P. 1
Oblici finansiranja

Oblici finansiranja

|Views: 591|Likes:
Published by srdjan15

More info:

Published by: srdjan15 on Jan 05, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/09/2013

pdf

text

original

2. OBLICI FINANSIRANJA 2.1. Samofinansiranje 2.1.1.

Skriveni oblici samofinansiranja Skriveno samofinansiranje imaju preduzeća čiji je bilans sačinjen u skladu s načelom finansijske pažnje, odnosno sadrži latentne rezerve. S obzirom na to da se ne pronalazi čitanjem bilansa, naziva se skriveno samofinansiranje. Latentne rezerve su posledica potcenjivanja imovine ili precenjivanja obaveza. Skriveno samofinansiranje kod osnovnih sredstava javlja se kada je amortizacioni period kraći od veka trajanja osnovnih sredstava i kada se primenjuje metod degresivne amortizacije. Na ovaj način javlja se razlika između stvarne i sadašnje vrednosti (sadašnja vrednost se smanjuje) pa je preduzeću potrebno manje izvora finansiranja. Kad su u pitanju zalihe materijala, latentne rezerve su posledica evidentiranja zaliha po nabavnim cenama koje su niže od poslednjih nabavnih cena. Za razliku između te dve vrednosti potrebno je manje izvora finansiranja. Skriveno samofinansiranje nastaje kod zaliha nedovršene prioizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda ako se primenjuje sistem obračuna po varijabilnim troškovima ili sistem obračuna po proizvodnim troškovima, uz uslov da je puna cena koštanja niža od neto prodajne cene. Kod potraživanja latentne rezerve nastaju dvojako. Ako je indirektno otpisivanje iznad stvarnog otpisa ili ako se bilansiraju po nižem kursu od vladajućeg kursa na deviznom tržištu. Precenjivanjem obaveza stvaraju se latentne rezerve. Ako se devizne obaveze vode po višem kursu od vladajućeg kursa to je skriveni oblik samofinansiranja do trenutka izjednačenja kursa na deviznom tržištu i kursa po kome se obaveze vode. Kod dugoročnih rezervisanja, veće rezervisanje za pokriće nekog budućeg troška od stvarnog troška predstavlja skriveno finansiranje, sve dok se višak dugoročnog rezervisanja ne ukine u korist prihoda. Ako je unapred obračunata zatezna kamata za neblagovremeno plaćanje obaveza, a to se očekivanje ne ostvari, stvarna obaveza za zateznu kamatu je latentna rezerva sve dok se ona ne prihoduje. Možemo zaključiti, da razlika između bilansne vrednosti obaveza i stvarno plaćenih obaveza, pod uslovom da su bilansne obaveze veće od stvarno plaćenih predstavlja skriveni oblik finansiranja. 1

 dugoročna rezervisanja.1 Amortizacija je novčana vrednost uračunata u nove proizvode i usluge na ime utrošaka određenih osnovnih sredstava. Beograd – S. pokriće troškova servisiranja proizvoda u garantnom roku. Amortizacija predstavlja mobilizaciju osnovnih sredstava u gotovinu i predstavlja izvor samofinansiranja. 2003.1. 1 Tuševljak S. Akumulacija neto dobitka polazi od neto dobitka koji predstavlja neto finansijski rezultat poslovanja preduzeća i raspodeljuje se na akumulaciju i potrošnju. Interni izvori samofinansiranja Interni izvori finansiranja su:  amortizacija. Sprovodi se kada se stopa inflacije meri višecifrenim brojem. za otpis potraživanja i za zadržane kaucije i depozite. Sarajevo. Izvor samofinansiranja predstavlja onaj deo neto dobitka koji je akumuliran za preduzeće. Ona predstavljaju izvor samofinansiranja sve do njihovog iskorišćenja za pokriće troškova.2.2. Naplata glavnica dugoročnih plasmana predstavlja izvor samofinansiranja jer se vrši njihova direktna mobilizacija u gotovinu.  naplaćena glavnica dugoročnih potraživanja. pokriće rizika za dobro i o roku izvršenja posla u građevinarstvu. a kod prodaje kupljenih akcija i obveznica to je plaćena cena pri kupovini.. rezervisanje za troškove investicionog održavanja osnovnih sredstava. Dugoročna rezervisanja stvaraju se za: pokriće troškova obnavljanja šuma. Prvo se transformišu u robni oblik zatim u potraživanje od kupaca jer je amortizacija sadržana u prodajnoj ceni i na kraju u gotovinu pri naplati potraživanja od kupaca. Consseco institut. „Finansije preduzeća". Kod datih dugoročnih kredita to je naplaćena glavnica. Efekti revalorizacije nadoknađeni iz ukupnog prihoda proističu od revalorizacije osnovnih sredstava koja predstavlja ponovno određivanje vrednosti osnovnih sredstava. 2 .  akumulirani neto dobitak i  efekti revalorizacije nadoknađeni iz ukupnog prihoda. Amortizacijom se vrši transformisanje naturalnih osnovnih sredstava u novčana sredstva. Revalorizacijom osnovnih sredstava vrši se usklađivanje njihove knjigovodstvene nabavne vrednosti sa njihovom stvarnom vrednošću koja se iskazuje na osnovu tržišne cene.

Efekti revalorizacije pasive povećavaju pasivu i predstavljaju negativni efekat revalorizacije.2 Emisijom i prodajom običnih i prioritetnih akcija pribavlja se akcijski kapital. a efekti revalorizacije aktive povećavaju vrednost aktive i predstavljaju pozitivni efekat revalorizacije. Razlika između revalorizacione razlike kod nabavne vrednosti osnovnih sredstava i revalorizacione razlike kod otpisane vrednosti osnovnih sredstava predstavlja efekat revalorizacije osnovnih sredstava. 2. Premija se iskazuje na strani pasive i predstavlja izvor za samofinansiranje. Kada se obveznica proda po većoj vrednosti od nominalne.1.4. Kapitalni dobitak kao izvor samofinansiranja ostvaruje se ako je razlika između nominalne i prodajne cene akcije pozitivna. važno je napomenuti da deljene akcije ne predstavljaju dodatni izvor za samofinansiranje. to znači da je ostvarena premija na prodaju tih obveznica. razlika među njima povećava rashode i pokriva se iz ukupnog prihoda.1.  ulaganje kapitala inokosnog vlasnika u inokosno preduzeće i  prodaja dugoročnih obveznica iznad nominalne vrednosti. Eksterni izvori samofinansiranja Eksterne izvore samofinansiranja čine:  emisija akcija. Svaki otkup akcija predstavlja smanjenje izvora samofinansiranja. 3 . 2003. Povećanje kapitala po osnovu dodatnog ulaganja vlasnika odnosno inokosnog vlasnika predstavlja novi izvor za samofinansiranje u visini dodatnog ulaganja. Obveznica se može prodati po nominalnoj i većoj vrednosti od nominalne. Beograd. a opstanak u okruženju koje se stalno menja vezan je za rast i razvoj. Bruto i neto sredstva za samofinansiranje Jedna od osnovnih težnji preduzeća je obezbeđenje njegovog opstanka. Ako su negativni efekti revalorizacije veći od pozitivnih.3. Rastom i razvojem preduzeća se osposobljavaju da efikasnije izvršavaju postojeće i preuzimaju nove zadatke u procesu 2 Tuševljak i Rodić: „Finansije preduzeća“. pa samim tim predstavlja izvor samofinansiranja. 2.  novi ulozi vlasnika. S obzirom na situaciju u našoj privredi.

Ako je domaći partner uložio 60% kapitala.društvene reprodukcije. Proporcija raspodele neto dobitka i pokrića gubitaka utvrđuje se na bazi vrednosti kapitala koji su partneri uložili u zajednički posao. i J. onda je ta proporcija osnova za raspodelu neto dobitka. o amortizacija. o akumulirani neto dobitak. Najčešće se radi o domaćem i stranom preduzeću. o dugoročna rezervisanja na teret ukupnog prihoda. 4 . o konvertovana dividenda u dividendne akcije i o efekti revalorizacije. Rasta i razvoja nema bez ulaganja iz finansijskog rezultata. Neto sredstva za samofinansiranje predstavljaju razliku između bruto sredstava i zbira otplaćene glavnice dugoročnih obaveza. nominalne vrednosti otkupljenih sopstvenih akcija i prihodovanih dugoročnih rezervisanja.4 3 4 Isto. Tuševljak S. 2003. Rodić : „Finansije preduzeća“. Na osnovu uloga kapitala i kapitala preduzeća koje izvršava zajednički posao utvrđuje se proporcija raspodele neto dobitka iz zajedničkog poduhvata. a ulog kapitala stranog preduzeća je dugoročna obaveza.2. U domaćem preduzeću se obavlja zajednički posao. ali i za pokriće eventualnog gubitka. Postavlja se pitanje: Kako vrednovati zajednička ulaganja? Odgovor zavisi od oblika zajedničkog ulaganja. 2. odnosno da ostvaruju veću dobit. a strani 40%. Zajednička ulaganja Zajedničko ulaganje nastaje ulaganjem kapitala dva preduzeća u zajednički posao. Pod bruto sredstvima za samofinansiranje podrazumevaju se sledeća sredstva3: o naplaćena glavnica dugoročnih plasmana. Beograd. a to su: o o o ulaganje partnera u postojeće preduzeće ulaganje partnera u deo postojećeg preduzeća ulaganje partnera u novoosnovano preduzeće.

Ako se ulaže u postojeće preduzeće. 5 Isto.1. Osnovne vrste kreditiranja Potrebe preduzeća za sredstvima su stalne. osvajanje nove tehnologije ili modernizacija postojeće tehnologije. licence i know-how. Partner koji ulazi u zajednički posao ima interes da se ova nematerijalna vrednost proceni u što većem iznosu. Isto važi i za utvrđivanje vrednosti kapitala dela preduzeća. Ta sredstva stoje na raspolaganju preduzeću u ugovorom predviđenom roku. Ukoliko je u pitanju novoosnovano preduzeće procena se vrši na osnovu tržišne vrednosti imovine koja se unosi u to preduzeće. pa preduzeće mora da koristi i pozajmljene izvore. proširenje tržišta i sticanje industrijske svojine.  razlika između novčanog toka po varijanti 1 i po varijanti 2 diskontuje se na sadašnju vrednost čime se dobija sadašnja vrednost te razlike. a vrednost tog kapitala utvrđuje se procenom. dok partner koji vodi zajednički posao ima suprotan interes. Ciljevi preduzeća koje ulaže u posao vezani su za osvajanje novih tržišta. ulaganje tog preduzeća je njegov kapital. problem je vrednovanje nematerijalnih prava: patenti. prodaja patenata i know-how. koja predstavlja vrednost know-how. Uložene stvari vrednuju se po vladajućim tržišnim cenama. Manji problem predstavlja vrednovanje patenta i licenci jer imaju tržišnu cenu. a za njihovo korišćenje se plaća naknada u vidu kamate. 5 . Ovaj problem može uspešno da se reši na sledeći način5:  projektuje se novčani tok za period koliko traje zajednički poduhvat u dve varijante: o varijanta 1: novčani tok sa prenosom industrijske svojine (know-how). a uložena gotovina na bazi iznosa uplaćene gotovine.3. Kreditiranje 2. za razliku od know-how. proizvodnja proizvoda po nižoj ceni koštanja. 2. o varijanta 2: novčani tok bez prenosa industrijske svojine (know-how). Sopstveni izvori često nisu dovoljni. Ciljevi preduzeća koje vodi posao zajedničkog ulaganja odnose se na pribavljanje kapitala bez kreditnog zaduženja. a njihova visina zavisi od obima poslovne aktivnosti i brzine cirkulacije sredstava. Međutim.3.

međutim to jeste nužan ali ne i dovoljan uslov.Sam izraz kredit potiče od latinske reči creditum. Pokriveni krediti su oni za čije se pokriće uzimaju u zalog realne vrednosti iz kojih se poverilac može naplatiti ako dužnik ne ispuni svoje obaveze. Srednjoročni krediti su s rokom vraćanja od jedne do pet godina. Poverenje igra nezaobilaznu ulogu prilikom odobravanja sredstava dužniku. Ovi krediti se koriste za finansiranje sezonskih zaliha i drugih kratkoročno vezanih obrtnih sredstava. a odobravaju se na osnovu poverenja zasnovanog na kreditnoj sposobnosti korisnika kredita. odnosno investicionog elaborata. Odobravanje kredita za osnovna sredstva od strane banke uslovljeno je odgovarajućim učešćem tražioca kredita i podnošenjem odgovarajuće dokumentacije. Krediti se mogu razvrstati prema nizu kriterijuma: • Vreme Način obezbeđenja Kriterijumi za podelu kredita Obliku davanja • • Upotrebi • • • • • • • • • • kratkoročni srednjoročni dugoročni nepokriveni pokriveni robno-novčani krediti finansijski krediti proizvođački potrošački obrtni investicioni domaći krediti inostrani krediti Poveriocu Kratkoročni krediti su krediti čiji je rok vraćanja kraći od godine dana. odnosno od reči credo. Dugoročni krediti se koriste za finansiranje nabavke osnovnih i trajnih obrtnih sredstava. Korišćenje kratkoročnih kredita za finansiranje stalnih obrtnih sredstava u značajnom obimu upućuje na zaključak da je došlo do slabljenja finansijskog položaja preduzeća. Oni i dugoročni krediti se u praksi i teoriji nazivaju jednim imenom dugoročni krediti. što znači kredit ili zajam. Nepokriveni krediti nemaju nikakvo pokriće ni garanciju. 6 . credere što znači verovati.

Proizvođački krediti se koriste da bi se uvećala proizvodna moć dužnika. Ostale vrste kredita U praksi postoje određene vrste kredita koje se odobravaju uz prethodno realno obezbeđenje. Oni mogu biti: obrtni i investicioni.Robno-novčani krediti su krediti dati u robi. Finansijski krediti su krediti koji se daju i vraćaju u novcu. Danas se pod pojmom kredita uglavnom podrazumeva finansijski kredit. Investicioni krediti se koriste za nabavku osnovnih sredstava i za izgradnju novih pogona i fabrika radi povećanja proizvodnje.2. Domaće kredite odobravaju domaći kreditori.3. a vraćaju se u novcu. a to su:  kredit po tekućem računu (kontokorentni)  lombardni kredit  rambursni kredit  hipotekarni kredit  akceptni. Obrtni ili krediti za obrtnu imovinu su oni kojima se koriste za finansiranje obrtnih sredstava. utvrđuje se visina dugovnog salda ili iznos 7 . Potrošački krediti se koriste radi povećanja tražnje. odnosno za kupovinu potrošnih roba. Ugovorom se utvrđuje da će komitent celokupno svoje poslovanje obavljati preko tekućeg računa. 2. Kredit po tekućem računu (kontokorentni kredit) je kratkoročni kredit koji na osnovu ugovora odobrava banka vlasniku tekućeg računa. Oni se najčešće praktikuju između poslovnih subjekata. Osnovna karakteristika ovog kredita je što se u kratkom roku može pretvoriti u novac i vratiti. a Inostrane kredite inostrani kreditori.  avalni.

jer omogućuje korisniku da obezbedi finansiranje pomoću kredita od banke u meri koliko je siguran da svoje obaveze po kreditu može pokriti očekivanim prilivima sredstava. Nakon toga kupac daje nalog svojoj banci da na teret njegovog računa doznači sredstva rambursnoj banci. Rambursna banka akceptira menicu i dostavlja je banci izvoznika koja će je uručiti izvozniku kada od njega primi dokumenta o otpremi robe koja se prenose na rambursnu banku. Preduzeće ne može da koristi založene vrednosti. rambuser . Hipotekarni kredit je oblik dugoročnog kredita koji se odobrava korisniku na bazi zalaganja kod banke njegovih nekretnina (zemljište. kako bi na taj način naplatila svoje potraživanje po osnovi datog kredita. a on na osnovu njih preuzima robu od brodara. hartija od vrednosti. 8 . Pored toga banka može založene hartije od vrednosti relombardirati kod druge banke i na taj način doći do potrebnih likvidnih sredstava. rok kredita. ona skida hipoteku koja je upisana u zemljišne knjige. Dokumenta o otpremi robe banka izvoznika dostavlja rambursnoj banci. već se samo obezbeđuje novčano potraživanje banke. Banka odobrava kredit na osnovu tržišne vrednosti nepokretne imovine za koju se stavlja hipoteka. što smanjuje suprotnost između likvidnosti i rentabilnosti. dragocenosti i dr. koju on može eskontovati. Sa stanovišta banke ovo je povoljan kredit jer je na kratki rok i pokriven. Banka uvoznika predaje dokumenta uvozniku. Lombardni kredit je oblik kratkoročnog kredita koji se daje na osnovu zaloga zaliha. pa ne može da ostvari zaradu usled povoljnih kredita na tržištu. ili ih dostavlja banci uvoznika koja prima pokriće. Kupac i prodavac zaključuju kupoprodajni ugovor kojim preciziraju da će se plaćanje izvršiti menicom akceptiranom od strane rambursne banke. prodati ili naplatiti od rambursne banke. koja ih može zadržati kod sebe ako nije primila pokriće od banke uvoznika za dati akcept. stan). koja će akceptirati menicu kojom se plaća uvoz. Kontokorentni kredit ima svoju praktičnu stranu. Po prijemu dokumenata banka izvoznika izdaje izvozniku akceptiranu menicu.kredita.isplatiti) predstavlja specifičnu vrstu kredita koja se javlja u spoljnotrgovinskoj razmeni robe i usluga. Kada korisnik vrati dugoročni kredit banci. Procena vrednosti založene stvari čini osnovu odobravanja kredita. Lombardni kredit je često nepovoljan za preduzeće jer smanjuje finansijsku elastičnost. stopa aktivne i stopa pasivne kamate i drugo. kuća. ali se on odobrava ispod te vrednosti u relacijama 60-80% vrednosti založene stvari. Prilive sredstava na svom računu može racionalno da koristi. Banka ima pravo preče prodaje imovine koja je založena. ne održavajući visoko stanje duga. Rambursni kredit (franc. Hipotekom se ne odvaja imovina od njegovog vlasnika. Komintent ne mora da drži likvidnu rezervu ili je drži u manjem iznosu.

jer prodavac robe na osnovu akcepta obezbeđuje sigurnost naplate svojih potraživanja. Ovim vidom kreditiranja faktoring firma omogućava preduzeću da se kontinuirano bavi svojom poslovnom aktivnošću. Komitent može akceptiranu menicu eskontovati u drugoj banci i doći do gotovine ili putem indosiranja platiti svoju obavezu. a faktoring firma će platiti kamatu po stopi jednakoj tekućoj kamatnoj stopi. Faktoring predstavlja važnu formu kredita i servisiranja naplate potraživanja od kupaca u zemlji. "Poslovne finansije".4. 6 Krasulja D. Ostali oblici finansiranja Medju najznačajnije ostale oblike finansiranja izdvajamo:  faktoring. Preduzeća imaju mogućnost da svoja potraživanja od kupaca prodaju faktoring firmi uz diskont. 2004. Za svoje usluge faktoring firma naplaćuje proviziju. Ovde se praktično radi o mogućnosti odlaganja plaćanja obaveza do dospeća menice na naplatu. a sastoji se u sledećem: komitent banke izdaje menicu koju banka akceptira i kao glavni dužnik obavezuje se da će ona isplatiti menicu ako to ne učini komitent. Pokrićem spoljnotrgovinskog posla akceptom banke sa visokim ugledom i rejtingom pospešuje se komercijalni posao. Avalni kredit predstavlja kratkoročni kredit gde banka putem avaliranja menice obezbeđuje poverenje u smislu da će u slučaju da glavni menični dužnik ne plati u roku.i Ivanišević M. 2. Uslov za davanje avala je kreditni bonitet klijenta.  lizing i  franšizing.  forfeting. zahvaljujući razgranatoj mreži filijala obezbeđuje informacije o kreditnoj sposobnosti kupaca. što znači da kreditira preduzeće i obračunava kamatu koja je viša od tekuće kamatne stope za 2-5%6.Akceptni kredit je kratkoročni kredit. Preduzeće može da zadrži saldo gotovine na računu. ona sama isplatiti menicu. kojim se mogu predvideti različiti načini plaćanja obaveze faktoring firme preduzeću. Na taj način preduzeće dolazi do gotovine. Beograd. Faktoring firme. 9 . a faktoring firma preuzima na sebe sve rizike naplate potraživanja ako se radi o ugovoru bez rekursa. Faktoring firma može uplatu izvršiti odmah po prijemu fakture od preduzeća.. Preduzeće sa faktoring firmom sklapa ugovor o prodaji svojih potraživanja od kupaca.

oprema) i da rizik prenese na davaoca lizinga. Preduzeće se javlja u ulozi zakupca sredstava. a na taj način obezbediti opstanak i razvoj preduzeća. Forfeting potraživanja su dugoročna. Kroz mehanizam forfetinga ubrzava se obrt kapitala i smanjuju angažovana sredstva izvoznika. koji ostaje vlasnik tog sredstva i dalje.. Izvoznik prebacuje rizik na banku. 2003. Lizing je veoma značajna savremena poslovna metoda i sistem finansiranja brojnih investicionih aktivnosti. nabavkom poslovnog sredstva i zaključenjem ugovora o lizingu korisnik nije u obavezi da odmah davaocu lizinga isplaćuje naknadu. Vještica V. čime povećava atraktivnost ovog oblika izvoza. Na osnovu forfeting poslova formirano je sekundarno tržište hartija od vrednosti. To je ekonomski i pravni posao između dva ili tri privredna subjekta. pa će banka preuzeti rizik naplate potraživanja ako su obezbeđena nekim kvalitetnim komercijalnim kreditnim instrumentom u inostranstvu.Forfeting je oblik finansiranja izvoznih kredita koji se realizuje prodajom izvoznog potraživanja banci. Za korisnika lizinga prednosti su: • • • • što do poslovnih sredstava dolazi u uslovima kada ne raspolaže slobodnim finansijskim sredstvima ili želi da ih angažuje u druge namene. 10 . što po isteku ugovorenog roka poslovno sredstvo može otkupiti po daleko nižoj. Preduzeće izvoznik zaključuje ugovor sa bankom o svakom pojedinačnom poslu i banka preuzima rizik naplate potraživanja. Korisnik predmeta lizinga je preduzeće ili preduzetnik koji nabavlja pokretna i nepokretna poslovna sredstva neophodna za obavljanje redovne poslovne delatnosti. Najveći deo forfeting operacija obavlja se u Londonu. i Ristić Ž: "Bankarstvo" Beograd. već to čini u ugovorenim rokovima i nakon započetog korišćenja sredstva i ostvarivanja odgovarajućeg finansijskog prihoda. što može da nabavi sredstva koja brzo tehnološki zastarevaju (kompjuteri. ovde se radi o prodaji potraživanja u inostranstvu. otpisanoj ceni. • što može razviti i usvojiti savremenu tehniku i tehnologiju prozvodnje sopstvenog proizvoda i učiniti konkurentnim na tržištu. gde u ovom poslu operiše oko 300 banaka od kojih su mnoge osnovale i svoje specijalizovane kompanije za forfeting7. što poboljšava njegovu likvidnost. Za razliku od faktoringa. Na taj način povećava svoju likvidnost i finansijsku kondiciju. a plaćene naknade knjižiti kao trošak. vozila i dr. koji ugovorom o lizingu obezbeđuju nabavku potrebnih poslovnih sredstava na brz i ekonomičan način. 7 Đukić Đ. koja ono prima od vlasnika tih sredstava odnosno zakupodavca.

Beograd. kamatu na sredstva data u zakup. 2003 11 . a posebno novoosnovanih preduzeća i preduzetnika. Davalac franšizinga prenosi znanje i iskustvo vezano za prodaju na korisnika franšizinga i na ovaj način širi tržište preko prodajnog prostora korisnika i jača konkurentsku sposobnost bez većih ulaganja. ali kako se tiču finansiranja posvećujemo im prostor. On često učestvuje u finansiranju korisnika franšizinga davanjem kredita. Franšizing podrazumeva prodaju robe u maloprodajnoj mreži potrošačima na osnovu ugovora o franšizingu između davalaca i korisnika franšizinga. Korisnik franšizinga plaća davaocu franšizinga nabavnu cenu 8 Tuševljak S. • • zakupnina predstavlja fiksnu obavezu zakupnina ne uključuje marketing proizvoda i usluga već o marketingu brine korisnik lizinga. jer se za nabavke poslovnih sredstava putem lizinga smatra da se samostalno finansiraju iz profitabilnih projekata. održavanja i zamene dotrajalih delova opreme. Kod preduzeća se može javiti dilema da li opremu uzeti u lizing ili je kupiti na kredit. a kao korisnici trgovina na malo. Kao davaoca franšizinga javljaju se proizvođači robe ili trgovina na veliko. Ovi poslovi su rezultat trgovačke prakse. ime i žig robe. Ugovorom o franšizingu davalac franšizinga prenosi na korisnika pravo prodaje njihovih proizvoda. Cena zakupa obuhvata amortizaciju opreme.Lizing poslovi imaju i odgovarajuće nedostatke: • što je skuplji način finansiranja. Postoje dve vrste franšizing poslova:  prometni franšizing i  proizvodni franšizing. Prometni franšizing (poslovni) podrazumeva prodaju robe u maloprodajnoj mreži krajnjim potrošačima. Prednost za korisnika franšizinga je što on prodaje robu za koju je tržište već istraženo i obezbeđeno. Korisnici prometnog (trgovačkog) franšizinga su najčešće mali preduzetnici koji se bave trgovinom na malo. troškove servisiranja. dok se kredit mora vratiti bez obzira na postignute efekte. Korišćenjem kredita za nabavku nove opreme nema sigurne garancije da će se kupljena roba pokazati celishodnom tokom eksploatacije. zajedničkim ulaganjem ili kupovinom akcija. i Rodić J: „Finansije preduzeća“. To znači da lizing aranžman kompenzuje veću cenu većim efektima u odnosu na druge vrste finansiranja. Lizing je posebno interesantan i privlačan kao metod finansiranja malih i srednjih preduzeća. troškove osiguranja opreme8.

što utiče na smanjenje troškova transporta. prenosi znanje i iskustvo (know-how) u poslovanju i vrši obuku kadrova na području prozvodnje i marketinga. Za davaoca ova naknada znači učešće u raspodeli ostvarene zarade. Davalac franšizinga prenosi licencno pravo na proizvodnju proizvoda. Prednost korisnika franšizinga je što se radi o proizvodnji koja je već osvojena i tržištu koje je istraženo. Davalac i korisnik franšizinga se dogovaraju o kapacitetu proizvodnje i kontroli obima prozvodnje.prodate robe kao i naknadu za korišćenje imena i prenosa znanja i iskustva. Proizvodni (industrijski) franšizing obuhvata pored prava prodaje proizvoda davaoca franšizinga i pravo na proizvodnju tog proizvoda. u izradi planova proizvodnje i sl. čime se smanjuje rizik ulaganja u dodatne proizvodne kapacitete. u pripremi investicionog projekta. 12 . Davalac franšizinga učestvuje u početnom finansiranju korisnika. Korisnici proizvodnog franšizinga su mali preduzetnici koji sa davaocima franšizinga sarađuju pri izboru lokacije. odnosno na povećanje konkurentnosti proizvoda. Na taj način se proizvodnja približava mestu prodaje.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->