P. 1
CZERNODRIMSKI Nikodin - Brazda (Zbirka Raskazi)

CZERNODRIMSKI Nikodin - Brazda (Zbirka Raskazi)

|Views: 1,302|Likes:
Published by AmintaTemenid

More info:

Categories:Topics, Art & Design
Published by: AmintaTemenid on Jan 02, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/16/2011

pdf

text

original

SODR@INA 1.ДО МЕЃА АИР,ОД МЕЃА ЗИЈАН И БЕДА 2.СПОМЕНИТЕ САМО БОЛАТ 3.ОДИ ЧОВЕКУ 4.ИЗМИНАА ГОДИНИ 5.

НОЌНИОТ ЈАВАЧ 6.БЕЗИМЕНИОТ СКИТНИК 7.ЗАВРШЕНА ПРИКАЗНА

DO ME|A AIR OD ME|A ZIJAN I BEDA Petlite u[te ne bea propeale,a o^ite na josifa se otvorija,se razbudi,za mig stana i se oble^e i izleze vo hodnikot,u[te neka^en vo odaite gore gi slu[a[e di[ewata na negovite deca,trgna so lesni ^ekori po skalite pla[e]i se i so tie ^ekori da ne napriavi pregolema buka,srceto mu se para[e koga treba[e da im go prekine sonot,barem toj im be[e besplaten,no poradi okolnostite ne mo@ea da go imaat celosno,zastana na vratata i gi gleda[e site trojca kako le@at pregrati vo krevetot,i vo sonot,bra]ata ja [tиtea svojata mileni^ka najmalata sestra,ne davaa ni tamu da bide voznemirena.Gi gleda[e Josif i samo proroni nekolku solzi,pred da im go prekine nivniot son. -Ajde deca dosta e spiewe Angel stana bez prigovor,Ilija se ne^ka[e,i ne saka[e da stane dodeka Elena samo go povle^e kebeto na sebe i prodol@i da spie -Ajde deca znaete i sami deka e vreme da odime. I na ova Elena ne se razbudi tuku Josif mora[e da ja krene pa vo tatkovite race se bude[e. Se oblekoa i vo zakrilata na temninata so motиkitena ramo trgnaa kon gor^inte [to za niv bea zlato,trgnaa ode]i no pove]e spie]i,po pat nekoj ]e se prepne[e na nekoj kamen no ne se @alea,tuku prodol@uvaa,omarninata i denes im posaka dobredojde vo nepreglednosta,ima[e po^etok no nema[e kraj,a koga ]e dojdea do krajot ne mo@ea da go vidat po^etokot,no seto toa dvi@ewe im be[e rutina pa mo@ebi i zatoa ne se @alea. Gi krevaa motikиte visoko vo vozduhot a potoa brzo gi spu[taa na crnata zemja raspukuva]i ja na sitni grutki,ja teraa da bide rovka i milostiva,i ugoduvaa tokmu kako [to taa saka[e a moraa bide]i im be[e hranilka.i ugoduvaa kako znaeja i umeea samo i samo da ne ja nalutat,zo[to premnogu dobro znaewe [to zna^i hranilkata da se luti,be[e toga[ @estoka surova i beskompromisna,im ja zema[e makata nemilosrdno,kopaa gleda]i da ne uni[tat ni edno koren^e od bescenetoto zlato,a sonceto pe^e[e li pe^e[e silno,[to imaa ^ustvo deka i mozokot im vrie,gi gleda[e Josif negovite tri deca taka navednati no no samiot ne znae[e kako da im go podobri @ivotot,za mig se ispravi se potpre na motikata ja izbri[a potta od ^eloto i samiot se zapra[a. -Eh mori majko,zarem ovaa moja sudbina ]e ja imaat i moite deca,zarem mora i tie ovaa prokleta siroma[tija da ja vle^at,poglednigi kolku se mili,Angel da bi do[ol bi se rasplakal,evego Angel samo mol^i i raboti cvrst e toj i mol^e[kum gi prifa]a site raboti,golem e ve]e raзbira se pa mo@ebi i zatoa ne se @ali,Ilija i toj e dobar ,no e prgav i napati nemiren eve poglednigo,racete kako da ne mu se sozdadeni za motika,no sepak cvrsto ja stega i siot bes [to kipne vo nego i go istura na zemjata,a taa kako da go razbira pa samo mol^i,^udni se dvajcata ilija ja kr[i a taa radosna e,Elena e premnogu male^ka za ovie gor^ini,i dovolna kazna [to i ja dava siroma[tijava e pеkolov so koj e opkru@ena,pekol majko pekol,a [to li zgre[iv pa vakva kazna da imame,ne ja izgubivme verbata vo Boga,ne frlavme so drvja

i kamewa po nego,a vidi kako ni vra]a na na[ata verba samo бeda,na na[ite molbi beda beda i ni[to pove]e ova ne e @ivot,ako nekoj ovaa muzerija јa narekuva @ivot,toga[ toj mora da e nadvor od zdraviot pamet.-misle[e taka Josif no odedna[ po^ustvuva kako nekoj go gleda,go ^ustvuva[e Josif pogledot,se zavrti na negovata desna strana,pogledna i vedna[ ja vrati glavata nazad. -Ne ne jas mora da sonuvam,mora da sonuvam. misle[e taka i povtorno ja zavrti glavata sproti nego stoe[e negovata pokojna majka,sto[e i go gleda[e,sega koga podobro ja pogledna vide deka e nekako pomlada i poubava otkolku [to ja znae[e,sjae[e so nekoj ^uden blesok,liceto i be[e ozareno od sre]e stavata prava i vitka,oblekata i be[e besprekorno ^ista,koga ja vide Josif ska[e da ja otvori ustata i da vikne silno. -MAJKO....... O[triot pogled go spre^i toa da go napravi,ne gi pomrdna ustite no sepak Josif slu[a[e glas. -Mol^i sinko,mol^i i ne zboruvaj,nema potreba,od zboruvawe,i ne frlaj postojano drvja i kamewa na boga.znae toj [to pravi,mol^i i ne se gri@i,sekoj ]e si go najde svojot pat,vo @ivotot,nema da im bide pozlaten,no sepak ]e im bide ^ist,ilija mo@ebi ]e odi nekoga[ po trwa,no hrabar e toj,ima nekoja ^udna tainstvenost vo sebe,ima nekoj feniks vo sebe,koga site ]e go otfrlat i ќe pomislat deka e gotov,,]e voskresne ]e stane i povtorno toga[ i povisoko ]e leta,nema da odi tuku toga[ ]e grabi napred ne gri@ise ti za nego. -mo@ebi majko si vo pravo ,no sepak ovaa na[a siroma[tija ne se trpi,navistina ti velam ne se trpi. -Mol^i sinko,mol^i,posle lo[oto ide dobro,zamol^i i zapameti edna rabota,zemjata ]e ti go dade bogastvoto,no mora[ da ima[ na um deka i ti treba da i vrati[ isto tolku kolku [to taa ti daruva,ne ja zaboravaj tuku sakaja i ^uvaja isto kolku [to ja saka[ sega,zo[to znae[ dek e tvoja hranilka,,nemoj toa nikoga[ da go zaborava[,dokolku ova go zaboravi[ surovo ]e ti se odmazdi,zlopamtilo golemo e zemjata, nikoga[ na nikogo ne mu ostanala dol@na, -dali dobro me razbra Josife. -Da,majko te slu[nav. -A sega Josife mora da te napu[tam,moram da odam tamu kade [to pripa\am. Gleda[e Josif kako svetlinata pred nego se gubi,ta@no povtorno si pomisli -Majko majko ne zaminuvaj,ne me ostavaj,edna[ me ostavi ,ne me ostavaj povtorno,misle[e ili vika[e Josif,no kako [to se pojavi taka i se izgubi,koga ve]e svati deka pove]e nema da ja vidi majkamu,se sozema,saka]e da ja krene motikata i da prodol@i da kopa koga od pozadi nego go slu[na milozvu^niot glas na elena. -Tato,tato pogledni [to najdov-dr@e[e ne[to vo malite prstii brzo tr^a[e na kaj niv,koga se dobli@i do tatkoi go otvori maloto ra^e kade blesna zlatnik,vistinski zlatnik. -Elena zlato na tato,kade go najde toa. -Tamu,tamu-poka@uvaj]i so ra^eto vo pravec na sosednata niva-tamu na me\ata ima u[te vakvi,dojdi dojdi-go fati za racete i zapo^na da go vle^e-dojdi,dojdiii. Trgnaa site po malata Elena ,a taa gorda [to sega ode[e prva so ^ekorite odava[e nekoja va@nost,nekoa gordost deka ete sega mene me sledite,gi odvede na me\ata kade

ima[e pogolem kamen,a od [uplinata na zemjata ili podobro ka@ano od dupkata koja ja napravila maata Elena so svoite malite race se nazira[e zlato,bide]i motikite im bea vo racete,Josif brgu ja ras^isti zemjata okolu kamenot i vnimatelno go izvade maloto grnr vo koe ima[e malo bogatstvo,koe za niv navistina zna^e[e mnogu,go zavitka vo paltoto,ja vrati zemjata na svoje mesto i sednaa tuka na me\ata da se odmorat. -Eve sega deca moi,so ova ]e mo@ime malku da zdivnime od siroma[tijata,no za ova na nikomu ni zbor,dali me razbravte,ako na nekogo se pofalite toga[ ne ^eka siroma[tija u[te pogolema od ovaa. Decata kako da ja svatija serioznosta na ovie zborovi,sedna okolu nego krie]i se od @e[koto sonce vo senkite a starata sliva. Josif cvrsto go dr@e[e grneto,dodeka go dr@e[e grneto zapo^naa da mu se vra]aat slikite od negovoto detstvo,se sekava[e na negovata baba koja raska@uva[e kako nejzinite tatko i ^i^ko tokmu na ovaa me\a,za ova zlato se skarale bide]i edniot od niv go zakopal a ne mu ka@al na drugiot,naluten od postapkata na bratasi ovoj na oваa niva go otepal,na smrtniot ^as go prokolnal. -Do me\a air,od me\a zijan i beda. I navistina od toga[ vo familijata na Josif se rabotelo od utro do mrak no nikako ne mo@ele da vrzat kraj so kraj,se [to ]e po^nele da gradat nekoja nevidliva sila nave^er im go ru[elo,vo prvo vreme se nerviralo no pokasno i prekinale da gradat a i toa [to go imale poleka poleka po^nalo da im se raspa\a,no sega Josif dodeka go stega[e grneto znae[e deka bedata e zavr[ena,si pomisli,dovolno plativme za gre[kata na na[iot pradedo.

SPOMENITE SAMO BOLAT ^estopati i koga samo ]e pomisle[e na minatoto,]e zatreperee[e i ladna pot ]e go oblie[e,ne saka[e taka ^esto da misli ,no prokletava samotija ednostavno mu gi nose[e,mu gi servira[e nebare na tacna,i kolku da saka[e da gi izbegne,i kolku da saka[e da ne misli,samata situacija go naveduva[e,taka i ve^erva,dodeka sede[e na samiot rab od terasata i go gleda[e maloto dete na ulica kako go tegni tatkasi za rakav baraj]i od nego da go fati za maloto i nemo]no ra^e a toj izgleda be[e u[te eden bezdu[nik,samo grubo ja otfrli i prodol@i da odi po ulicata,maloto be[e nemo]no da gi sledi ekorite i prosto tr^a[e po nego,a toj ode[e so visoko krenata glava,ne gledaj]i ni[to okolu sebe,ode[e vo nekoj svoj svet,koj mu be[e poznat samo nego,vo toj negov svet po se izgleda go nema[e deteto,gi nema[e detskite nasmevki,taka i ovaa ve^er Andon dodeka go gleda[e kako tr^a deteto po tatkasi se vrati vo negovoto vreme ,se vrati vo vremeto koga mu be[e potrebna tatkovata nasmevka,koga mu be[e potrebna tatkovata pregratka,no go nema[e toa,ima[e samo strog i krut pogled koj na momenti go zakovuva[e na mesto,^estopati toj pogled go slede[e Andona i vo sonot,koga ]e se razbude[e nekade po polno] celiot be[e oblean so ladna pot,]e se izbri[e[e,]e go fate[e cvrsto kebeto zamotuva]igo dobro okolu sebe i so toa kako da saka[e da go napravi za[titniot yid okolu sebe od krutiot i laden pogled,solzite ]e gi pu[te[e na pernicata tivko lipa]i,ne smee[e da pla^i na glas zo[to toa povtornoo ]e zna^e[e bezmilosen ]otek,zatoa prvo ja tope[e pernicata a potoa so svoeto @e[ko lice ja su[e[e,dodeka ovie spomeni po^naa da naviraat Andon stana i zapo^na da [eta po prostranata tarasa i tivko da [epoti -prokleti,prokleti da bidete,ostaveteme na mira,ostaveteme ve]e edna[,sakam da @iveam kako sekoj normalen ^ovek,ostaveteme vie prokleti. I dodeka taka [epote[e ma^ninata na Andona ja prekina yvon^eto na vleznata vrata,koga go slu[na si pomisli -Koj e doj dobronamernik [to sega vo ova vreme zvoni Otide so brzi ^ekori da ja otvori vratata,a tamu stoe[e nepoznat ^ovek,vo racete dr@e[e nekavo liv^e i penkalo,dobro go pogledna no nemo@e[e da se seti koj bi mo@el da bide. -Andon Dobrevski. -Da -Brza Po[ta,imam telegrama za vas.Povelete potpi[etese tuka,pove]e rutinski zboruva[e ^ovekot bez nekoj posebni emocii.Mu go podade listot kade treba[e da se potpi[e i prodol@i nezainetresirano da go gleda Andon go potpi[a listot,ja zede telegramata,i pri^eka da si zamine ^ovekot pa da ja otvori.Retko dobiva[e pisma a ne pa telegrami ,i doa\ajneto na telegramata go voznemiri,vleze vo stanot,sedna na udobnata i [iroka foteqa i ja otvori telegramata,a tamu samo nekolku zborovi so krupni bukvi -Na[iot tatko po^ina denes,dojdi utre na pogreb vo 11 ^asot. Telegramata be[e ispratena od negovata postara sestra,vesta za smrta na tatkovi ne mu donese nekoja golema taga,nemo@i da se ka@e deka poradi taa vest be[e

sre]en,no sepak stvori edna praznina,stvori ma^na praznina,koja sega zapo^na da go golta,ne znae[e dali da odi ili ne,od se [to pomina so nego,nemo@e[e andon da ka@i eden ubav zbor,zatoa kaj nego se javi dilemata dali da odi utre na pogreb ili ne,lo[ite spomeni koi povtorno po^naa da mu se vrtat kako na filmska lenta ednostavno ne mu davaa barem edna dobra pri^ina koja bi go opravdala odeweto,dodeka od drugata strana be[e tradicionalnoto pra[awe,=a [to bi rekol narodot,sosedite,rodninite,a najmnogu negovite dve sestri,ajde postarata nema mnogu da prokomentira,no pomalata so meseci ]e mu se javuva i postojano toa ]e mu go povtoruva,a navistina ne mu se ode[e,dodeka se roea mislite,^asovnikot ve]e ot^uka eden ^asot po polnok,se navali na foteqata ,ne saka[e da odi ni vo krevetot,tuku tuka sede[e,se nаvali so nade[ deka ]e dojdi sonot i ]e mo@i barem malku da se odmori,no ednostavno go nema[e sonot ni vo dva ni vo tri pa ni vo ^etiri ^asot utroto,koga ve]e navistina dojde dremkata,povtorno gi po^ustvuva tie ladni i kruti pogledi pred nego,prvo go ^ustvuva[e studeniloto a potoa koga gi otvori o^ite barem da go izbegne pogledot pred sebe ja vide figurata na tatkasi kako stoi pred nego i sega kako da ima[e nekoj bla@en,mek pogled,liceto ne mu be[e strogi i zbr^kano,tuku naprotiv be[e razvedreno i sre]no,zasta pred Andona i so ne@en i tivok glas mu se obrati -Sinko prostimi,prostimi te molam,bev golem ne^ovek kon tebe,bev vistinski idiot,zatoa sega te molam da mi prosti[,sakam da se razdelime kako tatko i sin,ne sakam da mi bide[ pove]e neprijatel,ne sakam tvoite solzi da mi te@at tamu kade [to odam,sakam samo od tebe da slu[nam prosteno ti e od mene tatko,pa makar i denes da ne dojde[ na mojot zakop,nema voop[to i da ti se nalutam,sestrati Velika ostavija neka zboruva ,povtorno te molam ti da mi prosti[ za site nepravdi [to ti gi napraviv,dajmija te molam tvojata pro[ka,zo[to mi e vreme da zaminam. Go gleda[e Andon Tatkasi i nikoga[ ne go videl vaka ponizno da go moli,se skr[i ne[to vo du[ata na Andona i gi izgovori tie zborovi. -Tatko prosteno ti e od mene,neka ti e lesna zemjata. Gi izgovori ovoe zborovi i sobata ja ispolni prvo nekoja @olta svetlost a potoa nekoja bela zaslepuva^ka svetlos,ova trae[e mnogu kratko ta koga povtorno saka[e da ka@i ve]e be[e onaa stara dobro poznata dnevna soba,,interesno otkako gi izgovori ovie zborovi nekako mu doјde polesno na du[ata,ne ^ustvuva[e te@ina,poleka dodeka razmisluva[e za ova [to go vide i do@ivea,o^nite kapaci kako sami da mu se zatvorija,i prvpat vo svojot @ivot Andon da zaspi i da spie kako ^ovek,koga se razbudi okoli nego be[e mrak,samo svetlosta od akvariumot koja doa\a[e mu ka@a deka go prespal denot,koga pogledna ^asovnikot se iznenadi,poka@uva[e 21 ^asot,samiot se iznenadi kolku spiel,no sega navistina stana odmoren i sve@,telefonskoto zvonewe mu gi prekinaa mislite,znae[e koj e mrzovolno ja krena slu[alkata i ne uspea ni da ka@i alo,koga od drugata strana zapo@na kanonada na zborovi pome[ani so pla^ewe a nekoi i duri histeri^ni,Velika od drugata strana na telefonot tolku silno vika[e [to ete Andon denes ne oti[ol na zakopot na svojot tatko,da se ima[e vpe^atok deka e tuka a ne odale^ena so kilometri koga ja napravi pauzata Velika Andon samo ja spu[ti

slu[alkata,go izvade kabelot od telefonot za povtorno ne bide voznemiren se navali povtorno na foteqata,nesaka]i da go propuшti sonot koj doa\a[e.

NO}NIOT JAVA^

Tivkiot zvuk na rabotata na motorot od voziloto i muzikata koja doa\a[e od radiot bea ednistvenite zvuci [to gi slu[a[e Vladimir dodeka voze[e po patot,odvreme navreme po nekoja dupka koja nema[e da ja vidi na vreme ]e ja razbie[e monotonijata na vozeweto i potoa povtorno isto,znakot koj se pojavi pred nego go predupredi deka se nabli@uva do mestoto kade treba da svrti desno i da se isklu^i od glavniot pat,gi pu[ti dolgite svetla i ja namali brzinata,ni samiot ne znae[e zo[to trgna tolku docna,ne se pla[e[e od no]no vozewe no ovde ve^erva Vladimir doa\a[e prv pat,ode[e vo ku]ata koja ja nasledi od negovata pokojna baba,ili poto^no ka@ano ode[e vo nejziniot roden kraj,ve]e nabli@uva[e polno] a ima[e u[te eden dobar sat do seloto,i toa po lo[ i neramen pat,zatoa i mora[e da vozi dosta sporo,go popu[ti glasot na radioto,koga spikerot ja najavi polno]ta. -dobrove^er,moi no]ti ptici,no]ni skita^i i site ostanati slu[ateli koi ja sakate no]ta,evene povtorno ve^erva javame na radibranovite od Radio Zora i ]e drugaruvame zaedno do po^etokot na samata zora,zna^i dragi slu[ateli zaedni ]e bideme se do 04 ^asot. Nekako zboruvaweto na voditelot na Vladimir mu stana intersesno bide]i zboruva[e so razni^en tonalitet i kako da gi znae[e vistinskite zborovi kade da gi naglasi i da gi zadr@i slu[atelite na radio branovite,zatoa go popu[ti glasot na raioto i prodol@i da vozi a od drugata strana na radioto voditelot ve]e ja objavi ve^era[nata tema na razgovor,Petok 13.toga[ Vladimir se seti deka e Petok i pogledna vo mese^inata,a taa vol[ebno vo poln sjaj bleska[e na samata sredina od neboto,mnogu retko doa\aa momentite koga stravot go obzema[e,no ve^erva,koga gi povrza site raboti nekoi ladni mornici mu pominaa po teloto.

-Asega dragi slu[ateli edno va@no soop[teni za site koi ve^erva patuvaat so avtomobil,posebno ova soop[tenie va@i za osamenite voza^i,imeno denes e spored nekoi stari legendi denot koga mrtvite go dobivaat svojot den povtorno barem edna ve^er pro[etaat po zemjata,zatoa gi izvestuvame site voza^i,do doa\ajneto na zorata ne zastanuvaat,ne ka^uvaat nikogo vo kola,pa makar kolku toa izgledalo vistinito,]e vi povtoram dragi moi voza^i,ve^erva zaboraveteja va[ata humanost,zo[to ne znaete kogo ]e ka^ite,. Voze[e Vladimir i so sekoj pominat metar ja dobiva[e @elbata da stigne [to pobrzo do ku]ata,no patot toa ne go dozvoluva[e,nova kola,star pat celiot prekopan,pove]e ima[e dupki otkolku [to be[e ramen. -Sega dodeka sme zaedno bi sakal da ja slu[nete legendata za ubavata,Rada-glasot prodol@uva[e da zboruva.a Vladimir kako ma\epsan samo slu[a[e-imeno Rada @iveela pred 200 i ne[to godini,vo celata nejzina okolija ne postoela devojka koja bi mo@ela da se meri so nejzinata ubavina,mnogu ergeni ja posakuvale,no koga ]e ja videle,ednostavno snemuvale sila,a rada kako rastela taka stanuvala se poubava i poubava,ubavinata radina na nezinite roditeli im nosela se pogolemi gri@i,neznaele koj den koj ]e ja grabne,dali begotili nekoj lokalni nasilnici,no denovite vrvele kaj tatkoto se redele strojnici,doa\ale ergeni,no srceto na rada nikako da zaigra,nejzinite roditeli ja po^ituvale voqata na nivnata kerka i nesakale da ja dadat za nekoj so sila.se do eden den koga vo seloto do[ol eden trgovec so negoviot sin,koga go videla rada vedna[ znaela deka toa e nejziniot ^ovek,srceto ugralo tolku brzo [to i nea malku ja ispla[ilo,Radomir krasno mlado mom^e nemo@el da i odplee na ubavinata na rada i vedna[ posakal da ja ima,otkako zavr[ile so trgovskite raboti,ve^erta se upatile kon domot na rada,dodeka roditelite ja dogovarale rabotata,rada i radomir ne mo@ele so pogledi da se iznagledaat,otkako si dale zbor se dogovorile za eden mesec da dojdat i da pravata svadba,re^eno storeno,vesta deka rada e svr[ena brzo se pro[irila niz okolijata,bidnala i svadbata,trgnala povorkata so mlado@enecot i 40 svatovi vooru@eni do zabi da odat kon domot na mlado@enecot,po niv idela povorka od svira^i,e^ela planinata od zvucite na zurlite i tapanite,pesnite se ni@ele edna po edna,odela povorkata no odel i denot nekade vo mrakot koga povorkata nabli@ala do eden most bile presretnati od arnauti,koga la videle ubavata rada kako strvnici,ligi im potekle od ustite,@estoko ja napadnale povorkata,cela no] se vodelo borba,no nekade vo utroto na arnautite im pristignalo zasiluvawe mlado@enecot i so svoeto telo ja branel svojata sakana no ne uspeal,trinaeset rani imalo negovot telo,koga se razdelilo,arnautitite gi ubile site osven ubavata rada, tri dena i tri no]i trael ko[marot na rada,tri dena i tri no]i krvnicite si gi sladele svoite gnasni strasti so teloto na rada,tri dena i tri no]i i drvjata gi sobrale svoite kro[ni ,kako i tie da sakale da se za[titat od kricite ,na tretiot den ja ubile i si zaminale,koga rada du[a pu[tala kletva frlila, -koga arnautska ubavina se rodi samo jabanxija da se sladi,a arnautin na mr[a da se raduva.gi izgovorila ovie zborovi i du[a pu[tila,quti za pogibijata na rada lokalnite begovi organizirale hajka protiv arnautite,nekogo fatile,nekoj izbegale.vremeto vrvelo no pesnite i legendite za ubavata rada se mno@ele taka i

ovaa dragi slu[ateli [to ja slu[navte ve^erva e edna od niv.se nadevam deka vi se dopadna . Voze[e Vladimir a mornicite se pobrzo i pobrzo minuvaa po negovoto telo.saka[e da pobrza so vozeweto no ednostavno ne mo@e[e,prozorot od voziloto be[e podotvoren,i kako da slu[na vo blizina svirki na zurli i tapani,vo prviot moment pomisli deka mu se pri^ini,no kako nabli@uva[e taka svirkata be[e se pojasna i pojasna,vedna[ se seti na legendata za ubavata rada i ladna pot go oblea,koga izleze od [umata pred nego se pojavi golema ramna ledina,a tamu gledkata [to ja vide go smrzna na mesto,svira^i so zurli i tapani svire,a vo sredinata na livadata se igra[e oromnogu ma@i e samo nevestta,od nivnata desna strana pasea kowitenatovareni so razni sandaci,kako da ne go zabele@uvaa prisustvoto na vladimir,igraa i si se vesela svatovite,rabotata na motorot od voziloto zapre ,neznae[e vladimir dali sam go izgasna ili nekoja vi[a sila go izgasna,no mu be[e jasno deka ponatamu ne mo@i da prodol@i,so dvte race se fati za volanot i samo gleda{e pred sebe,i pokraj prisustvoto na vladimir,svadbata si te^e[e veselo,otkako se naigraa,sednaa da jadat,pa povtorno stanaa i po^naa da igraaat,seto ova go gleda[e so vko^anet pogled,vremeto i ne go gleda[e se do eden moment koga straoten krik go vati vo sega[nosta,vo istiot moment gi snema svatovite,nevestata,i svira^ite,toga[ zabele@a deka e ve]e utro,no nema[e sia da prodol@i,ostana u[te nekoe vreme na livadata i koga se razdeni celosno,ja zapali kolata,i prodol@i da vozi,koga stigna vo seloto site u[te spiea,po ka@uvawata na negovata baba ja pronajde ku]ata,no celata be[e obrasnata vo visoka treva,i da saka[e ne mo@e[e da se dojdi do nea,samo sede[e vo kolatai se pra[uva[e zo[to voop[to dojde,koga eden glas go prekina. -Dobro utro babe Ja gleda[e Vladimir babata i ne mo@e[e ni[to da i odgovori. -Babe ti kako da si mi ipla[en od ne[to a. -Ne ,ne ne babo-ama ova go ka@a tolku neuverlivo bide]i glasot mu trepere[e i najgolemiot laik ]e svate[e deka la@i. -Ispla[en si babe ipla[en,more mo@i da se se re^i deka si prepla[en,ajde dojdi kaj mene da ti dadam [e]er i voda,da se povrativ,ajde babe. Izleze od vozilot i trgna prema starta @ena,koja ode[e poleka,vlegoja vo dvorot kaj nea,a tamu mala ku]arka,so mal no sreden dvor celiot ispolnet so raznorazni cve]iwa -sedni tuka babe-mu poka@a so raka da sedni na masta koja be[e postavena vo debelata senka na dudinkata,--sedi a jas ]e ti donesam [e]er i voda. Vleze vnatre vo ku]arkat,i za kratko se vrati so ^a[a voda. -ajde ispigo ova pa potoa ]e mi raska@e[ koj si i [to bara[ tuka. Ja pie[e vodata i so sekoja ispiena kapka ^ustvuva[e deka mu se vra]a silata vo telotoja ispi vodata i ja spu[ti ^a[ata na masta.gleda]ija babata koja sedna sproti nego.i go gleda[e qubopitno. -Aj sega babino ka@imi koj si i [to bara[ vamu vo ovaa pustelija vo niedno vreme. I raska@a se podrobno na babata Vladimir koj e i [to e i [to bara vo selovo,otkako i ka@a preskoknuva]igo nastanot od no]eska,zamol^i,no na ve[toto oko na babata toa ne i promakna

-a ti babe od [to tolku se ispla[i ,pa taka [to izgleda[e sobajlevo,nebare duhovi ili seni[ta si vidol no]eska. N ovie zborovi se sepna i ja navedna glavata,zne[e deka babava ne[to znae, -Ajka@imi babe pa mo@ebi ]e ti pomognam,ako si videl ne[to ne se srami,i ne krij go toa vo tebe,znae[,mnogu e lo[o stravot da go nosi[ vo sebe,i da go krija[,mo@i da te razboli,mo@i da te spobudali,mo@i da pravi [to saka so tebe,. Ja gleda[e nekolku momenti babata a potoa povtorno ja otvori du[ata pred babata. otkako go islu[a.zapo^na da ja vrti glavata,stana se prekrsti i zapo^na da se vrti okolu vladimir izgovara]i nekakvi berazbirlivi zborovi dodeka se vrte[e ]e zastane[e ]e se prekrste[e i povtorno prodol@uvawe,koga prekina so vteweto,vleze doma i po kratko vreme se vrati so edna ^inija vo koja ima[e voda i ne[to vnatre,go zami prvo po ^eloto,potoa na tilot pa na temeto i na kraj go poprska so vodata nasekade,ja ostavi ^inijata so voda na masa pred nego,i sedna -Golema golema sila sinko sino]a te ^uvalo,retko koj ja videl svadbata na rada a da ostanel @iv,ili umirale od strav ili seni[tata gi gazele,taka da retko koj ostanuval @iv,golema golema sila bila okolu tebe [to si go do^ekal utroto . na ovie zborovi celata snaga mu se stresi. -Ti sinko mora da si potomok na ubavata rada [tom ne te doprele.a ti ^ie dete si ka@a. Povtorno i raska@a koj e koja mu e baba. -Pa da potekloto vi e od niv.zatoa si ti @iv i zdrav. Sede[e taka Vladimir so babata skoro do ru^ek,jade[e a potoa zede alat i zapo^na da go ras^istuva dvorot od trevata,koga ja ras^isti ku]ata kako da dobi drug lik,otklu^i ivleze vnatre,i pokraj toa [to dolgo vreme nikoj ne bil vo ku}ata,kako nekoj da @iveel vo nea,se be[e na svoe mesto,uredno sredeno i is^isteno,babata Angelina ova go gleda[e i samo se krste[e,zapo^na da odi po sobite i da razgleduva,u[te vo prviot moment mu se dopadna i znae[e deka ovde ]e doa\a postojano,babata sede[e na terasta i razgovara[e so nekoja druga @ena,dodeka gleda[e vo kujnata [to ima,nekade od tavanot pred vladimir padna nekoj predmet,se navedna i go zede,go zede i se frapira,vo racete dr@e[e @enski bro[,po samiot izgled se gleda[e deka e skapocen,dodeka go gleda[e vleze baba angelika,i koga go vide povtorno zapo^na da se krsti,,, -lele lele denes na ^udata im nema kraj...ck ck ck pa toa sine znae[ li [to e. -Gi krena ramenicite i koleblivo i odgovori. -neznam navistina neznam. -e ti si navistina sre]en,no i navistina si potomok na ubavata Rada. -zo[to misli[ deka sum potomok.i so rakata i go podade bro[ot da go vidi Kako poparena se trgna ponastrana -Bog da ^uva,ne bi go zela za ni[to vo svetot vo raka. Vladimir ja gleda[e za^udeno. -Zo[to -Samo kaj vistinskite potomoci ovoj bro[ nosi sre]a i napredok,a kaj drugi samo nesre]i,^uvajgo sinko i neka ti donese mnogu sre]a vo @ivotot.

Ve^erta Vladimir spie[e kaj babata Angelina a ostanatite 15 dena si spie[e vo ku]ata,selanite dobro go prifatija a vladimir be[e presre]en [to kone^no go pronajde svoieto mirno kat^e. -

ODI ^OVEKU Zamina tivko i ne~ujno,so prvite mugri vo negovoto nepoznato,nema{e {to da ponese so sebe,osven `elbata koja ete sekojdnevno mu ja dava{e potrebnata sila,sila koja go tera{e nautro da gi otvori o~ite i da ja razlee nasmevkata,i pokraj toa {to po nekoga{ ne mu be{e do smea,no zatoa ostanatite koi malku go poznavaa ili mislea deka go poznavaat velea ~esto deka e sre}en,deka e zadovolen,no nikoj od niv ne saka{e da gi slu{ne negovite krikovi ispolneti so bolka i ispu{teni vo dolgite ma~ni no}i,no}i koga temninata }e go pregrne{e,nedavaj{i mu barem miren son,bludnica be{e taa,i sekoga{ koga }e posaka{e mu gi podaruva{e svoite bludnoko{marni sni,tera}i go da veruva vo ne{to vo koj samiot ne saka{e da pomisli.Vo po~etokot se bore{e so site sili,nadeva}i se deka ete postojano }e ja ima taa sila da se sprotistavuva,no kako odminuva{e vremeto taka temninata stanuva{e se pogusta i pogusta i bludni~eweto se porazvratno,mu ja cica{e kako krle` sekoja kapka snaga,no ete i nego sega go poseti tainstveniot Angelski {epot,vele}i mu da ne ja gubi verbata,neka povtorni i napravi gnezdo vo srceto,dodeka ostanatoto e negovo Angelovo. Po~na tivko,edna po edna mislite da gi pribira i od niv mre~a da pleti so koja saka{e da go za{titi gnezdoto na `elbata.stoe{e ~esto pati taka sam na pripekot obnovuva}i go taka sekoj izguben gram energija,~ustvuva}i se ve}e silen ve~erva legna bez nikakov strav deka ko{marite }e go zgrap~at,legna i so prviot sladok son go slu{na glasot koj mu ka`uva{e. ODI ^OVEKU,NE PLA[ISE.SITE PRE^KI KOJ ]E TI SE STVORAT SE OD ZAVIST,[TOM ]E ZA^EKORI[ SIGURNO I CVRSTO POGLEDOT ]E GO VPERI[ NAPRED,GLAVATA KRENIJA GORE I

^EKORI,TOA [TO ]E GO OSTAVI[ E NI[TOTOA [TO TE ^EKA E NE[TO PREGRNIJA TVOJATA VERBA DEKA ]E STIGNE[ DO @ELBATA I ODI,ZNAE TAA PO KOJ PAT DA TE VODI,ZNAE TAA KOJA VRATA DA JA OTVORI,ZNAE TAA KOGA DA ZASTANE A KOGA DA GRABA NAPRED,ODI ODI ^OVEKU I NE PLA[ISE.

2 Stana oblean vo pot,no koga go slu{na kako srceto ~uka razigrano,kako pticite peat veselo vo ranoto proletno utro.znae{e deka e dojden ~asot da trgne,stana ne prave}i gi voobi~aenite utrinski obvrski,tuku ednostavno go pre~ekori pragot i go usmeri ~ekorot napred,i sonceto ova utro go ogrea nekako poinaku,pomilno potoplo,pogledot samiot se zavrti prema planinata,ja pogledna,golema nepristapna tainstvena,mo}na,kojha znae{e ~esto pati da go pla{i,ne saka{e da zavleguva dlaboko vo nea,mo`ebi stravot be{e od mnogubrojnite prikazni legendi koiu gi ima{e slu{ano,za zlite samoviliza triglavata lamjakoja odvreme navreme se budi i ja tresi planinata so silnoto rikawe,za samotnicite koi lutaa izgubeni,bara}i go izlezot od vremeto koe gi zarobilo pa ne im dava da izlezat la`e}i go deka se vremenski milenici.Go nema{e sega toj strav tuku naprotiv silna sigurnost vo sledeweto na ~ekorot koj ita{e vode}i go napred dlaboko vo {umata,slu{a{e nekoi ~udni zvuci i {umovi,no sega znae{e deka toa se samo igri vetrovi so suvite esenski lisja,zatoa ode{e neprimetuva}i gi i prodornite krikovi koi ja paraa ti{inata,toa go pravea starite bufovi koi sedea na debelite dabovi granki sokrieni vi zelenitye lisja,so krikovite gi odvra}aa site nedobronamernici koi sakaa da im go uni{tat nivnoto spokojno carstvo.

IZMINAA GODINI

Izminaa godini,no se}avawata na taa no} ne izbledeja,mnogupati koga }e sedese sam vo polno}nite sati,~estopati }e go krene{e pogledot kon neboto I posakuva{e da mu gi izbri{e site spomeni,saka{e da zapo~ne eden nov po~etok ,po~etok koj }e bide sosema razli~en od prviot.no ednostavno ne mo`e{e. Sekavica go raspara neboto I gi osvetli trite figuri koi odea brza}I nekade,odea mol~e{kum,ne zboruvaaa me|usebno,odvreme navreme prvata starica koja ode{e prva }e se podzavrte{e da vidi da ne zaostanale dvete drugi starici daleku pozadi nejze -odime odime sestro,nemora da se gri`I`. -znam deka odite samo jas taka od navika se vrtam. Nekoj da gi gledase od nekoja strana }e pomisle{e deka ovie tri strarici nekoj ~uden strav gi goni {to taka prvata se vrti postojano. Ve}e prvite ku}I na seloto se zdogledaa,podzastanaa I povtorno sekavica go raspara neboto,go osvetli od edniot do drugiot kraj,no licata ne izgledaa na starici,mozebi oblekara koja ja nosea gi terase site drugi da mislat deka se starici,bea tri prekrasni ubavi momi,momi so angelska ubavina,koga gi smetnaa kapite I nametkite nekoja ~udna svetlost blikna okolu niv,odednas kako I burata da se povle~e pred nivnata svetlina,oblacire so ~udna brzina se razotidoa,I na samiot centar na nebeskiot svod povtorno blesna no}nata kralica,mese~inata so svojata `oltozlatna svetlos ja napravi naj~udnata pateka pred nozete na ovie tri devojki,~ekore so ~ekor koj li~e{e na tivok {um na vetre koga gi miluva planinskite grebeni,vetre koe go ima samo vo bistrite utrini,I pticite propeea taa no},pesna koja dosega uvoto ~ove~ko ne ja slu{nanalo,lave`ot na selskite pci zapre,I tie molknaa da ja slu{aat polno}nata angelska simfonija {to ve~erva ja svire{e mese~inata. U{te samo tri ~etiri ~ekori im bea potrebni do skromnata }u}arka koja se nao|a{e na samata periferija ,a detskiot pla~ koj doa|a{e od sobata kako da ja nadopolni ovaa polno}na simfonija,zidovite ne be pre~ka za ovie nadzemni su{testva ,gi pominaa so osobena lesnotija,I jsamo eden pogled im be{e potrebed za da ja uspiat,zapadna vo son koj dojde odnikade,svetlosta koja ja vide leunkata kako da I ka~a da ne se pla{I za svoeto ~edo.vo dobri race be{e, Zastanaa site tri oklu lulkata,novoroden~eto,veselo vrte{e so o~ite,tu vo ednata tu vo drugata,so racete veselo igra{e,I krotka nasmevka ispu{ta{e, -PRVIOT BLAGOSLOV -SAL DOBRINA I KROTKOST OD SRCE MU BLIKA.SAL MILOST OD O~I MU ITA,SAL MUDROST OD KNIGA VO KNIGA MU DOI. VTORIOT BLAGOSLOV -LEBECOT PRV [TO SO TRUD ]E GO `NEE BLAGOSLOVEN DA E,ZBOROT PRV [TO PISANIE ]E GO STORI BLAGOSLOVEN DA E, TRETIOT BLAGOSLOV SO VREME BORBA DA VODI,NIZ PAT OD TRWA DA ODI MASLINOVI GRANKI NASEKADE DA DELI,NERAZBRAN ]E BIDE,

kako sto dojde sonot taka I otide,leunkata,kako od bunilo stana nabrzina od krevetot misle}I deka dolgo spiela,go krena nabrzina bebeto,I ne`no go miluva{e na svoite obrazu tivko kako za sebe mrmore}i. -junak na majka,se uspav milo se uspav,prosti,milo prosti.nema majka ova drugpat da se slu~I,nema I vo sonot }e te ~uvam milo.nani mi milo nani. I prvite petli ja najavija zorata no sonot na leunkata ne doaj|a{e sede{e pokraj kolevkata ~yvaj}I go junakot na majka,

BEZIMENIOT SKITNIK

Raznoraznata muzika koja doajgase od site strani za mig go ugusi placot na skitnikot,koj site go znea kako bezimen,begase posebno vecerva,vo najludata,najveselata i najdolga nojk.Begase vo novogodisnata nojk nekade podaleku od lujgeto,ne sakase so svoeto prisustvo da im go rasipe zadovolstvoto.Zatoa koga go vide temnoto kose na velicestvenata zgrada za koja znese deka ima temna pozadina otide natamu so brzi cekori,barajki barem malku suvo mesto,kade ke mozi ovaa nojk da sedi stutkan i oblean so sopstvenite solzi.Cekorite sami go odnesoa pod sirokiot

balkon,svetloto od raskosnata dnevna soba mu go pokazaa mestoto kade vecerva ke prestojuva,dlaboko pod balkono vo najtemnoto mesto se zavlece,go rasposla izlitenoto kupeno ili najdeno palto za koe ne se sejkavase vejke,no sepak za nego toa bese edno od najudobnite posteli,legna pokrivajkse so uste edno palto.Ne mozese da zaspie,samo gi izostri sluhot slusaj]ki gi glasovite koi doajgaa od sobata na slavenicite,se vodea voobocaeni sekojdnevni razgovori napati prekinuvani od poveselite gosti,koi insistiraa barem ovaa nojk da gi ostavat tie dosadni i glupavi temi,da gi ostavat nastrana ,grizite.politikata ednostavno da go ostavat sekojdnevieto i da i se prepustat na muzikata i pesnata,da go otvorat srceto,da ja otvorat du[sata,da peat za ubavinite na ljubovta pa makar taa bila ubava i idealna samo vo pesna.Zapocna dogovaranjeto so koja pesna da pocnat,no zelbite na site bea razlicni,sekoj imase po nekoja koja na nekoj nacin go potsetuvase na nekoj nastan ili licnost,pesna koja mu budese posebni custva,pesna koja go odleuva od siviloto i go nosi vo moreto od spomeni kade sekoj se custvuvase najsrejken,najbezbeden,prepirkata traese se do eden moment koga eden prekrasen glas gi nadvika site razlevajki ja pesnata niz i nadvor od sobata Barem nojkva mila kazimi kolku baknezi da ti podaram barem nojkva mila kazimi kolku baknezi da ti donesam Peese momceto pridruzeno od zvucite na gitarata,a site koi ja znaea brzo mu se pridruzia,zborovite kako da bea klucot na izvorot od emociite,po peenjeto mozese da se

zabelezi koj navistina vejke go zapocna patot kon spomenite,emociite vo sobata pocnaa da vrijat,se poznavase po trepereenjeto na glasot,peeaa lujgeto ,a skitnikot gi stegase usnite vo grc,ne sakase da go ispusti krikot koj se otkina od srceto,go vrati nekade dlaboko vo dusata,i go napravi uste eden cemer,gi redese taka vo plastovi,eden vrz drug,eden pokraj drug,sekojdnevno,se povejke i povejke,a do koga taka i samiot ne znaese.Pesnata go vrati mnogu godini nazad,koga mladosta go terase da vodi trka so vremeto za da mozi da odgovori na site togasni dodvoruvanja,i toj togas drugaruvase so gitarata,posebno koga ke sednese so svojata sakana, na bregot na rekata,gitarata i neznite zapliskuvanja na recnite branovi na rekata mu ja davaaa silata da pee do ranite zori,peese dolgo se dodeka surovosta na zivotot ne si poigra so nego,negovata sakana zamina so nejzinite roditeli daleku preku okeanot,zamina i nikogas povejke ne se vrati,i najdoa nov dom i se razbira nova ljubov.Otkako zamina ljubovta na negoviot zivot toj stana bezimen,vo majskata vecer dodeka mesecinata bleskase na nebesniot svod so svojot poln sjaj toj dade zavet deka nikogas povejke nema da zeme gitara vo raka ,i nikogas povejke vo svojot zivot nema da go otvori svoeto srce na niedna druga zena,ja ostavi svojata gitara na bregot od rekata,nadevajki se deka nekoj bezimen ke ja najdi i ke prodolzi da sviri,otkako ja ostavi gitarata trgna vo svetot kako bezimen,nikogas na nikoj ne mu go kaza svoeto ime,a i nemase potreba,bide]i i nikoj ne go prasa,nikoj ne go interesirase za negovoto ime ili minato.taka da site go

znaea kako bezimen,rakata nikogas ne ja pusti da moli za milost ,ako nekoj mu podadese nesto zemase,znaese i so denovi da skita gladen no nikogas ne molese za vecera ili dorucek..Vecerva gi slusase pesnite I tie za nego bea dovolna hrana,so sekoja pesna kako da se topea plastovite cemeri naredeni vo negovata dusa,pesnite za nego bea hrana,a kako vino penlivo gi zede sopstvenite solzi koi tecea nezapirlivo po negovite obrazi,kako se redea pesnite vo sobata na slavenicite taka trpezata na bezimeniot bese se pobogata i pobogata.So sekoja pesna izminuvaa migovite na najludata nojk,a toa bezimenioot ne go sakase,znaese deka so novoto utro povtorno za nego pocnuva sekojdnevnoto sivilo,sivilo koe bese isto kako vcera,isto kako zavcera.

ZAVRSENA PRIKAZNA Uste samo ednas da ja pregrnam planinata pa ke zaminam vo nepovrat.go macese ta misla Bogdan vejke tri dena,ne mozese da ja istera od glavata,fanaticno go terase da stane I da trgne kon negovata zakrilnica,kon negovata hranilka,starata planina go cekase I denes,i taa kako nego dokolku ne go videse na svoite padini,dokolku ne gi setese negovite usni na bistrite izvori,se lutese I vo lutinata gi terase volcite samotnici da zavivaat do iscrpuvajne,ja gonese ordata od

mesto na mesto,nedavajki I mira nikade,i pokraj toa sto znaese deka Bogdan odamna ne zgaznal na nejzinite poljani,i taa denes posaka da go vidi,nekoja sela nevidliva gi prikova samotnicite na mesto,im gi krena glavite kon beskrajnoto plavetino I viezot zapocna,eceja dolovite,eceja nebare zverka raneta,stvaraa nekoja mornicavost sto seta po koskite,site ziteli na gorata znaeja za ovie momenti I pobrzaa vo svoite zasolnista,stadata se sobraa vo krug cuvani od gorostasnite pci,oigledite gi vperija kon svoite ovcari cekajki da kazat da trgnat kon trlata,vecnite patalnici so gunjite na ramo gi zedija krkluzite vo raka I trgnaa so povik. -Ajde angeli nevini poitajte kon duvloto nase paninava go vika Bogdan svojot dolgogodisen drugar no I cuvar na nejzinite tajni,ajde trgnete go vika nekoja svoja tajna da mu otkrija sto ne e za covecki usi I covecki oci,trgnete. Belata reka trgna od site strani se gledase kako tece,na momenti izgledase deka e neprekinata na momenti deka e beskonecna. Bogdan I pokraj iznemostenosta I starosta dobi nekoja sila koja mu ja donese tivkoto vetre sto duvna odednades,ja dobi onaa mladost po koja kopneese cesto pati dodeka sedese do ognisteti vo lutite zimski noki,ja dobi I go zede kako nekogas izlitenoto palto,ja prefrli preku ramo torbata kade sekogas imase parce leb I so pogledot vperen nekade vo vrvovite kade bea prekrieni so vecen sneg zamina dodeka go precekoruvajne pragot na portata go slusna glasot na sinot koj sepotese -Tatko vratise dodeka ne fatila kvecerina,gledam tamu nekoj temni oblaci,nekoje nevreme se sprema,vratise da ne te mislime...znaese deka ne vredi da se ubeduva da se vrati I da ne odi voopsto ,bidejki uste od mal znaese deka koga negoviot tatko nesto ke naumese go pravese neznaejki da kaze deka nemoze,zatoa I sega go molese I se cudese od kade naednas ja dobi taa sila ,toa rumenilo na obrazite,i toj celicen pogled sto mnogupati go smrznuvase na mesto koga kako dete ke napravese nekoj nestasluk. Trgna Bogdan po svoite dobro poznati pateki,dodeka odese gi miluvase trevkite ,razgovarase so cvejkinata I go slusase viezot koj ja smrznuvase krvta na sekoj koj bese vo blizina na ordata,no Bogdan ne se plasese,cesto pati bese oci vo oci so niv I znaese deka ne se tolku strasni,tuku so viezot I tie go brkaa stravot. _Vijajte vie nokni sinovi,vijajte I kazeteim na site deka se vrajka Bogdan,mozebi za posleden pat,no se vrajka mejgu vas,podobro ke bide da mi se trgnete od patot otkolku da ve vidam,a dokolku sakate da se isprecite,zemeteja pokornosta I se ke bide vo red,odese no drugite sto go gledaa pokasno raskazuvaa deka Bogdan trcal so brzina mislovna,duri babite selski raskazuvaa deka samovili go nosele na svoite zlatokrilni krilja. Dali bea migovi ili casovi toa nikoj ne mozese da kaze no Bogdan vejke bese vo podnozjeto,klekna kako I mnogupati pred toa doblizuvajki gi usnite do crnata zemja,baknuvajki ja na nekoj negov poznat nacin,zede edna sitna grutka ja stavi na gradite custvuvajki ja nejzinata toplina,i pokraj toa sto siteprethodno zboruvaa a nekoj sakaa da go ubedat deka e ladna toj znaese deka e topla I deka nejzinata toplina mozat da ja setat samo onie koi navistina se stvoreni od nejze,go preplavija mornici po celoto telo dodeka se soedinuvase I stanuvase del od nea,stanuvase sitna prasina koja se soedini so oblakot,go vdisi sveziot zrak koj mu go prati vetreti I se uste klecejki samo ja ispravi glavata,go fokusira pogledot samo vo nego poznata toska I izvika tolu silno sto za moment go prekina viezot,gi natera site zivotni da vlezat uste podlaboko vo svoite skrivalista,a stadata da pobrzaat kon trlata,vikna I go zapre vremeto zosto ne trebase da tece koga toj doajgase.

-Eveme gospodarke moja,evego tvojot ponizen sluga kleci pred tvojata golemina,kleci pred tvojata besmrtnost,zosto znae deka ti si ja doprela vecnosta,eveme dojdov na tvojot povik,kazimi koja e zapoveta da trgnam zosto vremeto vejke mi e mereno,... Zunica ili peperutka se stvori od nikade I zapocna vese tanc okolku glavata na Bogdan,nezno trepereejki so prozirnite krilja I stvarajki nekoj volsebni zvuci koj na momenti licea na zborovi,no ne na zborovi na zapoved tuku na tivki upatstva koj kazuvaa so treba,slusase vnimatelni ne trepnuvajki ni so ocite,a potoa odednades stana I trgna kon ugorninata koja I kolku da bese strmna ja iskacuvase so osobena lesnotija,cekorite sami znaeja kade da zgaznat,na koje kamce da zastanat a koje kamce da go odbegnat,odese mozebi dolgo mozebi kratko no toa za nego sega ne bese bitno ne go merese vremeto,tuku go sledese trepetot koj samo go branuvase vozduhot okolu nego,pomina nekolku dolovi se iskace po nekolku ugornini no umorot ne go sejkavase,odese I koga stigna do edna prekrasna I sirna poljana kade bese celata prekriena so sumski jagodi zasta I se navedna pocnuvajki da gi otkinuva tolku nezno sto bese vcudoneviduvacki za negovite golemi I rapavi race,sobra eden dobar grst go zede lebot od torbata sto ja nosese na ramoto I slatko se najade,ne go brzase treperot tuku go gledase kako navistina so slast gi topi jagodite mesajki ja nivnata blazina so lebot,no I kolku da sakase Bogdan da uziva vo blazinata na jagodite morase da prekine bidejki oblakot koj se nadvisna nad poljanata I glasot koj dopirase nekade od vnatresnosta na oblakot bese seriozen I neodavase vpecatok deka e viknt za uzivajne... -Bogdane,slusnime dobro bidejki dva pati nema da povtoram. Siroko otvorenite oci I seriozniot izraz na liceto bea povejke od dokaz deka slusa vnimatelno. -Vejke podolgo vreme,nekadarni,neblagodarni,i necovecni suste4stva od coveckiot rod,ja rijat mojata utroba ,barajki go kamenot na mladosta,kamenot sto moze da go zapre stareejneto,toj navistina postoi,go imam vejke dolgo dolgo vo sebe,ednas lugetogo imaa vo svoite race no go zloupotrebija I zatoa sega ne smee da padne vo racete,posebno ne vo ovie koi sega go baraat,tie se premnogu blisku do celta I dokolku ne go zemes za dva tri dena ke go imaat vo svoite race,zatoa dali si spremen da ja dades najgolemata zrtva za tvojata gospodarka,da go dades tvojot zivot,ne baram od tebe da mi odgovoris sega tuku odi doma I dobro razmisli,i dokolku utre na pladnina dojdes na ova mesto toa ke znaci deka si spremen da se soedinis so mene I da patuvame vo vecnosta,dokolku n dojdes voopsto nemq da ti se lutam tuku ke te ostavam da gi odzivees tvoite zemni denovi mirno I tivko. Bogdan sakas vednas da kaze nesto no glasot go prekina. -Molci ti rekov deka ne sakam odgovor sega tuku utre odi odi bogdane I dobro razmisli,znam deka sega sakase da kazes deka se soglasuvas da go zemes kamenot,no treba da znaes uste edna rabota za nego ,otkako lujgeto ja zloupotrebija negovanata namena,sega ima drugi svojstva,vecnata mladost sega se dobiva vo vecnite prostranstva a ne na zemjata.zatoa odi I dobro razmisli,zatoa sto ovie neblagodarnici dokolku go zemat kamenot,ke go poremetat vecniot kontinuitet. od I razmisli dobro........ Kako sto se stvori oblakot taka I se izgubi,gledase Bogdan nekoe vreme vo neboto a potoa stana I trgna da se vrajka doma,niz usite odeknuvase glasot deka moze da go ima kamenot na mladosta ,deka ke ja ima mladosta zasekogas no vo vecnosta,a ne ovde na zemjata,dodeka odese pocna da razmisluva I poinaku..

-A sto ke mi e ovde vecna mladost koga moite drugari gi nema a I tie sto se sega so mene se samo starci si koi I nema sto da se razgovara,ovie mladive sega I ne se koj znae za kakov muabet,ajde da recime deka ke bidam vecno mlad,no po se izgleda kako kazna na vecnata mladost ke mi bidi segasniov pamet,a toa I ne e nekoja golema dobivka,eve gledam svetov sekoj den od se ponapred I ponapred a jas bogami ne gi razbiram site ovie raboti I ebati takvata mladost,koga nikoj nema da me saka,koga ke gi nemam tie sto jas gi sakam,nalet,nalet takva mladost,no sepak da ostavam na nojkta,mozebi ke donese nekoj novi misli..Odese taka I nezabelezuvajki deka vejke stignal pred portite a tamu kako I sekogas sinot I snaata go cekaa zagrizeno,koga go vidoa na sokakot se nasmee no pri toa ne go prasuvaa nisto,a I da go prasaa nemase da im kaze nisto,samo mu posakaja dobredojde I vlegojo vo odajata,dodeka teceja voobicaenite sekojdnevni razgovori mirizbata na kafeto gi rasiri nozdrite na Bogdana vozdivna I nekako poinaku ja pogledna snaata barajki so pogledot proska dokolku I zgresil nesto,,no ovoj pogled go fati I negoviot sin I go prasa, -tatko dali e se vo red nekako vecerva si nevobicaeno miren I tivok I sto znaci toj pogled sto go upatuvas kon snaati kon decata kon mene kons site predmeti sto se vo sobava,kako da gi miluvas sakajki da gi zapametis zasekogas, Da bese druga prilika Bogdan na vakvo prasajne ke ripnese kako poparen I so ostar ton ke go prekorese sinot,no sega so navistina mil glas prozbore. -Sinko,snao mozebi dojde casot koga ke treba da se razdelime I koga ke treba vie samite da prodolzite tamu kade sto jas prekinav,ne me prasuvajte zosto taka vi zboruvam,no ova e vase vreme I vie treba d gospodarite so negono nemojte nikogas da mu nametnuvate pravila,nemojte nikogas da barate povejke otkolku sto vi sleduva,zemete onolku kolku sto vi treba,ostavetegi vasite srca otvoreni za dobrite misli I tie sekogas ke ve najdat,napravete bedem za lozite mislu I tie ke begaat od vas,bedemot napravetego so dobri dela,dobro zborovi I ke vidite I najlosiot zlostornik pred vas ke se cuctvuva ponizeno,ne zalete za mene bidejki jas ke bidam sekogas so vas,zatoa pak ke vi kazam ostavetegi vasite srca cisti I otvoreni I portata za vlez ke ja pronajdam mnogu lesno,dokolku ja zatvorite ne ke mozam da vi pomognam I da sakam,,,,, -Tatko zosto zboruvas taka,kako da ne napustas zasekogas..... -tocno sinko zaminuvam zasekogas I veruvajmi navistna sum srejken sto odam,toa ne znaci deka ne mi e zal za seto ova ovde no odam tamu kade sto e poubavo,a sega sum navistina umoren I sakam da otspijam kako kako nikogas vo zivotot. -Zamina Bogdan vo svojata odaja legna na krevetot I sonot ovaa vecer nepovikano dojde,vleguvajki niz otvoreniot prozorec,patuvase cela nok sekavajki se na site detski denovi,na site detski nestasluci,na site ubavi momenti no I na site losi raboti ,I kolku da sakase da gi zaboravi ne mozese,nekoj del od mozokot gi cuvase tokmu za vakvi momenti,za da moze covek da si gi vidi site svoi postapki sto gi napravil niz svojot zivot,gi gledase momentite koga go navreduvaa za nisto skajki so toa drugite da ja pokazat nivnata golemina,nivnata genijalnost,no bogdan znaese I ja gledase nivnata minijaturnost I praznina,slepiloto od pari so koj bea opkruzeni ne im davase da ja vidat svetlinata tuku postojano odea vo temninata I lutaa od mesto do mesto barajki so svoite valkani pri da kupat malku ljubov,malku covecnost,malku razbirajne,sekogas oolu niv imase samo praznina,samo covecki suplini I nisto povejke,i mozebi zatoa koga ke go vide bogdan I slicnite na nego gi navreduvaa so

najpogrdni zborovi,na sto Bogdan gordo ke ja krenese glavata I ke izgovorese so ton leno razbirliv no I dovolno mojken da go slusnat I site naokolu.. -Ako,ako bidete zivi I zivete onaka kako sto mislite deka treba,no zapamtete,toa sto go imam jas I tie kako mene,vie slepci na videlinata I skitaci vo temninata ne mozete da go imate ni na toj svet,IMAM SRCE<IMAM DUSA a t6oa ne se kupuva toa se dobiva,no vie toa go prodadovte ili go izgubivte,zatoa samo trgnetemise od patot I ostaveteme da odam po makadamive...zboruvqse taka Bogdan I zacuduvacki gi terase negovite dusmani samo da ja navednat glavata I da o svrtat pogledot na nekoja druga strana........Odea taka spomenite cela nok pred ocite kako nekoja raka da gi redese eden po eden,prvite petli propeaa,zorata zazori no Bogdan ne se budese tuku sonuvase,vejke prvite lujge izlegoa od svoite domovi odejki kon sekojdnevnite obvrski no sonot nikako da prekini,veseliot detski zagor koj doajgase od dnevnata soba kako da gi rastera sonistata,gi otvori ocite I pogledna niz prozorot,koga vide kolku spiel,vozbudeno stan no ne brzase,se pogledna pred ogledalo,i vide deka treba da se brici,otkako gi simna vlaknata od liceto,dobi nekoj zacuduvacki ubav ten,kozata sega izgledase nekako pomlada I pozategnata,go nemase onoj starecki izraz,se oblece vo svoeto novo odelo I novite cevli I taka oblecen vleze vo sobata kade go cekaa negovite najmili, Koga se pojavi na vratata site bea iznenadeni od toa sto go gledaa,sinot pomisli deka sonuva I deka go gleda tatkasi od pred trieset godini a mozebi I povejke snaata ne go poznavase kako takov ,pred sebe vide eden gorostasen mas koj plenese so svojata vita stava I svojata cvrstina,so stasot I stavot, -Dobro utro eve denes vi kazuvam I nema mnogu da zboruvam,solzite zacuvajtegi za nekoj drugi momenti ,sega sakam da ve vidam nasmeani,a ti snao,odi I svarigo tvoeto najubavo kafe. Dodeka bogdan samo gi miluvase svoite vnuci na ocite protrkala po edna solza za sekoe I toa bese se,samo so rakata minuvase po nivnata kosa,a tie kako angeli nevino se pripija do dedasi I mu ja dadoa najdolgata I najiskrenata pregratka, Vleze snaata nosejki go kafeto koe ova utro navistina mirisase na nesto posebno,so osobena slast go ispi,stana I trgna kon portata,koga dojde na pragot se zavrte ja pogledna za posleden pat kujkata I so tivki zborovi ja blagoslovi... -So angelski krilja da bidete zastiteni,so angelski zborovi da bidete vodeni I so angelski solzi da bidete leceni,neka tie bidat sekogas vasite zakrilnice,pobarajtegi sekogas koga ke imate maka,tie se tuka okolu vas,samo treba da gi popbarate,ostanete si zdravje.Gi stavi usnite na celata od svoite najmili ostavajki im po eden nezen baknes I trgna vo nepovratot,dodeka odese niz sokako sosedite koj go znae samo vcudonevideno go gledaa I koga ke posakaa nesto da go prasaat samo ke odmavnese so raka I prodolzuvase,sega vremeto nemase nikakva vaznosttuku cekorese kon odredenata cel,denes planinata bese nesto nevoobicaeno tivka,mirna I krotka,i najtivkiot sum mozese da se slusne,znaeja I zivotnite I trevkite I cvejkinata I rekite I brzacite deka ke se sluci nesto ,nesto sto ne se slucuva sekoj den,nesto sto se slucuva samo na iljada,mozebi I povejke godini zatoa molcea,a so toa samo ja zgolemuvaa neizvesnosta,Bogdan stigna na odredenoto mesto tocno navreme,no sega ne klekna bidejki znaese deka ova ne e takov moment,zastana cekajki sto ponatamu,nmesto oblag,soncevite zraci zapocnaa ga grea posilno no ne kako sto znaeja da stvorat zestina tuku posilno so svetlost,osvetluvajki ja I

ispolnuvajkija poljanata so cudni volsebni boi koi se prelivaa edna so drugaod site tie zraci se odvoi eden bel debel snop na svetlost I se zastana sproti Bogdan. _Bogdane dali si spremen da vlezes vo vecnosta Odgovorot bese premnogu kratok -Da. -Togas zemigo kamenot na mladosta,bidejki od denes pa natamu ti ke bides negoviot cuvar,ke go cuvas I vo vecnosta ,tamu ke imas mnogu iskusenija posebno od necesnite sili koj ke sakaat so izmama da ti go zemat pretvorajki se vo angeli milozlivi no zapameti,nikoj ama nikoj ne smee da go ima vo racete osven vo tvoite,dali me razbra. _Da -Zemigo I prvo pocustvuvaja I primija negovata mok,ke vidis deka so toj kamen mozes da patuvas niz vremeto,so toj kamen mozes da vlezes vo koe skas srce,so toj kamen mozes da pravis cuda,zemigo I soedinise sonego..... Momentot koga Bogdan go primi vo svoite rase cudesniot kamen od koi blikaa snopcijna raznobojni boi,odeknaa angelskite horovi javuvajk8i deka kamenot e vo vistinski race,pesnite angelski mozea da gi slusnat I smrtnicite,vratata kon vecnosta se otvori I Bogdan trgna voden I opkruzen od vili zlatokrilni,cekorese lesno,cekorese so so cekor koj nikogas dotogas ne go mozese,i koga se pogledna dobro vejke ja nemase na sebe oblekata zemska tuku bela nametka I bela kosula,trgna Bogdan vo posakuvaniot nepovrat,a planinata likuvase sto denes ja odnese uste ednas pobedata nad zloto I ne dozvoli kamenot na mladosta da go imaat lujge na koi im se valkani premnogu racete,da go imaat lujge na koi nisto ne im em sveto,likuvase I za vozvrat na rekitepotocite I brzacite im podari povejke voda,trevata ja napravi pozelena,drvjata gi izvisi za edna peda a nivnata opojna mirizba pogolema I poubava.likuvase planinata I raskazuvase I uste dolgi godini ke raskazuva za svojot sluga Bogdan,ke raskazuva I ke naslusnuva koga namernici ke pominuvaat niz nea koga ke gi prinesat usnite kon ladnite cesmi da se napijat planinska voda barajki ja taka dostojnata zamena Bogdanova,bidejki uste tajni kriese ovaa stara planina,uste cuvari I bea potrebni za cuvajne,no uste prikazni ke raskazuva planinava,uste vremeto ke tece,uste namernici ili nenamernici ke go pustat cekorot niz nejzinite pateki ,znae taa da odslusnuva,i da ceka koa ke se pojavi navistina vistinskiot povtorno ke ja slusneme prikaznata,a ke znaeme koga ke ja videme ordata kako via nezapirlivo silno I mornicavo,viezot nivni ke go najavat noviot cuvar na tajnite na starata planina....

PROKLETO NEVREME

Prokleto nevreme,dali ima[ kraj ili mene mi se ~ini deka sepak e ova samo po~etok na ne[to golemo [to `ovekoviot um ne mo`I da go svati. Misla koja proleta niz glavata na Ilija dodeka go gleda[e neboto kako na pomo[ gi vika temnite oblaci sakaj]I I denes da ja isturi nad maloto mesto vo koe bea smesteni ma~enici ili podobro zarobenici na `ivotot,mesto kade sudbinata sekojdnevno si igra[e so niv ,ne im dava[e ni mig da soberat zdiv kako bi mo`ele barem naredniot udar da go izdr`at spremni,no tuka surovosta be[e del od sekojdnevieto,taka I ova popladne dodeka Ilija gi gleda[e oblacite kako se sobiraat nema[e mir,a mirot ne go ostava[e da sedne na edno mesto bidejki treba[e da se zavr[at site polski raboti I da se sobere celata letnina,no eve povtorno I ovaa godina kako I mnogu drugi izminati dobar del od rodot ]e propadne,se poradi do`dot koj be[e neminoven. Sedna na kamenot I ja zapali neznaej]I koja po red denes cigara,dlaboko vo sebe go vovlekuva[e ~adot na otrovot,go vovlekuva[e sakajki barem taka da ja namali gor~inata koja se sobira[e,pelin vovlekuv[e,pelin gasne]I,so sekoj nareden gram pelin,privcremenoi ili taka misle[e se namaluva[e bolkata I gi tera[e mislite da lutaat daleku bara]I spas od ne[to za koj I samiot ne znae[e od [to,no vle~e[e al~no od cigarata I so mislite otpatuva vo oblacite,misle[e. -}e im ja podaram gor~inata od du[ava a tie vaka temni I te[ki I nema da ja osetat,ke ja raskvasat so kapkite I. Ne mo`e[e da ja zaqvr[I mislata nekoj tivok [um go prekina,bez nekoj poseben interes se zavrti,zo[to znae[e deka osven kamewa I treva nema ni[to okolu nego,no pogledot sega samiot otpatuva kon senkata koja se pojavi odnikade I se pretvori vo ~ovek,~ovek koj po ali[tata ne be[e od ova mesto,no I vo sebe si po,misli Ilija kako da ne e I od ova Vreme. Zastana pred nego I so glas koj odava[e sigurnost,go prekina vo mislite. -Vo pravo si ilija ne sum od ova mesto ne sum od ova vreme I ne sum od va[iot svet,no mi se zdodea da te slu[am kako me moli[ I bara[ da ti pomognam,evesum sega pred tebe I ajde ka`igi tvoite barawa,zo[to mene vremeto mi e skapoceno,I ne mo`am da go tro[am zaludno,no na samiot po~etok da te predupredam,se [to ]e posaka[ ]e ti bide ispolneto,no treba da zae[ deka cenata za toa ]e bide previsoka ,zatoa dobro razmisli pred da posaka[,tuka sum po tvoe barawe,noi nemoj da ~eka[ premnogu,zo[to ako ne posaka[ ni[to ]e mora[ da plati[ so tvojata du[a,da ne mi bide zaludno moeto doajgawe, Ovie zborovi go otrgnaa od zamaenosta vo koja se naojga[e Ilija I go uverija deka ova sepak pred nego e stvarnost,a ne son kako [to pomisli vo prviot moment. -Ako ve]e moram ne[to da posakam,toga[ barem daj mi ja mo]ta da mo`am da im ja gledam sudbinata na lu\eto. -Premnogu bara[ Ilija,posakaj ne[to poskromno . -Go sakam toa I ni[to drugo. -Dobro rekov deka ]e ti ja ispolnam `elbata,toa I ]e go napravam,no te preduprediv deka cenata koja ]e ja plati[ ]e bide previsoka posebno za tebe. Stranecot za mig zamol~I I nekade od vnatre[niot xeb izvadi mal pehar go postavi pred ilija I mu zapoveda so strog glas.

-Vo peharot mora da ima tri kapki od tvojata krv edna solza I tretoto ]e go stavam jas. O vnatre[nosta na xebot Ilija go izvadi maloto no`e koje go nose[e sekojdnevno so sebe,se bocna vo sredniot prst,a zo[to tokmu vo sredniot prst ne znae[e I samiot I kapkite potekoa vo maliot pehar,solzata koja pote~e be[e od radost bide]I ]e ja ima mo`nosta da gleda vo sudbinite na drugite,otkako go zavr[I svoeto,stranecot se navednaq sede nekolku mali grutki zemja gi isturi vrz krvta I solzite,I go stavi maliot pehar povtorno vo vnatre[nosta na paltoto, -E sega Ilija otkako gi napravivme dogovorot treba da ti ka`am u[te edna rabota koja treba da ja znae[.mo[ta da im ja pretska`uva[ idninata na drugite ]e ja ima[ se dodeka ti veruvaat,koga I samo eden nema da ti poveruva I ]e prodol`I po svojot pat koj go zamislil a ti nemo]no ]e go odvar]a[,ete duri toga[ ]e ja izgubi[ mo]ta I ]e ja plati[ cenata. So posledniot izgovoren zbor stranecot se izgubi kako I [to se pojavi od nikade vo ni[to,Ilija go gleda[e I vo prviot moment ne mo`e[e da se sozeme od ~udewe,no se vrati vo stvarnosta I ni na kraj pamet ne mu pa\a[e deka ja npravi najgolemata `ivotna gre[ka. So spori ~ekori se upati kon seloto ,I koga vej]e be[e na samiot vlez,go presretna edna ubava mlada devojka,so kosi do kolena I lice koje svete[e so svetlina dotoga[p od Ilija nevidena,toplinata koja ja zra~e[e mu dava[e nekoj mir,a stavata kako od kalap ivadena,ja gleda[e I I se voshituva[e. -Dobar den Ilija ,ne me poznava[.no jas sum smrta,dojdov denes vo va[eto selo da go zemam tvojot sosed na kogo mu e red ve]e da dojdi tamu kade [to mu e mestoto,negovata rabota tuka ve]e e zavr[ena. -Ti,ti,ti zarem navistina si smrta,pa zarem ne si stara grda I izopa~ena baba. -Za `al ne sum tuku kako [to mo`I[ da vidi[ sum sosem sprotivnoto od toa [to me opi[uvate smrtnicite,mo`ebi sum stara grdi I neznam kakva za onie koi ne ja ispolnile svojata zada~a za I koja bile dojdeni,a za onie koi gi zavr[ile sum kako [to gleda[ ubava,no sega toa ne e va`no bide]I ti od denes ]e mo`I[ da me vidi[ I taka I taka,no ne ]e mo`I[ da me sopred da go zemam toa po [to ]e dojdam. I navistina u[te ru~ekot ne go zavr[il Ilija ,od domot na sosedot se slu[naa piskotnici,znae[e deka umrel,dotr~a negovata soprguga I pani~no mu vika[e. -Stani Ilija I ne sedi kom[ijata Sande go udri damla,stani I ne sedi,da mu pomogneme. -mu nema pomo[ na sande,bide]I go prosti gospod,a tamu kade [to odi bidi sigurna deka ]e bidi sre]en, -Ne tuku treskaj gluposti tuku stani, Otidoa vo domot na sosedot no toj navistina le`e[e nepodvi`no na krevetot,so zadovolen izraz na liceto,[to na nekoj na~in izrazot ja natera `enamu da poveruva na zborovite na Ilija. Vremeto izminuva[e I Ilija sekoj zbor [to ]e go ka`e[e se obistinuva[e,stanuva[e stvarnost,reki od lu\e doajgaa I si odea pove]eto sre]ni pomalkumina nezadovolni bide]I ~esto poati ne bea zadovolni od toa [to go slu[aa [to go o~ekuva vo idninata,no sepak site mu veruvaa,Ilija kako odminuva[e vremeto taka stanuva[e se posiguren vo sebe I se pove]e zaborava[e

na zborovite od stranecot,navistina vo izminatite godini ja gleda[e smrta vo dvete lica kaj mnogumina,im ja navestuva[e I za negova nesre]a mu veruvaa,a `ivotot,`ivotot na Ilija se izmeni od koren,stana bogat,po~ituvan,lu\eto go gledaa so strahopo[tovawe,nekoi I se pla[ea od nego no kako I da e `ivotot na Ilija se izmeni od koren,so sekojh pominat den stanuva[e se popularen kaj lu]eto so svojata darba da im ja pretska`uva idninata,a toa [to go ka`uva[e I se obestinuva[e,kako minea dnite decata negovi porasnaa I stanaa svoi lu\e,formiraa svoi semejstva,koi bea sre]ni I zadovolni,~esto pati im dava[e soveti na svoite sinovi I tie znaea deka se korisni I gi slu[aa,no sepak dedo kako I sekoj dedo ima[e svoja slaba to~ka a toa be[e negoviot najmal vnuk Petar,sekoj sloboden mig go koriste[e so nego,sekoja `elba na Petar za Ilija be[e zapoved,~esto pati negovite sinovi mu pra]aa prekori deka Petar go razgalil do nevideni granici no toa za ilija ne zna~e[e ama ba[ ni[to,se raduva[e na negovoto rastewe I privrzanosta stanuva[e se pogolema I pogolema taka da ~esto pati imaa obajcata ~ustvo deka I sonot ne gi deli bide]I ja imaa sposobnosta da komuniciraat I so mislite,no ~esto pati nekoi koi go opkru`uvaa Ilija ]e prokomentiraa Mnogu arno ne e na arno,no ovie zborovi za nego ne zna~ea ama ba[ ni[to,gleda[e Ilija sekojdnevno vo narednata utre[na stranica na Petar I znae[e deka ni[to lo[o nema tamu,dojde I sedumnaesetiot rodenden na Petar,ilija znae[e deka slabost mu se Motorite no ne obi~nite ili malite,tuku golemite I divite,koi mo`ea da se natprevaryuvaat so veterot,zatoa Ilija kako poklon mu donese najnovmodel na brz motor,koga go vioa ova negovite sinovi,silno se sprotistavija, -Sega tatko mi se ~ini deka gi pomina site granici na pristojnost,ova [to si go kupil voop]to ne ti treba[e,I dosega Petar ne go gledav doma no sega mi se ~ini deka voop[to nema da go gledam. -Ti voop[to nemoj da se voznemiruva[,znam jas deka ke bide radosen koga ]e go vidi podarokot,I zatoa nemoj da me popre~uva[ vo migov koga sum posebno radosen bide]I mo`am da go ispolnam sonot na mojot vnuk. Zborovite go razgnevija sinot -Tvojot vnuk,tvojot vnuk kako samot toj da postoi a drugite kako voop[to da ne se va`ni. -Rekov taka I ne prerekuvam,a samo da te potsetam deka I drugite mi se va`ni I ako mo`e[ da pogledne[ podobro I drugite ne se zapostaveni,no sepak nemo`am da mu odoleam na divinata na negovata du[a,na nekoj na~in kako da se gledam sebesi,kako da si ja gledam sopstvenata mladost,kako povtorno da ja `iveam onaa moja prgava mladost no sega na drugo mesto I vo drugo vreme,zatoa ostavime I ne se me[aj. -dobro kako saka[. Na sedumnaesetiot Rodenden se sobra celoto semejstvo na Ilija,I se ~eka[e vo dvorot da pristigne samo slavenikot,koga I toj se pojavi site poglednaa nakaj nego,vleze,brzo,prosto vleta,so mlado zacrvenete lice,go pogledna dedasi I ne mora[e da go pra[a tuku se upati kon ~ar[avot so koj be[e prekrien motorot,go trgna silno I pred nego se pojavi sonot,liceto mu se ozra~I so posebna svetlina a nasmevkata se razlea nasekade,I najggolemiot protivnik ]e padne[e na taa nasmevka,prvo go pogledna Dedasi a potoa se upati so [iroka pregratka kon nego,

-Znaev,znaev deka imam najdobar dedo no dosega ne sum znael deka imam zlaten ili kako saka[ da te nare~am,ovaq go mo`I samojot dedo Ilija I nikoj drug,ti blagodaram dedo. I dvajcata se pregrnaa cvrsto ivo toj moment na portata ja vide prekrasnata devojka so dolgi kosi kako stoi I se smee,samo za eden mig I seta radost [to be[e vo Ilija is~ezna,sedna na stol~eto,celiot prebleden I so vko~anet pogled gleda[e vo kapijata na dvorot,so mislite sega ve]e mole[e -Ne ne,ne mo`e[ toa da mi go napravi[,ne smee[,sega koga navistina mu e potreben `ivotot ne smee[ da mu go zema[,ne te molam barem nego po[tedigo,. Dodeka Ilija ja mole[e so mislite smrta negoviot vnuk Petar ve]e be[e ka~en na motorot I go stavi voo pogon,Ilija kako poparen skokna od mesto I zastana pred nego. -Ne petre denes ne smee[ da vozi[,barem denes nemoj,utre,drugiden ili koga bilo drug den vozi no denes nemoj,ostavigo motorot I dojdi so nas na masa. No samouverenosta na Mladoto mom~e ne mu dava[e mira -Ajde ti se molam dedo pa ti mi tgo kupi da go vozam a ne da go ~uvam doma. -Denes nemoj nemoj te molam sekogas si me slu[al pa taka I denes poslu[ajme. -Ama dedo samo eden krug I se vra]am. Stare~kite race bea poslabi vo odnos na silata od motorot zborovite bea nemo]ni protiv neminovnoti,izleta kako furija od dvorot I so sekoja pominata sekunda se poslabo I poslabo go slu[a[e sega za negi I site drugi zlokobniot zvuk na motorot,klekna na kolena I zapo~na histeri~no da vika od koje vikawe gi ispla[I site prisutni. -Preskapa e cenata preskapa e ,ti me predupredi no jas ne te svativ seriozno, -Tatko so kogo razgovara[,tatko dali si pri sebe. Go odnesoa ve]e celosno skr[enoto telo na Ilija vo sobata I mu dadoa sedativi so koj barem privremeno go smirija,no dodeka go mirea tatkoto,o[tar vrisok ja raspara neizvesnosta,majkata na Petar kleknata vo trevnikot go prokolnuva[e motorot I svekorot,bide]I vo toj nmoment stigna I vesta za smrta na Petar,kamion go presekol negoviot pat I go usmrtil na lice mesto.crninata sega go obvi domot na Ilija,znae[e deka e vinovnik za smrta na svojot vnuk,no sega koga ve]e tagata se vseli vo negovoto srce I `elbata za sopstvenata smrt taa bega[e od nego I ne saka[e da se pojavi.osamenosta stana negov postojan pridru`nik,se do edna ve~er koga povtorno neboto se prekri so temni oblaci sede[e vo dvorot osamen I napu[ten bide]I site go izbegnuvaa,toga[ povtorno od nikade se pojavi stranecot. -Ilija vreme e da go otplati[ celosno tvojot dolg,ti ja dadov mo]ta da pogledne[ vo sudbinite na drugite,ti gi gleda[e.a za toa tie ti pla]aa.ja oseti mo]ta na parite,no vide kako ti se vrati,ja gleda[e smrta na drugite no ne razbra deka ne mo`I[ da ja spre~I[.ti samo ja gleda[e sudbinata na drugite a ne mo`e[e da ja smeni[.toa ne go razbra,no nikoga[ ne pogledna vo svojata sopstvenata sudbina,stravot ~ove~ki koj e vsaden vo sekoj smrtnik od smrta ne ti dade da pogledne[,nemora[e nekade vo neboto,tuku vo sebesi,vo sopstvenata du[a,dokolku pogledne[e ]e ja vidi[e idninata,no ti se pla[e[e od sopstvenata a saka[e da gi znae[ drugite,zatoa ve~erva ]e ja plati[ celata cena.

Pred nego se pojavi stara I grda `ena so neprijatno lice I kre[tav glas,koj go vika[e. -dojdi dojdi Il;ija dojdi zaedno da otideme vo ve~nosta.da otideme vo prokolnatata ve~nost kade ]e lutame I skitame nemirni,dojdi I ne pla[ise barem sega vo ovoj mig. Vko~anet pogled I neprirodna grimasa toa be[e izrazot na liceto koe go najdoa utrinata sosedite mrtov vo negoviot krevet,dodeka go gledaa nekoj samo tivko prokomentira -Ne mu e dadeno na ~oveka da ~ita vo knigata na sudbinite,vidovitosta e prokletstvo a ne darba.

PRAZNI ^EKOREWA

Za~ekori ova utro nekako posigurno zosto znae[e deka ova utro mu nose[e edna mala iskra nade[,nade[ koja go vrati vo minatoto I mu dade barem edna mirna no],ispolneta so soni[ta koi go odvedoa nekade daleku,daleku vo eden svet na negovite skrieni `elbi,taka I ova utro stana,brkajki ja monotonijata koja vej]e dolgo be[e vo prostorijata so negovata omilena pesna,I pokraj toa [to be[e dosta star evergin,za nego ima[e golemo zna~ewe toj evergin,tokmu na toj ja zapozna svojata edna I edinstvena qubov,qubov za koja I zamina vo sopstvenoto progonstvo ,progonstvo od koe mnogumina go gledaa so u`as,a toa be[e carstvoto na samotijata,gledajki ja kako venee pokraj nego,gledajki ja kako kopneee po `ivotot za koj ne mo`e[e da I go donese vo nejzinite denovi,zamina bez da si ka`at zbogum,ne saka[e da gi gleda nejzinite solzi,tuku zamina tivko I bez pozdrav,mo`ebi I taka be[e podobro,no ova utro stana zosto znaese deka denes vo gradot ]e pristigne od prekuokeanot,pristignuva[e so svoeto novo semejstvo,stana I trgna kon `elezni~kata staniuca,ne saka[e da I izleze pred o~I,tuku da ja gleda skri[um,ne

saka[e I nelze spomenite da I go rasipat ovoj odmor,neka bide barem taa sre]na,mislese sekogas koga ja miluva[e vo mislite,neka sudbinata I nejzinite solzi I gi zemi I mi gi dade mene,imam jas dovolno vreme koga da gi pu[tam,pobrza.zo]to nekade vo dale~inata go slu[na svire[ot na lokomotivata,pobrza I koga vej]e nabli`a do stanicata,ve]e be[e celiot vo panika ,ne znae[e od koja strana da zastane I da ja gleda a taa da ne go vidi,I kako dobredijde mu be[e kamionot koj zastana vo neposredna blizina,zastana pozadi nego vperuvaj]I go pogledot vo bagonite koi ve]e bea na stanicata I zapiraa,malubrojnite patnici ve]e gi pronajdoa svoite doma]ini I trgaa prema svojata cel,toga[ dodeka [eta[e so pogledot,zdivot mu zastana, -zarem voop[to ne e smeneta,I kolku godini izminaa,sepak ja ima istata ubavina,sepak ja ima onaa slatka nasmevka,go ima ona fantasti~no telo po koe kopneea mnogumina,zapamtija ovaa slika,zapamtija zosto treba uste dolgo da ti bide hrana na du[ata,zboruva[e samiot so sebesi,,,,,zanesen so mislite I vko~anetiot pogled ne ni zabele`a koga kamionot trga I sega se nao\a[e na bri[an prostor tokmu nasproti nejze,I kolku da ne saka[e da se slu~I ovaa sredba sepak pogledite se vkstija,ne im treba[e zborovi,dovolni bea tie kratki migovi I se si ka`aa,neizvesnosta ja prekina majkai koja ja prekori so svojot surov I neprijatelski glas. -ajde kerko doma te ~ekaat premnogu rodnini,nemame vreme za ~ekawe,trgni I ne stoj tuka na mestoto, Koga pomina pokraj nego po~ustvuva nekoja golemina I sila koja I nejze ja hrane[e vo izminative godini,ja po~ustvuva sve`inata ma moreto preku mirisot na nejzinata kosa I vo toj moment posaka da bide eden mal bran koj sekoga ]e plovi na taa beskrajna golemina,ode[e sega povtorno po ulicata I taa ne mu izgleda[e prazna I pusta tuku [iroka I ubava,povtorno ja vrati nasmevkata na negovoto lice,ja vrati zosto sega znae[e deka barem taa e sre]na I vesela,posebna veselost I davaa nejzinite dve deca koj veselo potsoknuvaa okolu nejze opsipuvaj]I ja so raznoraznu pra[awa na koj odgovara[e so osobeno zadovolstvo,zamina skr[nuva]I na drugata ulica ,zamina povtorno vo svojata samotija koja sega ]e ja potpolni so novi spomeni I nema ve]e da se pla[I od nejzinata praznotija,sega I ~ekorite ne mu bea prazni,sega bea ispolneti so nekoja veselost,so nekoj nova nade[ za nekoj poftoren pogled..

ZALUDNA BOLKA Zastana I samiot neznae]i zo[to toa go napravi,no vejke se izmori od postojanoto brzawe,saka[e na site strani , site raboti da gi zavr[i denes,i koga so mrakot ]e si ka`e[e dobrave~er gleda[e deka voop[to ne gi zavr[il site raboti,a potoa kako po nekoj obi~aj nema[e nikoj okolu nego so kogo bi se skaral,so koj bi si razmenil ostri zborovi,ostri pogledi,seto okolu nego be[e samo ti[ina,mrak,i edna golema praznina praznina koja postojano go tera[e da luta,i ~esto pati ja slu[a[e prazninata kako mu veli ,odi odi vo mrakot ,ke go napravam za tebe posvetol,odi.No sega zastana zo[to koga pogledna vide edno golemo ni[to,vide edna prazna temnina,kade nema[e ni[to,go nema[e ve]e ni likot koj go bara[e podolgo vreme,go nema[e a o~ajni~ki go bara[e,no I samiot be[e premnogu surov koga go otfrli,go ima[e no nesaka[e povejke da slu[a `alopojki kako [to ka`a, I sega so temninata I prazninata se samokaznuva[e,luta[e no ne kolne[e ili kuka[e,samo luta[e I saka[e [to poveke da se izmori ,saka[e barem kaj sonot da otide [to pobrgu,no I tamu vo posledno vreme samo eden son go ma~e[e,son koj ~estopati mu li~e[e na ko[mar,sonot na poslednata razdelba,koga ete taka premnogu lesno ka`a zbogum,taka I ve~erva dodeka ja izodi patekata,so mislite luta[e te ovde te onde,se dodeka ne stigna do najodale~eniot kraj na parkot kade sokriena od pogledite na slu~ajnite minuva~i,osvetlena samo od blesokot na mese~inata be[e postavena osamenata klupa koja nekoga[ I taa se raduva[e koga nekoj ke ima[e so nea,no ve~erva samo ta`no ja pogledna ne sedna na nea tuku sedna do nea,pregrnuvajki go nejziniot kraj,be[e laden I bes~ustvitelen,no misle[e deka sepak ima trpenie barem taa da gi sobere negovite misli no koga ja stavi dlankata povtorno pred nego se poka`a istoto rasplakano lice,se poka`a da go potseti deka nema taka lesno da si odi od negovite se]avawa,ne saka[e da gi gleda solzite na negovata sakana a sega mora negovite da I gi podaruva na osamenata klupa,kakva ironija si pomisli,na ovaa klupa samo do netaka odamna ima[e strasni vozdi[ki ima[e `e[ki bakne`i,ima[e tivki zborovi,ima[e silni trepereewa,ima[e ima[e ima[e,odzvonuva[e toj zbor,a sega [to ima ima samo nekolku solzi koj pa\aat na klupava ima samo laden vetar koj go zgolemuva crveniloto na liceto,i koj postojano

go tera teloto da treperi,no ne od vozbuda tuku od studeniloto,no neka si misli[e vo sebe neka treperi I ova e malku a slikata povtorno se pojavi pred nego nebare platno filmsko se rasposteli,no mo`ebi samotijata samo toj film go za~uva kaj sebe I samo toj sega go dava da se gleda............... -Te molam Eleonora, solzite za~uvaj gi za tvojata pernica,podariigi ve~erva koga ke si otide[ doma,ve]e stanav zamoren gledajki go tvoeto ta`no lice,ve]e nemam sila sekojdnevno da gi sobiram solzite na moive dlanki,sakam ne[to pove]e od solzite. Ova kako da be[e pri~ina povtorno buntovnosta da se razgori vo Eleonora koja ripna kako raneta lavica branejki gi svoite mladi. -[to,[to [to saka[ pove]e od mene,ti go dadov moeto telo,ti podariv 3 godini qubov,ti dadov tri godini razbirawe za tvoite ekcentri~ni emocionalni ispadi,[to saka[ u[te od mene,ka`i ve]e edna[. -ne draga moja ne mi e potrebno tvoeto telo kako predmet,ne mi e potrebna tvojata ednostrana qubov koja ja dava[ samo koga ti saka[,potrebno mi e tvoeto srce,potrebni mi se tvoite misli potrebni mi se tvoite pogledi,no ne izgubeni I tupu koi lutaaat nekade daleku bara]i edna[ izgubeno,tuku pogledi koi navistina znaat da ja zapalat strasta pogledi koi I samite ka`uvaat [to im e potrebno, razberi u[te kolklu pati treba da ti ka`uvam potrebna si mi ti prvo kako li~nost a potoa kako telo. -ostavigi sega tvoite filozovski misli za nekoja druga prigoda I ka`i [to navistina saka[ od mene. -Ete od tvojata zaslepenost,ne mo`e[ I da vidi[ [to sakam,ja sakam tvojata qubov,ete toa, -no ti I ja ima[. -ne, se la`e[,,i samata ka`a,go imav tvoeto telo,no nikoga[ te nemav vistinski tebe,sekoga[ pozadi telesnoto u`ivawe se krie[e sebesi,no I koga u`iva[e be[e ednostrano ne saka[e da vozvrati[,i ekstazata saka[e da bide samo tvoja potoa otfrla[e nemilosrdno razberi,go sakam tvoeto srce,no iskreno I otvoreno,a ne zatvoreno. -moeto srce I mojata du[a e samo moja I taka ke ostane,ako tebe ne ti se dopa\a mo`e[ da pobara[ nekoja druga du[a I srce. -sekoga[ isto neli koga si zagrozena se brani[ so otfrlaweto,no koga ke ti se najavi krajot povtorno kako adut gi vadi[ tvoite solzi,pla[e]i se od razdelba,eve koga ve]e mi go poka`a patot na izbor,ke ti ka`am samo edno zbogum,mo`ebi nema da pobaram drugo

srce,no nema povejke I tvoeto da go posakuvam,zemisigo I ~uvajgo samo za sebe,dodeka za la`ni telesni u`ivawa ke ima[ pregolem izbor. Od voinstvena lavica samo za mig se pretvori vo skr[ena princeza koja gleda deka go izgubila svojot princ I o~ajni~ki se bori barem u[te eden mig da go ima za sebe, -te molam Gordane islu[ajme ,ne go mislev toa seriozno, Usnite sakaa u[te pove]e da ka`at no bea prekinati od eden ostar pogled koj vo prviot moment navistina ja ispla[i I ja stapisa Eleonora,bidejki nikoga[ pred toa ne go videla toj pogled. -Zamol~i I islu[ajme za posleden pat,znam deka za tebe najgolema kazna e razdelbata I osamenosta I zatoa o~ajni~ki se bori[ do posleden mig da ne dojde do toa,no navistina sum premoren ve]e,Odi I baraj no znaj deka sekoga[ vo racete na drugite ma`i ke bidi[ predmet koj ke mo`at da go imaat koga sakaat,kade sakaat I do koga sakaat a koga ]e se zadovolat ]e te otfrlat kako istro[ena roba,no nikoga[ vo nivnite o~I nema da bide[ li~nost,nikoga[ nema da gi interesira tvoeto srce ,dodeka kaj mene polovina od srceto ke go ispolnam so site na[i spomeni bilo da se ubavi,bilo da se lo[I ostanatata,polovina du[a ke ja ostavam za tebe da me potsetuva na tvoeto postoewe,no te molam nikoga[ da ne se vra]a[,ke `iveam so spomenite,ne se pla[am od samotijata,mo`ebi I taa e ubava na nekoj na~in. mi ostana da ti ka`am u[te zbogum I ni[to pove]e. Izbegna skr[eniot pogled da go isprati prema Eleonora tuku samo stana I go zabrza ~ekorot prema izlezot na parkot,ne saka[e da slu[a povtorno beskrawo pla~ewe,ne saka[e da gleda reki od solzi za koj kako da nemaa kraj od izvorot tuku so sekoja solza bea posilni I pobrzi,~ekore[e dosta brzo borejki se so burata koja zapo~na vo nego,u[ite gi zatvori nesakaj]i da go slu[a odehot na povikot na negovoto ime.................................~ekore[e ~ekore[e prema samotijata,a [to go o~ekuva[e ne znae[e,no ita[e prema nea saka]i da I ka`e deka ete I toj kako I mnogumina stanal nejzin pridru`nik,nejzin drugar,~ekore[e nemisle]i na umorot koj ve]e gi opfati negovite noze,~ekore[e I znae[e deka u[te dolgo ke ~ekori taka ...............~ekore[e nesaka]I barem vo ovoj moment vedna[ da gi budi site spomeni za koj mu treba[e vreme da gi sredi I poredi da gi naredi po nekoja va`nost ili neva`nost,~ekore[e neka`uva]I mu na ~ekorot vo koj pravec da odi bide]I znae[e deka temninata I samotijata na site strain se isti,na site strani podednakvo se raspodeleni I rasposlani,,~ekore[e prema edno negovo nepoznato,~ekore[e osameno,

DUHOT NA MRTVATA QUBOV Porivot I denes se zakanuva[e da otkorne u[te edno par~e koi I kolku da bide minijaturno sepak bese bolno,porivot sakase postojano da go doblizi bregot na beskonecnata bezdna koja goltase lakomo I nezsitni srkzavo cuvajki go kaj sebe se prethodno sto go zela so sekoe parce stanuvase se pobeskonecna ,porivor nejziniot sluga I denes se nadvisna na skrsenot telo koe stutkano lezese na krevetot I nesakase da gi trgne zavesite na prozorot davajki I taka barem na svetlinata da prodri vo sobata,ne ja sakase vejke I neze,samo stutkako cmaese ,nemase sila ni vo grloto da ispusti bilo kakov zvuk li krik li seedno,samo pogledot zakpan vo slikata koja visise na zidot go odavase deka se uste e ziv,a tamu eden nasmean lik ,lik koj go natera da izbega od site normalni lujge I da zamine vo edna neizvesnost,lik koj go potsetuvase na postoejneto deka ete I toj kako I site drugi navistina postoel,sega beznadeznosta go napravi samo eden tenok list koj mozese I najslaboto vetre da go kreni vo visinite I da go odnese ete nekade tamu,samo sirokata nasmevka vi vlevase nekakva sila pa makar I taa bila mala deka ke voskresne nesto sto vejke bese mrtvo,nasmevkata na likot go nosese duhot na negovata mrtva ljubov koja zamina koga najmalku se nadevase ,zamina koga najmnogu davase od sebe da ja zacvrsti n postamentot koj go gradese makotrpno I denonojkno,no edna zla raka pomina preku seto toa I go urna,go urna na tolku sitni parcijna go rasparci sti I najvestiot restarvatot ne bi mozel da go soedini,go urna za mig,nedavajki vreme barem da se otrezni I osvesti,za mig go snema seto toa sto ete go skase,seto toa sto ete go nosese dlaboko vo srceto,rakata I ponatamu bese tuka ,no apatijata go napravi svoeto ,seedno ja gledase lubovta no izgasna zarot so koj gi palese utrata,zgasna I nemase namera povejke da go potpaluva,samo slikata ja zede I zamina borejki se vo pocetokot so spomenite,se borese barem tie da ne zgasnat I ostanat cisti,cisti kako solzata detska,no kako odminuvase vremeto I tie bledeea I stanuvaa se poslabi I poslabe duri I na momenti mislese deka premnogu se mojkni ta go gusata

zatoa I tie vejke zapocna da gi zafrla nasekade,samo likot so nasmevkata ne sakase da go frli,samo likot so nasmevkata go cuvase I go vozdignuvase sporeduvajki go so edno bozestvo,

NADE@TA E MRTVA NA BALKANOT

Vko~anetiot pogled kon praznoto nebo ~estopati znae{e site da gi iznervira no Metodija toa voop{to ne go nervira{e tuku naprotiv ,kako da go odmara{e,}e zastane{e I so casovi stoese stoese I samo gledase a sto samo toj si znaese,vo prvo vreme ke go prasavme -metodija znaes li voopsto vo sto gledas prvo ke ne poglednese site dobro sakajki so negoviot tup pogled deka ete ke ni dade mnogu vazen I odmeren odgovor -znam -a sto toa znaes -znam sto I vo sto gledam -e ajde koga vejke se pravis tolku pameten ,a zneme deka ne si tolku pameten kazini -gledam ……I ke podzastanese..povtorno gledajkine,,,gledam vo idninata na ova slatko ke se iznasmeevme -e ako stvarno gledas aj kazini sti ima tamu. -abe sutraci neznam dali ke vi se dopadne idninata no jas sepak ja gledam I ke vi kazam ,no znam deka kako zeleni ke mi se iznasmeete,no sepak koga tolku ve interesira ke vi ja kazam na site A nie bozem tolku se zainteresiravme za idninata koja ja gleda metotija ke zamolcevme I vpecatlivo no segobijno ke gi rasirevme ocite gledajki site vo nego. -ajde kazi kazi bre sto gledas vo idninata -ne gledam nisto,nisto gledam samo edna golema praznotija. -abre nie znaeme deka ti zjapas vo prazni I samo se falis deka gledaas nesto tuku aj sega kazi iskreno vo taa praznotija ima li lujge kako ziveat

znaese deka muabetite se na majtap no sepak premnogu seriozno ni odgovarase …ama togas.no problemot bese sto nie bevme neseriozni a sega e malku obratno…metodija go nema..no nas ne ima ..ne ima vo segasnata stvarnost…ili potocno vo idninata na metotija..ili potocno kazano vo praznotijata na metodija….togas koga ke ni kazese deka ne gleda lujge tuku senki koi lutata od edno na drugo mesto,senki koi samo bezdelnicat,senki koi I ne ja znaat pricinata na svoeto postoenje,senki koi so nisto ne ostavaat beleg na svojot propatuvanje,senki vo denot,senki koi so prviot mrak se soedinuvaat so mrakot I ne mozes povejke da gi poznaes dali navistina se senki ili se okolu e samo mrak……..

PRVA UTRINA

Ne zvonese satot budilnik a I nemase potreba da zvoni,ne brzase denot nikade,minuvase uste so prviot soncev zrak,se budese gradot,no go nemase poranesnoto vrevilo,bucava I slicno sega ekoe mrtvilo se rasposlalo,stana nikola I so svoeto rutinsko budenje zapocna da ja bara velika nebare taa bese daleku od nego so kilometri pocna na cel glas da ja dovikuva; -velike,velike mori ti gluva da ne si… -sto tuku vrevis nebare nekoj te koli,sto te bodi sega od po sabalje, -pa ajde kade si…ja pogledna popreku navreden od prekorot -aj tuku ne gi prevrtuvaj toa ocite ne ti dosol casot da ja pustas dusata pa ke me plasis,more vampir ne mi e strav vejke kako porano od toj pogled -e velike velike ako jas pustam dusa ti so kogo ke se karas,e aj kazime,so kogo ke se prepiras -more nikola tebe do umiracka ti doslo pa sto si se razdrdoril uste po sabalje. -ne. -e koga ne smenija temata,oblecise I da te nema do prodavnica da mi doneses mir vo kujka. -a ti. -jas,jas ke go stavam kafeto I ti dodeka se vratis ke bide gotovo. -brej brej brej uste covek posteno ne gi otvoril ocite a taa zapocnuva so svoite naredbi, -dodeka taka lomotis da znaes deka kafeto ke pretece,ajde odi I ne se vleckaj

-dobro,dobro. -nikola I gledaj da se vratis pobrzo,ako te sretni nekoj po pat ne mu drzi predavanja I ne mu evociraj spomeni. Ova bese sekojdnevna rutina koja se povtoruvase vejke nekolku godini,ostanaa sami dvajcata,sami vo tolkavo zdanie,zdanie koe nekogas bese kujka naedno normalno cetiri cleno semejstvo,no sega ostanaja samo nikola I velika,ostanaja bidejki nivnite dve deca zaminaja vo potraga na lebot po beliot svet,cvetan sinot sekogas velese deka svetot emal za nego I navistina zamina vo avstralija no tamu se zadrza kratko od tamu zamina vokanada,rabotese edeno dve godini,no I tamu ne se skrasi na edno mesto tuku od kanada zamina vo afrika,se javuvase mnogu retko ili potocno kazano radi reda,a antoneta malskata ubavica zamina vo francija zamina barajki si ja srejkata na modnite piste,ja gledaja na televizija I samo so pogled ja miluvaja,nemozeja barem solzite da I gi ispratat,tie da ja potsetat na kopnezot roditelski za barem edna pregratka,prijatniot miris na kafeto se razleja po dnevnata soba mesajkise so sporite no teski cekori na nikola,gi ostavi torbite so namirnici,koi I nebeja bogznaj kolku bogati vo kujnata , -eve velike slusaj sto velat deneski vo vesnikov,..sakase da I kaze no taa go prekina -abre sedni coveku sedni odmorise,napise nekolku goltki,povleci nekolku dimovi od cigarata a potoa mozis da mi kazes,ne odam nikade. -a znaci ti sakas da odis nekade ,sakas da izbegas I ti od mene. -ete ti sega belja rabota,abre mrdnat ne sakam da odam nikade,tuka sum isto kade sto bev I vcera I nekni,tuka do tebe. -znaci sega sum I mrdnat. -ne si mrdnat ama ako prodolzis da tresis gluposto,bogami ke pocnam da razmisluvam I da te mrdnam,taka da znaes….. -e sto ti bilo sudbina,sudbina,da ne mozis na mira da go ispijas prvoto kafe,da ne mozis na mira da go procitas vesnikot, -nikola aj pijgo kafeto I ne zboruvaj. Zamolcija I obajcata ,ne se izmorija od ovie prazni muabeti no barem megu niv dvajcata fluidot koj struese se uste ne bese izbleden ,ovie utrinski prepirki traat od prviot den od kako se zedoa,vo pocetokot site misleja deka se raspravaat pa probuvaa I da gi mirat,no podocna svatija deka toa se samo sekojdnevni zakacki koi im go razveseluvaja I im go ispolnuvaja denot,znaeja cestopati I da go povisat tonot terajki ja nakaj seriozna kavga,no po kratko ke se doblizeja ke se bakneja I nikomu nisto,molceskum gi usturaja goltkite kafe vo grlata,nikola

sekoja interesna statija ja citase I za sekoja morase da dade otposle komentar. -velike slusaj sega sto velat. -ajde kazi,eve ke te slusam tri minuti a potoa dobro ke razmislam dali da te slusam ili ne. -gradonacalnikot dava izjava deka za eden mesecke gi zakrpel site dupki vo gradot,lele lele coek neznaj dali da se smee ili da placi na vakvi izjavi,abre kolku dupki ima po gradov ne ke mozi uste so tri mandati da gi zatvori toj vamu za eden mesec,tuku neka ne ne pravi budali I neka kazi deka treba da ja plati skolarinata na sin mu vo stransto. -pa ti znaes zosto mu trebaat pari. -znam ami kako. -drugo aj kazi ova I ne e nekoja vest. -eve dobra ,odobren e kredit od 20 milioni dolari I istiot namenski ke se iskoristi. -kako toa namenski. So stroga kontrola od kreditodavatelot ke se restartiraat povejke fabriki. -e ova nikola ti znaes li sto. Sto. -so suv gas da fajkas ribi. -kako taka. -pa taka,ali si nemas svoi pari da si rabotis,pluknimuse na takva pomos, -nikola nikoj nisto ne dava bez interes. -normalno deka ne davaat no barem ke se raboti nesto. -toa e tocno ke se raboti nesto za nisto,ke dadat 20 milioni a ke specalatt 100,I koj e na car nie ili tie. -e,e,e ti golemiot ekonomski strucnjak pa vednas napravi kalkulacija kolku I ke zarabotat. -eveti prosta matematika,davaat 20 milioni I toa pazi toa e kredite so nepovolni kamati koj ke treba da se vrati,ke se restartiraat pogonite ke rabotat rabotnicite za badijala,toj sto go dava kreditot,ovde ne gradi fabriki,ne kupuva oprema I masini,tuku doajga na gotovo,rabotnicite gi plajka minimalno,eden dobar del,ke rabotat neprijaveni,e sega ke gi vrati parite od kreditot,za toj kredite ke zemi dva pati povejke od sumata kako kamata,a baska zarabotkata od fabrikite sto mu rabotele,e sega koljo moj dali ke ja zaokruzime brojkata od 100 milioni,

-abre,gore dolu vo pravo si,no rabotnicite barem ke rabotat,ke imaat kakva takva plata, -rabotnicite ke nemaat plata,tuku milostinja,znaes li ti bre nikola sto e plata. -sto. Plata e sretstvoto so koe se nagraduva rabotnikot za vlozeniot trud I vreme,a ova sto ke go dobivaat e milostinja… I na kraj kraevi I ova ne bese nekoja dobra vest,aj kazimi uste nekoja pa da stanam da si rabotam, -e pa ti sto ke rabotis da ne ti rastural nekoj pa da rabotis,e eve slusaj,ulicniot kriminal prema izjavite e vo so namaluvacko tempo.za razlika od lani godinavo vo istiot priod se izvrseni 20 posto pomalku krivicni dela, -ama pak zatoa nikola kriminalot na provai vo stanovi e vo porast,razbojnistata cvetaat kako ruzine vo dvorot,so sekoja pupka,razbojnisto,da mu e strav na coveka I doma da sedi,ne si siguren nikade,se opametija kriminalcite,podobro da provali dva stana I od tamu ke odnese povejke pari otkolku da kradi cela godina po vozila I prodavnici, ete I ovaa vest ne ti bese kojznae kolku vesele ,naprotiv site ti se razorcaruvacki,nema fajde sto jas sedam tuka I lomotam prazni muabeti. Stana velika I zapocna so svoite sekojdnevni obvrski,a nikola I ponatami sedese vo foteljata citajki gi vestite od dnevniot vesnik,

За Авторот

Никодин Чернодримски роден во самиот залез на шеесетите години на Дваесетиот век во прегратките на Марковите Кули,уште како мал кога го осознава вистинското постоење на животот започнува да ја искажува својата восхит према градот кој му вдахнал живот,неуморно и деноноќно ги истражува сите Прилепски скриени и јавни катчиња на секојдневното живеење,но тоа истражување никогаш не го нарекол безделничење,зошто и не безделничел,напротив секој миг бил претходно испланиран,не ги броел деновите,но трпеливо и педантно ја нижел низата на животот во непрегледното Прилепско поле,горчините кои злато вределе вредно ги собирал и со ширум отворени очи сонувал за животот.И од најкривата прачка Никодин со својата палава дружина на другари умееле да направат највоинствени мечеви со кој ги оживувале Марковите Битки,палаво во свој стил тоа било дружина која оставила печат во постоењето на градот.Љубовта према пишаниот збор ја добива на велинченствената сцена на Народниот Театар-Војдан Чернодрински-каде десетина години учествува во бројни аматерски и професионални претстави,толкуваќи најразлични ликови,кои и ден денес кога осаменоста ќе му се доближи,тој ги вади од своите спомени ги оживува тие ликови,така правејќија осаменоста полна а не празна и убиствена.Растеќи покрај великаните во Прилепскиот Театар Трајче Иваноски,Најдо Тодески,Димитар Вандески,Кирил Жежоски,Евица Глиѓиќ,Благоја Спиркоски-Џумерко,и сите други и работеќи под режисерските палки на Илија МИлчин,Коле Ангелоски,Аце Јованоски,Блаже Рстески и други,гради ликови кој длабоко во него ќе му ја вградат желбата да и Никодин еден ден створи свои дела од кој ќе се гордеат сите,но и да створи дела кој ќе се играаат на сцената на Прилепскиот Театар. Паралелно со Театарот ги запознава сите планински убавини не само на Македонија,туку и во целукупниот простор на Југославија,како и на Балканските Држави,членуваќи во

Планинарското Друштво-Златоврв-од Прилеп ,Никодин ја запознава убавината,силата,но и моќта на природата,што подоцна токму таа моќ кој ќе ја позајми од природата ќе му биде инспирација да ја опее во многу песни. Соновите и Стварноста се два контрадикторни светови,кои многупати не одат паралелно,така и Никодин соочуваќи се со безработицата која во тоа време веќе срамежливо започнува да тропа на вратите,го остава градот на својата Младост Прилеп и заминува за Скопје.Доаѓа во Скопје каде и се вработува,но вработувањето не значи дека засекогаш ја пресекол врската со Градот,напротив можеби физички не е веќе во градот но честопати со своите мисли го надлетува градот и го милува црпеќија сила од Маркови Карпи.Работеќи започнува да се адаптира на новата средина,отворен искрен и комуникативен веќе за кратко време стекнува нови пријатели со кој и ден денес контактира.Со доаѓањето во Скопје ја запознава својата Муза која му ја дава најголемата инспирација за секоја поетска и прозна творба,ја запознава својата сопруга Јана,која и ден денес му е инспирација.Како плод на таа љубов се родија две прекрасни деца Кристијан и Викторија кој му вдахнуваат секојдневни надежи дека утрешниот ден нема да биде ден кој ќе биде исполнет со болка туку ден кој ќе биде исполнет со смеа и во кој ќе тече и денешната радост.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->