P. 1
Zamke Manipulacija Ljudima i Drustvom Globalizacija NSP NWO

Zamke Manipulacija Ljudima i Drustvom Globalizacija NSP NWO

|Views: 1,783|Likes:
Published by felinobg
Tema ove knjige (ovo moram da odmah kažem zbog nervoz-
nog čitaoca) jesu manipulacije i kontrola, odnosno manipulatori i kon-
trolori našeg uma. Ukoliko vas ova tema interesuje moram da vam na-
glasim da treba da se pripremite za razne prepreke prilikom čitanja.
Prvo, glavni – stručni delovi pisani su hladnim udžbeničkim stilom (za
neke pomalo dosadnim), drugo, „nedostaje” senzacionalistički pristup
problemu, treće, knjiga nije obojena dnevnopolitičkim događajima.
Razlog za ovakav način pristupa je, nadam se, vrlo jasan. Tema je
ozbiljnija i ne bismo smeli da ostavimo prostora za manipulacije. U
propagandi (o tome će, između ostalog, kasnije biti mnogo više reči)
važi jedno pravilo: ako kažete ili uradite nešto što može biti pogrešno
protumačeno, znajte – biće sigurno pogrešno protumačeno.
Ko su manipulatori odnosno kontrolori?
Tema ove knjige (ovo moram da odmah kažem zbog nervoz-
nog čitaoca) jesu manipulacije i kontrola, odnosno manipulatori i kon-
trolori našeg uma. Ukoliko vas ova tema interesuje moram da vam na-
glasim da treba da se pripremite za razne prepreke prilikom čitanja.
Prvo, glavni – stručni delovi pisani su hladnim udžbeničkim stilom (za
neke pomalo dosadnim), drugo, „nedostaje” senzacionalistički pristup
problemu, treće, knjiga nije obojena dnevnopolitičkim događajima.
Razlog za ovakav način pristupa je, nadam se, vrlo jasan. Tema je
ozbiljnija i ne bismo smeli da ostavimo prostora za manipulacije. U
propagandi (o tome će, između ostalog, kasnije biti mnogo više reči)
važi jedno pravilo: ako kažete ili uradite nešto što može biti pogrešno
protumačeno, znajte – biće sigurno pogrešno protumačeno.
Ko su manipulatori odnosno kontrolori?

More info:

Published by: felinobg on Dec 28, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/23/2013

pdf

text

original

UMESTO PREDGOVORA

Tema ove knjige (ovo moram da odmah kažem zbog nervoznog čitaoca) jesu manipulacije i kontrola, odnosno manipulatori i kontrolori našeg uma. Ukoliko vas ova tema interesuje moram da vam naglasim da treba da se pripremite za razne prepreke prilikom čitanja. Prvo, glavni – stručni delovi pisani su hladnim udžbeničkim stilom (za neke pomalo dosadnim), drugo, „nedostaje” senzacionalistički pristup problemu, treće, knjiga nije obojena dnevnopolitičkim događajima. Razlog za ovakav način pristupa je, nadam se, vrlo jasan. Tema je ozbiljnija i ne bismo smeli da ostavimo prostora za manipulacije. U propagandi (o tome će, između ostalog, kasnije biti mnogo više reči) važi jedno pravilo: ako kažete ili uradite nešto što može biti pogrešno protumačeno, znajte – biće sigurno pogrešno protumačeno. Ko su manipulatori odnosno kontrolori? Na lokalnom nivou pomalo smo to svi mi. Pogledajte, na primer, ponašanje vaše supruge. Priznajte, na kraju uvek bude po njenom. Ukoliko ona oceni da vaš prijatelj nije baš pravi prijatelj, možete odmah, slobodno, sa njim da se pozdravite, jer će od vašeg prijateljstva ubrzo ostati samo nejasno sećanje na njega i to u najboljem slučaju. U suprotnom, sukob može da se proširi na rođake i prijatelje, pa onda diferencijacija, sud, bes, itd. Zatim pogledajte vašeg šefa. Hteli ili ne, s vremenom počinjete da se poistovećujete sa njim. Ako je on zaista „pravi šef”, moraćete više vremena da razmišljate o njemu. Šta voli, šta mu prija, šta ga nervira itd. Uhvatićete sebe jednog dana u tome kako ga previše ogovarate a znate da nas od ljubavi do mržnje samo korak deli. Po sistemu „otišao u vojsku a vratio se iz armije”, shvatićete da je ipak on bio u pravu kada vam je rekao to i to. Međutim, nemojte da očajavate i on ima svoga šefa, a ovaj je po pravilu još zahtevniji. Na malo višem nivou naš kontrolor je država. U borbi mišljenja između vlasti i opozicije običan čovek gotovo uvek prođe kao miš

z a m k e (znate ono, slanina–sir, slanina–sir). Ključni ljudi u državnim institucijama s vremenom shvate da je najbolje fizičko stanje – stanje mirovanja, a najbolje agregatno stanje – vazdušno stanje. Parola „ne talasaj” ipak je najbolja. Međutim, ne može se tako u nedogled, pa je važno da se s vremena na vreme identifikuju određeni problemi i onda munjevitom akcijom reše na opšte zadovoljstvo prisutnih. Na primer, ministar za saobraćaj oseti da „nešto škripi” u železnici. Ljudi su nezadovoljni. Šta radi vešt ministar? Normalno, odmah stupa u odlučnu akciju. Prvo protura poverljivu informaciju o, na primer, zameni kapa železničara. Nastaje opšta zbrka. Jedni tvrde da će im nov tip šapke odneti i ono malo kose što im je ostalo na glavi, drugi se žale da dizajner pojma nema, treći se pitaju odakle tolike pare za nove kape, četvrti ukazuju da će sa novim kapama ličiti na jadne poštare, otpravnici vozova se bune zašto oni imaju iste kape kao i obični vozači itd. Svi zajedno za momenat zaborave šta su hteli, a da „hteli su povećanje toplog obroka”. Kape su ipak trenutno važnije. Počinje javna rasprava. Pojavljuje se drug odozgo koji čvrsto obećava da će odmah ispitati stvar i da će ih obavestiti. U međuvremenu bune se i železničari iz drugih gradova. Razmišlja se o obustavi rada. Đavo je odneo šalu, stvar je postala isuviše ozbiljna. A onda rasplet. U svom „hitrom” mercedesu neutralne boje dolazi lično g. ministar i zvanično saopštava da od novih kapa nema ništa. Prvo, zato što su železničari svojom argumentovanom diskusijom ukazali na sve nedostatke ovakvog projekta i, drugo, zato što je kasa prazna pa je sličan projekat i bilo nemoguće realizovati. Železničari su konačno odahnuli. Ipak je bilo kako su oni hteli. Još jedna dobijena bitka. Od tehnološke snage države zavisi i koje će metode kontrole uma da upotrebi. Siromašnije države obično koriste samo klasične manipulativne tehnike, ali o tome kasnije. Kontrolor na najvišem nivou je svetska vlada (ili kako je neki zovu – novi svetski poredak). Svetska vlada nastoji da polako ali sigurno preuzme što više ingerencija od država članica. To postiže spoljnim i unutrašnjim pritiscima i u direktnim pregovorima sa pojedinim državama. Malo milom, malo silom. Međutim, kako obezbediti da donete i potpisane odluke poštuje i narod. Često se dogodi da država donese odluku, ali se ona u praksi ne sprovodi. Tu se obično i pojavljuju dva tipa naroda. Kao tipične primere jedne i druge kategorije izdvojićemo, Srbe i Amerikance. 2

z a m k e U Srbiji je, između ostalih, pre više godina izglasan famozni Zakon o zabrani pušenja na javnim mestima. Šta se desilo? Tek tada je stvarno počelo da se puši, i to iz inata. Onaj koji nije zapalio cigaretu nije”bio muško”. Čak su i nepušači opčinjeni hrabrošću pušača odlučili da propuše kako bi i oni postali žestoki momci. Nasuprot tome imamo sledeću situaciju. Grad Bafalo u Americi. Dosadna prolećna kiša. Ispred velikog tržnog centra, žutom linijom označena je zona za pušače. Nekako, čudnim slučajem, nadstrešnica zgrade se baš završava na samoj žutoj liniji. Beli Amerikanac dovršava svoju cigaretu u dozvoljenoj zoni, sav iskisao. Indus, američkog državljanstva, balansira po žutoj liniji pokušavajući da se veštinom svog tela i duha inkorporira u prostor između kapi. Nailazi Srbin nepoznatog državljanstva. Paleći svoju cigaretu kapira da u dozvoljenoj zoni, van žute linije, pada kiša. Odlučuje da se zadrži na samoj ivici nedozvoljene zone i tu završi svoju cigaretu i uz put ostane suv. Beli Amerikanac ga odmah prijateljski upozorava: to je protiv zakona. Srbin mu, na besprekornom engleskom jeziku sa savršenim američkim akcentom, odgovara – sleganjem ramena. Beli Amerikanac ga gleda ne verujući svojim očima da ispred sebe vidi čoveka koji krši zakon, a zatim, završivši svoju cigaretu, odlazi mrmljajući: o bože, bože, možeš li ti u ovo da poveruješ. Dakle, svetska vlada nastoji da, uporedo sa pristankom države članice, obezbedi i pristanak naroda na određene promene. Obični ljudi su kontrolisani od svojih nacionalnih država i religije. Nacionalne države i religije su kontrolisane od strane tri unije: Evropske unije (nastala iz Evropske ekonomske zajednice), Američke unije (nastala iz Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini – NAFTA) i Unije Pacifika (nastala iz Azijsko-pacifičkog foruma za ekonomsku saradnju–APECA). Ove tri unije kontroliše svetska vlada. Njenu udarnu snagu predstavljaju: izuzetno snažna armija, jedinstvena valuta, centralna banka i mikročipovana populacija. Ovde moram da naglasim da mnogi poistovećuju armiju novog svetskog poretka sa vojnim savezom – NATO. NATO nije armija novog svetskog poretka NATO je samo eksperimentalna armija. Armiju svetske vlade predvodiće neka od organizacija sličnih agenciji FEMA ako ne i sama FEMA (Federal Emergency Management Agency).

3

z a m k e

Slika 1 – Grb agencije FEMA

FEMA je formirana izvršnom naredbom (znači bez sprovedene rasprave u Kongresu) predsednika Džimija Kartera, frontmena Trilateralne komisije. Ovlašćena je da preuzme kontrolu nad SAD u stanjima nacionalne uzbune najvišeg stepena (prirodne katastrofe, teške nuklearne havarije, invazije vanzemaljaca i sl.) Pod izvršnom kontrolom FEMA-e nalaze se najelitnije vojne jedinice poznate kao Delta forsis (Delta Forces). Pripadnici ovih jedinica nose crne uniforme, a na sebe su skrenuli pažnju američke javnosti jer su se njihovi neobeleženi crni helikopteri pojavljivali na svim mestima gde je dolazilo do određenih mutacija životinja ili do situacija koje bi se mogle povezati sa vanzemaljskim aktivnostima. Novoj svetskoj vladi potrebni su ljudi koji imaju približan stepen obrazovanja i koji razmišljaju i ponašaju se na isti način. Mislim da je, u ovom kontekstu, jednoobraznost prava reč. Jednoobraznost je jedan od najsnažnijih oslonaca svake kontrole. Kada je reč o obrazovanju neki bi sa pravom mogli postaviti pitanje da li je zaista reč o obrazovanju ili o sistematskom neobrazovanju. Setite se jadnog Galileja koji je uporno tvrdio da se Zemlja okreće. Mučenik je glavom platio svoje „neobrazovanje” jer nije znao da se Sunce vrti oko Zemlje. Ili drugi drastičan primer – Darvinova teori4

z a m k e ja. Ovom čudesnom pokušaju da se od majmuna napravi čovek smejali su se „neobrazovani” i onda kada je umni Čarls prvi put izneo svoju teoriju. Ti isti „neobrazovani” se smeju i danas. Obrazovanje stvara okvire zdravog razuma. Na osnovu obrazovanja čovek odlučuje šta je moguće a šta nije moguće, šta je tačno a šta nije tačno. Zbog faktora nepredvidivosti čoveku ne treba dati mogućnost za neko značajnije obrazovanje. Usput, „logično je”, treba ga obasuti gomilom nepotrebnih stvari koje će u njegovoj svesti urezati osećaj da je on ipak suviše mali da bi shvatio mnoge stvari. Neki drugi sigurno znaju mnogo više, brinu o njemu i u svakom slučaju definitivno znaju šta rade. Jedinstveni zakoni u unijama kao i zakoni u nacionalnim državama članicama imaju za cilj da u najgrubljim crtama postave okvire za određena razmišljanja i ponašanja ljudi. Kada se na to doda i jednako obrazovanje, stvaraju se preduslovi za početak uspostavljanja ozbiljne kontrole. Ako čovek poželi da otkrije delovanje sistema manipulacija i kontrola i identifikuje manipulatore i kontrolore, očigledno će morati da, prilikom razmišljanja, primeni metod drugačijeg pristupa problemu. Kada je ovaj metod u pitanju, smatram da je potrebno izdvojiti nekoliko, na prvi pogled totalno nepovezanih primera, kako bismo stekli uvid u to o čemu je zapravo reč. Dobar dan Kontikijev autobus je bio na samo nekoliko kilometara od Haniotija. Turistički vodič, radeći po planu i programu, obratio se turistima: „Znači, zapamtili ste: na grčkom se dobar dan kaže kalimera. Najlakše se možete setiti po crtanom filmu „Kalimero”. Radi vaše sigurnosti novac menjajte isključivo u menjačnicama...” Nekoliko dana kasnije, već crveni kao rakovi, turisti iz Srbije ulazili su opet u autobus jer je u sklopu aranžmana bilo i šoping razgledanje Soluna. Na samim vratima vlasnik apartmana je zaustavio našeg turističkog vodiča, izdvojio ga malo na stranu i diskretno zamolio da mu objasni šta na srpskom jeziku znači Pinokio. Iznenađen ovom diskrecijom, naš vodič ga je zapitao: zašto to pita. Vlasnik je tada objasnio da u ovoj smeni gostiju postoji jedna starija gospođa koja svaki dan, kada se sretne sa njim, značajno ga pogleda u oči i kaže: „Pinokio”. 5

z a m k e Shvatili ste: asocijacija koju je pokušao da iskoristi naš vodič pokazala se kao nepodobna za gospođu koja je od crtanih filmova zapamtila samo „Pinokija”. Iluzija Monte Kristo Jedna od najvećih iluzija koju je izveo čuveni majstor Čen Li zove se Monte Kristo. Scenario možda znate: Mađioničar izlazi na scenu u pratnji svoje partnerke, noseći jedan običan poštanski džak. Zatim baca džak u publiku kako bi svi koji žele mogli da ga pregledaju i eventualno svojim potpisom osiguraju da ne dođe do zamene džaka u toku izvođenja iluzije. Po završenoj kontroli partnerka ulazi u džak koji se vezuje i pečatira. Mađioničar uzima jedan veliki komad platna i njime zaklanja sebe i džak. Nekoliko sekundi kasnije, na udar bubnja platno pada. Gledaoci sada mogu da vide partnerku na sceni. Komisijski se skida pečat i otvara džak. U njemu gledaoci pronalaze mađioničara. Džak se pregleda i, normalno, ne otkriva ništa sumnjivo. Šta mislite, da li ste vi u stanju da to sami izvedete. Znam, mnogi će odmah: pa ja nemam potrebne rekvizite, pa ja se nisam bavio tim, pa ja nikad nisam razmišljao o tome, pa ja... Moram da vas razočaram. Za ovu iluziju vam ne trebaju nikakvi rekviziti, nikakvo prethodno učenje itd. Samo zdrav razum neopterećen sa: ovo je moguće, a ovo ne. Vraćamo se na trik. Džak je zaista običan. Kada je partnerka ušla u džak, mađioničar počinje da zateže kanap kojim se džak zatvara. U istom trenutku devojka hvata taj kanap iznutra i povlači ga ka sebi, tako da dobija jednu petlju (vidi sliku). Kada je džak zapečaćen i platno razapeto, devojka samo pušta kanap koji drži zategnut u ruci i džak se odmah može otvoriti. Dalje se zna, mađioničar ulazi unutra i opet hvata kanap (iznutra) i zatežući ga zatvara džak. Pečati sa spoljne strane su neoštećeni.

6

z a m k e

Slika 2 - Iluzija Monte Kristo Čovek sa juga U autobusu gradskog saobraćaja, ka Novom Beogradu, vozio se stariji čovek. Pošto je maramicom obrisao znoj sa lica, vratio je šešir na glavu. Čoveku pored sebe požalio se na nesnosnu vrućinu i tada se „odao” da je sa juga. Raspitivao se kod ljudi na kojoj stanici treba da izađe, pokazujući im adresu. Kada je autobus konačno stigao do njegove stanice, izašao je na prednja vrata jedva noseći svoj veliki otrcani kofer. Odmah se uputio ka zgradi koju su mu ljudi iz autobusa pokazali kao orijentir. Ako je neko pažljivije pratio situaciju mogao je da zapazi da su na „zadnja vrata” izašli mladić i devojka i krenuli za njim. Kada su skoro sustigli starijeg čoveka on je već ušao u zgradu. Mladić i devojka su ostali ispred. Nekoliko minuta kasnije mladićev mobilni je zazvonio. Odgovorio je na poziv, a zatim se zajedno sa devojkom lenjo uputio ka taksi stanici. Šta mislite, šta se desilo? Pretpostavljam, najčešće: ništa, ili bar, ništa naročito se nije desilo. Čovek iz unutrašnjosti došao da obiđe rodbinu u Beogradu. Ko zna šta je sve od hrane i raznih gluposti poneo sa sobom. A mladić i devojka? Koincidencija, a i da nije, šta im je vredelo kada je stariji čovek već ušao u zgradu, a i šta bi mogli da mu uzmu. 7

z a m k e Sve što kažete moguće je, ali ovaj slučaj nije takav. Ovde je upravo pred „vašim očima” uspešno okončan jedan od značajnijih transfera novca iz filijale u unutrašnjosti u centralu u Beogradu. Pogađate – mladić i devojka bili su u funkciji dodatnog obezbeđenja. Dong Haj Ovo je igra koja je nekad bila vrlo omiljena među bogatim mandarinima u Kini. Za igru su potrebne tri potpuno iste pločice. Jedna pločica ima na obe strane urezane kineske oznake (vi jednostavno zamislite slovo X). Druga ima urezane kineske oznake (vi i dalje zamišljate X) na samo jednoj strani dok je druga prazna. Treća pločica je prazna sa obe strane. Sve tri pločice (ili žetona) stavljaju se u šešir ili neku kutiju. Držeći šešir ispod stola pločice se promešaju tako da niko ne vidi šta se sa pločicama događa. Ako je na vas red, stavite ruku u šešir, izvučete jednu pločicu i brzo je spustite na sto. Svi sada mogu da vide da li je gornja strana pločice označena sa X ili je prazna. Cilj je da se pogodi da li je donja strana pločice označena sa X ili je prazna.

Slika 3 – Pločice

Pod pretpostavkom da istovremeno mogu da se vide obe strane pločice nacrtane su sve tri pločice i povezane linijom. Kao što se vidi na crtežu, imamo tri obeležene stranice i tri prazne. Pazite sada probaćemo da otkrijemo kakve su vaše šanse da pogodite šta se nalazi sa druge strane pločice. Prvi način razmišljanja je da su šanse podjednake, jer sa druge strane može biti ili znak X ili ništa. Međutim, nije tako jer u ovom slučaju zaboravljamo da su u igri tri različite pločice. Drugi način razmišljanja je da, ako uzmemo u obzir sve tri pločice, imamo tri strane označene sa X i tri prazne strane. Ako je, recimo, na gornjoj strani pločice koja je na stolu znak X u igri ostaju još dve stranice sa ovakvim znakom i još tri prazne stranice. Iz ovoga zaključujemo da su 8

z a m k e nam šanse tri prema dva da pogodimo ako vidimo X a kažemo da je druga stranica prazna. Eto, vidite kako je bilo lako da ispitamo i jednu i drugu mogućnost. Ako mislite da je stvar ovde završena, varate se. Pokušajmo ponovo da analiziramo situaciju ali koristeći drugačiji pristup. Zanemarimo za trenutak šta može biti na drugoj strani pločice koja stoji ispred nas na stolu i obratimo pažnju na mogućnosti pod kojima se pločice izvlače iz šešira. Kao što se vidi na crtežu, dve pločice možemo nazvati duplikatima, jer ako je na jednoj strani X onda je i na drugoj odnosno ako je jedna strana prazna onda je i druga. Samo jedan žeton ima dve različite strane. Ako u šešir stavimo sva tri žetona a zatim izvučemo samo jedan, očigledno je mogućnost od dva prema jedan da to bude jedan od ona dva „duplikata”. Ako u tom smislu ugledate na gornjoj strani pločice znak X reći ćete da je i sa donje strane X, a ako gornja strana pločice bude prazna kažite da je i donja strana prazna. Znači, u ovom slučaju vaše šanse su dva prema jedan da dobijete. Sada nam je jasno zašto su lukavi mandarini uvek dobijali u ovoj svojoj igri. Šta smo mogli da vidimo iz ovih primera. Mnoge stvari nisu onakve kakve izgledaju. Preciznije, ništa nije baš onako kako izgleda. Vaše asocijacije ne moraju da budu i naše i obrnuto. Ono što vi mislite da je najvažnije ne mora da bude uvek tako. Ono što izgleda nemoguće ili dar samo privilegovanih možete da rešite i vi sami samo uz dovoljno samopouzdanja i drugačiji pristup problemu. Cilj ove knjige je da date sebi šansu da počnete i drugačije da mislite. Drugačiji pristup problemu može da vam omogući da shvatite, između ostalog, da je i stvaranje svetske vlade činjenica. Ko su ljudi koji čine svetsku vladu, ko je na samom vrhu? I da li se uopšte radi samo o ljudima? Postoji mnogo teorija i uglavnom su poznate kao teorije zavere. Po nekima, svetsku vladu čine obični ljudi kao i mi sami, doduše bezobzirniji, oholiji i sebičniji. Po drugima, Lucifer je tu lično umešao svoje prste pa se na vrhu piramide vlasti nalazi on lično, a neposredno ispod njega su njegovi sledbenici. Treći pak tvrde da je u pitanju zavera u kojoj učestvuju ljudi sa Zemlje i vanzemaljci, a možda je baš juče nastala i neka nova teorija. Bilo kako bilo, od nečega moramo da pođemo. Izvesno je da udarnu snagu svetske vlade predstavlja – izu9

z a m k e zetno snažna armija, jedinstvena valuta, centralna banka i mikročipovana populacija. Novozavetno otkrovenje svetoga Jovana Bogoslova (13. glava, stihovi 16–18) kaže: „16. I učini sve,male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovima. 17. Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili broj zvijeri, ili broj imena njezina. 18. Ovdje je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zvjeri: jer je broj čovjekov i broj njezin šest stotina i šezdeset i šest.” Niko neće moći da kupuje ili prodaje, osim onih koji imaju ovu oznaku, ili ime zveri, ili broj njegovog imena. Njegov broj je 666. Svaki bar-kod ima oznaku 666, zapravo oznaku zveri.

Slika 4 - Bar kod Bar-kodovi, kao što i sami znate, sada se stavljaju samo na robu i to na svu. Kako to sve funkcioniše sigurno ste se uverili u sa10

z a m k e mouslugama, tako da ne moramo da se detaljnije zadržavamo na ovoj temi. Predsednik SAD u skladu sa zakonskim aktom „Akt kontrole emigranata iz 1986. godine”, odeljak 100, ima ovlašćenje da odobri bilo koji neophodan oblik indentifikacije, bilo da je to nevidljiva tetovaža ili elektronski čip ispod kože. Po mom mišljenju, treba da se suočimo sa činjenicama: to neće biti veliki šok za javnost kada dođe do uvođenja čipova, put za čipove utrt je mnogo ranije. „Znak zveri" je zapravo bar-kod koji treba mikročipovima da se ubrizga u svetsku populaciju i da se time napravi još jedan korak prema novom svetskom poretku. A sada da vidimo kako je sve to počelo. Dr Karl V. Sanders, elektroinženjer, pronalazač i savetnik različitih vladinih organizacija, kao i savetnik u IBM-u, Dženeral elektriku, Hanivelu, dobitnik predsedničke i vladine nagrade za izuzetne pronalaske, kaže: „Trideset dve godine svog života proveo sam u stvaranju novih pronalazaka i prilagođavanju mikročipova za primenu u oblasti biomedicine. Godine 1968. gotovo slučajno sam uključen u istraživački i razvojni projekat stvaranja kičmenog bajpasa za jednu mladu damu koja je povredila kičmu. Tražila se mogućnost za povezivanje motoričkih nerava, itd. Svi smo bili veoma uzbuđeni zbog ovog projekta. Bilo je angažovano sto ljudi, a ja sam bio glavni inženjer i nosilac projekta. Projekat se završio stvaranjem mikročipa za koji verujem da se sada primenjuje za pozitivnu identifikaciju i da je to „oznaka zveri”. Ovaj mikročip se puni na osnovu telesnih temperaturnih razlika. Naravno da ne možemo često ulaziti u telo da bi se napunila baterija, tako da ovaj mikročip ima proces punjenja zasnovan na temperaturnim promenama tela. Preko milion i po dolara je potrošeno da bi se otkrila dva mesta na telu na kojima je temperaturna promena najčešća – u oblasti čela (primarna pozicija) odmah ispod linije kose, i pozadina ruke (alternativna pozicija). Radeći na ovom mikročipu nismo imali pojma da će se on pretvoriti u identifikacioni čip. Smatrali smo da je to što radimo veoma humano i svi smo zbog toga bili uzbuđeni. Prvi put smo ostvaravali integraciju na najvišem nivou. Tim se sastojao od ljudi iz Mo11

z a m k e torole, Dženeral elektrika, Bostonskog medicinskog centra, itd; bila je to vrlo odabrana grupa ljudi. U mojoj nadležnosti bio je sam čip, ne i medicinska strana projekta. Kako je čip sve više počinjao da zaživljuje, posle izvesnog vremena došlo se do zaključka da je isplativost kičmenih bajpaseva sasvim nezadovoljavajuća, tako da smo morali da potražimo nove oblasti za primenu čipa. Primetili smo da frekvencija čipa ima veliki uticaj na ponašanje, tako da smo počeli da istražujemo mogućnosti primene čipa na modifikacije ponašanja. Projekat se skoro preokrenuo u elektronsku akupunkturu zbog toga što smo u jednom trenutku stigli do usmeravanja mikročipa na to da odašilje signal koji utiče na određene delove tela. Pomoću njih je bilo moguće uticati na promenu ponašanja. Jedan od projekata nazvan je „Feniks” i predviđen je za vijetnamske veterane. U ovom projektu koristili smo čip koji smo nazvali „Rambo čip”, a korišćen je za dodatno lučenje adrenalina. Jedna od primena čipa je kontrola rađanja, do sada isprobana u Indiji i nekim drugim delovima sveta. Kontrola rađanja postiže se tak što se osoba čipom dovede u menopauzu, odnosno izaziva se smanjenje i potpuni prestanak lučenja estrogena. Mikročip može da se koristi i za izazivanje migrenoznih glavobolja, promena u ponašanju, za stimulisanje seksa, kao i za uništavanje seksualnog nagona. Sve do sada rečeno nije ništa drugo do elektronska akupunktura. Postoji 250.000 sastavnih delova mikročipa, uključujući i malu litijumsku bateriju. Borio sam se protiv upotrebe litijuma kao sirovine za proizvodnju baterija, ali, NASA je u to vreme mnogo radila sa litijumom i to se smatralo velikim dostignućem. Razgovarao sam sa doktorom iz Bostonskog medicinskog centra o tome šta će se desiti ukoliko se čip polomi i određena koncentracija litijuma se izlije u telo. On je rekao da bi posledice bile veoma teške. Kako je razvoj čipa napredovao napustio sam projekat i povremeno imao ulogu savetnika. Na mnogim sastancima nastupao sam kao stručnjak za primenu mikročipa. Bio sam prisutan na jednom od sastanaka na kome se raspravljalo na temu: Kako je moguće kontrolisati ljude ukoliko se prvo ne indentifikuju? Ljudi kao što su Henri Kisindžer i pripadnici CIA-e posećivali su takve skupove. 12

z a m k e Raspravljalo se i na temu: „Kako navesti ljude da poveruju u neophodnost ovih čipova?” Odgovor se nametnuo: „Navedimo ih da shvate da mogu da izgube decu ako ne prihvate čipove i slično...” Na ovim sastancima o ljudima se govorilo kao da su stoka. CIA je predložila ideju da se na kartonima sa mlekom štampaju slike izgubljene dece. Kako smo razvijali ovaj mikročip njegova indentifikaciona funkcija postajala je sve značajnija, a u funkcionalnom pogledu traženo je da čip ima sledeće mogućnosti: ime i lik ( slika lica), broj socijalnog osiguranja sa međunarodnim oznakama, indentifikaciju preko otisaka prstiju, fizički opis, porodičnu istoriju, adresu, zanimanje, podatke o porezu i krimi-dosije, ukoliko postoji. Sedamdesetih godina učestvovao sam na sastancima „Jedan svet”, na kojima je diskutovano o čipu i to u Briselu i Luksemburgu, gde se čip pojavio kao tema pored tema o svetskim finansijama. Jedan od tajnih planova koji svetska vlada ima da bi se ostvario novi svetski poredak jeste da svako u zapadnom svetu dobije svoj mikročip pre 2005. godine. Svaki ubačeni mikročip bi sadržao sve detalje ličnosti uključujući i lični broj – bar-kod. Osoba koja je „mikročipovana” može biti veoma lako locirana i praćena, pomoću kompjutera u službi kontrole svesti, kojima se rukovodi iz računskih centara već raspoređenih svuda oko zemaljske kugle. Tehnički se ovo postiže preko mreže mobilne telefonije i preko antena mobilnih telefona, koje sada pokrivaju i najudaljenije i najzapuštenije delove zapadnog sveta, a proces pokrivanja je svakim danom sve gušći i veći, što je doseglo alarmantne razmere. Ono što je najvažnije u ovoj priči jeste da osoba koja je „mikročipovana” može biti sa velikom lakoćom manipulisana i kontrolisana i to pomoću odašiljanja specifičnih talasa na niskim frekvencijama. Ovi talasi imaju dejstvo na mozak preko mikročipa koji može u potpunosti izmeniti uobičajne misli i emocionalne šablone i na taj način navesti čoveka da se ponaša u skladu sa zamislima nekog drugog – onog koji rukovodi ovim projektom. A sada pogledajmo kako izgleda novčanica od jednog dolara SAD.

13

z a m k e

Slika 5 – Novčanica od 1 dolara

Slika 6 - Uveličana novčanica od 1 dolara

Ako pažljivije pogledate možete zapaziti: – Heksagram formiran od zvezda, – ANNUIT COEPTIS zapravo znači: „Naše preduzeće je krunisano uspehom”, – Piramida koja se nalazi na novčanici od jednog dolara „mnogima je poznata kao piramida slobodnih zidara. Ali, ona je, pre svega, piramida Iluminata”, – „Oko na vrhu piramide jeste oko Lucifera!”, 14

z a m k e – „U bazi piramide upisana je godina 1776, godina osnivanja reda Iluminata” (1.5.1776), NOVUS ORDO SECLORUM = novi svetski poredak (cilj iluminata) Na novčanicama od 10 dolara, 50 i 100 dolara (onu od 1.000 niko nije hteo da mi da na zajam, da je skeniram) nalazi se jedna „nit” koja je ugrađena u papir. Pomoću specijalnih čitača (bez fizičkog dodira između novčanice i uređaja) moguće je videti koje sve novčanice ulaze odnosno izlaze iz kontrolisanog polja. Ujedno, „nit” sa novčanice obaveštava o serijskom broju novčanice. Na ovaj način nepotrebno je pretresanje da bi se otkrilo koliko novca (u dolarima) nosi sa sobom neka osoba.

Slika 7 – Novčannica od 100 dolara

Na novčanici koju vidite na slici nit se nalazi na levoj polovini ispod broja 6 koji je poslednja cifra serijskog broja. Iz navedenih primera videli ste samo deo tragova (dokaza) koji upućuju da je uspostavljanje novog svetskog poretka naša realnost. Šta je zapravo novi svetski poredak? Ubeđen sam da onaj koji je odlučio da pročita ovu knjigu već ima smisao za talenat, pa mislim da je dovoljno da podsetim samo na najosnovnije. Novi svetski poredak predstavlja staru težnju grupe ljudi da zagospodari planetom Zemljom. Idejni tvorci su iluminati – tajna organizacija „prosvetljenih” i neki krugovi u rimokatoličkoj crkvi (imperija stara 1700 godina). Iluminati

15

z a m k e O iluminatima se zna sledeće: osnovani su 1. maja 1776. godine u Bavarskoj – Nemačka. Osnivač je profesor kanonskog prava Adam Vajshaupt. Početne ideje iluminata bile su socijalne reforme. Utvrđena je stroga hijerarhija reda, tako su članovi na nižim stepenima znali da se bore za slobodu i jednakost. Članovi na višim stepenima znali su da se bore za bratstvo. Ko je uspeo da se uspne do vrha piramide saznao je da su osnovni ciljevi iluminata: ukidanje svih poznatih državnih uređenja, privatne svojine, tradicije, nacije, religije, patriotizma i porodice. Ovaj izuzetni poduhvat zahtevao je i izuzetne ljude. Iluminati su vrlo brzo uspeli da se infiltriraju u već postojeće vrhove masonskih piramida (i drugih moćnih tajnih organizacija) i od njih stvore osnovu za svoju veliku piramidu „prosvetljenih”. Povremeno eksponiranje moći masonskih loža i drugih tajnih organizacija (templari, rozenkrojceri, sionski priorati, itd.) išlo je u prilog iluminatima jer su se tako zataškavale informacije o postojanju „onih iznad” – „prosvetljenih”. U novom svetskom poretku (koji realizuje ideje iluminata) postoji zavera za uništenje religije, nacionalnih država i svih tradicionalnih ljudskih institucija. Cilj zavere je stvaranje tzv. novog svetskog poretka koji bi uspostavio totalnu kontrolu sveta. Motiv zavere je moć. Novim svetskim poretkom rukovodio bi organ – svetska vlada. Kao i iluminati, pripadnici novog svetskog poretka u prvi plan stavljaju socijalna pitanja – ishrana čovečanstva, pravilnija preraspodela materijalnih dobara, racionalno korišćenje prirodnih bogatstava, očuvanje zdrave životne sredine, itd. Međutim, odmah posle toga nude se snage za održavanje svetskog mira. Da bi se ove snage oformile moraju da postoje preduslovi, a to su stalna žarišta. Glavni oslonac novog svetskog poretka su snažne organizacije među kojima su svakako najznačajnije CFR, trilateralna komisija i bilderberzi.

CFR CFR (The Council of Foreign Relation) osnovala je grupa američkih intelektualaca koji su osetili potrebu stvaranja svetske vlade, a za koju američki narod još nije bio spreman, 29.7.1921. godine u Njujorku. Cilj stvaranja CFR-a bio je da se ljudi ubede da je stvaranje svetske vlade jedini način da se reše svi nagomilani problemi u svetu. 16

z a m k e Danas organizacija ima oko 2.000 članova, uglavnom iz elite državnog aparata, sveta finansija, komunikacija, itd. Članovima organizacije zabranjeno je saopštavanje informacija sa sastanaka pod pretnjom momentalnog isključenja. Organizaciju finansiraju J. P. Morgan, Džon D. Rokfeler, Bernar Baruh, Paul Varburg i drugi finansijski moćnici. CFR ima svoje infiltrirane ljude u svim vitalnim državnim strukturama, sredstvima javnog informisanja, moćnim organizacijama kao što su nuklearni lobi, NASA, FEMA, itd. Bilderberzi Bilderberzi, organizacija čije je pravo ime nepoznato, nazvana je po hotelu Bilderberg u Osterbiku – Holandija, gde je prvi put otkriveno da je njihov sastanak održan od 29. do 31. maja 1954. godine. Od tada se sastanci Bilderberga održavaju jednom ili dva puta godišnje. Na početku su se održavali u Evropi, međutim, poslednjih godina u Americi i Kanadi. Članstvo se uglavnom sastoji od kraljeva, kraljica, princeza, kancelara, industrijalaca i sl. Određeni predstavnici medija mogu da dođu i prisustvuju samo uz izričit poziv, ali im je zabranjeno da izveštavaju sa skupa. “Pripreme za održavanje prvog sastanka bilderberga počele su ranih pedesetih godina. Za organizaciju prvog susreta postarala se novooformljena CIA. U to vreme zemlje zapadnog sveta osetile su potrebu za bližom saradnjom kako bi zaštitile svoje moralne i etičke vrednosti, svoje demokratske institucije i nezavisnost od narastajuće pretnje komunizma. Ovo je navodno bio pravi razlog njihovog okupljanja.” Za one čitaoce koji lično hoće da im kažu šta misle o njima, adresa Bilderberga u: Americi je: Charles W. Muller Phone: 1-212-879-0545 American Friends of Bilderbergs, Inc. 477 Madison Ave., 6 th Floor New York, NY 10022 u Evropi je: Maja Banck-Polderman Phone: 31 20 625 0252, Fax: 31 20 624 4299 Bilderberg Meetings Amstel 216 1017 AJ Amsterdam 17

z a m k e Organizacija bilderberga je vrlo slična CFR-u, a cilj joj je da sinhronizuje delovanje zagovornika novog svetskog poretka u zemljama Zapadne Evrope i SAD. Trilateralna komisija Trilateralna komisija je organizacija najmoćnijih političkih i finansijskih magnata iz celog sveta. Smatra se da su idejni tvorci ove organizacije Zbignjev Bžežinski (tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost SAD) i Dejvid Rokfeler. Trilateralnu komisiju sačinjavaju 325 uglednih predstavnika Evropske zajednice, Severne Amerike i Japana. Razlog za njihovo prvo okupljanje je navodno bio da stvore zajedničku neoficijelnu grupu na najvišem nivou koja će biti u stanju da sagleda sve probleme ove tri regije koji mogu da se pojave u budućnosti. Međutim, čitano između redova, značilo je da Amerika shvata da više nije u poziciji, kao neposredno posle Drugog svetskog rata, da dominira kao jedina svetska sila. Svoj osnivački sastanak održala je 23. 7. 1972. godine na imanju Dejvida Rokfelera koji je ujedno i prvi predsedavajući CFR-a. Adresa sedišta američkog glavnog štaba trilateralne komisije je: 345 East 46th Street Suite 711 New York, NY 10017. Sve ovo o čemu smo do sada govorili može se dogoditi jedino pod uslovom da stanovnici naše planete prihvate predviđene promene. Svetska vlada (koristeći u praksi najbolje pokazane metode koje koriste nacionalne države, obogaćene metodama naprednih tehnologija nad kojima imaju monopol samo supersile) uspostavlja sistem kontrole uma svetske populacije. Takav sistem kontrole ima za cilj da izazove poremećaj u mišljenju kod ljudi i da obezbedi da, kada dođe dan D, ljudi „dobrovoljno” prihvate sve ponuđene promene, rezonujući da je to najbolje moguće rešenje. Zapamtite – na ovom svetu ne postoji čovek koji ne može biti psihički slomljen i nateran da učini nešto što, pre toga, nikada ne bi uradio. 18

z a m k e

19

z a m k e

METODI KONTROLE SVESTI

20

z a m k e

21

z a m k e Napad na um čoveka i uspostavljanje kontrole njegove svesti mogu da se obave na više načina i različitim metodama. Najprihvatljivija podela metoda kontrole svesti jeste na posredne i neposredne. Posrednim metodama deluje se na mozak (um čoveka) preko čula. Neposrednim metodama deluje se na mozak direktno (zaobilazeći ljudska čula). U posredne tehnike spadaju: „ispiranje mozga” i klasični (ili svakodnevni) manipulativni metodi. Najčešće korišćeni klasični manipulativni metodi jesu: veština govorništva, propaganda i sublimativne poruke. Poslednjih godina sve više istraživača smatra da bi u posredne metode kontrole uma trebalo uvrstiti, kao posebnu kategoriju, i seksualno zlostavljanje dece. U neposredne metode spadaju metode naprednih tehnologija (direktno delovanje na mozak pomoću uređaja visokih tehnologija), korišćenje skrivenih mogućnosti ljudskog uma i okultna delovanja. Kod „ispiranja mozga” nema skrivenih igara. Jasno se zna ko je kontrolisani a ko kontrolor, odnosno ko je žrtva a ko mučitelj. Kontrolor se javno deklariše kao neprijatelj. Ovaj metod koristi najbrutalnije tehnike psihofizičkog zlostavljanja. Klasični (svakodnevni) manipulativni metodi nemaju kontrolora (mučitelja). To je osoba, grupa ili institucija koja se deklariše kao naš prijatelj. Za razliku od brutalnih tehnika ispiranja mozga, ovde se koriste rafiniranije metode. Neposredne metode poznaju samo žrtvu. U metodama naprednih tehnologija neprijatelja, kontrolora, zamenjuje visoka tehnologija koja zvanično ne postoji. Ne može se poreći da, gledano kroz istoriju, nije bilo pokušaja stvaranja i ovih metoda naprednih tehnologija, međutim u odnosu na današnje njihov efekat je zaista bio zanemarljiv. Metoda naprednih tehnologija u pojedinim projektima koristi kao izvor ljudsku misao kojoj je snaga više puta pojačana pomoću elektronskih sklopova najnovije generacije. Metode korišćenja skrivenih mogućnosti ljudskog uma i okultna delovanja ne koriste takva pomagala. Naloge kontrolora izvršavaju pojedinci sa razvijenim parapsihološkim sposobnostima, ili vračevi pomoću određenih (pažljivo odabranih) predmeta iz fizičkog života. 22

z a m k e

POSREDNI METODI KONTROLE SVESTI
HSI NAO (ISPIRANJE MOZGA)
„Ispiranje mozga” je veoma okrutan metod nametanja novih verovanja i sistema vrednosti. U svakodnevnom govoru pojam „ispiranje mozga” često se koristi kao sinonim za „kontrolu svesti”. U stvarnosti je „ispiranje mozga” samo jedna od metoda kontrole svesti. Kao primenjivani metod u praksi, „ispiranje mozga”, se koristi već stolećima, ali pod različitim nazivima. Međutim, sam izraz „ispiranje mozga” uveo je u svakodnevni jezik 1951. godine, američki novinar Edvard Hanter. On je sa kineskog jezika preveo izraz, hsi nao, što doslovno znači „ispran mozak”. Termin je upotrebljen da bi se opisalo šta se dešavalo američkim vojnicima zarobljenim u Korejskom ratu. Naime, zarobljeni američki vojnici pokazivali su iznenadne i neobjašnjive promene sistema vrednosti, čak su priznavali i izmišljene ratne zločine. Prva etapa u procesu ispiranja mozga jeste da se formira svest o uspostavljenoj kontroli nad nečijom ličnošću, a zatim se kontrolisanoj osobi nameće ideja o kompletnoj zavisnosti (kontrola kretanja, hrane, vode i sredstava za ličnu higijenu). Tako oformljena svest narušava prethodno stečene navike ponašanja i izaziva konflikte unutar ličnosti. Kontrolori tada nude prihvatljivo rešenje. Što su unutrašnji sukobi veći to je kontrolisani spremniji da napravi radikalniji zaokret u svom ličnom sistemu vrednosti. U ovom momentu već se izgubila sposobnost za kritičko preispitivanje stavova. Tada dolazi do slamanja ličnosti i poistovećivanja sa kontrolorima. Kontrolisani od tog trenutka misli, govori i ponaša se kao kontrolor. On svoju novu ličnost doživljava kao prosvećenu, a kontrolorima je zahvalan na prosvećenju. Predstavljene pojedinačno, ove faze mogu da budu određene na sledeći način: – Formiranje svesti da je uspostavljena kontrola. Dete se uvek nalazi u sredini u kojoj je svesno fizičke i psihičke kontrole koju sprovode roditelji i ono veoma brzo uviđa da mora da poštuje tu kon23

z a m k e trolu. Takođe i odrasla osoba može biti u stanju da prizna i prepozna moć koja ga je dovele u stanje u kom se nalazi. – Uspostavljanje svesti o kompletnoj zavisnosti od sistema kontrole. Kontrolisana odrasla osoba prisiljava se da prihvati činjenicu da su hrana, piće kao i sredstva za ličnu higijenu ili duvan, u stvari, nagrade i jedini način socijalnog kontakta dok se ne postigne zadovoljavajući nivo njenog ponašanja. – Slamanje prethodno stečenog načina ponašanja praćeno je unutrašnjim konfliktom (posledica svesti o kontroli i prihvatanje zavisnog položaja). Iako ovakva promena može da bude relativno blaga kada je reč o deci, ona je vrlo okrutna za odraslu osobu koja je podvrgnuta „ispiranju mozga”. Samo pojedinac čiji sistem vrednosti nije čvrsto izgrađen može relativno lako da izmeni način ponašanja. Cilj onoga ko sprovodi mere „pranja mozga” jeste da kod određenih pojedinaca izazove duboke emotivne promene svesti. Egzekutor prisiljava žrtve da na veoma bolan način prihvate apsolutnu kontrolu. U ovoj fazi često se kod žrtava javljaju i psihički lomovi. – Nuđenje prihvatljivog rešenja problema kao prvi korak u smanjivanju unutrašnjeg konflikta. Često se u izveštajima pominje da su žrtve „ispiranja mozga”, zahvaljujući otkriću postojanja prihvatljivog rešenja, dovedene u stanje iluzornog osećaja oslobađanja, kao da je sav užas unutrašnjeg sukoba nestao, te da neće poludeti ukoliko se pokore. Kada dođu do ove faze one su spremne da naprave velike promene u svom unutrašnjem sistemu vrednosti. To je pre automatska reakcija nego dobrovoljni izbor. One jednostavno izgube sposobnost i za kritičko preispitivanje stavova. – Reintegracija vrednosti i poistovećivanje sa sistemom kontrole završna je faza u promeni ponašanja kontrolisanog pojedinca. Novi sistem vrednosti, način prihvatanja organizovanja i davanja značaja događajima u potpunosti su nezavisni od prethodnih sistema vrednosti. Takav pojedinac više nije u stanju da misli niti da govori na bilo koji drugi način, osim na onaj koji je nasilno prihvatio. Vrlo često on izražava čak i zahvalnost svojim mučiteljima zato što su ga prosvetili. U procesu „ispiranja mozga” koriste se i različite tehnike a svaka ima određeni cilj. 24

z a m k e Ispitivanje Postoje najmanje dva načina primenjivanja tehnike ispitivanja: – prisilno ispitivanje, kada se nasilnim metodama pokušava izvući od pojedinca neka poverljiva informacija; – nasilno ispitivanje sa ciljem „ispiranja mozga”, koje se sastoji od postavljanja pitanja, raspravljanja, indoktrinacija, pretnji, povređivanja i čitavog niza drugih načina pritisaka. Cilj ovakvih ispitivanja je da se slomi sistem vrednosti pojedinca i da se podstakne alternativni, uvođenjem novog sistema vrednosti. Ispitivač predstavlja ličnost protiv koje žrtva usmerava svoju odbojnost, ali će u kasnijim stadijumima razviti osećaj zavisnosti, čak i zatražiti pomoć za rešavanje svojih unutrašnjih konflikata. Fizičko mučenje i strah od mučenja Više zbog psiholoških efekata i stvaranja utrašnjeg konflikta nego zbog izazivanja bola, često se koriste dva tipa fizičkog mučenja: – prvi tip je onaj u kome žrtva ima pasivnu ulogu u odnosu na bol koji joj se nanosi. Konflikt se sastoji u dilemi da li se pokoriti zahtevima ili ne, i tako sprečiti svaki sledeći bol. Govoreći uopšteno, brutalnost ovog načina je u beznačajnom broju slučajeva dovela do željenih rezultata. Pretnje mučenjem su dale bolje rezultate jer je psihološki (ne)prihvaćen strah od bola izazivao veće unutrašnje sukobe nego sam bol; - drugi tip mučenja sastoji se u zahtevu da žrtva stoji na jednom mestu nekoliko sati ili da bude u nekom drugom položaju koji vremenom izaziva bol. Ovakavi zahtevi često dovode do odluke da se izdrži, tako da se u početku javlja osećaj moralne superiornosti. Što vreme više odmiče a bol raste, pojedinac postaje sve više svestan činjenice da ga je u to stanje dovela njegova lična odluka da se odupre i da istraje u bolu. Tako nastaje unutrašnji sukob ličnosti između moralnih odluka i želje da se preda i prekine bol. Ovaj metod mučenja pokazao se kao najdelotvorniji pri slamanju ličnosti. Izolacija

25

z a m k e Više nego bilo koji drugi metod, izolacija izaziva različite reakcije. Ima pojedinaca koji su spremni da izdrže duge periode izolacije bez bilo kakvih štetnih posledica, dok kod drugih relativno kratki periodi izolacije izazivaju psihozu. Prilikom određivanja „uspešnosti" izolacije, veoma su važni neki naizgled sekundarni faktori, kao npr. to da li je prostor u kome je zarobljenik izolovan čist ili prljav. Naime, utvrđeno je da neke osobe na koje se primenjuje tehnika „ispiranja mozga” sa užasom reaguju na prljavštinu, dok drugi imaju paničan strah od sterilnosti prostora. Jedan od najvažnijih faktora slamanja u uslovima izolacije može biti nedostatak čulnih stimulacija, kao što su: sivilo zidova, nedostatak zvuka, nikakvi socijalni kontakti, itd. Pojedini dobrovoljci koji su bili podvrgnuti psihološkim ispitivanjima u izolaciji, posle izvesnog vremena imali su jake halucinacije kao i nekontrolisan strah od gubitka razuma. Kontrola komunikacije Kontrola komunikacije jedan je od najefektnijih metoda pri stvaranju osećaja bespomoćnosti i očaja. Ovaj metod može se smatrati kamenom temeljcem u sistemu kontrole. Sastoji se od strogog kontrolisanja pošte, sredstava za čitanje, informacija koje se primaju drugim sredstvima javnog informisanja, kao i socijalnim kontaktima koji su dostupni pojedincu. Potreba za komunikacijom je toliko velika da i ukoliko se uobičajeni načini blokiraju pojedinac ima potrebu da se okrene bilo kom dostupnom načinu opštenja i to bez obzira na posledice koje takav način može da ima. Mnogi ratni zarobljenici prisiljavani su na saradnju sa neprijateljem, u vidu potpisivanja mirovnih sporazuma, da bi se kasnije branili objašnjenjem da je to potpisivanje bio jedini način da „spoljni svet" sazna da su oni još živi. Sledeće važno pitanje u kontroli komunikacije jeste sistem obaveštavanja. Poznato je da su ratni zarobljenici često imali strogo kontrolisane načine međusobnog komuniciranja, a pri tom su jedine informacije dobijali od „ubačenih" saradnika njihovih mučitelja. Primena iznurivanja Ovo je veoma poznat način za slamanje snage volje i eliminisanje sposobnosti za donošenja pravilnih odluka. Drastično smanjenje vremena spavanja ima za posledicu veoma snažnu psihološku destabilizaciju koja je mnogo veća nego posledice bilo kog drugog načina 26

z a m k e iznurivanja. Postoje različiti načini da se vreme spavanja umanji. U teoriji se često pominje da je oko 50–60 sati nespavanja dovoljno da se bilo ko navede na saradnju, ali postoji i mogućnost da se tako uništi ispitanik. Mnogo je sigurnije i pouzdanije sprovesti ispitivanja koja traju 8–10 sati u noćnim terminima i pri tom naterati žrtvu da bude budna i tokom dana. Dodatna ispitivanja od po 2–3 sata veoma brzo slamaju i najjače pojedince. Postoje još i dodatni stimulansi drogama koje ubrzavaju proces iznurivanja i pojačavaju psihološke reakcije uzbuđenja i depresije. Iznurivanje ima za posledicu i dovođenje određene osobe u stanje iracionalnih unutrašnjih konflikata i strahova. Kontrola hrane, pića ili duvana Kontrolisana žrtva mora da bude svesna svoje zavisnosti od mučitelja u pogledu kvaliteta i kvantiteta hrane, pića ili duvana. Ovaj metod najčešće se primenjuje po utvrđenom šablonu. Ostavljanje pojedinca bez hrane i/ili sa sasvim malo vode jeste početni postupak i on se primenjuje nekoliko dana pre ispitivanja. Kada se žrtva prvi put svojim mučiteljima požali na ovakav odnos, ovi izražavaju iznenađenje zbog tako nehumanog odnosa, predlažu svoje zahteve žrtvi i ukoliko se ona pokori za nagradu dobija obilan obrok. Ukoliko ne prihvati, produžava se „dijeta" koja se sastoji od gotovo nejestive hrane. Ishrana se poboljšava kako se stepen saradnje povećava. Kontrolom hrane i pića postiže se prevashodno efekat da žrtva nije u stanju da donosi jasne i razumne odluke. Kontrola duvana predstavlja veći izvor unutrašnjih sukoba za pasionirane pušače nego kontrola hrane. Svako ima svest da duvan nije neophodan za preživljavanje, ali žrtva dovedena u situaciju da biva izmanipulisana zbog duvana doživljava snažan osećaj griže savesti i unutrašnjeg sukoba. Kritika i samokritika Kritika i samokritika su tehnike kontrole misli. Samokritika ispoljava svoje efekte činjenicom da nije zločin za čoveka da ne bude u pravu, ali se neadekvatnim ponašanjem smatra da bude tvrdoglav i da odbija da uči. Mnogi pojedinci doživljavaju pravo olakšanje kada su u mogućnosti da sa bilo kim podele osećaj krivice. Oni, ipak, i pored snažne potrebe da sa nekim podele svoja osećanja, imaju poteškoće da prihvate kritiku i samokritiku. U periodu „ispiranja mozga”, pošto je određena količina osećanja griže savesti ustanovljena 27

z a m k e kod tih pojedinaca, druženje pod određenim okolnostima i samokritika predstavljaju samo olakšanje. Cena kojom se plaća ovakvo olakšanje jeste gubitak individualnosti i intenzivira se osećaj zavisnosti. Najvažniji ciljevi tehnike ispiranja mozga su: – izazivanje osećaja bespomoćnosti kontrolisanog, – isticanje moći kontrolora, – nemogućnost kontrolisanog da predvidi ponašanje kontrolora, – stvaranje osećaja zavisnosti kontrolisanog od strane kontrolora, – osećaj sumnje i gubitak objektivnosti, – osećaj griže savesti, – preispitivanje do tada postojećeg sistema vrednosti, – nagoveštaji približavanja nervnog sloma, – stvaranje potrebe da se brane novostečeni principi vrednosti, – identifikacija kontrolisanog sa kontrolorom. Iskusni kontrolori znaju da je veoma važno voditi računa o svim ovim elementima kako bi proces „ ispiranja mozga” bio „dobro obavljen”. Scenario Scenario ovog procesa kontrolori praktično uvek počinju izolacijom, odnosno nekim oblikom ograničavanja slobode kretanja kontrolisanog. Istovremeno, vodi se računa o novim uslovima smeštaja. Ishrana je znatno lošija od one na koju je kontrolisani navikao. Higijenski uslovi su takođe drugačiji od onih koji su postojali pre izolacije. Izraženi su snažni kontrasti. U izuzetno prljavu ćeliju kontrolori šalju nejesetivu hranu po čuvaru koji je besprekorno čisto obučen. Svaka konverzacija je ukinuta. Niko se ne odaziva na apele za pomoć. Komunikacija sa spoljnim svetom je prekinuta. Ovi postupci za kontrolisanog i nisu toliko strašni koliko osećaj da situaciju u kojoj se nalazi niko više ne može da izmeni. Prepušten sam sebi, kontrolisani počinje da razmišlja o tome šta ga sve očekuje. Ubrzo shvata da ništa ne može 28

z a m k e da predvidi. Osećaj bespomoćnosti počinje da dominira nad njegovom ličnošću. Konačno, prvi susret sa kontrolorom doživljava se sa pomešanim strahom i olakšanjem. Međutim, tu kontrolisanog čeka prvo iznenađenje. Ispitivač (kontrolor) se sada postavlja prema kontrolisanom kao prema prijatelju (može da ga ponudi kafom, cigaretama i sl). Kaobajagi zgražava se kada vidi u kakvim uslovima je smešten kontrolisani. Obećava da će se uslovi poboljšati, a zauzvrat traži od kontrolisanog samo da bude razuman. Nepripremljen za ovakav nastup kontrolora, kontrolisani počinje da preispituje svoje ponašanje nastojeći da zauzme razuman stav kao da mu je do tada stav bio nerazuman. Kontrolor čeka da kontrolisani pokuša da nekim svojim gestom ili izjavom, zbog trenutno humanog odnosa prema njemu, učini nešto čime bi udovoljio kontroloru. Kada do toga dođe, kontrolisani doživljava iznenađenje. Prethodno human, razuman i pun saosećanja kontrolor se naglo pretvara u neuračunljivog sadistu, koji iznenada fizički nasrće na kontrolisanog, pokušavajući čak i da ga ubije. Čudo spasava kontrolisanog od sigurne smrti, jer se napad kontrolora iznenada prekida, kao što je i počeo, i on se bez reči udaljava iz prostorije. Ove iznenadne promene stvaraju kod kontrolisanog dilemu – da li je on uopšte sposoban da na pravi način oceni motive zahteva i ponašanja neke druge osobe. Da li će sledeći ispitivač biti još opasniji sadista? Konfuznost zahteva, se veoma oprezno usađuje u svest pojedinca. Ispitivači se ne izjašnjavaju zbog čega je pojedinac optužen niti ko ga za to optužuje. Umesto toga od kontrolisanog se traži da kaže „zašto misli da je zatvoren i zbog čega se oseća krivim”. Ukoliko kontrolisani odbije da bilo šta kaže, optužuje se za nešto što ima veoma široki radijus značenja (npr. da je organizator zavere, fašista, komunista, agent, izdajnik naroda, i sl.). Posledica je da kontrolisani počinje da iznosi pojedine stavove o svojim aktivnostima. Ukoliko negira optužbe odmah se šalje u izolaciju ili dolazi do smanjenja obroka, dok ne razmisli o svojim zločinačkim aktivnostima. Proces se ponavlja sve dok se kontrolisani ne pojavi sa bilo čim što je samooptužujuće, a ispitivač se pravi kao da je time u potpunosti zadovoljan. Od kontrolisanog se potom traži da napiše izjavu svojim rečima i da je potpiše. Za vreme ovog procesa razvija se veoma jak osećaj zavisnosti od ispitivača. 29

z a m k e Ne treba mnogo vremena da kontrolisani shvati da je ispitivač taj od koga dolazi svaka kazna, nagrada i celokupna komunikacija. Ispitivač mora da demonstrira svoju nepredvidljivost. Ponekad ispitivač može veoma lako da bude zadovoljen, a nekada nikakvi napori kontrolisanog ne mogu da ga umire. Kontrolisani često ulaže ogromnu energiju, pokušavajući da predvidi ponašanje nepredvidljivog ispitivača i u tom procesu on gubi svest o onome šta se zapravo dešava. Kada je kontrolisani doveden u prethodno objašnjeno psihološko stanje i kada su njegove emotivne reakcije dovedene do određenog stepena proces pranja mozga može da počne. U sledećoj fazi potrebno je uništiti ono malo preostalih sposobnosti kritičkog rasuđivanja. Nastaju dugačka, iscrpljujuća ispitivanjima, sa uperenom lampom u oči, koja se često ponavljaju uz minimalne periode sna. (Učestala ispitivanja, posle minimalnog perioda sna.) Ponekad se kontrolisani podvrgava mučenju koje dovodi do unutrašnjih lomova. Često se koriste i određena narkotička sredstva. Cilj ove faze je da se kontrolisani dovede u stanje depresije, a tada ispitivač postaje veoma ljubazan. Sada kontrolisani postaje do te mere anksiozan da nije u stanju da se odmori, čak ni kada mu je dozvoljeno da spava. Najčešće u tom periodu počinje da doživljava vizuelne i auditivne halucinacije. Dolazi do gubitka osećaja objektivnosti, biva suočen sa izmišljenim priznanjima drugih koji su „sarađivali sa njim prilikom zločina". Kontrolisani počinje da sumnja u sopstveno pamćenje. Ovo biva pojačano nesposobnošću da se seti beznačajnih sitnica. Ispitivači strpljivo pojačavaju ovo stanje, kroz ponovna ispitivanja. Smisao ovoga je stvaranje stanja potpune rastresenosti i uništenja većeg dela sposobnosti kritičkog rasuđivanja. Kontrolisani mora da prođe kroz dodatne unutrašnje konflikte u kojima je izražen jak osećaj griže savesti. Ispitivač perfidno usmerava ispitivanje u pravcu moralnog koda kontrolisanog. Svaki moralni stav pažljivo se ispituje sve dok sam kontrolisani ne počne da dovodi u pitanje osnove svog sistema vrednosti. Kontrolisani mora stalno da se bori protiv mogućeg sloma. Ubrzo će otkriti da u njegovoj svesti postoje praznine u sve većim vremenskim intervalima. On ne može da misli konstruktivno. Ukoliko želi da postigne bilo kakvu rekonstrukciju psihološkog integriteta mora da se izvuče iz ovog stanja unutrašnjeg sukoba i zbog toga pokazuje znake spremnosti da dobrovoljno napiše svoje priznanje. Ovo je 30

z a m k e za kontrolora veoma važan momenat. Kontrolisani konačno daje svoje pismeno priznanje, ubeđen da će tim činom prestati sve njegove muke. Međutim, kontrolisani ne zna da baš u tom trenutku zapravo počinje završna faza „ispiranja mozga”. Bez obzira na to šta napiše u svom priznanju, ispitivač neće biti zadovoljan jer dovodi u sumnju svaku rečenicu iznesenu u priznanju. Zajedno sa kontrolisanim ispitivač analizira napisanu izjavu. Kontrolisani se dovodi u stanje protivljenja svakoj promeni. Ovo je srž „ispiranja mozga”. Svaki put kada pokuša da istakne nešto ispitivaču, on je prinuđen da napiše ponovo čitavo priznanje. Međutim, i posle ovoga ispitivač nije zadovoljan. U očajničkim nastojanjima da postigne bilo kakav integritet i da spreči dalje „ispiranje mozga”, kontrolisani mora da se raspravlja i da ubeđuje kontrolora da je ono što je već priznao prava istina. On počinje da prihvata kao sopstvene iskaze ono što je napisano, a napisano je „u saradnji" sa ispitivačem. Da bi olakšao svoj položaj, kontrolisani često koristi mnoge od, prethodno navedenih, ispitivačevih stavova. Ovim procesom identifikacija sa ispitivačevim sistemom vrednosti je završena. Za ispitivača je važno da utvrdi kada nastaju kvalitativne promene u svesti kontrolisanih. Reč je o tome da žrtva „ispiranja mozga” ne menja svesno svoj prethodni sistem vrednosti; do promene dolazi bez obzira na napore koje ulaže. On više nema odgovornost za menjanje svesti, isto kao i osoba koja „pukne" i postane psihotična. Kao i psihotičari, ni kontrolisani nije svestan promene. Slabost ove metode sastoji se u tome što ima ograničeno vreme trajanja. Kada se ljudi odvoje od onoga ko ih kontroliše i kada se vrate u porodično okuženje, spontano inhibiraju dejstvo „ispiranja mozga” koje veoma brzo slabi i nestaje. Drugim rečima, ukoliko kontrolisani pobegne ili na neki drugi način izmakne iz polja uticaja, u najvećem broju slučajeva, biće u stanju da odbaci sve zahteve. Iskustvo je pokazalo da postoji mogućnost za pojedinca da kroz trening i vežbu razvije odbrambene tehnike ograničenog dejstva i efekta protiv „ispiranja mozga". Ove odbrambene mere pokazale su se kao najdelotvornije ukoliko su usmerene u pravcu upoznavanja individue sa sopstvenim osećajnim reakcijama, pragom izdržljivosti bola i sl. Posebno je važno da se prepozna proces „ispiranja mozga”, kao i prethodno poznavanje scenarija procesa. U svakom momentu treba 31

z a m k e imati u vidu da ni kontrolor nije „natčovek”, te da se i na njega može uticati. On je, ipak, samo čovek sa svim svojim manama, vrlinama i problemima. Dakle, činjenica da svaki kontrolor može da bude kontrolisan omogućava stvaranje odbrambene tehnike ograničenog dejstva i efekta prilikom „ispiranja mozga”.

KLASIČNE MANIPULATIVNE TEHNIKE ( KMT)
Za razliku od „ispiranja mozga”, klasične manipulacije su mnogo složeniji i komplikovaniji procesi. Osobe koje bivaju podvrgnute ovoj metodi tretiraju se kao prijatelji ili saradnici i na taj način žrtvi se ostavlja malo prostora za direktnu odbranu. Stvara se nov sistem vrednosti i verovanja i ubacuje u novu strukturu identiteta. Kontrola svesti gotovo nikad ne podrazumeva fizičko zlostavljanje. Umesto ovoga koriste se razni hipnotički procesi i kombinuju se sa određenim grupnim aktivnostima da bi se stvorili efekti indoktrinacije. Osoba se ubeđuje i njome se manipuliše, tako da ona bez ikakve direktne pretnje donese unapred planiranu odluku. U suštini, žrtva reaguje pozitivno na sve ono što se oko nje dešava. Klasične manipulacije mogu da se opišu kao zloupotrebe znanja koje postoji u ljudskom umu. Preovladava mišljenje da mnoge tehnike – kao što su hipnoza, vizuelizacija, meditacija, molitva, ritual, kontrolisano disanje, itd. – mogu da budu korišćene sa punim etičkim opravdanjem i mogu da doprinesu pozitivnim promenama. Nabrojane tehnike se često nazivaju egzotičnim i cilj im je samokontrola. Imati kontrolu sopstvene svesti podrazumeva da je osoba u bliskoj vezi sa vlastitim entitetom i da ima sposobnost analitičkog mišljenja, postavljanja pitanja, posmatranja određenih stavova iz različitih perspektiva, sposobnost kontrole ponašanja, itd. Stručnjaci iz oblasti kontrole uma ipak ističu da u pojedinim, vrlo retkim, slučajevima egzotične tehnike mogu da budu korišćene ne samo za samokontrolu već i za kontrolu drugih. Radi se, naime, o mogućnosti da kada neko svesno radi na meditaciji, vizuelizaciji i sl. njegov um ostaje otvoren – slobodan za delovanje drugih. Ovi drugi su pojedinci koji navodno imaju razvijenije PSI mogućnosti. Klasične manipulativne tehnike primenjuju svi od pojedinca do države. Često (posebno kada su u pitanju pojedinci) se ove tehnike koriste i nesvesno. 32

z a m k e Cilj klasičnih manipulativnih tehnika jeste da se manipuliše tuđim mislima, osećanjima i ponašanjem u okviru zadatog konteksta u određenom vremenskom periodu, u kojem relativno više dobija manipulator nego onaj koji je bio manipulisan. Ove nastale promene mogu biti suženo fokusirane na određene, ili na široke oblasti ljudskog ponašanja. One mogu da se manifestuju iznenada ili postepeno, mogu da budu indukovane svesno ili nesvesno da je došlo do bilo kakvog manipulisanja ili ubedljive namere da se promeni, a sve to može da dovede do privremene ili stalne promene. Najjače oružje klasičnih manipulativnih tehnika su reči, postupci, nametnuta pravila ponašanja i plasiranje podsvesnih poruka, odnosno sugestija i stimulacija. KMT se oslanjaju na eksploataciju fundamentalnih ljudskih potreba u nameri da izmame povinovanje ili konformizam kod manipulisanih i da utiču na njihov stav ili ponašanje. Neki od manipulatora su profesionalci koji rade u okviru institucija, državnih, vojnih, crkvenih ili poslovnih. Drugi su intuitivni ubeđivači, koji koriste svoje ubeđivačke sposobnosti samostalno i tom prilikom oni za objekat biraju uglavnom svoje kolege sa posla, prijatelje i rođake, itd. Manje forme manipulacije imaju iste bazične principe: – manipulaciju motiva, – stvaranje društvenih normi, – nepoštovanje, neuklapanje ili odbijanje društvenih normi. Varijantama socijalnog programiranja svi smo podvrgnuti još u detinjstvu percepcijom i lukavom metodom. Dobro dete uči kako da se ponaša u društvu, kako da bude učtivo, mirno, govori samo kada mu se obraća, sarađuje, ne pravi nevolje i nikada ne pravi scene. U detinjstvu nas nagrađuju, što se slažemo u grupi, što ne insistiramo da bude po našem. Pametniji kurs te akcije jeste naučiti sledeće: bolje ići sa jačima nego ih izazivati. Razumevajući situaciju socijalnih pravila i ponašanja, možemo biti nesvesno vođeni u razna scenarija koja se nameću: ako ona hoće da bude gost, mi smo domaćini, ako je on brz u prihvatanju odgovornosti mi se pasivno predajemo; ako su oni par u konfliktu, mi postajemo posrednik. Kada se jednom udobno smestimo u tu socijalnu rolu, naša slobodna volja je ugrožena na sledeće načine: prihvataj odgovor, ali ne postavljaj pitanja; gosti ne zahtevaju bolju hranu; zatvo33

z a m k e renici ne komanduju; publika sluša; pravi vernici veruju; jaki momci zastrašuju, ostali ustuknu itd. Očekivanja su: ponašanja adekvatna i dozvoljena u okvirima strukture mogu biti efikasnija nego najtalentovaniji ubeđivač. U okviru samog postupka nametanja novih misli osećaja i ponašanja najčešće se koriste: – normalne situacije, – deklarisani prijatelji, – kompetentnost, – emocijalna konfuzija i – igre izbora. Takozvane normalne situacije najviše odgovaraju manipulatorima i ubeđivačima, jer su ljudi tada najnespremniji. Bez informacije da mu se nešto loše priprema čovek živi opušten i kontakte sa drugim ljudima i situacijama ne posmatra dovoljno kritički. Manipulator zato insistira na tome da je „sve pod kontrolom”. Dobronamerni šef staviće vam do znanja da kasnite i zamoliće vas da svoje ponašanje korigujete u skladu sa uspostavljenim normama. Međutim ukoliko želi da vas se „reši” „tapšaće vas po ramenu” praveći se da ništa ne vidi, sve do dana kada vam ne uruči rešenje o otkazu. Vešti manipulatori ne mogu u nedogled da održavaju takozvanu normalnu situaciju. Kako bi pojačali mogućnost kreiranja normalne situacije po svom nahođenju, moraju povremeno da izazivaju veštačke frke. U momentu kada se radnici u preduzeću pripremaju da posredstvom sindikata iznude povećanje plate, manipulatori sazivaju vanredne zborove optužujući mnoge za nerad, javašluk, neažurnost, krađe sredstava ili razne opreme iz preduzeća. Deklarisani prijatelji Efikasni ubeđivači ne samo da utiču na ljude već zadobiju i prijatelja u tom trudu. Kada se neko prikaže kao da oseća našu brigu, taj odmah postaje naš kolega, saveznik, neko kome možemo da verujemo. Konverzacija se tada uvodi polako u oblast u kojoj bi inače naše neslaganje bilo očigledno, ali ubeđivač koji se već deklarisao kao naš prijatelj polako nas navodi da menjamo mišljenje i modifikujemo sta34

z a m k e vove. I na kraju nas dovede dotle da smo ubeđeni da smo do promene došli sami. Kompetentnost Bez obzira na to kakav je nečiji pravi kredibilitet, mi na kraju reagujemo samo na to koliko je neko kompententan, ubedljiv, i koliko ostavlja utisak sigurnosti. Moćni ljudi prikazuju ubedljivost i samokontrolu na svim kanalima komunikacije kroz govor tela, preko reči. Neko ko nas gleda pravo u oči, stoji blizu nas, nije zastrašen već zastrašujući; to je ličnost koja savršeno kontroliše. Dakle često je važnije (nažalost) ko i kako kaže nego šta je rekao. Uzalud će običan čovek pokušavati da kaže da je reka zagađena jer je video uginule ribe da plutaju, kada ispred kamere stane ekspert iz ministarstva za lov i ribolov i uz osmeh nam saopšti da je „kriretička transformacija polimorfne populacije pastrmke u doba mresta sasvim normalna pojava i da stoga nema ni govora o nekakvom zagađivanju reke”. Emocionalna konfuzija Ukoliko neka osoba stekne naše poverenje, ona može da promeni naše stavove indukujući emocionalno opterećeni konflikt koji se odnosi na momentalnu odlučnost. Čineći da se mi osećamo uplašenim ili krivim, bezosećajni manipulator je u poziciji da nam olakša naše stanje nelagodnosti tako što će naći prihvatljivo objašnjenje ili olakšavajuće solucije. Mnoge reklame su bazirane na ovome. Profesionalni prosjaci rade na tome da kod vas izazovu osećaj krivice što ste vi lepše i skuplje odeveni. Neke organizacije, koje same sebe izdržavaju dobrovoljnim prilozima, često šalju lako hendikepirane ljude da traže priloge po kućama. Zaduženost i krivica mogu takođe nastati ako nekome dozvolimo da preuzme neku žrtvu za nas. Igre izbora Igrom izbora manipulanti stvaraju osećaj slobode izbora kod manipulisanog i time daju fiktivnu potvrdu o uvažavanju njegovog mišljenja. 35

z a m k e ”Hoćete li vi dozvoliti da taj čovek, ili nacija, uspe u tome da vas tretira na tako sraman način? „ (preskače se kritička analiza da li je to stvarno sraman način na koji nas neko tretira). Kada je pitanje „da li biste izabrali kafetin ili bajer”, primećujete da to nije isto kao i „da li biste uopšte uzeli aspirin”. Kada američku naciju pitate da li treba bombardovati i civilne objekte na teritoriji SRJ a ne samo vojne nije isto što i, da li uopšte treba i zašto bombardovati ciljeve u SRJ. Ubeđivači nas dovode do njihovog mesta moći i razdvajaju: mi – koji smo u pravu i koji smo dobri, i oni – koji su glupi i zli. Kada smo dovedeni u situaciju da čvrsto verujemo u koncepte koji su nam dati, da mrzimo sve one koji su suprotni i koji ne dele naše mišljenje, stvaramo oprobane programske reakcije koje diskredituju raspravu i ostavljaju nas samo sa idejama koje su nam usadili. Šabloni i protokoli su moćni inhibitori za nekonvecionalne akcije. Kada se ljudi oko nas ponašaju slično i u očekivanim normama, postaje nemoguće da ocenimo njihovo ponašanje kao kritično ili da odstupimo ako se to od nas u datoj situaciji očekuje. U knjizi Dr Roberta Džeja Liftona „Reforma svesti i psihologija totalizma" određeno je osam osnovnih elemenata klasičnih manipulativnih tehnika. Mada je ova knjiga objavljena 1961. godine, svih osam elemenata su i danas aktuelni: – kontrola okruženja, – mistične manipulacije „planirane spontanosti", – zahtev za ispoljavanjem iskrenosti i čistoće, – kult ispovedanja, – proučavanje određene filozofije i nauke, – izmena govornog jezika, – primena indoktrinacije ličnosti i – dovođenje egzistencije pojedinca u zavisan položaj. Da bi manipulatori mogli u potpunosti da realizuju ove tehnike, neophodno je da poznaju veštinu izražavanja i javnog nastupanja i, kao krunu manipulativnih tehnika, tehniku vođenja propagande.

36

z a m k e Kontrola okruženja u okviru jedne grupe ostvaruje se na više načina: kroz rad grupe, izolacijom od drugih ljudi (ponekad i od drugih članova same grupe), psihološkim pritiskom, prostornom izolacijom i, što je ređe, fizičkim zlostavljanjem. Postoji čitav niz aktivnosti kao što su seminari, predavanja, rituali i sl. koji imaju za cilj da onemoguće člana u namerama da napusti grupu. Ovakva dešavanja, pored toga što imaju psiholiško dejstvo jer oduzimaju slobodno vreme člana, imaju neuporedivo veće dejstvo na kontrolu njegove svesti. Mistične manipulacije ("planirana spontanost") su sistematski osmišljeni procesi koji su planirani u najužem rukovodstvu grupe. Da bi se postigao potpun efekat, ove aktivnosti se predstavaljaju kao spontane i slučajne. Za rukovodstvo grupe veoma je važno da članovi ne osete manipulaciju, što bi rezultiralo postavljanjem neprijatnih pitanja. Neki aspekti, kao što je npr. ograničen broj sati spavanja, imaju veoma dugu tradiciju u religioznim grupama u poslednjih nekoliko vekova. Ove manipulacije zasnovane su na viševekovnom iskustvu i predstavljaju šablon u kome „izabrana” osoba predstavlja zapravo „klicu spasenja”. Na ovaj način oslobađa se prostor za mistične manipulacije i usađuje se poštovanje prema hijerarhijskom sistemu u sekti. Zahtevi za ispoljavanjem iskrenosti i čistoće stvaraju kod pripadnika grupe šablon crno-belih odnosa i u ovom procesu dolazi do razdvajanja „čistog od nečistog”, dobra od zla, i to kako u okruženju tako i u integralnoj psihologiji imanentne ličnosti. Ovakva podela uslovljava osećanje stida prilikom pravljenja „grešaka” i usmerava ličnost pripadnika na autoritet vođstva. Slično se postiže i kroz proces ispovedanja, koji ima osobenu strukturu. Ispovedanje predstavlja mešavinu istine i laži. Mlada osoba koja ispoveda različite grehove može u isto vreme da veruje u ispravnost počinjenog greha i da sakriva svoje ideje i osećanja da bi predstavila sebe kao ispravnu osobu. Ovde je problem kako nekome da izrazimo naše potrebe ili slabe tačke. Bez obzira na to kakav je naš odnos, neželjene ispovesti mogu kasnije da budu supstance za manipulaciju. Mnogi kultovi i sistemi kontrole uma podržavaju javne ispovesti, igre gde se eksponiramo i slične tehnike, da bi evidentirali slabosti svojih podanika, da bi ih eventualno kasnije upotrebili. Kada smo mi lično svesni krivice i zabrinutosti koje smo doživeli, mi smo u boljem položaju da nadmudrimo njihovu nezakonitost, koju koriste sposobni manipulatori. Nau37

z a m k e čiti da se suočimo sa frustracijama i strahovima najbolji je način da se spreči njihov uticaj. Pojam izmene govornog jezika odnosi se na uprošćavanje svakodnevnog govora i ima ogroman psihološki uticaj na nove pripadnike grupe. Zahvaljujući ovome svaki član ima osećaj da se nalazi u dodiru sa čistom istinom koju može sa lakoćom da oseti. Pojedini stručnjaci nazivaju ovo „jezikom nerazmišljanja”, zato što se radi o jednostavnim sloganima u odnosu na koje najsloženija pitanja mogu da budu svedena na jednostavni lakonski odgovor. Pojam primene indoktrinacije ličnosti podrazumeva ubeđivanje člana grupe da grupa i njena doktrina imaju preimućstvo nad svim pojedincima u grupi i ujedno nad bilo kojim i bilo kakvim drugim učenjem spolja. Dovođenje egzistencije pojedinca u zavisan položaj podrazumeva ubeđenje da postoji samo jedan jedini put istinskog postojanja. Svi drugi putevi prave egzistencije su bezvredni, manje važni i ujedno čisti falsifikati. Jedan od ciljeva članova grupe jeste da osete svoje istorijsko učešće u uništavanju svih mogućnosti takozvane falsifikovane egzistencije drugih. To je jedini način da ostvare veliki plan istinskog postojanja kome oni već pripadaju.

VEŠTINA GOVORNIŠTVA
Klasične manipulativne tehnike se u suštini dobrim delom oslanjaju na veštinu izražavanja, govorništva i javnog nastupanja. Dobar manipulator–ubeđivač mora takođe da bude i dobar govornik – sagovornik. Veština izražavanja, govorništva i javnog nastupanja svoj procvat doživela je još u antičkoj Grčkoj. Od tada je napisano mnogo knjiga, međutim, mnogo manje pažnje posvećeno je pitanju kada ova veština prerasta u svoju suprotnost, odnosno kada počinje da bude korišćena za manipulacije. Dobar govornik, manipulator, sa lakoćom može da nas ubedi u to da vodimo računa kako naša deca prelaze ulicu, jer je saobraćaj takav i takav, vozači takvi i takvi. Međutim, ako pređe tu granicu, lako može da nam se desi da decu uopšte ne puštamo u grad (zadržavajući ih u kućnom pritvoru) iz bezbednosnih razloga i “za njihovo dobro”. 38

z a m k e Majstori retorike obuku svojih učenika počinju postavljanjem pitanja: “Koje su tri najzanimljivije teme na svetu? „ “Ako niste znali, to su seks, imovina i vera (ja sam znao, ali nisam mogao odmah da se setim)” Uz pomoć prve stvaramo život, uz pomoć druge održavamo život, a uz pomoć treće imamo nadu da će se on produžiti u vremenu koje dolazi. Treba imati u vidu da se kod ovih najzanimljivijih tema na svetu radi o našem seksu, našem imetku i našoj veri. Malo ljudi osim pojedinih stručnjaka, može biti zainteresovano za razgovor o seksualnom životu, recimo, Paragvajaca, ali će ogroman broj slušalaca biti zainteresovan za bilo koju temu o seksualnom životu sredine u kojoj živi. Malo ljudi je zainteresovano, osim možda iz radoznalosti, ukoliko im se to pažljivo i osmišljeno ne predoči za religiju Bantu crnaca, ali svi su živo zainteresovani za ona verska ubeđenja koja mogu lično da nas ubede u beskrajnu sreću u nastupajućim godinama. Ovo najčešće koriste verske sekte, koje svojim pravilnim pristupom, na izgled nezanimljive teme pretvaraju u naše teme. Ukoliko odlučite da nastavite sa učenjem ove veštine, majstori zanata će vam dati uputstva i skrenuti pažnju na sledeće. Sposobnost da se pobedi nervoza i govori sa velikom dozom samopouzdanja nije teško postići. To nije bogom dan talenat koji poseduju samo neki pojedinci. Svako može da razvije svoje skrivene sposobnosti, ukoliko ima dovoljno želje da to uradi. Mnogi iskusni govornici su u stanju da razmišljaju i govore bolje kada se suoče sa grupom, nego što su to u stanju da urade kada razgovaraju sa samo jednom osobom. Poznati su i obrnuti slučajevi. Prisustvo većeg broja slušalaca može da bude veoma stimulativno i može da nadahne govornika. Ukoliko se prate predlozi određenih iskusnih učitelja govorništva, može se dostići njihov nivo za vrlo kratko vreme. Od antičkih vremena do danas, govorništvo je veština čiji se kult neguje u mnogim društvima i različitim periodima civilizacije. Prilikom učenja govorništva obično se citira slučaj poznatih govornika koji su pre nego što su postali slavni imali velike probleme kada je trebalo da nastupe javno (primer Cicerona).

39

z a m k e Bez obzira na to koliko često čovek javno govorio, može mu se desiti da oseti manjak samopouzdanja neposredno pred sam početak govora, ali nekoliko sekundi kasnije kada govor započne, osećaj treme u potpunosti nestaje. U trenutku kada govornik ima pravu poruku, kako u glavi tako i u srcu, i kada ima unutrašnju potrebu da to brzo iskaže, tada je gotovo sigurno da će njegov nastup biti veoma samopouzdan. Kada se govor dobro pripremi, on je u mnogome već dobro i saopšten. Šta znači priprema za govor? Da li to znači mehaničko postavljanje važnih rečenica na parče papira? Pamćenje nekakvih fraza? Nijedno od toga. Prava priprema za govor se sastoji u istraživanju i izvlačenju nečega iz samog sebe. To je zapravo aranžman sopstvenih misli, da bi se time stvorila sopstvena jaka ubeđenja. Nikada ne treba sesti i pokušati da se napravi govor u roku od pola sata. Govor ne može da bude pripreman kao jelo za neko određeno vreme. Govor mora da izrasta. Treba izabrati više tema nekoliko nedelja ranije, razmišljati o tome u trenucima dokolice, sanjati, učiniti da budu predmet prijateljskih razgovora. Tokom pripreme govora bilo bi dobro čuti šta o njemu misle ljudi iz najbliže okoline. Sve misli i ono što može da pomogne u vezi sa govorom treba zapisati. Ideje, predlozi, ilustrativni trenuci, javljaće se u sasvim neočekivanim trenucima. Govornik bi trebalo da prikupi mnogo više materijala nego što namerava da koristi. Da bi se razvila dodatna snaga potrebna prilikom govorenja, mora se znati mnogo više o temi o kojoj se govori od onoga što se namerava da kaže. Drugim rećima, mora da se stvori čitav rezervoar informacija. "Umetnost ratovanja", rekao je Napoleon, „jeste veština gde ništa ne uspeva što nije unapred planirano i promišljeno". Ovo se podjednako odnosi na govorništvo, kao i na streljaštvo. Govor je, u stvari, putovanje. Ono mora da bude isplanirano. Govornik koji počne niotkuda, obično nigde i ne stigne. Ne postoje gvozdena pravila koja mogu da se primene na konstrukciju svih govora. Svaki slušalac i svaki govor predstavljaju poseban problem. 40

z a m k e Prilikom samog govora o određenoj temi jedna tačka mora u potpunosti biti obrađena bez ponovnog vraćanja na nju. Ukoliko govornik obrađuje jedno pitanje, pa to ne završi u potpunosti, nego se kasnije u toku izlaganja ponovo vraća, njegovo dodatno izlaganje delovaće kao besciljno lutanje. Neki od velikih govornika, kao što je npr. dr Konvel, izgradili su mnoge od svojih čuvenih govora držeći se sledećeg plana: – izneti svoje činjenice, – boriti se za njih, – tražiti akciju. Mnogi učenici govorništva saglasni su da je veoma koristan sledeći plan izlaganja: – ukazati na nešto što je pogrešno, – ukazati kako to može da se popravi, – tražiti akciju. Postoji još jedan vrlo koristan plan govora: – pokušati da se slušaoci zainteresuju, – steći njihovo poverenje, – izneti svoje činjenice, – tražiti motive koji mogu navesti ljude na akciju. Abraham Linkoln je pre govora, matematičkom preciznošću, razmišljao o zaključcima prema kojima vodi slušaoce. On je kao 40godišnjak, tada već član američkog Kongresa, izučavao Euklida, kako bi sa što većom preciznošću mogao da demonstrira svoje zaključke. Ukoliko postoji mogućnost treba snimiti svoje govore i slušati ih. Zabeleške uništavaju oko 50 procenata zainteresovanosti za nečiji govor. Treba izbegavati zabeleške i nikada ne treba čitati govor. Slušaoci vrlo teško mogu da posvete pažnju govorima koji se čitaju. Jedan od oprobanih saveta jeste da se osmišljeni govor nemo uvežbava za vreme šetnje. U trenucima samoće korisno je uvežbavati, počinjući od kraja i uvežbavajući određene pokrete.

41

z a m k e Govornik treba da ubedi sebe da se obraća pravom auditorijumu. Što više i što češće ovo radi, to se udobnije oseća kada dođe vreme za govor. Prosečan čovek ne koristi više od 10 procenata nasleđene mogućnosti pamćenja. Prosečan čovek se zapravo razbacuje sa oko 90 procenata sposobnosti pamćenja, zbog neobraćanja pažnje na prirodne zakone memorisanja. Prirodni zakoni memorisanja su: utisak, ponavljanje, asocijacija. Govornik treba da napravi dubok i živ utisak stvari koje želi da zapamti. Da bi u ovome uspeo mora da učini sledeće stvari: a) Koncentriše se. b) Pažljivo osmatra i pokuša da uoči što više detalja. Obična kamera ne može da registruje fotografiju u magli. Isto tako i sećanje neće moći da zadrži nejasne utiske. c) Pokuša da doživi utisak sa onoliko čula koliko je to moguće. Mnogi govorinici kada su pokušali da zapamte neki tekst u detalje čitali su na glas, tako da su mogli da imaju i vizuelni i auditivni utisak. d) Ono što je možda najvažnije jeste da mora da postoji vizuelni utisak. Nervi koji vode od oka do mozga 25 puta su veći od onih koji vode od uha do mozga. Često se u literaturi pominje primer Marka Tvena koji nije mogao da se seti izvoda iz svojih govora i odbacio je beleške i umesto njih počeo da koristi slike. Kada se preko slika podsetio određenih naslova i podnaslova svi njegovi problemi su nestali. Drugi zakon memorisanja jeste ponavljanje. Hiljade studenata muhamedanske religije u stanju su napamet da izgovore Kuran, knjigu koja je dužine Novog zaveta, a to postižu u mnogome samo zahvaljujući moći ponavljanja. Ljudi su u stanju da zapamte gotovo bilo kakvu dužinu teksta ukoliko je dovoljno često ponavljaju. Ipak, treba imati u vidu i sledeće činjenice koje se tiču ponavljanja. Ne treba samo sedeti i ponavljati jednu te istu stvar, sve dok se ne utisne u sećanje. Određeni tekst ponoviti jednom ili dvaput, pa ga ostaviti, i vratiti mu se kasnije. Ponavljanje u intervalima pomoći će da se stvari upamte za kraće vreme. Treći zakon memorisanja jeste asocijacija. Jedini način da se nešto upamti jeste stvaranje asocijacije sa nekom drugom činjenicom. 42

z a m k e Bilo šta što se pojavljuje u svesti mora na neki način da bude prethodno uvedeno u svest. Ovaj uvod postiže se poređenjem sa nečim što tamo već postoji. Tako npr. kada treba zapamtiti ime nekog stranca, dobro je postaviti pitanje kako se to ime piše, zamisliti izgled slova i sl. Treba pažljivo osmotriti njegov lik, pokušati da se uspostavi veza između njegovog imena i njegovog lica. Saznati čime se on bavi, izmisliti neku smešnu frazu koja povezuje njegovo ime sa zanimanjem kojim se bavi. Da bi se upamtili datumi, treba ih povezati sa onim datumima koji su već poznati. Na primer, 600-godišnjica Kosovske bitke poklapa se sa rođenjem sina prijatelja. Ukoliko se i pored svih mera predostrožnosti desi da se odjednom zaboravi ono što treba da se kaže, možda postoji mogućnost da se izbegne neprijatnost i bruka, ukoliko se koristi poslednja reč iz poslednje rečenice kao prva reč u novoj rečenici. Ovo može da traje sve dok se govornik ne seti sledećeg stava u govoru. Teško je naučiti bilo šta, bez obzira na to da li je reč o golfu, francuskom jeziku ili javnom govorništvu, kroz sukcesivno napredovanje. Znanje se zapravo stiče kroz iznenadne pomake i neuspele pokušaje. I kada dođe do nekakvog napretka, često dolazi do stagnacije znanja, a ponekad se i nekoliko nedelja tapka u mestu. Razdoblja stagnacije smatraju se veoma korisnim u procesu učenja. Neki ljudi, koji ni ne shvataju koliko je važno vreme stagnacije u procesu napretka, postaju obeshrabreni i napuštaju sve svoje pokušaje. Ovo je uglavnom za žaljenje, pogotovu ako se zna da uz malo više upornosti za veoma kratko vreme može da se doživi ogroman napredak. Govornik možda nikada neće biti u stanju da govori bez nekih nervoznih postupaka neposredno pre početka govora. Ukoliko bude uporan doći će do eliminacije svega, osim tog početnog straha, a vremenom i taj strah će nestati. Postoji nešto više od običnih reči, na šta se računa u dobrom govorništvu. To je način na koji su one upućene. Nije toliko stvar u tome šta se kaže, već kako se kaže. Mnogi ljudi prilikom govora ignorišu svoje slušaoce, gledaju iznad njihovih glava ili u pod, i čini se kao da izgovaraju monolog. Kod njih ne postoji nikakav smisao za komunikaciju, nema odnosa 43

z a m k e primanja i davanja između govornika i njegovog auditorijuma. Odnos koji može da ubije konverzaciju između dvoje ljudi takođe ubija i dobar govor. Savet budućim dobrim govornicima mogao bi da bude ovakav: “Svako od nas ima sposobnost da saopšti dobar govor. Ukoliko razmislite o ovoj konstataciji, isprobajte je na sebi samom. Setite se jednog od verovatno nebrojanih slučajeva nehotičnog povređivanja. Na primer: idete ulicom i sapletete se. Vaš tekst izgovoren posle „incidenta”, ma kako nepristojan bio, biće upamćen bez i jedne greške. Treba da se dovedete do tog nivoa da sa istom spontanošću i prirodnošću govorite u javnosti. Da biste u tome uspeli morate da vežbate. Nemojte da imitirate druge. Ukoliko želite da govorite spontano, morate da govorite drugačije od bilo koga drugog. Unesite svoju individualnost i svoje lične karakterne osobenosti u saopštavanju. „ O svojim slušaocima treba razmišljati i postaviti se tako kao da se očekuje da će oni u sledećem trenutku ustati i zapodenuti razgovor sa vama. Ukoliko bi oni stvarno trebalo da ustanu i postave neka pitanja, saopštavanje bi pre tog trenutka sigurno bilo i jasno i razgovetno. Zbog toga se često u govorništvu primenjuje oprobana fraza, kada govornik glasno kaže: „Pitate se otkud ja to znam?! E, pa, reći ću vam otkud ja to znam... „ Ovakav način čini se potpuno prirodan. Prava emotivna iskrenost pomoći će više nego sva pravila. Postoje četiri stvari koje svako od nas nesvesno primenjuje u iskrenoj konverzaciji, ali treba se zapitati da li ih iko koristi pri javnim govorima, većina ljudi ne: – Da li se ističu važne reči u rečenici, a zanemaruju nevažne? Da li se daje podjednaki značaj rečima kao što su i, ali, ipak, onaj ? – Da li raspon glasa oscilira od niskih do visokih tonova i nazad, kao skala kod malog deteta kada govori? – Da li brzinu govora varirate, prelazeći brzo preko nevažnih reči i posvećujući više vremena onima koje treba istaći? – Da li postoje pauze pre važnih ideja i posle njih? Govornik ne treba da drži govor kada je umoran. Treba da se odmori, sabere i koristi rezervu svoje energije. Pre govora ne treba mnogo jesti. Ne činiti ništa što može da potroši energiju. Ona je kao magnet. Ljudi se skupljaju oko energičnog govornika kao pčele oko meda. Oblačiti se uredno i atraktivno. Suština čoveka koji je dobro 44

z a m k e obučen pokazuje njegovo samopoštovanje i poboljšava njegovo samopouzdanje. Ukoliko govornik ima isflekane pantalone, razvezane pertle, masnu kosu, fleke od hemijske olovke na džepu sakoa, ili neku ružnu tašnu, prema njemu će slušaoci imati veoma malo poštovanja. Stav govornika ispred slušalaca treba da ukazuje da mu je drago što je tu. Ukoliko je zainteresovan za slušaoce, vrlo je verovatno da će i slušaoci biti zainteresovani za govornika. Čak i pre samog govora, često se dešava da pojava govornika dovede do toga da govornik bude prihvaćen ili odbačen. Zbog toga treba učiniti sve da pojava govornika utiče na one opažajne nadražaje koji omogućavaju topao doček. Slušaoci treba da predstavljaju kompaktnu celinu. Teško je bilo kako uticati na grupu ljudi ukoliko je ona raštrkana. Pojedinac koji je član kompaktnog auditorijuma smejaće se, aplaudirati i odobravati stvari koje bi možda doveo u pitanje ukoliko bi mu se predočile kada je sam ili ukoliko bi bio u grupi raštrkanoj na velikom prostoru. Ukoliko se govori maloj grupi, treba je smestiti u malu sobu. Treba biti nadmen. Neka govor bude intiman, neformalan i otvoren. U prostoriji treba da bude što više svetla. Postaviti se tako da svetlo bude upereno direktno u lice govornika, tako da svi gestovi mogu da budu jasno uočljivi. Nikada ne stajati iza nameštaja. Skloniti sve stolove i stolice koji stoje između govornika i publike u stranu. Ukoliko je to moguće, skloniti sve nevažne simbole koji obično vise sa govornice. Ako govornik ima goste na govornici pored njega mora imati u vidu da će svaki njihov pokret skrenuti pažnju publike, da će svaki pa i najmanji njihov pokret smanjiti napetost i tok razgovora. Publika ne može da se odupre izazovu da posmatra bilo kakav objekat u pokretu, pa tako treba izbegavati da se pored govornika nalazi više gostiju, jer zašto bi se stvarao problem i nelojalna konkurencija u vidu neplaniranog pokreta. Početak govora je veoma težak, a u isto vreme i veoma značajan, zato što je svest slušalaca sveža i time je lakše ostaviti dobar utisak na njih. Od početka govora mnogo toga zavisi i zato on mora da bude veoma precizno isplaniran. Uvod mora biti kratak. Samo jedna ili dve rečenice. Najbolje je odmah preći na stvar sa najmanjim mogućim brojem reči. Na ovako nešto niko nema primedbi. Obično početninci pokušavaju ili da ispričaju smešnu pričicu, ili da se zbog nečega izvine. Oba slučaja su obično promašena. Postoji samo mali broj ljudi, izuzetno mali broj ljudi, koji može da prepriča smešnu priču ili da ispriča vic uspešno. 45

z a m k e Ovakvi pokušaji obično dovedu publiku u neprijatan položaj umesto da je zabave. Ukoliko je reč o vicu, treba da ima smisao, odnosno da bude u skladu sa onim što sledi posle njega, a ne da bude „ispaljen" samo radi sebe samog. Humor bi trebalo da bude šlag na torti, a ne sama torta. Nikada se ne treba izvinjavati. Izvinjenja su obično uvreda za publiku. Ona ih gnjave. Treba preći odmah na ono što se želi reći. Kazati to brzo i sesti. Govornik može da pobudi pažnju na najbrži mogući način ako uradi sledeće: – pobudi radoznalost, – prepriča priču sa humanom porukom, – započne sa nekom zaista specifičnom ilustracijom teme koja sledi, – koristi predmete kao primer, – postavlja pitanja, – započinje govor udarnim i poznatim citatom, – ukazuje kako je tema od vitalnog interesa za slušaoca, – započinje govor šokirajućim činjenicama. Početak govora ne treba da bude previše formalan. Potruditi se da se on učini inventivnim, slobodnim i razgovetnim. Zaključak govora je najvažniji elemenat. Ono što se poslednje kaže, najverovatnije će biti najduže upamćeno. Nikada ne treba završiti govor sledećim rečima: „To je bilo sve što sam imao da vam kažem i zato ću sada da završim. „ Završiti govor, ali ne govoriti o završetku. Navešćemo četiri najpovoljnija načina da se završi govor: – sumiranje, kratak pregled najvažnijih stavki koje ste obradili, – poziv na akciju, – iskazivanje slušaocima iskrenih komplimenata, – izazivanje smeha. Biti jasan veoma je važno i često veoma teško. Sam Hrist je istakao da mora da sprovodi učenje preko parabola (poučnih biblijskih 46

z a m k e pričica), a to je radio „zato što oni (slušaoci) koji vide, nisu videli; oni koji čuju nisu čuli, a niko od njih nije razumeo". Hrist je nepoznato učinio jasnim, objašnjavajući ga kroz pojmove poznatog. Isto tako, ukoliko govornik želi da da jasnu sliku veličine Rusije, ne treba da predočava ovu oblast u kvadratnim kilometrima, već navede koje sve zapadnoevropske države mogu svojom površinom da prekriju delić velike Rusije, a najefektnije će biti da veličinu Rusije objasni neposredno preko države u kojoj drži govor. Ono o čemu se priča mora da bude jasno kao dan, pre svega u govornikovoj svesti. Koristite što više slike ("Jedna slika govori više od hiljadu reči" – kineska narodna poslovica), ilustracije, dijapozitive, slajdove i sl. Biti konkretan i određen. Nemojte reći „pas" ukoliko mislite na „malog mešanca koji drhti od hladnoće". Ljudi su uglavnom zainteresovani za neobične činjenice o običnim stvarima. Naše glavno interesovanje odnosi se na nas same. Osoba koja navede druge da govore o sebi i svojim interesovanjima, a pri tome ih pažljivo sluša, biće smatrana ozbiljnim sagovornikom i pored toga što malo priča. Tračevi i ogovaranja uvek mogu da osvoje i zadrže pažnju. Ponekad govornik treba da istakne samo nekoliko tačaka i da ih ilustruje pikantnim pričama. Budite konkretni i određeni. Nemojte nikada pokušati da budete „siromašni, ali pošteni" govornici.

47

z a m k e

Slika 8 - Formular koje koriste Jehovini svedoci

48

z a m k e

Slika 9 – Formular koje koriste Jehovini svedoci

Određuju nas samo četiri dodirne tačke sa drugim ljudima: – šta radimo, – kako izgledamo, – šta govorimo, i 49

z a m k e – kako to govorimo. Najčešće nas procenjuju preko načina na koji govorimo. Dikcija je često odraz društva u kojem se krećete i prijatelja koje birate. Značaj koji se pridaje veštini govorništva možemo sagledati i u savetu za govore koji, na primer, koristi verska grupa Jehovini svedoci.

PROPAGANDA
Pod propagandom se podrazumeva pažljivo osmišljeno izražavanje, ili akcije pojedinca ili grupe, sa ciljem da se utiče na mišljenje ili akciju drugog pojedinca ili grupe, kako bi njihova odluka bila u pravcu prethodno definisanog cilja. Propaganda može da bude skrivena ili javna, emotivna ili da sadrži pozive na razum i svest, a takođe može da bude kombinacija emotivnih i razumskih uticaja. Koreni propagande u današnjem smislu reči začeti su početkom II svetskog rata i naravno da je uloga nacističke Nemačke bila vrlo značajna. Na samom početku rata primenjivane su propagandne metode koje će se kroz čitav 20. vek ponavljati u ratnim sukobima. Nacistička propaganda je kolevka propagandnih metoda ne samo u ratnim okolnostima već i u miru. Razvoj propagande u Hitlerovom režimu imao je za cilj da se unutrašnjem i spoljašnjem neprijatelju izmene stavovi, da se obeshrabri i da se pretvori u poslušnog podanika režima. Podele, dileme i strahovi bili su oružja koja su se koristila protiv protivnika nacističkog režima. Sam Hitler je rekao da je cilj propagande „mentalna zbrka, protivurečnost osećanja, neodlučnost i panika". Osmišljavanje propagandnih postupaka koji su početkom Drugog svetskog rata doživele primene i donele neočekivano dobre rezultate svojim tvorcima započelo je dvadesetak godina kasnije. Jedan od prvih propagandnih koraka bio je osmišljavanje imena partije na čijem čelu se nalazio Hitler. Naime,1919. godine Nemačka radnička partija je promenila ime u Nacional-socijalističku nemačku radničku partiju, što se kasnije svelo na popularni nadimak nacisti. Svaka reč punog naslova stranke od posebnog je značaja za određene grupacije u Nemačkoj. Svaki od pojavnih simbola nacista bio je duboko i dobro osmišljen. Počevši od pozdrava podizanjem desne ruke u vis do 50

z a m k e uzvika „Hajl, Hitler", sve je vodilo ka uniformisanosti, poslušnosti i fanatizmu. Malo je, ako ih je uopšte i bilo, stanovnika Nemačke koji su mogli da budu ravnodušni prema do tada neviđenoj ratnoj mašineriji. Leni Rifenštal (Leni Riefenstahl) je u filmu „Trijumf volje" iz 1935. Hitlera snimala isključivo iz donjeg rakursa kako bi stvorila utisak „nadljudske" veličine, a u montaži je kombinovala krupni plan njegovog lica sa opštim planovima oduševljene gomile. Posebno poglavlje u nacističkoj propagandnoj mašineriji predstavljali su njihovi javni skupovi i parade. Ovakve manifestacije hipnotisale su nemački narod. Njih je organizovalo odeljenje nacističke propagande koje je sve svoje radne sate provodilo u planiranju postupaka, govora, u određivanju značaka, amblema, kostima, zastava i pozadinskih efekata koji su pojačavali glavna zbivanja. Marširajući u pažljivo odabranim kostimima, vojnici i članovi partije postajali su deo ritualnih ceremonija, a lideri partije dovodili su slušaoce u stanje hipnotisanosti i do ivice histerije. Primer kako se organizuje masovna propaganda jeste partijski skup u Nirnbergu iz tridesetih godina. U samoj ceremoniji učestvovalo je 110.000 dobro obučenih pripadnika nacističkih trupa. Ovom broju treba dodati 50.000 rezervista, 180.000 partijskih zvaničnika i 120.000 članova partije. Dolazimo do cifre od 460.000 ljudi ili oko 30 vojnih divizija. Pri tome treba naglasiti da je broj gledalaca bio nešto veći od 500.000.

51

z a m k e

Slika 10 – Fotografija Hitlera iz filma „Trijumf volje"

Kao što je već rečeno propaganda u današnjem smislu začeta je u nacističkoj Nemačkoj i doživela je najsnažnije efekte u vreme Drugog svetskog rata. To nikako ne znači da i pre Drugog svetskog rata nije postojala propaganda, čak bi se moglo zaključiti da je ona bila u manjoj ili većoj meri sastavni deo svakog režima u istoriji. U literaturi se često ističe da je još u vreme antičke Grčke postojala jaka propagandna delatnost. Jedan od najilustrativnijih primera jesu antičke drame koje su imale veoma jaku političku, socijalnu i moralnu pozadinu. Mnogo više propagandnih osobina možemo naći u grčkim igrama starog veka, njihovom pravosuđu i religioznim festivalima. Posebno mesto pripada veštini govorništva koje je naravno u većini slučajeva imalo propagandni karakter, a koje se u Grčkoj posebno negovalo. Veština govorništva do danas podrazumeva principe koji su provereni i primenjivani u Grčkoj. U svom delu „Knjiga o ratu" iz V veka pre Hrista, Suntzu je napisao: „Prilikom noćnih borbi treba koristiti bubnjeve, talambase i 52

z a m k e praviti što veću buku, dok je za vreme dnevnih borbi potreban što veći broj zastava i drugih obeležja, štitova, grbova i sl. da bi se neprijateljske oči i uši zbunile. „ U istočnoindijskom delu, Artasastra, koji je napisao Kautilija navodi se: „Astrolozi i drugi sledbenici ove nauke, kao i kraljeva pratnja, moraju pojačavati duh vojske ističući nepobedivu prirodu vladara i njegove vojske." Među nekim autorima koji su se bavili analizom propagande pominje se da su 1588. godine i Filip II španski i engleska kraljica Elizabeta organizovali propagandne kampanje koje se smatraju prapočecima modernog načina upotrebe propagande. Najznačajnije u vezi sa ovim istorijskim događajem jeste nepobitna činjenica da je 1588. godine do tada nepobediva španska armada doživela težak poraz, ali su zahvaljujući propagandi Španci proturali lažne vesti o svojoj pobedi i nepobedivosti. Sam izraz „propaganda" počeo je učestalije da se koristi u Evropi kao posledica misionarstva katoličke crkve. Papa Grgur XV osnovao je u Rimu 1623. godine Savet za propagandu vere. To je zapravo bila komisija kardinala čiji je zadatak bio da kontroliše načine propagiranja vere među nevernicima i na novootkrivenim prostorima. U vreme vladavina pape Urbana VIII osnovan je koledž za propagandu, sa ciljem uvežbavanja sveštenika za njihovo misionarstvo. Propaganda je reč latinskog porekla, propagare, bukvalnog značenja – rasprostraniti. Oruđa propagande Bez obzira na to da li propaganda deluje u miru ili ratu, ona se koristi određenim orudjima da bi dovela do zaključaka i stvorila nove odnose. Najvažnija oruđa su sugestija i stimulacija. Cilj je da se podstaknu široke mase da prihvate bez fizičkog osvajanja određena načela ili da se ponašaju u skladu sa pretpostavljenim stavovima. Ideja upotrebe sugestije i stimulacije kao propagandnih sredstava sastoji se u tome da se mase dovedu u stanje prihvatanja predloga čak i ako ne postoje logičke osnove za takvo prihvatanje. Potrebno je, naime, određenim sredstvima odstraniti kritičke reakcije iz mase slušalaca i zbog toga je sugestija jedno od najvažnijih oruđa. Sugestija se ogleda u upotrebi jasnih i pozitivnih izjava. Rečenice su jednostavne i svima razumljive. Odbija se bilo kakva misao da postoji i druga strana odre53

z a m k e đenog pitanja. Tako je Hitler direktno sugerisao da su Jevreji prodali nemački narod u Prvom svetskom ratu i da su njegovom narodu „zabili nož u leđa". U mirnodopskim uslovima sugestija je veoma razvijena pri reklamiranju proizvoda široke upotrebe. Jedan od najčešćih primera je isticanje teze da određeni proizvod otklanja bol i umor, smanjuje telesnu težinu za manje od tri dana i sl. Sugestija može da ima i svoje komplikovanije varijante kada se koriste nagoveštaji, insinuacije ili direktne izjave. Najbolji primer za ovo možemo da nađemo u složenoj oblasti oglašavanja. Sponzorstvo nekog umetničkog dela, odnosno sredstva koje poznata trgovačka kompanija izdvaja za umetnost, može se shvatiti kao nastojanje da se stvori osećanje simpatije kod slušaoca prema proizvodima sponzora. Nešto složeniji slučaj je kada se život i kultura jedne zemlje propagiraju kao veliko dostignuće čovečanstva i tako se određenim grupacijama usađuje verovanje da ta druga država može predstavljati „domovinu". Treći metod, pored sugestije i stimulacije, jeste uticanje na želje publike. U psihologiji je odavno obrađeno da je želja veoma važan činilac vere. Ljudi koji se bave propagandom proučavaju javno mnjenje da bi otkrili kod svojih ciljnih grupa „za" i „protiv". Pojmovi kao što su „patriotizam", „pravda" i „čast" koriste se da kod ljudi podstaknu pozitivne emocije i često se mešaju sa čisto komercijalnim efektima. Sa druge strane, postoji čitav mehanizam stvaranja negativnih utisaka u smislu „uništavanja" konkurencije. Stvaranje negativnih uticaja ima veliku primenu i u političkoj i u komercijalnoj propagandi. Korišćenje slogana u reklamne i političke svrhe ima dužu istoriju nego što se to na prvi pogled čini. Za vreme Musolinija fašisti su izbacili veliki broj slogana kao što je „Knjiga i puška čine savršenog fašistu", a u burnim političkim zbivanjima na Balkanu od 1990. do 1996. veliki broj parola i slogana preplavio je republike bivše SFR Jugoslavije. Za vreme demonstracija u Bugarskoj, u Sofiji, na jednom transparentu je pisalo „Zbogom dinosaurusi, dobro došli krokodili!" Pored upotrebe slogana, propaganda mnogo koristi i simbole. Simbol je zapravo konkretizovana predstava ideje, odnosno akcije ili jasna predstava određene pojave. Ukrštene puške u svim vojskama sveta predstavljaju pešadiju, dok su krila uobičajen simbol ratnog vazduhoplovstva. Kukasti krst imao je jasnu i nedvosmislenu poruku, slično srpu i čekiću ili hrišćanskom krstu. Simboli mogu biti reč, oznaka, predmet, pesma, zastava, slika, skulptura, ili bilo šta što stvara 54

z a m k e određenu misao kod velikog broja ljudi. U jednom tekstu o propagandi rečeno je: „Simbol je cement koji drži određene socijalne formacije zajedno". U vreme nacizma, simboli su korišćeni na nedvosmislen način, tako da bilo koji Nemac koji je odbio da koristi ove simbole odmah bi bio primećen. Simboli kao što su podizanje ruke, nošenje kukastog krsta, raznih značaka, klicanje Hitleru i sl, označavali su „za”. Isto tako nošenje Davidove zvezde nedvosmisleno je ukazivalo na pripadnost grupaciji koja je negativna. U II svetskom ratu glavni simbol za građane Japana i direktne učesnike u ratu bio je car. Car je za Japance u to vreme bio isto što i Bog, odnosno potomak boga Sunca. Njegov simbol, crveni krug na beloj osnovi, bio je zastava Japana i simbol božanstva, odnosno pravednosti ideje za koju se svi podanici carstva zalažu. Uspešna propaganda je ubedljiva i uverljiva.Stvaranje poverenja zahteva konzistentnost i vreme. Od mnogobrojnih faktora koji sačinjavaju uspostavljanje poverenja – kredibiliteta, jedan od najvažnijih je vrlo ažurna analiza mete. Kredibilitet će se uvećati kada teme povezane sa otrebama i zahtevima ciljne publike budu održane unutar okvira reference. Iskustvo pokazuje da je ubedljivost propagande unutar odbojne publike povećana kada je propaganda objektivna i indirektna – što je publika odbojnija to je propaganda objektivnija i indirektnija. Lične poruke, koje se šalju ili emituju individuama ili grupama unutar ciljne publike od strane bivših pripadnika ili rođaka, moraju u sebi da sadrže detalje koji su poznati jedino izvoru. One moraju da predstavljaju sredstvo za identifikaciju publici kojoj je namenjeno. U dodatku izvor mora biti jasno identifikovan sa dovoljno informacija, kako ne bi bilo nikakvih dilema oko njegovog identiteta. Ovo dodatno osnažuje uverljivost poruke. Psihološki cilj proizilazi iz zadatka.To može predstavljti jedan jedini korak ili seriju koraka preduzetih da bi se ciljna publika sprovela kroz željeno ponašanje ili stavove koji su namenjeni izvršenju propagandnog zadatka. Promene u uslovima mogu doneti i promene u psihološkim ciljevima. Psihološke ciljeve klasifikujemo kao: – Kohezivne – one čije će ispunjenje doprineti učvršćivanju ili većem zbližavanju društva ili ciljne grupe,

55

z a m k e – Deljive – one koji su upereni na odvajanje individue iz njegove grupe, odvajanje grupe od drugih grupa ili društva, ili dezorganizaciju grupe ili društva. Propagandna poruka mora biti jasna, sažeta, povezana – precizna stavka bez stranog materijala. Sve u njoj mora doprineti celokupnoj poruci, uspostavljajući povezan tok bez umetaka i popunjavanja praznina. U pripremanju poruke ili ubedljivog teksta izbegavajte apstrakcije ukoliko je to moguće. Iskoristite do maksimuma specifične i činjenične primere i fotografije. Ukoliko se koristi apstrakcija definišite je najjednostavnijim rečima. Povežite poruku sa svakodnevnim životom publike. S obzirom na to da je meta nepoverljiva i tragaće za skrivenim, nepovoljnim značenjima, osigurajte da samo jedno tumačenje, ono koje želite, može da se da svakoj rečenici. Pođite od pravila – bilo koja izjava ili akcija koja može da bude pogrešno protumačena, biće pogrešno protumačena. S obzirom na to da meta ima različito poreklo i okvir referenci, ne koristite nefamilijarne idiome ili žargon. Koristite čiste i kompletne izjave. Razvijte misli u logičnim sekvencama jezika koji koristi ciljna grupa. Ne ostavljajte nijednu misao koju bi meta mogla sama da popuni. Ključno pitanje koje treba postaviti jeste: „Da li publika razume šta ovo znači? “ Da bi razumela: – Koristite nivo jezika koji je ispravan, imajući u vidu čitalački nivo mete. Za polupismene najbolje je koristiti njihov regionalni dijalekt i idiomske izraze, – Ne koristiti termine, težine ili mere koje su strane ciljnoj publici, – Ne prevodite direktno sa domaćeg na strani jezik. Umesto toga dajte lingvisti ideju ili generalni koncept i taj koncept frazirajte na lokalnom jeziku, – Ne podstičite veru neprijateljskoj propagandi kroz reči ili akcije, – Dajte ograničene i pozitivne izjave. Izbegavajte negativne. Ne nastupajte nesigurno, 56

z a m k e – Ne distribuirajte propagandu koju neprijatelj može lako da prepravi i da ima prednost, – Izbegavajte one teme na koje ste i vi i vaši protivnici podjednako osetljivi, – Ne vređajte i ne stvarajte ljutnju kod ciljne publike. Držite njihove umove otvorenim a njihove emocije prijateljskim, – Ne koristite snažne pretnje, – Održite sva obećanja; ukoliko niste sigurni u mogućnost ispunjenja ne obećavajte. Propagandno planiranje predstavlja kontinuirani proces koji zahteva maštovitost i odlučnost. Mora imati odgovor na brze promene koje donose novi uslovi ili okolnosti, a koje utiču na odabranu publiku i psihološke ciljeve. Plan koji ima ovo u vidu takođe je podređen promenama. Proces propagandnog planiranja mora da bude fleksibilan. Mnoštvo mogućnosti mora biti eksploatisano onim tempom kojim nadolaze. Mogućnosti za istraživanje osetljivosti (ranjivosti) mogu da se izgube nefleksibilnim insistiranjem na primeni originalnog plana. Osetljivost, uslovi, ciljna grupa, ciljevi i teme najčešće se menjaju velikom brzinom u odnosu na promene koje se dešavaju, kada su u pitanju događaji i politika. Planiranju mora da prethodi ili da ga prati odlučnost u sprovođenju akcije. Bez obzira na to da li planiranje prethodi odluci ili je prati, sastojci su u osnovi isti za svaku psihološku operaciju ili plan. Na primer, eventualni planovi (planovi za nepredviđene situacije) slede istu šemu. Oni pokrivaju više različitih mogućnosti, kao što su: prestanak neprijateljstva, intervencija drugih država, upotreba novih oružja, promena političkih uslova, promena vojne situacije. Planovi za nepredviđene situacije osmišljeni su da bi se primenili odmah nakon naredbe, kada se predviđeni ili pripremljeni događaj desio. Kriterijumi za selekciju medija Prihvatljivost i kredibilnost. Kompletna analiza mete ukazaće na to koliko je određeni medij prihvatljiv i uverljiv samoj meti. Dostupnost. Dostupnost medija, mehanički kapacitet produkcije poruka, i mogućnost dostave poruke, kao i mogućnost publike da je prime i razumeju veoma je važna. 57

z a m k e Vreme. Produkcija i širenje moraju da se razmotre za svaki medij. Na primer, medij koji zahteva dugo vreme produkcije ili širenja neće biti odgovarajući za poruku koja eksploatiše mogućnosti mete. Količina. Odabrani mediji moraju da budu mešani, jedan medij podržava drugi i dostavlja u dovoljnom obimu kako bi se osiguralo da je kompletna meta – ciljna grupa izložena poruci. Pažnja je međutim neophodna kako bi se izbegla kontraproduktivnost zbog prezasićenosti mete. Ovo zahteva analizu intenziteta i vremenskih razmaka emitovanja poruke. Pogodnost. Izabrani medij mora da bude pogodan za metu. Izabrani jezik, rečnik i nivo takođe su značajni faktori. Na primer, ne bi bilo prikladno koristiti novine ili drugi štampani tekst da bi se prenela poruka nečitalačkoj publici. Profesinalni žurnali mogli bi, pak, da budu najpogodnije sredstvo za obraćanje profesionalnoj publici. Kada imamo u vidu načine širenja, propagandu možemo podeliti na: „propagandu licem u lice”, audio-vizuelnu, audio ili vizuelnu propagandu. Smatra se da je propaganda „licem u lice” najsloženija, a audiovizuelna (televizija) najkorišćeniji propagandni oblik. Komunikacija licem u lice Komunikacija licem u lice odvija se između dva ili više lica u neformalnom razgovoru, a sa ciljem ubeđivanja u okviru jedne grupe. Prednosti: – Prilikom ovakvih odnosa dolazi do pozitivnih međuljudskih odnosa, – Izbor slušalaca – slušaoci mogu da budu pažljivo odabrani i može im se direktno obraćati, – Govornik može momentalno da odredi snagu svoje poruke i prilagodi pristup prema odgovoru publike, – Potreban je mali broj tehničkih sredstava i logističke podrške, – Prezentacija složenih materijala može se obaviti do detalja. Može da se koristi često ponavljanje da bi se određene ideje usadile slušaocima,

58

z a m k e - Ekspeditivnost – u nekim slučajevima, naročito ako su slušaoci na primitivnom nivou, to može da bude najekspeditivniji metod širenja propagande. Mane: – Ograničena upotreba taktike. Upotreba taktike je ograničena zbog česte nedostupnosti ciljne grupe ili ličnosti. Ovo se naročito odnosi na rat, zato što upotreba komunikacije licem u lice često nije moguća sa neprijateljskim snagama, sve dok nisu pobeđeni ili zarobljeni a tada je takva komunikacija uglavnom nepotrebna, – Potreba kontrole – neophodna je pri iznošenju određenih ideja ili stavova, što se najbolje ilustruje kroz prenošenje usmene poruke pojedinačno, licem u lice. U vreme kada poruka stigne do poslednjeg u nizu ona obično ne sadrži prvobitni tekst. Zbog toga je potrebno uvođenje drugih medija da bi se eliminisao ovaj problem, – Ograničenost u nesigurnim područjima. Sigurnosna situacija umnogome ograničava komunikaciju licem u lice. Što se sigurnosna situacija više popravlja i što više oblasti postaje bezbednosno pouzdano, to može doći do napretka komunikacije licem u lice, – Veliki zahtevi za govornika. Od govornika se zahteva znanje, oratorska veština, sposobnost ubeđivanja i sl. Drugim rečima, za uspešnost ovakve komunikacije potrebna je izuzetna ličnost koja često nije dostupna u pravom trenutku, – Snaga ljudskog glasa i potreba za vizuelnim kontaktom ograničavaju ovaj metod na relativno male grupe. Televizija Televizijski programi zajedno sa video trakama jedan su od najefektnijih sredstava za ubeđivanje. Ovi metodi nude mnoge prednosti, za propagandne situacije, i imaju široku primenu zbog mogućnosti obraćanja velikom broju stanovništva. TV je veoma korisna u ograničenom, opštem i hladnom ratu, a posebno je efikasna u odbrani protiv strane propagande i operacija konsolidacije. Prednosti: – Brzina. TV programi mogu da obuhvate veliki broj stanovnika u malom vremenskom periodu, 59

z a m k e – Nepotrebnost veštine pisanja. Postoji mogućnost da publika nije u stanju da čita, ali će poruke biti jasno prenesene, – Ujedinjenje. Pomoću TV dolazi do zbližavanja slušalaca, odnosno do njihovog izlaganja istim idejama i konceptima, – Televizija se obraća dvama čulima, od kojih svako podstiče ono drugo. Na ovaj način gledalac stiče utisak umešanosti. Mane: – Opseg. Geografski i atmosferski uslovi utiču na snagu i opseg signala. Signal može biti ometan relejnim stanicama, vazdušnim ometačima ili satelitskim relejima, – Prijem. Televizijski prijemnici su neujednačeno raspoređeni po svetu. Poruka koja se prenosi preko televizije uobičajeno će biti primljena samo kod ljudi koji pripadaju višem ili prosečnom sloju građanstva, dok u mnogim državama sveta, naročito kod zemalja u razvoju, ne postoji, – Osetljivost. Oprema i delovi su osetljivi i veoma podložni oštećenjima i predstavljaju izvanrednu metu za neprijatelje. Prijemnici su veoma teški za sakrivanje. Propagandne tehnike koje ne traže dokazivanja Pridruživanje i neizbežan uspeh - Poziv na pridruživanje u neospornoj pobedi jeste pokušaj ubeđivanja ciljne grupe da uzme učešće u akciji jer su se svi drugi već pridružili. Ova tehnika pojačava prirodnu želju čoveka da bude na pobedničkoj strani, uverava ljude da je program izraz neodoljivog masovnog pokreta i da je njihov interes da se pridruže. Neizbežan uspeh programa računa na to da natera one koji se još nisu uključili da se pridruže na zajedničkom putu do velike pobede. Ovo dodatno ubeđuje kolebljive ili već ubeđene da se nalaze na najboljem mogućem kursu. Pridruživanje ima svoj slogan „svi, ili bar neki od nas to rade”. Ovim propagandista pokušava da nas ubedi da svi članovi grupe kojoj mi pripadamo prihvataju taj program i da se od nas očekuje da se i mi „pridružimo gomili”. Ovaj metod nastoji da nas natera da pratimo gomilu i da prihvatimo propagandni program kao celinu, bez analiziranja dokaza za i protiv. Setite se, kada zakasnite na posao ili bacite otpadak na ulicu šta vam prvo padne na pamet – „svi to rade, zašto ne bih i ja”. 60

z a m k e Manipulatori iznajmljuju dvorane, radio stanice, pune stadione, organizuju razne mitinge. Uključuju simbole, šarenilo, muziku, dinamiku, kao i dramsko lukavstvo. Nastoje da navedu ljude da pišu pisma, šalju telegrame, da doprinesu njihovim ciljevima. Manipulatori apeluju na želje koje su slične našim, da „pratimo gomilu”, a da gomila onda prati masu. Uz pomoć svih ostalih propagandnih metoda koriste lukavstvo i laskanje da bi odstranili strah i nevericu i da bi se mišljenje pojedinca što više približilo mišljenju grupe. Onda se raspale emocije da bi se od grupe napravila masa. Slogan „Ne bacajte glasački listić, glasajte za našeg kandidata, on već pobeđuje”, po njima znači da je kandidat već pobedio i pre nego što je počelo glasanje. Izazivanje nepovoljnog mišljenja. Ova tehnika se koristi da navede javno mnjenje na osudu određene akcije ili ideje, navodeći ljude na zaključak da upravo tu akciju ili ideju podržavaju grupe koje nisu omiljene među ljudima, ili od kojih ljudi strahuju ili ih preziru. Tako, ako ljudi koji podržavaju određenu politiku bivaju navedeni da pomisle da neki nepoželjni, rušilački ili podli ljudi takođe podržavaju istu politiku, mogu da donesu odluku da se priklone drugoj grupi. Uglancano uopštavanje. Ova tehnika podrazumeva korišćenje duboko emotivnih reči, koje su u najdubljoj vezi sa najvišim vrednosnim konceptima i verovanjima, tako da donose uveravanja bez posebnog razloga. Ona apeluje na emocije, kao što su ljubav prema otadžbini, domu, čežnja za mirom, slobodom, čašću, ugledom itd. One traže podršku bez ispitivanja razloga. Kroz neodređene reči i fraze nameću se različite stvari različitim ljudima, njihova sadržina je uvek korisna. Ponuđeni program je uvek dobar, poželjan i moralan. Uopštavanjem se može dobiti ili izgubiti efikasnost. Oni moraju da odgovaraju određenim uslovima. Fraze koje u jednom momentu izazivaju prijatne asocijacije u drugim mogu da pobude neprijatne. Posebno ako je njihova formulacija izmenjena. Uglancano uopštavanje dovodi se u vezu sa „snažnim rečima”. Koristi se da nas dovede u situaciju da prihvatimo nešto bez analize odgovarajućih činjenica. Ljudi veruju u snažne reči, bore se za njih i gaje duboka osećanja prema njima: pravda, demokratija, patriotizam, nauka, zdravlje, ljubav, porodica, itd. 61

z a m k e Ove „snažne reči” se u propagandi zovu uglancana uopštavanja sa ciljem da skrenu pažnju na snažne karakteristike koje ove reči imaju. Naime, one imaju različita značenja kod različitih ljudi, stoga se i koriste na različite načine. Propagandisti često zloupotrebljavaju ove snažne reči i osećanja koja one izazivaju kod bezazlenih ljudi. Kada nam neko govori o demokratiji mi odmah pomislimo na našu predstavu o demokratiji koju smo dobili kroz proces obrazovanja u porodici, školi i na druge načine. Naša prva reakcija je da manipulator upotrebljava taj izraz u smislu kako ga mi razumemo i doživljavamo. Ovo značajno umanjuje naš otpor i obeshrabruje našu i te kako potrebnu sumnjičavost. Uglancano uopštavanje predstavlja tehniku obrnutu od verbalnih uvreda. Dok verbalne uvrede traže od nas da u nekom obliku osudimo, odbacimo i zabranimo nešto bez upoznavanja sa bitnim činjenicama, uglancana uopštavanja traže od nas da cenimo i uvažavamo nešto, takođe, bez upoznavanja sa bitnim činjenicama. Propaganda je posebno efektna kada koristi obe metode odnosno kada odabrane reči mogu da stvore đavola protiv koga se svi borimo, ili nešto toliko dobro da moramo da ga obožavamo. Najčešće korišćene snažne pozitivne reči su: vizija, sloboda, naporan rad, istina, pravda, pravo, reforma, zaštita, prosperitet, sloboda, pomoć, humanost, snaga, porodica, hrabrost, deca, čast, ugled, dostojanstvo, poštenje, itd. Dakle, kada jedna grupa govori o sebi ili svom programu koristi ove pozitivne reči, a kada govori o protivniku koristi reči koje imaju negativnu konotaciju (verbalne uvrede). Neodređenost. Veći deo je promišljeno neodređen tako da ljudi dopunjuju sadržaj sopstvenim interpretacijama. Namera je da se ljudi pokrenu upotrebom nedefinisanih fraza, bez analiza opravdanosti ili pokušaja da se ustanovi opravdanost programa. Racionalizacija. Pojedinci ili grupe mogu da koriste poznata uopštavanja da objasne pitanje ili uverenje. Nejasne i prijatne fraze često se koriste da opravdaju takvu akciju ili uverenje. Pojednostavljenje. Poznata uopštavanja se koriste da obezbede jednostavne odgovore na složena socijalna, politička ili vojna pitanja. Transfer. Ovo je tehnika isticanja pozitivnih ili negativnih kvaliteta (veličanje ili okrivljivanje) ličnosti (čoveka, entiteta, objekta) ili vrednosti (individualne, grupne, nacionalne, patriotske itd.) da bi 62

z a m k e kod drugih izazvao njegovo prihvatanje ili diskreditaciju. Ova tehnika se uglavnom koristi da odgovornost sa jednog člana u sukobu prebaci na drugog. To izaziva emotivni odgovor, kome je cilj da stimuliše identifikaciju sa priznatim autoritetom. Dakle, transfer je prenošenje autoriteta, ugleda i prestiža sa nečega duboko poštovanog na nešto ili nekog drugog sa ciljem da izazove postepenu (kasniju) prihvaćenost. Jedna od najčešće korišćenih metoda transfera su simboli. Uzimanjem, npr. krsta, manipulator pozajmljuje za svoj program svetinju hrišćanske religije. Kada, recimo, politički aktivista završi svoj govor tako što se prekrsti on pokušava da religiozna osećanja transferiše u ideju koju upravo promoviše. Najmanje zlo. Ovo je tehnika kojom se stavlja do znanja da je izabrani kurs možda nepoželjan, ali da je bilo koja druga alternativa mnogo gora opcija. Ova tehnika se generalno koristi kao objašnjenje za potrebu žrtvovanja ili da opravda prividno okrutnu akciju koja izaziva nezadovoljstvo određene ciljne grupe ili ograničenje ličnih sloboda. Projektovanje krivice na neprijatelja (odnosno na suprotnu grupaciju) za sve neprijatnosti i ograničenja obično se koristi zajedno sa ovom tehnikom. Verbalne uvrede, prozivanje i etiketiranje.Ova tehnika nastoji da pobudi predrasude kod nekih i obeležava određene propagandne kampanje kao nešto što je namenjeno strahu, mržnji, gnušanju ili nečemu neželjenom. Verbalne uvrede i etiketiranje služe da bismo odbacili i optužili nekog ili nečiju ideju, a da prethodno nismo ni pogledali činjenice. Verbalne uvrede su odigrale ogromnu i značajnu ulogu u istoriji čovečanstva, pa i u našem individualnom razvoju. Uništavale su reputacije, pokretale ljude do neverovatnih rezultata, druge slale u zatvore, a neke su podsticale da uđu u bitke, kao i da blate svoje kolege. One su i još uvek podesne za propagatore. Svedoci ste čestih međupartijskih ili međudržavnih optuživanja kao što su banda crvena, prodane duše, jeretici, petokolonaš, izdajice, diktatori, itd. Naš lični život odjekuje nazivima slabić, moron, glupan, lopov, bezveznjaković, trivijalan, neproduktivan, nehuman, pohlepan, lenština, glupak, itd.

63

z a m k e Mogu se naći grupe ili individue koje sa ponosom nose ovakva imena. Ipak je najveći broj individua ili grupa koje smatraju da je ovo najniži mogući udarac koji se može zadati neprijatelju. Kod nekih primitivnih grupa istaknuto je davanje imena kao što su ljudi ili pravi ljudi. Oni sve ostale nazivaju strancima, prizemnim, gubitnicima, bolesnicima ili nekim drugim imenima koja oni označavaju kao ozloglašena. Verbalne uvrede, prozivanja i etiketiranja predstavljaju oblik „igre rečima” kojima se jedna osoba ili ideja povezuje sa negativnim simbolom, u nadi da će ciljna grupa odbaciti osobu ili projekat na bazi negativnog simbola, umesto da sagleda odgovarajuće činjenice. Najčešće korišćene reči sa negativnim konotacijama jesu: kolaps, izdajica, nemoral, pretnja, laž, bolest, rat, nasilje, pohlepa, patetičan, destruktivan, rušilački, sebičan, fašist, a da ne spominjemo svinja, idiot, konj, magarac itd. Postoji još osetljivija upotreba ove metode, a to je momenat kada bi jednostavno trebalo pojačati neki događaj ili pojam (ili ga u suprotnom oslabiti) upotrebom pažljivo odabranih „negativnih” (odnosno pozitivnih) reči. Tako, na primer, neko će reći da je policija koristila brutalne mere prema demonstrantima, a suprotna strana će te iste mere okarakterisati kao, u najgorem slučaju, neadekvatne ili „možda neodgovarajuće u toj situaciji”. Vrste verbalnih napada (uvreda) Direktni verbalni napad koristi se u prisustvu odgovarajuće (naklonjene) ili neutralne publike. To je jednostavno otvoreni napad na suparnika ili suprotnu ideju. Indirektni verbalni napad koristi se kad direktni napad može da izazove netrpeljivost kod prisutnih. To je obeležje stepena napada između direktnog verbalnog napada i insinuacija. Sarkazam i poruga su često korišćeni u ovim tehnikama. Karikatura, ilustracija ili fotografija koriste se u verbalnom napadu, često sa vrlo snažnim efektom. U svojoj ekstremnoj formi verbalni napad može da ukaže da je propagator izgubio osećaj za meru i da nije u mogućnosti da istraje u svojoj kampanji. Pre nego što se odluči za ovu tehniku propagator 64

z a m k e mora da dobro odmeri sve moguće posledice. Pokazalo se kao najsigurnije da bi ovaj metod trebalo da se izbegne. Članovi jedne grupe međusobno mogu da se preziru, ne vole ili da mrze neke od svojih lidera, međutim kada ih neko sa strane otvoreno kritikuje najčešće se okreću protiv njega. Istovremeno ovo može da ukaže i na nedostatak lepog ponašanja, arogantnost i oholost. Označavanje neprijatelja. Ovo je oblik pojednostavljivanja, kod koga se složena situacija ograničava na tačku gde je neprijatelj, nedvosmisleno identifikovan. Više puta smo imali prilike da čujemo: „NATO bio prinuđen da vojno interveniše u cilju sprečavanja humanitarne katastrofe miroljubivih Albanaca na Kosovu do koje je došlo posle brutalne, ničim izazvane, agresije jugoslovenske vojske”. Obični ljudi. Ovo se odnosi na nastojanje ubeđivanja prisutnih da pozicija propagatora odražava opšte mišljenje ljudi. Ovo je koncept koji treba da zadobije poverenje prisutnih, komunikacijom na uobičajen, svakodnevni način. Propagatori koriste obične reči prilikom razgovora i imaju uobičajen stav, pokušavajući da svoje gledište identifikuju sa stavom prosečnog čoveka. Idejom nastupa običnog čoveka propagator želi da zadobije poverenje ljudi koje inače odbijaju intelektualni razgovori, izveštačenost i sl. Metod običnih ljudi je zapravo metod kojim govornik nastoji da ubedi svoje slušaoce da su on i njegove ideje dobre zato što su ideje iz naroda – ideje običnih ljudi. Političari, poslovni ljudi, ministri itd, najčešće zadobijaju poverenje ljudi, zato što svojom pojavom odaju sliku „običnog čoveka iz komšiluka”. Primetićete da se u vreme izbora kandidati utrkuju ko će da pokaže veću privrženost maloj deci, porodici itd. Oni su uglavnom pravi porodični ljudi, koji vode računa o svojim starim i iznemoglim roditeljima. Javnost treba naterati da identifikuje svoje interese sa interesima propagatora. U ratu, na primer: Prikazivanje vojnika kao običnih ljudi. Ovim propagator želi da neprijatelj stekne utisak da se bori protiv vojnika koji su obični – pristojni ljudi. Ovo služi da se neutrališe suprotna tvrdnja da je reč o krvoločnim ubicama. 65

z a m k e Prikazivanje civila kao običnih ljudi. Ovim se ubeđuje neprijatelj da suprotna strana nije agresivna, nemoralna, arogantna već da su to obični ljudi koji samo žele da žive u miru. Humani lideri. Ova tehnika stavlja akcenat na humani portret određenih državnih i drugih lidera. Oni se toliko humanizuju da javnost na njih gleda kao na obična humana bića ili kao ljubazne, pametne, zaštitničke ličnosti. Elementi izražavanja običnih ljudi: Zavičajni. Ovo je savremeni jezik specifične regije ili ljudi prosto izgovoren ili napisan koji uključuje pesme, narečja i viceve. Prilikom korišćenja ovog jezika mora se voditi računa o upotrebi važećeg dijalekta te specifične publike. Dijalekt. Dijalekt je varijacija u izgovoru, gramatici i rečniku regiona ili nacije. Kada ga koriste propagandisti, potrebna je perfekcija. Najbolje je da ova tehnika bude prepuštena onima kojima je taj dijalekt urođen. Greške. Školsko izražavanje, izrazi, izgovor i dikcija ostavljaju utisak veštačkog. Da bi se ostavio utisak spontanosti, namerno zastajte između fraza, zamucnite ili pogrešno izgovorite reč. Greške u pisanom materijalu mogu da naprave samo članovi čitalačke publike. Generalno, greške treba da budu ograničene na običan govor . Odomaćene reči. Domaće reči su forme „čestitih reči” korišćene u svakodnevnom životu prosečnog čoveka. To su poznate reči kao dom, porodica, deca, selo, komšije ili kulturno ekvivalente. One pobuđuju povoljne emotivne reakcije i pomažu prebacivanju simpatija prema propagandisti. Domaće reči se naširoko koriste da bi se probudila nostalgija. Obazrivost mora da postoji kako bi se osiguralo da domaće poruke uperene ka suprotnoj strani nemaju isti efekat. Ako u nastupu propagandiste nedostaje prirodnost, može doći do nepovoljnog razvoja. Publiku može da uvredi ono što smatra pokušajima ismevanja njihovog jezika ili običaja. Socijalno neslaganje – društvena osuda. Ovo je tehnika kojom propagandist navodi grupu pristalica da prihvate da je držanje ili dejstvo „onih drugih” (van granica njihovih kontura) suprotno osnovnim vrednostima. Ovo najčešće rezultira socijalnim odbacivanjem, neodobravanjem ili momentalnim ostrakizmom. Ostrakizam se koristi kao pojam koji objašnjava progonstvo koje nije sramota nego se tretira 66

z a m k e kao neka vrsta počasti (mada neprijatna). To je progonstvo građanina koji se toliko osilio da bi mogao biti opasan. Reči koje izazivaju dejstvo. Ovo su reči namenjene publici na višem stepenu obrazovanja i imaju tendenciju da proizvode pozitivne asocijacije: mir, sreća, bezbednost, mudro vođenje, sloboda i drugo su dejstvene reči. Slogani. Slogan je kratka udarna fraza koja može da ima etiketu ili izreku. Ako ideje mogu da budu slogirane, one bi to i trebale da budu, jer dobri slogani sami sebe održavaju. Saopštenja – svedočenja su navodi, iz konteksta ili van konteksta, specijalno formulisani da podrže ili odbace datu politiku, akciju, program ili ličnost. Iskorišćena je reputacija ili funkcija (ekspert, respektovana ličnost, itd...) individue koja izlaže. Saopštenje u propagandnu poruku stavlja zvaničnu potvrdu o poštovanju pojedinaca ili vlasti. Ovo se koristi da bi izazvalo ciljnu publiku da se indentifikuje sa autoritetom ili da prihvati predloge autoriteta kao svoje. Svedočenja se sastoje u izjavi poštovane ili omražene ličnosti, u kojoj se navodi da je neka ideja, program, osoba ili sl. dobra ili loša. Često se kaže: predsednik taj i taj je rekao, ili kako javljaju Večernje novosti, ili Nikola Tesla je rekao, itd. Neka od ovakvih svedočenja realno mogu značajno da doprinesu davanju legitimiteta određenoj ideji, ličnosti ili konceptu. Upotreba ove metode može da predstavlja iskrivljavanje, obmanu i nerazumevanje čak i antisocijalnu sugestiju. Za to je posebno važan ostatak navoda koji može da glasi: „zbog toga je taj i taj takav i takav ili imajući u vidu to jasno je da je njihov projekat poguban za društvo”, itd. Ukratko, svedočenje je vrsta metode koju koriste vešti manipulanti da bi ubedili druge u neku ideju, pre nego što oni dozvole sebi da budu kritični i sagledaju neophodne činjenice. Najčešće se koriste tri nekorektna načina: Pozivanje na nepouzdane izvore, Lažno predstavljanje činjenica ili sadržaja mišljenja i njihovo pripisivanje pouzdanim izvorima i Navođenje citata, činjenice ili mišljenja iz izvora sa posebnom reputacijom koji takav navod uopšte nije dao. Tipovi svedočenja su: 67

z a m k e Zvanične potvrde. Davalac formalnog saopštenja mora da poseduje potvrdu ili da je jasno zabeleženo da ima dokaz o funkciji ideje, koncepta, akcije ili verovanja. Četiri faktora su uključena: Izvođenje. Ljudi moraju da imaju poverenje u autoritet koji je domenstrirao neverovatnu sposobnost i perfekcionizam u toj oblasti. Ovo izvođenje treba da bude povezano sa subjektom koji daje formalno saopštenje Identifikacija sa metom. Ljudi imaju veće pouzdanje u autoritet sa kojim imaju zajednicku vezu. Na primer, vojnik će lakše verovati oficiru sa kojim je imao slična mučna iskustva nego civilnom autoritetu ili drugom vojnom subjektu Pozicija autoriteta. Zvanični položaj autoriteta može uliti sigurnost u formalnom saopštenju, recimo, šef države, komandant armije, itd. Predmeti – objekti. Objekti mogu da posluže za potkrepljenje iskaza. U takvim slučajevima propagator teži da prebaci fizička obeležja jednog predmeta u poruku. Na primer stena Gibraltara je tip predmeta – objekta koji asocira na ogromnu snagu. Ličnost kao izvor formalnog saopštenja Neprijateljske vođe. Ciljana neprijateljska grupa će uopšteno pridavati poseban značaj svom visokom rukovodećem kadru kao izvoru informacija. Vojnici drugovi. Zajednička iskustva vojnika stvaraju drugarstva. Kao rezultat toga vojnici u oružanim snagama skloni su da obrate posebnu pažnju na to šta će reći drugi vojnici Protivnički lideri. Iskazi protivničkih lidera su od posebne važnosti za rukovođenje neprijateljskim narodom posle kapitulacije. Poznati učeni ljudi, pisci i druge ugledne ličnosti. Često izjave civilnih autoriteta kao što su naučnici, pisci itd, mogu biti efikasno upotrebljene u propagandnim porukama. Institucije, ideologije, nacionalne zastave, religija i drugi slični izvori često se koriste. Ispovedanje, verovanje, principi ili dogmatsko poštovanje autoriteta ili druge javne ličnosti mogu imati efikasnu propagandnu preporuku. 68

z a m k e Majstori propagande insistiraju da se vodi računa o dve stvari: Prihvatljivosti. Iskaz mora biti prihvatljiv za ciljnu grupu. Procena kojom se određeni autoritet rukovodio prema ciljnoj grupi neće uvek pretvoriti neprihvatljiv iskaz u efikasnu propagandu. Lažnim saopštenjima. Nikad ne koristite lažna – falsifikovana formalna saopštenja. Pažljivo odabrana da, ali lažna nikad. Fabrikovane tvrdnje su izuzetno podložne kritici jer je njihov nedostatak autentičnosti vrlo pogodan za diskreditovanje. Propagandne tehnike koje su razumljive samo uz dodatna objašnjenja Neverovatne istine Postoje momenti kada ne samo da mogu da budu upotrebljene neverovatne istine nego bi ih i trebalo upotrebiti. Takve okolnosti su: – Kada psihološki savetnici ocene da događaj od vitalne važnosti treba zameniti drugim, – Kobni događaji, ili jedan od posebne taktičko strategijske važnosti koji je nepovoljan za neprijatelja, a vešto je bio skrivan od neprijateljskog javnog mnjenja ili armije, – Kada je neprijateljska vlada porekla ili prešla preko događaja smatrajući ga štetnim po svoje ciljeve, – Dvostruki udarac. Narastajući kredibilitet propagande jedne strane ujedno znači i opadajući kredibilitet propagande suprotne strane u očima ciljne grupe. Pre upotrebe ove tehnike sve dodatne bezbednosne procene moraju biti napravljene tako da operacija ili projekat ne bi bili ugoženi ili kompromitovani. Naime, propagator će koristeći ovu tehniku zatražiti pristup posebnim informacijama, kako ne bi bili ugroženi drugi već postojeći projekti. Ako takve vesti izazovu nevericu, kod neprijateljskog javnog mnjenja stvoriće prostor za potpunu angažovanost psiholoških manipulatora. Važno je samo da postoji određeni događaj i da suprotna strana želi da to zataška od svoje javnosti. 69

z a m k e Javnost će se setiti da je o tako neverovatnoj vesti već bila upoznata od neprijateljskih izvora (a neprijatelj će se postarati da se javnost podseti). Takođe će se setiti i obmana svojih lidera. Upotrebom ove tehnike prvenstveno se predviđa da neverovatne istine koje se šire moraju ili mogu biti stvarnost. Insinuacije Insinuacije se koriste da stvore ili podstaknu sumnju ciljne grupe protiv ideja, grupe ili pojedinaca u cilju izazivanja podela – razdora. Nagoveštaji, sugestije i nedorečenosti manipulatora dozvoljavaju grupi da donese svoje zaključke. Potajne sumnje i neslaganja i bez uticaja suprotne strane mogu doći do izražaja i tako se značajno slabi suprotna pozicija. Korišćenje slabosti Potencijalna neslaganja koja mogu biti korišćena su: – političke razlike ili nesuglasice unutar suprotne grupacije, odnosno razlike u stavovima njihovih prijatelja– saveznika, – etničke ili regionalne razlike, – religijske, političke, ekonomske ili socijalne razlike, – istorijska ili građanska mržnja ili nekorektan odnos prema suprotnoj strani, – raskoš dostupna samo odabranim pojedincima, a nedostupna običnim ljudima, – odnos naroda prema birokratiji i hijerarhiji, – političke razlike u vodećim krugovima, razlike između koalicionih partnera, ili između onih koji su trenutno na vlasti i onih koji nisu, – razlike koje ukazuju da pojedinci profitiraju na račun naroda, – nejednak i neodgovarajući poreski sistem, ili visoke takse (javnost treba informisati o prikrivenim taksama), – nestašica robe široke potrošnje, posebno prehrambenih artikala, kada je u pitanju obično stanovništvo, a njihova dostupnost eliti ili onima za koje se može reći da nisu pošteni,

70

z a m k e – cena sadašnje politike u smislu propuštenih mogućnosti postizanja željenih socijalnih ciljeva, - nemoć pojedinca. Ovo se koristi radi izazivanja podele između politike vlasti i naroda, udaljavanjem članova od te politike. Ova tehnika može da se koristi i prilikom priprema opozicije da preuzme vlast. Elementi insinuacije Navodeća pitanja. Manipulator mora da postavlja pitanja koja su formulisana tako da sugerišu samo jedan od mogućih odgovora. Šta da se radi kada je neprijatelj, na primer, totalno opkolio našu jedinicu a mi nemamo nikakvog načina da pružimo bilo kakvu pomoć. U ovom primeru između redova se sugeriše predaja. Humor. Humor može da bude vrlo efektan oblik insinuacije. Šale ili karikature o suprotnoj strani nalaze grupe koje obično iskreno ne odobravaju optužbe ili tvrdnje. Dobre šale o liderima i njihovim posilnima često se lako i brzo šire. Vic u kontekstu propagande uglavnom se koristi da omalovaži odnosno istakne neke od loših osobina protivnika. Međutim, ovde se krije opasnost za nestručnjake. Vic mora da bude dobro odmeren, jer ako se pretera u vulgarnosti i banalnosti može da bude kontraproduktivan odnosno da pokrene slušaoce da uzmu protivnika u zaštitu od preterane vulgarnosti i štiteći njega okrenu se protiv dojučerašnjih istomišljenika. Pored ovoga, dobar vic mora da ispuni i najmanje dva uslova: kraj mora da bude neočekivan, a standardne asocijacije koje nam pomažu da otkrijemo završetak moraju da budu nepodobne. Izdvojiću jedan običan primer gde su u likovi Amerikanac, Rus i Bosanac. Ovde se Amerikanac i Rus uzimaju kao simboli superiornih nacija. Bosanac (u poslednje vreme često se koristi i izraz Kilimandžaro, verovatno zato što se zna da smo mi intelektualni vrh sveta) je izabran da bi se priči odmah dao određeni smer. Dakle, traži se najstariji čovek na svetu. Ginisova ekipa je sakupila sve potrebne informacije i kreće da proveri čoveka u Teksasu za koga se tvrdi da je star kao planina. Dolaskom na lice mesta utvrđuje da se zaista radi o čoveku koji izgleda star kao planina. Pitaju ga, u čemu je tajna njegove dugovečnosti. On odgovara: 71

z a m k e „Za doručak jedem teletinu, za ručak jedem teletinu i za večeru jedem teletinu.” „I koliko tačno imate godina?” pita ga ekipa. „Sto pedeset dve”, kaže Amerikanac. Iz Teksasa ekipa odlazi u Rusiju. Na opšte zaprepašćenje tamo ugledaju čoveka starog kao dve planine. Postavljaju mu isto pitanje: „U čemu je tajna vaše dugovečnosti, starino?” „Za doručak pijem kefir, za ručak pijem kefir i za večeru pijem kefir. Na ovaj način uspeo sam da doživim 174 godine.” Zadovoljna svojim otkrićem Ginisova ekipa je taman htela da zaključi izveštaj kada je do njih doprla neverovatna informacija o postojanju čoveka starog kao tri planine koji se nalazi u Bosni. Dolaskom na lice mesta zaista su preživeli šok. Pred njima se našao čovek koji je stajao pomažući se sa dve štake, a zaista je bio star kao tri planine. „U čemu je tajna vaše dugovečnosti, starino?” „Za doručak pijem rakiju, za ručak pijem rakiju, a umesto ve čere obavezno seks.” „I koliko imaš godina, starino?” „Dvadeset šest”, ponosno će Bosanac. Čiste pobude. Ovom tehnikom jasno se stavlja na znanje da strana koju zastupa manipulator nastupa iz najboljih i najiskrenijih namera. Insinuacija je da suprotna strane nema takve (najčasnije i najiskrenije) namere. Tako, npr. dok se naša stranka bori za pronalaženje časnog i poštenog rešenja u okviru miroljubive politike, druga stranka smatra da je izlaz samo u ratu i prolivanju nedužne krvi. Pridružena krivica. Ovde se povezuje osoba, grupa ili ideja sa drugom osobom, grupom ili idejom koja je krajnje neomiljena u ciljnoj grupi. Insinuacija se sastoji u tome da se ne radi o slučajnoj ili površnoj vezi. Glasine. Zlonamerne glasine mogu takođe biti potencijalno efektni oblici insinuacija. 72

z a m k e Foto propaganda. Fotografije, crteži i karikature mogu često da dovedu do potrebnih insinuacija (za suprotnu stranu) čak i pre nego reči. Kombinacija reči, fotografije, crteža ili karikature može biti mnogo efektnija. U ovom kontekstu posebno odabrane i složene fotografije mogu da imaju izuzetan efekat. Glas. Radio propagatori mogu veštim sugestijama da utiču negativno na javno mnjenje, ne samo rečima koje koriste već i načinom na koje ih koriste. Značajne pauze, promene tona, zajedljiv izgovor, mogu da budu daleko dovitljiviji nego pisana insinuacija. Selektivni propusti ili nameštaljke. Ovo je proces odabiranja između raznih činjenica koje podržavaju propagandni cilj. Prilikom koriščenja ovoga, činjenice su odabrane i prezentovane pojačanim dejstvom i autentičnošću sa tačke gledišta propagandiste. To podrazumeva sve moguće dostupne materijale koji služe u korist propagandnom cilju. Dopisni faktor, izvođenje događaja i cenzura, sve su forme selekcije. Uspeh ili neuspeh zavisi od toga koliko je uspešan izvršilac u selekciji činjenica ili „ izvoda „ i njihovoj prezentaciji kao faktora. Nameštaljke uključuju odabiranje i upotrebu činjenica ili neistinitih tvrdnji, logičnih ili nelogičnih, sa ciljem da se dođe do najgoreg odnosno do najboljeg mogućeg rešenja za jednu ideju, program, osobu ili produkt. Ljudi su uglavnom već navikli na tradicionalne lagarije, ali ipak očekuju da svaki naš govornik tako dobro složi svoje laži da bi na najbolji mogući način progurao svoju ponudu. Ali isto tako insistiramo da naš govornik toliko dobro podupre tu laž da se čak i alternativa može prihvatiti. Iz ovih konfliktnih argumenata i dokaza mi znamo da će neki osetljivi kompromis iz svega toga proizići. Naše tržište je, na primer, preplavljeno dobrim propagandnim porukama za sredstva koja vas u rekordnom roku oslobađaju viška kilograma. Tako jedan američki proizvod, koji se ovde vešto reklamira, može da vas za samo sedam dana oslobodi tri kilograma viška. Za deset dana, koristeći taj proizvod, skinućete pet kilograma, a za tri nedelje, čak, neverovatnih deset kilograma. Ako se malo upustimo u ovaj problem zapitaćemo se da li sa takvim proizvodom uopšte možemo da preživimo četvrtu nedelju. Opasnost od „monopolističke” lagarije je dozvoliti da se prihvati stav samo sa jedne tačke gledišta, ili kako je to neko lepo rekao 73

z a m k e „Ono što je stvarno nemoralno nije propaganda već monopol nad njom”. Povećavanje ugleda. Za vreme oružanog sukoba vodeći kadar, ekonomski i socjialni sistemi i druge institucije koje čine naciju izložene su stalnim napadima propagande. Faktor obaveštavanja koristi se kao kontranapad da bi se istakli kvaliteti tih institucija, njihovih koncepcija ili pojedinaca koji su izloženi napadu. Kao i mnoge propagandne tehnike, kontranapad se koristi kao dodatak za druge metode. Ovakva tehnika može se koristiti i da bi se opisao neko kao čestit ili zao i da bi se dali jednostavni odgovori na komplikovane stavove. Inteligentni propagandista stvara svoj slučaj maštovitim selekcijama činjenica. Rad kontranapada u slučaju selektivnog stava podeljen je u dve faze: – prvo, propagandista bira samo povoljne činjenice i predstavlja ih tako da izazove željene reakcije, – drugo, propagandista upotrebljava činjenice kao bazu za zaključke, trudeći se da navede publiku da prihvati zaključke kao prezentovane činjenice. Predstavljanje druge strane. Neke osobe u ciljnoj grupi veruju da niko od zaraćenih strana u celosti nije moralan. Slaganje u manjim aspektima sa neprijateljskim stavovima može preovladati cinizmom. Drugi slučaj korišćenja protivničke strane ogleda se u tome da redukuje uticaj propagande kojom se služe suprotni propagandisti u slučajevima kontranapada (odabrano ispuštanje). Laž i lažno predstavljanje. Laganje je tvrdnja da je istina ono što je suprotno činjenici. Na primer, afirmisanje može biti laž. Namenjena je za upotrebu analitičara neprijateljske propagande. Uprošćavanje. Ova tehnika u kojoj su mnogi faktori redukovani tako da su (tačno ili pogrešno, dobro ili zlo, nekog dela ili diskusije) očigledni za sve. Tehnika (uprošćavanje) daje jednostavna rešenja za kompleksne probleme. Nagoveštavajući jednostavna rešenja kompleksnim problemima, ova tehnika nudi pojednostavljeno tumačenje događaja, ideja, koncepta ili ličnosti.

74

z a m k e Uprošćavanje se može koristiti i da bi se zagospodarilo neobrazovanom ili obrazovanom publikom. Ovo je istinito zato što su mnogi ljudi dobro obrazovani ili visokokvalifikovani, obučeni specijalisti u određenim poljima, ali limitacija vremena i energije obično ih primorava da se okrenu i prihvate uprošćeno da bi razumeli, doveli u vezu sa drugim delovima interesovanja. Uprošćavanje ima sledeće karakteristike: – Razmišlja za druge. Neki ljudi prihvataju informacije koje ne mogu da provere lično dokle god je izvor informacija prihvatljiv za njih ili je autoritet cenjen i iskusan. Drugi apsorbuju bez obzira na to da li su pročitali, videli ili čuli sa vrlo malo rasuđivanja. Neki ljudi su suviše lenji ili apatični da bi razmišljali o problemu. Ima i takvih koji su neobrazovani te im odgovara uprošćavanje. – Sažetost. Uprošćavanje ostavlja utisak da se stiže u srž problema sa samo nekoliko reči. Prosečan član ciljne publike neće se ni pitati da li postoji drugi odgovor datom problemu. – Podiže ego. Neki ljudi su voljni da veruju da je teško razumeti bilo čije drugo nastojanje, osim njihovog. Na primer, laik je zadovoljan da čuje „zakon je samo zdrav razum obučen u elegantan govor” ili „ moderna umetnost je ustvari besciljni eksperiment gluposti”. Takva izlaganja pojačavaju ego lenje publike. To je ono u šta bi oni voleli da veruju, zato što se plaše da zakon i moderna umetnost jesu iznad njihovog razumevanja. Jednostavna objašnjenja data su za kompleksne situacije i probleme. Stereotipnost je forma uprošćavanja koja se koristi da odgovara osobi, grupi, naciji ili događajima u već gotovim kategorijama koje žele da proizvedu željene likove dobra i zla. Stereotipnost stavlja subjekat (čoveka, naciju) ili događaj u jednostavan dijagram bez ikakve istaknute individualne karakteristike. Propagandne tehnike koje postaju jasne nakon proširenog izlaganja Promena tempa. Promena tempa je tehnika skretanja sa borbenog u miroljubivo, iz „vrućeg” u „hladno”, ubeđivačkog u pretnju, sumornog u optimističko, iz mašte u stvarnost.

75

z a m k e Odugovlačenje. Odugovlačenje je tehnika koja namerno zadržava informaciju dok ne postane neupotrebljiva, te tako smanjuje snagu željenog ishoda. Promena mesta dešavanja. Ovom tehnikom propagandista zamenjuje „mesto bitke” sa drugim. Tu se pokušava promeniti središte nepovoljne situacije ili stanja prebacivanjem na drugo mesto, po mogućstvu kod rivala, tako da se neprijatelj okreće odbrani. Ponavljanje Ideja ili mesto se ponavlja u naporu da se izazove skoro automatska reakcija ciljne grupe ili da se pojača mišljenje i držanje grupe. Ova tehnika je izuzetno dobra jer je čovek stvoren od navika i stvara veštinu i vrednosti iz ponavljanja (kao hodanje, govor, kodeks časti itd). Ideja ili mesto može biti ponavljano mnogo puta u jednoj ili više poruka. Namera je ista u oba slučaja: da izmami neodložnu reakciju ili da učvrsti mišljenje ciljne grupe. Posebno je značajno ukoliko ciljna grupa nije upoznata sa detaljima iznete pretnje. Nepoznavanje detalja može da se upotrebi da bi se iznele snažnije verzije pretnje ili povećao strah. Kada je ponovaljanje u pitanju obratite pažnju kako se ova propagandna tehnika koristi u američkim filmovima. Primetiće te da se u svakom američkom filmu, najmanje jednom, pojavljuje ovakav ili sličan tekst: ovo je moguće samo u Americi (kada su neke spektularne scene); ja sam ponosan što sam Amerikanac; ja nisam bilo ko, ja sam Amerikanac, imam dom, redovnom plaćam porez i glasam. Strah od promena. Ljudi se boje promena, naročito iznenadnih, nametnutih promena nad kojima nemaju kontrolu. Oni se boje da će im one oduzeti status, zdravlje, porodicu, prijatelje, komfor, sigurnost, život ili delo. Zato se čovek koji je u mišjoj rupi ustručava da je napusti. On zna i on je naviknut na sigurnost koju ona pruža. On se boji da napuštanjem svoje rupe može da dovede sebe u veću opasnost. Zato psihološka borba mora da mu obezbedi sigurni i časni izlaz iz tog škripca ili situacije. Terorizam. Psihološki operator može da proizvede bumerang efekat na teror suparničke strane, praveći ga nepodnošljivim za supar76

z a m k e ničko javno mnjenje i druge koji vide rezultate divljaštva. Ovo se postiže širenjem propagandnog materijala sa vizuelnom sadržinom u nastanjenim delovima gradova i sela. Ovim bi trebalo da se izazove distanciranje običnih ljudi od terorista. Ujedno bi ih podstaklo da ponovo preispitaju ciljeve svoje borbe. Sledeća serija propagandnog materijala treba da izazove negodovanje čak i otvoreno neslaganje sa terorizmom kao metodom postizanja cilja. Pažljivo odabrane fotografije ili video zapise, posledicu izvršenih terorističkih akcija, treba plasirati i u treće zemlje, uključujući i nacije – grupe koje sponzorišu neprijatelja. Distribucija u neutralne zemlje posebno je poželjna sa ciljem da se poljulja stav neutralne strane o neprijatelju. Neprijatelj će možda pokušati da racionalizuje i opravda svoje postupke (terorističke), ali radeći to napraviće nepovoljan efekat svojih delovanja, zato što nikada ne može da porekne opravdanost istinitih fotografskih prezentacija njegovog delovanja. Tako će svetsko javno mnjenje ostati na strani žrtve naroda. Ovakav propagandni materijal ne treba distribuirati na prijateljskoj teritoriji. To bi moglo da ima za posledicu strah prijateljske zemlje da će se ovakvi događaji proširiti i na njenu teritoriju, a to bi oslabilo mogućnost psihološkog operatora da izgradi pouzdanje u državu ili agenturu koju on predstavlja. Osnovna načela propagande Na kraju ovog dela potrebno je istaći da ljudi koji nemaju vremena ili strpljenja da ozbiljnije pristupe proučavanju propagande, po skraćenom postupku se odlučuju za korišćenje deset osnovnih načela propagande. 1. Zavadi pa vladaj Verovatno najstarija polička taktika poznata čoveku. Dokle god su ljudi zauzeti medjusobnom borbom, neće saznati ko im je pravi neprijatelj. Govor mržnje dragocen je za postizanje ovog cilja. 2. Govorite ljudima šta žele Ovo nikako ne treba pobrkati sa time da im se govori ono što žele da čuju.Treba im govoriti šta je to što oni zaista žele (a toga nisu ni svesni) i zašto ne mogu da žive bez toga. 77

z a m k e 3. Što je veća laž, to će više ljudi poverovati u nju Skovana od strane Jozefa Gebelsa, ova istina se stalno nanovo potvrdjivala, naročito u ratnim vremenima. 4. Uvek se obraćajte najmanjem zajedničkom sadržaocu Ne mogu se stalno varati svi ljudi.Medjutim ukoliko se može varati dovoljan broj ljudi dovoljno dugo vremena, sve može da prodje. Trik je u tome da se otkrije - čemu se velika većina nada i čega se plaši. 5. Uopštavaj koliko god je moguće Detalji nisu mnogo bitni. Većina ljudi radije razmišlja u najprostijim mogućim kategorijama – crno i belo, dobro i zlo, komunisti i kapitalisti i sl. 6. Koristi “stručne” reference Položaj i prisustvo u medijima je sve što vam je potrebno da bi bili autoritet u bilo kojoj oblasti u modernom svetu. Ljudi vole slavne ličnosti. 7. Uvek se pozivajte na „autoritet” svog položaja Kada jednom uspostavite svoj autoritet, potrebno je da s vremena na vreme podsećate ljude na to. Ovo će vašem cilju doneti i kredibilitet. 8. Napakuj karte „informacijama” Statistike i činjenice odlično deluju, naročito kada ih prosečan čovek delimično razume i kada su izbačene sve protivrečnosti. 9. Lako je voditi zbunjene ljude Kada čovek čuje istinu, neće je shvatiti ako se dobro pomeša sa dezinformacijama, polu-istinama i lažima. 10. Ukrcajte „obične ljude” na „pravi voz” Ovo načelo upućuje da se ostvari pozitivan kontakt sa prosečnim ljudima, a onda preko njih sa njihovim prijateljima, pa prijateljima njihovih prijatelja itd. 78

z a m k e Na kraju majstori propagandnih igara savetuju - „ako ste probali sve propagandne metode i ništa vam nije uspelo, zaigrajte na poslednju kartu i upotrebite - STRAH “

SUBLIMISANE PORUKE
Milano (Italija), kraj osamdesetih godina.U blizini fudbalskog stadiona Milana postavljen je ogromni reklamni pano sa porukom čuvajte se džeparoša.U potpisu ove dobronamerne poruke stajalo je ime nekog udruženja građana. Lokacija na kojoj je postavljen pano bila je tako dobro izabrana da je ljudima koji idu na stadion bilo prosto nemoguće da ga ne vide. E, sada počinje priča. Policija Milana, štiteći interese građana, odlučuje da ukloni pano. Ovo je izgledalo totalno nelogično, zar ne? Međutim, nije tako. Da bismo shvatili postupke milanske policije, moramo da znamo još nešto. Prvo, pano nije postavilo nikakvo udruženje građana već džeparoši koji su sakrili svoj identitet iza udruženja građana. Na izgled još veća nelogičnost, ali evo o čemu se radilo: cilj džeparoša bio je da pažljivo prate reakcije ljudi koji su nailazili na reklamni pano. U preko devedeset posto slučajeva odmah po pročitanom upozorenju ljudi su nesvesno opipavali džep u kome su držali novac. Za iskusnog džeparoša bilo je dovoljno da uoči u kom džepu neko drži novac a zatim da krene za njim, pa kada ovaj uđe u gužvu - iskoristi svoj momenat i odžepari ga. Na jednom komadu papira napišite brojeve 1 2 3 4 5. Zatim okrenite drugu stranu papira i na poleđini napišite (ovo nije neophodno, ali daje određenu dozu dinamike i mistike) ime nekog vašeg prijatelja, a zatim, recimo, tekst ”zašto si izabrao baš broj 3”? Tako pripremljen komad papira dajte vašem prijatelju i zamolite ga da izabere neki broj od jedan do pet. Kada vam bude rekao da je izabrao broj tri, recite mu da okrene drugu stranu papira. Videćete, biće vidno iznenađen - kako ste mu „pročitali misli”? U preko devedeset posto slučajeva ljudi se između brojeva od 1 do 5 opredeljuju za broj 3. Zašto? Odgovor, možda, znate i sami. Ili drugi slučaj: U sedećem ili stojećem položaju podignite svoju desnu nogu malo od poda a zatim tom nogom počnite da pravite ravnomerne krugove u smeru kretanja kazaljke na časovniku. Dok vam se noga kreće pokušajte da na papiru napišete broj 6. Videćete - desna noga se odmah sama, prosto, zaplete. 79

z a m k e

Slika 11 –Šta prvo vidite: Lepu devojku ili ružnu staricu?

Podsvesne poruke su nešto čime smo svi mi nesvesno bombardovani tokom čitavog dana - posredstvom časopisa, knjiga, televizije i muzike. Oni koji najviše upotrebljavaju ovakve vrste poruka ne obaziru se na tvrđenja nekih nevernika da je reč o potpuno neefikasnim sredstvima. Istina je drugačija. Podsvesne poruke vrlo su efikasne. Njihova efikasnost raste sa porastom vremena tokom kojeg smo im izloženi. Sigurno je da niko neće umreti od raka zbog jedne cigarete, ali u životnom veku pušača postoji verovatnoća da će se rak pojaviti. Isto tako, ukoliko negde opazite poster sa podsvesnom porukom, to ne znači da ćete momentalno poludeti, ali izloženost ovakvim porukama može drastično da utiče na donošenje odluke. Podsvesne poruke, u stvari, predstavljaju jedan oblik hipnotičke indukcije. Postoje različiti načini, zasnovani na iskustvu psihologa, pomoću kojih se prenose poruke ovom metodom. Najčešće se koriste sledeći: - zvuci u pozadini koji su ispod granice čujnosti (subaudiobilni zvuci), 80

z a m k e - maskiranje reči izgovaranjem unazad, - negativ likovi i likovi iz ogledala, - simbolika i - usađivanje. U Americi već postoji više kompanija koje, rukovodeći se svojim poslovnim interesima, koriste zvuke u pozadini sa snimljenih kaseta ili CD- a. Kao opravdanje za emitovanje ovakvih zvukova navodi se da je njihova svrha u odbijanju lopova, ali je plan zapravo mnogo složeniji. Obično jedan monoton glas sporim ritmičkim ponavlja reči izvrši, kupuj više, spavaj, mi te gledamo. Zapovedne reči spavaj ili izvrši upućene su direktno u podsvest. Ideja vodilja je da se otupi podsvesni mehanizam izveštavanja i ukazivanja. Podsvest nije u stanju da radi ništa drugo nego da proizvodi osećanja. Spavaj i izvrši su reči koje se koriste da bi se stimulisala osećanja. Tako npr. u poslovnim kontaktima, da bi se osoba opustila, potrebno je proizvesti emocije, i to ne bilo kakve. Opuštene osobe lakše su za manipulaciju, odnosno za prepuštanje veštini prodavca da ih navede da kupe i ono što nisu nameravali. Maskiranje pomoću reči koje dobijaju značaj tek kada se izgovore unazad koristi se kako kod štampanih materijala tako i kod reprodukovanja zvuka. Na primer reči slušaj ili izvrši mogu da budu snimljene pod normalnom brzinom zvuka u obrnutom smeru. Tako će reč seks postati skes. Pod hipnozom pacijenti su bili izloženi mogućnosti da čitaju likove sa ogledala, da razaznaju naopako postavljene oblike, tuđe rukopise i sl. U većini slučajeva bili su veoma uspešni. Iz ovakvih eksperimenata istraživači su otkrili da podsvest radi skoro 100 puta brže od svesti. Setite se samo stare izreke: "Čovek koristi samo 10 procenata svoje svesnosti". Masovni mediji čine sve što je u njihovoj moći da iskoriste ostalih 90 procenata, a njihove namere često nisu dobre. O simbolici je do sada bilo mnogo rasprava među stručnjacima, ali, kao i u mnogim ranijim slučajevima, ovde je mnogo važnije ono što nije rečeno nego ono što je rečeno. Kada idete ulicom i zagledate se u lica prolaznika videćete da je jedan ljut, drugi radostan, itd. Možda je sasvim obrnuto. Radostan čovek može spontano (zaštite radi) da formira “ljutu facu” pokušava81

z a m k e jući da prođe pored prosjaka, a da izbegne slušanje prosjakovih jadikovanja i eskivirao davanje “svog priloga”. Simbolika je prisutna na svim nivoima. Pojedine države, želeći da svima stave do znanja da su zemlja radnika i seljaka, na svoj novac stavljaju odgovarajuće simbole. Ovo je važno jer stranac prvi utisak o zemlji u koju je došao upravo i stiče preko izgleda novca (između ostalog). Piramida je simbol moći i nije se slučajno našla na američkom papirnom novcu. U ranoj fazi usađivanja od 1950. do kraja sedamdesetih obično su umetnici veoma bledo postavljali reči na pozadini slika koje su se kasnije štampale. U današnje vreme kompjuteri rade ovo veoma često i automatizovano. Kao ilustraciju, zamislite da povlačite olovku po parčetu papira i da pri tom samo blago dodirujete papir. Trag koji olovka ostavlja biće jedva vidljiv za oko. Ponovite postupak i napišite bledim slovima reči spavaj, seks ili izvrši ili bilo šta drugo. Ukoliko ste reči napisali dovoljno blago, možete dodati papir prijatelju i, najverovatnije, vaš prijatelj nikada neće primetiti šta je napisano. Tačno tako se postiže usađivanje. U današnje vreme kompjuteri i visokokvalitetni štampači proizvode čitave mozaike slova u pozadini kao što su spavaj, izvrši, seks, peder...

82

z a m k e

Slika 12 – Korišćenje sublimisane poruke u reklamne svrhe

Usađivanje je daleko najčešći tip podsvesnih poruka i sve je prisutniji na štampanom materijalu u SAD, Kanadi i drugim razvijenim zemljama. Kod štampanih materijala kao što su časopisi i novine reči seks, spavaj, pokori se, homići, ubij, ubij sebe, strah, itd. utisnute su (bledo ispisani) u pozadinu oglasa i slika. Reč seks svuda je prisutna i pojavljuje se u mozaičkom obliku nekoliko stotina puta na jednoj od stranica štampe. Reči spavaj i homići takođe su često prisutne, a ispisuju se isprekidanim slovima. 83

z a m k e Reči ubij, bol i strah obično se inkorporiraju na fotografije dece i određenih političkih lidera. Treba primetiti da podsvesno programiranje nije toliko široko primenjivano sve do sredine pedesetih. Jedno od ponuđenih rešenja jeste da na ovaj način manipulatori svesti podsvesno uspevaju da povežu decu sa rečima ubij, bol, strah.

Slika 13 – Upućena vam je sublisana poruka, nadjite je!

Na izgled deluje nelogično, jer sa druge strane još prisutnije je utiskivanje reči SEKS, a to bi trebalo da podstakne seksualne aktivnosti. Odgovor je DA, ali radi se o mentalnoj aktivnosti. Utiskivanjem ove reči na nova kola oglašavač uspešno pravi vezu između svog proizvoda i seksualnih aktivnosti. Drugim rečima, ako želite seksualno zadovoljstvo, kupite nova kola. U svojoj knjizi "Television" (1998.) Dejvid Makvin (David Mc Queen) piše o sublimisanoj reklami. "Mnogi ljudi i sami su iskusili da, dok gledaju televiziju, požele da piju tu kafu, to hladno piće, da probaju tu čokoladu ili puše te cigarete (bilo da se radi o filmu, TV emisiji ili samim reklamama). I na taj način, što smo manje svesni da se u tim situacijama nama "manipuliše", to je i poruka delotvornija. Upravo zbog toga i dalje ostaje zabranjena tehnika "sublimisanog" ili 84

z a m k e podsvesnog reklamiranja kao što je ubacivanje slika nekog proizvoda koje se javljaju u svega nekoliko filmskih okvirnih sličica, odnosno koje traju manje od jedne osmine sekunde." Stručnjaci za pravljenenje sublimisanih poruka ističu da je u praksi utvrđeno da je važno da svaka sublimisana poruka ispunjava najmanje tri osnovna uslova: - da bude napisana u prvom licu jednine ili množine ( ja sam lep, ili mi smo lepi), - da bude napisana isključivo u sadašnjem vremenu (podsvest funkcioniše u sadašnjosti), - treba praviti isključivo pozitivne sugestije. Ovde je važno da pozitivne sugestije ne treba praviti negiranjem negativnih sugestije – ja nisam bolestan već treba isključivo koristiti afirmativne pozitivne sugestije – ja sam zdrav.

SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE DECE
Odnos društva prema seksualnom zlostavljanju dece, što se naravno najviše odnosi na SAD, uporno je i tvrdoglavo odbijanje da se suoči sa činjenicama. Većina ljudi ne želi da čuje ništa o tome i pravi se da tako nešto ne postoji u njihovoj okolini. Danas je sve teže i teže praviti se da ne postoji seksualno zlostavljanje dece. Činjenice govore da je na području SAD najmanje jedno od desetoro dece prošlo kroz užas seksualnog iživljavanja, da postoji industrija dečije pornografije vredna oko pet milijardi dolara, dece koja se odvode i prodaju kao roblje itd. U svim ovim navedenim postupcima, značajnu ulogu imaju određene verske sekte. Tokom 50-ih i 60-ih godina 20. veka glavna pažnja retkih profesionalaca kao i stručne literature usmerena je na „opasnost od stranaca". Sinonim za ovo predstavlja prljavi čikica u isflekanom kišnom mantilu koji se mota oko dece. Na ovaj način uspostavljena je slika u društvu da ako i postoji neko zlostavljanje onda to vrše nastrani stranci, ljudi nepoznati sredini u kojoj deca rastu. Pojavljuju se niotkuda i nekažnjeni nestaju. Na ovaj način stvorena je slika o tome da je društvo u stvari zdravo i ispravno, a da sve ono nastrano dolazi iz nekog nepoznatog pravca. 85

z a m k e Iz tih vremena postoji poster koji je izdao FBI, koji ilustruje odnos društva prema ovom problemu. Na posteru je prikazan čovek, sa šeširom navučenim na oči, koji se krije iza drveta, sa kesicom bombona u rukama. On očigledno čeka slatku malu devojčicu koja se vraća kući iz škole. U vrhu postera piše: „Dečaci i devojčice, zapamtite pravila!". U dnu postera piše: „Radi vaše zaštite, zapamtite da morate da odbijete poklone od stranaca i ne prihvatajte vožnju sa nepoznatima!" Neosporna je činjenica, međutim, da osoba koja zlostavlja decu može da izgleda kao bilo koji pripadnik društva i čak može da liči na nekoga iz naše neposredne okoline koga znamo i volimo. Postoji još jedan mit koji je odavno opovrgnut u policijskoj praksi, a to je da su žrtve isključivo devojčice. Postoji veliki problem u odnosu društva prema kriminalnom delu seksualnog zlostavljanja, u slučaju kada napadač nije baš u potpunosti „loš" i kada žrtva nije u potpunosti dobra i slatka. Primer za ovo su ona maltretirana deca koja pokušavaju da se ponašaju kao odrasli i odgovaraju na „pažnju" koju su izazvali kod odraslih, na taj način što se često vraćaju u napadačevu kuću bez ikakve prisile. Normalnog čoveka u svakom slučaju zbunjuje kada vidi da se žrtve dečije pornografije smeškaju ili smeju. Mnogi pravnici insistiraju na činjenici (“olakšavajuća okolnost”) da su deca prostitutke često u stanju da iniciraju kriminalno ponašanje kod svojih „mušterija". Ovde treba naglasiti da, bez obzira na to šta neko o tome misli, kada odrasla osoba ima seksualni odnos sa detetom dete je uvek žrtva. Zloupotreba dece u okviru porodice U toku 70-ih godina 20. veka, prvenstveno kao posledica feminističkog pokreta, javnost u SAD je prvi put saznala o seksualnoj zloupotrebi dece. Tada se prvi put čulo da većinu dece seksualno iskorišćava neko ko im je blizak i u srodstvu je sa njima otac, očuh, stric, deda, stariji brat, pa čak i ženski rođaci. U početku, pa i danas, postoji otpor sredine da se prihvati činjenica da je osoba koja seksualno iskorišćava decu iz iste sredine iz koje su i deca, još uvek se radije prihvata slika o prljavom perverznom strancu. U kasnim 70-im godinama 20. veka, u SAD, seksualno iskorišćavanje dece postalo je gotovo poistovećeno sa incestom, a incest poistovećen sa odnosima otac - ćerka. Incest je, u stvari, seksualni odnos između dve osobe koje su u bliskim rodbinskim vezama, i ne mogu da zasnuju brak. To znači da se ne radi samo o odrasloj osobi i 86

z a m k e detetu, i ovaj pojam incesta umnogome je širi od seksualnog iskorišćavanja dece. Seksualno iskorišćavanje dece u okviru jedne porodice (jedan vid incesta) možda je najčešći oblik seksualnog zlostavljanja dece, ali je važno napomenuti da on nije jedini. Sedamdesete godine donele su nov pristup i mali, ali važan, pomak u odnosu društva u SAD prema ovom problemu. U 80-im godinama 20. veka američko društvo suočilo se sa problemom masovnog nestanka i otmice dece. Ono što se činilo kao vrlo korisno u 70-im godinama predavanja deci i ukazivanja kako da se odbrane, kao i predočavanje prava da kažu NE, sa porastom masovnog nestanka dece kroz otmice, dobrovoljna bekstva, uključivanja u sekte i sl. – u 80-im godinama 20. veka postalo je nedovoljno. Ljudi više nisu hteli da slušaju predavanja niti su predavanja deci bila delotvorna, oni su želeli da u kratkom vremenskom periodu, za pola sata ili kraće, nauče kako da zaštite svoju decu od otmice i kako da ih zadrže u svojim udobnim domovima. Na ovaj način u svest društva ponovo se vratila izlizana slika o prljavom strancu. Američko društvo počelo je da veruje da je većina nestale dece oteta, a da su otimači „pedofili", nov izraz nastao u tim godinama, kojim su se označavali ljudi koji seksualno zloupotrebljavaju decu. Sredstva javnog informisanja i određeni zakoni američkog tržišta odigrali su značajnu ulogu i doveli do izvesnog stepena histerije, kada je reč o problemu nestale dece. Kada su društva pojedinih (posebno najrazvijenijih) zemalja konačno shvatila da je ovo problem pred kojim niko nema prava da zatvara oči, pažnja javnog mnjenja skrenuta je i na specifičan oblik zlostavljanja dece – ritualna zlostavljanja dece. Zlostavljanja dece najčešće imaju svoje podgrupe: – ritualna seksualna zlostavljanja, – fizička zlostavljanja, – psihička zlostavljanja, – učešće u ritualnim aktivnostima. Treba imati u vidu da ovo nije isključiva podela tako da konkretan slučaj može da ima elemente dve, tri, pa i sve četiri grupe. Ritualna seksualna zlostavljanja dece su situacije gde seksualno zlostavljanje predstavlja deo nekog rituala koji se povezuje sa određenom religijom, najčešće satanizmom, veštičarstvom ili sličnim kultskim praktikovanjem. Za razliku od „običnog seksualnog zlostav87

z a m k e ljanja”, ritualna imaju mnogo veći broj formi. Takođe je sve izraženije fotografisanje ili video snimanje rituala. Fizička zlostavljanja najčešće podrazumevaju prisiljavanje na uzimanje droge, udaranja, ne davanje hrane, odnosno prisiljavanje da uzimaju telesne izlučevine itd. Psihička zlostavljanja najčešće predstavljaju pretnje ubistvom, pretnje ubistvom roditelja, ubistvom brata ili sestre, pretnje odsustvom roditeljske ljubavi itd. Učešće u ritualnim aktivnostima podrazumeva navođenje ili prisiljavanje na učešće u određenim kultnim ceremonijama, bez obzira da li je učešće u formi žrtve ili „običnog učesnika” Seksualna zlostavljanja dece bila su samo jedna od negativnih društvenih pojava sve do dana kada su klinički psiholozi otkrili ovu pojavu kod takozvanih višestrukih ličnosti. Naime, utvrđeno je da u velikom broju slučajeva (čak, navodno, 75 posto) seksualno zlostavljanje (posebno ritualno) u detinjstvu kasnije dovodi do stvaranja višestrukih ličnosti. Ovaj podatak je odmah izazvao posebnu pažnju. Oformljene su tajne stručne grupe koje su imale zadatak da namerno „naprave višestruku ličnost”. Jedan od takvih projekata je i projekat Monarh. Projekat Monarh je plan da se ritualno zlostavljane žrtve koriste u eksperimentima kontrole uma. Žrtve ove zavere uglavnog su žene, odgojene u multigeneracijskim satanističkim porodicama. Ritualnim seksualnim zlostavljanjima eksperimentatori su namerno izazivali stvaranje dvostrukih, odnosno višestrukih ličnosti. Ovakve ličnosti su dragocene za špijuniranje, rasturanje droge, prostituciju itd. Dobro razvijene dvostruke ličnosti nikada ne znaju šta im je urađeno, jer nisu ni svesne svoga stanja. Moćne ličnosti sklone seksualnim lutanjima koriste svoje partnere iz monarhovih redova, jer time izbegavaju kasnije nepoželjne situacije koje bi mogle dovesti do toga da budu otkriveni ili pak ucenjivani.

88

z a m k e

NEPOSREDNE METODE KONTROLE SVESTI
METODE NAPREDNIH TEHNOLOGIJA
Dodatna znanja o funkcionisanju ljudskog mozga i tela Metode naprednih tehnologija nije moguće pravilno shvatiti bez nekih dodatnih znanja o funkcionisanju ljudskog mozga i tela. Važno je znati da postoji šest prenosilaca nervnih nadražaja koji jako utiču na mozak. To su: acetilholin, norepinefrin, dopamin, noradrenalin, serotonin i fenolftalein. Do sada je u mnogobrojnim studijama dokazano da ljudsko telo, ukoliko je bombardovano određenim frekvencijama mikrotalasa – ENF (ekstremno niska frekvencija), proizvodi u većoj meri nego što je uobičajeno prenosioce nervnih nadražaja. Drugim rečima, ukoliko se poremeti osetljiva prirodna ravnoteža kod određene osobe, ona će u vrlo kratkom roku postati labilna. Mozak ima dva sistema: adrinergični i holinergični koji omogućuju ispravan nivo serotonina i acetilholina u mozgu. Oni rade na taj način da kada je jedan uključen drugi se isključuje. Oba sistema ne bi trebalo da rade istovremeno. Okruženje ljudskog tela je elektromagnetno polje. U unutrašnjosti mozga nalazi se električno polje. Mozak ima osobinu polariteta koji je merljiv. Ovaj polaritet je isključen pri spavanju. Neki smatraju da u tom stanju elektricitet protiče unazad, kroz ćelije koje su u vezi sa holografskim tokom sna. Prilikom eksperimenata je primećeno da je elektromagnetno polje u mozgu nadraženo i u tom slučaju će osoba ili zaspati ili se probuditi, što je pak posledica jednostavne manipulacije magnetnim polaritetom. Eksperimenti sa onemogućavanjem sna posebno su zainteresovali armije moćnih zemalja, jer sprečavanjem neprijatelja da spava u značajnoj meri se slabi njegova borbena gotovost. Početna razmišljanja oslanjala su se na tadašnja naučna otkrića u vezi sa frekvencijama rada ljudskog mozga i njihovom povezanošću sa različitim fazama svesnosti. Tako je ustanovljeno: 89

z a m k e 0–4 Hz (herca) je koma, dubok san, ekstremno stanje hipnotisanosti, 4–8 Hz je san, stanje hipnoze. Talasi koje proizvodi ljudski mozak u ovoj fazi svesnosti zovu se teta talasi. Zaključak nekih naučnika je da u teta stanju dolazi do kreativnog pronicanja u proces mišljenja, 8–13 Hz je polusan, stanje između sna i jave. Ovi moždani talasi nazivaju se alfa talasi. U ovom stanju misli su opuštene i kreativne, 13–30 Hz je stanje u kome obično odrasle osobe funkcionišu u toku dana. Ovi talasi nazivaju se beta talasi, 30–70 Hz je početak manije, tj. uzrujanosti, takozvani – gama talasi, 70–90 Hz je stanje psihoze. Zatim je utvrđeno da postoje najmanje tri informativna kanala kod ljudskog bića, a to su: – kardiovaskularni informativni sistem koji funkcioniše na približno 30,4 Hz, – nervni informativni sistem koji fukcioniše na oko 304 Hz, – moždani informativni sistem koji funkcioniše na oko 3040 Hz. Takođe je utvrđeno da je prosečna rezonantna frekvencija tela oko 82 MHz. Nije nikakva tajna da je ovo blizu sredine VHF TV-područja. Stručnjacima iz ove oblasti poznato je da ukoliko žele da tačno otkriju i reprodukuju signal neke frekvencije prijemni kanal mora da ima opseg od najmanje deset puta umnožene najviše emitovane frekvencije. Da bi sve ovo bilo malo jasnije, uzećemo primer slušanja radio-stanice. Kada na našem radio-prijemniku izaberemo stanicu „Nostalgija”, znamo da smo izabrali kao noseću frekvenciju od 90,2 MHz. Stanica u tom momentu može emitovati reklame, evergrin muziku itd. pa čak i potpunu tišinu, ukoliko je prestala neka emisija, a još nije počela sledeća, ali noseći talas će i dalje postojati i uvek je na frekven90

z a m k e ciji od 90,2 MHz. Razni programi koji se emituju iz „Nostalgije” su samo „modulacije” te osnovne, noseće frekvencije od 90,2 MHz. Isto tako, ako ljudski mozak u svesnom (budnom) stanju ima osnovnu frekvenciju od 17 Hz (analogno radio – difuznom „nosećem” talasu), sadržina naših misli može da bude neka viša frekvencija – 340 Hz (pomisao na neku dosadnu obavezu), 3400 Hz (pomisao na novčanu zaradu), itd. kao i bilo koji umnožak ili delitelj, pa i „alikvot” osnovne frekvencije od tih 17 Hz. Za kontrolu svesti može se koristiti čitav niz opojnih medikamenata. Međutim, za sada najčešće se koriste dve vrste – burundange i LSD. Burundanga se dobija od drveta, a boracio izdvajanjem derivata skopolamina. Kada se burudanga koristi na pravi način izaziva takozvani zombi efekat. Zombi efekat je stanje paralisanosti u kome je osoba u isto vreme i budna i u snu. Ovakvo stanje se postiže kada adrinergični i holinergični sistemi koji kontrolišu nivoe serotonina i acetilholina rade istovremeno. Izazivanje stanja ekstremnog straha ima za posledicu gubitak memorije u periodu kada je kontrolisani bio pod dejstvom burundange. Ove praznine u memoriji mogu lako da se popune, u slučaju potrebe, sasvim novim (izmišljenim) sećanjima. Kontrola svesti,koja se postiže pomoću ENF (ekstremno niske frekvencije) ili pomoću mikrotalasne energije, u potpunosti je isti proces kao i kada vibriranje jedne zvučne viljuške izazove vibriranje druge, bez fizičkog kontakta (u šta smo se imali prilike uveriti na časovima fizike). Svako od nas ima svoje sopstveno elektromagnetno polje koje je merljivo. Ovo polje se kreće od 250 do 200.000 treptaja u sekundi i razlikuje se od osobe do osobe. Pošto svako od nas ima različito elektromagnetno polje, postoje problemi da čujemo misli drugog. Upotrebom specijalnih uređaja (npr. kompjutera) i merenjem elektromagnetnog polja kod dve ili više osoba postoji mogućnost da se ovaj problem reši. Ukoliko se pomoću ovih uređaja elektromagnetna polja dve ili više osoba usklade, ispunjeni su uslovi da se međusobno čuju misli. Misli su po prirodi bioelektrični talasi i oni se prenose sa jednog izvora na drugi, isključivo na istoj frekvenciji. Ovo je ista pojava kao i kod tonske viljuške, gde kontrolna viljuška oscilira bez fizičkog dodira na istoj frekvenciji kao i izvor. 91

z a m k e Studenti muzike susreli su se sa pojavom tzv. efekta razlike. Reč je o tome da se svaki put kada se istovremeno odsviraju dve note javlja treći zvuk koji nastaje kao razlika dve odsvirane note. Ako se npr. odsviraju ton od 200.000 Hz i ton od 200.440 Hz istovremeno, postoji razlika od 440 Hz koja se čuje kao savršeni A ton. Ukoliko se emituje ton 200.004 Hz nekome ko je na frekvenciji od 200.000 Hz, čuće se ton od 4 Hz. Ako sada pogledamo listu frekvencija naših moždanih talasa, primetićemo da je frekvancija od 4 Hz stanje naše svesti u dubokoj hipnotisanosti. Ukoliko se emituje bilo koji zvuk koji je viši od 22.000 Hz, njega ljudsko uho neće registrovati. U cilju kontrole svesti ili elektronske telepatije, potrebno je emitovati signal na ultrazvučnoj frekvenciji. Ovaj signal će sluh apsorbovati i biće transmitovan direktno u mozak preko osmog kranijalnog nerva u opsegu od 4 Hz. Da bi se postiglo najoptimalnije dejstvo, emitovanje se vrši dok kontrolisani spava i pokušava se sa ugradnjom posthipnotičkih komandi, koje će se kasnije aktivirati pomoću unapred pripremljenog signala. Drugi način da se ovo postigne jeste da se kontrolisanom emituje serija snimaka u svesnom stanju u neprekidnom trajanju (24 sata), u opsegu 7–8 Hz, i na taj način se takođe utiče na svest žrtve. Upotrebom magnetnog encefalograma ili sličnog uređaja tačno se može utvrditi formula moždanih talasa kod određene osobe. Ključ čitavog postupka sastoji se u tome što nije potrebno dekodirati ove formule jer se one mogu analogno emitovati i primati (signali se ne moraju putem posebnih uređaja pretvarati u zvučne zapise, reči, da bi bili auditivno razumljivi). Poruke se mogu emitovati analogno prema kontrolisanom putem satelitske tehnologije ili predajnika na zemlji. Primenom najnovijih otkrića u oblasti vibracija, efekat razlike i ultrazvučna emitovanja mogu biti upereni prema kontrolisanom sa izuzetnom preciznošću, tako da drugi, u neposrednoj blizini, neće biti izloženi nikakvim dejstvima jer se njihove frekvencije razlikuju od frekvencije kontrolisanog prema kome je upućen odgovarajući signal. Primera radi, na vašem TV-u ne možete da gledate TV Art, ako je frekvencija podešena na prijem prvog programa RTS-a. Korišćenjem ovih znanja napravljan je najmanji prijemnik, tako što je na zubni nerv stavljen sićušni kristal, čija je frekvencija ista kao i frekvencija određene radio stanice. Rupa u zubu je ispunjena plombom koja pored zaštite zuba ima i funkciju antene. Dakle, plom92

z a m k e ba je antena, kristal obezbeđuje čujnost određene frekvencije, a nerv je provodnik signala do mozga. Vizuelni efekti postižu se na sličan način kao i auditivni efekti. Ovde je potrebno malo više dodatne opreme, kao npr. trodimenzionalne naočare. Ovakva oprema već može da se kupi i u slobodnoj prodaji i zove se Micro retinal display. Ovaj uređaj radi na principu laserskog snopa koji formira sliku na pozadini korisnikove mrežnjače. Kada se vrši kontrola svesti potrebno je sačekati da kontrolisani zaspi. Zatim se obavlja sinhronizacija između frekvencije rada moždanih talasa i frekvencije video zapisa poruke. Kontrolisanom se tada stavljaju specijalne 3D naočare i proces počinje. Pošto se probudi kontrolisani nije ni svestan da je njegov um primio i sačuvao određene poruke koje će nesvesno određivati njegovo kasnije ponašanje. Na svim mogućim nivoima postojanja u prirodi, počevši od nivoa atoma, preko ljudskog sveta, do kosmičkih makrosistema, energetski sistemi se sastoje i javljaju po određenim pravilima. Ova geometrijska pravila mogu se registrovati i pojavljuju se u istom obliku na svim pomenutim nivoima. Poznavanje ovih pravila je vodič kroz ljudsku svest i preko toga kroz čitav univerzum. Ona se mogu proučavati kroz geometriju. Nauka kontrole svesti nije nova i ona je prenošena sa generacije na generaciju kroz tajna društva (kao zabranjeno znanje). U hinduizmu se koriste načela vibracija (koja su već pomenuta) radi postizanja određenih ciljeva. Verovatno je deo čitalaca upoznat sa mističnom zmijom uroboros, koja je progutala sopstveni rep. Ova slika predstavlja alternativnu stvarnost i ujedno je najjači simbol ove geometrije. Kod naprednih hindu jogija učenici sede po najmanje dvanaestoro u krugu radi međusobnog usklađivanja moždanih talasa i satima ponavljaju jedan isti ton. Kada posle izvesnog vremena svako pojedinačno elektromagnetsko polje počne da vibrira na istoj frekvenciji, oni su u mogućnosti da sinhronizovano uđu u svet snova kao jedan. U toj fazi svesnosti u stanju su da uče kako da postanu telepate i kako da utiču na svest drugih pomoću snage volje. Ukoliko postoji znanje o geometriji kao nauci, onda vam je jasno da će Zemljino elektromagnetno polje odgovarati na postavke geometrije i da postoje određene tačke na našoj planeti koje omogućuju lakši pristup ovim silama. Na ovakvim tačkama postoje prastare oznake, kao što su Stounhendž (kamenje poređano u krug koje je korišćeno kao jedna 93

z a m k e vrsta svetilišta) ili egipatske ili južnoameričke piramide i na tim mestima je korišćena energija prirode. Nastajanje i nestajanje magnetskog polja uslovljava naš biološki ritam. Ukoliko pažljivo razmislimo o našim ritmovima, jasno je da smo na neki način sinhronizovani sa ritmovima Zemlje. U suštini je vrlo verovatno da je život na Zemlji nastao kao rezultat promena koje se dešavaju u magnetskom energetskom polju. Primeri za ovo su kompleksni organski molekuli koji mogu da postoje u obliku ogledala – tzv. levoruki i desnoruki molekuli. Verovatno je da je magnetizam odigrao važnu ulogu u kreiranju prve DNK – u stvaranju prvobitnog života. Pre 20. veka sva magnetna radijacija bila je prirodnog porekla. Biosfera je predstavljala okean mikropulsacija. Život je bio u harmoniji i sinhronizovan sa energetskim omotačima koji su tada još postojali. Hiljadama godina čovečanstvo se razvijalo u prisustvu ovih organskih energetskih polja. Zemlja je bila deo nas, a mi smo mogli da osetimo njene pulsacije. Ljudska tela i svest su bili sinhronizovani s energetskim ciklusima našeg životnog okruženja. Gravitacione promene koje su nastale zahvaljujući Mesečovom kretanju stvorile su 28dnevni ciklus. Magnetske promene nastale na osnovu rotiranja Zemlje stvorile su 24-časovni ciklus. Naš mozak bio je sinhronizovan sa rezonantnom frekvencijom same planete, što je u stvari magnetni talas od 10 Hz koji je posledica energije Sunca. Ova alfa talasna moždana frekvencija je ona koja stvara osećanje opuštenosti, mira i harmonije. Sa početkom elektronske revolucije naša okolina postala je poligon za neprirodne elektromagnetske radijacije. Prenosi energije od 60 Hz ukrštaju se na svim stranama po planeti, a radio-talasi zasuli su nas muzikom u našim domovima. Prvi put u istoriji emitovanje koje je stvorio sam čovek nadjačalo je talase niske frekvencije od 10 Hz sa kojima je ljudski mozak bio sinhronizovan od početka vremena. U poslednjih 30 godina hiljade dobro pripremljenih istraživanja stalno potvrđuju da niskofrekventna elektromagnetna radijacija ima snažne biološke efekte na ljudski rod. Dve najvažnije posledice su povećanje broja obolelih od stresa i raka. Takođe su utvrđene negativne promene moždanog neurohemijskog sastava i genetski poremećaji. Stres postavlja pogodno tle za netoleranciju što je jedan od najvažnijih socioloških problema sa kojima se svet suočava. Netolerancija najčeš94

z a m k e će vodi direktno u nasilje. Ljudska bića su primaoci i davaoci energije. Naše ćelije pokazuju iste načine primanja i davanja energije kao i zemlja od koje je dobijamo. Kristali imaju sposobnost da manipulišu energijom. Oni mogu da je preobrate, uskladište i kontrolišu. Svi živi organizmi imaju iste sposobnosti i to kako na mikro nivou tako i na makro nivou. Godine 1992. naučnici su otkrili mikroskopske magnetne kristale koji se prostiru kroz ljudski mozak. Ova magnetska supstanca predstavljala je kariku koja nedostaje. Ona predstavlja mogući odgovor kako je komunikacija sa zemaljskom energijom moguća. Kontrola uma metodom naprednih tehnologija Kontrola uma metodom naprednih tehnologija objedinjuje sve tajne eksperimente i projekte kao što su MK ultra, MK delta, itd. od sredine ovog veka pa do danas. Prethodni metodi uglavnom su nastojanja da se na ljudski mozak utiče posredno, preko jednog ili preko svih pet ljudskih čula (recimo Pavlovljev eksperiment). Metod naprednih tehnologija pokušava da skrati put. Mozak se napada neposredno elektromagnetskim talasima različitih frekvencija, različitih karakteristika i različite snage, izazivajući promene u bioelektričnoj komunikaciji između ćelija u kori velikog mozga. Za razliku od drugih metoda, ovde objekat napada nisu samo pojedinci ili grupe već kao objekat mogu da budu izabrani čitavi narodi – nacije pa čak i celokupno stanovništvo naše planete. Stručnjaci iz ove oblasti biće veoma zadovoljni kada, recimo, njihov elektromagnetni talas sa nosećim karakteristikama izazivanja panike „pogodi” jednog od pet do deset ljudi. Oni znaju da sporedni efekti moraju da nadoknade ovu „nesavršenost uređaja”. Kada kažu „sporedni efekti” smatraju da je, recimo, dvadeset ljudi u panici dovoljno da svoju paniku indukuje na bar stotinu drugih. Kod metoda naprednih tehnologija posebno je važno da se tu pojavljuju samo žrtve (kontrolisani). Kontrolori (institucije koje raspolažu ovim najsuperiornijim tehnologijama) odbijaju da priznaju postojanje bilo kakvog projekta ili eksperimenta ovakve vrste kao i bilo kakvu direktnu umešanost u takvu vrstu aktivnosti. Međutim, ukoliko su pritisnuti dokazima, predstavnici ovih institucija objasniće da projekti o kojima je reč predstavljaju njihov napor da se otkrije lek protiv nekih savremenih bolesti, da se sačuva ekosistem naše planete i 95

z a m k e sve što je najhumanije u nauci, a u funkciji je dobrobiti celog čovečanstva. Dakle, kontrola uma metodom naprednih tehnologija zvanično ne postoji.

Slika 14 – Prikaz načina kontrole uma

Pre nego što obratimo pažnju na sadržaj pojedinih (karakterističnih) projekata iz ove oblasti, potrebno je da znamo kako se do metoda naprednih tehnologija uopšte došlo. U nekoliko poslednjih godina došlo je do velikog interesovanja za oblasti kao što su kontrola svesti, praćenje psihe i poverljivih eksperimenata na ljudima. Svakako da je velika uloga američke administracije u ovim vrlo neobičnim oblastima istraživanja.Bilo je pokuša

96

z a m k e

Slika 15 - Dejstva neuroelektromagnetskog orużja

ja da se dokaže kako američka državna bezbednost (NSA) ima veoma veliko interesovanje za ove oblasti i da između njih postoji izvesna veza. Interesovanje CIA-e za parapsihologiju izbilo je nekoliko puta u javnost od 1970. godine, ali je u jesen 1995. godine došlo do novih 97

z a m k e saznanja o „praćenju psihe" i tom prilikom najavljeni su projekti poznati pod imenima „Ognjeni plamen" i „Zvezdane kapije". Poverljivi eksperimenti na ljudima objavljeni su sa svim užasima koji su postojali i to je objavila kancelarija za eksperimente ljudske radijacije, čime je ukazano na 50-godišnju zloupotrebu ljudskih prava u ime nauke, za vreme hladnog rata. U nekim aspektima obaveštajne službe su osmatrale mehanizme retkih sposobnosti, čak i ako su one bile sporadične i pokušavale da ih upotrebe za svoje ciljeve. Jedna od oblasti koja je posebno proučavana jeste „opažanje na daljinu”. Ova oblast je s vremenom postala jedna od značajnijih istraživačkih tema. Neke rasprave o kontroli svesti koncentrisale su se na upotrebu droga i hipnoze da bi se uspostavila kontrola nad pojedincem i da bi se modifikovalo njegovo ponašanje. Obe ove oblasti istraživanja svesrdno je potpomogla CIA. Ovde se posebno ističu eksperimenti čiji je krajnji cilj bio stvaranje supermena. Naučnici su shvatili da je čovek fizički daleko snažniji i sposobniji nego što to zna. Eksperimenti su potvrdili da čovek ne koristi ni deseti deo svoje stvarne fizičke snage. Mozak je taj koji stepen iskorišćenosti ljudske snage ograničava na manje od desetog dela. Razlog je jasan. Mozak čuva telo od samopovređivanja odnosno od samouništenja. U nekim posebno stresnim i izrazito stimulativnim situacijama dolazilo je do spontanog pomeranja ove granice ljudske snage. Svakako ste čuli za primer krhke majke koja je u očajničkom pokušaju da izvadi svoje dete ispod auta podigla vozilo čija je težina iznosila više od 1200. kilograma. Takođe ste čuli za slučajeve iz rata kada kažu za nekoga da mu metak ne može ništa. Dolazilo je do situacija kada neko ispali čitav okvir metaka teškog kalibra u protivničkog vojnika, a ovaj ne da stoji na nogama nego nastavlja da aktivno učestvuje u bici. Delovanjem na mozak elektromagnetskim talasima određenih frekvencija moguće je ukloniti tu zaštitu i tako omogućiti čoveku da dobije snagu desetorice normalnih ljudi. Prvobitni eksperimenti su rađeni upotrebom određenih medikamenata i dovodili su do istih rezultata. Ljudi željni nadljudske snage poslednjih godina odlučuju se na koriščenje kombinacije anabolika (recimo efedrina) i kokaina koji im omogućava da za kratko vreme postanu supermeni (bez obzira na izuzetnu štetnost po sopstveno zdravlje). Po raspoloživim informacijama pokušaji samoinicijativnog uzimanja ove kombinacije medikamenata zabeleženi su i kod nas. U 98

z a m k e svetu je situacija daleko ozbiljnija. Pored ostale opreme, specijalne jedinice američke policije za borbu protiv terorizma imaju i posebno izrađene mreže za hvatanje ovakvih supermena kao i kategorije ekstremno agresivnih ljudi obolelih od teških zaraznih bolesti. Antropolozi, isto kao i terapeuti koji rade sa višestrukim poremećajima ličnosti, otkrili su vezu između određenih trauma i parapsiholoških sposobnosti. Arhivi za parapsihološka istraživanja prepuni su izveštaja u kojima je opisano kako tragedije i nesreće dovode do parapsiholoških pojava svih mogućih vrsta. Čak i izveštaji o anegdotama boraca u ratu služe da se potkrepi veza između traume, stresa i parapsihologije. Naučnici su 1928. godine otkrili „središte nasilja" u hipotalamusu mozga. Pronašli su da oblast hipotalamusa životinjskog mozga i posle uništenja deluje, tako da životinja i dalje ostaje u prvobitnom stanju besnila. Uskoro su naučnici otišli korak dalje u svojim istraživanjima. Umesto da unište ovu zonu hipotalamusa, učinili su sve što treba da stimulišu neke od efekata nasilnog ponašanja. Usledilo je otkriće tanke igle, u stvari elektroda koje mogu da budu ubačene u bilo koji deo mozga bez izazivanja trajnih oštećenja. Daljim otkrićima se konstatovalo da ovi stimulatori mozga mogu da se povežu sa aparatima koji onemogućavaju da životinjski mozak bude prirodnim putem stimulisan. Kada bi se životinjama dala mogućnost izbora, nesumnjivo je da bi one više volele da stimulišu druge delove svoga mozga, kao što su centri za zadovoljstvo, nego oni za nasilje ili bol. Iz fondova koje je priložila Rokfelerova fondacija nastavljena su istraživanja koja su dopunjena otkrićima CIA-e u toku 1950. godine. Tako je došlo do vršenja eksperimenata na ljudima. Jedna od najvažnijih terapija nazvana je „dešablonizovanje" i opisana je kao lomljenje postojećih šablona ponašanja, bilo kod normalnih, bilo kod šizofrenih ličnosti i to pomoću intenzivnih elektrošokova u kombinaciji sa drogama koje su stimulisale san. Tako su ljudi modifikovani u vegetativno stanje kao biljke. Posebno je interesantno da su ovi ljudi zadržali veoma malo sećanja iz prethodnog života, ali su se istraživanja nastavljala. Američki psihijatar Kameron je koristio još jednu tehniku na pacijentima koju je nazvao psihičko upravljanje. Za vreme ovog dela terapije on je bombardovao pacijenta ponavljanim verbalnim porukama koje su imale emotivni naboj i bile uvredljive za svest. Pacijenti 99

z a m k e su bili prisiljeni da slušaju audio snimke tokom čitave noći dok su drogirani ležali u krevetima. Posle više od dve nedelje on bi naterao svoje pacijente da slušaju tzv. trake sa pozitivnim psihičkim odrednicama, očigledno sa željom da uvede nov šablon razmišljanja. Kameron je mučio svoje pacijente na još mnogo drugih načina. Takođe, od 1940. do 1950. godine, neurohirurg koji je radio na Mak Gil univerzitetu, pod imenom Vilder Penfild, i njegove kolege izveli su eksperimente stimulacije mozga za vreme neurohirurških operacija. Ono što su tom prilikom otkrili jeste da mozak njihovih pacijenata može da bude stimulisan tako što im se usadi novo sećanje na prošle događaje. Doktori su takođe primetili da pacijentov mozak može da bude stimulisan i tako da dobija potpuno „nova osećanja" prisnosti. Pacijenti su posle operacije izjavljivali da su im ljudi i stvari u operacionoj sali na neobičan način bili veoma bliski. Neki su čak tvrdili da su osetili kako su sve već jednom videli, ili je to bio deo nekog od prethodnih snova. Neuropsihijatar Hose Manuel Rodrigez Delgado 1964. godine postao je poznat po tome što je zaustavio razjarenog bika jednostavnim pritiskom na dugme crne kutije koju je držao u ruci. Ova „začuđujuća predstava" izvedena je upotrebom elektronskog sklopa koji je stimulisao određene sprave ugrađene u mozak bika. Još uvek je pitanje rasprave da li je Delgado kontrolisao reakcije bika, ili je bik bio zaustavljen bolom koji je osetio zahvaljujući stimulaciji sopstvenog mozga. Kada je Delgado došao na Medicinski fakultet Univerziteta Jejl 1950. godine, oprema pomoću koje su se izvodile stimulacije mozga bila je nezgrapna i veoma skupa. Uskoro, uz Delgadovu pomoć i sredstva iz Ureda za nautička istraživanja, oprema je postala mnogo manja i lakša za upotrebu. Do 1970. godine čitava oprema za stimulaciju mozga mogla je biti inplantirana ispod kože i tu ostati do kraja života pojedinca. Prema nekim naučnicima, jedan od Delgadovih eksperimenata uključivao je mikrokompjutere, koji mogu biti ugrađeni ispod kože da bi proizveli ili poništili stimulaciju određenih neuronskih završetaka, bez ometanja ponašanja koje je u toku, pa bi na taj način bilo izvodljivo davanje svetlosti slepima, zvuka gluvima i upoznavanje sa čulnim i drugim zadovoljstvima. Sintetička telepatija 100

z a m k e Postoje najmanje dva patenta koja se bave konceptom prenosa zvuka, glasova ili drugih slušnih fenomena direktno u mozak i koji zaobilaze uobičajeni proces slušanja koji se povezuje sa čulom „sluha". Ova situacija nazvana je „sintetičkom telepatijom". Alen Frej je 1961. godine dokumentovao sposobnost ljudskog mozga da „čuje" određene mikrotalasne pulsacije. Jozef Šarp i Mark Gruv 1973. godine uspešno su izveli eksperiment i tom prilikom reči su modulisane u mikrotalasnu frekvenciju i ubačene direktno u ljudski mozak. Dr Gilis Patrik Flanagan je, između ostalog, pronašao i neurofon, što je u stvari radio-odašiljač koji u dodiru sa ljudskim telom preko elektroda šalje električne impulse kroz nervni sistem direktno u mozak. Patent čiji je prikaz dat ima oznaku U. S. 3. 393. 279, odobren je 1968. godine, pod nazivom „Sprava za nadražaj nervnog sistema". Ovo otkriće zasnovano je na fenomenu da određeni elektromagnetski talasi indukuju odgovore u nervnim sistemima sisara. Kod ljudskih bića odgovor nastaje kada je deo ili celokupan nervni sistem određene osobe postavljen u polje elektromagnetskih talasa koji imaju radiofrekvenciju iznad slušnog opsega. Kada nervni sistem određene osobe dođe u kontakt sa modulovanim elektromagnetskim nosačem talasa takve frekvencije, nervni sistem odgovara na modulaciju nosećih talasa. Nervni sistem svake osobe je u najmanju ruku selektivan u odnosu na frekvenciju na koju najviše reaguje. Ovaj pronalazak može da bude korišćen kao slušno pomagalo, pomagalo pri učenju govora kod osobe koja je rođena gluva, može da se koristi kao sredstvo za komunikaciju sa osobama koje se nalaze u prostoru gde je visok stepen buke, a može da posluži i kao sredstvo koje omogućava da jedna osoba čuje slušni signal koji druga iz njegove neposredne okoline ne može da čuje, itd.

101

z a m k e

Slika 16 Skica Flanaganovog patenta

Poslednja rečenica usmerila je primenu neurofona na pokušaj da se spasu životi američkih vojnika za vreme rata u Vijetnamu. Kada su uobičajena sredstva komunikacije, sa njihovim velikim nivoom buke, bila korišćena u tišini tunela, odavala su položaj vojnika, što je prouzrokovalo njihovu trenutnu smrt. Neurofon je omogućavao američkim „okupatorskim" trupama komunikaciju i u situacijama kada su se nalazili u nemogućim akustičnim uslovima. Pojednostavljeni govorni oblik talasa emitovan direktno kroz zemlju ili vodu kao talas pod pritiskom mogao je biti shvaćen ili direktno kroz medijum ili posle jednostavnog prilagođavanja. Pojednostavljeni oblik talasa mogao je takođe sa lakoćom biti podvrgnut skremblovanju da bi se osigurala sigurnost govorne komunikacije. U tom momentu Ministartstvo odbrane SAD izdalo je tajno naređenje u vezi sa Flanaganovim pronalaskom i bilo mu je zabranjeno da radi na njemu ili da govori o ovom pronalasku sa bilo kim u sledećih pet godina. Njemu nije poznato zašto je ovako učinjeno i kome je trebao da se žali zbog gubitka vremena i sredstava. On je pretpostavljao da je do zabrane moglo da dođe iz više razloga, a naročito zato što je postojala mogućnost za prenošenje tajnih poruka. 102

z a m k e Alen Čak je nagovestio da se možda radilo o pogrešnom shvatanju „mogućnosti komunikacije ispod vode" odnosno kontakta sa podmornicama. Patrik Flanagan je izjavio da ne veruje da njegov neurofon može da bude korišćen da se postigne bilo kakav stepen „kontrole svesti" kao što je to često pominjano u vezi sa idejama „veštačke" ili „sintetičke" telepatije. Ova situacija zahteva da osoba bude u stanju hipnoze ili primorane bezbrižnosti ili da ne postoji nikakva veza između dve polovine mozga pojedinca. Neurofon, naprotiv, ima efekte na sinhronizaciju moždanih talasa između dve polovine mozga i on dovodi moždane hemisfere u stanje koherentnosti vrlo bliske stanjima zen meditacija i na taj način omogućava stanje budnosti i sposobnosti za superučenje. Postoji još jedan zadivljujući pronalazak koji je skorijeg datuma. Njegov pronalazač Filip L. Stoklin nazvao ga je vrlo jednostavno „slušni aparat". On je podneo zahtev za registraciju patenta avgusta 1989. godine, a broj patenta je U. S. #4. 858. 612. U objašnjenju ovog patenta kaže se: "Reč je o metodu i aparatu za stimulaciju sluha kod sisara uvođenjem mnoštva mikrotalasa u oblast slušnog aparata, kao što je to prikazano i opisano. Jedan mikrofon se koristi da pretvori slušne u električne signale, koji se naizmenično analiziraju i obrađuju da bi se obezbedila kontrola nad nastankom mnoštva mikrotalasnih signala različitih frekvencija. Ovi multifrekventivni talasi se tada primenjuju na mozak i to na oblast slušnog aparata.” Eksperimenti koji su zatim vršeni jasno su pokazali da moždani talasi zaista mogu da se uključe na veštački proizvedene ELF (ekstremno niske frekvencije) u opsegu od 6 do 10 Hz. Isto tako je zaključeno da je za promenu raspoloženja kontrolisane osobe potrebno više transmisija u trajanju dužem od 10 sekundi.

103

z a m k e

Slika 17 - Skica Stoklinovog patenta

Eksperimenti, kao i patenti koji su iz njih nastali, često su rađeni iz najhumanijih razloga, međutim iz „višeg interesa” najspektakularnija otkrića su objavljivana sa zadrškom. Vreme između pojedinih naučnih otkrića i njihovog objavljivanja, najčešće je korišćeno u vojne svrhe ili za ostvarivanje političke kontrole nad stanovništvom. Tako je došlo do toga da su pojedina naučna otkrića čekala i više od 15 godina da bi bila objavljena. U međuvremenu, na osnovu njih bi već bili realizovani određeni tajni projekti. Kada bi podatak o sadržini nekog od takvih projekata slučajno procurio u javnost, prosečan čovek bi pomislio da je reč o naučnoj fantastici. Projekti elektromagnetne kontrole svesti o kojima će sada biti reči, naša su realnost, iako će u pojedinim momentima delovati kao da njihova sadržina prelazi granice zdravog razuma. Mesečev udar Mesečev udar je jedan od najstarijih i najduže aktuelnih projekata. Rad na ovom projektu započet je još 1952. godine. Cilj je kontrola svesti i ponašanja, programiranje, nametanje uslova rada i promena ponašanja. Ovo se postiže elektronskom stimulacijom mozga „subjekta” preko implantata u mozgu i zubima. Implantati se tajno ubacuju za 104

z a m k e vreme hirurških intervencija ili nasilno posle otmice koju su oteti uglavnom proglašavali otmicom koju je izveo NLO. NLO otmice su, uopšteno govoreći, veoma čudni i kompleksni fenomeni. Skepticima, novinarima kao i ostaloj javnosti teško je poverovati da otmice od strane nepoznatih sila postoje u našoj stvarnosti. Izveštaje o vanzemaljcima koji ulaze u spavaće sobe kroz zidove, levitirajući odnose žrtve kroz zatvorene prozore u svemirske letilice, malo ko može tako lako da prihvati. Međutim, dobro upućeni istraživači su prikazali da NLO otmice ne mogu biti objašnjene psihološki, kao halucinacije ili masovne obmane. U poslednjoj deceniji istraživanja otmica donela su i druga objašnjenja. Veliki deo onih koji su bili oteti od strane NLO-a govore o tome da su bili kidnapovani od strane vojnoobaveštajnog osoblja (MILAB) i odvođeni ili u bolnice ili u tajne podzemne vojne objekte. MILAB je skraćenica za Military Abductions of alleged UFO abductees (vojna otmica navodno otetih od strane NLO-a). Istraživači koji rade na tematici kontrole uma upućuju na to da sve priče u vezi sa NLO-ima služe, da bi se zataškala postojanja nezakonitih eksperimenata kontrole uma. U prilog ovoj teoriji ide i pojava crnih neobeleženih helikoptera koji su pre same otmice nadletali domove otetih. Misteriozne helikopterske aktivnosti pojavljuju se još od 60-ih i 70-ih godina. Prikazane su kao aktivnosti nad životinjama, a ne na takozvanim NLO žrtvama. Dr Tomas Bulard je poredio 270 NLO otmica koje su se desile širom sveta u periodu od l868. do 1984. Utvrdio je da se većina dogodila u 70-im i ranim 80-im godinama. Po njegovim saznanjima samo četvoro otetih videlo je helikoptere u blizini svojih domova. Među ovim otmicama bila je i poznata otmica Beti Andreson–Luka. Važno je istaći da se ovi slučajevi helikoptera uglavnom pojavljuju u Južnoj Americi, a jedan slučaj se desio u Kanadi. Bilo je slučajeva helikoptera u Engleskoj u ranim 70-im godinama, ali ne u vezi sa životinjama ili sa NLO otmicama. Helikopterske aktivnosti vezane za NLO otmice imaju tendenciju rasta u odnosu na osamdesete godine i sada. Trenutno ima dosta slučajeva u MUFON projektu gde su helikopteri viđeni kako lete iznad kuća otetih, samo nekoliko sati pre nego što su, navodno, oni i bili oteti od strane NLO-a. Na svakom istraživanju u zapadnoj 105

z a m k e Americi postoji bar tri slučaja helikoptera, kada su u pitanju otmice od strane NLO. Ovo deluje kao fenomen koji se pojavljuje samo u zapadnoj Americi, jer nijedan istraživač iz Australije, Afrike, Evrope ili Severne Amerike nije primetio nikave aktivnosti helikoptera pre NLO otmice. Kada bismo poredili tipične NLO otmičarske scenarije, sa 10 dobro ispitanih žrtava MILAB-a, primetili bismo razliku kod otmica koje su navodno izvršili vanzemaljci i vojnoobaveštajno osoblje. MILAB-ove otmice uključuju sledeće elemente: aktivnost crnih nemarkiranih helikoptera; pojavljivanje čudnih kombija i autobusa ispred kuća otetih; eksponiranje u dezorijentacionom elektromagnetnom polju; drogiranje otetih; prevoz helikopterom, kombijem ili autobusom do nepoznatih zgrada ili podzemnih vojnih objekata. Uglavnom ima i psihičkih posledica, kao sto su pospanost, ponekad i mučnina posle kidnapovanja. Postoji i razlika u pojavljivanju otmičara. U većini slučajeva NLO otmica, bića dolaze kroz zatvorene prozore, zidove, ili oteti osećaju nečije prisustvo u sobi. Većina otetih osetila je da je paralisana od strane mentalne sile koju poseduju vanzemaljci. U MILAB-ovim izveštajima oteti prijavljuju da su im kidnaperi davali injekcije. Takođe je interesantno da MILABove žrtve prijavljuju da su bile pregledane od strane doktora – ljudi u sobama pravugaonog oblika, a ne u sterilnim okruglim sobama koje su opisane kao prostorije u kojima rade NLO. Opisane sobe, hodnici i nameštaj su slični zemaljskim bolnicama, laboratorijama ili istraživačkim centrima i nemaju nikakve veze sa NLO-ovim. Sam pregled je vrlo sličan onom kada su u pitanju NLO otmice: MILAB-ove žrtve nisu paralisane već su vezane za stolove ili ginekološke stolice. Ponekad oteti dobije da popije piće pre pregleda. Ovo je možda i tečnost koja izaziva kontrast. MILAB-ovi doktori uglavnom su obučeni u bele mantile i pokazuju interesovanje za implantate, što je uključivalo i ginekološke preglede.U nekim MILAB slučajevima lekari su pretraživali žrtve tražeći implantate ili su pak sami stavljali neke vojne uređaje. Analizom otmica utrđeno je da se one mogu podeliti u četiri kategorije: – otmice koje, navodno, stvarno izvode vanzemaljci; – otmice koje izvodi tajno vojno osoblje pod maskom vanzemaljaca ili bez maske; 106

z a m k e – otmice koje su izvedene koordiniranom akcijom vanzemaljaca i tajnog vojnog osoblja i – dvostruke otmice, prvo vanzemaljci pa onda tajno vojno osoblje, u odvojenim akcijama. Svaka od ove četiri kategorije otmica ima svoj posebni scenario. Ako za trenutak zanemarimo identitet otmičara, pa makar oni bili i vanzemaljci, i pažnju usmerimo samo na otmice, koje, sudeći po mnogobrojnim izveštajima, zaista postoje, moramo postaviti osnovno pitanje: Zašto ljude otimaju? Po izjavama otetih, nad njima su uvek vršeni razni medicinski pregledi i eksperimenti, a često su im ugrađivani određeni implantati. Iz ovih izjava otetih može se, dakle, zaključiti da je glavni cilj ovih otmica nezakonito vršenje eksperimenata nad ljudima. U okviru ovih eksperimenata najčešće se govori o implantatima. O zemaljskim implantatima za sada se zna sledeće: U više od tri miliona životinja širom sveta uspešno je ugrađen implantantni transmitor proizveden od strane firme Destron–Firing. Implantantni transmitor je pasivna radio-talasna identifikaciona pločica koja je u konjunkciji sa kompatibilnim niskotalasnim radiosignalom, koji se prenosi na pojedinačni lični čitač. Najmanji implantantni transmitor veličine je zrna graška ili pirinča. Odašiljač se aktivira slanjem kratkih radio signala sa konjunktivnog čitača. Sličan biočip napravljen je i za ljude. Napravio ga je dr Daniel Man iz SAD. On ima primat na patentu za samovođenje još od 1989. godine, a može se koristiti i na ljudima. On je stvorio implantat za rešavanje problema nestale dece. Njegov uređaj je malo veći nego onaj koji je napravio Destron. Dr Manov implantat se ne može jednostavno ubrizgati špricem već se mora izvršiti manji operativni zahvat. Najbolje mesto da se implantat postavi jeste iza uha. Dr Man navodi da se uređaj napaja preko male baterije, koja može da se puni pomoću aparata, a drži se blizu mesta gde je postavljen implantat. Vlasti bi morale da upotrebe tri satelita, ili specijalno opremljene helikoptere, kada bi htele da tačno lociraju ili prate nekog kome je ovakav elektronski uređaj ugrađen. Agencija koja je zainteresovana za praćenje psiholoških informacija otetih od strane NLO-a koristila bi biomedicinsku tele107

z a m k e metriju. Biomedicinska telemetrija definisana je kao specijalna zona u biomedicinskoj instrumentaciji i dozvoljava prenos psihičkih informacija, inače nedostupnih pri običnom monitorskom praćenju. Prenosni uređaj može da bude implantiran u telo. Životinje se već 30 godina prate preko monitora biotelemetrije. Upotrebom telemetrijskog sistema za nadgledanja otetih i vojska bi mogla da dobije psihološke podatke kao sto su respiracija, mišićne aktivnosti i postojanje adrelnalina u krvi. Eksperti za nacionalnu bezbednost kao što su dr Stiven Mec i dr Džejms Kjevit predvideli su u svom izveštaju „The Revolution in Military Affairs and Conflict Short of War for the US Army War Collage” da bi u bliskoj budućnosti svaki Amerikanac koji je u opasnosti mogao biti opremljen napravom za lokaciju (IPLD). Oni predlažu da se takav uređaj usadi pod kožu i to trajno, s tim što bi se mogao uključivati i isključivati po potrebi (kada se prolazi pored skenera na aerodromima itd). Predviđanja ove vrste poklapaju se sa planovima dr Josefa A. Majera, kompjuterskog stručnjaka na Institutu nacionalne bezbednosti (NSA), koji je predlozio da se ovakvi uređaji usade i u tela američkih kriminalaca.

Slika 18 - Implanti

Sve ovo upućuje na mogućnost da su implantati bili stavljani ljudima još pre pedeset godina. Jedan poznati dokument kojim se potvrđuje usađivanje elektronskog implantata u žrtvu jeste slučaj Roberta Neslunda. Gospodin Neslund tvrdi da mu je implantat usađen 108

z a m k e prilikom jedne operacije u Stokholmu, Švedska. On kaže da je operaciju izveo dr Kurt Štrand, koji mu je tom prilikom predmet ubacio kroz desnu nozdrvu. Interesantno je i to da oteti od strane NLO-a tvrde da su im vanzemaljci, još ranih 60-ih, ubacivali implantate kroz nosne šupljine u sinusne pregrade. Takvi zahvati ubacivanja predmeta kroz nozdrve poznati su kod neuroloških operacija. Robert je sada istraživač u Grupen organizaciji koja se bori protiv nelegalnih eksperimenata kontrole uma. Grupen i druge organizacije kao što su „Freedom of Thought Foundation” (Fridam ov Tot Fondejšn) prikupile su, navodno, dosta dokaza o tome, da je u toku tajni implantacioni program. Ove organizacije su u kontaktu sa mnogim žrtvama po celom svetu koje su doživele slične efekte, a koje nemaju nikakve veze sa NLO-ovim kidnapovanjima. Izgleda da neki doživljaji žrtava otetih od strane NLO-a i žrtava kontrole uma mogu biti objašnjeni pomoću napredne virtualno realističke tehnologije. Dr Karla Tarner nazvala je ove doživljaje kao virtualno realna scenarija (VRS). Postoje takozvane žrtve kontrole uma koje tvrde da im je neko implantirao slike u mozak. Ako je neko bio implantiran intraceleburalnim elektronskim uređajem, onda su operatori u mogućnosti da aktiviraju slike u mozgu žrtve. U vojnoj publikaciji (štampana je u junu 1996.) predlaže se razvoj elektromagnetnog energetskog izvora koji bi bio oblikovan i fokusiran prema ljudskom telu. Ovakav uređaj omogućavao bi nekome drugom da upravlja slobodnom kontrakcijom mišića, da kontroliše emocije i reakcije, proizvodi san, prenosi sugestije, meša se, kako u kratku tako i u dugotrajnu memoriju, proizvodi i istovremeno ukida iskustva. Vojni stručnjaci se slažu da je koncept utisnute virtualne realnosti doživljaja, izuzetno spekulativan i vrlo uzbudljiv u isto vreme. Ako je takva tehnologija već napravljena u tajnosti, sve bi oko ovih čudnih otmica bilo odmah razjašnjeno. Dr Jozef Šarp i dr Alen Frej eksperimentisali su sa mikrotalasima, pokušavajući da prenesu govornu reč direktno u audio korteks preko pulsnog mikrotalasa. Dr Frejov rad na ovom polju datira još iz ranih šezdesetih. Frej efekat je poznat kao mikrotalasno slušanje. Takozvane žrtve vanzemaljaca, odnosno žrtve kontrole uma, prijavljivale su da ponekad čuju glasove u svojim glavama, iako medicinski nalazi ukazuju da nije reč o šizofrenim ličnostima.

109

z a m k e Tim britanskih naučnika već desetak godina razvija koncept kompjuterskog čipa koji, kada se implantira u lobanju iza oka, može da beleži svaku misao i nadražaj. Čip je dobio ime „hvatač duše". "Ovo je kraj smrti", rekao je dr Kris Vinter, jedan od članova britanskog Telekom tima za veštački život. On predviđa da će u roku od 30 godina biti moguće oživeti živote drugih ljudi puštanjem njihovih iskustava na kompjuteru. „U kombinaciji sa ovim informacijama i sa podacima o genima jedne osobe moći ćemo ponovo da sastavimo osobu – fizički, emocionalno i duhovno.” Britiš Telekom nije želeo da objavi koliko je novca uloženo u ovaj projekat, ali dr Vinter je izjavio da je projekat „hvatač duše 20 25" zaista ozbiljan. On je dalje priznao da postoje veoma duboki etički obziri. Dr Vinter kaže: „Implantirani čip će biti kao crna kutija kod letelice i stvoriće komunikaciju koja se nalazi daleko iznad sadašnjih postavki." Tako će npr. policija biti u mogućnosti da koristi ovaj čip da oživi napad, silovanje ili ubistvo, sa stanovišta žrtve, i da tako brže i efikasnije uhvati zločinca. Postojaće i mogućnost da se na plejbek puste mirisi, zvuci ili prizori sa godišnjih odmora provedenih sa prijateljima. Međutim, postoje i mogućnosti zastrašujućih primena koje podrazumevaju prenošenja iskustva starije osobe na tek rođenu bebu pomoću metode transplantacije čipa. Feniks i projekti starije generacije Prvi Feniks projekat započet je 1969. U finalnom izveštaju za projekat Feniks I, američkom Kongresu je navodno predočeno da su naučnici proučavali elektromagnetske efekte na ljudskim bićima, verujući da je moguće uticati na način mišljenja pomoću elektromagnetskih talasa. Naravno, kada je Kongres pročitao izveštaj, odbio je sredstva za ovaj projekat. Međutim, ono što je Kongres odbio – ubrzo je prihvatio Pentagon. Ekipa stručnjaka smestila se u vojnu bazu na planini Montauk. Eksperimenti su počeli. Ohrabreni neočekivanim rezultatima, projekat Feniks 1 ubrzo je proširen i na Feniks 2. Ovi projekti su imali tri faze. Prva faza u projektu nazvana je faza mikrotalasne rerne. Naime, želeli su da vide šta će izlaz mikrotalasnog predajnika od više gigavata da učini ljudskom biću koje sedi ispred njega. Primerak (subjekt) su postavili na mesto koje su fokusirali talasima. Naravno, 110

z a m k e subjekt je bio skuvan. Ne zna se koliko je „subjekata” (ljudi) stradalo u ovim eksperimentima, ali ipak „moralo se ići dalje”. Posle dosta truda uspeli su da shvate da je dovoljno da preusmere antenu, odnosno da zrake pošalju ka subjektu preko odbijajućeg talasnog ogledala. Rezultat je bio fascinantan. Dobili su sposobnost direktnog načina kontrole iz daljine pomoću ELF-a (veoma niske frekvencije) koji je modulisao predajnik i na taj način menjao način njegovog dejstva. Ovo je bio veliki uspeh. Američka vlada je odmah reagovala tako što ih je (iz svojih tajnih arsenala), snabdela senzorima koji bi „skupljali misli direktno iz subjektovog razuma”. Dobijeni sistem senzora instaliran je u stolicu. Tako je nastala famozna montauk stolica. Kada u montauk stolicu sedne čovek, senzori instalirani oko glave uspevali bi da „uhvate” njegove misli. Tako kodirane misli „odvođene su” u krej (vrhunski računar koji koristi vojska i meteorološka služba u SAD) kompjuter koji je dekodirao digitalnu reprezentaciju ljudskih misli. Ovo je pokretalo IBM kompjuter, koji je svoj izlaz usmeravao u drugi kompjuter, pa u sledeći kompjuter, koji je od ovoga generisao pulsne modulacije, sprovođene do antene. Tada su napravili prvi „pojačivač misli”. Kako ovo u stvari funkcioniše. „Uhvaćena” ljudska misao koja je više puta pojačana iskorišćena je kao noseća frekvencija, zatim je po želji kontrolora bila modulisana sa određenom porukom, a potom emitovana. Primera radi, programirali su kriminalne talase. U jednoj fazi koja je trajala četiri časa, svake noći, a eksperiment je trajao punih nedelju dana, značajno su povećavali stopu kriminala. Ovo je dovodilo policiju do ludila. Bilo je zatim primera kada su naterali bukvalno svu decu iz grada da se okupe na plaži. Dva ili tri sata kasnije, sva deca su napustila plažu odjednom, kao po komandi. Drugi put, svi stanovnici grada odlučili su da se odvezu do nacionalnog parka. Kada su ih pitali zašto, neki su im rekli da im se učinilo da je to „dobra ideja”. Ovo je bila druga faza projekta Montauk. Kao ciljeve ovih emisija imali su celokupnu populaciju, kao i pojedince. Subjekti izloženi ovome doživljavali su slabljenje električne aktivnosti svog mozga i sva njihova moždana aktivnost bila je zaustavljana kada su bili izloženi fokusu ovakvih antena – predajnika. Ovo se ujedno može smatrati i prvom, potpuno operativnom „kontrolom uma”. 111

z a m k e Zasnovani na efektima postignutim sa stolicom, koja je potiskivala sve svesne moždane aktivnosti i koja je bila locirana pod zemljom, primećeno je da su se ovi efekti pojavili van sinhroniteta sa realnim vremenom koje je proticalo. Shvatili su da su bili u stanju da iskrive vreme. Ovo je upravo početak treće faze o kojoj se inače i najmanje zna. Ono što se za sada samo naslućuje jeste da su istraživanja uperena u pravcu kreiranja nove virtualne stvarnosti. Stvorena je potpuno nova generacija takozvanih delta-T antena (skup antenskih sistema u obliku piramide), na čijem se vrhu nalazi manja antena u obliku obrnute piramide. Projekat Montauk bio je otkriven 1983. godine. Mnogi učesnici projekta su, pod pritiskom javnosti, odstranjeni (ITT– telekomunikaciona kompanija, CIA itd.), međutim, američka vlada ovaj projekat nije napustila. Prema raspoloživim podacima, napustili su istraživanja ELF-a (ekstremno niske frekvencije) i prešli na VLF (veoma niske frekvencije) i HF (visoke frkvencije) koje koriste i danas. HF je u opsegu od 3 do 30 MHz, HF je od 300 kHz do 3 MHz, a VLF je od 3 kHz do 300 kHz. Ukoliko birate kroz ova frekventna područja, čućete sve vrste pulsno modulisanih signala, koji zvuče isto kao stari montauk signali. Čućete, zatim, i nešto što liči na video signal na ovim talasima, ali ovi signali neće imati sinhronizacione signale koji se koriste u TV emisijama, niti će imati „bojene indikacije” (to su delovi kompleksnog video signala, koji određuje obojeni karakter video emitovanja). Od ovih projekata starije generacije možemo izdvojiti projekat MK-ultra, Orion i MK-delta. Projekti su nastali između 1953. i 1960. godine. Cilj ovih projekata bio je programiranje ponašanja, odnosno stvaranje takozvanog „sajborg” mentaliteta, formiranje stavova kod celokupnog stanovništva, uništavanje sećanja na informacije kod najpovodljivijih službenika, obezbeđivanje sigurnosti i odanosti. Eksperimenti su vršeni kombinovanom upotrebom droga, hipnoze, elektrošokova, elektronske stimulacije mozga i podešenim elektromagnetnim programiranjem. Harp i projekti novije generacije

112

z a m k e HARP je projekat novije generacije. Sponzorisao ga je Pentagon 1995. godine. Zvanično je ustanovljen za ispitivanje prirode radio komunikacija velikog dometa i nadgledanja korišćenjem osobine promenljivosti jonosfere (deo atmosfere od 35 do 500 milja iznad zemlje).

Slika 19 – Harp

Ovaj projekat uključivao je razvoj tehnologija sistema odbrane koji je korišćen u otkrivanju krstarećih raketa kao i komunikaciju sa podmornicama. Sve ovo bila je zvanična verzija. Nezvanično je rađeno na novoj vrsti oruđa, koje je u stanju da otkriva fabrike oružja sakrivene duboko pod zemljom (iz ogromne daljine) i da po potrebi menja vremenske uslove iznad neprijateljske teritorije. Još 1990. godine pojavile su se prve vesti o projektu čiji je cilj da se iskoriste osobine jonosfere kako bi se poboljšao sistem komandovanja, kontrole i komunikacija u američkoj armiji. Eksperimentisali su „ubrizgavanjem”visokofrekventnog energetskog polja u jonosferu da bi se proizvele ekstremno niske frekvencije. Virtualne antene su korišćene za dubinsko radiološko snimanje, sakupljanjem i analiziranjem ekstremno niskofrekventnih talasa reflektovanih odozdo. Zagrevanjem delova gornje i donje jonosfere stvarana su virtualna sočiva i ogledala koja su u stanju da reflektuju najširi spektar radio frekvencija daleko iznad horizonta, te da tako otkrivaju skrivene „stelt” krstareće rakete ili avione.

113

z a m k e Proizvodnjom ekstremno niskih frekventnih talasa u jonosferi moglo bi da dođe do komunikacije sa podmornicama na velikoj udaljenosti i dubini. Pored ovih, osnovni ciljevi HARP- a još su i: – Stvaranje globalnog štita za uništavanje balističkih projektila (pregrevanjem elektronski vođenih sistema korišćenjem snažnog radioenergetskog polja), – Razlikovanje nuklearnih bojevih glava od takozvanih mamaca na osnovu analize sastavnih delova. Moćnija verzija HARP-a može da stvori i globalni štit oko zemlje. Bilo koji projektil ili bojeva glava bi na taj način bila uništena prilikom ulaska–prolaska kroz štit. Pored HARP-a u projekte novije generacije ubrajaju se: – Trident, 1989. (državna bezbednost, ONR) Elektonski navođeno dejstvo na osobe ili stanovništvo, Ciljna grupa: velike mase stanovništva, Upotreba: crni helikopteri koji lete u formaciji po tri, Snaga: 100 kilovata, Svrha: rukovođenje velikim grupacijama i kontrola ponašanja, Naziv operacije: Crna trijada; – RF media, 1990. (CIA) Elektronski navođeno dejstvo u više pravaca, Središte operacije: Colorado, Ciljna grupa: stanovništvo SAD, Snaga: jedan gigavat, Primena: TV i radio komunikacija, „videodrom" signali, Svrha: programiranje i uključivanje željenog ponašanja, poništavanje psihičkih sposobnosti nacije, pripremni procesi za elektromagnetnu kontrolu masa; – Kula, 1990. (CIA, državna bezbednost) Elektronsko programiranje i prenošenje sugestija na velike razdaljine, Ciljna grupa: velike mase stanovništva, Metod: sistemi mobilnih telefona, 114

z a m k e Svrha: programiranje kroz odgovore nervnih ćelija i dešifrovanu informaciju, Dejstvo: nervna degeneracija, izmena DNK, Naziv operacije: Svadbena zvona; – Projekat „Čist zamah”, 1997/1998. (CIA, državna bezbednost, ONR), Elektromagnetna rezonantska indukcija i kontrola širokih masa stanovništva, Središte projekta: celokupna država, Mogućnost: promena ponašanja kod stanovništva, Snaga: nepoznata. Verovatno se emituje kroz GWEN mrežu ili kroz frekvenciju mobilnih telefona, koordinacija iz NBSa u Koloradu. Projekat psihotronik Kada je bivši SSSR u pitanju, postoji mnogo dokaza da je tehnologija za kontrolu svesti ispitivana u značajnoj meri. Navodi se primer naučnika iz Kijeva koji tvrdi da je praktična primena „nove vrste oružja" zasnovane na promenama frekvencija ljudskog tela započeta još 1965. godine. Pominje se i ultrazvučni pištolj koji može da ubije manje životinje na razdaljini od 50 metara. Ruski naučnik Lakovski tvorac je teorije da je „ćelija", osnovna jedinica organizma u svim živim organizmima, ništa drugo do elektromagnetski rezonator sposoban da apsorbuje radijacije svih frekvencija. Lakovski tvrdi da su ćelije „oscilatorna električna kola" koja imaju rezonancu prirodne frekvencije. Proučavajući orijentaciju u prostoru i slične fenomene, Lakovski je zaključio da neke od polukristalnih supstanci u okviru ćelijskog jezgra mogu da imaju svojstva električnog provodnika. Proučavanje ovakvih osobina on je nazvao „radiobiologijom". Oslanjajući se na Lakovskog, neovitalizam je doživeo veliki procvat. Vilhelm Rič objavio je svoje otkriće biološke energije koju je nazvao orgone, koja koliko god da je bliska sa električnom energijom, toliko se i razlikuje od nje. Postoje i dokazi o istraživanjima elektromagnetske frekvencije sa ciljem da se proizvede oružje, ali ova istraživanja nisu dostupna javnosti. Možda se neki sećaju izveštaja Džekija Andersona o mikro115

z a m k e talasnom bombardovanju američke ambasade u Moskvi 1972. godine. Kao posledicu ovoga CIA je razvila projekat Pandora da bi utvrdila da li postoje psihoaktivne posledice uzrokovane elektromagnetskom radijacijom u ambasadi. Javnosti u SAD-u nisu saopšteni poverljivi nalazi iz ove studije, iako drugi izvori dokumentovano potvrđuju psihoaktivne posledice elektromagnetske radijacije. O ovome postoji i veliki broj naučnih i vojnih radova. Među ovim istraživanjima treba izdvojiti istraživanje potpukovnika Tomasa Berdena, autora nekoliko knjiga, među kojima su značajni naslovi o sovjetskom proučavanju elektromagnetskog oružja, gde se tvrdi da je SSSR, na osnovu tajne tehnologije koju je Tesla otkrio na početku veka, stvorio određena oružja i eksperimentalno ih primenjivao u Avganistanu. Prema nedovoljno proverenim podacima, projekat Psihotronik vlasti bivšeg SSSR-a počele su ranih 60-ih godina. Prvobitni cilj projekta bio je stvaranje veštačkog polja u kome su emitovani ometajući visokofrekventni radio talasi, kompjuterski skremblovani hipnotički zvuci i talasi za „krivljenje svesti”. Izdvojena su ogromna sredstva i tim naučnika počeo je rad na kreiranju uređaja novije generacije. Međutim, početkom osamdesetih godina jedan mnogo jeftiniji projekat dao je senzacionalnije rezultate. Naime, u jednoj laboratoriji, istraživanja ekstrasenzorskih sposobnosti Rusa Ivanova otkrila su da je Ivanov u određenim momentima mogao svojim mislima da utiče na rad osetljivih instrumenata. Usklađivanjem frekvencije svojih moždanih aktivnosti sa frekvencijom rada osetljivih uređaja, koji se koriste npr. za radarska osmatranja, lansiranja raketa itd, Ivanov je uspeo da na razdaljini od nekoliko kilometara blokira rad ovih uređaja. U isto vreme, u jednoj drugoj laboratoriji u blizini Moskve gde su vršena ispitivanja psihokinetičkih sposobnosti određenih ljudi, došlo se do još senzacionalnijeg uspeha. U tom momentu jedan od učesnika eksperimenata uspeo je da svojom psihokinetičkom energijom „oživi” mrtvog čoveka. Na četiri–pet metara ispred njega, prema izjavama očevidaca, donet je i ostavljen leš čoveka kod koga je smrt nastupila pre nepuna tri časa. Koristeći isključivo svoju psihokinetičku energiju učesnik eksperimenta uspeo je da podigne mrtvaca i „natera” ga da hoda. Ovo je još fascinantnije, kada se zna da je težina „subjekta” bila skoro 80 kilograma. Vesti o ovim eksperimentima, koje su posle nekoliko godina došle do američke NSA, naterale su najodgovornije ljude da se 116

z a m k e zapitaju – da li upornim insistiranjem na naprednim i skupim tehnologijama možda prave grešku. Ne želeći da donesu ishitrenu procenu, nastavili su rad na već postojećim projektima ali su istovremeno dali nalog da počne operacija prikupljanja informacija o svim ljudima (na svetu) koji imaju ovakve psihokinetičke ili slične mogućnosti.

SKRIVENE MOGUĆNOSTI LJUDSKOG UMA I OKULTNA DELOVANJA
Pod skrivenim mogućnostima ljudskog uma najčešće se podrazumevaju telepatija, vidovitost, predskazivanje i psihokineza. Pod okultnim delovanjem najčešće se podrazumevaju bacanje čini (vračanje) i prokletstvo. Vrlo „nezgodna” tema. Dvoumio sam se da li da ovo svrstam u kategoriju „i ostale metode” ili da jednostavno preskočim ovu temu. Posebno zbog okultnog delovanja. Prilikom istraživanja ove osetljive oblasti imao sam na raspolaganju stotine svemogućih magova. Do ogromne većine njih nije bilo teško doći jer se oni svako jutro očešljaju a zatim preko sredstava informisanja organizuju pravi miting u našim domovima. Normalno, deo nas ne može psihički da izdrži taj pritisak pa uzme devizni novac i odmah krene na kontramiting u njihove ordinacije. Mnogi od tih čudotvoraca izjavljuju da mogu sve. Mogu da leče sve postojeće bolesti, čak mogu da vas blagovremeno izleče od bolesti od koje još niste oboleli. Ali šta ćete (nemoj neko slučajno da poručuje nešto), situacija je takva. Međutim da ne bi po sistemu „ne vidimo drvo od šume” ova tema odmah bila stavljena ad akta, odlučio sam da posebnu pažnju posvetim onima do kojih je teže doći odnosno onih koji nikako ne žele da se pojavljuju u javnosti, a iza sebe imaju dobre preporuke. U prvim kontaktima sam shvatio da je ova kategorija magova ubeđena da će svoje moći izgubiti onog časa kada se javno prikaže ili kada izbaci cenovnik svojih usluga. Žive i rade po sistemu „daj šta daš” i „daj koliko možeš”. A šta oni za uzvrat stvarno mogu da urade? Odgovor, pretpostavljate, nije lak, posebno zato što se radi o oblasti koja je nepodobna za istraživanja u laboratorijskim uslovima i u okviru postojećih znanja. Magija je zato smeštena u takozvanu zonu 117

z a m k e sumraka pod kojom se u najopštijem smislu podrazumeva tačka u kojoj se sudaraju nauka i religija. Ovo umeće rukovanja nepoznatim silama oduvek je fasciniralo ljude, bez obzira na to da li su je zvali magija, santarija, vudu i sl. Međutim, to je izgleda bila privilegija samo odabranih. Jačanjem egzaktnih nauka magija je malo-pomalo gubila delove svog sadržaja. Naučna otkrića vezana npr. za elektricitet i kasnije za struju prosto su „otrgla od plašta magije” neke od tih tada nepoznatih sila i omogućila njihovu dostupnost svim ljudima. Većina nas imala je priliku da doživi situaciju kada na čudan način jednostavno ne može da se mimoiđe sa osobom koja dolazi iz suprotnog smera, iako u hodniku ili na ulici ima dovoljno mesta da se normalno mimoiđe 10 ljudi. Ovakve pojave spontanog ulaženja u šemu kretanja drugih ljudi mogu biti i namerno izazvane. Šta se tu, u stvari, dešava? Stručnjaci smatraju da se usled ponavljanja istih ritmičkih pokreta stvara neka nevidljiva psihološka veza i dve osobe nesvesno počinju da se ponašaju na isti način. Kao hipnotisane idu direktno jedna prema drugoj kao da samo kroz tu tačku mogu da prođu. Kada dođu u neposrednu blizinu obe osobe će pokušati da nađu rešenje na isti način. Skrenuće ulevo odnosno udesno ili obrnuto. Posle nekoliko pokušaja napokon, kada obrate pažnju na nastalu situaciju, uspeće da se konačno mimoiđu. Dakle, pre realizacije psihološkog uticaja jedne osobe na drugu ili na više osoba istovremeno, potrebno je da se uspostavi određena veza (noseća frekvencija) između osobe koja utiče i osobe na koju se utiče. Tek nakon uspostavljene veze šalju se određene poruke odnosno slike koje osoba na koju se utiče doživljava kao svoje. Ovakve vrste veza uspostavljaju se na inicijativu osobe koja želi da utiče na druge. Praktično ova veza može da se uspostavi na dva načina. U prvom nisu potrebni nikakvi rituali i nikakva pomagala u fizičkom smislu već samo misaona usredsređenost na određenu osobu i vizuelizacija. Za kasnije delovanje takođe nisu potrebni nikakvi rituali niti je potrebna nekakva fizička veza niti predmeti iz fizičkog sveta. Ovakvi metodi spadaju u kategoriju skrivenih mogućnosti ljudskog uma. Za razliku od ovog metoda za uspostavljanje veze okultnog delovanja neophodan je određeni ritual a uglavnom je potrebna i fizička veza. Za kasniji rad – delovanje neophodni su predmeti iz fizičkog sveta. Pod fizičkom vezom ovde se ne podrazumevaju samo fizički kontakti već i kontakti preko delova odeće, kosa, nokti i slično osobe 118

z a m k e na koju se utiče. Određeni ritual je neizostavni deo ovog okultnog metoda. Telepatija Kada su u pitanju metodi skrivenih mogućnosti ljudskog uma, nas u kontekstu kontrole uma najviše zanima telepatija. Ovde odmah moram da istaknem da na svetu postoji mali broj ljudi koji imaju ovaj dar u pravom smislu te reči. Takozvani čitači misli (ljudi skeneri) prava su retkost, a interesovanje za njih je izuzetno. Zbog ograničenog broja subjekata ovde se ne može govoriti o nekoj masovnijoj mogućnosti kontrole. Njihove aktivnosti se obično usmeravaju na određenu ličnost na koju treba u odgovarajućem momentu da utiču da donese odluku koja je u interesu kontrolora. Mnogim ljudima se dešava da u pojedinim momentima mogu da primaju odnosno šalju telepatske poruke, ali tu se obično radi o osobama koje su na neki način u jačoj emotivnoj vezi ili se nalaze u stresnoj situaciji. Telepatija može biti perceptivna i projektivna. Neki ljudi su bolji primaoci dok su drugi bolji odašiljači poruka. Ako vam se desi da ponekad znate ko vas zove telefonom (normalno, pre nego što podignete slušalicu) onda ste bolji prijemnik. Istraživanja su pokazala da su telepatski momenti izraženiji između blizanaca. Na osnovu dostupnih saznanja, upad u tuđi um korišćenjem telepatskog metoda mogao bi biti objašnjen ovako. Vizuelizacijom agresor (tuđeg uma) uspostavlja određenu vezu sa žrtvom. Posredstvom tako uspostavljene noseće frekvencije on šalje određene poruke u podsvesni deo mozga žrtve. Primera radi, agresor šalje u mozak žrtve poruku da poveća pritisak i broj otkucaja srca. Mozak žrtve to dešifruje kao sopstvenu želju, odnosno komandu i dolazi da naglog povećanja pritiska koji može da izazove moždani udar ili da teško ošteti srce i druge vitalne organe. Poruke, odnosno naredbe agresora ne moraju da idu u pravcu uništenja, odnosno samouništenja žrtve. One mogu da budu i sasvim druge prirode čak u nekim slučajevima mogu biti pozitivno ocenjene kako sa stanovišta agresora tako i sa stanovišta žrtve. U svetskoj javnosti poznati su slučajevi angažovanja ljudi sa ovakvim retkim sposobnostima kao psihičkim braniocima odnosno 119

z a m k e napadačima koji za račun šahovskih velemajstora utiču na njihove protivnike, odnosno brane ih od takvih neželjenih uticaja. Na našim prostorima vršeni su skromni eksperimenti istraživanja telepatskih mogućnosti pojedinih ljudi u laboratorijskim uslovima. Smatra se da je najviše uspeha imala ekipa na čijem čelu je bio (sada pokojni) psihijatar Kojić. Vračanje Od najčešće korišćenih okultnih metoda u kontroli uma izdvajamo vračanje. Da li toga ima kod nas? Ako prolazite pored manje prometnih i slabije osvetljenih raskrsnica obratite pažnju na razbijene flaše ili odbačenu odeću koju ponekad možete videti na sredini raskrsnice. Ukoliko šetate pored reke obratite pažnju na ljude koji šetaju kao i vi a onda naglo bace neki zavežljaj u vodu, odmah se okrenu i odlaze prekidajući svoju šetnju. Obratite pažnju na ljude koji iz crkve odnose po nekoliko flaša „svete vode”... Šta rade svi ti ljudi? Mislim da ste razumeli. Uz pomoć svojih savetnika (magova) skidaju sa sebe crnu magiju. Ovde pitanje crne i bele magije već postaje filozofsko. Šta je crna a šta bela magija. Ako vračara pomaže nekom mladiću da „veže devojku za sebe”, a ona je već srećno zaljubljena u drugog mladića, mislim da za ovog drugog to sigurno neće biti bela magija — a za prvog ako ne bela onda makar jako svetla. Mnogi ljudi na čudan način i na čudnim mestima pronalaze razne zamotuljke. Obično ispred ulaza u stan, kuću ili dvorište. Često iznenada otkrivaju da im na čudan način nedostaju sitni delovi sa odeće, a sigurni su da odeću nigde nisu pokidali. Pravi stručnjak (mag) ima mogućnost (sposobnost) da vas tačno uputi na mesto na kom je nešto ostavljeno. Ilustracije radi, napravićemo malu digresiju. Pazite, pre više od sto godina čovek je shvatio da može da stvori neku do tada nepoznatu energiju. Uzeo je magnet i provodnik (žicu). Stavio je žicu u magnetno polje i šta je dobio? Ništa. Zatim je shvatio da je potrebno da se provodnik kreće u magnetnom polju (uveo je u igru faktor kretanje) i tada je bukvalno sinulo, dobio je struju. Dalji problem bio 120

z a m k e je kako „uhvatiti” struju. Čovek je i to rešio napravivši rotor sa kolektorom i četkicama. Zatim se postavilo pitanje kako tu struju sprovesti dalje sa što manje gubitaka, kako je pojačati, kako je što bolje iskoristiti i tako dalje. Na sva ova pitanja nađeni su odgovori. Dakle, zaključak je, kada nekoliko fizičkih stvari dovedemo u određenu vezu i u igru uvedemo kretanje dobijamo jednu od, do tada, nepoznatih energija – električnu struju. Danas, sto i nešto godina kasnije ako imate osnovna znanja iz ove oblasti možete na potoku pored vaše kuće ili koristeči česmu u kupatilu kao potočić, napraviti mali izvor električne energije. Primetićete da ste vrlo slab mag u ovim kućnim uslovima jer struja koju na taj način proizvedete jedva će biti dovoljna da zasvetli najmanja sijalica. Sa druge strane, veliki magovi mogu da naprave hidroelektranu kao što je Đerdap, a snaga te struje može da vas sprži zajedno sa komšilikom. Da biste proizveli električnu energiju veće snage morate da ispunite još čitav niz drugih uslova. Kako pregraditi reku, kako ogromnu snagu prilagoditi za kućnu upotrebu...? Šta je sada sa magijom (neka druga nepoznata energija)? Svaki deo odeće koju nosimo, a posebno svaki deo našeg tela, kosa, nokti osciluju na istoj frekvenciji kao i mi i imaju kompletnu informaciju o nama. Jedan od lepih primera za ovo je i hologram. Ko god dođe u posed delova naše kose on ima mogućnost da ima informaciju i vezu sa nama. Da li će on to umeti da iskoristi, zavisi od toga koliko zna. (Setite se prvih koraka otkrivanja struje imali smo i magnet i žicu ali – nismo osmislili kretanje provodnika kroz magnetno polje – nismo znali šta dalje). Sada da vidimo kako radi pravi majstor za vradžbine. Uzećemo primer vračanja pomoću kose. Recimo da želite da nekoga stavite pod vaš uticaj (stručno se kaže – vežete za sebe) a na nekakav način ste uspeli da dođete do najmanje jedne njegove vlasi (što više to bolje). Vlasi kose vaše buduće žrtve dajete vraču. On uzima tanjir i u njega stavlja so. Iznad tanjira uzima crni konac (ako je u pitanju crna magija odnosno crveni ako je bela) i stavlja ga u položaj paralelan sa vlasima. Zatim počinje vezivanje čvorova. Svaki čvor ima svoju svrhu. Jedan je za zdravlje, drugi za posao, treći za sreću (nesreću), ljubav (mržnju) itd. Uz svaki čvor vrač mora da naglasi tačnu svrhu tog čvora. Vezujući svaki čvor vrač izgovara potrebne reči. (Primećujete da sam izbegao da kažem koje su to reči i to iz dva razloga. Prvo, jer bi se u suprotnom ova knjiga pretvorila u praktikum crne magije, a drugo te „čarobne” reči ne znam ni ja). Kada se završi vezivanje čvorova potrebno je da se tako napravljen zavežljaj probode sa dve igle sa suprotnih strana, vrhova okrenutih ka unutra (ovo samo ako se vrača 121

z a m k e na zlo). Zajedno sa iglama zamotuljak se uvalja u so opet uz izgovaranje određenih reči. Po pravilu bi zatim sve to trebalo uvaljati u rastopljeni vosak i dati naručiocu da odnese i stavi ispod praga stana ili kuće osobe kojoj je vradžbina namenjena. Šta se zatim dešava? Osoba kojoj je namenjena vradžbina počinje loše da se oseća (ukoliko je vradžbina rađena da se utiče na zdravlje). Odlazi kod lekara, ali on ne uspeva da postavi dijagnozu. Ukoliko je vradžbina rađena da se utiče na posao tamo mu sve kreće naopako. Postaje nervozan, pravi strašne greške, dolazi u sukob sa kolegama i svi vide da se sa njim nešto dešava. Obično, kada uvračani ne uspe da dobije pomoć na konvencionalni način on pokuša da pomoć potraži i od stručnjaka za ovakve okultne bolesti. Ukoliko ima sreće da naiđe na pravog stručnjaka on će odmah „videti” gde je uzrok takve neželjene situacije odnosno stanja. U navedenom slučaju pravi stručnjak iz ove oblasti moraće da zna gde je stavljena vradžbina i uputiće svog klijenta tačno na precizno locirano mesto. Dalje (u našem primeru vradžbine sa kosom), uvračana osoba po uputstvima belog maga nalazi zamotuljak i odnosi ga belom magu (vraču). Stručnjak takav zamotuljak odnosi na raskrsnicu i tu ga spaljuje. Ostatke poprska obajanom vodom, okreće se i odlazi. Obajanom vodom se zatim poprska cela kuća, idući od praga pa nadalje i crna magija (vradžbina) je definitivno skinuta. Od tog momenta klijent mora odmah da oseti naglu promenu na bolje. Tehnike vračanja su prosto neiscrpne. Ekser okrenut i ukucan u prag naopako, delovi svinjske lobanje itd. Jedna od najdelotvornijih metoda je i lutka od voska na koju se stavljaju ostaci noktiju, kose i garderobe osobe kojoj se vrača. Ovde moram da naglasim da vudu lutka nije samo specijalitet iz Afrike, kako mnogi smatraju, već se radi o metodu koji je vekovima poznat i upražnjavan na našim prostorima (Homolje).

122

z a m k e

Slika 20 – Vudu

Kada je u pitanju kredibilitet vračeva, početna istraživanja pokazuju da je ovo oblast u kojoj smo vrlo uspešni (otprilike kao u košarci). Čak najteže i najopasnije metode nisu nepoznate našim vračevima. Primer za to je i vračanje uz pomoć „nevidljivog pileta”. Upućeni su me uveravali da u Homolju imamo jednu staricu koja „radi sa nevidljivim piletom”. Kada sam konačno uspeo da je lociram, očešljao sam se i krenuo da je unakrsno ispitam. Ako neko sada pomisli da sam kukavica – greši. Jednostavno sam, na pola puta, odustao, jer mi se učinilo nepristojno da isprepadam nezaštićenu staricu. A što bih i išao kod nje kada i ja to isto umem da vam objasnim. Zamisli se jaje (kokošije). Tako zamišljeno jaje se stavi ispod pazuha i tri nedelje čeka da se izleže nevidljivo pile. Sve vreme mora da se vodi računa o pokretima te ruke jer se ispod pazuha nalazi jaje – to je bar jasno. Ima tu još nekih finesa, ali nisam siguran da sam baš sve dobro zapamtio. Kada se konačno izleže pile ono je spremno za jedan zadatak dnevno. Mogućnosti pileta su neograničene. Od mogućnosti da se neko smrtno zaljubi u vas do savršenog ubistva. Pile može da se šalje na neograničenu razdaljinu. Međutim, vidite u čemu je začkoljica. Pile mora da ima posao svaki dan, ukoliko jedan dan zaboravite da mu date posao ono se vraća po vas, a onda vama nema spasa. Po mišljenju mnogih istraživača, u ovoj oblasti najverovatnije na najvišem nivou dolazi do sjedinjenja – poistovećivanja metoda skrivenih mogućnosti ljudskog uma i okultnih delovanja. 123

z a m k e

124

z a m k e

SEKTE I DRUGE GRUPE U SLUŽBI KONTROLE UMA

125

z a m k e

126

z a m k e

U prethodnom delu imali ste prilike da se prvi put upoznate sa glavnim i najvažnijim metodama kontrole uma koje su kod nas sistematizovane. Mislim da ne moram da vam napominjem da je ovo pionirski rad (ne mislim na uzrast autora). Sećate se da sam na početku naglasio da svetska vlada nastoji da uporedo sa pristankom države članice obezbedi i pristanak naroda na određene promene. Pritisak svetske vlade na nacionalne države i kontrola naroda od strane nacionalnih država obično se tretiraju kao politička kontrola. Pored ovog posrednog pritiska (preko unija i nacionalnih država) na svetsku populaciju, svetska vlada raspolaže mehanizmima paralelnog pritiska na pojedine narode (van korišćenja ustanovljenih institucija svetskog sistema). Ovi pritisci uglavnom se vrše preko verskih, humanitarnih i drugih organizacija i grupa. Napadajući na tradiciju, religiju, porodicu i druge opšteprihvaćene društvene vrednosti i stvarajući potpuno nov odnos prema njima, svetska vlada nastoji da običnog čoveka izbaci iz ravnoteže i da ga zbuni. U kasnijoj fazi stvaraju se uslovi da svaki „logičan zaključak” bude u korist svetske vlade. Kontrolori odnosno svetska vlada ne mogu samo da napadaju. Oni moraju da ponude i neke alternative. Jedna od ponuđenih alternativa postojećoj tradiciji, religiji, porodici i drugim vrednostima jesu i sekte i druge neformalne grupe. Kako bi prodor ovih kontravrednosti bio što snažniji kontrolori su se odlučili da im dozvole korišćenje delova „zabranjenih znanja” o čoveku, prirodi i svemiru. Ovakve vekovima čuvane tajne ili strogo kontrolisana naučna otkrića u startu daju prednost onima koji ih poseduju jer nude odgovore koje klasične religije nisu u stanju da daju. Kako biste što tačnije shvatili kako sekte i druge neformalne grupe primenjuju metode kontrole svesti, u startu će biti definisani neophodni pojmovi i sačinjene određene klasifikacije. Zatim će biti obrađene neke na opštem nivou karakteristične grupe. Istovremeno biće posvećena pažnja i načinima otklanjanja destruktivnih uticaja sekti i drugih neformalnih grupa koje u svom radu koriste metode kontrole uma. 127

z a m k e Programiranje Programiranje predstavlja skup, kombinaciju metoda kontrole uma i drugih naučnih saznanja. Cilj programiranja je formiranje delimično nove ličnosti ili potpuno nove ličnosti. Programirani je kontrolisan sa svim pratećim efektima novog ili delimično novog sistema mišljenja, vrednovanja i ponašanja po unapred strogo određenom kriterijumu. Ovde se, normalno, razlikuju pozitivna i negativna programiranja. Opšta programiranja dece tokom školovanja imaju osnovni cilj – što kvalitetnije uklapanje u postojeći društveni sistem, usvajanje pozitivnih vrednosti, razmišljanje u okviru porodice, tradicije i religije kojoj pripadaju. Pod programiranjem u negativnom smislu podrazumeva se nedobrovoljno, često nasilno transformisanje jedne ličnosti u skladu sa željama pojedinaca ili grupa. Izgled konkretne novooformljene ličnosti razlikovaće se od slučaja do slučaja, a sve u skladu sa profilom ličnosti koji je kontroloru potreban. Potrebni profili su različiti ali gotovo uvek, tako oformljene ličnosti ne poseduju opšteprihvaćene društvene vrednosti i standarde, a njihova razmišjlanja nisu u okviru privrženosti porodici, tradiciji, naciji, religiji i drugim pozitivnim vrednostima. Deprogramiranje Deprogramiranje predstavlja proces nad programiranim licima čija je svrha da kontrolisanu osobu vrati u prvobitno stanje, u stanje pre početka procesa programiranja. Ovo stanje podrazumeva povratak osobe svom prethodnom sistemu mišljenja, vrednovanja i ponašanja. O ovom procesu će naknadno biti više reči, međutim bitno je odmah napraviti razliku između deprogramiranja i reprogramiranja. Reprogramiranje Reprogramiranje, za razliku od deprogramiranja, nema za cilj vraćanje u početno stanje već se kontrolisana ličnost jednostavno ponovo programira, ali ovog puta transformisanje ličnosti je u skladu sa novim željama pojedinaca ili grupa ili željama drugih pojedinaca ili grupa. 128

z a m k e Jednostavno rečeno, jedni kontrolori zamenjuju druge. Značenje reči kult Verske grupe, kao i pojedinci, veoma su uspešne u pripisivanju različitih značenja jednoj reči. Za ovo postoje mnogi primeri, ali je najkompleksniji i najopasniji verski termin „kult". Otkrili smo da ova reč do sada ima najmanje osam značenja; neka su pozitivna, neka negativna, ima i neutralnih, a neka su čak ekstremno negativna. Pozitivna značenja: – u teološkom smislu termin se odnosi na obožavanje i rituale, posvećenost određenoj osobi, ideji ili predmetu. Ovo je istorijsko značenje reči, ali se danas vrlo retko čuje van verskih krugova. Jedan članak o kultu Marije pojavio se u novinama u toku papine posete Americi 1999. godine. Ovo znači da papa posvećuje posebnu pažnju Devici Mariji. Neutralna značenja: – u sociološkom smislu reč je o malim verskim grupama koje su u stalnom stanju napetosti prema zvaničnoj religiji. Tako npr. hinduizam može biti smatran kultom u Južnoj Americi, isto kao što hrišćanstvo može biti smatrano kultom u Indiji; – engleske novine „Observer" koriste ovaj termin za bilo koju manju versku zajednicu bez obzira na to šta je njen cilj ili učenje; – opšta verska upotreba: reč je o malim relativno skoro formiranim verskim organizacijama koje najčešće predvodi jedan jedini harizmatični vođa. Kult u ovom smislu može da predstavlja novi verski pokret, koji je na putu da postane šira društvena snaga. Hrišćanska vera onakva kakva je bila na svom početku može biti smatrana kultom u kome učestvuje jedan mesija i 12 do 70 posvećenih sledbenika. Isto tako mormoni, koje je u XIX veku osnovao Jozef Smit i nekoliko njegovih sledbenika u SAD, danas su narasli do vrlo značajne sociološke strukture. Negativna značenja: – uglavnom se odnose na tzv. jeretičke grupe, tj. na one grupe koje prihvataju veći deo, ali ne i celokupnu hrišćansku doktrinu. Tako npr. neke od ovih verskih grupacija prihvataju božanstvo Isusa, bez129

z a m k e grešno začeće, sveto trojstvo, ali ne prihvataju druge osnovne premise zvaničnog hrišćanstva. Teologija kultova je uvek nepotpuna, odnosno kultovi, prema svojim unutrašnjim shvatanjima, biraju samo ono što im odgovara. Na ovaj način oni propovedaju jeres. Ako se ovo do sada rečeno prihvati sa datim obrazloženjem, onda su mormoni, unifikaciona crkva, jehovini svedoci – kultovi. Najstarija poznata upotreba reči kult pojavljuje se 1938. godine u knjizi „Haos kultova", koju je napisao J. K. Van Balen. Vrlo negativna značenja: – odnose se na one male i zle religiozne grupacije sa harizmatičnim vođom na čelu. One koriste tehniku „ispiranja mozga” i druge tehnike za kontrolu svesti. Veruju da je kraj sveta neizbežan i zato prikupljaju velike količine oružja pripremajući se za velike ratove. Često se za ovakve kultove koriste sinonimi, a to su religiozne grupe koje kontrolišu svest i kultovi sudnjeg dana. Najstarija upotreba ovih značenja pojavljuje se 1965. godine u knjizi Valtera Martina „Kraljevstvo kulta". Značenje reči denominacija Denominacija je reč koja se odnosi na tačno određenu versku grupaciju koja obično postoji mnogo godina na širokim prostorima i ima veliki broj članova. Ona sjedinjuje grupu pojedinačnih sekcija u jedno administrativno telo. Baptističke crkve su dozvolile pojedinim crkvama pod svojim okriljem da imaju različita uverenja (primer za to je Južna baptistička konvencija koja pod svojim okriljem odobrava grupacije homoseksualaca). Značenje reči sekta Sekta je mala verska grupa koja je izdanak priznate religije ili denominacije. Ona ima mnogo zajedničkih uverenja sa religijom iz koje potiče, ali isto tako ima i nove, mnogobrojne koncepte po kojima se razlikuje od vere iz koje je nastala. Mnoge religije su nastale kao sekte. Veoma poznat je primer nazarena. To je bio pokret u okviru judeizma koji su kreirali Hristovi apostoli posle njegovog pogubljenja, oko 33. godine naše ere. Verovatno najpoznatije severnoamerička sekte, po ugledu na prve hrišćanske renegate jesu Crkva Isusa Hrista, ili Sveci sudnjeg 130

z a m k e dana, ili mormoni. Njihov osnivač Jozef Smit dobio je poruke od Boga i te poruke je opisao u onome što je nazvao „Knjiga mormona”. Po opšteprihvaćenim načelima, sekte i druge neformalne grupe mogu da se u najopštijem smislu svrstaju u četiri kategorije: verske, političke, profitabilne i pseudoterapijske. Ova podela je napravljena pre više od 40 godina i bazirala se na osnovnom pravcu aktivnosti određene neformalne grupe odnosno sekte (ukoliko se grupa otcepila od neke već postojeće religije, političke partije i sl.). Imajući u vidu stepen korišćenja metoda kontrole uma kao i stepen destruktivnosti određenih sekti i drugih neformalnih grupa moguće je govoriti o sektama i drugim grupama koje koriste metode kontrole uma i one koje to ne rade. Zatim, moguće je govoriti o sektama i drugim neformalnim grupama koje su destruktivne i o onima koje to nisu, onima koje su opasne po svoje članstvo i onima koje su opasne po druge itd. Poslednjih godina na inicijativu stručnjaka koji rade sa sektama i drugim neformalnim grupama (savetnici za izlaz, deprogrameri, psiholozi i drugi istraživači) sve prisutnija je i podela na: tajna društva, verske sekte, političke organizacije, pseudoterapijska društva, profitabilne organizacije, nju ejdž grupe, terorističke organizacije i organizovani kriminal. Ovo je samo početna sistematizacija. Primera radi, verske sekte i grupe se dalje najčešće dele na: biblijske, satanističke, neoistočne, kanalisane, SCI-UFO, teozofske, itd. Da bismo znali o čemu je ovde zapravo reč, više pažnje biće posvećeno biblijskim, satanističkim, SCI-UFO i verskim grupama koje se bave kanalisanjem. Obradićemo i pseudoterapijske, nju ejdž i profitabilne grupe. Treba imati u vidu da ovakva podela ne podrazumeva isključivost. Naime, jedna sekta ili grupa može imati karakteristike dve pa i više drugih kategorija. Primera radi, AUM sekta po svojima karakteristikama može da pripada i verskim i političkim grupama. Zatim, organizacija Hezbolah može pripadati kategoriji verskih, a istovremeno je i politička organizacija. U ovom konkretnom primeru grupa Hezbolah u svom radu primenjuje i terorizam, pa se o njoj može govoriti i kao o terorističkoj organizaciji. Dalje, ako uzmemo, na primer, versku sektu OTO, videćemo, s obzirom na to da ona u svom radu 131

z a m k e primenjuje posebne i tajne obrede inicijacije i iluminacije, da o njoj možemo govoriti i kao o tajnom društvu. Ono što ovde treba naglasiti jeste to da se prilikom programiranja pripadnika svih ovih sekti i drugih grupa koriste, u principu, isti metodi. Tako jedan deprogramer radi sa pripadnicima verskih, političkih, teroristički i svih drugih sekti i grupa koje u svom radu koriste metode kontrole uma. Ekstremne grupe opasne po sopstveno članstvo Ne postoji objektivna i precizna lista znakova koji ukazuju na opasnost i kojih bi se trebalo pridržavati kada je reč o verskim i drugim grupacijama. Isto tako veoma je teško odrediti stepen opasnosti u okvirima jedne grupe na zamišljenoj numeričkoj skali, ili dati prolaznu ili negativnu ocenu. Ipak, pojedinci i organizacije dali su smernice za stvaranje opšte ideje o stepenu manipulacije religioznih i drugih grupacija. U najopasnijim verskim sektama i religoznim grupacijama pojavljuju se masovna ubistva i samoubistva i sledeći zajednički činioci: – Vođa grupe usmerava svoje propovedi na neminovnost kraja sveta i to najčešće predviđajući poslednju bitku, monumentalnih razmera (tzv. Armagedon). U nekim slučajevima (kao kod Solarnog hrama i grupe Rajske kapije) vođa grupe propoveda grupno samoubistvo u određeno vreme objašnjavajući to potrebom da se članovi na taj način prebace na jedno divno mesto i tako pobegnu od strahota koje treba da se obruše na zemlju; – Od grupe se očekuje da odigra jednu važnu, elitnu ulogu kada dođe do kraja sveta; – Grupe su predvođene harizmatičnim muškim liderom; – Lider dominira nad svojim članovima blisko kontrolišući njihovu psihu, seksualnost i emocije; – Grupa živi u izolaciji od ostatka društva; – U grupi postoji ekstremna paranoja; oni veruju da su u opasnosti i da ih neko posmatra, a taj neko najčešće su vladini ljudi i predstavnici drugih vlasti. Ljudi „iz spoljašnjeg sveta" su satanizovani, informacije i kontakti sa tim svetom su strogo kontrolisani i zabranjeni; 132

z a m k e – Rukovodstvo grupe obično ima impresivan arsenal oružja i sredstava koji mogu da budu upotrebljena za masovno uništenje. U nekim slučajevima mogu postojati odbrambene strukture u skladu sa hrišćanskom teologijom. Grupe opasne po okolinu Neke religijske grupacije su destruktivne, ali su opasnije za neposrednu i dalju okolinu nego za sopstveno članstvo. Oni uglavnom obraćaju pažnju na manjine kao što su ljudi različite boje kože, homoseksualci, Jevreji, itd. Oni, ipak, ne pozivaju na direktno i odmah izvodljivo nasilje protiv ovih manjina, ali u nekim slučajevima navode neke od svojim manje mentalno stabilnih članova da napadaju manjine. Tipični primeri za ovo su: „Hrišćanski identitet" i „Svetska crkva tvorca". Članovi ove dve sekte odgovorni su za mnoge napade i poneko ubistvo. Neke grupe preporučuju svojim članovima da ne koriste medicinsku negu za svoju decu ili za njih same. Tako npr. Jehovini svedoci propovedaju svom članstvu da odbijaju transfuziju krvi. Članovi Crkve hrišćanske nauke propovedaju da njihovi članovi izbegavaju medicinsku pomoć i da isceljenje potraže molitvom. Upozoravajući znaci koji ukazuju na potencijalno opasnu grupu ili njenog vođu: – apsolutni autoritarizam bez ikakvog logičnog značaja, – netolerancija prema pitanjima ili kritičkim konstatacijama, – nepostojanje bilo kakvog značajnijeg izvora finansija koji bi pokrivao budžet, troškove i dr., – bezrazložan strah prema spoljnom svetu, pominjanje katastrofe, demonskih zavera i progona, – nepostojanje legitimnog načina da se ode. Propoveda se da su bivši sledbenici uvek bili u zabludi i da su napustili grupu zbog veze sa đavolom, – članovi koji su uspeli da napuste grupu daju ekvivalentne opise zlostavljanja i ispoljavaju iste obrasce čudnog ponašanja, – postojanje beleški, knjiga, novinskih članaka ili TV emisija koje dokumentuju zlostavljanja koja čini grupa ili njen lider, – sledbenici osećaju da nikada ne mogu da budu „dovoljno dobri", 133

z a m k e – grupa ili njen vođa uvek su u pravu i – grupa ili njen vođa imaju isključivo pravo da znaju „istinu ili da primaju predskazanje, a ni jedan drugi način saznanja, otkrivanja ili učenja nije prihvatljiv niti pouzdan. Znaci koji ukazuju na ljude umešane u rad potencijalno opasne grupe ili vođe: – ekstremna zaslepljenost stavovima grupe ili njenog vođe. Posledica toga jeste eliminacija svega što može da ima praktičnu primenu u svakodnevnom životu, – gubitak osećanja za razliku između sopstvenog identiteta, grupe, stavova vođe i Boga. Umesto ovoga sledbenikova svest funkcioniše u totalnoj konfuziji, koja postaje sve veća i vremenom ličnost postaje sve zavisnija, opsednuta, – bilo kakvo postavljanje pitanja ili iznošenje stavova o grupi ili njenom vođi karakteriše se kao težak greh, – ponašanje i iznošenje programiranih stavova u skladu sa onim što je nametnuto u okviru rada grupe ili njenog vođe, – zavisnost od grupe ili njenog vođe pri rešavanju i najsitnijeg problema, odlučivanje ili zaključivanje sa potpunim odsustvom zdravog razuma. Očigledno nepostojanje sposobnosti za samostalno rasuđivanje ili analiziranja situacije bez mešanja grupe ili njenog vođe, – hiperaktivnost prema rasporedu sastavljenom u okvirima grupe ili rasporedu koji je sastavio vođa u kojem su zanemareni bilo kakvi lični interesi ili ciljevi, – dramatičan gubitak spontanosti ili smisla za humor, – izolacija od porodice, starih prijatelja, osim ukoliko oni ne pokažu interesovanje za demonstracije rada grupe ili njenog vođe, – bilo koji postupak, koji učini grupa ili njen vođa, može biti opravdan bez obzira na njegovu štetnost ili pogubnost, – sledbenici koji su napustili grupu u najboljem slučaju smatraju se negativcima ili đavolima pod lošim uticajem. Njima se ne može verovati, a lični kontakti sa njima su potpuno zabranjeni. Znaci koji ukazuju na bezopasne grupe i njihove vođe: – vođa ili grupa koji nisu opasni odgovoriće na vaša pitanja bez ikakvih agresivnih znakova i donošenja čvrstih zaključaka, 134

z a m k e – vođa ili bezopasna grupa pružiće vam informacije koje se tiču finansija i objasniće vam finansijsku konstrukciju i obrazložiti troškove. Od ovakvih grupa i njihovih vođa dobićete više informacija nego što želite, – radi se o demokratskim vođama ili grupama koje dele odgovornost za odluke koje donose, ohrabrujući svoje članove da učestvuju u važnim životnim pitanjima, – kod ovakvih grupa može da dođe do osporavanja stavova bivših sledbenika, ali drugima neće biti zabranjeno da se viđaju sa takvom osobom. Njeni stavovi neće biti satanizovani, – kod ovakvih grupa i njihovih vođa ne vodi se arhiva u koju se slažu svi negativni stavovi izneseni u javnosti o njima, – podstiče se komunikacija sa porodicom, prijateljima i pokušava da se eliminiše osećanje straha i zaplašenosti, – grupa i vođe prepoznaju okvire preko kojih ne smeju da pređu u komunikaciji sa slabim i poremećenim, – grupa ili njihov vođa podsticaće kritičko razmišljanje, integritet i osećanje samopoštovanja, – kod ovih grupa i njihovih vođa priznaju se propusti i greške i prihvata se konstruktivna kritika i savet, – kod ovih grupa i njihovih vođa, grupa i vođa nisu jedini izvor znanja, već postoji raspoloženje da se posluša i neko drugi, ceni se dijalog i slobodna razmena ideja. Destruktivne sekte Termin sekta često se koristi da se označi grupa čija uverenja i postupci nisu u skladu sa važećom ideologijom u društvu. Oni održavaju obrede u tajnosti i van domašaja javnog mnjenja i polažu mnogo na ekskluzivnost svoje grupe. Kroz istoriju, sekte su bile označavane kao verski ekstremne, jeretičke i društveno devijantne. Uglavnom ih je većina vodećih snaga u društvu odbacivala i proganjala. U poslednjih 20 godina došlo je do značajnog porasta u broju, veličini i uticaju koji sekte vrše, a sam pojam sekta doveo je do mnogih nesporazuma. U javnosti je stvorena takva slika da je „sekta" podrazumevala tužne roditelje koje su deca odbacila u ime novih religija, zatvarane i zlostavljane sledbenike, seksualno eksploatisane i slično. 135

z a m k e Često je misao o sekti podrazumevala harizmatičnog vođu koji vođen nadahnućem pretvara sposobne ljude u poslušne sledbenike posle korišćenja čitavog niza uspešnih metoda ispiranja mozga i kontrole svesti. U suštini, istraživanja su pokazala da zaista postoji veliki broj dokaza koji ukazuje na to da su mnoge savremene sekte koristile metode čija je upotreba imala za posledicu veoma štetne efekte, kako za same članove tako i za celokupno društvo. Naravno, najpoznatiji primer jeste tragedija koja se desila članovima sekte Hrama naroda u novembru 1978. godine kada je više od 900 sledbenika Džima Džonsa izvršilo ritualno samoubistvo u Gvajani. Ovaj tragični incident skrenuo je pažnju javnosti na rad sekti i podsktakao čitav niz programa o suštini delovanja i rada sekti. Zabrinutost roditelja bila je podpuno neselektivna. Naravno da nije svaka grupa ili udruženje sekta; a ni svaka sekta nije destruktivna. U suštini, u pluralističkom društvu treba da postoji tolerancija, podrška, pa čak i ohrabrivanje rada različitih grupa sa različitim životnim stilom, verom i ponašanjem. Osuditi neku grupu ili udruženje samo zato što je drugačija bilo bi znak netolerancije, diskriminacije i neprijateljstva. Zbog svega ovoga treba dobro proučiti neku grupu pre nego što se okvalifikuje kao negativna, odnosno destruktivna. Destruktivne sekte su one koje koriste ekstremne i neetičke tehnike manipulacije da bi pridobile i asimilovale članove i da bi izvršile kontrolu svesti svoga članstva kao i kontrolu osećanja i ponašanja sa ciljem da se ispune naredbe vođe. Vođe ovakvih grupa često se predstavljaju kao božanstva ili kao da poseduju natprirodne sposobnosti. Oni od svojih sledbenika traže apsolutnu poslušnost i saradnju, podstičući potpunu zavisnost. Sledbenike dovode u poziciju da traže vođstvo i to ne samo za rešavanje duhovnih problema već i beznačajnih ili značajnih, ali u intimnom smislu (kao npr. koju pastu za zube da koristim, sa kim da sklopim brak, za koga da glasam itd). Destruktivne sekte svojim sledbenicima usađuju verovanje da jedino vođa ili sekta imaju monopol na apsolutnu istinu i da jedino od njih zavisi sreća, životno ispunjenje, itd. Sakrivajući se iza ideje da šire ljubav i mir u svetu oni često zapravo svojim članovima stvaraju svest o „mi i oni" odnosima. Najčešći rezultat je paranoičan stav o svetu koji se nalazi izvan sekte, odnosno neobično ponašanje u kontaktiranju sa ljudima iz tog spoljnog sveta. 136

z a m k e Kod destruktivnih sekti ličnost je u potpunosti potčinjena kolektivnim grupnim interesima, ljudi se različitim tehnikama dovode u stanje da prilagode svoje osobenosti idealima grupe. Intimnost između članova, a posebno intimnost sa onima koji ne pripadaju sekti zabranjena je i pod kontrolom, što ima za posledicu smanjenje bilo kakve komunikacije i postepen gubitak svakog osećaja. I pored toga što su seksualni odnosi u nekim ekstremnim sektama vrlo česti, a u nekim potpuno zabranjeni, oni su u bilo kom od ova dva slučaja samo sredstvo grupnog interesa, a nikako ne služe ličnom zadovoljstvu ili ispunjenju. Zdravstveni radnici koji se bave mentalnom higijenom, psiholozi i psihijatri, kao i roditelji i bivši članovi ovakvih sekti često ističu drastične i destruktivne promene ličnosti koje su viđene u mnogim sektama. Kao dodatak negativnim posledicama po članstvo može da se pomene i odvajanje od porodice (npr. razvod, suđenje o starateljstvu nad detetom ili tužba dece protiv roditelja). Razlike između destruktivnih i drugih sekti Osnovno obeležje destruktivne sekte jeste: autoritatizam piramidalnog oblika, sa jednom osobom ili grupom osoba na vrhu koje pokušavaju da uspostave apsolutnu kontrolu. Koriste se prevarama pri regrutovanju novih članova (ljudi nisu unapred upoznati sa delatnostima sekte, verovanjima i nikada im se ne kaže šta se od njih očekuje ukoliko postanu članovi). Takođe se koriste tehnike kontrole svesti da bi se ljudi držali u stanju poslušnosti i zavisnosti. Destruktivne sekte pokušavaju da „kloniraju" ljude, praveći od njih umanjene verzije vođe sekte, umesto da postanu poštovane ljudske individualnosti, odnosno da budu kreativni i da izgrađuju sopstvenu volju. Ne možemo govoriti o destruktivnoj kategoriji sekte sve dok su ljudi u stanju da na osnovu slobodne volje odlučuju da li da se priključe doktrini grupe ili ne. Postoje još neke destruktivne grupe koje imaju antidruštvenu delatnost, kao što su KKK, nacisti ili beli rasisti koji otvoreno propovedaju mržnju, ali kojima ljudi pristupaju na osnovu slobodne volje. Destruktivni odnosi i destruktivna nastojanja na izmeni psihologije ličnosti mogu da se odvijaju u okvirima malih grupa (jedna osoba kontroliše druge osobe) ili u grupama koje postaju političke 137

z a m k e sekte i imaju milione građana za sledbenike. Ovakve grupe bave se osnivanjem verskih i političkih organizacija. Biblijske grupe Koji su uzroci tako narastajuće privlačnosti raznih vidova sekti, kultova, grupa i pokreta? Da li uzrok, sa jedne strane, leži u potrebi da se pripada određenoj grupaciji, a sa druge, u traganju za večitim odgovorima? Da li su uzroci hladnoća, materijalizacija i robotizacija našeg svakodnevnog života? Jedno je sigurno, čovek postaje najusamljenije biće na planeti, posustao i izgubljen u traganju za svojom duhovnošću i unutrašnjim svetlom, pristaje na trenutna rešenja i svoje duhovno breme prepušta veštim manipulatorima. Iako na samom početku možda i nije siguran u ispravnost grupe ili njenih ciljeva, ipak je linija manjeg otpora uvek prihvatljivija. Savremena zvanična crkva (hrišćanstvo) već odavno se ne bavi čovečjom dušom, već nametanjem isključivo strogih dogmi i kanona i automatizacijom crkvenih obreda. Gde je ona Hristova toplina, sveprisutna ljubav, blagost i oprost? Ko će nas povesti ili vratiti njegovim stazama? U potrazi za odgovorima na ova i još mnoga druga pitanja, čovek postaje lak plen. Jedna od psiholoških osnova jeste već apriori simpatija prema biblijskim grupama. Pojedinac ne može da uvidi nikakvo zlo u grupi ljudi koja tumači i izučava najsvetiju knjigu svih vremena – Bibliju. Kako bilo koja grupa ili pojedinci koji tragaju za istinom u Svetom pismu mogu da budu loši ili pak imaju neku zadnju nameru? Za razliku od istočnjačkih meditativnih grupa, biblijske grupe pružaju utehu u sopstvenom tumačenju i prilagođavanju religije najbliže zapadnom čoveku – hrišćanstvu. Sami metodi regrutacije ne razlikuju se mnogo, možda samo u činjenici da je ovde reč o, za pojedinca, poznatim i bliskim stvarima, a samim tim mnogo je teže razaznati opasnost koja vreba u mnogobrojnim ekstremnim sektama. Regrut u početku biva privučen toplinom Hristovih reči koje se kroz vođu iskazuju, ekstatičnom atmosferom kvazioboženih pripadnika, dokazima i manifestacijama čuda koje Hrist vrši kroz vođu. Sve ovo je sasvim dovoljno da se početnikova uverenja učvrste. Na mnogobrojnim sastancima početniku se, u okviru radnih grupa, tumače i analiziraju suštinske dogme: sveta tajna, raspeće, svetlost i tama, reč, sveti duh. Sledi priprema za ponovno krštenje i ispovest – 138

z a m k e ali ovog puta istinski. Činjenica da se sama organizacija sekte ili grupe i njihovog vođstva ne poklapa sa biblijskim učenjem za pojedinca je nevidljiva, jer se raznim primerima, uvek iznova, dokazuje da je lidere izabrao sam Bog, a to zahteva beskompromisnu poslušnost i slepu vernost. Veze su prekinute sa svim neistomišljenicima van grupe, sa porodicom i spoljnim svetom koji je produkt sila tame i gde vrebaju svakojaka iskušenja. Pojedinac je u potpunosti zaštićen u okrilju grupe i vođe. Materijalna dobra gube svaki značaj jer su proizvod satane. Socijalno okruženje je ništa drugo do razvrat, a sam život je prolaznost tela. I poslednji ostaci identiteta, sopstvenih misaonih procesa i svesti pretočeni su u ličnost vođe. Kanalisanje Neki od nas imali su priliku da provere mogućnost komunikacije sa duhovima uz pomoć čaše ili tanjira oko kojih su ispisana slova azbuke. Na konkretna pitanja duhovi su odgovarali pomeranjem čaše od slova do slova i tako su formirane reči odgovori na postavljena pitanja. Za ovaj eksperiment (verovatno znate i sami) potrebno je najmanje dve osobe i sto sa dovoljnim brojem stolica. Prostorija treba da bude osvetljena svetlošću jedne sveće koja se nalazi na stolu. Prisutne osobe stavljaju svoj kažiprst na dno čaše koja je naopako okrenuta. Oko čaše su, obično na većem komadu papira ispisana slova i brojevi. U tako pripremljenim uslovima jedan od prisutnih, po imenu, glasno poziva duha svog rođaka ili prijatelja da im se pridruži. Ukoliko je duh saglasan on odgovara pokretanjem čaše, odnosno približavanjem određenim slovima i brojevima. Po dobijenoj saglasnosti, zainteresovana osoba počinje sa postavljanjem pitanja, a duh na isti način odgovara. Ako ste nekada sami probali ovakav eksperiment, onda znate kako sve to funkcioniše, a ako niste, sigurno možete da proverite kod vaših rođaka i prijatelja. U zemljama Zapadne Evrope i Amerike česte su TV emisije u kojima uživo gostuju mediji. Oni, na zahtev prisutnih pojedinaca iz publike, stupaju u kontakt sa duhovima članova njihove porodice ili prijatelja i prenose poruke. Ako ste imali prilike da gledate takve emisije videli ste da na konkretna pitanja duhovi izbegavaju da daju direktne odgovore već se više bave suštinom. Naime,identifikuju suštin139

z a m k e ski problem svojih živih rođaka i prijatelja i daju im savete kako da prevaziđu postojeće životne probleme. Pored ove postoji i druga diskretnija varijanta. Manja grupa odabranih gostiju okuplja se oko medija u nekoj mirnoj i slabo osvetljenoj prostoriji. Na zahtev nekog od gostiju da stupi u vezu sa određenim duhom, medijum zatvori oči. Sedi tako minut ili dva „udišući snagu” za kratkotrajno putovanje. Iznenada, neka druga ličnost ih preuzima i neki potpuno strani glas progovori iz njega. Kanalisanje je fenomen kada, inače, obični ljudi dozvoljavaju da ih preuzmu ili da na neki način primaju poruke od drugih ličnosti i da ih tom prilikom te druge ličnosti koriste kao kanal za komunikaciju. Odatle i potiče naziv medijum ili kanal. Aktivnost „kanalisanja", ako se shvati u širem smislu koji podrazumeva zaokupljenost stanja duha uopšte, može da se prati od najranijih vremena i civilizacija. Prihvatanje animizma (verovanje da je duh prisutan u celokupnoj prirodi, uključujući i biljke, unutrašnjosti predmeta i u godišnjim dobima) ili obožavanje predaka omogućili su da u primitivnim kulturama dođe do razvoja spiritizma. Čak i na ovom nivou u primitivnim kulturama postoje pokušaji duhovne kontrole kroz šamanizam (aktivnosti plemenskog vrača koji pokušava da stavi pod svoju kontrolu prirodne sile, odnosno duh prirode). „Kanalisanje" nalazimo i u starim religijama Egipta, Indije i Bliskog istoka, ali, ipak, posvetićemo više pažnje odnosu Biblije prema ovoj temi. Zapovesti date Mojsiju posle egzodusa iz Egipta (oko 1400. godine pre n.e.) izričito zabranjuju komunikaciju sa „duhovnim medijima" ili posećivanje onih koji „istražuju smrt". U Starom zavetu je predviđena smrtna kazna i za medijuma, a i za onoga koji je od medijuma potražio savet. Iz tih razloga, prvi kralj Izraela Saul kažnjen je smrtnom kaznom. Sedam stotina godina posle gore sinajske, u vreme proroka Isajije, zabrana je još bila na snazi. Onima koji traže odgovore od „vrača i gatara" postavljeno je oštro pitanje: „Ne treba li narod da pita Boga svojega? Zar da pitaju mrtve mjesto živijeh?" U vreme nastanka Novog zaveta opsednutost i kontrola duhovima postali su prihvatljiva realnost. Hristove aktivnosti na izgonu „bijesnih" i „nečistih duhom" često se pominju u Novom zavetu. Hrist je tražio od svojih apostola da izgone demone i ovlastio je mnoge od svojih učenika da to učine. Ranohrišćanska crkva nastavila je sa praksom progona demona. Zanimljiv je događaj u vezi sa „kanalisanjem", 140

z a m k e a javlja se u šesnaestoj glavi Djela svetijeh apostola. Kada je Pavle sreo robinju „koja imaše duh pogađački i vračajući donašaše veliki dobitak svojijem gospodarima”, apostol se okrenuo i rekao duhu: „Zapovjedam ti imenom Isusa Hrista, iziđi iz nje. I iziđe u taj čas. „ Ovde se krije zanimljiv odnos prema proročanstvu. Ono nije prirodna osobina niti je robinja koristila prevare da bi donosila bogatstvo gospodarima, jer kada je Pavle isterao duha iz nje robinja je izgubila sposobnost da stiče bogatstva za gospodare. Da je ona imala prirodan talenat ili da se služila prevarom njene sposobnosti bi se nastavile i posle izlaska duha iz nje. U svakom slučaju ovo nije bila osobina koju je gospod želeo u njenom životu i autoritetom Hristovim ova moć je neutralisana. Vekovima je u okviru monoteističkih kultura komunikacija sa duhovima obično bila ograničena na duhove božanskog porekla (Bog, Hrist, jedan od anđela itd.). Muhamed je imao multipne odnose sa arhanđelom Gavrilom, čije su poruke predstavljene u Kuranu. U srednjem veku mistici rimokatoličke crkve često su viđali Hrista i Devicu Mariju. Emanuel Svedenborg (1688–1772), briljantni metalurg, pronalazač i naučnik osamnaestog veka, napustio je svoju vrlo uspešnu karijeru i posvetio se spiritizmu. Tvrdeći da je u kontaktu sa anđelima napisao je mnoge rasprave i komentare. Imao je veliki uticaj na stvaranje spiritističkih kultova među intelektualcima Amerike i Evrope u XIX veku. Meri Bejker Edi često je pokušavala da razdvoji hrišćansku nauku (čiji je inače osnivač) od spiritizma. Ipak, ona sama je nastupala kao „kanalisana" neposredno pre „otkrića" hrišćanske nauke, 1866. godine. Kanalisanje je otpočelo u SAD sredinom devetnaestog veka, zajedno sa razvojem spiritizma, pokušajem da se komunicira sa duhovima umrlih. Istoričari, gotovo u isti glas, stavljaju početak spiritističkog pokreta u SAD u 1848. godinu i to u mesto Hajdsvil, država Njujork, i ovaj početak se dalje vezuje za imena sestara Margaret i Kejt Foks. Margaret je imala 14, a Kejt 11 godina kada su prvi put čule čudne zvuke i od tada poHMčinje njihova burna spiritualistička karijera. Sestre su održale bezbroj seansi u kojima su duhovi umrlih kucanjem i prostim šiframa odgovarali na pitanja. Postale su vrlo slavne. Požar 141

z a m k e spiritizma širio se čitavom Evropom i u SAD, a naročito u Engleskoj gde je čak i kraljica Viktorija imala konsultacije sa nekoliko medijuma u nadi da će stupiti u vezu sa svojim pokojnim mužem princom Albertom, umrlim 1861. godine. Godine 1855. izdate su prve nacionalne spiritističke novine u Engleskoj, a 1866. nacionalna konferencija spiritista SAD, održana na Rod ajlendu, izdala je proglas u kome nalaže građanima da napuste sve hrišćanske crkve i da se ukine bogoslovija. Seanse su održavane u Beloj kući u Linkolnovo vreme, a poznati učesnici spiritističkih seansi bili su kanadski premijer King Makenzi, britanski premijer Vilijam E. Gledston, ser Artur Konan Dojl (pisac avantura Šerloka Holmsa), ser Vilijam Kruks, britanski naučnik, i mnogi drugi. Pisac Dojl je čak smatrao da hrišćanstvo treba modifikovati i da je spiritualizam preokret u istoriji ljudske rase. Manje je poznato da je Artur Konan Dojl (Arthur Conan Doyle), poznat kao „književni otac" Šerloka Holmsa, autor i knjige o spiritizmu „A history of Spiritualism" (Istorija spiritizma), objavljene u Londonu, 1926. godine. Udarac spiritizmu zadale su sestre Foks, kada su javno priznale da su decenijama varale svoju publiku. Nešto kasnije one su opovrgle svoje prethodno priznanje da je spiritizam prevara. Tada su tvrdile da stvarno komuniciraju sa mrtvima. Veliki udarac spiritualizmu u XIX veku zadao je i čuveni mađioničar Heri Hudini koji je u svojoj autobiografiji objavljenoj 1924. godine objasnio mnoge prevare i način na koji su se obavljale, što je bio proizvod njegovog tridesetogodišnjeg istraživanja komunikacije sa mrtvima. Spiritizam se odvijao u tri pravca: racionalistički ogranak (snažno antihrišćanski), prosečan (umereno antihrišćanski) i treći – ekstremno religiozni ogranak. Nije sve tako negativno u istoriji spiritualizma u XIX veku – on je, naime, dao podsticaj za značajne studije iz oblasti parapsihologije. Teško je tačno utvrditi kada je došlo do početaka modernog kanalisanja, ali autor smatra da bi to mogao biti trenutak kada je pokojna Džejn Roberts (umrla 1984) počela da bude”kanal” za set materijal. Džejn, po zanimanju domaćica i pisac, prvo se suočila sa setom u jednom spontanom eksperimentu septembra 1963. godine. Džejn je izjavila: „Fantastična lavina radikalnih i novih ideja sa velikom snagom sručila se u moju glavu". Džejn je transmitovala svoj materijal više od dvadeset godina sa zadivljujućom doslednošću i u 142

z a m k e skladu sa filozofijom novog doba (stvarnost se sastoji od naše svesti, itd). Džejn Roberts je prvi savremeni kanalizator koji je doživeo opštu prihvaćenost tokom sedamdesetih godina i od tada se broj literature o kanalisanju i ljudima koji se bave ovim umnožio do razmera nacionalne katastrofe. Osnovna razlika između spiritističkih seansi koje su bile prethodnica kanalisanja i samog kanalisanja sastoji se u tome što su se spiritisti koncentrisali na seanse u kojima nije postojao samo efekat komunikacije sa duhom ili više njih, već su bili važni i razni drugi efekti: prigušeno svetlo, levitacija, kretanje stola i čaša i druge „natprirodne" manifestacije. Moderni „kanalizatori" sve što rade rade uglavnom pod jakim jasnim svetlom na nekoj pozornici i jedina vizuelna manifestacija jeste trenutak kada neka strana ličnost ovlada kanalizatorom. Ovo je verovatno stoga što danas niko ne ulazi u rizik otkrivanja lakih i jeftinih prevara. Došlo je i do značajne promene u samoj temi seansi. Spiritisti su, naime, težili da publici dokažu da postoji život posle smrti i da njihovi voljeni koji su umrli borave srećno i veselo na nekom drugom mestu ili dimenziji. Prilikom kanalisanja fokus je sužen na nešto drugo: ovde se komunicira sa „višom inteligencijom" koja nam se javlja da bi nas naučila istini i kako da prevaziđemo realnost i postignemo samoispunjenja. Posledica je da „kanalisanje" praktično ima pet postavki: mi smo svi bogovi, smrt ne postoji, stvarnost je proizvod naše svesti, napredak je naše pravo i mi možemo „imati sve" i mi moramo spasiti Zemlju od nuklearne ili ekološke katastrofe. Poslednja tačka je posebno zanimljiva za one koji imaju kontakte sa NLO-ima i koji telepatski komuniciraju sa „svemirskom braćom" (ovo je njihov termin). Oni smatraju da će zbog nuklearnih proba doći do smetnji u rotaciji Zemlje, pa će posledica biti neka vrsta međuplanetarne katastrofe. Braća iz svemira su takođe vrlo zabrinuta za ekologiju. Bez obzira na navedene razlike, i kanalizatori i spiritisti su saglasni u tome da je tradicionalni hrišćanski koncept Boga pogrešan i lažan i u vezi sa tim među njima nikad nije bilo dileme. Kanalisanje je postalo jedna od glavnih osobenosti pokreta novog doba potiskujući lečenje travama, astrologiju itd. Kao integralni deo nju ejdž pokreta, kanalisani se množe geometrijskom progresijom u poslednjih petaestak godina. Praćenje ovog pokreta gotovo je nemoguć zadatak. Njegov uticaj se širi na mnogo načina: preko radio i TV intervjua, privatnih 143

z a m k e seansi kanalisanja, distribucije kaseta, iznajmljivanja i prodaje video kaseta, kroz časopise, masovnim seminarima, konferencijama i objavljivanjem bezbroj publikacija iz oblasti kanalisanja. Zarada od svih ovih aktivnosti je ogromna. Jedna od poznatijih „kanalisanih" osoba jeste J. Z. (Džudi Zebra) Vitez. Ona prenosi poruke Ramte, poznatog i kao „Ram", bića koje je staro 35.000 godina i koje je između ostalog izmislilo veštinu ratovanja. Interesantan je opis „Rama" koji je dao Martin Gardner: „Polako je uvideo da je deo Boga kojeg mrzi. Posle 63 izvantelesna iskustva njegovo telo vibrira brže od svetla i on postaje celina sa vetrom. Na planini Indus u Tibetu on se uzdigao do sedmog neba i sjedinio se sa Bogom. On sada pripada „bratstvu nevidljivih" nadbića koja nas vole i čuju naše molitve. Ovo „nadbiće" učinilo je „kanalisanu" J. Z. Vitez višestrukim milionerom, a ona je autorizovala prava na „Ramu" i tako pokušava da spreči nekog drugog da ga „Ram" „kanališe". Peni Tores i Džeš Pursel su dva najpoznatija rivala J. Z. Vitez. Peni je „kanal" za Mafua, „visoko uzdignuto biće iz sedme dimenzije koje je poslednji put viđeno na Zemlji kada se reinkarniralo u gubavca u Pompeji u prvom veku n.e. „Zanimljivo je da Mafu isto kao i Ram govore engleski sa slovenskim akcentom. Džeš Pursel je kanal za Lazarisa, „grupno biće" koje je iznad vremena i prostora i koje se nikada nije otelotvorilo u našoj dimenziji. Inače, Lazaris ima govornu manu. Broj bića koja se kanališu zaista je nemerljiv. “Spirit speaks” (Govori duhova) je dvomesečni časopis koji izlazi u Kaliforniji i predstavlja svojevrsni pregled poruka koje prenose „kanalisani". Neki od redovnih priloga uključuju i poruke Dong Hau Lija (tibetanskog monaha koji se poslednji put reinkarnirao pre 2600 godina), zatim Gabrijela (anđela), Piblesa (škotskog lekara iz devetnaestog veka) i Zuša (bestelesno biće sa Alfa Kentaurija). Neke kanalisane osobe tvrde da predstavljaju različite aspekte ljudskog uma ili kolektivne svesti čovečanstva. Isto tako oni tvrde da predstavljaju Svetog duha, problematične utvare, duhove životinja i biljaka (delfina,drveća ili cveća), multipne ličnosti, stanovnike mitskih kultura (Atlantide, Lemurianci) i idu čak dotle da prenose poruke stranih kompjutera koji će postojati u budućnosti. Jedan deo kritičara koji prate ovu oblast prosto ne može da se otrgne utisku da je ozbiljno ugrožen razum celokupne američke nacije. 144

z a m k e Profitabilne grupe Pod poslovno-komercijalnim grupama gotovo uvek se podrazumeva sistem multi - level marketinga. Pristalice ovog načina prodaje svoj sistem nazivaju i marketing sistemom 21. veka. Za njega tvrde da je najprogresivniji način plasmana robe i usluga. Suština ovog marketinga svodi se na pokušaj da se zaobiđe klasični način prodaje. Klasični način podrazumeva učešće niza posrednika između proizvođača i potrošača. Ako je fabrička cena jednog proizvoda 40 dinara, kada se ugrade svi posrednici (i normalno takse) potrošač taj isti proizvod dobija za 100 dinara. Sistem multilevel marketinga eliminiše klasične posrednike i na taj način zadržava za sebe razliku od 60 dinara. Ako, recimo, kupujete robu na ovaj način umesto da je platite 100 dinara ona će vas koštati 70, dok će preostalih 30 dinara zaraditi „dobavljač”, normalno pod uslovom da ste platili godišnju članarinu. Međutim, ako niste zadovoljni ovom uštedom nudi vam se mogućnost da se pridružite organizaciji i svojim aktivnim učestvovanjem, ne samo da cenu proizvoda još više snizite, već vam se otvaraju i mogućnosti značajne zarade. Kao tipični predstavnici sistema multilevel marketinga na našim prostorima pojavljuju se Amvej, Herba lajf, Kirbi itd. U mnogim izveštajima prisutna je dilema: da li se ove organizacije mogu svrstati među određene sekte. Odgovor naravno nije jednostavan, ali se ipak sa dosta pouzdanosti može tvrditi da zbog korišćenja metoda kontrole uma i psiholoških pritisaka ove organizacije funkcionišu na istim principima kao i mnoge druge destruktivne sekte odnosno grupe. Primera radi, razmotrićemo detaljnije slučaj američke firme Amvej. Snabdevači (distributeri) Amveja u SAD ostvaruju profit prodajom proizvoda koji se nalaze u katalozima firme. U 1998. godini Amvej je ostvario obrt od 57 milijardi dolara i te godine je oko tri miliona ljudi učestvovalo u raznim akcijama firme. Amvej postoji na američkom tržištu više od 40 godina. Pedesetih godina ovog veka sinonim za organizaciju predstavljali su trgovački putnici koji trče od vrata do vrata i nude kozmetička sredstva i sredstva za higijenu. Sredinom sedamdesetih organizacija je okupila poslovne ljude sa željom da se američko tržište snabdeva na najefi145

z a m k e kasniji način. Devedesetih nastaje sistem kupovine „iz fotelje" i dostava svega i svačega na kućna vrata uz povoljne načine plaćanja. Sredinom 1999. godine najćešći slogan firme bio je da ona pruža jedinstvenu priliku poslovnim ljudima. Jedan od najčešćih vidova ostvarenja profita u Amveju zasnovan je na sasvim jednostavnoj prevari. Njihova uobičajena parola „Mi ne možemo da zaradimao dok vi ne zaradite" predstavlja dobrodošlicu novim snabdevačima i prodavcima. Prevara se sastoji u tome što sa većinom novih poslovnih partnera vodeći ljudi firme ostvaruju profit gotovo u trenutku pristupanja novopridošlih u okrilje Amveja. Ukoliko želite da se, na samom početku, dosledno pridržavate pravila rada firme prvo morate da se snabdete knjigama, audio i video kasetama i drugom sličnom opremom. Drugim rečima, firma Amvej prodaje svojim novim saradnicima opremu pomoću koje se stiču znanja o osnovama poslovanja i pravilima ponašanja. Na pitanje – da li je kupovina „opreme" neophodna – dobija se odgovor da nije, ali da ta oprema predstavlja važan činilac uspeha u poslovanju. Ne prođe mnogo vremena pre nego što novopridošli član počinje da kupuje opremu ne pitajući za cenu ili njenu svrsishodnost. Naravno da kupovina ove opreme nije bila niti jeste obavezna za svakog od tri miliona članova porodice Amveja, ali je osnova ostvarivanja profita za nekolicinu na vrhu piramide. Ovaj prvi korak ima svoj značaj ne samo u profitnom smislu za firmu, već predstavlja i prvi korak prema (u literaturi dobro poznatoj) kontroli okruženja. Kontrola okruženja je nezaobilazan proces u radu svih destruktivnih sekti i sastoji se od raznih grupnih dešavanja sa ciljem da se stvori osećaj pripadnosti, psihološki pritisak, odvajanje od porodice i prijatelja i slično. Zapitajmo se, za trenutak, o čemu je zapravo reč, o čemu govore brošure, video i audio kasete i druge knjige koje Amvej prodaje svojim članovima. Većina je iz oblasti psihologije uspeha, odnosno sadrži uputstva kako treba raditi i ponašati se. Nema ni jednog primera u kome se objašnjava tehnika poslovanja, daje uputstvo za poslovni uspeh ili kakvo ekonomsko objašnjenje. Naveščemo nekoliko indikativnih naslova: „Ne dozvolite da vam iko ukrade snove", „Tajna življenja je tajna davanja", „Mentalitet milonera", „Kako porodica može da spreči uspeh". Autor ovih brošura je izvesni Dekster Džeger – dijamant. 146

z a m k e Sledeća faza ne donosi direktnu materijalnu korist, ali je važna za određivanje kasnijeg statusa novog člana. Ova druga faza sastoji se od razgovora novog člana sa nekim od dijamanata ili smaragda, odnosno sa visoko kotiranim ličnostima u hierarhiji Amveja. Razgovori mogu da budu grupni u vidu predavanja ili pojedinačni. U toku predavanja dijamant ili smaragd ponavlja i ističe važnost kupovine opreme, patnje kroz koje je prošao na početku karijere i naravno obećava nagradu u vidu statusa za svakog ko se pridržava pravila. Ako su pravila doprinela statusnom i finansijskom uspehu svakog dijamanta i smaragda tako će isto biti i sa svim novim pripadnicima Amvej porodice koji se u potpunasti pokore. Ono što tom prilikom neće izneti jeste činjenica da je većina dijamanta i smaragda stigla do svog statusa pre više od pet godina (nije poznato mnogo novih naimenovanja u poslednje pola decenije) i da je došlo do mnogih promena u društvu i u samoj Amvej firmi u tom vremenskom razdoblju. U toku pojedinačnih razgovora sa nekim iz višeg hijerarhijskog sloja firme, novopridošli dobija detaljne podatke o načinu rada, pravima, obavezama i planiranju. Tom prilikom novopridošli iznosi svoje snove i želje koji će kasnije ako bude trebalo biti iskorišćeni protiv njega. Razgovara se, naime, o lepom i udobnom životu, posedovanju luksuznog automobila, kuće ili stana, omogućavanju najboljeg školovanja za decu, napuštanju posla od 7 do 15 časova i slično. Ukoliko novi član u kasnijem radu počne da pokazuje nezadovoljavujuće rezultate ili čak razmišla o napuštanju Amveja suočiće se sa specifičnim načinom slamanja svesti u vidu neprestanog ponavljanja pitanja: „Da li si ti stvarno želeo ona kola ili onu kuću? Da li si stvarno hteo da omogućiš detetu bolji život?„ itd. Pretpostavljeni tada, zapravo, naziva pridošlicu lažovom postavljajući ga u sitaciju da ovaj reaguje sa „Ne, ja nisam lažov, ja hoću svojoj deci da obezbedim budućnost!" Konstrukcija ovakve situacije ima samo jedan cilj: ako želite da ostvarite svoje snove vi prvo morate da se potčinite Amveju, a ukoliko to ne želite, kakva ste to ličnost kada ste se sami kleli u to ranije. Malo je ljudi koji u tim okolnostima mogu da imaju svest da postoji još mnogo načina da se ostvare snovi, osim pokoravanja zahtevima Amveja, jer pažljivo odabrani „pretpostavljeni" stoji ispred vas i obrađuje vas oprobanim metodama. U mnogim sektama postoji razrađena metoda tumačenja učenja sekte kao oprobane nauke. U slučaju Amveja to se odnosi na objašnjenje da je način poslovanja firme zasnovan na duboko prouče147

z a m k e nim naučnim metodama. Razlog ovakvih stavova je nametanje svesti da naučni metodi na kojima je zasnovan rad firme donose uspeh velikom broju ljudi, pa ako to ne funkcioniše kod vas onda nije greška u naučnom metodu nego se vi ne trudite dovoljno. U psihologiji se ponekad ovaj metod naziva „okrivljivanje žrtve". Drugim rečima: nedovoljno uspešna slamanja svesti idu u pravcu nametanja stava „nije ni čudo što nisi uspeo kada se ne pridržavaš tačno i dosledno naše nauke", ili “ukoliko sistem za uspeh kod tebe ne funkcioniše, onda ti ne radiš kako treba i šta treba.” Jedna od karakteristika po kojima je način rada Amveja sličan radu u sektama jeste izmena jezika koji se koristi u okviru grupe. Naime, u sektama dolazi, prvenstveno zbog osećanja pripadnosti, do forsiranja izmena načina govora i nametanja novog načina izražavanja. Razlozi za ovo su mnogobrojni, a na ovom mestu potrebno je istaći samo neke: nova terminologija služi da zameni složene misli i ideje kratkim jednostavnim frazama. Time se postiže mnogo veća mogućnost manipulisanja pripadnikom sekte i gradi se nevidljivi zid (poređenje odomaćeno među stručnjacima) između članova grupacije i spoljnjeg sveta. Usvajanje „novog jezika" ima taj efekat da sledbenici zapravo uče kako da ne misle. Posle izvesnog vremena normalni način izražavanja i u časovima slobodnog vremena postaje prepun Amvej termina i fraza. Kolege sa posla mogu da se razumeju, ali za ostali neupućen svet mnogo toga je potpuno nerazumljivo. Ovo daje utisak pripadnosti nekoj elitnoj organizaciji i stvara se osećaj da se učestvuje u nečem važnom i nesvakidašnjem. Primer: ponekad se umesto određenog postupka koristi ime nekog dijamanta. Tako umesto da se kaže: „novog člana sam obučavao" koristi se: izraz „ ja sam ga bošortirao" ili „sutra treba da bošortiram onog novog". Ovaj izraz je nastao po imenu dijamanta Boa Šorta. Bo Šort je autor niza edukativnih audio i video kaseta u Amveju. Postoje mnogi primeri za određivanje načina rada destruktivnih sekti u okviru Amveja. Možda je najindikativniji primer kako se postavke destruktivnih sekti primenjuju na čisto ekonomskim pitanjima u Amveju. U ovom izveštaju takva analiza bi zauzela previše mesta. Neoistočne grupe Sekte, kultovi i društva bazirani na istočnim filozofskim i 148

z a m k e religioznim principima osmišljeni su tako da su najpogodniji za privlačenje pažnje mladih ljudi. Mladi im pristupaju delom iz nepoznavanja i privlačnosti mistike orijenta kao mogućeg rešenja njihovih problema koje zapadna civilizacija nije u stanju da prevaziđe, zbog odličnog i jednostavnog marketinga, koji je dostupan svakom putem svakodnevne štampe i mnogobrojnih časopisa. Uglavnom se reklamiraju zdravi načini i pristupi rešavanju problema koji muče skoro svakog drugog čoveka na ovoj planeti. Reklamirani načini su: meditacija, joga vežbe, drugačije tumačenje prirodnih zakonitosti, a sve sa ciljem da se poboljša pamćenje, smanji stres, lakše uči, srećnije i punije živi u skladu sa prirodom kao i da se uklone manje zdravstvene tegobe. Ključ leži u tome što se sama društva, poput recimo pokreta Transcedentalne meditacije (TM Mahariši ideologija) ne predstavljaju kao religija, filozofija ili stil života nego kao “ vizije mogućnosti„. Regrut, privučen ovim neobavezujućim a obećavajućim društvom, započinje svoj, često i bespovratni, put ka jednoj od manipulacija ljudskom svešću. Nakon početnih koraka upoznavanja sa članovima, kursevima, predavanjima raznih kreativnih radionica koje vode ljubazna i nasmejana lica instruktora, započinje sistematska razgradnja ličnosti. U većini slučajeva nakon prvih nekoliko nedelja blagostanja počinju sugestije da se na neko vreme prekine sa čitanjem štampe, gledanjem televizije, praćenjem radio programa ili telefonskim pozivima. Ovi zahtevi se opravdavaju time što će ovaj period izolacije od socijalnog okruženja pružiti maksimum blagostanja i mogućnost bržeg učenja i prosvetljenja. Jedan od osnovnih koncepta ovakvog zahteva jeste rasterećenje od stresa, jer stres zamagljuje proces razmišljanja. Regruti već u ovoj fazi počinju da prolaze kroz osećanja euforije sa kratkim periodima disocijacije, depersonalizacije, zbunjenosti, iritacije i problema sa pamćenjem. Ovo je i period kada vešti instruktori počinju da zahtevaju krajnju tajnost od svojih regruta. Regrut se u ovim momentima oseća posebno i smatra sebe jednim od izabranih na putu ka prosvetljenju. Neprimetno, on je prekinuo svaki kontakt sa svojim prethodnim okruženjem počevši od porodice pa preko prijatelja do svih socijalnih i kulturnih zbivanja. Strah od odbacivanja grupe i želja za dokazivanjem pripadnosti poslednja su barijera svesti koja je srušena. Sada započinje period beskrajnih ponavljanja i automatizacija određenih vežbi, apsolutna izolacija i polarizacija u odnosu na spoljni 149

z a m k e svet, jer jedino to okruženje je ono koje ima rešenje za sve probleme. Gledano na ovaj način sve ovo deluje krajnje jednostavno, a u suštini je reč o procesu koji traje godinama, gde vođe manipulišu činjenicama i životima, a u ime tako tražene duhovnosti. Nju ejdž pokret Ovaj pokret nije povezan u neku čvrstu organizaciju (nema hijerarhiju). Razvija se kao način života i verovanja i u najširem smislu priprema ljude da prihvate zakone novog svetskog pokreta. Najvažniji istorijski preduslovi (osnove) nju ejdž pokreta su: Spiritizam (grana okultizma koja potvrđuje realnost nevidljivog sveta i ljudske besmrtnosti kroz komunikaciju sa dušama umrlih) i druge paranormalne pojave: telepatija, astralna projekcija, prekognacija, telekineza, hodanje po užarenom uglju itd. Nova misao. Jedan od idejnih tvoraca nove misli je Franc Anton Mesmer, otac hipnotizma. Kod pacijenata je izazvao stanje transa u kome su značajno postajali podložni sugestiji. Naglo je počelo izučavanje „novih” mogućnosti energije mozga. Nastala je nova teorija po kojoj svako može da ima šta god zaželi, pod uslovom da stalno i samo na to misli. Teozofija – ključnu ulogu je odigrala Helena Petrovna Blabatska, ujedinjujući zapadni okultizam i istočni misticizam i tako stvarajući teoriju „evolucije duha”. Psihoanaliza. Sigmund Frojd i Karl Jung (kao i okultisti) zaključuju da normalno stanje svesti čoveka nije odraz istine i zato nastoje da prodru u podsvest. Orijentalna tradicija – dolazak misionara (gurua) sa Istoka na Zapad, praktikovanje joge, itd. Magija – bela, crna i veštičarstvo Od 1900. godine počinje serija naučnih otkrića koja daju potporu istočnom misticizmu. Ajnštajnova teorija daje potpuno nov prilaz tumačenju prostora, vremena i njihovog odnosa prema energiji, gravitaciji i brzini svetlosti. Konačno, uvođenje kvantne fizike, otkriće najsitnijih čestica (struna) i antimaterije, potpuno zbunjuju crkvu. Nov 150

z a m k e prilaz tumačenju nastanka i pojava u svemiru (osnovni zakon nepredvidljivosti, pulsiranje svemira, crne rupe, teorija velikog praska – nastanka svemira, itd.) izgleda da je zbunio sve osim najodgovornijih ljudi u Vatikanu koji, iako ne uspevaju da za to pronađu objašnjenje u Bibliji, formiraju svoje posebne naučnoistraživačke timove koji počinju da vrše užurbano razna istraživanja iz tih oblasti. U Vatikanu se, navodno, nalazi jedna od najopremljenijih laboratorija za svemirska istraživanja. Zvanične – moćne crkve počinju da vrše pritisak na države kako bi se zataškali podaci dobijeni svemirskim istraživanjima, a podaci o „susretima treće vrste” (kontakti sa vanzemaljcima) odmah se proglašavaju pojedinačnim ili masovnim halucinacijama. Jedan deo manjih crkava doslovno tumačeći Bibliju ne uspeva da otkrije osnov za najnovija otkrića te počinje da ih poistovećuje sa samim sotonom i njegovim delima. Za razliku od njih, pobornici istočnog misticizma slave svoju veliku pobedu jer je nauka napokon dokazala ono što oni odavno „znaju”. Ovaj odnos između nauke i religije možemo najbolje da sagledamo na primeru – eksperiment Del pas. Gotovo sve grupe koje praktikuju istočni misticizam „uzurpiraju celokupnost i integritet Boga” tvrdeći da se u svakom čoveku nalazi deo Boga, čak i u životinjama i biljkama. Svi oni imaju dušu koja u času smrti napušta telo i prema zaslugama (karmi) odlazi u drugo telo – čoveka, životinje ili biljke. Eksperiment Del pas dokazao je, uz pomoć posebno prilagođenih detektora laži da biljka – svedok emotivno reaguje na osobu koja je „povredila” drugu biljku u istoj prostoriji. Eksperimentatori su išli i dalje. Osobe kod kojih je konstatovana smrt (prestanak funkcije mozga i srca) izložene su aparatima za merenje tih aktivnosti. U prvih nekoliko časova instrumenti su mirovali, a zatim su (nakon različitih perioda, ali svi u roku od 49 sati) u jednom momentu beležili izuzetno snažno energetsko pražnjenje. Tela merena pre i posle toga bila su lakša za oko 250 grama. Dakle, po tumačenju istočnog misticizma, ne samo da je dokazano postojanje duše već je određena i neka od njenih dimenzija (težina). Pokret vrlo brzo ulazi i u politiku stavljajući u prvi plan ekološka pitanja – partije zelenih. Međutim, ni ministarstva odbrane pojedinih zemalja ne kasne. Tako, u SAD, rezultati vojnoistraživačkih 151

z a m k e projekata na meditaciji, biofidbeku, psihičkim fenomenima i alternativnoj medicini, postaju poznati nakon 1980. godine formiranjem Prvog zemaljskog bataljona, koji, navodno, sačinjava (breinčajld) intelektualno najsuperiornija grupa „mislećih tenkova”, poznatih po imenu Delta fors. Pripadnici ove jedinice su navodno postigli savršenstvo u ratničkim veštinama koristeći metode najnovijih naučnih otkrića. Pojavu Delta forsa pratila je neviđena medijska propaganda. Oduševljenje celokupne američke javnosti podstaklo je nov projekat stvaranja ratnika monaha obučenih za psihički rat (čitaju misli, bestelesno se kreću, prolaze kroz objekte itd). Satanske grupe Osnivač modernog okultizma u koji spada i satanizam jeste Alister Krauli. Pripisuju mu se i mnoga druga dostignuća u ovim oblastima. Rođen je 1875. godine u porodici veoma privrženih sledbenika jedne puritanske hrišćanske sekte. Kasnije će on objašnjavati svoje akcije kao protest protiv religije o kojoj je naučio sve u detinjstvu, a naročito u oblasti seksa. Njegova majka uporno ga je zvala „Zver" i ovo ime dobio je po „zveri 666" koja se pominje u religijskim tekstovima. Ovaj nadimak je na kraju potpuno usvojio. Kao veoma obrazovan pesnik, planinar i pisac mnogih dela koja podrazumevaju pornografiju i sadomazohizam, zapravo je pronašao sebe tek u oblasti okultizma. Godine 1900. uveden je u hermeneutički red „Zlatne zore". „Zlatna zora" je britansko udruženje koje se bavi magijom i okultizmom i teoretski sledi učenje svog osnivača gospođe Helene Blavacki. Za vreme boravka u Kairu 1904. godine objavio je knjigu u kojoj sažeto iznosi okultne tirade i nazvao je „Knjiga zakona". U ovoj knjizi iznesene su mnoge tvrdnje koje će kasnije postati osnovni elementi crne magije i satanizma u 20. veku. Učestvovao je u osnivanju mnogih redova kao što je red Orijentalnih templara, i sl. od kojih mnogi i danas postoje. Tajne učenja nekih od ovih redova zahtevaju i korišćenje seksualne magije koju je sam Krauli upražnjavao sa prostitutkama, decom i muškarcima. Titulu magusa stekao je 1916. godine (vrlo visok čin u oblasti okultizma) i to za vreme rituala u kome je žrtvovao žabu i objavio svoj trijumf nad Isusom Hristom. Posle Prvog svetskog rata ustanovio je „manastir" na Siciliji gde je upražnjavao svoje dve omiljene aktivnosti: ritualni seks 152

z a m k e i upotrebu droge. Postojale su glasine o zlostavljanju dece u „manastiru", za šta su on i njegovi sledbenici optuženi 1922.godine. Umro je 1946. godine, ali njegov uticaj na sledbenike „crne magije" neshvatljivo je veliki i danas. Hipi kultura šezdesetih godina 20. veka stvorila je mnogo načina mističnog i magijskog razmišljanja. Naravno da nisu svi ovi pokreti imali za cilj mir, ljubav i moć cveća. Poznat je slučaj da je prekomerno korišćene LSD-a dovelo mlade ljude u članstvo takvih „porodica" kao što je ona Čarlsa Mensona. Menson nije bio tradicionalni satanista. Veći deo njegove „filozofije" bilo je u suštini kopija nekih poznatijih i priznatijih učenja, ali neki članovi njegove „porodice" verovali su da je on u isto vreme i Hristos i satana. Ovakvo shvatanje zapravo je odjek jedne od osnovnih ideja grupe koja se naziva „Crkva sudnjeg dana" i koja je imala mnogo uticaja na Mensona. Grupa je nastala od ranije grupe koja se nazivala „Kompulzivni analizatori" i koja se pojavila u Engleskoj 1964. godine. Ova grupa privukla je u svoje okrilje bogate i mlade ljude koji su imali dobre položaje u svetu biznisa, zabave, pa čak i u vladi. Oni menjaju svoje ime i sele se u Meksiko 1966. godine, ali pošto je uragan uništio njihovo središte, mnogi članovi sekte vratili su se u Englesku, a potom se preselili u SAD. Tamo su nastavili da okupljaju članstvo i to kako bogate članove društva, tako i siromašne. Filozofija grupe uči da su Hrist i satana zapravo odbacili svoju netrpeljivost i da u skoroj budućnosti treba da ujedine snage sa ciljem da dođe do kraja sveta. Tom prilikom Hrist treba da sudi ljudskom rodu, a satana treba da bude izvršitelj na tom sudu. Članovi sekte mogu da izaberu da budu sledbenici Jehove, Lucifera ili satane. I pored toga što im je ostavljena mogućnost da budu sledbenici Hrista, malo sledbenika sekte se opredelilo za ovu opciju. Grupa je poznata po izdavanju časopisa ispunjenih raznim prizorima smrti, nacističkim simbolima i scenama u kojima članovi sekte učestvuju u nasilju i seksualnim perverzijama. Kao što je već rečeno kasnih šezdesetih Čarls Menson došao je u kontakt sa filozofijom ove sekte, koja je na mnogo načina uticala na njega. Posle raspada hipi enklave, u jednom od okruga San Franciska došlo je do čitavog talasa brutalnih ubistava koja su imala zajedničku karakteristiku ritualnog žrtvovanja. Nešto kasnije istraživači su otkrili da se slična ubistva dešavaju i u drugim delovima zemlje. U 153

z a m k e junu 1970. godine uhapšeno je petoro članova sekte i osumnjičeno za ubistvo učiteljice čije su telo izmasakrirali i vršili ljudožderske obrede da bi umilostivili satanu. Nešto kasnije, iste godine, policija u Vajomingu zaustavila je jednog drvoseču zbog sumnje da je napravio saobraćajni prekršaj i pri tom je pronađena mala ljudska kost. Na pitanje o čemu se tu radi drvoseča je odgovorio: „Znate, imam jedan problem, ja sam ljudožder". Drvoseča je bio satanista i tvrdio je da pripada sekti koja u svojim obredima pije ljudsku krv, a njegova žrtva bio je socijalni radnik čiji je kažiprst drvoseča nosio u svom džepu. Šezdesetih godina pojavljuju se tragovi satanista i u Evropi. U Velikoj Britaniji mnoge crkve i groblja su oskrnavljeni, a na zidovima su se pojavljivali grafiti i dokazi o ritualnom žrtvovanju životinja. U Švajcarskom gradiću Helitonu 1966. godine jedna religijska sekta našla se pod istragom zbog smrti deteta. Ovo dete bilo je seksualno zlostavljano i privezano za krst. U „hramu" ove sekte pronađene su prostorije za mučenje i crne sveće. Anton la Vej je 30. aprila 1966. godine proglasio samog sebe visokim sveštenikom „Crkve satane" sa sedištem u San Francisku. La Vej je radio prethodno kao krotitelj lavova u cirkusu, zabavljač na karnevalima, policijski fotograf i kriminalistički stručnjak. Neposredno posle toga on je sa crvenom kapom i ogrtačem i kapuljačom prisutan na mnogim satanističkim venčanjima, krštenjima i sahranama. Svoje obrede obavljao je ispred oltara na kome je ležala naga žena simbolišući „zadovoljstvo mesa". Prema njegovom učenju, satanizam i crna magija nastali su kao oruđa slavljenja ega, odnosno pohlepe, ponosa, požude, mržnje i ljutine ili bilo kog drugog od sedam smrtnih grehova. Njegovi sledbenici tvrde da su oni odgovor na hipokriziju konvencionalne religije. Prema La Vejevoj “Satanskoj Bibliji”, satanizam smatra da je čovek samo još jedna životinja, koja je ponekad bolja, ali češće gora od onih bića koja hodaju na četiri noge. Prema ovom učenju, čovek je uspeo da, zahvaljujući intelektualnoj superiornosti, postane najgora od svih životinja. Iako La Vej u javnosti ne propagira nasilne postupke i javno se ne zalaže za upotrebu droge i alkohola, njegova “Satanska Biblija” doživela je 30 izdanja i prodata je u stotinama hiljada primeraka. Ova knjiga postala je udžbenik mnogim satanistima i uticala je na mnoge sekte. Gotovo u svim istragama nasilnih postupaka satanističkih sekti pronađen je po jedan primerak ove knjige. Jedan od optuženih za „žrtvovanje" službenika jedne firme 1989. godine izjavio je na sudu da mu je “Satanska bib154

z a m k e lija” bila vodič za ono što treba da uradi. U knjizi je opisano da ubistvo „nevinog ljudskog bića" za vreme rituala oslobađa neophodnu energiju za kompletan seksualni orgazam. Poslednjih godina mnoge grupe koje tvrde da su u vezi sa La Vejevom crkvom nalaze se pod okriljem Abraksas zadužbine. Zajedničko im je da su filozofske postavke preuzele od „Crkve satane" kao i upražnjavanje različitih obreda, pri kojima se koriste simboli nacizma, „kupanje u krvi" i „akcije čišćenja". Neki od pripadnika pojedinih sekti pod Abraksas okriljem javno su izneli svoju umešanost u rituale vampirizma i krvi. Jedno od objašnjenja izneseno u javnosti jeste da je upotreba ljudske krvi u ritualima posledica shvatanja da ljudska krv „fiziološki predstavlja veoma moćan napitak". Naravno, da bi se sprečilo istraživanje ove izjave u kasnijim nastupima u javnosti pripadnici sekte tvrdili su da koriste samo krv dobrovoljnih davalaca. Pojedini maloletni pripadnici izjavili su da su fascinirani Adolfom Hitlerom i Čarlsom Mensonom zato što je ljudska rasa počela da se pretvara u stado ovaca i tom stadu su potrebni pravi uzori kao što su dve navedene ličnosti. Većina stručnjaka u ovoj oblasti deli sledbenike satanizma u četiri kategorije: 1. Maloletnici (tinejdžeri) koje satanizam privlači na jednom relativno veštačkom nivou kroz lako dostupne knjige, „hevi metal" muziku, igre u kojima postoje fantastične pojave i sl, 2. „Psihopatski satanisti", obično usamljenici privučeni najnasilnijim oblicima satanizma koji predstavljaju „osveženje" za njihovu već postojeću patologiju svesti, 3. „Religiozni satanisti", koji su uključeni u dobro organizovane i veoma poznate sekte, kao što su „Crkva satane" i sl, 4. „Satanistički klubovi", veoma dobro osmišljena udruženja koja mogu da budu umešana u kriminalne aktivnosti. Postoje razne prelazne grupe, kao i preplitanje između ovih kategorija, ali ovaj sistem klasifikacije veoma je koristan prilikom određivanja vrste sekte i stepena umešanosti. I pored izvesnih odstupanja i policija i zdravstveni radnici na polju mentalne higijene slažu se da je većina maloletnika koja je umešana u satanizam starosti između 9 i 18 godina. Nadležni su saglasni i u tome da povremeno eksperimentisanje i učestvovanje u sa155

z a m k e tanističkim aktivnostima ne znači potpunu predanost satanizmu. Neki od obreda u kojima maloletnici učestvuju uključuju mučenje i žrtvovanje životinja, pijenje krvi, jedenje životinjskih organa, upotrebu droge i samopovređivanje. Oni takođe mogu da budu umešani u vandalizam, krađe, otmice i druge nelegalne aktivnosti. Najčešći pripadnici ove grupe jesu usamljeni problematični tinejdžeri sa niskim nivoom samopouzdanja, koji svoje probleme pokušavaju da reše kroz agresivno ponašanje i(ili) samoubilačke tendencije. Najčešće potiču iz porodica u kojima su roditelji razvedeni. Većina njih je inteligentna, kreativna i sposobna da veoma vešto sakrije svoje prave probleme. Neki od njih pripadaju tzv. uličarima i umešani su u upotrebu droga, najčešće LSD-a. Oni slušaju „hevi metal" muziku, imaju mnogo slobodnog vremena, dosađuju se, a mentalitet im je krajnje pobunjenički. Oni takođe imaju snažnu potrebu za vođom koji će usmeriti njihovu energiju. Mnogi ispoljavaju hedonistički i nihilistički odnos prema okolini. Čini se da je psihološki haos ličnosti mnogo više izražen kod maloletnika koji učestvuju u radu satanističkih sekti nego kod onih koji se priključuju drugim sektama. Satanističke sekte u kojima je većina članstva punoletna teško da se ikada pojavljuju u javnosti i teže ka strogoj zatvorenosti i konspiraciji. U jednoj sociološkoj studiji, objavljenoj 1984. godine, pisac Skot ističe da kod satanističkih sekti postoji izražen elitizam, tajnovitost i verovanje u magične moći. Većina ovih sekti najavljuje brzi kraj čovečanstva i sveta i obećava spasenje i preživljavanje za svoje članove. Članovi ovakvih grupa su uglavnom mladi ljudi između 20 i 30 godina, prosečne i natprosečne inteligencije, koji se priključuju sekti zbog želje za znanjem o magiji, koje će ih dovesti u situaciju da imaju moć i kontrolu nad svojom okolinom. Skot tvrdi da ovakve grupe mogu da imaju čvrstu strukturu, da razvijaju osećaj pripadnosti, zaštitu od spoljnjeg sveta, dok rituali grupe u stvari predstavljaju zaštitu od okoline i oslobađaju članove frustracije, agresije i pogrešnih fantazija. Neki članovi satanističkih sekti, naravno, odrasli ljudi, prepuštaju se hedonizmu i nastranim seksualnim obredima, umesto isprazne filozofije pri čemu se koriste droga, pornografija, prostitucija i trgovina „belim robljem". Naravno, krajnost postupaka odraslih članova sekte je žrtvovanje ljudi i produkcija i distribucija filmova u kojima je prikazano stvarno ubistvo. Taktika regrutovanja novih članova za satanističku sektu umnogome zavisi od toga da li je izabrana osoba umešana ili nije u ilegalne aktivnosti. Neke satanističke sekte rade sasvim javno i javno se 156

z a m k e oglašavaju i veoma su poznate u krugovima okultne subkulture. Najbolji primer za ovo je „Crkva satane". Ove javne satanističke crkve negiraju bilo kakvo učestvovanje u kriminalnim nasilnim radnjama, iako mnoge od njih propagiraju hedonistički životni stil. Neke, pak, tvrde da svoje članove obučavaju i uče ih okultnim znanjima tvrdeći da će na taj način sledbenici postati božanska bića sa natprirodnim moćima. Satanističke grupe mogu biti posmatrane i kao predstavnici neopaganskih ili magijski orijentisanih sekti. Pri ovome treba naglasiti da je „magija" moćna ali neutralna sila koja može da se koristi u dobre ili loše svrhe. Mnoge osobe koje ubrajaju sebe u neopaganske sekte koriste magiju samo za dobrotvorne svrhe zbog ubeđenja da bilo kakva upotreba magije u negativnom smislu može da se okrene protiv njih samih. Da li će „magija" biti korišćena u dobre ili loše svrhe zavisi od samog propovednika ili sekte kojoj on pripada. Tako, npr. jedna mlada žena, kada su je upitali zašto je postala član satanističke sekte, odgovara da je to zato što su ona i njeni roditelji posećivali predavanja jedne sekte u kojima su meditacija, astralna projekcija, levitacija i mentalna telepatija bile glavne delatnosti. Ona i njeni roditelji nikada nisu dali pozitivno ili negativno značenje obredima u kojima su učestvovali. Očigledno je da satanistički kultovi koji upražnjavaju nasilne i kriminalne aktivnosti moraju veoma pažljivo da regrutuju nove članove da bi izbegli izlaganje i osudu javnosti. Nije teško pretpostaviti da ovakve sekte koriste razne manipulativne metode, pa čak i primenu sile. Mnoge od ovih sekti predstavljaju se u početku kao spiritističke grupe u kojima raznim metodama možete sami sebi pomoći. Druge grupe čiji je broj mnogo veći, obraćaju pažnju na osobe koje su već pokazale interesovanje za drogu, seksualne perverzije i pornografiju. Takođe su im interesantni oni koji proučavaju okultizam, nasilje i sadomazohističke sklonosti. Ovakve osobe mogu se sa lakoćom pronaći među pripadnicima „hevi metal" rok društva, zatim kod igrača raznih elektronskih igara u kojima se nagrađuje nasilje i agresivnost. Članovi mogu biti vrbovani i među gledaocima „dokumentarnih filmova" u kojima se javlja smrt, zlostavljanje i krajnja nasilnost. Neke vrste „hevi metal" muzike često se nazivaju „metal smrti" ili „crni metal". Ova imena nastala su zahvaljujući stihovima koji slave satanizam, okultizam, kao i anarhiju, nasilje, zlostavljanje žena i dece, drogu, ubistva, samoubistva, itd. Pojedini stručnjaci ističu da su 157

z a m k e stihovi koji se javljaju u ovoj oblasti rok muzike posebno negativni i da predstavljaju opasnu pretnju za psihičko zdravlje mladih ljudi. Mnogi maloletnici posmatraju rok zvezde kao heroje i pokušavaju da se oblače kao oni, da usvoje njihovo ponašanje i životni stil. U slučaju „hevi metala” ovo podrazumeva crnu odeću i nakit sa satanističkim simbolima i usvajanje arogantnog i hedonističkog odnosa prema životu. Ovi klinci obično ne znaju ništa o satanizmu i jednostavno traže utehu za svoje frustracije i način da se suprotstave odraslima. Godine 1988. izvesni King je objavio istraživanje da je 60 posto zavisnika od droga hemijskog dejstva slušalo „hevi metal" muziku i bilo obožavalac neke od poznatih grupa iz „hevi metal" rok sveta. Neki pripadnici satanističkih sekti regrutuju nove članove upravo na koncertima „hevi metal" rok grupa i u prodavnicama nosača zvuka gde se populariše ovakva muzika, kao i posredstvom oglasa u rok magazinima. Često se na ovakvim mestima angažuju maloletni članovi za izvesne obrede, a ponekad se i nasilno primoravaju da učestvuju u tim obredima. U ponekim slučajevima maloletnici se zovu na žurku gde ih prisiljavaju na uzimanje droge i učestvovanje u seksualnim orgijama koje se snimaju i fotografišu. Oni se zatim ucenjuju da bi učestvovali u daljim aktivnostima, a video zapisi i fotosi koriste se za pornografsku distribuciju. Ovakve radnje su veoma teške za dokazivanje. SCI– FI/UFO GRUPE (Teorija zavere II) Obično pitanje jesmo li sami vekovima zaokuplja maštu čoveka. Zvanične državne institucije kao i nezavisni istraživači godinama pokušavaju da nađu odgovor na ovo, na izgled, jednostavno pitanje. Zvanične državne institucije su veoma škrte u davanju bilo kakvih podataka o rezultatima istraživanja koja se vrše u ovoj oblasti. Za razliku od njih sve je više nezavisnih istraživača koji rezultate svojih istraživanja žele da podele sa što većim brojem ljudi. Neki ovakve napore ocenjuju kao naučnu fantastiku, drugi misle da „tu ipak ima nešto” dok treći, pak, veruju u svaku hipotezu kao da je notorna činjenica. Neke grupe tvrde da postoji zavera za preuzimanje vlasti nad planetom Zemljom od strane grupe koju pored iluminata (lidera novog svetskog poretka) sačinjavaju i predstavnici drugih planeta, te da je dan „konačne invazije” sve izvesniji. Ne upuštajući se u analizu ponuđenih informacija, može se zaključiti da sve ove grupe, kao osnovu, koriste sledeće podatke. 158

z a m k e Između januara 1947. i decembra 1952. godine najmanje 16 tela NLO letilica spustilo se ili je doživelo havarije iznad Zemlje. Otkriveno je 65 tela vanzemaljaca od kojih je jedan bio živ. Od ovih događaja 13 se odigralo iznad Amerike (jedan u Arizoni, 11 u Novom Meksiku i jedan u Nevadi), jedan iznad Norveške i dva iznad Meksika. U letelicama koje su se srušile 13.2.1948. i 25.3.1948. pronađeno je 17 tela vanzemaljaca. Međutim, još neprijatnije otkriće jeste i veliki broj delova ljudskih tela koji su bili u ove dve letelice. Vanzemaljac koji je pronađen živ iznad Rosvela nazvan je EBE. EBE se 1951. godine razboleo i niko nije uspeo da mu pomogne da preživi. Po nalogu predsednika Trumana 4.11.1952. godine osnovana je NSA (državna bezbednost). Prvi cilj tek stvorene NSA bio je da dešifruje komunikacije vanzemaljaca, upozna jezik i uspostavi dijalog. Drugi cilj NSA bio je nadgledanje svih komunikacija na Zemlji, bez obzira na izvor. Predsednik Truman je tada, novodno, upozorio Sovjetski Savez na događaje i ozbiljno je počelo da se razmišlja o vanzemaljcima kao mogućoj pretnji za Zemlju. Ovo se otprilike poklapalo sa osnivanjem Bilderberga, te mnogi smatraju da je osnovni zadatak ove grupe upravo i bio sačinjavanje plana u slučaju invazije vanzemaljaca. Za vreme prve godine njegovog ustoličenja, 1953, najmanje još 10 letećih tanjira pronađeno je zajedno sa 26 mrtvih i četiri živa vanzemaljca. Od 10, četiri su nađena u Arizoni, dva u Teksasu, jedan u Novom Meksiku, jedan u Luizijani, jedan u Montani i jedan u južnoj Africi. Bilo je hiljade pokazatelja. Ajzenhauer je znao da on mora da se suoči i savlada problem sa vanzemaljcima. To nije mogao da učini ako razotkrije tajnu Kongresu. Rane 1953. godine Ajzenhauer se obratio svom prijatelju i članu Saveta za odnose sa inostranstvom Nelsonu Rokfeleru. Ajzenhauer i Rokfeler su počeli planiranje strukture o vanzemaljskom – tajnom nadgledanju, što se pretvorilo u stvarnost u toku jedne godine. Ideja za dvanaest veličanstvenih – MJ 12 – je rođena. Baza u Floridi uspešno je komunicirala sa vladom SAD. Ova grupa upozoravala je SAD protiv trke u orbiti oko ekvatora i ponudila je da pomogne SAD duhovnim razvojem. 159

z a m k e Vanzemaljci su zahtevali, kao glavni uslov, da se demontira i uništi naše nuklearno oružje. Odbili su da razmene tehnologije, tvrdeći da smo mi spiritualno nemoćni da rukovodimo tehnologijom koju već posedujemo. Ovi predlozi su odbijeni s obrazloženjem da bi bilo glupo razoružati se u fazi tako neizvesne budućnosti. Nije bilo nikakvog zapisa koji bi se mogao pročitati. Možda je to bila nesrećna odluka. Treće sletanje u Murok, sada Edvardova baza vojne avijacije, desilo se 1954. godine. Baza je bila zatvorena na tri dana i nikome nije bilo dozvoljeno da ulazi niti da je napusti za to vreme. Istorijski trenutak bio je isplaniran unapred. Detalji pakta bili su dogovoreni. Ajzenhauer je organizovao da bude u Palm Springsu na odmoru. U dogovoreni dan predsednik je doveden u bazu. Izgovor dat novinarima bio je da je u poseti zubaru. Svedoci događaja su izjavili da su tri NLO-a preletela preko baze i spustila se. Protivavionska baterija bila je na živoj obuci i preplašeni operatori stvarno su pucali na leteće tanjire dok su im preletali preko glava. Na sreću, promašili su i niko nije bio povređen. Predsednik Ajzenhauer se sastao sa vanzemaljcima 20. februara 1954. i formalni sporazum između vanzemaljskog naroda i Sjedinjenih Američkih Država bio je potpisan. Po tvrđenju zagovornika postojanja zavere, Zemlja je tada dobila svog prvog vanzemaljskog ambasadora iz svemira. To je bio talac koji je ostao prilikom prvog spuštanja u pustinji. Njegovo ime i titula bili su Svemoćni Uvaženi Kril. Ubrzo posle ovog sastanka predsednik Ajzenhauer doživeo je srčani udar. Ostala četvorica koja su prisustvovala ovom sastanku bili su Frenklin Alen iz Herst novina, Edvin Norse sa Bruklinskog univerziteta, Džerald Lajt, metafizički istraživački tim, i katolički biskup Maklintri iz Los Anđelesa. Bazirano na njihovoj reakciji, odlučeno je da se javnosti ne sme ništa reći. Kasnija istraživanja pokazala su da je odluka bila ispravna. Jedno emotivno napisano pismo Džeralda Lajta opisuje to hladnokrvno detaljno: „Dragi moj Prijatelju, ja sam se upravo vratio iz Muroka. Izveštaj je tačan razarajuće tačan! Ja sam bio na putu u društu Frenklina Alena iz Herts novina i Edvina Norsea iz Bruklinskog univerziteta (Trumanov finansijski savetnik) i sa biskupom Maklintrijem iz Los Anđelesa. 160

z a m k e Kada nam je bilo dozvoljeno da uđemo u zabranjenu zonu (posle šest sati proveravanja svake sitnice, događaja i aspekta našeg ličnog života) ja sam imao neverovatan osećaj da je došlo do smaka sveta i to sa fanatičnim realizmom. Zato što nikada do tada nisam video toliko ljudi u kompletnom kolapsu i konfuziji i to zato što se njihov svet u potpunosti srušio i nestao. Za vreme moje dvodevne posete video sam pet odvojenih i jasnih tipova aviona koje su proučavali stučnjaci vojne avijacije uz asistenciju i dozvolu vanzemaljaca! Nemam reči da opišem svoje reakcije. Najzad se dogodilo. Ovo je sada stvar za istoriju. Predsednik Ajzenhauer, kao što ti već sigurno znaš, nedavno je boravio u poseti Palm Springsu. Ubeđen sam da će on da ignoriše konflikte sa raznim autoritetima i da će se obratiti direktno ljudima preko radija ili televizije, ako položaj još dugo bude bezizlazan. Iz onoga što sam ja mogao da čujem, oficijelno obraćanje narodu se već priprema za sredinu maja.” Mi znamo da se takvo saopštenje nikada nije pojavilo. Grupa za ćutanje je tada pobedila. Mi, takođe, znamo da su još dva broda, za koja ne možemo naći nikakve svedoke, sletela ili posle ona tri ili su već bila u bazi kada su ta tri sletela. Vanzemaljski amblemi su bili poznati kao „Trilateralno raspoznavanje” i bili su postavljeni na letelici ili su ih vanzemaljci nosili na uniformama. Oba ova slučaja spuštanja na Zemlju filmovana su. Filmovi postoje i danas. Jedan od niza dokumenata na osnovu kojih Sci- Fi/UFO grupe grade svoje teorije o vanzemaljskim entitetima i njihovom učešću u globalnoj svetskoj zaveri jeste i dokument iz 1952. godine koji se odnosi na postojanje grupe 12 veličanstvenih. Dokument je slučajno pronađen u jednoj školi i nosio je oznaku najvišeg stepena tajnosti. Ubrzo nakon toga oglasio se glavni štab FBI-ja sa nalazom da je dokument fabrikovan. Prevod originalnog dokumenta odeljenja FBI iz Dalasa u kome se od centrale traži analiza dokumenta pod nazivom „Dvanaest veličanstvenih”: Dvanaest veličanstvenih 161

z a m k e
25. 10. 1988. godina Dopis direktoru FBI Predmet: Moguća neslaganja u poverljivim informacijama koja se tiču Operacije 12 veličanstvenih Ova komunikacija je zavedena pod POVERLJIVO u celini. U prilogu za Biro je i koverat koji sadrži moguća poverljiva dokumenta. Septembra, 15, 1988. godine OSI (United States Air Force, Office of Special Investigation) specijalni agent kontaktirao je FBI u Dalasu sa priloženim dokumentima. Tvrdi da mu je individua u školi, koja je odbila da se predstavi, dala tvrdeći da ih je primila poštom. Str. 2 POVERLJIVO DL 65C Dalas je zabeležio da je u poslednjih nekoliko nedelja došlo do lokalnog publiciteta u vezi sa OPERACIJOM 12 VELIČANSTVENIH sa bar dve pojave na lokalnoj radio stanici u tokšou – gde se diskutovalo o OPERACIJI 12 VELIČANSTVENIH, o ljudima koji su bili umešani i o pokušaju vlade da zadrži operaciju u tajnosti. Nepoznato je da li je sve ovo deo neke kampanje publiciteta. Od strane OSI-ja, napominju da OPERACIJA PLAVA KNJIGA, koja se pominje u dokumentu na strani 4, postoji. Dalas shvata da je navodni dokument star više od 35 godina, ali ne zna da li je oznaka poverljivosti skinuta na propisan način. ZAHTEV BIROU Zahteva se od Biroa da raspozna da li je dokument još uvek zaveden kao poverljiv. Dalas će zadržati svaku dalju istragu u privremenoj obustavi dok ne stignu dalja upustva iz FBI HQ. Prevod originalnog dokumenta pod nazivom „Dvanaest veličanstvenih” STROGO POVERLJIVO / 12 VELIČANSTVENIH SAMO ZA VIDETI PREDMET: OPERACIJA 12 VELIČANSTVENIH – PRELIMINARNI IZVEŠTAJ PREDSEDNIK – IZABRAN AJZENHAUER

162

z a m k e
DOKUMENT PRIPREMLJEN 18. NOVEMBRA 1952. PODNOSILAC IZVEŠTAJA: ADM. ROSCOE H. HILLENKOETTER (MJ-1) Napomena: Ovaj dokument je sačinjen samo za preliminarni izveštaj. Morao bi se razumeti kao uvod u izveštaje o kompletnoj operaciji koju ćemo pokušati da sledimo. ..... OPERACIJA 12 VELIČANSTVENIH je STROGO POVERLJIVA istraživačko razvojna obaveštajna operacija koja je odgovorna direktno i jedino predsedniku Sjedinjenih Američkih Država. Operacije ovog projekta sprovode se pod kontrolom Grupe 12 veličanstvenih, koja je uspostavljena specijalnim poverljivim izvršnim naređenjem predsednika Trumana, 24. septembra 1947. godine, a prema preporuci dr Venavera Buša i sekretara Džejmsa Forestala. (Pogledati prilog) Članovi Grupe 12 veličanstvenih, koji su odabrani su: Adm. Roscoe H. Hillenkoetter (Rosko Helenkoter), Dr Vannevar Bush (Venaver Buš), Sec. James V. Forrestale (Džejms Forestal),

Gen. Nathan F. Twining (Natan Tvining),

Gen. Hoyt S. Vandenberg (Hojt Vandenberg), Dr Datlev Bronk (Datlev Bronk), Dr Jerome Hunseker (Džerom Hanseker), Mr Sidney W. Souers (Sidni Sors), Mr Gordon Gray (Gordon Grej), Mr Donald Menzel (Donald Mencel), Gen. Robert M. Montague (Robert Montegju), Dr Lloyd V. Berkner (Lojd Berkner). Smrt sekretara Forestala, 22. maja 1949. godine, ostavila je slobodno mesto koje je bilo nepopunjeno do 1. avgusta 1950. godine, nakon čega je general Valter B. Smit određen kao trajna zamena. U državi Vašington, 24. juna 1947. godine, civilni pilot leteći iznad Kaskejd planina, primetio je devet letelica u obliku diska koje su se kretale u formaciji na velikoj visini. Iako ovo nije bio prvi susret sa takvom vrstom objekta, ipak bio je prvi koji je je izazvao široko interesovanje javnih medija. Sledilo je hiljade prijava o viđenjima sličnih objekata. Mnoge od njih dolazile su iz vojnih i civilnih izvora visokog kredibiliteta. Ovi izveštaji rezultirali su u nezavisnom pokušaju nekolicine različitih segmenata vojske da utvrde verodostojnost izveštaja i namere ovih objekata kada je u pitanju nacionalna bezbednost. Ispitana je nekolicina očevidaca i došlo je do nekoliko uspešnih pokušaja korišćenja vazduhoplova

163

z a m k e
sa ciljem da se diskovi presretnu u letu. Reakcija javnog mnjenja dosegla je nivo sličan histeriji. Uprkos ovim naporima, malo je suštinskih stvari saznato o letećim objektima sve dok lokalni rančer nije prijavio da se jedna od ovih letelica srušila u dalekom regionu Novog Meksika, na oko 120 kilometara severozapadno od vojne vazduhoplovne baze Rosvel (sada Volker Fild). Tajnom operacijom počelo je 7. jula 1947. godine sakupljanje ostataka olupine ovog objekta radi naučnog proučavanja. Za vreme trajanja operacije, serija izviđača otkrila je tragove četiri čovekolika bića koja su se izgleda katapultirala iz letelice neposredno pre eksplodiranja. Oni su pali na zemlju na oko dve milje istočno od mesta udara. Sva četiri su bila mrtva i u odmaklom stadijumu raspadanja, delom i zbog lešinara i dekompozitivnih elemenata koji su delovali oko nedelju dana pre nego su pronađeni. Specijalna naučna ekipa pokupila je tela radi ispitivanja. Olupine letelice odnesene su na nekoliko različitih lokacija. Civilni i vojni očevici su diskreditovani i novi izveštaji su postavili efektivno pokriće, objavljujući da je u pitanju meteorološki istraživački balon. Tajni analitički napori koje su organizovali general Tvining i dr Buš, a postupajući po direktnom naređenju predsednika, rezultirali su preliminarnim konsenzusom (19. septembra 1947. godine) da je disk bio najviše nalik kratkodometnoj izviđačkoj letelici. Ovaj zaključak je baziran na veličini letelice i nedostatku bilo kakve prepoznatljive opreme. Sličnu analizu četvorice mrtvih putnika uradio je dr Bronks, 30. novembra 1947. godine. Grupa je donela zaključak da, bez obzira na čovekoliki izgled, oni nisu imali veze sa razvojem homo sapiensa. Ekipa dr Bronksa je predložila naziv „Vanzemaljski biološki entitet” – EBEs, koji će se primenjivati za ova bića do vremena kada se bude mogla dati i definitivna odrednica oko koje bi se složili. S obzirom na to da je praktično pouzdano da ove letelice ne potiču ni iz jedne države na planeti, opširne špekulacije usmerile su se na pitanja odakle potiču i kako su ovde dospele. Mars ostaje kao mogućnost, ipak mnogi naučnici, kao i najistaknutiji dr Mencel, smatraju verovatnijim da imamo posla sa bićima poreklom iz kompletno drugačijeg solarnog sistema. Brojni primeri onoga što na izgled predstavlja formu pisanja nađeni su na mestu udesa. Napori koji su uloženi da se dešifruju uglavnom su nezadovoljavajući (vidi prilog E). Podjednako neuspešni bili su i napori da se utvrdi metodologija, ili priroda metoda transmisije izvora napajanja. Istraživanja po ovoj liniji su se iskomplikovala zbog potpunog odsustva bilo čega što

164

z a m k e
bi se moglo identifikovati kao krila ili propeleri, ili drugih konvencionalnih metoda uzletanja ili navođenja, kao i potpuno odsustvo metalnih žica, tuba ili sličnih i prepoznatljivih elektronskih komponenti. Pretpostavka je da je pogonska jedinica kompletno uništena eksplozijom koju je prouzrokovao udes letelice. Potreba za toliko dodatnih informacija u vezi sa letelicom, njenim karakteristikama, performansama i njenim namerama, dovela je do preuzimanja celog projekta od strane vazduhoplovnih snaga SAD. Sa ciljem očuvanja bezbednosti, veze između SIGN-a i 12 veličanstvenih limitirane su na samo dve osobe unutar obaveštajne divizije vazduhoplovne Mat komande, čija je uloga bila da šalje dalje određene vrste informacija kroz određene kanale. SIGN se razvio u projekat GRUDGE, decembra 1948. godine. Operacija se trenutno sprovodi pod šifrovanim imenom „Blue book” (Plava knjiga), sa vezom koja se održava posredstvom uprave vazduhoplovnih snaga koja i dalje predvodi projekat. Drugi objekat, verovatno sličnog porekla, 6. decembra 1950. godine, sudario se sa Zemljom velikom brzinom u delu El Indio Gerero u oblasti Teksasa kod meksičke granice, nakon duge trajektorije kroz atmosferu. Istraživačka ekipa je došla na lice mesta, a ono što je preostalo od objekta bilo je u potpunosti izgorelo. Materijal koji se mogao spasiti transportovan je do AEC postrojenja u Sandiju, Novi Meksiko, na proučavanje. Implikacije ovog, po pitanju nacionalne bezbednosti, od kontinuirane su važnosti koja se ogleda u tome da motivi i namere ovih posetilaca ostaju u potpunosti nepoznate. Značaj se ogleda i u osmatračkoj aktivnosti ovih letelica, počevši od maja i nastavljajući se do jeseni ove godine koja je prouzrokovala značajan ----- koji se sada razvija -----može biti neminovnost. Ovo je ----- kao i očigledan međunarodni i tehnološki ----- razmatranje i ultimativna potreba da se onemogući javnom mnjenju po svaku cenu. Potreba da Grupa 12 veličanstvenih ostane u anonimnosti ----- nametanje bezbednosne preventive treba da se nastavi bez prekida u novoj administraciji. U isto vreme, plan za nepredviđenu situaciju MJ949-04P/78 (Strogo poverljivo, samo za čitanje) mora održavati kontinuiranu spremnost ukoliko bude potrebe da se izda javno saopštenje (vidi prilog). Prevod originala odgovora direktora FBI odeljenju FBI u Dalasu: P O V E R LJ I VO 12. 02. 88. Šalje DIREKTOR FBI

165

z a m k e
Prima FBI DALAS (65C- NEW) Rutinski Skinuta oznaka poverljivosti – 28. 08. 1991. godine Un Predmet: Moguća neslaganja u poverljivim informacijama koja se tiču operacije 12 veličanstvenih; Espionage X (Špijunaže X); 00: Dalas Ova komunikacija je zavedena kao poverljiva u celosti. Odnosi se na Dalas Airtel datiran 25. oktobra 1988. godine Pomenuti Airtel zahtevao je da FBI HQ odredi da li je dokument priložen od gorepomenutog AirTel poverljiv ili ne. Uprava za specijalne istrage Američkih vazduhoplovnih snaga oglasila je 30. novembra 1988. godine da je dokumenat fabrikovan. Kopije tog dokumenta su distribuirane u nekoliko delova SAD. Dokument je kompletno lažan. Dalas treba da zatvori naslovljenu istragu.

Pseudoterapijske grupe Svaka osoba ima naslednu sposobnost da kontroliše sopstvene fiziološke procese na nivou koji je znatno viši od onoga koji mi obično smatramo mogućim. Da bi lečenje bilo uspešno, moraju da budu uključeni telo, um i duh. Negativne emocije mogu da imaju nepovoljne psihološke posledice. Pozitivne emocije mogu da imaju pozitivne fiziološke posledice. Ljudski um poznaje puteve kojih nismo svesni a mogu da budu odlučujući u procesu izlečenja. Eksperimenti rađeni u jednoj laboratoriji u Teksasu pokazali su da su određeni subjekti bili u mogućnosti da svojom voljom povećaju ili smanje električne aktivnosti kože drugih ljudi koji su smešteni u susednoj prostoriji. Postoji i niz eksperimenata koji dokazuju da ljudska misao može da utiče na ljudske ćelije. Još u ranom detinjstvu naučeni smo kako sve možemo da se razbolimo. Programirani smo da, recimo, znamo da možemo da se ukočimo ako dugo sedimo na promaji. Naši neuroni prihvataju ovakvo 166

z a m k e programiranje kao instrukciju a često i kao naređenje kome se moramo povinovati. Kada gledamo ljude oko nas kako se razbolevaju nesvesno zamišljamo da to može i nama da se desi. Ovo je negativno programiranje. Za uspešnu obuku neophodno je da se nauči kako da se „uđe” u alfa nivo. Zatim se uči kako se poboljšava koncentracija i memorija, otklanjaju hronični ili iznenadni bolovi i kako da se kontrolišu i otklone neželjene navike. U daljem delu obuke pomoću vežbi vizuelizacije uči se kako čovek da bude u stanju da u potpunosti oseti svoje telo a zatim da, opet uz pomoć vizuelizacije, vrši potrebne promene u funkciji određenih organa (u cilju izlečenja). Kao najviši stepen obuke smatra se mogućnost da čovek može da oseti i druge ljude, da otkrije njihove zdravstvene probleme i da utiče na njihovo izlečenje. Dakle naše telo je sposobno da se samo leči. Ovaj prirodni proces remetimo reagujući na događaje brigom i stresom. Da bismo prestali sa ometanjem ovog prirodnog procesa moramo na spoljne događaje da reagujemo opušteno, a možemo i sami da aktiviramo isceliteljsku energiju zamišljajući pozitivne mentalne slike i izgovarajući pozitivne misli. Ključ ovog procesa je alfa nivo. Boravak na ovom nivou znači da smo svesni događaja oko sebe, ali ne učestvujemo aktivno u njima Kako se dolazi u alfa nivo Prvo se opušta telo. Ovo je proces usmeravanje pažnje na različite grupe mišića. Obično se počinje od vrha glave. Pažnja se prvo usmerava na lice: čelo, oči, vilica. Zatim se opuštaju vrat, ramena, ruke, grudi, stomak, leđa i tako sve do nožnih prstiju. Cilj ove tehnike je da budemo svesni svih delova tela. Obično pomaže ako prvo zategnemo mišiće celog tela a zatim ih ovim redosledom opuštamo. Disanje mora biti ravnomerno, sa zadržavanjem vazduha u plućima brojanjem do četiri i ispuštanjem vazduha, zadržavanjem praznih pluća i opet udisanjem brojanjem do četiri. Kada se završi ova faza prelazi se na opuštanje uma. Pogled se podiže za dvadeset stepeni naviše (kapci su zatvoreni). Ovo je važno jer je utvrđeno da ovaj položaj očiju izaziva alfa moždani ritam i prouzrokuje aktivnost desne hemisfere mozga. 167

z a m k e Brojanje unazad opušta (i obrnuto: brojanje unapred aktivira). Početnici počinju sa brojanjem od 100 pa unazad. U kasnijim fazama ovaj period brojanja se smanjuje na 50, pa 25, 10 i pet. U proseku su ljudi za četrdeset dana u stanju da dok izbroje do pet budu u alfa stanju. U ovom periodu opuštanja važno je da se stvaraju pozitivne mentalne slike (zdravlje, lep izgled, itd). Misao je energija. Teoretski, ako precizno formulišemo jednu misao–želju upotrebićemo odgovarajuću energiju. Ako sada tu istu misao–želju ponovimo dovoljno puta energetski talas bi se pojačavao sve do tačke, odnosno količine energije koja je dovoljna da se takva misao–želja materijalizuje. Vizuelizaciju željene situacije pojačavaju mentalno izgovorene reči (formulisane želje). Ono što je posebno važno u ovoj fazi jeste da su slike i reči jasno i precizno formulisane. Kako bi se što pre realizovale misli i mentalne reči moraju biti zamišljene i ponavljane na isti način. Kada se brojanjem (unazad) dođe do broja jedan, započinje se obrnuti proces. Brojanjem od jedan do pet telo i um se ponovo aktiviraju, ali ovog puta sa naredbom da prihvate novi program. Kod svih terapijskih grupa posebna pažnja se poklanja stresu. Utvrđeno je da stres najviše slabi imunološki sistem. Slabljenje ovog sistema kao posledicu može da ima mnoge teške bolesti (rak, sida i druge bolesti iz kategorije neizlečivih). Tri glavna uzroka stresa su krivica, veliki gubitak i rad i život u sredini koja vam nikako ne prija. Sama zabrinutost je stres. Da bi ubrzali proces zamene tog starog programa prvo morate da ga identifikujete. Ovom identifikacijom razumeju se i otklanjaju uzroci zdravstvenih problema. Prvo se mora postaviti pitanje šta je uzrok određenom fizičkom oboljenju. Do odgovora se dolazi tako što se um pušta da luta. Razmišljaćete o svemu i svačemu. Uzrok skoro svakog stresa je u međuljudskim odnosima. Kada uspete da identifikujete odnos koji vas muči otkrićete uzrok stresa.

SEKTE I DRUGE NEFORMALNE GRUPE KOJE PRIMENJUJU TEHNIKE KONTROLE UMA
Na osnovu dosadašnjih iskustava istraživača u oblasti kontrole uma sačinjena je lista sekti i drugih grupa za koje je navodno neosporno utvrđeno da u svom radu koriste tehnike kontrole uma. 168

z a m k e Grupe čija je aktivnost do sada zabeležena u SR Jugoslaviji posebno su obeležene (crnim slovima). S obzirom na to da do sada nije zvanično rađena stručna analiza aktivnosti ovih grupa, ne može se kategorično tvrditi da svi ogranci ovih grupa u našoj zemlji u ovom momentu koriste tehnike kontrole uma. Amvej (Amway) Ananda Marga Anatmananda Aum Šin Rikjo (Aum Shin Rikyo) Avatar Brenč Dejvidiens (Branch Davidians) – poznata kao Waco Davidians i David Koresh Braderhof Komjunitis (Bruderhof Communities) Božja deca (Children of God) Konsernd Kristians (Concerned Christians) – takođe poznata i kao Monte „Kim" Miller Cooneyites Earth Liberation Front Eckankar Formation Forum Garbage Eaters – takođe poznata i kao The Brethren i Jim Roberts Group Hare Krishna – takođe poznata i kao ISKCON (International Society of Krishna Consciousness) i Swami Prabhupada Vrata raja (Heavens Gate) Hoffman, Terri Hutterian Brethren East Indian Gurus Insight Seminars Medjunarodna hristova crkva (International Churches of Christ) (ICC) – takođe poznata i kao Kip McKean, Alpha Omega, Campus Advance, Upside Down Club, Campus Christian Movement, 169

z a m k e „Hope on Campus", „Christian Advance", Students Advocating Christianity Today Jehoveni svedoci (Jehovah's Witnesses) Džim Džons i Hram naroda – takođe poznata i kao Jonestown, the People's Temple Landmark Forum Larouche Local Church of Witness Lee Mahikari Millenium Cults Mother of God Multi – Level Marketing National Law Party No – Name Church Ordo Templi Orientis (OTO) Rajneesh Satanism Scientology Siddha Yoga Society of Brothers Soka Gakkai Transcendental Meditation– takođe poznata i kao Maharishi Mahesh Yogi UFO Cults Unification Church i Rev. Sun Myung Moon Way International Witness Lee's Local Church Yogi Bhajan – takođe poznata i kao 3HO, Healthy, Happy, Holy Organization, Sikh Darma Zen Master Rama – takođe poznata i kao Frederick Lenz, Rama Zonpower 170

z a m k e Isto kao što se razlikuju verske grupe tako se razlikuju i njihovi članovi, posledice koje izazivaju i delovanje ovih posledica. Ipak, oni koji imaju iskustva u pružanju pomoći bivšim članovima sekti i kultova zapazili su određena pravila u tipovima trauma, oštećenja i emotivnim i spoznajnim problemima. Nije, naime, proces manipulacije delovao podjednako na sve koji su bili podvrgnuti ovakvim dejstvima, pa je za postupak uspešnog oporavljanja neophodno poznavanje svakodnevnih delovanja u okviru grupe u kojoj je žrtva boravila, kao i način na koji je vršen sociološki i psihološki pritisak. Na osnovu do sada rečenog moguće je napraviti podelu na dve glavne grupe i to: prva grupa u koju bi spadale one organizacije koje koriste disocijativne tehnike, odnosno tehnike čiji je cilj razdruživanje pojedinca i njegovo odvajanje od zajednice kojoj je prvobitno pripadao; i druga grupa u koju spadaju organizacije koje koriste tehnike emotivnog uzbuđenja. Obe grupe imaju za posledicu veoma opasna i negativna psihološka dejstva. Bivši članovi grupa koje prevashodno koriste disocijativne tehnike, kao što su: meditiranje, trans, izazivanje vizija ili regresivne terapije najčešće se susreću sa sledećim posledicama: – obamrlost, uznemirenost i tikovi; – ansksioznost i napadi panike; – spoznajna nesposobnost; – stanje asocijalnosti; – zabrinutost zbog sadašnjih posledica pogrešno proživljenih „prošlih života"; korišćenje bizarnih sadržaja u piću i ishrani… U ovu prvu grupu spadaju istočnjački kultovi i tzv. udruženja i sekte novog doba koje se bave „prethodnim životima" (reinkarnacijom). Bivši članovi koji su boravili u grupama koje koriste intenzivno emotivno uzbuđenje kao što su navođenje na osećaj krivice i straha, podvrgavanje krutoj disciplini i rigoroznim kaznama, preteranoj kritici i optužbama, najčešće se susreću sa sledećim posledicama: krivica, stid, samookrivljavanje, strah i paranoja, napadi panike, neodlučnost. U ovu grupu spadaju sekte zasnovane na tumačenju Biblije, političke sekte, okultna udruženja i sekte koje se bave psihotretmanima. 171

z a m k e I pored toga što svakodnevni život u okvirima neke sekte teži ka upražnjavanju tehnika iz jedne ili druge grupe, vrlo često se dešava da se koristi kombinacija navedenih tehnika. Tako nije ništa čudno ako neke od sekti koje koriste meditaciju, trans i druge disocijativne tehnike ubace u svoj rad elemente emotivnih kategorija i obrnuto. Neke posledice po bivše članove mogu biti zajedničke za obe grupe, kao što su: usamljenost, nizak stepen samopoštovanja, fobične konstrukcije i fobičnost u komunikaciji, strah od druženja i donošenja odluka, nepoverenje u javne službe i organizacije, nepoverenje u mogućnost postojanja pravilnog izbora, problemi u stvaranju novog sistema vrednosti u kome treba nastaviti život… Oporavak od posledica boravka u verskoj sekti mora da bude zasnovan na strpljenju i metodičnosti. Kada je jednom napustio sektu pojedinac se susreće sa izazovom ponovnog ulaska u društvo koje je jednom već odbacio. Slobodno se može konstatovati da je reč o procesu izlaska iz određene pseudoličnosti koja je stvorena za vreme boravka u sekti ili, kako se to često ističe u literaturi, reč je o napuštanju sintetičkog identiteta i ponovnog sjedinjavanja sa svojom prvobitnom ličnošću. Zajedničko za sve religijske grupe jeste da one traže od svog članstva da usvoji određena uverenja. Njihov cilj je prilagođavanje ponašanja pojedinca striktno regulisanim pravilima. Treba obratiti pažnju na to da kod različitih sekti dolazi do velikih oscilacija u nivou zahteva i u stepenu kontrole koje postižu nad svojim članstvom: – u grupu „niske kontrole" mogu da se svrstaju unitaristička univerzalna udruženja, kod kojih se od članstva ne traži da veruju i slede tačno utvrđene postavke. Članovi se podstiču da samostalno kritički preispitaju sve izvore sopstvene duhovnosti; uloga grupe je da im pomogne u razvoju sopstvenog etičkog i religijskog stava; – većina od 1200 religioznih organizacija u Severnoj Americi ima mnogo veće zaцhteve nego što to imaju unitaristička univerzalna udruženja i ne možemo ih sve svrstati u grupe koje kontrolišu svest; – korak dalje od prethodnih grupa otišli su „Rimokatolički manastiri" koji izričito zahtevaju od svojih članova da se drže strogog rasporeda spavanja, rada, molitvi, da drže često dijetu, da žive u siromaštvu, celibatu, da nemaju sposobnost donošenja nikakvih odluka, itd; 172

z a m k e – sledeći stepen čine sekte koje su najčešće male, lokalnog značaja i u relativno skorije vreme osnovane hrišćanske grupe koje imaju izuzetno visoke zahteve od svog članstva, a najčešće ih predvodi jedna harizmatična osoba; – krajnji ekstrem predstavljaju destruktivne sekte koje toliko savršeno kontrolišu svoje članstvo da veoma često dolazi do masovnih ritualnih samoubistava, a u nekim slučajevima od članstva se zahteva ubijanje koje članovi bezrezervno izvršavaju. Metode koje koriste sekte za „kontrolu svesti" Koriste se sve tehnike koje koriste i verske grupacije sa „niskim zahtevima": traži se od članova da prihvate sistem vrednosti i uverenja, određene norme ponašanja, od njih se očekuje da žive izolovano, itd. Međutim, sekte koje vrše „kontrolu svesti" ovome su pridodale mnoge druge metode i dovele ih do ¨savršenstva¨ kao što je: – pristup članova informacijama iz spoljašnjeg sveta je u potpunosti presečen; – njihove misli, uverenja i emocije su kontrolisane pomoću stresa tj. dugim satima rada sa malo ili nimalo slobodnog vremena; – drastičnim smanjenjem spavanja; – zahtevanjem beskrajnog ponavljanja molitvi; – vežbama autohipnoze; – razvijanjem osećanja straha i paranoje da bi se spoljni svet predstavio kao velika opasnost; – zabranom komentarisanja rada vođe ili politike sekte. Njihovo ponašanje kontroliše se na sledeći način: – javnim ponižavanjem i zlostavljanjem; – zahtevanjem lične ispovesti i priznanja krivice; – izolacijom od spoljnog sveta uključujući familiju i druge voljene osobe. Članovi nisu fizički sprečeni da napuste grupu, oni se, dakle, ne drže kao zatvorenici. Oni mogu da odu u bilo kom trenutku, među173

z a m k e tim, na njih se vrši veliki pritisak da ostanu. Oni su svesni da ukoliko odu mogu da izgube svu socijalnu i emotivnu podršku zajednice, kao i da budu podvrgnuti javnom ponižavanju. Neke od grupa propovedaju da će Bog lično da ih kazni i napusti ukoliko odu iz grupe. Neka od učenja se pozivaju na to da će oni umreti u armagedonskom ratu ukoliko ih grupa ne bude štitila. Ove grupe sa visokim zahtevima tvrde, međutim, da imaju veoma veliki broj članova. Do ovoga dolazi zato što su članovi u početku privučeni osećanjem ljubavi i podrške. S vremenom oni otkrivaju sve manje pozitivnih stvari u svakodnevnom životu sekte i nekada je napuštaju posle nekoliko dana, nedelja, meseci ili godina. Kontrola svesti u sektama U dosadašnjoj istoriji niko nije bio podvrgnut proceduri kontrole svesti a da je bio svestan toga ili da je poverovao da se nad njim obavlja takav proces. Oni nad kojima je vršena kontrola svesti bili su ubeđeni da se njima jednostavno „pokazalo svetlo” ili da im je svest izmenjena na neki neobičan način. Sama tehnika kontrole svesti oslanja se na kompaktna medicinska dostignuća. Postoje mnogi primeri funkcionisanja tehnike kontrole svesti i ispiranja mozga. U svim totalitarnim društvima i organizacijama dolazilo je i dolaziće do njihove primene. Najpoznatiji su primeri inkvizicije u Španiji, krstaških ratova, nacističkih logora, zarobljenika u kasnijim ratovima ili manipulacija ljudima koji su postali zarobljenici terorističkih organizacija. Na ovom mestu posvetićemo više pažnje metodi kontrole svesti koje primenjuju neke hrišćanske organizacije. Navedeni primer je indikativan za rad mnogih sekti i verskih organizacija. U gotovo svim gradovima u svetu svakodnevno se obavljaju verski obredi u kojima učestvuju desetine hiljada sledbenika. Sam scenario verskih obreda uglavnom izgleda ovako: U prvoj fazi obreda, u kome će se sledbenici sekte ili organizacije pripremiti na doživljavanje „čuda”, pušta se muzika čiji su efekti mnogo puta proveren. Ova opuštajuća muzika ima ritam od 40 do 72 udara u minutu, što je približno frekvenciji optimalnog rada ljudskog srca. Ova muzika trajaće za sve vreme okupljanja vernika, kao i u pripremnoj fazi, pred samu propoved. Muzika je gotovo uvek 174

z a m k e ista za svaki obred ili ima istu frekvenciju da bi se lakše pamtila i bila prihvaćena. Nakon uvodne muzike nastupa pomoćnik sveštenika koji svojim tihim i ravnomernim (unapred pripremljenim) glasom i govorom mora da izgovori između 45 i 60 reči u minutu. Cilj ovoga govora jeste da se vernici dovedu u stanje blage hipnotičke opuštenosti. Ova tehnika veoma je slična onoj koju primenjuju uspešni advokati kada pokušavaju da nametnu neki od svojih stavova članovima porote. Kada se na ovakav način vernici dovedu u alfa stanje (stanje svesti između sna i jave) od njih se traži da daju novčane priloge, što prati ritam sugestivne poruke (45 reči) „Daj Bogu”, što većina vernika bez pogovora i čini. Nakon ovoga izlazi sveštenik koji pojačava tenziju pričajući o demonima i predstojećoj armagedonskoj bici, odlasku u pakao i slično. Na njega se nadovezuju svedoci koji potvrđuju njegove navode i iznose dokaze o tome kako su bili bogalji, a sada mogu da hodaju ili su imali artritis koji je nestao i slično. Ovo je psihološka manipulacija koja uspešno deluje. Kada ljudi čuju veliki broj slučajeva čudesnog isceljenja, većina onih koji imaju probleme počinje da veruje da je spas na dohvat ruke. U tom trenutku prostorijom rukovode strah, krivica, veliko uzbuđenje iščekivanja. Psihijatri, psiholozi i socijalni radnici koji se bave članovima verskih sekti napravili su spisak promena u ponašanju koje su nazvali sindromom kultne indoktriniranosti. Ove promene, između ostalog, podrazumevaju: – iznenadnu drastičnu promenu u sistemu vrednosti pojedinca koja ide toliko daleko da dolazi do napuštanja školovanja ili karijere; – smanjenje prilagodljivosti i popustljivosti; – smanjenje i sužavanje osećanja, osećanje ljubavi je gotovo zabranjeno, a pojedinac postaje ravnodušan i beživotan; – vraćanje u ponašanju na nivo deteta, sledbenik postaje zavisan od vođe sekte i prihvata bez pogovora njegove odluke; – fizičke promene: odnose se na gubitak težine, dezorijentisanost i nezainteresovanost u odnosu na lični izgled i opšti utisak; – moguće patološke simptome. 175

z a m k e Podrazumevaju se i izmenjena stanja svesti. Savetnik za izlaz Rik Ros sastavio je jednu veoma korisnu listu prema kojoj se određuje da li je neko od vaših članova porodice ili prijatelja umešan u delatnosti destruktivne sekte zasnovane na Bibliji: – izolovanost od svakoga i svačega osim od onoga što je pod kontrolom grupe; – stav da je svako izvan određene grupe na neki način negativan i zao; svako mora da bude član; proizvoljni komentari o veri se uopšte ne tolerišu; ne postoji ni najmanja dozvola za kompromis u konverzaciji; – sve što je izvan grupe je zlo, pripada đavolu i ima negativno značenje; – veoma često se upražnjavaju obredi i molitve; osoba se nalazi pod izuzetnom tenzijom i stresom, što može imati za posledicu nepravilnu ishranu, hroničnu depresiju i bolest; – halucinacije, tj. vizije poruka od Boga; – stalni razgovori o grupi, njenim vođama i doktrini; – veoma često isticanje vrlina grupe; – odbijanje da se učestvuje u konverzaciji koja može da dovede u pitanje shvatanja grupe i/ili autoriteta vođe; bilo kakav kritički stav može biti ocenjen kao satanistički ili destruktivan; – gotovo potpuna kontrola vremena određene osobe; sekta u potpunosti kontroliše vreme grupe; ovo se ogleda kroz posvećivanje proučavanju Biblije, krstaških ratova, odlazaka na molitve, službe i na stalne aktivnosti sekte; veoma malo vremena ostaje za porodicu, prijatelje i druge aktivnosti; grupa u potpunosti obeshrabruje svako pitanje koje se odnosi na vođe ili doktrinu; svaka sumnja može biti označena kao napad đavola na svest sledbenika, kao izdaja; – stalno i uporno obrazlaganje svojih ubeđenja svima i to često ratobornim i ekstremnim tonom. Ako sumnjate da je neko od članova vaše porodice ili prijatelja umešan u rad destruktivne sekte, morate preduzeti odlučne, ali oprezne, korake. Ne smete da paničite. Ne smete se žestoko protiviti. Izbegavajte konfrontaciju. Ne pitajte ih da li su oni članovi sekte. Postavite sebe u poziciju da ste „regrutovani" i pokušajte da izvučete 176

z a m k e što je više informacija moguće. Postavljajte pitanja u prijateljskom tonu i insistirajte na dobijanju preciznih odgovora. Nemojte se zadovoljiti opštim mestima i dobro poznatim definicijama. Raspitajte se o literaturi, ali izbegavajte da se srećete sa starijim članovima ili liderima bez dobre pripreme za takav sastanak. Autor poznaje mnoge stručnjake koji su se zbog sopstvene nepripremljenosti zaglavili u konverzaciji. Ukoliko je sekta priznata i poznata njeni članovi će imati veoma mnogo informacija da vam daju, a sve te informacije biće potkrepljene „činjenicama". Prilikom razgovora bilo bi veoma dobro da se izvesna predznanja steknu u kontaktu sa nekadašnjim članovima sekte. Destruktivne sekte diskredituju bivše članove koji zauzmu kritički stav, izmišljajući razne priče o njima sa ciljem da doprinesu sumnji u njihov zdrav razum. Ukoliko imate pred sobom takav slučaj, koristite svoj zdravi razum da biste procenili objektivnost činjenica i stekli pravilan zaključak. Savetovalište za izlaz Savetovalište za izlaz je dobrovoljan, intenzivan, vremenski ograničen i obrazovni proces koji posebno insistira na saradnji i razmeni informacija sa članovima eksploatatorskih i manipulativnih grupa koje se uobičajeno nazivaju sekte. Savetovalište za izlaz se razlikuje od deprogramiranja u tome što je savetovalište dobrovoljan proces, dok se deprogramiranje najčešće povezuje sa otporom pripadnika određene sekte. Mnogi stručnjaci za izlaz kada objašnjavaju svoje usluge, vole da koriste izraz „savetnik za informacije o sektama". „Savetovanje za izlaz" je najpodesniji termin kada je reč o dobrovoljnim procesima sa ciljem da se pomogne pripadnicima sekti da preispitaju svoju privrženost nekoj grupi (sekti). Do „savetovanja" najčešće dolazi na podstrek roditelja pripadnika sekte. Savetovanje za izlaz tretira se kao porodična stvar pa je neophodno aktivno učešće, pored savetnika za izlaz, člana sekte i njegove porodice. U prvoj fazi, uz stručnu pomoć savetnika porodica nastoji da odobrovolji člana sekte da zajedno preispitaju informacije koje mogu pomoći članovima porodice da bolje shvate činjenično stanje i tako efikasnije učestvuju u prevazilaženju problema. Ukoliko se pripadnik sekte saglasi, što u većini slučajeva nije problem, „savetnik" mora da provede izvesno vreme (jedan ili više 177

z a m k e dana) u razgovoru o sekti i psihičkoj manipulaciji, na preispitivanju raznih pisanih tekstova, na gledanju i komentarisanju video zapisa i naročito na ukazivanju važnosti razgovora o informacijama koje su on i članovi porodice zajednički razmotrili. Prilikom kontakata savetnici ne kriju svoje poglede na rad sekte ali vode računa da ne vrše nikakav pritisak ili da manipulišu članom sekte. Odluka o tome kako će se odnositi prema novim informacijama isključivo je stvar pripadnika sekte. Savetnički kodeks nalaže savetniku da se odnosi sa poštovanjem prema odlukama člana sekte bez obzira na to da li je član sekte odlučio da nastavi rad sa savetnikom ili da ga napusti. Pored toga što postoje različiti pristupi „savetovanja za izlaz", svi smatraju da savetovališta zapravo predstavljaju odgovor na potrebe porodice ili njihovog člana i najvažnije je pri tome da oni pomažu članu sekte da dođe do informacija koje ni on ni njegova porodica nisu imali. Najvažniji cilj je da se kod člana sekte obnove postupci samostalnog donošenja sudova i da se na osnovu podataka ponovo izgradi slika o sopstvenoj ličnosti. Dakle, cilj nikako nije vršiti pritisak da se napusti sekta. Ovde je jasno da je klijent savetnika za izlaz, u ovoj fazi, zapravo porodica člana sekte a ne on sam. Zahtevi porodice najkraće se mogu definisati kao: – želja za aktivnim učešćem u prevazilaženju problema člana porodice, – utvrđivanje informacija koje su do tada bile nepoznate kako za porodicu tako i za člana sekte, – procenjivanje prirode, snage i stepena destruktivnosti u ponašanju člana sekte i procenjivanje promena koje su nastale u njegovoj ličnosti, – određivanje načina moguće pomoći u cilju ponovnog uklapanja člana sekte u svakodnevni život, – donošenje i primena te odluke. Dakle, porodica je klijent sve do trenutka dok u dogovoru sa savetnikom član sekte dobrovoljno ne pristane da dolazi u „savetovalište za izlaz". Od tog trenutka „savetnik za izlaz" postaje odgovoran prema članu sekte. 178

z a m k e U prvim razgovorima sa članom sekte i njegovom porodicom savetnici pokušavaju da dobiju što preciznije odgovore na sledeća pitanja: – kako se sekta zove? – koje i kakve informacije porodica ima o toj sekti? – kakva je priroda sadašnjeg odnosa između člana sekte i članova njegove porodice? – da li postoje neobični načini ponašanja ili medicinske ili lične promene koje brinu porodicu kada je u pitanju njen član koji je u sekti, kao što je npr. veoma retko viđenje, slabo angažovanje u školskim ili radnim obavezama, gubitak smisla za humor i iskazivanje osećanja, promene ličnih navika, drastične promene u spoljnom izgledu? – koje akcije je porodica do sada preduzela da bi vratili člana porodice u prethodno stanje, što se odnosi naročito na konsultacije sa ekspertima za mentalno zdravlje, da li su posećivali neke grupne terapije, čitali materijale iz ove oblasti? – šta možete da istaknete kao značajno u odnosu člana porodice koji je u sekti sa drugim članovima porodice, prijateljima, autoritetima, pretpostavljenima, i sl? – koje su okolnosti prethodile odlasku člana porodice u sektu i kakvo je bilo njegovo ili njeno psihološko stanje? – koliko duboko je „zabrazdio" u aktivnosti sekte? – kakav je njegov ili njen položaj u sekti? – kakva je priroda i stepen kontakata između članova porodice i njihovog pripadnika koji je u sekti? – da li porodica ima bilo kakve odnose i dodirne tačke sa nekim drugim članovima sekte, a naročito da li ima veze sa vođom? – kakva je suština i do kog stepena idu nastojanja sekte da onemoguće komunikaciju sa članom porodice? – kako se članovi porodice odnose prema pripadniku sekte? Pri ovome je najvažnije razmotriti pitanje i odgovor na to do kakvih je promena došlo od kada se član porodice pridružio sekti. Na ovo posebno treba obratiti pažnju zato što je najverovatnije promena u ponašanju bivšeg člana porodice, a sadašnjeg pripadnika sekte, u potpunom neskladu sa etičkim i moralnim postavkama većine članova porodice. 179

z a m k e Pošto prikupe tražene podatke, savetnici za izlaz iznose informacije kojima raspolažu o konkretnoj sekti. Zajedno sa članom sekte analiziraju aktivnosti sekte pokušavajući da uoče sve momente, gde se očigledno vidi raskorak između proklamovanih i stvarnih ciljeva sekte odnosno njenog vođe. Posebno je važno da savetnik za izlaz bude sposoban da brzo uspostavi blizak odnos sa pripadnikom sekte, jer će u suprotnom osoba jednostavno napustiti savetovanje. U našoj zemlji još nisu otvorena savetovališta za izlaz, pa su ljudi kojima je potrebna pomoć ovakve vrste upućeni na socijalne radnike odnosno psihologe koji nešto više znaju o ovoj problematici. Deprogramiranje Metod deprogramiranja je veoma složen proces. Ljude treba naterati da ponovo misle. Najkraće rečeno, to se postiže na taj način što im se postavljaju izazovna pitanja, pitanja na koja oni nisu programirani da odgovore. Znači, najvažniji deo procesa jeste razgovor. Na prvi pogled deluje vrlo lako i jednostavno, međutim – moram da vas podsetim da je reč izuzetno snažno oružje i pazite kako je koristite. Setite se koliko ste puta zbog samo jedne jedine reči, recimo, vašeg prijatelja proveli ostatak dana neraspoloženi ili obratno. Jedna dobro odabrana reč kao i način na koji je izgovorena i vreme kada je izgovorena može da vam ili pokvari ili ulepša čitav dan. Morate priznati da vam se do sada dešavalo da vam neko sigurnim glasom izgovori neku nesuvislu konstataciju a zatim je više puta ponovi. Sigurnost kojom je izgovorena može da vas natera da još jednom preispitate svoj stav po tom pitanju, iako znate da je reč o notornoj gluposti. Pre početka samog procesa deprogramiranja trebalo bi proveriti, uz pomoć odgovarajućih zdravstvenih radnika, da li je u konkretnom slučaju zaista reč o poremećaju mišljenja ili o poremećaju ličnosti. Zatim je potrebno prikupiti sve materijale koji se odnose na tu versku ili drugu grupu. Posebno je važno da se prouče načini delovanja te grupe, način razmišljanja, ponašanja članova i novoprihvaćene vrednosti (kakva vrsta programa je upotrebljena prema kontrolisanom i kakav je efekat postignut u konkretnom slučaju) kao i da se obezbedi što više dokaza koji kompromituju tu destruktivnu versku grupu. 180

z a m k e Ukoliko su ljudi kojima je pomoć potrebna finansijski moćniji, oni su u mogućnosti da za ove poslove angažuju i profesionalca iz inostranstva, jer u našoj zemlji zanimanje deprogramer još nije ustanovljeno. Po raspoloživim podacima dnevnica jednog deprogramera je oko 1.000 SAD dolara, plus svi troškovi (put, troškovi boravka itd). S obzirom na to da je za jedno prosečno deprogramiranje potrebno 7–10 dana, moguće je lako, orijentaciono izračunati koliki bi iznos za intervenciju ovakve vrste bio potreban. Ljudi koji sebi ne mogu da priušte, zbog slabijeg materijalnog stanja, angažovanje profesionalca iz inostranstva, prinuđeni su da intervenciju ovakve vrste izvedu sami ili uz pomoć svojih rođaka ili prijatelja. Ukoliko je slučaj ovakve prirode, posebno je važan izbor deprogramera. Najvažnije je da deprogramer bude psihofizički jaka osoba, da ima natprosečna znanja iz psihologije, da je unapred pripremljen za razgovor i da je u mogućnosti da izdvoji potrebnih 7– 10 dana boravka u izolaciji zajedno sa članom destruktivne grupe. Hladnokrvnost i strpljivost deprogramera su takođe izuzetno važne odlike. Kada se kaže psihofizički snažna osoba misli se na osobu koja je u stanju da izdrži svaki radni tempo koji se smatra potrebnim. Tu se podrazumeva, da, ukoliko član destruktivne grupe ne želi da spava već želi da razgovor nastavi iz noći u noć, deprogramer mora da bude u stanju ne samo da ga prati već i da mu ne dozvoli predah ukoliko se oceni da je to potrebno. Deprogramer je savremeni egzorcist, koji stručno otklanja zlo sa pacijenta na osnovu svog znanja i stečenog iskustva. Prethodna pripremljenost za razgovor podrazumeva da je deprogramer već proučio sve odgovore koje pripadnik destruktivne grupe zna napamet, a ti odgovori su mu usađeni za vreme boravka u grupi, zatim da je smislio pitanja na koje bivši članovi nisu spremni da odgovore pa tako dolazi do frustrirajuće situacije (prethodno su pripremljeni da u okviru sekte imaji sve odgovore). Ova frustracija dovodi do toga da oni počinju da postavljaju pitanja i otvaraju se polako za bilo kakva nova saznanja. Kada njihov razum stigne do određene tačke, oni mogu da shvate sve laži za koje su programirani da ih bezrezervno prihvate i tada svest ponovo uspostavlja prvobitnu funkciju.

181

z a m k e Deprogramer mora da ima unapred pripremljen kompromitujući materijal, odnosno materijal koji na posredan ili neposredan način opovrgava idealnu ličnost lidera kulta ili grupe i istorijski značajnih ciljeva za koje se grupa svom žestinom zalaže. Pod ovim se podrazumevaju razni video materijali, razni članci iz novina, sudske odluke vezane za pripadnike grupe ili lidera, mišljenja istaknutih naučnih radnika, svedočenja bivših članova, itd. Najbolji rezultati postižu se kada se proces deprogramiranja vodi u odgovarajućim uslovima izolacije. Optimalno je odabrati mesto ili prostorije do kojih ne dopire buka iz spoljašnje sredine, bez telefona (u prostoriji gde se radi), znači, na sve moguće načine treba onemogućiti skretanje pažnje ispitanika na nevažne, ali uznemiravajuće detalje. Kada se proces započne ne sme se prekidati jer bi to u većini slučajeva dovelo do kontraefekta (negativno ojačanje pripadnika destruktivne grupe). Pauzu treba omogućiti ako se vidi da je zaista potrebna (ukoliko dođe do značajnije psihofizičke iscrpljenosti), a ne radi omogućavanja konsultacija sa liderom ili drugim članovima. Pojedini članovi porodice kojima su pripadnici grupe ranije bili privrženi moraju da budu u neposrednoj blizini i stalno dostupni u slučaju potrebe. Hladnokrvnost i strpljivost je posebno važna odlika deprogramera jer u toku rada bivši pripadnici sekte često mogu ili da samo tupo gledaju ili nastoje da isprovociraju sagovornika pokušavajući da mu dokažu da je upravo on taj koji je u zabludi, da on ne razume šta su to ljubav, sreća i uzvišeni cilj i da, ako iskreno to želi da sazna, treba da se pridruži grupi. Deprogramer ispred sebe treba da očekuje osobu punu blaženstva i samoproklamovane radosti. U ovom stanju svesti oni su potpuno ravnodušni na bol i patnje članova svoje porodice i prijatelja. Po uspešno okončanom procesu očekuje se da dođe do promene čitave ličnosti: nestaje tup izraz lica, bezizražajan pogled, nezainteresovan modalitet glasa, ponovo se pojavljuju pozitivna osećanja. Ponašanje bivšeg člana sekte postaje drastično izmenjeno. On se vraća iz stanja sličnog transu i njegova sposobnost da sam misli i donosi odluke jasno se odražava na njegovom izgledu. Davanje informacija o suštini sekte i ukazivanje članovima destruktivne grupe na to kako im je oduzeta sposobnost donošenja sopstvenih odluka trebalo bi da ih natera da ponovo misle i osećaju. 182

z a m k e Mišljenje je za njih izuzetno bolno zato što im je nametnuto shvatanje da je razum satana, a mišljenje i znanja van učenja sekte su delo đavola. Razgovor sa njima najčešće liči na razgovor između „gluvog i nemog”, ponavljaće iste stavove ili će se stalno vraćati na početak. Oni polaze od programiranog stava da onaj ko ne misli kao oni ili je lud ili je opasan kriminalac, zato je vrlo važno da deprogramer istraje u tom razgovoru na dva koloseka i da upornošću i znanjem, vremenom i ličnom motivacijom uspe da isprovocira pripadnika grupe da se usudi da makar za momenat dozvoli sagovorniku da iznese suprotno mišljenje i da o tome razmisli. S obzirom na način na koji su ti pripadnici grupe programirani morate biti sigurni da ovaj momenat predstavlja izuzetnu hrabrost, ma kako to delovalo smešno. Pripadnik grupe programiran je da onog momenta kada čak i u mislima dozvoli sebi da bar malo zastane i dozvoli sagovorniku da kaže nešto protiv lidera njegove grupe ili učenja grupe, a da mu se ne suprotstavi, očekuje istog momenta odmazdu viših sila da ode u pakao ili da se desi nešto hiljadu puta gore za njega. Kada taj prvi momenat prođe, pripadnik grupe ima osećaj kao da je učinio izuzetno hrabar poduhvat (saslušao suprotno mišljenje). Onda uviđa da, uprkos svim očekivanjima, nije došlo do momentalne strašne kazne zbog ispoljene teške krivice. Osećaj lične hrabrosti izazvan približavanjem zabranjenoj granici koja deli grupu od ostatka strašnog sveta, bez obzira na predočenu užasnu kaznu (do koje normalno nije ni došlo), polako počinje da podstiče pripadnika grupe da doživi još hrabrija iskustva. U ovim momentima pripadnik grupe misli da ima inicijativu, ali je to zapravo momenat kada počinje da je gubi. U tom trenutku njegov razum počinje da reaguje. Posebno je važno da se taj trenutak oseti i da se razgovor po svaku cenu zadrži na toj temi. Bez obzira na to da li je reč o Bogu, satani ili o napuštanju porodice, nikako ne smete da dozvolite da umesto odgovora pripadnik verske grupe nastavi sa napamet naučenim lažima u formi recitacije. Kada jednom uspemo da razum proradi, moramo da ga održimo u takvim stanju sve dok sama osoba ponovo ne stekne naviku razmišljanja i donošenja odluka. Treba imati u vidu da je nedobrovoljno deprogramiranje izuzetno osetljivo pitanje i vrlo riskantno sa pravnog aspekta. Nasilnu 183

z a m k e intervenciju trebalo bi koristiti samo u krajnjoj nuždi kada svi drugi pokušaji propadnu. Bivši članovi sekti često se žale na čitav niz psiholoških problema posle konačnog napuštanja sekte. Verovatno je najčešći problem depresija koja nastaje i traje nekoliko meseci posle napuštanja religiozne komune. Uzrok je suočavanje sa činjenicim da su zapravo bili podvrgnuti metodama kontrole svesti, odnosno da je ono što se činilo kao idealan život bilo nametnuto stanje apsolutne poslušnosti. Najbolji lek za ovo su međusobna druženja bivših članova sekti, prilikom kojih oni međusobno uspevaju da povrate izgubljeno samopoštovanje, a zatim da tačno definišu svoj problem. Svest da je nad njima izvršeno psihološko nasilje iako je u početku izuzetno bolna, pomaže da se definitivno raskrsti sa prethodno nametnutim zabludama. Za ljude koji ne znaju šta je kontrola uma ovo može da bude užasavajuće iskustvo. Pomoć im treba pružati u smeru objašnjenja i demistifikacije procesa kontrole uma. U ovom periodu, s obzirom na to da su stari autoriteti srušeni, oseća se potreba za novim autoritetima. Ovim licima treba ponuditi tradicionalne autoritete u okviru porodice, novih (starih) prijatelja i opšte prihvaćenih društvenih vrednosti. Nakon izvesnog perioda (a predstavlja vrlo značajan problem) pojavljuje se takozvano lutanje, kada bivši član počinje da razmišlja o vremenu kada je bio u sekti a to mu nesvesno nameće osećaj kao da je još uvek njen član, a ne sad već renegat. Pojavljuju se iznenadni napadi griže savesti i straha zbog osećanja izdaje duhovnog vođe. Neprijatni događaji (npr. gubitak posla ili neka od opštih nesreća) tumače se kao kazna natprirodnog porekla ili volja bivšeg vođe. Lutanje je jedna prirodna posledica procesa kontrole svesti kojoj je prethodno član bio podvrgnut. Do lutanja dolazi na osnovu nekog podsticaja iz svakodnevnog života (recimo vest o udesu aviona, civilnim žrtvama rata, itd). Ovakvi podsticaju dovode do toga da se svest vraća u dane provedene u sekti, odnosno u ono vreme kada su odgovori na sva pitanja unapred bili dati i kada su sve emotivne nesigurnosti bile potisnute. Izlaz iz ove situacije je suočavanje sa suštinom, odnosno sa tačnom identifikacijom podsticaja i davanjem racionalnog objašnjenja za događaj (pad aviona uslovljen tehničkom neispravnošću aviona, itd).

184

z a m k e Asocijacije imaju posebno važno mesto u periodu lutanja. Primera radi, kod bivših pripadnika Hara Krišne često se javlja slučaj da na bilo koji pomen pojma koji ima veze sa Indijom dolazi do povezivanja sa danima provedenim u sekti. Tako će bezazlene reči kao što su kari (začin) ili radža (titula) dovesti do sećanja na čitav niz postupaka koji su nastali kao posledica kontrole razuma. Najčešći savet stručnjaka je da se bivši član suoči sa problemom na taj način što će u potpunosti shvatiti kako je do asocijacije došlo. Drugim rečima, potrebno je da uvidi da npr. do ratnih katastrofa nije došlo zahvaljujući odnosima u sekti već da za njih postoji čitav niz racionalnih istorijskih i socioloških objašnjenja. (Saobraćajne nesreće nisu kažnjavanje onih koji ne pripadaju sekti, itd). Svest će uvek nastojati da se vrati u vreme funkcionisanja u aktivnostima grupe. Bilo koje vreme provedeno pod uticajam metoda kontrole uma imaće posledice, ali uz napor volje moguće je razumnim objašnjenjima otrgnuti se iz stanja lutanja. Drugim rečima, ovo je postupak sa kojim se susreće i većina ljudi koji nikada nisu pripadali ni jednoj sekti, dakle reč je o procesu kada se u trenucima kriznih situacija obični ljudi okreću neracionalnim objašnjenjima za pojave koje ih plaše i uznemiravaju, ili kada dolazi do kompulzivnog uzimanja hrane, alkohola ili droge. Metode za izlaz kod ovih slučajeva su različite i potpadaju pod oblast proučavanja bolesti zavisnosti. Period lebdenja treba shvatiti kao normalnu fazu koja ima ograničeno vreme trajanja, ali u većini slučajeva povremeno se javlja i mnogo godina posle napuštanja sekte. Do delimičnog deprogramiranja može doći i spontano (slučajno). Ovakve situacije su daleko ređe a suština je ista: programirani je na neki način nateran da ponovo misli. Izdvojiću jedan primer: Balkan, sredinom devedesetih godina. Više zemalja očekuje bombaški napad na svoja diplomatsko konzularna predstavništva. U sivoj zgradi policije nalazi se mogući terorista. Pogled mu je tup i bezizražajan. Na svako pitanje, pa i ono „da li je gladan”, odgovara citatima iz svetih knjiga. Tri dana kasnije, stručna ekipa zaključuje: potreban nivo komunikacije sa njim nije moguće uskoro ostvariti. Operativcima u sivoj zgradi, kao „pojačanje”, u pomoć stiže i nervoza. Vreme leti, a mnogih odgovora nema. Formalno, čine se vanredni napori da se dođe do potrebnih saznanja. Suštinski, dva iscrpljena operativca i mogući terorista koji tek ponekad diskretno odaje znake umora. Ni operativci ni terorista ne znaju šta više da rade. Ova prva dvojica tupo 185

z a m k e razmenjuju poglede. U jednom momentu onaj viši diskretno saopštava nižem: „Ej, od ovoga nema ništa, pa hajde malo da ga zezamo.” Niži se naglo budi. Zna da počinje ispitivanje korišćenjem nepoznate i nepriznate metode takozvanih idiotskih pitanja, što ga posebno zabavlja. „Znači priznaješ da si spreman da sa sto kila eksploziva sedneš u kamion i zaletiš se na ambasadu, normalno, kada za to dođe vreme.” „Da”, odgovara terorista. „Aha, tu smo te čekali”, obojica operativaca ko po komandi skaču, „uhvatili smo te da lažeš.” „Ja ne lažem, za sveti cilj sam spreman da dam život.” „Lažeš, lažeš”,veselo će obojica. „Sve stvari smo ti pregledali i utvrdili da ti nemaš vozačku dozvolu. To je strašno. Čoveče, pa ti nemaš položen vozački ispit, a pripremaš se da kamion i sebe navedeš na ambasadu.” Drugi nastavlja: „Pa čim bi krenuo zaustavila bi te saobraćajna policija i isključila iz saobraćaja. Nas si našao da lažeš.” Terorista, u glavi, grozničavo pretražuje svoju banku pripremljenih odgovora. Napokon je našao nešto što mu se u prvi momenat učinilo kao dobro: „Ako ne može na taj način ima i drugih načina da se umre za sveti cilj.” „Kako? Biciklom?” opet će onaj viši. „Ako treba može i bicikl da se iskoristi”, odgovara terorista. Obojica opet skoče od sreće. „Opet lažeš. Opet smo te uhvatili da lažeš.” „Ja ne lažem”, nervozno će ispitivani. „Lažeš, lažeš.” „Gledaj, ti imaš oko 90 kila, eksploziv oko 100, ukupno 190 kila, pa koji će bicikl da izdrži taj teret. A sada izračunaj, koliko uzbrdica ima od mesta gde bi preuzeo eksploziv do ambasade. Šta se zaključuje? Zaključuje se da lažeš.” U glavi osumnjičenog haos: „Šta pitaju ovi ljudi, jesam li ja lud. Da li su oni normalni. Verovatno da jesu čim rade ovde.” Oči počinju polako da mu dobijaju izraz. Počinje da pokazuje jasne znake nervoze pokušavajući da dokaže da je njegov cilj uzvišen i da on nikako ne laže, ali ovi ga izgleda u opšte ne razumeju. Onda, u jednom momentu iz njega, diskretno, progovara prvi put on. 186

z a m k e „Pa ako ne mogu ni tako, uzeo bih kolica, ili bih sve to opasao oko sebe.” „Sto kila bi opasao oko sebe i tako trčao po gradu, pa koga ti lažeš?” spremno će onaj viši. Niži ustade i napravi pokrete kao da želi da izađe iz sobe a zatim će razočarano: „U životu nisam pričao sa većim lažovom, a ti?” upita višeg. Taman je viši zaustio da kaže nešto kada terorista skoči i ispreči se ispred nižeg ne dozvoljavajući mu da izađe. „ Ja ne lažem, dreknu mu u lice.” Nekoliko trenutaka su se sva trojica nemo gledala, a onda se terorista prvi nasmešio. Operativci nisu mogli više da izdrže i prasnuli su u smeh. Nekoliko trenutaka kasnije pridružio im se i on. Napad smeha je bio nezadrživ za svu trojicu. Brišući suze od smeha terorista je uspeo da dobaci. „Kakvim idiotima sam ja našao da se pravdam.” Niko nije odgovarao na ovu uvredu jer je to bio znak da je čovek konačno počeo normalno da razmišlja. Napokon, razgovor je dobio očekivani tok. (Ovde primećujete da nema sistema vruće–hladno, jedan dobar, jedan loš. Oba operativca se ponašaju isto da bi dobili na masi, ubrzanju i snazi tvrdnje. Postavljena pitanja moraju da budu što nebuloznija, a ispitivači beskonačno ozbiljni.Uz sve to, neophodno je da ispitivači uživaju što veći autoritet. Eto, sada sam vam, ekskluzivno, odao tajnu metodu takozvanog „idiotskog ispitivanja”. Mislim da je ovo dovoljno da ućutkam lektora koji mi kao papagaj ponavlja: gde je ovde senzacionalizam, gde je ekskluzivnost, pilule za spavanje su odavno izmišljene i mnogo su jevtinije od tvoje knjige, itd).

SEKTE U KOJIMA SU UBISTVA UOBIČAJENA POJAVA
Džim Džons i Hram naroda Džim Džons smatrao je sebe reinkarnacijom i Hrista i Lenjina. Često je imao vizije nuklearnog uništenja u kojem bi jedino gradovi Ukija u Kaliforniji i Belo Orizonte u Brazilu bili spaseni. Imajući ovo na umu, on je podučavao ljude iz svog hrama da ostanu u Ukiji da čekaju na sudnji dan. Kada se umorio od čekanja trećeg svetskog rata premestio je 187

z a m k e svoju crkvu u San Francisko gde je primio veliki broj humanitarnih nagrada i postao predsednih gradske većnice. Ovde je prvi put počeo da upražnjava ritual nazvan „bele noći" u kome je spremao svoje sledbenike za akt revolucionarnog samoubistva u znak protesta protiv rasizma i fašizma.

Slika 21 – Džim Džons

Kada su 1977. godine stvari počele da dobijaju šire razmere on je morao da preseli svoju crkvu u Gvajanu u Južnoj Americi. Tamo je stvorio svoju komunu iz snova koju je nazvao Džounstaun i pri tom je potpuno izgubio razum. Stanje njegove nirvane uskoro se pretvorilo u noćnu moru iz koje je on znao samo za jedan izlaz. U novembru 1978. godine kongresmen Leo Rajan iz San Franciska otišao je u misiju sa ciljem da ispita činjenice o optužbama da u Džounstaunu postoji ozbiljno ugrožavanje ljudskih prava. Posle samo jednog dana boravka u komuni u džungli, jedan od članova je pokušao da ubije Rajana. Povreda nije bila značajna, ali je Rajan odlučio da napusti hram zajedno sa 18 drugih članova koji su izrazili želju da se vrate u SAD. Članovi sekte im to nisu dozvolili. Ubili su Rajana, tri novinara i jednog od članova koji je želeo da napusti sektu. Jedanaestoro drugih je ranjeno. Nekoliko časova kasnije vođa grupe naredio je svojim sledbenicima da popiju „koktel” koji se sastojao od cijanida pomešanog sa flavorejdom (piće sa ukusom grožđa). Svih 900 sledbenika je umrlo. Deca su nastradala prva, a bebe su ubijene na taj način što im je otrov ubrizgan u usta pomoću špriceva. Zatim su sledili odrasli. Naravno, neki su morali da budu otrovani i na silu. Neke su iz vatrenog oružja ubili članovi obezbeđenja sekte. Kako je ritual samoubistva napredo188

z a m k e vao, ostalo je nejasno da li je u toj gužvi Džim izvršio samoubistvo iz vatrenog oružja ili ga je ubio neko drugi.

Slika 22 - Slika tela umrlih sledbenika ove sekte

Nekoliko meseci posle masovne smrti drugi članovi Hrama naroda, koji su na neki način preživeli novembar 1978. godine, takođe su izvršili samoubistvo, pri čemu je jedna majka zaklala svoje troje dece. Godinu dana kasnije bivši članovi Hrama naroda Žan i Al Mils i njihova ćerka Linda, koji su govorili o svojim iskustvima za vreme boravka u sekti, ubijeni su u svom domu u Kaliforniji. Oni su bili među najglasnijim kritičarima sekte Hrama naroda i često su bili u strahu za svoju sigurnost. Kada su tela iz Južne Amerike stigla nazad u SAD mnoga nisu mogla biti identifikovana. Mnoga groblja i slične ustanove odbile su da pruže utočište telima ovih nesrećnih ljudi, pa je 409 leševa sahranjeno 1979. u masovnoj grobnici u Ouklendu, dok su druge žrtve kremirane ili sahranjene u porodičnim grobnicama. Grad Džounstaun je u potpunosti nestao zato što su ostatke razvukli domoroci, a ono što je preostalo uništio je požar početkom 1980. Postoji verovanje da je Džim bio povezan sa CIA-om i da je masakr u Džounstaunu u suštini bio eksperiment kontrole svesti. Ukoliko je ovo tačno – to je bio potpun uspeh. Pokret za obnovu deset božijih zapovesti Više od 800 članova jednog hrišćanskog kulta, među kojima je bilo i dece, izvršilo je kolektivno ubistvo samospaljivanjem u jednoj 189

z a m k e crkvi u Ugandi, verujući da se bliži kraj sveta. Vernici opskurnog „Pokreta za obnovu deset božijih zapovesti", uglavnom bivši katolici, rasprodali su svoju imovinu, obukli se u istovetne bele, zelene i crne odore i poveli su svoju decu u crkvu u ugandskom gradiću Kanungu. Zaključali su vrata, zatarabili prozore, nekoliko sati proveli pevajući, da bi se potom polili benzinom i zapalili crkvu. "Svedoci kažu da su čuli nekoliko vrisaka, ali je sve veoma brzo bilo gotovo", izjavio je za Rojters policijski portparol. Tokom pretraživanja zgarišta mogli su da se uoče ugljenisani leševi usred ostataka zgrade. Rojtersov izveštač je na licu mesta izbrojao 11 dečijih leševa, ali je dodao kako bi ispod gomile tela moglo da ih bude mnogo više. Lokalni mediji su pisali da je ova ekstremistička sekta – jedna od onih koje su verovale u skori smak sveta, a koje su se u poslednje vreme pojavile u Ugandi, – 1997. bila registrovana kao nevladina organizacija, ali da je postojala i pre toga. Policija je saopštila da je u vatri smrt našlo verovatno svih 235 članova sekte, ali da je isto tako verovatno da je među žrtvama bilo i novih, neregistrovanih članova. Konačan broj žrtava teško je proceniti zato što su mnoga tela uništena do te mere da je identifikacija nemoguća, ali bi on svakako mogao da bude viši od 800 ljudi. Vođe kulta, među kojima je bio i bivši opozicioni političar Džozef Kibvoters, te dva sveštenika isključena iz katoličke crkve, propovedale su da će 2.000. uslediti kraj sveta. Štampa navodi da je sekta bila pod istragom lokalnih vlasti od 1998. zbog zlostavljanja i mogućeg kidnapovanja dece, jedne osnovne škole sa 300 đaka, kojom su rukovodili pripadnici kulta. Indonežanski lovci na veštice Od septembra 1998. više od 153 osobe ubijeno je na istočnoj Javi. Ovi ljudi su bili žrtve ubica u crnom koji stavljaju maske na lice u stilu nindži. Ove žrtve su uglavnom muslimanski verski radnici, crni magovi i drugi ljudi koji su bili optuženi da imaju veze sa vešticama. Ubice u crnom su napadale ljude za koje su mislili da imaju veze sa vešticama i magijom. Noću su im presecali vratove, a u nekim slučajevima masakrirana tela su bila obešena na drveće ili izbacivana na ulicu. Ponekad su tela bila isečena na sitne delove da bi kasnije ti delovi bili ubacivani u džamije. 190

z a m k e Šokiran ovim zagonetnim ubistvima indonežanski ministar pravde je predložio zabranu upražnjavanja crne magije. Po uzoru na scene iz filmova i priče o progonu veštica u Salemu, došlo je do toga da je rulja napadala i ubijala osumnjičene da se bave crnom magijom. Policija je uhapsila više od 100 osumnjičenih, ali je pri tome objavila da nema pravih motiva za njihov progon. Ministar pravde Muladi objavio je da svako ko otvoreno tvrdi da treba ubiti ili povrediti nekog drugog pomoću crne magije treba da bude kažnjen. „To bi bio jedan od načina da se reši problem veštica", dodao je Muladi. I pored zabrane osvete koja je izrečena od strane komandanta indonežanskih oružanih snaga ipak je došlo do čitave poplave ubistava pri čemu su napadani svi oni za koje se mislilo da pripadaju organizaciji koja se bori protiv veštica. Dejvid Koreš Kada su vlasti 28. februara 1993. godine pokušale da uđu u davidijansko središte na prilaziu gradiću Vako u Teksasu, Dejvid Koreš i njegovi sledbenici odgovorili su pucnjima iz vatrenog oružja i pri tom ubili četiri federalna agenta. Koreš koji je prethodno bio neuspeli roker, postao je prorok, a slavu je stekao za vreme opsade svog hrama koja je trajala 51 dan. voje obećanje da će napraviti apokalipsu za sve one koji se sa njim nalaze u hramu on je ispunio 19. aprila 1993. godine. Kada su agenti FBI, pod vođstvom Boba Riksa, pokušali jedan napad u hramu je izbio požar u kome je nastradalo 86 osoba. Vlada je posle ovoga dala izjavu u kojoj tvrdi da je Koreš izazvao plamen i da je do smrti došlo zahvaljujući tome što je čitav hram prethodno bio pretvoren u vatrenu zamku. Postoje skeptičari koji tvrde da su federalni agenti i general Dženet Reno u potpunosti odgovorni za smrt Koreša i njegovih sledbenika. Tvrdi se takođe da su Vebster Hjubel, Vins Foster i Hilari Klinton rukovodili celom operacijom opsade Vakoa iz Bele kuće. Zanimljivo je da je direktor FBI Sešnsom smenjen posle ovog incidenta. Isto tako je zapanjujuća činjenica da je advokat sekte Degarin bio fakultetski kolega sa pomenutim Sešnsom. Sekta Solarnog hrama 191

z a m k e Kako se kraj milenijuma približava, apokaliptični kultovi su priznali 74 žrtve u tri bizarna ritualna masovna samoubistva. Začuđujuće je da je većina članova sekte bila izuzetno visokog obrazovanja i predstavljali su uspešne ljude u svojim strukama. Ovaj red nastavlja tradiciju Vitezova hrama, tajne srednjovekovne organizacije koju su osnovali francuski krstaši u Jerusalimu. Hram je postao poznat u javnosti 5. oktobra 1994. godine kada su 53 osobe izvršile sinhronizovano samoubistvo na različitim lokacijama u Švajcarskoj i Kanadi. Dva poznata lidera grupe Lukjured, Belgijanac, doktor homeopatije, i Jozef di Mambro, veoma bogat poslovan čovek, bili su među pronađenim leševima u Švajcarskoj. Nije poznato ko je bio lider ove sekte. Francuska policija tvrdi da je novi vođa, možda, Majkl Tabanica, švajcarski dirigent u filharmoniji. Dirigent je u javnosti odbio da prizna članstvo u bilo kakvoj sekti. Njegova supruga je 1994. godine izvršila ritualno samoubistvo u jednom švajcarskom selu. Izgleda da kult pridaje veliki značaj Suncu. Smisao ritualnog samoubistva je da članovi sekte odlaze u novi svet na zvezdu Sirijus. Da bi krenuli na ovakvo putovanje potrebno je žrtvovanje. Među žrtvama je bilo i nekoliko dece ustreljeno u glavu, udavljeno crnim plastičnim kesama ili otrovano. U oproštajnom pismu naveli su da su oni „napustili zemlju da bi pronašli novu dimenziju istine i apsolutnosti, daleko od hipokrizije ovog sveta".

192

z a m k e

Slika 23 - Simbol sekte Solarnog hrama

Drugo masovno samoubistvo desilo se 23. decembra 1995. godine na jednoj udaljenoj visoravni u francuskim Alpima. Policija je pronašla 16 leševa postavljenih u obliku zvezde pri čemu su im stopala bila okrenuta prema pepelu vatre. Kao i prilikom rituala iz 1994. godine svi su umrli zbog posledica davljenja, prostrelnih rana ili trovanja. Nedelju dana pre otkrivanja ovih tela, švajcarske i francuske vlasti su očekivale najgore jer su došli do saznanja da je 16 članova sekte nestalo iz svojih domova. Neki od njih ostavili su iza sebe rukom napisane poruke u kojima nagoveštavaju svoje namere o izvršenju masovnog samoubistva. Jedna od ovakvih poruka kaže: „Smrt ne postoji, to je čista iluzija, možda ćemo mi u našem unutrašnjem životu pronaći jedni druge zauvek". Još pet tela je 23. marta 1997. pronađeno u spaljenoj kući čiji je vlasnik bila Didije Kveze, član reda u Kvebeku u Kanadi. Tela četiri člana sekte, Didije, njen muž i još jedan par pronađena su u krevetu na spratu postavljena tako da se čini da su imali nameru da formiraju krst. Didijeina majka je pronađena mrtva na sofi u prizemlju sa plastičnom kesom na glavi. Za razliku od prethodnih samoubistava u kojima su odrasli ubijali sopstvenu decu, troje maloletne dece ovog 193

z a m k e para koji je pripadao sekti bilo je phošteđeno. Kapija raja Trideset devet članova Kapije raja izvršilo je 26. marta 1996. godine masovno samoubistvo. Umrlo je 18 muškaraca i 21 žena u starosnom dobu od 26 do 72 godine. Svi su bili obučeni u moderne crne pantalone prevelike košulje i potpuno nove crne „najki” patike. Ovo oblačenje potpuno je u neskladu sa svim prethodno izvedenim masovnim ubistvima. Posle anonimne prijave dva policajca su otišla na ranč koji se nalazi severno od San Dijega. Sva tela bila su okrenuta na leđa i delovalo je kao da spavaju. U jednom drugom slučaju, članovi sekte Kapija raja umrli su u vremenu od tri dana. Smrt je nastupila kao proslava u vidu poslednjeg obroka na planeti Zemlji, 15 članova kulta umrlo je prvog dana, 15 drugog dana, a preostali su umrli trećeg dana. Kada bi jedna postava članova sekte uzela otrov, koji se sastojao od smrtonosne doze fenobarbiturata pomešanog sa pudingom, legli bi, a drugi članovi sekte bi im ubrzavali umiranje stavljajući im kese preko glave. Pre nego što su poslednjih dvoje izvršili samoubistvo očistili su prostoriju i ostavili su sve u savršenom redu. Izgleda da su želeli da budu od koristi čak i posle smrti, jer su sva tela imala neku vrstu identifikacije. Čudno je, na neki način, što je svako od njih imao novčanicu od pet dolara i nešto sitniša u džepovima i upakovane kofere ispod kreveta. Boni Lu Trustdejl je suosnivač sekte. Umro je od raka 1985. godine. U početku sekta je patila od tzv. „NLO kulta" i to je trajalo tokom 1975. godine. Maršal H. Aplvajt, muzički pedagog i operski pevač, upoznao je izvesnu medicinsku sestru koja je radila u psihijatrijskoj klinici gde je navedeni pevač pokušavao da se izleči od homoseksualnih nagona. Ovo se smatra za prelomni trenutak u istoriji sekte. Nekoliko godina kasnije zajedno sa sedam drugih članova sekte on je izvršio kastraciju uveravajući sve oko sebe da se samo oslobodio dosadnih nagona. U početku su Trusdejl i Aplvajt postali poznati kao „Dvoje". Oni su radili putujući čitavom zemljom pod različitim maštovitim imenima: „On i njena sekta", „Bo i Pip", „Ti i Do", „Individualna metamorfoza ljudskog",... da bi na kraju sami sebe nazvali „Kapija raja". U jednom trenutku uspeli su da okupe više od 200 članova. Na 194

z a m k e skupovima koje su držali na javnim mestima obećavali su sledbenicima blaženstvo i vožnju u NLO-ima. Prema njima je snimljen čak i film koji se zvao „Misteriozno dvoje". Kapija raja i njen ogranak za biznis koji se naziva viši izvor postojali su kao posebna sekta zasnovana na hrišćanstvu i ufologiji. U svojoj poslednjoj fazi oni su bili ponosni na to što su se samofinansirali pravljenjem veb sajtova po vrlo niskim cenama. Na jednom od njihovih veb sajtova koji je preneo i magazin Tajms objavljena je najcitiranija samoubilačka poruka u istoriji. U ovoj poruci oni tvrde da je samoubistvo pogrešno za svakoga ko nije član sekte ali da je to vrlo prihvatljiv način za članove sekte koji žele da se uzdignu do višeg nivoa života. Ljudi krokodili iz konga Šest plemenskih poglavica za koje policija i seljaci veruju da poseduju mistične sposobnosti da se pretvore u krokodile uhapšeni su zbog ubistva 33 osobe. Jedan od osumnjičenih, poglavica sela Buma u provinciji Bandundu oko 330 milja udaljenog od glavnog grada Kinšase, priznao je ubistvo i ne samo to već i da je pojeo pet osoba. Uhapšene su identifikovali njihovi saplemenici koji su za njih izjavili da pripadaju povlašćenima sposobnim da se transformišu u krokodile. Policija je izvršila hapšenje na osnovu prijave ribara koji je jedva pobegao od napada. Po njegovoj izjavi napao ga je čovek čudovište, sa ljudskim nogama, licem i rukama, dok je sve ostalo bilo krokodilsko. Jambola sekta Ovu mističnu sektu čini više od 300 muškaraca i žena koji žive u oblasti južnog dela Sijera Leonea. Osnovani su u novembru 1996. godine. "Nismo sigurni koliko su tačno ljudi pobili članovi sekte koji nedvosmisleno imaju natprirodne sposobnosti", izjavio je Pa Santigije Muraju Kava, 60-godišnji stanovnik ovog kraja. Izveštaji tvrde da je najmanje 30 nevinih ljudi umrlo u rukama članova sekte. Veruje se da jambolci imaju sposobnost da se pretvore u slepe miševe, mačke, pse i druga bića pre nego što izvrše pokolje po selima. Pojedini stanovnici ovih oblasti izjavili su da je prizor tako transformisanog člana sekte 195

z a m k e nešto od čega se žrtva jednostavno parališe. Prema tvrđenju jedne uhapšene članice sekte, koja ima 25 godina, ova sekta ima političke ciljeve: da se zbaci vlada, uprava policije i lokalnih lovaca koji se nazivaju kamajors: „Ovo nećemo činiti samo uz pomoć sile oružja već i pomoću sile mraka". Analitičari veruju da je konflikt između jambolaca i kamajorasa bitka oko prevlasti koja umnogome slabi nacionalnu vojsku. Da sve bude složenije, obe grupe tvrde da imaju mistične moći. Crkva jagnjeta gospodnjeg Ova sekta predvođena je poligamistom i mormonskim patrijarhom Ervilom le Baronom. Ovde se radi o grupi ubica (od kojih su mnogi njegove žene ili deca) koja je do sada usmrtila najmanje 20 ljudi uglavnom suparničkih poligamista. Ovi zločini traju više od 20 godina. Le Baron je umro u zatvoru 1981. godine, ali ubistva su nastavljena mnogo godina posle njegove smrti. Njegov naslednik Aron le Baron postao je visoki sveštenik sekte posle očeve smrti. I on je ubrzo došao u sukob sa zakonom. Kada su Mark Činovet i njegov brat Dvejn odlučili da napuste crkvu jednostavno su ubijeni u Hjustonu, a nešto kasnije još jedan član sekte ubijen je u Dalasu. Ubijena je takođe i jedna devojčica zato što je bila svedok pokolja. Prema nekim spisima, bilo ko, ko pokuša da napusti sektu treba da bude ubijen pre nego što vernici nasele Božije carstvo na zemlji. Izgleda da se Crkva jagnjeta gospodnjeg ovoga i pridržava. Adolfo de Hesus Konstanco i Sara Aldrete Konstanco je kubansko – američki biseksualac i vođa sekte a ujedno je i muški model. Rukovodio je grupom švercera droge u Matamorosu u Meksiku. On i Sara Aldrete, njegova koleginica iz studentskih dana, bili su uspešni u trgovini drogama za ritualno prinošenje suparnika kao žrtve. Za vreme žrtvovanja Konstanco je propovedao da treba biti nevidljiv za neprijatelje. Konstanco je voleo da nosi ogrlice od kičmenih pršljenova. Otkriveni su posle ubistva Marka Kilroja, studenta koji je bio na proletnjem odmoru. Marka su odveli na ranč poznat pod imenom “Ranč sveta Jelena”, gde je bila baza grupe. Kada je policija počela ot196

z a m k e kopavanja na ranču pronađen je veliki broj unakaženih i izmasakriranih tela. Pre ovoga niko se nije mnogo brinuo zbog nestanka dilera drogom jer su svi pretpostavljali da su nestale osobe žrtve rata među dilerima. Kada su tela u Matamarosu pronađena Konstanco i Aldreta su se skrivali u jednom apartmanu u Meksiko Sitiju. Policija je otkrila skrovište i opkolila apartman. Posle kratke razmene vatre Konstanco je naredio drugom članu sekte da ubije njega i njegovog ljubavnika. Kada je policija upala u apartman ovaj par je već bio mrtav. Šoko Asahara i Aum Ova apokaliptična sekta i njen harizmatični slepi vođa osumnjičeni su da su pustili gas sarin u pet tokijskih metro stanica ujutro 20. marta 1995. godine usmrtivši pri tom 12 osoba (jedna je umrla posle napada). Ovom prilikom oko 5500 ljudi je teže obolelo. Ova religiozna sekta takođe je osumnjičena za sličan napad otrovnim gasom u junu 1994. godine u Macumotou, gradiću severno od Tokija a ovom prilikom ubijeno je sedam ljudi i ranjeno 144. Osumnjičeni su i za čitavu seriju ubistava protivnika sekte i pripremu za zbacivanje japanske vlade. Sve ovo radili su u ime „dobre karme". Asahara opravdava neselektivna masovna ubistva verskim uverenjem „poa". Ovo je termin tibetanskih budista i odnosi se na reinkarnaciju u viši oblik postojanja. Prema nastranoj teoriji vođe ove sekte pojedinac može da bude spasen jedino ubistvom. Godinama je Asahura razvijao religioznu doktrinu, koja je mešavina novog doba, hipija, budizma i misticizma. On je čak preduzeo i hodočašće da bi video jednog od stručnjaka za tumačenje Nostradamusa u lionskoj gradskoj biblioteci. Na jednom prijemu koji su pripremili sledbenici novog doba Asahura je govorio o preuzimanju dominacije nasiljem, nazivajući to svojim najvažnijim podučavanjem. Prema njemu „poa" ubistva oslobađaju žrtve svakidašnjeg života i akumuliranja „loše karme". Iz ovoga sledi da je ono što mi nazivamo hladnokrvnim ubistvom u okvirima ove sekte cenjeno kao „prelepa poa", a mudri ljudi treba da uvide da i ubica i ubijeni treba da dobiju zaslužena priznanja. Uviđajući da je njegova sekta umešana u sve vidove pravnih poteškoća, Šoko je 1994. godine naredio svojim učenicima da otpočnu masovnu proizvodnju smrtonosnog nervnog gasa i da provere moć ovog gasa na ulicama Macumotoa. Ovo je bio prvi korak u kasnijem pohodu protiv policije i japanske vlade. Na vrhuncu svoje moći 1995. godine AUM 197

z a m k e je posedovao oko 30 nekretnina u Japanu kao i čitavo poslovno carstvo koje je kontrolisalo restorane, kompjuterske i druge tehnološke firme. Kapital ove mreže je procenjen između 20 miliona i milijarde dolara. Kaže se da oni imaju oko 10.000 sledbenika u Japanu i oko 40.000 u drugim državama od čega oko 30.000 u Rusiji. Asahara nije poznat po skromnosti i on zahteva od sledbenika da se prema njemu odnose kao prema živoj inkarnaciji Boga. On im dozvoljava da, ne za malu cenu, piju vodu u kojoj se on kupao i da na taj način očiste svoju dušu. Takođe je prodavao i dlake kose i kapljice krvi. Cena za jednu kap je oko 8.000 dolara, kao deo za uvodni ritual. Bivši članovi ove sekte svedočili su na sudu da su plaćali 2.400 dolara za intravenoznu injekciju nepoznate sadržine. Ovaj slepi vizionar je prvog dana suđenja rekao jedino: „Nemam šta da kažem". Kasnije je zaspao i jedan od njegovih advokata je morao da ga probudi. Crkva ljubavi Harizmatični crni vođa Jahveh Ben Jahveh predvodi sektu Crkva ljubavi. Zajedno sa svojih 16 sledbenika optužen je da je učestvovao u pokolju najmanje 14 lica. Hram ljubavi je crna izraelska sekta koja veruje da su crnci izgubljeno pleme Izraeljevo i da su Jevreji i belci đavoli. Njihov vođa Ben Jahveh rođen je pod imenom Halon Mičel. On i šest njegovih drugova osuđeni su 1992. godine zbog zavere i izdavanja naređenja za ubistva četrnaestoro belaca. Njegovo ime na hebrejskom znači Sin Boga, a stekao je višemilionsko poslovno carstvo u Majamiju i to ubistvima, paljenjima i drugim kriminalnim aktivnostima. Ipak, uspeo je nekako da postane član trgovačke komore Majamija, a često mu je i gradonačelnik Majamija ukazivao čast. Učenje Crkve ljubavi propoveda da su američki crnci zapravo pravi, istinski, Jevreji koji žive u zemlji „belih đavola".

Slika 24 - Logo novina Crkve ljubavi

Mnogi prethodno skriveni detalji o radu ove sekta potiču od Roberta Rozijera, uhapšenog 1986. zbog sumnje da je učestvovao u 198

z a m k e četiri ubistva. On je, zapravo, optužen da je počinio četiri ubistva po naređenjima sekte. Rozijer je priznao sedam ubistava i osuđen je na 22 godine robije, ali je posle deset godina oslobođen 1996. Pušten je na slobodu zbog svedočenja protiv Jahveha i najbližih saradnika. Rozijer je postao svedok pod zaštitom federalnih vlasti i pod izmenjenim identitetom preselio se u Kaliforniju. Tihuana religiozni ritual Prilikom verskog obreda u Tihuani 13. decembra 1990. godine umrlo je 12 ljudi. Nikada nije jasno utvrđeno da li se radilo o samoubistvu. Vlasti su iznele pretpostavku da je smrt možda bila i slučajna. Rečeno je, naime, da je neka vrsta industrijskog alkohola pomešana sa voćnim punčom, koji su članovi sekte koristili prilikom verskog obreda, izazvala njihovu smrt. Da li je uzet namerno ili slučajno ostaje nerazjašnjenjo. Čarls Menson i njegova familija Čarls Menson je nekrunisani kralj američkih manijaka i kao takav doživeo je veliku slavu. U julu i avgustu 1969. godine Čarls i njegova porodica izvršili su čitav niz ubistava. Prvo ubistvo koje su počinili izvedeno je pošto je Čarls napustio karijeru neuspešnog folk pevača. Zbog neuspeha na estradi doživeo je mnogo razočarenja. Postao je opsednut terorom i, kao što se kasnije pokazalo, većina njegovih ubistava nema veze sa sudnjim danom i satanizmom, već je, izgleda, po sredi bila osveta prema muzičkoj industriji koja ga je odbacila. Prva žrtva bio je Gari Hinman bogati budistički muzičar koji se povremeno čak i družio sa članovima Čarlsove porodice. Članovi porodice Suzan Atkins i još nekoliko osoba otišli su da ga posete. Mučili su ga nekoliko sati međutim nisu uspeli da saznaju gde krije novac. U pomoć su pozvani Čarls i još jedan član da dođu i da pokušaju da prisile Hinmana na saradnju. Pošto je on to ponovo odbio Menson je naredio Bobiju: „Ubij ga, od njega nema nikakve koristi. „ Bobi ga je ubio i kasnije na zidu krvlju napisao „političko prase"; na taj način je pokušao da skrene pažnju sa familije i usmeri istragu prema Crnim panterima. Sledeće žrtve bile su poznati glumci i glumice u ekskluzivnom predgrađu Los Anđelesa. Prilikom ovog zločina korišćeni su razni noževi i druga oružja. Tom prilikom iskasapljeni su Stiv Parent, 199

z a m k e Abigejl Folger, Vojcik Frikovski, Džej Sebring i Šeron Tejt koja je bila u poodmakloj trudnoći. Kada se masakr završio, Teks je naredio Suzan da se vrati i napiše nešto što će šokirati svet. Peškirom natopljenim krvlju iskasapljene Tejt ona je na vratima napisala „Svinja". Ona je takođe imala ideju da izvadi nerođeno dete iz Tejt i odnese ga Čarlsu. Srećom, nijedan od njenih nastranih planova nije ostvaren.

Slika 25 –Čarls Menson

Masakr u kući Šeron Tejt bio je previše šokantan, a posle njega već sledeće noći sam Čarls se priključio svom hipi odredu smrti, da bi im pokazao zapravo kako se to radi. Upali su u kuću vlasnika lanca samoposluga Leno La Bjanka i njegove žene, ubili bespomoćni par i njihovom krvlju ispisali razne poruke po zidovima. Poslednji zločin porodica je izvela neposredno pred hapšenje na jednom ranču. Zanimljivo je da su uhapšeni gotovo slučajno. U svojim nastojanjima da se približe „svim životinjama" i od njih nauče kako da žive oni su često boravili u pustinji gde su izvodili prave ratne igre. Ove njihove noćne zabave privukle su pažnju lokalnih vlasti pa su zbog toga privedeni na razgovor. Tom prilikom Suzan se izbrbljala jednoj od osoba koje su se nalazile u ćeliji i njihova kula od karata tada je počela da se ruši. Posada napasnika U ranim 80-im Robin Gič osnovao je satanističku sektu za koju se sumnja da je učestvovala u nestanku 18 žena sa ulica Čikaga. Poznati kao Posada napasnika, Gič i njegova banda vozili su se 200

z a m k e unaokolo u jednom kombiju tražeći prostitutke da bi ih žrtvovali u Gičovom stanu. Uklanjali su grudi žrtava i jeli ih dok je Robin čitao delove Biblije. Uhapšeni su 1982. zbog masakra nad maloletnom prostitutkom. Kao i svi „dobri satanisti" počeli su uglas da optužuju jedan drugoga. Joung–Sang (beskrajni život) Oktobra 1998. godine šest članova sekte i njihov vođa pronađeni su spaljeni u jednom kombiju što je verovatno bilo posledica nekakvog samouništavajućeg rituala. Kasnije je utvrđeno da su oni članovi Joung–sang crkve koja je aktivna u Južnoj Koreji. Ujedinjena brazilska crkva pentagrama Novembra 1998. godine brazilska policija objavila je da je šest članova Ujedinjenje brazilske crkve pentagrama duboko u džungli Amazona pretuklo do smrti šestoro ljudi među kojima i troje dece. Zločin je izveden sa ciljem da se obezbedi mesto u raju posle uništavanja neprijatelja Boga. Meksičke ubice veštica Novembra 1996. godine čitava porodica, uključujući i četvoro dece, pronađena je mrtva na oko 130 kilometara severoistočno od Meksiko Sitija. Njihove ubice optužile su porodicu da pripada porodici veštica. Uhapšeni su braća Florenco, Konstantino Čipava Makvistloi Amador Atilano. Ova trojka tvrdi da su žrtve bile veštice odgovorne za smrt Florencieve žene i dve ćerke. Sibirska satanistička sekta U martu 1997. godine ruska policija saopštila je da je u poteri za satanističkom sektom u zapadnom Sibiru. Pretpostavlja se da je ova sekta nastala u gradu Tjumenu, 1400 milja istočno od Moskve gde je pet ljudi pronađeno obešeno. U početku se pretpostavljalo da je reč o samoubistvu. Kasnije je došlo do otkrića kabalističkih simbola među stvarima jednog od ubijenih mladića. Ovo je navelo vlasti da pokrenu širu istragu i dođu do zaključka da je reč o satanističkoj sekti. 201

z a m k e Čion porodica Novembra 1994. godine južnoamerička grupa ljudoždera osuđena je na smrt zbog ubistva petoro ljudi. Vođa grupe Kim naredio je da se otmu bogati ljudi i traži novac od njihovih porodica. Mržnja ove grupe prema bogatima dovela ih je do toga da sistematski ubijaju najbolje mušterije jedne od prodavnica u Seulu. Jedan od članova sekte priznao je da je sakatio žrtve i da je jeo njihovo meso. Džefri Lundgren Kao član Reorganizovane crkve Isusa Hrista Lundgren je čeznuo za totalnom kontrolom nad svojim sledbenicima. Često je tukao neposlušnu decu motkama, vežbao svoje sledbenike za rat i masturbirao dok su gole devojke igrale oko njega. Crkvu je 1987. godine preselio u unutrašnjost Ohaja. Tu je trebalo da se sastanu sa Gospodom u poslednjim danima planete Zemlje. Lundgren je uobrazio da je Bog kivan na članove sekte zbog „ljudskih grehova", pa je zbog toga rešeno da se Gospodu prinesu žrtve. Kasnije je pobijena porodica Averi i to iz kolta kalibra 45. Dve godine kasnije došlo je do raspada sekte. Lari Kit Džonson prijavio je 31. decembra 1989. godine vlastima ubistva u Kanzas Sitiju koje je sekta prethodno počinila. Kasnije su otkriveni leševi porodice Averi i druge žrtve. Okultni maloletni ubica iz Kentakija Februara 1998. godine četiri tinejdžera i dve druge mlađe osobe iz istočnog Kentakija proglašene su krivima zbog ubistva jednog para i njihove šestogodišnje ćerke. Ovom prilikom dvogodišnji sin Peter preživeo je ranu od metka koji mu je prošao kroz oko. Danas Peter živi sa svojim rođacima u Švedskoj. Ovu grupu su sačinjavali: Džejson Blejk Brint (15 godina), Nataša Kornet (19 godina), Kristal Sturdžil (18 godina), Karen Hovel (18 godina), Din Mulins (20 godina) i Džo Rizner (21 godina). Uhapšeni su u Arizoni dok su se vozili u kombiju svojih žrtava dva dana posle pokolja. Grupa je vraćena sa meksičke granice zato što su dvoje od njih bili maloletni. Vođa grupe bila je Kornet koja je svom prvom braniocu izjavila da je ćerka satane. Istražiteljima su saopštili da su dva dana pre ubistva članovi sekte održali jedan bizaran ritual koji se sastojao u sakaćenju i pijenju krvi. Kornet je izjavila da je htela da ide kroz različite države i ubija ljude 202

z a m k e kao što je videla u jednom filmu. Imala je 20 posekotina na desnoj i oko 50 na levoj ruci u trenutku hapšenja. Izgleda da je ona mogla da komunicira sa satanom jedino kada je krvarila. Trojka iz zapadnog Memfisa Damjan Vejn Ehols, Džejson Boldvin i Džesi Lojd Miskili, tri tinejdžera iz zapadnog Memfisa u Arkanzasu šokirali su javnost posle trostrukog ubistva i pokušaja da ispeku leševe prilikom nekakvog satanističkog rituala.Tri bespomoćna osmogodišnjaka otišla su 5. maja 1993. godine malo izvan grada svojim biciklima i više nikada nisu viđeni živi. Sledećeg poslepodneva njihova tela su otkrivena u jednom šumarku. Dečaci su bili vezani, pretučeni, nagi, a na jednom od njih bilo je tragova seksualnog zlostavljanja. Nedeljama lokalna policija nije imala nikakvog traga. Prema nekim teorijama, počinilac ovog zločina bio je kamiondžija ili autostoper. Kasnije se utvrdilo da su ubice tri navedena mladića koji su osnovali svoju satanističku grupu. Motivi za ubistvo nisu baš najjasniji. Hose Augusto do Santos Vudu sveštenik optužen je da je pljačkao grobove i prinosio ljudske žrtve pošto je kod njega pronađeno 16 lobanja i drugih ljudskih kostiju. Do Santos je potpao pod istragu zbog prinošenja malog deteta kao žrtve i jedne starije osobe u specifičnom afrobrazilijanskom verskom obredu. Do Santos, star 40 godina, izvodio je ove obrede želeći da odobrovolji đavola. Po čitavoj kući imao je slike Lucifera, satane ... Vampirska sekta iz Kentakija Novembra 1996. godine četiri tinejdžera i jedan punoletni član sekte, koji sebe opisuju kao „Klan vampira iz Kentakija", uhapšeni su zbog ubistva bračnog para. U početku su vlasti bile u strahu da je ćerka ubijenih takođe stradala. Međutim ubrzo je utvrđeno da su ubice zapravo njeni prijatelji te je i njena aktivnost stavljena pod sumnju. Kasnije se, međutim, ispostavilo da ona ipak nije znala za ubistvo svojih roditelja, sve dok nije sela u kola sa svojim drugovima i oslobođena je sumnje. „Izgleda da su oni stvarno voleli da piju krv. Sekli su jedan drugome ruke i isisavali krv. Često su pili krv malih životinja. 203

z a m k e Zadivljujuće je da su oni stvarno verovali da su vampiri", izjavio je detektiv koji je vodio ovaj slučaj. Ćerka ubijenih često je govorila svojim prijateljima da je bila demon u prošlim životima i da može da komunicira sa duhovima prilikom rituala ispijanja krvi. Satanisti iz vajominške doline Šaun Mark Zarcufski (16 godina) i Stenli J. Šuzupski (16 godina) srednjoškolci pronađeni su 1996. godine mrtvi u blizini jednog predgrađa u Pensilvaniji. Obojica su stradali od pucnjeva iz vatrenog oružja. Rane na njihovim glavama bile su posledice satanističkog pakta. Interesovanje ova dva tinejdžera za satanizam započelo je samo 3–4 nedelje pre ubistva. Za ovo kratko vreme na očigled roditelja, učitelja i prijatelja njihove ličnosti su se dramatično izmenile. Policija je pronašla 130 dokaza na mestu dvostrukog samoubistva među kojima i lulu za marihuanu, alkohol i muzičke kasete sa sadržajem satanističke hevi-metal grupe koja se zove „Krvna grupa O negativna ". Ruski satanisti Članovi satanističke sekte u Rusiji optuženi su 19. februara 1998. godine za ubistvo. Članovi sekte po starosti između 20 i 80 godina izvedeni su pred sud u gradu Donskoju. Vođa sekte Jelena Kuzi na, 80 godina, osuđena je na pet godina zatvora. Njen najstariji sin osuđen je na 10 godina. Krimski satanisti Oktobra 1997. godine grupa mladih starosti između 16 i 17 godina osumnjičena je zbog izvođenja satanističkih obreda. U gradu Simferopolju policija ih je privela i nakon istrage optuženi su za ubistvo jedne mlade žene pronađene na gradskom groblju kao i vandalsko uništavanje grobova i dr. U septembru kada je jedan od ovih članova uhapšen priznao je da obožava satanu više godina. Priznao je da je 1997. godine oskrnavio dva groba i odneo lobanje i kosti zbog izvođenja magijskih rituala. Takođe je uzimao i metalne tanjire sa nadgrobnih spomenika i od njih pravio ritualne noževe. San Luis Obispo satanisti 204

z a m k e Mlada Elzi Marija Paler (15 godina) prinesena je kao žrtva satani. Nju su ubila tri maloletna dečaka Rodžer Kejsi (17 godina), Džejkob Delašt (16 godina) i Džozef Fiorela (15 godina). Ovi dečaci su oteli Elzi i odveli je do jedne plantaže eukaliptusa koja se nalazila četiri stotine metara od njene kuće. Tu su je drogirali, silovali i na kraju ubili misleći da pri tom prinose žrtvu. Zabrinuti hrišćani Oktobra 1998. godine više od 50 članova verske sekte iz Denvera, koji su se nazvali Zabrinuti hrišćani, nestalo je, ostavljajući mogućnost da se radi o masovnom samoubistvu. Vođa grupe 40-godišnji Monti Kim Miler predočio je svoje mišljenje da će apokalipsa pogoditi Denver i izneo svoju nameru da umre na ulicama Jerusalima decembra 1999. On je smatrao da će ponovo uskrsnuti posle tri dana. Mark Rodžman, denverski policajac i stručnjak za sekte, primio je „čitavu lavinu poziva" u kojima su ga članovi porodica obaveštavali o čudnom ponašanju članova sekte. Posle nestanka ovih članova počela su nagađanja da se radi o dogovorenom samoubistvu koje treba da se odigra na kraju milenijuma. Jedna od članica sekte pozvala je svoju sestru i to iz Teksasa. Sestra je izjavila da je članica sekte dobro, da za sada neće da izvrši samoubistvo, da neće da kaže šta radi i da postavlja previše pitanja. Poslednja vest koja se čula o članovima Zabrinutih hrišćana govori da se oni nalaze u Rafini u Grčkoj. Više se o njima ništa ne zna. Spasova crkva Reč je o kalifornijskoj potencijalnoj samoubilačkoj sekti, koja je stvorena po uzoru na sektu Rajske kapije. Spasova crkva je osnovana na Tajvanu 24. decembra 1997. godine. Pažnju javnosti privukli su prvi put kada je jedna žena na Tajvanu izjavila da su njenu ćerku oteli članovi ove sekte. Prilikom oslobađanja devojčice iz crkve, vlasti su saznale da se grupa sprema za odlazak u Garland, Teksas, gde se očekuje dolazak Hrista u letećem tanjiru. Tom prilikom Hrist bi trebalo da ih pokupi u svoju letelicu. Do sada je već oko 140 sledbenika crkve obučenih u belo i sa crnim kaubojskim šeširima stiglo u Garland gde čekaju Hristov dolazak. Iako članovi sekte negiraju masovno samoubistvo, vođe grupe Hon-Ming Čen predlažu svom članstvu da iz205

z a m k e vrši samoubistvo kako bi njihova tela mogla lakše da budu smeštena u leteći tanjir.

206

z a m k e

POLITIČKA KONTROLA

207

z a m k e

208

z a m k e

Oblast o kojoj će sada biti reči reči izaziva različite reakcije, od krajnje zabrinutosti do potpune nezainteresovanosti. Prema mišljenju autora, ovo je problem kome treba ozbiljno prići. Posebno je važno da, zbog prisustva zloupotrebe vojne, ekonomske i tehnološke superiornosti jedne države, organizacije, grupe ili pojedinca, ovo nije samo naš problem već i problem svih stanovnika ove planete. Početak prave odbrane jeste formiranje svesti o ovim negativnim pojavama, a mnoge institucije i pojedinci već se bave ovom problematikom. Organ Evropskog parlamenta – Generalna uprava za istraživanja, podneo je 6. januara 1998. godine Evropskom parlamentu radni dokument – izveštaj br. PE 166499 čiji je radni naslov Razvoj tehnologija političke kontrole. Evropskom parlamentu skrenuta je pažnja na brojne zaključke, kako nezavisnih istraživača i instituta, tako i zvaničnih organa EZ. Zaključci ukazuju na to da nove tehnologije političke kontrole prete da se otrgnu, ako to već nisu, demokratskim postavkama Evrope. Da bi se politička kontrola svela na zakonske i humane granice, Evropskom parlamentu predloženo je da posebno razmotri: – ulogu i funkciju tehnologija političke kontrole; – postojeće trendove i inovacije i – posledice širenja ovih tehnologija. Cilj ovog predloga jeste da se Evropski parlament upozna sa najnovijim dostignućima tehnologije političke kontrole, i da se identifikuje, analizira i opiše sadašnje stanje u oblasti primene najdelotvornijih sredstava. Stručne službe Evropskog parlamenta predočile su najnovije trendove kako u Evropi tako i širom sveta, a njihov izveštaj se završava preporukama kako razviti strategiju odupiranja političkoj kontroli u budućnosti. Pod novim tehnologijama političke kontrole stručne službe EZ uglavnom podrazumevaju dostignuća u tehnologiji nadgledanja 209

z a m k e dostignuća u oblasti oružja za kontrolu masa i tehnologije kontrole zatvorenika. Tehnologija nadgledanja - nadziranja Tehnologija nadgledanja - nadziranja, jedna je od oblasti koja se najbrže razvija u domenu političke kontrole. Pokriva veoma širok spektar proizvoda i sredstava i uglavnom se odnosi na digitalnu tehnologiju i automatizaciju. U isto vreme ona otkriva odnos prema informacijama i njihovoj upotrebi. U policijskoj praksi javlja se sličnost sa političkim rasporedom posmatranja. Umesto da se bavi istragom počinjenih zločina (odnosno već preduzetih aktivnosti) policija sve više prati određene socijalne slojeve i „kritične” slojeve društva pre nego što je počinjen bilo koji zločin – krivično delo. Ovaj oblik policijskog rada zasnovan je na vojnim modelima prikupljanja na izgled neupotrebljivih informacija koje kasnije bivaju analizirane i selektovane. U okviru sistema kao što je Memeks moguće je za kratko vreme napraviti pouzdanu sliku bilo koje osobe uz pomoć elektronskog pristupa svim podacima, novčanim transakcijama ili podacima o motornom vozilu, itd. Većina stanovništva nije obuhvaćena ovim postupkom već se on primenjuje samo prema određenoj grupaciji stanovništva, koja je, naravno, pažljivo praćena. Ovakvi oblici veštačke obaveštajne službe zahtevaju neprestana nova procenjivanja. Opasnost od ovakvih poduhvata sastoji se u tome što se njihova masovna infrastruktura menja u skladu sa političkim kontekstom. Automatski čitači otisaka prstiju već su u upotrebi u mnogim državama i o njima se dosta zna. U poslednje vreme došlo je do razvoja sredstava koja mnogo preciznije i pouzdanije određuju identitet. Nabrojaćemo neke od njih: Cellmark Diagnostics (Velika Britanija – VB), Selmark dijagnostiks, iščitava genetski kod. Mastiff Security Systems, (VB) Mastif sjekuriti sistems, identifikuje osobu po mirisu. Hagen Cy. Com, (VB), Hejgen si. kom, i Eyedentify Inc, (SAD), Ajdentifaj ink, identifikuju ličnost na osnovu kapilara mrežnjače. AEA Technology (VB), AEA tehnologija – utvrđuje identitet na osnovu potpisa. 210

z a m k e Više od 109 firmi u Evropi poznato je po proizvodnji biometričkih sistema koji iščitavaju DNK kod. Američka vojna industrija razvila je sistem Passive Millimeter Wave Imaging (Pesiv milimetr vejv imidžing) – koji omogućava skeniranje ljudi sa razdaljine do četiri metra i pouzdano utvrđivanje da li se kod kontrolisane osobe nalazi oružje, droga, zlato itd. Varijacije ovog skeniranja kroz odeću uključuju i izlaganje kontrolisane osobe elektromagnetskim vibracijama niskog intenziteta. Tehnologija praćenja podrazumeva sprave ili sisteme koji omogućavaju posmatranje, prismotru i pristup pokretima pojedinaca, njihovoj imovini i drugim vrednostima. Većina ove tehnologije koristi se za praćenje aktivnosti disidenata, aktivista organizacije za ljudska prava, novinara, studentskih vođa, predstavnika nacionalnih manjina, vođa radničkih sindikata i političkih protivnika (opozicije). Veliki deo tehnologije praćenja usmeren je na razvoj različitih sprava kao što su: dvogledi za noćna osmatranja, parabolični mikrofoni koji mogu da prate konverzaciju sa udaljenosti veće od kilometar, laserske sprave za prisluškivanje koje mogu da prisluškuju bilo koju konverzaciju iza zatvorenog prozora ukoliko se nalazi u liniji pogleda, kamere koje mogu da snime stotine slika u sekundi (pomoću kojih se mogu identifikovati učesnici masovnih demonstracija) i automatski sistem za identifikaciju vozila koji može da prati automobile na bilo kojoj koti pomoću informativnog geografskog sistema mapa. Ove nove tehnologije prvobitno su upotrebljavane za potrebe odbrane i obaveštajne službe, ali su posle hladnog rata brzo uključene u snage reda i bezbednosti kao i u privatne sektore. Ovo je jedna od oblasti tehnološkog napretka gde nije usklađeno primenjivanje dostignuća sa sve većom zloupotrebom. Sve do 1960. godine većina prisluškivanja i praćenja zasnivala se na velikim troškovima i niskoj tehnologiji. To najbolje ilustruje činjenica da je za praćenje jednog osumnjičenog, koji se kreće sa jednog mesta na drugo, bilo potrebno šest ljudi, u timovima po dva, koji su radili u tri smene po osam sati. Svi ovi materijali i kontakti morali su da se kucaju na pisaćoj mašini i da idu na naporno upoređivanje podataka. Čak je i elektronska prismotra zahtevala naporan i težak rad. Tako je, na primer, istočnonemačka policija angažovala pola miliona doušnika, a 10.000 službenika bilo je angažovano samo da sluša i prevodi telefonske pozive građana. Početkom 80-ih godina u upotrebu su ušli novi oblici elektronskog praćenja i većina je našla primenu u automatizaciji prisluški211

z a m k e vanja komunikacija. Ova opcija privedena je kraju u SAD u 90-im godinama 20. veka zahvaljujući povećanom budžetu na kraju hladnog rata i zahvaljujući tome što su odbrambene i obaveštajne agencije dobile nove zadatke da bi opravdale dodeljena sredstva. Ovo je dovelo do toga da su antinarkotičke i antiterorističke operacije doživele do tada neviđen uspeh. U 1993. godini Ministarstvo odbrane SAD i Ministarstvo pravde potpisali su saglasnost za izvođenje „operacija koje nisu ratne a pojačavaju snage zakona". Ovo je podrazumevalo zajednički razvoj i zajedničku upotrebu tehnologije. Prema Dejvidu Banisaru, redukcija sredstava za vojsku koja je započela 80-ih godina dovela je do toga da su proizvođači kompjutera i tehnologije plasirali proizvode na nova tržišta – u SAD i inostranstvu. Naravno ovde se radilo u opremi prvobitno namenjenoj u vojne svrhe. Firme kao što su E Sistem, Elektronski data sistem i Teksas Instrument prodaju napredne kompjuterske sisteme i opremu za praćenje u državi i u lokalnim upravama koje koriste za pojačavanje svoje bezbednosti, graničnu kontrolu i trgovačku administraciju. „Ono o čemu je istočnonemačka tajna policija Štazi jedino mogla da sanja rapidno postaje stvarnost u tzv. slobodnom svetu". Tokom poslednjih godina došlo je do značajnih promena u sistemu za vizuelno praćenje. Naravno, policijski i obaveštajni službenici i dalje fotografišu demonstrante i pojedince koji su im zanimljivi. Narastajući proces drastičnog minimalizovanja dimenzija opreme doveo je do toga da je opremu za praćenje postalo praktično nemoguće otkriti i time je otvoren prostor za zloupotrebu. Zloupotrebu vrše i pojedinci i firme, a i zvanične službe. Odnos prema CCTV kamerama (koje mogu da snime stotine fotografija u sekundi) i njihovoj mreži veoma se razlikuje u Evropskoj uniji, gde su s jedne strane Danska u kojoj takve kamere zakon zabranjuje, a s druge strane je Velika Britanija, gde postoji nekoliko CCTV mreža. Bilo kako bilo, sadašnji položaj i zakonski status ovakvih sistema, tamo gde oni postoje, trebalo bi da bude ujednačen u odnosu na principe zaštite podataka. Drugim rečima: na CCTV sisteme trebalo bi primenjivati zakonske odredbe koje se odnose na principe zaštite podataka. Revolucija u praćenju i posmatranju u okviru urbanih sredina dosegnuće novu generaciju kontrole kada se primeni pouzdan sistem za prepoznavanje fizionomije. Ovo će verovatno u početku biti uvedeno u mestima koja su nepokretna, kao što su carinska kontrola, si212

z a m k e gurnosni ulazi i izlazi, itd. Na njima će se proveriti mogućnost potpunog identifikovanja fizionomije. Interna studija predviđa da će na samom početku 21. veka identifikovanje fizionomije pomoću CCTV postati stvarnost i da će države koje imaju CCTV infrastrukturu uvesti ovakvu tehnologiju kao prirodan nastavak razvoja ove tehnologije. Šta više, američka firma “Softver i Sistem” predstavila je u Londonu sistem koji može da skenira masu naroda i upoređuje fizionomije sa bazom podataka likova koji se čuvaju u pokretnom kompjuteru. Nalazimo se na početku revolucije algoritmičkog praćenja, što je veoma efektna analiza podataka preko kompleksa algoritama koji omogućavaju automatsko prepoznavanje i praćenje. Sličan sistem za identifikaciju vozila već je razvijen i može da identifikuje registarske tablice i da na osnovu toga prati vozilo koristeći kompjuterizovani geografski informacioni sistem. Ovakvi sistemi su već sada izbačeni na tržište, kao što je npr. talon sistem koji je uveden 1994. godine. Talon sistem proizvodi firma Rakal iz Velike Britanije i cena mu je 2.000 funti po radnoj jedinici. Ovaj sistem je prilagođen prepoznavanju registarskih brojeva na tablicama vozila i zasnovan je na neutralnoj tehnološkoj mreži koja je razvijena u kembridžskom Neurodinamiksu. Ovaj sistem može da se koristi i danju i noću. Prvobitno je korišćen za osmatranje saobraćaja, ali je njegova funkcija poslednjih godina prilagođena za potrebe službe bezbednosti i najviše se primenjuje u okviru „čeličnog prstena" oko Londona. Ovaj sistem omogućuje beleženje svih podataka o vozilima koja ulaze ili izlaze iz postavljenog obruča određenog dana. Važno je da se uspostave jasne vodilje i načini rada za ovakve tehnološke novitete jer ovaj napredak digitalne revolucije omogućuje da se, primenom do sada neviđenih tehnologija analizira, prepoznaje i čuva sve što je u vezi sa poznavanjem vizuelnih likova. Već sada sistemi koji se bave praćenjem saobraćaja i koji imaju višenamensku primenu kao što je „Trafik master", umnogome pomažu pri analizi praćenja celokupne nacije. Potrebno je da se ovi sistemi zakonski regulišu na osnovu istih postavki kao što su principi praćenja i registrovanja zvučnih podataka, i da se svedu pod pravila člana 15. Evropskog Zakona o zaštiti pojedinaca i upotrebi ličnih podataka. Ovakvi sistemi za praćenje i posmatranje i njihova upotreba otvaraju potpuno nova pitanja. Kamere koje su se koristile na trgu Tjenanmenu za vreme demonstracija prodate su Kini kao napredni sistemi za kontrolu saobraćaja, a prodao ih je Simens. Posle masakra 213

z a m k e studenata na ovom trgu 1989. godine usledio je pravi „lov na učesnike protesta", u kome su vlastima pomagale fotografije učesnika, sačinjene uz pomoć takvih sistema. Škotski sistem za posmatranje, upotpunjen kamerama “pelko” (SAD), korišćen je da bi se u potpunosti zabeležila sva dešavanja oko studentskog protesta. Ovi likovi zabeleženi kroz sistem emitovani su preko kineske nacionalne televizije i nudila se nagrada za bilo kakvo obaveštenje o osobama snimnjenim na trgu Tjenanmena. Posledica je bila da su skoro svi protestanti i njihove vođe identifikovani. Ovaj slučaj još jednom ukazuje da su demokratski odnosi u društvu gde se ovo primenjuje veoma važna pretpostavka da se sistemi za kontrolu saobraćaja ne bi koristili u svrhu proganjanja protivnika režima. U sadašnjem trenutku došli smo do situacije da neke strane kompanije izvoze opremu za kontrolu saobraćaja u Ljasu na Tibetu, iako ovo mesto nema nikakav sistem saobraćaja. Sistem za praćenje zatvorenika koji se nalaze u kućnom pritvoru 1990. godine uveden je u upotrebu (SAD). Razlog za razvijanje ovog sistema jeste prebukiranost zatvora i on pouzdano ukazuje kada je zatvorenik napustio mesto boravka i u kom pravcu se kreće. Satelitsko praćenje VIP ličnosti, vozila i sl. u početku se vršilo posredstvom vojnog GPS sistema ali je sada dostupno i u komercijalne svrhe. Širok spektar opreme za prisluškivanje koristi se za beleženje razgovora i da bi se dobio uvid u telekomunikacijski saobraćaj. Poslednjih godina otkriveno je da su u mnogim državama sredstva za prisluškivanje ugrađivana u telekomunikacione sisteme i to od samog početka razvoja ovih sistema. (tako npr. sistem X bio je veoma mnogo korišćen u Rusiji i Kini) Drugog februara 1997. godine „Sandej telegraf” je objavio članak u kome je potanko objašnjen sistem prisluškivanja telefonskih razgovora. Zahvaljujući dostignućima digitalne tehnologije i njenim primenama prisluškivanje je postalo jednostavno. Kao što korisnici mobilne telefonije mogu na displeju da vide ko ih zove i u koje vreme, tako se i kod velikih sistema razgovori beleže i kompjuterski obrađuju. Najnovija digitalna tehnologija omogućava nekim zemljama (u prvom redu SAD i Velika Britanija) da se uključe i prisluškuju bilo čiji telefon ako je prikopčan na digitalnu centralu. Kada je u pitanju mobilna telefonija, nova tehnologija omogućuje neopaženo uključivanje telefona (u pitanju su mobilni telefoni novije generacije takozvani „duo banderi”) i prisluškivanje razgovora koji se vode u neposrednoj blizini aparata. 214

z a m k e Veoma širok spektar buba i sprava za prisluškivanje koristi se u čitavom svetu za beleženje razgovora i posmatranje telekomunikacijskog saobraćaja. Poslednjih godina došlo je do velike upotrebe nelegalnih i legalnih načina prisluškivanja komunikacija i „ugrađivanje buba" je uobičajeno u mnogim evropskim državama. I pored široke primene postavljanje „buba" je tehnologija koja pripada prošlosti. Danas je pouzdanije i jednostavnije pratiti sve aktivnosti mobilne telefonije u određenoj oblasti pomoću prilagođenog laptop kompjutera. Ovakav laptop u stanju je da pretražuje i beleži sve zanimljive podatke u vezi sa naznačenim brojevima. Interna studija urađena za potrebe Evropskog parlamenta obrađuje u detalje globalne sisteme za prisluškivanje koji kontrolišu telefone, i-mejl i faks poruke građana, političara, vođa sindikata i sl. Poslednjih godina došlo je do politizacije pri određivanju meta prisluškivanja. Umesto da budu u službi istraživanja zločina i kriminala, predstavnici zakona neprestano prate određene socijalne slojeve i pripadnike određenih rasa koje je vladajući režim obeležio i to mnogo pre nego što je bilo kakav kriminalni akt počinjen. Ovaj oblik policijskog nadzora zasnovan je na vojnim modelima posmatranja velikog kvantiteta podataka iz domena lako dostupnih obaveštajnih informacija.

Slika 26 – Grafički prikaz funkcionisanja Esalon

215

z a m k e U izveštaju za članove parlamenta Evropske unije navodi se koji i kakvi delovi se ugrađuju u mobilne telefone radi prisluškivanja i koje policije i obaveštajne službe imaju pristup ovakvim napravama.

Slika 27 – Postrojenje Menwith hill (V. Britani.ja)

216

z a m k e Aktivni američki špijunski sateliti Satelit Br Orbita Proizvođač 200 milja 200400 milja 22, 300 milja 20022, 300 milja 600 milja 20022, 300 milja 22, 300 milja Lockheed Martin Lockheed Martin TRW Namena Špijunske fotografije sa rezolucijom od 5 inča Špijunske fotografije sa rezolucijom od 3 do 10 stopa Nadgledanje telekomunikacionih sistema Nadgledanje mobilne telefonije Nadgledanje kretanja na okeanu Nadgledanje baza podataka Rano raketno uzbunjivanje

Unapređeni KH3 11 LaCrosse radarsko osmatranje Orion/Vortex 2

3

Truba Parsae Satelitski data sistemi Podrška odbrambenom sistemu

2 3 2

Boeing TRW Hughes TRW/Aer ojet

4+

Podrška Meteorologija, odbrambenom 500 Lockheed 2 detektovanje nuklearnih meteorološkom milja Martin eksplozija programu U Evropi, sva i-mejl, telefonska i faks komunikacija rutinski se proverava, a proverava što je začuđujuće, NSA (Državna bezbednost SAD). Kontrola telekomunikacija se obavlja na taj način što se informacije sa evropskog kopna prikupljaju u američkom strategijskom centru u Londonu, a zatim se satelitski šalju u Fort Mejd u Merilendu i tamo podvrgavaju daljoj obradi. Ovaj sistem je prvi put otkriven 1970. godine, a otkrila ga je grupa britanskih istraživača. Ovi istraživači koristili su sasvim legalna sredstva, ali ih je uhapsila britanska tajna služba. Usledilo je suđenje koje je predstavljalo prekret217

z a m k e nicu za razumevanje tehnologije, političke kontrole i kako pojedini istraživači mogu dopreti do tajnih informacija preko legalnih sredstava. Potrebno je navesti da postoji “Ešalon sistem” koji je zajednički u VB i SAD, a do njegovog razvoja došlo je za vreme hladnog rata. Ovaj sistem namenjen je prvenstveno za špijuniranje civilnih ciljeva kao što su određeni poslovni krugovi, vlade i drugi civilni ciljevi. Zasnovan je na špijuniranju kvantiteta komunikacija, a veliki broj podataka se filtrira preko upotrebe veštačke inteligencije pomoću sredstava kao što su „Memeks”. „Memeks”, naime, može sa velikim uspehom da obrađuje podatke na osnovu ključnih reči. Četiri nacije dele rezultate sa SAD, a to su: Britanija, Kanada, Novi Zeland, Australija. Svaki od ovih pet centara dostavlja podatke svojim „saveznicima” u ovom poslu, a saradnja se obavlja oko analize ključnih reči, fraza, ljudi, mesta koje treba pratiti, itd. I pored toga što se mnogo informacija registruje o potencijalnim i aktivnim teroristima, odnosno o aktivnostima koje mogu biti opasnost za neke od ovih pet zemalja, veliki deo sredstava se koristi u industrijskoj i ekonomskoj špijunaži. Posebna pažnja obraćena je na praćenje i prisluškivanje svih zemalja koje učestvuju u GATT pregovorima. Što se tiče upotrebe Ešalona na teritoriji SAD, njegova zloupotreba nastaje od samog početka korišćenja, odnosno od osnivanja NSA za vreme predsednikovanja Harija Trumana.

Projekat Šemrok
Projekat Šemrok nastao je 1945. godine da bi se obuhvatile sve telegrafske informacije koje izlaze sa teritorije SAD i ulaze na teritoriju SAD. U sprezi potpune saradnje američkih firmi RCA, ITT i Vestern junion, NSA je uspela da dnevno dobija mikrofilmove na kojima su beleženi podaci o svim dolazećim, odlazećim i tranzitnim telegrafima. Ovaj sistem se dramatično izmenio kada su na telekomunikacije počela da se primenjuju kompjuterska dostignuća. Harvest je bio u stanju da traži određene ključne reči, lokacije, pošiljaoce ili adrese. Projekt Šemrok postao je toliko uspešan da su NSA i CIA 1966. godine uspostavile firmu na donjem Menhetnu (gde se inače nalaze poslovni prostori telegrafskih kompanija) pod tajnim imenom LP MEDLEY. U trenutku kada je projekat Šemrok bio na svom vrhuncu, 218

z a m k e nekih 150.000 poruka mesečno bilo je štampano i analizirano. Analizu su naravno vršili NSA agenti. Direktor NSA Lu Alen zaustavio je projekat Šemrok u maju 1975. godine kada su snažni kritičari, pripadnici američkog Kongresa, počeli javno da raskrinkavaju tajne ovog programa. Svedočenja na saslušanjima koja su dali predstavnici različitih firmi i svedočenja samog direktora Frenka Črča doveli su do toga da Kongres donese zaključak da je projekat ŠEMROK „verovatno najveći vladin projekat uperen protiv privatnosti Amerikanaca". Projekat Minaret Slično projektu Šemrok, projekat Minaret uključivao je u svoj rad stvaranje „lista za posmatranje". Svaka od obaveštajnih agencija, uključujući i FBI, učestvovala je u stvaranju ovih lista na osnovu tzv. „subverzivnih domaćih aktivnosti". Na ovim listama nalazila su se imena kao što su: Martin Luter King, Malkolm X., Džejn Fonda, Džoan Baez i dr Bendžamin Spok. Pošto odlukom višeg suda iz 1972. godine (tom prilikom donesena je presuda pod kojom se podrazumeva da „predsednik može da deluje u skladu sa zaštitom države od nezakonitih i subverzivnih aktivnosti, stvorenih sa ciljem zbacivanja vlade") nije uključeno ovlašćenje za elektronsko posmatranje i prisluškivanje američkih organizacija, projekat Minaret se našao pod velikim pritiskom javnosti. Javni tužilac Eliot Petersen zatvorio je projekat Minaret čim su aktivnosti podrazumevane pod ovim projektom obelodanjene Ministarstvu pravde i to uprkos tome što je FBI bio aktivno umešan sa NSA i drugim obaveštajnim agencijama pri stvaranju lista za prisluškivanje. Radeći između 1967. i 1973. godine projekat Minaret obuhvatio je preko 5.925 stranaca i 1.690 organizacija i Amerikanaca u okviru svojih tzv. lista za prisluškivanje. I pored pokušaja da se zataška umešanost NSA u projekat Minaret direktor NSA Lu Alen svedočio je pred Obaveštajnim komitetom senata 1975. godine i tom prilikom istakao da je NSA izdala više od 3.900 izveštaja u vezi sa američkim državljanima sa lista za prisluškivanje.Kao dodatak ovome, NSA odeljenje za Službu obezbeđenja (unutrašnja kontrola) sastavilo je izveštaje o najmanje 75.000 američkih državljana u razmaku od 1952. do 1974. godine. 219

z a m k e Projekat Haos Dok je NSA bila zauzeta praćenjem građana SAD kroz projekte Šemrok i Minaret, CIA se za to vreme zabavila špijuniranjem domaćeg terena uspostavljanjem operacije Haos. Predsednik Lindon Džonson odobrio je stvaranje domaće operativne divizije (DOD) (divizija za domaće operacije), čiji je cilj bio da „uvežbava centralizovanu odgovornost za usmeravanje, podršku i koordinaciju tajnih operativnih aktivnosti na teritoriji SAD". Kada je predsednik Džonson naredio CIA-inom direktoru Džonu Makonu da upotrebi DOD za analizu narastajućih studentskih protesta protiv politike u Vijetnamu, stvorene su dve nove jedinice za praćenje antiratnih protestanata i organizacija: projekat Otpor (Resistance), koji je sarađivao sa službenicima univerziteta, obezbeđenjem studentskih domova i lokalnom policijom sa ciljem identifikacije antiratnih aktivista i političkih disidenata; i drugi projekat pod imenom Merimek koji je osmatrao sve demonstracije u oblasti Vašingtona. Dostignuća u oblasti oružja za kontrolu masa Ova dostignuća predstavljaju razvoj druge generacije takozvanih manje smrtonosnih oružja koja su nastala u nuklearnim laboratorijama u SAD. Reč je o razvoju najnovijih oružja za kontrolu masa, posebno specifičnih hemijskih, kinetičkih i električnih, koja utiču na ponašanje i imaju biomedicinske i političke efekte. Izveštaji koji su do sada ukazivali da je uvođenje ovakvih tehnologija sigurno i bezopasno ponovo su analizirani i tom prilikom zaključeno je suprotno. U ovom izveštaju su detaljnije pokrivene oblasti koje se bave CS i OC gasnim sprejevima, upotrebom gumenih i plastičnih metaka, upotrebom višenamenskih oklopnih vozila. Analizirana je upotreba tehnologija kažnjavanja koja može da se pretvori u svoju suprotnost i zbog svoje preterane agresivnosti da destabilizuje političku situaciju. Izveštaj u ovom odeljku zaključuje da je primena oružja iz takozvane druge generacije posledica tajnih istraživanja u laboratorijama širom SAD. Njihova upotreba krajnje je problematična. Ovde se predlaže formiranje nezavisne evro-američke komisije koja bi kontrolisala upotrebu ovih oružja kao i oružja na čijim se projektima tek radi. 220

z a m k e Razvoj tehnologija kontrole zatvorenika Naučna i tehnološka sredstva koriste se da bi se postigao što bolji efekat u ispitivanjima a da se ne ostave tragovi. Na ovaj način se razvijaju tehnologije mučenja i njihova primena u Evropi i SAD. Prošao je milenijum istraživanja i razvoja okrutnih i nehumanih načina saznavanja informacija od uhapšenih žrtava. Ono što se promenilo u najnovije vreme u odnosu na dugačku istoriju mučenja i ispitivanja jeste brzina kojom se slamaju zatvorenici koji se opiru. Ovo je omogućeno prihvatanjem i uvođenjem savršenijih metoda, zasnovanih na naučnom mučenju i ispitivanju. U poslednje vreme pojavila se potreba za tzv. nevidljivim načinima mučenja koje ostavlja sasvim malo tragova postupka ili uopšte ne ostavlja tragove. Potreba za ovakvim metodama nastala je zbog razvoja velikog broja humanitarno-pravnih organizacija kao što je Amnesti internešenel koje mogu da proglase neku vladu vladom zemlje u kojoj se sprovode mučenja i kršenja ljudskih prava. Prema podacima Amnesti internešenela, postoje tendencije mučenja pri istraživanju osumnjičenih za krivična dela, ali i osoba iz „nepovoljnih” socijalnih grupacija, kao što su emigranti, ili pripadnici rasnih i nacionalnih manjina. U sadašnjem vremenu fenomen mučenja se predstavlja kao svetska epidemija. Pojedini izveštaji otkrivaju da više od 150 država primenjuje mučenje, nehumane ili degradirajuće postupke. Ovo je začuđujući podatak pogotovo kada se zna da je 106 država potpisalo i ratifikovalo ugovor poznat kao Konvencija protiv mučenja. Nastanak modernih tehnika mučenja povezuje se sa delatnostima ruskog NKVD, koji je koristilo razne čulne nadražaje i različite nivoe brutalnosti. Elen Bamber, direktor britanske medicinske fondacije za pomoć žrtvama mučenja, opisala je elektrošok palice kao najuniverzalniji moderni alat za mučenje. Nedavna istraživanja ukazuju na to da je elektrošok jedna od najčešće korišćenih metoda. Ukoliko se pažljivije prouče izveštaji Amnesti internešenela videće se da su elektrošokovi najrasprostranjeniji u svim represivnim državama. Postoje mnogi primeri, ali začuđuje je da se ova metoda primenjuje u Grčkoj, Kini, Austriji, Saudijskoj Arabiji i dr. Nedavno je Amnesti internešenel objavio izveštaj u kome je navedeno 50 država u kojima se koristi metoda mučenja elektrošokovima i to od 1990. godine na ovamo. 221

z a m k e Prema onome što se može doznati od proizvođača sprava za elektrošokove, njihov razvoj počinje od 80-ih godina i zasnovan je na biomedicinskim istraživanjima. Na tržištu se pojavljuje nekoliko varijacija koje uključuju u opremu i držače za ruke, elektronske šipke, električne mreže i elektrificirane sisteme kao što su određene vrste tastera. Oruđa za elektrošokove rade na principu kalemske indukcije, gde se iz kalema prenosi energija u spravu i proizvodi visokovoltažne i niskoamperske šokove, koji deluju na mišićnu kontrolu žrtve. Pored neizdrživog bola i trenutne paralisanosti, ova oruđa imaju i značajno psihološko dejstvo, zbog displeja na kojima se pojavljuje plava svetlost koja pokazuje na koji način se mučenje odvija. U Velikoj Britaniji objavljena je 1990. godine studija koja se bavi posledicama mučenja elektrošokovima. Napravljen je pregled mogućih oštećenja i utvrđena je skala povreda koje elektrošokovi mogu naneti ljudskom organizmu. Utvrđeno je da izlaganje elektrošoku u trajanju od pola sekunde prestravi i paralizuje žrtvu. Trajanje od dve sekunde u potpunosti onemogućava žrtvu da stoji, a ukoliko je žrtva izložena trajanju šoka od tri do pet sekundi, potpuno gubi kontrolu nad skeletnim mišićima usled čega se potpuno paralizuje. Ovi efekti traju između 5 i 15 minuta. U izveštaju se takođe navodi da su moderna elektrošok oružja koja pulsiraju mnogo delotvornija, zbog dva reda magnituda. Portabl elektrošok sprave proizvode se od sredine 80-ih godina 20. veka za mučenje zatvorenika i njihovo podvrgavanje kontroli. Žrtve se podvrgavaju naponu od 40 do 100 kV preko metalnih okova. Dakle da zaključimo, zvanični organi EZ su utvrdili načine primene tehnologije političke kontrole i ulogu te tehnologije u razvoju i primeni političke moći. Takođe su utvrdili na osnovu kojih postavki funkcioniše politička kontrola i kako je omogućavaju savremeni zakoni modernih država. Uvođenje i primena vojnih sredstava u policijsku opremu, razvoj kontrolnih sistema širom sveta odnosno globalno nadziranje događaja u svetu (koje delimično kontrolišu vanevropske agenture) nikada nije bilo predmet prave parlamentarne rasprave i u Evropskom parlamentu nikada nisu doneti zaključci o ulozi, funkciji i potrebi ograničavanja ovakvih aktivnosti. Generalna uprava za istraživanja upozorava da je došlo vreme da se preduzmu konkretne mere i da se započne proces oživljanja demokratske kontrole ovakvih sistema. Da bi se Evropa odbranila od pretnji ljudskim pravima i da ne bi zapala u 222

z a m k e ruke tirana, Evropska zajednica treba, što pre, da da adekvatan politički odgovor. Objektivnosti radi, moramo reći da ljudi koji razmišljaju o boljem sutra ne postoje samo u Evropi. Amerika je poslednjih godina suočena sa nizom organizacija, grupa i pojedinaca – nezavisnih istraživača koji se trude da američkoj i svetskoj javnosti razotkriju skrivene planove nove svetske vlade i učešće njihovih institucija u toj zaveri. Jedan od takvih primera je sigurno i Džon Sent Klir Ekvai koji je pred sudom u Vašingtonu pokrenuo proces protiv Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) i protiv baze Mejd (Civilna akcija 92-0449). U prijavi Džon je izneo sva prikupljena saznanja o strukturi NSA-e, aktivnosti nacionalne bezbednosti u pogledu zakonom zaštićenih tehnologija, i tajnih operacija koje se bave nadgledanjem individue. Navešćemo samo neke od nedozvoljenih aktivnosti NSA o kojima tek treba da se izjasni sud. Aktivnosti NSA unutar SAD Obaveštajni rad na komunikacijama (COMINT) Potpuno pokrivanje svih elektronskih komunikacija unutar SAD i širom sveta da bi se obezbedila nacinalna sigurnost. NSA i baza Mejd u Merilendu imaju najnaprednije kompjutere na svetu još od ranih 60-ih godina. Tehnologija NSA je razvijana i primenjivana u tajnosti od privatnih korporacija, akademija i javnog mnjenja. Obaveštajni rad na slanju signala (SICNTT) Obaveštajni rad na signalima u okviru NSA odnosi se na dekodiranje EMF talasa u čovekovom okruženju a radi bežičnog nadzora kompjutera građana i praćenja određenih osoba uz pomoć elektrostatičkih osobina tela. Naime, signali koje emituje obaveštajna služba zasnivaju se na činjenici da svaka stvar iz našeg okruženja koja u sebi ima električni protok poseduje i magnetno polje koje emituje EMF talase.Odeljenje za odbranu NSA stvorilo je i razvilo digitalnu opremu koja može da analizira sve, bez obzira da li je organskog porekla ili stvorene od čoveka, odnosno sve predmete koji poseduju elektroaktivnost. NSA ima podatke o svim građanima SAD-a. Posebna pažnja posvećuje se onim građanima koji mogu biti od značaja za nekog od preko 50.000 NSA agenata u granicama SAD. Ovi agenti imaju ovlaš223

z a m k e ćenja da špijuniraju sve i svakog. NSA ima neprestani antiteroristički nadzor koji se bavi i drugim aktivnostima. Ova mreža za nadziranje građanstva drži se u potpunoj tajnosti. Praćenje pojedinaca u SAD-u primenjuje se u NSA preko elektronske mreže za nadziranje. Ova mreža poznata kao DOMINT (Domestic Intelligence) pokriva celokupnu teritoriju SAD i u njen rad je uključeno desetine hiljada službenika NSA koji prate istovremeno milione ljudi. Kompjuter NSA napravljen je tako da minimalizuje operativne troškove. Službenici NSA koji rade na ovim poslovima su u svojoj zajednici obično predstavljeni pod lažnim identitetom kao socijalni radnici, pravnici i poslovni ljudi. Pojedini građani SAD-a često bivaju meta nadzora a prate ih službenici NSA koji nezavisno deluju. Službenici NSA mogu da kontrolišu živote miliona ljudi koristeći uređaje koji služe za obaveštajni rad i praćenje poslovnih tokova. Operacije koje službenici nezavisno preuzimaju po pravilu idu daleko preko granica zakona. Nije teško pretpostaviti da duži vremenski period kontrole i sabotiranja poslova desetine hiljada ljudi nije u skladu ni sa jednim poznatim zakonom. NSA obaveštajne aktivnosti u SAD omogućuju službenicima da indirektno ubijaju građane ove zemlje preko tajnih operacija psihološke kontrole a ove operacije imaju za posledicu direktno ugrožavanje mentalnog zdravlja i uzrokuju smrt. Elektronska mreža za nadzor NSA na teritoriji SAD Još od ranih 60-ih godina najmoćniji svetski kompjuteri nalaze se u NSA bazi Mejd.U sadašnjem trenutku NSA poseduje kompjutere nano-tehnologije koji su daleko ispred postojeće kompjuterske tehnologije. NSA pokriva sve informacije u SAD preko upotrebe ovih naprednih kompjutera. NSA kompjuteri koriste veštačku inteligenciju za skeniranje svih komunikacija, bez obzira na medij, u potrazi za ključnim rečima koje mogu privući pažnju NSA agenata, odnosno kriptologista. Kompjuteri NSA prate sve komunikacije u trenutku emitovanja i na drugom kraju po prijemu. Ovakvo potpuno pokrivanje teritorije SAD je rezultat SIGINT misije NSA. Mreža elektronskog nadzora zasnovana je na celularnim postrojenjima koja mogu da se koriste za posmatranje čitavog EMF spektruma. Ova oprema je razvijena i primenjivana u strogoj tajnosti, kao i sva slična elektronska postrojenja u SAD. 224

z a m k e Bežično signalno praćenje kompjutera NSA ima uvid u sve PC i druge kompjutere koji su prodati u SAD. To je integralni deo rada unutrašnje obaveštajne službe. Detektovanje ljudskog EMF polja radi nadzora NSA je u stanju da kontaktira preko određenog signala bilo koju osobu u državi i od tog trenutka kompjuteri će pratiti tu osobu 24 sata dnevno. Službenici NSA mogu preko ovog sistema da odaberu i prate bilo koga u SAD. Primena NSA signalnog obaveštajnog rada putem EMF talasa na moždanu stimulaciju NSA kompjuteri su u stanju da neprestano prate sa velike udaljenosti elktroaktivnosti mozga određene osobe. Ovaj program je u svom prapočetku nazvan MK ULTRA i nastao je početkom 50-ih godina. U današnjoj fazi ovog programa NSA poseduje podatke i dekodirane individualne mape mozga desetine hiljada ljudi u cilju nacionalne sigurnosti. Dostignuća ovog programa koriste se i u vojne svrhe radi uspostavljanja veze između mozga i kompjutera, npr. kod borbenih aviona. U cilju elektronskog nadzora elektroaktivnosti u centru za govor mozga mogu biti prevedene u određene verbalne konstrukcije osobe pod nadzorom. Bez ikakvog kontakta sa osobom pod nadzorom, RNM program (daljinsko posmatranje neurona) može da pruži sliku elektroaktivnosti na osnovu vizuelnih sklopova u mozgu posmatrane osobe i da prikaže slike iz mozga osobe pod nadzorom na video monitoru. Službenici NSA mogu, drugim rečima, da vide ono što vide oči osobe pod nadzorom. Takođe može da se očitava i vizuelna memorija. RNM zapravo može da pošalje određene predstave direktno u vizuelni centar zaobilazeći oči i optičke nerve. Ovo se koristi kada je osoba pod nadzorom u REM fazi spavanja u cilju programiranja mozga. Mogućnosti operativaca NSA u primenjivanju RNM-a Još od 1940. godine u SAD razvijana je obaveštajna signalna mreža. Slično prethodno rečenom, zvuk može da se pošalje u slušni centar mozga osobe pod nadzorom (zaobilazeći uši), tako da se u mozgu javljaju određeni zvuci – ideje. Preko RNM-a može se uticati na percepciju osobe pod nadzorom, njegovo raspoloženje i motoriku. Govorni i slušni kontakt je postao poslednja reč u komunikacionim sistemima obaveštajne službe. 225

z a m k e RNM omogućava potpunu audio-vizuelnu vezu između mozgova dve osobe i vezu između mozga i kompjutera. NSA obaveštajna tehnologija pomoću elektronskih moždanih signala NSA SIGINT program može sa velike daljine da detektuje, identifikuje i prati bioelektrično polje određene osobe. EMF moždana stimulacija je moždana stimulacija pomoću elektromagnetskih talasa i njen rad je zasnovan na slanju elektromagnetskih signala radi usađivanja određenih dešavanja u mozgu, tj. formiranja zvučnih i vizuelnih obrazaca. Pomoću EMF moždane stimulacije može se takođe izmeniti stanje mozga određene osobe i uticati na njegovu motoriku.

226

z a m k e

NAČINI DA SE SUPROTSTAVITE NEŽELJENIM UTICAJIMA

227

z a m k e

228

z a m k e

Istraživači iz oblasti kontrole uma smatraju, kada su u pitanju ispiranje mozga i metode naprednih tehnologija, da je moguće razviti odbrambeni sistem ograničenog karaktera. Međutim kada su u pitanju klasične – svakodnevne manipulativne tehnike razvijanje pravog odbrambenog sistema mnogo je lakše i uspešnije. Ukratko, njihovi saveti se svode na sledeće: Moramo biti svesni da na svetu ima puno ljudi kojima je stalno zanimanje (profesija) da nas ubeđuju da kažemo dâ njihovim zahtevima, predlozima, reklamama i naredbama. Kažite slobodno: napravio sam grešku, žao mi je, pogrešio sam... i naučio sam nešto iz te greške. Budite spremni na generalne perspektive koje drugi upotrebljavaju da uobliče problem ili situaciju, jer prihvatajući njihov šablon dajete im mogućnost prednosti. Budite spremni da ustuknete i odbacite celokupan šablon i predložite svoj aspekt pre nego što se upustite u konkretnu raspravu. Budite spremni da na kratkim stazama izgubite novac, napredovanje, trud, radije nego da svesno pogrešno odaberete i da vas to drži prikovanim. Prihvatite greške i probajte da naučite nešto iz njih, da ih ne biste ponavljali. Uvek izbegavajte da uradite nesigurne akcije, pogotovu ako neko zahteva da se to uradi odmah; izađite iz te situacije, uzmite vremena da razmislite, čujte drugo mišljenje, nikada ne žurite da potpišete. Insistirajte na razumljivom objašnjenju, bez dvostrukog smisla; ne dozvolite agentima za promene da od vas prave glupaka; loša objašnjenja su znak obmane ili manjak adekvatnog znanja navodno informisanog. Budite senzitivni i oprezni čak i u situacijama koje, na prvi pogled, to ne zahtevaju: uloge prijateljstva, uniformi, simbola autoriteta, znakova, naslova, grupnog pritiska, pravila, tajnih slogana, obaveza i odanosti. 229

z a m k e Budite naročito obazrivi u odnosima gost – domaćin koji su napravljeni da se vi osećate i ponašate kao gost, jer tu se kompromituje vaša sloboda za izbor i akciju. Ne verujte lakom rešenju u kompleksnim ličnim, socijalnim i političkim problemima. Setite se da ne postoji instant, neobavezujuća ljubav neznanca; ljubav, prijateljstvo moraju se graditi kroz vreme i obično zahtevaju reciprocitet, pregovore i deljenje – neki rad i obaveze i sa vaše strane. Izbegavajte situacije koje su vam totalno nepoznate i u kojima imate malo kontrole nad svojom slobodom; odmah proverite limite vaše autonomije; proverite psihičke i fizičke izlaze. Pohlepa i ego – naduvano laskanje odvešće manipulatore kontrole uma daleko, ali samo ako vi dozvolite sebi da budete povedeni tim motivima; odbijte njihov mamac tako što ćete uzeti u obzir samo najiskrenije mišljenje, od osobe koju poznajete, a koja je sigurna u sebe. Prepoznajte vaše simptome krivice i krivice koju drugi pokušavaju da na vas indukuju; nikada ne radite zbog motiva krivice. Tolerišite krivicu kao deo vase ljudske prirode. Budite svesni šta radite u datoj situaciji, ne dozvolite da navika i standarne procedure nametnu vašu blagu reakciju kada bi ona trebala da bude drugačija. Nije obavezno da održavate stalnost u vašim odlukama u različitim situacijama; možete i da se promenite a da ne budete u lažnim standardima da ste pouzdani i da ostanete u statusu kvo. Nelegitimni autoritet mora uvek da bude odbačen, odbijen i eksponiran. Nije dovoljno samo neslaganje, ili da ste emocionalno potreseni operacijom nepravde ili u pravilima igre kako ste ih vi razumeli vi morate biti spremni na otvorenu kritiku i akciju. Ne dozvolite sebi da vam se, pod uticajem spoljnih faktora, razviju ekstremne emocije jer onda vi ne kontrolišete njih nego one vas.

230

z a m k e Naučiti da se prozru programirane reakcije na autoritet, prvi je korak ka prevazilaženju socijalnog i psihološkog procesa koji nam daje prolazan osećaj zastrašenosti u određenoj situaciji. Treba biti veoma oprezan u odlučivanju šta i kada treba nešto dobiti, kao i prilikom prepoznavanja da li je neko eksponiran ili su to njegove tipične reakcije. Razdvajanje pripovedača od prakse, obećanja od stvarnosti, razlikovanje namere od posledice jeste srž otpora – iz očiglednog razloga što je vrlo lako pogrešiti u etiketi stvari koje je opisuju, ili da se bavimo simbolima i konceptima umesto ljudima i njihovim ponašanjem. Kršenje pravila nije samo vežba u socijalnim sredinama već je i preispitivanje mogućnosti da se povremeno povučeno nazad i posmatramo situaciju i iz nekih drugih perspektiva. Isto tako, pametno je da prepoznate koliko ste vi slobodni da izaberete kada su u pitanju opcije koje su vam date. Testirajte limite tih opcija tako što ćete izabrati vaš odgovor (nijedan od navedenih ili potpuno drugačiji od onoga koji oni traže). Odvojenost od svih spoljnih veza, ili bilo kog društvenog kontakta, povećava stepen nemoći u nama samima. Da bismo sprečili apsolutnu uzurpaciju bilo kog sistema, grupe ili pojedinca, moramo zadržati interesovanje i izvan sistema – grupe. Kada dođemo u situaciju da smo primorani da donesemo teške odluke (odluke praćene unutrašnjim konfliktima), pre svega treba da pokušamo da se izdvojimo iz sredine u kojoj ili o kojoj treba da donesemo odluku. Za ovu izdvojenost posebno je važna i izdvojenost u fizičkom smislu (odlazak u neki drugi grad, sasvim novu sredinu). U potpuno novom okruženju (odnosno sa takve distance) pokušajmo da ceo problem sagledamo i iz drugog ugla (drugačiji pristup problemu), pa tek onda pristupimo završnoj fazi donošenja odluke.

231

z a m k e

UMESTO POGOVORA
Pre nego što počnete da donosite bilo kakve zaključke, predlažem da izađete iz vaših domova, iz svakodnevnih obaveza i razmišljanja i pogledate oko sebe. Šta vidite? Dobro, nemojte odmah da me ispravljate, znam da zavisi u šta gledamo. Ako smo van grada oko nas su obrađene njive, voćnjaci i bašte koji ulivaju nekakvu tajanstvenu mirnoću, sigurnost i snagu. Ako ste, recimo, u gradu, uzmimo, na primer Beograd, prošetajte kroz Knez Mihailovu ulicu. Pogledajte malo ljude oko sebe i zapitajte se: da li na ovom svetu postoje lepše devojke i žene od naših? Ovo nije šala. Notorna je činjenica da je strancima a i našim starijim građanima potrebna dozvola kardiologa za izlazak u Knez Mihailovu. A i mi muškarci, po poverljivim informacijama iz belog sveta, spadamo u vrlo tražene. Prosto ne znam šta pre da istaknem. Evo, na primer, intelekt. Mnogi, u svetskim razmerama poznati, ljudi koje istorija svrstava u ljude ispred svog vremena imali su taj retki dar da neke stvari predvide, čak i da daju idejna rešenja kao Leonardo da Vinči. (Svakako da je ovo jedan od primera umova kojima se treba diviti). A sada uzmimo za naš primer Nikolu Teslu. Govoreći o Tesli ne možemo reći da je to bio čovek ispred svog vremena, jer je Nikola Tesla čovek koji je i ispred našeg vremena. Ne samo da je mnoge stvari predvideo i dao idejna rešenja već je značajni deo i realizovao. Autoritativni izvori tvrde da je, između ostalog, upravo on bio čovek koji je praktično rešio niz problema vezanih za teleportaciju (u pitanju su bili sitniji predmeti veličine upaljača). Zbog toga, 1942. godine, poveren mu je projekat američke mornarice poznat kao „Filadelfijski eksperiment”. Onima koji osporavaju vrednosti Tesle, tvrdeći da je on „lampaš” koji je radio sa običnim zastarelim katodnim cevima a da je sada era mikročipova, kao i onima koji umanjuju vrednost celog Filadelfijskog eksperimenta, predlažem da pre bilo kakvog komentara ispitaju sve tragove. Smatram da je sa moje strane dovoljno da im ukažem da se brod „Eldridž” na kome se vršio 232

z a m k e eksperiment nalazi u Grčkoj i da sada nosi naziv Lion (Lav). Ukoliko potencionalni savesni istraživači budu imali problema sa grčkim vojnim vlastima (jer Lion sada ima status „penzionisanog” ratnog broda grčkih pomorskih snaga), neka se slobodno pozovu na mene. Pretpostavljam da će posle toga masovno isticati očajničku molbu da im više ne pomažem. Ono što zapravo želim da istaknem jeste činjenica da je Tesla odbio da nastavi rad na ovom projektu onog momenta kada je shvatio da se eksperiment ne odnosi samo na stvari nego i na ljude. Nije popustio u svojoj odluci ni kada su mu pretili, ni kada su mu nudili otvoren budžet za dalje eksperimente–jednostavno, život makar i jednog nedužnog čoveka je bio iznad svega. Kako jedan moj prijatelj iz Podgorice kaže: pokazao im je šta je čojstvo, a onda se vratio da se igra sa munjama i gromovima. Uzmimo sada jedan drugi primer. Rat. Preciznije agresiju jedne imperije. Da pokušamo da sagledamo celu situaciju iz drugog ugla. Neposredno pre agresije NATO-a na našu zemlju održan je niz razgovora sa našim predstavnicima koji su se sastojali od ispitivanja (šta mislimo, kako mislimo, itd), rasprava, pretnji, indoktrinacija i čitavog niza drugih načina pritisaka. Cilj ovog bio je da se slomije sistem vrednosti i da se podstakne alternativni. Pregovarača bi zato slobodno mogli da nazovemo ispitivačem prema kome žrtva, u ovom slučaju SRJ, usmerava svoju odbojnost. Ispitivač je svestan činjenice da izaziva odbojnost ali računa da će u kasnijem stadijumu izazvati osećaj zavisnosti pa čak i zatražiti pomoć za rešavanje unutrašnjih konflikata žrtve. Neprestano ponavljane pretnje uz odgovarajuću demonstraciju sile imalo je za cilj da stvori osećaj straha od fizičkog mučenja, odnosno povređivanja. Istovremeno, sistem izolacije (ograničavanjem i obeshrabrivanjem putovanja regulisanim viznim režimima) već je funkcionisao sinhronizovano sa sistemom kontrole komunikacija. Sankcije nisu ništa drugo do primena iznurivanja. U zemlju je ipak mogla da uđe određena vrsta robe ali po proceduri koja bi često takvu robu stavljala van upotrebe. Agresivnom propagandom stimulisana je kritika i samokritika. Samokritika ispoljava svoje efekte činjenicom da nije zločin za čoveka da ne bude u pravu, ali se neadekvatnim ponašanjem smatra – da bude tvrdoglav i da odbija da uči.

233

z a m k e Konačno, od marta 1999. godine, postojeća situacija je „obogaćena” neprestanim bombardovanjem pažljivo odabranih civilnih i vojnih ciljeva sa svrhom izazivanja osećaja nepredvidivosti agresora. On može sve, potpisane ratne konvencije se ne odnose na njega. Mostove sa hiljadama civila na njima treba bombardovati, bio je stav najtvrđeg jezgra agresora, kako bi se svima stavilo do znanja da čak i ne pokušavaju da predvide sledeći potez agresora, jer on će uraditi upravo ono što za nas nije samo nepredvidivo nego i nezamislivo (uprkos zdravom razumu, moralu i vojničkoj časti). Dakle, šta je ovakvo besomučno bombardovanje, uz korišćenje svih drugih navedenih pritisaka, imalo za cilj. Gledano kroz razne faze taj cilj bi mogao biti definisan i kao: Formiranje svesti da je uspostavljena kontrola, Uspostavljanje svesti o kompletnoj zavisnosti od sistema kontrole, Slamanje prethodno stečenog načina ponašanja koje je praćeno unutrašnjim konfliktom (posledica svesti o kontroli i prihvatanju zavisnog položaja). Nuđenje prihvatljivog rešenja problema kao prvi korak u smanjivanju unutrašnjeg konflikta (odricanje dela teritorija, odnosno stavljanje delova svojih teritorija pod kontrolu agresora), Reintegracija vrednosti i poistovećivanje sa sistemom kontrole (što bi trebalo da predstavlja završnu fazu u promeni ponašanja kontrolisanog sistema). Imajući u vidu sve ovo (i niz drugih pokazatelja), možemo zaključiti da je, gledano iz drugog ugla, agresija na SRJ klasičan primer korišćenja metoda ispiranja mozga upotpunjen delovima nekih drugih metoda kontrole uma. Da li je NATO uspeo u tome? Odgovor znate i sami. Oni koji ne znaju neka se očešljaju pa pravac u Knez Mihailovu (normalno, znate, sa čitko potpisanim i uredno overenim odobrenjem kardiologa). Malo uplašeniji ljudi će pomisliti pa još nije sve gotovo. Završna faza – reintegracija vrednosti i poistovećivanje sa sistemom kontrole – još nije okončana. Da vas odmah utešim. Panici nema mesta, sve je pod kontrolom. Ova završna faza kontrole uma na našim prostorima neće biti realizovana. Ubeđen sam da ni toliko željena to234

z a m k e talna kontrola umova svih stanovnika naše planete takođe nikada neće moći da bude sprovedena. Da bih malo objasnio ovu svoju tvrdnju, prinuđen sam da se pozovem na neka od takozvanih zabranjenih znanja. Zakon suprotnosti i kretanje su dva pranačela postojanja. Zakon suprotnosti. Večiti sukob dobra i zla, plus i minus, vruće i hladno, binarni sistem, gore i dole, mi i oni, gubitnik i dobitnik. Pod pretpostavkom da možemo da uklonimo zlo u apsolutnom smislu, jasno je da bismo uništili i dobro, ako ukinemo hladno više neće postojati ni vruće. Dakle, jasno je da u osnovi svega funkcioniše zakon suprotnosti kao krucijalni zakon (jedva sam uspeo da se setim ovog izraza). Tako, ako količina zla (ili dobra) pređe takozvanu kritičnu masu, po zakonu suprotnosti, u središtu te kritične mase zla stvara se dobro i obrnuto. Tako ukupna masa (dobra i zla) ostaje u večitoj ravnoteži. Svedoci ste događaja iz života kada izrazito jake ljubavi (rekao bih patološke) prelaze u mržnju i obrnuto. Zato se čuvajte ekstremnih emocija, jer, kako kaže Đorđe Marjanović, od ljubavi do mržnje samo korak nas deli... Kretanje. Da li postoji nešto na ovoj planeti i poznatom delu svemira a da se ne kreće, bilo u apsolutnom, bilo u relativnom smislu. Promenom brzine menja se struktura materije, menja se sve. Zakon kretanja obezbeđuje da ništa ne traje večno u nepromenjenom obliku, odnosno obimu. Nijedan šablon, uverenje, sistem vladavine, čovek, stvar, život... ne mogu da traju večno. Da bi bilo šta od ovoga trajalo što duže mora da se menja (kreće). Najveće civilizacije u istoriji ljudskog roda nestajale su. Najveće imperije propadale su kada su bile na vrhuncu moći (dostigle kritičnu masu). Ako za ovo tražimo krivca možemo ga naći u prva dva zakona (pranačela). Jasno je da ni kategorije kao što su prostor i vreme ne mogu da umanje značaj ova dva pranačela postojanja. Moramo priznati da je klasična nauka dala svoj značajni doprinos u istraživanju ovih zakona. Međutim, treće pranačelo je još uvek apsolutno nedokučivo. Vršeni su vanredni napori da se bilo šta bliže sazna o njemu, ali od svog postojanja pa do danas čovek nije uspeo ni malo da se pomeri sa početne pozicije. Priznajući svoju nemoć klasične religije su ovo pranačelo definisale kao Božiju volju. Sada, nadam se, pogađate o čemu je reč. Reč je o primarnoj tajni – zakonu nepredvidivosti. 235

z a m k e Svedoci smo mnogih događaja koji prkose zdravom razumu. Čovek pao iz aviona i ostao živ. Žena pala sa dvadeset sedmog sprata i ostala živa. Neki to nazivaju jednostavno – sreća. Da li je to samo sreća ili predodređenost? Stabilna, situirana i srećna porodica. Otac, majka, troje muške dece i niz bliskih rođaka. Za samo 7– 8 godina umiru ili ginu svi. Neki to jednostavno nazivaju – nesrećom. Da li je to samo nesreća ili predodređenost? Faktor nepredvidivosti posebno je „išao na živce” totalitarnim sistemima i totalitarnim vladarima. Tako najtotalitarniji sistemi nastoje da stave pod kontrolu (da predvide i unapred regulišu) sve moguće situacije, a ako shvate da je to neizvodivo onda čine očajničke pokušaje da neke situacije jednostavno ukinu. U nacističkoj nemačkoj Hitler je, rešen da pitanje Jevreja definitivno stavi ad akta, od svojih stručnih štabova zatražio analizu svih dotadašnjih pokušaja rešavanja jevrejskog pitanja. Proučeni su svi korišćeni metodi, navodno su identifikovane sve slabosti i vrline i kao rezultat toga stvoren je tajni projekat pod nazivom „Konačno rešenje”. Da li je konačno rešenje zaista konačno videli ste i sami. Podsećam vas samo da je prvi korak ovog konačnog rešenja bio obeležavanje Jevreja (traka oko ruke) odnosno rečnikom današnje tehnologije – mikročipovanje Jevreja. U Sovjetskom Savezu, u doba Staljina, stvoren je politički koncept po kome je aktuelni sistem savršen. U tako savršenom sistemu jednostavno ne mogu da postoje duševni bolesnici. Ljude je moguće deliti samo na poštene i lojalne i na kriminalce. U očajničkoj želji da predvidi sve, postojeći sistem svrstava duševne bolesnike u ovu drugu kategoriju, a zatim ih stavlja u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova, konkretno Uprave kriminalističke policije. Ova nepravda je ispravljena tek u doba Gorbačova. Enver Hodža je shvatio da pitanje religije u Albaniji ne može da drži pod punom kontrolom i onda odlučuje da religiju jednostavno ukine. Verski objekti su pretvoreni u magacine a vernici su, kao u doba početka hrišćanstva, proterani u katakombe. Ni njegov pokušaj da sve predvidi nije dao očekivane rezultate. Dakle, koliko god se znalo o čoveku i njegovom načinu razmišljanja i ponašanja i na osnovu toga se kreirala situacija u kojoj postoji samo jedno jedino racionalno rešenje, uvek postoji mogućnost 236

z a m k e da čovek postupi uprkos zdravom razumu, odnosno da donese odluku koja je u njegovom slučaju iracionalna čak i u direktnoj suprotnosti sa njegovim ličnim interesima. Faktor nepredvidivosti se uvek pojavljuje kada ga najmanje očekujete. Totalitarni vladari u svojoj razigranosti često su pokušavali i pokušavaće da uzmu ingerencije nad svima drugima zaboravljajući da ovu planetu i svet na njoj nisu stvorili oni i njihovi zakoni. Nemoguće je uvesti apsolutnu kontrolu umova svih stanovnika naše planete. Određenog broja da. Međutim nas treba da zabrinjava baš taj – određeni – broj. Možda ste to baš vi. Nemojte se preterano uljuljkivati sa: meni tako nešto ne može da se desi, jer, budite sigurni – baš vama može sve da se desi. Na ovom svetu ne postoji čovek koji ne može biti psihički slomljen i nateran da učini nešto što pre toga nikada ne bi uradio. Čuvajte se zamki.

237

z a m k e

.

238

z a m k e

239

z a m k e

VERSKE GRUPE U BEOGRADU I REPUBLICI SRBIJI
U Beogradu je trenutno aktivno 39 verskih grupa. Najve}i broj (24) ustanovljen je od 1980. godine pa do sada. Manji broj verskih grupa (6) ustanovljen je od 1945. do 1980. godine. Pre 1945. godine bilo je aktivno devet verskih grupa. Centri delovanja najve}eg broja sekti nalaze se u SAD - 23, zatim u [vajcarskoj - ~etiri, u Nema~koj - tri, itd. Ukupan broj ~lanova u Beogradu procenjuje se na vi{e od 12.000, a u Republici Srbiji na vi{e od 150.000. Od tog broja najmasovniji su: Hri{-}anska adventisti~ka crkva i Slova~ki evangelisti ~iji se broj ~lanova procenjuje na oko 135.000, dok svi ostali imaju oko 15.000 ~lanova. Broj njihovih objekata na teritoriji Beograda procenjuje se na oko 50, a na teritoriji Republike Srbije na oko 400. Broj stranih misionara koji godi{nje,u proseku, pose}uju Beograd procenjuje se na oko 150 do 200. Najve}i deo verskih grupa koje su oformljene u razdoblju od 1980. godine pa do danas inspirisane su nju ejd` (novo doba) pokretom i u funkciji su novog svetskog poretka. Religiozno tuma-~enje novog svetskog poretka dato je u delu koji se odnosi na aktivnost Hri{}anske adventisti~ke crkve. 240

z a m k e Interesantno je da su, u okviru nju ejd` pokreta, u na{oj zemlji sve prisutniji razni oblici satanizma. Satanizam je, kao i druge grupe nju ejd` pokreta, prvu svoju aktivnost zabele`io u Republici Sloveniji,zatim u Republici Hrvatskoj, pa preko Vojvodine kona~no nalazi svoje mesto u Beogradu i centralnoj Srbiji. Mnoge od ovih grupa su i dalje pod jakim uticajem svojih matica u Sloveniji i Hrvatskoj. CRKVA ISUSA HRISTA „SVETACA POSLEDNJIH DANA” (Mormonska crkva) PRAHRI[]ANSKA ZAJEDNICA „UNIVERZALNI @IVOT” ZAPADNOPRAVOSLAVNA CRKVA (ranije Starokatoli~ka crkva) O[O RAD@NI[ RED MISTI^NE RU@E - ORDO ROSAE MISTICAE SATHIA SAI BABA SATANISTI UNIVERZITETSKI KRSTA[KI RAT ZA HRISTA (CAMPUS CRUSADE FOR CHRIST) ORDO TEMPLI ORIENTIS - RED ORIJENTALNIH TEMPLARA - GNOSTI^KA KATOLI^KA CRKVA - SVETI GRAL INTERNACIONALNA [KOLA ZLATNOG RU@INOG KRSTA ROZENKROJCERI UNIFIKACIONA CRKVA (UNIFICATION CHURCH) BELA GNOSTI^KA CRKVA - EGA HRISTOVA DUHOVNA CRKVA - PENTEKOSTI SAVEZ BAPTISTI^KIH CRKAVA U SRBIJI I SRJ HRISTOVA CRKVA MALO KR[TENJE ZAJEDNICA SEDMOG DANA ADVENTISTA „REFORMNI POKRET” SAVEZ ZA TRANSCENDENTALNU MEDITACIJU SRBIJE - TM REFORMSKI POKRET ADVENTISTA „SEDMI DAN” 241

z a m k e SLOVA^KA EVANGELISTI^KA CRKVA HRISTOVA CRKVA JEVANDJEOSKE BRA]E JEHOVINI SVEDOCI VAI[NAVSKA VERSKA ZAJEDNICA „VEDA” (HARI KRI[NA) HRISTOVA CRKVA NOVOAPOSTOLSKA CRKVA SAI CENTAR ZA UNIVERZALNI DUHOVNI RAZVOJ I OBRAZOVANJE DRU[TVO ZA O^UVANJE DREVNE KULTURE I TRADICIJE TIBETA- D@OK^EN PROTESTANTSKA VERSKA ZAJEDNICA NAZARENI SLOBODNA CRKVA UDRU@ENJE ZA IZU^AVANJE I PRIMENU PUTA POTPUNE DUHOVNE SAMOREALIZACIJE SISTEMOM „PRAKSA ISTRAJNE MOLITVE” CRKVA BO@IJA (CHURCH OF GOD) HRI[]ANSKA ADVENTISTI^KA CRKVA BO@IJA DECA (CHILDEN OF GOD) RE^ @IVOTA (WORD OF LIFE) ME\UNARODNA HRISTOVA CRKVA SUKIO MAHIKARI CRKVA SKUP[TINE BO@JE (ASSEMBLIES OF GOD) [RI ^INMOJ ANGLIKANSKA CRKVA SVETE MERI (THE ANGLICAN CHAPLAINCY OF SENT MARY IN BELGRADE) Mormonska Crkva (crkva Isusa Hrista „svetaca poslednjih dana”) Mormonska crkva je osnovana 1830. godine u Celosvilu, dr`ava Njujork, SAD. Osniva~ je D`ozef Smit,ro|en 1805.godine,a ubijen (lin~ovan 1884). Po 242

z a m k e predanjima mormona, D`ozef Smit je nalog za osnivanje crkve dobio li~no od Isusa Hrista. U to vreme postoje}a crkva (koja je uvek imala monopol nad informacijama) u zna~ajnoj meri izmenila je Bibliju, prilago|avaju}i autenti~ni tekst svojim potrebama. Kao dopunu tako izmenjene Biblije, Hrist je preko Smita ponudio ~ove~anstvu informacije koje su istrgnute iz autenti~ne Biblije. Informacije koje nadopunjuju Bibliju date su u tzv. ”Mormonskoj knjizi”, ~iji tekstovi, pored tekstova iz Biblije, ~ine osnovu u~enja mormona. Sedi{te crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana nalazi se u Solt Lejk Sitiju, dr`ava Juta - SAD. Crkva trenutno ima 9 miliona vernika, a svoje crkve ima u skoro svim zemljama sveta. Duhovni vo|a ove crkve je Ezra Tafi Benson, ina~e jedan od misionara vlade SAD iz doba predsednika Dvajta Ajzenhauera. Organizaciona struktura vlasti u mormonskoj crkvi najslikovitije se mo`e prikazati u obliku piramide (u zvani~noj meri podse}a na organizacionu strukturu kod masona). Dno piramide sa~injavaju obi~ni ~lanovi koji mogu da budu ~lanovi Aronovog svetog reda ili ~lanovi Melhisadekovog svetog reda. Obi~nim ~lanovima rukovode {efovi ogranka koji moraju da budu ~lanovi Melhisadekovog svetog reda. [efovima ogranaka u radu poma`u po dvojica savetnika. Iznad {efova ogranaka nalaze se {efovi misija koji kao i prethodni imaju po dva savetnika. Oni su svi odgovorni predsedni{tvu biskupija (predsedni{tvo ima tri ~lana). Tako dolazimo do sredi{ta piramide koju sa~injava Savet sedamdesetorice koji je podeljen u dva kvoruma. Prvi kvorum sa~injavaju uticajni mormoni koji ne podle`u reizbornosti (funkcije su im dodeljene do`ivotno). Drugi kvorum sa~injavaju uticajni mormoni koji podle`u reizbornosti svakih pet godina (postaju {efovi misija, ili {efovi organizacija, ili obi~ni ~lanovi). Savetom sedamdesetorice rukovodi predsedni{tvo koje sa~injava sedam mormona. 243

z a m k e Gornji deo piramide sa~injava kvorum Velike dvanaestorice (dvanaest najuticajnijih mormona). U ovom trenutku u kvorumu Velike dvanaestorice nalaze se isklju~ivo dr`avljani SAD, uglavnom izuzetni stru~njaci u oblastima nauke i kulture. Na samom vrhu piramide nalaze se predsednik crkve Ezra Tafi Benson sa svoja dva savetnika Gordonom B. Himlejem i Tomasom S. Monsonom. ^vrstinu organizacije daje sna`na hijerarhijska disciplina, nare|enja se izvr{avaju bez pogovora jer se smatra da dolaze od samoga Boga. Organizacija mormona finansira se na tri na~ina, a ina~e je re~ o finansijski vrlo jakoj organizaciji. ^lanarina u iznosu od 10 procenata od ukupnog prihoda uzima se od svih ~lanova bez obzira na polo`aj u strukturi vlasti crkve. Drugi izvor finansiranja su dobrovoljni prilozi i pokloni, dok tre}i izvor prihoda sa~injavaju prihodi od akcija i vrednosnih papira koje organizacija kupuje na slobodnom tr`i{tu kao i prihodi od firmi ~iji je vlasnik crkva. @ene ne mogu da budu ~lanovi nijednog svetog reda. Me|utim, u senci svakog ogranka deluje `ensko potporno dru{tvo. Mnogo`enstvo je zabranjeno 1888. godine, me|utim, neupu}eni ne prave razliku izme|u mormona i mormona reformatora. Mormoni reformatori su sekta koja nema veze sa mormonskom crkvom i oni odobravaju poligamiju. Verski obredi se vr{e u crkvama i hramovima. U crkve ima pravo pristupa svaki ~lan, ~ak i znati`eljnici iz drugih crkvenih organizacija. Me|utim, ulazak u hramove odobrava se samo proverenim ~lanovima nakon posebnog rituala i polaganja zakletve o ~uvanju tajnih saznanja koja se sti~u u hramu. Tu se uglavnom dobija odgovor na pitanje kako su nastali `ivot i svet, zatim, iznosi se tajni Bo`iji plan spasenja sveta, itd. Nakon sticanja osnovnih tajnih saznanja, takvim ~lanovima se odobrava u~e{}e u tajnim obredima kao {to su: kr{tenje mrtvih (kr{tenje ro|aka i 244

z a m k e prijatelja koji su umrli), sklapanje ve~nog braka (brak i posle smrti), itd. Me|u osnovnim proklamovanim ciljevima mormonske crkve isti~u se slede}i: pomaganje ~lanovima da se upoznaju sa Bogom i njegovim planovima i ciljevima; u~enje i usavr{avanje ideala hri{}anstva kako bi njeni ~lanovi, a i drugi, bili u stanju da pobolj{aju na~in `ivota; podu~avanje svojih ~lanova da po{tuju vlast i da se pridr`avaju i brane zakone zemlje u kojoj `ive. U Jugoslaviji (pre|a{njoj) aktivnost mormona otpo~ela je povratkom Kre{imira ]osi}a sa studija iz SAD.Nakon raspada SFRJ mormonska crkva je izvr{ila svoju reorganizaciju tako da je od 4.2.1992. godine legalizovala svoju aktivnost na na{im novoformiranim prostorima. Sedi{te zajednice - crkve nalazi se u Beogradu u ulici Milo{a Pocerca br. 26. Objekat - ku}a je vlasni{tvo mormonske crkve. Predsednik crkve je Dragomir Savi} iz Beograda. U aprilu 1993. godine crkva je podeljena na dve filijale: prvoj filijali pripada Beograd, a drugoj filijali Zemun i Novi Beograd. Lider filijale II je ujedno i predsednik crkve, dok je lider filijale I Borko Borac. Po~etkom 1994. godine osnovana je i crkva u Novom Sadu ~ije je sedi{te u Pu{kinovoj ulici br. 5a. U SRJ se trenutno nalazi oko 100 ~lanova ove crkve od kojih je u Beogradu 30, Novom Sadu 20, a ostali su iz unutra{njosti. U Beogradu je boravilo 14 misionara i svi su bili dr`avljani SAD. U Novom Sadu je boravilo {est misionara i oni su tako|e bili dr`avljani SAD. Neposredno uo~i NATO agresije na SRJ svi su napustili na{u zemlju na osnovu naredbe predsednika crkvene misije Austrije - jug Vondra D`ona (dr`avljanin Austrije). Do 15.12.1999. godine nisu dobili odobrenje za povratak u SRJ zbog, navodno, mogu}eg antiameri~kog raspolo`enja naroda. U mormonskoj crkvi se razlikuju dve vrste misionara. Prvu grupu sa~injavaju stariji, provereni i vrlo 245

z a m k e iskusni ~lanovi koji se razme{taju na nivoima misija. Drugu grupu sa~injavaju mladi misionari, odnosno misionari koji su zavr{ili srednju {kolu a potom su osnovna znanja stekli u misionarskom centru u gradu Provu, dr`ava Juta - SAD. Priprema u misionarskom centru traje tri meseca, a potom se mladi misionari upu}uju u sedi{ta misija odakle se raspore|uju po ograncima. Ogranak mormona u SRJ pripada misiji ~ije je sedi{te u Be~u. Misija pokriva pored ogranka u Jugoslaviji i ogranke u Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj i Albaniji. Do jula 1993. godine {ef misije bio je Elder Rejber, a zamenio ga je Sven Svensen, dr`avljanin SAD, ina~e po zanimanju hirurg iz Kalifornije. Duhovni centar za Evropu nalazi se u Frankfurtu (tu je jedini hram mormona u Evropi), mada }e uskoro biti otvoren i hram u Bernu [vajcarska. Prahri{}anska Zajednica “Univerzalni @ivot” Ova prahri{}anska zajednica nastala je 1975. godine u Vurzburgu - Bavarska - Nema~ka. Osniva~ zajednice je Nemica Gabrijela Vitek, ro-|ena 1933. godine u Auzburgu - Nema~ka. Gabrijela je bila potpuno prose~na Nemica koja je sa svojom porodicom (suprug i jedno dete) `ivela u Vurzburgu. Smrt majke, za koju je bila izuzetno emotivno vezana, naterala je Gabrijelu da razmi{lja o su{tini i smislu `ivota. Po~ela je da se povla~i u sebe. Pet godina kasnije kroz nju je „progovorio” Hrist. Zajednica je ubrzo postala izuzetno sna`na i danas ima svoje centre na pet kontinenata, a 140 radio-stanica na svetu prenosi (preko Gabrijele) Hristove objave. Su{tina ovog u~enja je sadr`ana u u~enju o 10 Bo`jih zapovesti (izvorno Hristovo u~enje), o Hristovoj besedi na Maslinovoj gori, o zakonu o reinkarnaciji i karmi kao i o zakonu o odgovornosti (svako odgovara za svoje grehe). Zakon o reinkarnaciji nalazio se u autenti~noj Bibliji,ali ga je car Konstantin 512. godine ukinuo. 246

z a m k e Me|u prvim Hristovim objavama (koje su dolazile preko Gabrijele) bila je objava o nastojanju mra~nih sila da po svaku cenu zavr{e rad na stvaranju „demonske dr`ave” odnosno „novog svetskog poretka”. U idejne tvorce „novog svetskog poretka - demonske dr`ave” Hrist je (preko Gabrijele) ukazao na nekoliko svetskih centara mo}i me|u kojima su najistaknutiji neki krugovi Vatikana i iluminati. Interesantno je da su u Bavarskoj nastali i inkvizicija i iluminati, a i „Univerzalni `ivot” koji se bori protiv njih. Zbog takvih stavova Gabrijela je ubrzo do{la u direktan sukob sa nema~kim vlastima i papom. Poslednjih godina katoli~ka i protestantska crkva u Nema~koj (a i drugde) nastoje na sve mogu}e na~ine da „elimini{u” Gabrijelu. Ne ulaze}i u identitet „izvora podataka”, mora se priznati da Gabrijela i njena zajednica spadaju u izuzetno obave{tene organizacije. ^esto su podaci o postojanju tajnih projekata u SAD bili objavljivani (a postojanje takvih projekata dokumentovano) upravo preko „univerzalnog `ivota”. Jedan od takvih bio je i tajni projekat genetskog in`enjeringa „Stvaranje deteta bez du{e”. Procenjuje se da, ukoliko ova organizacija nastavi da se {iri ovom brzinom, ubrzo mo`e da poprimi karakteristike pokreta. „Univerzalni `ivot” nema ~vrstu hijerarhiju i sve zajednice se po potrebi direktno obra}aju centrali u Vurzburgu. Sedi{te „Univerzalnog `ivota” (zajednice u na{oj zemlji) nalazi se u Beogradu u ulici Solunskoj br. 19. Eksponirani lider je Petar Bo{kovi}. Zajednica u Beogradu ima oko 40 ~lanova, u Novom Sadu oko 20, u Somboru 10, u Kikindi pet, itd. Organizacija nema ~lanstvo u pravom smislu re~i, jer o~igledno nastoji da preraste u pokret. Zapadnopravoslavna crkva (ranije Starokatoli~ka Crkva) Glavno sedi{te ove zajednice nalazi se u Beogradu u ulici Drin~i}evoj br. 1. Lider je Ivan Divljakov - arhiepiskop. O objektu u Drin~i}evoj ulici 247

z a m k e brinu monahinja Marija - Terezija Samar~ija i Du{ko Joksimovi}. Pored objekata u Beogradu Zapadnopravoslavna crkva ima svoj objekat u Petrovaradinu, Ulica Vase Staji}a 34a, a eksponirani lider za Petrovaradin je Branislav @or`. Ova zajednica ima oko 1500 ~lanova na teritoriji SRJ. Ivan Divljakov je pre dolaska u ovu zajednicu radio u Patrijar{iji u periodu od 1966. do 1968. godine. Starokatoli~ka crkva je osnovana 1875. godine odvajanjem od rimokatoli~ke crkve. Sedi{te joj je u [vajcarskoj. U Kraljevini Jugoslaviji zajednica je osnovana 1925. godine, prvi biskup bio je Marko Kalo| era a poslednji Milan Dobrovoljac. Godine 1985. dolazi do promene imena starokatoli~ke crkve u zapadnopravoslavnu crkvu. Od isto~nopravoslavne crkve razlikuje se samo u liturgiji. Zapadnopravoslavna zajednica slu`i liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog i Sarum liturgiju koja je nastala u V veku u Solzberiju. Ova verska zajednica ima svoje ~lanove u SAD, Rumuniji, Engleskoj. Najvi{i organ je Sveti sinod, sa sedi{tem u Milfordu - Nju D`ersi, SAD. Sveti sinod sa~injavaju tri arhiepiskopa. Dvojica su iz SAD a jedan iz Evrope - Ivan Divljakov. Sekretar Svetog sinoda je zadu`en za koordinaciju rada cele zajednice, trenutno tu du`nost obavlja Lobue iz Nju D`ersija (po nacionalnosti Italijan). Sveti sinod je jedini ovla{}en da postavlja i razre{ava arhiepiskope i episkope.Zapadnopravoslavna crkva ne priznaje papu i u nekoliko navrata su njeni arhiepiskopi i episkopi stupali u kontakt sa Srpskom pravoslavnom crkvom ispituju}i mogu}nost za neku vrstu ujedinjenja pri ~emu bi Ivan Divljakov trebalo da dobije jednu od najvi{ih funkcija u takvoj „ujedinjenoj crkvi”. Srpska pravoslavna crkva odbija svaku diskusiju o ujedinjenju smatraju}i Ivana Divljakova svojim „sekta{em”. O{o Rad`ni{ 248

z a m k e O{o Rad`ni{ je indijski guru koji je u svom u~enju objedinio hinduizam, zen-budizam i hri{-}ansku gnostiku. Poznat je po svojim tehnikama meditacija i relaksacija. Slavu na Zapadu stekao je uvo|enjem „dinami~ke meditacije” (meditant se slu`i telom). Jedna od njegovih najpoznatijih tehnika je “zmajevo disanje”,izuzetno sna`no i haoti~no disanje koje dovodi do transa. Prema raspolo`ivim podacima, predstavnik ove sekte za SRJ je Slobodan Vu~kovi} koji je stalno nastanjen u Baru, Republika Crna Gora. Do sada je vi{e puta boravio u Beogradu i organizovao predavanja. Red Misti~ne Ru`e - Ordo Rosae Misticae (ORM) Sekta Ordo Rosae Misticae nastala je krajem 1978. godine na osnovu u~enja OTO-a i Alistera Krolija. Red smatra da postoje}e organizacije i redovi OTO-a nisu svoju aktivnost uskladili sa zahtevom „zvezdano-lunarnih kultova”. Ritual ORM sastoji se od 13 operacija i ima spoljni i unutra{nji aspekt. Spoljni aspekt ~ine poklonici „crvene zmije” - univerzalne gnosti~ke duhovne crkve - i tu se podu~avaju tajne seksualne magije. Unutra{nji aspekt ~ini prelaz izme|u reda ru`okrsta{a ka redu zlatne ru`e. ^lanovi ovog reda pod svojim simbolom „crvena ru`a” podrazumevaju mo}. Ru`a se simboli~no pretvara u ma~ i ~isti (ubija) onoga kome je namenjena. Kao i ~lanovi OTO-a, i oni imaju svoje posebne zakone. Interesantna su uputstva data ~lanovima u zakonu „Liber Al Vel Legis”, ~uvenom tekstu Alistera Kroulija: navode se ta~ke - 10. Ne oklevaj! Pokreni se! Ubij! Mu~i!; 14. Zar nije zapisano? Mu~i i ubijaj!; 8. Ako to ne}e{ sam da uradi{, mi }emo to da u~inimo za tebe i prisili}emo te da u|e{ u sakralno svetili{te. U manifestu „crvene ru`e”, koji je navodno diktirao nevidljivi majstor Ranthal, 28. 3. 1980. godine, ka`e se: „On jeste, On zna, On nare|uje. Veruj u Njega i vide} 249

z a m k e e{ `ivot. Ubij sebi srodne, raspori svoju majku, ugu{i svoga oca ako on u Njega ne veruje.” ^lanovi ovog reda sposobni su za brutalna ubistva i samoubistva. Nekoliko godina uo~i izbijanja rata u biv{oj SFRJ evidentirani su poku{aji uspostavljanja ogranka ovog reda u Republici Srbiji. U to vreme red je ve} oformljen u Republici Sloveniji. Red „misti~ne ru`e” u Republici Srbiji nastojao je da oformi Peter Amalieti (dr`avljanin Republike Slovenije). Po izbijanju sukoba Peter se vratio u Republiku Sloveniju. Za sada nisu poznati rezultati njegovog rada na na{oj teritoriji. Sathia Sai Baba Ova verska zajednica deluje na na{im prostorima od 1987. godine. Sedi{te organizacije je u Beogradu u ulici 14. oktobra br. 12 u Kijevu - Kne`evcu. Predsednik zajednice je Vesna Krmpoti} iz Beograda. U SRJ ova zajednica ima trenutno oko 37 ~lanova od kojih se 25 nalazi u Beogradu, a 12 u Novom Sadu. Sathia Sai Baba zajednica ima tri krila: duhovno, edukativno i seva krilo. Lider duhovnog krila u Beogradu je Olga Milo{evi}. U okviru ovog krila analiziraju se duhovne pesme i molitve koje su u principu upu}ene Sai Babi i Hristu, zatim se u~i tehnika meditacije u okviru koje se, izgovaranjem mantri, izazivaju pozitivne vibracije, itd. Lider edukativnog krila je Paulina Parapid. U okviru ovog krila u~i se o ispravnom `ivotu ~iji su temelj mir, ljubav, nenasilje, pravda, ispravan `ivot, itd. Po{tuju se sve religije i sekte i poku{ava se njihovo objedinjenje jer je Bog samo jedan. U okviru seva organizuje se humanitarna pomo} u hrani, ode}i i sl. Sve zajednice Sai Babe u svetu okupljene su u Sathia Sai seva centar. Sai Baba ima svoje pristalice u 97 zemalja sveta. Centar se nalazi u Bra{anti - Nilajm u Indiji (gde i `ivi Sai Baba). Centar za Evropu nalazi se u Milanu, lider je Pjetro Marena. Ne postoji ~vrsta hijer250

z a m k e arhija izme|u organizacija, ali u principu se ~lanovi na{e organizacije iz SRJ obra}aju centrali u Indiji, a posredstvom centrale za Evropu. Sai Baba je vrlo interesantna li~nost.Njemu je navodno odre|eno da `ivi tri `ivota. U prethodnom `ivotu zvao se [irdi Baba, u ovom `ivotu `ive}e do svoje 96. godine (sada ima 68 godina); osam godina posle smrti rodi}e se kao Prema Baba i ima}e lik Isusa Hrista. Sledbenici Sai Babe veruju da je upravo on izabran od Boga da u slede}em `ivotu ujedini celo ~ove~anstvo. Finansiranje ove organizacije vrlo je nejasno. Osnovne organizacije se samofinansiraju,a dobijaju minimalnu pomo} od drugih finansijski sna`nijih organizacija. Samom Sai Babi nije potrebna materijalna pomo} jer je obdaren sposobno{}u materijalizacije. Navodno je nebrojeno puta dokazao ekipama raznih stru~njaka da je u stanju da materijalizuje razne vrednosti, hranu i sl. Njegov prah poznat pod imenom „vibuti” bio je meta interesovanja mnogih dr`avnih institucija. Posle sprovedenih laboratorijskih analiza navodno je utvr|eno (u nekoliko nezavisnih instituta) da postoje samo dve mogu}nosti: ili da prah poti~e sa nekog dela zemljine kugle koji jo{ nije poznat nauci, ili je njegovo poreklo iz svemira. Nakon izvr{enih fizi~ko-hemijskih laboratorijskih ispitivanja primenom metoda infracrvene spektrometrije i rendgenofluoroscentne spektrometrije u jednoj laboratoriji u Beogradu dato je mi{ljenje da „prah predstavlja dijatomejsku ili infuzorijsku zemlju,tj. smesu oksida gde silicijum-dioksid ~ini oko 87 procenata ukupne mase, a ostalo su oksidi gvo`|a, aluminijuma, kalcijuma, cinka, mangana, itd. Upotrebljava se u industriji eksploziva, boja, guma, {e}era kao i u proizvodnji vo}nih sokova”. Satanisti Religiozni osnov savremenog satanizma dao je Alister Krouli. Na osnovu njegovog u~enja Anton Levi 251

z a m k e osnovao je 1967. godine „satansku” crkvu u San Francisku i ve{to koriste}i prvi amandman ustava SAD uspeo da je registruje kao religiju. Anton Levi je u svojoj aktivnosti po{ao od slede}eg razmi{ljanja: „Kada ~ovek gleda sve nesre}e na ovom svetu i pita klasi~nu crkvu-za{to se to de{ava, odgovor je - to je Bo`ija volja.” Iz ovoga se zaklju~uje da je Bo`ija volja - i ubijanje i masakriranje i sl. Godine 1975.pukovnik vojske SAD Mi~el Akvino u okviru satanske crkve osnovao je „Temple of Set” sveti hram (Set je drevni egipatski bog imanentan kultu zla). Jedan od osniva~a satanske crkve - Paul Valentin napustio je crkvu i osnovao svoju sektu „World Wide Church of Satan Liberator” 1985. godine ~iji je glavni cilj bio uni{tenje hri{}anstva. Sataniste mo`emo uslovno podeliti u tri kategorije: diletante u satanizmu, satanske kultiste i okultne sataniste. Diletanti u satanizmu su uglavnom tinejd`eri koji su pro~itali satanske knjige ili sli~nu literaturu i osnovali manje grupe u nameri da i oni malo prou~e crnu magiju. Sakupljaju se na grobljima i sli~nim pustim mestima. Vr{e obrede - rituale `rtvovanja `ivotinja spaljivanjem ili klanjem, a potom obred nastavljaju igranjem oko `rtve. Vandalizam je usmeren prema hri{}anskim objektima i sli~nom. Nije retka pojava da piju krv `rtvovane `ivotinje. Ponekad se tinejd`eri toliko zanesu u ovakvim crnomagijskim igrama da su ~esti slu~ajevi samoubistava sa porukom „odlazim (idem ku}i) kod satane”. Satanski kultisti su daleko ozbiljniji i opasniji. Od prve kategorije se razlikuju po tome {to smatraju da su oni izvan zakona. Cilj im je da povre|uju druge, ubijaju i vr{e razna krivi~na dela. Me|u najja~e sekte ove kategorije spadaju svakako „Menson cult” i „Symbionese Liberation Front”. Poznato je da je 1970. godine Menson na brutalan na~in ubio [eron Tejt, a da svoje pristalice ima i danas. Sekta „Symbionese Libera252

z a m k e tion Front” uspevala je da u tolikoj meri programira svest nekih svojih ~lanova da je zabele`en slu~aj mlade Amerikanke (Pati Herst) koja je prepoznala sebe na video traci kako plja~ka banku tek kada je uhap{ena i „deprogramirana”. O tre}oj kategoriji se najmanje zna jer predstavlja najtajniju kategoriju najsvirepijih serijskih ubica. Ovoj kategoriji pripisuju se i serijska okultna zlostavljanja dece, {to je u SAD i drugim razvijenim zemljama ~esta pojava. Tvrdi se da je satanizam kao pokret (ili religija) nastao zahvaljuju}i katoli~kim monasima koji su eksperimentisali sa „crnom misom” - misa u kojoj se svi pokreti, re~i i radnje izvode u kontrasmeru u odnosu na oficijelan. Ljudski mozak podeljen je na dve hemisfere. Utvr|eno je da leva polovina obuhvata racionalne i analiti~ke funkcije nervnog sistema, dok je desna sedi{te podsvesnih i intuitivnih aktivnosti i „odgovorna” je za umetni~ke sposobnosti. U detinjstvu je evidentiran poja~an rad desne polovine mozga, dok je u zrelom dobu izra`eniji rad leve polovine. Iako deluje naivno, odre|eni pravci u muzici su tesno povezani sa satanskim pokretom. Tu se uglavnom misli na delove „hevi metal” i „hard rok” muzike.Ovo se misli zbog toga {to se odre|enom muzikom prenose poruke i sugestije kojih slu{alac nije svestan, a vremenom mogu u zna~ajnoj meri da uti~u na njegovo pona{anje. O ovome se ukratko mo`e re}i slede}e: Danas se u muzi~kim studijima snimaju pojedini instrumenti i glasovi odvojeni jedni od drugih da bi se na kraju sintetizovali, odnosno spojili u jednu celinu. Jedan kanal od te 24-kanalne trake tom prilikom namesti se da se okre}e u suprotnom smeru od normalnog kretanja trake i tako se snimi odre|ena poruka - sugestija. Na taj na~in dobija se takozvani „backward masking” - odnosno skrivena poruka unazad. Primera radi: uzmimo da jedan od 24 kanala emituje 253

z a m k e poruku „unauhiram imzu”. Ta skrivena poruka dospeva preko desne polovine mozga u svest slu{aoca, tu biva de{ifrovana kao „uzmi marihuanu”. Leva polovina mozga, „razum”, ne mo`e da se usprotivi ovoj negativnoj poruci jer ne mo`e da je prepozna. ^e{}a slu{anost pove}ava sugestivnost poruke. Iz samih imena aktuelnih metal-rok grupa vidi se {ta oni `ele svojom muzikom da postignu. Primeri: grupa „KISS” (Kings in satans service) - kraljevi u satanskoj slu`bi, AC/DC (Antichrist / Death to Christ)antihrist - smrt Hristu, Satans host - satanski obredi, itd. Istraga okolnosti pod kojima je mladi} iz Subotice izvr{io samoubistvo (ra|ena pre pet godina) pokazala je da je ~esto odlazio na koncerte satanisti~kih grupa koji su se odr`avali u Budimpe{ti. Muzi~ka kaseta koju je tamo kupio i kasnije naj~e{}e slu{ao data je na ekspertizu muzi~kom stru~njaka Slobodanu Markovi}u. Muzi~ko-tehni~ka analiza audio materijala: Kaseta grupe Blasphemt-Fallen Angel of doom 1. Kaseta je trajanja 2 puta po 19 min. 56 sek. 2. Presnimak je ra|en u ku}nim uslovima, kori{} enjem najverovatnije dvostrukog kasetofona, i tehni~ki je veoma lo{eg kvaliteta, jer je nivo modulacije snimka ispod nominalnog nivoa za komercijalne kasete gde se uglavnom koristi standard -10db-ref 0 db peak. U odnosu na ovaj standard, nivo modulacije snimka je ni`i u proseku za 3 decibela i to sa nepode{enim odnosima izmedju tragova, tako da je levi kanal ni`i za jo{ 2 decibela. U postupku umno`avanja takodje je kori{}en i dolby B system redukcije {uma, ~iji kvalitet nije ujedna~en, a i glava za brisanje na snima~-kom kasetofonu nije pode{ena, tako da se ~uje i pogre{no pode{en bas oscilator. Kao jo{ jedan dokaz da kaseta nije industrijski umno`ena mo`e da poslu`i i ~injenica da na jednoj strani kasete postoji samo oko 6 minuta snimljene muzike, a ostatak je prazan. Ku}i{te kasete je najverovatnije dalekoisto~kog porekla (Hong Kong ili Tajvan), a sama traka je niskog kvaliteta i lo{ih mehani~kih 254

z a m k e osobina, pripada takozvanom Ferro standardu i po nekim indikacijama baziranim na li~nom iskustvu pakovana je u ku}i{ta u Turskoj pod firmom Raks, ~iji proizvodi postoje na jugoslovenskom tr`i{tu (krijum~arenog porekla) i ne zadovoljavaju uobi~ajene standarde. Umno`avanje je izvr{eno normalnom ili najvi{e dvostrukom brzinom presnimavanja sa, verovatno, piratskog mastera (kompakt diska) s obzirom na visok {um osnove koji ne mo`e biti poreklom samo od lo{e trake ili kasetofona za umno`avanje. Frekventna karakteristika je prili~no su`ena i ima veliki pad od preko 6 db/oct iznad 8 kHz. Azimut glave kasetofona za snimanje je takodje nepode{en i pomeren u odnosu na standard. Muzi~ki: U dana{njem obilju vrsta i podgrupa rok i pop muzike, te{ko je dati ta~nu definiciju stila snimljene muzike, ali se mo`e re}i da muzika pripada uglavnom jednoj od podvrsta tzv. hevi metal muzike koja se obi~no naziva “tre{ metal”ili “ded metal”. Re~ je o muzici veoma agresivnog tipa, li{enoj uobi~ajene forme pesme, sa dosta su`enom harmonskom i melodijskom strukturom, a izvo|a~ki sastav se sastoji iz standardne rok postave od dve gitare, bas gitare i bubnjeva sa udaraljkama, oboga}en ponekim insturmentom sa klavijaturom elektroakusti~kog ili elektronskog tipa (hammond organ, syntesiser), uz dodatne efekte proizvedene u studiju, naro~ito kada je re~ o digitalnom procesovanju glasa, gde je evidentna primena osim standardnih echo delay procesora, i primena ure-|aja pod nazivom harmoniser originalnog proizvodja~a Eventide clockworks SAD koji je u ovom slu~aju kori{}en uglavnom za procesovanje glasa da bi se dobila karakteristi~na boja (pomeranje intonacije u realnom vremenu za oktavu ni`e ili neki drugi muzi~ki interval radi karakteristi~-nog efekta natprirodnog ili vanzemaljskog utiska) koji je obilato iskori{}en u vokalnim deonicama. Jo{ jedna karakteristika je prisutna u realizaciji materijala na kaseti: re~ je o naknadnoj 255

z a m k e monta`i snimljenog materijala koja je izvedena sasvima sigurno u studiju u kome je originalni materijal snimljen, i to namerno na sasvim nelogi~an na~in u odnosu na muzi~ku strukturu materijala, prilikom ~ega su neki odsvirani delovi premontirani i skra}ivani a na njihovo mesto ubacivani efekti uglavnom dobijeni pu{tanjem unatrag originalno snimljenog ili kola`iranog drugog muzi~kog materijala sa te`njom da se dobije misteriozan ili natprirodan utisak sa simboli~-nom potkom, daju}i nam utisak "|avolskog","misti~nog" ili "ve{ti~ijeg" prizvuka. Kori{}ena je analogija sa likovnim simbolima; naopako postavljen krst = naopako, unatra{ke pu{ten crkveni hor ili njegov elektronski analog, ili: naracija propovednika u crkvi = elektronski, kroz harmonizer propu{ten parlato vokalnog soliste. [to se psiholo{kog dejstva muzike na korisnike (slu-{aoce) ti~e, poznati su neki nau~ni radovi u kojima se tvrdi da izlaganje visokom zvu~nom nivou slu{anja muzike sa sli~nom ritmi~kom motori~kom, a na momente namerno neorganizovanom, podlogom definitivno mo`e da uti~e na pove}anje nivoa adrenalina u krvi naro~ito kod psihi~ki labilnijeg, ili pod uticajem hemijskih stimulansa labilnijeg slu{aoca - {to indirektno mo`e da izazove stanja pove}ane agresivnosti ili sklonosti ka neuobi~ajenim aktivnostima. [to se direktne verbalne poruke ti~e, zbog nerazumljivosti (namerne) teksta,ne mo`e se na}i ni{ta konkretno, osim nekih naslu}enih ili tako protuma~enih engleskih re~i, na primer nekoliko puta ponovoljeno: kill, kill the angel, death, destroy, put on the fire (u prevodu sukcesivno:ubij, ubij an|ela, smrt, uni{ti, sagori). Ne postoje cele re~enice na razumljivom nivou iz kojih se mo`e izvu}i poruka u kojoj bi bilo re~i o pozivu na konkretna uni{tavanja, destrukciju ili nasilno pona{anje prema konkretnim objektima ili licima, ali na nivou op{te prihva}enih i uobi~ajenih audio-vizuelnih simbola, asocijativna usmerenost je prili~no jasna, ali pomalo zamaskirana te`njom ka originalnosti i 256

z a m k e bekstvom od obi~nog,od establi{menta i od uobi~ajenih normi `ivljenja i kolote~ine. U poslednje vreme sve je ~e{}a i manipulacija video spotovima i filmovima. U bioskopu, pred ljudskim o~ima prolaze 24 slike u jednoj sekundi. Ve{ti sastavlja~i ubacili su i jednu sliku koja reklamira „kokakolu”. Iako tu sliku gledaoci ne prime}uju, oko 75 procenata gledalaca osetilo je neodoljivu `e| za „koka– kolom”. Poznato je da je pri Ministartsvu odbrane SAD osnovana posebna jedinica koja „dr`i na vezi” lidere ovakvih sekti i po potrebi ih koristi za specijalna dejstva. Pripadnici ovakvih sekti navodno su vr{ili ritualne masakre nad civilnim stanovni{tvom u Latinskoj Americi (sve u funkciji etni~kog ~i{}enja terena) jer su profesionalni vojnici tako ne{to odbijali. Zna se da i u na{oj zemlji postoje manje satanske grupe. One su do raspada biv{e SFRJ bile vezane za satansku crkvu koja se nalazila u Osijeku. Svojevremeno se kao lider beogradskih satanista eksponirao Satan Panonski odnosno Ivica ^uljak, star izme|u 35 i 45 godina, sa prebivali{tem u Zagrebu. Univerzitetski krsta{ki rat Campus Crusade for Christ za hrista -

Osniva~ ove sekte je dr Bil Brajt, dr`avljanin SAD. Sekta je osnovana 1951. godine na Univerzitetu u Los An|elesu. Re~ je o vrlo agresivnoj evangelisti~koj grupi koja vrbuje mlade na univerzitetima. Re~ lidera bila je zakon i deluje kako na intelekt tako i na emocije ~lanova, stoga se sa pravom mo`e re}i da je ovo kultna organizacija. U saradnji sa sektom Campus Crusade for Christ deluje i The Creat Commission Army - ekstremna konzervativna takti~ka jedinica koja u ovom trenutku ima 6.000 pla}enika u SAD i stotine hiljada dobrovoljaca u 131 zemlji {irom sveta. Dr Bil je poznati biznismen, ali je i ekspert za tehniku marketinga. Rimokatoli~ka crkva vidi posebnu opasnost od ove 257

z a m k e sekte jer se, navodno, njeno ~lanstvo uve}ava na {tetu katoli~ke crkve, a i finansijski je sve ja~a. Ova sekta je zajedno sa jo{ nekim fundamentalisti~kim protestantskim sektama, kao {to su deo baptista, evangelisti, adventisti, metodisti, novoapostoli i druge, osnovala svoju zajednicu ~ije se sedi{te nalazi u mestu Orlando, u dr`avi Floridi - SAD. Lider zajednice je tako|e dr Bil Brajt. ^lanovi sekte Campus Crusade for Christ deluju i u SRJ od 1991. godine pod imenom Udru`enje za razvoj tuma~enja Biblije i hri{}anske misli - „Novi `ivot”. Sedi{te im je u Beogradu, u Siminoj ulici br. 8. Zgrada je vlasni{tvo Pentekostne crkve (Hram Svete Trojice). Predsednik udru`enja je Gordana Mileti} iz Beograda. „Novi `ivot” za sada ima oko 30 ~lanova. Predsednik i jo{ dva odabrana ~lana imaju pla}ene funkcije. Udru`enje se navodno izdr`ava samo od dobrovoljnih priloga i ponekad od izdava~ke delatnosti. Me|utim, postoje indicije da su do sada novac redovno dobijali od ~lanova Campus Crusade for Christ, Bolta Mura i Danijela Akersa. Obojica su dr`avljani SAD, a u SRJ ~esto borave u svojstvu „biznismena”. Pored Bolta i Danijela koji se u Beogradu nalaze kao nezvani~ni predstavnici dr Bila Brajta, u SRJ povremeno boravi i Gulbranson Li Peni, dr`avljanka SAD. Ordo Templi Orientis - Red Orijentalnih Templara - Gnosti~ka Katoli~ka Crkva Ecclesiae Gnosticae Catolicae (EGC) - Sveti Gral Ordo Templi Orientis je crnomagijska seksualna religiozna sekta. ^lanovi pola`u vrlo strogo zakletve tajnosti pa se stoga OTO mo`e smatrati i tajnim bratstvom. Osnovni zakon OTO-a je: „^ini kako ti je volja i neka ti to bude jedini zakon.” Jedan od najzna~ajnijih lidera OTO-a bio je Alister Krouli koji je sebe nazvao „velika divlja zver” i uzeo kao svoj znak 258

z a m k e znak satane „666”. Svu misteriju sveta Alister je sabrao u samo jednoj re~i „abrakadabra”. Pravi cilj OTO-a mo`e biti shva}en samo od njihovih najvi{ih inicijata (vrhovnih lidera). Trenutni lider ove organizacije u svetu je Kenet Grant. Centrale se nalaze u [vajcarskoj, Nema~koj, Engleskoj i SAD. Izvesno je da ~lanovi ove religiozne organizacije prou~avaju okultna znanja, jogu i druge grane tajnih mudrosti. U svojim ritualima usmeravaju seksualnu energiju radi postizanja ciljeva (materijalizacije `elja). Uz ove seksualno-magijske obrede neophodni su i obredi `rtvovanja. Tu se radi uglavnom o `rtvovanju manjih `ivotinja koje prethodno treba da budu kr{tene na propisan na~in. U Beogradu i SRJ deluje religiozni ogranak Ordo Templi Orientis (OTO) - poznat kao Gnosti~ka katoli~ka crkva - EGC. U na{oj javnosti pojavljuje se kao udru`enje gra|ana „Sveti gral”. Gnosti~ka katoli~ka crkva je religiozna grupa OTO-a. Smatra da je hri{}anstvo pro{lost, i da je podjednako va`no duhovno uzdizanje, kao i „fizi~ko” tj. zemaljsko zadovoljstvo. Oni su jedini koji navodno to mogu da objedine kroz seksualni odnos izme|u „sve{tenika i sve{tenice”, normalno, uz prisustvo „u~enika” i uz obred `rtvovanja. ^lanstvo u ovoj sekti po~inje obredom kr{tenja kojim potencijalni ~lan posti`e ~udo „inkarnacije”. Sedi{te EGC-a i OTO-a nalazi se u Njujorku. U ovoj organizaciji postoji ~vrsta hijerarhija; ~lanstvo je organizovanao po kampovima, oazama i lo`ama. U SRJ trenutno postoje ~etiri kampa i jedna oaza, i to: Dionys kamp - Vr{ac, glavni sve{tenik je @eljko Petrovi}, Hoor kamp -Trstenik, {ef Vladica Raki}, Luxor kamp 718 - Ni{, {ef Milan Dimitrijevi}, Hrumachis XI kamp ~ije je sedi{te u Beogradu (lideri su Jasmina Bogdanovi} i Goran Djor|evi}).

259

z a m k e

Slika 28 - Grb verske grupacije OTO Godine 1993. iz beogradskog kampa se odvojila frakcija Pan~evo, na ~ijem ~elu se nalazi D. Risti} koji je bio nacionalni sekretar kampa u Beogradu. Pan oaza se nalazi u Vr{cu, a lider je Milan Vukosavljevi}. Pored navednih organizacija EGC ima i svoje ogranke u Pri{tini i Ubu. U Pri{tini je aktivan Sa{a Spasi},a u Ubu Aleksandar Mijatovi}. Do sada je poznato oko 20 ~lanova EGC-a u SRJ, me|utim, smatra se da ih ima mnogo vi{e. ^lanovi EGC-a iz SRJ odr`avaju kontakte sa ~lanovima EGC-a u Sloveniji. ^lanovi EGC-a u Sloveniji svrstani su u tri kampa i jednu oazu i jednu lo`u. Lider „abrakadabra” lo`e u Ljubljani je Oliver Legradi~ iz Kontijeve ulice br. 21/7. U Hrvatskoj se tako|e nalaze ~etiri kampa i jedna oaza, a u Federaciji BIH deluju dva kampa i jedna oaza. ^lanove EGC-a ~ine uglavnom mladi ljudi `eljni „okultnog znanja”. Radi sticanja potpunije bezbednosne procene, nave{}emo samo dve ta~ke iz rituala „sticanja tajne Svetog grala” - odricanja od svih dobara: „I{~upaj majku iz svog srca i pljuni u lice svoga oca. Neka tvoja noga zgazi stomak tvoje `ene i neka beba na njenim grudima postane plen pasa i le{inara (ta~ka 10). Jer ako to ne uradi{ ti svojom voljom, tada } emo to u~initi mi uprkos tvojoj volji. Tako }e{ ste}i sakrament grala u kapeli Gnosisa (ta~ka 22).” 260

z a m k e Kada lideri pojedinih ogranaka pismeno kontaktiraju, to ~ine uz pomo} raznih znakova tako da sadr`ina pisma za neupu}enog ~itaoca ostaje nejasna.

Slika 29 - Grb organizacije Sveti Gral koja predstavlja ogranak OTO-a u Jugoslaviji

261

z a m k e

Slika 30

262

z a m k e

Slika 31 – Simboli OTO-a

263

z a m k e

Slika 32 - Povelja o kr{tenju

264

z a m k e

Slika 33 - Simbol Rozenkrojcera Internacionalna {kola Zlatnog Ru`inog Krsta, Rozenkrojceri Organizacija rozenkrojcera nastala je krajem XV veka u Nema~koj. Svoje postojanje javnosti su otkrili 1614. godine knjigom „Fama”. Osniva~ ovog reda je Nemac Kristijan Rozenkrojc koji je navodno iniciran od strane muslimanskih mudraca za vreme svog boravka na Istoku. Simbol ovog religioznog tajnog bratstva sastoji se od crvene ru`e koja se nalazi u sredini crvenog krsta. Bratstvo vu~e korene iz raznih tajnih sekti, uklju~uju}i persijske magove i indijske bramane. Tvrdi se da adepti rozenkrojcera poseduju „totalna znanja” i da su jedini u stanju da izmene svet u progresivnom smislu. Alhemija i ostala tajna znanja su navodno njihovo najja~e oru`je. Iako su odbacili ateizam, u svoj istoriji su bili antiklerikalno nastrojeni i u njihovim redovima su nalazili uto~i{te mnogi ljudi nezadovoljni u~enjem crkve. Tesno su 265

z a m k e bili povezani sa mnogim masonskim lo`ama, a njihovi ~lanovi su uglavnom imali najvi{e stepene. Jedna od vode}ih li~nosti rozenkrojcera bio je i Vin Veskot koji je 1891. godine postao tre}i vrhovni mag, a 1887. osnovao je red „zlatne zore” (jedno od prvih rozenkrojcerskih dru{tava). Koren u~enja reda „zlatne zore” je Kabala. Na rozenkrojcere je veliki uticaj imao Alister Krouli i Ordo Templi Orientis, a 1988. godine formiran je kabalisti~ki red rozenkrojcera u Parizu na ~ijem ~elu je bio Elifas Levi. Godine 1915. u SAD osnovan je ~uveni Amorc (Ancient Mystical Oreder Rosae Crucis-stari misti~ni red rozenkrojcera). Osniva~ ovog rozenkrojcerskog dru{tva bio je Luis Spenser - alhemi~ar kome je navodno po{lo za rukom da pretvori cink u zlato uz pomo} spiritisti~ke energije. AMORC je nastao pod sna`nim uticajem Alistera Kroulija i Ordo templi orijentisa. U SAD trenutno ima oko 70.000 ~lanova ove organizacije. Rozenkrojceri deluju na na{im prostorima od 1992. godine pod nazivom Internacionalna {kola zlatnog ru`inog krsta. Izraz „zlatni” je dodat da bi se ovo udru`enje razlikovalo od niza {arlatanskih udru`enja koja postoje u svetu. Internacionalna {kola zlatnog ru`inog krsta ima oko 30 svojih ~lanova u SRJ.Lideri organizacije su Vesna Papi} i Miroslav Mijatovi} iz Beograda. Sastanke odr`avaju po stanovima a predavanja su organizovali u nekoliko navrata u prostorijama Biblioteke grada Beograda i Studentskog kulturnog centra. Na{ ogranak rozenkrojcera osnovan je pod pokroviteljstvom centrale u Bilthovenu u Holandiji. Internacionalnu upravu ~ini 12 majstora (magova). Evropski centri organizacije nalaze se pored sedi{ta i u Holandiji, Nema~koj, Austriji i [vajcarskoj. Objekti sastajanja rozenkrojcera nazivaju se hramovi. Na{i rozenkrojceri su u hijerarhijskom kontaktu sa centrom u Austriji. Austrijski centar se nalazi u zamku [tajfeld kod mesta [pital u blizini Klagenfurta. ^lanovi na{e organizacije rozenkrojcera lako dobijaju vize za odlazak 266

z a m k e u evropske centre samo na osnovu pisama - garancije lokalnih lo`a. Pored pomo}i oko izdavanja viza strane lo`e daju i dotacije za putovanja i sme{taj na{ih delegacija. Interesantno je da se predavanja pa ~ak i skup{tina u Austriji po potrebi dr`e na na{em jeziku. U~eni~ke stepene rozenkrojcera odobrava uprava na predlog lokalne podru`nice (do {estog stepena), a vi{i stepeni su isklju~ivo u nadle`nosti internacionalne uprave. Osnova u~enja po~iva na Bibliji. Zagovara se jedinstvena religija. Isti~e se neme{anje „u realan `ivot” (politika i sl.), slu{aju bogumilsku i katarsku muziku. Sedi{te im se nalazi u Beogradu, ulica Stra`ilovska 9, a po{tu primaju preko po{tanskog pregratka 32/17 kod Po{te 11118 Beograd 32, pod imenom Lectorium Rosic Rucianum. Po raspolo`ivim podacima na seminaru odr`anom 11. 10. 1999. godine, u velikoj sali Ruskog doma (Ulica narodnog fronta 33), obradjivali su teme:Istina i zabluda, Samospoznaja i spoznaja sveta, Dva prirodna poretka, reinkarnacija, fundamentalni preokret, mikrokosmos i makrokosmos, Istinska molitva transfiguracija,Alhemijski proces, transfiguracija, Sile obmane - spiritizam, Kosmi~ki preokret, Univerzalno u~enje, itd.

267

z a m k e

Slika 34 - Osniva~ Unifikacione crkve Sun Ming Mun

Unifikaciona crkva (Unification Church)

268

z a m k e To je vrlo sna`na, skoro militantna sekta, ~iji se broj pristalica procenjuje na nekoliko miliona. Najvi{e ih ima u SAD. Lider i osniva~ unifikacione crkve je Korejac Sun Ming Mun. Interesantno je da je Mun kao mladi} sakupljao znanja do kojih su do{li japanski „programatori kamikaza”. U~estvovao je u kineskoj revoluciji na strani komunista, me|utim, kasnije je promenio stranu i sada je najvatreniji borac protiv komunizma u svetu. Za vreme Korejskog rata vr{io je eksperimente na mozgovima zarobljenika. Po zavr{etku rata odlazi u SAD, gde postaje jedan od mo}nijih ljudi. U SAD-u je ~vrst oslonac mnogih ameri~kih politi~ara. Me|utim, nije zapostavio ni Evropu, poznato je da je jedan od najzna~ajnijih pristalica i finansijera francuskog ekstremnog desni~ara Le Pena. Taktiku osvajanja sveta razradio je sredinom 70ih godina. Su{tinu je iznosio svojim sledbenicima na zatvorenim sastancima, a to se svodilo na slede}e: ne sme se odvojiti politika od religije jer je to navodno samo cilj satane. Ako se uspe u manipulaciji sa samo sedam dr`ava, mo`e se zagospodariti svetom. Klju~nih sedam dr`ava su: SAD, Engleska, Francuska, Nema~ka, Italija, Koreja i Japan. Ujedinjene nacije, ovakve kakve jesu, misli se na 1976. godinu, moraju da se uni{te snagom Munovih sledbenika jer one predstavljaju jezgro komunizma, zato se moraju stvoriti nove Ujedinjene nacije.Ako me|u svojim ~lanovima Mun otkrije senatore i kongresmene koji se zala`u dosledno za navedene ciljeve, postupi}e rigorozno prema njima. U pozadini ove nove politike moraju da stoje profesori, jer su za osvajanje sveta potrebni ljudi od nauke i to na politi~kom, kulturnom i ekonomskom polju. Uz pomo} (Munove) „svetske profesorske asocijacije” unifikaciona crkva }e imati ljude iz svih nau~nih struktura. U skoroj budu}nosti predvi|a se mogu}nost uticaja na politike svih zemalja u svetu, ali da bi to bilo i potvr|eno treba otvoriti univerzitete u sedam klju~nih zemalja u svetu. 269

z a m k e Mun je pou~avao svoje sledbenike da u javnim nastupima ni slu~ajno ne koriste politi~ku terminologiju ve} da potenciraju potpuno ignorisanje politike i da sve rade jer su motivisani humano{}u i brigom za zdravlje i bezbednost ljudi u svetu. Javno nikada ne treba re}i da je krajnji cilj Unifikacione crkve „pobeda nad komunisti~kom ideologijom” ve} da je Unifikaciona crkva „sjedinjena teolo{ka doktrina”. Sredinom 1988. godine Mun je dao nalog svojim pristalicama da se uklju~e u rad organizacija koje ve} postoje u njihovim zemljama kao {to su: PWPA - Profesorska akademija za svetski mir, ICC - Zajednica svetskih crkava, itd. Ovim organizacijama treba pomo}i da pridobiju {to vi{e zna~ajnih ljudi iz „hri{}anskih krugova, patriotski orijentisanih konzervativaca, penzionisanog vojnog osoblja i ratnih veterana”. Munova crkva je ubrzo izrasla u vrlo mo}nu (politi~u i ekonomsku) organizaciju. U 1982. godini Mun je bio jedan od najzna~ajnijih finansijera predsedni~ke kampanje Ronalda Regana. Kako Regan nije odr`ao neka obe-}anja data Munu on je kasnije, kad mu se za pomo} obratio D`ord` Bu{,od njega tra`io da budu ispunjeni uslovi - koje je Regan obe}ao - pa }e ga podr`ati. Pukovnik Pak je Munova desna ruka i smatra se da on direktno rukovodi armijom sledbenika koji dnevno rade i po 16 ~asova (uglavnom prose, prodaju cve}e i sl.)a kompletna zarada ide Unifikacionoj crkvi. Godine 1989. u SFRJ je osnovan ogranak Profesorske akademije za svetski mir - jugoslovenska sekcija.Predsednik jugoslovenske sekcije je akademik Ljubi{a Raki} koji je Muna upoznao za vreme odr`avanja Skup{tine svetskih religija u Seulu - Koreja. Jugoslovenska sekcija Profesorske akademije za svetski mir JSPASM je nevladina organizacija.

270

z a m k e

Slika 35 - Logo Proferske akademije za mir Glavno sedi{te Profesorske akademije za svetski mir je u SAD u Njujorku. Predsednik je dr`avljanin SAD, Gordon Anderson. Organizacija ima ogranke-sekcije u vi{e od 100 zemalja sveta, a 1989. godine osnovan je ogranak i u biv{oj SFRJ. Tada{nje jezgro Profesorske akademije za svetski mir ~inilo je oko 40 poznatih profesora i nau~nih radnika iz SFRJ. Raspadom biv{e SFRJ, u sada{njoj SRJ stvorena je nova sekcija Profesorske akademije koja trenutno ima oko 10 ~lanova, tako|e uglednih profesora i nau~nih radnika. Sedi{te sekcije je u Beogradu u prostorijama Univerzitetsko-klini~kog centra. Generalni sekretar jugoslovenske sekcije bio je austrijski dr`avljanin Majer Rudolf, po zanimanju profesor slavistike. Izbor Majera na mesto generalnog sekretara nije slu~ajan ve} je uslovljen op{tom odlukom centrale iz Njujorka formulisanom u smislu „preporuke pojedinim sekcijama” da na mesta generalnog sekretara postavljaju ljude iz inostranstva koji dobro poznaju jezik zemlje u kojoj su imenovini. U slu~aju nepostupanja po preporuci, centrala ne dostavlja nikakva nov~ana sredstva sekciji. Majerova funkcija (aktivnost) je pra}ena iz centrale u Njujorku. Pre dolaska u Beograd Majer je kao student boravio u Ljubljani. Pored aktivnosti u Profesorskoj akademiji za svetski mir - u jugoslovenskoj sekciji, akademik Ljubi{a Raki} i njegova supruga su radili na projektima istra`ivanja rada mozga u laboratoriji Univerzitetskog klini~kog centra u Beogradu. Ekipa akademika Raki}a 271

z a m k e je vr{ila eksperimente na sitnim `ivotinjama (pacovi, ma~ke, psi i sl.). Prema raspolo`ivim podacima,naredbom Sun Ming Muna, Unifikaciona crkva je zvani~no prestala da postoji i transformisala se u Porodi~nu federaciju za mir u svetu i Federaciju `ena za mir u svetu. Porodi~na federacija za mir u svetu je 1998. godine registrovana u SRJ kao udru`enje gradjana sa sedi{tem u Beogradu u Gorni~evskoj ulici br. 12. Predsednik je Slobodan Ran|elovi} iz Beograda. Federacija `ena za mir u svetu takodje je registrovana kao udru`enje gra|ana sa sedi{tem na istoj adresi. Du`nost predsednika obavljala je (do po~etka NATO agresije na SRJ) dr`avljanka Ju`ne Koreje Li ^ong Hi. U periodu 1996-1998. zabele`ena je poja~ana aktivnost sve tri grupe. Zna~ajno je pove}an broj dolazaka dr`avljana Japana i Ju`ne Koreje ~ija se aktivnost svodila na misionarski rad i otvaranje centara za obuku rada na ra~unarima i davanja ~asova engleskog jezika. U tom periodu je i pove}an broj sklapanja me{ovitih brakova izmedju ove kategorije stranih dr`avljana i dr`avljana SRJ. Procenjuje se da u ovom momentu ima oko 30 ~lanova ovih grupa u SRJ. Religiozni aspekt Munovog u~enja najkra}e se mo`e definisati ovako: „Isus Hrist je savr{ena osoba. Me|utim, njegovo delo je nedovr{eno jer je raspet pre sklapanja braka, odnosno iza sebe nije ostavio potomstvo. Bog je kasnije ispravio tu gre{ku i zadatak koji je imao Isus Hrist poverio je Munu. Mun je inkarnacija samoga Boga. Zato je predodre|en da zagospodari svetom. Svojim sledbenicima zabranjuje da misle jer on misli za njih, a oni treba samo neprekidno da rade za njega. Hri{}ani se mole u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, Munovi sledbenici se 272

z a m k e mole u ime istinitog roditelja (a to je Moun). Bibliju koriste samo onoliko koliko im je potrebna da objasne principe DIVINE a potom je smatraju nepotrebnom”.

Slika 36 - Grupna vencanja 273

z a m k e

Slika 37 - Grupna vencanja Bela gnosti~ka crkva - EGA Do raspada biv{e SFRJ sedi{te ove zajednice bilo je u Kopru. Sada je u Beogradu, Ulica kneza Milo{a br. 274

z a m k e 45. Lider zajednice, odnosno njen patrijarh je @ivorad Mihajlovi} - Slavinski (po zanimanju psiholog), iz Beograda, zamenik patrijarha je Milan Gligorijevi}. Ova zajednica u SRJ ima oko 50 ~lanova. U~enje bele gnosti~ke crkve nastalo je iz u~enja Biblije, Knjige zakona i Knjige mudrosti (Alistera Kroulija) kao i iz u~enja ^arlsa Bernera o intenzivnom prosvetljenju. U~enje je nastalo 1960. godine u SAD. Smatra se da je osniva~ ^arls Berner. Godine 1978. @ivorada Mihajlovi}a je rukopolo`io veliki patrijarh Mi-{el Bertiks u ^ikagu.Po povratku Mihajlovi} osniva versku zajednicu u SFRJ ~ija je registracija izvr{ena u Sloveniji, a statut zajednice donet je 1986. godine u Hrpeljcima. ^lanstvo ove organizacije u SRJ ~ine uglavnom ~lanovi nekada{njeg udru`enja psihotroni~ara (udru`enje gra|ana koje se bavilo alternativnim disciplinama, okultizmom, ezoterijom, hermeniutizmom i misticizmom) koje se raspalo 1980. godine. Verske zajednice su potpuno nezavisne i samostalne u svom radu. Osnovni verski obredi su: ritual istine (intenzivnog prosvetljenja), ritual preporo|enja, ritual osve}ivanja svetim duhom.Ritual istine se radi u parovima. Posle kratke meditacije jedan ~lan saop{tava sve {to mu je padalo na pamet dok je meditirao a onda se zamenjuju uloge i parovi. Ova tehnika navodno poma`e u osloba|anju od stresa, fobija kao i od lo{ih navika. Sama tehnika meditacije podse}a na zen meditaciju koju primenjuju vrhunski sportisti u Japanu. Posle prve intenzive prosvetljenja nekolicini u~esnika su po~ela da se ukazuju privi|enja pro{log `ivota i sli~no. U~esnici su tada po~eli „spontano” da obla~e ritualnu ode}u od belog pamuka. Kao i ~lanovi OTO-a te`e da se stope sa kosmi~kom inteligencijom AIVAZ koja je progovorila, navodno, kroz Alistera Kroulija. S obzirom na to da se u~enje ove zajednice oslanja delom i na Alistera Kroulija, odnosno OTO, i na magijsku organizaciju „Zlatna zora”, kojom rukovodi velika bela lo`a (skup velikih bestelesnih majstora), @ivorad Mihajlovi} je dobio nadimak „Beli Mag”. Ovo je 275

z a m k e zainteresovalo novinara Milovana Brki}a pa je 1984. godine pozvao Mihajlovi}a na razgovor. Smatraju}i da novinar Brki} namerava da populari{e ovu versku zajednicu Mihajlovi} je strpljivo obja{njavao su{tinu gnosti~kih (izvornih) znanja uvrstiv{i tu i belomagijske principe. Brki} je, po mi{ljenju Slavinskog, u najcrnjem svetlu prikazao ovu zajednicu tako da je u narednom periodu ~lanstvo ove zajednice moralo da dokazuje javnosti da nije re~ o dru{tveno ili bezbednosno opasnoj organizaciji. Bela gnosti~ka crkva nije u milosti pravoslavne crkve. ^lanovi EGA ovo obja{njavaju nedovoljnom informisano{}u pravoslavnih sve{tenika koji ne vide izuzetnu sli~nost izme|u u~enja EGA i gnosti~kog pravca u pravoslavnoj crkvi odnosno pravoslavnomona{kog reda ~iji monasi borave u Hilandaru. Izvori finansiranja su ~lanarina i zarada od publikacija knjiga. Podse}amo da je @ivorad Mihajlovi}-Slavinski jedan od najtira`nijih pisaca iz ove oblasti.Do sada je objavio vi{e knjiga koje su se prodavale kao bestseleri, kao {to su: “Klju~evi psihi~ke magije”, “Trening indijskih fakira i jogija”, “Psihonauti unutra{njih svetova”, itd. Njegov poslednji projekat poznat je pod imenom „Eskalibur”. To je metod kojim se za kratko vreme ~ovek osloba|a briga (negativnih emocija) i zamenjuje ih ose}anjem bla`enstva. Po izjavi Mihajlovi}a ovo je savr{eni sistem koji re{ava apsolutno sve probleme ~oveka i nema efikasnijeg na svetu. Ovome ba{ ne ide u prilog Mihajlovi}eva izjava da namerava da pokrene nov projekat „eskalibur II”, koji bi trebalo da bude „jo{ savr{eniji” (svest o problemu, vizuelizacije, preme{tanje problema). Milan Gligorijevi}, najbli`i Mihajlovi}ev saradnik, izdao je skriptu o vudu magiji i jedan je od retkih ljudi kod nas koji prati ovu oblast. Godine 1997. do{lo je do razlike u mi{ljenjima izmedju patrijarha @ivorada Mihajlovi}a i njegovog zamenika Milana Gligorijevi}a u sprovo|enju verskih obreda patrijarha. Rezultat toga je navodno odvajanje Gligori276

z a m k e jevi}a koji je sa sobom “poveo”devet ~lanova s namerom da osnuje novu versku zajednicu. Po mi{ljenju upu}enih, ovaj razdor unutar zajednice najverovatnije vodi ka njenom ga{enju. Hristova duhovna crkva - Pentekosti Sedi{te ove zajednice nalazi se u Beogradu u ulici Siminoj br. 8, u prostorijama Hrama Svete Trojice. Sve pentekostalne crkve okupljene su u Savez pentekostalnih crkava ~iji je predsednik Slobodan An| eli}. Sedi{te Saveza je u Beogradu, Ulica Bo`e Jankovi}a br.74. Sekretar Saveza je Lazar Stoj{i}. Re~ je o zna~ajnoj verskoj zajednici ~iji se broj ~lanova procenjuje na oko 3.000 od kojih se 400 nalazi u Beogradu. Savez ima na teritoriji SRJ 50 svojih objekata (crkava). Pentekostalci su nastali krajem XIX veka u SAD a potom se njihovo u~enje prenelo u Evropu.Na na{im prostorima pojavljuju se 1993. godine i njihova aktivnost je zabele`ena prvo na prostorima Republike Slovenije. Ve} 1935. godine pojavljuje se jedna grupa u Zemunu, a ubrzo im se pridru`uju i neki ~lanovi iz Beograda. Izbijanjem rata 1941. godine i uspostavljanjem granice na Savi, ~lanovi iz Beograda osnivaju zajednicu zbog nemogu}nosti prelaska granice.

277

z a m k e Slika 38 - Simbol pentekostalne crkve Od 1945. godine ~lanovi ove zajednice okupljaju se u iznajmljenim prostorima Vojske spasa, potom u ulici Dimitrija Tucovi}a, a 1952. godine dolazi do rascepa jer je ve}i deo vernika prihvatio novo u~enje po kome je bilo obavezno ponovo kr{tenje svih ~lanova potapanjem, zagnjurivanjem u vodu. Tako je iste godine obavljeno masovno kr{tenje vernika u Dunavu. Deo vernika koji nije prihvatio ovu novinu nastavio je svoj rad kao i do tada pod imenom Hristova crkva - malo kr{tenje. Uz pomo} crkve iz Francuske 1957. godine pentekostalna crkva u Beogradu kupuje svoj prvi objekat u ulici Lole Ribara, a 1992. godine osve-}en je pedeseti objekat ove crkve. To je Hram Svete Trojice u Beogradu u Siminoj ulici broj 8. Objekat je podignut uz pomo} sredstava koja su dobijena iz inostranstva, a me| u najve}im darodavcima isti~e se Smirna crkva iz Geteborga - [vedska. Pentekostalna crkva je nadnacionalna verska zajednica. Ime je dobila po izlivu svetoga duha koji se odigrao na 50. dan Isusovog uskrsnu}a. Pentekoste na gr~kom zna~i - pedeset. Ovo je izuzetno jak pokret u Rumuniji i smatra se da tamo broji oko pola miliona ~lanova, a za vreme predsednika Nikolaea ^au{eskua, pentekostalna crkva u Beogradu odigrala je izuzetno zna~ajnu ulogu u prebacivanju rumunskih izbeglica na Zapad. Najvi{i organ pentekostalnih zajednica u svetu je konferencija.Predsednik konferencije je trenutno [vajcarac Jakov Kofi.Konferenciju sa~injavaju odbori kontinenata. Odbor Evrope ~ine predstavnici svih zemalja u kojima su osnovane ove verske zajednice. Navodno ne postoji ~vrsta hijerarhija u smislu postavljenja i razre{avanja stare{ina pojedinih crkava ve} samo bratska saradnja. Me|utim, ta „bratska saradnja” mo`e nekad da bude toliko zna~ajna da, ukoliko se imu}nim crkvama ne dopadne lider neke zajednice, one 278

z a m k e mogu da ukinu svaku pomo} i izoluju tu zajednicu te je na taj na~in nateraju da promeni stare{inu. U okviru ove zajednice deluje i humanitarna organizacija Hleb `ivota koja je osnovana u saradnji sa baptisti~kom crkvom u Beogradu. Zajednica Hleb `ivota je do sada dobijala u vi{e navrata humanitarnu pomo} od humanitarne organizacije „Darkas” iz Holandije.

Slika 39 - Simbol humanitarne organizacije Hleb `ivota Zajednica je u saradnji sa duhovnom crkvom „Nogoprani”, Hristovom crkvom slobodne bra}e, baptistima,slova~kim evangelistima i sli~nim zajednicama osnovala Udru`enje evan|eoskih sve{tenika i vernika Srbije. Pentekostalna crkva je materijalno veoma jaka i njeni sve{tenici nisu volonteri ve} su pla}eni za svoj posao. Savez baptisti~kih crkava u Srbiji i SRJ Od 1992. godine baptisti su u Republici Srbiji i SRJ razvrstani u dva saveza: Savez baptisti~kih crkava u Republici Srbiji, poznat kao Severni savez i Savez evan|eoskih hri{}ana - baptista SR Jugoslavije. Severni savez sa~injavaju: Prva hri{}anska baptisti~ka crkva koja se nalazi u ulici Slobodanke Danke Savi} br. 33, ~iji je lider Aleksandar Birva{, Druga hri{}anska baptisti~ka crkva - Sveto Trojstvo koja se nalazi u ulici Strahinji}a bana 9, ~iji je lider Milivoj Maksimovi}. Predsednik Severnog saveza je 279

z a m k e Jovan Vla{i}, profesor engleskog jezika.Predsedavaju}i skup{tini Severnog saveza je Avram Dega, nastanjen u Vr{cu. Severni savez ima 72 objekta (crkava u Republici Srbiji) i 1230 ~lanova. Od 72 objekta koliko ih ukupno ima, oko 95 posto objekata se nalazi u Vojvodini, dok preostalih pet posto sa~injavaju objekti u Beogradu. Od 1230 ~lanova 80 posto su Slovaci, a 15 posto su pripadnici drugih nacionalnih manjina, a samo pet posto ~ine Srbi. Ovde je izra`eno delovanje hrvatske nacionalne manjine koja uporno nastoji da baptiste u SRJ podvede pod kontrolu hrvatskih baptista. Zbog ovoga je, izme|u ostalog,i do{lo do podele na dva saveza. Ju`ni savez sa~injavaju tri baptisti~ke crkve odnosno crkve evan|eoskih hri{}ana - baptista. Sedi{te Ju`nog saveza je u Vrnja~koj Banji, a lider je Simo Rali}. Lider Tre}e baptisti~ke crkve u Beogradu je David Bodit. Crkva se nalazi u Malom Mokrom Lugu, Smederevski put 1, prilaz br. 7a. Pre dolaska u ovu crkvu David je radio u Prvoj hri{}anskoj - baptisti~koj crkvi (koja je sada pripala Severnom savezu). U vreme rascepa lider Tre}e crkve bio je Ljubomir Lu~kovi}, koji zbog starosti nije mogao da nastavi dalji rad. Ju`ni savez ima 10 svojih objekata u SRJ i broji oko 450 ~lanova, od toga 90 posto su Srbi, dok preostalih 10 posto ~ine pripadnici nacionalnih manjina, me|u kojima su najbrojniji Makedonci. U okviru Severnog saveza aktivne su slede}e organizacije: a) Alfa i omega - Centar za duhovni `ivot hri{}anske baptisti~ke crkve, koji je u stvari, udru`enje koje se bavi izdava~kom i propagandnom delatno{}u. Prostorije centra su u Beogradu, u Igmanskoj ulici br. 6. Rukovodilac Alfom i omegom je sve{tenik Dane Vidovi}, koji je zavr{io Teolo{ki fakultet u Osijeku.

280

z a m k e b) Zajednica evan|eoskih u~enika i studenata je udru`enje pri crkvi u ~ijem se rukovodstvu tako|e nalazi Dane Vidovi}. c) Hleb `ivota - hri{~ansko humanitarno udru`enje koje su organizovale baptisti~ka i pentekostalna crkva. Prostorije se nalaze tako|e u Igmanskoj br. 6, a rukovodilac je Jasmina To{i}, ~ija se kancelarija nalazi u Beogradu, u Ul.Prote Mateje 41. Magacinski prostor nalazi se u prostorijama Prve baptisti~ke crkve u Beorgadu u ulici Slobodanke Savi} br. 33. d) Tabita je, tako|e, humanitarna organizacija sa sedi{tem u Novom Sadu, a rukovodilac je Branka Crnec. e) Ljubi svoga bli`njega je tako|e humanitarna organizacija Ju`nog saveza sa sedi{tem u Ni{u, a rukovodilac je ^eda Ralevi}, sve{tenik baptisti~ke crkve u Ni{u. Adaptaciju prostorija organizacije Hleb `ivota finansirali su donatori iz Nema~ke - organizacija Hilfe fur bruder (Pomo} za brata) i Foreign mission board of the southern baptist convention iz SAD. Od 1994. do 1998. godine udru`enje Hleb `ivota prikupilo je i podelilo socijalno ugro`enim licima i izbeglicama na teritoriji SRJ pomo} u vrednosti od vi{e miliona nema~kih maraka. Donatori su hri{}anske humanitarne organizacije i lokalne crkve iz SAD, Velike Britanije, [vajcarske, Nema~ke, [vedske i Holandije. U svetu postoji 52 vrste baptista. Uglavnom su svrstani u saveze,ali ima i autokefalnih crkava. Oba na{a saveza su ~lanovi Evropske baptisti~ke federacije (EBF). Sedi{te ovog saveza je u Nema~koj, a sekretar je Karl Hajnc Valter. Iako u jednoj zemlji mo`e da postoji samo jedan savez, EBF priznaje oba na{a saveza i pre}utno prelazi preko njihove nacionalne podvojenosti, a u poslednjih nekoliko meseci intenzivno poku{ava da do|e do integracije Ju`nog i Severnog saveza. Me|utim, za sada Ju`ni savez to odbija.Izme|u ova dva saveza postoji „nacionalizam niskog intenziteta” {to zna~i da jedni drugima prave sitne smicalice posebno kada je u 281

z a m k e pitanju primanje pomo}i iz inostranstva, dok im je teolo{ka saradnja na zavidnom nivou. Do maja 1993. godine misionar zadu`en za nekada{nju SFRJ pastor Vilijam Beri [il (dr`avljanin SAD) boravio je u Beogradu, kada se po nalogu centrale zbog opasnosti od bombardovanja Beograda preselio u Ljubljanu, odakle lak{e mo`e da deluje. [il je misionar Ju`ne baptisti~ke konferencije (broji oko 15 miliona ~lanova u SAD) a njihov ~lan je i predsednik Klinton. Od 1986, u svojstvu teolo{kog savetnika u Beogradu boravi Karden D`on D`ozef, dr`avljanin SAD, koji SRJ nije napu{tao ni za vreme NATO agresije. Baptisti su masovna verska zajednica i u svetu ih ima vi{e od 60 miliona. Ako se ra~una i broj porodica i simpatizera cifra je znatno ve}a i kre}e se preko 120 miliona. Na prostorima biv{e SFRJ bilo je registrovano oko 4.000 ~lanova, a sada{nji broj (na teritoriji SRJ) procenjuje se na oko 2.000. Najvi{e ~lanova zajednice ima u SAD ~iji je broj oko 30 miliona, zatim na prostorima biv{eg SSSR-a, itd. Interesantno je da je Staljin osetio opasnost od ~lanova ove zajednice pa ih je svojevremeno proterao u Sibir i zabranio im rad. Me| utim, izgleda da su se i u Sibiru odli~no sna{li, tako da je danas, i pored svega, njihov broj u Sibiru i Rusiji veliki. Ova verska zajednica nastala je krajem XVI veka od anabaptista (dva puta kr{teni), na prostorima Zapadne Evrope (Holandija - Engleska). Hijerarhija u zajednici u ~vrstom smislu ne postoji. Sve lokalne crkve su samostalne i, kako baptisti vole da naglase, odvojene od dr`ave. Istorijski gledano, zaslugom anabaptista crkva se odvojila od dr`ave. Zajednica se finansira iz dobrovoljnih priloga,zatim prodajom svojih knjiga i literature, a najzna~ajnija pomo} se dobija od zajednica koje su finansijski veoma jake kao {to su zajednice SAD, Engleske, Nema~ke, Holandije, itd. Baptisti smeju da piju alkohol, ali ne i da se opijaju, dok im je pu{enje zabranjeno. Razvod braka nije dozvoljen, a u vojsku idu, ali ne nose oru`je. 282

z a m k e Hristova Crkva „Malo Kr{tenje” Ovo je jedinstvena verska zajednica u svetu. Osnovana je 1904. godine u Be{ki (Srem), a osniva~ je Nemac Knic. Prvi stare{ina beogradske zajednice bio je Stevan [irer. Sedi{te se nalazi u Beogradu. Glavni sve{tenik ove zajednice je Du{an An|eli}, iz Beograda, a njegov zamenik je Stevan Ster`in. Hristova crkva „malog kr{tenja” ima oko 100 ~lanova u SRJ od kojih se 70 nalazi u Beogradu. Ovo je siroma{na verska zajednica i iz nje je (otcepljenjem) nastala Hristova duhovna crkva pentekosti. Jedina razlika me|u njima je u tome {to kod Hristove duhovne crkve pentekosti postoji obaveza ponovnog kr{tenja potapanjem u vodu. Hristova crkva malog kr{tenja smatra da nema potrebe za tim i da je dovoljno to {to je neko nekad bio kr{ten. Ovakav „tvrd” stav Hristove crkve malog kr{tenja u vezi sa odbijanjem ponovnog kr{tenja nai{ao je na negativne odjeke kod pentekostalaca u Evropi i svetu, te ih zbog toga niko nije priznao. U slu~aju da neko lice izrazi `elju da bude kr{teno (misli se isklju~ivo na lice koje do sada nije kr{teno), ceremonija se ne obavlja uranjanjem u vodu ve} samo prskanjem vodom. Pripadnici ove zajednice nemaju posebnu ode}u, ikone i relikvije a ~ine je uglavnom stariji ljudi. Sve{tena lica nisu pla}ena za svoj rad, ve} rade volonterski. Zajednica sedmog dana adventista „Reformni pokret” Sedi{te ove zajednice je u Beogradu u ulici Gr~i}a Milenka br.62. Pored ovog objekta, zajednica ima svoj objekat i u Subotici. Na teritoriji SRJ zajednica ima 30 ~lanova, a u Beogradu ih je samo 10. Uglavnom zajednicu ~ine ~lanovi stariji od 40 godina. Predsednik zajednice na nivou SRJ je bugarski dr`avljanin Anton 283

Ivanov Salaviov. Glogovac.

z a m k e Sekretar zajednice

je

Savo

D.

Adventisti su osnovani 1844. godine u SAD. Ve} narednih godina po izbijanju Gra|anskog rata u SAD, tra`ili su da budu oslobo|eni od u~e{}a u ratu jer su `eleli da ispo{tuju Bo`iju zapovest „Ne ubij”. U Prvom svetskom ratu adventisti su u~estvovali u ratnim sukobima na raznim stranama. Reformatori su nastali 1914. godine u Evropi otcepljenjem od adventista. U Nema~koj za vreme Hitlera odbili su da idu u rat, pa su zbog toga bili odvo|eni u koncentracione logore. Pored ove razlike izme|u adventista i reformatora, reformatori su vegetarijanci, dok se adventistima to samo preporu~uje, ali im nije striktno nalo`eno. Teolo{ke razlike su neznatne.

284

z a m k e

Slika 40 Reformski pokret adventista sedmog dana i Zajednice sedmog dana adventista vrlo su sli~ne verske zajednice (do 1951.godine to je bila jedna zajednica), a onda je na inicijativu Nikoli}a, koji je tada bio sekretar generalne konferencije, do{lo do rascepa. 285

z a m k e Poslednjih godina ~ine se napori da se ove zajednice ponovo ujedine. Vrhovni organ Zajednice sedmog dana adventista „reformski pokret” jeste generalna konferencija ~ije je sedi{te u Nema~koj, a predsednik je Kolumbijac Henri Andreada. ^lanstvo je organizovano po zemljama i unijama. Na svakih 250 ~lanova bira se po jedan delegat koji predstavlja ~lanstvo u Generalnoj konferenciji. Zajednica u SRJ pripada balkanskoj uniji ~ije je sedi{te u Sofiji, broji 1.000 ~lanova. Predsednik balkanske unije je Bugarin Najdan Bo~ev,koji sa jo{ tri delegata predstavlja uniju u Generalnoj konferenciji. U nadle`nosti Generalne konferencije je i postavljanje stare{ina,predsednika crkve. Tako je Generalna konferencija procenila da se poslednjih godina u zna~ajnoj meri osuo broj ~lanova ove zajednice u SRJ te je imenovala Bugarina Antona Ivanova Salaviova za predsednika i uputila ga u SRJ da konsoliduje crkvu i da radi na ujedinjenju sa Reformskim pokretom sedmog dana. Anton je po zanimanju zubotehni~ar i zavr{io je misionarsku {kolu u Nema~koj. Do sada je obavljao poslove misionara u Bugarskoj, a bio je i delegat ispred balkanske unije u Evropi. Njegov boravak u SRJ finansira Generalna konferencija. Predsednik upravnog odbora - Dragan Stankovi} - osnovao je 1997. godine svoju frakciju negiraju}i pravo da se predsednik postavlja odlukom iz inostranstva. Aktuelni predsednik - Anton i sekretar Savo Glogovac su, navodno, nastojali da pridobiju stare ~lanove da bi im prepisali svoje nepokretnosti. Savez za transcendentalnu meditaciju Srbije Sedi{te ovog udru`enja gra|ana nalazi se u ulici @ivojina Luki}a-Vajara br.49, na Novom Beogradu. Savez za TM ima i svoju salu za ve`be koja se nalazi u Murskoj ulici broj 14. Predsednik udru`enja na nivou Republike Srbije je Milija Petrovi} iz N. Beograda. Pred286

z a m k e sednik udru`enja na nivou Beograda je Branko ^i~i} iz Beograda. Udru`enje trenutno broji oko 300 stalnih ~lanova, od toga je oko 150 iz Beograda. Udru`enje ima oko 25 podru`nica na teritoriji Srbije, od toga su registrovane podru`nice u Mladenovcu, Zrenjaninu, Subotici, Kragujevcu i Ni{u. Udru`enja TM registrovana su do sada u oko 130 dr`ava sveta kao humanosocijalne organizacije, a ra~una se da trenutno u svetu ima vi{e miliona praktikanata ove tehnike. Osniva~ TM je indijski matemati~ar i hemi-~ar Mahari{i Mahe{i Jogi. Mahari{ijev u~itelj je bio ~uveni indijski mudrac Brahmanande Saras Vati - poznat kao guru Dev koji je 40 godina proveo u jednoj pe}ini `ive}i potpuno odvojen od sveta. Godine 1957. Mahari{i je dao potpuno nov pristup u~enju veda - drevna indijska su{tinska znanja. Tehniku koju je tada sprovodio nazvao je transcendentalnom meditacijom jer je utvrdio da u stanju potpune mentalne ti{ine pa`nja prelazi (transcendentira) u uobi~ajene nivoe mi{ljenja. Prelaskom Mahari{ija iz Indije u SAD a potom i u Evropu ova tehnika je dobila popularnost kao retko koja druga. Najatraktivnije u samoj tehnici je bilo to {to „ne treba raditi ni{ta” da bi se postigla potpuna relaksacija i otklonio stres. Rezultate koje su postizali tada{nji indijski jogiji ve`bama od po nekoliko godina Mahari{ijevi u~enici postizali su za nekoliko meseci.

Slika 41 - Logo saveza Ubrzo po osnivanju TM tehnike Mahari{i osniva i drugi (vi{i nivo) koji naziva sithi tehnika. Po drevnim budisti~kim tekstovima postoji osam velikih sithija (mo}i), od kojih je svakako najatraktivniji - levitiranje. Ova tehnika se odvija u tri faze. Praktikanti TM u na{oj zemlji uspe{no su savladali prvu fazu. Ove dve tehnike 287

z a m k e izazvale su izuzetnu pa`nju mnogih nau~nika i do sada je objavljeno vi{e od 500 nau~nih radova na ovu temu. Procenjuje se da u ovom trenutku oko 160 nezavisnih univerziteta i laboratorija ispituje prakti~nu primenu ove tehnike. Po strani nisu ostali ni fizi~ari jer je, navodno, utvr|eno da ove dve tehnike imaju jako upori{te u analognom tuma~enju kvantne fizike, odnosno delu koji govori o ~etiri primarne sile koje deluju u atomskom jezgru (elektri~na, slaba nuklearna, jaka nuklearna i sila gravitacije). U Kamazu u Ruskoj Federaciji osnovan je univerzitet za TM. Od pre petnaest godina na nivou vlada otpo~ela je razmena nau~nika izme|u SAD i tada{njeg SSSR-a. Vode}e profesore na univerzitetu u Kamazu ~ine stru~njaci iz Nacionalnog instituta za istra`ivanje mozga u Ruskoj Federaciji. Jedan od njih je i profesor Ljubimov, po~asni ~lan na{e akademije nauka koji je ~est gost na{e zemlje. U na{oj zemlji je ra|eno vi{e eksperimenata u kojima je navodno potvr|eno pozitivno delovanje ove tehnike. Primera radi: na klinici u Novom Sadu dr Slobodan Aracki je radio eksperimente u vezi sa primenom ove tehnike na regulaciju krvnog pritiska. Rezultati su, navodno, bili izuzetni. Velike korporacije kao {to su ABM, Tojota, Soni, Kseroks i druge, uvele su TM kao obavezu za svoje radnike (relaksacija traje 2 x 20 min u toku radnog vremena). Znanja o tehnikama se prenose posredstvom u~itelja, a te~ajevi za u~itelje odr`avaju se naj~e{}e u Italiji, Rusiji, Holandiji i [vajcarskoj. Sedi{te ove organizacije za Evropu nalazi se u Holandiji. Maja 1993. godine Beograd su posetila ~etiri profesora Mahari{ijevog vedskog univerziteta iz Nju Delhija i to: Uma Kant Mahapiatr, Nirumpa Devi Mahapiatr, Gur Data [arm i Sarve{ Kumar [arm. Oni su odr`ali predavanja iz oblasti Mahari{ijevog jedinstvenog polja delovanja, TMa i TMA sithi programa. Jedna od posebno interesantnih tehnika jeste „stvaranje grupe za vladu”. Zadatak „grupe za vladu” jeste podr{ka vladama svojih zemalja da spre~e rat i 288

z a m k e nasilje. Tehnika se svodi na zajedni~ku maditaciju ve}e grupe ljudi na jednom mestu. Primera radi, za prestanak rata (procena vr{ena za vreme rata) i ukidanje sankcija navodno bilo bi dovoljno 500 dobrovoljaca koji bi meditirali dva puta dnevno po 20 minuta u periodu od 30 dana. Rezultat indukovane energije nastupio bi najkasnije za tri meseca. Ova tehnika prakti~no je isprobana u zalivskom ratu. Naime, uz saglasnost izraelske vlade ova tenika je, navodno, primenjena kao metod za{tite od ira~kih projektila. Praktikanti TM-a osnovali su i politi~ku stranku, Partiju prirodnog zakona. Reformski pokret adventista „Sedmi dan” Sedi{te ove verske zajednice je u Beogradu, Ul. Moravska br.8, a lideri su Milorad Milenkovi} iz Umke i Gabrijel Popek iz Slankamena. Propagandu vodi odgovorni urednik Branko Bosanac, a na tetitoriji SRJ imaju 30 objekata. Broj ~lanova ove zajednice u svetu se procenjuje na oko 25.000. Najvi{e ih ima u Rumuniji i Brazilu a potom u SAD, itd. U SRJ se nalazi oko 6.000 ~lanova ove zajednice, od toga ih u Beogradu ima oko 40. Centri delovanja osim Vojvodine, gde ih ima najvi{e, nalaze se u svim ve}im gradovima centralne Srbije i u Podgorici. Reformski pokret adventista„sedmog dana” nastao je zvani~no 1925. godine u isto~noj Evropi - Rumuniji otcepljenjem od adventisti~ke crkve. Sukob izme|u pripadnika adventisti~ke crkve i jednog dela ~lanstva (koji su kasnije sebe nazvali reformski pokret) nastao je jo{ za vreme I Svetskog rata kada je najmanji deo ~lanstva „izvorno tuma~e}i Bibliju” odbio da uzme oru`je u ruke i bori se, iako je navodno tada{nje rukovodstvo adventisti~ke crkve to od svojih ~lanova zahtevalo. Reformski pokret adventista sedmog dana ima svoju centralu koja se naziva Generalna konferencija i nalazi se u Vird`iniji u SAD. Generalnu konferenciju 289

z a m k e sa~injavaju ve}e zajednice, uglavnom na nivou teritorija dr`ava. Unije se dele na dva ili vi{e polja. Jedno polje predstavlja jednu lokalnu skup{tinu odnosno crkvu, odnosno u teritorijalnom smislu jednu op{tinu ili manje mesto. Rukovodstvo unije podle`e reizbornosti i to (u na{oj zemlji) svake dve godine. Reizbornost na nivou lokalnih crkvava je jednom godi{nje. Prilikom promene lidera unije obavezno je prisustvo misionara koje delegira Generalna konferencija iz Vird`inije. U na{u zemlju su do sada dolazili uglavnom misionari iz SAD, Rumunije, Nema~ke i Brazila. Ova zajednica se finansira iz sredstava obavezne ~lanarine (ovo su uglavnom simboli~na sredstva), zatim iz dobrovoljnih priloga, a u principu, za krupnije poduhvate mo`e da se ra~una na finanasijsku pomo} Generalne konferencije, mada takvu pomo} do sada na{a zajednica nije dobijala. Osnovno u~enje Reformskog pokreta adventista sedmog dana poklapa se sa u~enjem adventisti~ke crkve.Me|utim, ~lanovi reformskog pokreta, za razliku od adventisti~ke crkve, ne dozvoljavaju „nikakvo kombinovanje” i strogo se pridr`avaju na~ina `ivota koji je propisan u Bibliji. Sve{tenici reformskog pokreta nemaju posebnu versku ode}u, ikone i verske relikvije. Zabranjeni su poroci kao {to su alkohol, droga, pu{enje. Seks je dozvoljen samo u braku. Razvod nije dozvoljen. Ne ubijaju `ivotinje. Vegeterijanci su na verskoj i zdravstvenoj osnovi. Pored biljne hrane, smeju da jedu jaja i piju mleko. U vojsku ho}e da idu, ali odbijaju da nose oru`je. Subotom im je zabranjeno da rade bilo {ta osim da misle i razgovaraju o Bogu. ^lan ove zajednice postaje se obredom kr{tenja koje se izvodi zagnjurivanjem kandidata u teku}u vodu. Za kr{tenje se tra`i minimum starosti koja se od strane sve{tenika ove zajednice procenjuje na oko 15 godina. Obred kr{tenja ima pravo da obavlja samo odabrano lice koje 290

z a m k e se naziva rukopolo`eni propovednik.Ova verska zajednica okuplja pripadnike svih nacija, rasa i vera.

Slova~ka evangelisti~ka crkva Sedi{te ove verske zajednice nalazi se u Novom Sadu (sedi{te za SRJ), u Karad`i}evoj ulici br. 2. Lider na nivou SRJ je dr Andrej Beredi - episkop. Slova~ka evangelisti~ka crkva ima tri seniorata (ogranka) i to: ba~ki, banatski i sremski. Na teritoriji SRJ ima oko 55.000 ~lanova odnosno oko 75 posto Slovaka su ~lanovi ove verske zajednice. Sedi{te zajednice na teritoriji Beograda je u Boljevcima, Ulica mar{ala Tita br. 122. Zajednica ima tri objekta. Pored objekta (sedi{ta) u Boljevcima poseduje i objekat u Dobanovcima, u Ugrinova~koj ulici, i objekat u A{anji. Stare{ina zajednice za teritoriju Beograda je Jovan Vinkovi} - u Boljevcima. Na ovoj teritoriji `ivi oko 2450 ~lanova ove zajednice. Najvi{e ih je u Boljevcima oko 2.000, zatim u Dobanovcima oko 300 i u A{anji oko 150. Jovan Vinkovi} je zavr{io Teolo{ki fakultet u Bratislavi.Koordinaciono telo slova~kih evangelisti~kih crkava nalazi se u @enevi - [vajcarska, a sve zajedno su uklju~ene i u Svetski luteranski savez. Sve{tenici ove zajednice imaju posebnu ode-}u i manji broj relikvija. ^lanovi ove zajednice nalaze se na na{im prostorima jo{ od XVII veka. Dva njihova najstarija objekta (crkve) sazidana su 1776. godine, objekat u Pazovi, i 1755. godine, objekat u Ba~kom Petrovcu. Zajednica se finansira iz dobrovoljnih priloga,ali svaki ~lan pla}a odre|enu sumu godi{nje, takozvani parohijal, od obra|ivanja zemlji{ta koje je u posedu zajednice. Pored ovih redovnih prihoda zajednica mo`e da 291

z a m k e ra~una i na pomo} iz inostranstva (iz @eneve), ali samo kada su u pitanju zna~ajniji projekti (izgradnja crkava i sl.). ^lanstvo ove zajednice je jednonacionalno, odnosno ~ine ga isklju~ivo Slovaci. U poslednjih nekoliko godina ovu versku zajednicu pose}ivali su misionari iz [vedske, Danske i Norve{ke. Hristova crkva jevan|eoske bra}e Nastala je 1950. godine otcepljenjem od Hristove crkve slobodne bra}e. Sedi{te zajednice je u Beogradu, u ulici Pop Stojanovoj 25. Rukovodilac je ^edo Zec, nastanjen u Pan~evu. ^lanovi odbora su Djuro Banovi} iz Zemuna i Kosta Apostolovi}. Ovo je ubedljivo najmanja verska zajednica u zemlji, broji 10 ~lanova, nema nikakav propagandni materijal. Tuma~e Bibliju na svoj na~in. ^lanovi su srpske nacionalnosti, ne pripadaju intelektualnim krugovima. Jehovini svedoci Glavno sedi{te ove verske zajednice (na nivou SRJ) je u Beogradu, u ulici Milorada Mitrovi}a br. 4. Predsednik zajednice na nivou SRJ je Andreja Pekovi} Beograd, a zamenik je Damir Porobi} - stare{ina skup{tine JS za Zemun. Jehovini svedoci su jedna od zna~ajnih verskih organizacija u SAD. Prema trenutnim procenama na teritoriji SAD se nalazi oko milion ~lanova ove zajednice koji svoju aktivnost sprovode u oko 7.000 objekata. Broj ~lanova u svetu se procenjuje na oko pet miliona. U SRJ ima oko 2.000 pristalica ove verske zajednice. Od toga oko 1.000 ~lanova se nalazi u Beogradu. Ukupno raspola`u sa 30 objekata od kojih se u Beogradu nalaze tri. Jedan objekat je u glavnom sedi{tu u ulici Milorada Mitrovi}a, drugi objekat se nalazi u Zemunu, u ulici Radoja Daki}a broj 61. 292

z a m k e ^lanstvo je organizovano po „skup{tinama”. U SRJ ima 51 skup{tina, a samo u Beogradu 13. Svoje objekte nazivaju kraljevskim dvoranama (jer je Hrist njihov kralj). Skup{tinu, odnosno versku op{tinu, biraju glavni odbori zajednice. Glavni odbor zajednice sa~injavaju tri, a nekad i vi{e stare{ina. Stare{inama je direktno podre| eno ~lanstvo. Glavno sedi{te ove organizacije (centrala) u svetu nalazi se u Bruklinu - dr`ava Njujork - SAD. Njoj pot~injena podru`nica za Evropu nalazi se u mestu Selters u blizini Frankfurta - Nema~ka. Jehovini svedoci su nastali otcepljenjem od protestantske crkve sredinom XIX veka. Aktivnost njenih ~lanova prenela se i na na{e prostore izme|u I i II svetskog rata. Od 1956. godine zvani~no je priznata verska zajednica u SFRJ. Jehova (u izvornom zna~enju - onaj koji jeste) je Bog. Isus Hrist je njegov sin i ujedno posrednik izme|u Boga i ljudi. Ova zajednica nema nikakve verske praznike i obrede. Ne veruju u zagrobni `ivot, ali „pouzdano znaju” da zaslu`ni vaskrsavaju. Prema njihovom u~enju, telo i du{a su neodvojivi odnosno smr}u fizi~kog tela umire i duh. Jehova odlu~uje o podobnosti konkretne osobe te ako je podobna vaskrsava je u identi~nom obliku. Pripadnici ove zajednice ne nose nikakvu posebnu garderobu. Njihove KRALJEVSKE DVORANE nisu ukra{ene relikvijama niti nekim simbolima. Ritual kr{tenja je jednostavan samo se tra`i minimum svesti o kome se izja{njava stare{ina. Deca ispod 14 godina se retko kr{tavaju osim ako roditelji nisu ~lanovi ove zajednice. Osnova u~enja je Biblija. Smatraju da svaki ~ovek mora da bude odgovoran i pred Bogom i pred dr`avom. U tom smislu maksimalno vode ra~una o po{tovanju zakona dr`ave u kojoj `ive a ne `ele da se ogre{e ni o medjunarodne propise. Zajednica nema ~vrsto opredeljenje prema slu`enju vojnog roka. To ostavljaju ~lanstvu na odluku. 293

z a m k e Smeju da se `ene i udaju ali samo jednom. (@enama je zabranjeno da budu u upravnom odboru.) Jedan od zna~ajnijih grehova je ~ak i „flert o~ima” izme|u dvoje koji nisu u braku. Ogor~eni su protivnici abortusa, a za{tita protiv za~e}a je dozvoljena.

Slika 42 - Jedan od obrasaca koje koriste Jehovini svedoci u SR Jugoslaviji Interesantno je napomenuti da se pored bo-`ijih zakona jehovini svedoci pridr`avaju i nekih takozvanih ljudskih zakona kao {to su: zabranjeno pu{enje, alkoholno pi}e,zabranjeno davanje i uzimanje tu|e krvi kao i zabrana uzimanja i kori{}enja vatrenog oru`ja. Ova verska zajednica se finansira isklju~ivo iz dobrovoljnih priloga. Svi ~lanovi rade na svojim radnim mestima a posao u zajednici obavljaju volonterski. Me| utim, onima kojima je to neophodno zbog obima utro{enog vremena mogu da se dodele neznatna sredstva. ^lanovi mogu da budu svi bez obzira na rasu, pol i eventualnu prethodnu veru. Smatraju da je SPC ljubomorna na njih jer u poslednje vreme mnogi pravoslavci napu{taju SPC i prelaze u ovu zajednicu. 294

z a m k e Postoje tri nivoa propovedanja. Objavitelji, pioniri i specijalni pioniri. Objavitelji su zadu`eni da propovedaju svoju veru u svakom momentu i prilici gde god se na|u. Pioniri moraju da ispune bonus od najmanje 60 ~asova slu`be na terenu (rad u parovima sa unapred odre|enim planom teritorije koju moraju da pokriju). O izvr{enim obilascima pi{u slu`bene bele{ke i dostavljaju stare{ini. Specijalni pioniri su profesionalci koji mogu da dobijaju nadoknadu za svoj rad i imaju pravo na godi{nji odmor. Obaveze specijalnih pionira su da ispune bonus od minimum 140 ~asova slu`be na terenu. ^lanovi ove zajednice su pripadnici svih nacionalnosti koje `ive na na{im prostorima. Jedan od stare{ina ove zajednice u Ni{u i Leskovcu je dr`avljanin Nema~ke Valter [hel koji u SRJ `ivi od 1945. godine. U Beogradu boravi u svojstvu misionara i misionar iz Kanade - Danijel D`en Pol Niza sa suprugom Helen.

295

z a m k e

Slika 43 - Jedan od obrasaca koje koriste Jehovini svedoci u SR Jugoslaviji

296

z a m k e

Slika 44 - Jedan od obrasaca koje koriste Jehovini svedoci u SR Jugoslaviji

297

z a m k e

Slika 45 - Plan obilska terena

Vai{navska verska zajednica „Veda” (Hari Kri{na) 298

z a m k e Ime ove organizacije uzeto je zbog religiozno filozofskog u~enja koje se oslanja na vede - odnosno svete knjige Brahmina u Indiji. U su{-tini ono se svodi na zalaganje za apsolutno jedinstvo svih `ivih bi}a na svetu i jedno je od najpopularnijih u~enja u Indiji. Sledbenici ovih religiozno-filozofskih sistema u svetu su poznati pod imenom Hari Kri{na. Hari Kri{nu je osnovao Indijac Bhktivedanta Svami Prabhupada 1966. godine u SAD. Broj ~lanova ove verske zajednice u svetu ra~una se na vi{e miliona. Trenutno je njihova aktivnost najvi{e izra`ena na prostorima biv{eg SSSR-a, naro~ito u pravoslavnim republikama.

Slika 46 - Jedan od simbola Hari Kri{ne Zajednica u Beogradu osnovana je 1985. godine. Tada{nje sedi{te bilo joj je u Bor~i u ulici Ivana Milutinovi}a br. 72. Sedi{te je zatim preba~eno u ] ustendilsku ulicu. U ovom trenutku ova verska zajednica nema svoje sedi{te. Njihovi ~lanovi sastaju se svake druge subote u jevrejskoj sinagogi u Zemunu. Pored Milana Arsenijevi}a, osniva~i Hari Kri{ne na na{im prostorima su Maja Taka~ i Djor|e Taka~. Hram ove verske zajednice nekoliko godina se nalazio u ]ustendilskoj ulici br. 17. Sastojao se od osam spava}ih soba i jedne zajedni~ke prostorije ~ija je povr{ina oko 200 metara kvadratnih. U hramu je neprekidno boravilo u proseku oko 30 ~lanova. 1994.godine u SRJ zajednica je imala oko 200 ~lanova. Broj simpatizera procenjivan je na nekoliko hiljada. Po mi{ljenju ~lanova ove zajednice, zajednica se skoro raspala pod negativnim pritiskom javnosti.Aktuelni predsednik Boban Ivezi} nalazi se u Skoplju gde 299

z a m k e poku{ava da o`ivi rad zajednice. Sekretar Nenad Miju{kovi} nalazi se u Beogradu. Procenjuje se da trenutno ima najvi{e trideset ~lanova ove zajednice

Slika 47 - Jedan od simbola Hari Kri{ne Svi centri Hari Kri{ne u svetu su nezavisni. Saradnja se ostvaruje na dobrovoljnoj osnovi pojedinih centara. Me|utim, aktivnost pojedinih centara „nenametljivo uskla|uju” pojedini gurui. Centar Hari Kri{ne u SRJ pose}uje dr`avljanin Nema~ke Peterson Torsten, poreklom [ve|anin, ~ije je umetni~ko ime Sa}inanda Nasvami. (Pod tim imenom je poznat kao pristalica Hari Kri{ne). Finansiranje ove zajednice u SRJ sli~no je finansiranju drugih centara. Tu je uglavnom re~ o dobrovoljnim prilozima,zatim izdavanju (prevo|enju i {tampanju) knjiga u kojima se obja{njavaju razni aspekti indijskih religija i filozofija. Me|u izvorima prihoda bili su svakako i prihodi od odr`anih kocerata grupe Nitjananda-grupe koju su sa~injavali ~lanovi Hari Kri{ne. Nitjananda je imala zapa`ene uspehe. U toku 1984. godine grupa je uspela da okupi oko 4.000 posetilaca u dvorani centra Sava. Maja (diplomirani filozof) je pevala `enski vokal, a Djor|e je udarao u bubnjeve. Saradnju na muzi~kom i duhovnom nivou imali su sa brojnim muzi~arima. 300

z a m k e S obzirom na to da je grupa Nitjananda o`ivljavala staru indijsku muziku u kojoj su tonovi odabrani tako da njihova rezultiraju}a frekvenca izaziva opu{tenost kod slu{alaca (dovo|enje u alfa stanje), muzika ove grupe je postala predmet interesovanja nekih na{ih zvani~nih psihoterapeuta. Tako je, na primer, zabele`en nastup ove grupe u du{evnoj bolnici “Dr Laza Lazarevi}” (pod nadzorom neuropsihijatra Bjelogrli}a),gde su navodno postignuti zna~ajni rezultati, odnosno, uspeh se sastojao u tome {to je postignuto stanje da du{evni bolesnici budu potpuno mirni oko jedan ~as - koliko je i trajao nastup grupe. ^lanovi Hari Kri{ne su apoliti~ni. Praktikuju stil `ivota podre|en njihovom bogu - Kri{ni. Veruju u reinkarnaciju i zakon karme (lo{a i dobra dela ~oveka odre| uju kasniji oblik reinkarnacije). Seks je dozvoljen samo u braku i to isklju~ivo radi potomstva.Ovo odbija veliki deo simpatizera da postanu strogi ~lanovi, ali u isto vreme deluje kao „spas” za mnoge tinejd`ere koji su do`iveli prva nepovoljna iskustva. Po njihovom u~enju du{a postoji u svim bi}ima, pa je stoga strogo zabranjeno da se jede meso (`ivotinja, riba, ptica i svega `ivog). Biljke tako|e imaju du{u (emocije), ali je ~lanovima Hari Kri{ne dozvoljeno da ih jedu uz prethodni verski obred ~ija se su{tina svodi na to da ih oni zapravo ne jedu ve} ih `rtvuju Kri{ni. Ne piju,ne pu{e, ne u`ivaju drogu, ukratko, odr`avaju visoke eti~ke standarde. Poroke i sve ono lo{e u sebi elimini{u svakodnevnim praktikovanjem meditacije (na po~etku jednom, a kasnije i po vi{e puta na dan) koja se sastoji u ponavljanju mantre i po nekoliko hiljada puta u toku jedne meditacije. Hristova crkva Sedi{te Hristove crkve je u Beogradu u ulici Strahinji}a bana br. 9/IV. Prostorije su vlasni{tvo Reformatorske crkve, a jedan deo je izdat u zakup Hristovoj crkvi. Eksponirani lider je Goran Zarubica, “International 301

z a m k e school”, Beograd. Pored Zarubice upravni odbor sa~injavaju i dva ameri~ka dr`avljanina: D`ekson Geri Lin, po zanimanju je crkveni radnik. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. D`ekson bi nakon boravka u SRJ trebalo da ode u misiju u Moskvu. Makspaden Albert Rajs je tako|e crkveni radnik, a neizvesno je gde }e biti upu}en po okon~anju misije u SRJ. Hristova crkva je jedna od zna~ajnijih verskih zajednica u Americi. Broj njihovih vernika je, prema podacima iz 1973. godine, oko 2.400.000 (podaci se odnose na SAD) i ima ukupno 6.000 svojih objekata. U Beogradu ova zajednica ima trenutno oko 50 svojih pristalica, a u celoj Srbiji oko 60. Hristova crkva je osnovana u Evropi krajem XVIII veka. Njena aktivnost se ubrzo pro{irila na SAD, gde je trenutno najja~e upori{te ove zajednice u svetu. Interesantno je da nije nastala otcepljenjem od drugih ve} postoje}ih hri{}anskih zajednica, ve} kao poku{aj da se objedini rimokatoli~ka, pravoslavna i protestanska crkva. Hristova crkva smatra da su suvi{ne podele u hri{}anstvu koje je donela tradicija i da te podele ne predstavljaju su{tinski deo vere. Kao osnovu svog u~enja ova crkva koristi isklju~ivo Bibliju, za razliku od ve}ine drugih crkava koje pored Biblije koriste i druge knjige i predanja kao izvore svoga verovanja. Tvrde da je u po~etku hri{}anstvo bilo jednostavno, ali da mu se s vremenom toliko oduzimalo i dodavalo da je sada postalo veoma te{ko razlikovati {ta je izvorno, a {ta dodato. Zato smatraju da je potrebno da se vrate izvoru i da obnove prvobitno hri{}anstvo - i u u~enju i u praksi. Sledbenici Hristove crkve nemaju crkve u pravom smislu re~i. Njihovi objekti gde se okupljaju obi~ne su sale za sastanke u kojima nema ikona i ostalih verskih relikvija.Ne nose posebnu odoru. Kada se obra}aju bogu ne krste se. Za ritual kr{tenja ka`u da je nepotreban i da u principu svako ko je kr{ten mo`e da krsti onoga ko 302

z a m k e nije ali se za to tra`i minimum svesti (kao i kod Mormona) pa je stoga zabranjeno kr{tenje dece. Aktivnost ~lanova ove crkve u R. Srbiji zapo~ela je pre oko 10 godina,odnosno dolaskom ameri~kog misionara D`eksona Geri Lin (JACKSON GARY LYNN),za koga ujedno mo`emo re}i i da je jedan od osniva~a ove crkve u na{oj zemlji. Do sada je u Beogradu boravilo 12 misionara - ameri~kih dr`avljana. Hristova crkva nema strogu hijerarhiju ve} su sve zajednice nezavisne i saradnja je isklju-~ivo na dobrovoljnoj osnovi. Stare{ine zajednice iniciraju stru~no-konsultativne skupove na svake ~etiri godine koji se po pravilu odr`avaju u Evropi. Aktivnost i svoju uskla|enu opredeljenost prema brojnim pitanjima ~lanovi ovih crkava sti~u na zajedni~kom univerzitetu koji se nalazi u SAD. Hristova crkva se primarno finansira dobrovoljnim prilozima, a zna~ajna sredstva sti~u se i napla}ivanjem {kolarina na univerzitetu.Pojedine zajednice su sasvim samostalne u pogledu odlu~ivanja o finansiranju svojih misionara u njihovim misijama po svetu. Tako D`eksona i Makspadena finansiraju njihove mati~ne zajednice iz Teksasa. Pristalice ove crkve su iz svih slojeva, mada ipak preovla|uju intelektualci. Crkva je nadnacionalna a spremna je da prihvati i ljude drugih vera. Me|u ~lanovima ove crkve u Beogradu ima i pravoslavaca i katolika i muslimana (iz na{e biv{e republike), a u poslednje vreme medju ~lanovima se nalazi jedan Afrikanac, zatim Palestinac kao i Iranac koji pripada Zaratustri (jedna od najstarijih verskih zajednica - pre Hrista). Novoapostolska crkva Sedi{te ove verske zajednice nalazi se u Beogradu, u ulici Todora Dukina br. 47-a. Eksponirani lider je Zoran Bo`i} iz Beograda. Pored objekta u uluci 303

z a m k e Todora Dukina Novoapostolska crkva ima i svoj objekat (crkvu) u mestu Bo|ani kod Ba~ke Palanke. Novoapostolska crkva je nastala 1863. godine u Engleskoj, odvajanjem od Crkve Isusa Hrista. Ubrzo se njeno u~enje pro{irilo na ceo svet. Osniva~ crkve je Fridrih Vilhelm [varc. Sada{nji lider je [vajcarac Rihard Fer. Centrala ove verske zajednice nalazi se u [vajcarskoj. Prema poslednjim informacijama u svetu ima oko ~etiri miliona ~lanova ove crkve. Najbrojniji su u Zambiji, gde se ra~una da ih ima skoro dva miliona. Novoapostolska crkva je osnovana u Srbiji pre 10 godina. Osniva~ je Marinko [o{a - dr`avljanin Hrvatske, o`enjen Austrijankom Kristom, po zanimanju je automehani~ar. Marinko je do{ao iz Zagreba po nalogu centrale iz [vajcarske. Sredinom 1990. godine, posle uspe{no obavljenog posla, vratio se u Zagreb, a za sve{tenika je izabran Zoran Bo`i}. U Beogradu trenutno ima oko 60 ~lanova ove zajednice, a u Republici Srbiji ukupno oko 200. U Crnoj Gori ih za sada nema. Kao gosti ove zajednice ~esto dolaze misionari iz skoro svih delova Zapadne Evrope. Poslednji su bili 2.2.1993. godine Apostol Bot i Hobert Rickert iz Nema~ke. Doveo ih je sve{tenik Georgijevski iz Skoplja. Ovo je internacionalna crkva. Osnovali su do sada svoje zajednice u 170 zemalja, a osnovni cilj jeste ujedinjenje svih vera u jednu-hri{-}ansku. Nemaju posebnu garderobu, niti crkvene relikvije. Njihov jedini znak je krst koji izranja iz vode - a iz njega sunce. Od drugih zajednica se razlikuju po svojim obredima: sveto kr{-tenje, sveta ve~era i sveto zape~a}enje. Od toga je najinteresantnije sveto kr{tenje koje je „sastavni deo” duhovnog preporoda i potrebni preduslov za primanje svetog duha, {to je zapravo savez izme|u ~oveka i Boga. Osim verskih zakona, pristalice ove zajednice nemaju neke druge posebne zakone tako da im je dozvoljeno da piju (u normalnim koli~inama), pu{e, 304

z a m k e `ene se i razvode, ~ak je dozvoljen i abortus u odre| enim slu~ajevima (npr. kada je neposredno ugro`en `ivot majke). Smrt je normalna pojava kao i ro|enje te se sahrane nazivaju „pogrebnim sve~anostima”. Organizaciona struktura je zasnovana na strogoj hijerarhiji. Osnovna verska zajednica je op{tina. Glavno vo|enje svih novoapostolskih op{tina je u nadle`nosti veleapostola. Op{tine se organizuju u srezove i podsrezove koje predvode sreski apostoli. Vi{e podsrezova mo`e da se stavi pod upravu jednog episkopa koji poma`e apostolu u njegovom radu unutar apostolskog sreza. Zvanja u ovoj zajednici su slede}a: veleapostol, pomo}nik veleapostola, sreski apostol, apostol, episkop, sreski stare{ina, pastir, op{-tinski evan|elista,sve{tenik, |akon i pod-|akon. Novoapostolska crkva se finansira iz dobrovoljnih priloga a najzna~ajnija sredstva se dobijaju iz centrale u [vajcarskoj. Odatle je i dobijen novac za izgradnju kupovinu njihovih objekata. Izgleda da novac za ovu crkvu ne predstavlja problem.Tako,prema izjavi Zorana Bo`i}a, za svaki odlazak u crkvu u Bo|anima on uzima rent a kar na ra~un svoje crkve koja, uostalom, snosi i sve druge tro{kove. Od propagandnog materijala najzastupljeniji je ~asopis „Na{a familija” koji se {tampa u Hrvatskoj i Nema~koj na hrvatskom jeziku. Glavna literatura „Pitanja i odgovori o novoapostolskom verovanju” {tampa se }irilicom u Frankfurtu, a izdava~ je me|unarodni apostolski savez u Cirihu. Misionar Marinko [o{a je iz Srbije, po nalogu svoje centrale, oti{ao na zadatak u Sloveniju, te se o~ekuje da se sli~na op{tina osnuje i tamo.

Sai centar za univerzalni duhovni razvoj i obrazovanje 305

z a m k e Udru`enje Sai centar za univerzalni duhovni razvoj i obrazovanje nastalo je od dela ~lanova Udru`enja za grani~na podru~ja nauke i ekologije - Nikola Tesla. Po~elo je sa radom 1991. godine. Sedi{te udru`enja je u MZ Cvetni trg, Ulica Djure Salaja br. 9. Predsednik udru`enja je Mladenka Matovi}. Udru`enje broji oko 70 stalnih ~lanova, a u stanju je da okupi mnogo ve}i broj simpatizera. Na jednim vi{estrana~kim izborima ovaj centar je pod nazivom Jugoslovenski centar za univerzalni duhovni razvoj i obrazovanje stupio u koaliciju sa Pedago{kom strankom Jugoslavije, Narodnom socijalisti~kom strankom i Demokratskom zajednicom vojvo|anskih Ma| ara - za otad`binu, stvoriv{i Demokratski blok. Sai centar ubrzo je raskinuo koaliciju sa Demokratskim blokom jer su navodno preostale partije tog bloka u prvi plan stavile borbu za vlast. Osnovni proklamovani ciljevi centra su: - uspostavljanje duhovnog jedinstva svih jugoslovenskih naroda i svih naroda sveta, - izgradnja dru{tvenih odnosa na principima ljubavi, mira, razumevanja i po{tovanja, - pribli`avanje duhovne nauke ~oveku, - o~uvanje zdrave planete Zemlje i uspostavljanje i odr`avanje zdravlja za sve oblike `ivota na njoj, - izgradnja razvijenog dru{tva na svim nivoima postojanja, - progla{avanje Beograda „gradom mira i ljubavi” a Jugoslavije „zonom mira u kojoj se zabranjuje upotreba oru`ja, nasilja i zloupotrebe svih vrsta”. Ukratko, ovo je pokret za ekologiju ali ne samo u fizi~kom ve} i u duhovnom smislu (ekologija uma i svesti). Centar neguje duhovnu politiku i isklju~ivo sa tih programskih osnova u~estvuje u politi~kom `ivotu na{e zemlje. Prire|uje razne manifestacije za Dan 306

z a m k e planete Zemlje. Inicijatori su ~estih vi{estrana~kih skupova pod parolom „Za mir, demokratiju i Jugoslaviju”. Na osnovu dugoro~nog projekta duhovnog obrazovanja planiraju izgradnju duhovnog univerziteta na u{}u Save u Dunav. Zala`u se za ukidanje proizvodnje oru`ja. Javnosti se ~esto obra}aju saop{tenjima u kojima se proklamovani ciljevi stavljaju u kontekst aktuelnih doga|aja i sa jasnom porukom da „ako `eli{ graditi mir, postigni ga prvo u sebi”. Mladenka Matovi} je vi{e godina bila predsednik Jugoslovenskog udru`enja radiestezista i bioenergeti~ara. Ona je zatim svoju aktivnost usmerila na izu~avanje grani~nih podru~ja nauke. Do sada su na njoj vr{eni eksperimenti od strane nekoliko na{ih lekara (neuropsihijatar Jovanovi} i dr). Cilj eksperimenta bio je „dokazivanje mogu}nosti voljne izmene rada elektromagnetnih talasa mozga”. Nesumnjivo je da je veliki uticaj na ~lanove ovog centra imao Sai Baba, zato ispred imena centra stoji i Sai. Kako bi pomogla gra|anima da ne razmi{ljaju o ratu i bombardovanju Beograda (jer aktivnim razmi{ljanjem oni zaista mogu da dovedu rat u Beograd) i da sa~uvaju svoje zdravlje i pozitivne emocije, Mladenka je uspostavila „svoj energetski kanal ljubavi i zdravlja”. Ko `eli da se priklju~i u mogu}nosti je svako ve~e od 21 ~as (pa u narednih 20 min). Dovoljno je samo da se opusti u svom domu i izrekne `elju da se priklju~i na kanal „ljubavi i zdravlja”. Navodno su mnogi na ovaj na~in pobolj{ali svoje zdravstveno i emotivno stanje. Organizacija se finansira iz doprinosa koji su uglavnom jedva dovoljni da pokriju tro{kove uzimanja u zakup objekata i {tampanja materijala. Nastoji da se pove`e sa sli~nim organizacijama u svetu. Dru{tvo za o~uvanje drevne kulture i tradicije Tibeta “D`ok~en” Ovo je mala zajednica. Sedi{te mu se nalazi u Beogradu, Zeleni venac 1. Organizacija broji ukupno 10 307

z a m k e ~lanova, pored @eljke Baji}-Jovanovi} najuticajniji ~lan je Slavica Voglar iz Beograda. Ovo dru{tvo se bavi izu~avanjem tibetanskog jezika (@eljka je prevodilac za ovaj jezik),drevnog tibetanskog slikarstva, pravljenjem drvenih tibetanskih predmeta; praktikuju tibetansku jogu - jantra joga (joga hladnih predela), a u okviru tibetanskog budizma bave se izu~avanjem drevne medicine i astrologije. Veliki uticaj na ovu zajednicu ima NAMKHAI NORBU RINPO]E - profesor na Institutu za Orijentalistiku Univerziteta u Napulju. U poslednjih desetak godina nastale su(prvo u Italiji) DZOK^EN KOMUNE gde se najvi{e praktikuje tibetanska joga, medicina i astrologija. Cilj u~enja je savr{enstvo. Smatraju da ljudsko bi}e sa~injavaju tri uzajamno povezana sklopa: telo, glas i `ivotna energija i um. Prilikom integracije, a zatim i opu{tanja ovih aktivnosti, ~ovek mora da otkrije svoje „prvobitno stanje ~iste svesti”. Protestantska verska zajednica Iako je zvani~no registrovana u Jakovu, u Vojvo| anskoj ulici br. 126, ova verska zajednica prakti~no ne postoji. Jedini preostali ~lan je osamdesetogodi{nja starica. Nazareni Zajednica je osnovana 1823. godine u [vajcarskoj. Preko Austrije, Ma|arske i Vojvodine pro{irila se u Srbiju, u prvoj polovini XIX veka. Osnovne karakteristike ove zajednice bi se ogledale u slede}em: u osnovi su fundamentalisti, ali bez agresivne propagande. Ne uzimaju oru`je (zbog ~ega su bili proganjani kod nas i u drugim zemljama), odbijaju da pola`u zakletvu (vojnu), jer se oni zaklinju samo bogu. Nastoje da budu manje prisutni u svetovnom `ivotu. Zabranjeno im je slu{anje radija i gledanje televizije. Njihovi objekti - molitveni domovi su bez ikona i drugih 308

z a m k e relikvija. Za kr{tenje tra`e minimum svesti `ivota). Obred kr{tenja je „uranjanjem” baptista. Ispovedanje greha obavlja se ~lanovima zajednice. Obredima mogu da samo nazareni - za druge je to tajna.

(14 godina kao i kod pred svim prisustvuju

Sedi{te nazarenske crkve na nivou SRJ nalazi se u Novom Sadu u ulici Valentina Vodnika br. 12. Stare{ina je Karlo Hrubik - nastanjen u Novom Sadu. Nazareni su najbrojniji u Sremu, Baranji, Banatu i Ba~koj. Procenjuje se da ih u SRJ ima ukupno 4,5 hiljada. U svom vlasni{tvu imaju 80 objekata od kojih se u Beogradu nalaze tri i to: u Dju{inoj ulici br. 2, Svetosavskoj 16 i u Zemunu u ulici dr Mu{ickog br. 2. Broj ~lanova u Beogradu procenjuje se na oko 200. Godine 1945. nazareni (u tada{njoj FNRJ) su se podelili na dve grupe, na one koji su glasali za novu dr`avu i na one koji nisu (jer je ne priznaju). Predstavnik ove druge struje je zajednica u Zemunu u ulici dr Mu{ickog br. 4. Obe zajednice imaju svoje stare{ine i potpuno su odvojene. Svaka zajednica u svetu je autokefalna. Zajedni~ka tela postoje samo na nivou zemlje (dr`ave). Zajednicom na nivou SRJ rukovodi telo od 19 |akona (stare{ina). Ispod |akona se nalaze sluge (svaki molitveni dom ima tri sluge) i na kraju vernici. Svi rade dobrovoljno i nijedna funkcija nije pla}ena. Do sada nisu primali misionare iz inostranstva. Iako tvrde da su svi nazareni - Bo`ije sluge i potpuno ravnopravni, zapa`ena je ~vrsta hijerarhijska disciplina. Za kontakt sa javno{}u odgovoran je (ispred 19 |akona) Karlo Hrubik. Slobodna crkva Nastala je januara 1978. godine u Beogradu otcepljenjem od Bo`je crkve iz Vinkovaca. Sedi{te se nalazi u Beogradu, u ulici Dimitrija Tucovi}a br. 55. Stare{ina crkve je Du{an Petrovi}. U SRJ crkva ima svoja dva objekta, u Subotici i Beogradu. Ukupno ima 309

z a m k e oko 70 ~lanova. Od toga se oko 50 nalazi u Beogradu, a 20 u Subotici. Ovo je jedinstvena verska zajednica u svetu. Sara|uje sa sli~nim (slobodnim) verskim zajednicama kao {to su Hristova duhovna crkva nogoprani (u Padini kod Kova~ice), Crkvom Hesen Efer kod Ulma, na ~ijem ~elu se nalazi Fric Holcvart, sa misionarem ove crkve koji je stacioniran u Austriji (Be~) - Rudijem Fredlom, zatim sa mnogim liberalnim crkvama iz SAD. Osnovne karakteristike ove verske zajednice su: - veruju samo u jednog boga i Hrista kao posrednika (nemaju sveto trojstvo); - veruju u pakao, ali ne u smislu mesta gde se mu~e du{e umrlih. Du{a ne dolazi u dete od Boga ve} od biolo{kog oca; - ne toleri{u hijerarhiju ve} samostalnost - autonomnost crkve; se zala`u za

- ne daju u~enike u teolo{ke {kole. Ube|eni su da su |avo i sotona ljudska bi}a a samo demoni duhovna. Prilikom otcepljenja od Bo`je crkve imali su problema u vezi sa objektom u Strumi~koj br. 56. Objekat je, naime, uzet na kredit koji su otpla}ivali vernici iz Beograda, a objekat se vodio kao vlasni{tvo Bo`ije crkve iz Vinkovaca. Nastup - koncert crkve Re~ `ivota (Word of life), sredinom 1993. godine u Beogradu, iskoristili su za svoju propagandu podr`avaju}i „~udesna ozdravljenja”-koja je demonstrirao Word of life. Udru`enje za izu~avanje i primenu puta potpune duhovne samorealizacije sistemom „praksa istrajne molitve” Ovo udru`enje nastalo je iz Jugoslovenskog udru`enja za radiesteziju i bioenergiju. 310

z a m k e Sedi{te ove organizacije nalazi se u Beogradu u ulici Omladinskih brigada br.6, Novi Beograd. Predsednik je Ljiljana Kova~evi}, sekretar Verica Selakovi}. Osniva~ i najverovatnije duhovni vo|a Jovica Petrovi} je diplomirani politikolog i ekolog. Sa Nevenom Leskovac i stranim ulaga~ima osnovao je firmu - preduze}e za ekolo{-ki in`enjering, projektovanje i konsalting. Preduze}e deluje u okviru Life design centra koji se tako|e nalazi u Omladinskih brigada br. 6. Aktivnost ovog preduze}a svodi se na izgradnju ekocentra, odnosno centra (stambenih i drugih objekata) gde su eliminisani svi oblici {tetnog zra~enja (zra~enja geopatolo{kih zona, zra~enja elektri~-ne energije, kosmi~ka zra~enja, itd.). Udru`enje trenutno ima oko 50 ~lanova (u Beogradu). Broj ~lanova van Beograda je zanemarljiv. Cilj aktivnosti je postizanje mira opu{tenosti i sre}e, put ljubavi i savr{enstva i apsolutna sloboda i apsolutna odgovornost pred svima (i pred bogom i pred ljudima). Ciljevi se ostvaruju metodom relaksacije, koncentracije i vizuelizacije. Koriste svoje molitve koje predstavljaju esencijalni oblik svih drugih molitvi. Nemaju mantru u klasi~nom smislu ({ifra data od gurua). Oblast interesovanja je vrlo {iroka, naj{ire re~eno smisao `ivota uop{te i smisao postojanja pojedinca. Izvori u~enja su sve tradicionalne i alternativne metode i u~enja. Nabroja}emo neke od konkretnih sfera interesovanja: hiromantija, astrologija, hromoterapija, akupresura, zra~enje kristala, itd. S obzirom na to da se ~lanovi ove organizacije trude da na sve ovo gledaju isklju-~ivo sa nau~ne strane (u tom smislu anga`uju najpoznatije stru~njake iz raznih oblasti), mo`emo re}i da im je kao uzor formiranja poslu`ila Sajentologija (mo}na pseudohri{}anska grupa koja neguje kulturu, ideologiju, filozofiju i teologiju). Crkva bo`ija (Church Of God)

311

z a m k e Sedi{te Crkve bo`ije - glavno stare{instvo Savezne Republike Jugoslavije - nalazi se u Beogradu, u ulici Strumi~koj br.55. Glavni stare{ina ove crkve je Mijajlo Andreji} iz Karanovaca. Sekretar crkve je Veljko Bogdanovi} iz [idskih Banovaca. Lokalnu Crkvu bo`iju u Beogradu predstavlja pastor Stevan Kop~ok. U Beogradu crkva ima oko 50 svojih ~lanova, dok u SRJ (uglavnom u Srbiji) oko 300. U Beogradu postoji samo jedan objekat, dok u SRJ ima oko 20 uglavnom u nacionalno me{ovitim sredinama - Vojvodina. Sedi{te ovih verskih zajednica za Evropu nalazi se u mestu Obersulm u blizini [tutgarta - Nema~ka. Me| unarodno sedi{te nalazi se u SAD u mestu Klivlend dr`ava Tenesi. Crkva bo`ija je osnovana 1886. godine u Klivlendu - dr`ava Tenesi, SAD. Nastala je reformom baptisti~ke crkve, pa im je i u~enje sli~no. Jedna od glavnih razlika jeste verovanje u „kr-{tenje duhom svetim”, nakon ~ega je „odabrani ~lan” (normalno posle dovoljno molitvi) sposoban da isteruje |avole, le~i i ~ini sli~na ~uda. Izme|u I i II svetskog rata na na{im prostorima svoju aktivnost je bele`ila Hristova duhovna crkvanogoprani. Odvajanjem jednog dela ~lanstva od te crkve postala je Crkva bo`ija koja se priklju~ila Internacionalnoj crkvi bo`ijoj 1968. godine. Iste godine Crkva bo`ija je ustanovljena u Beogradu i Vinkovcima, s tim {to je u Vinkovcima bilo sedi{te glavnog stare{instva. Godine 1978. odvaja se grupa s Du{kom Petrovi}em na ~elu i osniva svoju Slobodnu crkvu. Godine 1992. Crkva bo`ija se odvaja od centrale u Vinkovcima i sedi{te glavnog odbora se preme{ta na teritoriju Savezne Republike Jugoslavije. Crkva se uglavnom finansira dobrovoljnim prilozima i dobrovoljnim „desecima”.Prisutna je i pomo} srodnih crkava iz inostranstva. Saradnju sa centrima za Evropu i svet ostvaruju posredstvom misionara. 312

z a m k e Godi{nje ovu crkvu pose}uje desetak misionara koji ostaju po nekoliko dana. U Beograd dolazi misionar svetske misije iz SAD Gari [acvel. Gari ima preporuke svoje crkve za rad sa mladima u crkvi (muzika, razmena iskustava, itd.). Karakteristi~ni verski obredi su: - deljenje svete ve~ere (pri~esti) sa slu`-bom nogopranja, - prino{enje male dece Gospodu, - kr{tenje odraslih u vodi, - molitva za bolesne ~lanove sa pomazanjem uljem, itd. Hri{}anska adventisti~ka crkva Sedi{te glavnog odbora nalazi se u Beogradu u ulici Bo`idara Ad`ije br. 4. Predsednik glavnog odbora je magistar Jovan Lorencin. Hri{}anska adventisti~ka crkva je bila podeljena na ~etiri upravne oblasti:

Slika 48 - Jugoisto~na upravna oblast, sedi{te u Beogradu u ulici Bo`idara Ad`ije br. 4, - Severna upravna oblast, sedi{te u Novom Sadu. Predsednik Sergej Maleti}, nastanjen u Novom Sadu, u ulici Papa Pavla br. 12. - Ju`na upravna oblast, sedi{te u Ni{u, u ulici 7. jula 21. Predsednik Radule Ba{i}, 313

z a m k e - Jugozapadna upravna oblast ~ije sedi{te je iz Sarajeva preme{teno u Beograd, odnosno od izbijanja sukoba u Bosni upravu nad ovom oblasti preuzeo je Glavni odbor u Beogradu. HRI[]ANSKA ADVENTISTI^KA CRKVA ima svojih 5 objekata na teritoriji Beograda, od kojih je jedan fakultet sa internatom (na Banovom Brdu), gde je sme{teno oko 50 studenata. Na teritoriji SRJ ima oko 50 objekata (najvi{e u Vojvodini). Prema poslednjim procenama ova verska zajednica ima oko 6.000 ~lanova u Beogradu i oko 80.000 u SRJ. Svetsko sedi{te HAC-a, odnosno generalna konferencija, nalazi se u Va{ingtonu-SAD. Na njenom ~elu nalazi se Robert Folkenberg. Generalnu konferenciju ~ini 12 divizija odnosno odeljenja. HAC u SRJ pripada transevropskom odeljenju ~ije se sedi{te nalazi u Londonu. Na njenom ~elu je Holan|anin Jan Polsen. U okviru HAC-a deluje humanitarna organizacija ADRA-Adventisti~ki dobrovoljni rad. Njeno sedi{te je tako|e u Bo`idara Ad`ije br.4 u Beogradu. Direktor je Milan [u{uli}. HAC ima i svoju izdava~ku delatnost kojom rukovodi profesor Zdravko [or|an, koji je istovremeno i glavni i odgovorni urednik ~asopisa „Znaci vremena”. HAC je nastala (na {irim prostorima) oko 1900. godine. Pre Drugog svetskog rata nije mogla da bude registrovana kao verska zajednica ve} kao dobrotvorno dru{tvo.

314

z a m k e

Slika 49 - Simbol ADRE U okviru crkve osnovan je i teolo{ki fakultet koji se nalazi u ulici Bore Markovi} br. 11. u Beogradu. Godine 1998. rumunska adventisti~ka crkva uputila je u Beograd na {kolovanje dr`avljanina Rumunije Marina Bobirneci. Nakon zavr{enog teolo{kog fakulteta predvidjeno je da ostane u SRJ u svojstvu sve{tenika na podru~ju gde `ivi rumunska nacionalna manjina. Po u~enju adventista tri ne~ista duha apokalipse (mogu se otkriti samo pa`ljivim prou~avanjem biblijskih spisa, posebno Knjige proroka Danila i Otkrovenja) identifikovani su kao Vatikan, protestantizam i spiritizam. Ovde je posebno va`no napomenuti da pod spiritizmom adventisti podrazumevaju nju ejd` pokret (pokret novo doba). Posle Luciferove pobune na nebu, tre}ina nebeske vojske je pre{la na njegovu stranu. Rat sa neba preneo se na zemlju. Lucifer postaje sotona i la`no se predstavljaju}i kao knez ovoga sveta, navodi Adama i Evu na greh. Od tada pa do danas traje borba izme|u 315

z a m k e dobra i zla. Me|utim, to ne mo`e ve~no da traje i kako se Zemlja pribli`ava svome kraju, sve sile zla se ujedinjuju i pripremaju za kona~nu bitku. ^as kona~ne armagedonske bitke samo {to nije kucnuo. Nju ejd` pokret se ujedinio sa znacima i ~udesima i predvo|en sotonom nastoja}e da ukloni sa lica zemlje sve koji odbiju da prihvate novi svetski poredak. Sama armagedonska bitka u po~etku }e izgledati kao sotonina pobeda (pobeda novog svetskog poretka) me|utim,tada }e se pojaviti Isus i bo`iji narod bi}e spasen. Pod pojmom bo`iji narod adventisti podrazumevaju hri{}ansku crkvu neokaljanu od uticaja Vatikana, protestantizma i nju ejd` pokreta. Mrtvi sveci vaskrsavaju i zajedno sa pravim hri{}anima penju se u bo`iji grad. Oni koji `ele da pre`ive armagedonsku bitku i odu u bo`iji grad moraju da u~ine sve kako bi Isus postao gospodar njihovog `ivota.U tom smislu dovoljno je da ih bog voli ({to je o~igledno, jer da ih ne voli ne bi zbog njih `rtvovao svog jedinog sina Isusa), zatim da dopuste svetom duhu da ih vodi pokajanju (odvajanje od greha i `aljenje zbog po~injenih gre{aka), da priznaju svoje grehe samo bogu a ne bilo kom drugom ljudskom bi}u i na kraju da pozovu Isusa u svoj `ivot. Sve ovo mora da bude spontano, a ne nametnuto. Zatim, svaki ~ovek mora da odvoji dovoljno vremena i posveti ga svom Isusu. Bo`ija namera prilikom davanja subote nije bila odmor ve} razvoj dubokog i trajnog odnosa izme|u ~oveka i boga. Sotona je naterao crkvu u srednjem veku da subotu preina~i u nedelju kako bi oslabila ~vrsta veza izme|u ljudi i boga. Adventisti slu`e vojsku sa oru`jem, iako su u principu neborci. Nemaju kipove i ikone. Bo`ija deca - Children Of God Bo`ija deca su osnovana u SAD 1970. godine. Osniva~ i sada{nji lider Dejvid Mozis Berg izba-~en je iz 316

z a m k e baptisti~ke crkve kao ekstremista 1978. godine. Ime sekte je zamenjeno u Family of love (Porodica ljubavi), ali je poslednjih godina opet aktuelno ime - Deca bo`ja. Po~etna aktivnost ove sekte zabele`ena je u ju`nim delovima SAD. Postali su ubrzo poznati po specifi~nom na~inu regrutovanja novih ~lanova. Naime, `enski ~lanovi sekte vrbovali su nove ~lanove (mu{karce) flertuju}i sa njima i nude}i im druge „seksualne usluge”, zbog ~ega su i dobili (`enski ~lanovi) nadimak „prostitutke za Isusa”. Pored Biblije koriste i Moova pisma (Mo je popularni naziv njihovog lidera Dejvida Berga). Ova uputstva imaju ve}i zna~aj od Biblije, jer se u njima daju konkretne instrukcije za prakti~no postupanje po Bibliji. Pisma su vrlo duga i naj-~e{}e seksualno orijentisana. U njima Mo podsti~e seksualne aktivnosti svojih ~lanova ohrabruju}i ih ~ak i na biseksualnost. Novi ~lanovi postaju potpisivanjem „revolucionarnog ugovora” kojim postaju „vlasni{tvo Bo`ije dece”.^lanovi se nikada ne ostavljaju sami (najmanje dvoje mora uvek da ih bude). Zabranjeni su negativni komentari.Upori{ta naj~e{}e tra`e po srednjim {kolama. Stanuju u zakupljenim ku}ama uglavnom na periferiji gradova. Svaki ~lan ima ranac u kome su sve njegove stvari i svi su uvek spremni za „evakuaciju pod uzbunom”. U Republici Srbiji njihova aktivnost prvi put je zabele`ena 1985. godine, kada su u Beograd doputovali misionari Bo`ije dece iz SAD - Makdonald Kenet Brus i njegova supruga Makdonald Agnes. U kampu „Ko{utnjak” sastali su se sa ameri~kim dr`avljaninom Polom Balo{em koji je, prema na{im saznanjima, zadu`en za zemlje Isto~ne Evrope. Misionari Bo`ije dece su tom prilikom poku{ali da zadobiju nove ~lanove me|u rumunskim i albanskim izbeglicama koji su o tro{ku VKI bili sme{teni u kampu „Ko{utnjak”. Aktivnost ove sekte ponovo je evidentirana u toku 1992. godine kada su u Beograd ponovo do{li 317

z a m k e misionari Bo`ije dece. Tom prilikom uspeli su da zavrbuju ~etiri devojke iz Beograda i da ih odvedu u Ma|arsku odakle je trebalo da ih posle {est meseci prebace u Italiju - Peru|u na „vi{i kurs”. Prema neproverenim podacima, broj na{ih dr`avljana koji su zavrbovani od strane Bo`ije dece znatno je ve}i (oko stotinu). Ova sekta odr`ava kontakte sa sli~nom fundamentalnom evangelisti~kom grupom Novi `ivot koja je tako|e aktivna u Beogradu. Re~ `ivota - Word Of Life Re~ `ivota je verska zajednica koja pripada grupi fundamentalnih evangelisti~kih crkava. Sedi{te ove zajednice za svet je u [vedskoj u gradu Upsali. Lider za Evropu je Ulf Ekman koji je ujedno i osniva~ i direktor biblijskog centra Re~ `ivota i pastor istoimene crkve u Upsali. Zajednica je osnovana krajem sedamdesetih godina ovog veka u [vedskoj. Re~ `ivota je finansijski vrlo sna`na organizacija sa izuzetno agresivnom propagandom.Moto ove organizacije je: muzika, igra, veselje, veliki hor i ozdravljenje. Izuzetno dobrom muzikom (koja je svoje korene na{la u crna~kim duhovnim pesmama) - savremenom obradom pesama o Hristu, ova verska zajednica nastoji da okupi {to ve}i broj mladih. Za ovu zajednicu ne postoji bolest, ve} je to samo odraz nedovoljne vere u boga. Stoga im se treba priklju~iti i poja~ati aktivnost okrenutu ka Hristu. Ceremonije ~udesnog ozdravljenja su obi~no spektakularno organizovane (sugestivne besede propovednika pome{ane s muzikom i horskim pevanjem) te ~lanovi ove zajednice sti~u utisak da su ne{to posebno - iznad obi~nih ljudi. Na promociji Gospel festivala u Beogradu, 20.8.1993. godine kulminaciju ve~eri predstavljalo je i „~udesno izle~enje” prisutnih. Glavni propovednik pozvao je Hrista i zamolio da izle~i prisutne bolesnike ozna~uju}i ih dodirom ruke. Konkretni rezultati ovog „~udesnog 318

z a m k e izle~enja” ostali su nam nepoznati,jer je samo jedan od prisutnih posetilaca javno izjavio da je {est meseci boravio na rati{tu i da se vratio sa jakim bolovima u nogama i glavi. Posle molitve propovednika bolovi su nestali. U na{oj zemlji organizacija se prvi put pojavljuje 1993. godine kada se istovremeno organizuje Gospel festival u Novom Sadu i Beogradu. Organizatori ovog festivala i ujedno promoteri Re~i `ivota bili su Ulf Ekman i Beukt Vedelmajn - direktor za Isto~nu Evropu, sa njihove, i Aleksandar Mitrovi}, Radovan Bogdanovi} i Paulina ^erfelj (svi iz Novog Sada), sa na{e strane. Zajednica je istovremeno ustanovljena u Beogradu i Novom Sadu. Na ~elu se nalazi Aleksandar Mitrovi} iz Novog Sada. U Beogradu imaju oko 200 ~lanova, a u Republici Srbiji oko 500. U Beogradu se sastanci odr`avaju u iznajmljenim prostorijama. Osniva~ki skup je odr`an u prostorijama Sportskog centra Ta{majdan. Prilikom gostovanja predsednika Ulfa i direktora za Isto~nu Evropu Vedelmajna anga`uju se telohranitelji koji tako ve{to obavljaju svoj posao da se mo`e zaklju~iti da se ne radi samo o obi~nim vernicima ve} o - profesionalcima. Re~ `ivota odr`ava kontakte sa Udru`enjem evan|eoskih sve{tenika i vernika Srbije koje sa~injavaju Hristova duhovna crkva - pentekosti, Hristova crkva slobodne bra}e, baptisti, Slova~ki evangelisti, Crkva bo`ija i sli~ne manje verske zajednice. Me|unarodna Hristova crkva Medjunarodnu hristovu crkvu su l979. god. osnovali bra~ni par,dr`avljani SAD,Gempel Robert i Pat sa sedi{tem u Bostonu. Osnovna na~ela ove crkve zasnivaju se na striktnom po{tovanju biblijskih kanona. U Beogradu su poku{ali da otvore crkvu po~etkom 1998. poslav{i {est stranih dr`avljana kao misionare. Stare{ina crkve u Beogradu, koja je prilikom osnivanja dobila ime Beogradska hristova crkva (po tom sistemu 319

z a m k e svaka od ovih crkava u zavisnosti gde se otvara dobija prefiks grada ispred imena Hristova crkva), bio je dr`avljanin SAD Fenton D`ejms Majkl, ali je glavni inicijator otvaranja ove crkve dr`avljanin SRJ Du{an Bjelica iz Beograda. Bjelica je postao ~lan ove crkve tokom svog studiranja u Americi. Trenutno u svetu imaju 322 ogranka u 134 zemlje. Imaju vi{e od 160.000 ~lanova u svetu, a u kakvoj su ekspanziji govori podatak da su u poslednje ~etiri godine udvostru~ili broj ~lanova. Naro~itu pa`nju su obratili na Rusiju i zemlje na afri~kom kontinentu. U skladu sa Biblijom svi ~lanovi pla}aju minimum 10 procenata od svoje zarade svojoj lokalnoj crkvi i od tog novca se pla}aju tro{kovi `ivota misionara koji rade po raznim zemljama na vrbovanju novih ~lanova. Misionari su naj~e{}e volonteri, dok je stare{ina crkve pla}eno lice. Obrede odr`avaju bez ikakvih obele`ja, sve-{tena lica su u hramovima ili na bilo kom mestu gde mogu da skupe vernike.Osim krsta u hramovima nemaju nikakva obele`ja. Od drugih crkava se razlikuju samo po tome {to tvrde da jedino oni postupaju striktno po Bibliji. Ova crkva nije uspela da se registruje u SRJ zbog nepostojanja zakona o verama, pa su zbog toga izvr{ili registraciju humanitarnog udru`enja kod Saveznog ministarstva pravde pod nazivom Nada sveta - Jugoslavija (Hope world wide Yugoslavia) sa sedi{tem u Beogradu, u ulici Kolubarskoj br.20-A. Ovo udru`enje je funkcionisalo sve do po~etka NATO agresije na SRJ kada su svi stranci napustili SRJ kao i predsednik Nade sveta - Jugoslavija Du{an Bjelica. Sukio Mahikari Mahikari je duhovna organizacija koja je u SRJ registrovana kao verska zajednica. Osnovao ju je 1959. godine dr`avljanin Japana Kotama Okada u Tokiju. Mahikari ima {irom sveta oko 100 glavnih centara od kojih je ve}ina u ekonomski razvijenim zemljama (SAD, Kana320

z a m k e da, Japan, Ju`na Koreja, Australija i zemlje Evropske unije). Glavni centar Mahikarija za Evropu i Afriku nalazi se u Luksemburgu, dok je za SRJ, BJRM, Hrvatsku i BiH regionalni centar u Padovi u Italiji. Centar za grupu iz SRJ nalazi se u Beogradu u ulici Rajka Ru`i}a br. 84. U Beogradu ima 18 ~lanova mahikarija, u Bezdanu sedam, Leskovcu tri, Valjevu dva, i jedan u Vladi~inom Hanu. Koordinator grupe je Branislava Mi{i} iz Beograda. Vodja grupe iz BJRM je Ankica Savi}, zaposlena u Makedonskom teatru u Skoplju, a vo|a grupe za Hrvatsku i BiH je Na|a Omre~en iz Velike Gorice, Ul. kneza Domogoja br. 31. U~enje mahikarija zasniva se na direktnom percipiranju “Bo`anske istinite svetlosti” u cilju pro~i{}avanja svega stvorenog i svih du{a. Duhovne vo|e iz Japana bave se razja{njavanjem svetih tekstova dana{njih religija, poku{avaju}i da osnovne bo`anske principe protuma~e na svoj na~in jer smatraju da su od obi~nog sveta skrivane misterijama postoje}ih religija. Svi ~lanovi mahikarija pohadjaju trodnevni inicijacijski kurs (ken{u), u nekom od glavnih centara u svetu nakon ~ega primaju bo`anski privezak (omitama) ~ime su osposobljeni za predaju bo`anske istinite svetlosti (mahikari no vaza).Sledbenici mahikarija smatraju da je omitama prijemnik svetlosti koju im {alje bog Su,a da su njihova tela samo posrednici prilikom dalje distribucije svetlosti.Sam ritual predaje svetlosti sli~an je radu bioenergeti~ara jer se svetlost predaje bez fizi~kog dodira. Pored duhovnog pro~i{}enja ~lanovi mahikarija veruju da uz ovu bo`ansku svetlost mogu da izle~e razna oboljenja usmeravaju}i je na odredjene ta~ke na telu. Crkva skup{tine bo`ije - Assemblies Of God Ova crkva je osnovana 1952. godine a osniva~i su joj bili dr`avljani SRJ Slobodan i Asterija Bodi koja je dr`avljanin Francuske. Do povratka iz Francuske ovaj bra~ni par je pripadao nazarenima. Do 1954. funkcioni321

z a m k e sali su u okviru pentekostne crkve, a dopunom statuta i registracijom kod SIV-a, Odsek za verske poslove, po~inje da radi kao nezavisna crkva. Nakon smrti Slobodana, Asterija se udaje za Budimira Jaki}a sa kojim nastavlja da vodi crkvu u Ul.Maksima Gorkog br. 19, na istim na~elima kao i pentekostna crkva. Pre vi{e godina Budimir i Asterija su se odselili u [tip gde su osnovali novu Crkvu skup-{tine Bo`je. U periodu kada nije bilo Budimira i Asterije crkva nije funkcionisala sve do l996. god. kada su je aktivirali Mane i Du{anka Koruga, dr`avljani Australije srpskog porekla. Mane je na preporuku prozviterija ove crkve u Australiji postavljen za pastora u Beogradu. Centrala ove crkve nalazi se u Springfildu - Misuri u SAD, a njom rukovodi vrhovni prozviterij koji se bira na svake dve godine na skup{tinama od sedam ~lanova. Ovaj prozviterij ima pravo da rukopola`e nove pastore koji pre toga moraju da zavr{e tri godine biblijske {kole i da imaju radni sta` u crkvi. Lokalne crkve imaju autonomiju da izmedju vi{e kandidata koje predlo`i prozviterij izaberu svog pastora. Takodje i one imaju odbor koji se bira na godinu dana i ima neparan broj ~lanova u koji obavezno ulaze pastor i njegov zamenik, a broj ~lanova odbora zavisi od veli~ine crkve. Sedi{te je u Ul. Prote Mateje br. 44 u, a slu`ba se odr`ava u SC “[umice”, Ustani~ka br. 125/1. Finansiraju se iz priloga vernika kojih u Beogradu i Pan~evu ima oko 100 i od pomo}i pentekostnih crkvi iz celog sveta. U okviru ove crkve funkcioni{e i humanitarno udru`enje gra|ana “Milosrdni Samarjanin” koje je registrovano kod Saveznog ministarstva pravde 1997. i ima sedi{te u prostorijama crkve. Predsednik je Mane Koruga. Ovo udru`enje je do sada u vi{e navrata donosilo humanitarnu pomo} u SRJ.

322

z a m k e

Slika 50 - Otisak pe~ata ove organizacije

[ri ^inmoj Ovaj centar dobio je naziv po Indusu [ri ^inmoju Goseu, poznatom duhovnom u~itelju, filozofu, piscu, muzi~aru, slikaru i sportisti. [ri ^inmoj vodi meditaciju za mir u Ujedinjenim nacijama u Njujorku. U SAD `ivi od 1964. godine. Oko sebe okuplja ljude svih verskih pripadnosti. Organizator je koncerata za mir, izlo`bi, predavanja iz filozofije i meditacija {irom sveta i organizator je poznatih maratona za mir u svetu. Prvu trku za mir [ri ^inmoj je organizovao 1987. godine i od tada se ova trka odr`ava svake druge godine. U~esnici trke nose baklju mira. Sedi{te ovog centra nalazi se u Beogradu u ulici cara Du{ana br. 7. Predsednik je dr Stela [kreblin, po zanimanju lekar - pedijatar. Stela je ujedno i ~lan me|unarodnog mirovnog komiteta [ri ^inmoj centra. U Beogradu ima oko 75 ~lanova ove grupe, u Ni{u oko 50, Novom Sadu oko 20 i nekoliko u Subotici. Prema statutu, centar se finansira od dobrovoljnih priloga, prihoda od prodaje knjiga, kaseta i slika, 323

z a m k e od sportskih i drugih priredbi, kao i od poklona i zave{tanja. ^lanovi ovog centra se bave: - integralnom jogom (rad na svim delovima bi}a, meditacija, kontemplacija); - hata jogom (samo fizi~ke ve`be); - biharskom {kolom joge (vrsta satjananda joge); - nidra jogom (vrsta svesnog sna, imaju sli~an program kao biharska {kola); - holisti~kom jogom (osniva~ ^arls Berner). Anglikanska crkva Svete Meri (The Anglican Chaplaincy Of Sent Mary In Belgrade) Aktivnost ove crkve prvi put je zabele`ena u Beogradu sredinom 2.000.godine. Crkvu predvodi sve{tenik Philip Warner (Filip Vorner) iz Velike Britanije. Sedi{te joj je u Vi{egradskoj ulici br. 23 (prostorije Karitasa). Za sada se ne zna broj ~lanova. Po~eci rada anglikanske crkve vezuju se za 597. godinu, kada je Papa Grgur Veliki poslao Sv. Avgustina da donese jevan|elje narodima Engleske. Sve do vremena Henrija VIII, Anglikanska crkva je podr`avala papu. Ljut na papu {to nije hteo da mu dozvoli razvod braka sa suprugom koja nije mogla da mu rodi sina, Henri VIII se odvojio od rimske crkve i sebe proglasio poglavarom crkve na zemlji. Za vreme vladavine Kraljice Viktorije (19371901)zvani~no je osnovana anglikanska verska zajednica. Ona se deklari{e kao svetska porodica svih crkava koje priznaju biskupa kanterberijskog kao glavnog biskupa. Aktivnost anglikanaca prisutna je u gotovo svim zemljama sveta. Cilj ove zajednice je da slu`i potrebama naroda u Engleskoj. U tom smislu poku{ava da ostvari dobre kontakte i sa pravoslavnom crkvom i sa rimskom katoli~kom crkvom. Istovremeno 324

z a m k e smatraju da je njihovo delovanje pomo} u prevazila`enju razlika izme|u ove dve crkve. Anglikanci isti~u da njihova crkva nije ni katoli~ka, ni protestantska, ali da ima karakteristike obe.

325

z a m k e

326

z a m k e

PRILOG

327

z a m k e

328

z a m k e

Opustite se. Usresredite pogled na 4 tačke u sredini slike. Zadržite pogled na slici 30 sekund. Zažmurite, nakon nekoliko sekund pojaviće vam se slika.

329

z a m k e

330

z a m k e

331

z a m k e

332

z a m k e

333

z a m k e

334

z a m k e

335

z a m k e

336

z a m k e

Autopsija navodnog vanzemaljca.

337

z a m k e

Autopsija navodnog vanzemaljca.

Šema uređaja za bežično delovanje na rad srca

338

z a m k e

Stručnjaci koji se bave energijom zračenja crteža tvrde da je slika "napunjena" pozitivnom energijom. Ukoliko stavite dlan iznad ovog crteža treba da osetite pozitivnu energiju.

339

z a m k e

Niko od nas pa ni ovaj nesrećni čovek nikad ne bi mogao da pomisli da se nešto ovako baš njemu może dogoditi

340

z a m k e I ovaj čovek nikada nije pretpostavio da će zvršiti na električnoj stolici

Autentični snimci saobraćajne nesreće na kome se može videti nešto što podsceća na duh poginulog vozača

341

z a m k e

342

z a m k e

INDEKS
12 veličanstvenih............................................... .................161, 162, 163, 165, 166 3HO.............................................................................................. .....................170 Abigejl Folger....................................................................................... .............200 Abraham Linkoln..................................................................................... ............41 Abraksas...................................................................................... ......................155 AC/DC.................................................................................................. .............254 Adam Vajshaupt...................................................................................... .............16 ADM. ROSCOE H. HILLENKOETTER (MJ-1)..................................... ..........163 Adolfo de Hesus Konstanco.................................................................... ...........196 AEA tehnologija............................................................................................... ..210 AEC................................................................................................... ................165 AIVAZ............................................................................................ ...................275 Ajdentifaj............................................................................................ ...............210 Ajzenhauer...................................................................... ...................159, 160, 161 Al Mils..................................................................................................... ..........189 Alen Čak.............................................................................................. ..............103 Alen Frej.................................................................................. ..................101, 109 Alister Krauli................................................................................. ....................152 Amador Atilano.............................................................................................. ....201 Amnesti internešenel................................................................................. .........221 Ananda Marga............................................................................................... .....169 Anatmananda................................................................................... ..................169 Anton Ivanov Salaviov.................................................................................. .....284 Anton la Vej..................................................................................... ..................154 Anton Levi............................................................................................ .............251 Armagedon........................................................................................................ .132 Aron le Baron.................................................................................................. ...196 Artasastra............................................................................................... ..............53 Atlantide...................................................................................... ......................144 Aum....................................................................................... ....................169, 197 Aum Shin Rikyo.......................................................................... ......................169 Avatar............................................................................................................. ....169 Averi.............................................................................................. ....................202 bajer...................................................................................................... ...............36 Bantu................................................................................................................. ...39 Bendžamin Spok................................................................................. ...............219 Bernar Baruh.................................................................................................. ......17 Beukt Vedelmajn.................................................................................... ............319 Bil Brajt.................................................................................................... ..257, 258 Bilderberzi....................................................................................... ....................17 Bilthoven.......................................................................................................... ..266 Blasphemt-Fallen............................................................................... ................254 Boa Šorta..................................................................................... ......................148

343

z a m k e
Boba Riksa................................................................................................. ........191 bog.............................................................................. .......................252, 316, 321 Bog............................................................ ....55, 139, 141, 174, 202, 250, 272, 293 Boni Lu Trustdejl............................................................................... ................194 Božija deca..................................................................................................... ....316 Božja deca.................................................................................................... ......169 Brahmanande Saras Vati.................................................................................. ...287 Branch Davidians...................................................................................... .........169 Britiš Telekom.......................................................................................... ..........110 Bruderhof Communities............................................................................. ........169 Burundanga.................................................................................................. ........91 burundange................................................................................... .......................91 Campus Advance................................................................................................ 169 Campus Christian Movement................................................................... ..........169 CCTV................................................................................................... ......212, 213 Cellmark Diagnostics.............................................................................. ...........210 Celosvilu................................................................................................ ............242 CFR.................................................................................................. ........16, 17, 18 CIA............................... ....12, 13, 17, 97, 98, 99, 112, 114, 115, 116, 189, 218, 220 Cicerona....................................................................................................... ........39 Concerned Christians........................................................................ .................169 Cooneyites.................................................................................... .....................169 Crkva skupštine božije........................................................................ ...............321 Dalas Airtel........................................................................................ ................166 Damjan Vejn Ehols.......................................................................................... ...203 Daniel Man................................................................................... .....................107 Danijel Džen Pol................................................................................... .............295 Danijela Akersa........................................................................................ ..........258 Datlev Bronk............................................................................................... .......163 David Bodit.................................................................................................. ......280 David Koresh...................................................................................... ...............169 Davidove zvezde........................................................................................ ..........55 Degarin......................................................................................... .....................191 Dejvid Mozis Berg............................................................................... ..............316 Dejvidu Banisaru................................................................................................ 212 Dekster Džeger................................................................................................. ..146 Del pas................................................................................................ ...............151 dr Bronks..................................................................................... ......................164 Džej Sebring................................................................................ ......................200 Džejkob Delašt............................................................................................. ......205 Džejms Kjevit.................................................................................. ..................108 Džejmsa Forestala................................................................................... ...........163 Džejn Fonda.............................................................................................. .........219 Džejn Roberts..................................................................................................... 142 Džejson Blejk Brint....................................................................................... .....202 Džejson Boldvin............................................................................................... ..203 Džekija Andersona........................................................................... ..................115

344

z a m k e
Dženet Reno.................................................................................................. .....191 Džerald Lajt.................................................................................... ...................160 Džeš Pursel................................................................................... .....................144 Džesi Lojd Miskili....................................................................... ......................203 Džima Džonsa............................................................................................ ........136 Džo Rizner............................................................................................ .............202 Džon D. Rokfeler..................................................................................... ............17 Džordž Buš................................................................................... .....................270 Džozef Fiorela................................................................................................. ...205 Džozef Kibvoters............................................................................. ..................190 Eventide clockworks SAD............................................................... ..................255 Freedom of Thought Foundation............................................................... .........109 Geri Lin............................................................................................... .......302, 303 Gilis Patrik Flanagan.................................................................................... ......101 Helene Blavacki.................................................................................... .............152 ISKCON...................................................................................... ......................169 ITT............................................................................................ .................112, 218 J. K. Van Balen................................................................................................ ...130 J. P. Morgan................................................................................... ......................17 J. Z. (Džudi Zebra) Vitez.............................................................................. ......144 Jakov Kofi..................................................................................................... .....278 Jan Polsen...................................................................................... ....................314 Jehovini svedoci........................... .............48, 49, 50, 133, 292, 293, 294, 296, 297 JEHOVINI SVEDOCI...................................................................... .................242 Jejl.................................................................................................................... ..100 Jelena Kuzina.......................................................................................... ...........204 Jim Roberts Group............................................................................ .................169 Jonestown................................................................................... .......................170 Josefa A. Majera............................................................................................... ..108 Jozef di Mambro.............................................................................. ..................192 Jozef Šarp............................................................................................. ......101, 109 Jozef Smit.................................................................................................. .129, 131 Juta.................................................................................................... .........243, 246 Kabala...................................................................................................... ..........266 kafetin.................................................................................................... ..............36 Kalifornije.................................................................................................. ........246 Kaliforniji................................................................................... ........144, 187, 189 kamajors......................................................................................................... ....196 Kameron..................................................................................................... ..99, 100 Kanalisanje.................................................................... .............139, 140, 141, 143 kapija........................................................................................... ......................190 Kapija raja..................................................................................................... .....194 Karden D`on D`ozef........................................................................................ ...282 Karen Hovel.............................................................................................. .........202 Karl Hajnc Valter........................................................................ .......................281 Karl Jung........................................................................................................ ....150 Karl V. Sanders................................................................................................... ..11

345

z a m k e
Karla Tarner..................................................................................... ..................109 Karlo Hrubik.......................................................................................... ............309 Kautilija............................................................................................. ..................53 Kenet Grant.................................................................................................. ......259 Millenium Cults................................................................................ .................170 Patrik Flanagan............................................................................... ...................103 poa................................................................................................. ....................197 Truman......................................................................................................... ......159 Trumana......................................................................... ....................159, 163, 218 Ulf Ekman......................................................................................... .........318, 319 Uma Kant Mahapiatr.................................................................................... ......288 unifikaciona crkva........................................................................... ...........130, 269 Upside Down Club...................................................................................... .......169 Urbana VIII................................................................................................... .......53 uroboros.................................................................................................. .............93 Va{ingtonu............................................................................................ .............314 Vajomingu.................................................................................................. ........154 Valter B. Smit................................................................................................ .....163 Valtera Martina................................................................................................. ..130 Vatikan.................................................................................................. .............315 Vatikanu............................................................................................... ..............151 veb................................................................................................. ....................195 Vebster Hjubel................................................................................................. ...191 Velika Britanija............................................................................... ....210, 212, 214 Venaver Buš......................................................................................... ..............163 Vestern junion.................................................................................. ..................218 Vijetnamu.......................................................................................... .........102, 220 Vilder Penfild.......................................................................................... ...........100 Vilhelm Rič......................................................................................... ...............115 Vilijam Beri [il..................................................................................... ..............282 Vilijam E. Gledston.................................................................................... ........142 Vins Foster........................................................................................... ..............191 VIP................................................................................................................ .....214 virtualno realna scenarija (VRS)...................................................... ..................109 VKI....................................................................................................... .............317 Vojcik Frikovski........................................................................................ .........200 vojna otmica navodno otetih od strane NLO-a...................................... .............105 Volker Fild..................................................................................... ....................164 Vondra D`ona......................................................................................... ............245 vudu................................................................................................ ....118, 122, 276 Waco Davidians............................................................................. ....................169 Way International.................................................................................... ...........170 Yogi Bhajan........................................................................................................ 170 Zbignjev Bžežinski......................................................................... .....................18 zen............................................................................................ ..........103, 249, 275 Zen Master Rama.................................................................................... ...........170 Zonpower................................................................................................. ..........170

346

z a m k e
Zuša.............................................................................................. .....................144 Čarls Menson.......................................................................... ...................153, 199 Čarlsa Mensona............................................................................................. .....153 Šemrok............................................................................... ................218, 219, 220 Šeron Tejt..................................................................................... ..............200, 252 Šoko Asahara................................................................................. ....................197 Špital......................................................................................................... .........266 Šri Činmoj..................................................................................................... .....323 Štajfeld....................................................................................................... ........266

347

z a m k e SADR@AJ UMESTO PREDGOVORA................................................................1
Dobar dan............................................................... ..........5 Iluzija Monte Kristo.......................................................... ..6 Čovek sa juga........................................... ........................7 Dong Haj.................................................................. .........8 Iluminati........................................................................ ..15 CFR ............................................................... .................16 Bilderberzi....................................................................... 17 Trilateralna komisija ...................................... .................18

METODI KONTROLE SVESTI.....................................................20 POSREDNI METODI KONTROLE SVESTI...............................23 HSI NAO (ISPIRANJE MOZGA)................................................23
Ispitivanje.................................................. .....................25 Fizičko mučenje i strah od mučenja............................ ....25 Izolacija........................................................................ ...25 Kontrola komunikacije........................................ .............26 Primena iznurivanja.............................. ..........................26 Kontrola hrane, pića ili duvana............................... .........27 Kritika i samokritika................................ ........................27 Scenario..................................................................... .....28 Deklarisani prijatelji.................................. ......................34 Kompetentnost................................... ............................35 Emocionalna konfuzija........................... .........................35 Igre izbora................................................................... ....35

KLASIČNE MANIPULATIVNE TEHNIKE ( KMT)..................32

VEŠTINA GOVORNIŠTVA..........................................................38 PROPAGANDA............................................................................50

Oruđa propagande............................................. .............53 Kriterijumi za selekciju medija......................................... 57 Komunikacija licem u lice................................... .............58 Televizija...................................................... ...................59 Propagandne tehnike koje ne traže dokazivanja.............60 Propagandne tehnike koje su razumljive samo uz dodatna objašnjenja ........................................ ............................69 Propagandne tehnike koje postaju jasne nakon proširenog izlaganja.................................................. .......................75 Osnovna načela propagande....................................... ....77

SUBLIMISANE PORUKE...........................................................79 SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE DECE.....................................85 348

z a m k e NEPOSREDNE METODE KONTROLE SVESTI........................89 METODE NAPREDNIH TEHNOLOGIJA .................................89
Dodatna znanja o funkcionisanju ljudskog mozga i tela. .89 Kontrola uma metodom naprednih tehnologija................95 Sintetička telepatija................................. .....................100 Mesečev udar................................................................ 104 Feniks i projekti starije generacije................... ..............110 Harp i projekti novije generacije.................................. ..112 Projekat psihotronik............................. .........................115

SKRIVENE MOGUĆNOSTI LJUDSKOG UMA I OKULTNA DELOVANJA..............................................................................117

Telepatija........................................... ...........................119 Vračanje....................................................................... .120

SEKTE I DRUGE GRUPE U SLUŽBI ........................................125 KONTROLE UMA..........................................................................125
Programiranje........................................ .......................128 Deprogramiranje................................................. ..........128 Reprogramiranje .................................... ......................128 Značenje reči kult.............................. ...........................129 Značenje reči denominacija.................. ........................130 Značenje reči sekta................................................ .......130 Ekstremne grupe opasne po sopstveno članstvo..........132 Grupe opasne po okolinu.................. ...........................133 Destruktivne sekte .............................................. .........135 Razlike između destruktivnih i drugih sekti...................137 Biblijske grupe...................................... ........................138 Kanalisanje........................................ ...........................139 Profitabilne grupe......................................................... .145 Neoistočne grupe.................................................. ........148 Nju ejdž pokret......................................................... .....150 Satanske grupe................................................. ............152 SCI– FI/UFO GRUPE (Teorija zavere II)............................158 Dvanaest veličanstvenih................................ ...............161 Pseudoterapijske grupe........................................... ......166 Kako se dolazi u alfa nivo.................................... ..........167

SEKTE I DRUGE NEFORMALNE GRUPE KOJE PRIMENJUJU TEHNIKE KONTROLE UMA....................................................168
Metode koje koriste sekte za „kontrolu svesti"..............173 Kontrola svesti u sektama............................... ..............174 Savetovalište za izlaz ........................................ ...........177 Deprogramiranje................................................. ..........180 Džim Džons i Hram naroda ........................................ ...187

SEKTE U KOJIMA SU UBISTVA UOBIČAJENA POJAVA ....187

349

z a m k e
Pokret za obnovu deset božijih zapovesti......................189 Indonežanski lovci na veštice ................................ .......190 Dejvid Koreš ...................................................... ...........191 Sekta Solarnog hrama ............................................. .....191 Kapija raja ............................................................ ........194 Ljudi krokodili iz konga ...................................... ...........195 Jambola sekta ....................................... .......................195 Crkva jagnjeta gospodnjeg ...................................... ....196 Adolfo de Hesus Konstanco i Sara Aldrete ....................196 Šoko Asahara i Aum .................................. ..................197 Crkva ljubavi.................................................... .............198 Tihuana religiozni ritual ......................................... .......199 Čarls Menson i njegova familija ........................... .........199 Posada napasnika ................................ ........................200 Joung–sang (beskrajni život)........................................201 Ujedinjena brazilska crkva pentagrama........................201 Meksičke ubice veštica................................................ ..201 Sibirska satanistička sekta............................ ................201 Čion porodica..................................................... ...........202 Džefri Lundgren ................................. ..........................202 Okultni maloletni ubica iz Kentakija ............................. .202 Trojka iz zapadnog Memfisa..........................................203 Hose Augusto do Santos......................... ......................203 Vampirska sekta iz Kentakija .............................. ..........203 Satanisti iz vajominške doline................... ....................204 Ruski satanisti ...................................................... ........204 Krimski satanisti.......................................................... ..204 San Luis Obispo satanisti ..................... ........................204 Zabrinuti hrišćani............................................... ...........205 Spasova crkva............................................................. ..205

POLITIČKA KONTROLA............................................................207
Tehnologija nadgledanja - nadziranja...........................210 Dostignuća u oblasti oružja za kontrolu masa...............220 Razvoj tehnologija kontrole zatvorenika........................221 Aktivnosti NSA unutar SAD............................................ 223

NAČINI DA SE SUPROTSTAVITE NEŽELJENIM UTICAJIMA .................................................................................................. .........227 . UMESTO POGOVORA...............................................................232 VERSKE GRUPE U BEOGRADU I REPUBLICI SRBIJI.........240
Mormonska Crkva (crkva Isusa Hrista „svetaca poslednjih dana”)........................................................................ ...242 Prahri{}anska Zajednica “Univerzalni @ivot”...............246

350

z a m k e
Zapadnopravoslavna crkva (ranije Starokatoli~ka Crkva) ................................................................. ....................247 O{o Rad`ni{................................................................ ..248 Red Misti~ne Ru`e - Ordo Rosae Misticae (ORM) ..........249 Sathia Sai Baba .................................................... ........250 Satanisti ................................................................ ......251 Univerzitetski krsta{ki rat za hrista - Campus Crusade for Christ .......................................................... .................257 Ordo Templi Orientis - Red Orijentalnih Templara Gnosti~ka Katoli~ka Crkva - Ecclesiae Gnosticae Catolicae (EGC) - Sveti Gral.............................................. ............258 Internacionalna {kola Zlatnog Ru`inog Krsta, Rozenkrojceri ................................................................. ....................265 Unifikaciona crkva (Unification Church)................... .....268 Bela gnosti~ka crkva - EGA ....................................... ..274 Hristova duhovna crkva - Pentekosti.............................277 Savez baptisti~kih crkava u Srbiji i SRJ ........................279 Hristova Crkva „Malo Kr{tenje” ................................. ...283 Zajednica sedmog dana adventista „Reformni pokret”. 283 Savez za transcendentalnu meditaciju Srbije ...............286 Reformski pokret adventista „Sedmi dan” ...................289 Slova~ka evangelisti~ka crkva ......................... ..........291 Hristova crkva jevan|eoske bra}e.................................292 Jehovini svedoci ...................................... ....................292 Vai{navska verska zajednica „Veda” (Hari Kri{na).........298 Hristova crkva........................................................ .......301 Novoapostolska crkva ................................ ..................303 Sai centar za univerzalni duhovni razvoj i obrazovanje 305 Dru{tvo za o~uvanje drevne kulture i tradicije Tibeta “D`ok~en”.................................................. ..................307 Protestantska verska zajednica....................... ..............308 Nazareni........................................... ............................308 Slobodna crkva........................................ .....................309 Udru`enje za izu~avanje i primenu puta potpune duhovne samorealizacije sistemom „praksa istrajne molitve”.....310 Crkva bo`ija (Church Of God)........................ ...............311 Hri{}anska adventisti~ka crkva.................................. .313 Bo`ija deca - Children Of God................................ .......316 Re~ `ivota - Word Of Life......................... .....................318 Me|unarodna Hristova crkva.........................................319 Sukio Mahikari............................................................... 320 Crkva skup{tine bo`ije - Assemblies Of God..................321 [ri ^inmoj.................................................................. ....323 Anglikanska crkva Svete Meri (The Anglican Chaplaincy Of Sent Mary In Belgrade)...................... ...........................324

PRILOG............................................................................................327 351

z a m k e INDEKS............................................................................................343

352

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->