SADRŽAJ

:

Neki psiholozi smatraju se da je svaki čovek u izvjesnom pogledu: • kao svi drugi ljudi. ni jedna od njih nije potpuna. jedinstvo i osobenost ponašanja pojedinca. • kao ni jedan drugi čovjek. ali ni ova definicija nije u potpunosti tačna. Ličnost se može definisati kao za pojedinca karakterističan način ponašanja. neophodno je sagledati ličnosti članova organizacije. 2 . mi označavamo relativnu doslednost. • šta je to što pokreće ljude na aktivnost ( dinamika ličnosti ). sa posebnim osvrtom na posao menadžera i koje lične karakteristike jedan dobar menadžer treba da poseduje.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje UVOD Da bi bolje shvatili. • kao neki drugi ljudi. Sama organizacija i njeno ponašanje su povezani sa ličnosti i ponašanju članova te organizacije. Svi mi veoma dobro znamo da se ljudi međusobno razlikuju upravo zbog toga što su različite ličnosti. i njenim osnovnim karakteristikama i dimenzijama. Kada koristimo izraz – ličnost. a uprkos velikom broju istih. Ličnost je veoma slojevita i kada govorimo o njoj potrebno je prepoznati: • najvažnije momente koje treba proučavati i prikazivati ( struktura ličnosti ). odnosno razumeli organizaciono ponašanje. Kada govorimo o ličnosti. To možemo videti po broju definicija. Kroz ovaj rad upoznaćemo vas sa pojmom organizacionog ponašanja. govorimo o određenim karakteristikama pojedinaca koje se ogledaju u različitim oblicima ponašanja. Takođe će biti reči o neophodnosti usklađivanje ličnosti i vrste posla koji osoba obavlja u organizaciji. Definisati jednu ličnost je veoma težak zadatak. • od čega zavise osobine ljudi i u kom stepenu se one formiraju kod nekog pojedinca ( razvitak ličnosti ). pojmom ličnosti.

Što se tiče rezultata ove faze eksperimnta . Izučavanje organizacionog ponašanja bi trebalo da omogući shvatanje ponašanja ljudi u organizaciji. gde se proučava uticaj osvetljenja radnog mesta na produktivnost radnika. koje sui male dodatne pauze za odmor i mogućnost različitog osveženja u toku rada. predviđanje i kontrola ljudskog ponašanja u organizaciji. Organizaciono ponašanje može biti definisano kao razumevanje. kao i da inteligentniji radnici imaju slabiji učinak. sociologije. koja je u procesu rada imala konstantno osvetljenje. dok je druga. Njen intenzitet se kretao od veoma jakog do veoma slabog. grupa postavlja svoje norme. Organizaciono ponašanje . Četrnaest muškaraca je radilo na sastavljanju prekidača. a ljudi dobro rade ako ih cenimo. Prva faza (1924-1927). Četvrta faza – Obuhvata istraživanje ponašanja . U zaključku Hotorn eksperimenta možemo reći da: • • ljudi nisu racionalna i ekonomska bića kako su pretpostavljali klasični teoretičari. produktivnost je rasla. Ono što se ističe je da. industrijskog inženjeringa i organizacione psihologije. U prve dve faze ističu se: -Veoma dobri međusobni odnosi kod radnika -Usklađenost interesa radnika i menadžmenta Treća faza – Intervjuisanje (direktno i indirektno). produktivnost je rasla. 3 . I u ovoj fazi eksperimenta. Primećuje se da zadovoljstvo ili nezadovoljstvo radnika nije uvek povezano sa preduzećem. socijalne antropologije. bez obzira na stimulaciju i ograničavanje dnevne proizvodnje.1924. (Hawtorn studiju. svaki radnik ograničavao je proizvodnju tako što je sebi određivao učinak. Predmet organizacionog ponašanja je proučavanje ljudskog ponašanja. god). socijalna interakcija je veoma važna. eksperimentalna grupa radnika imala promenljivo osvetljenje. sprovedenu u Western Electric Company .u obe grupe. organizaciono ponašanje se oslanja i na istraživanja odnosno na praksu. Druga faza (1927-1933) Novi radni uslovi primenjivani su na pet žena koje su radile u ovom odeljenju.0.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje 1. To je interdisciplinarni koncept koji obuhvata znanja iz psihologije pojedinca. u kojoj je određena kontrolna grupa radnika. stavova i performansi u organizacijama.pojam Izučavanje organizacionog ponašanja vezuje se za „Hotorn eksperiment“.

4 . Čovek reaguje na sredinu tako što ispoljava određeno ponašanje. do nivoa praktičnih potreba. kao što su: Antropologija (nauka o čoveku) je ključna disciplina u izučavanju organizacionog ponašanja. a zadatak menadžera bi bio da to ponašanje usmere. pošto je kultura – u izučavanju organizacionog ponašanja – vezana za internacionalni kontekst i ima izuzetan značaj za uspešno međunarodno poslovanje. Organizaciono ponašanje istražuje individualno i grupno ponašanje u okvirima organizacije.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Organizaciono ponašanje omogućava shvatanje ljudske prirode. Obe discipline izučavaju ljudsko ponašanje u organizaciji. Moderna definicija kulture je da ona predstavlja stečeno znanje i iskustvo koje ljudi koriste u razvoju svog društvenog ponašanja. možemo veoma često objasniti šta se dešava. Zaposleni dolaze u organizaciju kao već formirane ličnosti. a kako istraživanja pokazuju i individualnih ciljeva zaposlenih. Razlike između organizacionog ponašanja i naučnih disciplina su sledeće: Organizaciono ponašanje i organizacijska psihologija. organizaciona sredina deluje na njih. Potrebno je napomenutu da živimo u organizovanom društvu. a značaj sociologije u organizacionom ponašanju. razlike između ovih disciplina se smanjuju. posebno onog dela koji govori o organizacionoj kulturi. pa se problem svodi samo na jasno razdvajanje njihovih predmeta istraživanja. Pridobijanje ljudi da rade zajedno je jedan od rezultata izučavanja organizacionog ponašanja. Sociologija je nauka o društvu. a organizaciono ponašanje je multidisciplinarno. promeniti ono šta se dešava i kontrolisati događaje. Organizaciono ponašanje uključuje znanja iz različitih naučnih disciplina. a za izučavanje organizacionog ponašanja najvažnija je posebna psihološka disciplina – socijalna psihologija. oni kroz interakciju sa ovom sredinom ispoljavaju određeno ponašanje. Ponašanje treba da bude takvo da obezbedi ostvarenje ciljeva organizacije. Međutim saznanjem da se područje interesa organizacijske psihologije sve više širi. Razlika je u tome što organizacijska psihologija polje istraživanja zadržava na nivou psiholoških objašnjenja. jer će se samo na takav način željeno ponašanje ponoviti u budućnosti. Organizaciono ponašanje i organizaciona teorija. Kurt Levin je primetio da: Ne postoji ništa toliko praktično kao što je dobra teorija. je u njenom vezivanju za industrijske odnose u organizaciji. daje mogućnost za predviđanje ponašanja zaposlenih u određenim situacijama i takođe ukazuje i na to kako organizaciona sredina utiče na ponašanje zaposlenih. Pomoću različitih nauka. koja se bavi izučavanjem ponašanja pojedinca u društvenom okruženju. Dobre teorije i modeli uzimaju u obzir veliku raznolikost individualnih i grupnih ponašanja i daju poredak u istraživanju ponašanja. Organizaciona teorija istražuje strukture i procese u samoj organizaciji. Psihologija je nauka o ljudskom ponašanju.

личност означава (1) спољашњи аспект неке особе.личност  Маска коју је носио глумац у римском позоришту звала се персона и то је вероватно извор савременог термина personality (личност)  У том смислу.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Drugim rečima.elementi ponašanja (prijateljsko. 5 . Rot smatra da je ličnost jedinstvena organizacija osobina. za pojedinca karakterističan način ponašanja. Organizaciono ponašanje je fundamentalna i konceptualna disciplina. svaku ličnost karakterišu relativno trajne osobine. Simboli ličnost mogu biti: a) spoljašnji simboli . odnosno kako ljudi deluju na druge i kako shvataju i vide sami sebe. Upravo zbog toga se ličnosti među sobom razlikuju. Pojedina istraživanja ukazuju na to da se naši stavovi i sistemi verovanja menjaju tokom života.0. Ličnost. Po Olportu. To znači da. organizaciono ponašanje je većim delom neteoretska disciplina. ljubazno). Još jedna od definicija je da licnost čine relativno stabilni aspekti pojedinaca koji ih razlikuju od drugih ljudi i formiraju osnove našeg predviđanja koja se tiču njihovog budućeg ponašanja. ličnost je dinamička organizacija onih psihofizičkih sistema unutar same individue. sistema koji određuju njeno karakteristično ponašanje I njen karakterističan način mišljenja. boja kože… b) unutrašnji simboli . начин како је други опажају и како она утиче на њих. a organizaciona teorija. dok je kadrologija usmerena na tehniku i tehnologiju upravljanja ljudskim resursima. definicija. koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinca I socijalne sredine I tako određujee opšti. pojam Порекло и значење појма . svojim većim delom – teoretska. односно (2) вештину друштвеног опхођења  У оба случаја. “добра”. Organizaciono ponašanje i kadrologija (nauka o ljudskim resursima organizacije). 2. težina. osobine koje su među sobom povezane i zavisne i koje tako čine jedinstvenu organizaciju ili strukturu. Ne postoji jedinstveno prihvaćena definicija pojma ličnost. neprijateljsko. crte lica. постоји елемент вредновања личности (“снажна”. Utvrđeno je da se ličnost formira do pete godine.visina. “лоша”) Ličnost definišemo kao jedinstvenu kombinaciju karakteristika osobe koji proizilazi iz načina na koji se neko ponaša i stupa u interakciju sa drugim ljudima.

. porodicu. Roditelji igraju znacajnu ulogu u razvoju licnosti ali i članovi šire porodice (deda i baba. religija. nacionalna) Odnosi se na načine na koje različite populacije ljudi ili društva organizuju svoje živote. Okruženje se odnosi na: kulturu. Kroz svoje ponašanje oni prezentuju situacije koje će pobuditi određena ponašanja kod dece. U teoriji ličnosti postoje neslaganja oko toga u kojoj meri genetski faktori utiču na formiranje ličnosti – vodi se polemika da li je to do uticaja prirode ili vaspitanja.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Uticaji na razvoj ličnosti . Kulture pomažu u određivanju opštih obrazaca sličnosti u ponašanju među ljudima ali isto tako između pojedinaca unutar iste kulture postoje i razlike u ponašanju koje s vremenom mogu biti ekstremne. tetke. Kao član navedenih grupa. geografska lokacija. rasa.predstavlja značajan izvor formiranja ličnosti. temperament ). kao i fizičke ( pol. Oni selektivno nagrađuju i kažnjavaju određena ponašanja. ujaci i ostali) takodje uticu na formiranje licnosti. 4) Životno iskustvo Život svake osobe je jedinstven u smislu specificnih dogadjaja i iskustava koja takodje uticu na formiranje licnosti. 3) Pripadnost socijalnim grupama Prva grupa kojoj većina pojedinaca pripada jeste porodica.. 2. 6 . Pojedinci rodjeni u odredjenoj kulturi izloženi su porodičnim i društvenim vrednostima i normama prihvatljivog ponasanja svoje kulture. Porodična situacija . bitna je i veličina porodice. nivo obrazovanja roditelja. čovek ima različite uloge i iskustva. odnosno genetske predispozicije. utičući tako na buduće ponašanje dece. Služe kao modeli uloga sa kojima se deca često snažno identifikuju. pripadnost socijalnim grupama i životno iskustvo.Nasleđe i okruženje Nasleđe se odnosi na genetsku osnovu. 1) Kultura (opšta. Ljudi tokom svog života pripadaju različitim grupama. 2) Porodica Osnovno sredstvo za socijalizaciju pojedinca unutar posebne kulture jeste njegova neposredna porodica. 3. gde ona podstiče određene vrednosti. Nasleđe postavlja ograničenja u okviru razvoja određenih karakteristika i samo unutar toga uticaju iz okruženja mogu odrediti karakter ličnosti. preko razlicitih grupa u skoli i sportskih timova do radnih i socijalnih grupa. pocev od druzenja u detinjstvu. Ona predstavlja najbitniji faktor u izgradnji ličnosti. njen društveno-ekonomski nivo. Roditelji utiču na razvoj dece na tri načina: 1.

Poznavanje ciljeva jedne osobe. 7 . • Ljudi vole događaje koji podržavaju njihova verovanja. kompetentnosti. • Primećuje se da ljudi mogu i da potisnu svoje kompetentnosti. zato što svaka promena zahteva vreme. vrednosti. omogućava objašnjenje njenog ponašanja. svako od nas ima jednistvenu kombinaciju karakteristika koje zavise od različitosti života i znatno otežavaju predvidjanje ponasanja. Sistem ličnosti – slika 1. • U zavisnosti od mere u kojoj pojedinac može da nađe načine da prevede kompetentnosti u efektno ponašanje. verovanja. oni moraju da ih nauče. Sistem ličnosti Sistem ličnosti je strukturiran oko četiri osnovna podsistema: lični ciljevi. • Kompetentnosti je teško promeniti.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Šta navodi čoveka da se ponaša na određeni način? Na određene načine mi smo svi isti. on će uspeti da ih iskoristi i da da svoj doprinos. Koncept koji se pokazao koristan za razumevanje individualnog ponašanja je sistem ličnosti. 3) Verovanja • Verovanja su ideje koje ljudi imaju u vezi sa svetom i načinom na koji on funkcioniše. Verovanja preispitujemo u svakoj situaciji i težimo da ih potvrdimo. isto više ciljeva može biti povezano sa zadovoljenjem jedne potrebe. Vrednosti Ciljevi Poimanje sebe (self koncept) Verovanja Kompetentnosti 1) Lični ciljevi Ciljevi su one stvari ili događaji kojima težimo u budućnosti kako bismo zadovoljili svoje osnovne potrebe. ipak svaka osoba ima različite prirodne kapacitete u različitim oblastima. • Često se dešava da osoba ne vidi svoje kompetentnosti na način na koji ih vide drugi. 2) Kompetentnosti (sposobnosti) • Ljudi nisu rođeni sa kompetentnostima. • Jedan cilj može biti povezan sa zadovoljenjem više potreba. ali ipak. Ljudi ponekad ne znaju koji su njihovi ciljevi sve dok ih ne dostignu. • Hijerarhija ličnih ciljeva pomaze pojedincu da postavi prioritete i da reši interne konflikte izmedju ciljeva.

uvek dati najvise od sebe u aktivnostima koje obavljate. kompetentnosti i verovanja.slika 2. Karakteristike ličnosti Svoju licnost ljudi uglavnom ispoljavaju preko stavova sposobnosti i emocija.      • Potvrđivanje vrednosti svojim ponašanjem. kod osobe pojačava. Iz njih mozemo sagledati osnovne potrebe licnosti kao i nacin na koji ona vidi sebe. • Kompetentni. socijalno. • Menadžeri se ponašaju u skladu sa svojim verovanjima o ljudskoj prirodi. sposobnosti i emocije. Poimanje sebe (self koncept) je način na koji osoba vidi sebe kao fizičko. često uzrokuju snažno odbrambeno ponašanje kada su pod pretnjom. • Mnoge od naših vrednosti se menjaju tokom tinejdžerskih godina (13-19 godina). osobine licnosti. fleksibilni menadžeri su otvoreni za sve mogucnosti sve vrste ljudi i sve vrste situacija. 4) Vrednosti • Vrednosti formiraju bazu karaktera jedne osobe. stavovi.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje • Ljudi imaju način da učine da se dese stvari (čak i ružne stvari) za koje veruju da se "uvek dešavaju". kao ljudsko biće različito od drugih). ne opterećivati druge svojim problemima. vidi sebe. njihova verovanja su uvek na probi uvek su predmet testiranja i revizije. krivicu i sumnju u sebe. od jedne drustveno-ekonomske klase do druge. • Vrednosti su hijerarhijski uređene prema stepenu značaja tj. Forme samo–izražavanja . težimo da ih se držimo. važnosti. osećaj lične vrednosti. • Vrednosti mogu biti u konfliktu sa potrebama ili ciljevima. duhovno i moralno biće (tj. Vrednosti mogu ograničiti ciljeve. Primeri vrednosti: uvek biti ljubazan prema drugima. Specifična Osoba Stavovi Sposobnosti Emocije 8 . nikada ne povrediti namerno nečija osećanja. od jedne kulture do druge. Znacajne dimenzije individualnih razlika su: poimanje sebe. Propuštanje da se vrednosti potvrde prouzrokuje stid. Konflikte vrednosti je često veoma teško rešiti. Ideje o sebi i način na koji pojedinac vidi sebe varira od jednog istorijskog perioda do drugog. ali kako postajemo zreliji. nikada nikome ne dozvoliti da oseti da ste neodgovorni.

4. Prema tome na šta obraćaju pažnju i odakle prikupljaju informacije Senzitivnost – Intuicija: Prema tome kako vrše procene i donose odluke Mišljenje – Osećanje: Prema tome kako se odnose prema svetu koji ih okružuje. ne vole uspostavljanje kontakata sa ljudima) 2. Prema tome na šta fokusiraju energiju postoje sledeće osobine ličnosti: • Ekstrovertnost ( prijatni ljudi. 3. takođe su komunikativni. Prosuđivanje – Opažanje: Model "velikih pet“ ili model "pet faktora“ Model velikih pet – slika br. a ponašanje je ono šta radimo. društvene osobe koje žele dobre međuljudske odnose. otvoreni. ne vole stupanje u socijale interakcije. Prijatnost i Saglasnost Društvenost Intelektualna otvorenost Emocionalna stabilnost Savesnost Ličnost je ono šta jesmo. Ličnost se ne može 9 . promeniti ali se ponašanje može prilagoditi. zatvoreni.Seminarski rad Osobine ličnosti Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Myers-Briggs Type Indicator (MBTI) je poznati indikator licnosti koji je identifikovao 4 osnovne osobine prema kojima se ljudi razlikuju: 1. 3. prijateljski nastrojeni) • Introvertnost ( nedruštveni.

5. toplina. istrajne. Položaj . Značaj za menadžere 10 . efikasne osobe koje. Intelektualna otvorenost – spremnost na prihvatanje novih iskustava. 3. 2.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Kao što je predstavljeno na slici br. Za ljude koji veruju da kontrolisu događaje i posledice koji utiču na njihove živote. 4.. Selektovanje pojedinaca čije se postojeće sposobnosti najbolje usklađuju sa zahtevima posla. imaju osećaj zadovoljstva i slobode a nasuprot njima – nesigurne. kaže se da poseduju interni lokus kontrole. sa manjkom samokontrole. Za ljude koji veruju da su njihove performanse proizvod okolnosti koje se nalaze van njihove neposredne kontrole kaze se da poseduju eksterni lokus kontrole. efikasne. a nasuprot njima – impulsivne. hladnoća i nepoverenje) 2. mentalno jake. a nasuprot njima . Prijatnost i saglasnost – težnja osobe da bude u dobrim odnosima sa ljudima u okruženju (kooperativnost. temeljne. Obezbeđivanje obuke (treninga) tako da zaposleni razviju potrebne veštine i znanje. bezbrižne i neefikasne). nervozne nepoverljive. poverenje i nasuprot tome antagonizam.konzervativne). Emocionalna stabilnost (prilagođenost) predstavlja stepen smirenosti i sigurnosti (stabilne. Redizajniranje poslova tako da se zaposlenima daju samo oni zadaci koji odgovaraju njihovim sposobnostima. zbunjene i neefikasne).3. inteligentne osobe. Društvenost – stepen otvorenosti (komunikativne. pažljive. uredne. načina razmišljanja i kreativnosti (radoznale. postoji pet osnovnih osobina ličnosti 1. a nasuprot tome introvertne). Savesnost – stepen istrajnosti u realizaciji zadataka (pouzdane.Lokus kontrole Ljudi se razlikuju prema tome koliko lične odgovornosti preuzimaju za svoje ponašanje i njegove posledice. Usklađivanje ličnosti pojedinca sa poslom koji obavljaju Postoje 3 strategije: 1. osobe u odnosima sa drugima 3.

Sklonosti su prirodni talenti koji pomažu zaposlenima da nauče specifične zadatke brže od drugih i da ih izvrše bolje. Stavovi se češće menjaju tokom rane i kasne zrelosti nego tokom srednjih godina. snaznije osecaju da napori vode rezultatima. a pri tom ostvaruju vecu zaradu. Uspešno izvršenje posla zahteva pravu kombinaciju napora. viši nivo znanja. Upravo iz tog razloga menadzeri treba da postave ljude iz ove druge kategorije na poslove koji zahtevaju vece angazovanje i manje kontrole. dok oni sa internim lokusom kontrole mogu da se opiru namerama menadzera koji nadgledaju njihov rad. Emocionalna inteligencija je sposobnost razumevanja i usmeravanja sopstvenih osećanja kao i osećanja drugih ljudi. prosuđuje i rešava probleme. Sposobnosti Sposobnost predstavlja kapacitet osobe (mentalni i fizički) da obavi neki posao ili završi neki zadatak i obuhvata prirodne sklonosti (sposobnosti) i stečene sposobnosti potrebne da se uspešno izvrši zadatak.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje • Osobe sa internim lokusom kontrole pokazuju vecu radnu motivaciju. Emocionalno inteligentne osobe u stanju su da motivišu ljude. ispoljavaju bolje rezultate kod zadataka koji zahtevaju ucenje ili resavanje problema kada rezultati vode zeljenim nagradama. Veština je specifičan kapacitet za fizičko manipulisanje objektima. pokazuju manju zabrinutost. Istrazivanja su medjutim pokazala da je inteligencija takodje funkcija uticaja iz okruženja. • Osobe sa eksternim lokusom kontrole veruju da kontrolisu radno okruzenje preko svog ponasanja. Stečene sposobnosti su one koje je pojedinac stekao s vremenom i koje je u stanju da dalje koristi. Nekada se verovalo da je inteligencija urođeni kapacitet koji se gentski prenosi sa jedne generacije na drugu. ispoljavaju jacu vezu izmedju zadovoljstava poslom i rezultata nego oni sa eksternim lokusom kontrole. sposobnosti i veština. Inteligencija – stepen sposobnosti pojedinca da konstruktivno razmišlja. potreba za jakim stavovima. Stavovi Stav je definisan kao "naučena predispozicija da se odgovori na konzistentno naklonjen ili nenaklonjen način u odnosu na dati objekat". Faktori koji utiču na stabilnost stavova tokom srednjih godina su: veća lična stabilnost. • Pojedinac će imati pozitivne stavove ka određenom ponašanju kada veruje da je ono povezano sa pozitivnim ishodima i • Negativne stavove kada veruje da dato ponašanje vodi negativnim ishodima. 11 .

odnosno emotivno-psiholoških i fizičkih osobina. da se ničega ne plaši. Uspešan menadžer Da bi jedan menadžer bio uspešan. U suštini. Različite osobine ličnosti svih ljudi. Zbog toga.Jaka i stabilna ličnost. nekoga ko je nije komukativan.Pošten i pravičan. da bi se brzo i na pravi način prilagodio novonastalim okolnostima u okruženju. Oni takođe. . i prema životu uopšte. Ličnost čini sinteza dva najbitnija elementa . U literaturi se navodi veliki broj osobina koje su izuzetno značajne i koje karakterišu uspešnog menadžera. dovode do toga da se oni u organizacijama ponašaju veoma različito.kako. a ne samo o njegovim kvalifikacijama za određeni radni zadatak. sa pozitivnim stavom i pozitivnom energijom i prema drugim ljudima. da bi mogao da istraje kad naiđe na teškoće i odlučan da ostvari postavljene ciljeve. Razlike u ličnostima dovode do različitog ponašanja pojedinaca. pored znanja i sposobnosti mora da poseduje i odgovarajuće osobine ličnosti.Fleksibilan. vode računa o ličnosti menadžera.Kreativan i maštovit. 12 . odnosno njenu delatnost. što bi značilo da njegov rad mora da bude uzor svim članovima organizacije. . da veruje u sebe. . odnosno da bi uspešno obavljao sve upravljačke uloge i zadatke. ponašanje. a ono dovodi do različite produktivnosti i zadovoljnosti poslom. Veoma je važno uskladiti osobine menadžera što je više moguće sa vrstom posla koju treba da obavlja. odnosno osobine ličnosti menadžera jedne organizacije. kao i strukturu ličnosti postojećih menadžera.Vredan i radan. . i sposoban da podnese teret konkurencije i uvek ponudi nešto novo. jer će tako najlakše steći autoritet kod svojih saradnika. što znači da mora biti otvoren prema novim idejama. Tako se najčešće navodi da dobar menadžer treba da bude: .Energičan i ambiciozan. druge ljude. . da ljudi koji vrše selekciju pri zapošljavanju menadžera. u odluke i akcije koje preduzima. ne treba postaviti na mesto PR menadžera ili menadžera prodaje. s druge strane. Zbog toga je veoma važno. moraju poznavati profil organizacije.Optimista. . Ona je određena specifičnom kombinacijom različitih karakternih. određuju njenu celokupnu aktivnost i njen profil. pa time i menadžera. što znači da poseduje one intelektualne sposobnosti koje će mu omogućiti da brzo uči i brzo se prilagođava promenama. da bi mogli izvršiti pravilan izbor i na kraju dobiti skladan menadžerski tim. .Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Svaki čovek ima jedinstvenu ličnost.kako ljudi deluju na druge ljude i . da pomogne da se brojni problemi savladaju. Ličnost menadžera je glavni faktor individualnog ponašanja u organizaciji. shvataju i vide sami sebe. odnosno na radno mesto gde su komunikacione sposobnosti veoma važne.Inteligentan.

silu i autoritet. nezavisne. To je veoma važan faktor. One. U razmatranju svih navedenih osobine koje uspešan menadžer treba da poseduje. veoma su značajne za uspešnost menadžment procesa. biraćemo tipove ličnosti kojima će odgovarati ti poslovi. teško će se kontrolisati i moći će da sagledaju samo kratkoročnu perspektivu. Nasuprot njima. nezrele ličnosti će biti pasivne. nepredviđena situacija. • Autoritarne ličnosti veoma teško menjaju svoja uverenja i imaju poštovanje samo za moć. da bismo mogli da predviđamo i kontrolišemo ponašanje tog menadžera. Različite ekstremne situacije.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje . Često se može desiti da i neka iznenadna. je takođe jedan od značajnih faktora ponašanja u organizaciji. je veoma važno. odnosno izbora i dodele uloga menadžerima unutar timova. Ličnost se takođe iskazuje i kroz interakcije sa drugim ličnostima. u istom okruženju. Ove.Komunikativan. odnosno po stepenu razvoja. utiču na oblikovanje stavova. ali i druge osobine menadžera. interesovanja će im biti površna. neko ličnost. nameće se i logičko pitanje: da li postoji ličnost koja sve te osobine zaista poseduje? Kakateristike ličnosti su nešto što jednu ličnost. samopoštovanje. odnosno nečijih karakternih crta. samo-posmatranje. vrednosti. brzina odnosno osećaj za vreme. Na osnovu tih interakcija se može zaključiti kakva je. Zrelost ličnosti. što sve ukupno bitno određuje način donošenja odluka i preduzimanja odgovarajućih akcija. Takve osobe se veoma loše ponašaju i odnose prema onima koje ne poštuju. dovede do toga da se ispolji neka osobina ličnosti koja je bila skrivena. Uticaj zrelosti ličnosti menadžera. koje su kod menadžera veoma važne. a za koju određena osoba nije ni znala da postoji. jer se uspešna komunikacija često postavlja kao jedan od odlučujućih faktora za uspešnost menadžera. u kojima se određena ličnost nađe u toku života. sklonost riziku. mišljenja. zaista. Poznavanje osobina ličnosti menadžera. posedovaće samosvest i kontrolu i sagledavaće dugoročnu perspektivu. Dimenzije ličnosti Postoje takođe još neke dimenzije ličnosti. Zrele ličnosti će biti aktivne. U zavisnosti od tipa menadžerskog zadatka. zavisne od drugih. sasvim sigurno. često dovedu do ispoljavanja nekih skrivenih potencijala i osobina. osobine Ličnosti takođe možemo posmatrati po stepenu njihove zrelosti. To su autoritarizam. opažanje. izdvaja od druge. naročito pri formiranju menadžerskih timova. ali se kroz te interakcije i formira. imaće široka interesovanja. Oni druge posmatraju samo kroz prizmu moći i 13 .

Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje sile. nego kod anglosaksonskih menadžera. Za razliku od njih. • • • Različiti uticaji na ličnost menadžera Uticaj nacionalne kulture na ličnost menadžera nije presudan. Njih je vrlo teško motivisati. skloni da preuzimaju rizik i veoma su nezavisni. Međutim. U prvu spadaju oni koji su uvek u pokretu. različite nacionalne kulture će dovesti do toga. njihov autoritarizam će doći do izražaja i oni će rukovoditi po sistemu vođstva. kao i za postizanje dobrih rezultata na teškim. Ovakvi menadžeri će više pažnje obraćati na ponašanje drugih u organizaciji i lako će prilagođavati svoje ponašanje okolini. oni mogu u svakom trenutku da se opuste i nikada nisu nestrpljivi. Oni su visoko motivisani. vrlo često rade više stvari u isto vreme i teško se opuštaju. odnosno po brzini. Ovakve osobe stalno imaju osećaj da moraju da urade sve više i više. javljaju češće. nestrpljivi su. kao što su starost. Ono je povezano sa efikasnošću jer će osobe koje su visoko samoefikasne. pol. Takve osobe nemaju nikada osećaj nedostatka vremena i potrebe hitnosti. Menadžeri koji su skloniji riziku. U drugu grupu spadaju ličnosti koje nemaju osećaj hitnosti. bračno stanje i dužina radnog staža. odnosno komplikovanim poslovima. oni će poštovati svog rukovodioca samo ako je autoritativan. 14 . Najočogledniji primer uticaja nacionalne kulture dobijamo posmatranjem razlika između anglosaksonskih i japanskih menadžera. Kada dođu na rukovodeću poziciju. U zavisnosti od toga koje su osobine više cenjene u tom društvu. Biografske karakteristike Na ličnost i ponašanje menadžera će veliki uticaj imati i fizički faktori. radi završetka određenog posla. Do toga dolazi zbog favorizacije određenih osobina ili crta ličnosti u određenoj kulturi. a da imaju sve manje vremena. Oni su pogodni za veoma dinamične poslove u kojima dolazi do čestih promena. Ukoliko se u organizaciji ne nalaze na čelnoj poziciji. brže donose odluke i to na osnovu manje informacija. Menadžeri koji poseduju ovu osobinu su sposobni za rešavanje teških problema. imati i visok stepen samopoštovanja. Ličnosti koje imaju sposobnost samoposmatranja su svesne svojih osobina i mogu svoje ponašanje da prilagode okolini i situaciji. menadžeri koji prihvataju niže nivoe rizika. nego u drugim. Cenjene osobine u japanskom društvu ćemo mnogo češće sresti kod japanskih. Po osećaju za vreme. ličnosti možemo podeliti na dve grupe. su studiozniji i oni odluke donose tek kada imaju sve potrebne informacije. • Samopoštovanje se ogleda kroz stepen ličnog uvažavanja i poštovanja svojih sposobnosti. doći će do većeg razvoja tih osobina. Njihov kvalitet se najbolje iskazuje u poslovima gde nije dobro donositi ishitrene i površne odluke. da se određeni tipovi ličnosti menadžera u određenim kulturama.

pamćenje. uspele da se izbore za ravnopravan tretman na poslu. najčešće zbog obaveza u tim porodicama i odgovornosti za nju. Bračno stanje nema mnogo uticaja na ponašanje na poslu. Njegov uticaj se ogleda u tome da zaposleni koji su više vremena proveli na jednom radnom mestu u istoj organizaciji su zadovoljniji. kao i da ne postoje bolji ili lošiji tipovi ličnosti menadžera. koje donosi povećanje produktivnosti. Intelektualne i fizičke sposobnosti Veliku razliku među ličnostima menadžera možemo videti i posmatrajući razvijenost njihovih sposobnosti. pa stoga teže napuštaju organizacije. teže se prilagođavaju na novi posao i manje su fleksibilni. pokazuju manju sklonost ka rizicima i teže menjaju organizacije u kojima rade. iako ima dosta stereotipnih zaključaka i mišljenja na tu temu. svakog menadžera čini 15 . • U intelektualne sposobnosti spadaju: verbalna. • Iz svega ovoga vidimo da su ljudi veoma različiti. numerička sposobnost. nego što bi to obavila neka mlađa osoba. ali iskustvo donosi prednost koja se ogleda u tome da se neki rutinski poslovi mogu obaviti na efikasniji način. sposobnost percepcije i rezonovanja. koristeći u tome svoje iskustvo.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Sa starošću dolazi do opadanja fizičkih i intelektualnih sposobnosti. brzina i koordinacija pokreta. treba da poseduju razvijene sposobnosti rezonovanja i pamćenja. na početku novog milenijuma. pa su samim tim efikasniji i produktivniji. da bi mogli da nađu rešenje za određeni problem. koje dovode do pada produktivnosti. Starenjem opada snaga. Kombinacija svih osobina. stariji ljudi su manje skloni promenama. Pol ne utiče na produktivnost na poslu. dedukcija. imaju više rutine. S druge strane. brzina pokreta) i one su važne kada treba manipulisati stvarima u okruženju (fizička snaga je neophodna za podizanje tereta). Žene su ipak. sposobnost snalaženja u prostoru. Radni staž utiče na produktivnost. Oni koji bi želeli da se bave istraživanjem tržišta. Takođe. Fizičke sposobnosti se ogledaju kroz nečije motorne sposobnosti ( reakcija. zahvaljujući rutini. Sposobnosti možemo podeliti na intelektualne i fizičke. Jedina razlika se ogleda u tome što ljudi koji imaju svoje porodice. da bi se bez problema snalazili sa brojevima i mogli da izvlače zaključke na osnovu poznatih činjenica. Menadžeri koji žele da se bave finansijama bi trebalo da imaju razvijene numeričke i dedaktičke sposobnosti. između ostalog i zbog manjeg odsustvovanja. oni su zadovoljniji poslom i manje odsustvuju. i ako se i dalje smatra da su muškarci efikasniji . ali sa druge strane postoji iskustvo.

Ljudi koji vole istraživanje i razmišljanje. moći da postignu potpuno zadovoljstvo poslom koji obavljaju. Prvenstveno oni treba da budu svesni svojih ličnih osobina i svog karaktera. kroz proces ličnog razvoja i edukacije. Za ljude koji imaju razvijen osećaj za druge i potrebu da im pomažu. poseduju snagu i veštine. S druge strane. Takođe. odgovaraju poslovi u proizvodnji ili zanatstvu. Tipovima ličnosti koji su fizički aktivniji. a pri tome su analitični i radoznali dobro će se snaći u poslovima ekonomije ili novinarstva. Emotivni. Treba da se trude da se što više razviju. pogodna su zanimanja profesora ili socijalnih radnika. a poseduju ambicioznost i samopouzdanje će se odlično snaći u poslovima prodaje i odnosa sa javnošću. Na osnovu svega ovoga se mogu napraviti okvirne procene tipova ličnosti i njima odgovarajućih zanimanja. Samo će tako. Prisutnost određene osobine ličnosti. a samim tim će i njegova zadovoljnost poslom u organizaciji biti velika. on će se osećati frustrirano i nezadovoljno. 16 . Razlog tome je što će takav menadžer biti ujedno i produktivniji. ma koliko taj posao nekom drugom izgledao privlačan i izazovan. Kompatibilnost ličnih osobina sa zahtevima posla je veoma važna.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje jedinstvenim i upravo su te osobine presudan faktor za izbor menadžera u nekoj organizaciji. intelektualno i duhovno. ako menadžeru dodelite posao koji je u suprotnosti sa njegovim ličnim osobinama i koji zahteva ličnost koja je potpuno drugačija od njegove. a pri tome su stabilni i praktični. kao i sa ostalim tipovima ličnosti u organizaciji. nepraktični i kreativni ljudi bi se trebali baviti nekim vidom umetnosti. sve te osobine treba uskladiti sa tipom posla koji određeni menadžer treba da obavlja. kao i da pokušaju da svoje sposobnosti i talente iskoriste do maksimuma. će biti različito vrednovana u različitim tipovima poslova. jer će moći da svoje mogućnosti iskoristi do maksimuma. To je činjenica koju treba da znaju i sami menadžeri. Menadžeri koji imaju razvijene verbalne sposobnosti i moć ubeđivanja.

Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje ZAKLJUČAK: 17 .

Beograd 2003 www. 2004 Dr Ranko Loncarevic.pravoslovo.autentik. 1973. 2004 Prof. dr Dusanka Mitrovic. Beograd. Beograd. Sociologija menadžmenta.org www. Tatjana Cvetkovski . 1969. T: Sklop i razvoj ličnosti. Nikola Rot: Psihologija ličnosti.com www.com www. dr Snezana Smederevac i doc. Interkulturni menadžment. Mića Jovanović.net 18 .Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje LITERATURA Prof. Menadzment 2006 Prof.psihologija. Licnost . Kultura. Momčilo Živković. dr.wikipedia.socioweb. univerzitet primenjenih nauka.rs www. Prof. dr Mića Jovanović.metodi i modeli Olport.sam.net.Organizaciono ponašanje.org. dr Smilja Rakas.