužičkosrpskom (i u litvanskom) i u slovenačkom. proklinjati. koje bi mogli s izvesnom pouzdanošću pripisati kome božanstvu.[49] I njihovi snimci su na kraju ove knjige.osim beznačajnih ostataka hrama u Arkoni.prezreti. tući. zbožo (Zbožo. Nemajući nameru da navodimo sav slovenski rečnik. i hteli bi videti za njih po dva različita korena. Ako su ovi spomenici slovenski. Hrišćanstvo nije ništa u životu ostavilo od hramova. Nju nije donelo hrišćanstvo. nekoliki grubi likorezi. da je ova reč istovetna sa sanskritskom bhaga. Izgleda. starobaktrijski bagha. likoreza.bog. . a prvi put su objavljeni u Archiv fur Antropologie 1894.[51] Ova je terminologija i sama naslednica jedne neznabožačke terminologije. To je jedan epitel bogu. Možda je to ta reč. Dažbog.[52] Smatra se. a drugi su pozajmljeni iz stranih jezika. ubog. Takvi su: bareljef u Altenkirhenu na ostrvu Rujnu. Ja ću je rado vezati za staro gornjenemačko scrato (vidi dalje glavu o domaćim bogovima). jedni su čisto slovenski. pecus). ili istorici Otona Bamberškog. i sviju ostalih. Teško je odrediti. zbožje (žito. ostalo je glasovnih. Idoli. kojih je bilo bezbroj svi su uništeni. fortuna.imanje. mi ćemo ovde označiti samo ponešto. Oni pak koji još postoje svi su. trgovina. Sastoji se iz dvojakih elemenata. sreća. . koje su opisali: Helmold. Druga reč čort (čёrt') nalazi se u ruskom. i danas je još u svim slovenskim jezicima ista . pšenica na maloruskom). Bagha na sanskritskom znači: blagostanje.sumnjive autentičnosti.

koji se nalazi u svim slovenskim jezicima. i znači statua. Zakol'' δφαγή-ono to zakolje (od korena kol-klati). koja nose to ime nisu mesta starih verskih obreda. prvobitno.Po svoj prilici je turskog porekla: ker. u zemljama. uznositi. Od nje je postalo kumirište. Radi označavanja hrišćanskih hramova. izgleda čisto slovenskoga porekla.ište[55] znači idola ili hram za idole. Modla u smislu idola nalazi se samo u češkom. i u poljskome gde znači molitva. keb na ujgurskom jeziku (ist.idol. da hoće da znači približno: hvaliti. Pojam o žrtvi izražen je u čisto slovenskim rečima obјаt' (obećana stvar). nalazi se još i kao kapište koja po smislu nastavka . Konczyna znaci prosto kraj. To je reč contina. Nema je u ruskom. nema veli. Kumir na prvi pogled meta slovenske fizionomije. iskati) treba [57] ono što bogovi ištu: I prijde (Vladimir'') k' Kievu. Ova se reč nalazi i u mañarskom ker. Balavan je turska reč. U svojoj studiji o hrišćanskoj mitologiji slovenskih jezika (§ 28) Miklošić ovu reč pripisuje sanskritskoj mrd "conterere". vrlo su retka u Rusiji. Molitva se kazuje glagolom modliti-moliti se. istorik Otona Bamberškog. u kojima su stanovali lapski Sloveni. . Izgleda (po Miklošiću. Ova se reč dovoljno objašnjava slovenskim jezikom. voce): kumarsaa . sub voce). Reč kapište kapište. a u druge slovenske jezike nije prešla. balvan.vajariti. idole prostačkih naroda susedni Slovena. treb (od korena tereb. kumir i modla. Za označavanje idola mi imamo u staroslovenskom pet raznih reči: kap. tako starih pozajmica iz finskoga. iako ovaj ima reč moliti sја.poštovati (Veske[56] piše kumartaa i vezuje za mordvinsko komans).Obredna mesta. kojom je on sam označio hramove na ostrvu Rujnu. i . Miklošić veli. crkva ili kostel' koja odgovara svojoj . da se ovde nazire finsko poreklo (Etym. Za neznabožačku periodu imamo jednu reč. staroslovenski k'šta (kontja). Worterb. koji se pod raznim oblicima upotrebljava danas u svim slovenskim jezicima. Izgleda mi da ne bi bilo teško ovu reč približiti reči kip. hrišćanski jezik stvorio je reči: cerkov'. mesto gde se slave idoli. i očevidno da ima neke veze sa glagolom modliti-moliti. istukan. Češkoj. . ili stukan.[58] Koren treb ulazi i u veliki broj geografskih imena.[54] koju navode mnogobrojni slovenski izvori znači prvobitno mesto gde se čuvaju idoli (kapi). Jednom prilikom naročito ću se vratiti na rasprostranjenost njihovog značenja. koja još i danas postoji u slovenskom i srpskohrvatskom. Prvobitno je i postojalo samo u staroslovenskome i ruskome. sub. žreti (prinašati na žrtvu. kontina.gornjo-nemačkoj chirichha (koja je i sama postala od grčkog κιρίακον[53]) i latinskoj castellum. i dolazi od korena modla . Treba znati. i tvorјаše trebu kumirom'. gde znači hram. Kap znači idol. svršetak i ničega značajnog nema sa pojmom jedne grañevine.[59] Ovakvih mesta je vrlo mnogo u Poljskoj. Staroslovenska reč hram' prvobitno znači: verska kuća. znaci kuća. Modla. isto kao i hram znaci božja kuća. Ostala je samo u ruskom. žrtva. da mesta. . Ova mi etimologija izgleda mnogo verovatnija od one koju predlaže nemački izdavač Herborda: poljski Konczyna. Turkestan) značila bi. Isto tako kymirište jeste mesto gde se nalaze idoli. No učenom leksikografu ovo poreklo izgleda malo verovatno. koju navodi Herbord. Istukan je trpni pridev od glagola istukati.Reč božnica (božnica) označuje u starim ruskim hronikama hrišćanska svetilišta.

čary.svјаt' . sličan reči monseigneur. Einleitung. bez sumnje. Jednu potvrñuje Jornandes a drugu ruske analiste. I to je jedna vrsta daće. u tim dvema zemljama. Vrač. Očigledno je i ona za vreme neznabožačke periode odgovarala sličnoj ideji. znake. Kod Poljaka i Čeha on se zove: čarodéjnik. da se karakter trizne dovoljno jasno objašnjava u poslanstvu ruske kneginje Olge (X v.[63] Reč raj primljena je u hrišćanskoj terminologiji gde u svim jezicima slovenskim znači raj. Možda ona podseća na neznabožačko doba. 87.[62] Pored sveštenika-žreca nalazimo i čarobnika. spremite dosta medovine (med''i mnogou). I pored suprotnih mišljenja. Reč nav (nav) izgleda. ili je slična reči dom od dominus latinskog. Crkva hrišćanska ju je mogla dakle primiti bez ustezanja. koji se naročito bavi svetim stvarima.skrušiti se pred Bogom. 30. po Lav. No on je kasnije oporekao tu etimologiju. što znači knez. 37. koja se slavila po smrti Atilinoj. slova? U češkom se još nalazi: černoknižnik. slovensku reč .jeste prevod grčke ιερεύς. da je trizna srodna stravi Jornandesovoj. tj. Označuje onoga. koji se kod Francuza daje: narodnim kneževima. Pojam o svetaštvu je morao biti nepoznat neznabošcima: i za to je pitanje.nagaña. koji vrši verske obrede (vidi gore). str. da taj povratni glagol. Čini mi se. 81. dolazim k vama. (Vidi raspravu or. vrača: vl''hv''.mucati. mlaña od neznabožačkoga doba. Mi ćemo o njoj raspravljati kad budemo govorili o idejama Slovena o besmrtnosti duše. i pisani izvori i rečnik daju nam vrlo nejasnih podataka.daću. pored grada. koja označava onoga. O idejama koje su Sloveni imali o onom drugom svetu. Poljaka. 116). Krek. pojam o skrušenju: moliti se Bogu . Da to ne označava onoga. Hrišćanski pop u Slovena zove se zasebnom rečju sveštenik. gde nikakvi pisani izvori ne dokazuju. kuda mrtvaci idu posle svoga života. 77. da li taj koren svet nije prvobitno značio pojam sile. koji je mrmljao tajanstvene reči. str. ksiądz. da su trizne slavljene u čast mrtvih (Letopis' po ipatskomou spiskou. 435. Jer je zaista teško odvojiti modliti od modla. str. sp. Ovo se ime nalazi samo u staroslovenskom i ruskom jeziku. Vezuje se za stari koren vels (vels). Ja držim. onaj koji čini čari .[60] Kod Rusa beše neznabožačka reč žrec'. mrmljati. svјаščenik''. tamo . Ovo je izraz poštovanja. . prinčevima i prelatima. i dolazi od gornjenemačkoga kuning.volšebnik bio bi onaj. u poljskom czarnoksiežnik. čarobnik . koji obeležava crte. da je bilo neznabožačkih hramova i svešteničke kaste. vl''snati. moći. ruski volšebnik''. postala od korena svet . Za ovu ideju nemamo reči kod ostalih slovenskih naroda. onaj koji se služi crnim knjigama. da znači mesto. 44. Reč ova. czarodziej. znači prvobitnu misao. Kod zapadnih Slovena: Čeha. U češkom i zapadno slovenskom cara znači crta.[61] Lužičkih Srba. brazda. Ova je reč izvesno kasnija.) Drevljanima: "Evo me. kada je.) ja se ne ustežem videti u strava. latinskog sacerdos. plemenski starešina bio i vršilac verskih obreda i prinašanja žrtve. nalazi se danas reč knez.[64] Ruski hroničari beleže. O pogrebnim obredima ostavili su nam stari tekstovi dve reči: strava i tryzna. Napominjemo da se ova reč naročito upotrebljava kod Čeha i Poljaka. čiji je predmet u dativu.

Sva ona koja govore o slovenskoj mitologiji fabrikovana su u XIX veku. Biblioteka praškoga muzeja sadrži jedan rukopis Mater verborum-a. Uz nju ima i nemačkih i čeških objašnjenja. Phil. čim su se pojavile. srpske pesme. pa navodi nekoliko reči o njihovoj veri. kako se čini. koji se odnose na srednji vek.[68] Pesme. Izvestan broj ovih objašnjenja je autentičan. Pošto smo obeležili sve autentične ili verovatne izvore za slovensku mitologiju. Lelevelja. hoću da učinim triznu svome mužu" (daću mu podušje). Mi ćemo ih izvaditi odatle jednom za svagda. Na njihova dela ljudi se još pozivaju. slav. Glava druga Vrhovni bog Da li su stari Sloveni znali za jednog vrhovnog Boga. iz kojih su mitolozi dugo crpli materijal. (t. takozvane Slovenske Vede.[66] U XIX veku Češka je izdala čitavu seriju tekstova. kojega se danas ipak moramo odreći. koji ih krase. Morana).) Pored prilvičkih idola i takozvanih ruskih natpisa u Mikarzinu (Miikarzyn) može se staviti i laf iz katedrale u Bambergu. Milojević u Beogradu. Ona je polovinu veka trovala sva izdanja posvećena našoj studiji. i II. koji krasi neka Helmoldova (L'beck. posvećenoj ratovima protivu Gota. dovoljno je da uputim čitaoca na članak g. iz XIII veka. S toga nije zgorega obavestiti čitaoce o netačnostima.) i druga nemačka izdanja. 193 . u koju su upali svi moji prethodnici. pošto ćemo se na njih vratiti više puta. koje je izdao pok.215. Erbena.[69] To je zaista šteta. Ovde ih navodim ponovo. prilvičkih idola i natpisa. . koji su sve do poslednjih godina kvarili sva ona dela. 388. upotrebljavajući ih ne padne u istu grešku. v.. Kotljarevskog. 134. lažnim izvorima. 1659. sam za se potpuno autentičan. radi čitaoca. Palackog. i 135. kao Zevs u jelinskom a Jupiter u latinskom Panteonu? Prokop Cezareac opisuje u jednoj znatnoj glavi. str. Šafarik vrlo pogrešno mislio. koje je objavio pokojni Verković. dali su se zaneti tim grubim izmišljotinama. vladike iz Konstance. navodeći na krupne greške i mnoge naučnike. p. vredi reći koju i o apokrifnim. p. jer ove fantastične zbirke su neobično proširivale horizont naših studija. Da napomenemo najpre pesmu poznatu pod imenom Ljubušin sud i Kraljodvorski rukopis[67] (kralovedvor). Iričeka. da. bila je fabrikacija tzv. Morana (Bies. koji bi u njihovom Panteonu gospodario.). Potocki. vrstu latinskog rečnika. da na njemu otkrije ruski natpis. oglašene su za neverne. o sudbini duše posle smrti. t.gde ste pogubili moga muža. Ta je kompilacija. koja se odnose na našu studiju. Jagića u Archiv f. itd. Tras. kao: Grima. koji bi dao ime Crnog boga. Lelevelj. Jedna od najdrskijih mistifikacija XVIII v. IV. Ne ulazeći u pojedinosti ove dugačke mistifikacije. Tras. kompilaciju Salomona III. Iz njih su pozajmljeni: opisi o nekim božanstvima: Bijes. Ja sam ih nedavno pobrojao u Revue d'histoire des religions (god. Sasvim drukčije znamenit falsifikat jeste onaj o Mater verborum. Kolar.[65] Isto tako treba označiti kao lažan i potpuno izmišljen portret Radgostov. običaje Slovena. Hanuša. koje oni nisu mogli izbeći. 1881. ali je g.

koji proizvodi grom. koji je tako slavan i pun svakojakih bogatstava. Uostalom Ebov tekst nije jasan. može izvući neka srodnička veza: Suarasici.danak. sin Svarogov. pa se i njemu pokoravaju. koje mi znamo. da ga pomeša sa sv.[72] . i ono što Sloveni govore o vrhovnom Bogu. da si ti vesnik pravoga. kad si ti tako jadan i žalostan. i priznavahu ga za Boga bogova ne samo zemlje Vagrinaca. oni se zavetuju. i svoj posao. može se uopšte primeniti i na hrišćanskoga Boga. Uroñenici ga zapitaše: šta hoće.[70] Ovo se svedočanstvo tiče Slovena. da će odmah prineti bogu žrtvu. On izjavi. rekoše mu oni. da njih spase idolopokloničkih grehova. veli on. 83): "Izmeñu raznih bogova.sin Perunov. tvorca neba i zemlje. vrhovnoga Boga. "Svetovid. Na jednom drugom mestu. Kad im usled bolesti ili rata zapreti opasnost od smrti. i koji je jedini gospodar vasione. veruju da postoji jedan Bog. da ni obuće na nogama nemaš?. da je od njega samog poslat. oni mu žrtvuju marvu i druge svakovrsne žrtve. šumama. god. Ti vreñaš pravoga Boga!. niti Helmold ni ikoji drugi spomenik ičim potvrñuju ovo što je ovde rečeno o genealogiji i srodstvu slovenskih bogova. Vidom (II. oni to doista i čine. Bernard bio preduzeo. da je Perun bio vrhovni Bog u Rusa. i ne dopuštaju. 12). a oni koji nisu kršteni. i to natežući. ukoliko se to. samo se za dva. u vrlo bednom odelu.. U jednom staroslovenskom prevodu legende o Aleksandru Velikom. izmeñu Slovena i Grka. da je sluga pravoga Boga. baltički Sloveni su ga zamišljali kao "prepunog slave i božanstva". sadrži ovakvu klauzulu: "da oni Rusi hrišćani koji povrede ovaj ugovor budu kažnjeni od svemoćnoga Boga.. kojima pripisuju vlast nad poljima. "Šta. 1) da je misionar sv. I čim se spasu. pa se pojavi meñu Slovenima u najveličanstvenijoj pratnji. suseda vizantijskoga carstva." Oton Bamberški je vodio računa o toj lekciji. Svi drugi imaju svoje zasebno zanimanje. pokazujući ipak želju. može suditi po svedočanstvu jednog biografa Otona Barnberškog. Oni proizlaze iz njegove krvi. Možda je baš i hrišćanski Bog unesen sasvim prosto u tekst ugovora navaljivanjem samih Grka. ili što će biti Svarožić. da su tom ponudom bogu sebi život otkupili. svima ostalima. Što se tiče severnih Slovena imamo u Helmolda skoro jedan takav isti stav (I. Za naše vreme slahu mu još godišnje poklone . Ne znaju za sudbinu. On se tu javi bosonog. i to je sve. i utoliko su važniji. Ebo priča (II. da bi Helmold hteo reći: da je taj Bog bogova Svetovid. jeste možda taj vrhovni Bog slovenskog Panteona. koju navodi Afanasijev. Možda se hroničar ovde prosto i čisto podao uticaju uspomena iz klasične starodrevnosti. kojima Perun nije izgledao dovoljan jemac. ukoliko su bliži tome Bogu bogova.[71] Ovaj bezimeni Bog koji se istakao i pre Peruna.. Sem toga oni obožavaju reke. da u slovenskom gradu Julinu propoveda katoličku veru. ali on nema zasebnog imena. oni ne poriču: da jedan Bog zapoveda ozgo. Mir zaključen 945. i veruju. Izmeñu svih božanstava.. nimfe i druga božanstva. izgleda. Porenutius koji bi mogao biti kakav Porenovic . nad žalostima i veseljima. da ona igra ikakvu ulogu u ljudskim stvarima. ako se spasu. o kome govori i Nestorova Hronika. istina. Taj svemoćni Bog zanima se samo nebeskim stvarima. već i sve ostale slovenske oblasti (illum deum deorum esse profitentes)." Ma kako se zvao taj vrhovni Bog."Sloveni. Bog zemalja rujanskih Slovena zadobio je prvenstvenu vlast nad svim slovenskim bogovima. Izgleda.Perunović . i za vreme žrtvovanja oni gataju". s nebesa. zar mi možemo verovati. da su lišeni svake pomoći Boga i Peruna"." Na žalost.

Erben a posle njega i Polivka su pretpostavljali. oblik Rozbože (isti smisao) u unterjekciji Ach Bože.reč Perun jeste prevod grčkog Zevsa.onaj. Ovaj se oblik uostalom nalazi samo u Češkoj. Přebože. i imena mesta: svébohy. nemačkome ur: Perdeus. Drsko bi bilo zaključiti iz ovih današnjih izraza. gde se nalaze jasni tragovi paganizma. Drugi slovenski[73] jezici ne znaju za ove oblike. prabǔh. Urgott. izvrstan Bog. Predmetak roz znači isto što i prě. koje uostalom i ne potvrñuju nikakvi pisani spomenici. . stari Bog. češće se nalazi jedna zakletva u "višnjega Boga i svetog Jovana" Ovaj višnji Bog je očevidno hrišćanski Bog. u izrazu: Ach Bože. Rozbože. da se u tom obliku krije ime onoga prvobitnoga i vrhovnoga Boga: Sveboh . U češkom i u slovačkom nalazi se oblik praboh. Predmetak (prefiks) pra odgovara latinskom per. Češki jezik tako isto ima oblike: Přebǔh. koji bi potvrdili reči Prokopa Cezarejca i Helmolda. da je takav oblik postojao i pre hrišćanske periode.[74] Uopšte slovenski tekstovi ne daju nam nikakvih dokaza. Češki jezik ima ime čoveka Svéboh. koji je Bog sam po sebi. U srpskim narodnim pesmama.

g. kao Pron. ako ih bude. Hroničar uz to dodaje: "Sutradan ujutru Igor saziva poslanike (grčke) i ode na brdo na kome bejaše Perun i tu položi zakletvu sa svim svojim glavarima. Drugi je ugovor još izrazitiji: "Ako neki vladalac (knez) ili neko od naroda ruskog povredi ovo što je ovde napisano. a on je i na obalama Labe u češkome Veles-y.Božanstvo sličnih imena u drugim slovenskim zemljama: Parom. da se nalazi vrlo daleko od Baltika. ispitaćemo posebice. Proven. . Za slovensku mitologiju postoje dve različite sisteme izvora: ruska koju potvrñuju staroslovenski ruski izvori. čija imena jedva da podsećaju na Peruna. rusku i baltičku. .Perun i Sv.Neka objašnjenja.vid (-vit): Ruñevid. "Ako ne uščuvamo i ne uspoštujemo ono što smo gore . Porenutius. . ukoliko je to mogućno. . koji je Svetoslav zaključio 971. i Svaroga Ruske hronike.Glava treća Dva vrhovna boga ruskih i baltičkih slovena Perun i Svetovid Dve sisteme: ruska i baltička. . da bude proklet od Boga i od Peruna kao verolomnik". i jednu i drugu ovu mitološku sistemu. za koga se misli. koji su Rusi zaključili sa vizantijskom carevinom 907. Šta više mogu se navesti neka božanstva. jer ćemo malo niže pokušati. Kad proučimo oba vrhovna Boga ovih dveju sistema: ruskoga Peruna i Svetovisda rujanskog. njegov kultus. Perun je još jednom prizvan kao najviše božanstvo u ugovoru. Ime se njegovo ponavlja više puta ne samo u ruskoj Nestorovoj Hronici. da vidimo: kakav je odnošaj mogao postojati izmeñu neznabožačkog boga i biblijskog proroka.Svetovid i Sveti Vid. Ja navlaš podvlačim ove reči. .Tobožnji Svetovid u Galiciji. Ilija.[75] Rusi polažu zakletvu na prvom ugovoru preko svojih mačeva u ime Peruna. i 945. o kome imamo najviše pisanih izvora. Perun Perun je onaj meñu bogovima slovenskoga Panteona. Izmeñu njih dveju nema nikakve veze ni odnošaja. boga stada. Ilije". koju potvrñuju latinski izvori germanskog porekla. i Volosa. da pogine od svoga oružja.Perun po staroslovenskim ruskim pisanim spomenicima. ruskog Volosa. koji može lako biti. .Bogovi na svršetak . njegov kultus u Rusiji.srodan sa Suarasici Svarožićem germanskih pisaca.sveto drvo. .Hrast . Žerovid (Gerovit) itd. i sistema polapskih Slovena (oko basena reke Labe) i baltičkih Slovena.Bog bi znao po kakvoj vezi. Porenucije. . označiti sličnosti i njihove dodirne tačke. već i u onom tako zanimljivom ugovoru. koji behu nekršteni: "a Rusi hrišćani položiše zakletvu i crkvi (kapela) sv. svoga boga. sa Grcima. . Njegov kultus potvrñuju nam neosporni tekstovi. god. Svetovid Bog na Rujnu.

Dažbog. U počast svoga idola goraše i noću i danju vatra naložena od hrastovih drva. jedne sagore. boga stada. kad Novgorod bi preobraćen u hrišćanstvo. . pošto su ga tako dovukli do Dnjepra. od Peruna i Volosa. nazvan tako po imenu ovoga idola. Tada. i jedan stanovnik sa Pidbe[77] ode ujutru na obalu reke u času. i vukoše ga po blatu tukući ga bičem i štapovima. da ga (Peruna) niko ne primi. God. i naredi da se baci u Volhovu. na mestu gde bejaše Perunova statua. bez ikakve milosti. 988. koje se nalazi u istoj zbirci u kojoj i hronika.." Ove tako odreñene pojedinosti nose vrlo ozbiljan karakter istinitosti. koju razori vladika Aćim. bace ga u nj. koji je moraju čuvati. kad Perun prispe do obale. Stribog. jer reč 'perun' kod Rusa i Poljaka znači grom. jedan zao duh uñe u Peruna. baci svoju batinu na most. G.idol. knez Vladimir u Kijevu na jednom uzvišenju više idola. 1578. Vladimir se pokrsti. ova vatra ugasi. i razori sve žrtvenike (trebišta). na prvom mestu idola Perunovog." Po istoj hronici postavio je 980 god. da ga tuku batinama. Vladimir reče svojim slugama: 'Ako se gde zaustavi. Vrlo je zanimljivo i svedočanstvo onoga popoljačenoga Talijana Gvanjinija. odmah bili osuñeni na smrt. i jedno ime Perun blizu V. no pitanje je samo: odakle ih je Gvanjini mogao uzeti?. i Mokoš. I Perunu kao i svima prinašane su žrtve. i počne kukati: ' Oh mene nesrećnoga! Ja sam pao u nemilostive ruke'. koja se od tada prozva Perunova obala. N. dok ne proñe vodopad. te se još i danas ludaci udaraju tom batinom. Drugi jedan knez Dobrinja podiže jednog idola Perunu na obalama reke Volhove. pa naredi da se poruše svi idoli. glava mu je bila od srebra. On . "Na ovom mestu. pored Novgoroda. baš onde gde je danas manastir Perun. 6497 (989) pokrsti se Vladimir. odgurnite ga od obale. Vetar ga donese do jedne obale. odgurnu ga jednom pritkom: . neka smo prokleti od bogova u koje verujemo. Ali se nalazi ipak na drugim mestima. da učine zadovoljstvo zlim dusima. Dokle su ga oni tako vukli potokom. veli Gvanjini. bio je obožavan od Novgoroñana. i tako dole svuče do ispod Boričeva u potok.. Novgorodska hronika ovako nam priča tu epizodu: "God. Barsov[76] beleži jedno Perunovo u Volginom basenu. koje ćemo sve ispitati. koji god. On je bio načinjen od drveta.izjavili. I on preñe preko velikog mosta. sličan je gromu.[78] Ove iste pojedinosti ponavljaju se i u kompilaciji pod imenom: Kratki anali novgorodskih crkava. Simargl." Na taj način još u početku XII v. jednim topografskim imenom behu sačuvana u okolini Kijeva sećanja na Peruna. Vladika Aćim doñe u Novgorod. Ako se nepažnjom slugu. produži i dalje ploviti'! I satanski predmet iščeze". Ovo je ime iščezlo vrlo rano iz ovih predela. na levoj obali Volhova. objavi delo pod imenom: Sarmatiae Europae descriptio. Predstavljao je čoveka kako u ruci drži ognjeni kamen. svi bi.Dosta si dovde jeo i pio. i koja i danas nosi to ime. uzdizaše se nekada Perunov idol. Novgoroda. nekršteni ljudi nad njim plakahu. a brada od zlata. obori Peruna. a druge pobacaju u vatru: "On izda naredbu. Zatim naredi. za tim naredi dvanaestorici ljudi. da se Perun priveže konju za rep. a tada ga ostavite'. mali moj Perune. Oko njega su bila poreñana ostala božanstva: Horz.

Na ime Perun nailazi se u vrlo mnogo pisanih spomenika XIV i XV veka.[81] U jednom apokrifnom spomeniku. jedna šuma Perun nalazi se u okolini Poljica. vide to. jedan vrh brega Perun. naći ćemo u slovenačkim narodnim pesmama (koje je sakupio Kolar). navodi jedno selo Perun (Perunja ves).[82] Kod južnih Slovena. Dijalogu tri sveca. Da li je on onaj vrhovni Bog o kome govori Prokop Cezareac (θεςν ένα άπά ντων κύριον)? To se ne može potvrditi. Možda su i skorašnja. čita se: "ima dva anñela gromovnika. jedno ime Parom koje baca gromove: Bouh Parom zaoblacom. Tresk! zahrmi jej do čela Hned i z deckem zkameriěla. Jer ime Perun. Tako je ime perenuga ili perunika zajednička reč i u Bugara. i znači iris germanica. da i kod Slovenaca postoji ime Perun. (τής αςτράπής δηµιουργςν).Poñemo li malo severno.božja biljka).[83] No ovaj je tekst vrlo sumnjiv." Na taj način postojanje Peruna kao boga gromovnika u Rusiji utvrñeno je čitavom serijom neospornih pisanih spomenika. jelinski Perun i jevrejski Horz. od kada postoje ova imena. K. u Hrvatskoj.[80]U jednom stavu romana o Aleksandru Velikom ime Zevs prevedeno je sa Perun. pa bi se htelo. Ali se nalazi u jednoj narodnoj pesmi. koji je i sam Slovenac. Neki su primećivali. i da leči izvesne bolesti (bogiša . Stoga je čovek prinuñen obratiti se na nekoliko geografskih. (Ražljućen Bog Parom iza oblaka. Krek. ničega zajedničkoga sa iris germanica.[85] ILI OVA: Za onijeh časov Za starych Bohov . kao ime čoveka.Ovim čisto istorijskim podacima mogu se dodati i drugi. Ali veronica nema. spominje kao znak obeležavanja nekog imanja jedan hrast pod imenom Perunov dub. Iriček [84] sa mnogo više verovatnosti pripisuje ovu reč elbasanskoj perdon što će reći: zalazak (sunca). Isto tako pokušava se utvrditi. no on je izvesno onaj gromovnik vizantijskoga istorika. Srba i Hrvata. A vidi to nahněvany. pa je narodnom etimologijom iskvarena.[79] Navešću samo najglavnije. Navodi se u Bugarskoj jedna planina Perin. Perunovo ime ne spominju nikakvi istorijski spomenici. S druge strane se skreće pažnja da se kod Srba ta biljka zove i bogiša. Srba i Bugara. koji se odnose na veru starih Rusa. i ona bi odmah skamenjena). Jedna galicijska karta iz godine 1302. zar ne može biti sasvim prosto jedan nadimak? . ako i postoji kao takvo. Ovu istovetnost dopuštaju i veliki auktoriteti: Miklošić i Krek. i najedanput baci grom. No trebalo bi znati. da je to Perunova planina. reč perun i smislu groma (vidi dalje) ne postoji ni u srpskom ni u bugarskom. koju je Rokovski zabeležio. botaničkih ili drugih imena. da ta reč dolazi možda od reči veronica.

osim Kolarevog. . ali ovo je mesto glavno svetilište za ceo ovaj predeo. a nije im otkazano pravo azila. koja se i danas zovu Peruny. Bar ovu ticu da ubijem '. i uñosmo u jednu šumu.U isti mah seti se. Idol u Arkoni imañaše četiri lica. Porenov (Perunov?) sin. da se neprijateljskom krvlju okalja ni hodnik njihovog hrama. krĭkloun.[90] Bog Porenucije (Porenutius). Kod baltičkih i polapskih Slovena četvrtak se zvaše perendan. i u daljini se ču grom. a desna bradu.[91]Ovo bi ime moglo predstavljati ime Porenović. Helmold zna ne samo za ime idola. da u svojoj lovačkoj torbi nosi jedan . Ova imena: Prove i Proven možda su identična sa Perun. u vreme starih bogova. Njega navode kao ime lica (Krek. (U ono vreme. a peto lice na grudima. on ne bejaše ništa ubio. i kad bi vreme službe božije. To su. kod Lasovakis-ćana dokazuje. po svedodžbi Saksa Gramatika. U Češkoj ne postoji ime Perun u starim autentičnim pisanim spomenicima. reče u sebi.udarati gromom. 389. Nemamo tako ozbiljnih primera o srodstvu slovenskih bogova. Tu izmeñu vrlo starih drveta videsmo hrastove posvećene Provenu. poštovan je u Arkoni. Najedanput jedan crni oblak otvori nebo. svi tu dolaze radi suñenja sporova. vikač itd. U svakom slučaju. koji ga je služio. treba videti Peruna?[88] "Mi odosmo u onostranu Slaviju. U svima selima ove zemlje ima mnoštvo kućnih bogova (penates) i idola. Jer Sloveni toliko poštuju ove svoje svetinje. leva ruka dohvata čelo ovog lica.). ili onima kojima preti opasnost od smrti. u vreme boga Paroma." U Helmolda se uostalom nalazi još jedan bog Prove:[89] "Deus Altenburgensis terrae" . str.osobito poštovan u Star-gradu. ' Nisam ništa ubio. Po češkom Kott-ovom rečniku (sub voce . na ostrvu Rujnu. Jedne nedelje ode on tako u lov. Pa ipak ja bih želeo videti ih potvrñene i drugim svedočanstvima.) Ovo su klasični navodi. da u ovim predelima još žive uspomene na Piorun-a ili Peruna neznabožačkog. glagoli peruntati . i jedan pridev perunsky. Imena izvršioca radnje na nastavak un nisu retka u češkom jeziku: běhoun. Piorunow.Perun) nalaze se i u slovačkim zemljama oblici Param i Baram. vrlo lako. Do sada ih niko nije osporio. da ne dopuštaju. Ograñeni su bili šumskom ogradom. Ovaj bog nema kipova ("quibus nullae sunt effigies expressae").[92] U Poljskoj takoñe ima izvestan broj mesta. Narod. kralj. No da li peren znači grom ili boga groma? Da li i Helmoldovom Proven-y.[87] Ova reč izgleda skovana od nemačke Donnerstag. Ali to je možda kao i u slovenačkom jedan prost nadimak.[86] Voleo bih znati i iz kojeg su vremena. sveštenici. Pristup u svetilište dopušten je samo sveštenicima i onima koji hoće da prinesu žrtvu. već i za ime sveštenika .žreca. Ni malo se ne može zamisliti jedan bog groma u tako meditativnom položaju. Zna se za neko kamenje pod imenom piorunek:[93] Jedna priča iz Galicije okruga Tarnobrzeg. kroz koju se ulazilo na dvoja vrata. gde stoji na jednom kamenu. koji se odnosi na grom. pa od njega čak izvedene i neke reči. opis ovoga baltičkoga božanstva ne priliči tako onome opisu koji nam daje Ruska Hronika o Perunovom idolu.[94] Evo te priče u prevodu: "Neki gospodar običavaše ići nedeljom u lov.Za Boha Paroma. a vrlo malo kritičnog duha. Kolar je imao strahovitu uobrazilju. kako izgleda. Gospodar pogleda i spazi u reci jednu veliku i grubu crnu ticu. bogu ove zemlje. trkač. mesta na koja je nekad pao grom.

" (De belle gothico. koji mu reče: ' Ne žali ni malo. što si to uradio. igrun' igrač itd. da za sedam godina neće biti ni rose ni kiše. piorun. jedan drugome su gledali puške. govorun' ." Ovde smo prikupili sve pisane izvore. moj. i Večnosti ni u njoj nema. paron znači grom. Posle vetra ču se trus. vi''dun'' . 14. kao drvenim stablom. a osobito onih koji su ostali najverniji prvobitnim tradicijama: kod Rusa. On najavljuje i vraća kišu osušenoj zemlji. Videli smo napred. To je bog groma i bure. Šta znači koren per? On pokazuje jednu napornu misao.zaštitnik. evo već sedam godina kako gonim tu ticu. To beše Pieron. No Večnost ne beše u tom vetru. To je epitet koji zaista i dolikuje bogu groma. U onom svom ovde često pomenutom stavu. "I kako oni iñahu dalje putem. Srba i Bugara. Napuni njime svoju pušku. Dok si ti nju nišanio. vikaše: 'oče. jer nikad nije video tako gadne tice. Mi navlaš obilazimo one predlagane veze sa litvanskim ili sanskritskim jezikom. u onom ugovoru zaključenom izmeñu Rusa i Grka. reče on. krši stenje. već je čudnovatim načinom odnesen na nebo. Drugi slovenski jezici upotrebljavaju za označenje te reči isključivo koren grem ili grom. A Jelisije (njegov učenik) gledajući ga. Šteta. Ilijom. Prokop Cezareac možda misli na Peruna. igra i prorok Ilija u folkloristici hrišćanskih Slovena. pa onda odlete kao vetar. On spušta s neba vatru. Još i danas se vrlo dobro upotrebljava u ruskom: opekun' . i da ti nju nisi ubio.[95] Per'' pa staroslovenskom jeziku znači udaram. jedan silan udarac. koju Perun igra u Panteonu neznabožačkih Slovena. tuče.[98] ."[97] Sv. što se biblijski prorok ovde stavlja prema bogu groma? U Bibliji se sv. koja sažiže žrtvu. ubio bih bio ja tebe '. iñaše ispred Večnosti. jer vrlo brzo lete. Mi i s druge strane znamo iz ruskog. Gospodar je dohvati. i nikako da je uhvatim. No on ču iza sebe glas. i Perun reče gospodaru. One se zovu brzoletice. ime Peruna dovoljno se objašnjava slovenskim elementima.. nanišani. Nalazi se i u staroslovenskom jeziku: bĕgoun'' . i oni ih razdvojiše jedne od drugih. poljskog i slovačkog da perun.mañioničar. ja sam tebe nišanio. naoružanog dugom puškom. Da li je to čista slučajnost.brbljivko.) Onu ulogu. ili više-manje izmenjen. u kojima se javlja ime Perun ili pod svojim originalnim oblikom. da više nikad nedeljom ne lovi . a kršteni pred sv. ali Večnost ne beše u trusu. On javlja kralju Ahabu.[96] Perim je dakle onaj koji udara. I Ilija se uspe na nebesa pomoću jednog vihora. . kako nekršteni Rusi polažu svoju zakletvu pred Perunom. Posle vatre začu se jedan tanak i prijatan zvuk. pogleda je. velikog kao drvo. "I evo. proizvoñača groma. Voda i vatra mu se pokoravaju.[95] I ne pribegavajući sumnjivim sličnostima. "Oni poznaju jednog jedinog Boga. i veliki besan vetar. On stoji pred Večnošću. i žrtvuju mu marvu i druge razne žrtve. Oun''. Ilija ne umire prirodnom smrću. dokle god on ne kaže. III. koji uvek lovi ove gadne tičurine. pogleda i vide pred sobom jednoga čoveka kao džina.blagosloven metak već sedam godina.. Gospodar se poplaši.un'' jeste nastavak koji označava izvršioca radnje. Za trusom doñe vatra. i idući govorahu: Evo jednih vatrenih kola i vatrenih konja. što sam izgubio jedan metak za ovakvu tičurinu '. Pijeron dohvati gospodara za ruku i dugo je s njim razgovarao. Večnost prolazi. oče moj!' i više ga ne vide". Ilija javlja kao gospodar svih prirodnih elemenata. i tica pade.begunac. koji lomi planine.

Slovena i Varjaga. Ruski seljak očekuje da vidi 20. pa se skupe na gozbu. Iliji. Služba na njegov dan kaže. jednu Ilije kišnoga. koja su odnela na nebo biblijskoga proroka. oružjem koje grmi. a sakupljeni novac daju crkvi. da baca gromove. ili još više: zakolju nekoliko jaganjaca.Očevidno su ove priče morale očarati mašte. da on može dati ili zadržati kišu. Ruski seljak još i danas čuje ona kola. i pojedu ga. najviše su mu posvećivali crkve na visovima. Od svih hrišćanskih svetaca sv. Iliju prizivaju i protivu rana zadanih vatrenim oružjem. Ilija pusti toliko gromova i toliko vode. U kurskoj i voroneškoj guberniji ostavlja se na svršetku žetve po jedna pregrš vezanog klasja. Po jednoj drugoj priči iz iste oblasti. da svi zli dusi na vrat na nos popadaše na zemlju.[99] Trinaestog dana avguskih kalenda slavljahu Grci pozorišne igre radi uspomene na voznesenje sv. On je jedan od onih. Iliji u grčkim zemljama razvio se na jedan sasvim osobeni način.[102] Po jednoj legendi iz Bukovine. pa nose meso popovima. čiji je kultus i do danas ostao najpostojaniji i najpopularniji. da pokrene munje i gromove. pa ih poveri ñavolu. Prizivaju ga. Bog. i pronosi jeku groma. da ga blagoslove. u vreme suše čita se ovakva molitva: "sv. Novgorod imañaše u srednjem veku dve crkve. da Bog naredi Iliji. Sv. i svojom rečju je pušta. u vreme najvećih bura i najvećih suša. Ilije.[100] To se zove vezati bradu sv. pa meso pojedu. Molimo ti se. Ilija svojom rečju zadržava kišu. pošto je stvorio svet." Njegov se dan slavi 20. stvori takoñe grom i munje. da od njega oduzme i vrati na nebo.[100] Meñu licima Staroga Zaveta. koga na kolima vuku dva upregnuta jarca. U guberniji Kaluga zakolju jednog brava. da je raj prepunjen zlim dusima. Ilije nije manje znatna. tj. On ih je podsećao u isti mah i na slovenskog Peruna u skandinavskoga Tora. ispeku. koje u atmosferi upravlja velikim prirodnim dogañajima: gromom i munjama. Iliju sa Heliosom. tuč. da izjednači sv. u čast proroka Ilije. kiša. prema potrebi zemljoradnika. tj. I u jednoj i u drugoj nosaše se litija. Od njega zavisi: rosa. Vrlo je mogućno. Ali on ih je tako rñavo upotrebljavao. ili tele. ili buru ili kišu. da je istovetnost ovih dveju reči uticala na maštu Grka. a pali i pustoši zemlju tvrdica i grabljivaca. starao se. te sipa varnice iz oblaka. On uživa kod njih epitet gromovnika. koji su bili verski učitelji Rusa. puca. on štedi polja milostivih ljudi. Jedan naučar grčki g.[103] i zauzima vrlo veliko mesto u narodnoj epopeji. u svojoj studiji o suncu ((’Ηλιος) u narodnim grčkim predanjima. a drugu Ilije sušnoga. Narodne pesme . usliši njegovu molitvu i pošalji nam kišu s neba na zemlju. Politis. Kultus sv. Više crkvica ili manastira carigradskih behu stavljeni pod njegovu zaštitu. Isto je zbliženje bio učinio još i Volter u svome Dictionnaire philosophique. Ilije na nebo. On naredi sv. koje su već bile obuzete mitosom o božanstvu. Kad se svetac vozi u svojim vatrenim kolima. Ilija je prvi koga je Rusija priznala. Suho vreme toga dana predskazuje mnogobrojne požare.[101] Da li bi to mogla biti neka nejasna uspomena na Perunovu zlatnu bradu? U nekim oblastima još se praznuju prava prinašanja žrtve. Bog vide sutradan po stvaranju sveta. munje i koplja protivu božjih neprijatelja. Ilija bejaše očevidno jedan od onih. suša. jula. o Gospode. koji su najživlje obuzeli maštu ruskih novopokrštenjaka. koje satana bejaše stvorio. I kod južnih Slovena uloga sv. Na drugim mestima zakolju vola.

Svečanost se završi tradicionalnim orom. onda pristupa klanju. koja provode vreme svañajući se. koji označava jedan Perunov hrast kao poljsku belegu. jer se tu nalazi jedan vrlo veliki hrast. U nekim srezovima toga dana čine se neki obredi vrlo slični onima. Srba. On po zapovesti božjoj tuče gromom zle duhove. govoreći: "Neka nam sveti Ilija bude u pomoći. Ilija se zove još nebeski kočijaš. po svom običaju. i oni prinose na žrtvu žive tice. Sv. da ih umiri.[104] Ilijin dan je u Bugarskoj prazničan dan. da Bog ne naknañuje odmah ono što on pojede. Napred smo spomenuli onaj galicijski spomenik. sv. pomeću komade . U srpskim i hrvatskim narodnim pesmama sv. "Kad doñoše. veliki gospodar kiše. rakije i vina. kropionicom i voštanim svećama. On kažnjava rñave ljude zatvarajući nebeske izvore "tako da su i sama sitna deca prinuñena lizati suh pesak". Konst. Seljaci počinju svetkovinu klanjem jedne junice na bregu obraslom hrastovima. Ilija se javlja i kod Rusa. Jovana. govoreći: "neka nam sv.[108] Na taj način sv. u Bugarskoj. Pobodu strele oko drveta i na njih. na ostrvo sv. Ilija pušta na njih kišu. Pop osveti vodu. Bugara i Slovenaca kao svetac groma. Iliji.[105] Čeh g. Voraček. Pored toga igra još i ovu ulogu: jede mesec. Ilije. i bi ga sveg pojeo. Žene su donele sudove. ðorña. Klanje ovog govečeta ima pravi verski karakter." Po Voračeku ova se svečanost obavlja u najvećem delu predela oko Rodapa. Porfirogenit je spomenuo kod Slovena u Rusiji[110] još jedan hrast. Hrast je bio drvo posvećeno Perunu kao i Zevsu. pristave ga u lonac. U Životu vladike Otona Bamberškog od Herborda[109] spominje se takoñe jedan veliki hrast. koje smo napred spomenuli u Rusiji. čije su postojanje dokazali tako jasno stari ruski pisani spomenici. onda iseku meso. prisustvovao je jednom praznovanju sv. prinesoše tu svoju žrtvu. neke su donele i hleba. Kad se meso skuva. koji bejaše nedaleko od Štetina. Ovoj radnji prisustvuju samo ljudi." Zatim pop i crkvenjak priñu s kadionicom. Nije drsko pretpostaviti. veli. kako svet bi podeljen izmeñu sv. blizu njega izviraše jedan izvor. Svaka dobija jednu malu porciju čorbe i malo mesa. Kad je goveče zaklano.[107] Slovenci zamišljaju sebi vetrove kao zavañenu braću.pripovedaju nam. tako isto učine i svi prisutni. baveći se god. da je njegov kultus zamenio obrede slovenskog Zevsa. On pripoveda jedno putovanje Rusa po Dnjestru. Ilija dobije u svoj deo oblake i grom. onda doñu i žene i deca. da se kuva. Petra i sv. Peruna. U ovom predelu navodi on još mnoge ruševine crkava posvećenih sv. zvanična svetkovina. Izvršilac žrtve skine kapu. I oni se prekrste. prekrsti se. Ilije u Javorovu na 20 km od Filipopolja. Na taj se način napravi jedan poljski ručak. kao da u njemu stanuje bog. i koji imaju nekog osobitog neznabožačkog traga. Narod ga poštovaše. Ilija bude u pomoći". koji figuriraše u hramu boga Provena. vetrova i bura.[106] Evo kratkog sadržaja njegovog opisa. a tako isto i Helmoldove reči o onom drugom hrastu. 1886.

za vreme zime. Naročito obožavaju i poštuju hram ovoga boga.[111] Češki hroničar Kozma. da mu se donese jedan vrlo stari idol Svetovida. i da se baci u vatru. Na drugom mestu[115] Helmold priča kako je 1168. da im se proriče. i tvrñahu. ne dopuštaju da se u nj olako kunu. Malo dalje. Drugi bogovi su pored njega tek polubogovi. koji je proricao najizvesnija proricanja. koji brižljivo izbegava svaki malo tačniji detalj o neznabožačkom kultusu. To nam svedoči Helmold u gl.[116] Katkada oni prinašahu na žrtvu i po kojeg hrišćanina.(Svantovit) Ako je Perun bio veliki bog kijevske i novgorodske Rusije. Jedan drugi češki spomenik.[114] Sa sviju strana oblasti dolaze tu Sloveni. ili ih ostaviti žive. Sem toga slahu mu svake godine iz sviju slovenskih krajeva razne darove za žrtvu. kao što ćemo malo posle videti. on znači skup. ali ne spominje hrast. i opljačka sve njegovo blago. On razori i njegov hram. govori samo o kultusu gajevv i drvetv (lucos et arbores) ne beležeći naročito hrast. da je ovde narodna etimologija uspostavila neku bliskost. čija su proricanja najizvesnija. pa zapovedi. Kod Srba se jedna vrsta hrasta zove grm. i pored vatre javljaju se neki fantastični oblaci. čita sudbinu. svoje hronike: "meñu mnogobrojnim slovenskim bogovima gospodari Svetovid (Zvantevith). Trgovci koji dolaze u ovu zemlju. Ali gr'm'' i staroslovenskom ima mnogo opštiji smisao. koji. Onda vuku kocku da li treba zaklati tice i pojesti ih. i šalju štogod za žrtvu.. uznosi još važnost Svetovidovog kultusa: "On je bio prvi meñu svim slovenskim bogovima. da se . Pa je ipak mogućno. već i sve slovenske oblasti. Ova vas reč goni. danski kralj Valdemar napao s velikom vojskom i znatnom flotom na ostrvo Rujan. Da bi mu i naročitu poštu ukazali. na žrtvu svake godine po jednog hrišćanina. On naredi. Kod njih je kralj prema svešteniku u malom poštovanju.hleba. da se iseče na komade.[112] Pozitivno se ovo drvo spominje u Hajekovoj hronici (XVI vek). pristanu na sve što je tražio.. koga su obožavali svi Sloveni. prinose mu. On priča (iz god. isto tako spominje kultus gajeva i drveta. da je sravnite sa korenom grm . 52. po običaju. kita drveta[113] i nema ničega zajedničkoga sa idejom o grmu. a stanovnici. Svetovid je bio veliki bog Slovena na ostrvu Rujnu.od grmeti. Tako su viñali još u naše vreme ne samo Vagrince. da bi se otkupili. To je onaj Bog. Jer sveštenik tumači proricanja. koja nije postojala u prvobitno doba. Helmold. 991) da na bregu Petrinu (Lorenzberg) koji gospodari u Pragu levom obalom Vltave. bog zemlje Rujana. No on je možda bio bolje informisan o narodnim verovanjima. a kralj i narod zavise do njega. Osvojio ostrvo. da mu se oko vrata veže konopac. On zavisi od sudbinv. lože vatru pored jednog velikog hrasta. ako nisu prineli na žrtvu štogod skupocenije od svoje robe. identifikuje Svetovida sa Svetim Vidom ili Gijem (Guy). Česi. Svetovid . mesa i svega onoga što imaju. koga odreñuju kockom. uništi mu kultus. Hajek zaslužuje malo poverenja u svemu što se odnosi na čistu istoriju. izvikujući Svetovida bogom nad bogovima. niti da se pristup u nj umrlja ma čim i u samom ratu. oni mogu obaviti svoju trgovinu". onaj koji je davao najslavnije pobede. kako svake godine šalju darove na Rujan. ne mogu ni prodati ni kupiti što. omilijar praškog vladike. Tek posle ove žrtve.

i pita narod. svake godine ga sveštenik puni vinom (mero). kosa ošišana. čija kanija i balčak behu od srebra i vrlo značajno izrezani. onda on predskazuje oskudicu. Sveštenik. a dve s leña. nego i po idolu. Ako odgovore da ga vide. Zatim to piće od prošle godine prospe po nogama idolovim u vidu prelivanja žrtve. pa prinesu na žrtvu životinjske glave. no lažno je prozvan imenom sveti Vid.[120] i po stanju ovoga pića. u desnoj ruci držaše jedan rog spravljen od raznih metala. bogatstvo i slavu za grañane. jedini je imao pravo da uñe u svetilište."[117] Još dalje on opisuje hram u Arkoni: "u sred grada bejaše jedno mesto. da mu nudi da pije. i svi učestvuju u ovoj velikoj religioznoj gozbi. Jedanput u godini. U zgradi bejaše grdan idol. on izjavi želju: da ga dogodine ne vide. 38). Ova želja znači: ne da popova ili . Noge se opirahu o zemlju. . i spreda i pozadi jedna izgleda da gleda na desnu. Spoljašnost ovoga hrama bila je ukrašena divnim grubo obojenim drvorezom (accurato celamine) koji predstavlja razne predmete". posut medom. kako je za nju bio utvrñen". skupi se gomila naroda ispred hrama. Idol bejaše sagrañen od raznih drveta i tako vešto spojenih. "Pored idola vidi se: jedna uzda. on predskazivaše žetvu te godine. "Posle ovoga donesu pred kip jedan okrugao i kao stas čovečiji visok kolač. on je brižljivo očistio metlom sav hram. i ispituje: da li se tečnost u sudu smanjila od ranije obeleženog znaka. kad se skupi svet pred vratima. pazeći dobro da ne diše dok je tu. da božanstvo ne bi bilo okuženo dodirom jednog čovečijeg daha. pa napuni rog novim pićem. na kome se uzdizaše jedan vrlo lep drveni hram. siromaštvo u proizvodima u idućoj godini. ponovo ga napuni. unutrašnja je sastavljena iz zastora. Po ovim znacima on unapred obaveštava. Brada je obrijana. koji drže četiri koca. kad se sabere letina. Jedna mantija pokriva idolovo telo i spušta se do nogu. istrči na vrata. poštovan ne samo po veličanstvenosti njegovog kultusa. da li će biti malo ili mnogo koristi od zemaljskih proizvoda. Ako jeste. pa metne u desnu idolovu ruku. kao što nose Rujani. a sa spoljnom ogradom se dodirivaše samo krovom.Jedan deo zlata i srebra otetog od neprijatelja sipaše se u Svetovidovu riznicu" (I. Leva ruka drži jedan luk spušten niz telo. Dan pre te svečanosti. gde on takoñe jedini ima pravo ući. Naročito se divljahu jednom kolosalnom maču.bogovima naročito dopadala hrišćanska krv. da li ga vide. koji u sebi skrivaše. čineći.[118] "U nj se ulazi samo kroz jedna vrata. a druga na levu stranu. počne onda od njega svečanim prizivanjem tražiti svakojaka dobra za sebe i za otadžbinu. imañaše četiri vrata i četiri glave. u protivnom slučaju predskazuje izobilnost. ali se ne vidi. da se sastavak mogaše primetiti tek posle najpažljivijeg ispitivanja. mnogo veći nego u prirodi. "Evo kako se svetkovaše veliki praznik ovoga idola. Onda odjednom proguta sve ono što je bilo u sudu. sedlo i drugi razni znaci božanstva. Kultus Svetovidov spominje još i Saks Gramatik: "Beše kod Slovena u Arkoni na Rujnu jedan idol koji su obožavali naročito uroñenici i narod iz okoline.[121] "Sutradan. sveštenik zañe iza kolača. Odavši kipu poštovanje.[119] dve spreda. Kad mu treba da udiše vazduh. Oko samog hrama bejaše dvostruka ograda: spoljna je ograda bila pokrivena crvenim krovom. pop (žrec) uzme sud iz idolovih ruku. koji protivno običaju zemlje nosi bradu i vrlo dugu kosu.

kako su ga Danci razorili[125] "Kralj bejaše poslao Esberna i Svena. drugi ga ismejavahu. Pljačku čuvahu u sanducima. naravno. na ovaj način[123] kad je reč: da li treba ili ne treba preduzimati kakav rat. Morali su uzeti gvožñe. u kojima bejaše dosta srebra i upotrebljive materije. Tako danski kralj Sveno. Za svoju službu on ima tri stotine konja i toliko konjanika. Svetovid (tako se zove ovaj idol) ratuje protivu neprijatelja jašući na ovome konju. dobijaše ih isto tako i od pograničnih kraljeva. Ali. ljuto kazniti sve one. Najpoštenije. Isti konj služio je i za gatanje. Veličanstvo Bog. već da je dogodišnja žetva obilnija. Bejaše greh iščupati mu iz grive ili repa i jednu dlaku. a zato mu obećava izvesnu nagradu u pobedi na suhu i na moru. da ga (hram) razore. koje su kupili revnosni prosioci. Kad bi uveče. Po zidovima hrama beše i životinjskih rogova. Verovali su da će Nj. Saks Gramatik priča. Ovaj bog imañaše još hramova u mnogo mesta. što se njihov bog tako vreña. onda je srećan znak za ishod rata. usled kakvog verskog straha. znači učiniti akt pobožnosti. Popu dodeljuju trećinu plena kao da je on doprineo pobedi. Idol bi odvučen u polje.. Zatim vežu dva koplja koso sa šiljcima dole. Tu su se gomilali i svi državni i privatni pokloni. da je bolje. Ovaj kip. Sve što se oružjem ili krañom zadobije. misleći. "Ostatak dana posvećen je gozbi.[122] Zatim pozdravi narod u ime idola. poverava se čuvanju sveštenikovom. i da ga izvuku iz grada. Jedni žaljahu. On pravi zastave i ukrase (metalne).. Sad kad hoće da krenu u rat. No docnije. da njime lože vatru. i sveštenik dovede konja. pretpostavljajući na taj način tuñu veru svojoj. Hram bejaše ukrašen purpurnom materijom. što su se dali tako dugi niz godina zavaravati tako grubim kultusom. da su od nje sve komadi otpadali.. da idola uvežu konopcima. stiñahu se. Idol pade.. sveštenici nameste ispred hrama trostruki red kopalja.. za to obesvećenje svoje vere.. opomene ga. Za sebe on (kip-bog). isekoše u komade. kuvari ga razlupaše. imañaše svog konja bele boje. najpre obave svečane molitve. Po pričanju Rujana. oni zapovediše najamnicima stranim i zarobljenicima. jer bi tada neznabošci verovali da se njihov bog sveti. Poñe li on sad pri preskakanju desnom nogom. Svi ljudi i žene daju svake godine za kultus bogu po jedan novčić. koju je vlaga tako iskvarila. da obore boga. da preñe preko kopalja. koji dobijaše darove iz cele Slavije. kako uteče iz hrama i obliku jedne crne životinje." . Najedanput spaziše jednoga zlog duha. on bi kažnjen tragičnom smrću. Glavni razlog za ovo verovanje bejaše ovaj: Često ujutru konj bejaše sav kaljav i znojav. Čuli su se najrazličniji žagori. koga su tako dugo obožavali. i čuvati se da kip pri padu ne prignjavi koga. Njih su opsluživali sveštenici nižeg reda. koje Svetovidu beše posvećeno. gde ga je grdna gomila sveta ljubopitno posmatrala. da bi ga za se zadobio. Isto tako rade i sa pohodima na more i svima ostalim preduzećima. One ih tada navedu i na neumerenost.narodna sreća dogodine bude bolja. No na ovim gozbama povrediti umerenost i trezvenost (prejesti se i napiti se). Samo ga je sveštenik hrama mogao pasti i opremati. Narediše stanovnicima. koji se usude na nj dići ruke. da ostane postojan u svojoj pobožnosti i u prinašanju žrtava. Rujani su zatim morali predati i sve blago. jedu meso životinja na žrtvu prinesenih.[124] Opisavši idole i sve pojedinosti o njegovom kultusu. ako poñe levom nogom odmah se okanu polaska. priloži mu jedan skupocen sud. kao da je dugo jurio po polju. I ti pokloni behu katkada pravo oskvrnjenje vere. da ova prezrena lica izlože njegovom gnevu.

kome su oni posvetili čak i hram i jednog idola. i o njegovom preobraćanju u neznabožačkoga boga. i osnovaše tamo jednu oratoriju u čast mučenika Vida. 444) da najposećeniji hram u Arkoni nosaše bez prava ime sv. Ovo se praznoverje tako utvrdi. da Svetovid. i podigoše jedno svetilište u čast našeg Gospoda Isusa Hrista i sv. i da opljačka hram. te tako služahu pre stvorenju nego tvorcu. od koga je Helmold pozajmio sve glavnije podatke o ostrvu Rujnu (I. 508: servitutem superstitione mutarunt instituto domi simulacro.[127] Obojica se isto tako slažu i u objašnjenju toga imena imenom hrišćanskog sveca sv. Ebojevom sinu. predmet jednog vrlo brižljivoga kultusa. pleme Rujani beše najupornije u svome mraku bezverja."[132] Saks Gramatik sa svoje strane tvrdi (str. Stanovnici poštuju sveštenika (žreca) ne manje od kralja. tj. bog zemlje Rujana. Vida. Gija: "U vreme cara Ludvika II. str.I Knytlinga Saga (Historia Knytidarum) daje nam skoro iste pojedinosti. Na ovaj način. koga mi ispovedamo kao mučenika. koja su razdeljena po oblastima i kneževinama. Od vremena kada su se prvi put odrekli vere hrišćanske ovo praznoverje je ostalo kod Rujana sve do naših dana. čijem kultusu bi posvećena cela oblast. Vida. Vida (Sanctus Vitus) ili sv. Vida koga mi zovemo slugom božjim. o unošenju kultusa sv. koji bi gore mrzeli hrišćane i sveštenike kao ovi ljudi. veli. U II knj.[130] Jedan dosta nejasan glas priča. Jer . Kralj naredi Soniju (Sonius). pretpostavljajući stvorenje tvorcu. glavi XII priča ukratko. 2) ne spominje ništa o pridobijanju ostrva od strane korvejskih kaluñera u IX veku. Rujani su obožavali boga Svetovida. zaštitnika Korveja. Adam Bremenski."[129] Po Helmoldu bi dakle ime Svetovid bilo prosto promena imena Sanctus Vitus: neznabožački bog zamenio bi bio dakle hrišćanskog sveca. kako su Danci osvojili Rujane. i ako se Helmold poziva na veterum antiqua relatio. Oni se ponose i slave samo imenom sv. slugu Hristovoga. po Helmoldu i Saksu Gramatiku. preobratiše. kako je bilo starije ime toga tako popularnoga boga. i koga oni priznavahu kao prvoga izmeñu sviju svojih bogova. quod sancti viti vocabulo censuerunt). rujanski narod u hrišćanstvo. gde beše glavno ognjište zablude i sedište idolopoklonstva. I nema pod nebom varvara. Vida. da uñe u arkonsku tvrñavu i grad.[131] jer ovog istog sv. da razlupa idola Svanteviz-a. oni ga poštovahu kao boga. i padoše još u goru zabludu nego dotle što behu. Vida. da je Ludvik. i vratiše se svojoj veri. Ovu zapovest izvrši vladika Sven i Sonije. Ovde dolaze radi pitanja proroštva iz sviju slovenskih krajeva. postade prvim bogom svih Slovena itd. i opljačkali crkvu. Jer tog sv. ono u njemu ostade do naših dana. (Cf.. jer on bejaše osnovalac ovoga manastira. zato što su u njegovu korist okrenuli ime sv. Vida. oni počeše obožavati kao boga.. No naskoro Rujani prognaše sveštenike. oko polovine IX veka kaluñeri iz Korveja (Corvey)[128] prodreše na Rujan. Po Velkelu (Voelkel)[133] obe ove priče bile bi izmišljene u XII veku. razlupali idola Svetovidovog.[126] Helmold i Saks slažu se u označavanju Svetovida kao velikog boga na ostrvu Rujnu. nekada ponudio zemlju Rujana dobrosrećnom Vidu korvejskom. Propovednici koji doñoše iz ove obitelji. napraviše mu i jedan veliki kip. Vida. Uskoro zatim Rujani ostaviše svetlost istine. dakle. sin Karlov. pa tada i žrtve prinose. koje su ime uneli u njih korvejski kaluñeri. Helmold neće da traži i da nañe. Oni propovedaše slovo božje. "Od sviju slovenskih plemena. porušili njegov hram.

On je dabome drukčije govorio". Vida. Njihov religiozni fanatizam isključuje potpuno ovu hipotezu. preokrenuli ovoga sveca u neznabožačko božanstvo. da su preobraćeni u hrišćanstvo.[135] Sloveni su voleli ismejavati hrišćanske stvari. da ga zasebno objasne. Vida. Titmar navodi jednu zanimljivu anegdotu (Chronicon II. i tek ga nestaje u XV v. osobito stihovna hronika Dalimilova (na češkom). Oni su zaista imali u svojim rukama sv. da se taj nastavak susreće u hrpi osobenih imenica slovenskih. da su oni to ime definitivno usvojili kao ime svog narodnog boga. . Kad nastavak -vid (vit ili vith) ne predstavlja ime sv. biografa Otona Bamberškog. I. tj na latinskom: eleri stat in frutectum .[141] .[140] Češka Kozmina hronika (XI . ovo ime pominju i drugi češki hroničari. gl. i naredio Slovenima da ih pevaju. da tako Bozo govori. još manje verovatno. našavši već gotov kultus Svetovidov. Nju su održavali zainteresovani sveštenici. Ovde se mi nalazimo pred jednom prostom sličnošću. Rujanski Sloveni su mogli tako isto parodirati i ime Sanctus Vitus praveći od njega ime Svetovid. Goztivit) oca Borivojevog. govoreći: ukri volsa. III) iz XII veka. što zaista znači u prevodu svet-i. da su oni to ime Vid davali i drugim bogovima. kaluñeri su. Semovid?(Semovith ili Semovithan).[138] . 37. pošto je objasnio sadržinu. svent . Nemački sveštenik Bozo. I oni govorahu. izvrnuti domišljanja Helmoldova i Saksova. spominje se u Galovoj hronici (Gallus. pokušali zameniti ga svecem. beše ispisao slovenske molitve. prinošeni su Svetovidu na žrtvu katkada i po koji hrišćani.O ovim bogovima govorićemo docnije. Mržnja baltičkih Slovena prema hrišćanstvu bila je duboka. i sveštenik tvrñaše. ne primećujući. Uostalom mi nalazimo kod Saksa jednog boga Porevithus-a. Nisu to neznabošci. čije ime beše istovetno. uz god.Ruñevid. da nikakva druga žrtva ne beše njegovom bogu prijatnija.[139] Pa iako po spoljašnosti izgleda da je tako ipak ova reč nema nikakve veze sa latinskim sanctus. onda šta predstavlja? Prvi deo reči nije sumnjiv.XII v. Ima razloga. Vida. koji su. ili za koje mišljaše. koji su se očajnički trudili.[136] i jednoga koji se zove Rugievitus[137] . želeći time očuvati svoj uticaj. preobraćeni u kultus sv.znači svet. Ime Zjemovid nalazi se na više mesta u istoriji poljskoj. naročito kod vladalaca Mazovije. koje smo napred naveli. kod Eba i Herborda.jfva (drvo) je u žbunu. čiji ostaci behu izneseni iz francuske pikardijske Korbije u germansku Novu Korbiju (Nova Corbeia germanica). mislim. legendarni poljski knez. da bi što lakše poučio one Slovene.[134] One objašnjavaju zamenu kultusa Svetovidovog kultusom sv. prvog vojvodu češkog kao hrišćanina. 97. Hostiwyt. već naprotiv. knj. ali nije ni malo verovatno.umesto da ponove sa sveštenikom κύριε έλείσον. da veliki narodni bog dobije ime jednog hrišćanskog sveca? Po samom Helmoldovom svedočanstvu.). Vida.) spominje češkoga kneza Hostivida (Hostivit. nalazimo boga Nerovith-a ili Gerovith-a.korvejskih kaluñeri su i mnogo štošta drugog malo opravdanoga izmišljali i tražili da im lakoverni svet veruje. Nastavak vit naročito je pobudio oštroumnost etimologičara. ova zbrka imena vrlo su česta u srednjem veku. Je li mogućno. Ovi obešenjaci tada iz podsmeha parodirahu ove reči. koje beše preobratio. Ove pobožne laži i lukavstva.

inter omnia numina Slavorum primatum obtinuit clarior ut victoriis. Danci su polagali na to da frapiraju neznabožačku osetljivost. Svent je dobio značenje svet pod uticajem hrišćanstva. u Nemačkoj. ono što vit tumači proricanjem. bog koji čini proricanja. gde se govori o jednom licu.vit: Vitadrag. Opet ponavljam. Uostalom. Ono tumačenje koje je dugo vredelo. ne sme unutra disati. da slog vit predstavlja koren vit ili vkt. bog rata. Vitomisl.[145] Ovo se tumačenje ne bi moglo fonetički objasniti. da čini proricanja.[149] Ne zna se šta je bilo sa glavnim idolovim sveštenikom. ili je bio ubijen u toj borbi. Saks Gramatik bez sumnje ne bi propustio i to ispričati. behu najraznovrsnija. Možda je pre toga značio. koja su predložena. koje se zove Liudevitus. Knez Tetislav je primio hrišćanstvo. Arcon. Upravo reći to nije bio grad. rušeći baš toga dana njihovu veliku narodnu svetinju. bogatstvo žetve. svojstva koja se Svetovidu pripisivahu. izvestan. siguran. i nemogućno ih je objasniti imenom sveca Vida.[148] U drugim tekstovima nalaze se oblici: Arekunda. kao što se po navodima Helmoldovim i Saksa Gramatika može suditi. bog snažan i veseo. uspeh ratnih ili trgovačkih preduzeća. . po raznim tumačenjima: bog sunca. Vitomir. kao što se držalo i za nemačko heilig.(duvati) . To beše baš onaj dan kad crkva slavljaše sv.[144] No mi smo ovde u oblasti samih hipoteza. već prosto jedna utvrñena ograda koja opkoljavaše hram. Hram u Arkoni razorio je danski kralj Valdemar. konjanik.[147] Arkon. i još mu se ne zna poreklo. 15. ve . Vitoslav. Krek[146] vezuje vit za koren vi.Slog vid (vit) nalazi se još i kod Eginarda (Eginard) u Analima i u Životu cara Ludvika. bog vetra. efficacior in responsis. Tako je Svetovid. Docnije g. Dobrovski je od vit skraćeno od vitenz napravio reč značenja: vitez. i predloženo još početkom XVI v. Njemu se čini. Ne vidi se. Da se i on pokrstio. Svantovit je za nj moćni dah. Svetovidov hram je bio podignut u gradu. kako sveštenik. To je jedan slovenski knez iz Donje Poljske. iz straha. da nečistim dahom okuži idole. On se ne zadovoljavaše samo. od sviju ovih tumačenja najverovatnije mi se čini. deus terrae Rugianorum. ili sasvim prosto jedan hrišćanski svetac preobraćen u neznabožačkoga idola. Izmeñu mnogobrojnih tumačenja. Njega nestade. nije naodmet navesti i druga predložena tumačenja. po kome se imenu i cela oblast tako prozvala."[143] Ovo mi tumačenje izgleda najverovatnije. tumači Svantovit-a imenom lumen. jula 1168. u lingvističkom pogledu. savetom. koje veli.[142] U istorijskim spomenicima Južnih Slovena nalazimo jednako jedno za drugim razna imena sa . koji Saks Gramatik zove Archon. koji priča. Vitodrag. U isto vreme on držaše jedan luk. Ova podudarnost po svoj prilici nije sasvim slučajna. kako bi slovo s iščezlo. jedno za drugim. koje smo i napred naveli: "Szvantovit. Ovo ime ne izgleda slovensko. Ime Svantovit moglo bi se tada objasniti Helmoldovim rečima. kao simbol rata. koji čisti svetilište u Arkoni. zavisahu takoñe od njega. jak. da mu ovu hipotezu potvrñuje onaj gore navedeni odlomak Saksa Gramatika. Sva su ova imena slovenska. koji znači: reč. najverovatnije mi se čini ono. Arekonda."vejati". Vida. i rog za piće.

dugačka odprilike tri stope. A mi znamo. te sličnosti mogu ili potvrditi ili osumnjičiti njegovu autentičnost. kako se pobeñeni paganizam ponižava pred hrišćanstvom. leva ruka stoji skoro u visini pupka. da pokaže. Beleška grofa Potockog i izveštaj g. Na sva četiri lica-strane nacrtane su i ruke u reljefu. koji je pre petnaest godina posetio ovo ostrvo. Jedan mu seljak reče: "Kad bi to bio kakav svetac. kao što i ime kaže. na kome se vidi izrezana jedna ljudska figura. ništa ne bismo imali protivu toga. da se u crkvi u Altenkirhenu može videti stari Svetovidov lik. (Vidi snimke na kraju knjige. I poljski arheolozi nisu se ustezali izjednačiti ovaj pronalazak u Zbruču (Zbrucz) sa idolom koji je opisao Saks Gramatik. Lik sa stenom je okrenut zemlji. Taj bi idol bio nañen 1848. ne imañaše nikakvog natpisa. da ga namesti na jednoj humci. Po računu jednog Češkog naučnika. da Svetovid imañaše četiri glave. kao što rekoh. koje mu svake tri godine odnosi po čitav metar. Na taj način se neke pojedinosti podudaraju sa onima koje nam je dao Saks Gramatik. onda je sasvim prirodno. neke pojedinosti mu naglašavaju ime Svetovid.[154] Jer baš ove pojedinosti (naročito konj) čine ovo otkriće vrlo sumnjivim. I danas se još tvrdi. kako su nestali mnogi neznabožački spomenici. njegov današnji prostor Arkone ne zauzima ni četvrtinu prvobitne klasične veličine. naravno. gde je nañen idol. ipak ovaj lik ima sličnosti sa tim opisom. na imanju Kocubinskoga. kako se posmatraju. vele stanovnici. Prema tome. i ponudi mu ovaj interesantan prilog za njegovu zbirku. koju opet drži jedno lice pokleknulo na kolena. što se njegova lažnost starala. Izvajarena je na jednom silicijskom krečnjaku. a druga rog za piće. Na jednom licu desna ruka drži neku vrstu prstena. Ona je našla malo stvari. stena je. pod kojim se imenom i danas još navodi s razlogom ili bez razloga. uzidana u zid. Na žalost. da mu da sve prideve istinitoga . Pa i lice koju figura predstavlja na steni. Desna ruka uzdignuta naslanja se na levu sisu. Na jednom liku vidi se jedna sablja i jedan konj. Grof Potocki. Zebravski saopštava nekolike interesantnosti. a nalazi se spomen o njemu i u hrpi drugih spomenika. koje na grudima drži ogroman sud za piće.[150] da ispita ostrvske starine. koji je Saks opisao. posle jedne velike suše u reci Zbruču. one stoje na jednom bareljefu. (O tom rogu govori i Saks Gramatik.[152] To je jedna četvrtasta statua sa četiri glave sve pod jednom kapom. da ode i uzme idola. god. Društvo naloži jednom svom članu.)[153] Na trima licima vide se neke prividne noge. prilikom šestogodišnjice razorenja Arkone bi odreñena jedna arheološka komisija. koji je pre pola veka nañen u Galiciji. sopstvenik Kocubinskovog dobra. Ako se mi nalazimo pred jednim falsifikatom iz XIX veka. vrsta jedne karijatide. da se nalazi jedan Svetovidov lik u jednom idolu. Na dvama likovima ruke ne drže ništa. Ona predstavlja jedno lice. ima samo jednu glavu. Zebravskoga štampani su u Godišnjaku (Rocznik) učenog društva. Samo ostrvo mnogo je oronjeno talasima Baltičkog mora. no ako nam tu namestite toga Turčina.) On ni najmanje ne odgovara opisu Saksa Gramatika. Altenkirhen je. Pod crkvenim tremom uzidano je u zid neko kamenje. inžinjeru Teofilu Zebravskom. Visoka je otprilike osam stopa (2 m 70 cm). i ne može se videti šta ima s druge strane.[151] Mislilo se. mi ćemo ga u komade razlupati". Grof Micislav Potocki izvesti o ovom pronalasku Učeno Društvo u Krakovu (Towarzystwo naukowe). blizu Husjatina u istočnoj Galiciji. očevidno jedna od prvih hrišćanskih svetinja na ostrvu. Iako tačno ne odgovara liku. 1852.Godine 1868. za god. beše smislio. Idol ovaj. koji predstavlja ženu (ili dete).

i da ga spale. koje je nemoguće objasniti. da je on predvodio u ratu. a sedam drugih mačeva vise mu o pojasu. dižući se na prste.Svetovida. Da bi se uverio u istinitost ovoga galicijskoga spomenika." Kao bog ovaj idol ima i suviše ukrasa. koju obično uza se nosaše. da ga je vladika Apsalon. pope se na idola. nesrećnim ili nepravedno gonjenim narodima treba stvoriti plemićke titule! S druge strane g. Ali to je baš ta sumnjiva okolnost. koji ga je opisao i reprodukovao u svom delu o slovenskom idolopoklonstvu. koja se završavaju na vitvid. kad su Danci prodrli u svetilište. profesor krakovskog univerziteta g. ozgo talasima zapljuskivan i izlizan. piše mi. runsko kamenje u Mikorzinu (Miekorzyn)[156]. Struk mu je bio deblji no u čoveka. veli ironično Saks Gramatik. Uostalom nije u ovoga idola bilo ničega prijatnog za oko. Ove se prevare objašnjavaju najviše sračunjenim patriotizmom. i kojega on zove deus . duboko je bio u nju zagnjuren. Bog pade. Beaudouin de Courtenay. Saks Gramatik uporeñivaše Ruñevida sa Marsom. da on ne vidi razloga za fabrikovanje toga idola. Apsalon naredi da ga kao i Porenucija odnesu izvan grada. U istoriji Slovena XIX veka imaćemo ih još takvih. da im za to neće ništa biti. direktor Osolinskog muzeja (ossolinski) u Lvovu (Lembergu). da je ovaj idol morao stajati hiljadu godina u vodi. ako učine to svetotastvo. i ima debeo sloj ilovače na postamentu. Danci mu sekirama izlomiše noge (on beše od hrastovog drveta). da ga tako s idolom vuku. da bi im pokazao koliko treba prezirati ove bogove. Najnoviji mitografi Krek i Mahal o njemu ne govore ništa.[157] Pored Svetovida treba staviti još neka slična božanstva. Bio je toliko visok. Meñutim ništa od svega ovoga nije bilo. i naredi Karentinjanima. On je stajao u jednom svetilištu zastrtom dvema crvenim zavesama.[158] Ovaj je bog imao pet glava. ali ne nosaše oružje. da je mitolog. U borama njegovih lica (sub oris eius lineamentis) laste behu napravile svoja gnjezda. Zašto je Swiatovit (?) postojao ujedno i kao čovek i kao žena? (Jedan lik nosi dojke vrlo nabubrele). koji se uostalom i ne razmeće. u desnoj ruci drži mač. Kentržinski. To beše idol sa sedam glava. i koja izgledaju srodna i arkonskom bogu.Gerovid. bojahu se. jedva mogao dotaći u bradu svojom sekiricom. ja sam poveo jednu istragu.[159] Najzad i biografi Otona Bamberškog navode da je postojao i jedan bog zvan Herovith . sablja podseća na jedan oblik poljske sablje -karabele". a uroñenici. [155] Svetovid iz Galicije hladnije je prošao kod ostalih Slovena. koji su najzad možda i njegove varijante. nec minus trahentes rubore quam pondere vexavit. Na žalost prilvički idoli.Gerovit . Da li su i kod nas znali pre hiljadu godina. Moj učeni kolega. i našli idola u žalosnom stanju. da im se uzmu ruke. a na grudima mu bejaše gomila tičijeg ñubreta. qui lingua latina Mars dicitur. da su postojale karijatide? Gornji deo podseća na opis Saksa Gramatika. videvši njegovu nemoć. Saks Gramatik nam je opisao idola Ruñevida (rujanskoga Vida) koji je bio obožavan u varoši Karentini (Karentina). Vajarski posao je bio vrlo grub. i tvrñaše. Sveno.i danas su poznati. kao očevidni falsifikati. Apsalon ih uveri. Primljen oduševljeno od Poljaka. a naročito od Lelevelja. saopštava mi sledeće: "tvrdi se. promeniše svoje obožavanje u prezrenje. Stanovnici se dugo ustezahu izvršiti tu naredbu. noge ili jezik. Pored Ruñevidovog svetilišta nalazaše se i Porevidov hram (Porevit).

oni begahu od njega. što je ruska straža odatle bila dosta daleko. Bijenkovski. koji ga je i objavio. Bili su mu posvetili jedan hram. sastao sam se u banji Ivoniću (Iwonicz) sa g.[161] Vrlo je teško dopustiti. Jednoga dana. Kad je bila na zemlji videsmo. koju je bio učinio arheologiji. Volgast) na obali Pijene (Odrine pritočice). na kome se još danas vide ruševine. na dobru Konstantina Zaborovskog. koji sada stanuje u Lvovu. G. kad smo je izvukli. Misleći da će tu biti kakav udavljenik. Vida Korvejskog. Kad vladika Oton doñe pred ovaj grad. "Pri kraju svoga života Bijenkovski se bio obratio stalnom odboru. i kad god bi ga nosili ispred ratnika. Kip je taj pronašao g. Ne znam da li ju je dobio. da su sva ova imena tako razne fizionomije i atributa. koju ja prevodim od reči do reči: "God 1873. koji mi je ispričao ovo: God. a beše i takav vir. meseca avgusta. jahao sam duž Zbruča. u Podoliji. Spazih na površini nešto. da je to neki kameni kip. 1848. koji je potom sam ponudio Učenom Društvu u Krakovu. no posle nekoliko dana mnogo je potamnela. Smestismo je u jedno dvorište ispod ladnjaka. i zahvaljujući samo toj predrasudi. intendanta Kavlovskog. i ja se reših. god. došav do toga predmeta. samo homonimi sv. on je bio samo darodavac. usled političkih okolnosti. Lvov. Tu je reka bila dosta duboka. Satanova i Tauska. u kojima je nañen zbručki idol. napisao mi je ovu belešku. nañe ga sveg zastavama zastrtog iz želje: da se što bolje proslavi praznik u počast Gerovida. inžinjerom. skočim u vodu. Boja statue je bila potpuno bela. da nema donjeg dela. reke bejahu presušile. Havolini (Havoliens) slavljahu početkom aprila jedan praznik u čast njegovu. januara 1896. U hramu posvećenom Gerovidu visio je i jedan užasno veliki štit. Koristih se time. gde je stajala sve dotle dokle je sopstvenik nije predao Micislavu Potockom. "on je mogao umaći gonjenju neznabožaca. E. E. Izgledao mi je neobičan. izmeñu Husjatina. Na taj način Potocki je sebi nepravo pripisao ulogu pronalazača. da ga izvučem iz vode uz pomoć g. Pavlović" . on im je donosio pobedu. čuvaru starina u Galiciji. ili ničice padahu na zemlju. direktor muzeja Osolinski u Lvovu (Lembergu) izvoleo je za me povesti istragu o okolnostima. Viñaše se s dna vode dijagonalno nagnut od ruske obale ka galicijskoj. Trebalo je upotrebiti za taj posao šest pari volova. Još nešto o otkriću idola u Zbruču G. vidim.militiae (Ebo[160] možda misli na prost latinski guerra). Pavlović iz Lvova. Jedan nemački sveštenik dohvati ga jednoga dana. koji su imali grdne muke dok su statuu izvukli iz vode. Korvinom." Na samu pojavu štita. da dobije kakvu nagradu za uslugu. Posvećen je bogu Gerovidu. Kentržinski. Malo kasnije bio sam prinuñen na duže ostaviti zemlju. Gerovida su tako isto obožavali i u Velegostu (Holagosta. 13. koji nijedan veliki smrtni ne smeñaše ni dirnuti. usled duge suše. da na prvi pogled nisam mogao raspoznati ni oblik ni veličinu predmeta. proveo sam neko vreme u Lickovu. nedaleko od brega Miodobor. što mi ličaše na kapu.

[162] Ne vidi se jasno. .) ovaj bi apostol bio porušio u ovoj varoši [164] jednoga kamenog idola boga Velesa (sic). .Velesa kao neznabožačkoga boga. Svarožić . glupaka (ruska reč skol' . izjednačilo se sa imenom Sv. izgleda. zašto je pored jednoga boga gromovnika prizvan i ovaj bog stada.Trojan Trajan. .stoka ima u ruskom ovaj dvojaki smisao). prema kome se ja.Volos i Sv. i. Vladimira. Ilijom. Isti oblik Veles nalazi se još i u "Slovu o polku Igorovu". . Naravno isto onako. kao što se zna. Ovde je ovo izjednačavanje još zanimljivije. jer su se izjednačili i ime i svi atributi mitskoga lica.Suarasici. zaštitnika stada. nalazi se pored Peruna još i Volos. . Kaluñer Jakov priča (XI vek) u svojoj biografiji sv.Glava četvrta Volos u Rusiji i Veles u Češkoj. Vida izvući Svetovida. prema kome su obližnji Finci imali osobitog poštovanja. ruska i balkanska predanja Volos . tako i hiperkritična škola poriče. isto onako kako se Perun pomešao sa sv. Vlasijem. bog stada. .Stribog.Veles U ugovoru koji smo napred spomenuli.[166] Nalazi se zajedno sa Trojanom.Horz.Mokoš. nešto što bi moglo značiti boga prostaka.[165] Oblik "Veles" još se jedanput nalazi u jednom čuvenom grčkom spomeniku: Putovanje majke božje kroz pakao. Dažbog. kako su neki hteli iz sv.[163] kako ovaj vladalac beše naredio. kao jemac od strane Rusa. da li ove reči "bog stada" nisu pod perom hrišćanskoga hroničara jedan prezrivi atribut. Po biografu Avramovu iz Rostova (XII v. . Mogli bismo se zapitati. Volos se nalazi i u drugim staroslovenskim ruskim spomenicima. da se jedan Volosov idol baci u reku Počajnu. držim u najvećoj rezervi. Vlasija.Svarog. da je bilo Volosa . Horzom (Hrzom) i Perunom. Blez .[167] U ruskoj folkloristici i do danas se održalo ime Veles . pa ga sasvim prosto zamenjuje sa sv.Volos.Vlasije (Blaise) .Simargl. Ma šta da znači.

isto bi tako i sv. Vlad daje Volod.[169] Što se tiče ovoga mešanja Volosa . Naravno onaj prvi kao čobanin jeste i zaštitnik stada.Volos. zaboravio. Ja u ruskom jeziku ne znam u osobenih imenica ovakve promene. bejaše jedno mesto. tu beše manastir sv. da su neki ruski pisci prodrli i u neznabožačke alogene.satanu. i čobanin je (Βουκόλος). Nikole. što . da se koristi neospornom sličnošću slovenskoga Volosa .[168] evo šta biva u trenutku kad se pristupa žetvi. a drugi je kaluñer i mučenik.) "Kakav zao duh. i da se više nikada ne vraća". god. Izvesno je. I spomenici su dosta nejasni: "Ostavimo te grehe kod Velesa. Slovenskim korenom zaista je teško objasniti ovo ime Veles . moglo dati u istom jeziku i oblik Veles.Po Afanasijevu. Nikole. Nikola postao bog Samojeda. Vlasija podignut je na mestu. možda je on zamenio kakvo svetilište Volosovog kultusa. Skandinavaca bejaše mnogo u Kijevu. sv. kao što se ime Svetovid vezuje za sv. Vlasija (Βλασιος) sa Volosom .[173] Ma šta bilo. primećuju. U Novgorodu hram sv. U Grka je u tom svojstvu i poštovan. da se izbliže ispita. Jedan žetelac. da je npr. češki prevodilac veli: "da žena postane divlja guska. Nemački tekst veli: "dass ein solche boess Weib wer ein Ganss und fluege 'ber Meer und keme nimmermehr heim".[175] Njegov je kultus vrlo rasprostrt u Bugarskoj. da se reč Veles nalazi u pisanim češkim spomenicima XV i XVI v. Vida. Mi ne nalazimo Velesa ni u Poljskoj ni kod Južnih Slovena." Ovo je Rešelovo tumačenje ponovo naveo i jedan češki pisac XVI veka. postavši u Češkoj po sasvim normalnim zakonima Blažej.[174] Ima dva Vlasija. ili najzad Perunova brada. već ." (beseda 1471. Ova je pregrš sveta.(Tkadleček). Ova Volosova brada štiti žetvu protivu sviju zala. piše jedan pisac poznat pod imenom Tkadleček .[172] Ova bliskost zaslužuje. jedan skandinavski bog Volsi. uzme jednu pregrš klasja i veže. ali nikada Veled. koji odgovara Priapu (Priape). Vlasije (Vlas. Jedan je poreklom iz Cezareje u Kapadokiji. koji je. Buslajev je otkrio ovu zanimljivu sitnicu. U svima ovim raznim tekstovima Veles očevidno znači: sotonu. i oni su mogli sobom doneti ime jednoga od svojih božanstava. i da odleti nekuda preko mora k Velesu.[170] Oni koji polažu na identičnost sv.) piše u svome prevodu knjige Jezusa Siraha (ili Ecclesiastes) od Gašpara Huberina: "Jedan čovek željaše da mu žena postane divlja guska. Litvanska folkloristika takoñe poznaje jednoga demona Welnes-a koji stanuje u jednoj gredi žitnice ili u ognjištu nekoga majura. sub voce). Toma Rešel (XVI v. uzgred budi rečeno. On je oteo svinjče jedne žene od jednoga proždrljivoga kurjaka. Navodi se još jedna bliskost. koji ga je Veles nadražio protivu mene?". treba reč Veles ili Volos pripisati grčkom Blbsios. na šesnaest vrsta od Vladimira. To se zove: "vezati bradu Volosovu ili Perunovu". Interesantno je samo pitanje: kako je Volos mogao postati Veles. platnar XIV v. da utekne preko mora. No ovo je posao skandinavskih naučnika. Ona ne označuje više neko naročito božanstvo. koje se zvaše Volosovo. mora biti žensko. Wörterbuch.Velesom. gde je bio idol Volos. Njemu treba zahvaliti. U staroj Rusiji.Velesa sa grčkim Βλάσιος. Zovu je još i Ilijna brada.[171] smatra. Volos) mogao postati bogom kod neznabožačkih Slovena na Dnjepru i Volgi. Miklošić (Etym. da uprkos fonetičkim teškoćama.Velesa sa hrišćanskim svecima. Ne sme niko da je dirne. Ne manje je zametno pitanje znati: kako je latinsko Blasius. ili brada sv. g. ili nije znao za češki oblik Veles. Zamarski. hrišćanstvo je moralo misliti. onako isto.

i idole svima ovim bogovima. Namerno izostavljam onaj spomen u Slovu o polku Igorovu. koji je Sreznjevski otkrio. 1114.stada imaju lepo runo (vlas). od kako je Jagić pokazao. tj. 980.[177] Videli smo.. navodi pored Peruna (Perena) i Mokoša. Apolona. da je knez Vladimir podigao ovom bogu jednoga idola u Kijevu. i ladoški stanovnici ovo mi pričahu: kad je velika bura.[179] Spomenik. koja se takoñe zove vlas.. Nekada se pokušavala vaspostaviti neka veza izmeñu ovoga čisto ruskoga boga i prideva horoš'. Horz Spomenici nam ne daju nikakvih podataka o ulozi i svojstvima ovoga božanstva.kraste). pod god. Vasilija. još i Apolina. Khores. on veli: "Ima dva anñela groma. Iranske reči (vidi Kreka 391) Khor. pored Peruna. Dažbog. Tu ih voda izbaci. neznabožački Perun i jevrejski Horz. jer ono prvo ime ima više slovenske fizionomije. Smorgl ili Simargl i Mokoš. i po kome bi Horz bio bog sunca. Ako je ovde Apolon na mestu Horza. Njegovo svedočanstvo potvrñuju bezbrojni spomenici od XII . kad vlada stočna za raza. vi delo). onda je Horz očevidno bog sunca. staviti u red nešto. sklanjati. U Rusiji prizivaju u pomoć sv. da je Vladimir podigao na jednom uzvišenju.rog): sveta Lucija leči bolesti očiju (lux .[180] Dažbog Osim Nestorove Hronike. da ovaj pridev dolazi od korena hom (chorn)." G. kojih je bilo tada dosta u Kijevu? Da spomenemo još jedan navod uzajmljen iz jednog lažnog spomenika.svetlost. Ovo ime jugoslovenskog porekla zamenjeno je po svoj prilici imenom Horz. gde se njegovim imenom prevodi grčka reč ήλιος.[176] Ovde se mora priznati uticaj narodne etimologije.na obalama reke Volhova deca nalaze oči crvv. Da nije to sasvim prosto grčka reč:Χρύσος? I zar ovo ime nisu mogli dati kakvoj pozlaćenoj statui grčki veštaci. Khoreš još manje ga objašnjavaju. . Evo toga teksta u prevodu: "U ovoj godini bi osnovana Ladoga. Nestorova Hronika priča. koja nam kaže.XV veka. Nalazimo ga i u staroslovenskom prevodu ðorña Hamartola. Stribog. Tenjon leči kraste (teigne . koji mi izgleda sumnjiv.[178] Da ispitamo redom sva ova božanstva. koji izmeñu ostalih predstavlja i ideju: čuvati. Njegovo ime ne nalazi u slovenskim jezicima dovoljnog etimološkog opravdanja. No ova bliskost ne može opstati. Kornelije zaštitnik rogatih životinja (cornua . On ih čuva od jedne bolesti. onda . a sv. pod god. da je Horz isto što i Dažbog. Jagić drži. Tako je u nekim oblastima sv. da se u starim ruskim spomenicima pored Peruna i Velesa nalaze i druga božanstva: Horz (Hrz). imamo još mnogih spomenika o ovom božanstvu. njegova se ikona donese i stavi u štalu gde vlada zaraza. koji znači dobar. i u jednom vrlo zanimljivom tekstu Ipatske hronike.

dijavol. dosuñivahu ga onome. U tim severnim zemljama oni su videli jednu oluju. Jer pre njega žene se predavahu onima ko ih je god hteo.a ako ovde bog znači bogat.[181] Dok je ovaj Feosta vladao u Egiptu. slav. i tako se u Egiptu uredi besporočni život. Ovde konstatujemo samo.)[184] Srpski Dvbog je isto što i zao duh. koga Egipćani zvahu Sva rog. jer mi imamo još staraca koji su otišli u zemlju Jugrinacv (Jougriens) i Samojeda. I ovaj Feosta izdade zakon za žene. Posle njega vladao je 7470 dana njegov sin. Fonetički reč dabog ne bi se mogla zameniti rečju ñavo . pa Feosta.Nabrao sam ih više stotina. i Egipćani ga obožavahu. Sin Svarogov. . Zato su ga zvali Svarog. u toj oluji pada jedna veverica. i da se smatra kao Svarogov sin. da je Dažbog identičan Suncu. Ako dobiju dete. Phil. a u Africi pade i veliko kamenje. da uzimaju samo jednoga muža. tj. rekli bismo. beše snažan čovek. Ova se istovetnost potvrñuje tumačenjem reči Dažboga. i žito pomešano sa mnogo vode pade. i tada u njoj padaju mali jeleni. on uze sobom nekoliko ljudi. i ljudi odmah počeše kovati oružje. i oni rastu i šetaju se po zemlji. 114. U zapadnim pisanim spomenicima nema nigde reči Dažbog. U nekim srpskim narodnim pričama spominje se Dajbog . i ima ih raznih vrsta. "U vreme Proba bila je jedna velika kiša i velika oluja. Malo kasnije ponovo ćemo se vratiti na Svaroga. po imenu Sunce. dok je bog gospodar neba. v. padoše s neba klešta. Posle potopa i kad su se ljudi podelili na mnoge 'jezike'. f. onda je to onaj bog koji daje bogatstvo. i uredi. stavi je na muke i provede sramno kroz celu zemlju. da svaki čovek ima samo jednu ženu. koje smo podvukli i koje je prevodilac dometnuo. plodan bog. Ko bi povredio ovaj zakon bio bi bačen u jednu usijanu peć da sagori. Jer zaista reč dvbog nije daleka od latinskog diabolus. Feosta uništi taj zakon. ona raste i šeta se po zemlji. Na drugim mestima on stoji kao prevod grčkog Ηλιος[183]. kome one hoće. Zatim doñe druga oluja..[182] i osim onih dodataka.. a svaka žena samo jednog muža. po srpski jezik je stvorio svoju reč ñavo . Isto tako i u vreme Avrelija padahu parčeta srebra. Ove je priče objavio u Rečniku Akademije u Zagrebu. koga zovu Dažbog. i čovek prosvetkuje tu svečanost i primi ga.djavol. str. a za njim Jeremija. g. rose vladati Mestrom od plemena Ham (Cham). i da se kazne bludnice. da žive ujedno. jer se preñe borahu batinama i kamenjem. iznenadi je noću sa njenim saučesnikom. bog koji daje. i življahu kao životinje. No ne hoteći vreñati zakon oca Svaroga. Šćaše je uhvatiti. Jagić (Arch. i da neko provoñaše blud sa njom. te se ispuniše veliki sanduci. da imañaše jedna bogata Egipćanka. i videvši čas kad je ona blud učinila. On doznade. koji je gospodar zemlje. tek što se okotila. kralj Sunca koji je Dažbog." Ovaj je navod preveden iz ðorña Hamartola.Dvbog. od grčke διάβολος. Za to ga prozvaše bog Svarog. neka čita Fronografa (sic! Ovde je ovaj Fronograf ðorñe Hamartol). To te začudi. a oni mi rekoše: Nije to nikakvo čudo. I ako ko u ovo ne veruje. govoreći: 'Evo tvoga deteta'.

t. Veselovski (Žurnal'' Minist. Ljudi Gutini (de Guth) stvoriše Nergala (τήν Ερτγέλ). f. pita je: "nisi išla k Mokuši?" Folkloristika u severnoj Rusiji još i danas zna za Mokušu. Bliskost je promenljiva. Gedeonova. da je Mokoš prevod s grčkoga µαλακία. obilazi kuće. mora se vezati za boginju Mokoš u Hronici. nomokanonu. kojima Vladimir podiže idole na bregu u Kijevu. koji u Simarglu vidi pokvareno grčko Σεµ Ηρακής. a u prvobitnom staroslovenskom jeziku imamo samo jednu reč muškoga roda. Sveštenik koji ispoveda jednu ženu. Mokoša ne navodi samo prvobitna hronika. koje igra ulogu jedne vračare. 395 . rñavo božanstvo. jednoga od onih božanstava. veli se da ga je Mokuša ostrigla. Ona se zanima i životinjama. jeste ono. koje je božanstvo u stvari hteo tim imenom označiti ruski hroničar. Einleitung. str.Simargl Božanstvo. Dosadanje hipoteze nisu donele dovoljnih tumačenja. no tu ima i jedne ozbiljne teškoće. Εργέλ i Αδιµάθ su u grčkom ženskoga roda. ljudi Hamatini (Hamath) načiniše Ashima. Čitalo se to ujedno. v. Noću se ostavlja kraj makaza jedan pramen vune.) misli. Svaki je narod sebi stvorio bogove. one vele: da to Mokuša prede. čije originale nema pri sebi.) nalazi se jedno lice po imenu Mokuša.407. s. i nemogućno nam je još znati. Ništa ne kazuje. koja se javlja za vreme velikog posta.. Phil. Jagić (Arch. i po kojima bi Mokoš bio prevod grčkog µαλακία.[186] Ako se njihov čekrk okreće pa zaškripi. koje ruski hroničari označuju imenom Simargl ili Sima i Rgla. koje navlači na Onanov greh. Domišljanski je zaključak N. To je jedna žena. (Barsov. slav. Op navodi po Tihonravovu spomenike. mok-ar). koje je još teže objasniti. ne dobija se u slovenskom jeziku nikakav smisao. kakva su bila svojstva ove boginje.) Ako ime Mokuša nije finskoga porekla. I.) U verskom spomeniku XVI veka. ali nastavak oš je nezgodan. koji citira Veselovski. (Krek. nadgleda predilje. (τήν Ασιµάθ). Mislilo se na jedan tekst iz Biblije. str. ili razdvojeno na dve reči: Sim i Regl kako su uradili docniji spomenici. Mokoš Ništa manje nismo u neprilici i pri odreñivanju tačnog karaktera Mokoša. jyni 1889. To je ponuda Mokuši.[187] . Ime njeno moglo bi se vezati za koren mok (mek-ota. Ako neko neostriženo jagnje izgubi vune. tj. 7.[185] Uopšte Simargl ne pripada slovenskom Panteonu. koji je naveo g. Reč je o nekom stranom božanstvu. Komentar Slova o polku Igorovu. Prosvešč. Nar. već i drugi pisani staroslovenski ruski spomenici srednjeg veka.

da je ona mogla biti uzajmljena iz slovenskih jezika. da se Svarog i Svarožić ne nalaze u starijim ruskim hronikama. Miklošić Dict. G. kod Redarijana (VI.Svarog . i da se javljaju tek vrlo kasno. Jagić primećuje. Brino mu prebacuje za taj savez. Brina (Bruno) kralju Henrihu II. ime Svarog prevedeno sa Ηφαιστος. kralj bejaše sklopio savez sa slovenskim plemenima Velećanima (Velétes). koja znači suv. kad bi se to mesno ime Svaroženo moglo . Misli. mršav.Suarazici U glavi posvećenoj Dažbogu naveli smo jedan odlomak preveden s grčkog po Ipatijevskom spomeniku od ðorña Hamartola. sa šlemom na glavi. da su oni doneseni iz Novgoroda. IV. No ne objašnjava se. Min. Ova je hipoteza zacelo vrlo oštroumna. Ova hipoteza ne oduzima ništa stvarnosti Suarozici ili Suarasici Titmara i Brina. pregrejan. pronašao je kao ime mesta kod Kašuba[191] Svaroženo. Jedan Suarasiz još se jedanput spominje i u Knytlinga Saga. da su Zuarasici . možda je prevodilac. ili je u Rusiju unesen sa strane? G. mogao pomisliti i na ruski glagol svarit'. potvrñuje nam i jedno pismo Sv.Svarožić. Bilo bi interesantno. Ovaj vas Svarožić naravno podseća na onoga boga Zuarasici. koji tada behu neznabošci. Iza ovih bogova nalaze se njihove zastave koji se iznose iz hrama samo pri polasku u rat". "U unutrašnjosti hrama podižu se bogovi rukom sagrañeni. U naknadu tome Svarožić ili sin Svarogov nalazi se u ruskim spomenicima XIV. G. Ovaj je spomenik iz početka XI veka. Prvi izmeñu njih zove se Zuarasici . Prosvešč . Nar. u kome je. XV i XVI veka: Svi oni objašnjavaju Svarožića ognjem: "oni prizivaju oganj. oblačno. takoñe postao od Svaroga. imajući da protumači ime Ηφαιστος. On tu pretpostavlja koren s''r. Nebo daje pridev nebeski. koji je uvek bio u neprestanom dodiru sa baltičkim Slovenima.maj 1887. izgleda. i pita ga ovako: "Bonumne est persequi christianum et habere in amicitia populum paganum? Quae conventio est Christi ad Belial?[188] Quae comparatio lucis ad tenebras? Quomodo convenient Zuarasiz diabolus et dux sanctorum vester et noster Mauritius? Qua fronte coeunt sacra lancea et diabolica vexilla?"[189] Iz ovoga spomenika vidi se jasno. G. da je Svarožić bio bog rata kod Slovena oko Labe. postojanje jednoga boga koji se zvao Zuarasici. S druge strane. Svarog u smislu nebo dao bi svaroški. da je Svarog autentično ime (str. 23). noseći svaki svoje urezano ime. S druge strane.kovati. svaravat' . koji uostalom ne opravdava. obučeni u neki strašan oklop. No da li je Svarožić uroñenički bog ruski. a ne nebesić. Sirku (Žurn. Sirku misli. čijeg idola Titmar spominje u Radgostovom hramu. Jagić (Archiv. Izvesno ovo ime nije latinskog porekla. Krek drži. 332) i tumači ga indoevropskom rečju (svarga sanskritski znači nemirno. i da je na ovom patronimičkom obliku stvoreno ime Svarog.) beleži jednu rumunsku reč svarog.Svarožić . 412.Svarožića doneli u Rusiju stranci. zovući ga Svarožić". gde je značila sunce. etymologique sub voce svarog. mutno nebo). Ime Svarog nahodi se samo u ovom pisanom spomeniku. Njega svi neznabošci obožavaju više po sve ostale.[190] Ovaj je bog izvesno srodan sa ruskim Svarožićem. čini se. Da bi zaratio protiv Poljaka. koji je. kako je od Svaroga postalo Svarožić.) zamišlja.

Svarožić. da svoje jednovernike i zemljake označi kao unuke kakvoga neznabožačkoga boga. izvan Rusije. ukrutiti se. steif sein.identifikovati sa imenom božanstva.[192] Stribog Idol ovoga boga bio je u Kijevu. u društvu sa idolom Peruna. koje je Bog stvorio radi naše upotrebe. zalediti se. Arhangela Mihaila. Nastavak ici izgleda patronimičan. Kad bi ovo kazivanje bilo autentično i tačno. Ne dopuštam. ulazeći u pakao. Jer bi to bio glavni stub baltičko-ruske mitološke sisteme. očvrsnuti. erstarren. To bi bio bog mraza. .Trojan U grčkoj srednjovekovnoj literaturi postoji jedna priča pod naslovom: Otkriće Svete Marije božje o paklu (’Αποκάλυψις τής ύπεραγιόν θεοτόκον περι τών κολάσεον. kao što je Slovo o polku Igorovu. Malo dalje pisac toga Slova zove vetrove Stribogovim unucima. Jagić ga dovodi od glagola stkręti (st'r'ti). i objašnjava joj uzroke usled kojih su tako kažnjeni. Miklošić neće da objašnjava to ime. i to je šteta. Sina i sv. litvansko styrieti.[193] Sveta Djeva Marija dobije ovlašćenje od Gospoda. Mokoša. Ne znamo. jesu oni. ono bi nam moglo objasniti i ulogu i svu radnju toga boga. Dažboga i ruske Hronike. Prvi grešnici koje Marija vide. koji nisu verovali u Boga Oca. da je jedan hrišćanin XIII veka mogao pasti na tu misao. On nema ni jednog sebi sličnog božanstva poznatog kod drugih slovenskih naroda. da osporim autentičnost ovoga spomenika. mesec. nema nigde primera o porodici ili porodičnoj vezi slovenskih božanstava. No Miklošić ne pruža nikakvo opredeljenije tumačenje. Izvan ruske Nestorove Hronike ono se nalazi još i u nekim sumnjivim spomenicima. Duha. koji joj pokazuje mučenja osuñenika. Sam način kako se ono tu nalazi. kao: sunce. ko je otac Svarožića. da je kod lapskih Slovena postojao jedan bog. jeste za mene argument. da obiñe pakao pod voñstvom sv. koji su zaboravili Boga. Ukratko. koji su nazivali bogovima one predmete. Na ovom mestu staroslovenski prevod dodaje jedan dosta dugi umetak: "To su oni. Trajan . starr. Horza. No u ono malo iz slovenske mitologije što znamo.) Ovaj spomenik je preveden na staroslovensko-ruski jezik u XII v. bog rata koji se zvao Svarasici . Ruski Svarog je sumnjiv. po svoj prilici. izvesno je. I njegovo je ime postalo kao i ime Crnoboga Helmoldovog.

zemlju, životinje, reptilije, koji su postali kameni bogovi kao i ljudi: Trajan, Horz, Veles i Perun." Jedan apokrif iz XVI veka, Apokalipsis apostola dovodi Trajana u vezu sa Perunom, Horzom, Divom (Zevsom).[194]I dodaje: da ovi nazovi bogovi behu ljudi; Perun je živeo kod Grka, Horz na Kipru, a Trajan bejaše car u Rimu. Slovo o polku Igorovu spominje Trajana četiri puta, i Rusiju zove zemljom Trajanovom. Kao što sam na drugom mestu kazao,[195] i ovde se držim potpuno rezervisan što se tiče autentičnosti ovoga spomenika. Ali ako je i bilo falsifikata ili umetanja, nije manje istina, da falsifikator nije izmislio to ime Trajan, i da ga je uzeo iz starijih spomenika ili narodnog predanja. U kijevskoj guberniji još i danas pokazuju Trojanov Val (bedem). Za ovaj bedem vezuju se neka mitska predanja, u kojima se govori o Trojanu, caru ermilijanskom (tj. rimljanskom-rimskom).[196] Ova su predanja morala doći u Rusiju od Južnih Slovena, naročito Bugara, koji su uvek u dodiru sa Rumunima, a možda i od samih Rumuna. U Rumuniji je ostala vrlo živa uspomena na Trajana. Još se u ovoj zemlji pokazuju: Valul lui Trajan (Trajanov šanac), calea lui Trajan (Trajanov put); masa lui Trajan (Trajanov sto, stena); pratul lui Trajan (Trajanova livada).[197] Sličnih naziva ima i u Bugarskoj. Rimski drum, koji, prolazeći kroz Sardikum (Sofiju), spajaše Italiju sa Carigradom, i danas se zove u Bugarskoj; Trajanov drum, a Turci ga zovu Trajan-jol. Dalmatinski putnik Vrančić, koji proñe kroz ove krajeve 1553. g. čuo je, gde se govori o ovom Trajanovom drumu, i čudio se, kako je ime ovog velikog rimskog cara sačuvano tako u ovih varvarskih naroda.[198] Na Hisaru, severno od Filipopolja, izdižu se neke rimske ruševine, koje Bugari zovu Trajanov grad, dokle Turci ga pripisuju ðenovljanima, i zovu ga ðenevizler.[199] Južno od Ihtimana otvara se u Srednjoj Gori jedan klanac Trajanova vrata, od skoro čuvena i po junačkim delima hajduka.[200] Na mestu današnje varoši Stare Zagore (Eski Zagore) podizaše se varoš Ulpia augusta Trajana; Pansaba, danas Ćustendil, duguje svoj postanak caru Trajanu. Tako isto i Ulpia na Crnom Moru, danas Anhial, podigao je Trajan; selo Devna podignuto je na mestu starog Trajanova Marcianopolis. Na taj način uspomena na toga velikog saga nalazi se i svim krajevima Bugarske. Njegovo se ime isto tako nalazi i u srpskohrvatskim predelima. U Mostaru, i Hercegovini, jedan most zove se Trajanov most; i Dalmaciji ruševine primorskoga grada Burnum-a zovu se Trajanov zamak. Isto je ime dato i ruševinama jednog starog grada srpskog blizu N. Pazara. Čuvena Trajanova tabla i ostaci na Dunavu nalaze se više od deset vekova i srpskoj zemlji; grad Kulina porušen u srednjem veku takoñe nosi ime Trajanovo. Deminutiv imena Trajanovog u Trajko još je i vrlo jakoj upotrebi i Bugarskoj. Narodna etimologija ga vezuje za glagol trajam'' - trajati. U XI v. to je ime nosio maćedonskosrpski carević, Samuilov sin.[201] U srpskim narodnim pričama spominje se jedno lice pod imenom Trojan. Po Vukovu Rečniku življaše na planini Ceru, i blizini Trojanova grada, i okolini Šapca, neko lice pod tim imenom.

Svake noći iñaše on u Srem kod kakve žene ili devojke. Bojaše se sunčanih zrakova, da ga ne sprže, te od nje odlažaše pre sunca. Kad doñe kod svoje drage, dadu konjima zobi; a kad oni pojedu zob, i petao zapeva, on se odmah vraća u svoj zamak. Jedne noći brat ili muž jedne njegove dragane metnu u zobnice konjima peska mesto ovsa, pa poseče jezik svima petlovima, da ga pevanjem ne probude. Kad car pomisli da je vreme da ide zapita svoga slugu da li su konji pojeli zob. Sluga odgovori da nisu, a petlovi ne mogaše pevati, te se tako Trajan odocni kod svoje drage. Najzad videći u čemu je stvar, usedne na svoga konja i pojuri zamku. Sunce ga stiže na putu; on se sakrije pod jedan plast sena; no doñoše volovi i rasturiše seno, te tako Trajana dohvati sunce i sprži.[202] Varijantu ove priče pribeležio je i Milićević u svojoj Kneževini Srbiji: "U jednom zamku na planini Ceru življaše car Trojan. Imañaše tri glave (ove tri glave objašnjavaju se srpskom rečju troje - Trojan). Jedna gutaše ljude, druga životinje, a treća ribe. Danju boravljaše u svome zamku na Ceru, a noću u Širinu na Savi (Tsirina). Narodu se nije dopadao ovaj način života, te ode i potuži se sv. Dimitriju, jednom od Trajanovih slugu, i zamoli ga, da upita svoga gospodara: čega se on boji. ' Bojim se samo sunca ', odgovori Trajan. Doznavši to, sv. Dimitrije da konjima pune zobnice peska mesto ječma, a ljudima zakaže, da svaki svojim petlovima povadi jezike, da ne bi pevanjem objavili Trajanu zoru. To njega omete, te se zadocni, i sunce ga uhvati. On se zarije pod plast sena; ali doñe bik te prevrne seno i on se rastopi. - Priča dalje veli, da je Trojan i tom beganju ogluveo u selu Glušci, izgubio tabane blizu sela Tabanovci, oslepio pored sela Slepčević, izgubio svoj štit, pored sela Štitari, a najveća nesreća mu se desila blizu sela Desića." Sv. Dimitrija zato ubiše prijatelji Trajanovi i baciše u Savu. Na obali reke u šabačkom okrugu nalaze se ostaci grada Kulina, čije osnivanje narod pripisuje Trajanu. U svojim srpskim pripovetkama (II izd. str. 150-152) Karadžić je objavio jednu narodnu priču, po kojoj car Trajan ima kozje uši (u originalu: oči). U XII v. Tzetzis u Chiliades (g. Tomašek ih je prvi objavio u Zeitschrift fur Aesterreichische Gymnasien) znao je za ovu legendu o kozjim ušima, i predavaše im neki simbolični značaj. " τία δέ Τροίανον λέγουζιν έχειν τράγον" (u cara Trajana kozje uši). Trudi se da protumači ovu basnu time, što je Trajan bio pohotljiv kao jarac i umeo goniti rimske neprijatelje u najstrmenitija mesta. G. Koehler, koji se takoñe zanimao ovom legendom, objašnjavaše je takoñe sličnošću reči: Τροίανος i τράγος. Po Bertrandonu de la Brokijeru, koji pisaše u XV v. grad Trajanopolj podigao je "ung empereur appele Trojan, lequel avait, ce disaient les Grecs, une oreille ainsi que ung mouton". Po jednoj bugarskoj priči iz Stare Zagore (Periodičeskoe spisanie, Sofija, t. IV, str. 182) bio je jedan car Trajan, koji je imao magareće uši. Indiskrecija njegovog berberina podseća na Midovu istoriju. Jedan varijanat iz Nevrokopa u Maćedoniji predstavlja Trajana sa kozjim ušima.

Berberin njegov ide i poverava tajnu jednom pustom izvoru. Malo kasnije nañoše putnici pored izvora Jedno drvo, na kome svaki list nosi otkrivenu tajnu (čim zašušti). Car čuje za to, ode da vidi izvor i drvo, i kad se uveri, reče: "ono što je od Boga ne može se sakriti". I od tada on nije više krio svoje uši. "U narodnim pesmama braće Miladinovaca, imaju dve pesme, u kojima se spominje neki Trojan grad Troem (pesma 31. i 38.), čiji su stanovnici rñavi hrišćani, i imaju da iskuse razna iskušenja. Pesma 31. je zabeležena u Kukušu u Maćedoniji; druga nema tačnog naznačenja o svome poreklu, no sudeći po tekstu, ona mora da je iz istočne Rumelije (južne Bugarske). Tekst nije dosta jasan, da bi se moglo videti, odnosi li se na legendu o Trajanu ili na trojansku priču, koja takoñe igra znatnu ulogu u književnosti Južnih Slovena. Kako je Trajan postao bog, ili bar - satana - u hrišćanskom smislu, - kod Južnih i Istočnih Slovena?[203] Jagić je odavno predložio jedno vrlo zgodno i verovatno tumačenje. Najvažnije ruševine u dunavskim zemljama pripisuju se Trajanu, ili nose njegovo ime. Narodna mašta naseljava sve te ruševine sotonama i vešticama; i sasvim je prirodno, da je jedna od tih utvari Trajan, koji postaje bog kao Perun, Horz ili Dažbog. Balkanski Sloveni, brzo preobraćeni u hrišćanstvo, bili bi preneli Trajanov kultus meñu Ruse, koji su ga duže sačuvali. Može se pretpostaviti isto tako, da je i uspomena na slavna junačka dela Trajanova ostala duboka u balkanskih naroda, od kojih su Sloveni primili predanja; da su našli i ideju o Bogu, privezanu za ovu slavnu ličnost (divus Augustus); da su je sačuvali i raširili. Po onome što mi znamo o njihovoj Slovenskoj mitologiji, bilo u Rusiji, bilo kod baltičkih Slovena, nigde se ne nalazi drugi primer. da su ljudi postali bogovi. Meñutim u poslednjem veku pa baš i u naše skorije vreme, videli smo, da su neke ruske sekte stavile u red bogova i cara Petra III. Drugi mu za poručnika daju Napoleona, koji treba da uspostavi pravdu na zemlji, ili da proklamuje njihovog mesiju. U istoriji neznabožačkih Slovena nema ovome sličnih primera.

četiri continae (Herbord. Njegovo postojanje naročito su nam utvrdili istorici Otona Bamberškog.Boginje. . Konczyna znači kraj. . On sumnja. 32. .Radgost (Radigost).Jula. Bezimena božanstva. čijeg smo glavnog predstavnika. . a u bugarskom k''šta. .) tj. veli jedan od njih. Svetovida. . koji je u srpskom dao reč kuća. četiri hrama. Takom etimologijom lako se i od Sv. Kontina se po svoj prilici vezuje za koren kont. Ova reč continae ne buni ni najmanje Nemca Herborda: "Sclavica lingua. Ni savremeni komentarista Percov nije srećniji od Herborda. .Podaga. da je contina slovenačka reč. .Domaći bogovi. itd. .Rinvid. – Triglav Sada se ponovo vraćamo bogovima baltičkoga reda.Pripegala. Turipid. Turuvid. II. Ovo je pogrešno tumačenje. Bejaše u Štetinu. svršetak. Vida može dobiti Svetovid. već proučili. i drugog značenja nema. i tumači je poljskom konczyna (fastigium).Crnobog. Pizamar. veli on.Glava peta Mlada božanstva Triglav. in plerisque locis latinitatem attingit et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocatas". Crnoglav (Tijernoglav). Posle njega najglavniji je bog Triglav.

II. 32. te potraži načina da ga se lukavstvom dočepa. koja je bila i najglavnija. Povere ga na čuvanje jednoj udovici. tera ga da triput u oba pravca preñe preko kopalja. gde se ovo dragoceno blago teško mogaše pronaći. da kod štetinskih Slovena propoveda hrišćanstvo. a jedan od ona četiri hramovska sveštenika brinuo se o njemu i negovao ga. onda je preskakanje srećno i pohod bi se preduzimao.[204] Otonu Bamberškom bi dopušteno. beše veleljepno ukrašena varvarskim radovima. da posvedoči pokrštenje grada. posla ih u Rim. možda bi bili sakrili svoj paladijum u kakvo još nepristupnije mesto. Pomoću svojih sveštenika počne rušiti sekirama i kosirima sve kontine. tice. nego da proriče. osim onaj koji prinosi žrtvu.) I niko k njemu ne prilazaše. Taj je konj činio proricanja. Ovom tolerancijom znade se on dobro koristiti. Oton smisli da toga konja proda negde na strani (Herb. Što se tiče idola Triglava. napustiše grad. napadne i sam na hramove. Sveštenik onda dovede zauzdanog i osedlanog konja.) ubedivši stanovnike. II. Udovica uvije idola u haljine. polože najpre na zemlju devet novih kopalja. povukoše se u sela (Ebbo. i tu sakri ovu svetinju tako. Niko ga nije smeo jahati. koji bejaše njihov glavni bog. (Herb. ostavši verni kultusu idola. oni odneše van ove oblasti jedan zlatan kip Triglava. da se narod još neučvršćen u hrišćanskoj veri vrati paganizmu. četvoronožne životinje. Ovu delikatnu misiju poveri episkop nekom svom drugu Hermanu. I danas još Nemci su preokrenuli vrh Triglav na Koruškim Alpima u Terglou. koja življaše u jednom seocetu.Triglav. da bi čovek pomislio. Kad je trebalo preduzeti neki suhozemni pohod.[205] Da su neznabožački sveštenici slučajno doznali za njegovu nameru. drži ga za uzde.). 11. Meñu pojedinim predmetima kultusa Triglavovog nalazaše se i u Štetinu kao u Arkoni (vidi glavu o Svetovidu) jedan njemu posvećen konj. U naknadu zato on pristade. umbre atque amenitatis gratia. Izvesno je ovde slovenska reč izmenjena. izvrti rupu u stablu jednoga vrlo debeloga drveta. da se bogovi ne brane. Triglava nalazimo u gradu Volinu (Volyn). II. Tako su lepo i obojene. da je on mnogo sposobniji da vuče kola. na jedan lakat daljine jedno od drugoga. koji su predstavljali: ljude. Oni ga lepo primiše. zlatni i srebrni pehari. vladika mu razbi trup. Oton dozna za ovoga idola. razdeli njihovo blago. da posle njegovog odlaska on doprinese. uvereni. da se nije mogla ni videti ni dotaći. no nije ju teško vaspostaviti pod pravim oblikom . dobro uranjen i lepog stasa. Ako pri tom prelaženju ne dotakne nijedno koplje. II. konjsko sedlo bejaše od zlata i srebra i čuvano je u jednoj kontini. Da bi uništio i ovaj način gatanja. oružje i skupoceno posuñe. pozlaćeni i kamenjem ukrašeni rogovi. II. 35. Pobojao se.). ('Solummodo foramen modicum ubi sacrificium inferretur in trunco patebat '. Dva ovakva hrama behu posvećena Triglous-u. da su žive. koji razumevaše i .). 13. uze sve tri glave. Ime Triglav mi nalazimo u staroj braniborskoj hronici. Po jednom drugom biografu (Prifl. bog sa tri glave. da se poštuje jedan sveti dub. da im boja nije izbledela ni od snega ni od kiše. kroz koji neznabošci mogahu prineti žrtvu i ponude. Po pokrštenju ove varoši sveštenici. U protivnom slučaju odustajali su od namere (Herb. Očevidno u ovim redovima ima malo preteranosti. 3. "I kako je Oton bio razorio hramove i uništio kipove bogovske. To beše vešt čovek. a drva odnese kući za kuvanje jela. tako vešto naslikane.Jedna od ove četiri kontine. U ove kontine se snosio desetak od sve neprijateljske pljačke.). Kad narod vide. da će se njihov bog svm moći dobro braniti. Ostavila je samo jedan mali otvor.

i zato hoće da mu prinese žrtvu. Najveća. preporučujući mu da nikom ne kazuje to mesto. ako se gnev . na otkup svojih robova.) sadržavaše u svome opkopu tri planine.uroñenički jezik. od čega je on načinjen. od kojih jedna na samom Triglavovom bregu dobi ime sv. jer neće da vidi ni da pozna grehove ljudske. i da upotrebe ono zlato. a još manje prihoda od crkava. da ovde nemamo jednu deformaciju hrišćanske Svete Trojice. da se dočepa idola. 1. sveštenici ubediše narod. Ruskom naučniku Kirpičnikovu ove su priče izgledale možda sumnjive. po tome ga opet izvuče. Mogli bismo se zapitati. Posle ovoga uzaludnoga pokušaja pomeranski apostol nije više na tome nastojavao. a nije nikako mogućno. Herman posluša. Tako se mislilo. da ga beše nemogućno izvaditi. Tražahu samo priliku. da jedan bog. ako bi i dalje gledao. Njegov idol imañaše tri glave. da se u Svetovidu vidi sv. Kad je Oton preobratio. kultus Triglavu i drugim idolima. da li Hermanu treba verovati. 1. Ali on beše tako dobro i stablu zatvoren. III. pomreti. gde može staviti svoje ponude. baci kroz onaj otvor jedan srebrni novac. Udovica mu pokaže sveto drvo i rupu. da su baltički Sloveni obožavali idole policefale (mnogoglave). Bilo je vrlo staro i potpuno neupotrebljivo. Pa ipak je izvesno. smrtnost bi velika. beše posvećena neznabožačkom bogu Triglavu. da narod vrate u paganizam. ako misli na svoj život. on umesto žrtve. I zaista dogodi se. jer vlada trima kraljevinama. Kirpičnikov se još pita. Diže ga i sakri. Gledajući oko sebe. a da se mesto njih sagrade dve crkve. I biografi Otona Bamberškog spominju Triglavov kultus u Štetinu. i da nije on pronašao istoriju o sedlu. da je nedavno izbegao jednu strahovitu buru. da je preobratio ceo Štetin. Pa da bi pokazao sve svoje prezrenje prema Triglavu. Neznabožački sveštenici ovako objašnjavahu ove pojedinosti: njihov veliki bog ima tri glave. nisu mogli imati hrišćansku ideju. ili da on prosto nije digao kakvu bilo konjsku opremu? Neznabožačka starica je izvesno skrila sedlo u bezbedan zaklon od hrišćanske pohotljivosti. S ovakvim skepticizmom ide se vrlo daleko. da je svemu tome zlu uzrok njihovo pokrštenje. pa ga posle odnese kao dokaz onih paroga koje je učinio. Adalberta. ne zna za ljudska dela. On uñe i jednu tajanstvenu ogradu. ne iščeze tako lako. čija imena ne znamo. Stoga sada pribeže ubeñivanju. te da se treba vratiti idolima. zahvaljujući jedino Triglavovoj zaštiti. zapovedi da se neznabožački hramovi predadu ognju. Svi će stanovnici. No idolopoklonički sveštenici ne behu se odrekli obožavanja idola. ona u sredini. veli on. Vid. ili bar mislio. da zagladi svoj neuspeh. Sakupi kneževe i starice. kao da želi Triglavu prineti žrtvu." Dosta je čudnovat završetak priče. Ovaj grad (Ebbo. da se dočepa skupocenoga idola. Ispriča udovici. On mu naredi. pa da ode k udovici.[206] G. bici mu jedan veliki ispljuvak (sputaculum ingens). Po samom priznanju Otonovog biografa (Ebbo.). Zatim pregleda svuda. ne bi li mogao dići idola. III. Bojaše se da ga optuže za lakomstvo. da se preobuče u slovensko ruho. te da se veruje. zemljom i paklom. govorahu oni. koji predviña budućnost. nebom. Sloveni. da je zaista prineo žrtvu. tako da se mogao čuti i njegov zvek. kao što smo to i dokazali u studiji o Svetovidu. opazi Triglavovo sedlo obešeno o ogradu. Zlatan zavoj pokrivaše mu oči i usne. Lice mu je pokriveno zavojem. da u gradu zavlada epidemija. i zakune ih da se mahnu kultusa Triglavovog.

) To beše jedno zlo božanstvo. str. No mi ne nalazimo nigde imena četiriglav. Ružievid . i reknu mu: "Mi smo učinili ono. III.). (Ebbo.Ruñevid jednoga sa sedam glava.) Razore polovinu one crkve koja je bila namenjena vernima. po čijem se imenu i grad zove? Izvesno je da su stanovnici Volina obožavali koplje. Triglav očevidno pokazuje i neke sličnosti sa Svetovidom. da je još Julije Cezar podigao grad Julin.Herb. i poštujte i ovoga kao svoje bogove. Radigast . koji sam napao na njegovu svetinju '. Triglav se spominje još i u opisu čudesa sv. a obožavanju idola. kakvu ulogu igra koplje u vračanju. da se više ne vraćaju kultusu Jule i njenoga koplja. služeći i Bogu i ñavolima. III. Za vreme njegovog drugog bavljenja u Volinu.danas Wollin . Ne znamo šta znači ovo ime. germ. no ona osta ukočena. Herbord. ali nema razloga ne staviti ga u red nezavisnih bogova. Da ovde nije reč o jednom gradskom bogu. Početkom leta tu se slavi velika svečanost u njegovu čast. Podstaknut ovim govorima narod zatraži svoje idole. Oton savetuje stanovnike. II. t. 1. Jula I Jula se spominje kod biografa Otona Bamberškog.bogova ne ublaži uobičajenim žrtvama. no ispred oltara ustukoše. (Mon. Sveštenik uzme sekiru. sad ti sruši i nagrdi svetilište ovoga neznabožačkoga boga" (teutonici dei). privezano za jedan ogroman stub u sred grada (Ebbo. i ko će joj odoleti? ' Vidite kako me je udario. Narod se začudi i pitaše se šta da radi. i da se tu još obožava njegovo koplje ob memoriam eius. što se nas ticalo. Otona. govoreći o Triglavu i Svetovidu. III. 1. Oni poslušaše. mene. podigne ruku. . 26. sedmoglav. na što on zakuka: "Jaoj. XII. Svetovid imañaše četiriglava idola. pa napadne na hrišćanske crkve. Ebo priča. "Sagradite ovde kuću svome bogu pored kuće tevtonskoga boga. 1. Dobiveni ili Ebo izmišljeni odgovor jeste dosta čudnovat. Volin . iz straha da vas gnev njegov sve ne pomori".[207] Stoga nema osnova sumnji. da je Triglav jedno potpuno nezavisno božanstvo.Radgost . 16. 91. prinese im žrtve. koje je imalo i jednu ženu. kakva je to sila ovoga nemačkoga boga. Tada se razorači obrate idolskom svešteniku. Mi smo već videli.zvaše se tako isto i Julin. III. i do povratka pobožnoga apostola Otona ostadoše u toj zabludi.

onda zelenom travom pokriju jednoga konja. i pridružuje se mišljenju Adama Bremenskog. No bilo šta mu drago. 18) . U njemu ima poviše neistinitih pojedinosti: hram koji sadrži tolike teške idole. 23) veli: "Est urbs quaedam in pago Riedirierum nomine. koje je blizu. dok ostali narod stoji. imena su im urezana. treća vodi na more. Dvoje gradske vratnice su otvorene svakom namerniku. koji se smatra kao najveći u celoj zemlji. Radi čuvanja ovoga blaga ustanovljeni su naročiti sveštenici. tricornis ac tres in se continens portas. Oni od najranijih starina propovedahu još i ovu zabludu: verovahu.[208] Zidovi ovoga ukrašeni su spolja divno izrezanim likovima raznih bogova i boginja. i stoji na rogovima raznih životinja. Tada njih nose pešaci. koji ima dva duga zuba kao braniče.[211] pa sravnjujući ishod ovoga vraćanja sa maločas izvučenom sudbinom. koje nevernici obožavaju. Ždrebijem ili pomoću konjskog gatanja oni se brižljivo izveštavaju i o najuljudnijoj žrtvi.[210] i svi ga ovi narodi poštuju više nego sve druge. Njegov komentator g. i mrmolje neke nerazumljive reči (invicem clanculum mussantes). i strašno ga je videti. da bude ceo naveden. ili radi umirenja njihovoga gneva. toliko ima i popova i hramova sataninih. No poslednjih godina osumnjičeno je njegovo biće. O ovom navodu mnogo se raspravljalo." Ovaj je grad (da rezimiram ostali navod) sa sviju strana opkoljen šumom.. božanstva. koju sveštenici moraju podneti bogovima. t. Unutra su slike bogova kičicom rañene. koju stanovnici poštuju kao predmet obožavanja. Phil. njemu donose svu pljačku. pa ga vode da preñe lagano izmeñu dvaju za zemlju utvrñenih kopalja. Kruse. ovaj odlomak ipak zaslužuje. sve to izgleda vrlo fantastično. Šta veli Adam Bremenski? (II. da se on vara. u protivnom slučaju narod se ožalosti. da bi doznali sumnjive stvari. etc. Polazeći u rat njega pozdravljaju. Naš zemljak (Francuz) g. XIV) tvrdi. Ljudska krv a i krv domaćih životinja umiruje njihovo najveće besnilo". 66. i iznose se iz ovih svetilišta samo u slučaju ratnoga pohoda. tada izañe iz mora jedan vepar. Ako obe ove vrste vračanja dadu isti rezultat. onda se preduzima ono što se hoće. da ako im preti kakva duga i strašna pobuna. krećući ih uz jedno strahovito šuštanje.[209] na glavi im je šlem. Ovde se čuvaju i zastave. Koliko god srezova ima u ovom kraju. Brikner (Arch. oni izvode glavna predskazanja. U ovom gradu ili na ovoj vratnici (in eadem) ima samo jedan hram vešto sagrañen od drveta. Da razgledamo malo i pisane spomenike. 1895. kopaju zemlju uz neki religiozni strah. slažući se sa Lišem (Lisch) drži. pokriveni su oklopom. f. i valja se po talasima. str. da je Radigast prosto ime grada. Prvi od njih zove se Svarožić (Zuarasici). te izgledaju strašni. koje je obožavano u gradu Retri.). Kad to svrše. čija su imena urezana ispod lika. Titmar drži. Titmar. a i kad se kući vraćaju sa srećnog pohoda. koji je uopšte o svemu dobro informisan (VI. a stoji na životinjskim rogovima. Bernar istog je mišljenja u svojoj tezi: De Adamo Bremensis geographo (Paris. Kad se sakupe radi prinašanja žrtve idolima. i ispituju sudbinu. i napušta svaku nameru.. slav. zauzima prvo mesto. No grad o kome sada govorih.Ovaj bog je dugo zauzimao neosporno mesto u slovenskom Panteonu. oni sede. da je Riedigost ime nekog grada. koji u imenu Radgosta gleda jedno božanstvo.

i radi prinošenja godišnjih žrtava. Jedan izdavač hronike sastavio je po ovome opisu i nacrtu sliku.Stredovski. da vladika Jovan. da je Redigost ili Redigast bilo slovensko ime grada. Grad ima devet vratnica. Da li se ovo osniva na prostoj sličnosti imena. Njihov najmnogoljudniji grad jeste Retra. koji se čuvaju u muzeju u Najstrelicu. što mi znamo iz slovenske mitologije. na češkom Hostirad. on je u protivrečnosti sa svim onim. u ruci drži sekiru. III. priča nam. koji je dopušten samo onima. Radagosta. god. 2) ponavlja. Ima imena ljudi kao i imena mesta. Malo dalje (I. da je Retra prestonica Redarijana. Ne znamo. u slovenskoj metropoli Retri. Ovaj vrlo pozni komentar malo je istinit. čiji je knez Radigast. i neznabošci je prineše na žrtvu bogu Radgostu. Od ovoga hrama do Hamburga ima. koje se zove Radhost. U njemu ima jedan hram satani posvećen. koji življaše u Kranjskoj oko 975. novembra. već samo jedno mesto za bogomolju).[215] koji življaše u XVIII veku pretpostavlja. No kad on ne htede. gde je Boto našao ovu grañu. "koji usled starine svoga grada i glasovitoga hrama.i predstavlja nam Radgosta kako na prsima nosi štit sa crnom goveñom glavom."Od slovenskih naroda. može se pretpostaviti. §. tvrñahu. koji stanuju izmeñu Labe i Odre najsilniji su Retarijani (Rhetarii). vele. što grad nosi isto ime naroda koji u njemu stanuje). i poslužila fabrikovanju nazovi bogova obotridskih.gost. 52) Adam priča. on priča dalje ovo: "Beše . gde se pokazuje Radgostov idol. pa kopira nekoliko vrsta iz Adama Bremenskog o bogu Radgostu. da ovo brdo duguje svoje ime kakvom idolu Radgostu. Siva boginja Polabljana. prelazi se preko jednog drvenog mosta. a glavu pobodu na jedan kolac. koji su Nemci možda zvali Rethra. Ovaj se epitet može dodati i jednom licu. U tom slučaju Radgost bi bio prosto bog. Reč je postala iz dve: rad i gost. (Po ovome izgleda." Botova (Botho) saksonska hronika u XV veku (sub anno 1113)[213]." Malo dalje (knj. da je Radgost bio knez Obotrida. ili na kakvom mesnom predanju? Bilo šta mu drago. Miklošić spominje u svojoj studiji o slovenskim imenima jednog Slovenina. 23) govori o jednoj borbi izmeñu slovenskih plemena Ljutića i Redarijana (Liutitses et Riaduri). koji komentariše Helmolda. Ovo se zbilo 10. da se odreče svoje vere. Da bi izmirili Titmara i Adama Bremenskog. bi pozvan.[212] Njegov je idol od zlata. 52) nam kaže. odasvud je opkoljen dubokim jezerom. četiri dana hoda. Verovatno u svojoj mašti. koja su docnije postala bogovima. Gostirad. kao i imenu mesta. U Poljskoj ima mesta." Najzad (ista knjiga. jer ih pohode sva ostala slovenska plemena zbog pitanja proroštva. koja se zovu: Bydgoszcz (nemački Bromberg u Pruskoj). da Retra nije bio grad. gde nigde ne nañosmo lica. da "Prov beše bog zemlje Aldenburške (Star-Grada). pa docnije postao bogom. tada mu odseku ruke i noge. Na planinama Beskides u Moravskoj ima jedno brdo. Helmold (I. a na glavi mu je i jedna tica. Radgoszcs ime jednog sela u Galiciji. koja je više puta preštampavana. koji je svoje ime dao i gradu u kome je obožavan. koji je u isto doba i sedište idolopoklonstva (sasvim je prirodno. Kod Južnih Slovena nalaze se identična imena Miligost[214] Carum hospitium habens qui hospes carus est. da su oni najplemenitiji. Odgovara grčkom φιλόξενος. Radgost bog zemlje Obotrida. Najzad libečki hroničar u XVII v. ili da pitaju proroštvo za savet. koji dolaze radi prinašanja žrtve. a postelja od purpura. Pisac dela Moravia sacra . koja se svršuju nastavkom . postavši zarobljenikom. Ovom rečju metropola Adam Bremenski hoće bez sumnje da označi religiozni centar Slovena ovoga kraja.

Phil.. t. Ja se usuñujem predložiti jedno prostije tumačenje. slav. da ima slovenskih imena. Umesto Podaga zar se ne može reći Pogoda (vreme)? Pogoda bi bio bog ili boginja atmosferskih fenomena. veli on. X. IV. 223. ovde je govor samo o jednom tako poznatom prazniku letnje solsticije. XIV. izgleda. f. koji se zove Podaga. Ali po svedočanstvu Wattenbach-a. slav. (Nju je naveo Brikner u Arch.na tom brdu jedan hram Radhost-a (g u češkom postaje h). Može pripadati jednom i drugom polu. i primećuje." Ime Podaga ne znači ništa." Kao što se vidi. Poljski istorik Dlugoš spominje jednu boginju temperature. Phil. Jedni njihovi bogovi imaju svoje likove u hramovima. Po ovom malo drskom tumačenju ovo bi bio bog budnoće (života). .. da danas o tome ne može biti sumnje. Nekada neznabošci slavljahu tu prvih dana posle letnje solsticije praznik posvećen bogu.). koja se zove Pogoda (Arch. Podaga Već smo naveli onu glavu iz Helmolda (I. Ova poslanica sadrži vrlo važan izvor za izučavanje borbe paganizma protivu germanske propagande. f. ne mešajući uostalom nikakvu sujevericu.) tumači ga rečju Budigoj. Phil. i tako tumači ime: in expergefactione validus. Maretić (Arch. f. pa čak i obližnji Slovaci iz Ugarske. 83) koja nam daje vrlo interesantnih podataka o slovenskim božanstvima: "Sloveni. koji bi govorili u prilog vezivanja njegovog za kakvu uspomenu na kultus Radgostov. i po jednom vrlo starom običaju. a druga se završavaju nastavkom goj. 170.) Ovome su izvoru nekada sporili autentičnost. koja počinju rečju budi. To je pastirska poslanica arhiepiskopa Adelgota iz Magdeburga. kao idol Pion. str. sl. i dalje. Rožnova i Frideka. oni se tu odaju zadovoljstvu pića i igre. Danas još na taj breg dolaze u velikom broju verni iz parohije Hochwald-a. t. Nema specijalnih razloga.[216] Pripegala Ovaj bog spominje se u jednom dokumentu od 1108. imaju vrlo različne oblike sujeverja. g.

Vladika piše: "Ovi grozni ljudi. već radi proklinjanja u ime svojih bogova: dobra i zla. ne radi molitve. koji se zvao Belobog.pripeći. Pribitić. Vladika poziva hrišćane na ustaški rat protivu ovih varvara. rekao bih. oni izgubiše jednu drugu boginju i pedeset svojih drugova.) Zar ne bi Prepjekal moglo biti neki epitet sunca? Ja se usuñujem postaviti ovu hipotezu. uz koji izgovaraju i neke reči. Białobože i Białobožnica u Poljskoj.Belbog u Pomeraniji. koji se nalazi još i u jeziku pomeranskih Slovena? (Dict. Oni su poplavili našu zemlju. držim. I tako oni i zovu to božanstvo na svome jeziku Crnobog. da se o njoj raspravlja. da je postojao i jedan beo bog. Pripegala predstavlja: Pribihvala. onoga. Hrišćanima seku glave. Brikner je predložio vrlo verovatno tumačenje. imaju jedan čudnovat običaj. No neki su mislili. jer je Hristos pobeñen. veruju. a zlo od rñavoga. Na gozbama oni se svi obreñuju jednim peharom. Bělobozice u Češkoj). kome pripada sva hvala i slava. i primiše po njegovoj zapovesti odštetu u dvanaest talanata. Oni kažu Pripegala. umesto strašne neznabožačke huke u slavu Pripegale?" Šta znači ovo ime? G. Ime Belobog ne nalazi se ni u jednom autentičnom spomeniku. no to su Priape i sramni Belphegor. koja bejaše jako dotekla. govore na njihovim gozbama: ' Naš Pripegala hoće te žrtve '. podigli su se protivu nas.. Neki nemački vojnik probuši zastavu jednim hicem kamena. Prelazeći preko reke Milde.[217] oni drže pred svojim hramovima pune pehare krvi. Sveštenici ljutićski potuže se na to caru.[219] Po postojanju ovoga boga mitografi su zaključili. Po ovome je izrañena čitava jedna teorija o slovenskom dualizmu. da bi se mogle čuti radosne pesme u slavu Boga. Crnobog (Crni bog) Ime ovoga boga lako je protumačiti: znači bog koji je crn. sveštenici.[218]Zar se ovde ne bi moglo pomisliti i na glagol prepikat'' . U stvari mi ne znamo ništa o tom belom bogu. da njegovo biće opravdaju geografskim imenima (Belbuck . zaslužuje. Njihovi fanatici.[220] Bezimena božanstva Po Titmarovoj svedodžbi (VIII. Sloveni. pobeda je na strani pobedonosnog Pripegale '. Romult.. pa ih prinose na žrtve. 64) Ljutići su imali jednu boginju. veli. koja. Imena na pribi vrlo su česta kod svih Slovena: Pribigoj Pribislav. Pribimir. i urličući oko njih strašnim glasom viču: ' Radujmo se. tj. čiji se lik nalazio na zastavama. svojim idolopoklonstvom profanisali su Hristove crkve. . 53): "Sloveni. voce. da sve što je dobro dolazi od dobroga boga. sub. O njegovom kultusu tvrdi Helmold (I.

Saga dalje priča. i Radgosta obotridskoga boga. Boginje Razni pisani spomenici potvrñuju kultus boginjama. mogli bismo se zapitati: da li neznabošci nisu dali ovaj epitet jednome od svojih bogova? Crnoglav. da je kralj Valdemar otišao u grad Korenciju (Korrenzia). da se poruše tri idola: Rinvid.vidi glavu o Svetovidu). Nije čak ni izvesno. koje na slovenskom jeziku znači ñavola. .[223] S druge strane on navodi jednoga boga života. On je imao srebrne brkove. XI). Moglo bi se reći. da je kod starih Poljaka našao kultus Dijanin pod imenom Dzevana. Nju je uzeo lažni sastavljač Mater Verborum-a. bog sa crnom glavom. drug sviju ratnih ekspedicija. tresti se). str. Česi su protumačili Sivu sa Živa. Turupid je možda bog ratnik (kašupski: trepoet.[221] Što se tiče bes''-a. Pizamar. bio je po rečima Sage bog pobede. Puruvid možda ima nekih veza sa Provenom (vidi glavu o Perunu). da je ime Pizamar postalo od Besomar (bes''-demon). 64) u kojoj se Sloveni žale za uvredu. i naziva je dea frumenti. koji se zove Zywie. Rinvid je po svoj prilici istovetan sa Ruñevidom (Vid sa Rujna . Siva se takoñe spominje i meñu lažnim božanstvima obotridskim. Pošto je ispričala rušenje Svetovidovog idola. Helmold (I. Turupid. Maretić predstavlja. Ova Siva davala je bogatstvo. da je to skraćeno ime jednoga složenoga imena: Dabiživa. mar je nastavak na kraju.Rinvid. Neki rukopisi imaju i Sina (Sinna). 384) spominje boginju divu. 52) navodi pored altenburškoga boga Proba. da li treba čitati Siva. Dlugoš (XIV v. Tumačenje Siva sa Živa izgleda verovatnije. trepoetose są. Turupid i Puruvid. Četvrti je idol Pizamarov. koga gore spomenusmo. Češki rečnik Kotov donosi članak o Živi. a to je ime boginje Cerere. boginji ljudskoga života i prirode. da je on izmenio Sivu od reči aiunt. Mi malo znamo o imenima ovih ženskih božanstava. na kojoj je bio lik jedne boginje. koju je naneo jedan nemački vojnik njihovoj zastavi. i naredio. Jedan staroslovenski novgorodski spomenik XV veka (koji navodi Krek. Sve su ove izmišljotine došle od Helmolda. koji se nalazi kod nekih slovenskih imena.)[222] tvrñaše. i u glavi (VIII. osobito Titmar u svome opisu hrama Radgostovog. i Sivu boginju Polabljana. Puruvid. Danas se zna. drmati se. Crnoglav Ova se božanstva spominju u Knytlinga Saga (izdanje u Kopenhagenu t. Živeni.

koja mu se spreme. danju se krije iza peći. te ga i zovu hozјаin''. hlevnik''. koje bdi nad sudbinom detinjstva. Iriček je predložio. non semel mecum graves labores perpessi sistite gradum. jer boravi u dvorištu. Svaka kuća mora imati svoj domovoj. poziva domovoja da ide i s njime sedi u novoj kući. Ona pripadaju tradicionalnoj književnosti. Prvi češki hroničar Kozma. prinosi . koja bi bila boginja lepote. koje se zove Zizilelija (Dzidzilelya). 69)". hozјаinuško (na češkom: hospodařiček). Usmena ruska literatura zna za jednoga domaćega boga. Titmar veli: "Domesticos colunt deos multumque sibi prodesse eosdem sperantes eis immolant (XIII. Istu rečenicu ponavlja i malo niže (82). koji uvek izbegava slovenska imena. Ali ovih imena nema u starim spomenicima. Često se nahode imena: Lada. Morana." Svojim drugovima drži jedan akademski govor: "o socii. boginja zime i smrti.. pretura klupe i stolove. Verovanje u postojanje domaćih bogova potvrñeno je folkloristikom sviju slovenskih naroda. pogrešno poznat pod imenom Dalimil. konjušnik''. Rado posećuje parna kupala. vigila! Sic enim rustica vocabatur lingua et de eiusdem se tueri custodia stulti autumabant. i izjednačuje ga sa Venusom. Ovo se ime daje lako objasniti (dziecilela. da sela i šume baltičkih Slovena behu prepune domaćih bogova (penates). da se osnivač češkog naroda nastanio na podnožju brega Ripa. koji se noću kupaju i uznemiravaju ga. noću izlazi odatle i jede jela. in quo is fuerat per omnes domos has singulariter ductus. Domaći bogovi Helmold nam priča (I. ona koja mazi decu). quod cum pastores illius villae. ima ga tek kad joj prvi gazda umre." Hroničar pesnik." Ne znamo ko bejaše taj Hennil.. in primo introitu a portitare suo sic salutaretur: Vigila. Uzima na se razna imena po delovima kuće gde obitava. i tada ga zovu banik'. Neki su hteli u njemu videti boga stada (goniti . domazlukom. 2).. Seljak koji se seli.honiti). primas fundavit et aedes et quos in humeris secum apportarat humi sisti penates gaudebat. tu: "primas posuit sedes. što bi značilo pretke. Priziva ga u pomoć. ljuti se. pa dodaje: "Audivi de quondam loculo in cuius summitate manus erat unum in se (ferreum) tenens circulum. To je duša jednog pretka. priča nam (I.. koji se zove dёduška domovoj. 52). priča da je Čeh išao od šume do šume dietky své na plecú nesa (noseći svoju decu na ramenima). ne voli one. vestris penatibus libate libamen gratum quorum opem per mirificam hanc. nova kuća ga nema. Ova je popravka samo hipoteza. jer se interesuje za štalu i konjušnice. Upravlja kućnom ekonomijom. da se ovo popravi i čita dědky.Dlugoš spominje još jedno božanstvo. venistis ad patriam. Zovu ga još dvorovoj. naročito ako se još pre kupanja nisu molili Bogu. i svoje priče uvija više-manje klasičnom terminologijom. Voli sva mesta gde gori kakva vatra. Ako ne nañe ništa. Zamišlja se kao starac. Hennil.

schratze. Propovednici su od skřitek napravili sinonim diabolus. i ne veruju. Pisci XVII i XVIII veka često se na nj pozivaju i uporeñuju ga sa rimskim larom. Rusa i Slovenaca. očevidno ñavo. Poljaka. III. ta je reč germanskog porekla: st. Zna se još i za šotek ili šetek. Ovaj je fakt utoliko značajniji. koji ima ružan izgled.Vile. Ima izgled skrzat-a. Neka predanja. krasnoludek (čovek odeven u crveno). čort' . I ja se ne bih ni malo čudio. Često su navoñene ove Prokopijeve reči (De bello gottiico. nemačko scrato. koju sam gore citirao. . govoraše: skryatkowie domowe vbožęta (mali kućni bog) Glava šesta Božanstva sudbine. Domovoj ga zaštićuje. duše predaka koje traže žrtve. U Češkoj se još zna za Skřitek.Rusaljke.): "Sloveni nisu znali za sudbinu.ñavo? Ova je reč prodrla kod Čeha. I ovo ime znači star (Kott). Hrvati. No u stvari ovi dziady pripadaju folkloru Bele Rusije. dido (ded). osim kod Slovenaca. koji su bili u dodiru sa Nemcima.[225] Porodični kućni demon zove se još Skrzat: "Bodaj cię skrzaci wzięli". Za označenje domaćega boga upotrebljava se kod Slovena deminutiv od imena bog: Buožik. Stari leksičari prevode tu reč sa lar domesticus. Malo kasnije vratićemo se na ovu reč. Hus veli o vernima koji ne slušaju službu božiju: "Sveštenik izgovara neke reči. koji dolazi da mu ukrade seno ili živinu. scratum (larvae. lemures). ako je reč čert prosta pozajmica iz germanske folkloristike. Srbi i Bugari bili su prvi meñu slovenskim narodima. suseda Nemaca. 81). na koju etimologiste još nisu ukazali. Dziady (preci) su naročito strašne utvari. izgleda. Kao što je Macenauer (Matzenauer) pokazao u svome Rečniku stranih reči u slovenskim jezicima (str. Nepoznato je kod Južnih Slovena. lares mali. Kod Poljaka ga zovu domowyk ili chowonec (čuvar). Germansko chrat zar se ne može uporediti sa slovenskim čert. koji su se pokrstili i primili hrišćanstvo. tj. da su potpuno iščezla kod ovih. Već smo govorili o domaćem duhu." O čoveku. Poljak u XVI v. No kad im preti smrt . czart. 14. .mu žrtve. Jedan narodni izraz sličan poljskoj kletvi.neka te ñavo nosi![226] Reč szkrat u poljskom. Šotek je tako isto poznat i kod Slovenaca u Štajerskoj. koji se u Češkoj zove hospodařiček. sličan skrzat-y kod Poljaka. Ovde mi pada na pamet jedna bliskost. a njih prima Skřitek". kaže se "Wygląda jako skrzat". odgovara onoj našoj: "da te ñavo nosi. ljkratek u slovenačkom.nije slovenskog porekla. što kod Južnih Slovena nema nigde tragova o kultusu domaćim bogovima. veli: Aby te skritek vzal . srednjovekovno nemačko: schrat.[224] U Galiciji kod Hukula (Hucules) i Bojkia (Bopci) domovoj se zove did. schretel (spiritus familiaris) etc. schretze (faunus daemon).Vodene nimfe kod Čeha i Poljaka. Ne zna se etimologija ove reči. da ima kakve sile nad čovekom. koja su kod drugih Slovena duže ostala. . pa se tako isto i on boji domovoja svoga suseda. skritek u češkom . buožiček domaci.

Dolju (sudbina) kod Rusa.fatum-y. ako Sloveni nisu imali odreñenoga pojma o sudbini. sira i meda? . i svima prinose žrtve i tada pomoću njih gataju. oni znaju lica. kaže ovo: "Vi koji ste me napustili. pravo kropljenja) tolikim zvezdama.[227] veli: "Pravoverni su oni koji služe Boga a ne Rožanicama". rešavam). oni se zavetuju. Ako Sloveni nisu znali za sudbinu. ubeñeni. Ukratko. treća ga prati kroz ceo njegov život. sreća. i na kojima se prizivaju Rod i Rožanice u korist novoroñenčeta. Drugi jedan spomenik. Afanasijev je naveo (Vozrenie Slavјаn''. da dopunimo i objasnimo ove reči Prokopijeve. i spominju Rod. Ima ih tri dobre i tri rñave. Slovenaca. 12). oni su znali za neka mitska lica. ja ću i vas prebrojati svojim mačem." Pisani spomenici i folkloristika dopuštaju nam. t. Vile . god. koji je Veselovski naveo. Sreću kod Srba. Hrvata.bilo usled bolesti." Drugi pisani spomenici. nudeći im hrane. One odreñuju sudbinu deteta. koja su predsedavala roñenju detinjem i upravljala životom ljudskim. nimfe i druga božanstva. Zovu ih Roñenice.Zlo za one veli vladika. Svaki čovek ima tri dobre i tri rñave Orisnice. koja pri roñenju predsedavaju. III. Rečnik) veli: "Oni se mole Perunu i Rodu i Rožanicama". koja predsedavaju roñenju. Odatle mi poznajemo i svetkovine koje su pratile roñenje. Sve ove pisane spomenike dopunjuje i folklor. 11. Ta su lica kao i Parce i Vile uvek ženskoga pola. oni to zbilja i urade. i odreñuju sudbu čovečiju. dajete kropljenje (tj. Nalazimo: Sudnice. koji nosi datum od 1271. bilo usled rata. koji piju u zdravlje Rožanica. koji zaboravljate visinu moje svetosti. druga mu daje zdravlje i lepotu. veli prorok." Afanasijev navodi još jedan slovensko-ruski odlomak iz prevoda o Isaiji (LXV. 416. da učine kakvu žrtvu Gospodu (τώ Θεώ).)jedan staroslovenski ruski spomenik iz XII veka poznat pod imenom Kirikova pitanja: "Da li se Roñenju i Rožanici daje hleba. Sudički kod Čeha. i kad se spasu. slov. Jedan staroslovenski prevod Isaije. koja rukuje i opredeljuje živote ljudi i carstva. Reč Orisnica. da su svoje spasenje dugovali toj žrtvi. U Pajsijevom Zborniku takoñe se nalazi ime Rod i Rožanica. Po tvrñenju srednjovekovnih spomenika ova lica još žive u narodnom predanju. Ovo ime dolazi od glagola: orisam (grčki ό ρίζω. Oni obožavaju reke. koje se mogu izbrojati. a koji spremate trpezu Rožanicama. odreñujem. znači dakle u bugarskom jeziku: sudbina. . Bugari znaju za Urisnicu ili bolje Orisnicu. suñaje). dopunjavaju i proširuju ovaj malopre navedeni. da čita. koji sterete sto vojsci nebeskoj. osobito hleba. Suñenice. ako se spasu. koji se pripisuju Jovanu Hrizostomu. Rožanice (od reči rod-iti) ili Suñenice (od suditi. "Vi koji ostavljate večnost. Sojenice. Po jednom Čolakovljevom navodu prva Orisnica opredeljuje detetu mudrost. Jedan citat iz XV veka u Miklošića (St. Rožanice i mitička bića. i uči ga. (δαιµόνια)." (Reč je o Jevrejima koji pevaju neznabožačke pesme). str. sira i meda.

vetrenjast. Ako sretnu koga čoveka. bludni. vilny . . U jednom staroslovenskom prevodu ðorña Hamartola ime sirena prevedeno je sa vila. Šta znači reč vila? U stvari ona se čuje i upotrebljava samo u jezicima balkanskih Slovena. Staroslovenski ruski spomenici (sakupljeni Krekom.[228] Kod Bugara jedan religiozni rukopis iz XVIII veka. Ali on predlaže. tj. i nagnaju da igra s njima. Kolar ju je našao i kod Slovaka (Spevanky I. Mahal je naveo dva spomenika. osobito Srbima.pohotljiv. Veselovski pretpostavlja. Petrogradska Akademija beleži u svome Ruskom Rečniku ovu reč kao stranu. koliko ja znam.) nosi naziv: "Kako otpoče i bi stvorena Samovila. i osuñene su. govoreći o Perunu. 314) koje smo napred naveli. U poljskom imamo: wila . Jedan od njih navodi tu reč i u dativu: vilu. szaławiła. budala.voditi raskalašni. odvuku ga u svoje kolo. koji. a na grčkom ήλυς znači duše pokojnika. da joj se pridadu ove bugarske reči: vil''nја (potčinjen sam uticaju vile. Sve ove reči doista izgledaju. da u Češkoj ima vila. da vila pripada samo Južnim Slovenima.[229] A.) spominje u blizini Skoplja neki vilski kladež kladenac. Prvi deo ove reči pripada korenu šal . život: vilil jest lid se dcery moabskymi. prema tome. da je ona bila poznata i kod svih Slovena osim baltičkih. U okolini Sijeradža (Sieradz) vile su duše lepih devojaka. budala. da je nominativ vil. Ljudima čine dobra i zla. str. u srpskohrvatskom. Spomenici su uglavnom iz XIV i XV veka.praviti ludorije. češki vila znači lud. što znači preci. kako su im ti ljudi činili za njihova života. izgleda.besnilo. da večito lebde izmeñu neba i zemlje." Dugo se držalo."Oni obožavaju reke i nimfe" veli Prokopije u onom gore navedenom odlomku. da noću lutaju. da stari oblik vile jeste v''la. da su bludičky ili divlje vatre duše onih koje je vila pomorila. odakle dolazi reč ήλύσιος.lud. koji je reprodukcija starih rukopisa. osuñuje one koji obožavaju Samovile. str. lakouman. koji se nalazi u Valhol (Walhalla). U oblasti Hradec (Hradec) kaže se. bugarskom i slovenačkom. Jedna povelja cara Konstantina Asena (XIII v. dokazuju. Miklošić joj ne zna etimologiju. i koji su renegati Hristovi. da se približuju neznabožačkom pojmu o vili (pojmu o neznabožačkom bogu. bogovi koji su postali od reči bes).1. govore takoñe i o vilama. po mom mišljenju s razlogom. koje je u šumi zalutalo: "Die Vile hat ihn verfurt (vile su ga zavele). 412. postajem lud). I doista mi nalazimo i u starim pisanim spomenicima i u folkloru neka mitska lica. Horzu. Saopštavam ovu hipotezu ne ulazeći u raspravu njene stvarnosti.ludost.). koji ima demonskih osobina. što bi značilo. Jedan spomenik XV ili XVI veka (Archiv. Skorija istraživanja pak tvrde. Ova vrlo stara reč nalazi se već u Dalimilovoj hronici (XIV vek): vilati . etc.propasti. One ne mogu naći mira. To je po svoj prilici pogreška ili neznanje prepisivačevo. sve to pak došlo bi od indoevropskog korena vel . Nema je ni u Daničićevom Rečniku srpskih starina. narod je provodio blud sa kćerima Moabijevim. Rodu i Rožanicama. no nalazi se reč Samovila u jednom spomeniku XIV veka (Miklošića Lexicon). wilowac . 1. uporeñuje je sa litvanskim welis. 609. dok ne postane samo duša. U Trenčinskom komitatu vile se smatraju kao duše zaručnika umrlih posle veridbe. Njihovi su tragovi nañeni u Poljskoj. U okolini Žamberka Nemci kažu o kakvom licu. Kod Srba pak. Mokošu. koja odgovaraju nimfama i klasičnoj starodrevnosti. nigde se u starim spomenicima ne javlja reč vila. Ali nam se ne objašnjava etimologija vile. ali oni imaju za osnovu starije redakcije. Ona mi se čini osobito smela. vilost . osuñenih zbog svojih pogrešaka.

pa je ta reč primljena čak i u književnom jeziku. Mogli bismo po narodnim pesmama opisati ceo život vile. (Prilikom govora o Rusaljkama. Praznici u počast mrtvih behu svetkovani s proleća. vile od gore. Usmena književnost Srba. Ovo violae moglo bi se naći u reči vila. kad je vide." Vila. morade priznati istinu: "Mala ti fala delijo! "Ako t' je ljepša ljubovca "Od mene vile od gore. Održao se po selima. Zvahu ih dies rosae. te je bila: "triput ljepša od vile. a tako isto i dies violae. mi jednako u ovom pitanju ostajemo u oblasti samih hipoteza. Ukratko. te su stari dalmatinski pesnici njome prevodili klasične nimfe. "A mene vilu od gore. pa viče Petru: "Izvedi tvoju ljubovcu. "Jutrenja rosa padala. . "Majčinim mljekom dojila. "Od mene.[230] Mladić Petar hvalio se gradu: "Ne ljepše ljuba od moje." Petar je izvede." To čuje vila. u vreme ruža i ljubičica. "A nju je majka rodila. naročito kod Južnih Slovena.Iz nedovoljnosti ove etimologije neki predlažu drugu čisto istorijsku. okićenu "drobnim biserom" i "zlatnim brnjicama u ušima". "U zelen listak povila. "U svilen povoj povila. odevenu u sjajno svileno ruvo. Hrvata i Bugara jednako ponavlja ime vila. Spomenici koje smo gore spomenuli potvrñuju nam i kultus vilama kod neznabožaca (to su Prokopijeve nimfe) i kod Slovena još dobro neutvrñenih u hrišćanstvu. rosalia. vratićemo se na njih). "Ni bjele vile od gore. "Koja je ljepša od mene. "Mene je gora rodila. postaje ljubomorna.

večito mlade. "Od gore vetric puvao. vila se raña iz rose sa nekog crvenog glavičastog jesenjeg cveća. onaj koji ga je jedanput čuo. oči im sevaju kao munje. Njihova zlatna raspletena kosa talasa se niz pleća. "Sama sjedi pogleduje. da se ona raña kad pada kiša i greje sunce. "Na njih vila sama sjedi. koja dopusti. "Druga vrata od bisera "Treća vrata od škerleta. ne zaboravlja ga nikada. "Na njih vila kćer udava. odmah umire." Sudeći po drugim srpskim spomenicima. Katkada imaju krila. Jedna pesma iz Crne Gore opisuje jedan takav zamak:[232] VILA ZIDA GRAD "Grad gradila b'jela vila "Ni na nebu ni na zemlji.[231] ili kad se javlja duga. One žive u oblacima. "Što su vrata od bisera. u vodi. da joj se iščupa jedno vlakno. U Slavoniji pričaju. glas im je vrlo sladak i prijatan. "Mene je vilu šikao. . "To su mi bile dadije. pa čak i u moru. Ova kosa sadrži tajnu njihovoga života. na zemlji. "Na njih vila sina ženi."Mene je vilu dojila. Vile su predstavljene kao lepe žene. Na oblacima one grade fantastične dvore. "Što su vrata suha zlata. "što su vrata od škerleta. "No na grani od oblaka. "Na grad gradi troje vrata: "Jedna vrata sva od zlata. Vila. obučene u belo ili plavo.

ili iz njih zahvataju vodu bez njihovog dopuštenja. sakate ih." Ima i gorskih vila. v. Katkad se pretvaraju u labuda. ili koji gledaju kad se one kupaju. Još i danas im prinose žrtve. One igraju ulogu Sv. Ovo potvrñuje i ono ime Vilin kladenac. Vodene vile žive po rekama ili u moru. govoreći uz to: "uzmi. da uñu u njihovo društvo. Takav čovek u koga uñe demon. "A nevjesta s dva ñevera. Ilije u svim atmosferskim pojavama. One podižu bure na moru. uzda joj je zmija. One imaju proročanskoga dara. Uništavaju one. Gañaju. vilo. koji su pušteni. ali ovi su brakovi uopšte tragičnoga svršetka. One dave mladiće. Ovi vilini sinovi odlikuju se izvanrednim pamćenjem i bistrinom. proizvode buru. ili imaju žensko telo a noge labudove. ili još naprotiv i svoju decu daju ljudima na čuvanje. ili ih naprave ludima. o. "Mila sestra su dva brata. One skupljaju oblake. poludeo. Katkada se udaju i za smrtne. One se bore sa junacima. vešajući ih o drveće. Vile su vrlo snažne. koje gore spomenusmo. Bugarska Samovila jaši na divljem jelenu. One ljudima kradu decu. koji nose njihova imena. i hrane ih medom. Druže se i sa smrtnim ljudima. Bugari Samovilama nude krpe. a katkad one ili njihovi pokreti uzdrmaju i samu zemlju. Vile su katkada i pakosne. krše lañe. kao sirene. ili zamutiti im vodu na izvoru gde piju. svilene pojaseve. što ti je drago". i s njima imaju decu. Vile planinkinje zalaze i u pećine.[234] . "Mila sestra oba brata "A nevjesta dva ñevera. U dalmatinskom primorju i staroj Vojničkoj -Granici devojke stavljaju na kamenje pri ulazu u pećine: voća. pretvarajući se u zmije. pola su žensko. naročito su lekoviti. veli Iriček. strelama ustreljuju divljač. i nemilosrdno se svete za uvrede koje im ljudi učine. košuta. zemlje. Jednog trenutka vila odleti i nestane je. Stanuju na zvezdama. "Munja groma nadigrala. ili im ostavljaju pored izvora kolače. cveća. "U Srednjoj Gori. divokoza). pola riba. Vile jure po šumama. i strelama prostreljuju svoje neprijatelje. Njihovo je pevanje umilno. Igraju u oblacima ili u šumama.[233] Isto su tako one posestrime i izvesnih omiljenih im životinja (jelena. more. koji mute njihove izvore. Mnogi su ih junaci uzimali za svoje posestrime. Izvesno cveće naročito njima je posvećeno. Neke od njih. mogu čak i mrtve uskrsnuti."ðe se munja s gromom igra. Ali njega mogu razumeti samo oni. leče bolesnike. Poneki izvori. oslepljuju one koji se usude slušati njihovo pevanje. čuvaju od grada. koji se usude kupati se u njihovim virovima. češke i poljske reči gore navedene). zove se vilovnjak (νιµφόλιπτος. a bič guja otrovnica.

Kod pokrštenih naroda ova mitska lica. da postoje ljudi samodivi (divlji). i onih. izmeñu Ćustendila i Vranja. No ova se identičnost morala proizvesti pod uticajem hrišćanskih ideja. . da se nekada na ðurñevdan prinosila žrtva. da postoje neka divlja lica. Poljske legende o mitskoj princezi Vandi. Jude. Onaj koji uzme jednu Samovilu ili Samodivu. one grade kuće. jer je jedan svetac oslobodio zemlju od samodivv. G. i koju Poljaci zovu jędza. ne kose ga. Njihova omiljena zabava jeste igra. Da neće to biti srodno onom mitskom licu. smatrana su često kao da predstavljaju duše umrlih. da se samovila i juda prosto vežu za latinsko sibylla judae. Jagić. čija se uspomena nije mogla izbrisati. tj. One kažnjavaju devojke koje se usude raditi u zabranjene dane. raña krilatu decu bele kose i vatrenih očiju. okrug) pričaju starci. Ona će i kroz sam odžak uteći. nije nigde iznesena.[238] Tako tumače tu reč u okolini Svištova. koji žive po šumama. no one su uopšte opasne po ljude. Takav jedan veliki krug nalazi se na granici Srbije i Bugarske. Ona mi izgleda verovatnija od one. traže ljudske žrtve. driade. baca kamen od milijon oka. pronaći polaznu tačku. Veselovski[240] vezuje kultus vila za kultus dušv predakv. niti oru to zemljište. oreade i druga slična bića imaju kakve veze sa kultusom precima? To je pitanje izvan moje kompetencije. postane jak kao Samovila. Samodive. predložio je. Onaj koji je okusi. G. koja reč juda vezuje za unda (tj. čupa iz korena cela drveta. i ne nahodi se nigde u drugim njemu srodnim narečjima. udaju se za njih. gde Samovile ili vile igraju noću. Usred jedne livade vidi se jedan krug ili polukrug trave ili drugog bilja. Šta znači predmetak samo? Izvesno u složenom obliku ono. No pitanje je. koji su sa strane došli. Deve. voda) usled toga što vile radije pohode vode. Njihov izvor ima vodu čudnovatoga dejstva. jagoda. Sva ova lica pod raznim imenima imaju ista svojstva. turskim dev . Ima li izmeñu vila i samovila istog odnošaja koji postoji izmeñu grčkih reči δρυάς i αµαδρυάς? Reč diva može biti istočnog ili slovenskog porekla. Seljaci ne smeju noću u nj ući. čudovište)? Ja se usuñujem predložiti ovu hipotezu. Poznato je. jędzi baba(koren ažu znači zmija.[235] i zove se Vilino Kolo. pa da bi im se temelji održali. npr. kojima je ona nekada bila potčinjena. gde se veruje. Ime juda jeste specijalno bugarsko.demon. U Karaesenu (svišt. U Bugarskoj vile se zovu: Samovile." Po Iričeku neke su biljke naročito posvećene Samodivama.[236] Ni najmanje nije lako objasniti ova bugarska imena vilv. Ova je trava iznikla iz semena.kao i u okolini Trnova. Neki put vole priteći u pomoć i junacima. dive žieny. Kotela i Ćustendila pokazali su mi samovilsko oro ili orište. jędzina. od koje su reči postale one druge. [237] srpskim korenom div-alj. Neki imaju naročita imena. podsećaju možda na lice slično judi u Bugara. ili u društvu sa rečju samovila. koje je jače od ostale trave. što i auto-αυτός. čije mišljenje nikad ne treba prenebreći. nema sreće da je dugo čuva. koja je skočila i udavila se u Visli. da li starodrevne nimfe. Može se dovesti u vezu sa persijskim korenom div. da je kod Čeha i Poljaka veoma rasprostrto verovanje. dzivožony. divi lidé. Nalazi se ili samo. koje je tu vihor posejao. mislim.[239] Usled apsolutne sličnosti izgovora teško je ovde izmeñu čisto slovenskih elemenata. koja do sada. koje ruski folklor naziva Jaga baba. osobito Riganina (od grčkog όρίγανον) thymus serpillum i Dictamus albus.

tok vode) dovela bi ih naročito u vezu sa kultusom vodama. latinske rosaria. reče seljak. brate! . Gomila prazničnih imena postala su. da se utvrdi karakter Rusaljaka kao po narodnoj etimologiji. slovački. Narodna pak etimologija (ruslo. Znači Duhove. Sveta Petka. Praznik Ruzalija imañaše neznabožački karakter. No ipak su ove dve reči doprinele. To je možda uspomena na krvave borbe koje su pratile svaki neznabožački praznik Rosalija. Trojica Rusalija. osobito Belorusa i kod Bugara. Ne nalazi se u starim pisanim spomenicima. Nedelja kod pravoslavnih Slovena. Njihovo je ime relativno skorašnje. Posle istraživanja Miklošića.[241] Dolazi od grčke reči ρουσάλια. iznad sela Gor. Svoj postanak ne dovodi. Njih nema. . od legendarnih lica.Rusaljke U ruskom folkloru rusaljke igraju onu ulogu. i nije slovenskoga porekla. Beffania kod Italijana (kod Francuza je u narodnoj mašti Badnji Dan identifikovan sa malim Isusom). samo u Rusiji. pascha rosarum. Sveta Sreda. kao što se dugo bezrazložno tvrdilo. ni od prideva rus'' (plav).) čije je kritično oko osrednje. na brdu Metohu. ni od imenice ruslo (potok). u stari ruski (npr."[242] U Bugarskoj se nahode na raznim mestima Rusalskia grobišta. Npr. Tomašeka. 25). ili ružični Uskrs. Na njegovo pitanje: kako se zove ova crkva. i slovenački. hrišćanski praznik. koju igraju vile u Južnih Slovena. srpski. ima jedna stara crkva u razvalinama. Matejevaca. Milićević navodi u svojoj "Kraljevini Srbiji" (str. pascarosata. kod Rusa. Po Miklošiću crkva ga je osudila. kao što se zna. Ma kog da su porekla Rusaljke igraju u ruskom folkloru znatnu ulogu. već joj treba pripisati strano poreklo. osobito nedelje posle Duhova. Ovo se ime nalazi prvi put kod istorika Tatiščeva (XVIII v.Bogorodice Rusalije nema. Ovo ime rozalija . U istočnim našim krajevima narod trojičinu nedelju zove još i Rusalna nedelja.ruzalija prešlo je u većinu slovenskih jezika. potok. da u okolini Niša. Mi ih nalazimo i u Bugarskoj. U nekim predelima njihov se kultus vezuje za kultus mrtvih. kao i mnogi drugi pomešao sa neznabožačkim praznikom. Veselovskog nije dopušteno u ime rusaljka tražiti kakvu slovensku etimologiju. . poljima i šumama. koji se. rosalia. Narod ih se boji. i Rusaljke bi bile postale personifikacija ovoga praznika. Veruje se.[243] Njihovo je ime očevidno zamenilo ime vila. u Nestorovu Hroniku). seljaci mu odgovore: "Sveta Bogorodica Rusalija.A ono će biti sv. Dakle praznik Rozalija dolazi prosto od latinske reči rosa (nemački Rosentag). Kao i vile one žive po vodi. da su to duše devojaka umrlih pre venčanja. kao što se dugo verovalo. Sv.

odvlače mladiće u vodene dubine. iste lucos et arbores aut lapides adorat. 25) "skupe se ljudi i žene s decom. . U Lužici ih zovu Wodne jugfry (od nemačkog jungfrau). Onaj ko iz uzme za ženu zove se Boginiarz.Svete šume. da učestvuju u zabavama mladeži. Slovak zna za Vodopanenky.moliti). Poljaci. da bi bolje razumeo proricanje. . ovnove. ille montibus. . Kozma aluzira još i na seljake koji o Sv. Hamadriade.Vračari. i primoravaju ih da ih uzmu za ženu. Po Prokopiju (De bello gothico. modliti . . Češki seljak danas zna za Vodni Panny. ili Ženy. Posle toga sveštenik preliva žrtvu krvlju.[244] U Češkoj i Moravskoj zovu ih još Nemodliki (ne . Nije naodmet urediti i ovde te pomene sintetički. i modlić sie (isto značenje) na poljskom. Proroštva. Ovo je zaista pravi praznik Rozalije. Još i danas se kaže: "Multi villani pel pagani. a takoñe i Hrišćane. Češka Kozmina hronika pripoveda (I. naišli smo na detaljne spomene i o neznabožačkom kultusu. koja već postoji izmeñu reči modla. . pa se za tim veseli i igra".Idoli. I njih zovu Bogunki (boginjice). 4). Katkada izlaze iz svojih stanova. . Po već navedenom stavu Helmoldovom .ne. U spomenicima. . III. No dovoljno je ovde konstatovati vezu. Po Helmoldu (I. U Poljskoj one vuku nesmotrene u vodene dubine. da je legendarna princeza Teta naučila narod da obožava Oreade.Žrtve.Hramovi. U početku III knj. Dabome da su se bogovima upravljale molitve. One kažnjavaju decu.Žrtvenici. i prinose svojim bogovima na žrtvu volove. onda sav narod poseda za bogate stolove. Srbi i Lužičani znaju takoñe i za Nojade ili vodene Nimfe. koja se ne mole Bogu. 14. Spomenici o tome ništa direktno ne govore. Oni smatraju da bogovi naročito vole hrišćansku krv. i glagola kao što su modliti se (moliti se) u češkom. jede. Glava sedma Kultus. pije. koje smo spomenuli prilikom govora o raznim božanstvima. što na češkom znači idol.) Sloveni prinašahu na žrtvu bogu groma volove i razne druge ponude.(βοάς τε κα ιερεία άποντα). seu ignes colit. aliumquae ipsa fecit ydola surda et muta rogat et orat ut domum suam et se ipsum regant". Driade.Česi. i dopuniti. Trojicama: "offerantes libamina super fontes mactabant victimas". hic latices.Izvori. One stanuju pod vodom u kristalnim dvorovima. i ako je potrebno.[245] Mnogobrojni pisani spomenici svedoče nam i o prinašanju žrtava. Kad se tako po običaju svrši čin prinašanja žrtve. sive collibus litat. Jer po pričanju mnogih Slovena zli bogovi se najlakše mame krvlju.

U vidu žrtve prinašane su im ljudske žrtve. da sa svojim narodom prinese žrtve idolima. taj će biti prinesen bogovima na žrtvu. i pita: "Gde su oni. i starci i idoli rekoše: "Izvucimo kockom kog mladića ili koju devojku. Sloveni (glava LXIX) prinašahu žrtve ne bogu već ñavolu. Helmold nam kaže. Pošto su ga. i sve slovenske oblasti šalju svake godine propisane priloge za žrtve. prinašanje žrtve. a po tom pravljahu religioznu gozbu. gde beše Perunov idol[248] i gde knez i narod vršahu žrtveničke obrede. U životu Konstantina Muroma. na kojoj meso posvećeno bogu služaše da zadovolji proždrljivost vernih. kaže nekoliko reči o hramovima. ." Ždreb padne na sina jednog Varjaga (Normana) Hrišćanina. Po svoj prilici Dlugoš se ovde mnogo prebacio. pri kome izgovaraju neke reči (bogoradaju)." Malo dalje. Horza. da sve što je dobro dolazi od boga dobra."oni se na svojim gozbama i veseljima obreñuju jednim peharom. III. Kad se Vladimir pokrsti. narod je tu žrtvovao ñavolima i svoje sinove i kćeri. izgleda. Oseku mu noge i ruke. U glavi LXXXIII Helmold opisuje Provanov hram. pogube ga. otac ne dade svog sina da se zakolje za žrtvu.[249] biograf podseća na pokrštenje ovoga grada. koji činjahu žrtve rekama i jezerima. Istorici Otona Bamberškog pričaju o žrtvama prinašanim boga Triglavu (Ebbo.. Od Saksa Gramatika doznajemo.[246] govoreći.) Kod baltičkih Slovena imamo sasvim ureñen kultus: sveštenike. govoreći o Svetovidu." U Novgorodu Dobrinja podiže Perunu idola. Vladimir postavi više idola na jednom uzvišenju.. Ovo tvrñenje nalazi se u glavi VI iste knjige: "Trgovci koji dolaze na ostrvo Rujan. i ponude bogu Radgostu. ako prethodno nisu prineli bogu na žrtvu kakav predmet od vrednosti. Dlugoš. i na koga ždreb padne. idoli su. Ništa ne potvrñuje da je postojala neka naročita sveštenička kasta. Po Hronici novgorodskih crkava (str. i zatvori se s njim u svojoj kući. a mesto za žrtvovanje trebišta. jedini meñu poljskim analistima. gde se vršahu običaji raznih načina prinašanja žrtve. podizani na uzdignutim mestima. Ove se žrtve zovu trebi. hadžiluk. V. 13. 172) episkop Jaćim razori sve žrtvenike. a zlo od boga zla. a Novgoroñani mu prinašahu žrtvu kao bogu. Dažboga.. Nije izvesno. nisu u pohvalu bogu već kao proklinjanja. Hronika veli: [247] "Vladimir ode u Kijevo." Meklenburškog episkopa Jovana (glava XXIII) jednom zarobe Srbi (Sorabes). da bi Sloveni učinili naročitu čast Svetovidu prinose mu na žrtvu svake godine po jednog Hrišćanina za to kockom izabranoga." Na drugom mestu (id. on podiže crkvu Sv. koji datira od XVI veka. koje se zvahu stado (skup). Striboga. oni koji nad mrtvima konje klahu?" U stavu koji smo već naveli. da stanovnici ostrva Rujna svake godine posle žrtve žrtvovahu bogu Svetovidu štogod od stoke. ponude. svetilište za celu okolinu. Vasilija na onom bregu. Tada obojica biše ubijeni. Tu su im prinosili žrtve.18. 1. proveli kroz sve slovenske varoši. pre bih rekao. je li i u Rusiji bilo hramova. Oni okaljaše rusku zemlju tim svojim žrtvama.. 64) veli ista hronika. i to: Peruna. a glavu nataknu na jedno koplje. ismevajući ga. koje. 15. ne smeju ništa ni prodati ni kupiti. žrtvama činjenim na godišnjim svetkovinama. veli Helmold. str. ali koji se osniva izvesno na mnogo starijim tekstovima.

tako isto podseća i na svete izvore (super fontes mactabant). po čemu se može pretpostaviti. da mu kućom upravljaju. da se nešto iziskuje. istrebila šuma? Ovo pitanje iziskuje.) u ovim se šumama i danas nalazi pepela i kostiju. Da li ova imena označavaju mesta starih žrtvenika." . Jelinek je u isto vreme u ovom svome delu otkrio u češkoj toponomastici izvestan broj imena. kada se razne ponude donošahu na izvore. izvor se napuni krvlju i pepelom." Malo dalje (III. U Češkoj propovednici govorahu još u XVII stoleću vernima. Svetice. 4. cilja na svete šume. Božna. Boharne. jedan čudotvoran izvor. (VI. 78.[250] Jedan istorik Otona Bamberškog govori nam o nekom svetom lešničaru ili orašju. Ima takoñe i svetih šuma i svetog drveća. koji znači: da nešto treba. U svima ovim imenima dosta se nalazi religioznog pojma. da li taj pojam vodi svoje poreklo iz neznabožačke vere. Aluzirajući na neznabožačke obrede. i prireñivale pogrebne igre. To ime postoji i danas u obliku Schkeitbar (izmeñu L'tzen-a i Zwenkau). bogovima se daje ono što oni ištu. Titmar spominje svetu šumu Žutibor (Zutibor)"ab accolis. da su u tim šumama bili žrtvenici.[251] U Češkoj ime Raj (raj) znači izvestan broj šumv. i uroñenici izvlače iz te pojave srećno predskazanje. gde se žrtva prinosila. Jelineka (Časopis Česky lid. 38) Žutibor kod baltičkih Slovena je svetibor. mogu vezati za religiozne pojmove: Svatb. razoriti)? Da li znače mesta žrtvenika. Ona je najčešće iskazana korenom treb. koje je sam napravio. U Titmarovo vreme Hrišćani imañahu još više poštovanja prema ovom čudotvornom izvoru. izgleda. Svatobor. da se čuvaju obožavanja drveća i izvora "alii solem alii lunam et sidera colebant. 1. izvor je pun pšenice. Nizebohy. koja se. I. no uvek nekim akademskim izrazima. Kad treba da vlada mir i izobilje u svemu. str. alii flumina et ignes. Po svedodžbi češkoga hroničara B. ili mesta gde se uništila. ili dolaze prosto od korena treb-iti (uništavati. Modlany. on veli: "Ovaj prinosi (I. i moli ih. ili docnije iz hrišćanske. alii montes et arbores sicut et adhuc pagani multi faciunt et plurimi etiam in hac terra nostra adorant daemonia et tantum modo christianum nomen habentes peiores sunt quam pagani. III. Svatépole. na koje ćemo se kasnije vratiti. bili praznici praznovani u vreme Duhova. tj. Kad se rat približuje. 3) spominje u srezu Glomaci (danas Lomač) u Saksonskoj. III. u čijim se imenima nalazi koren treb: od Trebinja u Hercegovini pa do Trebova u Češkoj i Trebovlja u Galiciji. 1092. Viljeboha. Napred sam protumačio reči koje predstavljaju ideju prinašanja žrtve. kao što su npr. Odatle postaje jedna bara. Kozma (I. 1) priča.Od čeških hroničara jedini se Kozma više zadržava na neznabožačkim obredima. Modlanice. da se izbliže prouči. no za svaki pojedinačno mogli bismo se zapitati.svet). Titmar (knj. izvestan broj ostataka tog neznabožačkoga kultusa. zobi i žira. u okolini Majsena. Svata hora (svat . Zbožna. Ovaj prosti oblik dovoljno objašnjava način. kako je knez Bretislav III uništio god. koji postojahu još u njegovo vreme. na koji su Nemci unakaradili slovensku toponomastiku. nego prema obližnjim crkvama. Nigde ne spominje i prinašanje ljudi na žrtvu. Zbožnice. a onaj priziva u pomoć idole. ut Deum in omnibus honoratum". U slovenskim zemljama postoji veliki broj mesta. 4) ponude planinama ili brdima (litat).

i prinose svojim bogovima: volove.Titmar spominje (VIII. Tada pri gozbama oni se obreñuju jednim peharom. O ubistvu maklenburškoga vladike Jovana iz religioznih razloga. Proučavajući Svetovidov kultus naveli smo stavove Saksa Gramatika. narod se preda gozbi i veselju. ona je vrlo visoka. 18) priča nam takoñe. str. 59) jednu planinu koja se nalazi u pagus Silensis (u Šleziji). ili da pitaju proroštvo za savet. živeti u šumi. ovnove. Po Helmoldu (I. 15. koje oružjem potčine (§ 36). moljahu se deblu. spominju se i ljudske žrtve. Biograf Otona Bamberškog (Ebbo. sve što opljačkaju zlata i srebra. 6) 3. Kad se izvrši čin žrtve. (I. Jer po rečima mnogih Slovena satane se lakše daju krvlju namamiti. Malo dalje. 13). Sudeći po istoricima baltičkih Slovena. da bi bolje razumeo proricanje. da Rujani ne imañahu novca. na žrtve u stoci. Ovi hramovi behu pozornica više-manje komplikovanih obreda. moliti se drvetu kao Bogu. U glavi LXIX Hronike govori se o žrtvama u čast satane. koji se odnose na hramove zvane continae. preko koga je dopušten prelaz samo onima. "Narode.[252] Ruski folklor veruje u Ljesa ili šumskoga demona. U više prilika govorili smo o hramovima baltičkih bogova. "Oni se rañahu u šumi. žene i deca. 156 157). koji je zatvoren sa devet vratnica. ili ga sipahu u riznicu svoga boga. Posle toga sveštenik preliva žrtvu krvlju. upotrebljavahu ga za ukras i nakit svojih žena. o kome smo već govorili. da su prinašane žrtve i u stoci. 52) "skupe se ljudi. III. "Iz sviju slovenskih zemalja slahu se u ovaj hram propisani prilozi za žrtve. razloga da čovek bude dosta obazriv prema prilično sumnjivim svedočanstvima. 23). koji dolaze da prinesu žrtvu. a tako isto i Hrišćane. III. podvrgnu plaćanju danka svome hramu. i sa sviju strana opkoljen jednim jezerom (I. gde se govori o Svetovidu. 13. koje je uništio vladika Gerold. svetom kolaču. Iliji ja sam već označio one spomenike. . držim. Afanasijev je pronašao i ruske izraze. neki njihovi hramovi bili bi gdegde bogato ukrašeni i dostojni naroda dosta naprednih u civilizaciji. O hramu Svetovidovu. O hramu u Retri podignutom u gradu. Ima. 1. glava nabodena na koplje bi ponuñena bogu Radgostu (I. a naročito bogu Triglavu. "U nj se ulazi preko jednog drvenog mosta. Prinosili su mu svake godine po jednog Hrišćanina kockom izabranoga. itd". Isto tako tu se govori i o svetim šumama. da Bog naročito miluje krvave žrtve." Još se mogu navesti neka Helmoldova svedočanstva: 1." 2. kad govori o svojim neznabožačkim precima. i zbog svoje veličine bila je predmet obožavanja od strane neznabožaca.veli seljak. življahu u šumi. moljahu se stablima. koji govore o kultusu drveća. (vidi napred nastavak ovog navoda. U glavi o Perunu i sv." Na drugom mestu (§ 38) Helmold izjavljuje. koji govore o kultusu hrasta kod Rusa. tvrde." .

ukrašen vrlo grubim vajarstvom i živopisom. naravno ograñujući se potpuno od njega: "Bejaše kod Slovena više svetih spomenika. da su ih jedva mogli povući nekoliko parova volova (Ebo).Ljutice ne priznaje posebna božanstva". koji predstavljahu ljude. Titmar (VI. koji izazivaše kosture iznad njihovih grobova. "Koliko god ima krajeva u ovim oblastima. po zidovima spolja i iznutra nizahu se bareljefi. U Gockovu se podizahu sjajni hramovi ukrašeni kolosalnim idolima izredne veštine i tako teških. IV) svojih "Zlatnih Livada" ja navodim ovde ceo taj fantastičan opis. "Treći hram uzdizaše se na jednom grebenu opkoljenom jednim morskim rukavcem. i nevernici svuda obožavaju likove sotona. 18). kao što sam kazao. 17) opisuje u Radgostovu hramu (možda u Retri) jedan drveni hram. veli još Titmar (VI. tice. šta o tome veli Masudi u glavi LXIV (tom. Radi čitaoca. kao gavrani. i imañaše u sebi sva dobrodeteljna svojstva. Spoljni duvarovi behu pokriveni divno izvajanim likovima bogova i boginja. On beše opkoljen čudotvornim izvorima.[255] "Obožavano božanstvo u ovom hramu bejaše jedan kolosalni kip.Glavni štetinski hram (vidi navode o Svetovidu i Triglavu) beše sagrañen izvanrednom veštinom. Narod koji se zove Ljutići . skupoceno kamenje i veštački radovi.[254] ozgo su pokriveni šlemovima i obučeni u oklope. Nad . koji nagoveštavahu budućnost. koje je tu upotrebljeno.[256] On beše sav sagrañen od crvenih korala i zelenih smaragda. Pod desnom nogom njegovom viñahu se neke vrste mravi. koji je. koji stojaše na životinjskim rogovima. i ljudi oblika koji pripadaše abisinskoj rasi. vešt raspored i različne boje kamenja. i čuvahu od nevolja sudbine pre njihovog ispunjenja. tako da se on pokreće i treperi. kako u ruci drži jedan štap. "Drugi jedan hram bejaše sagradio jedan njihov kralj na Crnoj Gori (Montagne Noire). dolaze u hramove. koji se u njemu čuvahu. oni doznaju: kakva se žrtva mora bogovima prineti. Njihovom održavanju posvećivahu stanovnici znatne količine srebra. kockom ili naročito gatanjem pomoću konja. i utisak koji na prisutnima proizvoñahu. po njemu. i oni behu obojeni tako izvrsnom bojom. po rečima filosofa jedan bejaše sagrañen na jednoj najvišoj planini na zemlji. decu. kad se sunce raña. toliko ima i hramova. da se govori o slovenskim hramovima. i. Ukrašen je bio takoñe drvenim statuama bogova i boginja. Arapski geograf Masudi (X vek) bejaše čuo. Mnogo se hvali na tom spomeniku: arhitektura. noseći i svoja urezana imena. O ovom imenu već smo raspravljali.[253] Radgostov hram u Retri bejaše drven. i druge tice. koji predstavlja starca. Glavni je idol boga Svarožića (Zuarasici). Saks Gramatik opisuje hram u Arkoni (vidi napred). navode najzad i glasove koji se čuše sa vrha toga hrama. a pod levom neke tice crnoga perja. unutra behu bogovi rukom izrañeni. već o njima govori samo po čuvenju i po fantaziji jedne prave istočnjačke mašte. no on ih nije pohodio. veštački mehanizam namešten na vrhu grañevine. a tu se i gatanja činjahu. da ne bi išao da traži. Služaše za skupljanje ljudi. tu donose i darove posle kakvog srećnog pohoda. čija se voda prelivaše u bojama i razlikovaše ukusom. Da li su sami Sloveni gradili ove hramove? Ili su za to pozivali strane veštake? O tome nemamo spomenika. da ju ni kiša ni snegovi ne mogoše izmeniti. I kad hoće da zaratuju.

tumačahu predskazanja po životinjama koje susretahu. Vračar na staroruskom zove se vl'hv''. koji življaše u davna vremena." Dokazali smo. poljski czarodziej. Biografi Otona Bamberškog (Herbord. 136. 33. Interesovanome obraćamo pažnju na moj prevod (str.. Naprotiv njih susrećete u Češkoj i u Rusiji. No oni se naravno opet vratiše. Ne zna se upravo. II. ovo ime postoji samo u ruskom jeziku i izgleda da ima veze sa korenom vels. koja mu podnosi žrtve i mirise. što bi danas značilo lekar. crta mañioničke crte? Češki i poljski jezik zna još i za černoknjiznik.[260] On tako isto predskazivaše i budućnost po načinu.. str. kod kojih dolažahu da ih pitaju za savet. koji su vrlo brzo prešli u hrišćanstvo. otuda vl'snaši. čija proricanja behu najizvesnija. Glava je bila od suhoga zlata. 24) govori dosta nejasno o proroštvima. kakva . II. Ovaj konj prelazi preko dva koplja pobodena u zemlju. Kozma pravi od legendarne princeze Ljubuše jednu proročicu (III. na koji konj prelazaše preko kopalja nameštenih na zemlji na izvestan način. čaški čarodějnik. u kašupskom čarecel. Priening. kako je knez Bretislav prognao iz svojih zemalja gatare i mañioničare (II. (Vidi indeks pod rečju konj. po visini kolača. donosi. Omilijar praškoga vladike (XII veka) cilja na to u više mahova. U češkom i u vendskom reč čara znaci crta. 12. onaj koji se služi crnim. 8). izdanje Holzer-ovog) Rujana. mañija vl'šba. ni kod balkanskih Slovena. kod kojih jedan sveti konj igra neku ulogu. Ebbo. II. koja je ostala u sudu. Pod god. po komadima belih ili crnih drva. bog Rujana. žutoga agata i kristalnoga kvarca. 32. govore još. 567. 52). U francuskom jeziku postoji pojam crne mañije. Prvobitni smisao reči čar' (čar) nije poznat.[259] Ruska Nestorova Hronika priča pod g. i o gatanju peharima i kockama. Ne bi li čarodjec značilo onoga koji opisuje. tj. da je ova etimologija istoga roda kao i ona današnjega ruskoga vrač'. veli Helmold (I. ali nekada je izvesno značilo onoga. 1092. da je kod baltičkih Slovena i onih na Labi postojala i sveštenička kasta. 11. mucati. mrmljati.). Neka svetilišta behu čuvena po svojim proroštvima.sredinom uzdizaše se visok toranj.) Titmar (VI.149). ali dosta nejasnim izrazima. onaj. crvenog rubina. koji rečima očarava zlo. kod zapadnih Slovena i kod Rusa postoje vračari (gatari) i mañioničari." Sveštenik predskazivaše izobilje ili sušu. Izgleda. 148 . czarnoksiěznik. Poreklo ovoga hrama Sloveni pripisivahu jednom svome mudracu.[258] Opsenar se još zove čarodiec' onaj koji čini čari. pod kojim stajaše jedan idol. da nje nije bilo kod Slovena u Rusiji. Po Saksu Gramatiku (XIV. Poneki put pred zastrašene verne istrči i iz mora po koje morsko prase. Kod baltičkih Slovena mañioničari se ne javljaju odmah pored svešteničke kaste. junačka dela mañioničarska. 1091. Izgleda.[257] Drugi jedan kip namešten prema ovome predstavljaše devojku. Napred smo naveli te stavove. čiji delovi behu načinjeni od četiri skupocena kamena: berila. pre no što bi ušli u kakvo preduzeće. "Svetovid. ñavolskim knjigama. Dalimilova hronika označava i buljinu kao neku svetu ticu. U naknadu. po parnim ili neparnim linijama koje su na pepelu gatalice obeležile. po količini tečnosti.).

item et jocos profanos quos super mortuos suos inanes cientes manes ac induti faciem lavis bacchando exercebant exterminavit. No na Kozmu su možda uticale i hrišćanske ideje." Izgleda da ovo svedočanstvo Titmarovo potvrñuje Nestorova Hronika. . a hvaleći svoju. II. 12. priča u prvoj knjizi svoje hronike (§ 14) nekolike priče o vampirima." . .Da li i Sloveni verovahu u nj? . On izvesno pokazuje. pa dodaje: "Ne muti canis obprobrio noter inlitteratis et maxime Sclavis. 13.su to gatanja peharima. qui cum morte temporali omnia putant finiri haec loquor." Ovaj stav koji se odnosi na neznabožačke Čehe mnogo je izmučio oštroumnost komentatora. i koji kao nemački prelat ne voli slovenski paganizam. Kultus precima u Rusiji. bog Nija. koje narod noću peva nad mrtvima.. Vladimir (str. Titmar koji nije Slovenin.Groblja. da su ovi verovali i u besmrtnost duše. i saopštava im rezultat svojih razgovora: "Grci veli.Nav. prev. Oni su dugo govorili o stvaranju sveta... g. a tako isto i one skaredne scene koje prate ove pesme.) saziva svoje velikaše. Jedanput godišnje se slavio u Pyris-y jedan praznik koji je ujedno imao i ratni i poljski karakter. podsećajući na neznabožačke sujeverice. ovako veli: "Jtem sepulturas quae fiebant in sylvis et cargpis atque scenas [261] quas ex gentili ritu faciebant in biviis et in triviis quasi ob animarum pausationem. . . Pošto je primio posetu misionara različnih kultusa. da ima i drugi jedan svet. da zabrani satanske pesme.Raj. Opatovički[262] omilijar u XII v. koje je knez Bretislav II silom uništio svojim ediktom od 1092.. Kozma praški. i vele. Drugi jedan praznik slavljaše se u Volinu (Ebbo. došli su kudeći svaku drugu veru. franc. pogrebne svečanosti. 88. Izrazi koje on upotrebljava pripadaju crkvenom govoru. da je kod Slovena u Češkoj postojao kultus mrtvih. Glava osma Život na onom svetu.Način sahranjivanja. čak izgleda da dokazuje. poziva češko sveštenstvo. jer činjahu žrtve ob animarum pausationem.).Suprotna svedočanstva. .

u sanduk. kuda se ide posle smrti. ruski n''im'' prouzrokovati jad. kuda ljudi idu posle smrti. da se sve svršava sa smrću. Ovaj koren daje imenicu nav. propasti. Pokojnici zvani navi. izražen je korenom nav. Potom Krok jde do navi. Stoga se dakle sa ovim jednim stavom može dopustiti. i izražava pojam o umoru (češki: unaviti umoran. Nestor koji pripada istočnoj pravoslavnoj crkvi. ukočenosti. da neznabošci činjahu žrtve za pokoj duša.). Je li ovde doista reč o kakvom božanstvu. koja bi predstavljala pakao. izgleda. koje je Machal (str. Da vidimo malo. zadahnut je očevidno hrišćanskim verovanjima. koje. koja ja nemam načina prokontrolisati. nešto kao Elisejska Polja. Kod Slovenaca se zovu Mavje. 121) prikupio. Kod Rusa u Karpatima zovu se Mavki ili Navki vrste Rusaljaka. navî smislu pokojnika (Miklošić: Lexikon Dlugoš (krakovsko izdanje str. Titmar pak dokazuje. . No konstrukcija rečenice. 188). označuje mesto.sve se to vrlo dobro slaže. koja. veli Češka Dalimilova hronika (III. 47. to joj značenje još više odgovara. predstavljaju duše umrlih.na znamo ništa. Pored reči nav ima u slovenskim jezicima panslovenska reč raj. koji prevodi pojam umora. dum corpora linquunt.[264] Po svedočanstvima. Očevidno Dlugoš. Ova je reč očevidno starija od hrišćanstva. u smislu na-vis: Krok ode u lañu. činiti zlo. mora na sebe uzeti i odgovornost za izjednačenje Nua sa Plutonom. svedočanstva. koje se sada slaže sa lingvističkim dokazima: "Plutonem cognominabant Nya quem inferorum deum et animarum. Nemamo apsolutno nikakvih svedočanstava neznabožačkih Slovena.[263] Mogao bi čovek pokušati. postulabant se ab eo post mortem in meliores inferni sedes deduci. Pojam o mestu. un'ilij. Svedodžbe dvaju katoličkih velikodostojnika u ovom delikatnom pitanju apsolutno odstupaju jedna od druge. koje se poljski zove nyja. prebivalište mrtvaca: nav ili nava. koji hoće slovensku mitologiju da navrati na klasičnu. servatorem et custodem opinabantur.duše umrle nekrštene dece (u Srba isto tako). bog mrtvih nya.Stavljajući u Vladimirova usta ove reči hroničar izvesno hoće da pokaže. 400. ili prosto o prebivalištu mrtvaca. . Po onome što smo napred kazali (str. da neznabožački Sloveni nisu znali za "onaj svet". ojaditi. klonuo). da ovlašćuju i na ovako tumačenje. S druge strane nalazi se reč paleoslavenicolalinum. da kod neznabožačkih Slovena ona znači šumsko prebivalište pravednih. isto bi ime postojalo i u Bugarskoj. Pojam o smrti izražen je u slovenskim jezicima korenom mer (mr').) daje nam jedno veoma dragoceno objašnjenje. da pomisli i na reč nava. čemu nas uče lingvistički spomenici i ono malo stavova koje imamo. da nav u nava znači onaj drugi svet. stih 5). koji je istovetan sanskritskom i latinskom. može se pretpostaviti. str. Navje . upotreba predloga do ne izgledaju mi. . Kozma tvrdi. koji je očevidno srodan korenu ny." Očevidno Dlugoš nije izmislio ovu reč Nya. U odnosu prema nav. izgleda.

Arapi. izd. i prevodi je sa pugna. da joj se ne prireñuje trizna. nameste leš na nju." U istoj Hronici pod god 969. Slovena i u Atilinoj vojsci. koji nameste na jedan stub kraj puta. zatim naprave veliku lomaču. koji su danas oglašeni za apokrifne. Ibn Foslan priča. koju su Huni slavili u čast Atilinu: "Postquam talibus lamentis est defletus stravam super tumulum eius quem appellant. da bi odmah otišao u raj. on se tu koristio i spomenicima."[268] U starim ruskim hronikama govori se o nekoj pogrebnoj svečanosti. da se neke žene. Tek je hrišćanstvo u njih unelo groblja." (izd. da se ova reč može vezati za koren tr'' (progutati)[270] i da reč prvobitno znači pogrebnu gozbu. jer ona imañaše jednog sveštenika. To isto potvrñuje i jedno pismo vladike Otona Bamberškog. da označi pogrebnu gozbu. po primeru hinduških žena.) rečeno je: "Umre Olga. 54. koja se zove mrizna. Neznabožački Sloveni nemañahu naročitih mesta posvećenih sahranjivanju mrtvih. da stari Sloveni upražnjavahu dva načina sahranjivanja: zakopavanje i spaljivanje. Zakopaše je. koji je i zakopa. Ona beše naredila. XLIX. potvrñuje takoñe. Ruski naučnik Kotljarevski posvetio je celu jednu knjigu izučavanju pogrebnih običaja kod neznabožačkih Slovena. fr. vi ste jedan glup narod. 258) O reči strava mnogo je raspravljano. U ovoj nedoumici ja mislim. na kojoj sagorevahu ostaci njihovih muževa.. da se pre mogu primeniti na skandinavske Ruse.No spomenici ćute. već upućujem čitaoca na francusko izdanje Nestorove Hronike: "Kad ko od Radimića umre. Radi uverenja o tom dovoljno je pročitati makar .počinak mrtvih."[267] Kadlubek. ipsi ingenti commessatione concelebrant.[265] Na žalost. Momzenovo. koje se odnosi na baltičke Slovene: "Ne sepeliant mortuos chistianos inter paganos in silvis aut in campis. koji je učestvovao u toj ceremoniji. da su postojale pogrebne svečanosti "Funebres superstitiones quas eciam hodie in funebris exercet gentilitas. označujući ipak kao malorusku reč trizna . Baš u vreme Atile Huni behu u dodiru sa Slovenima." Na ovaj se stav ne može.[271] Ako bi se dopustilo ovo tumačenje. ove reči: "Vi. Miklošić[269] piše trizna. Tako i danas još čine Vjatići. str. onda bi ova reč očevidno bila slična reči strava. i stavlja u usta jednoga Rusa (Slovenina ili Varjaga-Normana). s. koji izgledaju. (str. mi ga začas spalimo. vi zakopavate čoveka u zemlju. oni slave triznu oko leša. gde ga razdiru životinje i crvi. Napred smo naveli Kozmin stav o sahranjivanju "quae fiebant in silvis et in campis". naravno. a ispitivanje korena raj ništa nam pozitivnoga ne otkriva. Neću dugo raspravljati o reči trizna. U osnovi mi vrlo malo znamo o pojmu o onom drugom svetu kod neznabožačkih Slovena. koju je Jordan upotrebio." Hrišćanstvo nije uništilo kod sviju slovenskih naroda stare neznabožačke obrede u čast mrtvih. da u čast nekih umrlih prireñivahu daće ili svečanosti. Potom pokupe kosti i metnu ih u jedan sudić. davahu spaliti na istoj lomači..[266] Ono što iz svih pisanih spomenika izlazi jeste. poljski hroničar XIII v. mnogo polagati. mislim. i može se misliti. i nalože vatru. Bilo je. Ortografija slovensko-ruskih tekstova koleba se izmeñu trizna i trizna. S druge strane on primenjuje na slovenske Ruse arapske spomenike.. a mi. da je prisustvovao spaljivanju jednoga Rusa. da su im oni i pozajmili reč strava.

tetaka. što se sve ostavlja u naročiti sud. predstavljeno nespremnijim sveštenstvom. 1896. mnogo manje uticaja proizvelo. Ono što seljak Bele Rusije zove dziady.). Čistoća u kući. tako. Obredi. Svi sede oko stola. i onaj koji očita molitvu. Tada domaćin zapali jednu sveću. Ovi obredi koje je pesnik posmatrao. 582. Uveče skupe se srodnici i zvanice u kući. seljaci njegove pesme su Beli Rusi. na kome je postavljeno jelo. Mickijević piše na poljskom. Od sviju slovenskih naroda oni možda na najprimitivniji način predstavljaju stanje duše. ove pesme koje je slušao a zatim protumačio u lepom poljskom stihu. diady (roditelji u Vel. in 8°. Ima svega što nam je Bog dao. dzidy. Meñu dziady-ma ima ne samo dedova. ali neveselo. koje je na latinskom izneo poljski pesnik Klonović u XVI veku. nego kod njihovih slovenskih roñaka. pa čak i dece umrlih još vrlo malih. Evo vam sve što imamo. Katkada ih vrše na četrdeset dana posle smrti pokojnikove. U pesmi Dziady (Preci) Mickijević je izneo narodne obredne običaje uz svečanost u čast predaka. III. unijati. da se malo prelije na sto za pretke. hodite. izgovara ovu formulu: Sveti preci. u osnovi pravoslavni. koje oni vršahu kod svojih predakv. katoličkih Poljaka. Svi odrasliji čine to isto. pa ispije. Niko ne jede pre no što se odvadi po jedna kašika od svakog jela. Hodite k nama. Zatim počnu jesti i piti. rakija. privlače pretke. od koga ostatak čuvaju za umrle. koju svečanost slave Beli Rusi u njegovoj rodnoj zemlji Litvaniji. Uoči praznika očisti se kuća i spremi se jelo. ručak. No te duše nisu baš neminovno duše predaka ili dedova. i dalje) g. dobro jelo. Nauka. Suština ovoga praznika jeste jedan obrok. štampa Akad. što su apsolutno neznabožački. Zatim nalije jednu čašu rakije. Rusa) to su duše umrlih roditelja. U početku novembra ima jedan opšti praznik Dziady. zapadnim oblastima (Petrograd. Molimo vas. Ovaj sud metnu pored prozora (radi predaka). u svojoj pesmi Roxolania: Quin etiam mos est morientum poscere manes Portari tepidos ad monumenta cibos Creduntur volucres vesci nidoribus umbrae. Starci su još od sviju . sveti oci. kod kojih je hrišćanstvo. U III tomu (str. mi vas pozivamo. Šejn je posvetio jedno pedeset strana izučavanju obrednih običaja u čast predaka.i u prevodu Mickijevićevu pesmu Preci. sveti oci. tj. ili odvoji komad. piće. vol. Ridiculaque fide carne putantur ali. apsolutno su isti. bile su više puta pribirane i sakupljene u naročito lepoj publikaciji g. siñite dole k nama. već i ujaka. Što karakteriše ove obrede jeste to. Šejna: Graña ga izučavanje života i jezika ruskoga naroda i sev. Sve čime kuća naša izobiluje.

šuštanje lišća. dah vetra. let kakvog noćnog leptira. Jeli ste i pili. Njihovo stanje duše je još i danas ono isto njihovih neznabožačkih predaka od pre deset vekova. Idite sada svojim kućama. da pokojnicima služe u životu na onom svetu. oni prisluškuju najmanji šum. Ova predanja koja i danas uprkos hrišćanstva postoje kod nekih slovenskih naroda. njih je civilizacija vrlo malo dokačila. Uostalom ovde nam i arheologija dolazi u pomoć. pošto su pretke otpustili ovim rečima: Sveti preci. kojim se potvrñuje. koje smo doneli. idite na nebo. No domašaj folklora je beskonačan. jesu do ovog novog verskoga reda najbolji dokaz. da su njihovi preci imali pojma o onom svetu. podižu se ispred stola. kao da označuju prisustvo pokojnika. Ovde ćutanje starih spomenika mora dopuniti folklor. a opisi. koji su morali sadržavati hranu. vi ste došli ovde. U grobovima neznabožačkim u Češkoj nañeni su sudovi.najneveseliji.[272] DODATAK . Recite. šta vam još treba? Ili bolje. Kad se svrši jelo. i koji su očevidno tu stavljeni bili. za sada su dovoljni. hrišćanstvo ih je samo dotaklo. Sloveni u Beloj Rusiji jesu čiste rase. Svedočanstvo koje nam njihov folklor donosi zaslužuje ozbiljnu pažnju. Sve ove pojave čine se. škripu vrata.

npr. Kod njih je to jedan pravi sistem. slovenskom bogu na ostrvu Rujnu. appellatur ideo Balticus eo quod in modum baltei longo tractu per Scythicas regiones tendatur usque in Graeciam. ja sam se trudio. V. Koren svјаt' znači svet.. Od prvog paragrafa njegove Chronica Slavorum mi hvatamo na delu njegove arheološke fantazije. To je običan postupak srednjovekovnih nemačkih ili uroñeničkih hroničara. U Poljskoj Svatobor ime čoveka (op. Jer to je tumačenje prosto osnovano na jednoj od onih fantastičnih etimologija. g. čvrst (nemački heilig). da im nañu smisao ne u jeziku kome oni pripadaju. nisu nigde sistematski ureñeni.). što bi. Češkoj. Hostivid.[274] Samo umesto da se složi sa mnom. Da počnemo od Helmolda. itd. i o bogovima na svršetak vid. Vitomir. g. ne ni u jeziku germanskom. koje obiluju slovenskim imenima u latinskih srednjovekovnih hroničara. govori o jednom gradu quae dicitur Woligast. Helmold i Saks Gramatik dali su se obmanuti jednom čistom i slučajnom sličnošću oblika i zvuka. Oba sastavna dela reči Svetovid jesu dakle čisto slovenska. Adam Bremenski. da je on od reči do reči prepisao ovu rečenicu iz Adama Bremenskog (Descriptio insularum Aquilonis. da vit znači proročanstvo. da daje dokaze o svojoj klasičnoj spremi. boriti se. nalazi se u velikom broju osobenih imena. Gallus. Možda prvobitno znači jak. misleći. Jagić dovodi to ime od korena vi . jer ono bolje od moga tumačenja objašnjava imena: Vitograd. kad god bi hteli objasniti neka slovenska imena. Stoga bih ja u ovoj reči o Svetovidu protivu (Sanctus Vitus) svetog Vida hteo prikupiti nekoliko primera.Svetovid (Svantovid) i Sveti Vid[273] U glavi u kojoj smo napred govorili o Svetovidu. i da u njemu ne treba gledati neku izmenu latinskoga Sanctus Vitus-a. Malo dalje Helmold. da dokažem obratno Miklošiću i nekolikim preteranim kritičarima.vi. Oni najčešće gledaju. Jagić. Zemovid. "apud urbaniores (pismenih) vocatur Julia Augusta propter urbis conditorem Julium Caesarem? Julije Cezar osnovalac jednoga . koji hoće reči sanctus da pripišu pridevu sfint. protivno Helmoldu i Saksu Gramatiku. Ovom tumačenju prilazim i ja. sveta šuma. Svjatopluk u Moravskoj. da se mome mišljenju pridruži i naslednik Miklošićev na katedri slovenske filologije na bečkom univerzitetu. š 10. već u jeziku latinskom i u klasičnim uspomenama. u koju su pali kritički slabi Rumuni. koji takoñe voli da etimologiše. U Rusiji se nalazi još ime Svjatoslav (Σφεωδοσλάβος) u vizantijskih hroničara). koliko ja znam.. Rusiji i Pomeraniji. Latinski hroničari koji izjednačavaju svet (svјаt') sa sanctus padaju u grešku sličnu onoj." Recimo u olakšicu Helmoldovu. Ljutevid. koji do sada. Svatopluk. Svetopluk. Vitoslav. Reč je o Baltičkom moru: "Sinus huius maris. vezuje u zagradi ime Vinula (Vinules) slovenskog naroda sa Vandalima. koji je iz staroslovenskog prešao u njihov jezik. da je ime ovoga boga postalo od čistih slovenskih elemenata. Izjednačujući ovo božanstvo sa Sanctus Vitus. Ja sam bi tako srećan. strogo uzev bilo i pravilno. 27) Svatobor. II. jer protivu njega treba izneti dokaze.

da se tu čuva (još od njegovog vremena) njegovo koplje prikovano za jedan stub. raspaljen ljubavlju prema mučeniku (Hristu) pokušava oboriti taj stub. priča ozbiljno[278]da je grad Julin (drukčije zvan Volin) na obali Baltičkoga mora podigao Julije Cezar. kao što je Sanctus Vitus dao ime slovenskom božanstvu. koje je jedino sugerirala jednozvučnost imena Julius i Julin. 2. Ovo je osobito interesantno za dosta siromašan rečnik jezika baltičkih Slovena. To je čisto slovenska etimologija: mezi bora (češki mezi. da zna poreklo svoga episkopskoga grada i etimologiju njegovoga imena.[276] Merzeburški vladika Titmar imao je sve vrste dobrih razloga. Perc je to vrlo dobro primetio. poljski: miedzi.grada na obali Baltičkoga mora . no neće da je prizna. borovina). 2998). Supplément. Herbord istorik Otona Bamberškog opisuje u gradu Štetinu neznabožačke hramove zvane contmae. Sveštenik Bernhard. "Et quia tunc fuit haec apta bellis et in omnibus semper triumphalis antiquo Marti signata est nomine. str. id est mediam regionis nuncupabant eam vel a quadani virgine sic dicta. Ovaj Mons Silensis postaje u jednoj buli Evgenija II (apud Jaffe." Ovo tumačenje vredi isto onoliko koliko i Herbordovo. (Gesindstube.[277] Ni Sveta Stolica (papska) ne tumači ništa bolje od prelata. Kott. u kome se može poznati ime Šlezije (Silezije Szlązek. treba li se onda čuditi. Krek je bolje pogodio. izgovaraj Chlonzek na poljskom). već radije izaziva ime jedne legendarne devojke. da li zato. 698. da treba tražiti drugo tumačenje. ili prosto što je želeo. što nikada nije slušao o slovenskom poreklu svoga episkopskoga grada. kašupski meize.to je toliko isto. Ebo. Titmar. i češkom koutina." Titmar slučajno nailazi na pravu etimologiju. da to poreklo dovede u plemenitiju vizu tek on reč merse vezuje za boga Mars-a. bori. koja i danas postoji u srpskom jeziku kao kuća. Mons Silentii! Istorik Otona Bamberškog. No Nemac po narodnoj etimologiji prenosi bor u burg. continae igitur aedificia fastigata. meñu. Titmar u dva maha navodi jedan Mons Silensis. Kad se Ebo nije ustezao od neverovatnosti ovakvih izmišljotina. što su . Posteri autem mese. dovodeći u vezu reč contina sa staroslovenskim kat' (k''t') k''šta. te zato predlaže u primedbi jedno tumačenje izvučeno iz poljskog jezika: "Polonis est koncizna finis. et ideo puto ab eo quod est continere continas esse vocabant." Prvi deo odgovora je potpuno ispravan. u bugarskom k'šta. II. G. panslovenska reč. koji je podignut u čast tog rimskog junaka.[275] Njemu postavlja jedan njegov zamišljeni sagovornik ovo pitanje: Quare illa templa vocabant continas?" On odgovara: "Sclavica lingua in plerisque vocibus latinitatem attingit.) Reč contina ima dakle isti smisao kao i reč hram. drugi čista mašta.

na ostrvu Rujnu.) nailazi uzgred na ime Srba oko Dunava.. Snimak 1. objasnili smo na str.prag."[279] Ova fantastična etimologija nije dovoljna arhiñakonu Tomi.Helmold i Saks Gramatik primili sto puta verovatniju sličnost i bliskost izmeñu Svetovida i Svetog Vida (Svantovitus i Sanctus Vitus)? Da preñemo na Južne Slovene. da protumači ime Curètes: "Dicebantur vero Curetes quasi currentes et instabiles." Pisac Chronica Slavorum Arnold (XIII v. gde neki drvodelja i njegov sin pravljahu prag. quia per montes et silvas oberrantes agrestem vitam ducebant.) asimilira slovensko ime Hrvata (Croates) sa imenom starih Curites ili Corybantes: "Haec regio antiquitus vocabatur Curetia et populi qui nunc dicuntur Chroati dicebantur Curetes vel Coribantes. Svantovitus . da je ime Zvantovitus. 104 . Tako Boguhvalova hronika[282] objašnjava ime Panonija poljskom rečju pan gospodar. da je za vreme hrišćanske periode rog bio zamenjen krstom. Izgleda.[281] Isti je pojav i u poljskim hronikama. jer žive rasejano. pozajmljeni su iz nemačkoga časopisa Archiv fur Anthropologie (Brunswik.) "Σπόρους γαρ τς παλαίον εκοάλουν ότι δί σποράδην. Obe dovode ime Prag Praha od prah . str. (De bello gothico.sv. da ova ploča pripada grobu nekoga kaluñera. illecebris carnis et gulae dediti et secundum nomen suum immunditiis omnibus servientes. Ne bi bilo teško navesti bezbroj ovakvih primera. Snimak 2. s pogledom na rñave njihove strasti. 45. i dalje. Smatra se. Istorik slovenske crkve u Saloni u Dalmaciji. da lik sa nje odgovara liku sa snimka 1. Ovi koje sam naveo dovoljno pokazuju kakvu ulogu igraju u prvobitnim hronikama: analogija zvukova. 105. predstavlja nadgrobnu ploču u crkvi u Berlinu.105 ove knjige. a ime Dalmacija sa dala mat (dedit mater). narodna etimologija i prosta igra reči (kalambur). pored sveg usiljavanja i Helmolda i Saksa Gramatika.) i u stihovnoj Dalimilovoj hronici. οίµαι διεσκηνηµένοι τιν χώραν οικούσι. i dalje). Snimak 3. Oni idu uz članak Weigel-a. knj. t. Etimologija igra tako isto svoju ulogu i u češko-latinskoj Kozminoj hronici (XI v. jer je grad podignut na mestu. da Srbi duguju svoje latinsko ime ropstvu u kome se nalaze. Vidom. III. Te i on oseća potrebu. 14. "[280] Naravno Arnold ne sumnja ni jedan časak. pa ne može da ne pravi igru reči o latinskom obliku tog imena: "Jn medio nemoris cuius habitatores Servi dicuntur filii Belial. Iz njih se izvesno može zaključiti. sine jugo Dei. Zovu ih Sporima. arhiñakon Toma (XIII v. nije ni Prokopu Cezarejcu donelo više sreće. Može se pretpostavljati. koja je postala iz one prve. Ovo isto ime Srbi. koji su hteli da ga dovedu u vezu sa imenom Sanctus Vitus .Svetovid zaista autentično ime jednoga slovenskoga boga. Snimci kipova Snimci koje ovde prilažemo. sporadično". protumačen je na str. XI. . pod grčkim oblikom Σπόροι.

i 15. Snimci 14.Nalazi se u etnografskom muzeju u Berlinu. Vrlo rñavo je pečena. koje smo i u hronikama našli. jeste jedna statua od crvenoga granita. od bronze je. Pruska). nañen 1859. . koje se slažu sa opisima. . Snimak 8. istočnu Bavarsku zauzimali su nekada Sloveni. a danas je taj deo uništen. nañeni u okolini Bamberga. i 17. koja je služila kao meña izmeñu sela Rosenverg-a i Rosenau (u zapadnoj Pruskoj). je od drveta iz Alt. u okolini Bamberga u Bavarskoj. od kamena. Lice i naličje jednog kamenog lika. da su ovi snimci slovenskoga porekla. Snimak 18. Snimak 9. Pruskoj). nañen je u Rhinow-y. Nalazi se u danciškom muzeju. okrug Greifswald (Pomeranija).Sev. Snimci 12. Ipak ono što o njima kaže g. oblast Brandeburga). Snimak 7. Ništa tačno ne dokazuje. Snimak 20. služila je kao meña izmeñu sela Rosenberg-a i Grossninkau (u zapadn.Nalazi se u etnografskom muzeju u Berlinu. statua od surog granita. . veliki komad suroga granita.Nalazi se u danciškom muzeju. koja od nezapamćenih vremena služaše kao granični kamen izmeñu sela Mosgau Grossherzogwalde (okrug Rosenberg. . okrug Havelland (Brandeburg). služila je kao granica izmeñu sela Goldan i Heinrichau (u zapadn. nañeni u okolini Bamberga. od bronze je. Vajgel izgleda vrlo verovatno. predstavlja istu statuu gledanu sa strane. statua od surog granita. . Nalaze se u danciškom muzeju. na suprotnoj strani vidi se čovek koji drži jedan rog. Neki od njih imaju izvesne pojedinosti.Nalazi se u danciškom muzeju. Snimak 23. Nañen u Thorn-u (istočna Pruska). od kamena. i 11.[283] . su od ćilibara nañeni u Schwarzort-y . predstavlja ženu. Nañena je u selu Gross-lesen-y u okrugu Rosenberg (u zapadnoj Pruskoj). Rog za piće je možda bio okačen o vrat. Snimak 6. i 13.Nalazi se u danciškom muzeju. (Originali se čuvaju u bamberškom liceju).Snimak 4.Nalazi se u danciškom muzeju. Pruskoj). Na levoj strani ovoga kamena je čovek grube izrade. Snimak 19. Snimci 10.(zapad. Friesack (okrug Ruppin. Snimak 22. . i 21. nañen u Kleinzastrow. Danas se ova statua čuva u danciškom muzeju. je statua od sivog granita. je od ilovače. Snimci 16. . predstavlja jednoga grubog skiciranog konja i konjanika. istočna Pruska). Snimak 5.

1891. (str.XVIII veka. 1889. Naravno.).29. Bjenenberg (Bijenenberg) u svome delu: Versuch uber einige merkwurdige Alterthumer in Königreich Boehmen . 1836. g. koje. 27 . Češki časopis Pambtky Archeologicke objavio je u 1880. ibid. Iste ove spomenike proučavali su: Vajgel (Weigel: Archiv f. Smolika: O arheološkim otkrićima učinjenim i Češkoj od XVI . ne zna se. 1868. 1896. blizu Olomuca u Moraviji.Prag. Moravski arheolog Dr Vankel izneo je u Časopis Olomouckecho Musea (Ollmutz. Trebalo bi. ovaj posao do danas nije ni pokušavan. Da li su oni slovenskoga porekla? Ne mogu o tom ništa reći. 167. god. meñu kojima bi bili i dvanaest domaćih bogova (lares). idol.) i A. i dalje) članak g.1785). Bečke Mitteilungen der Central-Comission (1890.Neke primedbe o slovenskim idolima Ništa ne dokazuje. koje su bile razbijene.(Koenigratz. On mi je dao ovo nekoliko svojih objašnjenja. blizu Rakovnika u Češkoj. Kalina u svome delu Boehmens heidnische Opferpldtze . Bjenenberg navodi jedno isto tako otkriće u okolini Hradeca. str. D-ra Niderle-a. Delo koje se zove Schlesiens Vorzeit (koje ne znam. i 2. spominje u Kvilicu. da nije obratio osobitu pažnju na moje pitanje. Jednu od njih odavno je opisao Bolelucki (Rosa Bohemica. pripadaju slovenskoj periodi. jednu nedavno oborenu kamenu statuu ženskoga tipa (kamenne baby). 1894. izgleda. U istom časopisu t. jedan kameni pijedestal. 338. str. 226. veli. bio je tu umesto krsta. po tradiciji. da sve ove napred iznesene slike zaista predstavljaju kakva božanstva. Slike 12. 417. . Na žalost. drugi u Hrudimu u Češkoj. da se mogu pripisati kultusu neznabožačkih Slovena. koji najbolje poznaje preistorijsku arheologiju Češke. da se redom pribeleže sva otkrića učinjena o predmetima. 1. Zap (Zap) je opisao i reprodukovao tri bronzana idola. str. jesu možda prosti nadgrobni spomenici. od kojih je jedan nañen u Bihlovu u Moravskoj. ali nekada. šta je bilo sa njima. treći pripada kolegiji Clementinum-a u Pragu. Antropologie. 1779 . označuje u okolini Jaromera otkriće nekih predmeta iz bronzanoga doba.) otkriće u grobovima u Naklu blizu Olomuca dveju kamenih statua sa vrlo velikim glavama. Ja sam o tome pitao g. Nañene su u Češkoj kamene statue ženskoga tipa. koje mene interesuje.) čiji je opis ponovo izdan u Časopis českého Museum. a ne znam mu ni autora). ali izjavljuje. koji izgledaju. Koechler. III. da su u grobovima u Stanoviću (Stanovice) u okrugu Ohlau u Šleziji našli zwei Göolzenbilder (idola). na kome danas stoji krst. str 58.) spominju u Kokoru. str. Hartman i Kehler (Hartmann.

zapravo. pored ostalog. 1901. baltijske i opšteindoevropske tekstove.. koji su podrobnije osvetlili praslovenske. Utero praegrandi tumet illius saxum quasi parturiens foetum. nadamo se da će ona još više podstaknuti naše mlañe naučnike. pravljena su uporeñenja i pojavila su se tumačenja strukturalista. vel quocunque ferro sculpsit. B. otada pa do danas nauka je došla do novih saznanja iz ove oblasti. obrednim ritualima i heroiziranim dogañajima. na njega je presudan uticaj izvršio Jozef Vaclav Frič (1829-1889). Jednom reči. V. Miodrag B. koja je. bio je francuski slavist. da se. nesumnjivo. a ništa manje i istoričare. Toporova.. a potom je. Uspenskog. pojavile su se brojne knjige u kojima je reč o mitološkom supstratu starih Slovena. nasum. N. posebno je značajna za naše zajedništvo ne samo na ovim prostorima. I to je nesumnjivo. Uprkos svemu. sem toga. češki književnik koji je.To beše: "rude quoddam saxum. koji evo već vekovima istrajavaju na istorijskoj vetrometini. i razlog što se ona opet pojavljuje. a žene u blagoslovenom stanju iñahu joj na poklonjenje. J. u prvom redu antropologe i etnologe. A. cuius cumque bubulci manus supercilia.. dok je francuski original izišao samo tri godine ranije. izvršena su nova ispitivanja. Šijaković Varijacije na temu: slovenski mit Knjiga Luja Ležea "Slovenska mitologija" pojavila se u nas pre osamdeset godina. Pisac ove knjige. os et mentum clavo. Lotmana i drugih. . koga sačinjavaju brojna pozitivna i negativna božanstva. truncum et acephalum ad instar cylindri truncum potius quam statuam repraesentans. poput ruskih strukturalista . knjiga Luja Ležea ostaje i danas kao ozbiljan pokušaj da se sistematski i sveobuhvatno razmotri slovenski panteon. studirao je na liceju "Luja Velikog". quo pectus ob humeris descendit. M.V. Meñutim. pa se čini da je šteta što još koju njegovu knjigu nismo imali u prevodu na naš jezik. značajna kako za upoznavanje mentaliteta i karakterologije slovenskih naroda. i zasniva dobrim delom na mitskim predstavama. već kritički napisi i veće ili manje studije o pojedinim problemima i izvorima. V. tačnije . Razume se. A summo. i on je svojim brojnim studijama i knjigama upoznavao evropsku javnost sa slovenskim nasleñem i tradicijama.1904. pod uticajem Čodckoa (Chodzko) počeo da izučava poljski jezik i književnost. već uopšte meñu slovenskim narodima. godine. mammas etiam mulicbres adjecit.. i ne samo knjige. oculos." Obližnji seljaci zvahu ovu statuu Jelisaveta. tako i folklora koji se. Roñen je u Tuluzi 1843. upuste u ovu pustolovinu istraživanja naše drevnosti. Ivanova. polubožanstva i mitska bića. Luj Leže.

"Stare slovenske civilizacije". Knjiga "Slovenska mitologija" je po svom sadržaju svakako najzanimljivije i kompleksno Ležeovo delo. Naime. i uputio ga na studije čeških starina. Pri tom je. itd. gde se govori o Svarogu i Dažbogu. a već iduće godine putuje u Rusiju. slovenski izvori su verodostojni i autentični. Leže boravi u Pragu i ureñuje francuski list "Journal". J. Stoga ćemo ukazati samo na neke značajnije: "Narodne slovenske priče" (1880). što je on veoma znalački i kompetentno obavljao. Za vreme Pariske komune L. slovenska mitologija se može graditi na osnovu slovenskih izvora. Značajan je takoñe i Ipaćevski rukopis. pa je tako bio pozvan na svečano otvaranje zagrebačke Akademije nauka i tom prilikom je prvi put kontaktirao sa našim narodima. "Herojske pesme i narodne balade Čeha" (1866). posle Zagreba. budući da on. što počinje još od Tacita. "Kosovska bitka i propast srpskog carstva". oni počinju sa Nestorovom hronikom. prisustvujući. koji su kasnijeg porekla. posetio i naše južne krajeve. Očigledno je. godine. kao i Novgorodska hronika. tako da se etimologija mnogih imena nalazi u geografskim. tako da se već kod Nestora pojavljuje tzv. slovenska božanstva figuriraju u delima starijih slovenskih autora i hroničara. budući da je. i to znalački i pedantno. Stoga je i prvi Ležeov rad bio posvećen proučavanju češke literature. živeo. kao predstavnik Francuske. naravno.posle revolucije protiv Mañara iz 1840. gde je i upoznao Ležea. što se može i iz same knjige zaključiti. Naravno. dakako. slovensko dvojeverje. čak i sam bog Perun. negde sredinom X veka. Umro je 1923. gde se već pominju bogovi drevnog slovenskog verovanja. koristio i slovenske i strane izvore. "Slovenski narod u XIX veku" (1882). zatim "Slovo o polku Igorovu". dodati i Ležeovo delo "Slovenska mitologija". čiji je naslov "Fontes rerum . kao što nam je poznato. uništavanje drevnih svetilišta i kultova. Ovaj boravak mu je omogućio da privede kraju svoja dva doktorska rada . ali i stranih hronika u kojima se pominju Sloveni i njihovi običaji i verovanja. L. na kome je on dugo radio. tako da su posle toga usledile brojne studije. u Parizu. botaničkim i drugim nazivima. poljske i srpskohrvatske književnosti u Žersonovom institutu. jer su nastali onda kada su Sloveni bili već van svoje prapostojbine. otkrivanju spomenika pesniku Puškinu. posle čega su mu se otvorile široke naučne perspektive. oni su malobrojni i odatle bi najpre trebalo pomenuti hroniku Kozime iz Praga (Kosimus Pragensis). u skaskama i legendama. u nastojanju da rekonstruiše slovenski panteon i da ga ponudi u jednoj prihvatljivoj formi. Prilikom boravka J. mnoge od njih podvrgavajući analizi i kritički ih utkivajući u ovaj materijal koji je često veliki izazov da se zastrani i odstupi od materijalnih činjenica."Preobraćanje Slovena u hrišćanstvo" (La conversion des Slaves au Christianisme) i "Hronika kaluñera Nestora" (La Chronique du moine Nestor). ali su prisutna i u folklornoj grañi. zalažući se da približi naše kulture svojim slušaocima. kao izgnanik i revolucionar. Leže ga je upoznao i s njim se sprijateljio. pored ostalog. koji u svojoj knjizi "O Germaniji" pominje naše pretke i daje zanimljive podatke o njima. koja opisuje. ravnopravno piše o paganima i hrišćanima. što mu je otvorilo put za Kolež de Frans i omogućilo ozbiljnije bavljenje naukom. iste godine postaje profesor češke. posle toga postaje nastavnik u Školi za žive istočne jezike ((Ecoles des langues vivantes orientales). Štrosmajera u Parizu za vreme izložbe 1867. godine. Što se tiče čeških izvora. čije bi nas navoñenje daleko odvelo. Ovom spisku treba. proučavajući brojne izvore koji su mu bili pristupačni.

budući da je ovim imenom nazivao slovenska božanstva. dosta su bogati i očuvani su u narodnoj tradiciji posle dolaska Slovena na tle Balkanskog poluostrva. malo kasnije se javio i Afanasijev sa svojim delima. . Tihomira ðorñevića. a što se etimološki vezuje za slovensko gostoprimstvo. štampan od 1885. nije želeo da govori o paganima. Od objavljivanja knjige A. najpre. tako da je literatura o slovenskoj mitologiji polako rasla nalazila su se rešenja. kao što znamo. i pored toga što u svojoj hronici. Što se tiče stranih izvora. Dodajmo ovome i to da se i meñu mlañim kadrovima već pokazuju rezultati. katkada toplo i blagonaklono. Sime Trojanovića. Šafarik. zalagao za rehabilitaciju narodnog stvaralaštva.Tome Maretića i Vatroslava Jagića. U tom smislu od posebnog je značaja rad Natka Nodila "Stara vjera Srba i Hrvata". posebno Radigosta. koja je podstakla i Dubrovskog da pristupi proučavanju pogrebnih običaja starih Slovena i da napiše prvu gramatiku staroslovenskog jezika. i dr. 1860) privukla naročitu pažnju. koji je bio . ovom prilikom treba istaći i doprinose ruskih i ostalih naučnika u ovoj oblasti. o toj tradiciji pisali su mnogi naši naučnici. S. koji je živeo u XI veku. J. otrgla je smrt i zaustavila njegov dalji rad.na vrhu slovenskog Olimpa. Naši izvori. i oni su brojni. nazivajući ih Antima. dok su poljski nepouzdani. a Dlugoševo (Longinus) delo "Historia Poloniae" potiče iz XV veka. ipak nam pružaju značajne podatke na osnovu kojih možemo polako da rekonstruišemo mnoga božanstva i verovanja. čija istraživanja naših starih običaja i verovanja zaslužuju posebnu pažnju. naročito u vreme romantizma. čiji je naslov "Magistri Adami Bremensis Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum". Kajserova . a u novije vreme Veselina Čajkanovića. Kasniji hroničari pišu o ovim nepokrštenim "divljacima" katkada sa prezrenjem. te se stoga možemo osloniti najviše na folklornu grañu. kanonik Bremenske katedrale. pošto su Poljaci primili hrišćanstvo još u X veku. do 1890. dakle četiri veka posle paganskih tradicija. izvori južnoslovenskih naroda. jer je pisac u njoj izložio sve paganske praznike starih Slovena. ali u svakom slučaju tu i tamo proviri koji zanimljivi podatak koji inauguriše nova saznanja i otkrića. godine u deset knjiga "Rada" Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti. a pre kratkog vremena izdat je u posebnoj knjizi u splitskoj izdavačkoj kući "Logos"."Slovenska i ruska mitologija" (drugo izdanje 1810). čiji doprinos takoñe treba imati u vidu. otkrivajući mnoge zaboravljene spomenike slovenskih kultura. i pored toga što su katkada nepouzdani. on piše o gradu Retre.bohemicarum". J. Spisak bi odista bio veliki. Već smo pomenuli da je o Slovenima pisao još Tacit. Meñutim. mada ne bi bilo na odmet napraviti za naše prilike kompletnu bibliografiju napisa i studija o slovenskoj mitologiji. ipak je u opisivanju Slovena govorio i o njihovim starim verovanjima. Slobodana Zečevića. Ništa manje nisu značajni i radovi ostalih slavista i istraživača starina .po njemu . gde su bila svetilišta u čast "demona". Nažalost. ali od izuzetnog značaja je I. pisca zapažene knjige "Mitska bića srpskih predanja". mnogi su se latili posla da obrañuju pojedine probleme: slovenskim starinama se zanimao. čija je knjiga "Bajeslovni kalendar" (Prag. Meñu tim hroničarima posebno mesto zauzima Adam Bremenski. običaje i rituale. M. Hanuš. zatim Milana Budimira. P. pa Henrika Barića. koji se. Filipovića.

u njemu govori o pokrštavanju Slovena i pritom pominje i paganske bogove. koga poredi sa rimskim bogom Marsom. Pomeranceve. 1978). zatim radove E. u prvom redu Žerovita (Gerovit). N. godine. koji je pisao pod uticajem Biblije i predhodnika Adama Bremenskog. Uspinskij: "Filologičeskie raziskaniја v oblasti slavјаnskih drevnostej". njih takoñe treba imati u vidu pri konstruisanju slovenske mitologije. razume se. naročito posle najnovijih otkrića ruskih strukturalista. kako bi ovaj zanimljiv materijal bio što pristupačniji našoj najširoj publici. koji. 1982). pošto i on pominje slovenska paganska božanstva. utoliko pre što je naša Akademija nauka objavila nekoliko knjiga "Vizantijskih izvora za istoriju naroda Jugoslavije". N. pominje i Svarožića. izmeñu. dakle. koji su svojim radovima ovaj problem primetno pomerili napred i uspeli da bace nove svetlosti na veze slovenskog mitskog sveta sa mitskim predstavama ostalih indoevropskih naroda. njegova hronika obrañuje period od osmog veka . koje je napisao monah Ebo iz Bamberga negde 1151 ili 1152 godine. savestan mitolog koji želi da komponuje slovensku mitologiju imao bi odakle da počne. zatim B. o Slovenima ili ih pominjali nekom prigodom. ona nam ipak osvetljava mnoge likove slovenskog panteona. Kao što se vidi. U tom smislu od posebnog su značaja knjige: V. a jedino je pouzdano da je bio Nemac. dosta obilan i obiman. Sem toga. Nemac i hrišćanin. značajno mesto zauzima Helmoldovo delo "Slovenska hronika". što je. Nije zanemarljivo. ali . ali mesto roñenja nije utvrñeno. 1974). on govori i o pojedinim gradovima i svetilištima u njima. naročito nas upoznaje sa dugom borbom nemačkih feudalaca sa slovenskim knezovima. što znači da je dogañaje opisivao ili po pričanju ili kao očevidac. mada i njih treba koristiti. N. Naravno. drugog Otonovog biografa. Ostali vizantijski izvori nisu naročito značajni. (Moskva. Posle Helmolda dolazi hroničar Titmar. Toporov: "Issledovaniја v oblasti slavјаnskih drevnostej (Moskva. Helmold se zalagao za nemačke feudalce i hrišćanstvo. Stoga se Helmoldova hronika može smatrati značajnim izvorom za slovensku mitologiju. Helmold je roñen početkom XII veka. i delo Herborda. V. budući da je u hroniku uneo njemu savremena preplitanja.pomažu nam da doñemo do brojnih podataka. dokaz da su Sloveni verovanje u vile poneli još iz pradomovine. tako da su u njima zatupljeni svi vizantijski autori koji su govorili. I pored toga što u ovoj hronici ima dosta netačnosti. naročito u pogledu izgovora imena i odreñivanja mesta. i . uprkos tome što su mnogi smatrali da je to terra incognita. V. a naročito Prokopija Cezarejca. koje nam otkriva i potvrñuje pojedina imena slovenskog panteona. 1110 i 1117. dodajući pritom da je svako slovensko pleme imalo i svoja božanstva. Veleckaja: "Јаziičeskaја simvolika slavјаnskih arhaičeskih ritualov " (Moskva. jer je materijal. koji u svom delu "De Bello Gothico" (O Gotskom ratu) govori o Slovenima i njihovom verovanju u vrhovnog boga gromovnika i u rečne nimfe. Treba pomenuti i delo "Vita Otonis" (XII vek). ali ga samo treba sistematizovati.i kao takvi .sve do 1172. Za sagledavanje ovih problema takoñe je značajno i delo Saksa Gramatika "Gesta Danorum". naravno. bilo bi poželjno da se objave isto tako i izvori iz hronika ostalih evropskih hroničara i istoričara. pored Radgosta. najpre onima koje zanimaju problemi slovenskih starina. A. tako da njegovi iskazi često nisu objektivni i ne pružaju pravu svetlost.Posle Adama Bremenskog. pored opisa borbe izmeñu Danaca i Slovena. pružaju podaci o slovenskim kultovima i božanstvima. magdenburski kanonik. Ivanov i V. Što se tiče vizantijskih izvora. jer se u njemu. tako da nam pruža uvid i u istoriju Slovena.

td. koje se. svuda u svetu pa i kod nas. Miodrag B. naročito posle Frojdove psihoanalize. teško može shvatiti ako prethodno ne kontaktiramo sa likovima slovenskog panteona. i ostalih naučnika koji svojim doprinosom pomažu da se približimo mitskim pravizijama starih Slovena: one su. bogate i raskošne. o kojoj svako od nas treba da zna bar ono najosnovnije. Niderlea kod Čeha. sa napisima Mihaila Arnaudova kod Bugara. a takoñe i sa narodnim stvaralaštvom. Naravno. Šijaković . koju čitalac sada ima u rukama. čini se. i kod ostalih slovenskih naroda razvijalo se interesovanje za drevnu slovensku mitologiju. često piše o mitologijama i mitovima pojedinih naroda. budući da je Frojd u mitovima nazirao metafore o najintimnijim ljudskim nagonima i podsvesnim impulsima. kao što je to slučaj. recimo. I ova knjiga dolazi da upotpuni naša poznavanja i proširi vidike. Ovo utoliko pre što se u poslednje vreme. kao što se može videti. jer se svakodnevno susrećemo sa nekim ritualnim postupkom koji je prešao u konvenciju. upotpuniti naša saznanja o ovoj oblasti. Stoga smatramo da će knjiga Luja Ležea "Slovenska mitologija".

G.) "izjavljujemo.): "ipak se ne može poricati. To sam i sam katkada činio (vidi glavu o Perunu i sv. 2. Mira autem diligentia circa fani diligentiam affecti sunt (Helmold. Ruski naslov te knjige je: O pogrebal''n'' іh'' običajah'' јаz'ičeskih'' Slavјаn''. 1873. osobito za folklor. 1806. O Afanasijevu vidi vrlo pravilnu belešku g. 1807..). 583. Phil. prosvі''šč god. Ona je potpuno bez vrednosti. ovo je delo ipak dragoceni repertoar i za mitologiju. da ne pripadamo onim mitolozima. 83).). 2. Polivka navodi ovaj stav u jednoj primedbi svoga prevoda na češki mojih "Esquisses" (Sbornik Slovansky. 6.) G. 4. K. Toliko isto mogu reći i o jednoj skorijoj knjizi sa potpisom M. Iliji). Paris. 1868. Ralston je veliki deo grañe za svoja dva dela o pesmama i pričama ruskoga naroda pozajmio od Afanasijeva (The songs of the Russian people. ib. str. I. XVII. 11. God. O ovoj knjizi vidi osim članka Jagićevog i članak g. Dessertatio inauguralis philosophicopolitica. Ali u tome treba postupiti sa mnogo kritike i opreznosti". Suhoilinov mu je nedavno posvetio jednu vrlo interesantnu belešku. "Invaluitque in diebus illis per universam Sclaviam multiplex ydolorum cultura. O Mahalovoj knjizi vidi Archiv fur slav. Njegov pokušaj o slovenskoj mitologiji preveden je na ruski. da mogu iz priča narodnih izvući svu veru neznabožačkih slovenskih naroda". koji veruju. Kajsarov je bio u više pitanja preteča. Roñen 1782. 1883. O religii poganskih Slowian. i dalje. . g. t. 392. i dalje.Napomene 1. I... 1884. 8. ib. 1886. str. u bici kod Hanau. 43. poginuo 1813. u delu Vengerovljevom: Kritiko-bibliografičeskіj slovars ruskih'' pisatelej. 7 Uzgred sećanja radi spominjem poljske knjige Kazimira Šulca (Casimir Szulz): Mythologia Slavianska (Posnan. pisaše Miklošić (Jenaer Literaturzeitung. str. prva sveska. t. 860. Uprkos praznina i grešaka za koje mu se zamera.): "Praeter penates enim et ydola quibus singula oppida redundabant. Vieweg. nar. izd." (ib.. Uz prvo izdanje Krekove knjige. (Moskva. 52. Helmold . Knjižara Leroux. Kipričnikova. London. str. Russian folktales. De manumittendis per Russiam servis. 3. god.) Pok. 9. 1868. 1881. I. V.Drugo izdanje je objavila Akademija petrogradska (u opštem izdanju Kotljarevskovih dela 1891. 1875. 1819. Nekoliki primerci ovih rasprava prodavani su u knjižari Maisonneuve. prijavio je Univerzitetu u Getingenu jednu tezu o emancipaciji robova. da više nego jedna neznabožačka ideja može biti skrivena pod hrišćanskim oblikom.). 1872. u svesci LXV Zbornika jednog odeljka ruske Akademije Nauka u Petrogradu 1899. 5. Milera u Žurnalu minist. 10. Moskva.

ap. 12. Ib. za slovenske ruske tekstove . qui sunt vel unde huc venerint (dii Liuzicorum) strictim enodabo" (VI." (Thietmar. 18. 1873. str. in 8° knjižara Hahn. ad. str. 20. t. str. Što se tiče Nestorove Hronike. Cracovie.na izdanja ruskog arheološkog društva. i dalje.. p. t. Archiv fur slav. has abominationes et alias sacrilegas adinventiones dux bonus. Adama Bremenskog izdao je Lapenberger. Bielowski. 24. offerentes libamina super fontes mactabant victimas et daemonibus immolabant. 23) cf. Vien. Prag.. lector amate. str. 23. atque scenas. 47. quas in multis locis colebat vulgus ignobile extirpavit et igne cremavit. Thietmar: "Quamvis autem de hiis aliquid dicere perhorresscam. 22. str.. t. str. Ib.1 vol. item sepulturas. "Quot regiones sunt in his partibus. VI. 16. 8. upućujem na moje francusko izdanje (Paris. t. similiter et lucos sive arbores. Pertz (Mon. Phil. quos super mortuos suos. (28) 21. Monumenta Poloniae historica. 21. 1874. Descriptio insularum Aquilonis uz opise obreda skandinavskih neznabožaca: "Caeterum neniae quae in eiusmodi ritu libationis fieri solent multiplices et inhonestae ideoque melius reticendae". XIV. slav. t. in biviis et in triviis. 1884. v. t. Item et superstitiosas institutiones.navodi kao značajnu osobitost: "Prove deus Aldenburg quibus nulle sunt effigies expresse". Cf. tamen. v. ap.). quasi ob animarum pausationem. 9. quas ex gentili ritu faciebant. Akademie. Lwów.). Fontes rerum bohemicarum. vanam eorum superstitionem inanioremque populi istius executionem. str. 14. 1876. inanes cientes manes ac induti faciem larvis bachando exorcebant. Galli-chronicon. Ponovo je štampan u Hanoveru in usum scholarum. Evo tog spomenika u celini: "Novus dux Bracislaus iunior. ariolos et sortilegos extrusit regni sui e medio. str.. Opera. i dalje. i dalje. U . germ. 183. 170. x. 15. II. 17.. quas villani adhuc semipagani in Pentecosten tertia sive quarta feria observabant. f. ut scias. Leroux.) Mogao bih navesti mnoštvo ovakvih citata. VII). 13. Vidi Dlugosz. 15. loc. exterminavit". 1895. Ja sam već iskazao svoju sumnju o pesmi Igorovoj u svojoj "Ruskoj književnosti" (drugo izdanje. Phil. 88. omnes magos. Cf. item et iocos profanos. O Galu vidi najnoviji memoar Max-a Gumplowicz-a: Bischof Balduin Gallusvon Kruszwica (Sitzungsbesichte der kais. Fontes rerum bohemicarum. ne ultra fierent in populo Dei. tot templa habentur et simulacra demonum singula ab infidelibus coluntur. quae fiebant in silvis et in campis. Archiv. 1864. 19.. 24. 21 . cit. Brem.23).

hronika Helmoldova je više puta preštampana. poginuo 1066. Gunther. god. Prevod. Zutibore predstavlja sveti bor. 4° izd.Delo Adama Bremenskog dostiže do god. Helmoldu posvećuje oko stotinu strana (str. u Parizu. Plen . Nju je izučavao Voelkel. Vidi glavu o bogu Svarožiću.Prag. nekada Büzü. god. mora reke Trave i Sventina u kneževini Holštajn. 1862). 804. Lebedeva. 1072. osvoje ih Holštinci. 1873. pristupna disertacija. Planina pagus Silensis. leži neposredno uz jezero Plen. Lebedev kome se duguje i vredan rad: Posli'dnја'' bor'ba Slavјаn'' protiv' Germanizacij (Moskva 1876..207). Imali su svoj grb: srebrnu bikovu glavu. i u Percovim Monumenta (t. U najnovije vreme proučavao je geografiju Adama Bremenskog Avgust Bernard. a danas je Schkeitbar.1170. Naročito je to činio Lajbnic u Scriplores rerum Brunswicensium. 30. zove se u jednoj buli Evgenija II Mons Silentii. t.) 26. 1877. . Hachette) 1896. Germ. Pokorio ih je Karlo Veliki oko god. 55. XXII. S. Forschungen zur deutschen Geschichte t. kad budem govorio o Saksu Gramatiku i Knitlingi Sagi. De Adamo Bremensi geographo (teza podnesena fakultetu filološko-istor. koje se još zove i Vladikino jezero (Bischofsee). . Glavni je grad njihov bio Stargrad (danas Oldenburg). g. ali bez uspeha. Oni su pokušavali i tu uvesti hrišćanstvo. No kasnije je potpuno uveo tu hrišćanstvo vladika Vicelin. umro 1124. Bosaü.) propratio je ovo delo vrlo svesnom i kritičkom studijom o izvorima. Halle. hist. No pleme Bodrića održalo se u paganizmu još 300 god. Jedno izdanje in usum scholarum priredio je u Hanoveru Perc 1868." (Monum. 119 . prevode i komentare. Poznati su: domaći knez Gočak (Gottschak). izmeñu rogova srebrni koprivin list na crvenom polju.. Paplonski u predgovoru svoje hronike na poljskom (Varšava. boem Gesellschaft der Wissenschaften . . 27. 1894. . 29. 1132.predgovoru se ukazuje na najbolja izdanja. Lebedev Opit'' istočnikov'' dlја istorij baltičkih Slovјаn' od 1131. Die slawenchronik Helmolds (teza u Getingenu) Danzig. God. . Die slavenchronik des Presbyter Helmold. G. 28. selo u oldenburškoj kneževini. str. Ovo je ime kod Nemaca postalo Sciudibure. i Hajnrih. 25. i od tada su pokršteni i pogermanjeni. Bilo je jedno od najznatnijih sela u celom Holštajnu. 1874. pored Libeka. Sitzungsberichte der königl. Hirsekorn. XX.Vidi još Wattenbach Deutschlands Geschichtsquellen im Mittelalter. Vidi glavu posvećenu bogu Svetovidu.Broska. kako je ime boga Svetovida moglo biti prevedeno sa Sanctus Vutus. Dopunjeno je još jednom zanimljivom glavom o geografiji: Descriptio insularrum Aquilonis. 1882. no bez uspeha. XXI).je bilo sedište druge kneževine slovenske. Berlin. Objavljena prvi put u Frankfurtu 1556 g. Ima na 270 stanovnika. u X veku počelo se i tu uvoditi hrišćanstvo. Vagri-Vagrinci zauzimali su zemljište izmeñu Ist.Ploen . Imaću još prilike navesti g. Orderic Vital (XII vek) izjednačuje religiju Slovena Ljutića sa verom Germanaca: "In Leuticia populosissima natio constitebat quae Guodenem et Thurum Freamque aliosque falsas deos colebat. Ova nam izopačavanja pomažu razumeti. i g.

Kurze. Deo koji se odnosi na carstvo i Poljsku štampao je ponovo Bjelovski u I sv. Hanovre. Pyrice je sresko mesto Pyrtz u okrugu Štetin. Holder je u svojoj biografiji naveo sve radove u kojim se govori o Saksu do 1886. 32. Ima 1586 stanovnika. da bi olakšala zadatak istoričara. 1889). Volin je poljski Wolyn Volinija. evangelsku i katol. Objavljena prvi put u Frankfurtu. Jevreja). 35. Skandinaviji. Ona svega obuhvata pet strana predmeta koji nas zanima. . 34. Petersbourg. dii stant manu facti. 230. Koenigsberg. Hahn. 38. XXIII. Štampana prvi put u Parizu 1514. Izdanje koje sam ja imao jeste ono što je objavljeno u Scripta historica Islandorum (Copenhague 1842. 1832... Tu ima i jedan interesantan uvod. Cf. Scriptores rerum germamcum trudom Lapenbergera. od Pertza.43). Geschichtsquellen. Vrlo brižljivo pregledano i objašnjeno jednim komentarom i dvama indeksima. crkvu i sinagogu. Prevod. Titmarovu hroniku izučavali su i: Wattenbach. Kamin je varoš u pruskoj oblasti Marienwerder. Moskva 1876.. poslednja sveska. t. No ipak nije znao za delo Lebedeva koje sam malo više spomenuo Opit' istočnikov' dlја istorij baltičkih' Slavјаn''. Napred ima detaljna biografija. Hamburg. Historia Danica bi izdana poslednji put od Alfreda Holdera (Strasburg) u knjižari Tr'bner. Ovo izdanje ponovo je izdao Fr. 37. Prevod. 1872. 23. 33. u provinciji Šonen. do 318). VI.Knitlingu Sagu je izučavao Dahlman u istoriji Danske (Geschichte von Danemark. 32.. gubernija u zapadnoj Rusiji. Wattenbach. 1870. koji nas interesuje. Titmarova hronika prvo je štampana u III sv. Strebitzki. hronoloških naznačenja. a na jezeru Mochd. na r. i nije složena tako. Bez sumnje radi raspoznavanja. Slog i prevod onoga stava. In pago Riedirierum. 1886. Monumenta historica Polaniae (str. ovo je izdanje jedno od najboljih iz zbirke in usum scholarum. No na žalost u ovom izdanju nema ni ukupnog pregleda (sadržine) komentara. Ova sveska tako isto posvećuje jedan deo i Saksovoj hronici. str. koji bi se hteo njome poslužiti. t. Titmar Merzeburskij i chronika. 36. Kurze (in usum scholarum. (400 evang. 1840 .. galeis atque loreis terribiliter vestiti. Thietmar. staro joj je ime Londinum Gothorum. Lebedev. i 49. Thietmarus quibus fontibus usus sit. okrug Hatow. a pa kraju indeks..). St. Odatle i ja uzimam navode. u Pruskoj. Varoš u sev. saopšteni su u Monumenta germanica. Fortinski. . Kamijonki. 39. a s danskog na nemački preveo: Mohnik: Absalon Bichof von Roeskilde. XI). F. "Linguam quoque terrae illius opprehendit" (Herbord. Apsalonov život je opisao Estrup.31. III. u predgovoru svoga izdanja.

nemajući pri ruci Hilarionov tekst. inde Pomerania quasi Pomeriziana. Klempen je izdao biografije o Otonu Bamberškom u Baltische Studien (t. 42. Krek. Prosvišč. Ja citiram ovaj stav po Polevoju (Istor. str.) Herbordi Dialogus de Ottone. von Sommerfeld: Geschichte der Germanisirung des Herzogtums Pommern (Leipzig. (god.(Očevidno ovo je slovenska reč. episcopo Bambergensi (ib. Brunsvarda. 47. žali se. i 1883). 45. 1842). 1882. ruske literature V izd. str. Isto tako on hoće da objasni i reč contina od latinskog continere. 1868. koji Česima naznači njihovoga budućega kneza. prva fascikula. Beleže se još neke statue kao slovenske (?) u zbirci Minhenske Akademije Nauka. Poljski je oblik još i danas Pomorze). Pisane spomene koji se odnose na život Otona Bamberškog izdao je Kepke u Perca (t.Op. Nemam njihovih fotografija. latrones sunt. 46. koji se odnose na Pomeranske Slovene. id est juxta vel circa mare sita . (Berlin.40. Temeljan je rad A. Dalje imaćemo prilike odrediti smisao reči: kapišča. Einleitung. W. ex ipsa nominis etymologia qualitatem sui situs indicare videtur. i dalje. Perc je zasebno izdao (Hanover. fastigium: contina igitur aedificia fastigata. 48. Ovo je tumačenje pogrešno. . daje nam zanimljiv spomen jedna skorašnja knjiga g. postala od no i tore.). Nam Pome linqua Sclavorum juxta sonat vel circa. str. privantur oculis et omnia genera scae lerum et paenarum christianus exercet in christianum. Prag 1874. . Stettin. fures. 48. 394. Nar. Možda i ona hoće da kaže: idol. 1869). vladika od Šverina. 1863. O tome kako se kultus idolima silom održavao. 1869. koje smo drugda naveli (Vidi glavu o Svetovidu). kako je morao voditi čitav rat protiv idola. 1896. XX. Taj je spomen pozajmljen iz Meklenburgischen Urkund-Buch. odličnog slaviste. Scriptores). Ove procedure pri gatanju nahode se i u drugim tekstovima. U 1219.841.). Bibliotheca rerum germanicarum. a to se vidi po etimologiji koju on daje reči Pomerania: Pomerania provincia. što znači: duž mora . Sumnjam da orasi uspevaju u štetinskoj ravnici. čiju preranu smrt nauka zaista oplakuje: "Biografije Otona Bamberškog s obzirom na slovensku istoriju i arheologiju" (na ruskom). 43. 580 . Dijalog Herbordov De vita Ottonis. truncantur pedibus. god. Ovo je delo pravi Corpus tekstova. Ebonis vita Ottonis. Absit a nobis religio talis! 44. i t. Kotljarevskog. Petrov je raspravljao o Herbordovoj biografiji u svojim člancima u Žurnal''-u Minist.) Vidi još Jaffe. Apud Christianos aiunt. Vidi dalje. moriz autem mare.Pomorje. 19. XI. tumači contina poljskom rečju konczyna. izdanje u Hanoveru. štamparija Klaudy). limis. Ovde se može uporediti češka legenda o Ljubušinom konju. XII. editio in usum scholarum. Perc. Vidi druge navode. Herbord ne zna slovenski jezik. 41. sunt.

str.. Chron. str. 65.) 50. Reč je upotrebljena za označenje pakla: v'' naveh''.. Fanum de ligno artificiose compositum. str. Kazan'.strah od smrti. u Pregledu češkoga muzeja jedan rad. VI. Vidi: Sreznjevski: Materiјаlj dlја Slovarја drevne rusko54. seoski starešina. 1875. 143. I kod Malorusa i Litvanaca. da . navodi veliki broj ovih reči.na srpskom označava veliki smrtni strah: "strava da te uhvati" .. I. 55. koji je na žalost ubrojan i uvršćen i u njegove Sebrane spisy . t. sub voce). str. Krek: Einleitung. εν τώ Γαρταρώ Miklošić.49. slav. [65] [64] [63] [62] Vidi o tom portretu Jagićev članak (Arch. [66] Ja sam ih preveo na francuski i izdao u meñunarodnoj knjižari 1866. 51. [59] [58] Krek. Tada mi je njihova autentičnost izgledala tačna. 1871. 52. Peterb.. Od tada ona je osporena takvim dokazima. usled uticaja poljskog jezika. 397. Miklošić: Die Bildung der Ortsnamen aus Personennamen im slavischen.Prag. Letopis'' Po ipatskomou spisou (S. Ona je slov. Huius parietes variae deorum dearumque imagines mirifice insculptae exterius ornant.. gde se obično vrši kakva radnja.g. Treba danas znači u ruskom: svečanost crkvena. sravni slov. bogosluženje. 419. 1890. 53. Strava . reč: trebnik. Tot se rečju možda označavale žrtve prinašane bogu smrti. str. Slavјаno-finskiја kulturniја Ot'nošeniја.). 204. i sve ih pripisuje jednom ličnom imenu. porekla. 56. slav. Prevod. Uporedi u Srba reč knez. ili 17. interius autem dii stant manu facti singulis nominibus insculptis galeisque atque loricis terribiliter vestiti.Beč . [60] [61] Prevod. 52.. Lexicon Paleoslavenico-greco-latinum. Einleitung. 57. Prevod.nastavak koji znači mesto. (Chron. 96-110. 23. str.).. Kluge: Etymologisches Wörterbuch der Deutschen Sprache.. Rad Bečke Akademije Nauka (Mitteilungen) . v. Phil. 1865. Ište . O ovom predmetu on je objavio 1837. f.

Radihost. Jacob Grimm.Prvobitno je bilo u rukopisu: Ares bellum nuncupatur. str. zao duh. cytherea. [67] Belboh . qui habet capita tria caprae.i boga Peruna. . Siva . Ceres. Besy . demonibus. . kći Letnina i Perunova. Straka na češkom znači svraka (isto i na srpskom. Perun.) Trihlav . Vrlo veliki naučnjaci još u njih veruju. bogovi nemaju ni sestara kao ni žena). nikada se nije pokretalo pitanje o ljubavi bogova. a drugi put od Sive. baal. Liutice . vnuk krtov .Svetovid. da služi kao graña za razna tumačenja. dea infemalis. unuk Krtov. Na druga dva mesta sa Svetovid prevedeno je: Mars i Mavors. Ovo je najdrskije objašnjenje. beel.očevidno slično Latoni . Prije . Lada . Perunova . a još manje o njihovim brakovima. i otuda su izvukli gomilu zaključaka.ja sada u njih više ne verujem. Pr.život. . Ono je težilo da u slovenski mit unese božanstvo slično Dijani.(prijatna) Aphrodis grece. kćeri boginje Lete. Vidi se sva ozbiljnost ove prevare. Devana letnicina i perunova dci . Perun.Radgost.bez sumnje kod demona. Ova je reč stvorena jedared od latinskoga aiunt.Pan .Venus.beli bog. Mitografi nisu propustili eksploatisati ove tri kozje glave. Picus Saturni filius. Krek. Dovde slovenska mitologija ne pokazuje nikakva traga od antropomorfizma. Ovo objašnjenje imalo je za svrhu: 1) da se u Češkoj rasprostre verovanje u kultus o Radgostu. furia. Einleitung. Strasek. Das . Sytivrat. 418.(slov. 2) da se o tome izmišljenom bogu da dotle nepoznata analogija sa jednim latinskim božanstvom. dao se time prevariti u svojoj nemačkoj Mitologiji. Reč sytivrat je tako stvorena. Veles . ydolum.Diana Latone et Jovis filia.Jovis sororem . Dea Frumenti. genius.ñavo. . g. Ca nuncupatur tek laž je stvorila Svetovida. Mercurius a mercibus et dictus. dea libidinis. Jupiter. triceps.bes.imago hircina. . latine Venus. Siva imperatrix. Saturnus.Ljutica. Straces Sytivratov syn. bellum. koji se na taj način nañe istovetan sa Jupiterom. Svatovit . Ares.Triglav. Sitivratov sin. kao npr.Devana.

str. Govor je o jednoj majci. 49. i dalje. koji se uliva u Volhovu. na češkom. "na prа Boga" .). (Moskva. nebengott. Graz. i 2. L. Procope: De bello gothico. izjavio mi je u jednom skorašnjem pismu da nigde nije mogao naći ime Perun. stihovi koji govore o Perunu navedeni su i Rečniku bugarskom od Duvernois.). glava XIV. 22. Paris Leroux. I. Str.. knj. Nemam pri ruci ovu knjigu. III. Petrograd. koji vrlo lepo poznaje bugarsku folkloristiku. komisije. prevod na franc. De bello gothico. koja se odnose na kultus i kojih ima dosta. [75] [74] Očerk'' russkoj istoričeskoj geografii (Varšava. Bilo je dakle neophodno potrebno. 1882. Krek: Einleitung in die slav. [73] Lužički Srbi upotrebljavaju oblik: pribog: idol. pridodat Bog. koja se usudila čistiti dete jednim parčetom hleba. Vidi indeks sub voce: Peroun. [76] [77] Njih je otkrio g.386) Golovackij: Ruskaја krestomatiја (navod u Machal-a. knj. G. g. 1. [68] Vidi o Slovenskoj Bedi moje Nouvelles etudes slaves. dr Šišmanov iz Sofije. [84] . o kojima postoje samo lažni tekstovi. Sva dela o slovenskoj mitologiji zaražena su navodima iz Mater verborum-a. 250. arheol. U značenju je: "na pravdi Boga". str. . Potočić. [81] [82] U delu: Gorski putnik. moga prevoda (na franc. 41. slovenska mitologija. Odesa. [69] [70] [71] [72] U srpskom jeziku postoji u narodu izraz: "za prа Boga". p. da čitalac jednom za svagda bude o tome obavešten. [83] Istorija Bugara. Apsolutno se treba mahnuti traženja u Češkoj božanstava. 1885. g. rusko izd. Slavјаn'' na prirodu. Chronique dite de Nestor.koga kazniti i osuditi. 1887. te je na taj način profanisala najdragoceniji dar božanski. III glava XIV. Litteratur-Geschichte. (dr. I.).) Rokovski je kao i Verković vrlo nepouzdan. 384 . 1879.Paris. 250.izd. izd. Leger. Prevod. [80] [79] [78] Afansijev'': Vozren. str. god. ostavljajući na stranu ona. 1886. Novgorodska hronika. 1884.U ovoj listi izneo sam samo imena božanstava.

XXX." [90] [89] Saxo Grammaticus. Porro nomen flaminis qui preerat superstitioni eorum erat Mike. I ova se gidža zove božja [100] . mentem dextera tangebat. 578." On zna tako isto i ime kneza. i 93. gde se u svakoj njivi. 1871. Kad nastane pokrivanje vinograda onda radnici traže i grabe se ko će pre doći do pokrivene gidže da pojede grožñe koje je na njoj. str. Petersburg. str. Haec statua quatuor facies repraesentans quintam pectori insertam habebat. I. Litavska mitologija ima tek da se izradi. Bonn. [86] [85] Schleicher.). 356. [94] [95] [96] [97] [98] [99] Legatio Luitpranda (Leon ðakon. cuius frontem leva." Helmold primećuje (I. u Monumenta Pertz-a. str. Hanovre. Phil. već se pokrije zemljom zajedno sa grožñem koje je na njoj. virgae in lapidem versae et con fractae similes putat esse fulminis". v. 1868. onda se oni satru i žito se iz njih pomeša sa semenom pa se poseje. .. Kad bude vreme sejanju. 1886. de semine Krutonis. Etimologisches Vörterbuch.U Aleksincu i Soko Banji kad se žanje žito onda se od prilike poslednjih trideset strukova ostave i ne vezuju u snop. 14.Šaka klasja "za sveca". Miklošić. t. S. slav. 631. Laut-Formenlehre der polabischen Sprache. Šlumbergera. Linde: Dictionnaire polonais. 1890. Ib. O toj veri vidi Krek: Einleitung. Paris.): "Decimo tertio kalendas augusti quo die leves Graeci raptionem Eliae prophetae ad coelos ludis scenicis celebrant. I kad se beru vinogradi poslednja se gidža ne obere. 1886. Chronica Slavorum. kaže on. 385. "Visitavit Altenburg. Kondakov'': Crkve i spomenici carigradski (na rusk. okite cvećem i nose kući. IX. govoreći o vladici. ostavlja na kraju nepožnjevena jedna pregrš . u knjizi pod imenom: Russes et Slaves. ed. naročito kad se žanje pšenica. kod reći piorun. et receptus est a barbaris habitatoribus terrae illius quorum deus erat Prove. 83) da baltički Sloveni vole mnogoglave idole (policefale): "multos etiam duobus vel tribus vel eo amplius capitibus exculpunt. 52.Vidi moju studiju o Kolaru i panslavističkoj poeziji. na selu. Isti običaj postoji i u Srba. ponovo štamp. 83. Knjiga o carevima. Holder (Strasbourg. 19. već se spletu. Odesa. izd.). [93] [92] [91] Objavljena je u Archiv f. str. koji se zvaše "Rochel." "Vulgus nostrum lapillos quosdam. [88] [87] I. Ostavljeni spleteni strukovi zovu se božja brada. sub voce. Saopštenje ovoga navoda dugujem ljubaznosti g. Helmold.

da za vreme burv. Njegov se dan slavi u svim selima. Evo te uredbe Petra Velikog: (š. 882. Vidi tako isto i u zbirci narodnih pesama braće Miladinovaca. Paris.) Prevodilac. Cela mu je nedelja posvećena. fasc. 402. Prag. 82 . ovaj se "Život" nalazi u Monumenta Pertz-a (X. str. . a naročito pod hrastove (Mbchal. U Aleksinačkoj Moravi božja se brada pri branju vinograda smulja i njenim se sokom okupa njena loza. str. Prague.) [112] [111] [110] Miklošić. str. Slavјаn''. t. v. I. on pogaña gromom one. Beitrage zur Geschichte Boemens. od 20 .Sofija. N. da se ljudi mole Bogu pod hrastom. U Hanovru. 24. IV. (Sitne beleške od Tih. 80. koji se zaborave i rade toga dana. LXXXIX. g. Petka).god.83.. Sbornik Slovansky t. Ovaj je još strašniji od velikog. I. [109] Crkvena uredba Petra Velikog 1721. III. 1889. pod izvesna drveta. Passim. Etymologisches Wcrterbuch. Krauss. v. 5) "Isto tako postoje neki nepristojni štetni obredi. 15. Bog ili sv. t. Ilija gone zle duhove. (Ovaj je spomenik iz XII v. U maloj Rusiji veruje se.) Das Homiliar des Bischofs von Prag. [102] Veselovskij: Istraživanja o poreklu religiozne poezije u Rusiji.27 jula. i čini poklone. u "Brank.. a oni se posakrivaju u kuće. koju nazivaju Pjatnica (Paraskeva. Kolu" za 1896. t x. R. 1868. Sagen uhd Maerchen der Sudslaven. crkve. 525. 5. 1886. [105] [106] [107] [108] II.. I u Prokuplju ostavljaju poslednju lozu neobranu. da za to od nje dobije druge poklone.brada. I. IX. 63. (Prevod Tondini. Sbornik'' za narodni umotvoreniја . . ð. Kres (Revue Slovine). XII). [101] Afanasijev'': Vozren. spominje još meñu ostalim sujevericama i običaj. Fr. Ilija igra isto tako znatnu ulogu i u folkloristici i u kultusu Rumuna. 1863. t. Čuli smo da u Maloj Rusiji. od koga sveštenik posle deli vernima grančice. . [104] [103] Sv. gl. ova se nedelja završava malim sv. Crkve njemu posvećene mnogobrojne su. 29. posle čega oni dele narodu grančice. str. kao znak blagoslova. str. str. str.). Ove mi je podatke saopštio Kalojano iz Bukurešta). 1874.Petrograd. u izvestan praznik vode u litiji ženu. De administrando imperio. 8 fasc. i da joj blizu crkve narod odaje neke počasti. (On ubija svojom palicom one koji ne veruju. Ilijom. str. . akad. Isto tako. 31. 64. god. u nadi.Izvĕstiја. Nodilo: Rad iugosl. Ponovo je štampan in usum scholaruni. i dalje. na jednom drugom mestu sakupljeni popovi čitaju molitve pod hrastom.

. Prag. 607). VI. "Da Bog da. da do godine toliko žita bude u izobilju. 33. Schein ." Knjiga II. Domostroj ruski (XVI v. 6. nec in hostibus sanguine pollui sinant. Iste toto anni tempore vacobat [122] [121] [120] . Oni se vrate i pitaju: gde je otac: Zar me ne vidite. [114] [115] Historia Danica.. 1872. stanovnici grada Riedgast-a (Rethra?) služahu se takoñe konjem.Istu stvar beleži i Šajn.. vel eo amplius capitibus exsculpunt. oče.) "Dum in urbe Brandeburgensi ydolum tribus coleretur" (Pulkavina hronika uz god. XIV. [119] [118] Ili što je verovatnije. Hanovre.) nareñuju vernima koji ljube krst ili ikone. ekspedicija u j. str. U Maloj Rusiji spremaju poslednje veče u godini mnogo kolača za večeru. i jedan pita drugoga: "Vidiš li me?" . Ovo gatanje konjem nalazi se i u Štetinu (Herbordi Vita Ottonis. in usuin scholarum.pita ih on iza kolača. knj. 83. 444. Rusiju. Chron. cespite viridi operientes equum qui maximus inter alios habetur et ut sacer ab his veneratur super fixas in terram duarum cuspides hostilium inter se transmissarum supplici obsequio ducunt et prae missis sortibus (quibus id.). iz glave 83: "Tantum enim sacris suis Sclavi exhibent reverentiam. da brižljivo zadrže svoje disanje u tom trenutku. nam iurare apud Sclavos quasi perjurare est ob vindicem deorum iram. kod reči migati se) dva lica uzmu meñu se božićni kolač . knj.. "Flaminem suum non minus quam regem venerantur".[113] Helmoldi presbyteri Chronica Slavorum. izd.-z. da te do godine ni malo ne vidim" (tj. sed falso sacri Viti vocabulo insignitum''.U Hercegovini (po Karadžiću. knj. quo sortibus emissis rerum certitudinem dubiarum perquirant. . a hleb da bude tako debeo.: "Erat enien simulacrum urbi praecipua civium religione cultum.česnicu. ut ambitum fani. "Habebant caballum mirae magnitudinis. Cf. 1156. I (drugi deo. t. [117] [116] Cf. per hunc quasi divinum denuo auguriantur" (Chronicon. t. str. glava XII. grañu sabrao Čubinski.Ne. Petrograd."Malo".) Ovi višeglavi idoli su česti kod baltičkih Slovena. neque ambitum fani vel in hostibus temerari patiuntur. t.Sejp'' u moligevskoj guberjuci: Materiјаli dlја izučeniја bita. radi tumačenja budućnosti: "Cum huc idolis immolore seu iram eorum placare conveniunt.. 1893. Holder. 1886. Po Thietmar-u Sloveni. Strasburg.. Fontes rerum Bohemicarum. Porenucije sa četiri glave a peta na grudima. 6. I. deco? .) v. II. . 24. Rečnik." Etnograf. Da Bog da. Quibus finitis. medovinom.odgovara drugi. izdanje Pertz-a. Jurationes difficillime admittunt. "Nam neque iuramentis facile indulgent. "Mutlos (deos) duobus vel tribus. I. bog Triglav. 89. Cf. sedent hi duntaxat cae teris astantibus et invicem clanculum mussantas terram cum tremore infodiunt. Nameste ih jedan na drugi pred domaćinom na stolu. . severno zapadnago kraја. VI (Opis hrama Redarv." Ovaj dosta nejasan slog objašnjava se docnijim.). I... da uvek tako bude. da imamo uvek toliko žita kao večeras. (Helm. III. Thietmar. i isteraju decu napolje. . str. da te ne vidim iza njega).) exploravere prius.

. 2. veli Adam Bremenski (Descriptio Jnsularum Aquilonis. Od kuda joj to ime: "Veniente eo ad urbem que nova Corbia vocatur.Hopf. 1894. [124] [125] [123] Str. str. Metuntur propter familiaritatem deorum. koja se zove stanica (stanitsa) i o kojoj govori Saks Gramatik (str. kaluñeri iz Korbije i Pikardije.spomenuto je još i u jednoj karti Fridr.tantaeque fuit sanctitatis ut nullum dignaretur assessorem. Manastir. 165.) Nisam imao pri ruci ovaj spomenik. Slov. ab ea nomen sortita. quiescebant. i zastava je izvesno simbol rata.Szventovit. eventum rei hoc modo per illium solebant praedicare: Hastae 9 disponebantur humo.) ime Svetovida . [128] [127] [126] Helmold. str. Vida: "qui cum esset admirandae sanctitatis ad augmentum virtutum suarum beataeque memoriae Saxoniae preciosum attulit thesaurum reliquias videlicet pretiosi martyris Viti. sacerdos tantum freno per jacentes hastas in transversum ducebat ter atque reducebat. i podiže sabornu crkvu u Pragu. str. III. spacio unius cubiti ab invicem disiunctae. balt." (Widukindi Res gestae Saxoniae. osnovan 822. (Codex Pomeranus. Barbarose 1170. .Obitelj Korvej osnovaše 822. 68. Korvejski kaluñer Boso beše doneo u manastir ostatke Sv.). XXVII. Saint Matthieu.) U srednjem veku su jako tražene bile ove relikvije. 1842. unde cepit sclicet. tome XI. Pr. Tobolka u Časopisu Olomuckog muzeja. Vida. god. "Toliko bejaše njihovo sujeverje." Svetovid je pre svega ratni bog. habuitque unum de quatuor sacerdotibus templorum custodem diligentissimum. str. g. № 28. . signum habuere prosperitatis et securi pergebant. . Kad je nošahu pred sobom. gl. Quando ergo itinere terrestri contra hostes aut praedatum ire cogitabant. Quod si pedibus inoffensis hastisque indisturbatis. da im je sve dopušteno. Vida. U početku X v. verovahu. Der Jndiculus superstitionum (Leipzig. češki vojvoda Vaclav dobi od cara jednu ruku sv. g. Scripta historia Jslandorum." O gatanju konjem vidi još: Die Deutschen Opfergebräuche . na obali Vezera od kaluñera iz Korbije radi evangelizacije Saksonaca. vel potius daemonum quos maiori cultu venerantur quam ceteri. 64. knj. .Hafniae. 18.(Breslau. koja i danas nosi ime sv. [130] [129] Cf. ab illa [131] .Saupe. Danas je to obična crkva.. Thierorakel und Orakelthier.V.) Treba li dovesti u vezu sa kultusom Svetovidovim i versku zastavu. . equus transibat. 1883. Poštovana je isto tako kod Rujana kao i svi ostali bogovi. Strato ergo caballo atque frenato. 1891. kao i škola u francuskoj Korbiji. I. 569). 574. 348. Ova je zastava bila izvanredne veličine i boje. Škola korvejska imala je u docnije doba veliku važnost u Nemačkoj. 24. 6.. da je auktoritet ovoga parčeta materije vredeo mnogo više no kraljev ugled.). str. Po Gilferdingu (Ist. 173. sin autem.

franc. eis occisis qui perstiterunt in fide". ubi requiescit sanctus Vitus infans et martir. caput vero eius desectum. Corvey..) captus servabatur ad triumphum.Braunschweig. facta conspiratione generali. gl. stanovnici ostrva Rujna behu fanatičniji nego ostali Sloveni. koji im odgovaraju.Cf. 19. Želeo bih tačnih naznačenja. str. 148. Reichsabtei. Ledeburg: Allgem. . Adam Bremenski: "Deinde reliquam peragrantes Sclavoniam Sclavi rebellantes omnes ecclesias incenderunt et ad solum diruerunt. 1002. 1066) Adam Bremenski priča ovo: "Johannes episcopus senex cum ceteris christianis in Magnopoli civitate (Mecklenburg. securibus et gladiis aliisque. gefurst. Cf. 66.. i dalje. plerique etiam de hominibus cristianis quorum sanguine deos suos oblectari jactitant (Helmold. i dalje. svetac Amadur. Archiv fur die Geschichtskunde des Preussischen Staats.. ib. Prolegomena critica. deinde per singulas civitates Slavorum ductus ad ludibrium.Gaettingue. jedna sveta Afrodiza. str. . quod pagani conto praefigentes in titulum victoriae deo suo Redigast immolarunt. telis armati sine ulla reverentia in ipsam ducis curtim irrumpentes. ad paganismum denuo relapsi sunt. koji bi bio zamenio Kupidona. Nestorovu Hroniku. Mactantque diis suis hostias de bobus et ovibus. Maligni homines insano furore correpti. 1861. nisi quantocius de curia et de ipsa civitate fugeremus comminebantur (Herbordi Vita Ottonis. 578.). magno tumultu. Nec tam dulicia vel iocunda nobis fuerunt Slavorum pocula quod videremus compedes et diversa tormentorum genera quae inferebantur Christicolis de Dania advectis. str. trunctatis manibus ac pedibus in platea corpus eius projectum est. d." (Thietmari Chronicon. koja bi bila zamenila Veneru. XXXIX (str. cum a Christi nomine flecti non posset. ako bi mi hteli pobeležiti tekstom i primerima potkrepljene sve idole ili neznabožačka lica. 144. 280. Jlle igitur pro confessione Christi fustibus caesus. Bio bih zahvalan čitaocima ove knjige.Francorum Latinorum Corbia. izd. Docnije (III ka.) [132] Die Slavenchronik Helmolds . Harenberg: Monumenta historica adhuc inedita . [135] [134] [133] Pom. Viktorije u Purijeru (a Pourričres) (Campi putridi). Ima još primera. (11) ad ann.. svece. izdanja). Sacerdotes autem et reliquos ecclesiarum ministros variis supplilciis enecantes nullum christianitatis vestigium trans Albiam reliquerunt (II. 148. Schwerin. god. str. str. mortem nobis sine ulla retractatione. II. 83. II. 1750. . I.1873. dakle. v. po Helmoldovom i Adama Bremenskog svedočanstvu. 331. Wigand: Cesch. 24. 40) Ovo se zbiva u 1002. preobraćena u hrišć. Giesebrecht: Wendische Geschichten. g. g. 52. Rado se navodi kao primer: hram sv. Jtaque omnes Sclavi.. Tako.). Velkel upućuje na ova dela: Wigger: Mecklenburgische Annalen.

hochzeitsarie. i koji je samo prepis francuskoga"courante" vrsta igre. Belzer.Svetlost. i korenom od glagola videti? Jer u našem jeziku to lično ime i ima to značenje. f. Ne bi li se ime Svetovid moglo protumačiti rečju: svkt . Cf. i Svetovid bi značio fortis laetusque (Archiv.reći. 136. str.). korant. 94. Ne znam šta znači slovenačko kurent.viti. isti smisao. Klr.[136] Jbid. 868. Ali mogu potvrditi. od Pertza. str. 369 . Njegov ga hiperkriticizam katkad daleko odvuče. Osim ako se ime jednog svetilišta. gde misli na koren vi (tući.386. 17. Njegovi etimološki zaključci nisu uvek neprikosnoveni. jeste prosto pozajmljeno poljsko kurant koji ima isto značenje. kurent. da se vit u reči Svantovit. str. t.januar.mundus. U jednom svom radu objavljenom iduće godine u Archiv-u Maretić je izmenio svoje zaključke. Phil. 5. itd.) Miklošić u svom Etimol.) Vidi dopunsko objašnjenje Jagićevo (Archiv. u svome rečniku navodi slovenačku reč curent. Ma koliko da se poštuje auktoritet Miklošićev. Ova je hipoteza možda i suviše oštroumna. ima [148] [147] [146] . Rečniku veli. Tako on na str. t. Vida. biti) . Vit za nj znači laetus. XIX. [145] Arcon opidum vetustissimi simulacri cultu inclytum (XIII. str. kore fastnacht (vigil budan. Ovu hipotezu treba dovesti u vezu sa samim likom Svetovida idola. Genealogia Piastow. [137] [138] [139] Vidi O. LXXXI. les Facheux. koji kako smo napred videli. [144] [143] [142] Svit . P. 148. 18. I rezime je u Bulletin international de l' Academie des Sciences de Cracovie . i predstavlja prosto sv. Monumenta Germaniae historica. II. 577.veseo izgled . Contra Liudevitum quoque sclavum ex Panoniae. vijati. Ovaj simulacrum je izvesno Svetovidov idol. veseo. [140] [141] Vidi o ovom pitanju Maretićevu raspravu u studiji o imenima srpskim i hrvatskim (Rad. 1895 4%. t. Einleitung. Fontes rerum Bohemicarum. frchliche. ne vezuje za koren rek . neka je dopušteno ovde ne primiti njegovo mnenje. str. korent. čio) i dodaje: vergl. slavnog po svojim proricanjima. i predlaže novo tumačenje. 505).radostan. Jl faut que je vous chante Certain aire que j' ai fait de petite courante (Moliere. slav. Zend: çpénta. Krakov. x. 396. 1896. str. i prema tome znači: izgled u igri. 1886). 368. XII. da malorusko kurent . nikako ne može objasniti slovenskim jezikom.

donec ad urbem Nekel pilum quod gestabat. Po podacima. idola je otkrio jedan inžinjer (čije ime ne spominje) kao poljski emigrant. Archiv. G. Rudolfa Bajera (Rudolf Baier) Die Jnsel Rugen nach ihrer archaeologischen Bedeutung (Stralsund. Prema tome to bi bio bog. g. Hartmann-a Becherstatuen in Ost. koje je prikupio Beaudouin de Courtenay. str. W. Jagića. Thomsen-a) u Archiv.113. ap. zvaše se Swiatowit. A. izdanog u Lavovu. 340). tome XXI. Boleslav se krene protiv grada Nakela. splendor non modo urbem sed urbis quoque proostia illustrabat. i na Antrophologie.T. no da li se njegov kultus prostirao i do Slovena u današnjoj Galiciji? U poljskim analima. Veli: da Danci čuvaju u kopenhagenskom muzeju jednog idola Svetovida. Vidi o tom osim dela Weige-a (Archiv. koje gledaju na sve četiri strane sveta. (Ista zbirka od iste godine. XXI i u Anthropologie god.1848.). 1894 (članak Salomon-a Reinach-a). Mislim da ovaj list više ne izlazi. t. koji sve vidi. On saopšti svoje otkriće g. Ja ga ponovo donosim na kraju knjige. 1886. 1873. str.četiri glave. Monumenta. Poljska hronika krakovskog vladike Vinsenta priča pod 1109. Bielowki. Lelevelj tako isto veruje u autentičnost prilvičkih izvora i lafa bamberškog.Zadovoljavam se uputiti samo na Archiv. i osvoji ga. v. koja se pripisuje svetilištu svetoga Vida. quasi vibrans. Svetovid je bio bog baltičkih Slovena. . Na žalost ništa odreñenoga nisam našao ni u brošuri g. 193. Vidi se u ovoj ulozi. Za sve što se tiče pitanja o lingvistici slovenskoj on nema potpuno kritike. god. 112 . II.. f. 1875. t. cuius indicibilis.) rad g. ut aiunt. koji po svedodžbi Thomsen-ovoj nije nikad ni postojao. Runenfragfn. fur Anthropologie. 591. Hic eo desiliens cum aureo pilo turmas eminus antecedit. fasc. t. na [155] [154] [153] [152] [151] [150] . Philologie. on bi prinuñen naglo ostaviti Galiciju. Vidi o ovim lažnim spomenicima članak g. Rujana u češk. a to i jeste najviši Bog po slovenskoj zamisli. Prevod. časopisu: Osvěta. III. 1898. XXI str.).) Idol o kome je reč figurira na koricama Revue d' archéologie. 591. no usled političkih dogañaja. vrlo siromašnim u mitološkim podacima. f. god. . Nemam pri sebi radove ove komisije. Ovaj je spomenik snimljen i izdan u Aarboger for nordick Oldyndighed og Historie. Zurslav. Preussen. Jedan arheološki revi objavljen pre nekoliko godina na poljskom jeziku. Wunsch. ceo svet.. o Svetovidu nema nigde spomena. koji je došao iz Pariza ili Belgije za vreme revolucije 1847 . fur Anthropologie. bleda uspomena na Svetovida (Vincentii Cracoviensis episcopi Chronicon. slav. ovu epizodu: "Est beati Viti Crusvicae (u Krušvici u Velikoj Poljskoj) basilica." Ohrabren ovim čudom. non paucis claram numinis virtutem cernentibus et rei tantae mysterium tacita veneratione stupentibus. str.. 327 (saopštenje profes. in cuius pinnaculo quidam inaestimabilis et habitus et fromae visus est adolcscens. Vajgel u svome delu o slovenskim idolima. Anthropologie. Potocki pripisa sebi u zaslugu to otkriće i posla spomenik učenom društvu u Krakovu (vidi dalje str. str. disparuit. [149] J. Potockom.

koje se i ja pozivam, reprodukuje i opisuje zdručkog idola, ne istavljajući o njegovoj autentičnosti nikakvu sumnju. G. Hartman i Solomon Renah dopuštaju ovu autentičnost. Priznajem, da ja u to još nisam ubeñen. Sreznjevski, koji je proučavao ovoga idola u Krakovu, vrlo je rezervisan o njegovoj istinitosti. Bio bih srećan, da se ovo pitanje reši bilo u jednom bilo u drugom smislu. Iduće god. 1874. na kongresu arheološkom u Kijevu, posetio sam i razgledao krakovske zbirke. Idol, o kome je reč, sad pripada Akademiji Nauka u Krakovu. Predsednik akademije g. Majer izvoleo je dati mi u minijaturi taj lik, koji sam ja dao Senžermenskom muzeju, gde se i sada nalazi pod br. 21886. - G. Solomon Renah reprodukovao je ovaj lik u Anthropologie od god. 1894. str. 174; i izvoleo mi poslati kliše. G. baron Davril takoñe je poklonio institutu jedan faksimil toga spomenika.
[156]

Vidi dalje str. 112- 113. Knytlinga Saga (loc. cit.) spominje isto tako idola Repvit-a i Puruvit-a.

[157]

[158]

Saks navodi natprirodne kazne, koje su ti bogovi ili bolje - demoni dosuñivali neznabožačkim Slovenima. Navodi takav jedan primer, koji je teško prevesti: Nec mirum si illorum potentiam formidabant a quibus stupra sua saepe numero punita meminerant. Si quidem mares in ea urbe cum foeminis in concubitum adcitis canum exemplo cohaerere solebant, nec ab ipsis morando divelli poterant, interdum utrique perticis e diverso appensi inusitato nexu ridiculum populu spectaculum praebuere. Ei miraculi foeditate solennis ignobilibus statuis cultus accessit creditumque est earum viribus effectum quod daemonum erat poraestigiis adumbratum". Ovo ponavlja i Knytlinga Saga. Malo dalje (str. 579). Saks ne okleva ispričati i neka čuda izvršena molitvom novih hrišćanskih sveštenika. "Nec praedicationis eorum ministerio miracula defuere". Bez sumnje on hoće prema neznabožačkim čudesima, koja ne spori, da stavi hrišćanska, koja se još manje mogu sporiti. Ebbo, III, ap. Pertz. Monumenta, VII, str. 861, 865, Herbord, III, 6.

[159]

"Civitas vexsillis undique circumstantibus cuiusdam idoli Geroviti nomine celebritateni agebat." Krek je objavio 1876. u Archiv. f. slav. Philol. jednu studiju o Velesu, Volosu i Vlasiju (Blasius). Danas je ovaj rad već nepotpun i preživeo.
[162] [161]

[160]

Navod u Kreka, str. 425; nemam pri ruci staroslov. tekst. Rostov je danas u guberniji jaroslavskoj. Po Kreky, ib. Jagić, Archiv, XII, str. 305.

[163]

[164]

[165]

Sreznjevski nije nigde našao oblik Veles u svojoj grañi za rečnik staroruskog jezika. On zna samo za oblik Volos.
[167]

[166]

Sveska I, str. 697.

[168]

Afansijev'', str. 474, 475, 476, 697 - 98. Pogodin, Drevn. ruskaја istoriја, II, 637. Miklošić je mogao čitati stare češke tekstove. Izgleda da ih je navlaš zaboravio. Archiv f. slav. Phil. XII, str, 601. Globus, 1898, 318.

[169]

[170]

[171]

[172]

O ovim fonetičkim teškoćama vidi raspravu Kreka, str. 476. Krek misli, da je Veles morao biti prvobitni oblik.
[174]

[173]

Bernh. Schmidt, Das Volkleb des Neugrichen, I, 35.

Članak g. Šišmanova u S''borniku za narodni umotvoreniја, nauka i knižnina, Sofija, t. XI, str. 531.
[176]

[175]

A Popov'': Vliјаniја cerkovnago učeniја (Kazan', 1883, str. 113- 115). Krek je pobrojao i naveo sve ove spomenike u Einleitung, (str. 384-385).

[177]

Knez Vsevolod trčao je pre pojenja petlova od Kijeva do Tmutorakana, i presecaše put velikom Horsu, t. j. po komentarima, došao je u Tmutorakan pre izlaska sunca. Archiv fur slav. Phil. v, str. 8 - 9. Tu skoro je predložena i veza izmeñu Horza i vogulskoga Kwares-a, nadimak boga neba.
[180] [181] [179]

[178]

O Svarogu vidi dalje.

Grčki kaluñer iz XI v., pisac jedne Χρονικςν σιντιµον. Vidi Krumbacher, Gesch. d. Byzant. Litteratur, str. 129. Jagić, Archiv f. slav. Philol. t. v, str. 1.

[182]

Dažbog se nalazi tako isto i u Slovu o polku Igorovu, gde se narod ruski zove unukom Dažboga. Tako nazivanje od hrišćanskih pisaca izgleda mi nemogućno; ovaj epitet je užasan argument protivu autentičnosti, ako ne celog, a ono izvesnih delova ovoga dela. Arch. f. slav. Phil. t. v, str. 6. Idol sa sedam glava bio bi u jeziku baltičkih Slovena Sedmoroglav (kao Triglav). Neće li ovo biti Simargl, koje je došlo u Rusiju izopačeno kao Suarasici? Ova se hipoteza ovde prvi put iznosi. Ja to činim na svoju odgovornost. Miklošić veli u svome Etimološkom rečniku, da je ime Mokoš uzajmljeno iz jednog zbornika XVI veka; ovo se ime nalazi ovako kako je i u njegovom izdanju Chronica Nestoris - Vienne, 1860. str. 46, vrsta 27.
[185] [184]

[183]

[186]

G. Krek (407) osporava ovaj postanak reči Mokoš: ali tekstovi, koje je Jagić naveo, veoma su precizni, i ne izgledaju, da mogu dati mesta ikakvom drugom tumačenju. Sv. Pavle Korinćanima, II, VI, 15. Bjelovski, Monumenta Polonis: historica, t. I, str. 226. Archiv fur sl. Philol. IV, str. 124.

[187]

[188]

[189]

Kašubi - Kassuby, slov. pleme, srodno Poljacima, ali očuvalo svoje etnografske osobine, i nije se sjedinilo sa ostalim poljskim plemenima. Žive na zapadnoj strani donje Visle, dopirući čak do Baltičkog mora - Pomeranije. Pruski kralj, kao naslednik pomeranskih kneževa, i danas nosi titulu: kašupski vojvoda. Varoš Kolberg je njihovo glavno središte. O njihovom brojnom stanju etnografi se ne slažu. Po pruskoj drž. statistici od 1890. ima na 55 000 duša; no biće ih nešto preko 100 000 duša; mnogi su odseljeni u sev. Ameriku; katolici su. Jezik im je najsrodniji poljskom, a zadržao je dosta tragova izumrlog jezika pomeranskih Slovena. Njihova je literatura ograničena na vrlo uzan broj narodnih publikacija. Kašubi sami sebe obično zovu Slovinci. Prevod.
[191]

[190]

Šafarik je posvetio Svarogu specijalan rad u Razpravy zoboru věd slavanskych. (Prag, 1865.)

Imao sam u rukama i grčki tekst i staroslovenski prevod, po jednom zborniku iz XII v. iz manastira sv. Srña; objavio ga je Sreznjevski u Drevnie pamјаtniki pis'ma i јаzika - Petrograd 1869. pa 4°. Ovaj je spomenik objavio Tihonravov, a citirao ga je g. Šišmanov, u S''borniku za nar. umotv. nauka i knižnina (t. IV, Sofija, 1891).
[194] [195] [193]

[192]

Ruska literatura (na franc.) str. 22.

Kotljarevski: Celokupna sočineniја - izdanje Akad. Nauka; (u Petrogradu t. IV, str. 512.). Henopol: Histoire des Roumains - Paris, Leroux, 1896. t. I, str. 107.

[196]

Jter Buda Adrianopolim, anno, 1553. prvi put ga izdao Fortis u Viaggio in Dalmazia; ponovo ga štampao Salaj (Szalay) u Monumenta Hungariae, Historici Scriptores, t. II.
[198]

[197]

K. Iriček: Cesty po Bulharsku Prag. 1886, str. 75.

Izgled na ovaj klanac i slika njegova iz XVIII veka koja predstavlja Trajanova vrata (po Marsiljiu) nalaze se na str. 648 - 9. i 656 - 7. istoga dela Šlumbergerovog: Epopée bysantine au X sièle. Ovu je kapiju srušio jedan paša oko 1835. g. ili 1836. Okolni stanovnici pripisuju to srpskom Kraljeviću Marku.

[199]

sicut Brandenburgensis testator Chronica. 460.Iriček: Ist. [207] [206] . str. koji pravoslavna crkva ne odobrava. zgrabi ikonu. Prosvešč. 89. pok. str. str. Rečnik Vukov str. ap. Pod perom Prokopija postao je svecem (306. Das christliche Element in der Balkanldnder. 264. i umakne s njom. Jedan ruski činovnik. deserviens ritibus paganorum et in urbe Brandenburgensi ydolum tribus capitibus inhonestum ab incolis colebatur. Vidi gore. Uplašeni ovom nerazumljivom vikom. Ovaj hram na životinjskim rogovima jeste po svoj prilici samo jedna kapela. Ane. itd. 123 . 93 . imañaše zadatak da pazi na raskolnike. 1895 . [203] [202] [201] [200] "Temporibus Svigeri decimi tertii episcopi Brandenburgensis fuit in Brandenburg rex Henricus qui slavice dicebatur Pribislaus. Nar. str. koja nije bez veze sa ovom epizodicom. Min.. Griechische Mdrchen.Iriček. pre nego su oni i mogli povratiti se od svoga straha. 98. Leipzig. Pričao mi je jednom Ivan Turgenjev o životu ruskih raskolnika ovu anegdotu. [205] [204] Žurn. Melnikov tada skoči. 30.. qui christianus factus.124. . u Vladimiru na Klijazmi i u Volni (vratnica zvana Oštra Brama. preko Volge. .Ovo je grčka legenda o knezu Ανήλιος koji nije mogao podnositi sunce (Schmidt. npr. 1877. Osim ako se ovo poslednje ime nalazi u imenu Simargl ruske hronike.95. Na ovog boga a možda i na ovaj navod misli češki hroničar Pribik Pulkava (XVI.): "Jn illis diebus fuit quidam Henricus rex Prybislaus slavonice nominatus urbis Brandenburgensis et terrarum adjacencium. V. sept. Uspe li dići tu ikonu odatle. 774.) Haxthausen (Studien uber die neure Zustände Russlands) II. daće mu se krst sv. Odesa (na ruskom) 1882. i kad oni behu u zanosu svojih molitava. v. Hic dum adhuc gens esset ibi permixta Slavonica et Saxonica.. ima jedna sumnjiva kapela. Melnikov. svi verni ostaše nepomični. Brandenb. Kod hrišćanskih Slovena nalaze se kapele iznad gradskih vratnica.). gde se skupljaju raskolnici. . da u jednoj šumi. Divus je na grčki preveden sa άγιος. Behu mu kazali." Češki prevodilac prevodi: "jedan idol sa tri grube i prljave glave". Mader. on najedanput poviče: "Ana na šiju". Navodi jedan tvrdi grad τού άγίου Τραϊανου.Naravno drži da je to bio bugarski carević! Pr. Fontes rerum Bohemicarum. 5). pribeležio je o Trajanu jednu sličnu priču iz Besarabije. da se klanjaju jednom liku. str. Vien. t. To je grad divi Traiani. Nigde nema svetog Trajana.). Bugarske.str. str. 1885. 31. Melnikov se umeša meñu raskolnike. idolum quod in Brandenburg fuit cum tribus capitibus quod Triglav slavice dicebatur destruxit" (odlomak Chron. u ruskoj literaturi poznat pod imenom Peščerski.

mislio je. g. V. [221] U usmenoj literaturi u Maloj Rusiji kraljica Rusaljaka. Archiv. Kolar. [210] [211] Lajbnic u Scriptores rerum Brunswicensium. Vidi Ralston. koji bi preštampan i u njegovim Sébrene Spisy. Jeromarus (VI. t. No on je bio žrtva jedne mistifikacije. 95. I. Otkuda bi neznabožački sveštenici znali za Prijapa i Belfegora? Po svoj prilici on je mislio. zove se Diva. navodi ovaj citat po Lelevelju: ali ja ne mogu overiti njegovo poreklo: "Post mortem Caroli imperatoris quidam non veri christiani praecipue trans Albeam susceptam fidem Christi relinquentes idola sua projecta. f. LXXXI. Rad. 120 . B." Navod u Jagića. 126 . Rad.129. 96 . str.Ovaj je navod proizveo mnoga komentarisanja. God. str. [223] [222] . 193. The Songs of the russian people. a koji je bio najmanjeg kritičkoga duha. Mi ništa pouzdano ne znamo o upotrebi pisma kod neznabožačkih Slovena. slav. f. Akad. 119. i dalje. U Knytlinga Saga govori se o bogu Tiernoglav (bogu sa crnom glavom). [217] [218] [216] [215] Maretić. Chronica Slavorum: Geromarus (III. i koji je dugo smatran kao autoritativan. koji se truñaše biti i mitolog. XIV. da u Pri i Peg. Studien u Arch. str. U katedrali ove varoši je grob vladike Otona. Witulubbe (?) Radegast cuni ceteris erexerunt et in loco pristino statuerunt. 1710. Phil. da je u Bambergu u Bavarskoj pronašao jednoga slovenskoga idola sa runskim natpisom Carni Bog. . 10). O vračanju kopljima vidi glavu o Svetovidu i Triglavu. t. Ovde vladika očevidno pronalazi nova imena. voce) Cracovie. uporedi: Svetovid). str. kod Arnolda. Salcburg. Phil. str.100. Šafarik objavi u jednom praškom časopisu poduži rad svoj. apostola. [209] [208] O Svarožiću vidi napred str. [212] [213] [214] Reč poegoeda još i danas se nalazi u jeziku Kašuba. 1893. Vidi Dictionnaire de Ramult (sub. [220] [219] Npr.historia. Crni Bog iz Bamberga otišao je u društvo obotridskih bogova u Najstrelicu. i ruske spomenike. 1835. str. koji su već odavno izgubili svoju autentičnost.Lelevelj i mnogi drugi. Jugosl. 204. slav. nañe elemente ovih dvaju imena.139. slov. Divka (Machal. Briknera: Myth. Archiv. 191. Vidi rad g. LXXXI. Sacra Moraviae.). ili pomeranskih Slovena. Hammon scilicet Suentobuck (Sventi Bog. te naveli i Kolara na grešku. koje navodi Machal. str. Crni Bog prouzrokovao je i kod Šafarika jednu krupnu grešku. 82). V.

Ueber [240] [239] .Varšava. Machal. [237] [238] Raziskaniја. Reč samodiva prodrla je i u grčki jezik pod oblikom σαµοντιδα . str. IX. Vidi i Fontes rerum Bohemicarum (Prag.) Karadžić. prevod. 132. Ova je linija dosta razmaknuta. [234] Pr.Zbornik'. Osim pesama vidi i komentar g. članke: Vila. Mythologie. str. dokle se napred u ovom pitanju otišlo dovoljno je. 178. (Vidi str. dodatak. Sreznjevski. 1894. 65. ponovo štampan u Sebrane Spisy. IX. t. Prag. narod. "Spiritus qui Krzetky dicuntur. 168. Izvĕstiја Petrogradske Akad. 80. str. Starofeske obyčejé. da uporedi Šafarikov rad o Rusaljkama (pisan 1833.) str. (Sitzungsberichte der Kais. 1891. ein Beitrag zur slav.).130. 181 185). Bugari pričaju da se Samovile kupaju (Karavelov.). Akad. Samovila. IX. I. Č. naslov jedne romantične Mickijevićeve pesme. U životu Marka Kraljevića vile igraju veliku ulogu. . 1892.. Veselovskij. 241. Simaček. kao što se zna. Zibrt.Vienne. [226] [225] [224] Raziskaniја. Rad. str. Prag. Vila.. Sbornik''-a. 1865) i četiri-pet strana koje im je posvetio Šišmanov (Sofija) u sv. Nauka. str. itd. 295. 1888. Ko želi videti. itd. . [231] [230] Karadžić. 144. I. [229] Kad kiša pada a sunce greje. [227] [228] Što je reč vila iščezla u ruskom.). istraživanja. 553. Šišmanov: Prilog bugar. Samodiva. Vidi o ovom pitanju Miklošića: Die Rosalien.Prague. to je po svoj prilici otuda. 484. t. der Wiss. Izvĕstiја Petrogradske Akademije. i dalje. i dalje. etimologiji (Sbornik''. [236] [235] Miklošić: T'rkische Elemente. 1869. 158.koji Matov citira u svojim Grčko-bugarskim studijama. Halanskoga: Južno slovјаnskie skazaniја o Kraljević'-Markou . 1884. Materiјаli sub voce.Dziady je. Tomašek. XLVL str. 6. 126 . što je zamenjena rečju Rusaljka. str. Strane: 195. ruska sekcija t. [233] [232] Cesty po Bulharsku . svezak." Zibrt je objavio i jednu interesantnu monografiju: Skřitek v lidovim podáni staročeskem (Skritek u starim češkim predanjima). Prva ideja ove pesme pozajmljena je iz folklora Bele Rusije. Vidi u Bugarskom rečniku od Duvernois.

Fr. 325. Nauka (1899. i u Ralston: The songs of the Russian people. u svome radu na nemačkom. Etym. str. ruske Akad. Strogo uzev. [243] [244] [242] Vidi navedene tekstove Mahalove. ovaj bi se opis mogao odnositi na planine u Češkoj ili na Karpate. izd. 7. Westberg. moraju biti negde na Kavkazu. To mesto seljaci zovu rusalija. običaji. fr. [241] Na drumu koji od nasipa Trstenik . 139 . [251] [252] Mnogo je do sada raspravljano o ovom tvrñenju. t. voce. kazni se smrću. II. Osim onih napred citiranih dela. Helmold ovde po svoj prilici misli kao pohvalu bogu koja se čini službom u crkvi. 115. Londres 1872. Tu se skupljahu neznabožački Vendi. može se videti i Machal str. [256] . sonet 28) otkrio jedan vrlo zanimljiv tekst u merzeburškoj Brotulfovoj hronici. str. 212) zanimao se ovim Masudijevim stavom On misli da ovde nije reč o Slovenima. III. da je bilo i slovenskih runa. 67. da ime Zutiberus znači nekog demona. XI. str. Veselovski u Žurnal' Minist. Prosvi'šč. str. po rečima toga teksta niko nije smeo oseći u toj šumi ni drvo ni granu. tom. obavljenom u Izvĕstiја Petrograd Akad. sub. 18. i dalje. Afanasijev''.Brumalia und Rusalia (ib. II. Nar.146. XLVI. 149.). Nemački hroničar misli. 124. Jedan ruski orijentalista g. Jer do danas ništa ne dokaza. Nauka t. o kojima se govori. i da ovi hramovi. Prev.. Uporedi i zlatnu bradu kod Peruna. Wörterbuch. Vidi glavu o Perunu. Njega je naveo Kotljarevski. 983. 9. №5. [250] [249] Ebbo II. Herb.Kraljevo skreće za Vrnjce nalazi se na sredini puta jedna uzvišica okruglog oblika u sred ravnoga polja. i Izvĕst. Miklošić. Rusaljke su izazvale znatnu literaturu. Ko to prestupi. Pogr. [255] [254] [253] Arkona (?) Westberg misli da se ovo tiče poluostrva Taman-a. 1869. 1890. Ebbo. III. Nestorova Hr. god. [245] [246] [247] [248] Kolar je u svome komentaru o "slavy Dcera" (knj. str. da proslave neke praznike.. 1885.

Simića: Novi podaci o Vrzinu kolu i navama. Einleitung. izd. kraja. Pertz. str. Jagić pronalazi još dva imena. Pol. t. 263. [261] [260] [259] Objavio ga je Hecht. Wurterbuch. Pertz-a. str. u opštoj sednici od 6.). Krek. Miklošić. . i pita: Kumo. t.. nije znao za ovaj tako važan tekst češke hronike. hist. . 85. g. [265] [266] [267] [268] Po svemu ovo mi tumačenje izgleda bolje od onoga. str. odgovara ona. Otonov biograf Ebo prevodi Gorovid qui lingua latina Mars dicitur. slav. Einleitung. kaluñer zvani Sbvaza.Ne vidim te. 318. gde se vidi deo vit . apr. [258] Stavu koji sam naveo u glavi o Svetovidu. [262] [263] Veselovski. II. t. Rad čitan u Academie de l' Jnscription. [264] Objavljeno prvi put 1868. i dalje. Prag. str. 1865. str. i 86). etym. Phil. Bjelovski. Nauka u Beču) g. Citat Zibrt-a. Matova: V''rzivulovito kolo i navitĕ (Sofija 1896.. koje sam naveo u indeksu moga izdanja Nestorove Hronike. O navama vidi knjižicu D. 211. može se dodati i ovaj: "Domaćin se sakrije iza blini-a (nekog zastora). Sv. [270] [269] Krek. On ne menja ništa smisao rečenice. i Unevit. II.). vidiš li me? . Kolo za 1896.Da Bog da me ne videla ni iduće godine!" (Šejn'': Materiјаli dlја izučeniја bita sev-zap. Hanovre. on ga tako isto zove deus militiae. 213 . (Zbornik. 418. (Brank. 1900. II. 435. Machal. 269. 6. str. Nauka u Petrogradu. Etym. t. XIX. f.[257] U srpskom postoji reč vračar-a.Witemir naveden u Conversio Carantanarum (str.) O ovoj razlici vidi moje izdanje Nestorove Hronike. sub voce. VIII. Dict. [274] [273] Herbordi Dialogus de vita Ottonis. str. Monum. XLIX. (u smislu čarobnik). str. ovo delo preštampala je bez izmene Carska Akad. i koji se odnosi na ovo verovanje u ruskom folkloru. 1890. Prev. [271] [272] Arch. Mol. 121. str. 31). 1868 (knj.218. Seznam. 601 Nastavljač Kozmin. Akadem. upotrebljava oblike coenas. Izvĕst. Nauka u Petrogradu. U svome skorašnjem delu Zur Entstehungs Geschichte der Kirchenslavischen Sprache (izvod iz rada Akad. 1071.

562. 1. str. II. Prev [282] . t. Tako nailazeći na Medebor (šuma koja ima meda). 3. Lappenberg Hanovre. Litteratur-Geschichte. Fontes rerum Bohemicarum . beleknegine. [277] [276] Knjiga. Nauka u Zagrebu. 1868. Stoga ih je ustupio za srpsko izdanje svoje Slov.1882. 1. 1885. Mogao bi joj naći mesto u svome rečniku sub. izdanje Akad. II. izd. 139 412. Historia Salonitana. [278] [279] [280] [281] Snimci 24-32 nisu uneseni u original. 1874 . Titmar pravilno tumači neka slovenska imena: belegori. voce ili kašta ili kat'. Graz. Mitologije. Jaremirus. ko će i o tim snimcima moći kazati koju reč.Prag. drugo izd. U Krek-a Einleitung. on prevodi sa Mel prohibe. G. 16 i 111 str. 1894. Miklošiću je na žalost umakla reč contina.. 17. Leže nije mogao o njima pribaviti dovoljnog objašnjenja. str. neka se neko nañe. O drugima se vara. jer on nije istorik. str.[275] Einleitung in die slav. Knj.