P. 1
seminarski rad-org. ponašanje

seminarski rad-org. ponašanje

|Views: 1,484|Likes:
Published by isiv

More info:

Published by: isiv on Jan 12, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/08/2013

pdf

text

original

SADRŽAJ

:

Sama organizacija i njeno ponašanje su povezani sa ličnosti i ponašanju članova te organizacije. a uprkos velikom broju istih. govorimo o određenim karakteristikama pojedinaca koje se ogledaju u različitim oblicima ponašanja. pojmom ličnosti. Takođe će biti reči o neophodnosti usklađivanje ličnosti i vrste posla koji osoba obavlja u organizaciji. jedinstvo i osobenost ponašanja pojedinca. 2 . mi označavamo relativnu doslednost. ali ni ova definicija nije u potpunosti tačna. • šta je to što pokreće ljude na aktivnost ( dinamika ličnosti ). To možemo videti po broju definicija. • kao neki drugi ljudi. sa posebnim osvrtom na posao menadžera i koje lične karakteristike jedan dobar menadžer treba da poseduje. Ličnost se može definisati kao za pojedinca karakterističan način ponašanja. ni jedna od njih nije potpuna. neophodno je sagledati ličnosti članova organizacije. Definisati jednu ličnost je veoma težak zadatak. Kroz ovaj rad upoznaćemo vas sa pojmom organizacionog ponašanja.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje UVOD Da bi bolje shvatili. Kada govorimo o ličnosti. • od čega zavise osobine ljudi i u kom stepenu se one formiraju kod nekog pojedinca ( razvitak ličnosti ). Ličnost je veoma slojevita i kada govorimo o njoj potrebno je prepoznati: • najvažnije momente koje treba proučavati i prikazivati ( struktura ličnosti ). Svi mi veoma dobro znamo da se ljudi međusobno razlikuju upravo zbog toga što su različite ličnosti. odnosno razumeli organizaciono ponašanje. Kada koristimo izraz – ličnost. i njenim osnovnim karakteristikama i dimenzijama. • kao ni jedan drugi čovjek. Neki psiholozi smatraju se da je svaki čovek u izvjesnom pogledu: • kao svi drugi ljudi.

U zaključku Hotorn eksperimenta možemo reći da: • • ljudi nisu racionalna i ekonomska bića kako su pretpostavljali klasični teoretičari. Što se tiče rezultata ove faze eksperimnta . Prva faza (1924-1927). sociologije.0. Predmet organizacionog ponašanja je proučavanje ljudskog ponašanja. predviđanje i kontrola ljudskog ponašanja u organizaciji. gde se proučava uticaj osvetljenja radnog mesta na produktivnost radnika. produktivnost je rasla. Njen intenzitet se kretao od veoma jakog do veoma slabog.1924. dok je druga. koja je u procesu rada imala konstantno osvetljenje.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje 1.pojam Izučavanje organizacionog ponašanja vezuje se za „Hotorn eksperiment“. socijalne antropologije. Druga faza (1927-1933) Novi radni uslovi primenjivani su na pet žena koje su radile u ovom odeljenju. god). koje sui male dodatne pauze za odmor i mogućnost različitog osveženja u toku rada.u obe grupe. Četvrta faza – Obuhvata istraživanje ponašanja . Primećuje se da zadovoljstvo ili nezadovoljstvo radnika nije uvek povezano sa preduzećem. To je interdisciplinarni koncept koji obuhvata znanja iz psihologije pojedinca. kao i da inteligentniji radnici imaju slabiji učinak. industrijskog inženjeringa i organizacione psihologije. U prve dve faze ističu se: -Veoma dobri međusobni odnosi kod radnika -Usklađenost interesa radnika i menadžmenta Treća faza – Intervjuisanje (direktno i indirektno). Ono što se ističe je da. Četrnaest muškaraca je radilo na sastavljanju prekidača. (Hawtorn studiju. produktivnost je rasla. I u ovoj fazi eksperimenta. sprovedenu u Western Electric Company . svaki radnik ograničavao je proizvodnju tako što je sebi određivao učinak. grupa postavlja svoje norme. Izučavanje organizacionog ponašanja bi trebalo da omogući shvatanje ponašanja ljudi u organizaciji. 3 . eksperimentalna grupa radnika imala promenljivo osvetljenje. u kojoj je određena kontrolna grupa radnika. stavova i performansi u organizacijama. bez obzira na stimulaciju i ograničavanje dnevne proizvodnje. Organizaciono ponašanje može biti definisano kao razumevanje. a ljudi dobro rade ako ih cenimo. organizaciono ponašanje se oslanja i na istraživanja odnosno na praksu. socijalna interakcija je veoma važna. Organizaciono ponašanje .

a kako istraživanja pokazuju i individualnih ciljeva zaposlenih. promeniti ono šta se dešava i kontrolisati događaje. a zadatak menadžera bi bio da to ponašanje usmere. posebno onog dela koji govori o organizacionoj kulturi. oni kroz interakciju sa ovom sredinom ispoljavaju određeno ponašanje. Organizaciona teorija istražuje strukture i procese u samoj organizaciji. možemo veoma često objasniti šta se dešava. razlike između ovih disciplina se smanjuju. a značaj sociologije u organizacionom ponašanju. Psihologija je nauka o ljudskom ponašanju. Zaposleni dolaze u organizaciju kao već formirane ličnosti. Moderna definicija kulture je da ona predstavlja stečeno znanje i iskustvo koje ljudi koriste u razvoju svog društvenog ponašanja. 4 . pošto je kultura – u izučavanju organizacionog ponašanja – vezana za internacionalni kontekst i ima izuzetan značaj za uspešno međunarodno poslovanje. Kurt Levin je primetio da: Ne postoji ništa toliko praktično kao što je dobra teorija. Razlike između organizacionog ponašanja i naučnih disciplina su sledeće: Organizaciono ponašanje i organizacijska psihologija. daje mogućnost za predviđanje ponašanja zaposlenih u određenim situacijama i takođe ukazuje i na to kako organizaciona sredina utiče na ponašanje zaposlenih.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Organizaciono ponašanje omogućava shvatanje ljudske prirode. Pomoću različitih nauka. Razlika je u tome što organizacijska psihologija polje istraživanja zadržava na nivou psiholoških objašnjenja. Obe discipline izučavaju ljudsko ponašanje u organizaciji. Ponašanje treba da bude takvo da obezbedi ostvarenje ciljeva organizacije. Sociologija je nauka o društvu. koja se bavi izučavanjem ponašanja pojedinca u društvenom okruženju. a organizaciono ponašanje je multidisciplinarno. pa se problem svodi samo na jasno razdvajanje njihovih predmeta istraživanja. do nivoa praktičnih potreba. organizaciona sredina deluje na njih. Organizaciono ponašanje i organizaciona teorija. Potrebno je napomenutu da živimo u organizovanom društvu. Organizaciono ponašanje uključuje znanja iz različitih naučnih disciplina. je u njenom vezivanju za industrijske odnose u organizaciji. Organizaciono ponašanje istražuje individualno i grupno ponašanje u okvirima organizacije. Dobre teorije i modeli uzimaju u obzir veliku raznolikost individualnih i grupnih ponašanja i daju poredak u istraživanju ponašanja. kao što su: Antropologija (nauka o čoveku) je ključna disciplina u izučavanju organizacionog ponašanja. Čovek reaguje na sredinu tako što ispoljava određeno ponašanje. a za izučavanje organizacionog ponašanja najvažnija je posebna psihološka disciplina – socijalna psihologija. jer će se samo na takav način željeno ponašanje ponoviti u budućnosti. Pridobijanje ljudi da rade zajedno je jedan od rezultata izučavanja organizacionog ponašanja. Međutim saznanjem da se područje interesa organizacijske psihologije sve više širi.

ličnost je dinamička organizacija onih psihofizičkih sistema unutar same individue. boja kože… b) unutrašnji simboli . Po Olportu.личност  Маска коју је носио глумац у римском позоришту звала се персона и то је вероватно извор савременог термина personality (личност)  У том смислу. Još jedna od definicija je da licnost čine relativno stabilni aspekti pojedinaca koji ih razlikuju od drugih ljudi i formiraju osnove našeg predviđanja koja se tiču njihovog budućeg ponašanja. 5 . 2. Organizaciono ponašanje i kadrologija (nauka o ljudskim resursima organizacije). Rot smatra da je ličnost jedinstvena organizacija osobina.0. organizaciono ponašanje je većim delom neteoretska disciplina. Pojedina istraživanja ukazuju na to da se naši stavovi i sistemi verovanja menjaju tokom života. odnosno kako ljudi deluju na druge i kako shvataju i vide sami sebe. Organizaciono ponašanje je fundamentalna i konceptualna disciplina. Upravo zbog toga se ličnosti među sobom razlikuju. постоји елемент вредновања личности (“снажна”. težina. crte lica. svaku ličnost karakterišu relativno trajne osobine. “добра”. личност означава (1) спољашњи аспект неке особе. sistema koji određuju njeno karakteristično ponašanje I njen karakterističan način mišljenja. “лоша”) Ličnost definišemo kao jedinstvenu kombinaciju karakteristika osobe koji proizilazi iz načina na koji se neko ponaša i stupa u interakciju sa drugim ljudima.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Drugim rečima. definicija.visina. Ne postoji jedinstveno prihvaćena definicija pojma ličnost. ljubazno). To znači da. dok je kadrologija usmerena na tehniku i tehnologiju upravljanja ljudskim resursima. neprijateljsko. svojim većim delom – teoretska. Utvrđeno je da se ličnost formira do pete godine.elementi ponašanja (prijateljsko. начин како је други опажају и како она утиче на њих. za pojedinca karakterističan način ponašanja. Ličnost. koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinca I socijalne sredine I tako određujee opšti. a organizaciona teorija. односно (2) вештину друштвеног опхођења  У оба случаја. pojam Порекло и значење појма . osobine koje su među sobom povezane i zavisne i koje tako čine jedinstvenu organizaciju ili strukturu. Simboli ličnost mogu biti: a) spoljašnji simboli .

. 3) Pripadnost socijalnim grupama Prva grupa kojoj većina pojedinaca pripada jeste porodica.predstavlja značajan izvor formiranja ličnosti. gde ona podstiče određene vrednosti. Kao član navedenih grupa. geografska lokacija. nacionalna) Odnosi se na načine na koje različite populacije ljudi ili društva organizuju svoje živote. Kulture pomažu u određivanju opštih obrazaca sličnosti u ponašanju među ljudima ali isto tako između pojedinaca unutar iste kulture postoje i razlike u ponašanju koje s vremenom mogu biti ekstremne. 1) Kultura (opšta. 3. rasa. religija. bitna je i veličina porodice. Nasleđe postavlja ograničenja u okviru razvoja određenih karakteristika i samo unutar toga uticaju iz okruženja mogu odrediti karakter ličnosti. pocev od druzenja u detinjstvu. 6 . 2) Porodica Osnovno sredstvo za socijalizaciju pojedinca unutar posebne kulture jeste njegova neposredna porodica. tetke. Služe kao modeli uloga sa kojima se deca često snažno identifikuju. utičući tako na buduće ponašanje dece. njen društveno-ekonomski nivo. U teoriji ličnosti postoje neslaganja oko toga u kojoj meri genetski faktori utiču na formiranje ličnosti – vodi se polemika da li je to do uticaja prirode ili vaspitanja. Ona predstavlja najbitniji faktor u izgradnji ličnosti. čovek ima različite uloge i iskustva. 2. Pojedinci rodjeni u odredjenoj kulturi izloženi su porodičnim i društvenim vrednostima i normama prihvatljivog ponasanja svoje kulture. porodicu. ujaci i ostali) takodje uticu na formiranje licnosti.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Uticaji na razvoj ličnosti . temperament ). Roditelji igraju znacajnu ulogu u razvoju licnosti ali i članovi šire porodice (deda i baba.Nasleđe i okruženje Nasleđe se odnosi na genetsku osnovu. Porodična situacija . Ljudi tokom svog života pripadaju različitim grupama. Kroz svoje ponašanje oni prezentuju situacije koje će pobuditi određena ponašanja kod dece. preko razlicitih grupa u skoli i sportskih timova do radnih i socijalnih grupa. odnosno genetske predispozicije. Roditelji utiču na razvoj dece na tri načina: 1. 4) Životno iskustvo Život svake osobe je jedinstven u smislu specificnih dogadjaja i iskustava koja takodje uticu na formiranje licnosti. nivo obrazovanja roditelja.. kao i fizičke ( pol. Oni selektivno nagrađuju i kažnjavaju određena ponašanja. pripadnost socijalnim grupama i životno iskustvo. Okruženje se odnosi na: kulturu.

Sistem ličnosti Sistem ličnosti je strukturiran oko četiri osnovna podsistema: lični ciljevi. on će uspeti da ih iskoristi i da da svoj doprinos. Ljudi ponekad ne znaju koji su njihovi ciljevi sve dok ih ne dostignu. Vrednosti Ciljevi Poimanje sebe (self koncept) Verovanja Kompetentnosti 1) Lični ciljevi Ciljevi su one stvari ili događaji kojima težimo u budućnosti kako bismo zadovoljili svoje osnovne potrebe. oni moraju da ih nauče. Sistem ličnosti – slika 1. 7 . Koncept koji se pokazao koristan za razumevanje individualnog ponašanja je sistem ličnosti. svako od nas ima jednistvenu kombinaciju karakteristika koje zavise od različitosti života i znatno otežavaju predvidjanje ponasanja. verovanja. omogućava objašnjenje njenog ponašanja. ali ipak. • Ljudi vole događaje koji podržavaju njihova verovanja. • Jedan cilj može biti povezan sa zadovoljenjem više potreba. 3) Verovanja • Verovanja su ideje koje ljudi imaju u vezi sa svetom i načinom na koji on funkcioniše.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Šta navodi čoveka da se ponaša na određeni način? Na određene načine mi smo svi isti. 2) Kompetentnosti (sposobnosti) • Ljudi nisu rođeni sa kompetentnostima. • Primećuje se da ljudi mogu i da potisnu svoje kompetentnosti. ipak svaka osoba ima različite prirodne kapacitete u različitim oblastima. zato što svaka promena zahteva vreme. vrednosti. Poznavanje ciljeva jedne osobe. • U zavisnosti od mere u kojoj pojedinac može da nađe načine da prevede kompetentnosti u efektno ponašanje. kompetentnosti. • Kompetentnosti je teško promeniti. • Hijerarhija ličnih ciljeva pomaze pojedincu da postavi prioritete i da reši interne konflikte izmedju ciljeva. Verovanja preispitujemo u svakoj situaciji i težimo da ih potvrdimo. • Često se dešava da osoba ne vidi svoje kompetentnosti na način na koji ih vide drugi. isto više ciljeva može biti povezano sa zadovoljenjem jedne potrebe.

uvek dati najvise od sebe u aktivnostima koje obavljate. ne opterećivati druge svojim problemima. često uzrokuju snažno odbrambeno ponašanje kada su pod pretnjom. Primeri vrednosti: uvek biti ljubazan prema drugima.      • Potvrđivanje vrednosti svojim ponašanjem. Ideje o sebi i način na koji pojedinac vidi sebe varira od jednog istorijskog perioda do drugog. njihova verovanja su uvek na probi uvek su predmet testiranja i revizije. nikada ne povrediti namerno nečija osećanja. duhovno i moralno biće (tj. kompetentnosti i verovanja. • Vrednosti su hijerarhijski uređene prema stepenu značaja tj. od jedne drustveno-ekonomske klase do druge. od jedne kulture do druge. fleksibilni menadžeri su otvoreni za sve mogucnosti sve vrste ljudi i sve vrste situacija.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje • Ljudi imaju način da učine da se dese stvari (čak i ružne stvari) za koje veruju da se "uvek dešavaju". važnosti. vidi sebe. sposobnosti i emocije. Vrednosti mogu ograničiti ciljeve. nikada nikome ne dozvoliti da oseti da ste neodgovorni. ali kako postajemo zreliji. kao ljudsko biće različito od drugih). • Kompetentni. Specifična Osoba Stavovi Sposobnosti Emocije 8 .slika 2. krivicu i sumnju u sebe. kod osobe pojačava. • Mnoge od naših vrednosti se menjaju tokom tinejdžerskih godina (13-19 godina). težimo da ih se držimo. • Menadžeri se ponašaju u skladu sa svojim verovanjima o ljudskoj prirodi. Poimanje sebe (self koncept) je način na koji osoba vidi sebe kao fizičko. osobine licnosti. osećaj lične vrednosti. Iz njih mozemo sagledati osnovne potrebe licnosti kao i nacin na koji ona vidi sebe. 4) Vrednosti • Vrednosti formiraju bazu karaktera jedne osobe. Forme samo–izražavanja . • Vrednosti mogu biti u konfliktu sa potrebama ili ciljevima. Znacajne dimenzije individualnih razlika su: poimanje sebe. stavovi. Karakteristike ličnosti Svoju licnost ljudi uglavnom ispoljavaju preko stavova sposobnosti i emocija. socijalno. Propuštanje da se vrednosti potvrde prouzrokuje stid. Konflikte vrednosti je često veoma teško rešiti.

zatvoreni. promeniti ali se ponašanje može prilagoditi. Prosuđivanje – Opažanje: Model "velikih pet“ ili model "pet faktora“ Model velikih pet – slika br. 3. otvoreni. ne vole uspostavljanje kontakata sa ljudima) 2. Prijatnost i Saglasnost Društvenost Intelektualna otvorenost Emocionalna stabilnost Savesnost Ličnost je ono šta jesmo. društvene osobe koje žele dobre međuljudske odnose. 3. Prema tome na šta obraćaju pažnju i odakle prikupljaju informacije Senzitivnost – Intuicija: Prema tome kako vrše procene i donose odluke Mišljenje – Osećanje: Prema tome kako se odnose prema svetu koji ih okružuje. 4. Prema tome na šta fokusiraju energiju postoje sledeće osobine ličnosti: • Ekstrovertnost ( prijatni ljudi. a ponašanje je ono šta radimo. prijateljski nastrojeni) • Introvertnost ( nedruštveni. takođe su komunikativni. Ličnost se ne može 9 . ne vole stupanje u socijale interakcije.Seminarski rad Osobine ličnosti Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Myers-Briggs Type Indicator (MBTI) je poznati indikator licnosti koji je identifikovao 4 osnovne osobine prema kojima se ljudi razlikuju: 1.

3. pažljive. imaju osećaj zadovoljstva i slobode a nasuprot njima – nesigurne. osobe u odnosima sa drugima 3.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Kao što je predstavljeno na slici br.3. toplina. Društvenost – stepen otvorenosti (komunikativne. sa manjkom samokontrole. Značaj za menadžere 10 . 5. 4. Za ljude koji veruju da kontrolisu događaje i posledice koji utiču na njihove živote. nervozne nepoverljive. inteligentne osobe. Selektovanje pojedinaca čije se postojeće sposobnosti najbolje usklađuju sa zahtevima posla. zbunjene i neefikasne). Savesnost – stepen istrajnosti u realizaciji zadataka (pouzdane.Lokus kontrole Ljudi se razlikuju prema tome koliko lične odgovornosti preuzimaju za svoje ponašanje i njegove posledice. istrajne. postoji pet osnovnih osobina ličnosti 1. uredne.. a nasuprot njima . Obezbeđivanje obuke (treninga) tako da zaposleni razviju potrebne veštine i znanje. hladnoća i nepoverenje) 2. Za ljude koji veruju da su njihove performanse proizvod okolnosti koje se nalaze van njihove neposredne kontrole kaze se da poseduju eksterni lokus kontrole. Intelektualna otvorenost – spremnost na prihvatanje novih iskustava. 2. a nasuprot njima – impulsivne. Položaj . temeljne. kaže se da poseduju interni lokus kontrole. Redizajniranje poslova tako da se zaposlenima daju samo oni zadaci koji odgovaraju njihovim sposobnostima. efikasne.konzervativne). mentalno jake. Prijatnost i saglasnost – težnja osobe da bude u dobrim odnosima sa ljudima u okruženju (kooperativnost. efikasne osobe koje. Emocionalna stabilnost (prilagođenost) predstavlja stepen smirenosti i sigurnosti (stabilne. poverenje i nasuprot tome antagonizam. bezbrižne i neefikasne). a nasuprot tome introvertne). Usklađivanje ličnosti pojedinca sa poslom koji obavljaju Postoje 3 strategije: 1. načina razmišljanja i kreativnosti (radoznale.

Emocionalno inteligentne osobe u stanju su da motivišu ljude.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje • Osobe sa internim lokusom kontrole pokazuju vecu radnu motivaciju. Istrazivanja su medjutim pokazala da je inteligencija takodje funkcija uticaja iz okruženja. Emocionalna inteligencija je sposobnost razumevanja i usmeravanja sopstvenih osećanja kao i osećanja drugih ljudi. Veština je specifičan kapacitet za fizičko manipulisanje objektima. Faktori koji utiču na stabilnost stavova tokom srednjih godina su: veća lična stabilnost. Inteligencija – stepen sposobnosti pojedinca da konstruktivno razmišlja. potreba za jakim stavovima. Sklonosti su prirodni talenti koji pomažu zaposlenima da nauče specifične zadatke brže od drugih i da ih izvrše bolje. snaznije osecaju da napori vode rezultatima. Stavovi Stav je definisan kao "naučena predispozicija da se odgovori na konzistentno naklonjen ili nenaklonjen način u odnosu na dati objekat". a pri tom ostvaruju vecu zaradu. viši nivo znanja. pokazuju manju zabrinutost. • Pojedinac će imati pozitivne stavove ka određenom ponašanju kada veruje da je ono povezano sa pozitivnim ishodima i • Negativne stavove kada veruje da dato ponašanje vodi negativnim ishodima. Nekada se verovalo da je inteligencija urođeni kapacitet koji se gentski prenosi sa jedne generacije na drugu. Upravo iz tog razloga menadzeri treba da postave ljude iz ove druge kategorije na poslove koji zahtevaju vece angazovanje i manje kontrole. prosuđuje i rešava probleme. Uspešno izvršenje posla zahteva pravu kombinaciju napora. Stavovi se češće menjaju tokom rane i kasne zrelosti nego tokom srednjih godina. ispoljavaju jacu vezu izmedju zadovoljstava poslom i rezultata nego oni sa eksternim lokusom kontrole. Stečene sposobnosti su one koje je pojedinac stekao s vremenom i koje je u stanju da dalje koristi. 11 . Sposobnosti Sposobnost predstavlja kapacitet osobe (mentalni i fizički) da obavi neki posao ili završi neki zadatak i obuhvata prirodne sklonosti (sposobnosti) i stečene sposobnosti potrebne da se uspešno izvrši zadatak. dok oni sa internim lokusom kontrole mogu da se opiru namerama menadzera koji nadgledaju njihov rad. ispoljavaju bolje rezultate kod zadataka koji zahtevaju ucenje ili resavanje problema kada rezultati vode zeljenim nagradama. sposobnosti i veština. • Osobe sa eksternim lokusom kontrole veruju da kontrolisu radno okruzenje preko svog ponasanja.

jer će tako najlakše steći autoritet kod svojih saradnika. Zbog toga. Uspešan menadžer Da bi jedan menadžer bio uspešan. 12 . Veoma je važno uskladiti osobine menadžera što je više moguće sa vrstom posla koju treba da obavlja. . što bi značilo da njegov rad mora da bude uzor svim članovima organizacije. odnosno njenu delatnost. moraju poznavati profil organizacije.Jaka i stabilna ličnost. pa time i menadžera. nekoga ko je nije komukativan. pored znanja i sposobnosti mora da poseduje i odgovarajuće osobine ličnosti. Tako se najčešće navodi da dobar menadžer treba da bude: . u odluke i akcije koje preduzima. i prema životu uopšte.Kreativan i maštovit. Ona je određena specifičnom kombinacijom različitih karakternih. da bi mogao da istraje kad naiđe na teškoće i odlučan da ostvari postavljene ciljeve. odnosno na radno mesto gde su komunikacione sposobnosti veoma važne.Inteligentan. Ličnost menadžera je glavni faktor individualnog ponašanja u organizaciji. ne treba postaviti na mesto PR menadžera ili menadžera prodaje. da ljudi koji vrše selekciju pri zapošljavanju menadžera. Različite osobine ličnosti svih ljudi. i sposoban da podnese teret konkurencije i uvek ponudi nešto novo. Razlike u ličnostima dovode do različitog ponašanja pojedinaca. da veruje u sebe. da bi mogli izvršiti pravilan izbor i na kraju dobiti skladan menadžerski tim. shvataju i vide sami sebe. određuju njenu celokupnu aktivnost i njen profil. . s druge strane. U suštini. . da pomogne da se brojni problemi savladaju.kako ljudi deluju na druge ljude i . . odnosno emotivno-psiholoških i fizičkih osobina. ponašanje.Vredan i radan.Pošten i pravičan. Ličnost čini sinteza dva najbitnija elementa .Energičan i ambiciozan.kako. .Fleksibilan. sa pozitivnim stavom i pozitivnom energijom i prema drugim ljudima. što znači da poseduje one intelektualne sposobnosti koje će mu omogućiti da brzo uči i brzo se prilagođava promenama. . druge ljude.Optimista. dovode do toga da se oni u organizacijama ponašaju veoma različito. vode računa o ličnosti menadžera. da se ničega ne plaši. a ono dovodi do različite produktivnosti i zadovoljnosti poslom. a ne samo o njegovim kvalifikacijama za određeni radni zadatak. Oni takođe. U literaturi se navodi veliki broj osobina koje su izuzetno značajne i koje karakterišu uspešnog menadžera. . što znači da mora biti otvoren prema novim idejama. odnosno da bi uspešno obavljao sve upravljačke uloge i zadatke. da bi se brzo i na pravi način prilagodio novonastalim okolnostima u okruženju. Zbog toga je veoma važno. odnosno osobine ličnosti menadžera jedne organizacije.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Svaki čovek ima jedinstvenu ličnost. kao i strukturu ličnosti postojećih menadžera.

u istom okruženju. nezavisne. nameće se i logičko pitanje: da li postoji ličnost koja sve te osobine zaista poseduje? Kakateristike ličnosti su nešto što jednu ličnost. brzina odnosno osećaj za vreme. Različite ekstremne situacije. odnosno izbora i dodele uloga menadžerima unutar timova. naročito pri formiranju menadžerskih timova. Dimenzije ličnosti Postoje takođe još neke dimenzije ličnosti. da bismo mogli da predviđamo i kontrolišemo ponašanje tog menadžera. To je veoma važan faktor. samopoštovanje. Poznavanje osobina ličnosti menadžera. Ličnost se takođe iskazuje i kroz interakcije sa drugim ličnostima. Oni druge posmatraju samo kroz prizmu moći i 13 . odnosno po stepenu razvoja. dovede do toga da se ispolji neka osobina ličnosti koja je bila skrivena. zavisne od drugih. Ove. Zrelost ličnosti. One. mišljenja. vrednosti. sasvim sigurno. zaista.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje . Nasuprot njima. jer se uspešna komunikacija često postavlja kao jedan od odlučujućih faktora za uspešnost menadžera. U razmatranju svih navedenih osobine koje uspešan menadžer treba da poseduje. • Autoritarne ličnosti veoma teško menjaju svoja uverenja i imaju poštovanje samo za moć. odnosno nečijih karakternih crta. osobine Ličnosti takođe možemo posmatrati po stepenu njihove zrelosti. što sve ukupno bitno određuje način donošenja odluka i preduzimanja odgovarajućih akcija. Uticaj zrelosti ličnosti menadžera. u kojima se određena ličnost nađe u toku života. koje su kod menadžera veoma važne. ali i druge osobine menadžera. samo-posmatranje. ali se kroz te interakcije i formira. To su autoritarizam. opažanje. izdvaja od druge. teško će se kontrolisati i moći će da sagledaju samo kratkoročnu perspektivu. interesovanja će im biti površna. Zrele ličnosti će biti aktivne. često dovedu do ispoljavanja nekih skrivenih potencijala i osobina. je takođe jedan od značajnih faktora ponašanja u organizaciji.Komunikativan. imaće široka interesovanja. Na osnovu tih interakcija se može zaključiti kakva je. sklonost riziku. silu i autoritet. Takve osobe se veoma loše ponašaju i odnose prema onima koje ne poštuju. je veoma važno. a za koju određena osoba nije ni znala da postoji. nezrele ličnosti će biti pasivne. neko ličnost. utiču na oblikovanje stavova. U zavisnosti od tipa menadžerskog zadatka. biraćemo tipove ličnosti kojima će odgovarati ti poslovi. veoma su značajne za uspešnost menadžment procesa. Često se može desiti da i neka iznenadna. nepredviđena situacija. posedovaće samosvest i kontrolu i sagledavaće dugoročnu perspektivu.

vrlo često rade više stvari u isto vreme i teško se opuštaju. Ovakvi menadžeri će više pažnje obraćati na ponašanje drugih u organizaciji i lako će prilagođavati svoje ponašanje okolini. Za razliku od njih. doći će do većeg razvoja tih osobina. U zavisnosti od toga koje su osobine više cenjene u tom društvu. odnosno po brzini. Menadžeri koji poseduju ovu osobinu su sposobni za rešavanje teških problema. 14 . U prvu spadaju oni koji su uvek u pokretu. Menadžeri koji su skloniji riziku. Ovakve osobe stalno imaju osećaj da moraju da urade sve više i više. a da imaju sve manje vremena. Po osećaju za vreme. • • • Različiti uticaji na ličnost menadžera Uticaj nacionalne kulture na ličnost menadžera nije presudan. Njih je vrlo teško motivisati. Kada dođu na rukovodeću poziciju. bračno stanje i dužina radnog staža. kao i za postizanje dobrih rezultata na teškim. radi završetka određenog posla. različite nacionalne kulture će dovesti do toga. Takve osobe nemaju nikada osećaj nedostatka vremena i potrebe hitnosti. Njihov kvalitet se najbolje iskazuje u poslovima gde nije dobro donositi ishitrene i površne odluke. Ono je povezano sa efikasnošću jer će osobe koje su visoko samoefikasne. pol. skloni da preuzimaju rizik i veoma su nezavisni. Oni su pogodni za veoma dinamične poslove u kojima dolazi do čestih promena. oni mogu u svakom trenutku da se opuste i nikada nisu nestrpljivi. nestrpljivi su. Oni su visoko motivisani. • Samopoštovanje se ogleda kroz stepen ličnog uvažavanja i poštovanja svojih sposobnosti. U drugu grupu spadaju ličnosti koje nemaju osećaj hitnosti. Ukoliko se u organizaciji ne nalaze na čelnoj poziciji. oni će poštovati svog rukovodioca samo ako je autoritativan. odnosno komplikovanim poslovima. javljaju češće. Ličnosti koje imaju sposobnost samoposmatranja su svesne svojih osobina i mogu svoje ponašanje da prilagode okolini i situaciji. Biografske karakteristike Na ličnost i ponašanje menadžera će veliki uticaj imati i fizički faktori. kao što su starost. ličnosti možemo podeliti na dve grupe.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje sile. brže donose odluke i to na osnovu manje informacija. imati i visok stepen samopoštovanja. njihov autoritarizam će doći do izražaja i oni će rukovoditi po sistemu vođstva. nego kod anglosaksonskih menadžera. Najočogledniji primer uticaja nacionalne kulture dobijamo posmatranjem razlika između anglosaksonskih i japanskih menadžera. su studiozniji i oni odluke donose tek kada imaju sve potrebne informacije. Međutim. nego u drugim. Do toga dolazi zbog favorizacije određenih osobina ili crta ličnosti u određenoj kulturi. da se određeni tipovi ličnosti menadžera u određenim kulturama. Cenjene osobine u japanskom društvu ćemo mnogo češće sresti kod japanskih. menadžeri koji prihvataju niže nivoe rizika.

kao i da ne postoje bolji ili lošiji tipovi ličnosti menadžera. • Iz svega ovoga vidimo da su ljudi veoma različiti. numerička sposobnost. između ostalog i zbog manjeg odsustvovanja. brzina i koordinacija pokreta. Žene su ipak. • U intelektualne sposobnosti spadaju: verbalna. na početku novog milenijuma. sposobnost snalaženja u prostoru. i ako se i dalje smatra da su muškarci efikasniji . S druge strane. Sposobnosti možemo podeliti na intelektualne i fizičke. Menadžeri koji žele da se bave finansijama bi trebalo da imaju razvijene numeričke i dedaktičke sposobnosti. svakog menadžera čini 15 . stariji ljudi su manje skloni promenama. Intelektualne i fizičke sposobnosti Veliku razliku među ličnostima menadžera možemo videti i posmatrajući razvijenost njihovih sposobnosti. Fizičke sposobnosti se ogledaju kroz nečije motorne sposobnosti ( reakcija. oni su zadovoljniji poslom i manje odsustvuju. koje dovode do pada produktivnosti. teže se prilagođavaju na novi posao i manje su fleksibilni. Jedina razlika se ogleda u tome što ljudi koji imaju svoje porodice. Pol ne utiče na produktivnost na poslu. Kombinacija svih osobina. pokazuju manju sklonost ka rizicima i teže menjaju organizacije u kojima rade. Njegov uticaj se ogleda u tome da zaposleni koji su više vremena proveli na jednom radnom mestu u istoj organizaciji su zadovoljniji. imaju više rutine. pamćenje. da bi mogli da nađu rešenje za određeni problem. Takođe. Radni staž utiče na produktivnost. iako ima dosta stereotipnih zaključaka i mišljenja na tu temu. Starenjem opada snaga. Oni koji bi želeli da se bave istraživanjem tržišta. zahvaljujući rutini. koje donosi povećanje produktivnosti. koristeći u tome svoje iskustvo. pa su samim tim efikasniji i produktivniji. brzina pokreta) i one su važne kada treba manipulisati stvarima u okruženju (fizička snaga je neophodna za podizanje tereta). treba da poseduju razvijene sposobnosti rezonovanja i pamćenja. Bračno stanje nema mnogo uticaja na ponašanje na poslu. nego što bi to obavila neka mlađa osoba. ali sa druge strane postoji iskustvo. dedukcija. najčešće zbog obaveza u tim porodicama i odgovornosti za nju.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Sa starošću dolazi do opadanja fizičkih i intelektualnih sposobnosti. da bi se bez problema snalazili sa brojevima i mogli da izvlače zaključke na osnovu poznatih činjenica. pa stoga teže napuštaju organizacije. ali iskustvo donosi prednost koja se ogleda u tome da se neki rutinski poslovi mogu obaviti na efikasniji način. uspele da se izbore za ravnopravan tretman na poslu. sposobnost percepcije i rezonovanja.

intelektualno i duhovno. Prvenstveno oni treba da budu svesni svojih ličnih osobina i svog karaktera. on će se osećati frustrirano i nezadovoljno. ma koliko taj posao nekom drugom izgledao privlačan i izazovan. Treba da se trude da se što više razviju. kao i da pokušaju da svoje sposobnosti i talente iskoriste do maksimuma. kroz proces ličnog razvoja i edukacije. sve te osobine treba uskladiti sa tipom posla koji određeni menadžer treba da obavlja. će biti različito vrednovana u različitim tipovima poslova. 16 . a pri tome su analitični i radoznali dobro će se snaći u poslovima ekonomije ili novinarstva. Za ljude koji imaju razvijen osećaj za druge i potrebu da im pomažu. Tipovima ličnosti koji su fizički aktivniji. Ljudi koji vole istraživanje i razmišljanje. odgovaraju poslovi u proizvodnji ili zanatstvu. pogodna su zanimanja profesora ili socijalnih radnika. Kompatibilnost ličnih osobina sa zahtevima posla je veoma važna. jer će moći da svoje mogućnosti iskoristi do maksimuma. Razlog tome je što će takav menadžer biti ujedno i produktivniji. Prisutnost određene osobine ličnosti. moći da postignu potpuno zadovoljstvo poslom koji obavljaju. Emotivni. To je činjenica koju treba da znaju i sami menadžeri. a poseduju ambicioznost i samopouzdanje će se odlično snaći u poslovima prodaje i odnosa sa javnošću. ako menadžeru dodelite posao koji je u suprotnosti sa njegovim ličnim osobinama i koji zahteva ličnost koja je potpuno drugačija od njegove. Menadžeri koji imaju razvijene verbalne sposobnosti i moć ubeđivanja. S druge strane. Samo će tako. nepraktični i kreativni ljudi bi se trebali baviti nekim vidom umetnosti. Na osnovu svega ovoga se mogu napraviti okvirne procene tipova ličnosti i njima odgovarajućih zanimanja. a samim tim će i njegova zadovoljnost poslom u organizaciji biti velika.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje jedinstvenim i upravo su te osobine presudan faktor za izbor menadžera u nekoj organizaciji. Takođe. kao i sa ostalim tipovima ličnosti u organizaciji. a pri tome su stabilni i praktični. poseduju snagu i veštine.

Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje ZAKLJUČAK: 17 .

1973.org www.org. Tatjana Cvetkovski . 2004 Prof. T: Sklop i razvoj ličnosti.Organizaciono ponašanje. Licnost . Beograd 2003 www. Beograd.rs www. Prof.socioweb. Sociologija menadžmenta.sam. Interkulturni menadžment. dr.pravoslovo. dr Smilja Rakas. univerzitet primenjenih nauka.autentik. 2004 Dr Ranko Loncarevic. dr Dusanka Mitrovic. Nikola Rot: Psihologija ličnosti.psihologija.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje LITERATURA Prof.net 18 .com www. Kultura. Beograd.net. Menadzment 2006 Prof. dr Mića Jovanović.wikipedia. 1969. dr Snezana Smederevac i doc.com www. Momčilo Živković. Mića Jovanović.metodi i modeli Olport.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->