SADRŽAJ

:

Ličnost se može definisati kao za pojedinca karakterističan način ponašanja. • kao ni jedan drugi čovjek. mi označavamo relativnu doslednost. Svi mi veoma dobro znamo da se ljudi međusobno razlikuju upravo zbog toga što su različite ličnosti. ni jedna od njih nije potpuna. • šta je to što pokreće ljude na aktivnost ( dinamika ličnosti ). To možemo videti po broju definicija. Neki psiholozi smatraju se da je svaki čovek u izvjesnom pogledu: • kao svi drugi ljudi. • kao neki drugi ljudi. pojmom ličnosti. Takođe će biti reči o neophodnosti usklađivanje ličnosti i vrste posla koji osoba obavlja u organizaciji. Kada govorimo o ličnosti. govorimo o određenim karakteristikama pojedinaca koje se ogledaju u različitim oblicima ponašanja. a uprkos velikom broju istih. Definisati jednu ličnost je veoma težak zadatak. Kroz ovaj rad upoznaćemo vas sa pojmom organizacionog ponašanja. ali ni ova definicija nije u potpunosti tačna. neophodno je sagledati ličnosti članova organizacije. sa posebnim osvrtom na posao menadžera i koje lične karakteristike jedan dobar menadžer treba da poseduje. odnosno razumeli organizaciono ponašanje. i njenim osnovnim karakteristikama i dimenzijama. jedinstvo i osobenost ponašanja pojedinca.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje UVOD Da bi bolje shvatili. Ličnost je veoma slojevita i kada govorimo o njoj potrebno je prepoznati: • najvažnije momente koje treba proučavati i prikazivati ( struktura ličnosti ). Sama organizacija i njeno ponašanje su povezani sa ličnosti i ponašanju članova te organizacije. Kada koristimo izraz – ličnost. 2 . • od čega zavise osobine ljudi i u kom stepenu se one formiraju kod nekog pojedinca ( razvitak ličnosti ).

socijalna interakcija je veoma važna. Organizaciono ponašanje može biti definisano kao razumevanje. organizaciono ponašanje se oslanja i na istraživanja odnosno na praksu. koja je u procesu rada imala konstantno osvetljenje.1924. produktivnost je rasla. stavova i performansi u organizacijama. eksperimentalna grupa radnika imala promenljivo osvetljenje.u obe grupe. socijalne antropologije. Njen intenzitet se kretao od veoma jakog do veoma slabog. Četrnaest muškaraca je radilo na sastavljanju prekidača. kao i da inteligentniji radnici imaju slabiji učinak. a ljudi dobro rade ako ih cenimo. svaki radnik ograničavao je proizvodnju tako što je sebi određivao učinak. Četvrta faza – Obuhvata istraživanje ponašanja . industrijskog inženjeringa i organizacione psihologije. U zaključku Hotorn eksperimenta možemo reći da: • • ljudi nisu racionalna i ekonomska bića kako su pretpostavljali klasični teoretičari. gde se proučava uticaj osvetljenja radnog mesta na produktivnost radnika. Što se tiče rezultata ove faze eksperimnta . I u ovoj fazi eksperimenta. Primećuje se da zadovoljstvo ili nezadovoljstvo radnika nije uvek povezano sa preduzećem. predviđanje i kontrola ljudskog ponašanja u organizaciji. sociologije.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje 1.pojam Izučavanje organizacionog ponašanja vezuje se za „Hotorn eksperiment“. Prva faza (1924-1927). Predmet organizacionog ponašanja je proučavanje ljudskog ponašanja. dok je druga. u kojoj je određena kontrolna grupa radnika. U prve dve faze ističu se: -Veoma dobri međusobni odnosi kod radnika -Usklađenost interesa radnika i menadžmenta Treća faza – Intervjuisanje (direktno i indirektno). sprovedenu u Western Electric Company . (Hawtorn studiju. bez obzira na stimulaciju i ograničavanje dnevne proizvodnje.0. Izučavanje organizacionog ponašanja bi trebalo da omogući shvatanje ponašanja ljudi u organizaciji. produktivnost je rasla. grupa postavlja svoje norme. Ono što se ističe je da. god). koje sui male dodatne pauze za odmor i mogućnost različitog osveženja u toku rada. Druga faza (1927-1933) Novi radni uslovi primenjivani su na pet žena koje su radile u ovom odeljenju. Organizaciono ponašanje . To je interdisciplinarni koncept koji obuhvata znanja iz psihologije pojedinca. 3 .

Organizaciono ponašanje istražuje individualno i grupno ponašanje u okvirima organizacije. pa se problem svodi samo na jasno razdvajanje njihovih predmeta istraživanja. koja se bavi izučavanjem ponašanja pojedinca u društvenom okruženju. 4 . a za izučavanje organizacionog ponašanja najvažnija je posebna psihološka disciplina – socijalna psihologija. razlike između ovih disciplina se smanjuju. Čovek reaguje na sredinu tako što ispoljava određeno ponašanje. Razlike između organizacionog ponašanja i naučnih disciplina su sledeće: Organizaciono ponašanje i organizacijska psihologija. Dobre teorije i modeli uzimaju u obzir veliku raznolikost individualnih i grupnih ponašanja i daju poredak u istraživanju ponašanja. a zadatak menadžera bi bio da to ponašanje usmere. Organizaciono ponašanje uključuje znanja iz različitih naučnih disciplina. jer će se samo na takav način željeno ponašanje ponoviti u budućnosti. Psihologija je nauka o ljudskom ponašanju. Organizaciona teorija istražuje strukture i procese u samoj organizaciji. Razlika je u tome što organizacijska psihologija polje istraživanja zadržava na nivou psiholoških objašnjenja. je u njenom vezivanju za industrijske odnose u organizaciji. Potrebno je napomenutu da živimo u organizovanom društvu. posebno onog dela koji govori o organizacionoj kulturi. do nivoa praktičnih potreba.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Organizaciono ponašanje omogućava shvatanje ljudske prirode. a kako istraživanja pokazuju i individualnih ciljeva zaposlenih. Sociologija je nauka o društvu. Ponašanje treba da bude takvo da obezbedi ostvarenje ciljeva organizacije. promeniti ono šta se dešava i kontrolisati događaje. možemo veoma često objasniti šta se dešava. Pomoću različitih nauka. Međutim saznanjem da se područje interesa organizacijske psihologije sve više širi. Obe discipline izučavaju ljudsko ponašanje u organizaciji. Organizaciono ponašanje i organizaciona teorija. Pridobijanje ljudi da rade zajedno je jedan od rezultata izučavanja organizacionog ponašanja. a značaj sociologije u organizacionom ponašanju. pošto je kultura – u izučavanju organizacionog ponašanja – vezana za internacionalni kontekst i ima izuzetan značaj za uspešno međunarodno poslovanje. oni kroz interakciju sa ovom sredinom ispoljavaju određeno ponašanje. Moderna definicija kulture je da ona predstavlja stečeno znanje i iskustvo koje ljudi koriste u razvoju svog društvenog ponašanja. kao što su: Antropologija (nauka o čoveku) je ključna disciplina u izučavanju organizacionog ponašanja. Kurt Levin je primetio da: Ne postoji ništa toliko praktično kao što je dobra teorija. daje mogućnost za predviđanje ponašanja zaposlenih u određenim situacijama i takođe ukazuje i na to kako organizaciona sredina utiče na ponašanje zaposlenih. a organizaciono ponašanje je multidisciplinarno. Zaposleni dolaze u organizaciju kao već formirane ličnosti. organizaciona sredina deluje na njih.

težina. a organizaciona teorija. To znači da. koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinca I socijalne sredine I tako određujee opšti. личност означава (1) спољашњи аспект неке особе. Simboli ličnost mogu biti: a) spoljašnji simboli . Rot smatra da je ličnost jedinstvena organizacija osobina. odnosno kako ljudi deluju na druge i kako shvataju i vide sami sebe. Još jedna od definicija je da licnost čine relativno stabilni aspekti pojedinaca koji ih razlikuju od drugih ljudi i formiraju osnove našeg predviđanja koja se tiču njihovog budućeg ponašanja. osobine koje su među sobom povezane i zavisne i koje tako čine jedinstvenu organizaciju ili strukturu. Pojedina istraživanja ukazuju na to da se naši stavovi i sistemi verovanja menjaju tokom života. dok je kadrologija usmerena na tehniku i tehnologiju upravljanja ljudskim resursima. organizaciono ponašanje je većim delom neteoretska disciplina. Po Olportu. boja kože… b) unutrašnji simboli . crte lica.visina. 5 . “добра”. Upravo zbog toga se ličnosti među sobom razlikuju. начин како је други опажају и како она утиче на њих.личност  Маска коју је носио глумац у римском позоришту звала се персона и то је вероватно извор савременог термина personality (личност)  У том смислу. neprijateljsko. ljubazno). “лоша”) Ličnost definišemo kao jedinstvenu kombinaciju karakteristika osobe koji proizilazi iz načina na koji se neko ponaša i stupa u interakciju sa drugim ljudima.elementi ponašanja (prijateljsko. ličnost je dinamička organizacija onih psihofizičkih sistema unutar same individue. Utvrđeno je da se ličnost formira do pete godine. 2. sistema koji određuju njeno karakteristično ponašanje I njen karakterističan način mišljenja.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Drugim rečima. pojam Порекло и значење појма . постоји елемент вредновања личности (“снажна”. односно (2) вештину друштвеног опхођења  У оба случаја.0. Organizaciono ponašanje je fundamentalna i konceptualna disciplina. svojim većim delom – teoretska. svaku ličnost karakterišu relativno trajne osobine. definicija. za pojedinca karakterističan način ponašanja. Organizaciono ponašanje i kadrologija (nauka o ljudskim resursima organizacije). Ne postoji jedinstveno prihvaćena definicija pojma ličnost. Ličnost.

nivo obrazovanja roditelja. Kroz svoje ponašanje oni prezentuju situacije koje će pobuditi određena ponašanja kod dece. Kao član navedenih grupa. ujaci i ostali) takodje uticu na formiranje licnosti. Roditelji utiču na razvoj dece na tri načina: 1. gde ona podstiče određene vrednosti.. rasa. 3) Pripadnost socijalnim grupama Prva grupa kojoj većina pojedinaca pripada jeste porodica.Nasleđe i okruženje Nasleđe se odnosi na genetsku osnovu. 2. religija. bitna je i veličina porodice. Kulture pomažu u određivanju opštih obrazaca sličnosti u ponašanju među ljudima ali isto tako između pojedinaca unutar iste kulture postoje i razlike u ponašanju koje s vremenom mogu biti ekstremne. preko razlicitih grupa u skoli i sportskih timova do radnih i socijalnih grupa. Oni selektivno nagrađuju i kažnjavaju određena ponašanja. njen društveno-ekonomski nivo. Porodična situacija . temperament ). 4) Životno iskustvo Život svake osobe je jedinstven u smislu specificnih dogadjaja i iskustava koja takodje uticu na formiranje licnosti.predstavlja značajan izvor formiranja ličnosti. kao i fizičke ( pol. pocev od druzenja u detinjstvu. 6 . pripadnost socijalnim grupama i životno iskustvo. tetke.. čovek ima različite uloge i iskustva. Nasleđe postavlja ograničenja u okviru razvoja određenih karakteristika i samo unutar toga uticaju iz okruženja mogu odrediti karakter ličnosti. odnosno genetske predispozicije. nacionalna) Odnosi se na načine na koje različite populacije ljudi ili društva organizuju svoje živote. porodicu. 2) Porodica Osnovno sredstvo za socijalizaciju pojedinca unutar posebne kulture jeste njegova neposredna porodica. utičući tako na buduće ponašanje dece. U teoriji ličnosti postoje neslaganja oko toga u kojoj meri genetski faktori utiču na formiranje ličnosti – vodi se polemika da li je to do uticaja prirode ili vaspitanja. Služe kao modeli uloga sa kojima se deca često snažno identifikuju. 3.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Uticaji na razvoj ličnosti . geografska lokacija. Ljudi tokom svog života pripadaju različitim grupama. Pojedinci rodjeni u odredjenoj kulturi izloženi su porodičnim i društvenim vrednostima i normama prihvatljivog ponasanja svoje kulture. 1) Kultura (opšta. Ona predstavlja najbitniji faktor u izgradnji ličnosti. Okruženje se odnosi na: kulturu. Roditelji igraju znacajnu ulogu u razvoju licnosti ali i članovi šire porodice (deda i baba.

• Kompetentnosti je teško promeniti. omogućava objašnjenje njenog ponašanja. • Jedan cilj može biti povezan sa zadovoljenjem više potreba. oni moraju da ih nauče. Sistem ličnosti – slika 1. Koncept koji se pokazao koristan za razumevanje individualnog ponašanja je sistem ličnosti. 7 . • Ljudi vole događaje koji podržavaju njihova verovanja. Poznavanje ciljeva jedne osobe. svako od nas ima jednistvenu kombinaciju karakteristika koje zavise od različitosti života i znatno otežavaju predvidjanje ponasanja. • Često se dešava da osoba ne vidi svoje kompetentnosti na način na koji ih vide drugi. Vrednosti Ciljevi Poimanje sebe (self koncept) Verovanja Kompetentnosti 1) Lični ciljevi Ciljevi su one stvari ili događaji kojima težimo u budućnosti kako bismo zadovoljili svoje osnovne potrebe. ipak svaka osoba ima različite prirodne kapacitete u različitim oblastima. kompetentnosti. isto više ciljeva može biti povezano sa zadovoljenjem jedne potrebe. • Hijerarhija ličnih ciljeva pomaze pojedincu da postavi prioritete i da reši interne konflikte izmedju ciljeva. verovanja. Ljudi ponekad ne znaju koji su njihovi ciljevi sve dok ih ne dostignu. • U zavisnosti od mere u kojoj pojedinac može da nađe načine da prevede kompetentnosti u efektno ponašanje. 2) Kompetentnosti (sposobnosti) • Ljudi nisu rođeni sa kompetentnostima.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Šta navodi čoveka da se ponaša na određeni način? Na određene načine mi smo svi isti. vrednosti. Verovanja preispitujemo u svakoj situaciji i težimo da ih potvrdimo. 3) Verovanja • Verovanja su ideje koje ljudi imaju u vezi sa svetom i načinom na koji on funkcioniše. Sistem ličnosti Sistem ličnosti je strukturiran oko četiri osnovna podsistema: lični ciljevi. zato što svaka promena zahteva vreme. on će uspeti da ih iskoristi i da da svoj doprinos. ali ipak. • Primećuje se da ljudi mogu i da potisnu svoje kompetentnosti.

nikada nikome ne dozvoliti da oseti da ste neodgovorni. Specifična Osoba Stavovi Sposobnosti Emocije 8 . Primeri vrednosti: uvek biti ljubazan prema drugima. • Mnoge od naših vrednosti se menjaju tokom tinejdžerskih godina (13-19 godina). Propuštanje da se vrednosti potvrde prouzrokuje stid. težimo da ih se držimo. • Vrednosti mogu biti u konfliktu sa potrebama ili ciljevima. sposobnosti i emocije. ne opterećivati druge svojim problemima. kao ljudsko biće različito od drugih). Iz njih mozemo sagledati osnovne potrebe licnosti kao i nacin na koji ona vidi sebe. Vrednosti mogu ograničiti ciljeve. 4) Vrednosti • Vrednosti formiraju bazu karaktera jedne osobe. uvek dati najvise od sebe u aktivnostima koje obavljate. od jedne kulture do druge. Poimanje sebe (self koncept) je način na koji osoba vidi sebe kao fizičko. Forme samo–izražavanja . duhovno i moralno biće (tj. stavovi. osećaj lične vrednosti.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje • Ljudi imaju način da učine da se dese stvari (čak i ružne stvari) za koje veruju da se "uvek dešavaju". kod osobe pojačava. • Kompetentni. često uzrokuju snažno odbrambeno ponašanje kada su pod pretnjom. fleksibilni menadžeri su otvoreni za sve mogucnosti sve vrste ljudi i sve vrste situacija. ali kako postajemo zreliji. Ideje o sebi i način na koji pojedinac vidi sebe varira od jednog istorijskog perioda do drugog. socijalno. Karakteristike ličnosti Svoju licnost ljudi uglavnom ispoljavaju preko stavova sposobnosti i emocija.slika 2.      • Potvrđivanje vrednosti svojim ponašanjem. od jedne drustveno-ekonomske klase do druge. krivicu i sumnju u sebe. • Vrednosti su hijerarhijski uređene prema stepenu značaja tj. nikada ne povrediti namerno nečija osećanja. Znacajne dimenzije individualnih razlika su: poimanje sebe. • Menadžeri se ponašaju u skladu sa svojim verovanjima o ljudskoj prirodi. njihova verovanja su uvek na probi uvek su predmet testiranja i revizije. Konflikte vrednosti je često veoma teško rešiti. kompetentnosti i verovanja. važnosti. vidi sebe. osobine licnosti.

Prijatnost i Saglasnost Društvenost Intelektualna otvorenost Emocionalna stabilnost Savesnost Ličnost je ono šta jesmo. Prosuđivanje – Opažanje: Model "velikih pet“ ili model "pet faktora“ Model velikih pet – slika br. Prema tome na šta obraćaju pažnju i odakle prikupljaju informacije Senzitivnost – Intuicija: Prema tome kako vrše procene i donose odluke Mišljenje – Osećanje: Prema tome kako se odnose prema svetu koji ih okružuje. društvene osobe koje žele dobre međuljudske odnose. zatvoreni. takođe su komunikativni. 3. 3. ne vole uspostavljanje kontakata sa ljudima) 2. otvoreni. promeniti ali se ponašanje može prilagoditi. a ponašanje je ono šta radimo. prijateljski nastrojeni) • Introvertnost ( nedruštveni.Seminarski rad Osobine ličnosti Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Myers-Briggs Type Indicator (MBTI) je poznati indikator licnosti koji je identifikovao 4 osnovne osobine prema kojima se ljudi razlikuju: 1. 4. ne vole stupanje u socijale interakcije. Ličnost se ne može 9 . Prema tome na šta fokusiraju energiju postoje sledeće osobine ličnosti: • Ekstrovertnost ( prijatni ljudi.

istrajne. nervozne nepoverljive. 3. Društvenost – stepen otvorenosti (komunikativne. Položaj . poverenje i nasuprot tome antagonizam. 4. 5. sa manjkom samokontrole. toplina. Prijatnost i saglasnost – težnja osobe da bude u dobrim odnosima sa ljudima u okruženju (kooperativnost. osobe u odnosima sa drugima 3. a nasuprot njima . imaju osećaj zadovoljstva i slobode a nasuprot njima – nesigurne. Redizajniranje poslova tako da se zaposlenima daju samo oni zadaci koji odgovaraju njihovim sposobnostima.konzervativne). postoji pet osnovnih osobina ličnosti 1.. uredne. efikasne. zbunjene i neefikasne).3. mentalno jake. hladnoća i nepoverenje) 2. Za ljude koji veruju da su njihove performanse proizvod okolnosti koje se nalaze van njihove neposredne kontrole kaze se da poseduju eksterni lokus kontrole. Za ljude koji veruju da kontrolisu događaje i posledice koji utiču na njihove živote.Lokus kontrole Ljudi se razlikuju prema tome koliko lične odgovornosti preuzimaju za svoje ponašanje i njegove posledice. načina razmišljanja i kreativnosti (radoznale. inteligentne osobe. Selektovanje pojedinaca čije se postojeće sposobnosti najbolje usklađuju sa zahtevima posla. a nasuprot njima – impulsivne. Savesnost – stepen istrajnosti u realizaciji zadataka (pouzdane. 2. Usklađivanje ličnosti pojedinca sa poslom koji obavljaju Postoje 3 strategije: 1. a nasuprot tome introvertne). efikasne osobe koje. Obezbeđivanje obuke (treninga) tako da zaposleni razviju potrebne veštine i znanje. pažljive. Intelektualna otvorenost – spremnost na prihvatanje novih iskustava. Značaj za menadžere 10 .Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Kao što je predstavljeno na slici br. kaže se da poseduju interni lokus kontrole. Emocionalna stabilnost (prilagođenost) predstavlja stepen smirenosti i sigurnosti (stabilne. temeljne. bezbrižne i neefikasne).

Nekada se verovalo da je inteligencija urođeni kapacitet koji se gentski prenosi sa jedne generacije na drugu. dok oni sa internim lokusom kontrole mogu da se opiru namerama menadzera koji nadgledaju njihov rad. Veština je specifičan kapacitet za fizičko manipulisanje objektima. Emocionalna inteligencija je sposobnost razumevanja i usmeravanja sopstvenih osećanja kao i osećanja drugih ljudi. Emocionalno inteligentne osobe u stanju su da motivišu ljude. potreba za jakim stavovima. a pri tom ostvaruju vecu zaradu. prosuđuje i rešava probleme. Sklonosti su prirodni talenti koji pomažu zaposlenima da nauče specifične zadatke brže od drugih i da ih izvrše bolje. • Pojedinac će imati pozitivne stavove ka određenom ponašanju kada veruje da je ono povezano sa pozitivnim ishodima i • Negativne stavove kada veruje da dato ponašanje vodi negativnim ishodima. ispoljavaju bolje rezultate kod zadataka koji zahtevaju ucenje ili resavanje problema kada rezultati vode zeljenim nagradama. sposobnosti i veština. Faktori koji utiču na stabilnost stavova tokom srednjih godina su: veća lična stabilnost. Stečene sposobnosti su one koje je pojedinac stekao s vremenom i koje je u stanju da dalje koristi. • Osobe sa eksternim lokusom kontrole veruju da kontrolisu radno okruzenje preko svog ponasanja. Istrazivanja su medjutim pokazala da je inteligencija takodje funkcija uticaja iz okruženja. Upravo iz tog razloga menadzeri treba da postave ljude iz ove druge kategorije na poslove koji zahtevaju vece angazovanje i manje kontrole. viši nivo znanja. Stavovi Stav je definisan kao "naučena predispozicija da se odgovori na konzistentno naklonjen ili nenaklonjen način u odnosu na dati objekat". 11 .Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje • Osobe sa internim lokusom kontrole pokazuju vecu radnu motivaciju. Stavovi se češće menjaju tokom rane i kasne zrelosti nego tokom srednjih godina. Sposobnosti Sposobnost predstavlja kapacitet osobe (mentalni i fizički) da obavi neki posao ili završi neki zadatak i obuhvata prirodne sklonosti (sposobnosti) i stečene sposobnosti potrebne da se uspešno izvrši zadatak. Uspešno izvršenje posla zahteva pravu kombinaciju napora. ispoljavaju jacu vezu izmedju zadovoljstava poslom i rezultata nego oni sa eksternim lokusom kontrole. pokazuju manju zabrinutost. Inteligencija – stepen sposobnosti pojedinca da konstruktivno razmišlja. snaznije osecaju da napori vode rezultatima.

Ličnost menadžera je glavni faktor individualnog ponašanja u organizaciji. vode računa o ličnosti menadžera. sa pozitivnim stavom i pozitivnom energijom i prema drugim ljudima. shvataju i vide sami sebe. U literaturi se navodi veliki broj osobina koje su izuzetno značajne i koje karakterišu uspešnog menadžera. jer će tako najlakše steći autoritet kod svojih saradnika. druge ljude. da ljudi koji vrše selekciju pri zapošljavanju menadžera. što bi značilo da njegov rad mora da bude uzor svim članovima organizacije. odnosno da bi uspešno obavljao sve upravljačke uloge i zadatke. u odluke i akcije koje preduzima. Razlike u ličnostima dovode do različitog ponašanja pojedinaca.Optimista. određuju njenu celokupnu aktivnost i njen profil.kako. . što znači da poseduje one intelektualne sposobnosti koje će mu omogućiti da brzo uči i brzo se prilagođava promenama. da veruje u sebe. dovode do toga da se oni u organizacijama ponašaju veoma različito. U suštini. ne treba postaviti na mesto PR menadžera ili menadžera prodaje. . odnosno emotivno-psiholoških i fizičkih osobina. Ličnost čini sinteza dva najbitnija elementa . ponašanje. Veoma je važno uskladiti osobine menadžera što je više moguće sa vrstom posla koju treba da obavlja. a ne samo o njegovim kvalifikacijama za određeni radni zadatak.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Svaki čovek ima jedinstvenu ličnost.Inteligentan. pored znanja i sposobnosti mora da poseduje i odgovarajuće osobine ličnosti. Uspešan menadžer Da bi jedan menadžer bio uspešan. moraju poznavati profil organizacije. 12 . . . Ona je određena specifičnom kombinacijom različitih karakternih. da bi se brzo i na pravi način prilagodio novonastalim okolnostima u okruženju. pa time i menadžera. da pomogne da se brojni problemi savladaju. što znači da mora biti otvoren prema novim idejama. a ono dovodi do različite produktivnosti i zadovoljnosti poslom. Zbog toga je veoma važno.Energičan i ambiciozan. da bi mogao da istraje kad naiđe na teškoće i odlučan da ostvari postavljene ciljeve. kao i strukturu ličnosti postojećih menadžera.Fleksibilan. i sposoban da podnese teret konkurencije i uvek ponudi nešto novo. . da se ničega ne plaši. . nekoga ko je nije komukativan.Kreativan i maštovit. odnosno njenu delatnost. Oni takođe. .Pošten i pravičan. da bi mogli izvršiti pravilan izbor i na kraju dobiti skladan menadžerski tim. odnosno na radno mesto gde su komunikacione sposobnosti veoma važne. odnosno osobine ličnosti menadžera jedne organizacije. Zbog toga.Vredan i radan.kako ljudi deluju na druge ljude i . i prema životu uopšte. Tako se najčešće navodi da dobar menadžer treba da bude: . s druge strane. Različite osobine ličnosti svih ljudi.Jaka i stabilna ličnost.

Zrelost ličnosti. U razmatranju svih navedenih osobine koje uspešan menadžer treba da poseduje. silu i autoritet. ali se kroz te interakcije i formira. Ličnost se takođe iskazuje i kroz interakcije sa drugim ličnostima. odnosno izbora i dodele uloga menadžerima unutar timova. izdvaja od druge. U zavisnosti od tipa menadžerskog zadatka. Često se može desiti da i neka iznenadna. Zrele ličnosti će biti aktivne. je takođe jedan od značajnih faktora ponašanja u organizaciji. samo-posmatranje. biraćemo tipove ličnosti kojima će odgovarati ti poslovi. interesovanja će im biti površna. samopoštovanje. Različite ekstremne situacije. zaista. Poznavanje osobina ličnosti menadžera. što sve ukupno bitno određuje način donošenja odluka i preduzimanja odgovarajućih akcija. neko ličnost. Takve osobe se veoma loše ponašaju i odnose prema onima koje ne poštuju. posedovaće samosvest i kontrolu i sagledavaće dugoročnu perspektivu. Nasuprot njima. nezrele ličnosti će biti pasivne. Na osnovu tih interakcija se može zaključiti kakva je. zavisne od drugih. odnosno nečijih karakternih crta. sasvim sigurno. nameće se i logičko pitanje: da li postoji ličnost koja sve te osobine zaista poseduje? Kakateristike ličnosti su nešto što jednu ličnost. u kojima se određena ličnost nađe u toku života. osobine Ličnosti takođe možemo posmatrati po stepenu njihove zrelosti. a za koju određena osoba nije ni znala da postoji. veoma su značajne za uspešnost menadžment procesa. vrednosti. To su autoritarizam. teško će se kontrolisati i moći će da sagledaju samo kratkoročnu perspektivu. imaće široka interesovanja. Uticaj zrelosti ličnosti menadžera. je veoma važno. To je veoma važan faktor. Oni druge posmatraju samo kroz prizmu moći i 13 . One.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje . • Autoritarne ličnosti veoma teško menjaju svoja uverenja i imaju poštovanje samo za moć. mišljenja. ali i druge osobine menadžera. odnosno po stepenu razvoja. dovede do toga da se ispolji neka osobina ličnosti koja je bila skrivena. jer se uspešna komunikacija često postavlja kao jedan od odlučujućih faktora za uspešnost menadžera. Ove. koje su kod menadžera veoma važne. brzina odnosno osećaj za vreme. sklonost riziku. nezavisne. opažanje.Komunikativan. naročito pri formiranju menadžerskih timova. u istom okruženju. često dovedu do ispoljavanja nekih skrivenih potencijala i osobina. nepredviđena situacija. utiču na oblikovanje stavova. da bismo mogli da predviđamo i kontrolišemo ponašanje tog menadžera. Dimenzije ličnosti Postoje takođe još neke dimenzije ličnosti.

vrlo često rade više stvari u isto vreme i teško se opuštaju. U zavisnosti od toga koje su osobine više cenjene u tom društvu. Oni su visoko motivisani. nego u drugim. Biografske karakteristike Na ličnost i ponašanje menadžera će veliki uticaj imati i fizički faktori. odnosno po brzini. nego kod anglosaksonskih menadžera. U drugu grupu spadaju ličnosti koje nemaju osećaj hitnosti. Ovakve osobe stalno imaju osećaj da moraju da urade sve više i više. Ovakvi menadžeri će više pažnje obraćati na ponašanje drugih u organizaciji i lako će prilagođavati svoje ponašanje okolini. doći će do većeg razvoja tih osobina. Ličnosti koje imaju sposobnost samoposmatranja su svesne svojih osobina i mogu svoje ponašanje da prilagode okolini i situaciji. oni će poštovati svog rukovodioca samo ako je autoritativan. a da imaju sve manje vremena. odnosno komplikovanim poslovima. U prvu spadaju oni koji su uvek u pokretu. Ukoliko se u organizaciji ne nalaze na čelnoj poziciji. Njihov kvalitet se najbolje iskazuje u poslovima gde nije dobro donositi ishitrene i površne odluke. Po osećaju za vreme. ličnosti možemo podeliti na dve grupe. bračno stanje i dužina radnog staža. Cenjene osobine u japanskom društvu ćemo mnogo češće sresti kod japanskih. skloni da preuzimaju rizik i veoma su nezavisni.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje sile. nestrpljivi su. brže donose odluke i to na osnovu manje informacija. Takve osobe nemaju nikada osećaj nedostatka vremena i potrebe hitnosti. • • • Različiti uticaji na ličnost menadžera Uticaj nacionalne kulture na ličnost menadžera nije presudan. 14 . Kada dođu na rukovodeću poziciju. Njih je vrlo teško motivisati. menadžeri koji prihvataju niže nivoe rizika. radi završetka određenog posla. Ono je povezano sa efikasnošću jer će osobe koje su visoko samoefikasne. javljaju češće. oni mogu u svakom trenutku da se opuste i nikada nisu nestrpljivi. Do toga dolazi zbog favorizacije određenih osobina ili crta ličnosti u određenoj kulturi. kao što su starost. Za razliku od njih. imati i visok stepen samopoštovanja. Međutim. da se određeni tipovi ličnosti menadžera u određenim kulturama. pol. njihov autoritarizam će doći do izražaja i oni će rukovoditi po sistemu vođstva. Menadžeri koji su skloniji riziku. • Samopoštovanje se ogleda kroz stepen ličnog uvažavanja i poštovanja svojih sposobnosti. Menadžeri koji poseduju ovu osobinu su sposobni za rešavanje teških problema. kao i za postizanje dobrih rezultata na teškim. Oni su pogodni za veoma dinamične poslove u kojima dolazi do čestih promena. Najočogledniji primer uticaja nacionalne kulture dobijamo posmatranjem razlika između anglosaksonskih i japanskih menadžera. su studiozniji i oni odluke donose tek kada imaju sve potrebne informacije. različite nacionalne kulture će dovesti do toga.

između ostalog i zbog manjeg odsustvovanja. S druge strane. najčešće zbog obaveza u tim porodicama i odgovornosti za nju. • Iz svega ovoga vidimo da su ljudi veoma različiti. koristeći u tome svoje iskustvo. sposobnost percepcije i rezonovanja. Njegov uticaj se ogleda u tome da zaposleni koji su više vremena proveli na jednom radnom mestu u istoj organizaciji su zadovoljniji. brzina pokreta) i one su važne kada treba manipulisati stvarima u okruženju (fizička snaga je neophodna za podizanje tereta). i ako se i dalje smatra da su muškarci efikasniji . treba da poseduju razvijene sposobnosti rezonovanja i pamćenja. brzina i koordinacija pokreta. zahvaljujući rutini. Fizičke sposobnosti se ogledaju kroz nečije motorne sposobnosti ( reakcija. da bi mogli da nađu rešenje za određeni problem. uspele da se izbore za ravnopravan tretman na poslu. svakog menadžera čini 15 . • U intelektualne sposobnosti spadaju: verbalna. Oni koji bi želeli da se bave istraživanjem tržišta. koje dovode do pada produktivnosti. Jedina razlika se ogleda u tome što ljudi koji imaju svoje porodice. koje donosi povećanje produktivnosti. stariji ljudi su manje skloni promenama. pa su samim tim efikasniji i produktivniji. oni su zadovoljniji poslom i manje odsustvuju. Menadžeri koji žele da se bave finansijama bi trebalo da imaju razvijene numeričke i dedaktičke sposobnosti. Intelektualne i fizičke sposobnosti Veliku razliku među ličnostima menadžera možemo videti i posmatrajući razvijenost njihovih sposobnosti. Starenjem opada snaga. Žene su ipak. numerička sposobnost. Sposobnosti možemo podeliti na intelektualne i fizičke. sposobnost snalaženja u prostoru. Radni staž utiče na produktivnost. imaju više rutine. iako ima dosta stereotipnih zaključaka i mišljenja na tu temu. da bi se bez problema snalazili sa brojevima i mogli da izvlače zaključke na osnovu poznatih činjenica. dedukcija. Takođe. pokazuju manju sklonost ka rizicima i teže menjaju organizacije u kojima rade. Kombinacija svih osobina. Bračno stanje nema mnogo uticaja na ponašanje na poslu. pamćenje. na početku novog milenijuma. pa stoga teže napuštaju organizacije. Pol ne utiče na produktivnost na poslu.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Sa starošću dolazi do opadanja fizičkih i intelektualnih sposobnosti. nego što bi to obavila neka mlađa osoba. teže se prilagođavaju na novi posao i manje su fleksibilni. kao i da ne postoje bolji ili lošiji tipovi ličnosti menadžera. ali iskustvo donosi prednost koja se ogleda u tome da se neki rutinski poslovi mogu obaviti na efikasniji način. ali sa druge strane postoji iskustvo.

16 . Prvenstveno oni treba da budu svesni svojih ličnih osobina i svog karaktera. pogodna su zanimanja profesora ili socijalnih radnika. Razlog tome je što će takav menadžer biti ujedno i produktivniji. Tipovima ličnosti koji su fizički aktivniji. To je činjenica koju treba da znaju i sami menadžeri. a samim tim će i njegova zadovoljnost poslom u organizaciji biti velika. jer će moći da svoje mogućnosti iskoristi do maksimuma. Menadžeri koji imaju razvijene verbalne sposobnosti i moć ubeđivanja. Prisutnost određene osobine ličnosti.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje jedinstvenim i upravo su te osobine presudan faktor za izbor menadžera u nekoj organizaciji. a pri tome su stabilni i praktični. ako menadžeru dodelite posao koji je u suprotnosti sa njegovim ličnim osobinama i koji zahteva ličnost koja je potpuno drugačija od njegove. ma koliko taj posao nekom drugom izgledao privlačan i izazovan. odgovaraju poslovi u proizvodnji ili zanatstvu. Na osnovu svega ovoga se mogu napraviti okvirne procene tipova ličnosti i njima odgovarajućih zanimanja. kao i sa ostalim tipovima ličnosti u organizaciji. Takođe. a poseduju ambicioznost i samopouzdanje će se odlično snaći u poslovima prodaje i odnosa sa javnošću. poseduju snagu i veštine. Treba da se trude da se što više razviju. Ljudi koji vole istraživanje i razmišljanje. će biti različito vrednovana u različitim tipovima poslova. sve te osobine treba uskladiti sa tipom posla koji određeni menadžer treba da obavlja. Emotivni. Samo će tako. on će se osećati frustrirano i nezadovoljno. intelektualno i duhovno. nepraktični i kreativni ljudi bi se trebali baviti nekim vidom umetnosti. a pri tome su analitični i radoznali dobro će se snaći u poslovima ekonomije ili novinarstva. kao i da pokušaju da svoje sposobnosti i talente iskoriste do maksimuma. kroz proces ličnog razvoja i edukacije. Kompatibilnost ličnih osobina sa zahtevima posla je veoma važna. Za ljude koji imaju razvijen osećaj za druge i potrebu da im pomažu. moći da postignu potpuno zadovoljstvo poslom koji obavljaju. S druge strane.

Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje ZAKLJUČAK: 17 .

pravoslovo.org www.socioweb. Momčilo Živković. Beograd 2003 www. Beograd. Kultura.psihologija.com www. Prof. Menadzment 2006 Prof. 1973.metodi i modeli Olport.sam. 1969. T: Sklop i razvoj ličnosti.com www. 2004 Dr Ranko Loncarevic.wikipedia.autentik. univerzitet primenjenih nauka. Interkulturni menadžment.rs www. 2004 Prof. Beograd. Licnost .org.net 18 . Sociologija menadžmenta. dr Snezana Smederevac i doc.Organizaciono ponašanje. dr. dr Mića Jovanović.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje LITERATURA Prof. dr Dusanka Mitrovic. Nikola Rot: Psihologija ličnosti.net. dr Smilja Rakas. Tatjana Cvetkovski . Mića Jovanović.