P. 1
Pravo Evropske Unije Iz Perspektive Domacih Autora

Pravo Evropske Unije Iz Perspektive Domacih Autora

|Views: 357|Likes:
Published by harun1111

More info:

Published by: harun1111 on Jan 09, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/30/2012

pdf

text

original

CENTAR ZA UNAPREĐIVANJE PRAVNIH STUDIJA

BIBLIOTEKA • SUOČAVANJA •

29
PROF. DR

Urednik JOVICA TRKULJA

Urednik izdanja MR SAŠA GAJIN
Projekat finansira Evropska unija, a realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju.

An EU funded project managed by the European Agency for Reconstruction.

Izdavač Centar za unapređivanje pravnih studija Goce Delčeva 36, 11000 Beograd Tel: 2608 360, Fax: 2608 346 E-mail: cups@cups.rs, www.cups.rs Za izdavača prof. dr Vladimir V. Vodinelić Priprema i štampa „Dosije studio“, Beograd Tiraž 500 primeraka ISBN 978-86-7546-049-7

Pravo i politika Evropske unije iz perspektive domaćih autora
Zbornik radova
Saša Gajin (ur.)

Beograd 2009

SADRŽAJ
mr Saša Gajin Uvodnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . I DEO prof. dr Aleksandra Čavoški Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . major Goran D. Matić Evropski standardi i propisi Republike Srbije o obradi podataka o ličnosti bez pristanka (ravnoteža i balans načela transparetnosti i tajnosti). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . mr Mario Reljanović Evropski nalog za hapšenje . . . . . . . . . . . . . . . . . mr Jelena Simić Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda Evropske unije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 71 15 9

34

91

Pravo i politika EU iz perspektive domaćih autora

II DEO Bojana Bogojević Korporativno upravljanje u EU i državama članicama sa osvrtom na pravni okvir korporativnog upravljanja u Srbiji . . . . . . . . . . . 119 Milica Filipović Sastav i ovlašćenja Evropske komisije prema aktuelnom rešenju i izmene koje su predviđene ugovorom iz Lisabona . . . . . . . . . . . 139 Milena Jovanović Slobodno kretanje robe u okviru Evropske unije i jednostrana primena prelaznog trgovinskog sporazuma od strane Republike Srbije. . . . . . . . 151 Nikola Kmezić Prethodno pitanje u Evropskom sudu pravde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 Milica Kostić Evropski sistem regulisanja eutanazije. . . . . . . . 187 Jelena Milenković Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik . . . 209 Jelena Olofsson Slobodan pristup informacijama od javnog značaja i pravo Evropske unije . . . . . . . . . . . . . . 226 6

. . . . . . 296 Nenad Vukčević Položaj i ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU . 237 Nikola Stošić Zaštita medicinskih podataka o ličnosti . . . . . .Sadržaj Anđela Roglić Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju . . . . . . . . 261 Jelena Topić Pravo na pravnu pomoć u Evropskoj uniji . 282 Milica Vagić Mobbing – zlostavljanje na radu (mobing) . . . . . 318 7 . . . . . . . . . . . . .

.

bile su usmerene na edukaciju mladih profesionalaca različitih obrazovnih profila u oblastima koje se odnose na pravne i političke institucije Evropske unije. osobenosti pravnog i posebno pravosudnog sistema EU. obrađivane su osnovne teme političkih institucija Evropske unije. zatim kretanje ljudi. i to putem širenja znanja i iskustva o najznačajnijim aspektima funkcionisanja Evropske unije. Čitav niz predavanja bio je usmeren ka temama vezanim za slobodno kretanje robe.UVODNIK Knjiga „Pravo i politika Evropske unije iz perspektive domaćih autora“ predstavlja jedan od osnovnih rezultata sprovedenih aktivnosti na jednogodišnjem projektu čiji je puni naziv glasio „Pedeset eksperata za Evropsku uniju“. Bila je to prilika da se podignu kapaciteti društva u kome živimo za evropske integracije. organi EU i proces donošenja odluka. U okviru druge tematske celine. kao i osnovni problemi daljih evropskih integracionih procesa. Polaznici kursa predstavljali su gotovo sve segmente javne politčke scene. pre svega mladih diplomaca i postdiplomaca. posebna pažnja bila je posvećena pojedinim aspektima jedinstvenog evropskog tržišta. a posebno istorija evropskih integracionih procesa. Edukativne projektne aktivnosti bile su usmerene na tri široke tematske celine. Projektne aktivnosti. od akademskih krugova. preko aktivista nevladinog sektora i medija. podržane od strane Evropske agencije za rekonstrukciju. uz bližu 9 . do mladih koji su zaposleni u organima javne vlasti na centralnom i lokalnom nivou. U okviru prve.

te su sa svojim mentorima više meseci radili prvo na izboru teme. kao i onim temama koje su vezane za specifične oblasti kompanijskog prava i evropskog antimonopolskog prava. u cilju očuvanja stečenih znanja u toku ovih projektnih aktivnosti. zaštite potrošača. zaštite podataka o ličnosti. Najzad. kao i Pravnog fakulteta Univerziteta u Firenci iz Italije. kretanje kapitala i slobodu obezbeđivanja usluga na teritoriji EU. a zatim i na sadržini pisanih radova. Najzad. u brojnim oblastima vezanim za zaštitu ljudskih prava. Evropska unija već je uspostavila standarde koji se uporedno posmatrano mogu oceniti kao najviši. Kao što je dobro poznato. ali i u cilju produbljivanja diskusija započetih u toku trajanja kursa. koji je medijski ispratio i obradio sadržaj preduzetih edukativnih aktivnosti. Neki od njih su sa velikim interesovanjem krenuli u susret ovoj ideji. treća tematska celina bila je posvećena evropskom pravu ljudskih prava. Uz ove dve institucije. Ovim putem izražavamo iskrenu zahvalnost profesorima Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu. posebna uloga u realizaciji projektnih ciljeva bila je poverena našem dugogodišnjem medijskom partneru. U vezi sa svim ovim temama. dnevnom listu „Danas“. Zbornik 10 . i našim partnerskim organizacijama bez kojih ne bi bilo moguće organizovati i sprovesti sve navedene edukativne aktivnosti. zaštite prirodne okoline. polaznicima je na samom početku realizacije projekta bila predočena mogućnost objavljivanja stručnih radova na teme koje na njih ostave poseban utisak. To posebno važi za standarde antidiskriminacione zaštite.Saša Gajin analizu osnova evropskog radnog prava. a zatim sa njima i da diskutuju o pojedinim aspektima obrađivanih tema. polaznici su imali prilike da čuju uvodna predavanja eminentnih domaćih i stranih stručnjaka. ali i za mehanizme i tela EU koja se redovno angažuju na primeni ovih najviših pravnih standarda.

Knjiga „Pravo i politika Evropske unije iz perspektive domaćih autora“ podeljena je na dva dela. ali i njihovim sadašnjim ili budućim profesionalnim interesovanjima. mr Saša Gajin 11 . Za većinu mladih autora. U drugom delu knjige sabrani su radovi polaznika kursa sa temama koji su odgovarali njihovim ličnim afinitetima. vidljivo je da autore radova iz dva dela knjige ne deli samo uzrast. koji su bili angažovani na realizaciji edukativnih aktivnosti. U prvom delu sabrani su radovi starijih i iskusnijih eksperata. ovo je prva publikacija u kojoj se objavljuju njihovi stručni radovi.Uvodnik radova koji se nalazi pred čitaocima. predstavlja rezultat ovih njihovih aktivnosti. i to barem onoliko brzo koliko se oni sami budu trudili na putu svog profesionalnog usavršavanja. Dakle. u izvesnoj meri doprineo formiranju novog talasa domaćih eksperata za Evropsku uniju. CUPS se iskreno nada da je u izvođenju ovih projektnih aktivnosti. a koji su obradili teme vezane za Evropsku uniju iz perspektive njihovog svakodnevnog profesionalnog angažmana. a to je da su povezani za evropskim temama koje su bile predmet edukativnih aktivnosti. trebalo bi očekivati da ova razlika između dve grupe autora veoma brzo nestane. uz podršku evropskih partnera i u saradnji sa svojim dugogodišnjim partnerskim organizacijama. Međutim. Autorima se pri izboru i obradi teme nije nametalo nijedno ograničenje. već i profesionalno iskustvo. osim onog da njihovi radovi moraju imati veze sa Evropskom unijom. svi objavljeni radovi dele jednu istu osobenost. Sa druge strane.

.

I DEO .

.

što dovodi u pitanje samu njihovu delotvornost. odluke. dr Aleksandra Čavoški Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu PRAVNA PRIRODA I DEJSTVO PRAVNIH AKATA U TREĆEM STUBU Specifična pravna priroda i dejstvo pravnih akata. važno je pomenuti i raznolikost pravnih akata i načina donošenja odluka u sva tri stuba. kao i samog nadnacionalnog ili međudržavnog pristupa koji je posledica ove strukture. Uvod Jedinstvena tripartitna struktura Evropske unije dovela je do značajnih razlika između tri stuba. ali i mogućnost zaštite prava adresata ovih akata. zajednički stavovi. takođe posledica međudržavnog pristupa. direktno dejstvo. pravni akti. treći stub. kao i sam način njihovog donošenja u okviru trećeg stuba proizilaze iz atipične podele nadležnosti.prof. konvencije. ali i osobenosti tripartitne strukture Evropske unije. Nadležnosti i uloge pojedinih organa EU. Budući da je treći stub „ni na nebu ni 15 . Ugovor iz Lisabona. Imajući u vidu značaj izmena predviđenih Ugovorom iz Lisabona. Ključne reči: Tripartitna struktura. Evropski sud pravde. Pored prve i najvažnije razlike koja se ogleda u samoj podeli nadležnosti između Unije i država članica. prethodno mišljenje. 1. Posebno je važno istaći odsustvo direktnog dejstva okivrnih odluka i odluka donetih u okviru trećeg stuba. razmotrene su ovom prilikom. okvirne odluke. predstavljene su najvažnije izmene koje se tiču pravih instrumenata i uloge Evropskog suda pravde.

2009. azila. Monar. Iako je sasvim jasno da je nakon stupanja na snagu Ugovora iz Amsterdama deo nadležnosti koji se tiče viza. Ovde se misli na opšte poznate uredbe. Kao što je to poznato pod pravnom prirodom se prevashodno misli na njihovu pravnu obaveznost za države članice. Peers. pošto se u njemu prepliću karakteristike i nadnacionalnog i međudržavnog pristupa autor je odlučio da razmotri vrste pravnih akata u trećem stubu. direktive. kao i na obavezu i način unošenja u nacionalno pravo. 01. Ibidem.htm. odluke. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Međutim. Iako Ugovor iz Lisabona nije stupio na snagu. 16 . fizička i pravna lica. dok se za prav1 2 3 4 http://eur-lex.europa. način donošenja odluka. i članom 300.05. imigracija i pravosudne saradnje u građanskim stvarima prebačen u prvi stub. u stručnoj literaturi3 se ta materija i dalje posmatra kao deo trećeg stuba. 2. još veći problem koji je posledica ovog dualizma pravnih akata jeste različita pravna priroda i dejstvo akata donesenih pod okriljem prvog stuba4 i onih koje Savet donosi u okviru trećeg stuba.eu/en/treaties/index. preporuke i mišljenja predviđeni članom 249. Uvek se postavljalo pitanje razgraničenja mera koje se donose pod okriljem Poglavlja IV Ugovora o osnivanju Evropske zajednice1 i Poglavlja VI Ugovora o Evropskoj uniji2.Aleksandra Čavoški na zemlji“. Craig & de Búrca. ulogu organa u trećem stubu i ograničenu nadležnost Evropskog suda pravde. Vrste pravnih akata u trećem stubu Dualizam pravnih akata u prvom i trećem stubu oduvek je predstavljao problem kako u teorijskom tako i u praktičnom smislu. autor će predstaviti i novine predviđene ovim Ugovorom.

‘Recasting the Third Pillar’. 893–920. Vol. Ugovora o Evropskoj uniji koji propisuje sledeće pravne akte: zajednički stavovi. Zajednički stavovi Već sam naziv pravnog akta. stavom 2. Okvirne odluke Okvirne odluke se donose u cilju ujednačavanja zakona i propisa država članica. Na početku valja nabrojati sve vrste pravnih akata koje se donose pod okriljem pravosudne i policijske saradnje u krivičnim stvarima kako bi se razmotrila gore navedena pitanja. Common Market Law Review. kako bi se napravila razlika u odnosu na ostale akte koji u ovom stubu prozvode pravno dejstvo. 32. Ovi pravni akti definisani su članom 34. okvirne odluke. Okvirne odluke obavezuju države članice u pogledu ciljeva koji bi trebalo da budu postignuti. ostavljajući nacionalnim organima izbor oblika i načina da se ti ciljevi ostvare. Ove vrste akata ne proizvode nikakvo pravno dejstvo6 tako da bi bilo pravilnije da se koristi samo termin akt. koji je prevod engleskog izraza „common positions“. i to načelo direktnog dejstva i suprematije komunitarih propisa nad nacionalnim. odluke i konvencije. 2. Zajedničkim stavovovima se utvrđuje pristup odnosno stanovište Unije u pojedinim pitanjima. jer se se isti naziv koristi za vrstu akta koja se donosi pod okriljem drugog stuba5. 17 . O’Keeffe. pp. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. (1995). što govori u prilog tome da se radi o pravnim aktima 5 6 Članom 12 predviđena je ova vrsta akta pod okriljem zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Ova definicija podseća na definiciju direktiva propisanu članom 249.1. D.Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu na dejstva prevashodno vezuju dva koncepta koje je razvio Evropski sud pravde.2. stvara nedoumicu. 2.

budući da i jedne i druge imaju obavezujuću pravnu snagu. Ovi pravni akti se mogu donekle uporediti sa međunarodnim ugovorima. priznanju i izvršenju presuda u 18 . konvencije će stupiti na snagu kada ih ratifikuje polovina država članica sa važenjem za te države. iako njihovo dejstvo na nacionalne pravne sisteme zavisi od samih nacionalnih ustavnih pravila. Države članice otpočinju odgovarajući postupak u rokovima koje utvrdi Savet. Ove odluke su obavezujuće.4.3. osnovna razlika između ove dve vrste pravnog akta ogleda se u činjenici da okvirne odluke nemaju direktno dejstvo. Odluke Sledeća vrsta pravnih akata su odluke koje se donose radi ostvarenja bilo kog cilja koji je u skladu sa policijskom i pravosudnom saradnjom u krivičnim stvarima. Treba pomenuti Konvenciju o nadležnosti. 2. izuzimajući približavanje zakona država članica. Ove odluke podsećaju na odluke iz prvog stuba. Ipak. Mere kojima se sprovode odredbe iz konvencije usvaja Savet dvotrećinskom većinom glasova ugovornih strana. Međutim. što proizilazi iz same međudržavne prirode trećeg stuba.Aleksandra Čavoški koji su slični direktivama. Savet usvaja kvalifikovanom većinom mere kojima se ove odluke sprovode na nivou Unije. Konvencije Poslednja vrsta akta su konvencije čije usvajanje državama članicama preporučuje Savet u skladu sa njihovim ustavnim pravilima. konvencije se najčešće donose kada treba regulisati materiju koja je vrlo osetljiva za sve države članice. Najčešće se radi o prostupku ratifikacije konvencija. Osim ako se ne predvidi drugačije. 2. ali kao i okvirne odluke ne proizvode direktno dejstvo.

Budući da postoje velike razlike između država članica. S. 19 . Neki autori. Ipak. okvirne odluke i odluke prema članu 34. 3. 1998 C 221/1. Oxford University Press. Ugovora o Evropskoj uniji ne isključuje izričito ovo načelo u odnosu na stavove i konvencije. kao i sudski postupak u ovim slučajevima.. s obzirom da zajednički stavovi nemaju obavezujuću pravnu snagu. to znači da u ovoj oblasti pojedinac ne može da se poziva pred nacionalnim sudom na svoja prava utvrđena nekim aktom. 2nd edn. paras 51–53. Ugovora o Evropskoj uniji nemaju direktno dejstvo. Budući da direktno dejstvo podrazumeva utuživost prava zajemčenih ugovorom i sekundarnim izvorima prava (osim horizontalnog dejstva direktiva). EU Justice and Home Affairs Law. kao što je Peers8. ova vrsta tumačenja nije od velikog značaja. a usvajanje konvencija zavisi od same volje država članica.Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu bračnim stvarima7 kojom se utvrđuju pravila za priznavanje braka i razvoda braka. što značajno dovodi u pitanje delotvornost propisa u ovoj oblasti i zašititu prava lica na koja se okvirne odluke i odluke odnose. 27 February 2007. Case C–350/04 P Gestoras Pro Amnistia. budući da član 34. Council. 2006. Evropski sud pravde je kroz svoju sudsku praksu razvio načelo indirektnog dejstva komunitarnih odredbi9 7 8 9 Official Journal. smatraju da direkno dejstvo važi u odnosu na zajedničke stavove i konvencije. Pravna priroda pravnih akata u trećem stubu Kao što je već rečeno. Međutim. produbljivanje saradnje u ovoj materiji ratifikacijom i potonjom primenom konvencija pokazalo se kao odgovarajući metod. Peers. Olano and Errasti v.

Italijanski zakon je predviđao izuzetke u odnosu na ovo pravilo. italijanski tužilac je tražio da deca daju iskaze u prvoj fazi jer se plašio da će. što je i potvrđeno u presudi Mario Pupino10. Case C–105/03 Criminal Proceedings against Maria Pupino [2005] ECR I–528311 Činjenice: Maria Pupino je bila učiteljica i optužena je da je maltretirala i fizički napadala decu koja su joj bila poverena na čuvanje. Ipak. 4th ed Oxford University Press. Ovo načelo može jednako da se primenjuje i na okvirne odluke u trećem stubu. zaboraviti ili potisnuti svoja sećanja. Maria Pupino je uložila prigovor. Preuzeto iz Craig. 20 . 251. 2008. Official Journal L 082. 2001/220/JHA: Council Framework Decision of 15 March 2001 on the standing of victims in criminal proceedings. budući da izuzeci nisu bili primenljivi u ovom predmetu. ali se oni nisu mogli primeniti na odnosni slučaj. Određeni broj država članica je smatrao da se ova ova vrsta tumačenja ne 10 11 12 Case C–105/03 Criminal Proceedings against Maria Pupino [2005] ECR I–5283. imajuću i vidu njihove godine. Italijanski sud iz Firence je potvrdio da ne može da prihvati objašnjenje italijanskog tužioca. Text. Iz toga razloga sud je odlučio da uputi prethodno pitanje Evropskom sudu u kome je zatražio da Sud utvrdi da li nacionalni sud mora da tumači italijanski zakon u svetlosti komunitarnog prava i to u ovom slučaju Okvirne odluke o položaju i zaštiti žrtava u krivičnim stvarima12. EU Law.Aleksandra Čavoški prema kome nacionalni organi i nacionalni sudovi imaju obavezu da tumače nacionalno pravo u skladu sa direktivama. P & de Burca. 0001 – 0004. Italijanski krivični postupak se sastojao od dve faze i primenjivalo se pravilo da se dokazi izvode u drugoj fazi. Cases and Materials. str. 22/03/2001 P.

obavezu da saobrazno tumače nacionalno pravo. Činjenica da je prema članu 35. 37. ili ne. Nezavisno od stepena integracije predviđene Ugovorom iz Amsterdama u procesu stvaranja Unije na način što bliži građanima i među narodima Evrope u smislu drugog stava člana 1 Ugovora o Evropskoj uniji. može Sudu pravde da podnese komentar ili pisane primedbe u vezi sa postupcima iz stava 1. Evropski sud pravde je stajao na drugom stanovištu. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice nameće nacionalnim organima. stavom 4. svaka država članica. u kontekstu Naslova VI ugovora kojim se stavljaju na raspolaganje pravni instrumenti sa sličnim dejstvom koje je propisano Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice. Obavezujuća priroda okvirnih odluka formulisana na način identičan definiciji iz trećeg stava člana 249. Ugovora o Evropskoj uniji nadležnost Suda pravde manjeg obima pod okriljem Naslova VI Ugovora o Evropskoj uniji nego što je pod Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice i da ne postoji potpun sistem tužbi i postupaka utvrđenih za garantovanje zakonitosti akata organa u kontekstu Naslova VI ni na koji način ne poriče ovaj zaključak. 36. 35. Iz presude 34. u cilju delotovrnog ispunjenja ciljeva Unije. naročito nacionalnim sudovima. Ugovora o Evropskoj uniji potvrđen je činjenicom da u skladu sa članom 35. bez obzira da li je podnela izjavu predviđenu stavom 2. Značaj nadležnosti Suda da daje prethodna mišljenja shodno članu 35. Sud je istakao da okvirne odluke obavezuju države članice u pogledu ciljeva. 21 .Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu odnosi na treći stub. sasvim je razumljivo da su autori Ugovora o Evropskoj uniji smatrali korisnim da unesu odredbu.

kao što je to istakao opšti pravozastupnik u stavu 26.. Međutim. Bilo bi vrlo teško za Uniju da delotvorno vrši svoje zadatke ukoliko načelo solidarne saradnje. svog mišljenja. nacionalni sud koji je pozvan da ga tumači mora to da čini u što većoj meri u svetlosti doslovnog teksta i svrhe okvirne odluke da bi ispunio rezultat kojem teži i da bi time postupio u skladu sa članom 34. nije obavezujuće u oblasti pravosudne i policijske saradnje u krivičnim stvarima koja se pretežno zasniva na saradnji između država članica i organa. kao što to ističu Craig & de Búrca. pod uslovom da Ugovor iz Lisabona ne stupi na snagu.Aleksandra Čavoški 38. Kada se primenjuje nacionalno pravo. stavom 2. valja istaći da je obaveza nacionalnog suda da se pozove na sadržinu okvirne odluke kada tumači odgovarajuća pravila nacionalnog prava ograničena opštim pravnim načelima. Sud utvrđuje da je načelo saobraznog tumačenja obavezujuće u odnosu na okvirne odluke koje se donose u kontekstu Naslova VI Ugovora o Evropskoj uniji. naročito načelom pravne sigurnosti i zabrane retroaktivnosti. Međutim. U svetlosti svega rečenog. ostaje da se vidi u kojoj meri će ostala načela. naći svoje mesto u trećem stubu. Ugovora o Evropskoj uniji. kao što su načelo suprematije komunitarnih propisa nad nacionalnim. 42. 44. bilo opšte ili pojedinačne.. 22 . Takva nadležnost bi bila lišena najznačajnijeg dejstva ako bi pojedinci bili lišeni prava da se pozivaju na okvirne odluke da bi dobili odgovarajuće tumačenje nacionalnog prava pred sudovima država članica. načelo odgovornosti država i načelo garantovanja pravnih sredstava. da bi ispunile svoje obaveze shodno komunitarnom pravu. koje posebno zahteva da države članice preduzimaju odgovarajuće mere. 43.

dok je. Nadležni organ za usvajanje mera pod okriljem Naslova VI Ugovora o Evropskoj uniji i Naslova IV Ugovora o osnivanju Evropske zajednice jeste Savet Evropske unije.Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu 4. koji se smatra okosnicom u daljem razvoju saradnje u ovoj materiji. Njegova uloga u ovoj oblasti je posebno istaknuta na Evropskom samitu u Tampereu. Dva najvažnija razloga koji ovo objašnjavaju jesu. 4. što je posledica tripartitne strukture EU. ovaj organ se u poslednjih deset godina pokazao od neprocenjive važnosti za produbljivanje saradnje u trećem stubu. s jedne strane.1. Stoga je donošenje odluka u ovoj oblasti zasnovano na principu međudržavne saradnje. Države članice su zato i utkale u Ugovor o Evropskoj uniji princip međudržavne saradnje u ovoj oblasti. Evropski Savet Iako prema odredbama Ugovora o Evropskoj uniji Evropski savet daje neophodan podsticaj za razvoj Unije. Nadležnosti organa u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova i postupak donošenja odluka Saradnja u ovoj oblasti je relativno novijeg datuma. postojanje različitih koncepata rada i organizacije rada pravosudnih organa i organa unutrašnjih poslova u državama članicama. tačnije sastav Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove. s druge strane. Međutim. što podrazumeva zadržavanje nadležnosti država članica u ovoj oblasti koje je osigurano jednoglasnošću u Savetu. 23 . naročito u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike i ekonomske i monetarne unije. ova oblast politički vrlo osetljiva jer se radi o ključnim službama za rad jedne države. pored Saveta i drugi organi igraju značajnu ulogu u postupku donošenja odluka.

01.europa. godine15 i Briselu 2004. Član 34 (bivši član K. 21–22 June 2002. europarl.“13 Od velike važnosti u ovoj oblasti bili su i sastanci Evropskog saveta u Sevilji 2002. Brussels European Council. Seville European Council.05. Valja istaći da je zapažen 13 14 15 16 17 Tampere European Counci.2. Nakon podnošenja predloga Savet za saradnju u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova jednoglasnim odlučivanjem usvaja pravne akte u ovoj oblasti. Presidency Conclusions.eu/summits/tam_en. Ujedno je Savet telo koja usvaja mere u ovoj oblasti. na inicijativu Komisije ili države članice. 24 . 25–26 March 2004.Aleksandra Čavoški Tako je istaknuto da je „Evropski savet rešen da razvije Uniju kao oblast slobode.6) Ugovora o Evropskoj uniji. Evropski savet šalje jaku političku poruku u cilju potvrđivanja značaja ovog cilja i postigao je dogovor o velikom broju političkih smernica i prioriteta koji će ubrzano učiniti realnošću.17 Inicijativa za donošenje različitih mera može da potekne kako od samih država članica tako i od Komisije. Naravno da ovome prethodi postizanje dogovora u Savetu gde se države članice međusobno obaveštavaju i konsultuju kako bi koordinisale svoje odluke i aktivnosti.htm. godine16. 19–20 June 2003. bezbednosti i pravde na taj način što će u potpunosti iskoristiti sve mogućnosti propisane Ugovorom iz Amsterdama. 4. U okviru Saveta se države članice dogovaraju i o organizovanju saradnje nadležnih službi svojih nacionalnih administracija. http://www. godine14. Solunu 2003. Savet služi kao forum za obaveštavanje i konsultovanje država članica o aktivnostima u ovoj oblasti. Thessaloiki European Council. Savet EU Savet Evropske unije ima dominantnu ulogu u ovom stubu. budući da se radi o stubu koji počiva na međudržavnoj saradnji.2009.

Ako taj uslov nije ispunjen. tako da se ovaj sastav Saveta sastaje u proseku jedanput mesečno. Postoje još dva odbora u vezi sa Naslovom IV. i za njihovo usvajanje je potrebno najmanje 232 glasa „za“ koje je dalo najmanje dve trećine članova. Cases and Materials. Ne treba zaboraviti ni Odbor za koordinaciju predviđen članom 36. 25 . 245. Evropska komisija Nadležnosti Komisije u trećem stubu je. P & de Burca. kao i u slučaju Evropskog suda pravde. član Saveta može tražiti potvrdu da države članice koje čine kvalifikovanu većinu predstavljaju najmanje 62% ukupnog broja stanovnika Unije. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Kada Savet odlučuje kvalifikovanom većinom u ovom stubu. str. EU Law.3. 2008. glasovi njegovih članova su ponderisani na način predviđen u članu 205. bila vrlo ograničena do usvajanja Ugovora iz Amsterdama. a to su Strateški odbor o imigracijama.Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu porast zakonodavne aktivnosti u ovoj materiji. 40% dokumenata koji se razmatraju u okviru Saveta odnose se na oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova. Tako na primer. 4.18 Posebnu ulogu pre usvajanja propisa imaju Komitet stalnih predstavnika i radne grupe sastavljene od specijalista za ovu materiju. stav 2. Komitet stalnih predstavnika se sastaje jedanput nedeljeno i utvrđuje dnevni red za sastanak Saveta za saradnju u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Kada Savet odlučuje kvalifikovanom većinom. smatra se da odluka nije usvojena. 4th ed Oxford University Press. a to je na primer u slučaju usvajanja mera kojima se odluke sprovode na nivou Unije. Za razliku od prvog stuba koji je 18 Craig. Text. Ugovora o Evropskoj uniji koji predstavlja treći organ koji pruža pomoć Savetu u njegovoj zakonodavnoj aktivnosti. granicama i azilu i Odbor za građanskopravna pitanja.

na primer. Međutim. Ugovora o Evropskoj uniji. vremenom je dobio ograničenu nadležnost da daje prethodna mišljenja. godine i kojim se definiše petogodišnji program u oblasti slobode. treći stub počiva na međudržavnoj saradnji (intergovermental cooperation) i do usvajanja Ugovora iz Amsterdama Komisija nije bila isključiv predlagač. Komisija inicirala veliki broj mera zarad uspešnije primene Haškog programa19. 4. već je imala organičenu nadležnost da predlaže pravne akte. tako da u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova nadležnost Evropskog suda pravde proizilazi iz dva pravna osnova. Jedan od najznačajnijih predloga Komisije u ovoj oblasti bila je Zelena knjiga kojom je predloženo uvođenje ustanove Evropskoj javnog tužioca. člana 68. bezbednosti i pravde. Evropski sud pravde Evropski sud pravde je dugo vremena bio isključen iz trećeg stuba. Tako je.Aleksandra Čavoški uvek počivao na principu nadnacionalnosti (supranationationalism) i gde je Komisija imala isključivo pravo predlaganja. Nakon usvajanja Ugovora iz Amsterdama Komisija ima jednako pravo predlaganja kao i države članice. jer je postojao veliki strah država članica od donošenja precedentih odluka kojima bi se utvrdili standardi rada i poštovanja osnovnih ljudskih prava u ovoj oblasti. Vremenom je Komisija u potpunosti iskoristila svoje pravo predlaganja i postala glavni predlagač zakonodavnih akata u ovoj oblasti.4. koji su viši nego nacionalni standardi. 26 . Pravo predlaganja ne odnosi se samo na pravno obavezujuće akte u ovoj oblasti već i na strateške akte kojima se definišu akcioni planovi. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i člana 35. čime se iznova pokazuje da materija iz 19 Radi se o dokumentu koji je usvojen na Evropskom samitu u novembru 2004.

azil. nisu obavezni. zasnovanih na ovom naslovu. već imaju mogućnost da podnesu zahtev za dobijanje prethodnog mišljenja. To je jedan od razloga što se materija regulisana Naslovom IV prvog stuba i dalje razmatra u okviru materije iz trećeg stuba. Ugovora o Evropskoj uniji. čija odluka ne podleže pravnom leku unutrašnjeg prava i koji onda podnosi zahtev Sudu pravde. Davanje prethodnog mišljenja se ovde razlikuje utoliko što nacionalni sud ili tribunal. pokrene u postupku pred nacionalnim sudom. i dalje ima posebnom mesto u okviru prvog stuba. Sud pravde ne može da razmatra valjanost ili obim svrsishodnosti operacija koje obavljaju policijski ili drugi organi represije u državama članicama. Shodno članu 35. i na Naslov IV „Viza. o tumačenju konvencija na osnovu naslova „Odredbe o policijskoj i pravosudnoj saradnji u krivičnim stvarima“. 27 . Sud pravde je nadležan za donošenje preliminarne odluke o valjanosti i tumačenju okvirnih odluka i odluka. protiv čijih odluka nije dozvoljen pravni lek. ukoliko smatra da je njegova odluka o tom pitanju neophodna da bi doneo svoju presudu.Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu prvog stuba. imigracija i ostale politike koje se odnose na slobodno kretanje lica“ kada se pitanje tumačenja ovog naslova ili valjanosti ili tumačenja akata organa Zajednice. koja potpada pod oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova. niti da odlučuje o pitanjima koja se odnose na nadležnost država članica u pogledu održavanja javnog reda i osiguravanja unutrašnje bezbednosti. Član 68. predviđa primenu člana 234. kao i o valjanosti i tumačenju propisa kojima se primenjuju te konvencije. samo ako država članica u trenutku potpisivanja Ugovora iz Amsterdama ili bilo kada nakon potpisivanja jednostranom izjavom volje prihvati nadležnost Suda pravde za davanje prethodnih mišljenja.

Svake godine Evropski parlament organizuje debatu o napretku učinjenom u oblastima koje obuhvata ovaj naslov.5. Savet može da donese odnosnu meru. Shodno članu 39. Rok za podnošenje tužbe je dva meseca od dana objavljivanja akta. vizne liste i obrazaca za podnošenje zahteva za vizu). Međutim. Ugovorom iz Amsterdama ovo je izmenjeno. Ugovorom iz Amsterdama predviđeno je da predsedavajući Saveta i Komisija moraju redovno da informišu Parlament o odlukama iz trećeg stuba. kao i obaveza informisanja Parlamenta o odlukama iz treće stuba. 4. Sud je takođe nadležan da odlučuje u sporovima uzmeđu država članica i Komisije u pogledu tumačenja ili primene konvencija. povredu ovog Ugovora ili bilo kog drugog propisa koji se odnosi na njihovu primenu ili zloupotrebu ovlašćenja organa koji je doneo akt. 28 . Ukoliko Parlament ne odgovori u određenom roku20. Parlament takože može da uputi pitanje Savetu i da neku preporuku. povredu bitnih pravila postupka. Njegov položaj je donekle bolji u okviru Naslova IV u okviru Ugovora o osnivanju Evropske zajednice gde učestvuje ravnopravno sa Savetom u postupku saodlučivanja (osim za materiju porodičnog prava. formal20 Savet može da odredi rok koji ne može biti kraći od tri meseca.Aleksandra Čavoški Sud pravde je nadležan da se izjašnjava o zakonitosti okvirnih odluka i odluka u tužbama koje podnesu države članice ili Komisija koje se odnose na nenadležnost. Iako postoji obaveza konsultovanja Evropskog parlamenta. stavu 1 Savet. pre donošenja bilo koje mere konsultuje Parlament. osim prilikom donošenje zajedničkih stavova. Evropski Parlament Evropski parlament je takođe bio isključen iz procesa donošenja odluka. ovaj organ i dalje nema značajnu ulogu u ovoj materiji.

iako je tendencija razmatranja ovih pitanja u okviru oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije dodaje se novi naslov pod nazivom „Oblast slobode. 4.6. 29 . učestvuje u pripremama za zasedanje Saveta o pitanjima regulisanim u ovom stubu. 21 To proizilazi iz člana 1 Ugovora o Evropskoj uniji kojim se predviđa da će Unija zameniti i naslediti Evropsku zajednicu. bezbednosti i pravde“. 5. Svakako da je najvažnije razbijanje tripartitne strukture21 i stvaranje jednog pravnog subjekta oličenog u Evropskoj uniji. daje mišljenja Savetu na njegov zahtev ili samoinicijativno i b. Pored toga valja napomenuti i izmene u vezi sa temom ovog rada. Odbor za koordinaciju Odbor za koordinaciju sastavljen je od visokih funkcionera. Tačnije. Ugovor iz Lisabona i treći stub Može se slobodno reći da su Ugovorom iz Lisabona učinjene značajne izmene u trećem stubu.Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu nopravno radi se o materiji prvog stuba. Pored koordinirajuće uloge Odbor ima zadatak da: a. a to su proširena nadležnost Evropskog suda pravde u postupku davanja prethodnog mišljenja i izmenjeni pravni akti koji će se primenjivati u Evropskoj uniji. Bivši naslov VI Ugovora o Evropskoj uniji o policijskoj i pravosudnoj saradnji postaje deo naslova IV Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. Komisija je potpuno uključena u aktivnosti koje se odnose na oblasti navedene u ovom naslovu i zvaničnici Komisije učestvuju u radu ovog Odbora.

Nadležnost Evropskog suda pravde Prema Ugovoru iz Lisabona. vode se razgovori o propisivanju ubrzanog postupka u ovakvim slučajevima. prema članu 276. Jedna od ključnih izmena u odnosu na nadležnost Evropskog suda pravde u odnosu na materiju policijske i pravosudne saradnje u krivičnim stvarima jeste proširenje nadležnosti Suda prema članu 234. Štaviše. Ugovora o Evropskoj zajednici.1. Posledica ovoga leži u činjenici da tzv. Unije. odluke i konvencije). nadležnost Evropskog suda pravde je značajno proširena. postavljeno pred sudom ili tribunalom u državi članici.Aleksandra Čavoški 5. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. Evropski sud pravde nije nadležan da razmatra valjanost ili obim svrsishodnosti operacija koje obavljaju policijski ili drugi organi represije u državama članicama22. što za sobom povlači proširenje nadležnosti Evropskog suda pravde da tumači i ispituje zakonitost akata donetih pod okriljem oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Ugovor iz Lisabona predviđa da će Evropski sud pravde postupiti u najkraćem mogućem roku kada se prethodno pitanje. napuštaju se i Ugovor iz Lisabona predviđa pri22 Pod ovim se podrazumeva i nadležnost država članica u pogledu održavanja javnog reda i osiguravanja unutrašnje bezbednosti. Ipak. 30 . odnosi na lice u pritvoru. nadnacionalni pristup počinje da se primenjuje i na materiju iz trećeg stuba. Pravni akti prema Ugovoru iz Lisabona i način donošenja odluka Gore pomenuti instrumenti iz trećeg stuba (okvirne odluke.2. zajednički stavovi. budući da bivše poglavlje VI Ugovora o Evropskoj uniji o policijskoj i pravosudnoj saradnji postaje deo poglavlja IV Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. koji su se koristili u oblasti policijske i pravosudne saradnje u krivičnim stvarima. 5. kao što je i do sada bio slučaj.

24 25 31 . odluke. strukturalnih fondova i slično. Član 251 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. Na ovaj način se u potpunosti napušta dualizam pravnih akata i omogućava lakše razumevaja pravnog dejstva pravnih akata Unije. Neke od najznačajnijih tiču se posebne pravne prirode akata donetih pod okriljem Naslova VI Ugovora o Evropskoj uniji 23 Prema Ugovoru iz Lisabona tradicionalni instrumenti. dobijaju naziv zakonodavni akti Unije. Zaključak Međudržavni pristup u trećem stubu prouzrokovao je mnoge razlike između prvog i drugog stuba Evropske unije. 6. civilne zaštite. odnosno „zakonodavnih akata“23 Unije. tačnije na policijsku i pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima. sporta. Ova izmena značajno će doprineti jačanju uloge Evropskog parlamenta koji u ovom postupku ima jednaku ulogu kao i Savet. što znatno doprinosi jačanju demokratske Evropske unije. Vrlo važna izmena koja je našla svoje mesto u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije tiče se proširenja postupka saodlučivanja i glasanja kvalifikovanom većinom na veliki broj novih oblasti. što je u skladu sa odredbom prema kojoj postupak saodlučivanja postaje uobičajeni ili redovni zakonodavni postupak24. Postupak saodlučivanja primenjivaće se. između ostalog.Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu menu tradicionalnih instrumenata. i to uredbe. turizma. preporuke i mišljenja. direktive. i na pravosuđe i unutrašnje poslove25. dozvoljene migracije (u skladu sa relevatnim propisima) i integraciju državljana trećih država i mere koje se odnose na vizni režim za državljane trećih država i pravila o uniformnom formatu za vize. Još neke od oblasti koje potpadaju pod ovaj zakonodacni postupak su: oblast energetike.

već se njima samo utvrđuje pristup Unije u pojedinim pitanjima. odnosi na lice u pritvoru. Evropski sud ima takođe ograničenu nadležnost u trećem stubu u postupku davanja prethodnog mišljenja i ispitivanja zakonitosti akata donetih pod okriljem Naslova VI. dok Savet samo konsultuje Evropski parlament. Primena postupka saodlučivanja predviđena je i za pravosuđe i unutrašnje poslove. Posebno je važno istaći mogućnost hitnog davanja prethodnog mišljenja u situacijama kada se prethodno pitanje. Štaviše.Aleksandra Čavoški i načina donošenja odluka. Konačno. 32 . U odnosu na pravnu prirodu i način donošenja odluka. predviđenih članom 249 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. na oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova. čime je nadnacionalni pristup proširen i na oblast saradnje u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova u krivičnim stvarima. nadležnost Evropskog suda pravde je proširena samim razbijanjem tripartitne strukture i primenom nadnacionalnog pristupa u radu Suda. Ugovor je ukinuo dualizam pravnih akata i predvideo jedinstvenu primenu tradicionalnih instrumenata iz prvog stuba. postavljeno pred sudom ili tribunalom u državi članici. Osnovna izmena se tiče razbijanja tripartitne strukture i podvođenja materije iz trećeg stuba pod okrilje Naslova IV Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. podela nadležnosti između organa ne odgovara podeli koja je utvrđena u prvom stubu. ali je sudskom praksom Suda pravde prošireno indirektno dejstvo na okvirne odluke. Tako zajednički stavovi nemaju obavezujuću pravnu snagu. Komisija deli pravo predlaganja sa državama članicama. Ugovorom iz Lisabona predviđene su značajne izmene u odnosu na materiju pravosuđa i unutrašnjih poslova. Okvirne odluke i odluke koje predstavljaju obavezujuće pravne akte kojima se produbljuje saradnja u ovoj oblasti nemaju direktno dejstvo.

which bring into question their very efficiency. but also from the special traits of the EU’s tripartite structure. It is very important to point at the lack of direct effects of framework decisions and the decisions made within the third pillar. direct effect. legal acts. framework decisions. conventions. the European Court of Justice. but also the possibility of protecting the rights of the acts’ beneficiaries. the work introduces the crucial changes related to legal instruments and the European Court of Justice. the third pillar. common views. The jurisdiction and roles of some EU bodies. as well as the way they are adopted within the third pillar emerge from an atypical distribution of jurisdiction. preliminary opinion. decisions. 33 .Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu Summary The specific legal nature and the effect of legal acts. the Lisbon Treaty. as well as the consequence of an interstate approach are hereby considered. Considering the importance of changes envisaged by the Lisbon Treaty. Key words: Tripartite structure.

Matić Ministarstvo odbrane EVROPSKI STANDARDI I PROPISI REPUBLIKE SRBIJE O OBRADI PODATAKA O LIČNOSTI BEZ PRISTANKA (RAVNOTEŽA I BALANS NAČELA TRANSPARETNOSTI I TAJNOSTI) Jedno od obeležja savremene pravne države je javnost ili transparentnost. regionalnu. Ključne reči: Bezbednost. Suštinsko obeležje 1 Ruska narodna poslovica. došlo je do rasta moći specijalizovanih agencija i službi. podaci o ličnosti. U toku je radikalna promena globalnog bezbednosnog ambijenta koja je. 1. U radu su prikazani evropski standardi i propisi Republike Srbije o obradi podataka o ličnosti bez pristanka. krivično pravo. on uvek u šumu gleda1“. Situacijom vlada onaj ko vlada informacijom. nasuprot načelu tajnosti u radu državnih organa koje je najviše izraženo za potrebe bezbednosti države.major Goran D. između ostalog. Samim time. regionalnu i globalnu bezbednost. ljudska prava. Uvodna razmatranja „Kako god vuka hranio. odnosno jačanja moći izvršne vlasti zbog ugroženosti nacionalne bezbednosti. izazvana ali je i rezultirala promenjenom listom izazova. u kome građanin postaje aktivni učesnik društvenih procesa. grupnu. rizika i pretnji za individualnu. Ovo obeležje postaje ključna tačka „otvorenog društva“. posebno izraženih u ovlašćenjima tih državnih organa u obradi podataka o ličnosti bez pristanka. 34 . nacionalnu.

nacionalnu. v) ustavom zajamčene slobode i prava (koja se ugrožavaju zloupotrebama vlasti za dis2 3 D. ljudima i ljudskim organima. 25–27. odnosno jačanja moći izvršne vlasti zbog ugroženosti nacionalne bezbednosti3. sudova. Beograd 2009. regionalnu i globalnu bezbednost. kroz procese sekjutarizacije (ekstremne verzije politizacije). Demokratski nadzor nad primenom posebnih ovlašćenja – zbornik radova.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka savremene pravne države je javnost ili transparentnost. Tako je i sloboda pristupa informacijama postala centralno mesto otvorenosti i transparentnosti rada i postupanja javnih organa. tužilaštva. Samim time. Na izmenjenoj listi dominiraju nevojne i nedržavne pretnje bezbednosti kao što su terorizam. Milenković. M.. 35 . rizika i pretnji za individualnu. str. zaštita podataka o ličnosti i tajnost informacija. regionalnu. Hadžić. U toku je radikalna promena globalnog bezbednosnog ambijenta koja je. u kome građanin postaje aktivni učesnik društvenih procesa. između ostalog. Parlamentarni i javni nadzor primene posebnih mera i postupaka. b) ustavom utvrđeno ekonomsko i društveno-političko uređenje. policije i slično. 99. došlo je do rasta moći specijalizovanih agencija i službi. grupnu. nasuprot načelu tajnosti u radu državnih organa. Ovo obeležje postaje ključna tačka „otvorenog društva“. nezavisnost i njenu odbrambenu moć. kao i korupcija. može se kao zaključak prihvatiti postojanje tri glavne vrednosti koje obuhvata interes potrebe vođenje krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti svake države: a) postojanje države koje obuhvata njenu spoljnu bezbednost. izazvana ali je i rezultirala promenjenom listom izazova. organizovani kriminal i sa njime povezana nedozvoljena trgovina: oružja za masovno uništavanje. Imajući u vidu jasno definisan interes svake države za određivanjem posebnog objekta zaštite. nasuprot konceptu tajnosti rada državnih organa2. Pristup informacijama. Beograd 2008. službi bezbednosti.. narkoticima i oružjem. teritorijalnu celovitost. str. uprave.

Bavcon i dr. Globus – Zagreb. a primena je započela 01. telefonije i uređaja za tonsko i optičko snimanje. Matić kriminaciju i gonjenje zbog političkih i drugih uverenja. str. civilnu zaštitu. korišćenje i čuvanje podataka. uključujući mobilnu telefoniju. personalne računare i internet. Kaznenopravna zaštita države i njenog društvenog uređenja – politički delikti. kao i u samim delovima državnog aparata. 36 .. banaka. rasnom i drugom diskriminacijom i državnim terorom)4.Goran D. vojnim zločinima. pružio nove i izdašne mogućnosti za prikupljanje. 85. ali iza obradu. januara 2009. Delatnost policije i službi bezbednosti počiva na prikupljanju. zločinima protiv mira. policiji i službama bezbednosti da vrlo lako dolaze do tih podataka. Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 97/2008. Zatim je usledio brzi tehnološki razvoj informacionih i telekomunikacionih uređaja. godine Zakona o zaštiti podataka o ličnosti5 postalo je od značaja pitanje obrade i korišćenja podataka o ličnosti. godine. Ovlašćenja državnih organa za prikupljanje podataka – Delatnost državnih organa u cilju sprovođenja funkcije odbrane zemlje. Napomenimo kao primer navedenih konstatacija. omogućilo državnim organima nadležnim za odbranu. materijalnu i radu obavezu i slično). satelitske i elektronske uređaje. da je stvaranje računarskih baza sa obiljem ličnih podataka. osiguravajućih. vezana je za prikupljanje podataka o ličnosti odnosi se na procene mogućnosti organizovanja odbrambenih delatnosti (mobilizacije vojske.. obradi i upotrebi poda4 5 Lj. Širenju mogućnosti za prikupljanje podataka o ličnosti doprineli su razvoj poštanskog saobraćaja. genocidom. Donošenjem tokom 2008. izvršeno od strane preduzeća. zdravstvenih i drugih organizacija. kako u skladu sa navedenim zakonom tako i u skladu sa drugim propisima koji predviđaju obradu i korišćenje podataka o ličnosti za potrebe vođenje krivičnog postupka ili zaštitu bezbednosti Srbije. 1988.

službe bezbednosti analiziraju i procenjuju ugroženost zaštićenih dobara i preduzimaju preventivne mere ili upućuju svoje procene donosiocima državnih odluka (vladi.. posebno kada je reč o nasilnim političkim deliktima (oružana pobuna.). Podaci koje prikuplja policija imaju. opravdano se kaže da je neobaveštena policija – paralisana policija (važi i za službe bezbednosti). terorista ili stranih država koje su usmerene na zaštićena dobra (ustavno uređenje. i 2) one čijim se korišćenjem privremeno i 37 . diverzija.). skupštini. Generalno gledano. podaci koje prikupljaju službe bezbednosti retko služe vođenju krivičnog postupka.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka taka. ekonomski i drugi vitalni interesi države). terorizmu i krivičnim delima protiv ustavnog uređenja i bezbednosti države. u osnovi. a naročito kada se radi o organizovanom kriminalu. Sami tim. savetu za nacionalnu bezbednosti. U svim takvim slučajevima potrebna je saradnja i razmena podataka između policije i službi bezbednosti. Na drugoj strani.. drugačiju svrhu od podataka koje prikupljaju službe bezbednosti i prvenstveno služe za potrebe vođenja krivičnog postupka. odnosno identifikovanju osumnjičenih i prikupljanju dokaza za potrebe tužilaštva i suda. Čitav spektar mera kojima službe bezbednosti i policija prikupljaju podatke o ličnosti moguće je razvrstati u dve grupacije: 1) one čijim se korišćenjem manje ili neznatno zadire u individualna prava i slobode. objekat prikupljanja ličnih i drugih podataka policije su kriminalci. a znatno češće su povezani sa potrebom da se preduprede pretnje od delatnosti ekstremista.. Navedene dve svrhe policijskih i obaveštajno-bezbednosnih ponekad se prepliću. sabotaža. odnosno informacija o ličnosti. a za službe bezbednosti su interesantne aktivnosti potencijalno opasnih lica i organizacija koje ne moraju pripadati svetu kriminala. Na osnovu tako prikupljenih podataka.. odbranu i bezbednost zemlje.

Dakle.7 6 B. Demokratski nadzor nad primenom posebnih ovlašćenja – zbornik radova. kriminoloških i pravnih istraživanja. Radulović D. Pri tome. 7 38 . u značajnoj meri prikriveni i tajni. a naročito pravo na privatnost6. 3) krivična dela kod kojih su istraga i prikupljanje podataka tradicionalnim tehnikama istrage posebno teški. Matić bez saznanja lica ograničavaju pojedina od zajamčenih individualnih prava i sloboda. Zakonik o krivičnom postupku.Goran D. delotvorna i uspešna politika i strategija za borbu protiv najtežih oblika kriminala trebala bi imati tri nivoa: 1) uočavanje. str. 62. izvršenja nasilnih krivičnih dela. a to znači prilikom „regrutovanja“ članstva. kao i lica u kriminalnoj vezi sa njima. kao i višegodišnjeg iskustva i prakse u borbi protiv ovog kriminala.. organizovani kriminal i slično). Ovlašćenja policije i drugih državnih organa za tajno prikupljanje podataka: domaći propisi i evropski standardi. 170. identifikovanje i prepoznavanje pripadnika i saradnika zločinačkih organizacija. treba imati u vidu da su najteži oblici kriminaliteta (terorizam. 3) ulaženje u trag nezakonito stečenom kapitalu. str. došle su i mnoge razvijene zapadnoevropske države na osnovu širokih kriminalističkih. zastrašivanja. 2) krivična dela tipična za aktivnosti organizovanog kriminala. 2) otkrivanje legalnih struktura kojima teku informacije važne za opstanak i razvoj kriminalne delatnosti zločinačke organizacije. Pravni fakultet u Podgorici – 2004. Milosavljević. Do ovakvih stanovišta u pogledu efikasnog suprotstavljanja najtežim oblicima kriminala. U svakom slučaju. ali i najznačajnije prilikom „pranja“ novca. Beograd 2008. korumpiranja državnih vlasti. kod određivanja enumeracije (kataloga) krivičnih dela za koja se mogu koristiti ove mere obrade podataka o ličnosti bez pristanka treba se držati tri načela: 1) da se obuhvate teška krivična dela..

Demokratski nadzor nad obradom podataka o ličnosti bez pristanka (primenom posebnih ovlašćenja) Nadzor nad primenom posebnih mera. tužilaštava. a u poslednje vreme i nad privatnim sektorom bezbednosti (preduzeća za fizičko-tehničko obezbeđenje i detektivske agencije). upotreba informatora. 389. u metode delovanja službi bezbednosti. Beograd 2003. nadzor komunikacija. metod tajnog korišćenja tehničkih sredstava. (3) kontrola pisama i paketa.. te instaliranje video-kamera.. vođenje kriminalističkoobaveštajnih banki podataka. Organizovani kriminalitet. (4) korišćenje informanata i lica od poverenja. str. odnosno snimanje telefonskih i drugih razgovora. policije i službi bezbednosti. lica i oružja. omogućavanjem prismotre. metod infiltracije (tajnog ugrađivanja obaveštajca) u strukture protivnika. odnosno šire.8 Pored navedenih metoda policijskog rada. i metod potajnog (prikrivenog) prikupljanja podataka. kompjuterske pretrage.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka U navedene mere najčešće spadaju: policijska opservacija. u nemačkom Zakonu o borbi protiv organizovanog kriminaliteta predviđeni su sledeći posebni načini prikupljanja dokaza: (1) akustični nadzor. nadzor nad aktivnostima sudova. 39 . odnosno u konspirativne (tajne) metode prikupljanja podataka o ličnosti ubrajamo: agenturni (klasični) metod. izvršenje simulovanih krivičnih dela davanja i primanja mita. (2) vizuelni nadzor i video snimanje. za društvo koje želi 8 Škulić M. Na primer. prikrivenih istražitelja i svedoka-saradnika („pokajnika“). kontrolisane isporuke. 2. (5) kontrolisani transport. otkupa droge. kao i drugim državnim organima (koji raspolažu policijskim ovlašćenjima).

odnosno za ostvarenje cilja njegovog preventivnog delovanja. osim kada je to u suprotnosti sa zakonom. kao i različite poverenike (za pristup informacijama od javnog značaja. diskriminaciju i slično)9. Demokratski andzor nad primenom posebnih ovlašćenja. sigurno je jedna od večito aktuelnih tema. kao i drugih organa i organizacija. uključuju u većoj ili manjoj meri i pojedine nove ograne – ombudsmana (zaštitnika građana).Goran D. organa nadležnih za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije. 109. mehanizme koji pored parlamentarne (zakonodavne). str. koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave. radi ostva9 R.. „Službeni glasnik RS“ broj 120/2004 i 54/2007. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja11 – uređena su prava na pristup informacijama od javnog značaja koja raspolažu organi javne vlasti. Šabić. Beograd 2008. Sva demokratska društva nastoje da grade kompleksne mehanizme za vršenje tog nadzora. Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom građana i da mu omoguće pristup prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke sa kojima raspolažu. Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih sloboda i prava. Zakon o zaštitniku građana10 – ovim zakonom ustanovljen je zaštitnik građana kao nezavisni državni organ. u koja spada i pravo na zaštitu podataka o ličnosti. 10 11 40 . izvršne i sudske kontrole. preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja. Zaštitnik građana ima pravo da obavi razgovor sa svakim zaposlenim u organu uprave kada je to od značaja za postupak koji vodi. bez obzira na stepen njihove tajnosti. Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 79/2005 i 54/2007. Matić da bude demokratsko. a koji su od značaja za postupak koji vodi. Demokratski nadzor nad primenom posebnih ovlašćenja – zbornik radova.

Privatnost je priznata širom sveta. Ona leži u osnovi ljudskog dostojanstva i drugih vrednosti. nezavistan u vršenju svoje nadležnosti. Privatnost (a s njim u vezi i obrada podataka o ličnosti) je postala jedno od najvažnijih ljudskih prava savremenog doba. Informacijom od javnog značaja je informacija sa kojom raspolaže organ javne vlasti. u raznim regionima i kulturama. kao što su sloboda udruživanja i sloboda govora. Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo lice. a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima. način saznavanja informacije. datum nastanka informacije. Evropskom konvencijom za 41 . sadržana u određenom dokumentu. RAdi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti. odnosno o pravu svakoga (fizičkog i pravnog lica) da se obavesti o podacima kojima raspolažu javni organi kao i drugi subjekti kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja. 3.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka renja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva. nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti. niti su bitna druga slična svojstva informacije. Danas je ona zaštićena Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Evropsko pravo i obrada podataka o ličnosti bez pristanka Pravo na privatnost predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava. ustanovljen je Poverenik za informacije od javnog značaja. nije bitan nosač informacije na kome se nalazi dokument koji sadrži informacije. kao samostalni državni organ. osim ako bi se tim pristupom ugrozili pretežniji legitimni interesi (princip tajnosti).

radi sprečavanja nereda ili kriminala. Milenković. str. Javne vlasti neće se mešati u vršenje ovoga prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti. Matić zaštitu ljudskih sloboda i prava. odnosno na tajne podatke koji se odnose na zaštitu tajnih podataka do kojih je došla Evropska unija u komunikaciji sa drugim međunarodnim organizacijama i drugim državama (koje ne moraju biti uvek članice Evropske unije). 42 . Pristup informacijama. doma i prepiske (član 8). Beograd – 2009. ova oblast je uređena Uredbom 1049/2001 o pristupu dokumentima Evropskog parlamenta. Objavljen u „Službenom listu SFRJ“ broj 7/71 i „Službeni list SRJ – međunarodni ugovori“ broj 4/2001. Međunarodni pakt o građanskim slobodama i pravima13– garantuje pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života. Rezolucija 45/95 za regulisanje dosijea sa kompjuterskim podacima o ličnosti. javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje. 104. Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije 95/46 o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka o ličnosti i protokom takvih podataka.. 12 13 D. Kada je u pitanju osnovni principi obrade podataka i tajnosti rada organa Evropske unije. Direktiva 2002/58/EC o obradi podataka o ličnosti i zaštiti privatnosti u sektoru elektronskih komunikacija i brojnim drugim međunarodnim i regionalnim dokumentima o ljudskim pravima. Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka i Protokol uz konvenciju.Goran D. Smernice OEBS-a iz 1980. zaštita podataka o ličnosti i tajnost informacija. godine o zaštiti privatnosti i prenosu podataka o ličnosti preo državnih granica. Saveta i Komisije i Odluka Saveta ministara 2001/264 o usvajanju bezbednosnih propisa Saveta. zaštite zdravlja ili morala.12. ili zaštite prava i sloboda drugih.

Objavljen u „Službenom glasniku RS – Međunarodni ugovori“ broj 98/2008. kao i kada predstavlja neophodnu meru u jednom demokratskom društvu za: (a) zaštitu bezbednosti jedne države.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka14 i Dodatni protokol uz konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka. juna 1996. (posebne kategorije podataka) i 8. (kvalitet podataka). u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka15 – predviđa izuzetke i ograničenja od primene odredbi člana 5. 43 . (b) za zaštitu subjekta podataka i prava i slobode drugih. Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije 95/46 o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka o ličnosti i protokom takvih podataka – promoviše standarde Evropske unije u ovoj oblasti. Pogledati pobliže A. člana 6. (dodatne mere zaštite subjekta podatka) konvencije. Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope broj 1096 od 27. ona pored navedenog podrazumeva stavljanje na uvid javnosti dosijea tajnih službi u nekim bivšim totalitarističkim zemljama i sprovođenje postupaka lustracije svakog lica uključenog u ove procese16. 14 15 16 Objavljen u „Službenom listu SRJ– Međunarodni ugovori“ broj 1/92 i „Službeni list SCG– Međunarodni ugovori“ broj 11/2005. Beograd 2001. godine o merama za razgradnju nasleđa bivših komunističkih totalitarnih sistema – kada je u pitanju obrada podataka o ličnosti bez pristanka. Lustracija. za javnu bezbednost. pre svega standard najveće moguće transparentnosti obrade podataka i što efikasniji nadzor nad tom obradom. za monetarne interese ili za suzbijanje krivičnih dela. osim kada je to odstupanje predviđeno nacionalnim zakonom države potpisnice konvencije (odnosno strane ugovornice). Zidar.

doma i prepiske. putem formulisanja konkretnijih prava i obuhvatanjem novih sadržaja. na opšti način obuhvata pravo na poštovanje čovekovog privatnog i porodičnog života. zabrana prinudnog rada. Elementi ovog prava doživeli su razradu i preciziranje. sloboda misli. pravo na zakonski postupak. slobode i zaštite: zaštita prava na život17. zaštita od genocida. sloboda veroispovesti. zabrana naučnog eksperimentisanja.Goran D. sloboda izražavanja. Pravo na privatnost obuhvata više prava. jednaka zaštita pred zakonom. terorizmom. pravo na moralni i fizički integritet. zabrana za ponovno suđenje zbog istog krivičnog dela. kao i časti i ugleda. sloboda kretanja. Opoziva prava i slobode. i zaštita osuđenih na smrt. elementarnim nepogodama i slično. pravo na nacionalnost. zaštita od mučenja. pretpostavka nevinosti. Pravo na život je danas višestruko ugroženo i to: ratovima. a samo jedno od njih je zaštita podataka o ličnosti. Matić 4. prema međunarodnim sporazumima. kao što su: pravo na zaštitu podataka o ličnosti. zaštita od stavljanja u pritvor zbog neispunjenja ugovornih obaveza (duga). zaštita od ropstva. pravo da optuženi zna sve navode optužnice. Privatni život čoveka obuhvata čitav niz užih prava. telegrama. ugrožavanjem životne sredine. pravo na nezavisnog i nepristra17 Ljudska prava su neodvojiva od života i telesnog integriteta čoveka. elektronskih medija i slično). paktovima ili konvencijama na snazi u ovom momentu su: pravo na privatnost. genocidom. zabrana proizvoljnog zatvaranja. Zaštita podataka o ličnosti iz Ustava Republike Srbije Pravo na privatnost. pravo na poštovanje svih oblika tajnosti prepiske (pisma. 44 . pravo azila. pravo na učestvovanje u vlasti. sloboda štampe. Smatra se da su nepoziva prava. zaštita od krivičnog gonjenja ex post facto. pravo na priznanje pred zakonom. pravo na ime i ugled.

pravo na branioca. kao takva. Iz tog razloga. odnosno mora da ispuni neophodnu društvenu potrebu. Mora se pokazati da je ograničenje „neophodno u demokratskom društvu“ (neophodnost i proporcionalnost). Ustava Republike Srbije19 zajamčena je zaštita podataka o ličnosti. 45 . proporcionalnosti.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka snog sudiju. Bilo koja kvalifikacija prava u pogledu ograničenja ljudskih prava ne sme se upotrebiti na diskriminatoran način (nediskriminacija). sprečavanje nemira i kriminala. ima veoma dobar razlog. Reč je sledećim principima (koji su za sada samo okvirni): izuzetnosti.). Priručnik za istražitelje povrede ljudskih prava (prevod Ivović V. koji obuhvataju: zaštitu prava i sloboda drugih. nema dovoljno dobre razloge i kada je neproporcionalna. Pored toga. bude proporcionalno. pravo na sindikalno organizovanje. postoje principi koji se moraju zadovoljiti kako bi odstupanje bilo zakonito. doslednosti. predviđeno je 18 19 D. pravo na okupljanje. državnu i javnu bezbednost. Razlika će se smatrati diskriminatorskom ukoliko nema objektivno i razumno obrazloženje. pravo na udruživanje. nediskriminacije i obaveštavanja.18 Bilo kakvo ograničenje ljudskih (građanskih ili političkih) prava mora biti predviđeno zakonom (zakonitost). Odstupanje od standarda ljudskih prava mora da bude zakonito. Fond za humanitarno pravo – Beograd 2004. javno zdravlje i moral. nepravedna ili zasnovana na iracionalnim stavovima. pravo na odbranu ćutanjem. Grum. i prava za vreme boravka u zatvoru. javnosti. Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 98/2006. prava za vreme krivičnog suđenja. bude pažljivo zamišljena kako bi ispunila tražene ciljeve i ne sme biti proizvoljna. pravo na obrazovanje. Proporcionalnost bi trebalo da u što manjoj meri ugrožava prava koja se ograničavaju. Odredbama člana 42. Ovo odstupanje može u značajnoj meri da podrije ta prava. Ograničenje se mora obrazložiti nekim od priznatih ciljeva (obrazloženje).

5.Goran D. Svako fizičko lice. ima pravo da bude obavešteno o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti. nepovredivosti fizičkog i psihičkog integriteta. u skladu sa zakonom. Obrada podataka o ličnosti kada javnost ima opravdani interes da zna Odredbama Zakona o javnom informisanju20. informacije i mišljenja o pojavama. obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom. događajima i ličnostima 20 Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 43/2003 i 61/2005. slobodu štampanja i distribucije (rasturanja) novina i drugih javnih glasila. slobodu prikupljanja. Pored toga. istraživanja. 46 . osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Srbije na način predviđen zakonom. Pravo na javno informisanje obuhvata naročito slobodu izražavanja misli. kao i slobodu osnivanja pravnih lica koja se bave javnim informisanjem. izuzev ako su podaci obrađivani u skladu sa članom 13. kao i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe. Matić da se prikupljanje. slobodu primanja ideja. pravo na privatnost je ustavom zaštićeno i kroz zagarantovano jemstvo ljudskog dostojanstva. informacija i mišljenja. držanje. informacija i mišljenja. kao i prava i obaveze učesnika u procesu javnog informisanja. objavljivanja i širenja ideja. Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljani. U javnim glasilima se slobodno objavljuju ideje. uređeno je pravo na javno informisanje kao pravo na slobodu izražavanja mišljenja. u skladu sa zakonom. i prava na ime. slobodu proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa. stana. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (obrada podataka od strane državnih organa bez pristanka lica!). tajnosti pisama id rugih sredstava komuniciranja (opštenja).

Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka o kojima javnost ima opravdani interes da zna. Zaštita podataka o ličnosti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti22 – Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice. odnosno određeni: – oblici i vidovi kršenja ljudskih prava kao osnov ispitivanje odgovornosti. odnosno obrada podataka o ličnosti sprovodi bez pristanka tog lica. odnosno za čiji račun je informacija pohranjena. nadležnost i postupak nadležnih organa. što se primenjuje bez obzira na način na koji je pribavljena informacija. 6. 47 . film. ako je informacija važna za javnost s obzirom na činjenicu da lice na koje se odnosi informacija obavlja određenu funkciju. Interesantno je napomenuti. mesto pohranjivanja informacije. ograničena su prava na zaštitu privatnosti koja imaju lica na koja se odnosi informacija. – lica prema kojima se sprovodi postupak ispitivanja odgovornosti za kršenje ljudskih prava. interesantne su i odredbe Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava21 (o lustraciji!) kojim su uređeni. osim kada je to drugačije određeno zakonom. – načela i pravila postupka ispitivanja odgovornosti za kršenje ljudskih prava. način saznavanja informacije (neposredno. elektronski mediji i slično). Nosiocima državnih i političkih funkcija. i – mere koje se izriču licima za koja je utvrđeno da su kršila ljudska prava. gleda21 22 Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 58/2003 i 61/2003. odnosno prava ovih lica ograničena su srazmerno opravdanom interesu javnosti u svakom konkretnom slučaju. „Službeni glasnik RS“ broj 97/2008. bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir. Pored ovoga zakona. datum nastanka informacije. po čijem nalogu. traka. i da se postupak po ovome zakonu. – sastav. putem slušanja. u čije ime.

sprečavanja. poluautomatski ili na drugi način. ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti određenih zakonom ili drugim propisom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti. odbrane zemlje. Korisnik podatka je fizičko ili pravno lice. Organ vlasti obrađuje podatke bez pristanka lica. pretraživanje. odnosno organ vlasti. Organ vlasti je državni organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave. odnosno finansijskih interesa države.Goran D. Matić nja i slično. prilagođavanje. objavljivanje. bez obzira da li se vrši automatski. ukrštanje. Rukovalac podataka je fizičko ili pravno lice. stavljanje na uvid. zaštite prava i 48 . zaštite zdravlja i morala. Obrađivač podataka je fizičko ili pravno lice. odnosno posredno. otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim. prikrivanje. koji je zakonom ili po pristanku lica ovlašćen da koristi podatke. putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i slično). menjanje. beleženje. prenošenje. korišćenje. čuvanje. odnosno organ vlasti koji obrađuje podatke. umnožavanje. predmetnom ili drugom osnovu. obezbeđivanje. kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima. otkrivanja. ekonomskih. istrage i gonjenja za krivična dela. upodobljavanje. prepisivanje. razvrstavanje. snimanje. Zbirka podataka je skup podataka koji se automatizovano ili neautomatizovano vode i dostupni su po ličnom. objedinjavanje. organizovanje. kopiranje. širenje. pohranjivanje. odnosno organ vlasti. odnosno drugi organ ili organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja. nezavisno od načina na koji su pohranjeni i mesta gde se čuvaju. Obrada podataka je svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su prikupljanje. razdavajanje. kome rukovalac na osnovu zakona ili ugovora poverava određene poslove u vezi sa obradom podataka o ličnosti. ili bez obzira na drugo svojstvo informacije ili podatka. otkrivanje. izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim.

7. godine23. Pri tome. Obrada podataka o ličnosti za potrebe krivičnog postupka Zakonik o krivičnom postupku – Odredbama člana 225. Pored toga. godine24. organi unutrašnjih poslova dužni su da preduzmu potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela. godine. pronađe i uhvati učinilac krivičnog dela. 49 . kao samostalni državni organ. odnosno ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. značajno je napomenuti da radnje iz ovog člana ne spadaju u krivični postupak.12. „Službeni glasnik RS“ broj 46/2006. predviđena je mogućnost obrade podataka o ličnosti za sprečavanja.2010. Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. ali i da prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. koji je u primeni do 31. Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. a u drugim slučajevima na osnovu pismenog pristanka lica. istrage i gonjenja za krivična dela. nezavisan u vršenju svoje nadležnosti. kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog svedoka (na primer lični podaci o oštećenom i svedocima). 85/05 i 115/05. Prema odredbama člana 255. stav 1.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka sloboda i drugog javnog interesa. ovaj zakonik sadrži i odredbe o nadzoru i snimanju razgovora ili komunikacija drugim teh23 24 „Službeni list SRJ“ broj 70/2001 i 68/2002. „Službeni glasnik RS“ broj 58/04. podaci o ličnosti se obrađuju ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. otkrivanja. a policija je dužna da preduzme potrebne mere da se identifikuje. Poslove zaštite podataka o ličnosti obavlja Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. stav 1. 49/2007 i 122/2008.

67/2003. ili na drugi način saopšte informacije koje mogu da pomognu u rasvetljavanju krivičnih dela iz člana 2.). ili na drugi način saopšte informacije koje mogu da pomognu otkrivanju učinilaca ratnih zločina. kontrolisana isporuka.). 45/2005 i 61/2005. 50 . pomoćnim knjigama i rokovnicima. Pored toga. „Službeni glasnik RS“ broj 118/2007. čuvanje arhivskog materijala. 39/2003. 27/2003. 25 26 27 „Službeni glasnik RS“ broj 42/2002. rukovanje stvarima od vrednosti. odnosi prema građanima. predviđeno je da su svi državni organi i organizacije dužni na zahtev tužioca za ratne zločine da bez odlaganja predaju svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju. tačka 3. „Službeni glasnik RS“ broj 67/2003. prema ovom zakoniku predviđene su i druge „posebne radnje dokazivanja“ ili mere tajnog nadzora: pružanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simuliranih pravnih poslova. odnosi tužilaštva i drugih javnih tužilaštava i državnih i drugih organa. angažovanje prikrivenog islednika. Poslovnikom o poslovanju i vođenju evidencija u tužilaštvu za ratne zločine27 predviđen je: način rada. 29/2004. i 233. 135/2004. kao i kontrola bankarskih i finansijskih transakcija osimnjičenog. 61/2005 i 101/2007. Matić ničkim sredstvima i optičkom snimanju lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugima izvršili određena krivična dela (član 232. tačka 3. Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine26 – u vezi obrade podataka o ličnosti bez pristanka (član 7. zaštita državne i službene tajne. rukovanje predmetima. uvid u evidencije ličnih i sa njima povezanih podataka osumnjičenog.Goran D. svi državni organi i organizacije su dužni da na zahtev službe ili specijalnog tužioca bez odlaganja predaju svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju. Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala25 – prema odredbama ovog zakona (član 11. 58/2004. ovog zakona.).

Krivičnog zakonika određen je sadržaj i davanje podataka iz kaznene evidencije. 51 . uslovnoj osudi. Kaznena evidencija sadrži lične podatke o učiniocu krivičnog dela. kao i vođenje evidencija – upisnika. predviđeno je da se davanje podataka iz kaznene evidencije o osudama na kaznu 28 „Službeni glasnik RS“ broj 85/2005. kao i poništenje evidencije o pogrešnoj osudi. na obrazloženi zahtev. drugoj organizaciji ili preduzetniku. mogu se dati samo sudu. oslobađanju od kazne i oproštenoj kazni. Niko nema pravo da traži od građanina da podnosi dokaz o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti. mogu davati podaci o njihovoj osuđivanosti ili neosuđivanosti samo ako su im potrebni radi ostvarivanja njihovih prava. podaci o izdržavanju kazne. Prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica28. Građanima se.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka organizovanje stručne biblioteke. kad je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnosti. sudskoj opomeni. ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu. od krivičnom delu za koje je osuđen. organu za izvršenje krivičnih sankcija i organu koji učestvuje u postupku davanja amnestije. Krivično-pravni aspekti – Odredbama člana 102. Podaci iz kaznene evidencije. način izdavanja i korišćenje službene legitimacije. kao i organima starateljstva. pomoćnih i drugim materijala. pomilovanja. javnom tužiocu i organu unutrašnjih poslova u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osuđeno. rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude. Podaci iz kaznene evidencije mogu se. U kaznenu evidenciju se unose i kasnije izmene podataka sadržanih u kaznenoj evidenciji. preduzeću. na njihov zahtev. podatke o kazni. kao i podatke o pravnim posledicama osude. dati i državnom organu.

Evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kaznama maloletničkog zatvora (član 37. evidentiranje. obrade. 52 . „Službeni glasnik RS“ broj 85/2005. objedinjavanju prenosa i razmeni podataka i informacija u pravosudnom informacionom sistemu30. iskazivanju. na snazi je i Pravilnik o prikupljanju. prikupljanje. stav 2. osim u slučajevima predviđenim Krivičnim zakonikom (članom 102. 29 30 31 „Službeni list SFRJ“ broj 44/89 i „Službeni list SCG“ broj 1/2003. a od interesa su za celu zemlju.).).ustavna povelja. obrada. ne mogu davati nikome. prenosa i razmene podataka i informacija Pravosudnog informacionog sistema. evidentiranja i obrade podataka i informacija pravosudnih organa od interesa za celu zemlju29 uređeno je organizovanje. u kojem su uređene metodološke osnove i način prikupljanja. Bliže propise o evidencijama donosi ministar nadležan za pravosuđe. Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija31 predviđena je obrada podataka o ličnosti. službenu. Prema Zakonu o organizaciji i jedinstvenoj metodologiji prikupljanja. iskazivanje. Pored toga. Podaci koji predstavljaju državnu. razmena i zaštita podataka i informacija koje se koriste za ostvarivanje funkcija i zadataka pravosudnih organa. prenos.Goran D. iskazivanja. objedinjavanja. Način vođenja evidencije određuje se posebnim aktom.) vodi sud koji je sudio u prvom stepenu. odnosno o vođenju odgovarajućih evidencija lica prema kojima se izvršavaju sankcije i pritvor. vojnu ili poslovnu tajnu ili se odnose na lične i porodične prilike dostupni su samo ovlašćenim subjektima pod uslovima i na način propisanim zakonom i drugim propisima. „Službeni glasnik RS“ broj 114/2005. obradi. Matić maloletničkog zatvora (član 34.

saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni. 2) lica za koje postoje osnovi sumnje da su učinila krivična dela i prekršaje. 6) provera identiteta 32 33 „Službeni glasnik RS“ broj 85/2005. Zakona o policiji) koje vodi policija: 1) lica kojima je po bilo kojem osnovu ograničena ili oduzeta sloboda (dovođenje. obrađivati i koristiti samo ako je za to ovlašćena drugim zakonom i ako obezbeđuje zakonom utvrđenu tih podataka. kazniće se zatvorom do tri godine. prema kojem – (1) ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju. koristi ih i njima rukuje u skladu sa zakonom. Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 101/2005. u Krivičnom zakoniku32 predviđeno je krivično delo neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka iz člana 146.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka Pored toga. Zakon o policiji – Policija (član 75. Ovlašćeno službeno lice podatke o ličnosti do kojih dođe u vršenju službe čuva kao poverljive. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. obrađuje i koristi lične podatke. Evidencije ličnih i drugih podataka (član 76. zadržavanje. prekršaja i lica oštećenih tim delima. 4) učinjenih krivičnih dela nepoznatih učinilaca za koja se goni po privatnoj tužbi. 5) traženih lica i predmeta i lica kojima je zabranjen ulazak u zemlju. obezbeđuje zaštitu i vodi evidencije o ličnim i drugim podacima na čije je prikupljanje ovlašćeno ovim zakonom radi sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela i prekršaja i radi pronalaženja njihovih učinilaca. Zakona o policiji33) prikuplja. 88/2005 i 107/2005. 3) učinjenih krivičnih dela za koja se gone po službenoj dužnosti. Druge podatke o ličnosti policija može prikupljati. 53 . ograničenje kretanja. ovog člana kazniće se i ko protivno zakonu prikuplja podatke o ličnosti građana ili tako prikupljene podatke koristi. lišavanje slobode i drugo). (3) ako delo iz stava 1. obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi. (2) kaznom iz stava 1.

po njegovom zahtevu. vođenje zakonom propisanog postupka. fotografisanih lica i DNK analiza. da su u organu koji traži podatke ti podaci neophodni za izvršavanje poslova iz njegove nadležnosti. prema ovom zakonu. prijavljenim i oštećenim licima. operativnih izvora saznanja i lica pod posebnom policijskom zaštitom. 54 . Lični podaci mogu se dostaviti i inostranim policijskim organima i određenim međunarodnim organizacijama na njihov zahtev. 9) primenjenih operativnih i operativno-tehničkih sredstava i metoda. i 12) pritužbi. pružanje ovih podataka policija može rešenjem odbiti ako bi to ugrozilo izvršenje njenog zadatka. 11) upotrebljenih sredstava prinude. Brojčani podaci o krivičnim delima. policija će pružiti obaveštenje licu. da te podatke nije moguće pribaviti na drugi način ili ako bi njihovo pribavljanje zahtevalo nesrazmerno visoke troškove. Policija će licu o kome se vode lični podaci pružiti obaveštenje o tome u roku od 60 dana od dana prijema zahteva tog lica. Zaštita ličnih podataka. Ovi podaci se mogu dati i na korišćenje nadležnim stručnim i naučnim ustanovama za potrebe naučno-istraživačkog rada. Lični podaci se mogu dostavljati drugim organima pod uslovima: da je organ koji traži podatke zakonom ili drugim propisom ovlašćen da traži i prima te podatke. Matić lica. 10) događaja. podrazumeva da se oni ne mogu koristiti protivno svrsi predviđenoj zakonom. kao i ostali brojčani podaci mogu se koristiti u statističke i analitičke svrhe u Ministarstvu unutrašnjih poslova. izuzev obaveštenja o podacima koje je to lice o sebi dalo na osnovu zakona. Međutim. daktiloskopiranih lica. kao i drugim propisima kojima se uređuje zaštita ličnih podataka. bezbednost ljudi i imovine ili bi moglo naneti štetu interesima trećih lica.Goran D. Rešenje se obrazlaže i usmeno saopštava podnosiocu zahteva. Kada prestanu navedeni razlozi. 7) lica nad kojima je sprovedeno utvrđivanje identiteta. 8) operativnih izveštaja. u skladu sa utvrđenim pravilima o međunarodnoj policijskoj saradnji.

Nadzor nad delovanjem informacionog sistema u kojem su sadržane evidencije ličnih i drugih podataka vrši organ nadležan za zaštitu ličnih podataka. koji su u trajanju od dve. tri. Izuzetno. Zakon o policiji (član 81.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka Policija je dužna da ispravi lične podatke za koje utvrdi da su netačni ili na čiju netačnost ukaže lice čiji su lični podaci obrađivani i na koje se podaci odnose. odnosno uslovi zbog kojih je lični podatak unet u odgovarajuće policijske evidencije. pet ili deset godina. Policijski službenik ovlašćen za davanje podataka iz policijskih evidencija. obaveštenja o podacima iz evidencija policije. 85/2005. 23/2003. Podaci o ličnosti koji su sadržani u evidencijama policije. postupa se u skladu sa posebnim zakonom i aktima donetim na osnovu tog zakona. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji34 – Za izvršavanje poslova na otkrivanju o prijavljivanju poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca obrazuje se Poreska policija. a u nekim slučajevima i trajno čuvanje. operativne izvore saznanja i lica pod posebnom policijskom zaštitom. 63/2006 i 61/2007. 55 . 70/2003. Sa podacima o primenjenim operativnim i operativno-tehničkim sredstvima i metodama. koji se odnose na operativne izveštaje. mogu se dati samo licu na koje se oni odnose. saglasno zakonu kojim se uređuje zaštita ličnih podataka – Poverenik za informacije javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. mora uvek da štiti identitet lica koje je dalo obaveštenje. 61/2005. 62/2006. Prikupljeni podaci moraju se odmah brisati u slučaju da se utvrdi da nisu tačni ili da su prestali da postoje razlozi. 84/2002. i to od njihovog unošenja pa do brisanja iz evidencije. 55/2004. kao posebna organizaciona jedinica Poreske uprave 34 „Službeni glasnik RS“ broj 80/2002. lice može dobiti tek pošto je za podacima prestala potreba korišćenja.) sadrži i odredbe o rokovima čuvanja ličnih i drugih podataka u policijskim evidencijama.

Batarilo. preduzetnika i drugih pravnih lica.Goran D. preduzeća. vrši pregled određenih objekata i prostorija državnih organa. poslovna dokumentacija i druge isprave i informacije kojima raspolaže Poreska uprava. iskaz svedoka. u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. na zahtev Poreske policije. izuzev ograničenja kretanja. uviđaj i svako drugo sredstvo kojim se činjenice mogu utvrditi. putnika i prtljaga. Matić (član 162. O podacima prikupljenim u ovakvim postupcima.). Demokratski nadzor nad primenom posebnih ovlašćenja – zbornik radova. kao dokaz u poreskom postupku mogu se upotrebiti poreska prijava. prevoznih sredstava i lica. ministarstvo unutrašnjih poslova pruža pomoć radi sprovođenja izvršenja ovih ovlašćenja. Sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Navedena ovlašćenja poreska policija preduzima samostalno. Radi otkrivanja poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca (član 135). Poreska policija. izvrši prinudno oduzimanje predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku. 99–100. str. preduzetnika i drugih pravnih lica. uključujući i njegovo prinudno dovođenje. Beograd 2008. ostvari uvid u dokumentaciju državnih organa. ovlašćena je da: poziva i saslušava osumnjičenog. a ukoliko se sprovođenjem tih ovlašćenja osnovano očekuje otpor.raspisati potragu za licima i stvarima za kojima se traga. trgovinskih i zanatskih radnji. Poreska policija.. preduzeća. nalaz veštaka. Poreska policija ostvaruje i druge oblike saradnje35. Poreska uprava vodi posebno poresko knjigovodstvo i za 35 B. izvrši pretresanje stana. vrši pregled prevoznih sredstava.). poslovne knjige i evidencije. 56 . poslovnih i drugih prostorija. Činjenice u poreskom postupku utvrđuju se na osnovu dokaza (član 43. prikupljene od poreskog obveznika ili traćih lica. poreski bilans. računovodstveni iskazi. poziva građane i prikuplja potrebna obaveštenja od njih. Poreska policija u pretkrivičnom postupku postupa kao organ unutrašnjih poslova (policija) i ovlašćena je da preduzima sve potražne radnje. trgovinskih i zanatskih radnji.

Zakon o sprečavanju pranja novca36 – ovim zakonom su predviđene mere i radnje koje se preduzimaju radi otkrivanja i sprečavanja pranja novca. ovim zakonom je uređena i nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca i nadležnosti drugih državnih organa vezanih za prikupljanje. 4) saradnju sa nadležnim državnim organima radi razmene podataka i informacija od značaja za otkrivanje i sprečavanje pranja novca. analiziranje i čuvanje podataka i informacija dobijenih od obveznika i državnih organa. 6) dostavljanje nadležnim državnim organima podataka i informacija o transakcijama i licima za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca. druga pravna i fizička lica). privrednim prestupima i krivičnim delima koja se odnose na pranje novca. od kojih je najznačajnija obrada podataka o ličnosti. obradu. 57 . 62/2006 i 63/2006. na osnovu akta koji donosi ministar finansija.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka te svrhe organizuje poseban poreski informacioni sistem. a od ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove – i traženje podataka iz krivične evidencije i podataka o podnetim krivičnim prijavama. 117/2005. 2) praćenje izvršavanja odredaba ovog zakona i preduzimanje mera iz svoje nadležnosti radi otklanjanja nepravilnosti u primeni ovog zakona kao i predlaganje ministru izmena i dopuna ovog zakona i drugih propisa koji uređuju otkrivanje i sprečavanje pranja novca. obradu i korišćenje podataka o ličnosti. 5) učestvovanje u izradi liste pokazatelja (indikatora) za prepoznavanje sumnjivih transakcija. Pored toga. Uprava obavlja poslove koji se odnose na: 1) prikupljanje. 7) procena podataka i informacija koje se odnose na organizo36 „Službeni glasnik RS“ broj 107/2005. 3) primanje i traženje od nadležnih državnih organa podataka i informacije potrebnih za ocenu da li u vezi sa određenom transakcijom ili određenim licem postoji sumnja da se radi o pranju novca. kao i njihovim izvršiocima (obveznici. podataka i informacija o postupcima u vezi sa prekršajima.

61/2005. razmenu podataka na bazi reciprociteta u oblasti otkrivanja i sprečavanja pranja novca. dokumentaciju. i vodi evidencije iz svog delokruga. robu i lica. 62/2006 i 63/2006. ovlašćeni carinski službenik može. o čemu odmah obaveštava nadležnog istražnog sudiju ili ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove. i 11) druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima. 8) obavljanje bilateralne i multilateralne saradnje. iniciranje zaključivanja sporazuma o saradnji sa međunarodnim organima i organizacijama i učestvovanje u radu međunarodnih organa i organizacija u oblasti otkrivanja i sprečavanja pranja novca. u primeni odredaba ovog zakona ili drugih propisa koji se odnose na uvoz. 3) pregleda poslovne prostorije. 85/2005. izvoz ili tranzit robe. 2) zatraži od lica ispravu kojom to lice dokazuje identitet. privremeno oduzme robu i sredstva kojima je počinjena povreda propisa 37 „Službeni glasnik RS“ broj 73/2003. da: 1) privremeno zadrži lice za koje postoje osnovi sumnje da je izvršilo krivično delo propisano ovim zakonom.) obrazovana je Uprava carina. privrednih prestupa i krivičnih dela. 10) vođenje evidencija podataka i informacija u skladu sa ovim zakonom. objekte. sprovodi zakonom predviđeni postupak u cilju otkrivanja carinskih prekršaja.Goran D. koja između ostalog. Carinski zakon37 – odredbama ovog zakona (član 252. prevozna sredstva. 9) planiranje i sprovođenje obuke zaposlenih u upravi i organizovanje seminara za obveznike u vezi sa primenom propisa iz oblasti sprečavanja novca. Matić vani kriminal i finansiranje terorizma i ocenu da li u vezi sa konkretnom transakcijom postoji sumnja da se radi o pranju novca. Privremeno zadržavanje može trajati najduže do dolaska ovlašćenog službenog lica ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove. kao i da izvrši proveru podataka iz isprave. 58 . Za potrebe realizacije ovih poslova.

Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka licu za koje postoje osnovi sumnje da je svesno učestvovalo u uvozu. Službena vozila mogu imati oznaku „carina“ i službenu oznaku carinske službe. Za potrebe prikupljanja i obrade podataka o ličnosti bez pristanka. odnosno da postoji mogućnost da se to dogodi. javnim ili privatnim organizacijama. koja se odnosi na carinski prekršaj. radi sprovođenja odredbi ovog zakona i drugih propisa. 5) razmenjuje informacije o uvozu. evidencija. Uprava carina može. privrednih prestupa i krivičnih dela. bez odlaganja izveste najbližu carinarnicu. u slučajevima kada je ta administracija započela krivično ispitivanje ili je došla do saznanja u vezi sa činjenicom. da koristi specijalnu tehničku opremu. dužni su da o tome. izvozu ili tranzitu robe sa stranim carinskim administracijama. utvrde da su povređeni carinski i drugi propisi za čije je sprovođenje nadležna uprava carina. Pored toga. Prikupljanje. i 7) prikuplja i raspolaže sa informacijama potrebnim za vođenje postupka i preduzima posebne radnje otkrivanja i sprečavanja carinskih prekršaja. nameravalo da izveze robu ili je učestvovalo u uvozu robe u suprotnosti sa ovim zakonom i drugim propisima. obrada i zaštita podataka (član 296. Uprava carina može da zatraži pomoć od organa ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i Vojske Srbije u sprovođenju odredaba ovog zakona i drugih propisa čija je primena u nadležnosti carinskih organa. 4) ostvaruje saradnju i razmenjuje informacije sa nadležnim državnim organima. radi obavljanja svojih zadataka. 6) vrši ispitivanja u ime drugih carinskih administracija (zamolnim putem). organi koji pri obavljanju poslova iz svoje nadležnosti. i 297) – Uprava carina prikuplja lične i druge podatke 59 . službena vozila opremljena svetlosnim i zvučnim signalima i posebno obučene životinje.

prikupljanje i čuvanje ličnih podataka i podataka o privrednim aktivnostima. Beograd 2008. Aktivnosti u vezi sa nekretninama. organizacije i drugi subjekti koji te podatke vode po službenoj dužnosti. 39 60 . „Službeni list SRJ“ broj 31/96. kao i od lica koja poseduju tražene podatke ili iz već postojećih evidencija. pružiće te podatke. Ako carinski službenik. Privatne detektivske agencije su manje firme sastavljene od nekoliko zaposlenih. Privatne bezbednosne kompanije u Srbiji – prijatelj ili pretnja. transport dragocenosti. Metodološki okvir istraživanja privatnog sektora bezbednosti u Srbiji. ako bi to onemogućilo ili otežalo izvršenje određenog zadatka. aktivnosti privatnih istražitelja. na zahtev ovlašćenog carinskog službenika. Delatnost privatnih detektiva (istražitelja) – Pojam detektivske delatnosti obuhvata poslove prikupljanja i pružanja informacija od značaja za zaštitu lica i imovine u skladu sa pravilima koja su propisana zakonom. str. prikuplja lične ili druge podatke iz već postojećih evidencija. organi. drugim zakonima kojima je uređena zaštita. Matić za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti. pri čemu ovlašćeni carinski službenik nije dužan da o tome obavesti lica na koja se ti podaci odnose. 18. „Službeni list SCG“ broj 1/2003 – ustavna povelja. telesna zaštita. u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. 34/96. neposredno od lica na koje se ti podaci odnose. grana 746) kao: traženje izgubljenih lica. predviđena je delatnost traženja izgubljenih lica i zaštita (Sektor J.Goran D. za obavljanje određenih zadataka. 12/98. Zakonom o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja39. aktivnosti prismotre i ostale zaštitne aktivnosti. čuvanje i nadgledanje stambe38 M. Milošević. a najčešće ih vode bivši policajci ili pripadnici službi bezbednosti38. ulične patrole. iznajmljivanje i poslovne aktivnosti.. 58/98 i 74/99. Uprava carina vodi evidenciju o ličnim i drugim podacima koji se prikupljaju i objedinjuju u vezi obavljanja njenih poslova.

gradilišta. bez saglasnosti i odobrenja tog lica. Samim tim. godine. privatni detektivi u skladu sa pravnim režimom kojim se uređuje rad službi bezbednosti. Obrada podataka o ličnosti za potrebe bezbednosti i odbrane Bezbednosni aspekti – Raspadom SFRJ i stvaranjem Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). u praksi. Na osnovu iznetog. sporno je pitanje po kojem pravnom osnovu. davanje saveta o zaštiti i bezbednosti u oblasti industrije.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka nih zgrada. aktivnosti detektiva u trgovinskim radnjama. diskoteka i slično. moraju izveštavati službe bezbednosti Republike Srbije o bezbednosno indikativnim saznanjima u skladu sa zakonom utvrđenim nadležnostima. Pored toga. koji je bio 61 . hotela. nameće se zaključak da delatnost detektiva nije uređena zakonom. prilikom obavljanja delatnosti privatnog istražitelja i detektiva. koje su svrstane u posebne podgrupe klasifikacije. kancelarija. praćenje pomoću mehaničkih i elektronskih zaštitnih uređaja i slično. eliminisana je bezbednosna politika i koncept. pozorišta. imajući u vidu okolnost da je privatni detektiv ili istražitelj institut anglosaksonskog pravnog sistema koji predviđa privatnu krivičnu istragu i slično. 8. fabrika. obrade i korišćenja podataka o ličnosti. Ova delatnost ne obuhvata: postavljanje alarmnih uređaja i istraživanja u vezi sa osiguranjem. aktivnosti ovih agencija obuhvataju i „spasavanje od delovanja sekti“ i „proveru vernosti bračnog druga“. odnosno da oni u svom radu mogu primenjivati samo opšte odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje se odnose na podnošenje krivične prijave i obaveštavanje organa unutrašnjih poslova o saznanjima o izvršenom krivičnom delu. od 1993. Međutim. se obavlja delatnost prikupljanja. domaćinstava i javne bezbednosti.

uz ocenu da je prevaziđen i ideološki obojen. U četvrtom delu Ustava Srbije u članu 97. odnosno konceptualno čitav ovaj član je posvećen zaštiti prava na slobodu. bezbednost je kao funkcija prepuštena državama članicama. dok u drugom delu posvećenom ljudskim i manjinskim pravima u članu 27. možemo svesti na potrebu definisanja: državnog interesa. Donošenjem Ustavne povelje Državne zajednice Srbija i Crna Gora. bezbednosnih strategija i odgovarajućih doktrina. nije imala nikakvih konkretnih potreba niti ustavnih nadležnosti da razvija svoju bezbednosnu politiku i koncept. što opet nije bilo dovoljno samo po sebi za realizaciju priključenja evroatlantskim bezbednosnim i ekonomskim integracijama. tačka 4. Ključna pitanja kreiranja bezbednosne politike Republike Srbije. što opet otvara konceptualno pitanje da li je odbrana šira funkcija države od bezbednosti ili su pak 62 . Interesantno je napomenuti da novi Ustav Srbije nije u celosti definisao koncept i model bezbednosti. Ustav u prvom delu ne definiše postavku nacionalne bezbednosti kao značajnu ustavnu kategoriju. bezbednosnih tela izvršne vlasti i adekvatnog naučnog multidisciplinarnog pristupa problemu. Ovakvo rešenje je u praksi dovelo do delimične političko-normativne regulative na polju bezbednosti (zaokružen je samo sistem odbrane strategijom i doktrinom). nego je svoje potrebe za bezbednošću amortizovala kroz savezne institucije i organe. Matić razvijan kao model „Opštenarodne odbrane i društvene samozaštite“.Goran D. navodi se da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana. dok je odbrana kao deo sistema bezbednosti ostala na zajedničkom nivou. ustavnih i zakonskih rešenja. kao država članica SRJ. koncepta i modela bezbednosti. Republika Srbija. deklarativno obrađuje pravo na slobodu i bezbednost.

Karanović. Zbog toga je u predstojećem periodu neophodno. a potom i vizija mesta i uloge funkcije odbrane u sistemu bezbednosti u Republici Srbije. Zakon o odbrani40 – ljudski resursi u odbrani obuhvataju demografski potencijal države koji podleže obavezi odbrane. i 27) i poglavlje XVII – Vojna obaveza (čla40 41 Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 116/2007. 42 63 . 3/2002 i 37/2002. vezana za sistem odbrane zemlje vezana je za izvršavanje vojne. N. 177. Beograd 2008. Obrada podataka bez pristanka lica. dok je prema nekim iskustvima država EU odbrana zapravo u funkciji bezbednosti. doktrine i sistemske zakone na polju bezbednosti i odbrane.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka one ravnopravne. „Službeni list SRJ“ 43/94. ostale su na snazi odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije42 odredbe o popuni rezervnog sastava (član 26. To pre svega znači državno opredeljenje za nacionalni koncept i model bezbednosti. odlukama nadležnih organa i planovima odbrane. Obrada podataka za potrebe odbrane se obavlja u skladu sa evidencijama (spiskovima) koje dostavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova i ostali državni organi Ministarstvu odbrane41. U prilog ovakvoj tvrdnji idu i odredbe člana 99. str. Ustava Srbije. prema kojima Narodna skupština usvaja strategiju odbrane. Vojno delo broj 4. koji je sposoban i obučen za uključivanje u sistem odbrane. radne i materijalne obaveze i učestvovanje civilnoj zaštiti. 44/99. 28/96.. kroz kreiranje odgovarajuće strategije. Vojna. kroz buduće zakonske reforme kao i kroz izradu strateških dokumenata. Do donošenja propisa o vojnoj obavezi. dok se o strategiji nacionalne bezbednosti u Ustavu Srbije ne govori čak ni u naznakama. u skladu sa zakonom. prigovor savesti i civilna služba u budućim zakonskim rešenjima. radna i materijalna obaveza. utvrditi osnovne instrumente nacionalne bezbednosne politike. 74/99. „Službeni list SCG“ broj 7/2005 i 44/2005.

Do stupanja na snagu posebnog zakona kojim će se urediti rad službi bezbednosti. kao i drugih propisa kojima se štite ljudska prava koja mogu da budu ugrožena razmenom informacija ili drugim operativnim radnjama. do 345. privrednih društava i drugih pravnih lica u skladu sa kriterijumima za raspoređivanje građana i normativima stvari za potrebe popune Vojske Srbije i druge potrebe odbrane zemlje. uređuju se posebnim zakonom i propisima za njihovo izvršenje. Vlada donosi propise o načinu organizovanja i izvršavanja radne obaveze. raspoređuju se prema ratnom rasporedu za potrebe Vojske Srbije. Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije43 – Odredbama Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije formiran je Savet za nacionalnu bezbednost za obavljanje poslova i zadataka iz oblasti nacionalne bezbednosti. Matić novi 279. 43 „Službeni glasnik RS“ broj 116/2007. 64 . Stvari i materijalna dobra. a u koje spadaju i odredbe o prikupljanju i obradi podataka o ličnosti bez pristanka. opština i gradova. državnih organa. staraju se organi uprave i pravna lica u delatnostima iz nadležnosti tih organa. O organizovanju i izvršavanju utvrđene radne obaveze na teritoriji autonomnih pokrajina. Materijalnu obavezu za potrebe odbrane zemlje izvršavaju vlasnici stvari. Stvari i materijalna dobra za potrebe odbrane zemlje. za ove potrebe. primenjivaće se odredbe Zakona o službama bezbednosti SRJ i Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji.). koje nisu u suprotnosti sa odredbama zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.) i poglavlje XIX – koje se odnosi na kaznene odredbe (član 340. u skladu sa zakonom. postupak i način njihovog evidentiranja. do 336. Savet (član 5.Goran D.) se stara o usaglašenoj primeni propisa i standarda za zaštitu podataka o ličnosti. naknada za korišćenje tih stvari i druga pitanja od značaja za izvršavanje materijalne obaveze.

o čemu vodi odgovarajuće evidencije i obezbeđuje zaštitu njihove tajnosti. 65 . O poslovima iz svoje nadležnosti agencija (član 11. „Službeni glasnik RS“ broj 83/2004. davanje obaveštenja i podataka. pravnih i fizičkih lica traže i dobiju obaveštenja. – istraživanje.). Na pružanje pomoći. zaštite i dostavljanja drugim državnim organima informacija i dokumenata o poslovima iz nadležnosti Bezbednosno-informativne agencije45. čuvanja. 44 45 46 „Službeni glasnik RS“ broj 42/2002. i – Uredbom o korisnicima eksternih informacija Bezbednsono-informativne agencije i vrstama edicija46. kao i druge poslove određene zakonom. davanja obaveštenja ili podataka mora biti zasnovano na zakonom utvrđenim razlozima.) obrađuje. obrade. i to: – Uredbom o načinu evidentiranja. niko ne može biti prinuđen. obrade. čuva i koristi prikupljene informacije i dokumentaciju. Način evidentiranja. čuvanja. korišćenja. i 52/2007. pripadnici agencije ovlašćeni su da od državnih i drugih organa. prikupljanje. Agencija (član 2. obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima. a uskraćivanje ili odbijanje pomoći. zaštite i dostavljanja drugim državnim organima informacija i podataka utvrdila je Vlada.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji44 – U obavljanju poslova iz svoga delokruga (član 10. podatke i stručnu pomoć od značaja za razjašnjavanje činjenica vezanih za obavljanje poslova iz delokruga agencije. Prilikom obavljanja poslova iz svoje nadležnosti pripadnici agencije raspolažu sa ovlašćenjima organa unutrašnjih poslova. „Službeni glasnik RS“ broj 68/2002.) obavlja poslove koji se odnose na: – zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije. korišćenja.

Zakon o službama bezbednosti SRJ47 – Nadležnost u ovoj oblasti je prešla na Republiku Srbiju na osnovu prestanka Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Organi državne uprave. zaštite i dostavljanja drugim nadležnim državnim organima informacija i dokumenata. organizacija i lica. zaštite i dostavljanja drugim državnim organima informacija i dokumenata o poslovima iz nadležnosti Bezbednosno-informativne agencije predviđeno je da način evidentiranja. uključujući uvid u registre i druge zbirke podatka. Službe su ovlašćene da (član 24. obavljaju poslove bezbednosti značajne za odbranu koji su određeni zakonom kojim se uređuju službe bezbednosti i drugim zakonima. i „Službeni list SCG“ broj 17/2004.) dužni su da omoguće službi.). korišćenja. u skladu sa ovim zakonom. na osnovu pisanih zahteva rukovodioca službe. obrade. Matić Uredbom o načinu evidentiranja. korišćenja. usmerenih protiv jedinica Vojske Srbije i ministarstva nadležnog za poslove odbrane. prikupljaju podatke: traženjem potrebnih obaveštenja od građana. uvid u registre i druge zbirke podataka. Na osnovu Zakona o ministarstvima48 Vojnobezbednosna agencija (vojna služba bezbednosti) i Vojnoobaveštajna agencija (vojno-obaveštajna služba). protiv čovečnosti i međunarodnog prava. kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane. čuvanja. kao i korišćenjem drugih javnih izvora.).Goran D. u skladu sa ovom uredbom internim uputstvima uređuje direktor agencije. krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti. koje se odnose na obaveštajne i druge delatnosti stranih službi. unutrašnji i međunarodni terorizam i subverzivne aktivnosti. kao i najteža krivična dela sa elementima organizovanog kriminala. u okviru svojih nadležnosti (član 8. obrade. Ako podaci iz 47 48 „Službeni list SRJ“ broj 37/2002. 66 . „Službeni glasnik RS“ broj 43/2007. čuvanja. sudovi i pravna lica koja vode registre i druge zbirke podataka (član 26.

kao i dokumente o tim podacima. Službe uspostavljaju i vode registre i zbirke ličnih i drugih podataka (član 33.) uređuju se vrste i način vođenja registara i zbirki ličnih podataka. službenu ili vojnu tajnu. U registrima. Njihovo prenošenje i obrada ostvaruje se neviđenim brzinama i kapacitetima. Zaključna razmatranja Na planu prikupljanja podataka već se događa „revolucija koja teče“ jer su razvojem modernih informacionih tehnologija izvori podataka (otvoreni i poluotvoreni) dostupniji kao nikada do sada. rokovi za čuvanje predmeta o zaključenim slučajevima. dužna je da ih neodložno uništi. rukovanje i zaštita evidencija i podataka u njima. o čemu će posebna komisija sačiniti zapisnik. Ukoliko službe dođe u posed takvih podataka i informacija. kao i evidencije službi. kao i dokumenti. pristup. organi državne uprave.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka registara i drugih zbirki podataka predstavljaju državnu. zbirkama podataka i arhivi službe ne mogu se nalaziti podaci i informacije o ličnosti koje se ne odnose na nadležnost službe. pripadnici Vojnobezbednosne agencije raspolažu sa ovlašćenjima organa unutrašnjih poslova prema odredbama zakonika kojim se uređuje krivični postupak. rokovi za preispitivanje potrebe daljeg korišćenja podataka. sudovi i pravna lica dužna su da omoguće službi uvid u ove registre i druge zbirke podataka na osnovu pisanog zahteva nadležnog ministra (odbrane). Podzakonskim propisom (član 35. kao i način njihovog arhiviranja i uništavanja. odnosno onih koji se odnose na dokumentovanje krivičnih dela. Kapaciteti čuvanja podataka i informacija su gotovo neograničeni. 67 . Prilikom obavljanja navedenih poslova. službenu ili vojnu tajnu. 9.). predstavljaju državnu. Registri i zbirke podataka.

kako zakonodavne. zakonodavna vlast. čime je ostvaren osnovni cilj otvorenost ili transparentnost organa javne vlasti u funkciji građana. Demokratski razvoj društva usavršio je. Naći meru između kontrole. može se obavljati. Matić Obrada podataka o ličnosti. Na ovaj način je obezbeđena kompatibilnost u dve različite. mehanizmi nadzora i kontrole rada se usavršavaju. tako i odredbama drugih zakona – Zakonika o krivičnom postupku. zakonima o službama bezbednosti i slično. između ostalog i za potrebe vođenja krivičnih postupaka. usporavanja ili blokade rada državnih organa sa jedne. Zakona o policiji. preterivanje. a ponegde čak i kontrolu do strane javnosti (u Srbiji – Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti). sprečavanja. sudska vlast. kroz poštovanje ljudskih prava. kao i javnost i civilno društvo. bez odobrenja tog lica. izrazito je štetno za ostvarivanje vitalnih interesa svake države. uz uskraćivanje bezbednosnom aparatu određeih instrumenata iz kategorije posebnih mera i ovlašćenja. kao i u svemu drugome. a sa druge strane obezbeđena je uspešna zaštita obrade podataka o ličnosti zasnovana na legitimnoj društvenoj opravdanosti. Zakonom o odbrani i Vojsci Srbije. Međutim. i očuvanje osnovnih ljudskih prava ili drugih demokratskih vrednosti sa druge 68 . uglavnom kontrolu nad državnim organima koji vrše obradu podataka o ličnosti bez pristanka. Nosioci demokratske civilne kontrole obrade podataka o ličnosti od strane državnih organa su: izvršna vlast. ili – da donose mere kojima se štite ljudska prava. ali međusobno povezane oblasti.Goran D. Preko civilizacijskog razvoja zaštite ljudskih prava. što je uređeno kako odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. tako i izvršne i sudske vlasti. Zakonodavci širom planete često imaju utisak da su suočeni sa izborom: – da li se zalažu za veću bezbednsot na uštrb nekih sloboda. nacionalne bezbednosti i odbrane.

a njihova primena dobrim delom zavisi od moralnih karakteristika izvršioca. mora bar malo da se razume u mornarske čvorove. važnosti svrhe ograničavanja. zakonodavce. a time i sa efikasnošću. poseban je izazov kako za teoretičare. u suprotnosti su sa kriterijumima tajnosti i ovlašćenja državnih organa namenjenih obradi podataka o ličnosti bez pristanka. odnosno međusobnu ravnotežu i balans. Prilikom odstupanja od ljudskih i manjinskih prava. kontrola i nadzor.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka strane. Dobar cilj uvek opravdava sredstva. komentarišući težinu Hegelovog stila: „Ako neko želi da ide na more. Ipak. Kako bi rekao Bloh. u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta. Javnost rada. 69 . a naročito sudovi. Obaveštajni priručnik – praktični aspekti.“ Odredbama člana 20. i to samo ako ta ograničenja dopušta Ustav. 20. svi državni organi. odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjima prava. Mehanizmi kontrole će sve manje biti otuđeni centri moći koji svakog trenutka mogu da se otrgnu kontroli i jednostavno zauzmu mesto svog nalogodavca. prirodi i obimu ograničenja. Ustava Republike Srbije propisano je pod kojim uslovima je moguće od strane nadležnih organa vršiti ograničenja ljudskih i manjinskih prava.. Beograd 2009. Prepoznavanje interesa društva i države i njihovo stavljanje iznad interesa pojedinca. a tako i za same državne organe koji obrađuju podatke o ličnosti bez pristanka49. nosioce odlučivanja. Ne 49 R. u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava. Ronin. tako i profesionalnu osposobljenost nosilaca vlasti. ravnoteža i pomirenje oba zahteva (tajnost i transparetnost) intezivno traže i približavanje. str. delikatno je pitanje i zahteva kako političko iskustvo. dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava.

Matić treba zaboraviti da ne ubija oružje (ono je samo alat!). 3) znanje bez karaktera. korišćenja i obrade podataka o ličnosti (bez pristanka). usmerenih kako protiv države i njenih institucija. This text presents some of the important European standards.. Psihologija kriminala – psihopatija i prestupništvo. već čovek koji ga koristi. i 7) politika bez principa50. Radulović. Summary One of the important bases of modern legal states is transparency. 50 D. tako i protiv svakog fizičkog lica dostupnog obrađivaču podatka. Mohandas Karamehad Gandi je u svoje vreme upozoravao na sedam znakova psihopatskog stila u društvu: 1) bogatstvo bez rada. criminal law. human rights. Svih ovih sedam znakova itekako se mogu povezati sa pitanjem zloupotrebe prikupljanja. 2) uživanje bez savesti. 70 . and rules of the Republic of Serbia about handling with personal database without agreement of the person. 5) nauka bez humanosti. This question is becoming a crucial point of an „open society“ in which a citizen becomes an active participant in social processes. 4) biznis bez morala. which is mostly expressed in the matters of national security. Key words: Security. personal data base. 6) obožavanje bez žrtvovanja.Goran D. as opposed to the principle of secrecy in the work of state bodies. str. Beograd 2006. 26. The result of the security ambient changing is the growth of police and intelligence services power against citizen rights and secret handling with personal data base.

Takođe. velika prednost evropskog naloga za hapšenje je u tome što državljanstvo nije prepreka da država izruči neko lice. bilo je jasno da će se stvoriti pogodno tle za delovanje različitih kriminalnih grupa i vršenje krivič71 . nalog za hapšenje) jeste da zameni odredbe o ekstradicionim procedurama. U praksi. U pitanju je revolucionarni institut koji dovodi do automatske primene odluke suda jedne države od strane policijskih i pravosudnih organa druge države. 1. međutim. evropski nalog za hapšenje. Ključne reči: Evropska unija. Pojam i istorijat EAW Svrha Evropskog naloga za hapšenje (u daljem tekstu: EAW. nerazumevanja i zloupotrebe. međunarodna saradnja u krivičnim stvarima. kao i ekstradicionu praksu zemaljačlanica EU. Saradnja zemalja-članica pre donošenja EAW seže nekoliko decenija u prošlost. u vreme kada su stvorene Evropska ekonomska zajednica i EUROATOM. ekstradicija. Već na početku ekonomskog povezivanja.mr Mario Reljanović istraživač-saradnik Institut za uporedno pravo Beograd EVROPSKI NALOG ZA HAPŠENJE Evropski nalog za hapšenje ustanovljen je kao jedan od mehanizama pospešivanja saradnje država-članica Evropske unije u krivičnim stvarima. u slučajevima kada jedna država traži od druge da izruči neko lice zbog suđenja za počinjeno krivično delo ili izdržavanja kazne zatvora. ovaj institut nailazi na različite probleme. Evropski nalog bi trebalo da bude pravni supstitut komplikovanim procedurama ekstradicije.

03. ali još uvek nije stupio na snagu.coe. države-članice Evropske unije potpisale su sporazum o olakšanju ekstradicione procedure. Zato je saradnja u krivičnim stvarima bila jedno od značajnih pitanja saradnje i pre stvaranja Evropske unije. 1996. a 1977. godine doneta je Evropska konvencija o ekstradiciji1. konačno. kada su policijska i pravosudna saradnja postale ključni elementi tzv. godine doneta je Okvirna odluka Evropske komisije o evropskom nalogu za hapšenje i proceduri predaje lica između država-članica5 (u daljem tekstu: Okvirna odlu1 Doneta je u okviru Saveta Evrope.htm (01. godine. a potom 1995. I ova Konvencija doneta je u okviru Saveta Evrope.htm i http://www.unicri. konvencija je doneta u okviru Evropske unije. Dodatni protokol uz Konvenciju donet je 2003. U pitanju je još jedna konvencija EU.2009). koja je zamenila sve do tada postojeće međunarodne instrumente koji su važili između državačlanica. 1989. Ovoga puta. Council Framework Decision of 13 June 2002 on the European arrest warrant and the surrender procedures between Member States (Decision 2002/584/JHA.Mario Reljanović nih dela koja bi se zasnivala na zloupotrebi sloboda datih građanina država-članica tadašnjih evropskih zajednica.2009).int/Treaty/ EN/Treaties/Html/024. godine doneta je nova Konvencija o ekstradiciji4. 1957.7. Official Journal L 190 od 18. 2002.03.eu/scadplus/leg/en/lvb/ l14015a.pdf (01. CETS broj 090. CETS broj 024.it/wwd/justice/docs/ JudicialCoop/1957%20european-convention-extradition. Evropska konvencija o suzbijanju terorizma2. su doneta i dva dodatna protokola uz Konvenciju. 1975. sa ciljem da proširi domašaje prethodnih konvencija nastalih u okviru Saveta Evrope.htm (01.03. Tekst Konvencije se može naći na internet adresama: http://conventions.eu/scadplus/leg/en/lvb/ l14015b. „trećeg stuba“ EU. Iako 2 3 4 5 72 .2002). godine donele Konvenciju o pojednostavljenoj proceduri ekstradicije3.2009). Više na internet adresi: http://europa. i 1978. Više na internet adresi: http://europa.

europa. Prema Okvirnoj odluci. sa ciljem da druga država-članica uhapsi i izruči određenu osobu. aprila 2005. Evropsko zakonodavstvo. godine. avgusta 2003. kojom se ova oblast uređuje na jedan kvalitativno sasvim novi način. a stupila je na snagu 13. 22. Od 1. EAW je odluka doneta od strane sudske vlasti države-članice. Više o donošenju Okvirne odluke i njenoj sadržini na internet adresi: http://europa.eu/scadplus/leg/en/lvb/l33167. 17–20.htm (01. Tekst Okvirne odluke na internet adresi: http://eur-lex. Okvirna odluka (Framework Decision 2002/584/JHA) osvojena je 13. godine.2009). a nešto kasnije su je implementirale i sve ostale članice EU (poslednja je to učinila Italija. Izdavanje EAW EAW može izdati svaka članica EU i on važi na teritoriji svih država-članica. januara 2004. Videti takođe: Aleksandra Čavoški.Evropski nalog za hapšenje ka). Nalog se izdaje u nekoliko situacija koje su predviđene Okvirnom odlukom: • Radi vršenja istrage za počinjeno krivično delo. 6 73 . godine se još uvek može primeniti na neke slučajeve kada izdavanje EAW nije moguće. juna 2002. godine). Konvencija iz 1996. str. broj 9–10/2004. uniformno za sve države-članice.03. Evropski nalog za hapšenje.do?uri=CELEX:32002F0584:EN:HTML (01. može se izdati Evropski nalog za hapšenje. Okvirna odluka važi u 8 zemalja.2009).6 2. Ukoliko je neko lice povezano sa izvršenjem određenog krivičnog dela. Član 1 (1) Okvirne odluke.03. U ovom slučaju lice nije osuđeno – u toku je pretkrivični postupak i ono može biti osumnjičeno je Okvirna odluka doneta sa namerom da zameni sve postojeće instrumente o ekstradiciji.eu/ LexUriServ/LexUriServ.

Tako. Ukoliko to lice nije dostupno nadležnim organima za izvršenje odluke o pritvoru. pomagač. U toku pretkrivičnog postupka se može doneti odluka da se lice zadrži u pritvoru. a oni sumnjaju da se nalazi na teritoriji neke druge državečlanice. Oni se posmatraju kumulativno –svi moraju biti ostvareni. izdaće EAW radi njegovog hapšenja. • Radi izvršenja odluke o pritvoru. EAW će se izdati: • Kada je određena kazna zatvora ili pritvora u trajanju od bar 4 meseca. podstrekač ili organizator. traži se radi izvršenja krivične sankcije. Kazna zatvora odnosi se na slučaj kada se lice traži zbog izdržavanja kazne. nakon nastupanja pravnosnažnosti presude. 7 Ibidem. 74 . Lice koje je u bekstvu. krivični postupak je završen donošenjem osuđujuće presude. a pri tome ne sme postojati nikakva smetnja njegovom izvršenju. tako i zemlji koja ga izvršava.Mario Reljanović kao izvršilac. odnosno nije dostupno nadležnim organima države u kojoj je osuđeno. Ovde je u pitanju drugačija situacija od prethodne. Da ne bi postojala disproporcionalnost između težine dela i izdavanja naloga. Međutim. to je takođe instrument koji stvara troškove kako zemlji koja izdaje EAW. Kada je reč o licu koje se traži radi izvršavanja odluke o pritvoru. Okvirnom odlukom su propisani određeni uslovi za izdavanje EAW. odnosno da se nalog ne bi izdavao za bilo koje krivično delo manjeg značaja. saizvršilac. • Radi izvršenja kazne. član zločinačnog udruženja i sl.7 Evropski nalog za hapšenje je moćno sredstvo u rukama pravosuđa jedne zemlje.

Međutim. • Kada je reč o prestupu za koji je predviđena maksimalna zatvorska kazna od jedne godine. Ti izuzeci su: terorizam. rasizam i ksenofobija. nabrajanje izuzetaka na ovakav način zapravo predstavlja uvođenje pravila „na mala vrata“ – nabrojana dela predstavljaju korpus težih krivičnih dela u svakoj državi. Drugo. oni 8 Član 2 Okvirne odluke. u državi koja traži izručenje bude 3 godine zatvora. ubistvo. Dodatni uslov jeste da minimalna zaprećena kazna za delo zbog kojeg je izdat EAW. finansijske prevare. itd. falsifikovanje novca. trgovina drogom. trgovina ljudima. • Da je delo u pitanju inkriminisano u obe države u pitanju. 75 .Evropski nalog za hapšenje postoji drugi navedeni slučaj. odnosno rešenju o pritvoru. obzirom na prethodnu konstataciju da su sva dela u pitanju teža ili imaju teži oblik za koji je zaprećena visoka kazna zatvora. U oba slučaja se traži minimum od četiri meseca trajanja kazne koja je već određena u presudi. odnosno dela za koja se može izvršiti EAW. dodatni uslov koji je postavljen ne bi smeo da predstavlja naročitu prepreku za izvršenje naloga. trgovina oružjem. Ovaj izuzetak predviđaju i klasični međunarodni instrumenti o ekstradiciji. učestvovanje u kriminalnom udruženju. silovanje. dela visokotehnološkog kriminala. značajna razlika koju pravi Okvirna odluka nalazi se u navođenju izuzetaka.8 Iako su uslovi za izdavanje EAW postavljeni tako da ne smeju biti prepreka normalnom funkcionisanju pravosudne saradnje u krivičnim stvarima između država-članica EU. Najpre. Odmah se mogu primetiti dve stvari. korupcija. čak iako pravo države koja ga izvršava ne poznaje takvo krivično delo.

Sadržina EAW EAW ima pojednostavljenu strukturu. prema Okvirnoj odluci. 9 Član 8 (1) Okvirne odluke. isključivo iz razloga ekonomičnosti. i omogućili izdavanje velikog broja naloga za dela koja po svojoj prirodi i društvenoj opasnosti nikako ne spadaju u one za koje se treba tražiti međunarodna asistencija. mora pripadati sudskoj vlasti države. 3. tako i pravosudni organi zemlje u kojoj se lice nalazi. Taj organ. • Izjava o podignutoj optužnici i nameri da se dotičnom pojedincu sudi. biti navedeni npr. 76 . Podaci koje mora sadržati svaki nalog su sledeći9: • Ime organa koji ga je izdao. kao i da će troškove takvog postupanja snositi ta država – koja zbog neozbiljnosti samog dela možda odluči da ne postupi po izdatom nalogu. u svakom konretnom slučaju potreban i objektivan test racionalnosti i svrsishodnosti. već će u zavisnosti od stepena u kome se nalazi postupak protiv lica čije se hapšenje i izručenje traži. o čemu će više reči biti kasnije. izjava o podignutoj optužnici ili pravnosnažna sudska presuda. Ukoliko se nalog izdaje u toku pretkrivičnog postupka. a naročito opravdanosti troškova kada se izdaje nalog za hapšenje. Sve to se mora uzeti u obzir imajući u vidu da će se prema tom nalogu aktivirati kako policijski. država mora potkrepiti svoju izraženu volju da procesuira lice koje traži i formalnom odlukom sudske vlasti.Mario Reljanović su se u praksi zapravo pokazali suviše blagim. Zbog toga je čini se kao dopuna navedenim uslovima. što je logično obzirom na to da je jedan od ciljeva njegovog uvođenja smanjenje birokratizacije postupka. Nijedan nalog neće sadržati doslovno sve podatke.

kao i zaprećena kazna. ali i npr. uz kratak opis okolnosti i činjenica. • Ukoliko postoji – presuda. fotografije lica. 77 . Dokazi koji su prikupljeni čine važan deo naloga ali. država će ustupiti sve podatke o licu koje traži a koji su joj dostupni. ali oni ne pripadaju obaveznim elementima naloga nego se mogu odrediti fakultativno. ostali nalozi i sl. Osim navedenih. Takođe. treba se predočiti inkriminacija tog dela u domaćem zakonodavstvu. Ovde se pre svega misli na presudu kojom je neko lice osuđeno za izvršeno delo u pitanju. rešenje ili sličan dokument koji se odnosi na pojedinca i delo u pitanju. za razliku od ekstradicionog postupka. Uz nalog. • Detalji o počinjenom delu i mogućoj kazni. u zavisnosti od okolnosti i potrebe. Svi dokumenti i nalazi koje država smatra relevantnim mogu činiti prateću dokumentaciju u nalogu za hapšenje. Logično. • Prateća dokumentacija. fotokopije ličnih dokumenata i sl. Na taj način se državi od koje se traži hapšenje mogu predočiti detalji izvršenog dela. država mora pojasniti o kom se krivičnom delu radi. EAW može sadržati i zahtev za zaplenu stvari koje se smatraju dokazima ili imovine koja je stečena izvršenjem krivičnog dela. ili na rešenje o pritvoru ukoliko se lice traži radi izvršenja odluke o pritvoru. kako bi se pristupilo njegovom izvršenju.Evropski nalog za hapšenje • Podaci o osobi čije se hapšenje traži. kao što su osnovni podaci. kod izvršenja EAW se ne ceni njihova težina – inkriminacija i opis dela jednostavno služe da bi se utvrdila da li su uopšte ispunjeni uslovi za izdavanje naloga. ali i neki drugi podaci o traženom licu.

broj 6/2003. ali Okvirna odluka izričito navodi da EAW mora biti izdat od nadležnog organa sudske vlasti. o čemu će odlučiti sudija na prvom saslušanju. Drugim rečima. policijski organi države postupaju kao da je nalog izdao domaći sud. kao što su presretanje komunikacija. Pri tome. Koja su tela u pitanju zavisi od unutrašnjeg uređenja država u pitanju. Zvanična internet prezentacija EJN-a može se naći na internet adresi: http://www. Procedura za izdavanje10 EAW izdaje nadležni organ države koja traži neko lice i veruje da se ono krije na teritoriji druge države-članice.europa. Više o EJN-u: Aleksandra Čavoški. Ukoliko nadležna vlast smatra da zahtev ne sadrži dovoljno činjenica za donošenje odluke. 10 11 Članovi 9–16 Okvirne odluke.ejncrimjust. Evropska pravosudna mreža. ali ne sme se zasnivati na diskrecionoj oceni činjenica predočenih u nalogu.eu/ (01. 21–23. Dopuna se može tražiti po bilo kojem od navedenih elemenata koje nalog mora sadržati. itd. upotreba proporcionalne i neophodne sile. ukoliko potvrdi da se nalazi na njenoj teritoriji uhapsiti (pritvoriti. Uhapšena osoba mora biti upoznata sa svojim pravima i sadržinom EAW. Ona može ostati u pritvoru ili može biti puštena na slobodu dok se ne odluči o ispunjenju EAW. odnosno drugi nadležni organ njihove države.03.2009). Evropsko zakonodavstvo. Nadležna vlast (države od koje se traži hapšenje) će traženu osobu. i upućuje ga nadležnom organu te druge države (dalje: nadležna vlast). 78 .Mario Reljanović 4. ona ima pravo da koristi sva policijska i druga sredstva koja joj omogućava unutrašnje pravo. Ukoliko država koja traži hapšenje nije sigurna kome treba poslati EAW. tražiće dopunu EAW. str. nego na formalnoj ispunjenosti naloga. zatražiće pomoć od European Judicial Network-a11. zadržati).

snosi država koja je izdala nalog za hapšenje.Evropski nalog za hapšenje Nakon preliminarnog. Nakon toga sudija donosi odluku. Svrha saslušanja jeste da se proveri da li je EAW dopunjen (ukoliko je to traženo) i da se odredi da li postoje prepreke njegovom izvršenju. ustavni sudovi. kao i (ne)postojanje uslova za izručenje.). prema zakonodavstvu države u pitanju. procedura se znatno skraćuje – odluka se mora doneti u roku od 10 dana od dana davanja saglasnosti od strane uhapšenog. i sl. 79 . Nadležna vlast mora u svakom slučaju odlučiti da li će uhapšeno lice isporučiti državi koja ga traži u roku od 60 dana od dana hapšenja. Razlika u odnosu na ekstradicioni postupak je što se ne razmatraju dokazi u slučaju. Glavno saslušanje se vrši pred sudijom i određuje se u razumnom roku od trenutka hapšenja. glavno saslušanje uhapšenog lica. Ukoliko se posle hapšenja osoba u pitanju složi sa izručenjem na osnovu EAW. ali u dosadašnjoj praksi su države bile sklone da tu nadležnost pridodaju najvišem sudu u zemlji (vrhovni sudovi. nadležna vlast o tome obaveštava organ države koja je izdala EAW. U tom smislu. Organ nadležan za postupanje po žalbi se određuje prema unutrašnjem pravu države. sa kojom dalje određuje tehničke i operativne detalje oko prebacivanja lica. sudija koji odlučuje je lišen diskrecione ocene o suštini slučaja koji je pokrenut prema uhapšenom licu – on je samo nadležan da proveri ispunjenost forme. nego tehničke činjenice vezane za izdavanje i izvršenje naloga. sledi tzv. Troškove hapšenja i postupanja po nalogu snosi država na čijoj se teritoriji lice nalazi. kao što su troškovi prevoza i obezbeđenja lica prilikom transporta. Kada je odluka doneta. Ostale troškove. na koju postoji pravo žalbe (takođe prema unutrašnjem pravu države u pitanju).

Nije od značaja da li je osuđeno u zemlji od koje se traži njegovo hapšenje ili u nekoj trećoj zemlji. tako da država neće izručiti lice: • Koje je već osuđeno za to krivično delo (ne bis in idem). Međutim. 80 . Ova situacija može biti komplikovanija od prethodne. pa čak i nakon izdavanja EAW. • Koje je amnestirano za to krivično delo u državi u kojoj se nalazi. lice staro 17 godina neće moći da bude izručeno na osnovu naloga za hapšenje. lice ne može biti dva puta osuđeno za isto delo. Ipak. • Koje se ne smatra krivično odgovornim prema propisima države u kojoj se nalazi.Mario Reljanović 5. ovde su relevantni propisi države od koje se traži izručenje lica. Opet. u praksi države nisu zloupotrebljavale ovakvu mogućnost i očigledno je da do stvaranja takve prakse neće ni doći.12 12 Član 3 Okvirne odluke. Ovo je klasičan razlog odbijanja. osim možda u pojedinim slučajevima sa izraženom političkom pozadinom. 16 godina. jer se lice može amnestirati za krivično delo za koje se traži njegovo izručenje u državi u kojoj se nalazi. kao ni da li je sankcija već izvršena ili je procedura izvršenja još uvek u toku. pojedini principi zaštite prava pojedinca se primenjuju i u ovom slučaju. Kada se može odbiti izvršenje EAW Osnovni cilj uspostavljanja EAW bio je da se ubrza procedura i da se izbegnu neke od formalnosti koje ponekad suprotno interesima pravde sprečavaju ekstradiciju. Ako je granica krivične odgovornosti u državi koja traži izručenje npr. a u državi u kojoj se lice nalazi 18 godina.

godine. ako je delo zbog kojeg se lice traži počinjeno na teritoriji države koja ga treba izručiti). Okvirna odluka sadrži i jedno dopunsko rešenje u članu 4. a njihov procenat izvršavanja se kreće oko 20%. svojstveni tradicionalnim shvatanjima ekstradicionog postupka i ne mogu dovesti do nekih većih zloupotreba i pogređnih tumačenja. ako je lice već osuđeno za to krivično delo u trećoj državi. Čini se da su ovi izuzeci postavljeni preširoko. 6. Otada je izdato više stotina naloga. kojim se nabrajaju određene situacije kada država može navesti i drugi obrazloženi razlog zbog koga ne želi da izruči uhapšenu osobu. odnosno odgovaraju razlozima za odbijanje ekstradicije (npr. Ovo na prvi pogled može delovati kao nizak nivo uspešnosti. Dosadašnja primena EAW Prvi zabeleženi slučaj izručenja na osnovu evropskog naloga za hapšenje zabeležen je u januaru 2004. ova odredba može doprineti negativnoj praksi i stvaranju pogrešnih tumačenja koja nemaju veze sa ciljem uvođenja EAW kao mehanizma međunarodne saradnje država u krivičnim stvarima. kao i bez sprovođenja pomenutog testa ekonomičnosti angažovanja stranih državnih organa i službi. kada je švedski državljanin uhapšen u Španiji i vraćen u Švedsku. Neki nalozi su izdati kao političko sredstvo pritiska.Evropski nalog za hapšenje Razlozi koji su navedeni su sami po sebi logični i očekivani. ako se vodi postupak protiv tog lica u državi koja ga treba izručiti. Kao što ćemo kasnije videti. i njima se „trguje“ u diplomatskim odnosima raznih 81 . Međutim. ali mnogi nalozi su izdati bez znanja o tačnoj lokaciji tražene osobe. iako su i oni na tragu tradicionalnih rešenja u međunarodnoj krivičnoj saradnji.

za kojim je Italija više puta izdavala. u dosadašnjoj praksi izvršenja naloga za hapšenje prosečno trajanje postupka traje šest puta kraće nego što bi trajao postupak po pravilima o ekstradiciji. a on se može i dodatno smanjiti ako uhapšeno lice sarađuje. Iako postavljeno relativno jednostavno. opšti rok za okončanje celog postupka je 60 dana. 82 . godine osumnjičeni za bombaške napade u Londonu su vraćeni u Britaniju iz Italije. ovo pravilo po prvi put u istoriji saradnje država ovako eksplicitno briše mnoge tradicionalne prepreke izručivanju lica stranoj državi. zbog učestvovanja u raznim finansijskim prevarama.13 Dva najpoznatija slučaja primene EAW vezana su za terorizam: u julu 2005. Prema nekim raspoloživim statistikama.Mario Reljanović zemalja. Nekoliko zaključaka u pogledu pozitivnog dejstva evropskog naloga za hapšenje mogu biti: • Uvedena je brža i ekonomičnija procedura. pa zatim povlačila EAW. Kao što je već rečeno. Prednosti sistema koji je uspostavljen uvođenjem EAW Za razliku od ekstradicije. 13 Poznat je recimo primer sadašnjeg premijera Crne Gore. evropski nalog za hapšenje stvara mehanizam prema kome se sudska odluka nastala u jednoj državi-članici mora poštovati kao odluka domaćeg suda u svakoj drugoj državi-članici EU. što takođe predstavlja zloupotrebu ovog instrumenta i negativnu praksu. 7. a iste godine je italijanski tužilac izdao EAW protiv 22 agenta CIA-e. zbog kidnapovanja ljudi osumnjičenih za terorizam na teritoriji Italije.

rešenje koje je usvojeno postavlja političku dimenziju na jedan sasvim periferni nivo. Državljanstvo se u velikom broju slučajeva postavljalo kao osnovna prepreka u postupcima ekstradicije. Prema Okvirnoj odluci. tako da dvostruka inkriminacija više ne može biti izgovor za neizručenje lica koje je počinilo neko ozbiljno krivično delo. U praksi. Takođe. ovo rešenje često nailazi na otpor kod nacionalnih sudskih organa. U proceduri po nalogu za hapšenje nema ocene dokaza od strane sudije koji ispituje ispunjenost uslova za izručenje uhapšenog lica državi koja ga traži. tako nešto očigledno još uvek nije moguće u odnosima između država. • Prava optuženog/osuđenog su višestruko zaštićena. pravilo inkriminisanja dela na isti ili sličan način u obe države trpi značajne izuzetke. odlučuje se i pazi po službenoj dužnosti na tri nivoa. ali za veliku većinu slučajeva koji nemaju takvu političku pozadinu. uticaj vanpravnih argumenata će biti neminovan. Iako je namera bila da se politički faktor u potpunosti prevaziđe. kako će biti objašnjeno u nastavku teksta. Ovo je jedno od izuzetnih dostignuća evropskog naloga za hapšenje. O pravima lica koje je predmet izvršenja naloga za hapšenje. Ono je zaštićeno u prvostepenom i drugostepenom postupku izvršenja EAW u državi 83 . to nije slučaj – lice se može izručiti ako su ispunjeni ostali uslovi. Ako je neki slučaj od posebne političke važnosti. • Dozvoljeno je izručenje domaćih državljana drugoj državi. EAW znači mnogo efikasniji rad bez ikakvog upliva političkih činilaca.Evropski nalog za hapšenje • Procedura je jednostavnija i svedena na tehničke elemente. Ipak. bez obzira na državljanstvo. • Politički faktor pri odlučivanju nije dominantan.

Mario Reljanović u kojoj je uhapšeno. a takođe je i zaštićeno svim procesnim garancijama države koja traži njegovo hapšenje i izručenje. Tako da se o problemima pri primeni evropskog naloga za hapšenje može govoriti u okviru dve velike grupe: • Neracionalno izdavanje naloga za dela malog značaja. Slučajevi koji se kvalifikuju za izdavanje naloga. ili pogrešne upotrebe. Analizirajući fleksibilne uslove koji su postavljeni. Dosadašnja praksa je pokazala da se EAW izdaje i zbog dela koja su daleko od ozbiljnih. a veoma često i za osnovni oblik nekog dela koje ne nosi adekvatnu društvenu opasnost da bi se na njegovom rešavanju angažovali međunarodni resursi. 84 . prema postavljenim uslovima u Okvirnoj odluci. posedovanje marihuane se u većini zemalja podvodi pod opšta krivična dela o posedovanju narkotika). postoje slučajevi kada ovaj mehanizam ne funkcioniše dobro. nisu uvek dovoljni za sprečavanje njegove zloupotrebe. Problemi u praksi sprovođenja EAW Iako je osnovni cilj EAW da uspostavi efikasan i depolitizovan sistem ekstradicije. obe države u pitanju moraju da poštuju minimume procesnih prava lica. Sa druge strane stoje slučajevi kada politika vrši nemali uticaj na donošenje konačne odluke o (ne)izvršenju EAW. Ovo je redovno slučaj kod posedovanja malih količina opijata (npr. Konačno. a koji će se u velikoj većini slučajeva svesti na visinu zaprećene kazne. 8. EAW se zaista može izdati za gotovo svako krivično delo koje ima i teži oblik. koji su određeni nadnacionalnim zakonodavstvom i drugim instrumentima međunarodnog prava koji ih obavezuju.

jer se radi o solidarnosti i saradnji istorodnih stručnih organa u dve države. Bez takve volje. koji je zbog svoje specifične težine privukao veliku medijsku pažnju. odgovara pred sudom. kada je Vrhovni sud Irske iskrivio tumačenje Okvirne odluke o uvođenju EAW. bila je odluka Irske da odbije EAW Mađarske da izruči svog državljanina koji je pregazio dvoje dece u Mađarskoj zbog tobožnjeg neispunjenja uslova za ekstradiciju. odnosno osuđeni.2009). pojedine države očigledno ne postupaju u dobroj veri i nisu vođene idealom pravde. čiji tekst se mora tumačiti prilikom primene. The European Arrest Warrant: Cathegory and practice. Podrazumeva se da pri tumačenju postoji dobra vera.Evropski nalog za hapšenje ali i u nekim specifičnim slučajevima koji zaista ne odgovaraju ni na prvi pogled svrsi evropskog naloga za hapšenje koju su u vidu imali njegovi tvorci (u praksi je poznato izdavanje zbog krađe dve automobilske gume ili krađe praseta). koja se ne sme nazvati političkom.eu/2008/09/30/the-european-arrest-warrant-category-and-practice/ (01. Okvirna odluka je pravni dokument.03. Međutim. Najpoznatiji primer. Ovaj slučaj je priv- 85 . Ovo se naročito dešava kada odlučuju da li će izručiti svoje državljane. odnosno volja organa obe države da slučaj okončaju tako da pravda bude zadovoljena i da okrivljeni. EAW će ostati samo papir bez velikog praktičnog značaja. • Politički motivisano delovanje pri izvršenju EAW. Slučaj Tobin14 Jedan od najvećih neuspeha koji je vezan za primenu evropskog naloga za hapšenje je izigravanje njegovih 14 Više o ovom slučaju: Petra Bard. http://blogeuropa. 9.

a između dve države nije postojao sporazum o ekstradiciji. 9. Tobin je vozio auto 75 do 80 kilometara na sat brže od dozvoljene brzine. na njegov zahtev. tako da se suđenje nastavilo bez procesnih smetnji. dakle nakon godinu ipo dana u zatvoru. Irski državljanin Ciaran Tobin. odbio da se vrati u Mađarsku. Apelacioni sud je omogućio Tobinu da bude pušten na uslovnu slobodu nakon polovine izdržane kazne. Međutim. Tobin je osuđen za teži oblik krivičnog dela izazivanja opasnosti u saobraćaju. dokumenta su mu posle izvesnog vremena vraćena. On je deponovao izvesnu sumu novca kao kauciju da će se vratiti u Mađarsku i legalno napustio zemlju. Ostaje nejasno zašto su mađarske vlasti dozvolile da Tobin napusti zemlju kada je pred mađarskim sudom tekao krivični postupak u kome je on bio okrivljen i u kome je bilo realno očekivati da će biti osuđen na višegodišnju kaznu zatvora. koji je imao prebivalište u Mađarskoj i radio kao direktor kompanije za osiguranje. 86 . U ovakvim okolnostima. Ova činjenica još više zbunjuje kada se ima u vidu da u tom trenutku Okvirna odluka o EAW nije još uvek bila doneta. brata i sestru. kako ne bi napustio zemlju. aprila 2000. godine krivični postupak je okončan i Tobin je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine. kako bi prisustvovao venčanju svoje svastike.Mario Reljanović odredbi od strane irskog pravosuđa u slučaju gaženja dece u Mađarskoj. na poziv vlasti Mađarske da odsluži kaznu. 2002. Tobinu su odmah oduzeta sva lična dokumenta. Pri tome je ovlastio svog advokata da ga zastupa u njegovom odsustvu. a deca su u trenutku nesreće stajala na trotoaru pored puta i preminula su na mestu. Nakon što je Tobin. tako da se na internetu mogu naći različiti izvori informacija (i tumačenja). mađarski sud je izdao ukao izuzetnu medijsku pažnju. godine je pregazio dvoje male dece.

takođe bile kritikovane. pa je irsko pravosuđe naišlo na ozbiljne zamerke od strane evropskih kolega.16 15 Odluke irskih sudova ne obavezuju nijednu drugu zemlju. ali je okružni sud odbio da izvrši nalog. kako zbog izuzetnih propusta prili- 16 87 . tumačeći Okvirnu odluku. i da samim tim nema razloga za njegovo hapšenje. čini se sa pravom. Vrhovni sud Irske je po žalbi doneo istovetnu odluku. međutim. ali i institucija EU. dok god ne bude napuštao teritoriju Irske. valjda u pokušaju da ga na neki način privoli da se preda njenim vlastima. odnosno irski zakon kojim je ona implementirana. godina postala konačna. nego legalno napustio zemlju. Ne treba se. biti bezbedan iako je isključivo svojom krivicom pregazio dvoje male dece. tako da Tobin može biti uhapšen u bilo kojoj drugoj državi-članici i izručen Mađarskoj. koja je jula 2007. izrekla minimalnu kaznu za takvo krivično delo i omogućila mu uslovni otpust nakon isteka polovine kazne. bez obzira na činjenicu da je ubio dvoje dece. Teško je verovati da su tvorci ovog pravnog instrumenta imali u vidu takvo njegovo tumačenje i (zlo)upotrebu. za šta je pravnosnažno osuđen. na taj način da osuđeni nije pobegao. Međutim. kao i na činjenicu da je Mađarska. sa ciljem da Irska po svaku cenu zaštiti svog državljanina. Tobin će. zaboraviti i da su mađarske vlasti. kojih će neminovno biti).Evropski nalog za hapšenje EAW.15 Osnov za ovakve odluke sudova leži pre svega u načinu tumačenja Okvirne odluke i irskog zakona. ovakvo tumačenje se očigledno mora posmatrati kao zlonamerno. Tobin je uhapšen u Irskoj. odnosno da se na njega ne može primeniti evropski nalog za hapšenje. Šanse da se tako nešto dogodi su ipak minimalne. Čak su u nekim kritikama ta opažanja išla tako daleko da su irske sudije optuživane za bukvalizam (imajući u vidu doslovnu interpretaciju pravila onako kako očigledno nisu zamišljena da se shvate) i kukavičluk (zato što nisu iskoristili izuzetan trenutak da postave presedan i da omoguće buduće nesmetano izvršavanja EAW u sličnim situacijama.

nego i pravosudne i policijske saradnje u krivičnim stvarima uopšte. godine17.Mario Reljanović Ono što je podjednako važno kao posledica ovog slučaja. možda i više nego u bilo kojoj drugoj grani prava. uključujući i Mađarsku. Irska za sada uspešno opstruira takve pokušaje. Nalog za hapšenje važi do 1. I dok je realno očekivati da će neka nova pravila. vezana za više i kvalitetnije standarde uživanja i poštovanja prava okrivljenog u krivičnom postupku. Mađarska i Irska su počele pregovore o priznanju presude u slučaju Tobin. tako da ne postoje ustanovljeni mehanizmi priznanja presuda u krivičnim stvarima i izdržavanja kazni na teritoriji matične države po presudi iz neke druge države-članice. Zaključak U krivičnom pravu nesumnjivo postoje tradicionalna pravila. Ova zajednička komunikacija Saveta. uzeti korena i postati kom omogućavanja Tobinu da napusti Mađarsku teritoriju. neopterećeno tradicionalnim pitanjima krivičnog prava i ekstradicionih postupaka – očigledno da pojedine države nisu dorasle tom izazovu i da se neće tako lako odreći nadležnosti da ekskluzivno odlučuju o sudbini svojih državljana. godine. koji je zadobio značajnu medijsku pažnju. jeste da je jedan od glavnih preduslova funkcionisanja ne samo EAW. 17 88 . 10. Nakon uvođenja instituta priznanja uzajamnog krivičnih presuda između država-članica EU 2005. postupanje država u dobroj veri i sa uzajamnim poštovanjem i poverenjem. tako i zbog tvrdog stava da samo izdržavanje kazne u Mađarskoj dolazi u obzir. kada će izrečena kazna Tobinu zastareti i on će biti slobodan da se kreće svim zemljama. Komisije i Parlamenta nije još uvek zaživela u praksi. februara 2010. i da osuđeni ne može izdržavati kaznu zatvora u Irskoj. čime bi se omogućilo njeno sprovođenje u Irskoj.

89 . Ali kada slučaj ima izraženu političku komponentu. On po prvi put omogućava zaobilaženje ekstradicione procedure. Nema dugih administrativnih postupaka. neke druge norme. Jednostavnom procedurom se omogućava gotovo trenutno izvršenje naloga. koje zadiru u suverenost nacionalnih organa u krivičnom postupku verovatno u bližoj budućnosti neće tako dobro proći.Evropski nalog za hapšenje deo tradicionalnog krivičnog prava. centralizovanog odlučivanja preko ministarstava pravde jedne i druge zemlje. nije se mnogo promenilo – kriminalci se i dalje kriju iza svojih granica i svojih pasoša. u onim slučajevima kada se ekstradicija ne bi primenila iz bilo kog razloga suštinske prirode. Prema EAW. koja je nastala pre više decenija i koja uporno prkosi postepenom nestajanju granica među državama-članicama Evropske unije i uspešno se nosi sa reformističkim strujama. a naročito kada se radi o slučaju izručivanja sopstvenog državljanina drugoj državi. nalog za hapšenje policiji npr. a opet efektnog zaključka kada je u pitanju evropski nalog za hapšenje: njegovo uvođenje je umnogome olakšalo i pojednostavilo proceduru u onim slučajevima u kojima bi ekstradicija oduzela previše napora. bez obzira na njihovo državljanstvo. Ponekad. EAW nailazi na neprijatan splet opstrukcija. sredstava i vremena. Evropski nalog za hapšenje je revolucionaran pravni instrument. i može se sa zadovoljstvom konstatovati da je u pitanju velika većina slučajeva kada je nalog mogao biti izvršen. Očigledno je da se dosadašnjom primenom može doći do jednostavnog. postoji smerna i potpuna primena odredbi Okvirne odluke. sve u cilju smanjenja troškova. zanemarivanja ili suprotstavljanja i zloupotreba. jednostavnije i efikasnije saradnje i ispunjenja ideala privođenja krivaca pravdi. I baš ta revolucionarna komponenta čini da praksa izvršavanja naloga varira. Norveške može izdati sud u Bugarskoj.

Mario Reljanović Summary The European Arrest Warrant was established as one of the mechanisms of more efficient cooperation between the member states of the European Union in criminal matters. The European warrant should replace rules on complicated extradition procedures. the European Arrest Warrant. 90 . It is a revolutionary legal institute which enables judicial rulings of one member-state to be automatically implemented by the police and judiciary institutions of another member-state. international cooperation in criminal matters. in cases when one state is asking for a transfer of a person accused or convicted of a crime. misinterpretations and misusages. However. extradition. when it comes to the implementation of the European Arrest Warrants. there are several types of problems. Key words: The European Union. Also. the citizeship of a person in question is no longer a legal obstacle for transfer.

u koristi koju takav poduhvat može doneti (na primer za određenu uzrasnu populaciju. zbog etičkog limita. a sa druge strane. da u fokusu uvek bude pojedinac – ispitanik o čijem se telesnom integritetu. i sl. na kome se vrše ispitivanja – ispitanika.). dakle. Posebna pažnja poklanja se oblasti biomedicinskih istraživanja i međunarodno pravnoj regulativi o biomedicinskim istraživanjima na čoveku. Ključne reči: Zdravstvena politika. Međutim. Kod biomedicinskih istraživanja na čoveku sukobljavaju se dva interesa. zdravlju i ljudskom dostojanstvu mora voditi računa. interes pojedinca. Beograd PRAVO NA ZAŠTITU ZDRAVLJA I BIOMEDICINSKA ISTRAŽIVANJA U SVETLU STANDARDA EVROPSKE UNIJE U ovom radu analiziraju se ciljevi zdravstvene politke EU i navode organizacije i institucije koje sprovode zdravstvenu politiku EU. EU. Etička opravdanost primene biomedicinskih istraživanja nađena je. imamo interes društva koje teži budućoj boljoj zaštiti života i zdravlja ljudi.mr Jelena Simić istraživač-saradnik Centar za unapređivanje pravnih studija. tj. biomedicinska istraživanja na ljudima se smatraju dopuštenim prosedeom ali pod uslovom da takav cilj ne opravdava svako sredstvo. zato što on nastoji da se njegov lični život i zdravlje zaštite od povreda i opasnosti. Sa jedne strane. 91 . pravna regulacija biomedicinskih istraživanja. biomedicinska istraživanja. grupu obolelih lica od iste bolesti.

Zdravlje je jedan od prioriteta za građane Evropske unije i jedna od glavnih odgovornosti državnih vlasti u zemljama članicama EU. koje će lekove obezbediti pacijentima. pušenjem i rizičnim ponašanjem (alkohol. bez obzira na razlike u rasi. oboljenja prouzrokovana neodgovarajućom ishranom. kao i koje će medicinske tehnologije koristiti u dijagnostici i lečenju. političkom ubeđenju.2009. Međutim. sistem zdravstvene zaštite predstavlja odgovornost zemalja članica. tako da one same određuju kako će upravljati svojim zdravstvenim sistemima. religiji. ekonomskom i društvenom položaju. 05. 1. količinom finansijskih sredstava koje će trošiti na zdravlje i zdravstvenu zaštitu svojih građana. isto toliko je važno i pomerati granice postojećeg uz neophodno poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda. ni postojanje čitavog niza međunarodnih pravnih standarda često nije dovoljan garant adekvatne zaštite zdravlja ljudi. Pravo na zaštitu zdravlja i EU Prema sadašnjim propisima EU. koja se naziva zdravstveno pravo i koja podrazumeva sve pravne propise koji su u interesu zdravlja ljudi.int.Jelena Simić „Zdravlje je jedno od osnovnih i neotuđivih prava svakog čoveka.04.“1 Medicinsko pavo je deo šire oblasti. droge) prevazilaze granice zemlje i od zajedničkog su interesa za sve članice 1 Statut Svetske zdravstvene organizacije na:http://www. 92 . Zato će predmet ovog rada biti analiza ciljeva EU na polju zaštite zdravlja ljudi ali i pravna zaštita osnovnih ljudskih vrednosti posmatrano u kontekstu biomedicinskih istraživanja na čoveku.who. jer koliko je važno poštovati zadate okvire u medicini. Međutim. zarazne bolesti.

deo II član 2 stav 4. Više informacija o ovome na: http://www. Odsek Evropske komisije koji se bavi područjem zdravstva je Odsek za poslove zdravlja i potrošača „DG SANCO“ (Directorate General Health and Consumers Affairs). član 7 tačka 2 i 10. c i d). član 11 stav 1.2 Politika EU na području zdravstva zamišljena je kao dopuna nacionalnim politikama. Međunarodni pakt o ekonomskim. stav 1) Konvencija o ukidanju diskriminacije prema ženama (član 10 tačka h. godine. evropskom nivou kao što su: kontrola i praćenje epidemija koje zahvataju više zemalja. uglavnom smeštenih u Luksemburgu i Briselu i bave se javnozdravstvenim temama. To je malo. b. 3 93 . Aktivnosti koje sprovodi DG SANCO obuhvataju pripremu strateških dokumenata. uz dodatne vrednosti koje je moguće ostvariti samo na nadnacionalnom. Značajan deo aktivnosti usmeren je na razmenu znanja u po2 Opšta deklaracija o ljudskim pravima (član 25). tkiva i ćelija. Evropska socijalna povelja (Deo I stav 3. ali važno telo Evropske unije koje se bavi zdravstvenim zakonodavstvom. 7 i 11.04. 05. stav 2 tačka a. Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (član 5. područje delovanja ovog odseka je zaštita potrošača i zaštita hrane. član 11.eurocare. član 11. socijalnim i kulturnim pravima (član 10 stav 3. Odsek za javno zdravstvo DG SANCO ima stotinak zaposlenih. pretežno zakonskom regulativom vezano za krv i krvne preparate. član 14 stav 2). zakonskih predloga iz područja zdravstva. član 3 tačka 1. Pravo na zaštitu zdravlja proklamovano je u skoro svim najvažnijim dokumentima međunarodnih organizacija.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU EU.2009. član 19). stav 1 i 2 i član 12. član 13. org/resources/special_topics/eu_health_strategy/directorate_general_health_and_consumers_affairs_dg_sanco_european_commission. slobodan protok pacijenata i zdravstvenih poslenika te praćenje i smanjivanje zdravstvenih nejednakosti između zemalja.3 Osim zdravstvene problematike. koordinaciju zdravstvenog programa.

europa. u svrhu poboljšanja aktivnosti na području kontrole epidemija i drugih zdravstvenih pretnji.europa. Celovit i koordiniran pristup zdravstvenoj politici po prvi put je uobličen u Zdravstvenoj strategiji Evropske komisije iz 2000. koordinira evaluaciju i nadzire implementaciju određenih programa iz oblasti zdravstva. a osnaživanje saradnje među članicama EU postaje sve značajnija aktivnost. različitim udruženjima vezanim za zdravlje i zdravstvo.04.eu/health-eu/ index_en. Poslednja. nova Zdravstvena strategija 4 5 6 Zvanični web portal EU za zdravstvo: http://ec.htm.eu/healtheu/health_in_ the_eu/prevention_and_promotion/index_en. Pregled informacija i aktivnosti u području zdravlja dostupan je na službenom zdravstvenom portalu EU na svim jezicima članica. U okviru EU postoje i druge institucije i organizacije koje se bave zdravstvom. 05. agencija objavljuje konkurse.04. Tako na primer.2009. poslovnim institucijama. Zvanični web portal agencije za javno zdravstvo na: http://ec. 94 .europa.4 U svome radu DG SANCO sarađuje s ostalim EU institucijama.04. nacionalnim vladama i agencijama. eu/eahc/. 05. Opširnije o tome videti na: http://ec. 05. godine. Izvršna agencija za javno zdravstvo (Public Health Executive Agency-PHEA) ima ulogu upravljanja zdravstvenim programima koje pokreće i podržava EU unutar svojih članica i kandidata za članstvo.6 Uz to.2009.htm. Agencija logistički i naučno podržava ukupne zdravstvene aktivnosti EU.Jelena Simić dručju zdravstvene politike i modela dobre prakse. osnovan je Evropski Centar za prevenciju i kontrolu bolesti (European Centre for Disease Prevention and Control – CDC) čija se aktivnost temelji na saradnji zdravstvenih sistema zemalja članica5. naučnicima i stručnjacima.2009. pružajući im stručnu i tehničku podršku.

• promocija zdravlja za napredak i sigurnost (aktivnosti na programima o „zdravom starenju“. 05. droge. saradnji između različitih zemalja na problemima kao što su mobilnost pacijenata i zdravstvenih profesionalaca). posebno u novim članicama. definiše mehanizme njihove implementacije. • aktivnosti vezane za odrednice zdravlja kao što su prehrana.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU postavlja jasne ciljeve za budući rad na području zdravstva. smanjenju nejednakosti zdravstvenih sistema. tkiva i ćelije). pravna zaštita osnovnih ljudskih vrednosti 7 Više o Strategiji EU za zdrvastvo na: http://ec. u saradnji sa zemljama članicama.2009. EU je postavila sledeće ciljeve7: • poboljšati zdravstvenu sigurnost građana (aktivnosti na poboljšanju sigurnosti pacijenata i odgovora na pretnje zdravlju. zdravlje dece.eu/health/ph_ overview/strategy/health_strategy_en.04. Medicinska istraživanja u EU Najnovije razdoblje moderne medicine koje traje i danas podrazumeva: visok nivo medicinske tehnike i usku specijalizaciju lekara. putem zdravstvenog portala). 95 .europa. 2. razvoj indikatora i prenošenje informacija građanima na pristupačan način. regulativa vezano uz krv. alkohol. npr. U programu strategije zdravstva za period 2008–2013.htm.. • prikupljanje i širenje znanja o zdravlju (aktivnosti vezano za razlike u zdravlju između polova. Ubrzanim razvojem medicinske tehnologije. mentalno zdravlje i druge važne zdravstvene teme. duvan. godine.. kao i proširenje zdravstvenog monitoringa u okviru EU.

traju od tri do pet godina. privatnosti) postaje sve aktuelnija.04. Više o programu EU na: http://ec.9 Ovaj budžet je drugi po vrednosti 8 9 Kandić-Popović.1. Nove teme. Okvirni programi (FP – Framework Programmes) Evropske komisije su glavni instrument za finansiranje naučnih istraživanja u Evropi. da bi se prevenirala zloupotreba i propisale sankcije za kršenje pravila. 1996. a etički i pravni problemi koji iskrsavaju u kontekstu novih saznanja u oblasti eksperimenta na čoveku. transplantacije organa ili ljudske asistirane reprodukcije sve teže mogu biti razrešeni postojećom pravnom regulativom. u: Pravo ljudskih prava.2009. ljudskog dostojanstva. Okvirne programe usvaja Veće EU i Evropski parlament. godine. kao i da bi se odnos lekara i pacijenta regulisao u kontekstu novih saznanja u medicini.8 2. Program FP7 Zemlje članice Evropske unije osigurale su budžet od 6 milijardi evra za Program FP7 –Program za istraživanje i tehnološki razvoj (Seventh Framework Programme for Research and Technological Development – FP7) za period od 2007 do 2013. Štaviše u Francuskoj.: Pravna zaštita života embriona i fetusa. telesnog integriteta.cfm. posebno humane genetike prevazilaze klasično medicinsko pravo koje u središte izučavanja stavlja odnos lekar – pacijent. EU pravno uređenje ovih domena postavlja kao prioritetan zadatak iz sledećih razloga: da bi se identifikovale vrednosti i interesi koje pravni poredak prioritetno hoće da zaštiti. Na predlog Evropske komisije.Jelena Simić (života.europa.. zagovara se ideja da ova vrsta regulative bude označena kao biopravo.eu/research/fp7/index_ en. genetskog inženjeringa. Z. Beograd. biologiji i genetici. 05. na primer. uz preklapanje zadnje godine prethodnog i prve godine 96 . čime se sugeriše da pravni problemi vezani za saznanja u oblasti biologije.

.) • Primenjena (translational) istraživanja glavnih bolesti: rak. dijabetes/pretilost. FP7 traje sedam godina. koji su trajali od tri do pet godina. sigurnosti i efikasnosti terapija Inovativni terapeutski pristupi i intervencije II Primenjena (translating) istraživanja za ljudsko zdravlje • Integracija bioloških podataka i procesa • Istraživanje mozga i bolesti vezanih uz mozak. retke bolesti. Programi pomažu pri organizaciji saradnje između univerziteta. SARS. te pružaju finansijsku podršku za njihove zajedničke projekte. nakon budžeta koji je odobren za program Informativne i komunikacijske tehnologije u EU. malarija. što samo za sebe govori o važnosti koje EU pridaje istraživanju u području zdravlja. godine. tuberkuloza. Za razliku od prethodnih okvirnih programa. dijagnoza i praćenje • • Predviđanje prikladnosti. Medicinska istraživanja koja će biti finansirana podeljena su na sledeće oblasti: I Biotehnologija. istraživačkih centara i industrije (uključujući mala i srednja preduzeća).Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU budžet u EU odobren za neki program. ptičiji grip. januara 2007. ostale hronične bolesti uključujući reumatološke bolesti i artritis novog programa. 97 . do kraja 2013. srčanožilne bolesti.. ljudski razvoj i starenje • Primenjena (translational) istraživanja zaraznih bolesti (HIV/AIDS. godine. od 01. generičke metode i medicinska tehnologija za ljudsko zdravlje • Detekcija. Prvi ciklus okvirnih programa počeo je 1984.

dijabetes i pretilost. zarazne. bolesti vezane uz starenje – Alchajmerova i Parkinsonova bolest. malarija. Koristi koje će građani EU imati od ovog Programa biće neizmerne jer je naglasak medicinskih istraživanja na: razvoju i potvrđivanju novih terapija. novi medicinski postupci. HIV. Klinička istraživanja baviće se velikim brojem bolesti kao što je rak. uključujući promociju zdravog starenja dijagnostičkim pomagalima i medicinskoj tehnologiji i održivim i efikasnim sistemima zdravstvene zaštite. Kod biome98 . a očekuje se bolja povezanost i bolja razmena profesionalnih iskustava i konkretna pomoć među različitim zemljama Europe. 3. medicinske terapije i tehnologije moraju se isprobati i na ljudima. efikasnost i solidarnost sistema zdravstvene zaštite uključujući tranzicione sisteme zdravstvene zaštite i strategije kućne nege • Proširenje zaštite od bolesti i bolja upotreba lekova • Pravilna upotreba novih medicinskih terapija i tehnologija. srčanožilne. metodama za promociju zdravlja i prevenciju. posle istraživanja koja se obavljaju u labaratorijama i na životinjama. mentalne i neurološke bolesti. tuberkuloza. SARS. nove terapije i lekovi biće razvijeni u kraćem vremenskom periodu. lekovi. ptičiji grip i niz drugih.Jelena Simić III Optimizacija sistema zdravstvene zaštite za građane EU • Prenos kliničkih rezultata u kliničku praksu • Kvalitet. Nadalje. Međunarodnopravna regulativa o biomedicinskim istraživanjima na čoveku u EU Kod skoro svih istraživanju u području zdravlja.

u: Zbornik Pravnog fakulteta Sveuč. počela intenzivna zakonodavna aktivnost u oblasti različitih domena moderne biotehnologije. Imajući u vidu taj nadnacionalni kontekst kao i rešenja u pojedinim zemljama EU u vezi pravne zaštite fundamentalnih ljudskih vrednosti u vezi moderne biotehnologije. Stvorena je mogućnost da se pojedine bolesti leče na nov način. br. str. 31. 99 . Evropske Unije i organizacije UNESCO. većina eksperimentalnih postupaka predstavlja direktan zahvat u telo i zdravlje čoveka ili je barem povezano sa mogućim povredama tih pravnih dobara i to prvenstveno prava na život i telesni integritet. kao i Univerzalnu Deklaraciju o ljudskom genomu i ljudskim pravima koju je doneo UNESCO. Pravna regulacija reproduktivnog i terapeutskog kloniranja na mešunarodnoj i nacionalnoj rauini. Rezolucije i Direktive donete na nivou EU. primenom genske terapije ili da se analizom pojedinačnog genoma identifikuje gen uzročnik bolesti. Za evropsku pravnu harmonizaciju u zaštiti osnovnih ljudskih vrednosti u kontekstu moderne biotehnologije značajna regulativa doneta je na nivou Saveta Evrope. Rijeka.1244. brojne Preporuke Saveta Evrope u ovom domenu. 2008.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU dicinskih istraživanja.11 Ova dimenzija bitno menja etičku i pravnu 10 11 Radišić J. uočljivi su osnovni etički i pravni okviri za izgradnju regulative i u zemljama koje nisu članice EU. str. kao mogućnost različitih biomedicinskih istraživanja na ljudima ili genetskih intervencija na čoveku. 2007. Škorić M. II dopunjeno i izmenjeno izdanje. 254. Beograd. Progresu u oblasti nauka o živim sistemima posebno je doprinela genetika kao biološka nauka koja se bavi strukturom i funkcijom gena. 2. Spomenućemo Evropsku Konvenciju o ljudskim pravima i biomedicini Saveta Evrope.10 U zemljama Evropske Unije je od kraja devedesetih godina. Medicinsko pravo. str.

značenje moderne biotehnologije je bitno različito u odnosu na tradicionalnu biotehnologiju. Na međunarodnom planu donet je niz zakonskih dokumenata nastalih kao reakcija na ekspanziju u medicinskoj tehnologiji. na primer hrana. Legislatura koja je donošena u okviru UNESCO-a i Saveta Evrope uticala je na veliki broj razvijenih država da ih ugrađuju u svoje pravne sisteme i poštuju.12 S druge strane. genetskog identiteta ili privatnosti. 8.14 UNESCO. str. 1999.org/en/ ev. Univerzalna deklaracija o bioetici i pravima čoveka.unesco. već i stvarati mikroorganizme.org/en/ ev. Fond za otvoreno društvo. Detaljnije o tekstu Deklaracije na: http://portal. 03. Prag.phpURL_ID=12027&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=– 471. Moderna biotehnologija ima širi opseg primene i uključuje npr: transfer ljudskih gena u životinjske vrste (primer ksenotransplantacije) ili gena iz bakterija u biljke.04.html.2009. Detaljnije o tekstu Deklaracije na: http://portal. recimo. insulina za dijabetične bolesnike.phpURL_ID=12027&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=– 471.unesco.Jelena Simić perspektivu u odnosu na zaštitu fundamentalnih ljudskih vrednosti. biljke i životinje koji mogu proizvoditi supstance neophodne za lečenje bolesti. Ibid. poput života. (2003).2009. može menjati i poboljšavati ne samo vrste koje su za čoveka.html.04. Tri važna dokumenta na kojima se zasniva etičko ponašanje u biomedicini i srodnim disciplinama su: Međunarodna deklaracija o genetskim podacima čoveka. 03. telesnog integriteta. ljudskog dostojanstva. Pravna zaštita osnovnih ljudskih vrednosti u centralnoj i istočnoj Evropi i moderna biotehnologija.15 (2005) 12 Kandić-Popović Z.13 Baš zbog takvih mogućnosti neki autori su modernu biotehnologiju označili kao ekspanziju i pogrešnu primenu jednog naučnog polja koje vodi obezvređivanju i eksploataciji života. 13 14 15 100 .

coe. str.17 U sprovođenju ovih principa ističe se posebna uloga Etičkih komiteta.3009. Naglašava se da bi se poseban stav trebao izgraditi u vezi sa prenatalnom i pre-implantacionom (genetičkom) dijagnozom. kloniranje. Univerzalna deklaracija o bioetici i pravima čoveka „Univerzalna deklaracija o bioetici i pravima čoveka“ poziva sve zemlje članice UN da usvoje mere pravne.16 3.04. 1246.htm. uzimajući u obzir njihove društvene. kao i u odnosu na gensku terapiju. pravne i ekološke dimenzije. 03. patentiranje gena. mogućnosti njegovog produžetka.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU i Konvencija o zaštiti ljudskih prava i o biomedicini (Savet Evrope). abortusom. Škorić M. ali i u vezi sa pojmom i načinom okončanja života. palijativnim održanjem života.int/Treaty/EN/Treaties/Html/164. GMO. kako bi principi te Deklaracije mogli da se sprovode u skladu sa međunarodnim zakonom o ljudskim pravima. cit (fusnota 11). op. selekcijom polova. grupa. eutanazijom.1. populacionu genetiku. zajednica i institucija. koji moraju biti nezavisni. administrativne ili druge vrste.int/Treaty/EN/Treaties/ Html/195. Odnosi se prvenstveno na etička pitanja u vezi medicine. u vezi sa reproduktivnim tehnologijama. prirodne nauke i naučne tehnologije koje se odnose na ljudsku vrstu i namenjena je državama kojima daje precizna uputstva za odlučivanje i praktično postupanje pojedinaca. prirodnih nauka i na tehnologije koje primenjuje čovek. Deklaracija se poziva na etička pitanja vezana za medicinu.htm i http://conventions.coe. 17 101 . višedisciplinarni kako bi omogućili: 16 Detaljnije o Konvenciji na: http://conventions.

čl. Autonomnost pacijenta u donošenju odluke mora biti poštovana. U okviru dvadeset osnovnih članova Univerzalne deklaracije ističu se sledeći zahtevi i obaveze:18 čl. prava i osnovne slobode moraju biti poštovani. Etički principi odnose se na medicinu. čl. treba obaviti odgovarajuću autorizaciju. obuku i razmenu mišljenja o pitanjima Bioetike. zakonske i posledice u odnosu na okolinu. (fusnota 14) 102 .Jelena Simić – odgovarajuće naučne. Čovekovo dostojanstvo. 18 Op. 3. 6. uz postupak koji je u punom interesu pojedinca. čl. društvene i etički opravdane pristupe pri proceni predloženih projekata. Preventivne. biološke nauke i odgovarajuće tehnologije i na njihove društvene. čl. a za one koji nisu u stanju da sami o tome odluče obezbediti pravnu zaštitu njihovih prava i interesa. čl. što se odnosi i na naučna istraživanja (grupni pristanak ne može da zameni saglasnost svakog pojedinca). – pravilan naučni i tehnoloških razvoj u okvirima normi Deklaracije. 7. Svaka korist za pacijenta mora biti maksimizirana. Pri nesposobnosti pacijenta/ispitanika da sam donese odluku. 9. dijagnostičke i terapeutske intervencije mogu se obaviti samo uz punu obaveštenost i svesni pristanak pacijenta. cit. 1. čl. s tim da interes pojedinca uvek bude iznad interesa nauke ili društva. a štetnost primenjenih terapija svedena na najmanju meru. pravne. Privatnost i poverljivost podataka su obavezni u najboljem smislu. 5. – obaveštenost Društva. 4.

Korišćenje savremenih dostignuća za boljitak sledećih generacija. čl. 2). godine. 3. čl. 11–12. Obaveza za dostizanjem najviših standarda u zdravstvu. u zdravstvene i naučne svrhe. čije se članice pridržavaju tzv.20 Posebno se obraća pažnja na informisanost pacijenta i njegov pristanak na intervenciju.21 Posebna pažnja je posvećena korišćenju humanog genetskog materijala. Ibid. ali u slučaju hitne potrebe. cit. 16. bez bilo kakve diskriminacije i stigmatizacije.19 U opštim odredbama ove Konvencije posebno se ističe da „interes i dobrobit čoveka mora da bude ispred interesa društva i nauke“. Pluralizam i kulturna različitost moraju se poštovati. 17. ćelija i organa. uz saradnju u istraživačkom radu. Zabranjena je bilo kakva 19 20 21 Op. koja je doneta u Oviedu u Španiji 1997. višedisciplinarnih i pluralističkih etičkih komiteta koji obezbeđuju primenu ove Deklaracije. ali je kasnije dopunjuju tzv. (fusnota 16) Ibid. odobrava se odgovarajuća intervencija s tim da bude od zdravstvene koristi za pacijenta (čl.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU čl. Uspostavljanje nezavisnih. čl. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i o biomedicini. godine.2. održanje biodiverziteta u prirodi. čl. 103 . kada taj pristanak nije moguće odmah ostvariti. Konvencija o zaštiti ljudskih prava i o biomedicini Specifičnim pitanjima u ostvarivanju prava čoveka u biomedicini bavi se i Savet Evrope. 19. Protokoli sve do 2005. Zaštita okoline i biosfere. 14.

s tim da ne bude prenosna na potomstvo. Ibid. Bilo kakva promena u humanom genomu može se obaviti isključivo u cilju preventive. dijagnostike ili sa terapeutskim ciljem.24 Upravo.Jelena Simić diskriminacija na bazi genetskog nasleđa. Pri tome. ceo tekst na: http://conventions. drugim takvim bićem. Stvaranje humanih embriona radi istraživanja na njima je zabranjeno. s obzirom na svrhu za koju možemo 22 23 24 Ibid. 13. ETS 168 – Convention on Human Rights and Biomedecine (Additional Protocol). Zabranjena je bilo kakva dobit pri prenošenju dela čovekovog tela sa jedne osobe na drugu (čl. pod „genetički identično“ smatra se čovekovo biće koje deli sa nekim drugim istu hromozomsku garnituru. objavljen januara 1998.22 In vitro istraživanja na embrionima moraju obezbediti njegovu punu zaštitu. Članovi 1 i 2 Protokola govore da je zabranjena ma kakva intervencija kojom se kreira čovekovo biće identično sa. kao i činjenicu da se ona dešavaju i prirodnim putem dajući genetski identične blizance.coe. živim ili mrtvim.I.int/Treaty/ EN/Treaties/Html/168.12. Protokol o zabrani kloniranja ljudskih bića Dodatni Protokol Konvencije. Ratifikovalo ga je 16 država: 104 .3.htm.23 3. Testovi kojima se utvrđuje genetska predispozicija za neko oboljenje mogu se primeniti samo iz zdravstvenih razloga i na predlog genetičkog savetovališta. tako da predstavlja zloupotrebu savremene biologije i medicine. godine. Upotreba tehnika kojima se odabira pol budućeg deteta je izričito zabranjena.2007. Uzimajući u obzir tehničku mogućnost ovakvih kloniranja. 19–22). Odnosi se na Zabranu kloniranja ljudskih bića. 12. osim u slučaju ozbiljnih hereditarnih polno-vezanih bolesti.1998. ovaj Protokol se opredeljuje za to da je namerno kreiranje genetski identičnih humanih bića u suprotnosti sa dostojanstvom čoveka.

Opširnije o tome na: http://www.04. Na taj način. Moldavija. Dakle. Beširević Violeta. usvojena bez koncenzusa 2005. Grčka. Engineering and Public Policy. urede da li je terapeutsko kloniranje u suprotnosti sa ljudskim dostojanstvom i zaštitom ljudskog života. Hrvatska. Španija i Gruzija.25 Kod reproduktivnog kloniranja embrion dobijen tehnikom prenosa jezgra ćelije. Portugal. Litvanija. br. reproduktivno kloniranje se u potpunosti zabranjuje a državama je ostavljeno da same.php?record_ id=10285&page=92. u budućnosti je moguća i primena drugih tehnika. najbolje pokazuje duboku podeljenost među naučnicima i državama u pogledu terapeutskog kloniranja. 2/2006. Estonija. Slovenija. izdvajaju se matične ćelije sa ciljem da se koriste kao terapijsko sredstvo u lečenju nekih bolesti ili da se od njih proizvede celi novi organ koji se može transplatirati osobi koja je dala DNA. Bogovi su pali na teme-o Ustavu i bioetici. Beograd. Češka republika. Rumunija. 2006. Island.26 Deklaracija UN o kloniranju ljudi.nap.edu/openbook. iz kloniranog embriona dobijenog tehnikom prenosa jezgra ćelije.2009. godine. 03. Za sada je prenos jezgra nukleusa jedina tehnika koja se primenjuje kod terapeutskog kloniranja. somatic cell nuclear transplatation). razlikujemo dve glavne vrste kloniranja: tearpeutsko i reroduktivno kloniranje. Kipar. 25 26 27 105 . smešta se u matericu kako bi se stvorilo biće sa identičnim genetičkim materjalom kao i osoba iz čije je ćelije uzeto jezgro i stavljano u jajnu ćeliju. Mađarska. Committee on Science. Bugarska. Anali pravnog fakulteta.27 U tekstu Deklaracije ističe se da su zabranjeni svi oblici kloniranja ljudi u meri u kojoj su nespojivi sa ljudskim dostojanstvom i zaštitom ljudskog života. godine. Slovačka. svrha reproduktivnog kloniranja je rađanje čoveka. u skladu sa svojim nacionalnom zakonodavstvima. Naravno. Kod terapeutskog kloniranja.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU upotrebiti tehniku prenosa jezgra somatske ćelije (eng.

telo i zdravlje jesu najteži. na kom se vrše ispitivanje – ispitanika. Istraživanje se može obaviti isključivo pod nadzorom kliničkog specijaliste profesionalca koji ima odgovarajuće kvalifikacije i potrebno iskustvo. Prema članovima 7 i 8 ovog Protokola. donet je i usvojen krajem januara 2005. uz pravo na ispravan medicinski tretman. Etičku prihvatljivost ocenjuje Etički komitet. mora biti nezavistan od spoljnih uticaja.04. a naročito o mogućnosti da odustanu od učešća u projektu ako im to ne odgovara.2009. a sa druge strane. zato što on nastoji da se njegov lični život i zdravlje zaštite od povreda i opasnosti. 29 30 106 . 12. istraživanja na čoveku mogu se preduzeti samo ako je projekat odobren od kompetentnog tela i posle nezavisne procene naučnog opravdanja i etičke prihvatljivosti takvog projekta. 195 – Human Rights and Biomedicine (Protocol on Biomedical Research). imamo interes društva koje teži budućoj boljoj zaštiti života i zdravlja ljudi.I. Zahvati u život. Istraživanja se odnose na in vivo (ne na in vitro) ispitivanja humanih embriona i fetusa.2005. godine.coe. sva prava.29Bioetički komitet. interes pojedinca. bezbednost i dobrobit osoba na kojima se sprovodi istraživanje. Protokol o istraživanjima u biomedicini Protokol Konvencije posvećen novim istraživanjima u biomedicini.htm.4. sa ciljem da se obezbedi dostojanstvo. Sa jedne strane. Ispitanici moraju biti obavešteni o svojim pravima. 25. je dužan da sistematski prati napredak koji se odvija u medicinskoj praksi i u prirodnim naukama i bio-tehnologiji i da normativnim aktima utvrđuje postupke i pravila ponašanja u tim oblastima. Ibid.30 Kod biomedicinskih istraživanja sukobljavaju se dva interesa.Jelena Simić 3.int/Treaty/ EN/Treaties/Html/168. http://conventions. ali ne 28 CETS No. Ibid.28 Etički komitet. Informacije o predlogu istraživačkog projekta dobija u pismenoj formi.

godine (član 3).31 Zato se prilikom uzimanja u obzir svih ovih aspekata. Iako pristane na biomedicinsko istraživanje. jer nemaju pravno relevantnu volju. Ibid. ove deklaracije. Ista odredba sadržana je u članu 7. zabrana trgovine ljudima. a sta zabranjeno u domenu medicinskog istraživanja na čoveku? U evropskim zemljama. 256. u praksi stalno postavlja i pravno i etičko pitanje – šta je dozvoljeno. Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU i jedini postupci koji se ostvaruju biomedicinskim istraživanjem na ljudima. koja je posle više od 50 godina od njenog donošenja postala mnogo više od obične deklaracije. s tim što je u njoj posebno naglašena zabrana da se neko lice podvrgne medicinskom ili naučnom eksperimentu bez njegovog slobodnog pristanka. biomedicinsko istraživanje na čoveku nije uređeno u okviru jednog zakonskog teksta. nečovečnom ili ponižavajućem postupku ili kazni“. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima iz 1966. I određene druge odredbe u navedenim međunarodnim dokumentima na direktan ili indirektan način zabranjuju navedena ponašanja (npr. nego regulativom koja se ovim problemima bavi samo posredno – na primer zakonima o lekovima. u članu 5. Istraživanje može da škodi različitim pravima ispitanika. godine. takođe predviđa da „niko ne sme biti podvrgnut mučenju. cit (fusnota 8). ili se nalaze u besvesnom stanju. Nisu svi potencijalni ispitanici sposobni da se saglase sa istraživanjem. o transfuziji krvi i sl. 107 . izričito navodi da „niko ne sme biti podvrgnut mučenju ili svirepom.32 Univerzalna deklaracija o pravima čoveka iz 1948. ispitanik ne može da se punovažno saglasi sa svakim rizikom koji iz istraživanja proizlazi. o medicinskim proizvodima. op. ili nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju“. pravo na bezbednost lično31 32 Radišić J. str. o zaštiti od jonizirajućih zračenja. godine.

Da bi se pravilno pristupilo pravnim normama o eksperimentima na ljudima. po kome niko ne sme da bude podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodnog pristanka. UK. Opširnije u:World Medical Association: Declaration of Helsinki. First edition November 2000. One nalažu da se sva klinička ispitivanja lekova obavljaju u skladu sa etičkim načelima sadržanim u revidiranoj Helsinškoj deklaraciji. Guildford. o usaglašavanju zakona. zabrana prinudnog rada itd). South Africa) i 2000 (Edinburgh. 2000. 1996 (Somerset-West. koje su svoje zakone gradile na osnovu ranije revidirane Helsinške deklaracije.33 U zemljama EU. zatim. regulative i administrativnih odluka zemalja članica po pitanju implementacije dobre kliničke prakse i sprovođenja kliničkih ispitivanja medicinskih produkata za ljudsku upotrebu već je prihvaćena od članica EU. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima UN iz 1966. Ethical Principles for Medical Research Involving Human Subjects. Italy). trebalo bi voditi računa i o poštovanju staleških pravila koja su utvrdila nacionalne i međunarodne organizacije lekara. a potom revidirana). Naročito je značajna Helsinška deklaracija Svetskog saveza lekara o biomedicinskom istraživanju na čoveku (doneta 1964. U Edinburgu. 1983 (Venice. jedno je od prvih u oblasti medicinskih istraživanja. Edinburgh 2000. pa 1989 (Hong Kong). 32. godine. 33 Helsinška deklaracija je usvojena 1964 (Helsinki. Direktiva 2001/20/EZ Evropskog parlamenta i Saveta. revidirana prvi put 1975 (Tokyo. 108 . Helsinška deklaracija je dobila poseban značaj i usvajanjem Smernica Komisije EU. usvojen je potpuno novi tekst revidirane Helsinške deklaracije ali taj tekst nije značajno uticao na određena pravna pravila zemalja članica.Jelena Simić sti. str. Japan). Pravne norme međunarodnog karaktera. Scotland). Finland). Canary Publications Ltd. obaveza humanog ponašanja sa licima lišenim slobode. kao što je načelno pravilo sadržano u članu 7. godine. godine.

koji je predmet istraživanja. beleženje nuspojava i neželjenih reakcija. Štaviše. godine Helsinške deklaracije.34 Osnova za klinička ispitivanja bazira se na zaštiti ljudskih prava i dostojanstva čoveka. izvođenje kliničkog ispitivanja. Te osobe se mogu uključiti jedino kada se može očekivati da će primena leka biti od direktne koristi pacijentu. ako se isti rezultati mogu dobiti uključivanjem osoba koje su u stanju da daju saglasnost.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU Prema Helsinškoj deklaraciji. zasnovan na istraživanju koje nezaobilazno počiva na eksperimentu s ljudskim bićima“. kao što je to dato u verziji iz 1996. Zaštita osobe koja učestvuje u ispitivanju je potpuna i uključuje njegovo pravo da se povuče iz studije u bilo kom trenutku. Detaljno su regulisani osnivanje i rad etičkog komiteta. Posebna pažnja posvećuje se i deci. Posebna pažnja poklanja se osobama koje nisu u stanju da daju saglasnost nakon iscrpnog obaveštenja. koje ima dijagnostički ili terapeutski cilj za pacijenta i drugo koje za cilj ima naučni napredak bez direktnih dijagnostičkih ili terapeutskih implikacija za pacijenta. „Medicinski progres je. bez obrazloženja. i dr. kao što su dementne osobe. proizvodnja i uvoz medicinskih produkata za ispitivanje. U slučaju osoba koje nisu u stanju da daju saglasnost. a potrebna klinička ispitivanja sprovode se u uslovima koji omogućuju najbolju moguću zaštitu ispitanika. Takve osobe ne mogu se uključiti u kliničko ispitivanje. suspenzija ispitivanja. biomedicinsko istraživanje se može podeliti u dve kategorije: prvo. Medicinski produkti mogu se primeniti samo kada je direktna korist za pacijenta veća od rizika. psihijatrijski bolesnici. uključivanje u kliničke studije je još restriktivnije. 109 . zahteva se pristanak zastupnika bolesnika. 34 Ibid. dat u saradnji sa lekarom bolesnika. kako se ističe u Helsinškoj deklaraciji.

36 I eksperiment sa „suvišnim embrionima“smatra se da nije u skladu sa njihovim „moralnim statusom“.5. who. 1127.38 Ono što je važno. 36 37 38 110 . ili „trošenja“ u neke druge svrhe. ali se ide i dalje od toga pa se zahteva zabrana produkovanja „prekobrojnih“ embriona i njihova selekcija.Jelena Simić 3. Videti tačku 7. ako je čovečiji život igde unižen do čistog objekta. je da se na nivou zemalja EU postigne etički konsenzus o tome šta se smatra nepoželjnom upotrebom IVF tehnike u odnosu na vitalne interese društva i poje35 Videti: World Health Organization (WHO). ESER Albin.04. Jer. html.35 Među savremenim pravnicima postoji bezmalo potpuna saglasnost da treba zabraniti vantelesnu proizvodnju embriona radi eksperimentisanja sa njima. Embryonenforschung und „Fetozid“ in rechtsvergleichender Perspektive (Heidelberg. 19.37 U Norveškoj je to čak zabranjeno i krivičnim pravom. Ibid. zaštićena u skladu sa etičkim principima pravila Nirnberškog kodeksa i Helsinške deklaracije. onda je to u slučaju kad je već u trenutku njegovog začinjanja postojala namera da bude uništen i da mu se time unapred uskrati mogućnost da postane čovek. i dalje.2009. makar da se time umanjuje uspešnost vantelesnog oplođenja. str.int/healthservices-delivery/hiv_aids/English/factsheet–10/index. Fact Sheet 10: Women and HIV and Mother to Child Transmission 2000. dostupno na www. 1990) str. a koje su objavljene u: Schweizer Aerztezeitung 1985. od 02. Neuartige Bedrohungen ungeborenen Lebens. koje je izdala Švajcarska akademija medicinskih nauka. Dopustivost istraživanja na embrionu in vitro u EU Sloboda naučnog istraživanja je ustavima zagarantovana sloboda u mnogim zemljama Evrope. Medicinsko-etičkih smernica za oplođenje in vitro i transfer embriona.

Human Fertilization and Embnriology Authority. određene razlike u nacionalnim zakonodavstvima mogu biti prihvatljive. e) nije dopušteno stvaranje i/ ili održavanje u životu embriona ili fetusa (in vitro ili in utero) za naučno 39 Ibid. poput kloniranja ili stvaranja himera. d) eksperiment mora biti podvrgnut posebnim pravilima: – može se izvoditi samo na in vitro embrionu do 14. – može se preduzeti uz pristanak davalaca oplodnih ćelija od kojih je embrion nastao. dana od momenta fertilizacije i. b) nedopušten je transfer embriona in vitro na kome je vršeno istraživanje. po pravilu. u Engleskoj). c) nedopuštena su istraživanja s eugeničkim ciljem kojima se menja „nepatološko genetsko nasleđe“ embriona. 111 . – eksperiment mora biti naučno i etički verifikovan od strane stručnog tela (poput. onda bi se oni mogli klasifikovati na sledeći način: a) određene vrste eksperimenta smatraju se nedopuštenim.39 Zajednički vitalni interesi zemalja članica EU.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU dinca a nakon toga. na embrionu koji je non-viable. Ako je moguće govoriti o nekoj vrsti jedinstva u pogledu uslova koji treba da budu zadovoljeni kod eksperimenta na embrionima in vitro. – može se preduzeti ako takav eksperiment nije moguć na životinjskom modelu. vezani su za očuvanje ljudskog genetskog identiteta i dostojanstva embriona i rođenog. – istraživanje treba da vodi značajnom cilju koji se ne može postići na drugi način.

tj. str.41 40 41 Ibid. Mark. tj. tkiva ili organi. radi ostvarenja cilja koji ne služi njegovoj dobrobiti (održanju života) jer bi to značilo narušavanje dostojanstva ljudskog entiteta koji bi bio sveden na objekt. prekobrojnih embriona. na primer. onih koji su stvoreni radi prokreacije ali nisu upotrebljeni. Drugoj grupi pravnih sistema pripadaju. da bi se na taj način. h) embrioni in vitro koji su bili zamrznuti ne mogu biti upotrebljeni u eksperimentu nakon isteka dopuštenog roka za krioprezervaciju. Bradley W. To uključuje i zabranu korišćenja embrionalnog materijala za izradu biološkog oružja. Kay S. U osnovi tog rešenja je stav da ljudski zametak ne može biti korišćen kao sredstvo. kao ni transfer ljudskog embriona u uterus životinje i životinjskog u ženski uterus. ćelije. Richard. Postoje dve tendencije u pogledu dopustivosti eksperimenta na embrionima stvorenim in vitro: bezuslovna zabrana i ograničena dozvola. 121–203. dobio genetski materijal. European Human Rights Law –text and materials. 112 .40 Bezuslovna zabrana znači da je nedopušteno i stvaranje in vitro embriona u cilju istraživanja (što je slučaj i u zakonodavstvima koja dopuštaju ograničeni eksperiment) i korišenje tzv. Najizrazitiji predstavnici takve opcije su Nemačka i Austrija. g) nije dopušten ni transfer embriona u uterus žene dobijen tehnikom embryo lavage. Engleska. Švedska. Anthony. Danska: one predviđaju dopuštenost ograničenog istraživanja na in vitro embrionima. 2000. na primer. Oxford University Press. Španija. Janis W.Jelena Simić istraživački cilj. f) nije dopušteno masovno stvaranje ljudskih embriona in vitro u industrijske svrhe.

dostojanstvo embriona zahteva od ljudi da se prema njemu odnose sa uvažavanjem. Priznanje da embrion ima svoje ljudsko dostojanstvo. da razvija interdisciplinarnu saradnju i stalni dijalog među državama članicama o određenim praktičnim pitanjima i sprovodi ostale delatnosti u službi zaštite ljudskih prava u oblasti zdravlja i podizanja standarda i kvaliteta u prižanju medicinskih usluga. Svako drugo raspolaganje čovečijim životom treba smatrati nedozvoljenim. koji služe održavanju njegovog života. Mnogi misle da nije za to bitna kvalifikacija embriona kao „gotove ličnosti“ ili kao „potencijalnog subjekta“. Zaključak Ciljevi EU u oblasti zdravstva su da populariše i unapređuje nauku i praksu medicinskog prava. nezavisno od toga da li je nosilac i subjektivnih prava.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU Uprkos razlikama u pravnim rešenjima. 113 . Drugim rečima. stvaranje embriona in vitro opravdano je samo radi implantacije u telo žene i izazivanje trudnoće. Treba dopustiti samo one eksperimente sa ranim embrionima. poput poštovanja ljudskog dostojanstva i očuvanja ljudskog genetskog identiteta. povlači značajne posledice na moralnom i pravnom planu. koje zaslužuje „moralni status“ i pravnu zaštitu. 42 43 Ibid. proizilazi da su očuvani važni etički principi.43 4. Ibid. Jer. nego činjenica da se radi o živome biću čovečije vrste.42 To biva uvek kada on postane sredstvo za neki drugi cilj mimo njega samog. Protivno je dostojanstvu embriona da se on podvrgava postupcima koji njegov kvalitet subjekta dovode u pitanje.

therefore. etc. because he/she aims at protecting his/her personal life and health from injuries and peril. Etička opravdanost primene biomedicinskih istraživanja nađena je. da u fokusu uvek bude pojedinac – ispitanik o čijem se telesnom integritetu.). poput Preporuke koja se tiče medicinskog istraživanja na ljudskim bićima. Baš zbog takvog etičkog limita biomedicinska istraživanja na ljudima se i smatraju dopuštenim prosedeom ali pod uslovom da takav cilj ne opravdava svako sredstvo. we have the interest of a society which strives to achieve better protection of human life and health in the future. dakle. Special attention has been given to the field of biomedical research and the international legal regulations on biomedical research with human subjects. Nirnrberškom kodeksu. A conflict of two interests occurs in biomedical research with human subjects. Summary This work analyzes the aims of the EU’s health policy.Jelena Simić Kada je reč o medicinskim istraživanjima i eksperimentu. to a group of people who suffer from the same illness. However. grupu obolelih lica od iste bolesti. On one hand. An ethical justification of the implementation of biomedical research was. biomedical 114 . kao i Konvencije o ljudskim pravima i biomedicini koju je doneo Savet Evrope. due to the ethical limit. EU teži da zakonska regulativa bude omeđena opšte prihvaćenim etičkim uzusima uobličenim u relevantnim preporukama Komiteta Ministara Saveta Evrope. and states the organizations and institutions which implement the policy. zdravlju i ljudskom dostojanstvu mora voditi računa.). tj. and on the other hand. u koristi koji takav poduhvat može doneti (na primer za određenu uzrasnu populaciju. Helsinškoj i Tokijskoj Deklaraciji. i sl. to the population of certain age. found in the benefit such a venture could result in (for example. we have the interest of the individual who is subject of a research – the examinee.

under the condition that such an end does not justify all means. Key words: The EU’s health policy. i. 115 . health and human dignity must be taken care of is always in the focus. biomedical research. legal regulations of biomedical research. that an individual – examinee whose bodily integrity.e.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU research with human subjects is considered allowed.

.

II DEO .

.

Zemlje članice OECD i EU su se zainteresovale za jačanje koncepta korporativnog upravljanja. pravnik. Ključne reči: Korporativno upravljanje. upravni odbor. Parmalata.Bojana Bogojević. navedeni su OECD osnovni principi i dat je pregled pravnog okvira korporativnog upravljanja u Republici Srbiji. kodeks. godine Kraljevskom poveljom ovlašćena da trguje u Indiji. prikazane su prednosti i mane svakog od modela upravljanja. 119 . specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja KORPORATIVNO UPRAVLJANJE U EU I DRŽAVAMA ČLANICAMA SA OSVRTOM NA PRAVNI OKVIR KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA U SRBIJI Svrha ovog rada je doprinošenje literaturi vezanoj za temu Korporativnog upravljanja. Uvod Poreklo ustanove korporativnog upravljanja se vezuje za Londonsku kompaniju trgovaca koja je krajem 1600. 1. modela korporativnog upravljanja.. Korporativno upravljanje je postalo aktuelno nakon propasti velikih korporacija poput Enrona. nadzorni odbor. evropska kompanija. model uprave. direktiva. objašnjenje samog pojma. Kroz ovaj rad su prikazani modeli i elementi korporativnog upravljanja u zemljama članicama EU. dipl.. kao i davanje pregleda pravnog okvira korporativnog upravljanja.

što za posledicu ima istupanje akcionara iz privrednog društva. 120 . Korporativno upravljanje nam na nivou određenog društva opisuje uređenje odnosa u tom društvu između akcionara. Dobrim sistemom korporativnog upravljanja se doprinosi održivom ekonomskom rastu. Korporativno upravljanje se odnosi na procese i strukture upravljanja. jačanju efikasnosti privrednih društava i poboljšanju njihovog pristupa spoljnim izvorima kapitala. kada sagledaju da način upravljanja određenog društva ugrožava njihove interese. Ova kompanija je otpočela svoj rad sa 218 članova (akcionara)1. Korporativno upravljanje-pravni aspekti. to može usloviti lančanu reakciju padanja berzanskih indeksa. investitori (vlasnici kapitala) se odlučuju za sigurnije investicije. Kada govorimo o upravljanju društvima na nivou države ili zatvorenom privrednom okruženju stanje korproativnog upravljanja je veoma često sažeto u kodeksima korporativnog upravljanja društava. Ovome je doprine1 Mirko Vasiljević. uprave.Bojana Bogojević osnivanjem Istočnoindijske kompanije. Proteklih godina je poraslo zanimanje zemalja članica EU za upravljanje privrednim društvima. Ukoliko dođe do toga. sa sigurnoščću možemo reći da je za društva najkobniji gubitak poverenja investitora. primerima dobre prakse i preporukama. U slučaju kapitalističkog društva čiji se opstanak i delovanje neosporno vezuju za interese vlasnika kapitala. Ako ovakav gubitak poverenja u privredu postane masovna pojava. stečaja i ekonomsku krizu. 19. Beograd 2007. nadzornih organa. članova društva i drugih bitnih spoljnih grupa ili institucija. str. kao i kontrole privrednih društava.

Turska. 1 Konvencije OECD (Supplementary Protocol No. Finska (28. slabi konkurentske sposobnosti. decembra. 1960. ali pre svega ovoga svest da loš sistem korproativnog upravljanja vodi neefikasnoj upotrebi dobara. Konvencije potpisane u Parizu 14. Kanada. Razvoj finansijskog tržišta usko je povezan sa dinamikom razvoja korporativnog upravljanja. Portugal. 1996). dobara i rada preko granica država članica. Italija. sto je utvrđeno Konvencijom OECD (član 13 OECD Konvencije).1951. 1995). decembar. 121 . maj. a time sprečava ostvarenje dobiti i ekonomski razvoj. godine2. Belgija. Norveška. Prvobitne zemlje članice OECD su Austrija. Španija. Švajcarska. 1996) i Republika Slovačka (14. Koreja (12.04. 2. Sledeće zemlje su naknadno postale članice pristupanjem na dan koji je ovde naveden: Japan (28. Poljska (22. 1996). Grčka. i 25. OECD principi korporativnog upravljanja OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je na osnovu člana 1. Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države. Učestvovanje EZ ustanovljeno je ugovorima u Parizu i Rimu 18. Danska. i definisano je suplementom Protokol Br. Island. Australija (7. Nemačka. 1994). Komisija Evropskih zajednica učestvuje u radu OECD-a.03. april. 1973). 1 to the Convention on the OECD). Luksemburg. septembra 1961.Korporativno upravljanje u EU i državama članicama lo zalaganje za neometan protok kapitala. maj. 1964). Švedska. 2000). novembar. Holandija.1957. Meksiko (18. Češka Republika (21. Novi Zeland (29. Kompanija koja poseduje dobar sistem korporativnog upravljanja bolje je pozicionirana na tržištu. promovisala politiku predviđenu: 2 Konvencija o Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj. juni. a koja je stupila na snagu 30. decembar. Francuska. januar. 1971). Irska. 1969). maj. socijalnih i ekoloških zahteva tržišta. Mađarska (7. decembar. ujedno i konkurentnija što ostvaruje kroz uspešnu realizaciju ekonomskih.

Nisu predviđeni kao zamena za inicijative vladinog. poluvladinog ili privatnog sektora na izradi detaljnije „najbolje prakse“ u korporativnom upravljanju. Sačinjeni su tako da budu koncizni. Da bi ostale konkurentne. uz održavanje finansijske stabilnosti. da obezbede smernice i predloge za berze. da procene i poboljšaju pravni. Konvencija je potpisana na engleskom i francuskom jeziku i oba teksta se smatraju autentičnim. investitore. kompanije moraju unositi novine u svo122 . Principi su neobavezujući i nije ime cilj da daju detaljna uputstva nacionalnim zakonodavstvima. razumljivi i dostupni međunarodnoj zajednici. Principi se fokusiraju kako na finansijske tako i na nefinansijske kompanije čije akcije su ponuđene na tržištu. kao i povećanje životnog standarda u zemljama članicama. institucionalni i regulatorni okvir za korporativno upravljanje u njihovim zemljama. nediskriminatornoj osnovi u skladu sa međunarodnim obavezama. Međunarodno usvojeni standard za korporativno upravljanje je standard OECD.Bojana Bogojević – da se postigne najveći održivi ekonomski rast i zaposlenost. te da se na taj način doprinese razvoju svetske ekonomije. Oni su po svojoj prirodi evolutivni. i – da doprinese ekspanziji svetske trgovine na multilateralnoj. Ovi principi predstavljaju osnovu koju zemlje OECDa smatraju bitnom za razvoj dobre prakse upravljanja. Svrha OECD principa korporativnog upravljanja je da pomognu vladama zemalja članica OECD-a i onima koje to nisu. – da u procesu ekonomskog razvoja doprinese zdravoj ekonomskoj ekspanziji u zemljama članicama kao i u zemljama koje nisu članice. korporacije i druge učesnike u procesu razvoja dobrog korporativnog upravljanja.

Korporativno upravljanje u EU i državama članicama

je korporativno upravljanje tako da zadovolje nove zahteve i iskoriste nove mogućnosti. Vlade država imaju veliku odgovornost za formiranje delotvornog regulatornog okvira koji će da omogući efikasno funkcionisanje tržišta i odgovori na očekivanja akcionara i drugih zainteresovanih strana. Od vlada i učesnika na tržištu zavisi odluka o načinu primene ovih Principa.

2.1. Osnovni principi:3
1. Obezbeđenje osnove za efikasan okvir korporativnog upravljanja. Okvir korporativnog upravljanja ima cilj da promoviše transparentno i efikasno tržište, da bude u skladu sa vladavinom prava i da jasno artikuliše podelu odgovornosti među različitim nadzornim i regulatornim organima i organima za sprovođenje zakona. 2. Prava akcionara i ključne funkcije vlasništva. Okvir korporativnog upravljanja traba da zaštiti i olakša ostvarenje prava akcionara. 3. Ravnopravni tretman akcionara Okvir korporativnog upravljanja treba da obezbedi ravnopravan tretman svih akcionara, uključujući i manjinske i strane akcionare. Svi akcionari treba da imaju mogućnost da obezbede efikasnu zaštitu u slučaju povrede njihovih prava. 4. Uloga zainteresovanih strana u korporativnom upravljanju Okvir korporativnog upravljanja treba da priznaje prava zainteresovanih strana utvrđenih zakonom ili zajedničkim sporazumima i da podstiče aktivnu saradnju između kom3 Mirko Vasiljević, op. cit., str. 273 –277.

123

Bojana Bogojević

panija i zainteresovanih strana u stvaranju bogatstva, radnih mesta i održivosti finansijsi zdravih predužeća. 5. Obelodanjivanje podataka i transparentnost Okvir korporativnog upravljanja treba da obezbedi da se pravovremeno i tačno obelodanjuju sve materijalne činjenice vezane za kompaniju, uključujući finansijsku situaciju, rezultate, vlasništvo i upravljanje kompanijom. 6. Odgovornost odbora Okvir korporativnog upravljanja treba da osigura strateško vođenje kompanije, efikasno nadgledanje mendžmenta od strane odbora, i odgovornost odbora prema konpaniji i akcionarima. Iz pobrojanih osnovnih principa OECD a može se zaključiti da se zasnivaju na ravnopravnom tretmanu akcionara koji poseduju istu seriju i klasu akcija, transparentnost kod upravljanja privrednim društvima i profesionalno i etičko ponašanje članova uprave u društvima. Iako su principi neobavezujući, njihova primena pospešuje efikasnije korišcenje resursa, dovodi do nižih troškova kapitala i potpomaže rast proizvodnje a time i društvenog standarda u celini.

3. Modeli uprave u EU
3.1 Anglosaksonski jednodomni model
Ovaj jednodomni sistem uprave je sistem anglosaksonskog prava, koji je usvojen i u nekim zemljama kontinentalnog prava: Francuska, Švajcarska i Italija. U ovom sistemu funkcija upravljanja je u rukama jednog ili više lica (Švajcarka, Engleska), odnosno odbora direktora 124

Korporativno upravljanje u EU i državama članicama

– upravni odbor (Francuska), koji bira skupština akcionara. Po ovom sistemu, funkcija upravnog odbora (odbora direktora) ostvaruje se delom na kolegijalnoj osnovi (sednice, kolegijalno zastupanje...), a delom na inokosnoj osnovi (izvršna funkcija predsednika, generalnog direktora, direktora, izvršnih direktora). U anglosaksonskom sistemu uprave, nadzorni odbor nije obavezan organ u akcionarskom društvu (ovde kontrolnu funkciju obavljaju spoljni nezavisni revizori, a delom i interni i specijalni revozori). Ovaj model korporativnog upravljanja razvio se u uslovima akcionarskog kapitalizma i ranije je karakterisan kao menadzerski (profitno) orijentisan model. Danas se sve više naziva akcionarski orjentisanim modelom. Osnovne odlike4: Konkurencija u svim oblastima jer konkurencija čisti od neefikasnih. Samim tim ne sme da vodi zaštiti konkurenata jer bi to onda bila negacija konkurencije. Motivisanje uprave ugovorom koji naknadu za njih vezuje za uspeh društva (tj. kompanije). U ovom sistemu je razvijena i javna kontrola kvaliteta upravljanja, sudska praksa, odvajanje upravljanja od vlasništva. Takođe je akcionarima omogućeno da lako pokreću sudske postupke protiv odluka uprave društva. Prednosti: Prednosti prilikom započinnjanja vlastitog biznisa, takođe i uvođenje novih tehnologija. Ovaj sistem podstiče na individualnost, inicijativu i inovativnost, što je u stvari posledica konkurencije u svim oblastima. Relativno su visoki prinosi od ulaganja u akcije i rizik je u velikoj meri diverzifikovan. Ovaj sistem korproativnog upravljanja je politički neutralan.
4 Ibidem.

125

Bojana Bogojević

Mane: Ovaj sistem korporativnog upravljanja dovodi do maksimizacije profita na kratak rok i baziranje cene akcija na kratkoročnoj strategiji. Vezivanje naknada uprave za uspeh kompanije (cene akcija) dovodi do zloupotreba od strane uprave prilikom izrade bilansa. Ovde je izražena slaba zaštita svih interesa koji nisu akcionarski.

3.2 Nemački dvodomni model
Ovaj sistem uprave tzv. nemački sistem alternativno sa prvim sistemom uprave usvaja i novije francusko zakonodavstvo. Ovaj sistem se sastoji u tome što u akcionarskom društvu u principu mogu postojati dva odbora: upravni odbor u užem smislu i nadzorni odbor. U ovom sistemu članove nadzornog odbora bira i razrešava skupština akcionara, a nadzorni odbor bira i razrešava članove upravnog odbora. Mandat upravnog odbora je najviše 5 godina, ali može biti reizabran. Upravni odbor dokle god ima mandat radi na sopstvenu odgovornost i nije vezan ni za kakve naloge ili instrukcije, ali je dužan da podnosi izveštaje. Za utvrđivanje plate članova upravnog odbora nadležan je nadzorni odbor koji je dužan da objavi i sumu koju je zaradio upravni odbor. Odgovornost članova nadzornog odbora izednačena je sa odgovornošću članova upravnog odbora. Članstvo u upravnom i nadzornom odboru mogu da imaju samo fizička lica. Ovde kontrolnu funkciju osim nadzornog odbora vrši spoljni revizor, a mogu i interni i ponekad specijalni revizor. Protiv nadzornog i upravnog odbora može se podići tužba za naknadu štete. 126

Korporativno upravljanje u EU i državama članicama

Dvodomni model uprave u Nemačkoj se razvio u uslovima radnički orjentisanog kapitalizma. U Nemačkoj zaposleni učestvuju u rukovođenju društvom jer imaju svoje predstavnike u nadzornom odboru. Osnovne odlike dvodomnog modela upravljanja5: Nedovoljno izražena odvojenost vlasništva od upravljnja koja nesumnjivo dovodi do razvijene diskrecione moći kontrolnog akcionara. Upravo to koncentrisovano akcionarstvo i slaba disperzija umanjuju prava akcionara, ali povećavaju sigurnost radnih mesta. Sve ovo dovodi do slabe zaštite manjinskih akcionara. Kod koncentrisovane svojine vlasnici žele da izvuku privatne benificije. Prednosti se u ovom modelu uprave odnose na prednosti uloge banaka: U državama sa ovim modelom korporativnog upravljanja cena bankarskih kredita je jeftinija i sukob koji se može javiti između interesa kredita i kapitala se lakše rešava. Takođe kao bitno se ističe da u odnosu na male akcionare banke koje se mogu javiti i kao akcionari ili kao poverioci imaju veću zaštitu. Mane: uloge banaka kao ključnih akcionara: Ukoliko dođe do dugogodišnjeg vlasništva u kompanijama ono nesumnjivo dovodi do zbližavanja sa upravom kompanije što dovodi do gubitka profesionalnog odnosa. Upravo zbog ovog bliskog odnosa sa kompanijom banke često daju subvencije ili niže kamate na kredite. Slabosti ovog modela: Nedovoljno razvijena konkurencija i tržište, natransparentno upravljanje. Slaba zaštita manjinskih akcionara i potencijalni sukob interesa organa uprave i akcionara.
5 Ibidem.

127

Bojana Bogojević

Nemački kodeks korporativnog upravljanja ima tri dela6: 1) Prvi deo čini sažetak nemačkog sistema korporativnog upravljanja za poslovne ljude iz inostranstva; 2) Drugi deo čine preporuke koje su posebno označene; 3) Treći deo čine napomene za poslovanje koje nisu obavezujuće ali se u praksi sve više sprovode. Kotirana društva nemaju obavezu da slede preporuke iz kodeksa. Nemački kodeks korporativnog upravljanja je izradila komisija sačinjena od izuzetno poznatih stručnjaka iz oblasti ekonomije i prava, profesora, predstavnika sindikata i akcionara.

3.3 Mešoviti model
Ovaj treći sistem uprave je sistem koji usvaja Statut Evropske kompanije7 (Societas Europea). Prema njemu u akcionarskom društvu može postojati jednodomni model – izvršni (upravni) odbor direktora koga bira skupština akcionara i dvodomni model – upravni odbor i nadzorni odbor, gde nadzorni odbor bira skupština, a on bira upravni odbor. Međutim u ovom sistemu je ostavljena mogućnost državama da predvide da upravni odbor takođe bira skupština akcionara. Ovaj model uprave naziva se mešovitim jer je je kod njega ostavljenja sloboda izbora modela uprave.
6 7 German Corporate Governance Code, Government Commission, Germany. Statut Evropske kompanije, Council regulation (EC), No. 2157 / 2001.

128

Korporativno upravljanje u EU i državama članicama

Ovaj sistem predstavlja u osnovi mešavinu jednodomnog i dvodomnog sistema. Prihvaćen je u Francuskoj alternativno sa jednodomnim modelom, Sloveniji... Najveći broj zemalja EU predviđa mogućnost izbora između dva sistema korporativnog upravljanja: Francuska, Španija, Bugarska, Mađarska, Rumunija... Možemo zaključiti na osnovu izloženih modela korporativnog upravljanja u EU da ni jedan model korporativnog upravljanja u svom klasičnom smislu u osnovi više ne postoji. Globalizacija nameće snažne promene svakog modela korporativnog upravljanja. Potreba internacionalizacije pitanja korporativnog upravljanja zajedno sa potrebom približavanja modela uprave veoma je aktuelna u uslovima transnacionalnih fuzija, premeštanja sedišta, slobode osnivanja kompanija i slobode kretanja kapitala.

4. Elementi korporativnog upravljanja u EU i državama-članicama
4.1 Evropski sud pravde i mobilnost kompanija
Praksa Evropskog suda pravde o mobilnosti kompanija dokazuje da je privatna inicijativa moguća alternativa centralizovanom donošenju propisa. Evropski sud pravde iznova definiše ravnotežu koja postoji između centralizovanog načina donošenja propisa i negativnih posledica nacionalnih zakonodavnih inicijativa8. Evrospki sud pravde sprovodi pravila o slobodi osnivanja (nastanjivanja) na osnovu Ugovora o EZ. Sloboda nastanjivanja uključuje pravo na preduzimanje i nastavljanje aktivnosti kao samozaposlena osoba, kao i na uspostavljanje i vođenje preduzeća, posebno kompanija u smislu čl. 48, st. 2,
8 Reiner Clums, PiP, Beograd, 2008.

129

Bojana Bogojević

pod uslovima koji važe za domaće državljane u državi u kojoj bi do tog osnivanja došlo, uz primenu odredaba koje se odnose na kapital. Član 48 Ugovora o EZ9: Trgovačka društva i preduzeća osnovana u skladu sa zakonom države članice koji imaju svoje registrovano sedište, glavnu upravu ili glavno mesto poslovanja unutar Zajednice, izjednačena su u primeni odredaba ovog poglavlja sa fizičkim licima država članica. „Trgovačka društva ili preduzeća“ znači preduzeća osnovana u skladu sa građanskim ili poslovnim pravom, uključujući kooperative, i druga pravna lica javnog ili privatnog prava, osim neprofitnih. Osim u slučaju prevare, dozvoljeno je izbegavati stroge propise jedne države članice i pribegavati liberalnijem režimu kompanijskog prava u drugoj državi članici. Zatvorenim društvima kapitala dozvoljeno je da učestvuju u prekograničnim spajanjima. Favorizujući zatvorena društva kapitala u odnosu na kotirane kompanije, stavovi Evropskog suda pravde mogu biti smatrani nekoherentnim. Ali ovo se može okarakterisati kao posledica ravnoteže snaga između država članica, evropske komisije i evropskih sudija.

4.2 Pravila o informisanju
Direktive o prospektima i transparentnosti10 teže zaštiti investitora, unapređenju transparentnosti i treba da doprinesu objavljivanju informacija. Treba da doprinesu stvaranju prostora unutar Evropske unije za slobodno nuđenje hartija
9 10 EC Treaty, Article 48, free movements of persons, services and capital. Transparency directive (EC), No. 2004/109.

130

Korporativno upravljanje u EU i državama članicama

od vrednosti, kao i da omoguće da investitori donose odluke o kupovini ili prodaji na osnovu minimuma informacija. Opštim propisima o hartijama od vrednosti i nadzoru, države članice koračaju prema jedinstvenom regulatornom modelu. Gore pomenute direktive ne zabranjuju emitentima da dobrovoljno prihvate više standarde u pogledu objavljivanja informacija. Dominantan razlog je izgradnja poverenja o evropsko tržište kapitala. Direktiva o kolektivnoj odgovornosti odbora11, kao i Preporuka o prihodima direktora, u okviru su jednog od ciljeva evropskih propisa nalaganja pružanja informacija. Upravni odbor se odnosi na pojam odbora direktora u jednodomnom sistemu korporativnog upravljanja i na članove upravnog i nadzornog odbora u dvodomnom sistemu korproativnog upravljanja. Moguće je pomiriti i Nacrt direktive o reviziji finansijskih izveštaja12 i zahteve transparentnosti. Ali u vezi ovog Nacrta direktive ostaje nejasno da li će predloženi propis suštinski poboljšati kvalitet revizije. Sprovođenje direktive o reviziji finansijskih izveštaja nameće državama člaicama obavezu da uvedu odgovarajuća pravila o odgovornosti i da zaštite specifične interese manjinskih akcionara u insajderskim principima korporativnog upravljanja. Ovo se može primeniti i na revizorske odbore i Preporuku komisije o nezavisnim direktorima. U sistemima korporativnog upavljanja sa krupnim kapital – učešćem važno je obezbediti manjinskim akcionarima da imaju pravo da postave nezavisnog direktora koji bi štitio njihove interese.
11 12 Directive about collective board responsibility (EC), No. 2006/46. Directive on statutary audit of annual and consilidated accounts (EC), No. 2008/30.

131

Bojana Bogojević

4.3 Prekogranične koncentracije
Prema pravilima većine država članica koncentracije su moguće jedino ukoliko se radi o dvema rezidentnim nacionalnim kompanijama. Međutim presudom Evropskog suda pravde od 13. decembra 2005. utvrđeno je da je ovakav stav u suprotnosti sa komunitarnim pravom: međunarodna spajanja treba da budu dopuštena. Mada iz praktičnih razloga (npr. porezi) značajne prepreke međunarodnim koncentracijama biće zadržane. Prema Direktivi13 koja je stupila na snagu u oktobru 2005. kapital kompanija koje se koncentrišu prenosi se na novu kompaniju. Spajanje preuzimanjem može se obaviti i bez prethodnog postupka likvidacije preduzeća koje se preuzima. Ova direktiva olakšava prekogranična spajanja d.o.o. jer ispunjava prazninu u Evropskom kompanijskom pravu. Uredba o kontrloli spajanja nalaže EU Komisiji da kod odluka o spajanjima više uzima u obzir ekonomske temelje14.

4.4 Evropska kompanija (Societas Europea)
Od oktobra 2004. ideja o Evropskoj kompaniji je postala realnost i kompanijama je dozvoljeno da se transformišu u ovaj pravni oblik. Evropsko društvo je jedan nadnacionalni pravni oblik, Uredba EU sadrži osnovne regulative za evropsko društvo. Supsidijarno se primenjuje u onim državama gde evropsko društvo ima svoje sedište. Statu evropskog društva osnivačima omogućava da mogu da biraju između jednodomnog sistema koji je karakterističan za kontinentalnog prava i dvodomnog sistema koji je karakterističan za zamlje Anglo –Sak13 14 Directive No. 2005/46 (EC) on Cross Border Mergers of limited liability companies. Council Regulation (EC), No. 139 / 2004, Merger Control.

132

Korporativno upravljanje u EU i državama članicama

sonskog prava. Zakonodavstvo EU se dopunjuje nacionalnim zakonodavstom. Zemlje koje poznaju samo jedan sisitem korporativnog upravljanja moraju u svom zakonodavstvu da predvide i drugi sistem. Statut SE predviđa četiri načina za formiranje SE. Otvorena i zatvorena privredna društva mogu osnivati evropsku kompaniju kao holding ili kao filijalu, a dozvoljava se postojećim kompanijama (koje su prethodno formirane prema nacionalnom zakonodavstvu) da se transformišu u evropsku kompaniju (Primer: nedavno se nemačka hemijska kompanija BASF odlučila na transformaciju u evropsku kompaniju, navodeći između ostalog da će posle transformacije nadzorni odbor biti manji, omogućavajući tako efikasniju strukturu korporativnog upravljanja sa manje predstavnika radnika). Do kraja juna 2007. godine osnovane su 74 evropske kompanije u EU15. Registracija i završetak likvidacionog postupka jedne SE mora biti objavljen za informacione svrhe u Službenom listu EU. Svaka SE mora biti registrovana u zemlji gde ima registrovano sedište u registar određen za tu svrhu po zakonu te zemlje. SE mora sataviti godišnji bilans stanja, koji se sastoji od bilansa dobiti i gubitaka. Svrha godišnjeg finansijskog izveštaja je da osigura informacije o novčanim primanjima i izdacima tokom računovodstvenog perioda; da osigura informacije investitorima, kreditorima i ostalim korisnicima. I Konsolidovani bilansi mogu takođe biti potrebni. Što se tiče poreskog režima SE se tretira kao bilo koja druga multinacionalna kompanija, tj. subjekat j eporeskog režima nacionalnog zakonodavsta koji se primenjuje na društva i filijale. SE su subjekti za poreze i takse u svim državama članicama gde se nalaze njihovi administrativni centri. Tako
15 Klums Reiner, PiP, Beograd 2008.

133

jer još uvek nema adekvatne usklađenosti na evropskom nivou. Kombinacija Uredbe o evropskoj kompaniji i prakse Evropskog suda pravde treba da nagna države članice da se bore za efikasnije propise u oblasti kompanijskog prava i hartija od vrednosti. kao i niz zakona koji uređuju 16 Službeni glasnik Republike Srbije. Učešće zaposlenih ne znači učešće u svakodnevnim odlukama. Nacionalne kompanije mogu preći u oblik evropske kompanije i migrirati u okruženje koje je naklonjenije i povoljnije za investitore. ali se tiče učešća u nadzoru i strateškog razvoja kompanije. Pravni okvir korporativnog upravljanja u Srbiji Pravni okvir korporativnog upravljanja u Srbiji čini Zakon o privrednim društvima16. 125/2004. 5. Evropska kompanija će doprineti da se prepreke mobilnosti kompanija uklone.Bojana Bogojević da njihov poreski status nije savršen. a osim toga u ovim zemljama je takva praksa uglavnom nepoznata i smatra se pretnjom pravu upravljanja.5. Druge države članice. U Nemačkoj od većine velikih korporacija se zahteva da omoguće radnicima da izaberu određeni broj predstavnika u nadzorni odbor. kao Velika Britanija nemaju takav zahtev. Učešće zaposlenih u korporativnom upravljanju Države članice EU se razlikuju u stepenu uključenosti radnika u korporativno upravljanje. 134 . koje su stavar za upravu kompanije. 4. br.

br. 123/2007. Mirko Vasiljević. To su Kodeks korporativnog upravljanja i Kodeks poslovne etike. 46/2006. 47/2006. br. na neposredan način utiču na korporativno upravljanje u Srbiji. Službeni glasnik RS. 1/2006. Službeni glasnik RS. Poseban doprinos pravnom okviru korporativnog upravljanja u Srbiji daju i dva kodeksa koje je donela Privredna komora Srbije. br.d. Beograd 2007. Primenjuje se na sva kotirana akcionarska društva koja su članovi Privredne komore Srbije. najvažniji od njih su Zakon o tržištu hartija od vrednosti i ostalih finansijskih instrumenata17 i Zakon o preuzimanju18 . Službeni glasnik RS. 46/2006. Beograd donela Kodeks korporativnog upravljanja koji je obavezan za kompanije koje se nalaze na listingu berze. Korporativno upravljanje – pravni aspekti. Službeni glasnik RS. te samo članstvo u Privrednoj komori Srbije znači prihvatanje ovog kodeksa i nije potrebna dodatna izjava o njegovom prihvatanju. 17 18 19 20 21 22 Službeni glasnik RS.Korporativno upravljanje u EU i državama članicama tržište kapitala u Srbiji. br. 135 . 5. br. Kodeks korporativnog upravljanja Privredne komore Srbije22 Kodeks korporativnog upravljanja predstavlja dopunu važećoj zakonskoj regulativi. br.1. Posebno treba istaći da je Beogradska berza a. 18/2003 i 45/2005. Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koji građani ostvaruju u postupku privatizacije20 i propisi o računovodstvu i finansijskom izveštavanju – Zakon o računovodstvu i reviziji21. Službeni glasnik RS. Zakon o privatizaciji19. 38/2001.

Kodeks korporativnog upravljanja Beogradske berze23 Kodeks je namenjen u prvom redu akcionarskim društvima čije su akcije uključene na neko od tržišta Beogradske berze.d.Bojana Bogojević Kodeks sadrži tri vrste pravila: 1) Zakonska pravila. primena po principu „primeni ili objasni“. Prepoznaju se po upotrebi reči „predlaže se“. Primena ovog Kodeksa zasniva se na principu dobrovoljnosti i pravilu primeni ili objasni.. 2) Preporuke. Sadržina i struktura Kodeksa: Ovaj Kodeks predstavlja skup pravila i principa za unapređenje korporativnog upravljanja. „može“ i sl. ukazuju na poželjnu praksu korporativnog upravljanja i načine za efikasnije ostvarenje ciljeva preporuka. Postoje dve vrste pravila u Kodeksu: 1) Preporuke.2. obavezna im je primena i u tekstu Kodeksa se prepoznaju po upotrebi reči „ mora“. Prepoznaju se po reči „ trebalo bi“. koje se vezuju za primenu pravila „primeni ili objasni“ U Kodeksu se prepoznaju po upotrebu reči „treba“ ili u negativnom obliku „ne treba“. „ne sme“ i sl. 23 Kodeks korporativnog upravljanja Beogradske berze a. poželjna primena. Br. ali nije obavezna. „mogu“. 3) Predlozi. „na primer“. a ukoliko to ne učini ili odstupi od njih dužno je da pruži odgovaraju razloge zašto to nije učinilo. 5. Lice treba da postupi po ovim preporukama. i 2) Odredbe. i sl. 136 .. Beograd. 2153/08.

Regulatorna konkurencija između država članica ne mora nužno dovesti do približavanja nacionalnih pravnih sistema međunarodnim sistemima korporativnog upravljanja koji su opšte prihvaćeni. Zaključak Na osnovu svega gore izloženog možemo zaključiti da model korporativnog upravljanja koji bi bio efikasan u svim privrednim sistemima ne postoji. EU regulatori (uključujući i CESR25).Korporativno upravljanje u EU i državama članicama Kodeks sačinjavaju preporuke o organizaciji i načinu rada privrednih društava koje su obuhvatile pitanja prava i položaja akcionara. 6. Predviđeno je da se Formu sastaje dva do tri puta godišnje. CESR – Comittee of European Securities Regulators. Na ovom mestu je važno istaći da je rekonstrukcija korporativnog upravljanja u Srbiji bitan faktor na putu tranzicije iz post – socijalističke planske privrede ka punoj tržišno orjentisanoj privredi. rada organa uprave i nadzora i uspostavljanja efikasnog internog regulatornog okvira. Deo Kodeksa posvećen je izloženosti kompanija ukupnoj investicionoj javnosti i bavi se politikom izveštavanja i distribucije informacija u cilju obezbeđenja transparentnosti kada je reč o pitanjima od značaja za investiciono odlučivanje. 24 25 European Corporate Governance Forum. Evropski sud pravde je otvorio nove mogućnosti za regulatornu konkurenciju. da bi se učinili bitni koraci potrebo je da se doneta regulativa poštuje u praksi korporativnog upravljanja. 137 . emitenti i investitori. a sastav čine predstavnici dršava članica. ostali učesnici na tržištu i akademici. Kao prioritet se ističe potreba za modernizacijom korporativnog upravljanja u EU i približavanje nacionalnih pravnih sistema putem redovnih sastanaka na nivou evropskog foruma korporativnog upravljanja24. Ali.

Corporate management became actual after the breakdown of great corporations such as Enron. states the OECD’s basic pronciples. This work presents the models and elements of corporate management in the EU member-countries.“ Summary The purpose of this work is to contribute to the literature related to the topic of Corporate Management. as well as to provide an overview of the corporate management legal framework. kao i usklađenost sa vladavinom prava i jasno podeliti odgovornost između nadzornih i regulatornih organa. It also shows advantages and flaws of every of the management models.Bojana Bogojević Međutim. izgradnji koncepta društveno odgovornih kompanija kao i stvaranje univerzalnog pravnog kodeksa. to explain the notion itself. management model. supervisory board. niskih poreza i dobrog deljenja pravde. the model of corporate management. može se istaći da će konvergenciji modela korporativnog upravljanja doprineti usvajanje dobre prakse korporativnog upravljanja. and provides an overview of the legal framework of corporate management in the Republic of Serbia. sve ostalo donosi prirodni poredak stvari. Parmalat. Jer. OECD principi korporativnog upravljanja doprinose i doprineće stvaranju efikasnog okvira za korporativno upravljanje. 138 . Key words: Corporate management. etc. kao što je rekao Adam Smith: „Malo toga je potrebno za uzdizanje zemlje od najnižeg stepena varvarstva do najvišeg stepena obilja izuzev mira. OECD and EU memberstates have become interested in strengthening of the concept of corporate management. board of directors. European company. code. directive. afirmaciju i usvajanje kodeksa korporativnog upravljanja. koji će ukazati na bitnost transparentnosti i efikasnosti tržišta.

Savet. i rešenja koja su pronađena. 1 2 U daljem tekstu Evropska komisija će se označavati sa Komisija. Evropski sud pravde i Finansijski sud. Komisija. sastav Komisije.Milica Filipović student SASTAV I OVLAŠĆENJA EVROPSKE KOMISIJE PREMA AKTUELNOM REŠENJU I IZMENE KOJE SU PREDVIĐENE UGOVOROM IZ LISABONA S obzirom na aktuelnu problematiku vezano za ratifikaciju Lisabonskog sporazuma u pojedinim državama članicama EU autor je odlučio da predstavi izmene vezane za funkcionisanje i sastav Evropske komisije1 shodno Ugovoru iz Lisabona. ovlašćenja Komisije. Imajući u vidu aktuelnost teme i svega napred navedenog autor je odlučio da predstavi probleme koji su postojali u vezi toga. potom na njena ovlašćenja i naposletku na izmene koje se odnose na Komisiju u Lisabonskom ugovoru. 139 . što se ponovilo prilikom sastavljanja Ugovora iz Lisabona. Ključne reči: Evropska komisija. U daljem tekstu autor će se prvo osvrnuti na nastanak same Komisije kao jedne od vrlo važnih institucija EU2. Ugovor iz Lisabona. Glavne institucije EU su: Evropski parlament. Pitanje sastava Komisije je jako osetljivo pitanje oko koga su postojala i ranije sporenja među državama članicama. zatim na sastav Komisije i izbor komesara. Sastav Komisije je bio jedan od glavnih razloga za negativan stav građana Irske na referendumu o prihvatanju Ugovora.

u daljem tekstu A. Iako je postojala prepreka za funkcionisanje unutrašnjeg tržišta zbog neophodnosti jednoglasnog glasanja svih država članica za svaku meru. Pravni i politički poredak EU. „usvojen je Jedinstveni evropski akt 1986. godine bila predviđena jedna Komisija i Savet kao zajednički organi sve tri zajednice. godine koja sadrži mere koje bi trebalo preduzeti u cilju stvaranja jedinstvenog unutrašnjeg tržišta.4 Od njenog osnivanja pa do danas dogodile su se određene promene kako u pogledu sastava Komisije tako i u pogledu ovlašćenja. Čavoški. u daljem tekstu Zarka. EU. Jedna od značajnih aktivnost Komisije bila je objavljivanje „Bele knjige“ 1985. 36. institucionalna reforma. Komisija je vrlo važan organ EU. Osnovi institucija EU. Kratak istorijski pregled nastanka i funkcionisanja Evropske komisije Evropska komisija je nastala fuzijom izvršnih organa Zajednica koja je izvršena 1965. str. koje je predvideo pet značajnih izmena“. koji u određenim periodima nije imao snagu kakvu sada ima. 41.Milica Filipović 1. Službeni glasnik. nadnacionalni organ. Beograd 2004. Aleksandra Čavoški. 140 . Gualino. Evropska zajednica za atomsku energiju i Evropska ekonomska zajednica) imale su posebne organe. str. da bi potpisivanjem Ugovora o spajanju 1965. (Pet izmena: razvoj unutrašnjeg tržišta. Ugovora 3 4 Jean – Claude Zarka. godine. proširenje isključive nadležnosti Zajednice na određene oblasti.“3 Do momenta uspostavljanja Komisije kao zajedničkog organa sve tri zajednice (Evropska zajednica za ugalj i čelik. Predstavlja jedan od osnovnih organa EU koji pojedini autori nazivaju „istinskim pokretačkim motorom EU. Važne izmene osnivačkog ugovora EU dogodile su se usvajanjem odredbi Ugovora iz Mastrihta. Osnovi institucija EU. Beograd 2006. jačanje ekonomske i monetarne integracije i formalizovanje Evropske političke sradnje u oblasti spoljne politike).

to bi trebalo da znači da se prilikom predlaganja određenog lica za komesara gleda njegova stručnost a ne podobnost aktuelnoj vlasti. Za Komisiju su relevantne najviše razlike koje predviđa Ugovor iz Nice u odnosu na ranija rešenja. U nastavku izlaganja biće detaljno obrađen način izbora komesara i predsednika Komisije.Sastav i ovlašćenja Evropske komisije iz Amsterdama i Ugovora iz Nice. Međutim prema Ugovoru iz Nice. Sastav. a iz srednjih i malih država po jedan. kada EU posle proširenja 2004. Italije i Španije i iz ostalih deset država po jednog komesara. Prema Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice iz svake velike države članice dolazila su po dva komesara. bez obzira da li dobijaju naknadu za to. izbor i funkcionisanje Komisije Komisija predstavlja kolektivno telo koje je sastavljeno od 27 komesara.5 To rešenje se zadržalo i posle prijema Bugarske i Rumunije. Komesari ne mogu primati nikakve instrukcije tokom svog mandata od vlada iz svojih država. str. Ujedinjenog Kraljevstva. Politički sistem EU. godine ima 25 članica. predviđeno je da iz svake države članice dolazi po jedan komesar. Beograd 2007. Tako je EU sa petnaest država članica imala dvadeset komesara: po dva iz Nemačke. „U slučaju nepošto5 Simon Hix. uključujući i predsednika Komisije. Službeni glasnik. kao i izmene koje su usvojene Ugovorom iz Nice i promene koje je predvideo Lisabonski ugovor. Njihov mandat traje pet godina što znači da se za vreme njihovog mandata održe najmanje jedni parlamentarni izbori u zemlji iz koje dolaze. Hix. 2. 57. kada je broj država članica dostigao 27. Moraju biti potpuno nezavisni u obavljanju svojih dužnosti i ne smeju obavljati istovremeno nikakve druge funkcije. u daljem tekstu S. Politički sistem EU. 141 . Francuske.

A kada broj članica EU pređe taj broj onda će se smanjivati broj komesara. Hix. Posle usvajanja Ugovora iz Nice ova procedura je promenjena. Politički sistem EU.7 Takođe predviđene su 6 7 A. a ne kao do tada vlade država članica. str. a posle saglasnosti Parlamenta. a potom Savet kvalifikovanom većinom postavlja komesare i predsednika. Zatim odobrenje daje Parlament. Kada bi se dogovorili oko potencijalnih komesara onda bi Parlament davao saglasnost na kompletan sastav Komisije zajedno sa predsednikom Komisije. 142 . Pre potpisivanja Ugovora iz Nice ličnost koja će biti kandidat za predsednika određivale su vlade država članica. Potom je njihovo imenovanje potvrđivao Evropski parlament. na zahtev Saveta ili Komisije“. EU. S. Države koje su do tada imale po dva komesara pristale su na ove izmene jer im dato više glasova u Savetu u zakonodavnom postupku. str. Savet zajedno sa imenovanim predsednikom usvaja listu potencijalnih komesara. Ugovora o Evropskoj zajednici.6 Što se tiče izbora predsednika Komisije i komesara na njihovu dužnost tu se pravi razlika u pravilima koja su postojala pre usvajanja Ugovora iz Nice i posle usvajanja istog. 57. Sada potencijalnog predsednika Komisije predlaže Savet na nivou šefova država i vlada kvalifikovanom većinom. Kada Parlament da saglasnost tada bi predsednika Komisije i komesare zajednički imenovale vlade država članica. Zatim Evropski parlament odobrava to imenovanje. 56. i da se takva struktura Komisije zadrži do broja od 27 država. Čavoški. Upravo Ugovorom iz Nice je predviđeno da se Komisija sastoji od po jednog komesara iz svake države članice. zatim su vlade zajednički uz saglasnost imenovanog predsednika određivale ličnosti koje će biti komesari. 216.Milica Filipović vanja ovog pravila Sud ih može razrešiti dužnosti na osnovu čl.

smrću. Dužnost predsednika Komisije prestaje i ako je prestao da ispunjava uslove za vršenje svojih funkcija kao i ako je kriv za ozbiljne propuste u radu Komisije. 2. 2. da predstavlja Evropsku Uniju na međunarodnoj sceni.04. 4. 20.8 Funkcije komesara može prestati smenom. 3. 57. EU. npr. ostavkom i razrešenjem.europa. da se stara o primeni ugovora EU i prava EU (zajedno sa Evropskim sudom pravde). tada se mora imenovati druga ličnost za predsednika.htm. Neki autori razdvajaju neke nadležnosti na više delova pa tako Simon Hix nabraja šest nadležnosti. kao alternativa je moguće i da Savet odluči da ne popunjava upražnjeno mesto do kraja mandata. 143 .2009.ec. ali ovo nije dopušteno kada je u pitanju razrešenje predsednika Komisije. da predlaže zakonodavne akte Parlamentu i Savetu. To su: mogućnost da odlučuje o unutrašnjoj organizaciji Komisije. Čavoški.1. da kontroliše i sprovodi politiku EU i da upravlja budžetom. Ovlašćenja Komisije Komisija ima četiri glavne nadležnosti9: 1. str. da postavi potpredsednika Komisije i da zatraži ostavku od pojedinačnog komesara nakon dobijanja kolektivnog odobrenja Komisije. u pregovaranju oko zaključivanja ugovora između EU i drugih zemalja.eu/index_en. Kada funkcija prestaje razrešenjem tada se komesar zamenjuje drugim komesarom ali samo do kraja preostalog mandata komesara koji je razrešen.Sastav i ovlašćenja Evropske komisije i veće nadležnosti predsednika Komisije prema ugovoru iz Nice. Po njemu po8 9 A. http: // www. zatim da izvrši promenu resora.

kvazizakonodavna ovlašćenja koja se ogledaju u delegiranju ovlašćenja Komisiji od strane Saveta. Zakonodavna aktivnost Komisije ogleda se u mogućnosti da donosi propise koji se odnose na javna preduzeća i preduzeća kojima države članice daju isključiva prava. str. U prvom stubu ima pravo predlaganja u svim oblastima. a u trećem stubu deli ovo pravo sa državama članicama. Čavoški. Zbog toga Komisija sarađuje sa dva savetodavna tela. 72. Prilikom pokretanja inicijative potpuno je samostalna i lišena bilo kakvih uticaja sa strane. dok u drugom stubu nema pravo predlaganja. 3. ali to ne znači da ne može da se konsultuje i sarađuje sa pojedinim organima prilikom predlaganja akata.10 Pored činjenice da Komisija ima ova isključiva zakonodavna ovlašćenja ona ima i tzv. čl. st. 86. Ovi propisi spadaju u isključiva zakonodavna ovlašćenja Komisije.Milica Filipović red navedene četiri nadležnosti postoje još dve: nadležnost EU da predlaže ideje javnih politika za srednjoročni razvoj EU. A. Komisija mora da sagleda sve probleme Takođe mora da bude upućena u novu situaciju i shodno tome predloži adekvatne propise koji će pomoći da određene oblasti funkcionišu na najbolji mogući način. S tim da status ovlaštenog predlagača najviše dolazi do izražaja u predlaga10 11 Ugovor o Evropskoj zajednici. Upravo pre predlaganja određenih akata na usvajanje Parlamentu i Savetu. EU. zatim on odvaja upravljanje budžetom od kontrolisanja i sprovođenja politike EU kao posebnu nadležnost Komisije. odnose na oblast konkurencije. 144 . Ekonomskim i socijalnim komitetom i Komitetom regiona. tu Komisija donosi direktive koje se npr.11 Nadležnost Komisije da inicira predlaganje akata Parlamentu i Savetu odnosi se na određene oblasti.

Izvršna ovlašćenja Komisije se ogledaju kroz nekoliko nadležnosti. Takođe ona održava veze sa organima EU. Jedno od njenih vrlo bitnih ovlašćenja u okviru izvršne funkcije jeste i vođenje pregovora sa potencijalnim i pridruženim kandidatima za članstvo u EU. Ukoliko ona smatra da država članica nije ispunila obavezu iz Ugovora o Evropskoj zajednici ili iz nekog drugog ugovora ili akta koji su usvojeni sa važnošću na nivou Unije ovlašćena je da preduzme odgovarajuće mere radi zaštite zajednice. Službeni glasnik.Sastav i ovlašćenja Evropske komisije nju i iniciranju različitih razvojnih programa. Ako je u pitanju država onda Komisija o određenom problemu u pitanju daje obrazloženo mišljenje nakon što je državi pružila proliku da se izjasni. Poslednje ovlašćenje Komisije je kontrolno ovlašćenje koje podrazumeva kontrolu i nadzor. Njena reakcija će zavisiti od toga da li se radi o državi ili o preduzećima. u okviru upravljanja budžetom u njenoj nadležnosti je da na odgovarajući način angažuje fondove koji se formiraju u okviru budžeta kako bi se smanjile razlike između razvijenih i manje razvijenih članica. Prvo. kroz izvršavanje budžeta u granicama odobrenih sredstava. 145 . 103. Beograd. Pravo Evropske Unije. str.12 A ako je reč o preduzećima tada je ovlaštena da nekada neposredno izriče kazne i druge mere kojima se obezbeđuje poštovanje prava Unije13 12 13 A. Zatim ona rukovodi i organizuje pomoć trećim zemljama. Čavoški. Zlatko Stefanović. 74. Savetom Evrope i OESC-om. EU. uspostavljanju novih organa i sl. Komisija je ta koja učestvuje u ime Unije u pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom. Komisija može izneti slučaj pred Sudom pravde jer je aktivno legitimisana. i na kraju ona predstavlja Uniju u međunarodnim organizacijama i trgovinskim odnosima. Ako država ne postupi po mišljenju. str.

iz razloga što je ratifikacija vršena u parlamentima tih država. a to su: promovisanje interesa EU. izvršna ovlašćenja uključujući i izvršenje budžeta. kada su Francuska i Holandija rekle ne novom ustavu pristupilo se izmenama teksta koji je bio predviđen ustavom i počelo da se radi na novom aktu koji bi bio bolje prihvaćen od strane članica EU. izuzev u situacijama gde se samim Ugovorom predviđa drugačije. Države koje još nisu ratifikovale Lisabonski ugovor su Poljska.15 U pogledu trajanja 14 15 Ugovor iz Lisabona. 146 . Novine koje predviđa Ugovor odnose se samo na sastav Komisije a ne i na njena ovlašćenja. 17. st. čl. Rešenja Lisabonskog ugovora u pogledu sastava Komisije Posle neuspelog pokušaja ratifikacije Ustava EU. godine sačinjen Lisabonski ugovor koji je trebalo da ratifikuju sve države članice da bi stupio na snagu. Do sada ugovor je ratifikovan u 23 države članice bez većih problema. st. 2. Tako je krajem 2007.14 Ugovorom se takođe predviđa da je Komisija jedini ovlašćeni predlagač propisa. Lisabonskim ugovorom su predviđene između ostalog i određene promene u sastavu Komisije o kojima će biti reči u nastavku. Ugovor iz Lisabona.Milica Filipović 3. zakonodavna inicijativa u pojedinim slučajevima. 1. Češka i Irska s tim da je najveći problem izazvao neuspeli referendum u Irskoj gde je oko 53% građana bilo protiv ratifikacije. Upravo te promene su bile jedan od razloga za skepticizam prema Ugovoru među državama članicama. Nemačka je ratifikovala Ugovor u Parlamentu. Ona zadržava sva ovlašćenja koja je imala i do sada. čl. kontrolna funkcija i funkcija predstavljanja EU u odnosima sa drugim državama. ali će nemački Ustavni sud razmatrati njegovu usklađenost sa Osnovnim zakonom Savezne Republike Nemačke. 17.

Kao rešenje predviđen je sistem baziran na striktno jednakoj rotaciji među državama. mandat traje pet godina. st. uzimajući u obzir demografske i geografske karakteristike država članica. novembra 2014.17 Pored toga zauzet je stav da će Komisija preduzeti sve neophodne mere da obezbedi da se uzimaju u obzir političke. U pogledu sastava Komisije predviđeno je članom 17.16 a to je da svaka država ima po jednog komesara u Komisiji uključujući i predsednika Komisije. Nadalje Ugovor se bavi pitanjem na koji način će se određivati kada će jedna država članica imati svog komesara u Komisiji. Ova mogućnost koja je data Savetu. socijalne i ekonomske prilike u 16 17 Ibid. Istovremeno je predviđeno Deklaracijom na član 17. a članovi Komisije se biraju na osnovu stručnosti i iz reda lica čija nezavisnost je van svake sumnje da bi Komisjija mogla da funkcioniše kao nezavistan organ. 17 Ugovora o EU. osim ukoliko Savet ne odluči da poveća broj komesara. Takođe predviđeno je da će Komisija sarađivati vrlo blisko sa državama i da će obratiti posebnu pažnju na potrebu da deli informacije i da se konsultuje sa svim državama članicama. jer neće biti zastupljene sve države u Komisiji. 4. Od tog datuma bi se prešlo na rotacioni sistem gde bi broj komesara bio smanjen za 1/3. da će do 1. godine ostati rešenje kao što je sada. da će se obezbediti puna transparentnost u odnosima država članica. Prema tom rešenju broj komesara bi odgovarao broju od 2/3 država članica uključujući predsednika Komisije i Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku koji bi bio jedan od potpredsednika. Deklaracija na čl. verovatno ostavlja odškrinuta vrata za eventualne promene u slučaju da dođe do nepredviđenih okolnosti ili nekih većih problema u odnosima među članicama.Sastav i ovlašćenja Evropske komisije mandata komesara i predsednika Komisije rešenje je ostalo isto. 147 .

Prvo. godine u svojim zaključcima u kojima se pozabavio sastavom Komisije.Milica Filipović svim državama članicama bez obzira da li imaju predstavnike u sastavu Komisije. Takav stav je zauzet posle negativnog stava Irske oko referenduma o prihvatanju Ugovora iz Lisabona. 25. 245. U članu 245. S obzirom na probleme koje ima EU sa ratifikacijom Ugovora iz Lisabona. Ugovor iz Lisabona. koji bira ko će biti budući komesari Evropske komisije. Predviđena je i njihova obaveza da tokom mandata i posle isteka mandata poštuju obaveze koje im proizilaze iz njihove dužnosti i da se ponašaju odgovorno i sa integritetom dok obavljaju funkciju i posle toga. on zajedno sa Savetom usvaja listu potencijalnih komesara.europa. čl.pdf. 2009.19 18 19 http: // www. stao na stanovište da je potrebno zadržati dosadašnje rešenje koje predviđa da svaka država članica ima po jednog komesara u Komisiji. Savet predloži kvalifikovanom većinom Evropskom parlamentu kandidata za predsednika Komisije. Potom se Parlament izjašnjava većinom od svih članova. Lisabonskog ugovora zadržano je i rešenje da članovi Komisije ne smeju da obavljaju nikakvu drugu funkciju tokom mandata bez obzira da li se radi o poslovima za koje se dobija naknada ili ne.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/ en/ec/104692. st. izglasa se predsednik Komisije. Saveta i potencijalnog predsednika Komisije.consilium. 148 . Po izglasavanju predsednika Komisije. U slučaju da dođe do kršenja obaveza koje su prihvatili od strane komesara postupak protiv njih će voditi Sud pravde na zahtev Komisije ili proste većine u Savetu. Evropski savet je u decembru 2008. O tom predlogu se izjašnjava Evropski parlament. i ukoliko postoji većina. pri tome uzimajući u obzir i sugestije država članica.18 Način izbora komesara prema Ugovoru iz Lisabona se sprovodi u saradnji Parlamenta. 2. 04.

Takođe predsednik ima ovlašćenje da smeni komesara sa njegove dužnosti. Zaključak U ovom seminarskom radu autor je predstavio trenutni način funkcionisanja Komisije EU i rešenja predviđena Lisabonskim ugovorom. 17. osim Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku. ne kasnije od mesec dana pre otvaranja zasedanja Parlamenta podnese generalni izveštaj Parlamentu u vezi sa aktivnostima Unije. 4. odlučuje o unutrašnjoj organizaciji Komisije. a Visokog predstavnika može razrešiti dužnosti samo uz saglasnost Saveta i to kvalifikovanom većinom. st. Ugovor iz Lisabona. Promene u broju komesara izazvale su oprečne stavove među državama članicama iz razloga što ni jedna zemlja ne želi da nema svoga predstavnika u organima u kojima se odlučuje i o pitanjima koja se direktno tiču nje i koja utiču na njeno funkcionisanje. Komisija je za svoj rad odgovorna Parlamentu i obavezna je da godišnje.Sastav i ovlašćenja Evropske komisije Obaveze predsednika Komisije su uređene članom 17. Njega bira Savet kvalifikovanom većinom uz saglasnost predsednika Komisije.21 Dok je Parlament taj koji može da raspusti Komisiju na osnovu člana 234. čl. Sve ovo nije dovoljno da bi se ubedili građani ne20 21 Ugovor iz Lisabona. 249. čl. efikasno i kao kolegijalno telo i imenuje svoje potpredsednike između članova Komisije. pri tome obezbeđujući da Komisija funkcioniše konzistentno. 6.20 i to su sledeće: utvrđuje smernice u okviru kojih će raditi Komisija. Iz tog razloga deklaracijom na članove Ugovora se garantuje da ni u jednom momentu neće biti zanemareno mišljenje država članica koje nisu u određenom momentu zastupljene u Komisiji preko svojih komesara. st 2. 149 . Ugovora iz Lisabona.

odnosno da li će biti potrebe da se aktivira ovlašćenje Saveta iz čl. The same problem appeared in relation to the Lisbon Treaty. Irska koja je dala negativan stav oko prihvatanja Lisabonskog ugovora. Key words: The European Commission. Tačnije da li će biti nezadovoljstva od strane određenih država. structure of the Commission. 150 . The structure of the Commission was one of the main reasons why the Republic of Ireland rejected the EU’s Lisbon Treaty in the referendum of June 2008. 17. da odluči o povećanju broja komesara. Ako se ratifikuje Ugovor u svim državama članicama EU ostaje da se vidi kako će funkcionisati Evropska Komisija kada u njoj ne budu sedeli predstavnici svih država članica.Milica Filipović kih država kao što je npr. the author refers to the creation of the Commission as one of the very important EU institutions. Međutim ne može se reći sa sigurnošću da su građani bili u potpunosti upućeni u odredbe Ugovora kada su se o njemu izjašnjavali na referendumu. Summary Based on the current issues in the ratification of the Lisbon Treaty in certain EU member states. In this essay. as well as to its structure and the method of electing commissionaires. so there were disputes between the EU member states in the early period. the author is interested in the Commission’s authorities and changes related to the Commission under the Lisbon Treaty. Besides. authorities of the Commission. the author decided to present the changes which emerged in the structure of the European Commission under the Lisbon Treaty. The question of the Commission’s structure is very delicate. Considering everything mentioned above. the author decided to try to explain the problems and solutions referring to the Commission’s structure under the Lisbon Treaty. the Treaty of Lisbon.

Uvod Ostvarivanje slobodnog prometa robe od značaja je ne samo za postizanje unutrašnjeg tržista. dozvoljena ograničenja kretanja robe. carinska unija. a postepeno se uklanjaju i carine na trgovinu između Unije i država koje imaju status pridruženoga članstva. Ključne reči: Slobodno kretanje robe. poznatih pod nazivom acquis communautaire (pravne tekovine Zajednice). kvantitativna ograničenja. jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma od strane Republike Srbije. Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji. 1. mere istog dejstva. U ovom radu biće razmatrani osnovni pojmovi vezani za slobodno kretanje robe. već i zato što su pravila usvojena upravo u odnosu na slobodan promet robe uticala 151 . državni monopoli. Države članice Unije uklonile su carine na međusobnu trgovinu.Milena Jovanović apsolvent Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu SLOBODNO KRETANJE ROBE U OKVIRU EVROPSKE UNIJE I JEDNOSTRANA PRIMENA PRELAZNOG TRGOVINSKOG SPORAZUMA OD STRANE REPUBLIKE SRBIJE Slobodno kretanje robe je prvo od trideset jednog poglavlja propisa Evropske unije. i zajedno sa slobodnim kretanjem usluga. kapitala i osoba predstavlja temelj zajedničkog tržišta Evropske unije. sa zaključnim delom rada koji se odnosi na jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma od strane Republike Srbije.

all trade in goods. u stvari navedeno je da se carinska unija zasniva na carinskoj uniji „koja obuhvata celokupnu trgovinu robom“ (. ali nije određen pojam robe. u praksi Evropskog suda pravde2 došlo je do stava da se pod robom moraju smatrati proizvodi koji mogu biti vrednovani u novcu i koji su kao takvi sposobni da budu predmet međunarodnih poslova. Pomenutim odredbama dati su samo elementi Ugovora. 1 2 3 Ugovor o osnivanju Evropske zajednice ili Rimski ugovor. stupio na snagu 1.. 152 . Ugovorom su bile propisane sledeće mere: zabrana carina na uvoz i izvoz između država članica i svih mera koje imaju isto dejstvo kao carina. slobode pružanja usluga i slobode prometa kapitala. Mesto koje je dato odredbama o regulisanju načela slobode prometa robe u trećem delu naslova I – članovi 23–31 Ugovora o osnivanju Evropske unije3 – govori o samom formalno-pravnom značaju posvećenom ovom pitanju. godine. U pomenutom članu. februara 2001. Robu u slobodnom prometu čine produkti poreklom iz zemalja članica kao i produkti koji dolaze iz trećih zemalja.. Radi ostvarivanja slobodnog prometa robe u potpunosti. kako je određeno članom 9 (2) Ugovora o osnivanju Evropske zajednice1. potpisan u Nici. zabrana kvantitativnih ograničenja i mera koje imaju isto dejstvo kao ova ograničenja (članovi 28–30) i prilagođavanje državnih monopola (član 31). godine. dok je Sudu pravde ostavljeno da na kauzistički način bliže odredi sadržinu i prirodu njenih elemenata.Milena Jovanović i na ostvarivanje preostale tri slobode: slobode kretanja lica. stupio na snagu 26. god. kao i uvođenje zajedničke carinske tarife u njihovim odnosima prema trećim državama (član 23– 27). Tek kasnije. Ugovor o osnivanju Evropske Unije ili ugovor iz Nice.). Videti predmet 7/68.. januara 1958. potpisan u Rimu 1957. koja su slobodna da cirkulišu u okviru Zajednice. (1968) ECR 423.. Export Tax on Art Treasures: Commission v Italy.

ali i gubitak mogućnosti samostalnog vođenja trgovinske politike. 153 . prihvaćenu u Uredbi Saveta br. Za članove Zajednice. prema dinamici koju odredi Zajednica. Nijedna zemlja članica ne može unilateralno odlučivati ili pregovarati o carinskim pitanjima.Slobodno kretanje robe u EU i primena trgovinskog sporazuma od strane RS 2. prateći pregovore i predloge Komisije. godine. u kojima je i sama Zajednica učestvovala. godine bili jedan od glavnih izvora budžeta Zajednice. Zajednička carinska tarifa (Common Customs Tarif) kao osnovna spoljna karakteristika zajedničke trgovinske politike konačno je uvedena u Zajednicu prvog jula 1968. koji su od 1975. koji je bio određen samim Ugovorom o osnivanju. kombinovanu nomenklaturu (spisak). zajednička carinska tarifa značila je gubitak carinskih prihoda. Tada je stvoren osnov za tzv. Ugovor je predviđao dva načina za to: korišćenje tzv. doveli su do usvajanja Međunarodne konvencije o harmonizaciji opisa robe i kodnom sistemu (International Convention on the Harmonised Commodity Description and Coding System). dok se drugi način odnosio na to da se države članice obavezuju da uvozne dažbine i dažbine istog dejstva postepeno smanjuju. a primenjuje se na robu uvezenu iz trećih država nečlanica. O svim promenama vezanim za zajedničku carinsku tarifu odlučuje Savet. klauzule o zadržavanju (standstill clause). To je trebalo da kulminira uvođenjem zajedničke carinske tarife najkasnije do kraja prelaznog perioda. Najznačajniji pregovori. Suština carinske unije jeste ukidanje carina na celokupnoj teritoriji Evropske unije. kojom bi države trebale da se „uzdržavaju od uvođenja novih uvoznih ili izvoznih carina ili dažbina sa istim dejstvom i povećanja onih koja se već primenjuju u njihovim međusobnim trgovinskim odnosima“. Carinska Unija Slobodno kretanje robe razvilo se uvođenjem carinske unije i zajedničke carinske tarife.

(1963) ECR. obično u decembru. Značajnu prekretnicu predstavlja i slučaj Van Gend en Loos5 nakon koga su se države članice i njihovi privredni subjekti mogli pozivati na direktnu primenu odgovarajućih odredbi Ugovora i komunitarnog zakonodavstva. Osim neposrednog značaja koji ima za države članice. u kojoj je sadržan Carinski kodeks. Videti predmet 26/62. ali svaka modifikacija se odmah elektronskim putem prosleđuje odgovarajućim administracijama. Ona se objavljuje jednom godišnje u Službenom listu Zajednice. 4 5 Council Regulation (EEC) No 2658/87 of 23 July 1987 on the tariff and statistical nomenclature and on the Common Customs Tariff. Od 1992. 3. koja je počela da važi od prvog januara 1988. kodeks predstavlja i model po kome će države kandidati i pridružene države usklađivati svoje nacionalne carinske propise. godine svi komunitarni propisi koji su regulisali pojedina pitanja carinske tarife su objedinjeni u posebnoj Uredbi Saveta br. Zabrana kvantitativnih ograničenja između država članica Članovima 28 i 29 Ugovora o osnivanju Evropske unije zabranjena su kvantitativna ograničenja uvoza i izvoza između država članica i sve mere sa istim dejstvom. NV Algemene Transport– en Expeditie Onderneming van Gend & Loos v Netherlands Inland Revenue Administration.Milena Jovanović 2658/874 o novoj zajedničkoj nomenklaturi i tarifi. 2913/926. 6 154 . Council Regulation (EEC) No 2913/92 of 12 October 1992 establishing the Community Customs Code. godine. Tokom narednih decenija postepeno su usvajani komunitarni carinski propisi čiji je cilj bio jednobrazan tretman za robu koja prelazi bilo koju granicu u okviru Zajednice.

uvoza ili kretanja robe u tranzitu između zemalja članica Unije. sprečava svako povećanje cene uvoznih proizvoda koji odgovaraju pratećim troškovima i dažbinama svojstvenim za uvoz. Iako se ova Direktiva primenjivala samo tokom prelaznog perioda. što je bliže određeno Direktivom 70/507 usvojenom od strane Evropske komisije 1969. na štetu uvoznih. fiksiraju granični profit ili druge komponente cene samo za uvozne proizvode ili ih fiksiraju različito za domaće i uvozne proizvode. postavljaju lošije cene za uvoznu nego za domaću robu.Slobodno kretanje robe u EU i primena trgovinskog sporazuma od strane RS Ugovor o osnivanju Evropske zajednice ne daje definiciju kvantitativnih ograničenja uvoza i izvoza između zemalja članica. ona i dalje predstavlja dobru sliku onoga što se smatra merama istog dejstva. smanjuje vrednost uvezenih proizvoda. smanjen ili uslovljen ispunjavanjem uslova koji dovode do ometanja uvoza. u skladu sa okolnostima. Pod kvantitativnim ograničenjima podrazumevaju se mere koje predstavljaju potpuno ili delimično ograničenje. godine. posebno umanjenjem njihove unutrašnje vrednosti ili povećanjem njihovih troškova. 7 Commission Directive 70/50/EEC of 22 December 1969 based on the provisions of Article 33 (7). Ugovor o osnivanju Evropske unije nije promenio postojeće odredbe. Direktivom 70/50 navedene su između ostalih sledeće mere istog dejstva kojima se: samo za uvozne proizvode postavljaju minimalne ili maksimalne cene ispod ili iznad kojih je uvoz zabranjen. izvoza. Svaka druga mera istog dejstva kao i kvantitativna ograničenja je takođe zabranjena. 155 . nego se zadovoljava njihovom opštom zabranom koja naglašava značaj njihovog eliminisanja za slobodno (unutrašnje) tržište u Evropskoj uniji. fiksiraju cene uvoznih proizvoda isključivo na osnovu troškova ili kvaliteta domaćih proizvoda na takvom nivou da stvaraju prepreke uvozu.

3. sastav. identifikaciju ili korišćenje proizvoda. Procureur de la République v Bouhelier. trgovinu unutar Unije.. veličinu. a njihovo restriktivno dejstvo na slobodno kretanje robe prevazilazi dejstva koja su svojstvena pravilima trgovine. to su one mere koje se primenjuju podjednako i na domaće i na uvezene proizvode. težinu. a mogu se odnositi na način prodaje proizvoda. Njihova primena se smatra nedopuštenom samo ako je njihovo restriktivno dejstvo na slobodu kretanja robe nesrazmerno svrsi i ako se isti cilj mogao postići nekom drugom merom kojom bi se manje ometala trgovina. (1977) ECR 197. One su uvek zabranjene. u jednom konkretnom slučaju – Procureur de la Republique v Bouhelier iz 19978 – kao sve mere koje su u stanju da ometaju. (1974) ECR 837. stvarno ili potencijalno. U predmetu Dassonville9 Sud je zauzeo vrlo širok stav koji vidimo u najbitnijem delu presude – stav 5. koji glasi:“Sva pravila trgovine koje usvoje države članice a koja mogu.1. stvarno ili potencijalno. dakle one mere koje se primenjuju samo na uvozne proizvode. Praksa Evropskog suda pravde vezana za mere koje imaju isto dejstvo kao kvantitativna ograničenja Primeri tipičnih mera koje imaju isto dejstvo kao kvantitativna ograničenja su najbolje navedeni upravo u praksi Evropskog suda pravde. 156 . Procureur du Roi v Dassonville. oblik.Milena Jovanović Ove mere su nejednako primenljive mere. direktno ili indirektno. Sud je čak postavio opšte određenje mera sa ekvivalentnim efektom. Videti predmet 8/74. ometati trgo8 9 Videti predmet 53/76. prezentaciju. neposredno ili posredno. Sa druge strane postoje i jednako primenljive mere.

na primer. Odluka Evropskog suda pravde. Tako se i postavilo pitanje da li se zabrana iz člana 28. Navedeni stav Suda izazvao je razne dileme vezane za tumačenje kako same odluke. već samo unutrašnje mere10. tako i nekih njenih delova. u kojoj je podsticana kupovina domaćih proizvoda od strane građana. jeste ona u predmetu Cassis de Dijon12. kako bi se mogle obuhvatiti i mere koje se odnose na izvoz. kao i da li se pomenute mere odnose samo na unutrašnju trgovinu (Intra-Community trade). Rewe Zentrale AG Bundesmonopolverwaltung fur Branntwein. 157 . Kragujevac 2006.Slobodno kretanje robe u EU i primena trgovinskog sporazuma od strane RS vinu u okviru Zajednice imaju se smatrati merama koje imaju slično dejstvo kao i kvantitativna ograničenja“. Ugovora o osnivanju. Što se tiče toga šta treba podrazumevati pod pojam trgovačkih pravila (propisa). 233. Videti predmet 249/81. tako da nije obuhvatao propise poreske prirode. kampanju sponzorisanu od strane Irske vlade (Buy Irish)11. osim na trgovačke propise. Pravo Evropske unije. koja se nadovezuje na odluku u predmetu Dassonville. Dok je. (1992) ECR 4005. primenjuje i na druge državne mere. Njome je potvrđeno i razvijeno pravilo da se član 10 11 12 Vukadinović. Sud je pri pozivanju na odluku u slučaju Dassonville izostavljao usku formulaciju trgovačka pravila. Sud tretirao kao meru sličnog dejstva kao i kvantitativna ograničenja. drugim rečima pojam pravilo je dovoljno širok da obuhvati i praksu i politiku. Ipak u kasnijoj praksi. presude u predmetu Dassonville se kaže: države članice mogu preduzeti neke mere kojima se potpuno slobodan promet robe ograničava pod uslovom da su takve mere razumne („rule of reason“). nije potrebno da postoji namera diskriminisanja uvezenih proizvoda već je bitno da mera ima takvo dejstvo. (1979) ECR 649. Videti predmet 120/78. Commission v Ireland (Bay Irish campaign). Dalje stav 6. str. Sud je zauzeo stav da se ova formulacija treba tumačiti usko. Dakle.

Milena Jovanović 28. Zato je zadatak Komisije eliminisanje onih mera koje imaju za cilj favorizovanje domaće proizvodnje. Naime. usvajanjem direktiva usmerenih na eleminisanje mera sa ekvivalentnim efektom. osim onih koja se mogu opravdati obaveznim razlozima. 158 . i nemaju veze sa dozvoljenim izuzecima određenim u članu 30. Svoj rad Komisija je uspela da obavi kroz pokretanje slučajeva pred Evropskim sudom pravde. U predmetu Cassis de Dijon dalje se razvija ideja „pravila razuma. ostanu na snazi. u njemu su navedena četiri slučaja u kojima se smatra da je moguće da nacionalne mere država članica kojima se odstupa od načela slobodnog kretanja robe. Ti razlozi su: delotvornost fiskalnog nadzora. zaštita javnog zdravlja.. ali kojima se ipak otežava trgovina samim tim što su različita od trgovačkih pravila zemlje porekla. zaštitu domaćeg tržišta od strane kon13 Vukadinović. str. Pored Suda pravde značajan je i rad Evropske komisije u sprovođenju tehnika usmerenih na eliminisanje mera koje imaju isto dejstvo. pošteno privredno poslovanje i zaštita potrošača. Treba napomenuti da se termin ‘diskriminacija’ izričito ne pominje u Ugovoru o osnivanju. 237. op. Konkretno u zemljama članicama se najčešće radi o otvornoj ili prikrivenoj diskriminaciji prema proizvodima namenjenim izvozu ili uvezenim proizvodima u domenu mera sa ekvivalentnim efektom. Stav 14 (4) presude u predmetu Cassis de Dijon glasi: Roba zakonito proizvedena i stavljena u promet u jednoj državi članici mora biti puštena u promet u bilo kojoj državi članici bez ograničenja. Razlozi koji predstavljaju sastavni deo „pravila rezona“ proizilaze iz same suštine člana 28. kao i kroz usvajanje preporuka i mišljenja upućenih zemljama članicama sa istim ciljem. zaista može primenjivati na nacionalna pravila kojima se ne vrši diskriminacija u odnosu na uvozne proizvode kao takve. razumnosti“ ili „princip imperativnih zahteva“13. cit.

Dakle. čak i ako bi ti razlozi činili opravdanim neku jednako primenjivu meru. 159 . zaštite nacionalnog kulturnog dobra umetničke. javnog poretka ili javne bezbednosti. to jest da se merom za koju se traži opravdanje u skladu sa članom 30. istorijske i arheološke vrednosti ili zaštite industrijske i trgovačke svojine. izvoza ili tranzita robe. životinja ili biljaka. Osim što je zahtevao razloge zabrane ili ograničenja kretanja robe među onima navedenim u članu 30.2. Međutim. zaštite zdravlja i života ljudi. Ugovora o osnivanju. Ugovora o osnivanju Evropske unije govori o odstupanju u odnosu na članove 28 i 29 Ugovora. dozvoljenim se smatraju mere nacionalnih zakonodavstava i izvršnih vlasti ako su donete u cilju: 1. 3. ako su ona opravdana razlozima javnog morala. država članica se ne može pozivati na druge razloge kao osnov diskriminacije. Sud je instistirao i na njihovoj srazmernosti. veoma usko. su mogući osnov opravdavanja neke nejednako primenjive mere. Dozvoljena ograničenja slobodnog kretanja robe Član 30. zaštite javnog morala. Samo razlozi izričito navedeni u članu 30. takve zabrane ili ograničenja ne smeju postati sredstvo diskriminacije ili prikriven oblik ograničavanja trgovine između država članica.Slobodno kretanje robe u EU i primena trgovinskog sporazuma od strane RS kurencije ili kao u pomenutom Dassonville slučaju favorizovanje jednog uvoznika u odnosu na drugog. Prema odredbama člana 30. Kako je ovim članom dozvoljeno odstupanje od ključnog principa slobodnog kretanja robe Sud mora tumačiti dozvoljenost primene člana 30. nameće najmanje moguće ograničenje potrebno radi postizanja nameravanog cilja. javnog poretka i javne sigurnosti. i kaže da ovi članovi ne predstavljaju prepreku zabranama ili ograničenjima uvoza..

Milena Jovanović

2. zaštite zdravlja i života ljudi, životinja i biljaka; 3. zaštite nacionalnog nasleđa, i 4. zaštite industrijske i intelektualne svojine. Vezano za izuzetak po osnovu zažtite javnog poretka, konkretno u predmetu R v Thompson14, Sud je priznao da je potreba države da zaštiti svoje pravo na kovanje novca jedan od osnovnih interesa države, te da sprečavanje njegovog kovanja ili uništavanja u drugoj državi članici proizilazi iz toga prava. Izuzetak po osnovu javne sigurnosti, predmet Campus Oil Ltd v Minister for Industry and Energy15, Sud je obavezu kupovine domaće nafte opravdao razlozima javne sigurnosti, jer bi prekid prozvodnje mogao ozbiljno da ugrozi javnu sigurnost. Kod izuzetka po osnovu zaštite zdravlja ljudi, životinja ili biljaka, Sud je ovo pravo država članica ograničio principom proporcionalnosti i principom nužnosti i razumnosti mera zaštite. Sud je pri tome uzeo u obzir nivo zaštite zdravlja i života određen komunitarnim merama, ali i odgovarajućim međunarodnim konvencijama.16

4. Državni monopoli
Odredbama člana 31 Ugovora o osnivanju Evropske unije predviđa se da će države članice usklađivati delatnost državnih monopola komercijalnog karaktera kako bi ukolonile svaku diskriminacije u pogledu uslova nabavke i plasmana između državljana država članica. To će se primenjivati i na
14 15 16 Videti predmet C–7/78, R. v Thompson. Videti predmet C– 72/83, Campus Oil Ltd v. Minister for Industry and Energy. Preuzeto sa: http://www.fpp.edu.yu/files/Slobodno%20kretanje%20%20roba.ppt, 01.05.2009.

160

Slobodno kretanje robe u EU i primena trgovinskog sporazuma od strane RS

svaku organizaciju putem koje neka država članica pravno ili faktički, neposredno ili posredno, kontroliše, određuje, ili znatno utiče na uvoz ili izvoz između država članica. Države članice će se uzdržati od svake nove mere koja je u suprotnosti sa načelima navedenim u ovom članu, ili mere koja ograničava domašaj odredbi kojima se uređuje zabrana carina i količinskih ograničenja između država članica. U slučaju da državni monopol komercijalnog karaktera ima pravila čiji je cilj da se olakša plasman ili vrednovanje poljoprivrednih proizvoda, tada će se prilikom primene ovog člana primeniti odgovarajuće zaštitne mere zapošljavanja i životnog standarda proizvođača. Zabrane mera sa ekvivalentnim efektom biće bez pravnog efekta budući da trgovinski monopol zemlje članice omogućuje određivanje fiksne cene i kvalitet za uvezenu robu i robu namenjenu izvozu, a samim tim i zaštitu domaće proizvodnje, odnosno proizvodnje namenjene domaćem tržištu od strane konkurencije. Članom 31. navodi to da se u ovom slučaju trgovinski monopol definiše kao pravni, a ne kao ekonomski pojam, kao i to da mora biti uspostavljen ne samo od države, već i trgovinski po svojoj prirodi. Treba napomenuti da se zabranjena diskriminacija koja se pominje ovim članom ne odnosi na javne službe kao što su železnica i pošta.17

5. Jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma od strane Republike Srbije
Osnovni spoljno politički cilj Republike Srbije jeste ulazak u Evropsku uniju, prevashodno dobijanje statusa kandidata i kao krajnji cilj – Srbija kao punopravan član Evropske
17 Vučinič, J., Strani pravni život, teorija, zakonodavstvo, praksa, Institut za uporedno pravo, Beograd 2003, str. 154.

161

Milena Jovanović

zajednice. Ono što se zahteva od kandidata jeste usvajanje pravne tekovine Unije, to jest čitav korpus evropskih zakona definisanih uglavnom čuvenim Ugovorima iz Rima, Mastrihta, Amsterdama i Nice. Našoj zemlji svakako najvažniji jeste upravo ovaj finalni ugovor iz Nice, zbog Protokola o proširenju Evropske unije sadržanog u njemu. Pred zemljom koja planira ulazak u EU stoji 31 poglavlje u okviru standardnog pristupanja Uniji, na osnovu kojeg se odvijaju pregovori o stabilizaciji i pridruživanju. Svaki novi talas širenja Unije sa sobom nosi sve veće zahteve, koje u procesu stabilizacije i pridruživanju svaka zemlja ponaosob mora da ispuni. Udovoljavanje zahtevima EU i usklađivanje privrede i zakonodavstva Srbije sa evropskim standardima i komunitarnim zakonima očigledno neće biti ni lak ni kratkotrajan proces. Tranzicioni period, prema iskustvu zemalja koje su u maju 2004. godine postale članice EU – iznosi 1,5 do 4,5 godina nakon ulaska u Uniju.18 Ekonomski preduslovi i zahtevi za približavanje Srbije EU, pokrivaju nekoliko oblasti: tržišna privreda i strukturne reforme u upravljenju javnim finansijama, standarde Unije koji se tiču unutrašnjeg tržišta i spoljne trgovine, kao i pojedinačne sektorske politike koji spadaju u oblast zajedničkog tržišta. Sporazum o stabilizacioji priduživanju Srbije Evropskoj uniji19 i Prelazni trgovinski sporazum20 potpisani su 29. aprila 2008. godine u Briselu, a ratifikovani su u Skupštini Srbije
18 Preuzeto sa sajta Privredne komore Srbije: http://www.kombeg.org. yu/aktivnosti/EU/vlada_rs_eu/harmonizacija_trzista.htm, 01.05.2009. Preuzeto sa sajta Kancelarije za evropske integracije: http://www.seio. sr.gov.yu/code/navigate.asp?Id=409, 01.05.2009. Ibidem.

19 20

162

Slobodno kretanje robe u EU i primena trgovinskog sporazuma od strane RS

9. septembra. Evropska unija još nije počela punu primenu Prelaznog sporazuma sa Srbijom jer je za tu odluku potreban konsenzus svih članica, a Holandija insistira da pre toga Beograd do kraja ispuni svoje obaveze prema Haškom tribunalu. Odlukom o jednostranoj primeni, Srbija je pokazala spremnost za sledeći korak, a to je dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma predviđa postepeno smanjenje, a zatim i ukidanje carinskih stopa na uvoz proizvoda iz Evropske Unije, što će rezultirati pojeftinjenjem i većom konkurentnošću na tržištu Srbije. Sa tim problemom se ovih dana suočava mlekarska industrija koja otkazuje ugovoreni otkup mleka od farmera, pravdajući taj potez smanjenom tražnjom zbog konkurencije uvezenog mleka u prahu. Već imamo najave jeftinijeg uvoznog mleka za bebe – Kompanija Kibid, uvoznik i zastupnik nemačkog proizvođača Milupa i holandskog Nutricia, saopštila je da će već od marta 2009. njihovi proizvodi pojeftiniti.21 Zahvaljujući primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom i ukidanju carina, cene svih kategorija mlečnih formula za bebe biće niže u proseku za deset odsto dok će mlečne i nemlečne cerealije pojeftiniti u proseku za pet odsto. Kompanije Nutricia i Milupa, kao deo vodećeg evropskog prehrambenog sistema Danone, najveći su proizvođači dečje hrane i hrane za specijalne medicinske namene u Evropskoj uniji. Svi proizvodi poseduju sertifikate koji dokazuju kvalitet i strogu kontrolu kvaliteta u procesu proizvodnje. Imajući to u vidu pitanje koje se logično nameće jeste da li bi se i drugi proizvođači mogli suočiti sa sličnim scenarijom. Takođe ne treba zaboraviti i činjenicu da je pri21 Dnevni list Danas – „Jeftinije uvozno mleko za bebe“, 15.02.2009. godine.

163

Milena Jovanović

mena Sporazuma počela u jeku svetske ekonomske krize i pada kupovne moći potrošača što je rezultiralo promenom strukture potrošnje ka osnovnim životnim namirnicama. Realnost je da će proizvođači morati da se upuste u tržišnu utakmicu sa konkurencijom iz razvijenih zemalja, koja je spremna da ponudi jeftinije proizvode. Prvi na udaru naći će se manji proizvođači, koji nisu pre primene Sporazuma, uspeli da poprave nivo kvaliteta, ali ni dizajna proizvoda. Jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom podrazumeva da se u narednih šest godina postepeno liberalizuje trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima. Dinamikom smanjenja predviđeno je da se u prvoj godini carine spuste od pet do dvadeset odsto u odnosu na dosadašnji nivo. U prvoj godini primene sporazuma carine na sirovine i repromaterijale biće smanjene na sedamdeset odsto onih iz prethodne godine, dok se na proizvode više faze prerade carine spuštaju na osamdeset odsto, odnosno osamdesetpet odsto carinske stope u 2008. Carine se ukidaju na uvoz žive stoke za uzgoj i priplod, kao i na neke poljoprivredne artikle koji se ne proizvode u Srbiji, kao što su, recimo, tropsko voće, začini i neke vrste semenske robe, mada su carine i na te proizvode do sada bile simbolične. Carinske stope na ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode u prvoj godini su između osamdeset i devedeset pet odsto od postojeće carine.22 Srpska industrija će se najduže štititi pri uvozu robe koja je na listi „najosetljivijih proizvoda“, među kojima su nameštaj, obuća, oružje, keramički proizvodi, staklo, gvožđe, čelik, bakar, aluiminijum i proizvodi od tih metala. U prvoj godini primene sporazuma carina na te proizvode iznosiće osamdesetpet odsto dosadašnje, a među „najosetljivijim proizvodi22 Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa aneksima – na sajtu Kancelarije za Evropske integracije.

164

Slobodno kretanje robe u EU i primena trgovinskog sporazuma od strane RS

ma“ su i traktori manje snage, bicikli, motokultivatori, hartija i karton i električne mašine i oprema. Za sledeću kategoriju – „veoma osetljive“ proizvode – carina bi se postepeno smanjivala četiri godina, i to prvo na osamdeset odsto od postojeće, zatim na šezdeset, četrdeset i dvadeset odsto, a od 2013. godine bi bila ukinuta. Na toj listi su sapun i razni proizvodi hemijske industrije, plastične mase, prirodna i veštačka krzna, kaučuk i drvo i proizvodi od njih, zatim proivodi od kamena, gipsa, cementa, betona i azbesta, alati, železnički i tramvajski vagoni i igračke. Carine na „osetljive proizvode“, treću kategoriju prema prelaznom trgovinskom sporazumu, smanjivale bi se u naredne tri godine, odnosno do 2011. godine, a smanjenje u prvoj godini bi bilo na sedamdeset odsto, a zatim na četrdeset odsto sadašnje carinske stope. U toj grupi su so, mineralna goriva i ulja, šeširi i kape, vozila za sneg, golf vozila, kao i merni, kontrolini, precizni, medicinski i hirurški instrumenti i aparati.

6. Zaključak
Sprovođenje sporazuma imaće veliki uticaj na srpku ekonomiju. Dolazi do velikog porasta uvoza konkuretnih proizvoda, kao i znatnih teškoća u pojedinim delatnostima i regionima. Iako u prvom periodu primene Sporazuma neće biti osetnijih efekata na polju cena, njegova primena podstaći će slabu tržištnu konkurenciju u Srbiji. Sa druge strane domaći izvovnici imaće slobodan pristup tržištu Evropske unije, što bi pored razvoja konkurentnosti domaćih izvoznika, trebalo da dovede i do povećanja investicija i zaposlenosti u tim preduzećima.23
23 http://web.uzzpro.sr.gov.yu/kzpeu/publikacije/2007/ssp.pdf.

165

istorijske ili arheološke vrednosti. Takođe Srbija će ukinuti sva količinska ograničenja i mere sa istim dejstvom na uvoz ribe i proizvoda od ribe poreklom iz Zajednice (član 30). Da bi bila potpunija slika o tome koliko bi se primenom sporazuma izgubilo navodi se primer da je od januara zaključno sa avgustom 2008. Po ovome članu se ne sprečava zabrana ili ograničenje uvoz. javnog interesa ili javne bezbednosti. poreza na dobit 25 i od poreza na dohodak 47 milijardi dinara. Stupanjem na snagu Sporazuma ukidaju se količinska ograničenja i mere koje imaju isto dejstvo na uvoz u Zajednicu industrijskih proizvoda poreklom iz Srbije (član 20).danas.rs/clanak/ekonomija/glasjavnosti–19–09–2008/blize-evropi-ali-manje-para-u-budzetu. zaštite zdravlja i života ljudi.rs/vesti/politika/prihodima_od_akciza_bice_ nadoknađen_manjak_u_budzetu. od poreza na dodatu vrednost 200. prouzrokovanog primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. doći će do smanjenje budžetskih prihoda od carina.24 Dopunom Zakona o akcizama predviđa se da će se povećanjem akcize na naftne derivate. cigarete i pivo. kao i taksi. životinja ili biljaka. To znači da su prihodi od carine skoro u nivou poreza na plate i predstavljaju značajna sredstva. isto dejstvo se primenjuje i na uvoz poljoprivrednih proizvoda poreklom iz Srbije (član 27). 166 . Odredbe koje se odnose na dozvoljena ograničenja regulisana su članom 45 Sporazuma.Milena Jovanović Kao što je već spomenuto.56.html?news_id=150751. godine od akciza prikupljeno 62 milijarde dinara.25 Pitanja vezana za kvantitativna ograničenja i mere istog dejstva jasno su definisana u glavi IV Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. nadomestiti manjak budžetskih prihoda zbog smanjenih prihoda od carina. zažtite nacionalnog blaga umetničke.glas-javnosti. http://www. izvoza ili tranzita robe opravdane na osnovu javnog morala. ove zabrane 24 25 Preuzeto sa: http://www. Međutim.

uzzpro.27 Ovaj zakon bi trebalo da dopuni nedostatke onog iz 2005.05. Mađarska.html. http://web. kao na primer Češka. 01. or g . 01. godine Narodna skupština usvojiti zakon. 01.Slobodno kretanje robe u EU i primena trgovinskog sporazuma od strane RS ili ograničenja neće biti sredstva proizvoljne diskriminacije ili prikrivenog ograničenja trgovine između Srbije i Unije. zakonodavstvu i Komisiji za zaštitu konkurencije na dobijanje zaključnog mišljenja.2009.yu/kzpeu/publikacije/2007/ssp. k om b e g . Slovenija i druge. known as acquis communautaire (the Community’s legal acquisition).26 Do kraja februara 2009. može se očekivati da će do polovine 2009. 167 .2009. pokazuju da je u celini gledano taj proces pozitivno uticao na restruktuiranje. ako je praćen odgovarajućim merama makroekonomske i razvojne politike. ekonomski rast i zaposlenost. and together with free movement of services.28 Summary Free movement of goods is the first of thirty-one chapters in the EU regulations.gov. http://www.sr.rs/exit/Objavljen-Nacrt-zakona-o-zastitikonkurencije. kako na unutrašnjem tržištu Srbije tako i u bilateralnoj trgovini sa Unijom. trebalo je da se utvrdi predlog Zakona o zaštiti konkurencije. godine. y u / a kt i v n o s t i / E U / v l a d a _ r s _ e u / harmonizacija_trzista. capi26 27 28 ht t p : / / w w w. Evropska Unija insistira na donošenju modernog antimonopolskog zakona.05. koji bi ugušio svaku antikonkurentski usmerenu praksu. takođe Unija zahteva od Srbije da na svaki način obezbedi i administrativni kapacitet za stvarnu primenu ovog zakona.htm.05. Iskustva zemalja koje su pre Srbije prošle kroz proces pridruživanja EU.2009.pdf. Nakon što nacrt zakona bude poslat ministarstvima.vesti.

Key words: Free movement of goods. allowed limitations of movement of goods. measures of same effect. and people. with a final part of the work referring to the unilateral implementation of the Interim Trade Agreement by the Republic of Serbia.Milena Jovanović tal. unilateral implementation of the Interim Trade Agreement by the Republic of Serbia. The EU members abolished customs for mutual trade. 168 . quantitative limitations. represents the basis of the EU’s single market. and they are also gradually abolishing customs for the trade between the EU and the countries with the status of associate member. This work will consider the basic notions related to free movement of goods. Stabilization and Association Agreement. state monopolies. customs union.

Evropsko pravo. tradicija. Izuzetno istorisko nasleđe svedoči o burnoj prošlosti koju je obeležila jedna ideja. 1. 169 . pravnik PRETHODNO PITANJE U EVROPSKOM SUDU PRAVDE U ovom radu je obrađena tema prethodnog pitanja u Evropskom sudu pravde. Malo koji deo sveta bi imao danas toliko toga da pokaže svojim posetiocima kao Evropa. Tema je obrađena sa više aspekata. kao jednom od najvažnijih instituta procesnog prava. Kroz pojam. Cilj rada je da se ukratko predstavi tema i ukaže na značaj koji prethodno pitanje ima u razvoju Evropske unije. šta je njegov cilj i koji su pravni osnovi na osnovu kojih dolazi do njegove primene. kao i ko može da ga uputi. jezika. Forma i sadžina ukratko govore o tome kako pitanje treba da izgleda i šta sve treba da sadrži. kontinent neverovatne istorije. ideja ujedinjenja kontinenta. Uvod Veliki broj naroda. Evropski sud pravde. vera. U uvodnom delu je napravljen jedan osvrt na prošlost same ideje unije. osvajanjima. a samo jedan kontinent.Nikola Kmezić dipl. cilj i pravni osnov je dato objašnjenje šta je prethodno pitanje. Analizom literature autora koji su se bavili i analizirali ovu temu u samom Sudu i prakse ovog Suda došlo se do nekih zaključaka koji su predstavljeni u radu. Evropa pseudonim za različitost. To je kontinent izmoren sukobima. U završnom delu su opisani sam postupak odlučivanja o prethodnom pitanju i dejstvo te odluke koje ona proizvodi u praksi. ratovima. Ključne reči: Evropska unija. prethodno pitanje. kultura.

Sveto-rimsko carstvo. Austrijski grof Rihard Koudenhove-Kalergi je 1923. 170 . pa se tako i polako počelo razmišljati o ujedinjenju evrope ali na nekim drugim principima. Ovo je evropsko pitanje: međusobna mržnja Evropljana koja truje atmosferu.. na buretu baruta međunarodnih sukoba. na prisili i na nekim sličnim principima. (. savršenijeg sveta. Nakon završetka Prvog svetskog rata. godine je na prvom Panevropskom kongresu održanom u Beču okupio brojne ličnosti iz sveta politike.Nikola Kmezić Prema mitologiji Evropa je dobila ime po prekrasnoj feničkoj princezi. pa su se tako ređali pokušaji. g.wikipedia. obično su trajala do smrti utemeljivača ili njegovim vojnim porazom. i tom prilikom je između ostalog istakao sledeće: „Evropa kao politički koncept ne postoji. na porobljavanju. Ovaj deo sveta obuhvata narode i država koje se nalaze u haosu.“1 Francuski premijer Aristid Brijan 1 http. a ostali su pokušaji zato što su temeljeni na nacionalizmu. Francusko carstvo predvođeno Napoleonom. različitosti. Takve države nisu uvažavale potrebu za slobodom. ćerki sidonskog kralja Agenora i njegove žene Telefase inače ljubavnice boga Zevsa. Po raspadu te moćne države usledili su mnogi pokužaji stvaranja jedne tako moćne države koja bi se rasprostirala preko celog kontinenta. Drugi svetski rat. Najveća prepreka stvaranju Sjedinjenih Evropskih Država su 1000 godina rivaliteta između dvaju najbrojnijih nacija Evrope – Nemaca i Francuza..// sr. sve su to bili pokušaji. Ta društva su ostajala kratkog veka. na polju budućih sukoba.04. godine osnovao Panevropski pokret i 1926.2009. Prvi svetski rat. Još u Rimskom carstvu se javila ideja o ujedinjenoj Evropi.org/wiki/istorija evropske unije 19.. uzajamnom poštovanju i međusobnoj saradnji naroda na kontinentu.. Franačka država.) Evropsko pitanje biće rešeno samo putem ujedinjenja evropskih naroda. svesni strahota koje su preživeli mnogi političari počinju da razmišljaju o viziji nekog boljeg.

a problemi sa kojima su se suočavali su tražili sve veće angažovanje članica. u kojima su stradali desetine miliona ljudi. zajednica je postajala sve kompleksnija. godine predložio formiranje federacije evropskih država u cilju političkog napretka. preko nepoznavanja propisa drugih članica. Danas Evropska Unija broji dvadesetsedam članica i sve te zemlje imaju različite pravne sisteme. Nakon svih ratova. strahovitih razaranja i neprocenjive materijalne štete. ali životna realnost i velika ekonomska kriza su još jednom uvukli Evropu u stare podele i probudili stare duhove. Jedan od stubova funkcionisanja unije je Evropski sud pravde. Ta institucija na najbolji mogući način učestvuje u stvaranju komunitarnog prava. Taj proces je još uvek u toku. Ti predlozi su nailazili na odobravanje među intelektualcima tadašnje Evrope. pa do nedostatka odgovarajuće prakse u pojedinim oblastima nisu u situaciji da donesu odluku koja se od njih očekuje. 171 . Njegovo sedište je u Luksemburgu. početkom druge polovine dvadesetog veka konačno su se stvorili uslovi i svest dosla do tog nivoa da se shvati značaj ujedinjenja. kako su godine prolazile tako je i projekat dobijao sve više maha. U decenijama iza nas se stvarao i konačno stvorio jedan sistem vrednosti koji pre svega počiva na interesima. Takve situacije su vremenom postajale sve učestalije i njihov broj rastao. ali je plaćena. S obzirom na potencijalno veliki broj problema koji se mogu javiti zbog složenosti same unije bilo je neophodno izgraditi funkcionalan mehanizam koji će na što brži način dati odgovor na mnoga sporna pitanja. jedno od najbolnijih iskustava u ljudskoj istoriji. Drugi svetski rat. Sve je počelo na jednom bezazlenom nivou. Cena je bila previsoka.Prethodno pitanje u Evropskom sudu pravde je na sednici Društva naroda 1929. Sudovi država članica često dolaze u situaciju da zbog nepoznavanja propisa donešenih od strane same Evropske Unije. ali takođe vodi računa i o uzajamnom poštovanju država članica po kome je Evropa danas i prepoznatljiva u svetu.

obim poslova koje je Sud bio dužan da preuzme vremenom bivao je sve veći. nakon raspravljanja o upućenom zahtevu. može da uputi zahtev Sudu za rešavanje po predhodnom pitanju. doprinesu razvoju i reformisanju pravosudnih sistema novih država. ako je to korisno za sam postupak. Širenje Unije nije rađeno planski. Nespremnost novih država članica je za posledicu imala njihovu sporiju integraciju u evropske institucije. i pored toga neophodna je i dobra saradnja sa evropskim in172 . Svrha ovog instituta pred Evropskim sudom pravde je slična kao i u zakonodavstvima država članica. mišljenje ili odluku nekog drugog suda ili organa. Ono predstavlja mogućnost postupajućem sudu da u određenom trenutku postupka zatraži tumačenje. a pogotovo na pravosuđe. bilo koje instance država članica Unije.Nikola Kmezić 2. Ta nespremnost se odnosila na gotovo sve pore društva. Prethodno pitanje služi kako bi se što bolje utvrdilo činjenično stanje u postupku i donela odluka koja će imati manju mogućnost za osporavanje pravnim lekovima. doneti odluku i dostaviti je nacionalnom sudu. ono je bilo često i politički obojeno. Međutim. pružanjem sveobuhvatne pomoći. Cilj Evropski sud pravde je jedan od ključnih faktora za razvoj ne samo komunitarnog prava nego i Evropske unije uopšte. Pojam prethodnog pitanja Kada govorimo o prethodnom pitanju. Prethodno pitanje je regulisano članom 234. Sud će. 3. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. pre svega je neophodno naglasiti da se radi o institutu procesnog prava koji poznaju gotovo sva savremena zakonodavstva. Nacionalni sud. Zadatak starijih članica Unije je bio da. Uzimajući u obzir istorijski razvoj Unije.

pa se tako može navesti i slučaj Van Gend en Los (Van Gend en Loos v. str. pogotovo sa Evropskim sudom pravde. kao najznačajnije evropske institucije kada je primena prava u pitanju. tako je i u sudsku pisarnicu u Luksemburgu stizao sve veći broj zahteva za rešavanje prethodnog pitanja. Pojedinac pred sudom evropskih zajednica. Dalje ovaj postupak treba da omogući fizičkim i pravnim licima dodatnu mogućnost da indirektno ospore zakonitost akta Unije pred Sudom ako to nisu uradili tužbom. 80. Prvi i najvažniji cilj je ostvarenje opšteg interesa da se pravo Unije tumači i primenjuje na jedinstven način od strane nacionalnih sudova i organa država članica. 173 . Upravo je prethodno pitanje institut koji omogućava vezu između nacionalnog sudstva i Evropskog suda pravde.Prethodno pitanje u Evropskom sudu pravde stitucijama. Kako je rastao broj država koje su primane pod krov ujedinjene Evrope. Pogotovo treba imati na umu da je pravo Evropske unije jedna široka i složena oblast i da stručne javnosti u novim. ali i starim članicama nisu uvek upoznate na pravi način i da pojedine odredbe mogu biti tumačene na pogrešan način. Taj slucaj je poznat po tome što je tužilac želeo da skrene pažnju na to da je holandski zakon u suprotnosti sa evropskim pravom. Holandija se branila na taj način što je dostavljala podneske u kojima je isticano da samo Evropska komisija ili neka druga članica mogu da povedu postupak pred Sudom u kome bi bilo ukazano na eventualnu suprotnost i da se taj postupak ne može rešavati kroz član 234. Sam postupak ima nekoliko ciljeva. Sud 2 Maja Stanivuković. ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Nederlandse administratie der belastingen)2. Treba takođe. voditi računa i o tome da ovim putem Sud kroz različite slučajeve i situacije na koje nailazi otklanja dileme i postavlja određene standarde u pogledu tumačenja procesnih pitanja.

i da se inicijativa za pokretanje postupka pred Sudom ne može prepuštati samo Komisiji ili drugoj članici Unije. Kad se takvo pitanje postavi pred nekim sudom države članice. Pravni osnov Prethodno pitanje je. Dakle. Tim članom su definisana pravila za korišćenje prethodnog pitanja. ako to ovi statuti predviđaju. jer se na njih to pravo prvenstveno i odnosi.Nikola Kmezić je u tom slučaju zauzeo veoma čvrst stav i svima jasno stavio do znanja da se ne može u ovakvim situacijama ignorisati član 234. institut procesnog prava. istog Ugovora. – valjanošću i tumačenjem akata koje su doneli organi Zajednice i Evropske centralne banke. Donošenjem takve odluke. ovom odlukom približio pravo Unije njenim stanovnicima. Radi se o bivšem članu 177. 4. pravni osnov je osnovna pretpostavka da bi se uopšte moglo govoriti o njegovoj primeni. Sud je takođe. te kao takav za svoje postojanje mora da ima uporište u važećim prvnim aktima. on je procenio da će se ovako mnogo lakše i uspešnije otklanjati sve one manjkavosti i nedostaci nacionalnih zakonodavstava. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Njegov pravni osnov se nalazi u članu 234. kao što je već rečeno. Član 234 (bivši 177) Ugovora o Evropskoj zajednici: Sud pravde je nadležan da donosi odluke o prethodnim pitanjima u vezi sa – tumačenjem ovog Ugovora. taj sud može. – tumačenje statuta tela koja su osnovana aktom Saveta. ako smatra da je odluka o tome potreb174 . odnosno fizičkim i pravnim licima.

Dušan Popović. 64. koja se tiču punovažnosti i tumačenja okvirnih odluka i odluka donetih na osnovu takozvanog trećeg stuba Evropske unije. Ugovora. – član 35. kao što se vidi iz priloženog ovaj član nedvosmisleno predstavlja pravni osnov prethodnom pitanju pred Sudom pravde. koji daje pravni osnov za postavljanje prethodnog pitanja vezano za probleme koji se odnose na vize. Ugovora o Evropskoj uniji koji uređuje nadležnost Suda pravde za odlučivanje o prethodnim pitanjima. policijske i sudske saradnje u krivičnim stvarima.Prethodno pitanje u Evropskom sudu pravde na za donošenje njegove presude. do 69. azil. istog ugovora. a to su: – član 68. imigraciju i politiku koja reguliše slobodu kretanja. – član 150. da zatraži od Suda pravde da odluči o tom pitanju. Ugovora o osnivanju Evroatoma i ovaj član je sadržinski jako sličan članu 234. Ali i pored ovog člana. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.3 Dakle. 175 . a sve u vezi sa oblastima koje pokrivaju članovi od 61. Evropski sud pravde. Tu će se pitanja najčešće odnositi na nadležnost i na priznanje i izvršenje sudskih odluka iz drugih država ugovornica. ovaj sud je obavezan da zatraži prethodno mišljenje Suda pravde. str. Ana Knežević Bojović. tj. postoje još neki članovi međunarodnih ugovora i konvencija koje predviđaju primenu prethodnog pitanja pred Evropskim sudom pravde. zatim o tumačenju konvencija koje budu usvojene u okviru trećeg stuba i o tumačenju i punovažnosti mera za sprovođenje pret3 Aleksandra Čavoški. Kada se takvo pitanje postavi u predmetu pred nacionalnim sudom čije odluke ne podležu pravnom leku unutrašnjeg prava.

Nadležnost nije obavezna i postoji samo ako je država članica dala saglasnost odgovarajućom izjavom.Nikola Kmezić hodno navedenih akata. dobio odgovor od Suda. kada pitanje nije na odgovarajući način formulisano. neophodno je da se povede računa o tome da podnesak bude uredan. Tu nema jedinstvenog odgovora. stranke učestvovati u formulisanju. Pa će tako u Engleskoj. 82–83. str. Kao primer se može dati Briselska konvencija iz 1968. 176 . dok im 4 Maja Stanivuković. koja je u međuvremenu transformisana u uredbu Evropske unije. op. jer različiti pravni sistemi imaju različit pristup ovom problemu. Forma pitanja Jedan od preduslova da bi neki zahtev bio u Sudu uzet na razmatranje je da zadovoljava određenu formu.. Međutim. tj. odnosno u kojoj meri će stranke učestvovati u njegovom formulisanju. U nekim situacijama. a pitanje vidljivo i jasno formulisano. Kada je u pitanju odluka nacionalnog suda da uputi prethodno pitanje Evropskom sudu pravde. kao predstavniku anglosaksonskog pravnog sistema.4 5. cit. Sud će odgovoriti kao da je dobro formulisano. a iz konteksta se može zaključiti na šta se ono odnosi. tu nije propisana odgovarajuća forma. da bi se ostvarila svrha. Tumačenje ove konvencije je posebnim protokolom bilo povereno Sudu. Postavlja se i pitanje na koji način će nacionalni sud postaviti pitanje. godine. – Pojedine međunarodne konvencije zaključene u okviru Evropske zajednice posebnim protokolima daju Sudu pravde nadležnost da na predlog nekih drugih sudova donosi odluke o predhodnim pitanjima koja se tiču tumačenja odredaba konvencija.

6. Ipak. Ali ne samo to. po mogućnosti što kraća. a takođe i proširena nadležnost usvajanjem Ugovora iz Amsterdama. pa se tako traži da ona budu jednostavna. odlučivanje o valjanosti i tumačenja akata koje su doneli organi Zajednice i Evropske centralne banke. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. jasna. ali ipak sa svim neophodnim činjenicama. Tako da je na ovaj način Sud ograničio svoje delovanje na nove slučajeve. pa je Sud uzimao u razmatranje i ona pitanja koja nisu u potpunosti zadovoljavala ovaj uslov. a to su kao što je već rečeno. jer su postojale već odluke Suda na pitanja iz drugih sličnih predmeta. Traži se da pasusi budu numerisani. problem sadržine prethodnog pitanja je mnogo bitniji za Evropski sud pravde. Sadržina se u praksi morala svesti na ono što predviđa član 234. problem je nastao što se ni na sva pitanja nije moglo odgovarati. tumačenja odredaba Ugovora. ako to ovi statuti predviđaju.Prethodno pitanje u Evropskom sudu pravde u vecini država članica koje pripadaju kontinentalnnom pravnom sistemu neće biti pružena ta mogućnost. Evropski sud pravde je izdao uputstvo u kome savetuje nacionalne sudove kako da postave prethodno pitanje. Sadržina pitanja U prethodnom naslovu se govorilo o formi prethodnog pitanja. kao i da samo pitanje bude ili na početku ili na kraju zahteva zbog bolje preglednosti. naročito u okolnostima sve većeg broja zahteva. a za ostale je tu sudska praksa u kojoj mogu da pronađu odgovor na pitanje 177 . stranke imaju pravo da dostavljaju podneske i na taj način pomognu Sudu da stekne pravu sliku o činjeničnom stanju. odnosno na sve one situacije koje do sada nisu rešavane. te tumačenje statuta tela koja su osnovana aktom Saveta. Za razliku od forme. koja kao što je već rečeno pogotovo u prvim slučajevima i nije bila toliko presudna.

U obrazloženju je Sud istakao da je njegov zadatak da da odgovore koji bi služili nacionalnim sudovima da lakše donesu presude u svojim postupcima. Sud je svojom praksom potvrdio da će se odgovarati samo na ona pitanja koja su od značaja za nacionalne sporove. a nemaju preteran značaj ni za razvoj komunitarnog prava. To se pre svega odnosi na situacije gde je pitanje u stvari hipotetičko i prvi takav slučaj u kom je Sud odlučio da uskrati odgovor je bio slučaj Foglia (Pasquale Foglia v. Mariella Novello)5. U tom uputstvu. on o njemu ne odlučuje. već uputi na neki sličan slučaj koji je već odgovorio. Sud je ovakvim slučajevima gradio svoju reputaciju i stavio do znanja svima da neće dozvoljavati zloupotrebe. godine izdao jedno uputstvo kojim savetuje kako postaviti prethodno pitanje. Sud kada dobije takvo pitanje. On je takođe. ali suštinski odgovara njihovom. cit.Nikola Kmezić koje možda ne potpuno sadržinski. 67–68. Kao sto je već rečeno. str. Sud je zauzeo stav i stavio do zananja da neće odgovarati na pitanja koja nisu od značaja ni za sam postupak koji se vodi pred nacionalnim sudom. već je zatraženo od Suda da on svojom presudom utvrdi da je francuski poreski sistem u suprotnosti sa komunitarnim pravom. 178 . 5 Aleksandra Čavoški. pored saveta kada je u pitanju forma prethodnog pitanja. odbijao da da odgovor i u situacijama kada nacionalni sudovi nisu dostavljali dovoljan broj činjenica uz pitanje. a on u svakom konkretnom slučaju sam procenjuje koliki je taj značaj.. Pored pitanja. ukoliko postoje neke nesuglasice vezane za komunitarno pravo. Ana Knežević Bojović. gde nije ni postojao spor među strankama. op. nalaze se brojni saveti vezani i za njegovu sadržinu. zahtev mora da sadrži sve činjenice vezane za sam postupak. kada sam govorio o formi samog pitanja Sud je 2005. Dušan Popović.

7. a ne redovnom sudu. Druga situacija je ona kada se radi o nacionalnom sudu najviše istance. da li donosi pravosnažnu i izvršnu odluku.Prethodno pitanje u Evropskom sudu pravde mišljenja nacionalnog suda. Kada govorimo o nacionalnim sudovima. reguliše i to pitanje i u njemu stoji da su nacionalni sudovi ti koji imaju pravo da upute zahtev. a takođe i posebna pažnja se posvećuje tome da se radi o organu koji nije stranka u postupku. Kao dilema javlja se i to da li se arbitraža može pojaviti kao neko ko je nadležan da uputi prethodno pitanje. Član 234. odnosno ko je u stvari ovlašćen da sudu uputi taj zahtev. stavove stranaka i sve ono što je neophodno i što je od značaja da Sud da što potpuniji odgovor. Praksa Suda pokazuje da je moguće ako ona ispunjava uslove vezane za donošenje odluka koje moraju biti pravosnažne i izvršne. a takođe se zahteva i da su stranke u obavezi da se obrate toj arbitraži. kao što su na primer da li se radi o organu koji je osnovan zakonom. da li se pred njim vodi postupak u skladu sa načelom kontradiktornosti. Član 234. U praksi se postavilo pitanje da li to mogu da budu i neki drugi nacionalni organi i kada dođe do te situacije Evropski sud pravde je taj koji u svakom pojedinačnom slučaju odlučuje da li će razmatrati ili ne. postoje dve situacije u kojima sud postavlja pitanje. Prilikom tog odlučivanja Sud uzima u obzir različite okolnosti. kada nije 179 . Organi koji su nadležni da upute pitanje Ugovorom o osnivanju Evropske Zajednice predviđena je i nadležnost za upućivanje prethodnog pitanja. odnosno da li je ta presuda neophodna za njegovu odluku. Prva je ona kada on ima diskreciono pravo da odluči da li će uputiti pitanje ili ne. govori o tome i definiše kada postoji obaveza nacionalnog suda da uputi pitanje.

ali obaveza postavljanja pitanja ne postoji u situacijama kada je Sud vec odlucivao o sličnom pitanju. iako protiv tog suda ne postoji mogućnost ulaganja nekog pravnog leka. a to je da je pitanje od značaja za postupak koji se vodi. ali ni tada ne znači da će sud biti u obavezi. Prva bitna stvar je proceniti u kojoj fazi nacional6 7 Ibidem.Nikola Kmezić moguće korisriti pravne lekove na njegove odluke i tada se sud nalazi u obavezi da uputi prethodno pitanje. 65. to se nalazilo u isključivoj nadležnosti ovog Suda. Do usvajanja Ugovora iz Nice. ne mora neki nacionalni sud samo da bude sud najviže instance. Ibidem. jer je neophodno da se ispuni još jedan preduslov. Postupak Upućivanje prethodnog pitanja sprovodi se prema sledećim pravilima. Sud je potvrdio i ovu svoju obavezu u slučaju Da Costa6. 180 . Što znači ako nacionalni sud proceni da taj slučaj nije od značaja za njihov postupak. Međutim. on nije u obavezi da uputi prethodno pitanje pred Evropski sud pravde. Praktičan primer bi mogao biti slučaj poznat kao CILFIT7. najbitnije je da se njegova odluka ne može pobijati pravnim lekovima po nacionalnom zakonodavstvu. Taj postupak se započinje pred nacionalnim sudovima. Evropski sud pravde ima nadležnost da donosi odluke o prethodnim pitanjima koja su mu upućena od strane nacionalnih sudova. 8. ako smatra da je bitno za očuvanje komunitarnog prava. Da bi se Ugovorom iz Nice proširila nadležnost Prvostepenog suda i u pogledu donošenja presuda na prethodne zahteve nacionalnih sudova u specifičnim oblastima predviđenim u Statutu. str. može nadležnost u tom predmetu da prebaci na Evropski sud pravde. Prvostepeni sud.

Ono što je stav Suda i celokupne stručne javnosti je da taj trenutak treba da proceni sam nacionalni sud. 181 . Postoji praksa da se pitanje dostavi i državama članicama. tako da se taj trenutak procenjuje u svakom pojedinačnom slučaju. Budući da neka zakonodavstva dozvoljavaju žalbu. Ako bi Sud doneo odluku o prethodnom pitanju. Prilikom te procene je bitno da ispita sve relevantne činjenice o tom slučaju. a u međuvremenu se ustanovi da je sud koji odlučuje po žalbi uvažio žalbu. Pitanje je da li je i nakon slanja moguće povući ako na primer dođe do poravnanja među strankama ili se ustanovi da odluka o prethodnom pitanju neće imati značaja na odluku pred nacionalnim sudom. odluka Evropskog suda pravde ostaje na snazi i neće biti povučena. te razne evropske institucije u zavisnosti od toga sta je predmet pitanja. Stranke u postupku pred nacionalnim sudom u pojedinim zakonodavstvima imaju prava da ulože žalbu na odluku da se Sudu uputi prethodno pitanje. Evropska centralna banka itd. a pitanje se objavljuje u Službenom listu Unije. Momenat upućivanja nije nigde preciziran propisima. Kada se sve to obavi onda je neophodno formulisati pitanje na odgovarajući način te uputiti ga Evropskom sudu pravde. pa tako to mogu biti Evropska komisija. ali ta žalba ne sprečava odluku nacionalnog suda niže instance da uputi zahtev za rešavanje po prethodnom pitanju. da sakupi argumente stranaka u postupku. a on još nije raspravljao o pitanju neće ni raspravljati. Njihova mogućnost uticaja na slanje prethodnog pitanja zavisi od države do države. Savet. te da izvede sve radnje koje su neophodne. Kada pitanje stigne u Sud sekretarijat ga prevodi te dostavlja svima onima kojima bi se trebalo dostaviti. Sud može da sačeka pravosnažnost zahteva. To su obično stranke u postupku. Sam Sud ako dobije zahtev za povlačenje.Prethodno pitanje u Evropskom sudu pravde nog postupka je najbolje uputiti pitanje.

182 . Postoji mogućnost i da se ne održi usmena rasprava ako zainteresovane strane u roku od dvadeset jednog dana od dana prijema podnesaka spora i ostalih pismena to ne zatraže. te ga eventualno osporili. tako da se danas u proseku na odluku čeka skoro dve godine. tako da to sigurno predstavlja veliki problem i oduzima veliko vreme prevodiocima.Nikola Kmezić Kao jezik na kom će se voditi postupak. stranaka i zainteresovanih država članica. Kada prevede i dostavi svima postavljeno pitanje Sud pazi na rok od dva meseca u kome zainteresovane strane mogu da dostavljaju sudu podneske u kojima bi se izjasnili o prethodnom pitanju. odnosno usmenom delu postupka su obično prisutni predstavnici Komisije. pa se za odgovor na upućeni zahtev čekalo samo mesec dana. pa se i taj problem uspešno prevazilazi. a to je malo nezgodno obzirom da ne znaju šta je suprotna strana navela u svom podnesku. za razliku od postupaka pred nacionalnim sudovima stranke ovde nisu u obavezi da postavljaju svog punomoćnika za prijem pismena. Kao što je poznato Unija ima 23 službena jezika. Rasprava u ovom postupku se ipak razlikuje od rasprava u drugim postupcima pred Sudom. Države članice te podneske mogu da dostavljaju na svom maternjem jeziku. Unija je postala jedna veoma ozbiljna naddržavna organizacija koja broji dvadeset sedam država. Danas je situacija znatno drugačija. a i ukoliko stav Suda bude da za tim ne postoji neka preterana potreba. Na samoj raspravi. Takođe. odnosno jezik postupka zavisi od zemlje iz koje je upućeno pitanje. dok evropske institucije to mogu da čine isključivo na jeziku postupka. ali Sud takođe poseduje veliku prevodilačku službu. Sud pravde je bio mnogo ekspeditivniji na pocetku svog delovanja. Stranke nemaju neke velike mogućnosti za iznošenje svojih stavova. One će imati nakon podneska na raspravi prava samo jednom da se obrate i da iznesu svoje viđenje problema.

Prethodno pitanje u Evropskom sudu pravde Postoje situacije kada Sud na zahtev neće odgovarati presudom. opšte je prihvaćeno da su one obavezujuće. Evropski sud pravde je kroz svoju bogatu praksu gradio pravila i principe koji danas čine njegovo procesno pravo. Dejstvo Nacionalni sud ili organ upucuje prethodno pitanje Evropskom sudu pravde i od njega se očekuje da donese neku odluku ili da da neko mišljenje. Rešenjem će se obično uputiti na sudsku praksu ako postoje već slučajevi koji su slični i iz njih se može videti na koji način bi trebalo postupiti. Takođe. 9. Samim Ugovorom nije precizirano. nego rešenjem. ni propisano kakvo je dejstvo tih odluka. Tumačeći prava Unije. jer može da se koristi analogija iz nacionalnih prava. Prvo bi se osvrnuo na odluke o tumačenju koje imaju obavezujuće dejstvo. ali to uvek čini 183 . Nema sumnje da Sud uspeva i pored preopterećenosti poslom da odgovori na sve zahteve koji se pred njim postavljaju kada se radi o institutu prethodnog pitanja. rešenjem će se odgovarati i kada Sud proceni da pitanje nije relevantno za postupak pred nacionalnim sudom. One. Međutim. Ovo je jedno od tumačenja dejstva ovih odluka. Kada to učini. Sud formalno ne ulazi u pitanje zakonitosti nacionalnog prava. Nije ni potrebno propisati Ugovorom. kao i kada u priloženim spisima ne postoji dovoljno podataka o činjenicama bitnim za postupak pred nacionalnim sudom. ne samo da su obavezujuće za postupajući sud koji je pitanje i postavio. postavlja se pitanje kakvo dejstvo ima ta odluka ili misljenje u odnosu na one koji su to pitanje postavili. već i za sve ostale nacionalne sudove država članica koji bi se mogli naći pred sličnim problemom.

ali takav način postupanaja može proizvesti neke negativne posledice. Ako se govori o posledicama odluke Suda da je akt Unije nezakonit. koji je proklamovao jednakost polova u radnom odnosu. vec i pred svim ostalim nacionalnim sudovima i organima država članica Unije. Sud je doneo odluku da ograniči dejstvo odluke samo na slučajeve u budućnosti (ex nunc). 184 . o osnivanju Evropske zajednice. Sabena)8. Odluka o tumačenju ima retroaktivno dejstvo. kao što se desilo u slučaju Defren protiv Sabene (Defrenne v. Ovo je slučaj u kom je gospođa Defren tužila avio kompaniju Sabenu u kojoj je bila zaposlena kao stjuardesa.. cit. treba naglasiti da su one u praksi analogne posledicama kao kada je akt poništen po tužbi. To je bilo direktno u suprotnosti sa tada članom 119. op. Sud je zauzeo jasan stav u pogledu obaveznosti poštovanja evropskih propisa i time otvorio nesmetanu mogućnost svim licima da naplate potraživanja na ime kršenja ove odredbe.Nikola Kmezić kada je nacionalno pravo u suprotnosti sa pravom Evropske unije. dovodeći žene u nepovoljniji položaj u odnosu na muškarce za koje je bila predviđena veća zarada za obavljanje istog posla. odnosno obavezu da za isti posao oba pola budu jednako plaćena. Zbog prigovora jednog broja zemalja da bi retroaktivnost ove odluke dala mogućnost velikom broju fizičkih lica da u raznim predmetima zatraže zaštitu svojih narušenih prava. Nakon odluke Suda akt se smatra nezakonitim i to ne samo pred postupajućim sudom koji je uputi zahtev za rešavanje po prethodnom pitanju. Znači da Sud može da ograniči retroaktivno dejstvo svoje odluke. Institucije Unije su u obavezi da onog trenutka kada im je Sud proglasio akt nezakonitim 8 Maja Stanivuković. ako bi to moglo da izazove ozbiljnije ekonomske posledice u zemljama članicama Unije. zbog diskriminatorske odluke prilikom ugovaranja uslova rada. str 102–103.

The analysis of literature written by the authors who dealt with and analyzed the Court’s practices and the topic in the Court itself. The topic was covered from a number of aspects. Odluke Suda proizvode posledice i na države članice ako su na osnovu sada nezakonitih propisa unije doneli neke izvršne propise u svojoj zemlji. On je na taj način opravdao ulogu jednog od najvažnijih stubova izgradnje Evropske Unije. led to certain conclusions which were represented in the work. od njenog osnivanja do danas i nema razloga da to ne ostane i u budućnosti. što zbog sadašnjih članica Evropske Unije. ipak je značaj instituta prethodnog pitanja jedan od najvaznijih.Prethodno pitanje u Evropskom sudu pravde pokrenu inicijativu za donošenje novog. Bez obzira na sve veći broj predmeta koji dolaze na rešavanje u Sud po raznim osnovama. odnosno da popune pravnu prazninu nastalu odlukom Suda. nadam se u bliskoj budućnosti. Iz svega navedenog u ovom naslovu. and to point at the significance of the role of preliminary issue in the development of the European Union. biti i naša Srbija! Summary This work covers the topic of preliminary issue in the European Court of Justice as one of the most significant institutes of the procedural law. jasno proističe nesumnjiv autoritet Evropskog suda pravde. The introduction made an overview of the past of the very idea of the Un- 185 . imaju izuzetan uticaj na nacionalne sudove i na postupke koji se odvijaju pred istima. This work’s aim is to briefly present the topic. čije odluke o kojima Sud raspravlja i odlučuje po predhodnom pitanju. Države će u toj situaciji biti obavezne da ukinu eventualne izvršne propise u skladu sa domaćim zakonodavstvima u situacijama kada ostanu bez pravnog osnova izvršnog akta koji je poništen. to iz zbog budućih članica među kojima će.

and the decision’s effect in practice. The final part describes the procedure of decision on preliminary issue. the aim and the legal basis provide an explanation of preliminary issue.Nikola Kmezić ion. what it should contain. its aim. and the legal basis based on which it is implemented. 186 . The notion. The form and contents briefly speak of what the issue should look like. as well as who can make it. the European Law. Key words: The European Union. the Euroepan Court of Justice. preliminary issue.

Milica Kostić student EVROPSKI SISTEM REGULISANJA EUTANAZIJE „Osnovno pitanje o eutanaziji: Je li to pokret za slobodu čoveka i prava na izbor ili agresivni put ka istrebljenju slabih. autor vrši pregled različitih zakonodavstava sa akcentom na osobenosti datih sistema koje su dovele do zabrane/dekriminalizacije eutanazije. To je jedno i drugo. je pitanje na koje se sad može dati odgovor. starih i drugačijih. 1. Konačno. samo su neka od pitanja koja se ponovo aktuelizuju i koja su dove187 . nacionalna zakonodavstva. kao i na kome je odluka kako ćemo umreti. holandski kardiolog) Vekovima staro pitanje o dopuštenosti eutanazije se smatra jednim od najkontroverznijih tema u oblasti ljudskih prava i zdravstvene zaštite oko kojeg se. Ključne reči: Eutanazija (aktivna. U daljem tekstu. humanost i autonomnost čoveka. kao i argumentima dve strane u raspravi o legalizaciji. U ovom radu. Istorijat Pitanja dopuštenosti eutanazije. elementima koji se vezuju uz pojam eutanazije: vrednost ljudskog života. i dalje. zdravstvena zaštita. vodi žučna rasprava među pripadnicima različitih profesija.“ (Richard Fenigsen. u poslednjem poglavlju će biti reči o stavu Evropske Unije prema eutanaziji. autor će se baviti pitanjima definisanja pojma eutanazije i njenih oblika. Evropska Unija. kroz njenu politiku o zdravstvenoj zaštiti i ljudskim pravima. njenog legalizovanja i opravdanja. pasivna). ljudska prava.

i njenih tehnoloških dostignuća. bolovi i patnje. vekovima staro. smatra se i medicinskim neuspehom. već i bolest.Milica Kostić la do polarizacije većine savremenih društava poslednjih decenija XX veka. pa se zato nje i boje.“1 Ipak. R: Ne znam šta reći: kako pomoći i podržati umiruće. U srednjem veku smrt je bila česta tema svakodnevnog religioznog. postalo je jasno da se tom tehnologijom ne produžava samo život. Mnogi članovi ovoga društva ne podnose ni najmanje teškoće. što većini ljudi predstavlja osnovno u životu. i smrt prestaje da bude marginalizovana kako zbog etičkih. Neizlečivo bolestan. potrošačko društvo svakodnevnih užitaka u kojem se reč smrt retko spominje. i zato „o tome ne treba govoriti“. kao i s njenim negiranjem i potiskivanjem iz društvenih razgovora. S razvojem medicine. Kao početak starosti danas se označava doba nakon sedamdeset i pete godine. osim kao sadržaj kriminalističkih filmova. nekada. 188 . smrt i patnja su se sve dalje odgađale i odmicale iz središta čovekove pažnje. ipak. Smrt. 1996. čak i razmišljanja o njoj. Savremeno društvo je. i smrt je nešto s čime se ipak stalno susrećemo. kao tabu-teme. a sa njom. s promenom starosnog sastava svetske populacije. Zagreb. ipak. neugodnosti ili frustracije. medicina nije i svemoćna. koja omogućuje produženje ljudskog života do. Savremena svetska populacija postaje sve starija. „Smrt je u ovakvom vidu negacija svega što je planirano i s njom se sve završava. pitanje o dopuštenosti dobre i lake smrti (eu = dobro i thenesus = smrt) čije se rešenje traži kroz argumentaciju na pitanje da li postoji pravo na smrt kao ljudsko pravo. Time se otvorilo. iako moćna. znači prekid sa svim ugodnim i lepim u životu. literarnog i likovnog života. nezamislivih granica. Nakon početnog oduševljenja savremenom medicinskom tehnologijom. Međutim. 1 Buckman. a pogotovo umirući čovek.

Često se čuje izjava: „Ne bojim se smrti. doživljaj pomanjkanja oslonca u nevolji. Poznata su samoubistva zbog neizdrživih bolova. Religiozno je dopušteno oduzimanje života u ratu ili na osnovu sudske presude. To je sigurno osnovna vrednost koju čovek i svako živo biće ima. Osim toga. borbe za religioznu afirmaciju ili odbranu zemlje. sve više se proširuje i grupa hroničnih bolesnika koji su akutnu fazu preživeli zahvaljujući modernoj medicini. Eutanazija. Mislim da je potrebno zaustaviti se i na pojmu humano. stvaraju se bolesna stanja čiji je uzrok jasan kao i njihovo lečenje. Pre nego što se pređe na konkretnu analizu oblika eutanazije. tim više. međutim. te prevladava i razvija se želja da se „sve to jednom svrši“. Zato. Isto tako se maksimalna osuda upravlja na nasilno skraćenje života zato jer dotična osoba ne može više izdržati neizmernu patnju. Raspad života u porodici i lokalnoj zajednici stvara osećaj usamljenosti. Uz to. To su ljudi koji često žive život beskrajne patnje. Pod njim se podrazumeva sve ono što pomaže da se potvrde oni kvaliteti koje čoveka razlikuju od manje razvijenih živih bića. iznenađuju tako različiti religiozni kriterijumi u vezi s nasilnim završetkom života. tim više što se nakon radikalnog iskorenjivanja mnogih bolesti javljaju nove koje odnose milione žrtava.Evropski sistem regulisanja eutanazije tako i zbog materijalnih razloga. U prvom redu njegov duhovni profil u najširem smislu kao i njegova emocionalno-društvena uključenost u sredinu 189 . dopušteno je ugrožavanje vlastitog života iz plemenitih motiva. ne može biti ni humano ni milosrdno rešenje jer se lišava svoga postojanja čovek koji pati. bojim se umiranja i uz umiranje vezane patnje“. zbog izrazito neravnomerne raspodele materijalnih dobara u svetu. umesto da se eliminiše patnja. vrednost postojanja. data od „stvoritelja“. trebalo bi reći nekoliko reči o vrednosti ljudskog života. ili zato što je jednostavno previše slaba za borbu sa životnim nedaćama.

2 Ten Have A. a s druge su strane uticaji uže i šire zajednice. Advanced European Bioethics Course Ethics and Palliative Care. H. odnosno izbor.. 1997. daleko od onoga što bi dotični želeo kao oblik završetka svog života. kao što je gore napomenuto. Moderna.Milica Kostić u kojoj se nalazi. U sporenju oko definicije ovog pojma postoje dva gledišta. V. 190 . J: Euthanasia in The Netherlands. Jedni smatraju da definicija eutanazije obuhvata svako činjenje i nečinjenje koje dovodi do smrti umirućeg ili neizlečivo bolesnog pacijenta u cilju prekraćivanja bolova i patnji. J. Još jedan značajan pojam koji se često pominje u rapravi o eutanaziji je pojam autonomnosti čoveka koji je. Prvi autor zahteva reorijentaciju medicine s očuvanja biološkoga ljudskog života na održavanje sadržajnog života osobe. nažalost. Welie. među ostalim. sofisticirana medicinska tehnologija izoluje ga od društvenog života u jedinicama intenzivne nege. Odluku s jedne strane poremećuje manjak informacija. Još je teže odlučivati o događaju u budućnosti (ne oživljavati – DNR – eng. knjige Illicha i van den Berga2. u praksi. tzv. dok drugi definišu eutanaiju kroz njena dva oblika. jer se retko ima celovit pregled i razumevanje značenja svih elemenata na kojima bi se trebalo osnivati naša odluka. M. često. aktivnu i pasivnu eutanaziju. pretvarajući ga u objekt merenja bioloških parametara. označava „dobru“ i „laku“ smrt i on predstavlja jedini opšteprihvaćeni segment definicije ovog pojma oko kojeg postoje sporenja među učesnicima u raspravi o eutanaziji. vrlo relativan. prošla iskustva i konačno teška bolest. Borbu protiv ovakvog oblika dehumanizacije pokrenule su. Teško je odlučivati u aktuelnom trenutku i za aktuelni trenutak. M. do not resuscitate). Termin eutanazija je reč grčkog porekla koji. Drugi autor ukazuje na to kako je smrt postala medicinski kontrolisan događaj i traži da se osigura pravo bolesnika da sam oblikuje svoje umiranje.

Akcije se ne proglašavaju dobrim ili 191 . ali što ne namerava učiniti. izdavanjem recepta kojim se prepisuje smrtonosna doza medikamenata uz pomoć kojih pacijent sam sebi oduzima život. ipak. Istorijski je ovakvo razmišljanje vezano uz katoličku moralnu teologiju. podoblika tzv.). Razmišljanja s dvostrukim efektom imaju svoje poreklo u spisima Tome Akvinskoga. Tu. Indirektna eutanazija se odnosi na lečenje čija nuspojava može biti skraćenje života. pluralističke kliničke pogone. direktna i indirektna. direktna eutanazija bi označavala direktan uticaj lekara na izazivanje smrtne posledice kod pacijenta. laičkom filozofskom razmišljanju i uklapa se u etički. Problem je. Kao što se vidi. iz prethodnog opisa. kao o asistiranom samoubistvu. direktno ili indirektno izaziva njegovu smrt (ubrizgavanjem inekcije sa smrtonosnom dozom medikamenata. kod određenja pojma indirektne eutanazije. U postupku smirivanja bolova i drugih simptoma kod umirućih bolesnika upotrebljavaju se etički argumenti koji se zasnivaju na razmišljanju o postupcima s dvostrukim efektom. ono što nazivamo aktivnom. ono se zasniva i na savremenom. upravo nastaju sporenja. Mnogi smatraju da je direktna eutanazija. Ovaj način razmišljanja opravdava čak i agresivne palijativne mere koje mogu ubrzati ili izazvati smrt (operacija!). odnosno uključuje nameru posredno. davanjem lekova protiv bolova koji mogu da izazovu smrt pacijenta i sl. Aktivna eutanazija se definiše kao postupak u kome lekar. jer eutanazija uključuje nameru izazivanja smrtne posledice.Evropski sistem regulisanja eutanazije O aktivnoj eutanaziji se često govori. Tako se u pojam aktivne eutanazije uvode dva. Ali. kroz izričit zahtev bolesnika. zapravo. On odvaja ono što neko namerava od onoga što predviđa kao mogući efekt jednoga čina. često sporna. na izričit zahtev pacijenta. (iz mnogo razloga) mora preduzimati kako bi se ljudska patnja umanjila i život možda ipak popravio. naročito u Severnoj Americi. kad se termin eutanazija uključi u pojam nečega što se.

1996. To u našim problemima vredi za primenu morfijuma u inekcijama koje mogu ugroziti centar za disanje. zahtev pacijenta da se ne reanimira i sl. Dakle. ili se na zahtev pacijenta ne počinje sa korišćenjem takvih aparata npr. što bi trebalo da predstavlja veliko olakšanje i za savest lekara.Milica Kostić lošim samo na osnovu posledica3. odnosno. smrt nastupa kao posledica bolesti ili povrede. U većini zakonodavstava i u sudskoj praksi. 192 . Dakle. odbijanje medicinskog tretmana kojim se spašava ili produžuje život nije samoubistvo. odnosi na aktivnu eutanaziju. se. Morfijum. on prekida i sa bolom izazvane refleksne poremećaje kardiorespiratornog i gastrointestinalnog sistema i imunološke reakcije. Po nekonzekvencijalističkoj etici. prilikom aktuelnih raprava o njenom legalizovanju. primenjen peroralno. ako je učinjeno iz opravdanih motiva. pasivnom eutanazijom se označava prekid ili neuvođenje besmislenog lečenja. uglavnom. dopuštanje bolesniku da umre od svoje bolesti. 3 Cavanaugh. ne ugrožava značajnije centar za disanje. Osim toga. a smiruje bol u preko 80% slučajeva. umre (na zahtev pacijenta se isključuju aparati pomoću kojih se veštački održava u životu. termin eutanazija. taj problem nije više aktuelan. T: The Ethics of Death-Hastening or Death-Causing Palliative Analgesia. u postepeno rastućim dozama. onda je ovakav postupak opravdan ili čak i obavezan. na sopstveni zahtev. kada postoji peroralni morfijum. kao i za patnje bolesnika. Ovaj vid eutanazije je danas legalizovan u velikom broju zakonodavstava. pasivna eutanazija je legalizovana uz pomoć pravne fikcije prema kojoj. Ako se da jak analgetik kako bi se. Danas. lekar ne izaziva smrt pacijenta već isti umire prirodnom smrću tj. ublažili neizdrživi bolovi i ako zbog tog leka dođe do ubrzanja ili nastupa smrti. Administration of the Terminally. delo je dobro i ako ima loše posledice. odnosno.). Pasivna eutanazija podrazumeva nečinjenje ili „dopuštanje“ pacijentu da. na bolesnikovu želju.

Doktrinarni argumenti vezuju se za princip neprikosnovenosti ljudskog života koji se mora uvek zaštiti. američkoj državi Oregon. neurologiji. progresivne. U prilog pragmatične argumentacije. Sve više prevladava mišljenje da se stavovi palijativne medicine moraju primenjivati u većini medicinskih struka. Izgleda da će se cela medicina podeliti u tri područja: preventivu. uglavnom. V: predavanje: „Pravo na eutanaziju kao ljudsko pravo“. pre svega. pallium – plašt) je nova grana medicine koja proučava i primenjuje postupak s bolesnicima obolelima od aktivne. koji bi trebalo da stupi na snagu tokom ove godine. argumentacija se. Australiji. na zahtev liberala. Pored toga. oni protiv legalizacije eutanazije. 2008. kao argumentaciju. pedijatriji i gerijatriji. je počela diskusija o nacrtu zakona kojim bi se legalizovala aktivna eutanazija. uznapredovale bolesti s nepovoljnom prognozom. svodi na doktrinarne i pragmatične. godine u Luksemburgu je donet zakon o legalizaciji aktivne eutanazije. koriste očuvanje etičkog integriteta lekarske profesije4. u češkom parlamentu. 193 .Evropski sistem regulisanja eutanazije Takođe. a posebno u onkologiji. Pravni fakultet Univerziteta Union Beograd. ide iskustvo iz nacističke Nemačke u kojoj je sprovođena prislina eutanazije nad raznim kategorijama ljudi. Palijativna medicina (lat. kurativu i palijativu. Aktivna eutanazija je zabranjena gotovo u svim zemljama sveta. Takođe. Dok pragmatičari svoje argumente vezuju za mogućnost zloupotrebe ovakvog medicinskog tretmana. Rasprava o legalizaciji aktivne eutanazije aktuelna je i u Meksiku. U aktuelnoj debati o legalizaciji eutanazije. Belgiji. Kolumbiji. Težište joj je na kvalitetu života do smrti i bolesnika i njegove porodice. neophodno je ovde pomenuti i palijativno lečenje. 4 Beširević. Kini i Rusiji. Švajcarskoj i Japanu. Takođe. na strani onih koji se zalažu da eutanazija treba da ostane inkriminisana od strane država. osim u Holandiji. 2008.

Oni ističu da je pravo svakog umirućeg ili neizlečivo bolesnog lica. često su i sami pomagali pri samoubistvu. odnosno. da zahteva od lekara pomoć u okončanju života. Poznat je i podatak o običaju starih Eskima da svoje nemoćne starce izlažu zverima. vrlo složen problem i ne može se rešiti jednostavnom borbom protiv „medikalizacije“ eutanazije. a 1991. oni koji se zalažu za legalizaciju. a pogotovo ne u asistiranom samoubistvu. koja iz godine u godinu raste. a posebno o onoj koja je namerno izazvana. da umre na način na koji želi. U Engleskoj. iznosio je već 63%.Milica Kostić Na suprotnoj strani. To je. Pregled nacionalnih zakonodavstava Stari Grci su izlagali svoju malformiranu i slaborazvijenu decu smrti. Hipokrat je u tekst lekarske zakletve stavio da lekar ne sme dati smrtonosan lek nikome. s tim da ih je svega 46% spremno da eutanaziju primeni ako bude 194 . sposobnog za rasuđivanje. Često se kaže da se moralni integritet jednog društva meri načinom kako ono postupa sa svojim najranjivijim članovima. odnosno. 2. uglavnom. iako se to od njega traži. U SAD eutanazija ima javnu podršku. Protivio se pomaganju umirućima jer bi to. argumentaciju. na pravu na samoopredeljenje. procenat lekara koji prihvataju legalizaciju eutanazije iznosi 47%. kako Hipokrat smatra. predstavljalo mešanje u odluke bogova. Lekar i medikament stvarno nisu bitni elementi u eutanaziji. kao što se vidi iz uvoda i definicija. Mnogi autori naglašavaju potrebu za dijalogom na temu ovako kompleksne problematike. je broj onih koji prihvataju legalizaciju eutanazije porastao na 53%. Isti autori citiraju procente o eutanaziji u Engleskoj i Australiji. Godine 1973. mlađi su joj skloniji nego oni stariji od 50 godina. Belci su joj skloniji nego Afroamerikanaci. Svakako se o smrti sve više govori. baziraju na načelu autonomije.

Berlin – Heidelberg: Springer Verlag. Nemci su prema njoj dugo bili suzdržani iz poznatih razloga. zahtev za skraćenje života: jasan. 5 Chochinov. slobodan. V. u ispitivanju javnog mnjenja 1974. pa su počinitelji govorili i o nekakvom milosrđu. počinilac eutanazije sam sebe prijavljuje. Ten Have A. H. stvaranje čiste rase. nacistička je eutanazija bila nešto sasvim drugo. pokazala je porast na 80% u prilog eutanaziji. motivi su joj bili eugenički.. Klaschik. Advanced European Bioethics Course. K: The Euthanasia Debate: Attitudes. lekar mora obrazložiti zašto ga nema). konsultacija sa drugim nezavisnim kolegom. Dakle. 1997. E. brižno sastavljen zahtev od strane samog bolesnika (ako takvog zahteva nema. uglavnom duševne i bolesnike s različitim prirođenim malformacijama. U Australiji su procenti još viši – 60% i 58%. uz spremnost da je izvrše nad 40% do 50% obolelih. O svemu tome lekar-izvršilac treba da napravi pismeni izveštaj koji predaje javnom tužilaštvu. a ono treba da proveri je li sve učinjeno u skladu s propisima.Evropski sistem regulisanja eutanazije legalizovana. istorija bolesti bolesnika. Ipak. 6 7 195 . M. Husebo. J.6 U Holandiji je Kraljevska medicinska zadruga još 1984.. Bila je. navode sledeći neophodni dokumenti: 1. uglavnom. Wilson. M. znači da joj mora prethoditi ispunjenje niza uslova7. H. 3. Pritom. rezultat identifikacije s Firerom i nacističkim pokretom. kao osnovni. (1998) Palliativmedizin: Praktische Einführung in Schmerztherapie. G. 1997. Uslovno. Welie. uslovno prihvatila eutanaziju. Ethik und Kommunikation. Ethics and Palliative Care. ona se odnosila i na hronične bolesnike. Ponovljena anketa u 1994. Bila je masovna. Pritom se. M. a ne individualna.. Advanced European Bioethics Course. 2.5 Nemci su. Međutim. J: Euthanasia in The Netherlands. S. opis sredstava upotrebljenih za skraćenje života. pokazali da prihvataju aktivnu eutanaziju s više od 54%. Ethics and Palliative Care. Practices and Psychiatric Considerations. 4.

Kao razlog za zahtevanje eutanazije navode se i osećaj gubitka dostojanstva. sigurno je da nije moglo biti indikacija za eutanaziju. međutim to se po pravilu nije dešavalo. a nedostajala je i konsultacija s drugim lekarom. a od tog broja 5% je bilo aktivnih eutanazija. One kod njih izazivaju strah da bi lekar mogao izvršiti eutanaziju iako je sam bolesnik ne želi. U tim slučajevima. Premda je bila reč o reaktivnoj depresiji. 196 . sud mu je prigovorio samo to što se nije konsultovao sa kolegom. zamorenost životom i sl. i psihijatar je prihvatio zahtev. Ibidem. odluku je donosio lekar na osnovu svoje slobodne ocene stanja kao neizdrživog.000 slučajeva nije bilo jasno izražene volje bolesnika.000 umire zbog različitih oblika eutanazije.000 umrlih godišnje. kod brojnih bolesnika osećaj nesigurnosti i nepoverenja u odnosu lekar/bolesnik. tražila eutanaziju. ili istorija bolesti nije bila u redu. Na suđenju. 49. Još 1991. odnosno patološkom žaljenju. Konstatacije citirane komisije. Remmelinkova komisija je obrađivala smrtne slučajeve u Holandiji.8 Posebno se u Holandiji citira slučaj majke koja je obolela od depresije zbog gubitka dvojice sinova.Milica Kostić Teoretski. stvorile su. on bi mogao biti proglašen i krivim. Ten Have i Welie dalje govore o rezultatima komisijskih analiza. Govorilo se i o „bežanju“ nekih bolesnika lekarima u Nemačku. Broj zahteva za eutanazijom ili asistiranim samoubistvom tri puta je veći od broja ostvarenih eutanazija.9 8 9 Ibidem. susreće se u samo 6% slučajeva! Događalo se da je smrt zbog eutanazije bila prijavljena kao prirodna smrt samo zbog straha od eventualnih posledica. U 1. zavisnost od drugih. i došla do porazne činjenice: od 130. kao isključivi razlog za zahtev. gde eutanazija nije dozvoljena. Ona je odbila psihijatrijsko lečenje. a i drugih sličnih. Bol. i stvaraju.

Legalizaciju je dozvolio sam predsednik Marshall Perron pri kraju svog mandata. da je u pitanju neizlečiva bolest.11 10 Clark. on: Conference on key issues in palliative care and its solutions in family medicine. Javljaju se i slučajevi u kojima bi lekar odbio eutanaziju. do ubrizgavanja. Zagreb. Izvršenju eutanazije prethodilo je vreme ispitivanja postojanosti bolesnikove odluke o smrti od više nedelja.Evropski sistem regulisanja eutanazije Holandska javnost štiti lekara koji se brine za bolesnika. često je dolazilo do bolesnikovog psihološkog pada. 1996. Bolesnik bi se onda obratio Društvu za dobrovoljnu eutanaziju i ono bi pokrenulo javnost u prilog njegovog zahteva. tako da je njegova primena praktično prestala. N: Legal euthanasia in Australia. potrešen smrću svoje majke koja je umrla u izuzetno teškim bolovima. Sykes. na taj način bi postao socijalno-politički problem. izričiti zahtev bolesnika i registracija na nacionalnom odboru. koje se ogledalo kao mučenje pacijenta. eutanazija je legalizovana u Severnoj Australiji. Naslednik Marshalla Perrona omogućio je izglasavanje pedesetak amandmana na Perronov zakon. Prva eutanazija. Navodi se da je čak 10% smrti u Belgiji posledica neformalne eutanazije.10 Još 1995. ona postaje legalna 2001. 11 197 . D: Issues of euthanasia in the European context. izvršena je pomoću. nakon davanja pozitivnog odgovora. 21–23 March 2007. Problem koji je u početku izgledao kao problem odnosa bolesnik – lekar. za tu svrhu. godine. o kojoj se mnogo pisalo. Te godine je belgijski senat odobrio eutanaziju uz sledeće uslove: da zahtev podnosi lice starosti iznad 18 godina. U finalnoj fazi. Nakon dugog perioda dekriminalizirajuće tolerancije prema eutanaziji. godine. Hospice Bulletin 3 (3):2–2. posebno konstruisanog aparata koji je omogućavao bolesniku da sam sebi intravenozno ubrizga mešavinu barbiturata i mišićnog relaksanta.

12 Isto tako. pravoslavna crkva iznosi svoj stav po tom pitanju. Taj uticaj se još jasnije oslikava u jednom novinskom članku koji je u Grčkoj izašao ubrzo nakon što su započete promene zakonske regulative u Holandiji po pitanju legalizacije eutanazije. veoma raspoloženog. vidi se veoma jasan uticaj pravoslavne crkve na pravni sistem. potekla moderna filozofska misao o eutanaziji u vidu radova Fransisa Bejkona i Tomasa Mora. Robert. Health Law 43. pominjane. to je zemlja. U tom članku.Milica Kostić Značaj pregleda nacionalnih zakonodavstava i stavova javnog mnjenja ogleda se u saznanju da je legalizacija eutanazije (kao i njena zabrana) rezultat sasvim specifičnih istorijskih. J. [2005] 12 (1) Eur. 12 13 Anonymous (2000) ‘Church of Greece: Euthanasia is Assisted Suicide’. u praksi sudova Velike Britanije pojavljuje se nespremnost sudija da osude lekare i članove porodica koji su izvršili ubistvo iz milosrđa. New York. ‘Ending Life’ in Grubb. and Laing. 2004). interesantna zemlja za nacionalni pregled jeste Velika Britanija u kojoj je eutanazija propisana kao krivično delo. 46. 1107. političkih i drugih okolnosti. (eds.13 Uprkos inkriminisanog položaja eutanazije. kako ističe. Hazel. ‘The Assisted Dying for the Terminally Ill Bill 2004: Will English Law Soon Allow Patients the Choice to Die?’. u kojem kaže da se apsloutno ne slaže sa legalizacijom eutanazije jer. recimo u slučaju Grčke. A. takođe.14 Razlog zbog koje sam želela da istaknem poziciju Velike Britanije u ovom pregledu nacionalnih zakonodavstava jeste taj što. Lynn. Biggs.). To je zemlja iz koje je. javnog mnjenja od preko 81% stanovništva koje se izjašnjava u prilog legalizaciji eutanazije. upravo. jedino Bog može odlučivati o životu i smrti. 2nd ed. (Oxford University Press. između ostalih. 14 198 . Principles of Medical Law. Macedonian Press Agency. ono što je prethodno navedeno o ovoj zemlji. Iako su sve evropske države deklarisane kao sekularne države. ukazuje na te. Y.

u pogledu legalizacije eutanazije. put do dekriminalizacije eutanazije je započet 1973. Ta odluka je utrla put ka definitivnoj legalizaciji eutanazije 2001. a onda. ali takva da koči savremeni razvoj. nije dobar zakon.Crime Cr. kao i nedostatak nekog uticajnijeg glasa crkve. zakon koji se ne obazire na stav 80% svog stanovništva.Cr. u ovom slučaju. Sud u Leeuwardenu se.Evropski sistem regulisanja eutanazije specifične okolnosti u svakom društvu koje. i 2002. Dve liberalne i laburistička partije su napravile većinu u vladi koja je ostala bez značajnijeg uticaja hrišćanske partije. atmosfera. ali. Ono što bih istakla kao specifičnost Velike Britanije jeste tradicionalnost. godine. međutim. godine. Francis. ‘Under Siege: The Global Fate of Euthanasia and Assisted-Suicide Legislation’.L. Započet je beleženjem značajnog porasta podržavanja legalizacije u javnom mnjenju od 40% u 1966. činjenica je da se politička klima u državi menjala između 1994. Dakle. U Holandiji. među kojima i dekriminalizacija eutanazije. godine. u njoj. zakonodavstvo koji nije u stanju da se razvija i menja u skladu sa razvojem svesti i napretkom svojih građana.J. 199. One su uspele u tome da prođe liberalni paket socijalnih reformi. Vrhovni sud Holandije je doneo odluku da lekar može skratiti život i patnje bolesniku.J. izjasnio da lekar može biti zaštićen od krivične odgovornosti ako je izašao u suret suštinskim i proceduralnim zahtevima. verovatno. ono što predstavlja specifičnost Holandije. Postoje mnoge spekulacije kako je vlada u tome uspela. zabranjuju legalizaciju eutanazije. na njegov izričit zahtev. jeste pogodna politička scena. dovele do legalizacije eutanazije. [2005] 13(2) Eur. spremnost i podrška stanovništva za takvu promenu zakonske regulative. 1984. najznačajnija zemlja za ovaj pregled nacionalnih zakonodavstava jeste Holandija i okolonsti koje su.15 15 Pakes. godine. čak 70% kontinuirano od 1990. A onda. odnosno. 199 . jednom prilikom. godine. pre svega. Bez obzira na vrednost koju štiti zakonodavac zabranom eutanazije. Dalje.

Politika ljudskih prava Evropske Unije odnosi se prvenstveno na zaštitu građanskih. što uključuje borbu protiv trgovine ljudima i zabranu mučenja. borbi protiv rasizma i ksenofobije. Područje jednakosti obuhvata borbu protiv svih oblika diskriminacije kao i socijalna pitanja. tako da će se dalje izlaganje baviti tim dvostrukim odnosom. kao i u odnosima s trećim zemljama. Evropska Unija i ljudska prava Prilikom određivanja mesta pojmu eutanazije u sistemu Evropske Unije. najpre treba utvrditi njihovu vezu. godine svi sporazumi 200 . Polazeći od pretpostavke da su ljudska prava univerzalna i nedeljiva. kao i prava domorodačkog stanovništva uz druge aspekte zaštite ljudskih prava. ili se bar to pokušava. nesumnjivo je da eutanazija ulazi u oblast zdravstvene zaštite. sa druge strane. EU aktivno promoviše i štiti ljudska prava unutar svojih granica. U pogledu zaštite ljudskih prava u okvirima EU naročito se ističe zaštita ljudskog dostojanstva. Kao što je na početku rečeno. EU promoviše zaštitu ljudskih prava s naglaskom na ukidanju smrtne kazne. nadgledanju izbora. Od 1992. Stoga se mora prvo utvrditi položaj ljudskih prava u Evropskoj Uniji. pa onda taj odnos suziti na vezu sa „pravom na smrt“. obrazovanje. potrošačima i javnim zdravstvom u onoj meri u kojoj se pitanja odnose na zaštitu osnovnih ljudskih prava. kao i borbi protiv ratnih zločina i genocida. u aktuelnoj raspravi o eutanaziji se govori o pravu na smrt kao ljudskom pravu. političkih. dok se područje solidarnosti bavi problematikom zaštite okoline. ekonomskih.Milica Kostić 3. u vezi sa EU. U pogledu zaštite ljudskih prava u trećim zemljama. dok se u okviru zaštite sloboda naglasak stavlja na zaštitu ličnih podataka. Ključna je i zaštita prava dece. borbi protiv torture i lošeg postupanja. socijalnih i kulturnih prava. Dok. prava radnika i azil.

Preambula Jedinstvenog evropskog akta (1986. u slučaju da određena zemlja ne poštuje osnovna ljudska prava. Ugovora o EU uvođenjem mehanizma prevencije kršenja ljudskih prava prema kojem Komisija.05. Parlament i trećina država članica mogu zatražiti od Saveta da utvrdi postojanje opasnosti ozbiljnog kr16 http://europa. poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda i vladavina prava“). Ugovorom iz Nice dopunjuje se čl. human rights clause). Od 1974. 6. demokratija. godine Evropski sud je doneo niz presuda o slučajevima u kojima se prepoznaje kako su temeljna ljudska prava sastavni deo opštih načela koja Sud mora štititi.htm. sve su države članice EU strane Konvencije. Evropski sud. Iako Evropska zajednica službeno nije potpisnica Konvencije. dajući Evropskom sudu ovlašćenja da zajamči poštovanje tih načela od strane evropskih institucija.2009. koji pruža zaštitu ljudskih prava. crpi inspiraciju kako iz Evropske konvencije tako i iz zajedničkih ustavnih tradicija država članica.Evropski sistem regulisanja eutanazije o trgovini i saradnji s trećim zemljama sadrže klauzule koje naglašavaju da su ljudska prava ključan element tih sporazuma (tzv. 201 . koji. smatrajući to jednim od opštih načela prava Evropske zajednice.) uvodeći niz načela na kojima se Unija temelji („sloboda.) i posle čl. 6. može dovesti do suspenzije trgovinskih povlastica odnosno do smanjenja ili obustave programa pomoći. predviđajući sankcije u slučaju kršenja osnovnih načela od strane države članice. 01. i 7. Ugovora iz Mastrihta formalno uvode obvezu Evropske unije da poštuje prava definisana u Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava. Ugovor iz Amsterdama jača postojeće odredbe o zaštiti ljudskih prava u Ugovoru o EU (čl.eu/pol/rights/overview_en. 7.16 Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava glavni je pravni instrument za zaštitu ljudskih prava u Evropi. Human rights clause predstavlja specifični pravni osnov.

ii. Ibidem. ekonomskih i socijalnih prava svih građana i osoba s prebivalištem u EU. demokratije. do 2013. iii.. političkih.18 17 18 Ibidem.Milica Kostić šenja ljudskih prava u nekoj državi članici i da. obrazovanjem policijskih službenika) i represivnim merama (npr.1 milijardi evra predviđenih za period od 2007. Taj cilj ostvaruje se putem finansiranja aktivnosti usmerenih na njegovo ostvarenje. Određeno je i postupno povećavanje finansijskih sredstava budžeta.17 Osnovni cilj Inicijative je promovisanje zaštite ljudskih prava. tako da sada premašuju 1. Na sastanku Evropskoga saveta u Nici prihvaćena je i Povelja Evropske unije o osnovnim pravima. kao i sprečavanje konflikata u trećim zemljama. uz suglasnost Parlamenta.) borba protiv mučenja preventivnim merama (npr. uputi dotičnoj državi odgovarajuće preporuke.) ukidanje smrtne kazne u zemljama koje tu kaznu još imaju. iv) borba protiv rasizma i diskriminacije. 202 . godine utemeljila Evropsku inicijativu za demokratiju i ljudska prava sa ukupnim početnim budžetom od 130 miliona eura. osiguravanjem poštovanja političkih i građanskih prava. Kako bi dala dodatnu težinu zaštiti ljudskih prava u svetu. Važno je spomenuti i trajna nastojanja da se Povelji o osnovnim pravima dodeli karakter pravno obavezujućeg dokumenta u sklopu nacrta Reformskog ugovora EU-a. dobro upravljanje i vladavinu prava (saradnju s civilnim društvom u promovisanju političkog pluralizma. Inicijativa se odnosi na četiri područja: i) jačanje demokratije. slobodu medija). EU je 1994. koja prvi put u istoriji Unije u jedinstvenom tekstu utvrđuje niz građanskih. Evropski parlament svake godine usvaja izveštaje o poštovanju ljudskih prava u Uniji. stvaranjem međunarodnih krivičnih sudova).

svojim zakonima koji zabranjuju eutanaziju. Evropski sud za ljudska prava je u svojoj praksi imao slučajeve vezane za eutanaziju koje vredi pomenuti u smislu. protumačiti kao dopuštenost eutanazije. 3. ali pri zdravoj svesti. U pogledu eutanazije. koji bi joj asistirao pri samoubistvu. dotična je tužila zemlju. značajno je da je sud našao da je bilo povrede članova 8. Evropske Konvencije o ljudskim pravima. kao i da nema povrede člana 14.Evropski sistem regulisanja eutanazije Inicijativa takođe finansira projekte za zaštitu ravnopravnosti polova i zaštitu prava dece. na koje su se odredbe stranke pozivale u cilju dokazivanja svog „prava na smrt“. Međutim. Takođe je našao da nema povrede člana 3. Međunarodnog odbora Crvenog krsta. je tražila od britanskog javnog tužioca da krivično ne goni njenog muža. Konvencije. Konvencija ne garantuje pravo na smrt. povredila njena ljudska prava garantovana Konvencijom. smatrajući da je Velika Britanija. obolela od teške degenerativne bolesti. Prema članu 2. u ovom slučaju. a to su članovi 2. kao pravo na smrt. Tužiteljka. Saveta Evrope i Organizacije za evropsku bezbednost I saradnju). niti sadrži neku drugu odredbu koja bi se mogla. 9 i 14. jako je značajno osvrnuti se na Evropsku konvenciju o ljudski pravima i osnovnim slobodama. sud je našao da nema povrede jer se to pravo ne može tumačiti negativno. Postupak 203 . Međutim. Ono što je. kojim se garantuje pravo na život. značajno za ovaj rad jesu odredbe Konvencije na koje se tužiteljka pozivala. podržava udružene aktivnosti Evropske unije i drugih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava (npr. Ujedinjenih nacija. što je tužilac odbio. i 9. U već poznatom slučaju Diane Pretty protiv Velike Britanije. koji garantuju pravo na privatnost i slobodu misli. direktno. kojim se garantuje sloboda od torture. sud nije išao toliko daleko da na osnovu ova dva člana presudi u korist dotične. Iako je sud presudio protiv pomenute Diane Pretty. 8.

Milica Kostić Velike Britanije je sud opravdao kao neophodno potreban u demokratskom društvu. osiguranje nezavisnih procena rizika. a to obuhvata sledeće prioritete: osiguranje visokog nivoa zdravstvene zaštite u svim delovanjima Zajednice. kao i otklanjanje izvora opasnosti za zdravlje. Ugovora o EZ. 2000. godine pokrenuta je nova strategi19 Pretty v. Opšti cilj je što više nivoa zdravlja u Evropi. kao i o merama u veterinarskom i fitosanitarnom području čiji je cilj zaštita javnog zdravlja. st. Prema istome članu. 204 . Osnovni ciljevi i načela zdravstvene politike sadržani su u Glavi XIII Ugovora o EZ. 4. H. Politika zdravstvene zaštite Evropske Unije U svom drugom vidu veze sa EU. isključujući usklađivanje nacionalnih prava država članica. sprečavanje bolesti. Suodlučivanje Saveta i Parlamenta zahteva se. potrebno je sagledati sistem zdravstvene zaštite unutar Evropske unije i mesto eutanazije u tom sistemu. Ct. Savet je ovlašćen da kvalifikovanom većinom usvaja preporuke usmerene postizanju navedenih ciljeva.19 4. kada se radi o merama koje postavljaju visoke standarde kvaliteta i sigurnosti organa i stvari ljudskoga porekla. 152. kao i kada su posredi mere za zaštitu i promovisanje ljudskog zdravlja. U skladu sa načelom supsidijarnosti. kao I provera programa javnoga zdravstva. 2002-III Eur. 155. 3. poboljšanje stanja javnoga zdravstva. krvi. para. prema čl. Evropska komisija definisala je pitanja javnog zdravlja kao jedan od prioriteta i stoga razvija usklađen pristup zdravstvenim politikama. the United Kingdom. delovanje na nivou Zajednice upotpunjuje nacionalne zdravstvene politike.R.

205 . 2000). platforme za opštu razmenu informacija i iskustava. osnaživanje sposobnosti brzog i usklađenog delovanja u slučajevima opasnosti za zdravlje. čiji su prioriteti bili: promovisanje zdravlja i nadzor nad ostvarivanjem ciljeva zdravstvene politike. Sastoji se od tri komplementarna dela: Otvorenog foruma. Ključni element Strategije razvoja je novi program javnog zdravstva. kao i usmerenost na ostvarenje utvrđenih zadataka. a osnovna načela su integrisanje u sve politike Zajednice. koji će se sprovesti do kraja 2008. kao i promovisanje zdravlja i prevencije bolesti uključivanjem zdravstvene dimenzije u sve politike i delatnosti Unije. Cilj strategije je usklađen pristup očuvanju i poboljšanju zdravlja. Važan element nove strategije javnog zdravstva je Zdravstveni forum EU. 01. borba protiv zaraznih bolesti.Evropski sistem regulisanja eutanazije ja razvoja javnog zdravstva Evropske zajednice (COM (2000) 285 final.05. Novi program ima tri prioriteta: poboljšanje informisanja i znanja s ciljem razvoja javnog zdravstva. sprečavanje zavisnosti.eu/pol/health/overview_en. Evropski parlament je ustanovio poseban Odbor za okolinu.20 Trebalo bi istaći značaj Opšte uprave Evropske komisije za zdravstvo i zaštitu potrošača koja kao prioritete navodi osiguranje sigurne i kvalitetne hrane. javno zdravstvo i zaštitu potrošača. Foruma zdravstve20 http://europa.2009. retkih bolesti i raka. kao i stalno nastojanje da dimenzija javnog zdravstva bude uključena u sve mere preduzete na evropskom nivou. bolesti povezanih s zagađenjem okoline. godine. kao i povreda. On je nadogradnja u odnosu na osam programa koji su se sprovodili tokom proteklih deset godina.htm. poverenje pri korišćenju prednosti unutrašnjeg tržišta. održivost. mogućnost evropskih građana da ostvare informisani izbor. koji treba da omogući stalnu razmenu podataka i iskustava svih zainteresovanih strana i na taj način pridonese transparentnosti i usavršavanju sistema.

Evropska agencija za ocenu medicinskih proizvoda. ministar u vladi Francuske. koji otvara široku javnu raspravu o zdravstvenim pitanjima. kao i u februaru 1991. Dva dokumenta nikada nisu bila uzeta u razmatranje zbog odbijanja pojedinih država. u okviru politike zdravstvene zaštite Evropske unije. 1995. Uprkos tome što je 2003.com/news/ap/2003/AP031021. 01. plenarna sednica je odbacila izveštaj 2003. U julu 1990.com/2007E/01/thecurrentsit.aegis. Specijalizovana tela i agencije u području javnog zdravstva u Uniji su brojna i raznovrsna. 01. godine Leon Schwartzenberg21.html. Pitanje eutanazije. http://www. u kojem se tražilo da zemlje članice prošire norme svojih zakonodavstava koje se odnose na eutanaziju i abortus22. Parlament je istakao da pravo na život podrazumeva zdravstvenu zaštitu i da. koji je usmeren ka raspravi ključnih pitanja u području javnog zdravstva i Virtualnog foruma. Godišnji izveštaj Evropske unije o stanju ljudskih prava je jasan pokazatelj konstantnog sukoba u Parlamentu po pitanju eutanazije. 21 22 www. stoga.html. godine prilikom usvajanja rezolucije o poštovanju ljudskih prava u EU. prezentovao je predlog na temu brige o umirućim bolesnicima. Evropski nadzorni centar za droge i zavisnosti i Evropski centar za prevenciju i nadzor nad bolestima. eutanazija mora biti zabranjena. godine u Parlamentu usvojen predlog u kome se traži da se izrazi mišljenje sa medicinskog i etičkog stanovišta po pitanju eutanazije.2009.2009. u kojem se iznosi stav da bi aktivna eutanazija bila prihvatljiva i u skladu sa dostojanstvom i autonomijom pacijenta.05. Postoje i tela koja se na međunarodnom nivou bave analizom i prevencijom drugih opasnosti po zdravlje poput Evropske mreže za sprečavanje pušenja. 206 .traces-cl. Evropski centar za sigurnost i zdravlje na radu.05.Milica Kostić ne politike. je često bilo predmet diskusije u Evropskom parlamentu. a kao najvažnija se mogu navesti: Evropska agencija za sigurnost hrane.

čudi zakonima koji su nekada zabranjivali samoubistvo. u skladu sa argumentacijom. kao element različitosti u jednakosti evropskih država. podržavale razvoj i primenu palijativnog lečenja. sasvim prikladno ostavljena u nadležnosti članica. on se izjasnio po ovom pitanju kroz preporuku koja isključuje dopuštenost aktivne eutanazije. Međutim. Palijativna medicina ne predstavlja samo srednje rešenje u dijalogu o eutanaziji. ipak. verovatno je da će se buduće generacije čuditi našim zakonima o zabrani eutanazije. ova vrsta tretmana je. u prilog legalizaciji eutanazije. u svojim skromnim izjašnjavanjima po ovom pitanju. Bez obzira kojoj strani. nezavisno od struje kojoj pripadaju. po mom mišljenju. Međutim.24 5. Vlade zemalja Evropske unije. kako je dalji razvoj i apsolutno priznanje autonomnosti čoveka neminovan. Zaključak Eutanazija je. o ljudskom dostojanstvu. pa makar delovalo beznadežno. u savremenoj raspravi o legalizaciji eutanazije. već predstavlja rešenje i trenutno tačku konsenzusa strana u raspravi. Takav stav EU je kompatibilan sa većinom učesnika rasprave o eutanaziji. apsolutno. sastajući se u Savetu. verovatno. predstavlja rezultat različitog istorijskog i društvenog razvoja. da ubrza prirodan proces smrti. bilo bi pretenciozno očekivati od jednog nadnacionalnog tela da donese odluku koja. kroz svoje rezolucije i preporuke. 23 24 Ibidem. potvrdile su stav da „doktor mora pokušati sve da olakša muke i da nema pravo. kao što se većina. 207 . Ibidem.“23 Dotle se Evropska komisija izjašnjava da eutanazija spada u politiku zdravstvene zaštite koja je u nadležnosti država članica. institucije Evropske unije su.Evropski sistem regulisanja eutanazije Što se tiče Evropskog saveta. Takođe. pripadali.

Dutch cardiologist) A centuries-old question about the concession for euthanasia is considered to be one of the most controversial topics in the matters of human rights and healthcare. humanity and person’s autonomy. Key words: Euthanasia (active. the author will provide an insight into different legislation systems underlining specific circumstances under which euthanasia has been banned or allowed. It is both. or an aggressive drive to exterminate the weak. passive). as well as the arguments of both sides concerning the legalization of euthanasia. the author will address the definition of euthanasia and its aspects.Milica Kostić Summary „The fundamental question about euthanasia: Whether it is a libertarian movement for human freedom and the right of choice. And finally. In this work. over which there is still an ongoing dispute between members of various vocations. the old. healthcare. Furthermore. through its healthcare and human rights policy. 208 . such as the value of life. and the different. national legislation.“ (Richard Fenigsen. this question can now be answered. the last chapter will cover the standpoint of the European Union considering euthanasia. the elements of its definition. the European Union. human rights.

Sremska Kamenica EVROPSKI SUD PRAVDE I OPŠTI PRAVOZASTUPNIK Cilj ovog rada je davanje doprinosa literaturi na temu Evropskog suda pravde. a centralna pravosudna institucija. Ključne reči: Evropski sud pravde. sastav Suda. Evropski sud pravde U okviru pravnog sistema Evropske unije formirano je jako nadnacionalno pravo (Supranational Law). Broj sudija koincidira sa brojem država članica (danas 27). Statuta Evropskog suda pravde i Pravila postupka pred Evropskim sudom pravde. godine osam.Jelena Milenković Saradnik u nastavi Fakultet za evropske pravno-političke studije. taj broj je povećan na jedanaest. objašnjenje organizacije Suda sa stavljanjem akcenta na specifičnu instituciju opšteg pravozastupnika. dok je broj opštih pravozastupnika sve do 2007. objašnjava značaj njegovog mišljenja i njegove garantovane nezavisnosti. pozivanjem na relevantne odredbe osnivačkih ugovora. Evropski sud pravde (European Court of Justice– u daljem tekstu Sud) je imao veoma značajnu ulogu u stvaranju tog nadnacionalnog prava. a od oktobra iste godine. ali pomenuta odredba još uvek nije stupila na snagu. navodi načine imenovanja opšteg pravozastupnika. Rad. opšti pravozastupnik. pokazuje njegovu ulogu u sudskoj proceduri. opisuje suštinu njegovog imuniteta i daje predviđene razloge izuzeća i prestanka funkcije. Ugovorom iz Lisabona. postavljajući 209 . koje predlažu po jednog sudiju. 1.

http://www. Pravni život br. Evropski sud pravde je osnovan 1951. Njegovo sedište je u Luksemburgu. Beograd. pravnih i fizičkih lica. 01. Stupanjem na snagu Ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju. organizacija Suda su regulisani odredbama čl. Sud. ali su u upotrebi i termini Evropski sud pravde ili Sud pravde.europa. 2006.3 Nadležnost. odnosno da nacionalni sudovi država članica iste propise ne tumače na različite načine. a to je njegova zakonodavna uloga. Statutom i Pravilima postupka pred Evropskim sudom pravde. a karakterističnu za anglo-saksonski sistem. str. Sud vrši ustavno-sudsku.Jelena Milenković pravne osnove funkcionisanja Evropske unije. postao je zajednički sud svih triju zajednica. upravno-sudsku i funkciju građanskog suda. Ibid.eu/en/. 34.4 Jedan od osnovnih zadataka je da osigura da se pravo Evropske unije tumači i primenjuje na isti način širom EU. nacionalni sudovi i institucije poštuju komunitarno pravo. I. koje svoje sedište imaju u Briselu.2 Evropski sud pravde je najviši sud Evropske unije po pitanju komunitarnog prava. stvara pravo putem svoje sudske 1 2 3 4 Radović. Beograd. godine Pariskim ugovorom.curia. Babić.05. atipičnu u kontinentalnom sistemu.: Pravo Evropske unije. u nedostatku pisanih pravila.1 Zvaničan naziv ove institucije je Sud pravde Evropskih zajednica.: Evropski sud pravde i odluke o prethodnom pitanju. kontrole rada njenih organa i neposredne zaštite interesa država članica. 12. prvobitno kao Sud Evropske zajednice za ugalj i čelik. obezbeđujući da države članice. 220– 244 Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. On ima ulogu zaštite zakonitosti Evropske unije. 210 . Sud pravde je pokazao još jednu svoju značajnu nadležnost. za razliku od većine institucija Unije. Z. putem precedenata. 499.2009. sastav. str. 35. 2006. str.

i autori. 33– 40. institucijama EU. A. Sud se sastoji od 27 sudija i 8 opštih pravozastupnika. stručni saradnici i jedna posebna kategorija pravosudnog osoblja.8 5 6 Čavoški... Popović. 16. kao jednim od osnovnih načela građansko – procesnog prava. A. Taj broj opštih pravozastupnika je sa osam povećan na jedanaest. DS 866/07. postoji mišljenje da vremensko ograničavanje mandata može protivurečiti zahtevu da sudije budu nezavisne u svom radu. 18. čl. Knežević– Bojović.7 Ovaj ugovor još nije stupio na snagu. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice. Sastav Evropskog suda pravde Evropski sud pravde. A. Kada je u pitanju rešenje prema kome se sudije imenuju na šest godina. Sudije i opšti pravozastupnici se imenuju sporazumom vlada država članica sa mandatom od šest godina. Sud rešava pravne sporove među državama članicama. i stalnošću sudijske funkcije..: Evropski sud pravde. 18. Lisbon. oktobra 2007. pravnim i fizičkim licima država članica.5 1. str. 222. pored ostalih mehanizama. cit. Ugovorom iz Lisabona. Savet EU može da poveća broj opštih pravozastupnika. ima određene specifičnosti. D. October 2007. čime je promenjen član 222 Ugovora o funkcionisanju EU6. str. godine. U sastavu Suda pojavljuju se sudije. s obzirom na to da postoji odredba koja omogućava da.1. Nezavisnost sudija se u mnogim državama članicama obezbeđuje. na zahtev Suda. opšti pravozastupnici. Declaration ad Article 222 of the Treaty on the Functioning of the European Union on the number of Advocates– General in the Court of Justice.Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik prakse. 7 8 211 . op. kada je u pitanju njegova organizacija i sastav. 2006. Beograd. Čavoški.

čl. Zbog prethodno navedenog može se javiti sumnja da će za sudije biti predložena „politički podobna“ lica i da će politički interesi uticati na njihov izbor. sumirajući u njemu ove iskaze i pravni osnov slučaja. Ova mogućnost je dovela do donošenja rezolucije Evropskog parlamenta 1982. imenovaće se i dodatni sudija onda kada postoji paran broj država članica. ovo saslušanje će se odigrati 9 10 Ibid. a zatim se pojedinačni slučaj dodeljuje određenom sudiji i opštem pravozastupniku. 212 . a ne uske interese svojih država. godine. uzimajući u obzir činjenicu da su vlade politička tela. str.2. tako da broj sudija uvek koincidira sa brojem država članica. Međutim. može se navesti da postupak počinje podnošenjem tužbi Registru.Jelena Milenković Svaka država članica EU ima ovlašćenje da imenuje jednog sudiju. u praksi ovaj sistem isključive nadležnosti država članica u imenovanju sudija ipak funkcioniše zadovoljavajuće. u kojoj je izražen stav da Evropski parlament treba da učestvuje u izboru sudija Evropskog suda pravde. s obzirom na to da Sud može da zaseda samo sa neparnim brojem sudija. Pa ipak.9 1. 20. a sudija kome je konkretni slučaj dodeljen piše izveštaj. Statut Evropskog suda pravde. Ovakva isključiva nadležnost vlada država članica u imenovanju sudija nosi i izvesnu skepsu. s obzirom na to da su sudije veliki broj puta sprovodile temeljne principe Unije. U toku prve faze zainteresovane strane podnose pismene iskaze. Kako se organizuje rad suda? Iznoseći najelementarnije informacije o postupku pred Sudom. Dalja procedura teče u dve faze: prva je pisana. a zatim dolazi usmena faza. U zavisnosti od značaja i složenosti slučaja.10 Zatim dolazi druga faza – javno saslušanje. te su i odluke koje donose politički obojene. 16.

Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik pred većem od troje. 11a. petoro. što je i 1957. Koreni ove institucije leže u pregovorima koji su vođeni povodom Pariskog ugovora (Treaty of Paris) 1951. str 2. godine. Zatim. godine uneseno i u Rimski ugovor. pri čemu je francuska delegacija predložila da se stvori institucija slična. čl. Odluka se objavljuje na dan donošenja. opšti pravozastupnik daje svoje mišljenje. trinaestoro sudija ili pred Sudom u punom sastavu. Deo institucionalne strukture Evropske zajednice za ugalj i čelik trebalo je da bude Sud pravde. kada i postaje obavezujuća. postignut je politički kompromis tako što je dodatni sudija bio Italijan. Oxford University Press. posle čega sudije zasedaju i donose svoju odluku. U trenutku kada je Zajednica brojala šest država članica. a s obzirom na obavezu postojanja neparnog broja sudija. 213 . 2007. rad u većima je postao pravilo. a opšti pravozastupnici Francuz i Nemac. čl. Na saslušanju advokati stranaka izlažu slučaj pred sudijama i opštim pravozastupnikom. Pravila postupka pred Evropskim sudom pravde. Tako je stvorena institucija opšteg pravozastupnika i Protokol Suda pravde omogućio je da dva opšta pravozastupnika asistiraju Sudu.13 11 12 13 Pravila postupka pred Evropskim sudom pravde. a neparan broj članova veća onemogućava „pat poziciju“.12 2.11 U praksi. Noreen Burrows and Rosa Greaves: The Advocate General and EC Law. koji ih mogu ispitivati. Sud nije u obavezi da posluša mišljenje opšteg pravozastupnika. Odluke Suda se donose većinom glasova i objavljuju se na javnom saslušanju. obezbeđujući na taj način da „velike“ države članice imaju jednako predstavljanje u Sudu. Opšti pravozastupnik Opšti pravozastupnik je specifična institucija u Evropskom sudu pravde. ali ne identična Commissaire du Gouvernement (komesaru vlade) pri Državnom savetu. 64 i 65.

: Novine u organizaciji Evropskog suda pravde. bilo bi pogrešno zaključiti da je opšti pravozastupnik samo kopija francuskog modela. Fennelly. da ga utemelji u postojećem komunitarnom pravu. istina je ipak da je opšti pravozastupnik institucija sui generis.14 Iako jeste tačno da je poreklo institucije opšteg pravozastupnika u Evropskom sudu pravde francusko i prvi opšti pravozastupnik je sam bio Commissaire du Governement u Conseil d’ Etat. I sam bivši opšti pravozastupnik insistira da. treba biti pažljiv u pravljenju takvih poređenja. oktobra 2000. 2007.Jelena Milenković Francusko poreklo ove institucije je bilo često citirano u studijama koje se tiču uloge opšteg pravozastupnika.16 Broj opštih pravozastupnika se povećavao sa razvojem Zajednice. Nemačke. Radivojević.15 Opšti pravozastupnik nije advokat. Međutim. 1996. koji je i Ugovorom iz Nice 2001.: Reflections of an Irish Advocate General. Pravni život br. godine. januara 1995. The Journal of the Society of Legal Scholars. po jedan opšti pravozastupnik iz Francuske. s tim što je za period od 1. 14 Dashwood. Postoje kako proceduralne. do 6. nije ni pravobranilac u klasičnom smislu reči. kao i da. Beograd. jer specifična uloga opšteg pravozastupnika u kontekstu rada Evropskog suda pravde nije potpuno funkcionalno ekvivalentna radu Commissaire du Gouvernement u Conseil d’ Etat. ali nije ni javni tužilac. tako i jurisdikcione razlike među njima. taj se broj povećao na četiri. 14. naznači obrise daljeg razvoja komunitarnog prava i njegove eventualne izmene. str. 1982. i fiksiran. taj broj narastao na osam. 214. AA: The Advocate General in The Court of Justice of the European Communities. godine. 15 16 214 . godine. 1973. dok postoje slične funkcije u nekim pravnim sistemima. ako je moguće. On ima ulogu da predlaže rešenje slučaja. Irish Journal of European Law 5. Italije i Velike Britanije. Z. N. godine. da bi 1995.

Sud može da predloži Savetu da broj opštih pravozastupnika poveća. čl. 2. str. iste su im i kvalifikacije. Takođe. a postoji i opcija da se određeni broj opštih pravozastupnika imenuje iz takozvanih malih država 17 18 19 Ibid. prema starešinstvu. što potvrđuje član 223. Pitanje da li će neka država imati svog opšteg pravozastupnika je rešavano aktom o pristupanju. Pravila postupka pred Evropskim sudom pravde. što je bilo posledica strukturalnih promena Suda posle proširenja Unije i pristupanjem Austrije. s tim da odluka mora biti jednoglasna. 3. 215 .1. 223. Pravila o postupku pred Sudom predviđa da se starešinstvo određuje prema godinama staža. Imenovanje opštih pravozastupnika Postoji veliki broj odredaba zajedničkih i za sudije i za opšte pravozastupnike.19 Kao i u slučaju sudija. koje se nalaze u svim propisima koji regulišu organizaciju Suda. u članu 222. a u slučaju istog broja godina staža. Švedske. opšti pravozastupnici se imenuju sa obnovljivim mandatom od šest godina. a to su: osnivački ugovori. Statut i Pravila postupka pred Sudom. Sudije i opšti pravozastupnici se rangiraju jednako u napredovanju na viši nivo.Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik godine bio određen i deveti opšti pravozastupnik. u kome se navodi da se „sudije i opšti pravozastupnici Suda pravde biraju među licima čija je nezavisnost izvan sumnje i koja ispunjavaju sve uslove za izbor na najviše pravosudne funkcije u svojim državama ili su istaknuti pravnici priznate stručnosti. prema godinama starosti.18 Član 6. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice. Finske i Norveške. čl. 6. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.17 Prema odredbama Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.

cit. sudije i opšti pravozastupnici polažu zakletvu da će svoju dužnost vršiti nezavisno i savesno. ed. koje 20 21 Čavoški. 4.21 Pre stupanja na funkciju. tako da im nije dozvoljeno da budu na političkoj ili upravnoj funkciji. DS 866/07. str. u praksi i sudija i opšti pravozastupnik imaju pravni tim koji ih podržava. plaćenim ili neplaćenim. Lisbon. Honorary Proffessorships na Univerzitetima. čl..23 Opterećenje opštih pravozastupnika predmetima treba da bude ravnomerno raspoređeno. čl.22 Sud prema Pravilima postupka imenuje Prvog opšteg pravozastupnika čiji mandat traje jednu godinu. ali im Savet može dati odobrenje da stupe na određenu poziciju. K. A. sec. Pravila postupka pred Evropskim sudom pravde. odnose i na opšte pravozastupnike. I. 22 23 24 25 216 . 5. tako što se zamenjuju po pet opštih pravozastupnika. i autori. Declaration ad Article 222 of the Treaty on the Functioning of the European Union on the number of Advocates– General in the Court of Justice. op.Jelena Milenković članica prema rotacionom sistemu. sa zadatkom da odredi opšteg pravozastupnika za određeni predmet onog trenutka kada predsednik odredi sudiju izvestioca za taj predmet. osim toga. Svim sudijama i opštim pravozastupnicima pomažu po dva izvestioca. ne smeju se baviti ni jednim drugim poslom. 18. cit. D. Lenaerts. London.25 kao što je. Iako Statut Suda pominje samo konkretnu osobu koja je postavljena na to mesto. Arts. i autori.: Procedural Law of the European Union. op. str. 23. str 24.20 Svake treće godine vrši se njihova delimična zamena. 2006. 10. and Maselis.24 Statut Suda ističe da se svi uslovi koje postavlja za sudiju. A.. kao i da će čuvati tajnu sudskog odlučivanja.. Čavoški. October 2007. Statut. ali tako da ne dođe ni do kakve specijalizacije za određenu vrstu predmeta. recimo.

radeći u skladu sa potpunom nepristrasnošću i nezavisnošću. Ranije je opšti pravozastupnik čitao svoje celokupno mišljenje. 248. godine. pa se u tu svrhu i zakazuje posebno ročište. tj. jedanaest opštih pravozastupnika da pomažu Sudu. Činom čitanja završava se i učešće opšteg pravozastupnika u postupku. Strani pravni život 1–2/2007. A. U praksi se najčešće dešava da on najavi datum kada će dati svoje mišljenje. od oktobra 2007. Način da opšti pravozastupnik iznese svoje viđenje konkretnog predmeta sa preporukom kakvu bi Sud odluku trebalo da donese. op. a zatim preporuke o tome kako treba rešiti predmet. ali je 1991. on često daje komentare i drugih pitanja. s obzirom na to da ne prisustvuje ni većanju. str.26 2. Mišljenje opšteg pravozastupnika sastoji se iz detaljno prikazanih činjenica konkretnog predmeta. Pošto opšti pravozastupnik nije ograničen tužbenim zahtevom u davanju mišljenja. kako bi Sudu dali obrazloženi predlog za odlučivanje o predmetu koji je pokrenut pred Sudom. ni glasanju pri donošenju odluke. usvojena praksa da se čitaju samo preporuke.: Evropski sud pravde. godine. Izvestioci su pravnici koji proučavaju i pripremaju spise predmeta. Funkcija opšteg pravozastupnika Član 222.2.Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik oni slobodno biraju. cit. I. zaključni deo mišljenja. 217 .27 26 27 Rakić. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice ističe da je dužnost. što dakle ne ostavlja prostora za odgovor stranaka. i autori. analize pravnih pitanja. podnesaka stranaka. str. Čavoški. 24 i 56. kao što je recimo usklađenost delovanja nacionalnih organa sa komunitarnim pravom i različite karakteristike konkretnog postupka. Sam usmeni deo postupka završava se čitanjem ovog mišljenja. tako da njegovo mišljenje predstavlja najcelovitiju sliku predmeta. jeste putem davanja mišljenja i to na samom kraju postupka.

28 Na ovaj se način vrši se rasterećivanje predmetima opštih pravozastupnika. ali vitalna funkcija je da pripremi i javno prezentuje argumentovane zaključke za sudsko veće. str..30 Kapacitet za pravnu argumentaciju je suštinski kvalitet i za sudiju i za opšteg pravozastupnika. G.: Judicial Control of the European Communities. 223. Statut.29 S obzirom da je centralna dužnost opšteg pravozastupnika pravna argumentacija. a ta se situacija odnosi na predmete u kojima se ne postavljaju neka nova pravna pitanja. Funkcija opšteg pravozastupnika je bila opisivana na različite načine od strane različitih autora. i sudije i opšti pravozastupnici se biraju među licima čija je nezavisnost izvan sumnje i koja ispunjavaju sve uslove za izbor na najviše pravusudne funkcije u svojim državama ili su istaknuti pravnici priznate stručnosti. 24. Njegova jedina. Berb. ne iznenađuje da Ugovor o osnivanju Evropske zajednice izjednačuje karakteristike sudija i opštih pravozastupnika u okviru njihovih kvalifikacija.. godine. već samo savetodavna. 218 . 1962. Pišući 1962. na tu temu. Kako 28 29 30 31 Statut. čl. čl.. Statut Suda zahteva da Sud navede argumente na kojima zasniva presudu. Berb je izjavio da je „njihova funkcija slična onoj koju imaju Commissionaire de Governement u Conseil d’ Etat. 20. a ne pravno obavezujući. pa Sud odluči da konkretan predmet reši bez odgovarajućeg mišljenja opšteg pravozastupnika.31 Mora se. Pa tako. čl.. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice. a to nakon konsultacija sa njim. njegova mišljenja mogu imati jak uticaj na razvoj komunitarnog prava“. 36. jer postoji dovoljno izgrađena sudska praksa po konkretnim pravnim pitanjima.Jelena Milenković Statut Suda daje mogućnost i da se postupak okonča bez mišljenja opšteg pravozastupnika. Iako tehnički. dakle. istaći da mišljenja opštih pravozastupnika nisu pravno obavezujuća.

Lasok. pa kaže: „Često se pretpostavlja da čim opšti pravozastupnik preda svoje mišljenje. za razliku od Commissaire de Governement u francuskom Conseil d’ Etat.. kao što stoji u članu 222. Sud jedino odlučuje da li će ili da li neće prihvatiti to mišljenje. On to ne može da uradi sve dok nema potpuni 32 33 34 Brown.: The Court of Justice of the European Commuinities. 159. ali imaju prednost saveta opšteg pravozastupnika pre nego što tu odluku donesu. čak ni u savetodavne svrhe“. str. JP. Society of Public Teachers of Law..: Some Aspects of the European Court of Justice.34 Sudija David Edward se ne slaže sa stavom da mišljenje opšteg pravozastupnika igra odlučujuću ulogu. on deluje kao nezavisni savetnik. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.. 1976.. Lasok i Bridge su 1976. London. ponekada se izjavljuje da je njegovo mišljenje blisko presudi Prvostepenog suda. sudije odlučuju o slučaju. London. 64. nekada se odnosi isključivo na sudije.: An Introduction to The Law and Institutions of the European Communities (2nd edn). Bridge. godine. Keneddy. Svaki sudija mora sam da odluči kako će se slučaj okončati. D. JW. Pa ipak. Ova neodređenost može da deluje ambivalentno kada je u pitanju uloga opšteg pravozastupnika: iako član Suda. 219 . dakle. T. 1976.32 U Sudu pravde je. 2000. ako je moguće.33 Pošto opšti pravozastupnik predlaže rešenje. opisali funkciju opšteg pravozastupnika na sledeći način: „Njihov zadatak je da predlože rešenje slučaja pred Sudom. da taj predlog rešenja bude u skladu sa postojećim procesnim pravom i. jasno. Warner. 15–18. L.. S obzirom na to.Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik navode Brown i Kennedy: „On je član Suda. da istaknu mogući budući razvoj procesnog prava“.. str. on ne prisustvuje odlučivanju. str. Ali taj izraz je neodređen.

koji ga zatim 35 36 37 38 Edward. Noreen Burrows and Rosa Greaves. mišljenje je tek početni korak za donošenje odluke. Statut. koji uključuje i mišljenje opšteg pravozastupnika. čak i ako rezultat bude potpuno isti“. generalno. čl. Mišljenje se objavljuje u European Court Report zajedno sa presudom. 18. ili. str. onoga dana kada se donese presuda.3. cit. ono ima svoju širu publiku. njega često krasi jasnoća i neposrednost koja presudama Suda može da nedostaje. ili bio član istražne komisije. Pa tako će biti izuzet iz postupka onaj opšti pravozastupnik koji je u konkretnom predmetu prethodno učestvovao u svojstvu agenta ili savetnika neke od stranaka. 220 . Zanimljiva je konstatacija Craig-a i de Burca da je jedna od uloga mišljenja opšteg pravozastupnika da bace svetlo na nekada opskurne presude. D. 1. kao i na sajtu Suda. Arnull piše da. st. Ibid. s obzirom na to ja je u pitanju mišljenje samo jednog čoveka.37 2.35 Mišljenje opšteg pravozastupnika nije napisano „samo za oči“ Suda. 539. zatim u kome je sudio kao sudija drugog suda ili tribunala. 7.Jelena Milenković materijal.. 1995. postupao u tom predmetu bilo u kom svojstvu. Izuzeće opštih pravozastupnika Pravila postupka Suda regulišu i pitanja koja se odnose na izuzeće opštih pravozastupnika. 6. o tome će obavestiti predsednika suda. Pa tako. str. str. op. European Law review.38 Ukoliko sam opšti pravozastupnik smatra da postoje razlozi zbog kojih ne treba da učestvuje u određenom postupku.36 Obazirući se na kvalitet mišljenja opšteg pravozastupnika.: How The Court of Justice Works.

Ali i predsednik suda ga može izuzeti iz određenog postupka ukoliko smatra da postoje razlozi za to. Takođe bi trebalo da podrazumeva nezavisnost od bilo koje stranke u postupku. ali sam ne definiše taj pojam. Dok je nepristrasnost subjektivni stav prema strankama. tj. 2. kao individue. Bernini dalje zaključuje da neko može biti nepristrasan. Neutralnost je objektivno stanje duha u ovom slučaju sudije ili opšteg pravozastupnoka. The Arbitral Process and Independence of Arbitrators (ed. Po Berniniju. nezavisnost se sastoji iz dva elementa. str. st. Nezavisnost i imunitet Ugovor o osnivanju Evropske zajednice u članu 223 ističe značaj nezavisnosti opšteg pravozastupnika. da se neutralnost može „izgubiti“ i u dobroj nameri (gubitak neutralnosti.4. kulturološkim razlikama). 39 40 Statut. odnosi se i na sudije. neutralnosti i nepristrasnosti. ICC). koja podrazumeva jednako odstojanje misli i delanja. jednake udaljenosti od stranaka. a da niko ne može biti neutralan ko se ponaša pristrasno. 31–35. Bernini: Report on Neutrality. dok do pristrasnosti može doći ili zbog malicioznih namera (dolus) ili zbog nemarljivosti ili nebrige za osnovne zadatke (culpa). ono što je navedeno za opšte pravozastupnike.40 Nezavisnost bi svakako trebalo da podrazumeva nezavisnost od uticaja bilo koje države članice.Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik izuzima. od zahteva tužbe i odbrane. 2. osnovnim vrednosnim sudovima. može biti rezultat razlika u obrazovanju. ili tužbe i protivtužbe. Impartiality and Independance. a da ne bude neutralan. 1991. 18. 221 .39 Kada je u pitanju izuzeće. čl.

G.Tomkins..: European Union Law. Kada je u pitanju prestanak funkcije na sopstveni zahtev. 222 . već kao pravni zastupnik javnog interesa.. čl. a ovaj ga prosleđuje predsedavajućem Saveta. 2006. Prestanak funkcije Istekom mandata. op. a tiče se njenog prestanka jesu i uslovi pod kojima može prestati njihova funkcija i pre isteka mandata. Cambridge University Press. Objaviće se upražnjeno mesto u pitanju. Član 6. Statuta Suda reguliše ovo pitanje i navodi da sudije i opšti pravozastupnici mogu biti razrešeni svoje funkcije ako. str. Monti. sudija. 3. Hadjiemmanuil. posle čega se pokreće krivični postupak.5. Zajedničko za funkciju sudije i opšteg pravozastupnika. 18. na sopstveni zahtev i razrešenjem. Čavoški. A. C. a sudija ili opšti pravozastupnik koji je tražio razrešenje ostaće na svojoj funkciji sve do imenovanja novog. odnosno opšti pravozastupnik će predsedniku Suda dostaviti svoj zahtev u pisanoj formi. što se odnosi i na sudijsku funkciju. A. kao i ona učinjena van vršenja te funkcije. D. koji se odnosi na dela učinjena u vršenju njihovih funkcija. prema jednoglasnom mišljenju ostalih sudija i 41 42 43 Chalmers.Jelena Milenković Opšti pravozastupnik ne deluje kao pravni zastupnik jedne od stranaka. Statut. a jedina disciplinska mera koja se protiv njih može preduzeti je razrešenje. Ti uslovi su slučaj smrti.42 Imunitet im se može ukinuti odlukom Suda koji zaseda u svom punom sastavu.43 Treći način prestanka funkcije pre isteka mandata jeste razrešenje. cit.. prestaje i funkcija opšteg pravozastupnika. 2. str.41 Sudije i opšti pravozastupnici Evropskog suda pravde uživaju imunitet. 123. i autori.

naznači obrise daljeg razvoja komunitarnog prava i njegove eventualne izmene. ona se saopštava predsednicima Evropskog parlamenta i Komisije. a obrađivanje te teme je potrebno s obzirom na tendencije Republike Srbije da postane punopravna članica Evropske unije. dati sudija ili opšti pravozastupnik biće pozvan da se o pitanju razrešenja izjasni pred Sudom. 223 . ali nije ni javni tužilac. a zatim se objavljuje da je jedno mesto upražnjeno. o njoj se obaveštava predsedavajući Saveta. Evropski sud pravde je najviši sud Evropske unije po pitanju komunitarnog prava. ali neće moći da prisustvuje većanju i glasanju o sopstvenom razrešenju. U sastavu Suda pojavljuju se sudije. ako je moguće. sa sedištem u Luksemburgu. Iako njegovo mišljenje nije obavezujuće. str 18. u praksi se 44 Ibid. Sudija koji se bira na mesto razrešenog sudije ili opšteg pravozastupnika. na zatvorenoj sednici. da ga utemelji u postojećem komunitarnom pravu.Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik opštih pravozastupnika. stručni saradnici i jedna posebna kategorija pravosudnog osoblja. Sud se sastoji od 27 sudija i 8 opštih pravozastupnika. opšti pravozastupnici. U slučaju da se odluka usvoji. nije ni pravobranilac u klasičnom smislu reči. On ima ulogu da predlaže rešenje slučaja. bira se samo za ostatak njegovog mandata. Po pokretanju postupka. Opšti pravozastupnik nije advokat. kao i da.44 3. više ne ispunjavaju potrebne uslove ili obaveze u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Zaključak U našoj pravnoj teoriji nije se puno pisalo o instituciji opšteg pravozastupnika u Evropskom sudu pravde.

the Lisbon Treaty increased the number to 11.Jelena Milenković često dešava da bude prihvaćeno pri donošenju odluke. Statut i Pravila postupka pred Sudom. Postoji veliki broj odredaba zajedničkih i za sudije i za opšte pravozastupnike. The number of judges coincides with the number of member-states (currently 27 of them) which propose one judge each. Summary This work aims at contributing to the literature covering the topic of the European Court of Justice. and the Rules of Procedure before the Court. whereas the number of Solicitor General’s positions until 2007 amounted to eight. explains the significance 224 . and since October 2007. koje se nalaze u svim propisima koji regulišu organizaciju Suda. the Statute of the European Court of Justice. but the given provision has not entered into force yet. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice u članu 223 ističe značaj nezavisnosti opšteg pravozastupnika. ni glasanju pri donošenju odluke. mišljenje je tek početni korak za donošenje odluke. On to ne može da uradi sve dok nema potpuni materijal. Treba pomenuti da sudije i opšti pravozastupnici Evropskog suda pravde uživaju i imunitet. koji uključuje i mišljenje opšteg pravozastupnika. Pa tako. Svaki sudija mora sam da odluči kako će se slučaj okončati. čak i ako rezultat bude potpuno isti. points to his/her role in the court procedure. By referring to relevant provisions of the founding contracts. at explaining the Court’s organization. a to su: osnivački ugovori. with a particular stress on the specific institution of Solicitor General. ali im se on može ukinuti odlukom Suda koji zaseda u svom punom sastavu. On ne prisustvuje ni većanju. the work states the ways of appointing Solicitor General.

225 . Key words: The European Court of Justice. and his/her guaranteed independence. Solicitor General. describes the essence of his/her immunity and gives the reasons envisaged for his/her exemption and termination of employment.Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik of his/her opinion. structure of the Court.

klasifikacija podataka i dokumenata. 1. te da da preporuke o usklađivanju našeg Zakona sa standardima Evropske Unije. poverljiva dokumenta. zaštita podataka o ličnosti. Sloboda pristupa informacijama od javnog značaja Institut slobodnog pristupa informacijama u posedu javnih vlasti kao ideja nastao je još u XVII veku da bi svoju ekspanziju doživeo tek sa univerzalnim prihvatanjem koncepta ljudskih prava sa jedne strane i koncepta dobrog upravljanja i principa javnosti u radu državnih organa. Saveta i Komisije.1 1 Vidi: Vodič kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama – Ekspertski tim Koalicije za slobodu pristupa informacijama. str. pristup dokumentima Evropske Unije. a detaljnije regulisano tek usvajanjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja 2004. 8. Ključne reči: Informacije od javnog značaja. Ovaj rad ima za cilj da predstavi način na koji je ovo pitanje regulisano u Evropskoj Uniji kroz prikaz Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta u pogledu javnog pristupa dokumentima Evropskog Parlamenta. opravdani interes. pravnik SLOBODAN PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA I PRAVO EVROPSKE UNIJE Pravo na pristup informacijama u posedu javnih vlasti je jedno od novih prava u Srbiji.Jelena Olofsson dipl. 226 . godine. Prvi put je priznato Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. sa druge strane.

što sprečava loše upravljanje. februara 1992. se promoviše otvorenost i javnost 227 . jača se i poverenje u državnu upravu. godine. odnosno državne uprave. 2. novembra 2004.Slobodan pristup informacijama od javnog značaja i pravo EU Pravo na informaciju od javnog značaja ima dve osnovne funkcije – demokratsku i nadzornu. odnosno Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. sloboda mišljenja) i nezamenljiv instrument za vršenje kontrole nad radom državnih organa. otvorenost delovanja javne vlasti ne može biti ograničena samo na različite oblike parlamentarnog odlučivanja. Slobodan pristup informacijama od javnog značaja je uslov za kvalitetno i efikasno uživanje drugih ljudskih prava i sloboda (kao što su pravo na informisanje. a stupio je na snagu 1. novembra 1993. Pravo na pristup informacijama u posedu javnih vlasti građanim Srbije je prvi put priznato tzv. godine. 7. nadzor nad pravilnošću rada javnih vlasti. poznatijem kao Mastrihtski ugovor. godine. koji je potpisan u Mastrihtu (Holandija). Sloboda pristupa informacijama u Evropskoj Uniji Ugovorom o osnivanju Evropske unije. zahvaljujući komunikaciji i bližem odnosu između javnog sektora i pojedinca. Time se povećava efikasnost rada organa vlasti. već u članu 1. Nadzorna funkcija omogućava građanima nadzor nad delom javne uprave. Demokratska funkcija služi većem učešću građana u politici. a istovremeno. a Poverenik za informacije od javnog značaja imenovan je u decembru 2004. „Malom poveljom“. godine. već mora uključivati i različite oblike neposredne saradnje građana u donošenju propisa i političkih odluka. Zakon o slobodnom pristupu informacijama o javnog značaja (Službeni glasnik RS 120/2004) stupio je na snagu 13. zloupotrebu vlasti i korupciju. kao i nadzor nad trošenjem novca iz budžeta.

2001. potpisan je 2. Official Journal of the European Communities L 145. kao i svako fizičko ili pravno lice koje ima prebivalište odnosno sedište na teritoriji Unije. Ugovora o osnivanju evropske zajednice usvojen je najvažniji izvor prava Evropske unije o pogledu pristupa informacijama. godine.2 Suština Uredbe je u tome da uvodi načelo što je moguće 2 Regulation (EC) No. godine a stupio na snagu 1 maja. Ugovor iz Amsterdama kojim su izmenjeni Ugovor o osnivanju Evropske unije i Rimski ugovori iz 1957. U pitanju je Uredba br. Evropskog saveta i Evropske komisije. a u vezi sa principima slobode. jačanja demokratije. kao jedan od osnovnih principa Evropske unije. 1999. poštovanja osnovnih ljudskih prava i sloboda i vladavine prava. p. 1049/2001 of the European Parliament and of the Council regarding public access to European Parliament. Na osnovu člana 255. Council and Commission documents. ima pravo pristupa dokumentima Evropskog parlamenta. Saveta i Komisije.Jelena Olofsson u procesu donošenja odluka što podrazumeva i obezbeđuje da građani Unije bliskije sarađuju u procesu odlučivanja u Uniji. godine. 43. Evropskog saveta i Evropske komisije.5. Savet je u obavezi da u roku od dve godine od stupanja na snagu Ugovora iz Amsterdama usvoji osnovne principe i eventualna ograničenja ovog prava na osnovu javnih i privatnih interesa. 1049/2001 Evropskog parlamenta i Saveta u pogledu javnog pristupa dokumentima Evropskog Parlamenta. konsolidovane verzije Ugovora o osnivanju Evropske zajednice navodi da svaki građanih Unije. Ugovorom iz Amsterdama je po prvi put u jednom od osnovnih izvora prava Evropske unije izričito navedeno pravo na pristup dokumentima Evropskog parlamenta. Tako se u članu 255. 228 . Svaka od tri organa Unije su obavezana da donesu pravilnike kojima će se detaljnije regulisati ostvarivanje prava na pristup dokumentima. oktobra 1997. 31.

načelo najlakšeg ostvarivanja tog prava. u skladu sa principima.Slobodan pristup informacijama od javnog značaja i pravo EU većeg pristupa dokumentima. Pravo na slobodan pristup dokumentima institucija (organa i tela) Evropske unije ima svaki građanin Evropske Unije. Pored dokumenata sačinjenih od strane Evropskog Parlamenta. Određeno je i da bi trebalo omogućiti najširi mogući pristup dokumentima u slučajevima gde organi Unije vrše zakonodavna ovlašćenja. Kako bi se osigurala potpuna primena Uredbe. ona se odnosi i na sve agencije osnovane od strane Evropskog Parlamenta. Dokumenti će biti učinjeni dostupnim javnosti u pismenoj ili elektronskoj formi. Pristup dokumentima koji u sebi sadrže informacije koje mogu biti izuzete od obaveze pristupa. tako i na dokumenta koje je institucija primila i nalaze se u njenom posedu. 35 uz Ugovor iz Amsterdama. kao i da odredi osnovne principe i ograničenja ovog prava. a koji 229 . odnosno svako fizičko i pravno lice koje ima prebivalište ili sedište u bilo kojoj državi članici Evropske unije. Saveta i Komisije. pod istim principima. Ova Uredba ima za cilj da omogući u najvećoj mogućoj meri pravo pristupa dokumentima organa Unije. uslovima i ograničenjima odobriti slobodan pristup informacijama i fizičkim i pravnim licima koje nisu rezidenti ili nemaju sedište na teritoriji Evropske unije. i načelo podsticanja upravne prakse u toj oblasti. Organi i tela Unije mogu. mora se obezbediti i pristup dokumentima koje ove institucije prime od drugih sem ukoliko neka država članica ne uslovi pristup svojim dokumentima davanjem prethodne saglasnosti u skladu sa Deklaracijom br. Ova Uredba odnosi se na sva dokumenta u posedu organa i tela Unije. Saveta i Komisije. kako na dokumenta sačinjena od strane institucije. ali u meri koja ne dovodi u pitanje proces donošenja odluka u okviru tog organa. uslovima i ograničenjima koji su utvrđeni ovom Uredbom.

uključujući države članice i druga tela u i van okvira institucija i tela zajednice i trećih zemalja. 3 Vidi: Regulation (EC) No 1049/2001 of the European Parliament and of the Council regarding public access to European Parliament.Jelena Olofsson su takođe utvrđeni ovom Uredbom. Council and Commission documents. Uredba definiše pojmove „dokument“ i „treća strana“. Vidi: Regulation (EC) No 1049/2001 of the European Parliament and of the Council regarding public access to European Parliament. Art. Postoje dve vrste izuzetaka. U kontekstu ove Uredbe dokument predstavlja svaki sadržaj bez obzira na nosač informacije (pisani dokument ili dokument čuvan u elektronskoj formi ili zvuči. Council and Commission documents. ili • privatnost i integritet pojedinca u skladu sa propisima Unije koji se odnose da zaštitu podataka o ličnosti. Art. Official Journal of the European Communities L 145/43. monetarna ili ekonomska politika Unije ili države članice. ako bi obelodanjivanje informacija sadržanih u dokumentima moglo da ugrozi: • javni interes pod kojim se podrazumeva javna bezbednost. 2.4 Pravo na pristup dokumentima institucija Unije nije apsolutno pravo. Official Journal of the European Communities L 145/43. tretiraju se na poseban način. međunarodni odnosi i finansijska. 3. 4 230 . vizuelni ili audio zapis) koji se tiče stvari u vezi sa politikom.3 U članu 3. Prva grupa izuzetaka ovlašćuje instituciju Unije da odbije zahev za pristup dokumentima. odbrana i vojne stvari. Treća strana označava svako fizičko i pravno lice ili drugi entitet koji nije obuhvaćen pojmom institucija. aktivnostima i odlukama donetim u skladu sa nadležnostima i odgovornostima institucija Unije.

a tiče se situacije gde institucija još uvek nije donela odluku ukoliko bi obelodanjivanje takvog dokumenta bi moglo ozbiljno da ugrozi proces donošenja odluke. ako bi obelodanjivanje informacija sadržanih u tim dokumentima moglo da ugrozi: • komercijalne interese fizičkih i pravnih lica uključujući i intelektualnu svojinu.Slobodan pristup informacijama od javnog značaja i pravo EU Institucije Unije su takođe ovlašćene da odbiju zahtev za pristup dokumentima. Zahtev tražioca može biti odbijen i u slučaju kada se odnosi na dokument koji je sačinjen za internu upotrebu institucija Unije. dužne su da zatev odbiju. Ograničenje postoji i kada se zahtev odnosi na dokumente treće strane koje se nalaze u posedu institucije Unije. • sudski postupak. institucija može odbiti pristup dokumentu ukoliko dokument sadrži mišljenja za internu upotrebu institucije Unije kao sastavni deo procesa razmatranja i preliminarnih konsultacija u okviru institucije. Poslednja grupa razloga za isključenje pristupa dokumentima neće biti primenljiva ukoliko je javni interes njihovog obelodanjivanja pretežniji. ili • postupak inspekcijskog nadzora. U suprotonom. I nakon donošenja odluke. istragu i reviziju. Svaka država članica ima pravo da zahteva od institucija Unije da ne obelodane nijedan dokument te države članice bez njene prethodne saglasnosti. 231 . Ovaj zahtev tražioca neće moći biti odbijen ukoliko postoji pretežan javni interes za objavljivanje dokumenta. Tada su institucije Unije dužne da konsultuju treću stranu u vezi sa pristupom traženim dokumentima i dobiju njenu saglasnost. Ovo ograničenje je takođe moguće primeniti samo ukoliko ukoliko bi obelodanjivanje takvog dokumenta bi moglo ozbiljno da ugrozi proces donošenja odluke i ukoliko ne postoji pretežan javni interes za obelodanjivanjem.

Ako se zahtevom traži veliki broj dokumenta. a odnosi se na dokument koji potiče od neke od institucija Unije. holandski. U skladu 5 Vidi: Čl. koji mora biti napisan na jednom od zvaničnih jezika Unije (engleski. odnosno ukoliko se zahtev odnosi na veoma dugačak dokument. što uključuje i elektronski zahtev. Svaki od prethodno navedenih izuzetaka traju samo dok postoje razlozi izuzeća. španski i švedski5). estonski.Jelena Olofsson Ako su samo delovi traženog dokumeta obuhvaćeni nekim od izuzetaka. finski. slovenački. Svaka institucija Unije ima obavezu da obezbedi pristup informacijama i da pomogne tražiocu kako i na koji način da pristup traženom dokumentu bude obezbeđen. 232 . komercijani interes ili kada je reč o osetljivom dokumentu. Ukoliko zahtev ne sadrži dovoljno podataka. češki. država članica će konsultovati tu instituciju pre donošenja odluke sem ukoliko je jasno da je obelodanjivanje dokumenta dozvoljeno. litvanski. Postupak za ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama se pokreće pismenim zahtevom. irski. nemački. institucija će obaviti neformalne razgovore sa tražiocem sa namerom da se pronađe pravično rešenje. Zahtev mora sadržati dovoljno podataka kako bi institucija Unije mogla da identifikuje dokument koji je zahtevom tražen. pozvaće tražioca da dopuni svoj zahtev i ponodiće mu pomoć u tome. francuski. a tražilac nije dužan da navede razloge podnošenja zahteva. letonski. portugalski. malteški. italijanski. slovački. mađarski. Ukoliko je zahtev tražioca upućen nekoj od država članica. danski. 314 Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. poljski. a u svakom slučaju ne mogu trajati više od trideset godina osim u slučaju kada dokument sadrži informacije u vezi sa pravom na privatnost. grčki. te institucija nije u mogućnosti da postupi po zahtevu. ostali delovi dokumenta biće dostupni javnosti.

CELEX. baze podataka dostupne na internetu (EUR-Lex. smatraće se da je njegov zahtev odbijen. Tražilac čiji je zahtev delimično ili u potpunosti odbijen može u roku od 15 dana od prijema odgovora tražiti od iste institucije da ponovo razmotri zahtev. 01. kao i da da pouku o pravnom leku. kome ga poslati. rok u kome je institucija dužna doneti odluku može biti produžen za još 15 radnih dana. i to u roku od 15 radnih dana od prijema ponovljenog zahteva. korisne adrese i važeći propisi koji regulišu pitanje pristupa dokumentima. Osetljivi dokumenti su doku6 http://europa. Saveta i Komisije i koji se može naći na internetu. Ukoliko ponovo dođe do delimičnog ili potpunog odbijanja zahteva. Tražilac čiji je zahtev odbijen može pokrenuti sudski postupak protiv institucije ili se obratiti Ombudsmanu. PRE-Lex. institucija je dužna da tražioca informiše o pravnim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju. a najduže u roku od 15 radnih dana od dana registracije zahteva. takse za podnošenje zahteva. Institucija je dužna da o ponovljenom zahtevu odlučuje bez odlaganja. Institucija je u obavezi da po zahtevima postupa bez odlaganja. kako podneti zahtev.htm.Slobodan pristup informacijama od javnog značaja i pravo EU sa tom obavezom Unija je objavila Vodič kroz pristup dokumentima Evropskog Parlamenta. U slučaju da se zahtev odnosi na jako dugačak dokument ili na veliki broj dokumenata. Legislative Observatory OEIL.6 Vodič sadrži podatke o tome kako doći do dokumenata. Ted). podnošenje žalbe. 233 . arhive. mogući odgovori institucija.eu/geninfo/info/guide/index_en.2009. Uredba na poseban način tretira osetljiva (poverljiva) dokumenta u svom posedu. Ukoliko tražilac ne dobije odgovor istitucije u predviđenom roku.05. Institucija je tom prilikom u obavezi da navede razloge odbijanja. kada je dužna da ili dozvoli pristup traženom dokumentu ili u pismenom odgovoru odbije zahtev u potpunosti ili delimično.

Institucija je dužna da tražiocu omogući pristup dokumentima u skladu sa željom tražioca. Svaki dokument mora imati svoj registarski broj. odnosno da mu izda kopiju traženog dokumenta. odbrane i vojnih stvari. troškovi se ne naplaćuju. uključujući. Troškovi kopiranja i slanja kopije mogu biti naplaćeni od tražioca pri čemu se mora voditi računa da je reč o stvarnim troškovima. „tajna“ ili „poverljivo“. treba kroz registar obezbediti direktan pristup. kao i da razviju praksu dobrog upravljanja. 234 . pre svega u oblasti javne bezbednosti. Ovo se naročito odnosi na zakonodavna dokumenta.Jelena Olofsson menti sačinjeni od strane institucija i agencija koje su osnovale institucije Unije. ako je to moguće. a kojima se štite suštinski interesi Evropske unije ili jedne ili više država članica. koji su klasifikovani jednim od stepena tajnosti „stroga tajna“. Kako bi osigurali ostvarenje prava građana iz ove Uredbe. odnosno dokumenta sačinjena tokom usvajanja akata koja su obavezujuća za države članice. institucije su dužne da obezbede direktan pristup i dokumentima koji se odnose na razvojnu politiku i strategije. Gde je to moguće. kao i dokumenti država članica i trećih zemalja odnosno međunarodnih organizacija. Takođe. kratak opis sadržaja dokumenta i datum kada je dokument sačinjen i unet u registar. Kada traženi dokument ima manje od 20 stranica A4 formata ili kada je pristup omogućen u elektronskoj formi ili kroz registar. osim dokumentima koji mogu biti predmet izuzeća od slobodnog pristupa. Svaka institucija je u obavezi da informiše javnost o pravima koja uživaju na osnovu ove Uredbe. propisano je da je svaka institucija Unije u obavezi da obezbedi javni pristup registru dokumenata elektronskim putem. Pravo da traže pristup ovim dokumentima imaju samo osobe koje imaju pravo da budu upoznate sa njihovima sadržajem. svim dokumentima. i dostavljanje traženog dokumenta u elektronskoj formi.

Organ javne vlasti ne sme od tražioca da zahteva navođenje razloga za podnošenje zahteva. Pored toga. Ovo ne treba razumeti tako da odsustvo ovog elementa predstavlja razlog za odbijanje zahteva tražioca. čl. godine. Glasnik 120/2004). 3.7 Zato bi bilo dobro kod određivanja pojma informacije od javnog značaja u čl. uključujući ako je to potrebno. 235 . 2.Slobodan pristup informacijama od javnog značaja i pravo EU Svaka institucija Unije dužna je da sve godine objavi izveštaj koje se odnosi na prethodnu godinu i koji obuhvata broj slučajeva u kojima je institucija odbila da obezbedi pristup dokumentima. Zakona kao nepotrebno izostaviti navođenje opravdanog interesa javnosti da zna. stav 4. donošenjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja otvorena su i dva važna pitanja koja moraju biti regulisana. Zaključak Upoređivanjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Srbije sa standardima Evropske Unije. razloge takvog odbijanja i broj osetljivih dokumenata koji nisu zavedeni u registar. Jedno je pitanje zaštite lič7 Vidi: Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. opravdani interes javnosti da zna postoji u pogledu svih informacija kojima raspolažu organi javne vlasti. primećuje se da Zakon uvodi pretpostavku opravdanog interesa kao četvrti elemenat informacije od javnog značaja. Evropska komisija je bila dužna da objavi izveštaj o implementacaiji principa sadržanih u ovoj Uredbi i učini preporuke. niti da je njegov interes opravdan. 15. januara 2004. Najkasnije do 31. nezavisno od razloga propisanih za ograničenje prava na informaciju od javnog značaja. Prema Zakonu. Tražilac informacije ne treba da dokazuje da ima interes da zna za određenu informaciju. predloge za reviziju ove Uredbe.

st. Narodna Skuština Republike Srbije donela je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (Službeni Glasnik RS 97/2008) kojim uređuje upravo ovo pitanje. Potrebno je usvojiti nove standarde kojima će biti regulisano pitanje koja dokumenta i podaci mogu i treba da budu obeleženi kao tajni. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja tajnost utvrđena kao izuzetak. and regulated in detail by the Law on Free Access to Information of Public Importance in 2004. Drugo pitanje se odnosi na klasifikaciju podataka i dokumenata u posedu javnih vlasti.Jelena Olofsson nih podataka kako bi se uspostavila ravnoteža između prava građanina „da zna“ i prava na privatnost. samo naglašava potrebu da se zakon o tajnim podacima što pre usvoji. justified interest. Summary The right of access to information held by the authorities is one of the new rights in Serbia. access to the EU’s documents. 1. 236 . protection of personal data. činjenica da je u čl. Council and Commission documents. koliko je to moguće. Takva zakonska praznina može imati za posledicu kršenje načela što veće mogućnosti pristupa dokumentima. classification of data and documentation. Zaštita osnovnih interesa države može biti legitiman osnov za odbijanje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. It was acknowledged for the first time in the Charter on Human and Minority Rights and Civil Freedoms. tač. and to provide recommendations for the harmonization of our Law with the EU standards. Pre svega. 5. odnosno na pitanje koji su podaci poverljivi. Key words: Information of public importance. confidential documents. 9. The goal of the paper is to present the manner in which this issue has been regulated in the European Union through a description of the Regulation of the European Parliament and Council regarding public access to the European Parliament. a koji ne. ali to ipak mora da bude – kao i svi ostali izuzeci– tumačeno usko.

odnosno deteta pod roditeljskim staranjem koje ime smetnje u psihofizičkom razvoju ili poremećaj ponašanja. Iskustvo u biološkim porodicama. a koje privremeno ne može da živi sa svojim roditeljima. 237 . psihološke i druge vidove podrške biološkoj porodici za prevazilaženje krizne situacije. i koje unapređuje njihov potpuni potencijal. Međutim. 1 Pravilnik o hraniteljstvu. obezbeđujući trajna emotivna uporišta-ljubav i pripadnost. među kojima je i smeštaj u drugu porodicu-porodični smeštaj. član2. preteška za njihove godine i dalji život. Većina dece odrasta sa svojim roditeljima i u svojoj biološkoj porodici ostvaruje osnovne životne potrebe. ili sprečenosti da o njima brinu usled bolesti ili nekih drugih razloga. Porodični smeštaj – hraniteljstvo je mera zaštite deteta bez roditeljskog staranja. „Službeni glasnik RS“. zakonom predviđenih oblika zaštite. jedan broj dece ostaje bez neposredne roditeljske brige – zbog gubitka roditelja.Anđela Roglic dipl.1 Deca kojima je potreban porodični smeštaj najčešće su do dolaska u hraniteljsku porodicu doživela iskustva kojima nisu dorasla. koja ima obavezu da obezbedi socijalne. 32/08. država primenjuje neki od. nezavisni i aktivni članovi društva. putem života u okruženju koje pruža podršku. pravnik PORODIČNI SMEŠTAJ DECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA U EU I ZEMLJAMA U OKRUŽENJU Deci bez roditeljske nege mora da se pruži prilika da oblikuju svoju budućnost da bi postali samouvereni. Ali ako i pored toga. zaštitu i pažnju. dalji život u sopstvenoj porodici za dete ostane rizičan i ugrožavajući. O njima brigu preuzima država. napuštanja ili neadekvatnog vršenja roditeljske dužnosti.

čiji razvoj zavisi od odnosa i podrške odraslih i društvena briga o njima je jedna od značajnih tekovina razvoja društva. Međunarodnopravna zaštita deteta Deca. Ključne reči: Porodični smeštaj – hraniteljstvo. Nekima od njih odlazak iz porodice potreban je za kraće vreme. porodičnog i nacionalnog identiteta. unosi promene i u hraniteljsku porodicu. deca bez roditeljskog staranja. U pogledu zaštite dece bez roditeljskog staranja. zbrinjavanje. što hraniteljstvo svrstava u jedinstveno životno iskustvo. Bavljenje hraniteljstvom i deljenje porodičnog iskustva sa detetom koje je na najranijem uzrastu upoznalo težu stranu života. koliko traje razrešenje krizne situacije. 1. a mnogi dočekaju punoletstvo u hraniteljskoj porodici sa kojom uspostavljaju veze od značaja za ceo život. članom 20. obogaćuje iskustvo svih njenih članova i može predstavljati veliko zadovoljstvo za sve. kao i podršku u uspostavljanju i održavanju veza sa biološkim porodicama i očuvanju ličnog.Anđela Roglic rastanak sa njima i preseljenje u novu sredinu za decu može biti veoma stresno i sa posledicama po njihov dalji razvoj. osamostaljivanju. učestvovanje u njegovom razvoju i podsticanje pozitivnih promena. Na povoljniji položaj deteta u današnjem vremenu značajno je uticala međunarodnopravna zaštita deteta i donošenje niza međunarodnih dokumenata koja se bave zaštitom dece kao što su: Deklaracija o pravima deteta (1959). Konvencija o pravima deteta (1989) i Evropska konvencija o ostvarivanju dečjih prava (1996). obavezuje države 238 . kao najosetljiviji članovi društva. obrazovanju. Hraniteljske porodice obezbeđuju sigurnu i podsticajnu sredinu za razvoj dece pružajući im adekvatnu negu i brigu o njihovom zdravlju. za neke to traje godinama. Konvencija UN o pravima deteta.

Svaka država članica ima svoja sopstvena pravila koja regulišu porodično-pravne stvari.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju članice da ovoj deci obezbede posebnu zaštitu i osiguraju njihov smeštaj u alternativne porodice ili ustanove: „Država je obavezna da obezbedi posebnu zaštitu deci lišenoj roditeljskog staranja i da osigura smeštaj takve dece u odgovarajuće alternativne porodice ili ustanove. Ova Uredba zamenjuje Uredbu (EC) No 1347/2000.europa.3 – Uredba u pogledu nadležnosti i priznavanja i izvršenja presuda u bračnim stvarima i pitanjima roditeljske odgovornosti. 01.05. Uloga EU se uglavnom odnosi na obezbeđivanje da se odluke donesene u jednoj zemlji mogu sprovesti u drugoj.2009. Roditeljska odgovornost odnosi se na ceo skup prava i obaveza u odnosu na 2 3 Jugoslovenski centar za prava deteta. Beograd. 239 . repealing Regulation (EC) No 1347/2000. Veliki korak napred u borbi zaštite dece predstavlja sledeća uredba: – BRISEL II-Council Regulation (EC) No 2201/2003 of 27 November 2003 concerning jurisdiction and the recognition and enforcement of judgments in matrimonial matters and the matters of parental responsibility.“2 2.eu. 1999. Svrha ovog propisa je da se okupljaju u jednom dokumentu odredbe o roditeljskoj odgovornosti. Porodični smeštaj na nivou EU – pravni osnov za regulisanje ove oblasti EU ima ograničenu ulogu u porodici. Vidi: internet adresa: http://www.

Ukoliko. 3.4 • Princip 7 Preporuke broj R (87) 6 o hraniteljskim porodicama Komiteta ministara država članica. 1987. Evropska Unija u ovom propisu daje prioritet dečjim pravima i to pravu da održava normalne odnose sa oba roditelja.coe.int. a u novije vreme oslanjajući se na tzv. kao i korišćenje pozitivnih iskustava za razvoj porodičnog smeštaja kod nas. I upravo odredbe ove Regulative.1. 2. Uredbu – Brisel II većina zemalja usaglasila je svoje propise u oblasti zaštite dece što je 4 Vidi: internet adresa: http://www. onda se trazi alternativno rešenje. Dodatak na Rezoluciju (77) 33 o smeštaju dece. pak.Anđela Roglic dete. Uredba uključuje određene mere u cilju zaštite deteta. 240 . Strazbur. Savet Evrope. 1977. a kako bi se obezbedila jednakost za svu decu. raznovrsnosti i kvalitetu zaštite dece. Razvoj porodičnog smeštaja u zemljama Evropske unije Uporedni pregled primene porodičnog smeštaja kao oblika društvene brige o deci bez roditeljskog staranja ima za rezultat nova saznanja iz svetske prakse o mogućnostima. u slučaju zanemarivanja i zlostavljanja. kao i jedan od oblika zaštite deteta obradiću u ovom radu. Porodični smeštaj na primeru Velike Britanije Pod uticajem Konvencije UN o pravima deteta. Značajni propisi koji regulišu ovu oblast su i Preporuke Saveta Evrope i to: • Lista oblika smeštaja. kao na primer. dete mora da se odvoji od roditelja. Strazbur.

ili su u terminalnoj fazi oboljenja (npr.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju učinila i Velika Britanija donošenjem Zakona o deci. Iskustva u praksi porodičnog smeštaja u Evropi i Velikoj Britaniji. sida). takođe imaju specifične potrebe i prava. str. tako što se uloga roditelja.5 3. str. – deca sa specijalnim potrebama. lične potrebe. odnosno predaha za dete i odmenu za roditelje. Ibid. 5 6 James. svojstvene i ostaloj deci. br. izuzev u slučaju potpunog usvojenja. 138. zbog čega je njegova dobrobit od vrhunske važnosti. Dete je stoga jedinstveno. – takvo dete ima zajedničke potrebe. 4/96. 241 . koji se u znatnoj meri bavi zaštitom i unapređivanjem položaja dece na porodičnom smeštaju. 2) Podeljeni porodični smeštaj – dugotrajno zbrinjavanje u situacijama kada su roditelji trajno ometeni (u razvoju). Prema ovom zakonu: Svako dete na porodičnom smeštaju je: – od neprocenjive vrednosti za zajednicu. Socijalna politika i socijalni rad. 139. G.1 Oblici porodičnog smeštaja U Velikoj Britaniji postoji više oblika hraniteljstva:6 1) Porodični smeštaj u funkciji odmenjivanja roditelja – kraći boravak deteta na porodičnom smeštaju sa ciljem obezbeđivanja stimulativne pauze. uzrokovanim bolešću ili ometenošću u razvoju. u zavisnosti od konkretnih okolnosti. deli sa hraniteljima. Roditelji dece koja se nalaze na porodičnom smeštaju i dalje imaju obaveze prema svojoj deci. kojih ne mogu biti oslobođeni. ali takođe i posebne.

3. traži se da hranitelji imaju dve pisane preporuke. isključujući mentalna oboljenja ili poremećaj ličnosti. 3) Iskustvo u podizanju dece – hranitelji treba da imaju iskustvo u podizanju dece. zbog iznenada nastale nemogućnosti roditelja da se brinu o detetu.Anđela Roglic 3) Neodložni porodični smeštaj – najčešće traje kraći vremenski period. a sa davaocima ovih preporuka obavezno se obavlja razgovor. bilo sopstvene ili u ulozi hranitelja.2. npr. kada je potrebno smestiti maloletnu samohranu majku sa novorođenčetom. 4) Usmereni porodični smeštaj – namenjen deci sa specijalnim potrebama. 5) Tinejdžeri na porodičnom smeštaju – kada se radi o maloletnim izvršiocima teških krivičnih dela. Tokom pripreme dobijaju se informacije o hranitelj242 . smeštaj u bolnicu ili hapšenje roditelja. iznenadni smrtni slučaj. Takođe se praktikuje. kao što je program Nacionalnog udruženja za hraniteljstvo „Izabrati hraniteljstvo“. ili onim adolescentima koji su prethodno boravili na psihijatrijskom tretmanu. 2) Osobine ličnosti – hranitelji treba da budu ugledni u sredini u kojoj žive. Značajan doprinos unapređivanju porodičnog smeštaja daju i programi pripreme i obuke hranitelja. Uslovi za izbor hranitelja U Velikoj Britaniji za izbor hranitelja sagledavaju se mnogi uslovi: 1) Zdravstveno stanje hranitelja – hranitelji treba da budu dobrog zdravstvenog stanja. Pored toga.

3. susedstvu. Deca na porodičnom smeštaju treba da ostanu u vezi sa svojim prvobitnim susedstvom. Oni u punoj meri sarađuju sa socijalnim radnicima kako bi deca koja se nalaze kod njih na smeštaju ostala u vezi sa svojim roditeljima. Zaštita dece na porodičnom smeštaju u Engleskoj U Engleskoj je prisutna velika uloga države – tzv. Po mišljenju stručnjaka iz Velike Britanije. uključujući i decu ometenu u razvoju i decu koja su fizički i seksualno zlostavljana. Ograničenja postoje u situacijama ako bi takav kontakt za dete bio negativan i protiv njegovog interesa. U Velikoj Britaniji.3. na porodičnom smeštaju boravi 70% od ukupnog broja dece bez roditeljskog staranja. porodični smeštaj je za decu najbolji ukoliko ona mogu da budu u čestom kontaktu sa članovima biološke porodice. paradigma akcionarskog roditeljstva (corporate parenting) koja se ogleda u njihovoj odgovornosti prema deci u sistemu zaštite. deci za koju je potreban porodični smeštaj. Kada deca izgube svoje roditelje onda je značajno da budu zajedno smeštena (da se braća i sestre ne odvajaju) ili da budu u bliskim kontaktima. školom i aktivnostima koje su pohađali. 243 . tj. telefonskih kontakata. Istraživanja u Velikoj Britaniji pokazala su da su uspešne one hraniteljske porodice koje nastoje da pomognu deci na porodičnom smeštaju da očuvaju osećaj pripadnosti svojoj biološkoj porodici. sredini iz koje potiču. drugovima – putem poseta. srodnicima. hraniteljskim veštinama.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju stvu. pisama i sl. Deca pripadnici manjinskih etničkih grupa koja se nalaze na porodičnom smeštaju imaju potrebu da kontaktiraju sa pripadnicima svoje etničke grupe.

7 Istraživanja u Engleskoj pokazuju da česta premeštanja deteta iz jedne hraniteljske porodice u drugu imaju drastične efekte na njegovu uspešnost u školovanju i drugim aspektima života. reformisanje sistema smeštaja zahteva radikalnost i poboljšanje kvaliteta i broja hraniteljskih porodica uz garancije da će dete biti upućeno u ustanovu samo ukoliko ova odgovara visokom standardima nege. 2) pilot faza za mlađu decu koja podrazumeva intenzivan porodični smeštaj sa podrškom aktera iz različitih oblasti (miltiagency). Crown copyright. 3) poboljšanje načina regrutovanja hraniteljskih porodica kroz posebno osmišljene kampanje. 5) uvođenje novih regionalnih odeljenja za ugovaranje koje će obezbediti maksimum za uloženi novac i uvesti mogućnost izbora smeštaja za dete.2009. 01.ifconz07. Socijalni radnik smatra se vodećim stručnjakom. kako bi detetovim potrebama bilo odgovoreno. Kod dece u sistemu zaštite uloga roditelja je podeljena između socijalnog radnika.nz. Predlozi za poboljšanje podrazumevaju: 1) uvođenje niza okvira za smeštaj koji bi mogli odgovoriti raznovrsnim nivoima potreba. Iskustvo u ovoj zemlji govori da je za decu na porodičnom smeštaju. Lokalne vlasti u svojstvu roditelja 7 Care Matters: Transforming the Lives of Children and Young People in Care. 244 . u pogledu njihove šanse za uspeh.Anđela Roglic odnosno preuzimanje na sebe zadatak roditeljstva najosetljivijih grupa dece u društvu. Zbog toga. sa druge strane. odgovornim za koordiniranje rada stručnjaka koji čine tim oko deteta. 4) širu primenu specijalizovanog hraniteljstva za decu sa posebnim potrebama. Detetov socijalni radnik je na nivou svakodnevnog života otelotvorenje njegovog roditelja – akcionara. 2006. koji predstavlja lokalni organ vlasti i hranitelja. nastavnika i drugog školskog osoblja. odnosno način rada učitelja.05.org. od vitalnog značaja i odnos. Više o ovome na internet adresi: http:// www.

Porodični smeštaj na primeru Mađarske Mađarska ima dugu tradiciju porodičnog smeštaja ali najznačajnije promene u ovoj oblasti donosi Zakon o zaštiti dece i vršenju starateljskih poslova koji je na snazi od 1997. olakšan pristup dece i hraniteljskih porodica uslugama dečjih centara. dodatne obuke pedijatara i drugih stručnjaka kako da rade sa decom. Iskustva ova zemlje takođe govore da je značajno da deca imaju slobodan i lak pristup svakoj vrsti nege (lekar opšte prakse. škola) i aktivnostima u slobodno vreme. u Engleskoj postoji niz mera koje omogućavaju pomeranje ka svetu odraslih. godine. kao i uvođenje stipendija za njihovo univerzitetsko školovanje na nacionalnom nivou.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju – akcionara rade sa školama kako bi se postiglo da svako dete na porodičnom smeštaju pohađa dobru školu i ima svu potrebnu podršku kako bi ostvarilo maksimum. Ova životna etapa posebno je teška i stresna za mlade ljude sa teškoćama u razvoju (disability). tog Zakona utvrđuje prava i dužnosti hra245 . Kada je ustanovljeno da svako peto dete na hraniteljstvu nema redovne zdravstvene preglede uveden je model sveobuhvatnog zdravstvenog pristupa. pravo na naknadu troškova prevoza. kao što su: pravo da u hraniteljskoj porodici ostanu do 21 godine uz potrebnu podršku radi nastavka školovanja. podršku deci kako bi se sprečila njihova marginalizacija (exclusion). Član 54. napuštanje hraniteljske porodice. utvrđivanje budžeta kojim bi nadležni socijalni radnik raspolagao za poboljšanje obrazovnog iskustva svakog deteta na porodičnom smeštaju. 4. bolnica. čak i ukoliko imaju popunjen kapacitet. Njihova podrška se ogleda i u sledećem: mogućnosti da se školama naloži da prime dete. što je kao zadovoljstvo svojstveno svoj deci. Što se tiče prelaska u svet odraslih tj.

ili u slučaju kada je njegov fizički. 2) Urgentno zbrinjavanje deteta – smeštaj deteta u hraniteljsku porodicu u slučaju kad ostane bez roditeljske brige i staranja. ponašanju ili učenju. dete se poverava na privremenu brigu i staranje drugoj. intelektualni i moralni razvoj u porodici ozbiljno ugrožen u meri koja zahteva hitno zbrinjavanje deteta. a u Budimpešti postoji jedna služba za razvoj servisnih usluga vezanih za porodični smeštaj. I 98. pored njih. 246 . odgovarajućoj porodici. kao i deteta koje zahteva naročitu negu usled nekih drugih okolnosti. U Mađarskoj. Zakona o zaštiti dece i vršenju starateljskih poslova. alkohola.1. uspostavljanja i rukovođenja mrežom hranitelja. Međutim. u svakom okrugu postoji služba koja pruža usluge porodičnog smeštaja. emocionalni. 4. detetu zavisnog od droga. a u skladu sa članovima 97. 3) Kratkoročno hraniteljsko staranje – zbrinjavanje deteta ukoliko je njegov razvoj u sopstvenoj porodici ugrožen a takvo stanje se nije moglo popraviti sprovođenjem osnovnih mera dečje zaštite. Oblici porodičnog smeštaja Mađarsku odlikuje raznovrsnost oblika smeštaja: 1) Smeštaj deteta u drugu porodicu – na zahtev roditelja a po odobrenju organa starateljstva.Anđela Roglic nitelja detaljno definišući profesionalnog hranitelja kao lica koje ima kvalifikacije propisane zakonskim aktima i specijalizovanog profesionalnog hranitelja kao lica koje zadovoljava tražene kriterijume i koje je kompetentno da se stara o detetu sa teškoćama u prilagođavanju. i nevladine organizacije se mogu baviti određenim poslovima dečje zaštite.

ili ne.2. policijskoj evidenciji. uključujući i sopstvenu decu. organizovanje ek247 . deci hranitelja. Ova lica mogu preuzeti brigu o najviše petoro dece istovremeno. poslu i mestu rada. usled lišavanja roditeljskog prava ili nekih drugih razloga ostalo bez roditeljskog staranja i pod uslovom da se briga i podizanje deteta ne mogu obezbediti postavljanjem staraoca. zdravstvenim stanju hranitelja. Postoji i nekoliko udruženja za porodični smeštaj ali nijedno od njih nije na nacionalnom nivou. tj. Ovaj kurs se zasniva na američkom programu PRIDE – Parent Resources for Information. U toku obuke se razvija i unapređuje profesionalno znanje i sposobnost koja je potrebna za obavljanje dužnosti hranitelja. Cilj pripremnog kursa je da učesnici sami donesu odluku o tome da li bi bili sposobni da obavljaju ulogu hranitelja.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju 4) Dugoročno hraniteljsko staranje – obezbeđuje se za dete koje je. Uslovi za izbor hranitelja Prilikom izbora hranitelja vodi se računa o: – – – – – uslovima života i stanovanja. odgovornost. koji je prilagođen uslovima Mađarske. Development. 5) Povremeno hraniteljstvo – oblik zaštite dece kojim se obezbeđuje da određena lica vode privremenu brigu o deci koja inače žive u svojoj porodici. 4. i nosi naziv FIKSZ. informisanost i kompetentnost roditelja. hranitelji mogu postati samo lica koja su završila pripremni kurs za hranitelje. and Education. U Mađarskoj. Aktivnosti ovih udruženja mogu biti: sakupljanje odeće.

svojom aktivnošću. Posebno je značajan Ukaz o zaštiti ugroženog deteta9 koji radi poštovanja najvišeg interesa ugrožene dece može utvrditi odgovarajuće mere za zaštitu dece. Što se tiče dece ona mogu ostati u porodici smeštaja i posle punoletstva ako je na studijama ali ne duže od 26 godina. Juna 1998. o zaštiti ugroženog deteta. – raspolaganje stanom koji zadovoljava uslove za potrebe dece koja će biti smeštana. 1998. Uslovi za izbor hranitelja U Rumuniji su propisani određeni uslovi za profesionalnog hranitelja: – radna sposobnost. Zakon o prihvatanju Hitnog Ukaza Vlade broj 26/ 1997. Porodični smeštaj u Mađarskoj. „Službeni glasnik“ Rumunije od 2. 5.8 5.1. demonstriranje partnerskih odnosa i saradnje za decu i porodice i sl. X/205. Neka od ovih udruženja imaju ovlašćenja države da organizuju porodični smeštaj. Porodični smeštaj na primeru Rumunije Reforma dečje zaštite u Rumuniji obuhvata reorganizaciju domova u centre za porodični smeštaj.Anđela Roglic skurzija za hraniteljske porodice. stanje zdravlja i psihološki profil koji daju sigurnost da će korektno izvršavati zadatke koje ima jedan roditelj. 248 . brigu i vaspitanje neophodno za harmoničan razvoj dece koja su mu poverena. obezbeđuje rast. Balkanska letnja škola socijalnog rada. Uveden je profesionalni hranitelj koji se definiše kao fizičko lice koje u svom domu. K. Kovacz E. – ponašanje u društvu. 8 9 Izvori podataka: Toth.

Socijalni radnici pružaju pomoć hraniteljskim porodicama jednonedeljnim posetama tokom prvog meseca smeštaja deteta. Predlog da se da dozvola profesionalnom hranitelju obuhvata: broj dece koji podnosilac zahteva može primiti.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju Profesionalni hranitelj ne može biti: – lice koje je bilo osuđeno i kojem je izrečena sudska mera za izvršavanje ili nameru izvršavanje prekršaja. a zatim se ta učestalost poseta smanjuje i prilagođava potrebama porodice i deteta. – obezbeđuju pomoć i podršku licu ili porodici pre i posle poveravanja deteta. – utvrđuju mišljenje deteta. kao i mogućnost podnosioca zahteva da zbrine decu sa posebnim potrebama. sa prioritetom srodnih porodica. U Rumuniji su od posebnog značaja specijalizovane službe za porodični smeštaj. Licenca profesionalnom hranitelju se izdaje na period od tri godine. uzrast. Njihova aktivnost se sastoji u sledećem: – identifikuju porodice kojima se deca mogu poveriti. 249 . Hranitelj zaključuje ugovor sa specijalizovanom javnom službom za zaštitu dece ili privatnom institucijom za praćenje aktivnosti na porodičnom smeštaju. vrši uvid na terenu i podnosi izveštaj komisiji za zaštitu deteta. – lice koje ima hronične zarazne bolesti. – roditelj kome je oduzeto roditeljsko pravo ili onaj čije je dete sudskom odlukom evidentirano kao napuštano. Socijalni radnik obavlja razgovor sa potencijalnim hraniteljima. – obezbeđuju pomoć i podršku roditeljima deteta da bi se obezbedio povratak deteta u porodičnu sredinu. pol dece.

četvorogodišnjoj rumunskoj devojčici bez roditeljskoj staranja. Internet adresa: http://www. – podnose izveštaje i predloge komisiji o ovim aspektima. u poslednjem pokušaju da uh ubede da dozvole da postanu hranitelji Nataše. tiče se rigoroznog zakona te zemlje kojim se zabranjuje smeštaj dece u hraniteljske porodice iz inostranstva. koji su nekoliko godina pokušavali da pruže dom Nataši. Bitan element reforme dečje zaštite u Rumuniji: reorganizacija domova u centre za porodični smeštaj.eu. a koja je živela u domu za nezbrinutu decu u Rumuniji. Za praksu porodičnog smeštaja u Rumuniji karakterističan je projekat hraniteljstva socijalne službe Bethani.10 Interesantna situacija koja se odnosi na ovu oblast. mnoga deca bi bila vraćena svojim biološkim roditeljima što bi moglo rezultirati njihovom zanemarivanju i zlostavljanju. Među ljudima koji su želeli da postanu hranitelji nalazi se i jedan bračni par iz inostranstva. sačekale su ih loše 10 Prelici. a koja se desila u Rumuniji. 1998. V.birn. godine na programima obuke u oblasti socijalnog rada. 11 250 . Balkanska letnja škola socijalnog rada.11 Sa poslednjom u nizu prepreka suočili su se kada su doputovali u Brisel da bi se sreli sa predstavnicima EU i rumunskim zvaničnicima. tromesečno ili na zahtev komisije. koja u Rumuniji radi od 1992.Anđela Roglic – prate porodice i lica u kojima je zbrinuto dete tokom smeštaja.com. Posle uvođenja zabrane. Ali. kao i roditelje deteta nakon njegovog povratka u porodičnu sredinu. Grupa zakonodavaca iz parlamenta Evropske unije zahtevala je od Rumunije da preispita takvu zabranu jer bi potpuna zabrana mogla ugroziti živote dece bez roditelja.

svaka se stara o bar jednom detetu i svaka prima sredstva iz lokalnog budžeta. to je prvi zakon koji je namenjen samo deci i u kome se po prvi put najavljuje porodični smeštaj kao mogućnost u zaštiti dece.000 su pod starateljstvom socijalnih službi „uz materinsku pomoć“. Razvoj porodičnog smeštaja u Bugarskoj Novinu u zakonodavstvu Bugarske.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju vesti jer im je saopšteno da je devojčica data hraniteljskoj porodici u Rumuniji. Potreba za hraniteljskom porodicama u Rumuniji dramatično je porasla. Ova situacija najbolje objašnjava pravilo da se deca primarno smeštaju u sredini svog porekla. te da je lokalno rešenje najbolje za decu. 251 . osnovan je Nacionalni komitet za dečju zaštitu sa statusom ministarstva. Pre deset godina uopšte ih nije bili. Zvanični podaci u Rumuniji govore da se oko 45. 6. Zvaničnici u Bukureštu su opravdali svoju odluku time da imaju uspeha u rekonstrukciji sistema zaštite dece u zemlji i poboljšanju njihovih uslova.000. predstavlja donošenje Zakona o dečjoj zaštiti 1988.400 zahteva za porodični smeštaj dece koji su podneti tokom moratorijuma. a danas ih ima skoro 18. kao i regionalne kancelarije. godine. da bi Rumunija konačno odbila sve zahteve stranaca koji su želeli da pruže dom nezbrinutoj deci. Prema ovom zakonu. kojim se otvara put razvoja porodičnog smeštaja. Ta situacija je rezultirala time da je Evropski parlament zatražio od Rumunije da izvrši konačnu reviziju oko 1. što znači da ih povremeno posećuju majke. U istoriji Bugarske.000 dece nalazi u „starateljskom porodicama“ – bilo kod rođaka ili hranitelja – a još 32.

koju su napustili jedan ili oboje roditelja. Do sada. Oni treba da dobro znaju da će im se često dešavati da sarađuju sa mnogim ljudima – predstavnicima državnih 12 Todorova. kao i ona deca uzrasta mlađeg od tri godine. pruža profesija „hraniteljskog roditelja“. prema poslednjim podacima. Balkanska letnja škola socijalnog rada. E.Anđela Roglic agencije za usvojenje i porodični smeštaj koje mogu da odluče o usvojenju ili da obezbede porodični smeštaj. Proces sticanja prava vršenja obaveza hranitelja traje preko četiri meseca. jednostavno nije moguće usvojiti. Posle smeštaje deteta u hraniteljsku porodicu kontrola. 1998. Priprema kandidata za profesionalne hranitelje izvodi se u skladu sa posebnim programom. Onu decu. ali istovremeno nisu odustali od ostvarenja roditeljskog prava. Zatim slede hendikepirana deca. konsultacije i saveti od strane socijalnih radnika u stanju su da spreče neadekvatno ponašanje ili neke teškoće koje mogu nastati u uzajamnom prihvatanju ili adaptacije hranitelja i deteta. Prednost da budu smeštana u takve porodice imaju deca koja su iz jednog ili drugog razloga postala žrtva nasilja. godine. oko 8. Alternativna mera koja pruža šansu deci da se nađu u normalnom porodičnom krugu. 252 . Stručnjaci su procenili da ti mališani čine najugroženiju grupu.000 mališana je u Bugarskoj koji su smešteni u ustanove socijalne zaštite. Profesionalno hraniteljstvo je zakonski uvedeno u Bugarskoj od januara 2007. podneto je oko 135 zahteva za preuzimanje briga oko nezbrinute dece u hraniteljskoj porodici i budući hranitelji se nalaze u različitim fazama proučavanja i pripreme. Ideja hraniteljstva je da dete sačuva vezu sa biološkom roditeljima i to je veoma važno saznanje koje hranitelji moraju imati. Bugarska na putu da počne da koristi porodični smeštaj.12 Prema poslednjim podacima.

toplinu. hraniteljstvo kao mera zaštite dece u Srbiji. Porodičnim zakonom. u osnovi. posebno zaštita dece bez roditeljskog staranja. Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana. kao i brojni međunarodni dokumenti. Osnovni princip smeštaja deteta u hraniteljsku porodicu je zadovoljavanje njegovih potreba. primenjuje se za maloletno dete i samo kada je to u skladu sa najboljim interesom deteta. Porodični smeštaj u našem zakonodavstvu uređen je. Poslove porodičnog smeštaja u našoj zemlji realizuju centri za socijalni rad u saradnji sa Centrom za porodični smeštaj dece i omladine u Beogradu. što zahteva visoku pro253 . Polazeći od zakonskog uređenja obe oblasti. ukoliko se pokaže da je to u interesu deteta. Stoga se smatra da ne bi bilo naodmet da hraniteljska porodica izbliza upozna životnu priču deteta kako bi adekvatno reagovala na potrebe tog deteta da doživi ljubav. razumevanje i pažnju. Bugarska posebnu pažnju posvećuje deci koja su doživela nasilje i svrstavaju ih u grupu onih koja su prioritetna za porodično smeštanje zbog specifičnih potreba za bezbednim okruženjem. 7.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju institucija i nevladinog sektora. Pravilnikom o hraniteljstvu. Ono se zasniva odlukom organa starateljstva – Centra za socijalni rad. kao i drugim podzakonskim aktima kojima se bliže reguliše materija porodičnog smeštaja. Kratak osvrt porodičnog smeštaja u našoj zemlji Za ostvarivanje porodičnog smeštaja u našoj zemlji relevantni su ustavni dokumenti i posebni zakoni kojima se uređuju prava dece u pojedinim oblastima.

3) urgentno hraniteljstvo – primenjuje se u hitnim situacijama kada je došlo do napuštanja deteta od strane roditelja. Potrebu smeštaja u hraniteljsku porodicu imaju ona deca koja nemaju roditelje ili njihovi roditelji. Učesnici u tom procesu su deca.Anđela Roglic fesionalnost i odgovornost u svim fazama procesa njegovog ostvarivanja. stručnjaci centara za socijalni rad i Centra za porodični smeštaj dece i omladine. 2) specijalizovano hraniteljstvo – zadovoljava potrebe deteta sa smetnjama u psihofizičkom razvoju. i država koja obezbeđuje normativnu i finansijsku podršku ovom obliku zaštite dece. zbog raznih život254 . 4) povremeno hraniteljstvo – primenjuje se za dete sa razvojnim ili zdravstvenim teškoćama. Oblici porodičnog smeštaja Polazeći od specifičnih potreba deteta bez roditeljskog staranja i uslova potrebnih za njihovo zadovoljavanje. grubog zanemarivanja ili zlostavljanja deteta ili kada su roditelji sprečeni da brinu o detetu zbog teške bolesti ili smrti. koje se smešta u hraniteljsku porodicu na kraći period u cilju predaha i očuvanja kapaciteta hraniteljske. hranitelji. za koje je procenjeno da je primena hraniteljstva u njegovom najboljem interesu. izraženim zdravstvenim teškoćama ili poremećajem ponašanja. članovi hraniteljskih porodica. kod nas se primenjuju sledeći oblici hraniteljstva: 1) standardno hraniteljstvo – zadovoljava potrebe deteta urednog psihofizičkog razvoja i koje se u hraniteljsku porodicu smešta na kraći ili duži vremenski period. 7. rodbina. biološki roditelji.1. odnosno biološke porodice za dalju brigu o detetu.

Tako se dete ne može smestiti u porodicu: 1) u kojoj je neko od članova lišen roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti. odnosno visini mesečnih prihoda. 255 . ne samo bazične kao što su smeštaj. 2) u kojoj su poremećeni porodični odnosi. Od hranitelja se zahteva da imaju znanja i ve13 Izvori podataka: Porodični zakon „Službeni glasnik RS“. poslu. 4) u kojoj bi zbog bolesti člana porodice bilo ugroženo zdravlje deteta i ostvarivanje svrhe smeštaja 5) ako je porodica materijalno neobezbeđena u smislu odredaba Zakona.2. zdravstvenom stanju hranitelja.13 Od hranitelja se zahteva da prepoznaju i adekvatno zadovolje sve potrebe deteta.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju nih teškoća i kriza nisu u stanju da o njima adekvatno brinu. broj 18/05. 7. 3) u kojoj neko od članova ima društveno neprihvatljivo ponašanje. policijskoj evidenciji. Uslovi za izbor hranitelja Prilikom izbora hraniteljske porodice naročito se vodi računa o: – – – – – uslovima života i stanovanja. obično su sa teškim životnim iskustvom koje utiče na njihov razvoj. Deca koja imaju potrebu za hraniteljstvom. deci hranitelja. hrana i odeća. Odredbama Zakona određene su situacije koje mogu biti smetnja za smeštaj deteta. zbog čega im je potrebna briga i podrška.

256 . obavljaju se početni razgovori i vrši procena ispunjenosti ličnih i porodičnih uslova za adekvatnu brigu o deci. 7. Zasniva se na specifičnim kompetencijama – znanjima i veštinama za uspešno obavljanje hraniteljske uloge sa ciljem povećanja kompetentnosti hranitelja. 14 Familia: Bukvar hraniteljstva.3. Često će hraniteljima za ostvarivanje ovog cilja biti potrebno strpljenje i podrška stručnjaka. fizičkim. i da zadovoljavaju potrebe deteta tako da njegov razvoj ide ka potpunom osamostaljenju. kao jedan od najpoznatijih programa obuke hranitelja koji se realizuje u najvećem broju evropskih zemalja. Standardi za ostvarivanje zaštite deteta na hraniteljstvu Hraniteljstvo kao mera zaštite deteta primenjuje se kada je to u njegovom najboljem interesu. emocionalnim i socijalnim razvojem. vaspitanjem i obrazovanjem. U slučaju ispunjenosti ovih uslova predstoji priprema i obuka za buduće hranitelje i donošenja rešenja o porodičnom smeštaju. zdravstvenim. 2) obezbeđuje trajnost odnosa i veza sa porodicom porekla i drugim osobama važnim za dete. emotivno i intelektualno u skladu sa svojim potencijalima. a u najboljem interesu je ukoliko: 1) predstavlja odgovor na potrebe deteta za bezbednošću. To je program PRIDE.14 Stručni tim daje posebno mišljenje iz koga se vidi da su članovi porodice po svojim ličnim svojstvima sposobni za čuvanje i vaspitanje deteta. Hranitelji se za bavljenje hraniteljstvom pripremaju po Programu pripreme i obuke za hraniteljstvo.Anđela Roglic štine da podrže i podstiču dete da se razvija socijalno. Nakon prijavljivanja Centru za socijalni rad.

među kojima se favorizuju programi za decu. posebno što političke. Pored utvrđenih kriterijuma za izbor hraniteljske porodice. Porodični smeštaj u susednim i zemljama u tranziciji Iskustva susednih zemalja i zemalja u tranziciji za nas su od praktičnog značaja i u reformskim procesima i oblasti socijalne politike. član 5. komplementarne sa potrebama konkretnog deteta. Zemlje Centralne Evrope koje imaju bolju ekonomsku situaciju nego druge zemlje u tranziciji počele su sa prestruk15 Pravilnik o hraniteljstvu „Službeni glasnik RS“. Formiraju se mnoge nevladine organizacije i pojavljuju međunarodne organizacije i agencije sa izvorima sredstava za socijalne potrebe. onda je jedan od najznačajnijih zadataka i standarda zaštite deteta izbor hraniteljske porodice. 32/08.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju 3) u najvećoj mogućoj meri obezbeđuje uslove za prevladavanje zastoja u razvoju i optimalan razvoj deteta. Pravilno izabrana hraniteljska porodica osnovni je uslov zaštite deteta na porodičnom smeštaju. Zajedničkom nam je i suočavanje sa novim učesnicima u pružanju usluga socijalne zaštite koji sve više dobijaju na značaju. Nevladin sektor sve više dobija na značaju i kao dopuna državnom sistemu socijalne zaštite. 8. stručni tim ima zadatak da na osnovu psihofizičkih karakteristika deteta i karakteristika hraniteljske porodice vrši izbor porodice koja će na najbolji način kompenzovati odsustvo roditeljskog staranja kod deteta i zadovoljiti sve njegove razvojne potrebe. 257 .15 Kada plan zaštite bez roditeljskog staranja određuje porodični smeštaj kao oblik zaštite. ekonomske i socijalne promene imaju odraza na promene unutar porodice i što su ove zemlje započele reformu pre nas.

Memorandum je dobio podršku Centra za porodični smeštaj dece i omladine Beograd. pomeranje prema drugim vidovima brige na bazi porodice i dr. 258 . Opširnije o ovome na internet adresi: http://www. novoosnovanog državnog tela zaduženog za hraniteljstvo. 175–176. Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije i Save the Children UK potpisali su 13. obezbeđivanje mesta stanovanja od strane lokalne zajednice za one koji napuštaju institucije. 1999. Reforma institucionalne brige je usmerena na poboljšanje uslova života u postojećim institucijama. za decu sa posebnim potrebama koja su na smeštaju u institucijama.Anđela Roglic tuiranjem službi porodičnog smeštaja.uk.05.2009. Prema rečima šefa Delegacije Evropske komisije Josepa Lioverasa Evropska unija će obezbediti finansijsku pomoć kako bi se osiguralo da sistem brige o deci punim kapacitetom odgovori na potrebe najvulnerabilnijih grupa dece u Srbiji. str.savethechildren. obezbeđivanje alternativnih rešenja.17 Realizacija ovog projekta doprinosi ostvarivanju nacionalne politike u oblasti zaštite dece bez roditeljskog staranja i ostvarivanju Strategije razvoja socijalne zaštite u delu obez16 17 Čekerevac. Trenutni smeštaj ove dece u rezidencijalnim ustanovama je neadekvatan. Finansijska podrška Evropske unije se ogleda i u sprovođenju projekta „Posebna briga za posebne potrebe“ koji je usmeren na unapređenje kvaliteta života dece sa posebnim potrebama i razvoj specijalizovanog hraniteljstva kod nas. A. 01. Januara 2009. org.16 Zemlje u tranziciji se suočavaju sa problemom dece bez roditeljskog staranja i dece koja žive sa invaliditetom. godine Memorandum o saradnji na sprovođenju trogodišnjeg projekta koji se finansira iz bespovratnih sredstava Evropske Komisije. Uporedna i međunarodna socijalna politika.

svaka druga priča nema smisla. Svako dete ima pravo da odrasta u porodici!!! 259 . 50% njih su deca sa smetnjama u razvoju. Sve ove obećavajuće inicijative pokazuju da se ide napred. Priča o boljoj organizaciji zaštite dece na porodičnom smeštaju ne trpi odlaganja i sporost.000 dece smešteno u hraniteljske porodice širom Srbije. nekako rastu. 800 dece je još uvek u institucijama. zbog bolje adaptacije dece na hraniteljsku porodicu nego na institucionalnu zaštitu.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju beđivanja manje restriktivnih oblika zaštite dece. boljeg uspostavljanja odnosa roditelj – dete. negde. Približno 30% te dece su deca sa smetnjama u razvoju. boljeg ostvarivanja dečjih prava i njihove participacije u porodičnom životu i sticanja porodičnih iskustava bitnih za osamostaljivanje i kasniji život kao samostalnih odraslih ljudi. opšti je utisak da je porodični smeštaj u razvoju. Ali. da postoje određene teškoće sa kojima se većina zemalja susreće i da je potrebno stalno raditi na dogradnji sistema u cilju unapređivanja zaštite dece primenom ovog oblika. Za ono dete koje se nalazi u domu ili neadekvatnoj porodici. jer za to vreme neka deca. detinjstvo je jedno. Zaključak Na osnovu rezultata istraživanja. uporedne analize porodičnog smeštaja i vizije njegovog razvoja. razvijanja trajnih emotivnih veza i stabilnosti odnosa. odnosno obezbeđivanja uslova da deca odrastaju u porodičnom okruženju. neosporno je da je porodični smeštaj jedan od adekvatnijih oblika zaštite u porodičnim uslovima za većinu dece bez roditeljskog staranja. trenutno je oko 4. 9. često u neadekvatnim uslovima koji mogu ostaviti posledice za ceo život. Prema zvaničnim podacima Vlade. Na kraju.

participating in its development. enriches all its members’ experience. education. but with a disorder in mental and physical development. and stimulating its positive changes. Key words: Family accommodation – fostering.Anđela Roglic Summary Family accommodation – fostering. caring.18 Foster families provide a secure and stimulating environment for the children’s development. article 2. as well as preserving their personal. family and national identity. 18 Fostering Book of Regulations. by offering them adequate attendance and care about their health. thereby making fostering a unique life experience. who temporarily cannot live with their parents. and it can represent a great satisfaction for everyone. children without parental care. and support in establishing and maintaining connections with their biological families. brings change into the foster family itself. 32/08. or with behavioral disorders. children under parental care. is a protection measure for children without parental care. no. „Official Gazette of the Republic of Serbia“. Fostering and sharing family experience with a child who saw a difficult side of life in its earliest age. 260 .e. i. future independence.

pravnik ZAŠTITA MEDICINSKIH PODATAKA O LIČNOSTI Relativno laka dostupnost informatičkih uređaja i razvoj sredstava masovne komunikacije su nužna posledica tehnološkog napretka. a koje bi trebalo da sadrži moderan Zakon o zaštiti medicinskih podataka o ličnosti. Pravo na privatnost Pravo na privatnost je osnovno ljudsko pravo koje je kao pravo prve generacije našlo svoje mesto i u članu 12. Kada su u pitanju medicinski podaci o ličnosti kao podaci vezani za zdravlje čoveka. Uni261 . često nedopuštene svrhe. aktuelizuje potrebu za postojanjem adekvatnih zakonskih rešenja kojima će se regulisati uslovi prikupljanja. pre svega. U tom cilju potrebno je ukazati na nedostatke postojeće zakonske regulative u oblasti zaštite medicinskih podataka o ličnosti i potrebi usklađivanja zakonskih rešenja sa dostignutim evropskim standardima. Širenje kruga subjekata koji vrše prikupljanje i obradu podataka o ličnosti i mogućnosti njihove upotrebe u različite. nesumnjivo je da postoje brojni razlozi da se posebnim zakonom reguliše ova oblast i pronađe ravnoteža između naizgled ambivalentnih ciljeva i to prirodne želje pojedinca da iste zadrži u domenu svoje privatnosti zbog posebne osetljivosti ovih podataka i težnje da se zaštite važni društveni interesi. obrade i upotrebe ličnih podataka i obezbediti delotvorni mehanizmi njihove zaštite.Nikola Stošić dipl. 1. kao i na pojedine oblasti koje do sada u našoj zemlji nisu bile predmet zakonskog regulisanja. sadržanim. godine. u Preporuci Komiteta Ministara Saveta Evrope o zaštiti medicinskih podataka iz 1997.

visoko birokratizovanom društvu „prinuđen da podeli“.2009. sa predstavnicima državnih organa. koje je pojedinac u modernom. Sama mogućnost da. u članu 8. niti napadima na čast i ugled. godine.“ Zaštita ličnih podataka. pre svega zbog osobenosti odnosa pacijent-lekar. stana i prepiske. da bi se pacijent uopšte obratio lekaru i sa njim podelio osetljive informacije koje se tiču njegovog zdravstvenog stanja. na primer. Takođe. postavi tačnu dijagnozu i odredi odgovarajući tretman 1 European Convention on Human Rights. čak i u slučaju da ta bolest nema nikakvog uticaja na kvalitet njegovog ili njenog rada.Nikola Stošić verzalne deklaracije o pravima čoveka usvojenoj na Generalnoj skupštini UN decembra 1948. njegove kolege saznaju da ima makar i blage psihičke tegobe. 262 . poštovanje i garancija privatnosti pojedinca ima poseban značaj. još jedan krucijalni dokument u oblasti zaštite ljudskih prava.01. i Evropska konvencija o ljudskim pravima.“1 Kada su u pitanju medicinski podaci o ličnosti.org/docs/ Eur_Convention/euroconv. Takođe. često je dovoljna da pojedinca odvrati od namere da se obrati stručnom licu.html. najčešće će poslodavac odbiti da zaposli lice koje ima određenu bolest.hrcr. porodicu. neophodno je da bude uveren da ti podaci neće biti upotrebljeni van svrhe za koju se prikupljaju. 30. Svako ima pravo na zakonsku zaštitu protiv ovakvog mešanja ili napada. predviđa:“Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života. stan ili prepisku. u cilju ostvarenja svojih životnih interesa. Sa druge strane. godine kojim je propisano: „Niko ne sme biti izložen proizvoljnom mešanju u privatni život. pre svega.3. ali i drugim grupama i pojedincima. Naime. neophodna je radi primene temeljenog pravnog principa istaknutog u Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka. poverenje pacijenta je preko potrebno kako bi lekar pribavio sve potrebne informacije na osnovu kojih bi mogao da utvrdi uzroke bolesti. htpp://www.

2 Preporukom Komiteta Ministara Saveta Evrope br. posebno prava na privatnost. a u sklopu toga i prava na privatnost. godine u kojoj je istaknuto da je zaštita medicinskih podataka od suštinskog značaja za ostvarenje prava pojedinca da se poštuje njegova 2 Kaličanin P. 97 o zaštiti medicinskih podataka.Zaštita medicinskih podataka o ličnosti u cilju izlečenja. ostvarenje načela poštovanja ličnosti pacijenata..edu/humanrts/instree/coerecr97–5.com/psihijatrija/ETIKA%20KALICANIN/Med%20Etika%20_ 22.1. str.umn. 1.3 U kontekstu poštovanja prava na privatnost treba spomenuti i odluku koju je Evropski sud za ljudska prava doneo u slučaju Z.html.2009. i to posebnim odeljkom pod nazivom „Poštovanje privatnosti“ predviđeno je: – da poštovanje fundamentalnih prava i sloboda. Medicinska etika i medicinsko pravo. Recommendation No. htpp://www. R(97) on the Protection of Medical Data. Stoga.psihijatrija. htpp://www. mora biti garantovano u postupku prikupljanja i obrade medicinskih podataka.01. Respect for privacy. – da medicinski podaci mogu da se prikupljaju i obrađuju samo od strane profesionalnih lica-zdrvstvenih radnika. – da se prikupljanje i obrada medicinskih podataka može vršiti samo ukoliko je domaćim zakonom obezbeđena odgovarajuća zaštita. kao jednog od bazičnih načela na kojima počiva i Hipokratova zakletva jeste preduslov adekvatnog medicinskog tretmana i zdravstvene zaštite. a od strane drugih pojedinaca i tela samo ukoliko to čine u korist profesionalnih lica-zdravstvenih radnika i pri tome postupaju u skladu sa pravilima poverljivosti koja su propisana za zdravstvene radnike. 3 263 . godine. 16. vs Finland februara 1997.doc.

5 6 264 . str. 22009/93). čak i u sferi odnosa između fizičkih lica međusobno. godine. već podrazumeva i obavezu države da u cilju poštovanja privatnosti preduzme odgovarajuće mere u cilju osiguranja prava na privatnost. čime bi ugrozili sopstveno zdravlje.cl. 16. već je neophodno da preduzme odgovarajuće mere u cilju sprečavanja povrede tog prava.01. U odluci je naznačeno i da je poštovanje privatnosti od posebnog značaja kada su u pitanju informacije o osobama obolelim od HIV-a.2009.pdf.uk/rja14/Papers/echr-finland.ac. kao i na njihov socijalni i radno-pravni status.fi/zvf. 16. nije dovoljno da država samo propiše obavezu uzdržavanja od povrede prava na privatnost. izlaganjem tih osoba poruzi i vređanju. htpp://www. Directive 95/46/EC of the European Parliament and of the Council of 24 October 1995 on the protection of individuals with regard to the processing of personal data and of the free movement of such data. Aplication (no. htpp://www.4 Međutim.cam.fredman-mansson. 7. s obzirom na to da otkrivanje tih podataka može imati dramatičan uticaj na privatni život tih lica.Nikola Stošić privatnost i porodični život.htm. te da bi se bez takve zaštite oni koji imaju potrebu za medicinskom pomoći uzdržavali od otkrivanja informacija lične i intimne prirode čak iako su takve informacije neophodne da bi im se ukazao odgovarajući medicinski tretman.6 Iz sadržine navedene odluke nesumnjivo proizlazi da pored negativne oba4 European Court of Human Rights. Case of Z vs Finland. Evropski sud za ljudska prava je u slučaju I vs Finland zauzeo stav da član 8 Direktive 95/46 Evropskog Parlamenta i Saveta Evropske Unije o zaštiti pojedinaca koja se odnosi na obradu ličnih podataka i slobodan prenos tih podataka5 ne obavezuje državu samo na uzdržavanje od mešanja u privatni život pojedinca.2009. godine.01. a u slučajevima postojanja prenosivih bolesti i zdravlje čitave zajednice.

1.Zaštita medicinskih podataka o ličnosti veze države i drugih adresata da se uzdrže od povrede prava na privatnost medicinskih podataka o ličnosti. Propisi Saveta Evrope Preporukom Veća Ministara Saveta Evrope br. 2. ali samo pod uslovom da za njih važe ista ili slična pravila kojima se obezbeđuje poverljivost informacija. 97 o zaštiti medicinskih podataka je propisano da bi medicinski podaci o ličnosti trebalo da se prikupljaju i obrađuju samo od strane fizičkih i pravnih lica koja se bave pružanjem zdravstvene zaštite profesionalno. Prikupljanje i obrada podataka Radi ostvarenja i zaštite prava na privatnost i drugih prava i interesa fizičkih lica od ključnog značaja je postojanje adekvatnih zakonskih rešenja kojima će se predvideti: – koji subjekti su ovlašćeni da prikupljaju i obrađuju medicinske podatke o ličnosti – pod kojim uslovima se podaci mogu obrađivati – koji su to razlozi koji mogu opravdati odstupanje od opšteg režima koji je propisan za prikupljanje i obradu medicinskih podataka o ličnosti 2. Preporukom je propisano i da druga fizička i pravna lica mogu prikupljati i obrađivati medicinske podatke o ličnosti samo ukoliko su potčinjena pravilima kojima se obezbeđuje jednak stepen zaštite poverljivosti podataka kao i pravilima koja se odnose 265 . kao i od pojedinaca ili tela koji rade u njihovu korist. a koja obavezuju lica koja koja se bave pružanjem zdravstvene zaštite profesionalno. država ima i pozitivne obaveze koje se sastoje u stvaranju delotvornih mehanizama pravne zaštite.

org. 7–13. Directive 95/46/EC of the Europian Parliament and of the Council of 24 October 1995 on the protection on individuals with regard to the processing of personal data and on the free movement of such data. izuzev ukoliko zakon države članice ne predviđa da se generalna zabrana prikupljanja i obrade podataka ne može otkloniti ni davanjem te saglasnosti. 16. pre svega treba istaći da je Direktivom 95/46 Evropskog Parlamenta od oktobra 1995.1. Derogacija opšteg principa o zabrani obrade medicinskih podataka o ličnosti se odnosi pre svega na one situacije u kojima postoji izričita saglasnost lica na koja se ti podaci odnose.7 2. godine. godine.Nikola Stošić na lica koja se profesionalno bave pružanjem zdravstvene zaštite. godine predviđena generalna zabrana obrade podataka koji se odnose na zdravlje pojedinaca iz razloga posebne osetljivosti tih podataka.2.umn. htpp://www. Međutim. 1.8 Međutim. 16. R(97) on the Protection of Medical Data. Direktivom 95/46 Evropskog Parlamenta predviđeni su izuzeci od opšte zabrane prikupljanja i obrade medicinskih podataka o ličnosti.html.2009. str./privacy/eudirective/EU_Directive_html. htpp://www. postavlja se pitanje pod kojim se uslovima izjava volje jednog lica kojom daje saglasnost da se podaci koji se odnose na njegovo zdravlje mogu obrađivati smatra punovažnom i ovlašćuje nadležne subjekte da pristupe procesu prikupljanja i obrade podataka? 7 Recommendation No.2009.cdt.01.edu/humanrts/instree/coerecr97–5. imajući u vidu neophodnost dostupnosti informacija koje se odnose na zdravlje pacijenta u cilju pružanja odgovarajućeg medicinskog tretmana. 8 266 .01. str. Propisi Evropske Unije Što se tiče uslova pod kojima se medicinski podaci o ličnosti mogu prikupljati i obrađivati.

Zaštita medicinskih podataka o ličnosti Pre svega. Radna grupa. psihološke ili druge prirode. pri čemu se pristanak dat pod pretnjom da će u suprotnom lice biti lišeno medicinskog tretmana ili da će tretman biti neodgovarajućeg kvaliteta ne može smatrati slobodnim. je u Radnom dokumentu koji se odnosi na obradu ličnih podataka koji se odnose na zdravlje od februara 2007. Pristanak mora biti i konkretan i odnositi se na tačno određenu i definisanu situaciju u kojoj se pristupa prikupljanju i obradi podataka. ta izjava mora biti slobodno izražena. konkretna i data od strane subjekta koji je informisan o svim relevantnim pitanjima koja se odnose na obradu podataka. Slobodno izražen pristanak podrazumeva dobrovoljnu odluku. treba imati u vidu da saglasnost pacijenta da bude podvrgnut određenom medicinskom tretmanu ne povlači za sobom automatski i saglasnost koja se odnosi na obradu podataka prikupljenih tokom tog tretmana. čije je formiranje predviđeno članom 29. Takođe. konkretna i od strane subjekta koji je informisan data izjava volje. Direktive 95/46 Evropskog Parlamenta. 267 . finansijske. nezavisno evropsko savetodavno telo u oblasti zaštite podataka i privatnosti. kao što su priroda 9 Article 29 Data Protection Working Party. godine9 precizirala šta se podrazumeva pod izrazima slobodno izražena. Osim toga. generalni pristanak subjekta da se mogu obrađivati podaci koji se odnose na njegovo zdravlje i da se mogu dostavljati drugim subjektima koji će učestvovati u njegovom lečenju se ne može smatrati dopuštenim. 00323/07/EN WP 131. te stoga opšti. Working Document on the processing of personal data relating to health in electronic health records. pristanak može punovažno biti dat samo od strane lica koje je informisano o svim relevantnim pitanjima koja su u vezi sa obradom podataka i koji se zasniva na proceni i razumevanju relevatnih činjenica. datu u odsustvu prinude bilo koje vrste-socijalne.

10 Article 29 Data Protection Working Party. što uključuje i svest o mogućim posledicama odbijanja da se da pristanak za prikupljanje i obradu podataka. zakonom se mora precizno naznačiti cilj koji opravdava odstupanje od generalne zabrane obrade medicinskih podataka o ličnosti. kao i način njihovog prikupljanja i obrade. vitalnim interesima lica čiji se podaci prikupljaju i mora biti neophodna za preduzimanje medicinskog tretmana koji ima za cilj spasavanje života. svrha obrade. 16. izuzev preduzimanja medicinskog tretmana u cilju spasavanja života. osnovnim. htpp://ec.Nikola Stošić podataka koji se obrađuju. Pri tome. lica kojima se podaci mogu dostaviti. Međutim. i to samo ukoliko lice čiji se podaci obrađuju nije u stanju da izrazi svoju volju. od opšte zabrane obrade medicinskih podataka o ličnosti može se odstupiti i u slučaju postojanja suštinskog javnog interesa.01. Konačno.europa.pdf.2009. Takođe. ovde je od posebnog značaja sprečiti eventualne zloupotrebe.10 Takođe.eu/justice_home/fsj/privacy/ docs/wpdocs/2007/wp131_en. a to lice nije fizički ili pravno sposobno da izrazi svoj pristanak. U tom cilju. Ovaj izuzetak se odnosi samo na mali broj slučajeva i to pre svega na situacije u kojima je ugrožen život lica čiji se medicinski podaci obrađuju i ne može se koristiti kao opravdanje za obradu podataka u druge svrhe. pre svega u domenu zaštite javnog zdravlja i socijalne sigurnosti. koja su prava lica čiji se podaci obrađuju. 268 . Special Protection for sensitive personal data. obrada podataka mora biti u uzročnoj vezi sa suštinskim. odnosno povredu prava na privatnost i privatni život pod izgovorom potrebe zadovoljenja javnog interesa. derogacija opšteg principa o zabrani obrade medicinskih podataka o ličnosti se odnosi i na one situacije u kojima je prikupljanje i obrada podataka neophodna kako bi se zaštitili vitalni interesi lica na koga se ti podaci odnose.

Nezavisno nadzorno telo bi bilo ovlašćeno da nadgleda da li država ispunjava obaveze preuzete u skladu sa Direktivom i u tom cilju bi bilo snabdeveno ovlašćenjima da. Time se jasno naglašava uloga koju nezavisna tela kao tzv. između ostalog. Ovde je interesantno videti koje su to situacije predviđene ovim aktom u kojima njegovi donosioci smatraju da postoji suštinski javni interes koji dopušta derogaciju ovog principa. što je standard koji je propisan i Direktivom 95/46 Evropskog Parlamenta. godine je od strane Ministarstva zdravlja donet „Privacy rule“ u cilju implementacije standarda predviđenih federalnim zakonom iz 1996. četvrta grana vlasti imaju u oblasti zaštite ljudskih prava i koja u tom cilju moraju biti snabdevena konkretnim ovlašćenjima. konkretna jemstva i garancije u cilju zaštite prava i sloboda fizičkih lica.Zaštita medicinskih podataka o ličnosti države članice imaju obavezu da obezbede odgovarajuća. I ovim aktom je kao osnovni princip predviđeno da se medicinski podaci o ličnosti ne mogu prikupljati i obrađivati bez ovlašćenja lica na koje se ti podaci odnose. godine – „HIPAA“ (Health Insurance Portability and Accountability Act) i njime su uređeni uslovi upotrebe i objavljivanja medicinskih podataka o ličnosti (PHI). da se bez ovlašćenja 269 . Kao izuzetak od principa da je za obradu podataka o ličnosti potrebna saglasnost lica na koga se ti podaci odnose predviđeno je. Direktive 95/46 Evropskog Parlamenta kao obaveza država članica. pokrene postupak pred sudom u slučaju kršenja propisa. između ostalog. i to posebno prava na privatnost. kao i da o preduzetim merama obaveste nezavisno nadzorno telo čije je osnivanje predviđeno odredbama člana 28. uključujući i pravo da podnesu i krivičnu ili prekršajnu prijavu u slučaju povrede zakona.3 Propisi Sjedinjenih Američkih Država U Sjedinjenim Američkim Državama 2002. 2.

01. – ukoliko je takva informacija neophodna u sudskom ili administrativnom postupku – u cilju identifikacije ili lokacije osumnjičenog. svedoka ili nestale osobe. htpp://www. godine. 270 . pojedincima koji su zaraženi ili su bili izloženi nekoj prenosivoj bolesti ukoliko je takvo obaveštenje dozvoljeno zakonom. nadležnim organima ovlašćenim zakonom da primaju izveštaje o zlostavljanju i zanemarivanju dece.pdf. obaveštenja o prirodi krivičnog dela. mestu izvršenja i učiniocu krivičnog dela – naučnih istraživanja pod uslovima predviđenim zakonom – postojanja ozbiljne opasnosti po zdravlje ili bezbednost – obezbeđenja ostvarenja dužnosti državnih organa11 Ova lista izuzetaka jasno ukazuje da postoje brojne situacije u kojima osnovni princip da se medicinski podaci o 11 Summary of HIPAA Privacy Rule.Nikola Stošić ili dozvole lica na koga se odnose.2009. 16.org/ usr_doc/RegSummary2002. – agencijama koje se bave nadzorom i kontrolom funkcionisanja zdravstvenog sistema. poslodavcima i to informacija na osnovu kojih se može utvrditi da li je povreda ili bolest pretrpljena na radu i to ukoliko je takva informacija neophodna za ispunjenje obaveza predviđenih odgovarajućim zakonom. medicinski podaci mogu ustupiti: – nadležnim organima ovlašćenim zakonom da prikupljaju i obrađuju medicinske podatke u cilju prevencije i kontrole bolesti. otkrivanja informacija o žrtvi ili moućoj žrtvi krivičnog dela. odbeglog lica. upozorenja nadležnih organa da postoji mogućnost da je smrt nastupila nasilno. 25–27.healthprivacy. str.

Zaštita medicinskih podataka o ličnosti

ličnosti mogu prikupljati i obrađivati samo ako postoji saglasnost lica na koga se podaci odnose dolazi u koliziju sa interesima društva, što nameće potrebu njegove derogacije. Sasvim je sigurno da ukoliko je medicinski podatak o ličnosti potreban kako bi se, na primer, uspešno sproveo krivični postupak, a saglasnost za njegovu upotrebu nije moguće pribaviti iz bilo kog razloga, u tom „sukobu“ privatnog interesa pojedinca da zaštiti privatnost ličnih podataka i javnog interesa prednost svakako ima javni interes. Međutim, radi sprečavanja eventualnih zloupotreba i ugrožavanja prava na privatnost pod izgovorom zaštite javnih interesa potrebno je zakonom što preciznije definisati izuzetke od opšteg principa i obezbediti odgovarajuća jemstva i garancije u cilju sprečavanja neovlašćene obrade medicinskih podataka o ličnosti.

2.4. Propisi Republike Srbije
Kada je reč o domaćoj zakonskoj regulativi u ovoj oblasti, još uvek važeći Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva12 („Sl. list SRJ“, br. 12/98, 37/02) kojim se uređuje način prikupljanja, obrade, korišćenja i zaštite podataka iz evidencija u oblasti zdravstva ne predviđa poseban režim zaštite podataka o ličnosti, već u tom delu upućuje na primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. list SRJ“, br. 24/98, 26/98)13 kojim se predviđa da su lični podaci informacije koje su sadržane u zbirkama podataka, a koje se, između ostalog, odnose i na privatnost lica. Međutim, suštinski nedostatak zakona je već u samom određenju medicinskih podataka o ličnosti kao informacija sadržanih u zbirkama podataka. Medicinski podatak o ličnosti je svaki podatak koji se odnosi na zdravlje pojedinca ili je u vezi sa zdravljem, pri čemu se uopšte ne
12 13 Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva („Sl. list SRJ“, br. 12/98, 37/02). Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. list SRJ“, br. 24/98, 26/98)

271

Nikola Stošić

mora raditi o informaciji koja je medicinski značajna i koja se unosi u zbirki podataka, već je dovoljno da pacijent ima interes da se određene činjenice drže u tajnosti, jer bi mu obznanjivanje tih činjenica škodilo u bilo kom smislu, ili bi moglo povrediti njegov psihički integritet.14

3. Genetski podaci
Genetski podaci o ličnosti predstavljaju osobenu vrstu medicinskih podataka o ličnosti koja zbog svojih specifičnosti zaslužuje posebnu pažnju. Pre svega, genetski podaci su zbog osobine gena da se prenosi sa generacije na generaciju od značaja za zdravlje ne samo lica analizom čijih gena su utvrđeni, već i njegovih srodnika, što nameće pitanje ko ima pravo pristupa ovim podacima i pod kojim uslovima, te da li to pravo pripada i licima van kruga bioloških srodnika (poslodavcima, osiguravajućim organizacijama) u cilju zaštite njihovih legitimnih interesa. Genetski podatak je svaka informacija o naslednim karakteristikama pojedinca dobijena analizom nukleinske kiseline ili drugim naučnim metodom. Međutim, potrebno je načiniti jasnu distinkciju između genetskih podataka (informacija) i genetskog materijala. Gen je segment, deo DNK koji sadrži podatak o spajanju RNK molekula neophodnih za sintezu proteina unutar tela i kompletna građa gena, kojih ima preko 30.000 u ljudskom genomu, nalazi se u svakoj ćeliji organizma i kao takav predstavlja jedinicu nasleđivanja koja određuje ispoljavanje bioloških karakteristika organizma. Genetski podatak je kodiran u DNK kao niz nukleotida i kao takav prenosi se sa generacije na generaciju potpuno nepromenjen, usled čega se i razlikuje od drugih medicinskih podataka o ličnosti i to po tome što je od značaja za zdravlje
14 Jakov Radišić, Medicinsko pravo, Beograd 2008. Godine, str. 157.

272

Zaštita medicinskih podataka o ličnosti

ne samo konkretne osobe analizom čijih gena je utvrđen, već i njegovih bioloških srodnika, kako živih tako i još nerođenih. Pri tome, genetska informacija i genetski materijal mogu se razdvojiti, i ta informacija se može čuvati odvojeno od biološkog materijala iz koga je dobijena i koristiti se za buduća ispitivanja.15 Danas je nesporno da postoji veliki broj bolesti koje su u celosti ili pretežno uslovljene genetskim karakteristikama čoveka, dok je kod pojedinih hroničnih oboljenja (bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes, depresija) u preko 70% slučajeva njihov nastanak uzrokovan genetskim predispozicijama. Stoga je sasvim razumljiv i opravdan interes ljudi za genetske testove kojima se mogu utvrditi genetske anomalije kod još nerođene dece ili procenat verovatnoće za nastanak nekog oboljenja kako bi se predupredila njihova eventualna pojava. Sa druge strane, postoji i ekonomski interes poslodavaca ili osiguravajućih društava da dođu u posed tih podataka i zasnivanje radnog odnosa ili zaključenje ugovora o osiguranju života uslove „odgovarajućom“ genetikom. Imajući u vidu nesumnjivu opravdanost vršenja genetskih testiranja i istraživanja, kao i mogućnost zloupotrebe tako dobijenih podataka, potrebno je celokupnu problematiku podvesti pod odgovarajuću zakonsku regulativu.

3.1. Propisi na nivou Ujedinjenih Nacija – Unesko
Međunarodnom Deklaracijom o genetskim podacima čoveka donetom pod okriljem Unesco-a predviđeno je da se genetski podaci mogu prikupljati isključivo u svrhu dijagnoze koja ima za cilj očuvanje čovekovog zdravlja, a izuzetno i
15 Human Genetic Data: Preliminary Study by the IBC on its Collection, Processing, Storage and Use, htpp://www.eubios.info/UNESCO/ ibc2002.pdf, 30.01.2009. godine, str. 5.

273

Nikola Stošić

radi medicinskih i drugih naučnih istraživanja, forenzičkih ispitivanja i sprovođenja odgovarajućih sudskih postupaka. Pri tome, moraju se obezbediti odgovarajuće garancije da se prikupljeni genetski podaci neće koristiti u svrhu diskriminacije ili stigmatizacije neke ličnosti, porodice, grupe ili zajednice, uz posebnu pažnju u tumačenju i interpretaciji populaciono-genetskih podataka i ponašajnih karakteristika pojedinaca ili grupa. Da bi se pristupilo prikupljanju, obradi i upotrebi genetskih podataka o ličnosti neophodno je da postoji saglasnost subjekta na koga se ti podaci odnose koja mora biti slobodno izražena, određena i data od subjekta koji je informisan o svim relevantnim pitanjima koja se odnose na obradu podataka, čime se praktično u ovom domenu zahteva ispunjenje onih standarda koji su prethodno uvedeni Direktivom 95/46 Evropskog Parlamenta. Imajući u vidu osobenost genetskih podataka o ličnosti, Međunarodna Deklaracija o genetskim podacima o ličnosti sadrži i neke specifične odredbe, te tako predviđa da genetski podaci ne smeju biti otkriveni ili učinjeni dostupnim trećim licima, a posebno poslodavcima, osiguravajućim organizacijama, nučnim ustanovama i porodici, izuzev ulikoko to zahtev važan društveni interes u slučaju koji je restriktivno predviđen nacionalnim zakonom. Takođe, Deklaracija predviđa i uvođenje genetičkih saveta pri bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama uz čiju saglasnost treba da se obavlja analiza genetičkog materijala i koji moraju uživati nezavisnost u svom odlučivanju, vodeći se prvenstveno zdravstvenim benefitom pojedinca, a tek potom korišću koja može nastati za medicinu kao nauku.16 Dakle, neophodno je podvesti pod
16 International Declaration on Human Genetic Data. htpp://unesdoc. unesco.org/images//0013/001361/136112.e.pdf, 18.01.2009. godine, str. 9–11.

274

Zaštita medicinskih podataka o ličnosti

zakonsku regulativu i rad etičkih komiteta koji bi trebalo da imaju izuzetno značajnu ulogu upravo u ovom domenu.17 I IBC (International Bioethics Comittee), osnovan pri UNESCO 1993. Godine, koji čini 36 nezavisnih eksperata koji prate razvoj nauke i njenu primenu u cilju obezbeđenja ljudskog dostojanstva i slobode je u Preliminarnoj studiji o prikupljanju, obradi, čuvanju i upotrebi genetskih podataka iz maja 2002. Godine postavio neka interesantna pitanja iz ove oblasti. Pre svega, treba istaći da je IBC-a savetodavno telo čiji je osnovni zadatak da doprinese prihvatanju principa postavljenih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskom genomu i ljudskim pravima i daljem istraživanju pitanja uzrokovanih njenom primenom i evolucijom tehnologije, te da stoga ne nameće zakonska rešenja, već samo razmatra moguće alternative i daje preporuke o pojedinim pitanjima. Tako, IBC predviđa da se genetski podaci mogu prikupljati u različite svrhe– medicinske (utvrđivanje uzroka bolesti, utvrđivanje postojanja genetske predispozicije za razvoj određene bolesti, idnetifikacija zdravih pojedinaca koji su nosioci gena koji dovodi do razvoja određene bolesti i čije je potomstvo zbog toga ugroženo, prenatalna testiranja), društvene (forenzičke analize, utvrđivanje očinstva, studije psihofizičkih mogućnosti, identifikacija zdravstvenih rizika zaposlenih od strane poslodavaca i osiguravajućih organizacija), naučne (utvrđivanje genetskih veza između pojedinih etničkih grupa i distribucije pojedinog gena, utvrđivanje genetske osnove za razvoj određene bolesti ili genetske otpornosti prema određenoj bolesti, tumačenje interakcije gena i drugih faktora) . Međutim, osnovni princip kada je u pitanju prikupljanje i obrada genetskih podataka o ličnosti se sastoji u tome da se genetski podaci mogu prikupljati samo u korisne
17 Više videti, Mujović-Zornić Hajrija, Pravni aspekti rada etičkih komiteta u medicini, Pravni život br. 9 (2007).

275

Nikola Stošić

svrhe, te nije prihvatljivo prikupljati genetske podatke u cilju sprovođenja programa diskriminacije prema određenoj grupi u okviru ukupne populacije ili eugeničkih programa. Takođe, IBC ukazuje i na potrebu da se usled specifične prirode genetskih podataka i njihovog značaja za krvne srodnike lica na koga se podaci odnose regulišu i pitanja ko i pod kojim uslovima ima pravo pristupa tim podacima nakon smrti tog lica ili ko ima pravo pristupa podacima dobijenih prenatalnim analizama.18

3.2. Propisi Saveta Evrope
Konvencijom o ljudskim pravima i o biomedicini donetom od strane Saveta Evrope u Ovijedu aprila 1997. Godine zabranjena je diskrimanicija bilo koje vrste prema pojedincu na temelju njegovog ili njenog genetskog nasleđa, predviđeno je da se testovi kojima se utvrđuje genetska predispozicija za neko oboljenje mogu izvršiti samo iz zdravstvenih razloga i na predlog genetičkog savetovališta, a bilo kakva promena u ljudskom genomu dozvoljena je samo iz razloga dijagnostike ili terapije, ali samo pod uslovom da se ne prenosi na potomstvo. I u ovoj Konvenciji stavljen je akcenat na činjenicu da je za preduzimanja medicinskog zahvata neophodan pristanak pacijenta, a u slučaju kada taj pristanak nije moguće obezbediti, a postoji hitna potreba, intervencija se odobrava pod uslovom da bude od zdravstvene koristi za pacijenta.19 Dakle, navedeni međunarodni dokumenti ukazuju na moguće dileme u regulisanju pojedinih pitanja iz ove oblasti, ali se ne opredeljuju za konkretna rešenja. Stoga, postavlja
18 Human Genetic Data: Preliminary Study by the IBC on its Collection, Processing, Storage and Use, htpp://www.eubios.info/UNESCO/ ibc2002.pdf, 18.01.2009. godine, str. 9–11. Convention on Human Rights and Biomedicine, htpp://conventions. coe.int/treaty/EN/Treaties/Html/164.htm, 18.01.2009. godine.

19

276

Medical.pdf. pre zaključenja ugovora o osiguranju života lice koje namerava da se osigura trebalo bi da ima obavezu da se podrvgne medicinskim testovima i pruži podatke koliko su dugo živeli njegovi roditelji i koji je bio uzrok njihove smrti. kada su u pitanju genetski podaci o ličnosti. 12. odnosno kako bi saznanje tog podatka moglo uticati na njegovo psihičko zdravlje. str.ac. prirode genetski uzrokovane bolesti.2009. htpp://www.20 Imajući navedeno u vidu.01. godine.yu/Anali/Analls%202007/ %20pg%20093–109. 277 . 30. Sa druge strane.bg. Stoga. Ethical and Legal issues of individual and group genetic testing. Zakon o medicinskim podacima o ličnosti bi trebalo. smatra se i da osiguravajuće organizacije imaju legitiman interes finansijske prirode da saznaju kakvo je zdravstveno stanje osiguranika i kakvi su potencijalni zdravstveni rizici tog lica uzrokovani genetskim predispozicijama. da: – ukaže na osobenost genetskih podataka o ličnosti i izdvoji ih kao posebnu kategoriju medicinskih podataka o ličnosti – postavi temeljne principe i odredi svrhu u koju se genetski podaci mogu prikupljati i obrađivati – predvidi uslove pod kojima članovi porodice i druga zainteresovana lica imaju pravo na uvid u njihovu sadržinu 20 Vesna Tatić Klajn. procenom da li otkrivanje podataka unapređuje neki legitiman socijalni interes. te kako bi lice kome se podatak otkriva moglo reagovati.Zaštita medicinskih podataka o ličnosti se pitanje pod kojim uslovima članovi porodice lica nalizom čijih gena su podaci uzvrđeni imaju pravo na uvid u njihovu sadržinu? U teoriji je izražen stav da se zdravstveni radnik prilikom donošenja odluke da li će genetske podatke saopštiti članovima porodice mora rukovoditi sledećim kriterijumimadostupnošću tretmana ili terapije.ius.

kao i da naučne organizacije i državni organi treba da promovišu i razvijaju tehnike i procedure koje će obezbediti anonimnost podataka. 4. Takođe. već se mora odnositi na korišćenje tih podataka za tačno određeno istraživanje – u cilju sprovođenja tačno određenog istraživanja za čije vršenje postoji važan društveni interes utvrđen od strane organa ili tela određenih zakonom i to samo ako se lice na koga se podaci odnose izričito ne suprotstavi upotrebi tih podataka.Nikola Stošić – predvidi postojanje nezavisnih tela-saveta pri bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama uz čiju saglasnost treba da se obavlja analiza genetičkog materijala. istraživanje se može vršiti sa ličnim medicinskim podacima. pri čemu ta saglasnost ne može biti generalna. Izuzetno. Medicinska istraživanja Naučnici i zdravstveni radnici koriste medicinske podatke o ličnosti u svojim istraživanjima u cilju otkrivanja uzroka bolesti i utvrđivanja mogućih načina izlečenja. Osnovni princip koji je prihvaćen i Preporukom Komiteta Ministara Saveta Evrope br. ali samo pod uslovima: – postojanja saglasnosti lica na koga se ti podaci odnose. medicinski podaci o ličnosti koji se nalaze u odgovarajućim zbirkama podataka mogu biti neophodni za naučna istraživanja koja se vrše u društvenim naukama. ukoliko bi anonimnost medicinskih podataka istraživanje činila neizvodljivim. 97 o zaštiti medicinskih podataka je. na primer sociologiji. ukoliko bi uprkos 278 . da kada god je moguće medicinski podaci koji se koriste u tu svrhu treba da budu anonimni.

edu/humanrts/instree/coerecr97–5.2009. one do sada nisu bile predmet zakonskog regulisanja.01. Zaključak Značaj i složenost oblasti koju smo analizirali ukazuje na potrebu usvajanja modernog Zakona o zaštiti medicinskih podataka o ličnosti čije će odredbe biti bazirane na standardima predviđenim u najvažnijim međunarodnim dokumentima i pozitivnim rešenjima nacionalnih zakona pravno razvijenijih država. Ovo iz razloga što je još uvek važeći Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva. 16.umn. 5. koji pravno tretira materiju koja bi pre trebalo da bude sadržana u nekom pod21 Recommendation No. izuzev ukoliko postoji izričita saglasnost tog lica da se podaci objave ili je objavljivanje podataka dozvoljeno domaćim zakonom. kada su u pitanju poslednje dve teme koje su predmet rada – genetski podaci i medicinska istraživanja. R(97) on the Protection of Medical Data.1.21 Dakle. ali zbog svoje važnosti svakako zaslužuju mesto u novom Zakonu o zaštiti medicinskih podataka o ličnosti.html. 279 .Zaštita medicinskih podataka o ličnosti razumnim naporima bilo neizvodljivo da se stupi u kontakt sa tim licem i zatraži njegova saglasnost ili ukoliko je društveni interes zbog koga se sprovodi istraživanje takvog značaja da opravdava njegovo obavljanje i bez saglasnosti lica na koga se odnosi – ukoliko je naučno istraživanje predviđeno zakonom i neophodno je u cilju uspostavljanja mera kojima se štiti javno zdravlje Medicinski podaci o ličnosti korišćeni u svrhu istraživanja ne smeju biti objavljeni na način koji omogućava identifikovanje lica na koga se odnose. godine. htpp://www.

Spreading of the circle of subjects 280 . Summary Relatively easy availability of IT devices and the development of the instruments for mass communication represent a necessary consequence of technological progress. s obzirom na posebnu osetljivost ovih podataka i negativne posledice koje bi njihova neovlašćena upotreba mogla imati na privatni život lica na koja se ti podaci odnose.Nikola Stošić zakonskom aktu. već će posedovati konkretna ovlašćenja koja će koristiti u cilju obezbeđenja poštovanja odredaba ovog zakona. – predvidi saglasnost lica na koga se podaci odnose kao osnovni princip čije je ispunjenje neophodno da bi se podaci prikupljali. obrađivali i upotrebljavali i da što preciznije odredi izuzetke od tog principa u cilju ostvarenja važnih društvenih interesa koji bi opravdavali njegovu derogaciju. – definiše prava lica na koja se podaci odnose i obezbedi pravne mehanizme za njihovu zaštitu – usled složenosti i specifičnosti izdvoji genetske podatke o ličnosti kao posebnu podvrstu medicinskih podataka o ličnosti i reguliše pitanja koja su posledica njihove osobenosti (pre svega da definiše krug lica koja imaju pravo na pristup tim podacima) – uvede instituciju nezavisnog nadzornog dela – poverenika koji neće imati ulogu savetodavnog organa. Zakon o zaštiti medicinskih podataka o ličnosti bi trebalo da: – naznači kao cilj donošenja ostvarenje i zaštitu prava na privatnost fizičkih lica. ima brojne nedostatke. Shodno tome. pri čemu pojedine izuzetno važne oblasti uopšte ne reguliše.

and the strive to protect important social interests. For this purpose. It should also be underlined that there are certain fields which have not been subject to legal regulation in our country. often illicit purposes. processing and use of personal data.Zaštita medicinskih podataka o ličnosti which perform personal data acquisition and processing. as data related to a person’s health. mostly contained in the Recommendation of the Committee of Ministers of the Council of Europe on medical data protection. 281 . and the possibility of their exploitation for various. and provide effective mechanisms of their protection. there is no doubt that there is a number of reasons to pass a special law which will regulate this field and to find balance between seemingly ambivalent aims and individual’s natural wish to keep them private due to the special sensitivity the data hold. and which should be contained in the modern Law on Personal Medical Data Protection. actualize the need for adequate legal solutions which will regulate the conditions of acquisitions. dated from 1997. it is necessary to point at the flaws of the existing legal regulations in the field of personal medical data protection and the need to harmonize the legal resolutions with the European standards. When it comes to personal medical data.

Evropska unija. veru ili imovno stanje onog koji samu pomoć traži. Pravna pomoć je uvedena Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Uvod Pravna pomoć se danas shvata kao ljudsko pravo. pravna pomoć tek na početku. Ključne reči: Pravna pomoć. doprinosi pravičnom suđenju. da bi bila upotpunjena regulativama Saveta Evrope. pravnik PRAVO NA PRAVNU POMOĆ U EVROPSKOJ UNIJI Cilj ovog rada je davanje doprinosa literaturi na temu Pravne pomoći. kojim osobama i u kojim situacijama. Sama suština je u dostupnosti ovog prava svim kategorijama bez obyira na pol. te da ispunjava oderđene uslove i u pogledu kvaliteta pružanja. Danas se može reći da skoro svi savremeni pravni sistemi imaju uređeno pitanje pravne pomoći. 1. kako u državnim. objašnjenje samog pojma i naglašavanje nedostataka u samom pojmu pravne pomoći u našoj regulativi. ali cilj je svuda isti. jer se očekuje usvajanje Zakon o pravnoj pomoći. obim prava i ovlašćenja su drugačiji. a to je omogućavanje svakom pojedincu da mu se pruži adekvatna pravna pomoć. Kod nas je.Jelena Topić dipl. što znači da je pružaju lica stručno osposobljena za to. a onda proširena na nivou Evropske unije. Savet Evrope. tako u prekograničnim postupci282 . Kroz rad je prikazano na koji način se pravna pomoć obezbeđuje. Od sistema do sistema. koje mora biti kvalifikovano. Pravna pomoć u Evropskoj uniji. može se slobodno reći.

koji propisi su doneti u cilju poboljšanja ovog ljudskog prava. Premda. države ratifikovanjem obezbeđuju sigurnost licima slabog imovnog stanja. 283 . kao i šta kaže Direktiva Saveta za unapređenje pristupa pravdi u prekograničnim sporovima putem utvrđivanja minimuma zajedničkih pravila koja se odnose na pravnu pomoć. već se i žrtvi pruža mogućnost da se koristi pravnom pomoći. jemči svakom pojedincu pravo na pravnu pomoć i kaže da „pravnu pomoć pružaju advokatura. Okrivljeni se više ne stavlja jedini u prvi plan.2006). kao i mogucnost korišćenja tih prava. što ranije nije bio slučaj. zatim. u skladu sa zakonom“. U daljem tekstu će se detaljnije obraditi definicija prava na pravnu pomoć u Evropskoj uniji. Jedina obaveza u vezi prava na pravnu pomoć jeste da lokalni organi javnih vlasti moraju da organizuju službu pravne pomoći. Što se tiče stanja u našem zakonodavstvu prvo se primećuje nedostatak zakonske regulative koja bi detaljnije uredilo ovo pitanje.Pravo na pravnu pomoć u Evropskoj uniji ma. ovo je daleko od standrada koje propisuje Evropska unija u segmentu pružanja pravne pomoći.11. godine. te pojasniti šta Okvirna odluka o položaju žrtve donosi. stav 2. uslovi za dobijanje pravne pomoći i sama regulative. Donošenjem propisa u segmentu pravne pomoći. što je donekle u 1 Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 98. kao samostalna i nezavisna služba. Predlog okvirne odluke o određenim proceduralnim pravima i postupcima u zemljama Evropske unije nam donosi nam set osnovnih prava u krivičnim postupcima. U našem Ustavu1 iz 2006. ali i postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava. član 67. od 10. Poseban osvrt je i na uređenje pravne pomoći u Savetu Evrope. i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave. tj.

i to u članu 1642. i to od strane eksperata Centra za unapređivanje pravnih studija (CUPS) i još dva predloga Zakona o pravnoj pomoći. Zakon o krivičnom postupku („Službeni Glasnik Republike Srbije“ broj 46. Samu pomoć pružaju opštine koje imaju obrazovane Službe pravne pomoći gde ova pomoć podrazumeva: informacije. ali je pristupačnija jer se nudi po mnogo manjim tarifama od advokatskih. i to u članu 6. U Zakonu o krivičnom postupku3 propisuje pravo okrivljenog/osumnjičenog ima pravo na angažovanje branioca koji mora biti advokat. propisana u Zakonu o parničnom postupku. Mnoge zemlje su prihvatile ovaj institut i upotpunile ga u skladu sa svojim zakonodavstvima.2002. od 2. Izrađeni su Modeli zakona o pravnoj pomoći. 33/02. ali i samo zastupanje pred sudovima. za sada. Mada kod nas još nije donet Zakon o pravnoj pomoći. 2. da bi potom bila nadograđena. 135/04). što u praksi Evropskog Suda za ljudska prava. se govori o postavljanju branioca siromašnom licu.Jelena Topić skladu sa uporedno-pravnim trendovima. član 6.2006. 284 . stav 3. stav 3. što aktima i merama Evropske unije. od 2. savete i sastavljenje pravnih akata. Savet Evrope. Evropska konvencija o ljudskim pravima. Beograd 2007. Većina usluga nije besplatna. Pravna pomoć je kod nas. 33/04. 2 3 4 Zakon o parničnom postupku („Službeni Glasnik Republike Srbije“ broj 9. sačinjena od strane eksperata Advokateske komore i Ministarstva pravde. prvobitno. Definicija pojma pravne pomoći Definicija prava na pravnu pomoć je.06. postavljena u Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda4. 49/07). U članu 72.

da bi se kasnije proširila i na druge sudske. Što se tiče uslovi za pravo na pravnu pomoć. ona zavisi od vrsta radnji. kao i da su to obavezno domaća lica. što se tiče domena pravne pomoći. Objektivni uslovi nisu svuda isti jer se ne tiču ličnih svojstava korisnika te pomoći. Reljanović Mario. zastupanja. odnos mogućih troškova postupka i imovinskog stanja korisnika pravne pomoći. 20. pa čak i nestručnjaka ako se radi o vansudskim postupcima. Tako. Da bi se pravna pomoć mogla pruziti u objektivnom smislu. pretpostavlja se finansiranje iz budžeta. koji može biti različito uređen. Mada u nekim sistemima je dozvoljeno pružanje pravne pomoći od strane profesora prava. Kosanović Srećko. misli se. ali i vansudske postupke. oni mogu biti subjektivni i obejktivni. str.Pravo na pravnu pomoć u Evropskoj uniji Pravna pomoć se može pružiti posredno (snošenje troškova postupka ili oslobađanje od troškova postupka) i neposredno (davanje saveta.Vodinelić Vladimir. a u nekim zemljama i pravna lica. Naime. položaj socijalnih slučajeva. 5 Gajin Saša. A. izrade akata i podnesaka). određeno imovinsko stanje. subjektivni uslovi podrazumevaju domaće državljanstvo. Izvor finansiranja pravne pomoći predstavlja posebno pitanje. V. nevladinih organizacija. Beograd. Kada govorimo o pružaocima pravne pomoći. potrebno je ispuniti određeni zahtev za pružanje pravne pomoći. Pravna pomoć (Evropski standard). 2007. 285 . Krug lica kojima se pruža pravna pomoć podrazumeva fizička. obaveštenja. mada se neretko sreće i volonterski rad pružaoca pravne pomoći. pre svega. a što se tiče forme zahteva. prvobitno je ona bila predviđena samo za krivične stvari. na advokate. itd5. Sepi Robert. Čavoški Aleksandra. Tako je u nekim zemljama ostavljeno sudu da proceni kada je pravna pomoć neophodna. Knežević Bojović Ana.

str. Gajin Saša.03.cit. Takođe je obrazovano telo za izradu Povelje Evropske unije o osnovnim pravima.9 Pregledom svih propisa.6 Tada su doneti sekundarni propisi koji se bave pitanjima pravne pomoći. stavom 3. 8 9 286 . str. str. marta 2001. 50. odnosno licima koja su slabog imovnog stanja i kojima je takva pomoć potrebna da bi im se obezbedio delotvoran pristup pravdi“. donetih na nivou Evropske unije. cit. (OJ L 82. Članom 47.Jelena Topić 3. op. 53. uspostavljen je minimum pravila kojima se obezbeđuje pravna pomoć u prekograničnim slučajevima u Evropskoj uniji (tačka 30. Pravna pomoć u Evropskoj Uniji Evropskim samitom. 59. Gajin Saša. cit. op.2001. uočavaju se tri osnovna pitanja: 1) šta podrazumeva pravna pomoć 2) kako se proceunjuje da li ima mesta pravnoj pomoći 6 7 Gajin Saša. 1–4). zaključka Evropskog samita u Tampereu). 22. p. To su Okvirna odluka Saveta o polozaju oštećenog (žrtve) u krivičnim postupcima od 15. a tiču se pružanja pravne pomoći. Povelje utvrđeno je da će „pravna pomoć biti dostupna onima koji nemaju osnovna sredstva.. godine. op. održanom u Tampereu 1999. 2001/220/JHA: Council Framework Decision of 15 March 2001 on the standing of victims in criminal proceeding. godine7. Direktiva Saveta za unapređenje pristupa pravdi u prekograničnim sporovima putem utvrđivanja minimuma zajedničkih pravila koja se odnose na pravnu pomoć u takvim sporvima8 i Predlog Okvirne odluke o određenim proceduralnim pravima u krivičnim postupcima u zemljama Evropske unije..

mada se može desiti da te troškove snosi država u kojoj oštećeni ima prebivalište ili boravište. dostupnost suda oštećenom i pravo oštećenog na odštetu. Članom 6. dok se članom 4. 1–4). od pravosudnih i upravnih organa oštećeni dobija informacije kao što su pravni savet. taksativno nabrajaju sva prava koja pripadaju oštećenom. Naime. takođe. Sve ovo se odnosi na pomoć pred pravosudnim oragnima. kojom se napominje da su drzave duzne da preduzmu sve mere neophodne za izjedanačavanje svojih procesnih zakona i podazakonskih akata kako bi se obezbedio visok stepen sigurnosti oštećenom (žrtvi) bez obzira u kojoj se državi članici nalazio. garantuje i posebna pravna pomoć oštecćenom. godine10 Ovom Odlukom unete su neke novine u krivičnoprocesnoj oblasti. koja uključuje i sve troškove postupka. p. Finansiranje snosi država članica u kojoj teče postupak. marta 2001. ovom Odlukom se više pažnje poklanja drugoj strani u sporu. Međutim. Odlukom se.1. Pod tim se podrazumeva krivičnopravna zaštita oštećenog. se predviđa da je svaka država dužna da obezbedi oštećenom pravo na besplatne savete. 10 2001/220/JHA: Council Framework Decision of 15 March 2001 on the standing of victims in criminal proceeding. kao i drugu vrstu pravne pomoći.2001.Pravo na pravnu pomoć u Evropskoj uniji 3) koji se troškovi pokrivaju pravnom pomoći. Okvirna odluka Saveta o položaju oštećenog (žrtve) u krivičnim postupcima od 15. čime se uspostavlja minimum zajedničkih standarda na nivou Evropske unije.03. ova Odluka obuhvata i posredovanje kao oblik vansudskog rešavanja spora. 3. 287 . pravna pomoć ili bilo koja druga vrsta saveta. Odluka obuhvata 19 članova i preambulu. 22. (OJ L 82. Kako je osumnjičeni ili okrivljeni bio u centru pažnje.

tako i u toku. Osnovna ideja jeste promovisanje primene pravne pomoći u prekograničnim sporovima za koja nemaju dovoljno sredstava. održanom oktobra 1999. ali i fazu izvršenja odluke nadležnog organa. 288 . koju svaka država treba da obezbedi.2. izgubi spor. prevođenje. putni troškovi. uključujući i drugostepeni postupak. itd). ali ne i carinske. oslobađanje od troškova postupka (kao što su tumačenje. zatim pomoć pri pokretanju postupka. Kao što je već navedeno. pravna pomoć obuhvata ove troškove ako primalac ima prebivalište ili boravište u državi članici u kojoj sud zaseda i donosi odluku. Direktiva Saveta za unapređenje pristupa pravdi u prekograničnim sporovima putem utvrđivanja minimuma zajedničkih pravila koja se odnose na pravnu pomoć u takvim sporovima Ova Direktiva je doneta kao jedna od mera uspotavljanja i razvoja prostora slobode. kojoj je pružena pravna pomoć u postupku. Ako stranka. godine. U Direktivi se kaže da je pravna pomoć obezbeđena kako pre postupka. Ova Direktiva obuhvata samo sudove i tribunale. Savet je pozvao države članice da utvrde minimum pravila kojima se obezbeđuje odgovarajuća pravna pomoć u prekograničnim sporovima u Evropskoj uniji.Jelena Topić Jedna od novina je i da se ovom Odlukom uvode specijalizovane službe i organizacije koje se bave zaštitom žrtava krivičnih dela. 3. inspekcijske ili druge organe uprave. bezbednosti i pravde u kome je zagarantovana sloboda kretanja ljudi. Pravna pomoć. Evropskim samitom u Tampereu. zastupanje. jeste: savet pre početka postupka. kao i obuka u vidu stručnog osposobljavanja za službenike MUP-a i advokate koji će raditi sa oštećenim licima.

3. na nivou Evropske unije. dok o zahtevu za pružanje pravne pomoći odlučuje nadležni organ u državi članici u kojoj se vodi postupak. ex officio. putni troškovi. Članom 3.Pravo na pravnu pomoć u Evropskoj uniji Prilikom određivanja pravne pomoći. 289 . lica protiv kojih je izdat evropski nalog za hapšenje ili pokrenut postupak 11 COM (2004) 328. Ovo se posebno odnosi na sledeće kategorije okrivljenih lica – lica zadržana u pritvoru pre suđenja. Ovaj Predlog bi obavezivao sve sudove i državne organe na primenu. itd) i taksativno se nabrajaju prekogranični troškovi (troškovi tumača. procenjuje se imovno stanje lica (plata. kao i na građane trećih zemalja. lica optužena za izvršenje krivičnog dela (gde je zaprećena kazna od najmanje godinu dana).3. prevođenje dokumenata potrebnih sudu ili drugim organima. Kada se vodi postupak u zemlji u kojoj pružalac ima prebivalište ili boravište. Predlog okvirne odluke o određenim proceduralnim pravima u krivičnim postupcima u zemljama Evropske unije11 Osnovna ideja ovog Predloga je uspostavljanje minimalnih zajedničkih standarda. uključujući i prekršajni. a koji se odnose na određena prava okrivljenog u krivičnom postupku. final. gde god da se vodi krivični postupak i posebno ističe sledeća prava: Pravo na pravni savet – okrivljeni ima pravo na pravni savet u što kraćem vremenskom roku. Primenjuje se na sva okrivljena lica u bilo kom krivičnom postupku. propisuje se obaveza da se određenim osumnjičenim licima. prevođenje prijave i ostalih potrebnih dokumenata. ponudi pravni savet u cilju zaštite pravičnog suđenja. itd). ali i tokom čitavog krivičnog postupka. troškovi su sledeći: troškovi pravnih saveta. porodično stanje.

Nadzor nad primenom sistema – predviđena je periodična evaluacija i nadzor nad primenom ove Okvirne 290 . fizičkog ili emotivnog stanja. propisana je obaveza država članica da obezbede svim osumnjičenim licima da budu obaveštena o svojim bitnim procesnim pravima. Lica koja daju te savete. advokati.Jelena Topić ekstardicije. maloletnici. Na ovo pravo materijalno stanje okrivljenog nema nikakvog uticaja. lica koja nisu u stanju da razumeju ili prate postupak (zbog godina. Pravni savet isključivo daju kvalifikovana lica. sačinjavanju audio ili video zapisa bilo kog ispitivanja okrivljenog. itd. moraju biti kvalifikovana. Pravo na besplatno tumačenje i prevođenje relevantnih dokumenata – odnosi se na okrivljene koji ne razumeju jezik i trebalo bi da im ovo pravo bude obezbeđeno tokom celog postupka. psihičkog. Dužnost obaveštavanja okrivljenog o njegovim pravima u pisanom obliku – članom 14. Država članica obezbeđuje prevod ovog obaveštenja na zvanične jezike Evropske unije. Naime. takođe. svaki okrivljeni ima pravo da njegova porodica i poslodavci budu obavešteni o tome da je pritvoren. i to u pisanom obliku. Pravo na posebnu pažnju – odnosi se na okrivljena lica koja ne mogu da prate sadržaj ili zančenje postupka zbog svojih godina. a druga samo na okrivljena lica koja su strani državljani. Obaveštenje se izrađuje u dva primerka koja potpisuju pripadnik policije i okrivljeni. psihičkog. tj. pravo na prisustvo trećeg lica tokom ispitivanja. što se odnosi i na komunikaciju sa konzularnim odeljenjima. fizičkog ili emotivnog stanja). Pravo na komunikaciju – ima dve različite komponente. Posebna pažnja se sastoji u: pružanju odgovarajuće zdravstvene nege. Jedna se odnosi na sva okrivljena lica.

a morala je biti pružena zbog složenosti postupka. UK.Pravo na pravnu pomoć u Evropskoj uniji odluke. Član 6. Recimo. Pravna pomoć u okviru Saveta Evrope Najznačajniji izvor prava koji reguliše pitanje pravne pomoći na nivou Saveta Evrope jeste Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (u daljem tekstu: Konvencija). Ratifikovanjem ove Konvencije države članice se obavezju da će u svoje zakonodavstvo uneti određene izmene ako je to potrebno kako bi se usaglasile sa Konvencijom. u smislu kvaliteta te usluge kako bi se adekvatno štitila ljudska prava okrivljenog. stav 3. podnosiocima predstavke je bila uskraćena pravna pomoć. besplatna pravna pomoć je predviđena u sledećim slučajevima: a) složenost datog slučaja b) ne/sposobnost optuženog da razume i iznese argumente bez pomoći c) težina zaprećene kazne Zastupanje mora biti praktično i efikasno. može biti osnov za pokretanje sudskog postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava. U 291 . velikih finansijskih izdataka i neophodnosti zatupanja od strane advokata. Naime. Ireland podnositeljki predstavke pravna pomoć je bila neophodna zbog složenosti postupka. tačka (e) Konvencije predviđa da vako optužen za krivično delo ima pravo na besplatnu pomoć tumača ako ne razume ili ne govori jezik. u slučaju Steel and Morris v. čime se može videti uspešnost primene ovog Predloga. Zatim. u predmetu Airey v. građanima kojima je bilo uskraćeno pravo na pravnu pomoć na nivou države. 4. Neretko se dešava da.

4. Praksa Suda je da se honorari isplaćuju jednom advokatu. str.Jelena Topić oba slučaja.1. Obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava. a postoji i utvrđena skala honorara za svaku fazu postupka. Sud proverava da li je ta pomoć neophodna za pravilno odvijanje postupka i da li podnosilac predstavke zaista nema dovoljno sredstava da nadoknadi potrebne troškove u celini ili delimično. a potom dostavlja Sudu. Misija OEBS u Srbiji. Evropski sud mu je ipak može dodeliti. tako i njegovog zastupnika. Tada Komisija za pravnu pomoć procenjuje finansijsku situaciju podnosioca predstavke i rešava o tom zahtevu. ukoliko podnosilac predstavke po odluci domaćeg organa ne ispunjava uslove za dobijanje pravne pomoći. Po osnovu pravila 92. 48. Pravna pomoć pred Evropskim sudom za ljudska prava12 Pravna pomoć pri Evropskom sudu za ljudska prava je besplatna i namenjena je nadoknadi honorara zastupnika i putnim troškovima. Pravna pomoć se može odobriti i retroaktivno. kakao podnosioca predstavke. što je bila obaveza. Beogradski centar za ljudska prava. Ovi primeri daju nadu da svi napori učinjeni stvaranju i primeni nisu bili uzaludni i da se žrtvi ipak priznaju njena osnovna prava. mada moguće je isplatiti i više 12 Lič Filip. 292 . koji je overava. kao i drugim neophpodnim troškovima boravka. Beograd 2007. Procenu vrši domaći organ. Podnosilac predstavke treba da popuni tri primerka sudskog obrasca kojima informiše Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) o svom imovinskom stanju. Vrlo bitna stavka je i da. Knjiga 1. Advokatu se u svakoj od faza šalje ponuda pravne pomoći i on ti ponudu potpisuje i vraća je nazad. podnosioci su dobili spor zbog nepružanja pravne pomoći id strane države.

moze se doneti zaključak da je ovo pitanje od izuzetne važnosti za 13 14 Preporuka br. R (93) 1. Zastupnici ne moraju biti isključivo advokati. Preporuka se. kao i mesta za pružanje pravne pomoći. Posebno se obrađuju pitanja: ko ima pravo na nju. te pomoć u sudskim postupcima i dodeljivanje zastupnika. op. koji organi je pružaju. već to mogu biti udruženja građana ili nevladine organizacije koje se ne odnosi na sam sudski postupak. cit. Zaključak Polazeći od same definicije pojma pravne pomoći – da je to pravo pojedinca na pristup pravdi i jednak pristup sudu i drugim organima i telima pred kojima se ostvaruju pojedina prava. U okviru Saveta Evrope donete su Preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope o efikasnom pristupu pravu i pravdi/pravosuđu za veoma siromašna lica13 i Akcioni plan o sistemima pravne pomoći Evropskog komiteta za pravnu saradnju (2002)14. Ovim Planom je posebno istaknuto pitanje pružanja pravne pomoći u prekograničnim sporovima. itd. pa do prakse pružanja iste. već na prikupljanje podataka pre stupanja pred sudskim organima. Gajin Saša. str 71. obaveze i pravni interesi. Ako je podnosilac sam sebi zastupnik. a u smislu razmene informacija među državama. Akcionim planom date su mere koje bi trebalo da poboljšaju sisteme pravne pomoći u državama članicama. a čije troškove u celini ili delimično snosi drzava. 5. poboljšanje kvaliteta pružanja pravne pomoći i kriterijumi. stav 1). on ima pravo na razumne troškove. 293 .Pravo na pravnu pomoć u Evropskoj uniji njih (Pravilo 94. Pravna pomoć se odnosi na savete. kao što sam naziv kaže. odnosi na veoma siromašna lica.

žrtva. posebno u onim oblastima u kojima nema velikog interesovanja od strane advokata. obezbeđenje stručne pomoći gluvonemim osobama. kao i donošenje pravednih presuda na osnovu dobro vođenog postupka. strancima prevodioce). vec u prvi plan stavlja ljudsko dostojanstvo i jedankost u potupcima. Summary This work aims at contributing to the literature covering the topic of Legal Aid. a koje bi finansirala država. 294 . to bi bilo utvrđivanje socijalnog statusa i važnosti pravnog problema koje ima građanin. a to je jedna od ideja prepuštanja nevladinim organizacijama i pravnim klinikama da učestvuju u pružanju pravne pomoći. Kada govorimo o mogućim „problemima“ koji bi se mogli pojaviti u našem sistemu pružanja pravne pomoći. Ovo stavlja obavezu zakaondavcu da reguliše novi Zakon o pravnoj pomoći u skladu sa potrebama samog društva ali i Evropske unije i Saveta Evrope. and enlarged on the level of the European Union. and stressing the flaws in the very notion of legal aid in the Serbian regulations. Ono što bi posebno trebalo naglasiti je da pravna pomoć ne podrazumeva samo siromaško pravo.Jelena Topić efikasno sprovođenje postupka. because the Law on Legal Aid is yet to be adopted. Legal aid was introduced by the European Convention on Human Rights. već i ostala prava (npr. We can confidently state that legal aid is at its beginnings in Serbia. U centru pažnje je sada i druga strana u postupku tj. amended by the Council of Europe regulations. Ovo bi ujedno i značilo da „pravna pomoć“ ne pravi razliku kome se pruža. Preuzeti rešenje iz uporednih sistema Evrpske unije. Sistem pružanja pravne pomoći doprinosi učvršćivanju standarda osnovnih ljudskih prava. explaining the notion itself.

the Council of Europe. 295 . Key words: Legal aid. persons and situations in which legal aid is provided. religion. the Europan Union.Pravo na pravnu pomoć u Evropskoj uniji The work contains an overview of the ways. The essence itself lies in the right’s availability to all categories regardless of the gender. or material situation of the person who seeks legal aid.

68 odsto zlostavljanih građana zaposleno u privatnom sektoru. zavisti i mržnje. 296 . Violeta Kočić-Mitaček. Beograd. već i širom sveta. ne samo u EU.Milica Vagić student MOBBING – ZLOSTAVLJANJE NA RADU (MOBING) 1. a najmanje kod zaposlenih starosti između 20 i 30 godina – četiri odsto.). psihičkom ili seksualnom zlostavljanju. dok se ostatak zaposlenih javljalo iz društvenih preduzeća. 2008. 7. u daljem tekstu: Drobnjak. nasilje na radnom mestu postalo je globalna pojava. Model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. osećaj ljubomore. Savez samostalnih sindikata Vojvodine utvrdio je da četiri petine zaposlenih građana u Srbiji ima psihičke probleme zbog posla koji radi i izloženo je mobingu. Bez obzira da li se radi o fizičkom. Kočić-Mitaček. profesija i radnog okruženja. Podjednako su zlostavljana oba pola. koja prevazilazi granice pojedinih država. potreba za ponižavanjem drugih. Saša Gajin (ur. a odnos je 56 naspram 44 odsto u korist žena. str.1 Mobing postoji odkad postoji ljudski rod i želja pojedinaca za vlašću. Oko 1 Tanja Drobnjak. Saša Gajin (ur. Model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Uvod Nasilje na radnom mestu predstavlja pojavu za koju se kaže da ozbiljno ugrožava zaposlene. U najvećem broju slučajeva mobing se dešava ljudima koji imaju više od 50 godina – oko 44 odsto.).

rs/aktuelne-vesti/2008–11–21/sindikat-cetiri-petinezaposlenih-izlozeno-mobingu.Zlostavljanje na radu (mobing) 68 odsto ima završenu srednju školu. novembar 2008. izvor: Beta. 11. dobila je više od 170 prijava za zlostavljanje na radnom mestu. Istaknuto je da zlostavljanje na radnom mestu postoji podjednako u državnom i privatnom sektoru i da su žrtve zlostavljanja „uvek i samo osobe koje se u radu isključivo rukovode principima zakonitosti i pravičnosti.html. čak i kada nisu u stanju uopšte da rade ili davanja neadekvatnih poslova u odnosu na stručnost ili godine. „Optuženom se stavlja na teret da je tokom 2006. isterivao je iz kancelarije i govorio joj uvredljive reči“. vesti. bez objašnjenja. Opštinski sud u Jagodini doneo prvu presudu zbog mobinga.d. i 2007. vređao njeno ljudsko dostojanstvo. Nemali broj je zvao zbog nemogućnosti odlaska na bolovanje. http:// www. Zoran Milovanović. 3 297 .2 Organizacija Gradskog odbora G17+ „Antimobing centar“. Više od 170 prijava za zlostavljanje na poslu. Na broj SOS telefona su se najčešće javljali ljudi koji se na radnom mestu osećaju poniženim i obezvređenim. godine. za koje je predviđena kazna zatvora od tri meseca do tri godine. zarada umanjena ili nije isplaćena. Presuda Zoranu Milovanoviću. Obraćali su se i oni kojima je. decembar 2008. godine zlostavljao novinarku tog lista Ivanu Delić Janković. osuđen je za krivično delo zlostavljanja i mučenja iz člana 137 Krivičnog zakonika Srbije. a veliki broj požalio se i na neljudske fizičke uslove rada koji ostavljaju teške posledice po njihovo zdravlje. godine. glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Novi put“. dok se zbog mobinga javilo i 28 odsto osoba sa visokim obrazovanjem.“3 U Srbiji je u septembru mesecu 2008. http://www.rs/exit/Vise-od–170-prijava-za-zlostavljanje-na-poslu. koji je zbog 2 Sindikat: Četiri petine zaposlenih izloženo mobingu. izvor: Beta. u toku 2008. 21. v.kurir-info.

moral harassment). Ova definicija se sedamdesetih godina prošlog veka koristila od strane dečijih psihologa. On je prvi upotrebio termin mobing za određena ponašanja na radnom mestu. odredio njegova obeležja.net/info/vesti/ index. U svetskoj literaturi različiti autori koriste različite termine koji se odnose na mobing (eng.Milica Vagić mobinga osuđen na četiri meseca zatvora. 2. već i psihičke prirode. Leymann u svojoj „Enciklopediji mobinga“ (eng. kako bi se opisalo slično ponašanje u populaciji školske dece. Termin „mobing“ koji se sve češće koristi kod nas u javnosti. koji se ponavljaju tokom određenog perioda vremena i koji po svojim posledicama vode ponižavanju žrtve. The Mobbing Encyclopedia). Definicija mobinga Prvu definiciju mobinga dao je švedski psiholog dr Hienz Leymann5 1984. http://www. posledice po zdravlje. upotrebivši ovu reč za neprijateljsko ponašanje na radnom mestu. a u SAD-u su najčešći termini work abuse ili employee abuse. prva je u istoriji srpskog sudstva.php?yyyy=2008&mm=09&dd=05&nav_id=317159. odnosno dve godine uslovno. mobbing). izvor: B92. „moralno uznemiravanje“ u Francuskoj (eng. Termin mobing najčešće se koristi u švedskoj. nemačkoj i italijanskoj literaturi. definiše mobing na sledeći način6: 4 Prva presuda za mobing.4 Srbija za sada nema zakon o mobingu. a osnovao je i kliniku za pomoć žrtvama mobinga. 5. septembar 2008.b92. 5 6 298 . dok u zemljama engleskog govornog područja nailazimo na termin workplace bullying. tako da još uvek ne postoji efikasan pravni odgovor na široko rasprostranjen problem nasilja na radnom mestu. najčešće podrazumeva postupke koji nisu samo fizičke. godine.

Usled čestog ponavljanja i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja dolazi do značajnih mentalnih. koje je usled toga dovedeno u poziciju bespomoćnosti ili nemogućnosti da se odbrani i koje se u tom položaju zadržava kontinuiranim aktivnostima mobinga. str. koji sistematično. od strane klijenata). već u učestalosti i trajanju samih radnji. Saša Gajin (ur. pogledi. nego na same postupke. „spoljnu agresiju“ (npr. kao i ponašanje koje ugrožava zaposlenje jednog lica ili degradira atmosferu na radnom mestu“. godine francuska psihološkinja Marie-France Hirigoyen. Za razliku od Leymana. 12. gestovi ili pisani tekst.). ova definicija svrstava u 7 8 Drobnjak. i tokom dužeg vremenskog perioda (statistička definicija: najmanje tokom 6 meseci). Ovi postupci vrše se često (statistička definicija: najmanje jednom nedeljno). bilo da su u pitanju reči. povređuju ličnost. dostojanstvo i fizički ili psihički integritet osobe. psihosomatskih i socijalnih patnji. koja je na sistematičan način usmerena od strane jedne ili više osoba. 299 . pretežno prema jednom licu. 10. kao ni fizičko nasilje i seksualno uznemiravanje.Zlostavljanje na radu (mobing) „Psihički teror ili mobing u radnom okruženju uključuje neprijateljsku ili neetičku komunikaciju. str. Model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Kočić-Mitaček. Ibidem. Nešto širu definiciju „moralnog uznemiravanja“ na radu. Prema njenom shvatanju moralno uznemiravanje predstavlja „svako uvredljivo ponašanje.“7 Razlika između običnog konflikta i mobinga ne ogleda se u samoj radnji ili načinu na koji se ta radnja vrši. ponudila je 1998.8 Ova definicija ne uključuje tzv. pri čemu se akcenat stavlja više na posledicu koja se ogleda u psihološkom pritisku na pojedinca. odnosno kroz ponavljanje.

Savetodavni odbor Evropske komisije za sigurnost.10 Francuski Zakon o socijalnoj modernizaciji iz 2002. Ibidem. str. godine. U okviru tela EU. kojim se pojedinac izlaže ponovljenom ponižavanju i napada direktno ili indirektno od strane jedne ili više osoba. 14.Milica Vagić moralno uznemiravanje na radu i pojedinačan akt agresije ukoliko postoji namera da se zaposleni ponižava.9 Međunarodna organizacija rada (ILO). već pre kroz psihološku nadmoć nad žrtvom koja je primorana na povlačenje i gubitak identiteta. 300 . Moralno uznemiravanje. navodi sledeću definiciju mobinga: „Mobing je negativan oblik ponašanja između kolega ili između hijerarhijskih nadređenih i podređenih. u kome jedna osoba dominira nad drugom. mobing određuje kao uvredljivo ponašanje koje se manifestuje kao osvetoljubivi. godine (franc. ne u smislu profesionalne hijerarhije. za razliku od konflikta na poslu. usvojenom 2001. kao i širenje raznih informacija. str. Loi de modernisation sociale) zabranjuje svako „ponovljeno moralno uznemiravanje koje ima za cilj ili posledicu pogoršanje radnih uslova na način koji šteti pravima i dostojanstvu zaposlenog. U mobing spadaju stalne negativne primedbe ili kritike. Karakteriše se udruživanjem protiv određenog saradnika. podrazumeva nesimetričan odnos. 14. surovi. sa svrhom i ciljem njegovog otuđivanja“. higijenu i zdravstvenu zaštitu na radu. utiče na njegovo fizičko ili mentalno 9 10 Ibidem. koje izoluju neku osobu u socijalnom pogledu. odnosno on se mobinguje i izlaže psihičkom uznemiravanju. zlonamerni ili ponižavajući pokušaji da se sabotira jedan ili grupa zaposlenih. u svom „Mišljenju o nasilju na radnom mestu“.

odnosno zlostavljanje na radu. Do sada u uporednopravnoj praksi i međunarodnim dokumentima nije prihvaćena nijedna standardizovana definicija kada je u pitanju nasilje.) 2.Zlostavljanje na radu (mobing) zdravlje ili dovodi u pitanje profesionalnu budućnost zaposlenog. kao psihički teror. isključivo. Napadi koji utiču na mogućnost komunikacije: • Nadređeni i/ili kolege ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve • Žrtva je uvek prekidana dok govori • Odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom (izbegavaju se pogledi. tako da je jako bitno da se pod zakonsku definiciju mogu podvesti i oni slučajevi koje ona izričito ne navodi. 11 Loi de modernisation sociale no 2002–73. 3. svrstao u sledeće kategorije: 1. smatram da je definicija koja je data u francuskom Zakonu o socijalnoj modernizaciji možda najbliža suštini problema kojim se bavimo. npr. Leymann je sve postupke (aktivnosti). L 122–49. dizanje ruke itd. ne primećuju se znakovi. Pravnom normom je teško obuhvatiti sve životne okolnosti. niko joj se ne obraća • Žrtva se ne poziva na zajedničke sastanke. prema efektu koji imaju na žrtvu.“11 Ako bismo mobing posmatrali. Napadi koji utiču na socijalne kontakte: • Žrtva je stalno izolovana. svečanosti itd. 301 . Vrste aktivnosti koje se mogu smatrati mobingom H.

Mobing – psihičko maltretiranje na radnome mjestu. 5.doc.Milica Vagić 3. Napadi koji utiču na fizičko zdravlje: • Žrtva se prisiljava da obavlja zadatke koji narušavaju njeno zdravlje • Zaposlenom se ne dozvoljava korišćenje godišnjeg odmora i slobodnih dana • Preti joj se fizičkim napadima • Fizički napadi • Seksualno zlostavljanje12 12 Sličnu podelu dala je Andreja Kostelić – Martić. Napadi koji utiču na reputaciju žrtve: • Ismevanje.delavska-participacija. ili mi se zadaju besmisleni zadaci • Zaposlenom se daju zadaci neprilagođeni profesionalnoj kvalifikaciji • Zatrpavanje zadacima i određivanje kratkih rokova (sindrom „punog stola“) • Podmetanje i falsifikovanje dokumenata itd. str. 25. www. 2–4. 4.com/ clanki/Kostelič. nipodaštavanje i ogovaranje zaposlenog • Izmišljenje priča o žrtvi i njenom privatnom životu • Prisiljavanje žrtve na obavljanje ponižavajućih zadataka itd. Napadi koji utiču na profesionalni rad: • Stalne kritike i prigovori • Preterana kontrola • Stalna kažnjavanja i niska ocena rada • Zaposlenom se ne daju radni zadaci i oduzimaju mu se sredstva za rad (sindrom „praznog stola“). 302 . decembra 2008.

odnosno koji dele radne zadatke i obaveze jednake ili slične vrednosti. Prevencija mobinga Prevencija mobinga može biti organizovana na tri načina. kod koga se radi o neprijateljskom odnosu prema zaposlenom na nižem položaju. kao primarna. 11–12. Ibidem. Vrste mobinga Kao vrste mobinga razlikuju se vertikalni i horizontalni mobing. „serijski mobing“ u kojem sve zlostavljačke aktivnosti potiču od jedne osobe koja po odabiru „uništava“ jednog po jednog zaposlenog. pri čemu su mogući i vertikalni napadi u obrnutom smeru. bossing). gde se kao osnovni motiv pojavljuje namera da se zaposleni neprimetno udalji jer je postao nepoželjan zato što iz različitih razloga odudara od drugih zaposlenih. str. koji se iskazuje agresivnim i uvredljivim ponašanjem. Na 13 14 Drobnjak. Posebna vrsta vertikalnog mobinga je „strateški mobing“(eng. 11.14 5. sekundarna i tercijarna prevencija. Saša Gajin (ur. kada se ponašanje pripisuje zaposlenom.). 303 . Vertikalni mobing se definiše kao nasilničko. Model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. str. a čini na štetu poslodavca. Kočić-Mitaček.13„Horizontalni mobing“ podrazumeva napade između zaposlenih koji su jednaki na hijerarhijskoj lestvici u radnoj sredini. Primarna prevencija Cilj primarne prevencije jeste sprečavanje pojave novih patoloških slučajeva uzrokovanih stresom i mobingom. odnosno zlostavljačko ponašanje poslodavca prema zaposlenom.Zlostavljanje na radu (mobing) 4. Horizontalni i vertikalni mobing mogu prerasti u tzv.

Sekundarna prevencija Kada je mobing već započeo. medijacija u radnim organizacijama postala je svakodnevna realnost. str. morali bi pored državnih organa biti uključena sindikalna i profesionalna udruženja zaposlenih i nevladine organizacije koje se bave zaštitom prava radnika i ljudskih prava. godine (eng. European Parliament Resolution on Harassment at the Workplace 2001/2339 (INI). kao i u SAD-u i Kanadi. Vrlo važnu ulogu mogu imati savetnici od poverenja i medijatori. u Švajcarskoj. Regulativa EU i druga uporedna rešenja U okviru Evropske Unije već je došlo do značajnih reakcija na mobing. loc. poziva sve zemlje članice da se 15 Andreja Kostelić – Martić. 15–16. rehabilitacija u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama. Francuskoj.)15 6. moraju se preduzeti mere koje će žrtvi mobinga pomoći da što brže ponovo uspostavi psihofizičko zdravlje i povrati uništeno dostojanstvo (razne grupe samopomoći. kao npr. zakonska zaštita itd. Rezolucija Evropskog parlamenta o uznemiravanju na radnom mestu iz 2001. Mobing – psihičko maltretiranje na radnome mjestu. može biti teško držati ga pod kontrolom ako se odmah ne preduzmu efikasne mere. cit. odnosno zlostavljanja na radnom mestu.Milica Vagić stvaranju i održavanju efikasnog sistema prevencije i zaštite od svih oblika nasilja. Tercijarna prevencija Budući da mobing može uzrokovati vrlo teške posledice za žrtvu. U nekoliko evropskih država. 304 . Nemačkoj i Engleskoj.

koriste postojeće odredbe krivičnog i građanskog prava. ordinance AFS 1993:17. doneo je posebne zakone u cilju borbe protiv zlostavljanja na radu. Francuska i Holandija. Ukazujući na brojne negativne posledice koje mobing ima po zaposlene. Opšte preporuke za sprovođenje navedene uredbe Nacionalnog odbora za profesionalnu sigurnost i zdravlje 16 17 Drobnjak.Zlostavljanje na radu (mobing) suprotstave zlostavljanju i seksualnom uznemiravanju na radnom mestu. Saša Gajin (ur. 305 . kao što su Nemačka. To je prvi zakonski tekst o sprečavanju mobinga i on se primenjuje na sve aktivnosti u kojima zaposleni mogu biti izloženi viktimizaciji. kao i da izgrade efikasne mehanizme pravne zaštite. Ordinance of The Swedish National Board of Occupational Safety and Health containing Provisions on measures against Victimization at Work. prekorni ili izrazito negativni postupci koji su usmereni protiv pojedinačnog zaposlenog.). ponovljeni. koji su izraženi na uvredljiv način i koji mogu rezultirati njegovim izolovanjem i isključenjem iz radne zajednice“. u koje spadaju Švedska. dok se u većini drugih zemalja. Rezolucija takođe ukazuje na porast broja slučajeva različitih formi uznemiravanja. Section 1. Model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. U Švedskoj je 1993. Irska i Velika Britanija. a naročito one koje se odnose na smanjenje produktivnosti radnika. da izmene i dopune postojeće zakonodavstvo i preispitaju zakonske definicije u ovoj oblasti. 9.17 Uredba se sastoji od 6 članova i predviđa obavezu poslodavca da organizuje rad na način koji će u najvećoj meri sprečiti viktimizaciju i na jasan način staviti svima u radnom kolektivu do znanja da ona nije prihvatljiva. str.16 Samo mali broj evropskih zemalja. Rezolucija ukazuje i na njegove negativne posledice po poslodavce. godine doneta Uredba o viktimizaciji na radu. Kočić-Mitaček. Viktimizacija se definiše kao „periodični.

September 2002. godine francuski Savet za socijalna i ekonomska pitanja usvojio je mišljenje o psihičkom uznemiravanju na radnom mestu. kao i na nivou grupe. uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. str. psihičko nasilje. Model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Aprila 2001. kao što su zlostavljanje. Novi član L 122–49. Newsletter of the European trade Union technical Bureau for Health and Safety. utiče na njegovo fizičko ili mentalno zdravlje ili dovodi u pitanje profesionalnu budućnost zaposlenog“. Pod viktimizaciju se podvode skoro svi oblici nasilja na radnom mestu. Sama definicija psihičkog uznemiravanja postala je predmet velike debate.18 U praksi francuskih sudova.). Stress at work. uz obavezu poštovanja privatnosti zaposlenog koji je izložen viktimizaciji. http://hesa. Opšte mere usmerene su na prevenciju i odnose se na stvaranje sigurnog radnog okruženja. Saša Gajin (ur. januara 2002. 15–16. godine. Zakona o socijalnoj modernizaciji. 20. N 19. naglašavajući značaj brzog rešavanja problema. edukaciju rukovodećeg osoblja i informisanost zaposlenih o njihovim pravima. Preporuke sadrže opšte i posebne mere protiv viktimizacije na radnom mestu. Posebne mere sadrže uputstva poslodavcu kako da postupa u slučajevima viktimizacije. moralno uznemiravanje na radu bilo je prepoznato daleko pre donošenja posebnih zakona u ovoj oblasti. Swedish National Board of Occupational Safety and Health). socijalna izolacija. koje je imalo veliki uticaj na buduće zakonodavstvo i donošenje posebnog Zakona o socijalnoj modernizaciji 17.19 18 19 Drobnjak.Milica Vagić (eng.etui- 306 . bave se uzrocima i posledicama viktimizacije u odnosu na pojedinačnog zaposlenog. Kočić-Mitaček. propisuje da je zabranjeno svako „ponovljeno moralno uznemiravanje koje ima za cilj ili posledicu pogoršanje radnih uslova na način koji šteti pravima i dostojanstvu zaposlenog. obavezama i očekivanjima poslodavca.

Medijator mora biti izabran sa već ustanovljene liste. Jedna od mera zaštite zaposlenog sadržana je u pravilu po kome raskid ugovora o radu koji bi proizašao iz nekog od ovih osnova ne proizvodi pravna dejstva. Zakon poslodavcu daje ovlašćenja da disciplinski kazni zaposlenog koji uznemirava nekog od ostalih zaposlenih. str. kao i u vezi sa obnavljanjem ugovora o radu u slučajevima kada je zaposleni pretrpeo ili se usprotivio moralnom uznemiravanju. 25. obezbeđuje adekvatnu zaštitu zaposlenima od moralnog uznemiravanja. Francuski zakon o radu sadrži odredbe koje zaposlenog štite od diskriminacije ili kažnjavanja u vezi sa pravom na zaradu. pojedine odredbe ovog zakonskog teksta su izmenjene.). a žrtvi mogućnost da kroz postupak medijacije zahteva da ovakvo ponašanje prestane.20 U julu 2002.Zlostavljanje na radu (mobing) Pomenuti zakon uz Zakon o radu i Krivični zakonik. zaposleni ima obavezu da dokaže elemente moranog uznemiravanja. Kočić-Mitaček. Zakon obavezuje poslodavce da preduzme sve neophodne mere u cilju zaštite zaposlenih i njihove dobrobiti na radu. str. dok je na poslodavcu da dokaže da ponašanje na koje se u prijavi zaposlenog upućuje ne predstavlja moralno uznemiravanje. Model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. a postoji i mogućnost sudske zaštite. usavršavanje ili napredovanje na poslu.org/UK/newsletter/files/Newsletter–20. 11–06–2002). Loi rélative à la protection contre la violence et le harcèlement moral ou sexuel au travail.pdf#page=18. Drobnjak. U pogledu tereta dokazivanja. godine u Belgiji je izglasan Zakon protiv nasilja i moralnog ili seksualnog uznemiravanja na poslu (franc. Četiri godine kasnije. Poslodavci i druga odgovorna lica dužni su da preduzmu sve potrebne mere kako bi sprečili moralno uznemiravanje na random mestu. L. 16–17. Saša Gajin (ur. 20 307 . 22–23. rehs. decembar 2007.

N 19. kao i na podatke vezane za konkretne slučajeve koje zaposleni prijavljuju povereniku u vezi sa ovim pitanjima. belgijski zakon je više usmeren na prevenciju psihičkog i seksualnog uznemiravanja i postupak medijacije. str. Stress at work. 308 . str. odnosno žrtvu zlostavljanja. 20. September 2002.23 Obaveza poslodavca je da predvidi pravila internog disciplinskog postupka kažnjavanja zlostavljača. poslodavac ima obavezu da prioritetno preduzme niz preven21 22 23 Ibidem.Milica Vagić uključujući i sprečavanje nasilja i moralnog ili seksualnog uznemiravanja. pri čemu osoba koja uznemirava zna ili bi trebalo da zna da takvo ponašanje utiče na dostojanstvo žene i muškarca na radnom mestu. loc. 17. cit. Na osnovu rezultata analize rizika. Kako je u krajnjoj instanci poslodavac odgovoran za sprovođenje svih ovih mera. 18. koje je u prvi plan stavljalo pojedinca.22 Ovaj zakon pravi značajan pomak u pogledu shvatanja seksualnog uznemiravanja. Dosadašnje iskustvo. Opširnije– Newsletter of the European trade Union technical Bureau for Health and Safety. ustanovi plan prevencije i godišnji akcioni plan sprečavanja zlostavljanja i postavi poverenika za sprečavanje zlostavljanja kao autonomnog internog organa koji učestvuje u izradi analize rizika zabranjenog ponašanja i donošenju preventivnih mera. neverbalnog ili fizičkog ponašanja seksualne prirode. koja se odnosi na istraživanje potencijalnih situacija koje mogu dovesti do neke forme nasilja ili uznemiravanja na radu. takođe.21 Zakon seksualno uznemiravanje na radnom mestu opisuje kao bilo koji oblik verbalnog. Iako se čini da je srodan francuskom zakonodavstvu. jasno ukazuje na ograničenost ovog pristupa. Ibidem. on je takođe u obavezi da sprovede i „analizu rizika“ putem upitnika i intervjua.

zaposleni imaju mogućnost rešavanja svojih sporova uz pomoć internog medijatora ili specijaliste za prevenciju. Saša Gajin (ur. pa je žrtva u obavezi da iznese činjenice koje ukazuju na postojanje nekog od oblika ponašanja koji su sankcionisani zakonom. a mogu izneti svoj slučaj i Medicinskom inspektoratu Ministarstva rada. tokom koga poslodavac ne može da mu otkaže ugovor o radu ili da mu jednostrano promeni uslove rada. poslodavac je dužan da preduzme brzu i sveobuhvatnu istragu u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja i pružanja efikasne pomoći žrtvama. bilo zbog nemogućnosti rešavanja spora unutar firme. bilo zbog nedostatka poverenja u pomenute savetnike. 309 .26 U slučaju obraćanja sudu. poslodavci su takođe dužni da imenuju poverenika za sprečavanje zlostavljanja. odnosno moralnog ili seksualnog uznemiravanja. str. Stoga. 18. kao što je adekvatna organizacija rada na način koji umanjuje rizik od uznemiravanja. str. N 19. 24.). Ibidem. 24 25 26 Drobnjak. Kočić-Mitaček. Newsletter of the European trade Union technical Bureau for Health and Safety. ali mora imati iskustvo na polju psihologije. Zakon propisuje da zaposleni uživa zaštitu tokom perioda od 12 meseci od dana podnošenja pritužbe. osim ukoliko razlozi nisu vezani za podnošenje pritužbe. tako da poslodavci imaju mogućnost da imenuju i internog medijatora koji pruža pomoć žrtvama. Model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.24 U konkretnom slučaju zlostavljanja na radu. zakon predviđa prebacivanje tereta dokazivanja. str. cit. 20.25 Poverenik ne mora po profesiji biti lekar. 18. loc. Izmene zakona iz 2006.Zlostavljanje na radu (mobing) tivnih mera. godine su povećale značaj interne procedure zaštite zaposlenih. September 2002. dok je na optuženom teret dokazivanja da nije došlo do nasilja. Stress at work.

zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti. str. Model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. 310 . ovog zakona (koji se odnose na zabranu diskriminacije). kao i zaposlenog u sferi polnog života. 24/05. 3 i 4 se garantuje pravo na posebnu zaštitu ženama za vreme trudnoće i porođaja. ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. smatra se svako verbalno. glasnik RS br. materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti. ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. ovog zakona govori da „zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu.28 27 28 Zakon o radu. ne obezbeđuje zaposlenima efikasnu i delotvornu zaštitu u svim slučajevima nasilja na radnom mestu. koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje. Drobnjak. u skladu sa zakonom i opštim aktom. smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti. u smislu ovog zakona. Kočić-Mitaček. U smislu ovog zakona. Saša Gajin (ur. zdravstvenu zaštitu. Član 21. Sl. a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko. a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko. izričito zabranjuje uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. kao i zaposlenog. Član 12.“27 U stavovima 2. iako predviđa pravo zaposlenih na zaštitu zdravlja i ličnog integriteta. uznemiravanje je svako neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. Zaštita zaposlenih u Republici Srbiji Zakon o radu Republike Srbije.). 19–20. svim zaposlenima radi nege deteta.Milica Vagić 7. kao i zaposlenima mlađim od 18 godina života i zaposlenim invalidima. kao i pravo na druge oblike zaštite. kao i druga prava. neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje. Pod seksualnim uznemiravanjem. bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu.

odnosno invalidnost. zakonske odredbe o prekršajnoj odgovornosti mogu uticati na poslodavca samo ako on zlostavljanjem na radu prekrši pravilo o zabrani diskriminacije. te u sudskom postupku može zahtevati samo naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti. rođenje. odnosno uznemiravanja koje se vrši diskriminatorski na osnovu nekog od ličnih svojstava žrtve29 (pol. jezik. Njegova primena u najvećoj meri zavisi od pitanja da li je internim aktima poslodavca uznemiravanje na radu predviđeno kao povreda radne obaveze koja sa sobom povlači i disciplinsku odgovornost. već su posledica drugih razloga (individualni ili grupni obrasci ponašanja. bračni status.). interni postupak zaštite pred poslodavcem. 20. ovog Zakona. seksualno opredeljenje. Na drugom mestu. socijalno poreklo. porodične obaveze. nacionalna pripadnost.Zlostavljanje na radu (mobing) Analiza navedenih odredbi jasno pokazuje da postojeća rešenja Zakona o radu ne pružaju sveobuhvatnu zaštitu u slučajevima zlostavljanja na radu. odnosno zaštitu prema opštem pravnom režimu sadržanom u Zakonu o obligacionim odnosima. Najzad. starost. str. rasa. imovinsko stanje itd. trudnoća. kao alternativa skupom i komplikovanom sudskom postupku. 29 Ibidem. Domašaj zakonske zaštite u slučajevima uznemiravanja na radu ograničen je najpre samom definicijom uznemiravanja kao „svakog neželjenog ponašanja uzrokovanog nekim od osnova iz člana 18. boja kože. ostaje u Zakonu o radu nedorečen i nejasan. nastupanje sa pozicije moći i sl. zdravstveno stanje. političko ili drugo uverenje. 311 .). Ovom zakonskom definicijom nisu obuhvaćeni oblici zlostavljanja na radu koji se ne vrše diskriminatorski prema ličnom svojstvu zaposlenog. veroispovest. Tako zaposleni koji je pretrpeo neki oblik nasilja na radnom mestu nema mogućnosti da u kratkom roku ostvari zaštitu van odredbi članova 18–21. ovog zakona“.

Milica Vagić što ostavlja otvorenim pitanje odgovornosti poslodavca za zlostavljanja i uznemiravanja na radu koje po svojoj prirodi nije diskriminatorskog karaktera. Ibidem.31 Široka definicija poslodavca sadržana u Modelu zakona. kao i stvaranje uslova neophodnih za zdravu i sigurnu radnu sredinu. CUPS-ov model pomenutog zakona se zasniva na osnovnim načelima koja su formulisana imajući u vidu postojeće međunarodne standarde u oblasti rada i zapošljavanja. str. Centar za unapređivanje pravnih studija (CUPS) je takođe uradio model Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. kao i osnovna prava koja su zajemčena Ustavom RS i koja su dalje garantovana postojećim zakonima u oblasti radnih odnosa. Iz tog razloga u ovom radu. 20–21. sva pažnja će biti usmerena ka modelu zakona koji je uradila nevladina organizacija CUPS. a oblici zlostavljanja na radu (fizičko. poslodavac i zaposleni). Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Republike Srbije završilo je radnu verziju Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. str. sudska praksa u ovoj oblasti gotovo da ne postoji. 21–22. psihičko i seksualno zlostavljanje) se ni ne pominju. sveobuhvatna zaštita svih kategorija lica od zlostavljanja na radu. U modelu zakona koji je uradilo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku jako malo pažnje je posvećeno definiciji pojmova (zlostavljanje na radu. 312 . obezbeđuje da se sistem zaštite od zlostavljanja na radu pri30 31 Ibidem. U osnovna načela spadaju poštovanje dostojanstva i zaštite psihičkog i fizičkog integriteta zaposlenog. poštovanje njegove privatnosti.30 Usled nepostojanja efikasne zaštite i nedostatka pravne regulative u ovoj oblasti. drugih ličnih prava i opšteprihvaćenih moralnih pravila ponašanja u društvu.

studente i učenike na praksi. str. koji se sprovodi pred poslodavcem. uključujući i lica koja traže posao. aktivno legitimisana lica za podnošenje tužbe su i predstavnik sindikata. trpi ili kome preti opasnost od zlostavljanja na radu. zahteva od suda zaštitu od zlostavljanja na radu. Predviđeno je da se interni postupak pokreće pritužbom zaposlenog ili po inicijativi samog poslodavca. str.33 Cilj pravila kojima se uređuje interni postupak zaštite od zlostavljanja.Zlostavljanje na radu (mobing) menjuje na sve oblasti rada i zapošljavanja. 313 . Čini se da je na ovaj način moguće obezbediti korisniku zakonskog teksta sveobuhvatno i precizno razumevanje kako suštine. profesionalno 32 33 34 Ibidem. Uz saglasnost zaposlenog. poslodavac uz zabranu zlostavljanja može izreći jednu ili više drugih mera taksativno nabrojanih u zakonskom tekstu. lica na stručnom osposobljavanju i usavršavanju kod poslodavca bez zasnivanja radnog odnosa i sl. str. 22. Definicija zaposlenog lica obuhvata ne samo lica u radnom odnosu. pružena je mogućnost da podnošenjem tužbe protiv poslodavca.32 Model zakona na prvom mestu određuje opšti pojam zlostavljanja na radu. nezavisno od toga da li u konkretnoj oblasti važe opšte odredbe Zakona o radu ili drugi posebni radnopravni propisi. Ovaj postupak sudske zaštite ima karakter spora iz radnih odnosa. volontere. 23. 23. a zatim i njegove osnovne oblike. Ako nađe da postoje razlozi za izricanje mera zaštite.34 Zaposleni koji nije uspeo da ostvari zaštitu u internom postupku. tako i pojavnih oblika zabranjenog ponašanja. Ibidem. Ibidem. je da omoguće brzu pravnu reakciju i efikasnu zaštitu zaposlenom koji je pretrpeo. već i sva lica koja po bilo kom osnovu učestvuju u radu kod poslodavca. koji je dužan da u roku do 8 dana od dana pokretanja postupka donese odluku.

poslodavac je dužan da izradi i dostavi zaposlenima informator. str. sprečavanje daljeg vršenja zlostavljanja na radu. Nezavisno od toga da li je sproveden postupak zaštite pred poslodavcem. zaposlenom pripada pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete. Predviđena je i obaveza upoznavanja zaposlenih sa zabranom i oblicima zlostavljanja na radu. 314 . kao i udruženje građana koje se bavi zaštitom prava zaposlenih odnosno zaštitom ljudskih prava. o 35 36 Ibidem.36 Pravila o teretu dokazivanja uvedena su u skladu sa postojećim međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Predviđeno je i pravo da se zahteva od suda određivanje privremene mere o kojoj je sud dužan da odluči u roku od 48 sati. Posebno poglavlje se bavi merama za unapređivanje odnosa na radu i propisuje obaveze poslodavca u cilju stvaranja uslova karakterističnih za zdravu i sigurnu radnu sredinu.35 Tužbom se može tražiti utvrđenje da je zaposleni pretrpeo zlostavljanje na radu. kao i da organizuje obuku za rukovodeća lica i predstavnike zaposlenih. posledicama nepoštovanja ove zabrane. 23–24.Milica Vagić udruženje čiji je zaposleni član. odnosno udaljenje sa rada lica protiv koga se vodi postupak. dok poslodavac snosi teret dokazivanja da taj akt ne predstavlja zlostavljanje na radu. kao i premeštanje u druge radne prostorije. odnosno da mu preti opasnost od zlostavljanja na radu. U tom cilju. pa je tako na tužiocu obaveza da učini verovatnim da je pretrpeo ili trpi zlostavljanje na radu. odnosno sindikata. kao i sredstvima pravne zaštite od zlostavljanja na radu. Ibidem. i to zabrana približavanja zaposlenom. str. izvršenje radnje radi uklanjanja posledica zlostavljanja na radu. 24. kao i objavljivanje presude donete povodom nekog od prethodno navedenih zahteva.

315 . Ibidem. str. Zaključak Fenomen mobinga je toliko složen da se njegovi uzroci. odnosno zlostavljanja na radnom mestu. 24–25.39 Buduća zakonska regulativa u ovoj oblasti bi trebalo da se rukovodi potrebom obezbeđivanja celovitog sistema za37 38 39 Ibidem.37 8. da pojavi različitih oblika zlostavljanja na radu pogoduje tendencija zaključivanja ugovora o radu na kraće rokove. ali ni posledice ne mogu još do kraja sagledati. 8–9. Ibidem. što stvara atmosferu veće nesigurnosti i nezaštićenosti zaposlenih i lica koja traže posao na tržištu rada. Na stvaranju i održavanju ovog sistema morali bi pored državnih organa biti uključeni i svi relevantni socijalni partneri.38 Uspostavljanje efikasnog sistema prevencije i zaštite od svih oblika nasilja. odnosno smanjenoj produktivnosti. kao što su sindikalna i profesionalna udruženja zaposlenih i nevladine organizacije koje se bave zaštitom prava radnika i ljudskih prava. 7. Istovremeno. učestalim bolovanjima i drugim odsustvovanjima sa posla.Zlostavljanje na radu (mobing) svim pitanjima relevantnim za stvaranje zdrave i sigurne radne sredine. str. Nesporno je međutim. kao i visok procenat nezaposlenosti. efektivno sprečavanje mobinga takođe pogoduje i interesima poslodavaca jer se posledice pretrpljenog zlostavljanja na radu direktno odražavaju u nezdravoj radnoj sredini. str. Stoga se usvajanje mera i propisa usmerenih na borbu protiv zlostavljanja na radu danas javlja kao prioritet u oblasti zaštite fizičkog i psihičkog zdravlja zaposlenih. trebalo bi da bude jedan od primarnih zadataka svake moderne države.

Whether it is phyiscal. koji bi zaposlenima omogućio brzu i efikasnu zaštitu putem propisivanja kratkih rokova za postupanje i velikog broja privremenih i zaštitnih mera. privatnosti i ličnog integriteta zaposlenih. Takođe bi trebalo obezbediti stručnu rehabilitaciju radnika koji su bili prečesto na bolovanju. pored ostalog. već duže vreme predstavlja prioritet evropskih i međunarodnih organizacija. ovaj termin se u uporednom zakonodavstvu najčešće vezuje samo za psihičko zlostavljanje i uznemiravanje na radnom mestu. Summary Mobbing represents a phenomenon which is considered to be a serious threat to employees not only in the EU. termin „mobbing“. iziskuje dostizanje njenih standarda i u suzbijanju zlostavljanja na radnom mestu. stvaranje sigurne i zdrave radne sredine. postaje primarna obaveza svakog pojedinačnog poslodavca. prevencija zlostavljanja na radu. Istovremeno. samo je mali broj zemalja članica EU doneo zakone koji su direktno usmereni na sprečavanje ove pojave. Što se tiče terminologije. ne bi se mogao smatrati primerenim duhu nacionalnog zakonodavstva. mobbing has become 316 . Zakonske mere bi trebalo da prisile poslodavce da redovno vrše kontrolu radnog okruženja. but also worldwide. trebalo bi istaći da iako ostvarivanje prava na zaštitu od zlostavljanja na radu u sudskom postupku daje dodatne garancije zaposlenom. Iako sistematična akcija na stvaranju zdrave i sigurne radne sredine u cilju osiguranja poštovanja ljudskog dostojanstva. kao i pružanje osnovne pravne zaštite zaposlenom. kako bi bili u stanju da preduzmu mere zaštite u ranoj fazi nasilja. mental or sexual abuse. kao strana reč. Istovremeno. Približavanje Republike Srbije EU.Milica Vagić štite od zlostavljanja na radu.

“ which has been increasingly used in the Serbian public. 7. German.“ The term „mobbing. and Italian literature. whereas the English speaking countries mostly exploit the term „workplace bullying. Draft AntiMobbing Law.“ and in the U. the feeling of jealousy. and individuals’ strive for power. in further text: Drobnjak. prevention of mobbing. the term „moral harassment“ in France. pg. the most commonly used terms are „work abuse“ or „employee abuse. In the world literature.40 Mobbing is as old as the human kind. Saša Gajin (ur. The term „mobbing“ is mostly used in Swedish. KočićMitaček. different authors use different terms to refer to mobbing. the need to humiliate others. mostly implies not only physical.).Zlostavljanje na radu (mobing) a global phenomenon. 2008. 317 . but also mental actions. professions and work environments. Saša Gajin (ur. envy and hatred. which are repeated throughout a period of time. Violeta Kočić-Mitaček. the EU regulations. Belgrade. which exceeds borders of countries.S. Draft Anti-Mobbing Law. Serbia does not have a law on mobbing.). 40 Tanja Drobnjak. so there is still no efficient legal answer to this widely spread issue of work abuse. Key words: Work abuse. and which lead to the humiliation of a victim. For the time being. vertical and horizontal mobbing.

II stubu. a to je jedinstveni predstavnik u njenim odnosima sa trećima.Nenad Vukčević student POLOŽAJ I OVLAŠĆENJA VISOKOG PREDSTAVNIKA ZA SPOLJNU I BEZBEDNOSNU POLITIKU EU Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU predstavlja poseban inokosni organ u sistemu uređenja Evropske unije. Takođe. Evropska unija. 1. još uvek relativno nove funkcije. Rad se najpre bavi podacima o samom početku razvoja zajedničke spoljne i bezbednosne poltike evropskih država. Ključne reči: Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU. kao dela sistema Evropske unije u kojem je nastala funkcija Visokog predstavnika. Uvođenje ovakve. koji se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije. iz koje je nastao II stub EU. odnosno njenom posebnom delu tzv. Ovom funkcijom se postiglo ono što je Evropskoj uniji oduvek falilo. II stub EU. Zapadnoevropska unija. u ključnom delu rada izneti su osnovni podaci o položaju Visokog predstavnika i njegovim ovlašćenjima koja su se proširivala pri svakoj izmeni sporazuma na kojima je Evropska unija zasnovana. Uvod Nakon završetka Drugog svetskog rata. predstavlja svojevrstan pomak u uređenju Evropske unije i njenom približavanju sistemu nadnacionalne federalne države. među evropskim državama javila se ideja ujedinjenja između bivših ratnih 318 .

Belgija. To su pre svega zajednički nastup prema trećima. Kako bi upotpunila obeležja države. Ukidanjem granica povećavao se ekonomski razvoj država članica usled proširenja tržišta. Masthritski ugovor je stupio na snagu u novembru 1993. godine. i to Ugovorom iz Mastrihta3. Takođe istim ugovorom ozvaničena je policijska saradnja. Italija. godine Pariskim ugovorom. Osnovni cilj osnivanja ekonomskih zajednica a potom i EU.Položaj i ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU protivnika. ECSC je u međuvremenu prestala da postoji (2002. čije su potpisnice bile Francuska. kao i zajednička odbrana u odnosu na treće države. godine. Stvorena je najpre Evropska zajednica za ugalj i čelik (European Coal and Steel Community – ECSC) od strane šest evropskih država1. jeste saradnja evropskih država u oblasti ekonomije i ukidanje granica u odnosu na trgovinu različitim robama i uslugama. a potom i Evropska ekonomska zajednica (European Economic Community – EEC). EEC i EURATOM su osnovane Rimskim ugovorom potpisanim od strane država članica ECSC. godine) jer je istekao rok na koji je ova organizacija bila osnovana. Holandija. Kako se ovakva saradnja pokazala više nego uspešno. čime je zvanično osnovana EU. koja ustvari predstavlja takozvani I stub Evropske unije. Luksemburg i Zapadna Nemačka. a koji je iznosio 50 godina. čime Evropska ekonomska zajednica postaje Evropska zajednica (European Community – EC)3. kao i saradnja u oblasti pravosuđa izme1 ECSC je osnovana 1951. 2 3 319 . EU najpre kao međunarodna organizacija. a koji je stupio na snagu u januaru 1958. počela je postepeno da se razvija u jedan oblik nadnacionalne države. kao i Evropska zajednica za atomsku energiju (European Atomic Energy Community – EAEC or EURATOM)2. EU su nedostajale i druge karakteristike državnosti. Posle određenog perioda dolazi i do stvaranja Evropske unije. Ove državne karakteristike su ozvaničene Mastrihtskim ugovorom i smeštene u takozvani II stub EU.

Belgije i Holandije. a koje se tiču pre svega bezbednosne (odbrambene) politike. a koje su smeštene u takozvani III stub EU. Pored Zapadnoevropske unije. Norveške. nastala su potpisivanjem Briselskog sporazuma4 od strane pet evropskih država. Potpisivanjem protokola u Parizu5 zajednici nastaloj Briselskim sporazumom. Danske i Italije. tačnije jedan njegov posebni organ. od strane zemalja potpisnica Briselskog sporazuma. pridružile su se Zapadna Nemačka i Italija. dok je sama zajednica dobila naziv Zapadnoevropska unija (Western European Union – WEU). Luksemburga. NATO je nastao potpisivanjem Severno-atlanskog sporazuma aprila 1949. a to je Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU (High Representative for the Common Foreign and Security Policy). Predmet ovog izlaganja jeste II stub EU. Kanade. Italije. Briselski sporazum je bio osnova za stvaranje još jedne odbrambene organizacije. Na osnovu ovog sporazuma nastale su dve organizacije. Razvoj ove dve zajednice (organizacije) u narednom periodu bio je potpuno drugačiji. godine od strane Velike Britanije. 2. godine. kao i USA. godine u Vašingtonu. a to je Severno-atlanska organizacija (North Atlantic Treaty Organization – NATO)6. Kratka istorija razvoja zajedničke spoljne i bezbednosne (odbrambene) politike evropskih država Prva konkretna povezivanja nakon Drugog svetskog rata između evropskih država. Protokol u Parizu je potpisan oktobra 1953. Portugala. Zapad4 5 6 Briselski sporazum je potpisan marta 1948. Francuske.Nenad Vukčević đu država članica. Dok je NATO širio svoje članstvo i imao značajne aktivnosti na evropskom i globalnom nivou. 320 .

pri čemu je Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU (čija funkcija je uvedena ovim sporazumom) izabran na funkciju generalnog sekretara Zapadnoevropske unije. je u stvari predstavljala Evropska politička saradnja (European Political Cooperation – EPC) koja je uspostavljena 1970. 321 .Položaj i ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU noevropska unija je praktično postojala samo formalno do osnivanja EU. godine. ponovo se pokrenulo pitanje političke saradnje država članica. U okviru EPC koga su činili ministri spoljnih poslova. Potpisivanjem Amsterdamskog ugovora Zapadnoevropska unija postaje sastavni deo II stuba EU. Prava prethodnica današnjeg II stuba EU u oblasti spoljne politike. Evropska politička saradnja je predstavljala mesto za ostvarivanje zajedničke spoljne politike Evropske ekonomske zajednice. Pokušaj osnivanja Evropske odbrambene zajednice propao je 1954. osno7 8 Peterbuški zadaci koji se tiči bezbednosnih i humanitarnih akcija. Upravo zadržavanje indentiteta Zapadnoevropske unije u okviru EU. Kako je Evropska ekonomska zajednica u tom trenutku bila veoma razvijena u pogledu ekonomske saradnje. godine. kada je Francuski parlament odbio da ratifikuje sporazum o osnivanju. Kroz EPC države članice su putem konsultacija i razmenom informacija usaglašavali svoje stavove koji su se ticali njihovog nastupa u spoljnoj politici. kao posebne organizacije. Ostvarivanje Peterbuških zadataka7 prešlo je u nadležnost EU koja ih ostvaruje upravo preko Zapadnoevropske unije. čije države članice su je i osnovale. predstavlja jednu od specifičnosti koja onemogućava EU da pređe u oblik federalnog ili konfederalnog državnog uređenja. što je rezultiralo osnivanjem EPC. nakon neuspelog pokušaja osnivanja Evropske odbrambene zajednice (European Defense Community – EDC)8. najpre su usvojeni u okviru Zapadnoevropske unije 1992 godine.

Ispod Evropskog saveta jeste Savet ministara EU sastavljen od ministara spoljnih poslova država članica.Nenad Vukčević van je i Politički komitet sačinjen od visokih članova nacionalnih ministarstava spoljnih poslova. već on nastupa u situacijama kada niži (ostali) organi EU nisu u stanju da reše neki problem. Pored Evropskog Saveta i Saveta ministara. Samitom u Štutgartu 1983. kao i predsednika Komisije EU. godine EPC-u je proširena nadležnost i na bezbednosna pitanja. da bi se osnivanjem EU ova politička saradnja formalizovala kroz II stub EU. njegova uloga je preciznije definisana tek donošenjem Ugovora iz Mastrihta. Glavni organ CFSP je Evropski Savet (European Council) koji je sastavljen od šefova država i vlada država članica. značajan organ je i Komitet za politiku i bezbednost (Political and 322 . To znači da on pre svega predstavlja politički organ koji zbog svog sastava (šefovi država i vlada) ima jak uticaj na donošenje odluka organa EU. Organi II stuba EU Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU (Common Foreign and Security Policy – CFSP) predviđena je samim ugovorom o osnivanju (Mastrihtski ugovor) i smeštena je u takozvani II stub organizacije EU. Iako je postojao još za vreme Evropske ekonomske zajednice. Ipak prema Lisabonskom sporazumu Evropski Savet postaće formalni organ EU. donosi odluke i stara se o njihovom sprovođenju. Savet ministara u skladu sa smernicama Evropskog saveta i zajedničkim strategijama. Evropski savet predstavlja telo koje nije zvanični organ EU. sa širim ovlašćenjima pre svega u spoljnoj politici. Odluke Evropskog saveta predstavljaju načela i smernice koje sprovodi Savet ministara EU (Council of Ministers). 3.

koji je u vreme stupanja na snagu Amsterdamskog ugovora vršio funkciju generalnog sekretara Saveta EU. Vojni personel EU (European Union Military Staff – EUMS). dok je na snagu stupio u maju 1999. Amsterdamski ugovor potpisan je oktobra 1997. Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU 4. funkcije koja se po 10 11 323 . Civilni Komitet (Committee for Civilian Aspects of Crisis Management – CIVCOM).1 Uvođenje funkcije Amsterdamskim sporazumom Svakako jedan od najvažnijih organ II stuba EU pored Evropskog Saveta i Saveta ministara EU. zvanično prvi Visoki predstavnik bio je Jürgen Trumpf. dok je njegov prvobitni naziv bio Komitet za politička pitanja. Vojni komitet EU (European Union Military Committee – EUMC). godine na period od pet godina.Položaj i ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Security Committee – PSC)9 koji se sastaje na ambasadorskom nivou i koji je nadležan da prati međunarodnu situaciju radi pomoći EU u ostvarivanju i sprovođenju svoje spoljne i bezbednosne politike. godine. Funkcija Visokog predstavnika je uvedena Amsterdamskim ugovorom (Amsterdam Treaty)10. Ipak. Havijer Solana je izabran na funkciju 1999. Visokog predstavnika po 9 Komitet za politiku i bezbednost je naziv dobio Ničanskim sporazumom. 4. godine. jeste Visoki predstavnik za spoljna i bezbednosna pitanja EU. a prvi funkcioner koji je izabran na tu funkciju je Španac Havijer Solana11. Savet za opšta pitanja i spoljne odnose (General Affairs and External Relations Council – GAERC). Pored PSC u okviru II stuba EU između ostalih postoje još i Evropska odbrambena agencija (European Defence Agency – EDA).

Kada smatra da je to neophodno. i to na period od pet godina. godine. Na taj način Visoki predstavnik pored spoljnih poslova. Kosovo. zajedno sa sadašnjim predsedavajućim EU i nadležnim komesarom Evropske komisije..).Nenad Vukčević Ugovoru iz Amsterdama bira Evropski savet jednoglasnom odlukom. Takođe po Amsterdamskom sporazumu Visoki predstavnik je ujedno i član „Trojke“ koja zastupa EU u odnosima sa trećima. koja po Amsterdamskom sporazumu čini sastavni deo EU. Na poziv sadašnjeg predsedavajućeg EU. predsedavajući EU može ovlastiti Visokog predstavnika da predstavlja EU u odnosima sa trećima. Bliski istok. Položaj Visokog predstavnika prema Amsterdamskom ugovoru ogleda se u obliku političkog saradnika. izabranih od strane Saveta EU. On ne učestvuje u definisanju spoljne i bezbednosne politike EU. Avganistan. njima može da se priključi i sledeći predsedavajući. dok Generalnom sekretaru pomaže njegov zamenik. a u međuvremenu je izabran i na funkciju Generalnog sekretara Zapadnoevropske unije12. Visoki predstavnik istovremeno vrši i funkciju Generalnog sekretara Saveta EU. već samo pomaže u njenom pripremanju i sprovođenju. Visoki predstavnik koordinira i rad specijalnih predstavnika EU u različitim delovima sveta (Bosna. učestvuje i u radu u oblasti bezbednosne i odbrambene politike EU.. koji pomaže predsedavajućem Saveta EU (Presidency of the Council of the European Union) u cilju efikasnijeg odlučivanja u pitanjima iz II stuba. 12 324 . Visoki predstavnik kao Generalni sekretar Saveta EU rukovodi Generalnim sekretarijatom EU (General Secretariat of the Council of the European Union) koji pomaže Savetu u njegovom radu. Visoki predstavnik je izabran na ovu funkciju nakon samita u Helsinkiju 1999. Amsterdamskom ugovoru spojila sa funkcijom Visokog predstavnika.

za razliku od ranijeg načina kada je biran jednoglasno. 4. godine odlukom Saveta ministara EU. kao i prenošenje stavova EU. položaj Visokog predstavnika je ustvari neformalno počeo to i da predstavlja. dotadašnjem vršiocu funkcije Visokog predstavnika Havijeru Solani obnovljen je mandat na novih pet godina. kako onih usvojenih u Evropskom savetu tako i onih usvojenih u Savetu ministara EU. Nakon isteka prvog petogodišnjeg mandata 2004. pa se ubrzo krenulo u stvaranje sopstvenog odbrambenog sistema. Njegova česta putovanja i sastanci sa najvišim zvaničnicima trećih država. On je sada biran kvalifikovanom većinom Saveta. Ovakvom mišljenju je doprinela i velika diplomatska aktivnost sadašnjeg vršioca funkcije Španca Havijera Solane. 325 . Osnovana je Evropska odbrambena agencija (EDA)14. dok je na snagu stupio u februaru 2003. Izvršena je promenu u proceduri njegovog izbora. a njen sastav čine ministri odbrana država članica EU. doprinelo je posmatranju njegove funkcije kao ministra spoljnih poslova EU iako zvanično nema tu funkciju. odnosno bolje rečeno funkcija „ne nosi“ takav naziv. godine. EDA je osnovana u julu 2004. Jednu od retkih novina predstavlja obaveza Visokog predstavnika na izveštavanje Evropskog parlamenta i država članica EU o sprovođenju odluka koje su usvojene u okviru spoljne i bezbednosne politike EU. Ničanskim sporazumom su odstranjene odredbe o učešću Zapadnoevropske unije u zadacima EU (mada i dalje postoji mogućnost saradnje EU i ZEU).Položaj i ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Iako po Amsterdamskom ugovoru zvanično nema funkciju ministra spoljnih poslova. godine. a Visoki predstavnik 13 14 Ničanski sporazum potpisan je februara 2001. godine.2 Položaj na osnovu Ničanskog sporazuma Ničanskim sporazumom (Nice Treaty)131 položaj Visokog predstavnika se praktično nije mnogo izmenio.

Organizaciju i funkcionisanje Službe za spoljne akcije urediće Savet EU. Takođe on zastupa EDA pred trećim licima i podnosi izveštaje o radu EDA Savetu EU. Njegova funkcija se sastoji u organizaciji EDA i sprovođenju odluka Saveta EU kojem je EDA podčinjena. Član 15. već i u stvaranju spoljne i bezbednosne politike EU. 16 17 326 . Lisabonskog sporazuma. Takođe u slučaju nemogućnosti postizanja potrebne većine u Evropskom 15 Lisabonski sporazum (Treaty of Lisbon) potpisan je decembra 2007. Lisabonski sporazum (Treaty of Lisbon)15 unosi dosta novina u položaju i ovlašćenjima Visokog predstavnika. Visokom predstavniku kao šefu delegacije EU u odnosima sa trećima pomagaće Služba za spoljne akcije (External Action Service)16.Nenad Vukčević dobija još jednu funkciju. godine. funkciju predsednika EDA. a svoj rad vršiće u saradnji sa diplomatskim službama država članica.3 Položaj na osnovu Lisabonskog sporazuma Za razliku od Ničanskog sporazuma gde status Visokog predstavnika nije mnogo promenjen u odnosu na prethodni Amsterdamski sporazum. Visoki predstavnik učestvovaće u radu Evropskog saveta17 u kojem. Funkcija dobija i novi naziv – Visoki predstavnik Unije za spoljnu i bezbednosnu politiku (High Representative of the Union for Foreign Affairs and Security Policy). 4. a nastaje spajanjem dve dotadašnje funkcije – Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU i komesara Evropske komisije za spoljne odnose (European Commissioner for External Relations). svojim predlozima. a da bi stupio na snagu neophodno je da ga ratifikuju sve države članice. za razliku od svojih amsterdamskih ovlašćenja gde je bio samo pomagač. savetima i mišljenjima treba da pomogne ne samo u sprovođenju.

18 19 20 Član 31. što predstavlja posledicu spajanja njegove funkcije sa funkcijom komesara Evropske komisije. Takođe Visoki predstavnik dobija funkciju jednog od potpredsednika Evropske komisije (European Commission)21.Položaj i ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU savetu ili Savetu EU. Član 18. 21 22 327 . Lisabonskog sporazuma. a ako je od izuzetnog značaja za EU i da sazove hitan sastanak Saveta u što kraćem roku20. Visoki predstavnik ima ulogu posrednika između država članica kako bi se otklonile nesaglasnosti između njih18. Član 329. Ovo ovlašćenje je ranije bilo predviđeno za Predsedavajućeg Saveta. o pitanjima od velikog značaja za EU u ovoj oblasti. njihov zahtev moraju da upute Savetu EU. Lisabonskog sporazuma. Član 27. Na taj način Visoki predstavnik predstavlja vezu između Saveta EU i Evropske komisije. a koji se odnosi na ocenu da li je takav zahtev u skladu sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU19. Visoki predstavnik vršiće i funkciju predsedavajućeg u Savetu EU sastavljenim od ministara spoljnih poslova država članica. Lisabonskog sporazuma. pri čemu ima ovlašćenje da bilo koje pitanje koje smatra važnim za spoljnu i bezbednosnu politiku EU iznese pred Savet. Lisabonskog sporazuma. Vršeći funkciju podpredsednika Visoki predstavnik podleže pravilima o postupanju u Evropskoj komisiji koji su propisani I stubom EU. i to preko Viskog predstavnika koji će o tom zahtevu izneti svoje mišljenje pred Savetom EU (koji odlučuje o tom zahtevu). kao dva kolektivna organa koja su pre Ugovora iz Lisabona bila razdvojena u dva različita stuba EU. Ukoliko neke od država članica žele da povećaju svoju međusobnu saradnju u oblasti spoljne i bezbednosne politike. ali je prepušteno Visokom predstavniku članom 30. Visoki predstavnik dobija ulogu glavnog zastupnika EU u oblasti spoljne i bezbednosne politike u odnosima sa trećim državama i organizacijama22. Lisabonskog sporazuma.

Nenad Vukčević bez obzira da li je zastupa samostalno ili kao lice koje predvodi delegaciju EU. i to preko novog organa u okviru II stuba EU. Lisabonskog sporazuma. vršiće i kordinaciju civilnih i vojnih misija EU. U pitanju je Spoljno-politički savet (Foreign Affairs Council) koji će baviti spoljnim poslovima Evropske unije u skladu sa smernicama Evropskog saveta. Države članice imaće obavezu da usvojene jedinstvene stavove EU u oblasti spoljne i bezbednosne politike. U oblasti bezbednosti Visoki predstavnik u saradnji sa Komitetom za politiku i bezbednost kojim predsedava. Visokom predstavniku je dodeljena uloga predsedavajućeg u Spoljno-političkom savetu25. upućuje svoj za23 24 25 Član 36 Lisabonskog sporazuma. U slučajevima kada EU zauzme jedinstven stav o nekom pitanju o kome se raspravlja u Savetu bezbednosti UN. Ukoliko neka država članica želi da promeni svoj status u nekoj od misija u kojoj učestvuje. koji se uvodi Lisabonskim sporazumom. Kordiniciju u njihovom postupanju vršiće Visoki predstavnik. 328 . Kada je reč o glavnim stavovima u spoljnoj i bezbednosnoj politici EU. Član 18 Lisabonskog sporazuma. zatražiće od Saveta bezbednosti UN da se pozove Visoki predstavnik pred Savet kako bi izložio stavove EU24. kao i na međunarodnim konferencijama na kojima učestvuju. zastupaju i u međunarodnim organizacijama čije su članice. uvedena je još jedna obaveza Visokog predstavnika koja se odnosi na konsultovanje Evropskog parlamenta (European Parliament) pre njihovog usvajanja. ili ukoliko neka država članica želi da participira u nekoj misiji u kojoj nije bila angažovana. države članice EU koje su ujedno i države članice Saveta bezbednosti UN. Član 34. kao i na obaveštavanje Evropskog parlamenta o rezultatima u njihovom budućem sprovođenju23. koje na osnovu odluke Saveta vrše države članice.

novina je da o njima odluku donosi Savet EU na predlog Visokog predstavnika. 5. Po njima funkcija ministra spoljnih poslova upravo je jedan od pokazatelja koji vodi stvaranju države EU. 329 . Kako se EU sve više razvija u jedan oblik jedinstvene države potrebni su joj i odgovarajući predstavnici. Što se tiče sredstava koja se koriste za sprovođenje spoljne i bezbednosne politike EU. koji o njemu i odlučuje. Lisabonskog sporazuma. Zaključak Uvođenje funkcije Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU predstavljalo je neophodnost u daljem razvoju EU. EU kao skup brojnih država Evrope. izvorna funkcija Visokog 26 Član 41. Pa tako.Položaj i ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU htev preko Visokog predstavnika koji se o njemu izjašnjava pred Savetom. iziskuje potrebu postojanja ličnosti koja će da zastupa stavove EU u političkim i bezbednosnim pitanjima. koji ne žele stvaranje jedne nadnacionalne države na području cele Evrope. Ipak. kao i u slučaju sa ostalim oblastima EU. u svojim nastupima prema ostatku sveta (kao i prema ostalim državama Evrope koje nisu članice) ima nameru da nastupa jedinstveno. odnosno njihovih građana. koji će ujedno biti nadležan i za raspolaganje odobrenim sredstvima prema utvrđenom planu. i na taj način gubitku identiteta država članica. uvođenje zajedničkih organa i predstavnika ide postepeno. Za takvo jedno predstavljanje EU i zastupanje zajdničkih dogovorenih stavova država članica. a to je ministar spoljnih poslova. svakodnevni praktični problemi sa kojima se suočava EU u odnosima sa trećima. o čemu obaveštava Savet EU26. potrebno joj je ono što karakteriše svaku državu. Zbog toga kada su u pitanju spoljni poslovi. Upravo uvođenje ove funkcije prouzrokuje jedan od razloga za protivljenje onih država članica.

jer predstavlja novinu u načinu uređivanja jedne države koji do sada nikad nije bio isproban. This function provided the European Union with something it has always lacked – a unique representative in its relations with third parties. kao što je to slučaj u državnom uređenju bilo koje države. koji je inače sam po sebi specifičan. which refers to the common foreign and security policy of the European Union. godine. 330 .Nenad Vukčević predstavnika se iz godine u godinu proširuje novim ovlašćenjima i spajanjima sa drugim funkcijama. Namera je bila da EU dobije jedan jedinstven propis na kojem će da zasniva svoju organizaciju i ovlašćenja. in its special part also known as the 2nd Pillar. Evropski ustav nije usvojen jer je odbijen na referendumima u Francuskoj i Holandiji. i. Tako da iako Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU još uvek nema klasičnu poziciju i naziv ministra spoljnih poslova. što je predstavljalo razliku u odnosu na dotadašnju praksu kada su se važeći sporazumi EU menjali putem amandmana. a koju je predvideo Ustav EU27 – ministar spoljnih poslova EU. a sve u cilju da bi se konačno došlo do one funkcije koja je bila prvenstvena namera kreatora EU. This essay begins with the information about the initial development 27 Sporazum o uspostavljanju Evropskog ustava potpisan je oktobra 2004. posle čega se odustalo od njega. to ne znači da Visoki predstavnik de facto ne vrši takvu ulogu u sistemu EU. Summary The EU High Representative for Common Foreign and Security Policy represents a special individual body in the European Union organization system. The introduction of this relatively new function represents a movement in the organization of the European Union and its approaching to the system of a supranational federal state. Ipak zbog neuspeha Ustava EU.e. novi Lisabonski sporazum uvodi novi naziv – Visoki predstavnik Unije za spoljnu i bezbednosnu politiku.

from which the 2nd pillar of the EU emerged. the Western European Union. the European Union. the crucial part of this essay contains basic information about the position of High Representative and his/her authorities which have enlarged with every change of treaties upon which the European Union is based. as a part of the European Union’s system which introduced the position of High Representative. Also.Položaj i ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU of the common foreign and security policy of the European countries. Key words: The EU High Representative for Common Foreign and Security Policy. 331 . the 2nd pillar of the EU.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->