SADRŽAJ

:

Kada govorimo o ličnosti. Ličnost se može definisati kao za pojedinca karakterističan način ponašanja. odnosno razumeli organizaciono ponašanje. ali ni ova definicija nije u potpunosti tačna. • kao ni jedan drugi čovjek. Sama organizacija i njeno ponašanje su povezani sa ličnosti i ponašanju članova te organizacije. Takođe će biti reči o neophodnosti usklađivanje ličnosti i vrste posla koji osoba obavlja u organizaciji. • od čega zavise osobine ljudi i u kom stepenu se one formiraju kod nekog pojedinca ( razvitak ličnosti ). a uprkos velikom broju istih. jedinstvo i osobenost ponašanja pojedinca. Neki psiholozi smatraju se da je svaki čovek u izvjesnom pogledu: • kao svi drugi ljudi. pojmom ličnosti. • kao neki drugi ljudi. mi označavamo relativnu doslednost. Definisati jednu ličnost je veoma težak zadatak. sa posebnim osvrtom na posao menadžera i koje lične karakteristike jedan dobar menadžer treba da poseduje. To možemo videti po broju definicija. ni jedna od njih nije potpuna. i njenim osnovnim karakteristikama i dimenzijama. 2 . govorimo o određenim karakteristikama pojedinaca koje se ogledaju u različitim oblicima ponašanja. Kada koristimo izraz – ličnost. Ličnost je veoma slojevita i kada govorimo o njoj potrebno je prepoznati: • najvažnije momente koje treba proučavati i prikazivati ( struktura ličnosti ). Kroz ovaj rad upoznaćemo vas sa pojmom organizacionog ponašanja. Svi mi veoma dobro znamo da se ljudi međusobno razlikuju upravo zbog toga što su različite ličnosti. neophodno je sagledati ličnosti članova organizacije.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje UVOD Da bi bolje shvatili. • šta je to što pokreće ljude na aktivnost ( dinamika ličnosti ).

eksperimentalna grupa radnika imala promenljivo osvetljenje. Druga faza (1927-1933) Novi radni uslovi primenjivani su na pet žena koje su radile u ovom odeljenju. koja je u procesu rada imala konstantno osvetljenje. Primećuje se da zadovoljstvo ili nezadovoljstvo radnika nije uvek povezano sa preduzećem.pojam Izučavanje organizacionog ponašanja vezuje se za „Hotorn eksperiment“.1924. stavova i performansi u organizacijama. U zaključku Hotorn eksperimenta možemo reći da: • • ljudi nisu racionalna i ekonomska bića kako su pretpostavljali klasični teoretičari. organizaciono ponašanje se oslanja i na istraživanja odnosno na praksu. u kojoj je određena kontrolna grupa radnika. Izučavanje organizacionog ponašanja bi trebalo da omogući shvatanje ponašanja ljudi u organizaciji. koje sui male dodatne pauze za odmor i mogućnost različitog osveženja u toku rada. (Hawtorn studiju. sociologije. grupa postavlja svoje norme. svaki radnik ograničavao je proizvodnju tako što je sebi određivao učinak. U prve dve faze ističu se: -Veoma dobri međusobni odnosi kod radnika -Usklađenost interesa radnika i menadžmenta Treća faza – Intervjuisanje (direktno i indirektno). 3 . Četvrta faza – Obuhvata istraživanje ponašanja .Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje 1. god). I u ovoj fazi eksperimenta. bez obzira na stimulaciju i ograničavanje dnevne proizvodnje. dok je druga. gde se proučava uticaj osvetljenja radnog mesta na produktivnost radnika. Što se tiče rezultata ove faze eksperimnta . socijalne antropologije. Prva faza (1924-1927). Njen intenzitet se kretao od veoma jakog do veoma slabog.u obe grupe. produktivnost je rasla. Organizaciono ponašanje može biti definisano kao razumevanje. socijalna interakcija je veoma važna. To je interdisciplinarni koncept koji obuhvata znanja iz psihologije pojedinca. Organizaciono ponašanje . Četrnaest muškaraca je radilo na sastavljanju prekidača. Ono što se ističe je da. industrijskog inženjeringa i organizacione psihologije. kao i da inteligentniji radnici imaju slabiji učinak. a ljudi dobro rade ako ih cenimo.0. produktivnost je rasla. Predmet organizacionog ponašanja je proučavanje ljudskog ponašanja. sprovedenu u Western Electric Company . predviđanje i kontrola ljudskog ponašanja u organizaciji.

posebno onog dela koji govori o organizacionoj kulturi. koja se bavi izučavanjem ponašanja pojedinca u društvenom okruženju. a značaj sociologije u organizacionom ponašanju. daje mogućnost za predviđanje ponašanja zaposlenih u određenim situacijama i takođe ukazuje i na to kako organizaciona sredina utiče na ponašanje zaposlenih. Razlika je u tome što organizacijska psihologija polje istraživanja zadržava na nivou psiholoških objašnjenja. Čovek reaguje na sredinu tako što ispoljava određeno ponašanje. Organizaciono ponašanje i organizaciona teorija. razlike između ovih disciplina se smanjuju. a zadatak menadžera bi bio da to ponašanje usmere. Organizaciono ponašanje istražuje individualno i grupno ponašanje u okvirima organizacije. Potrebno je napomenutu da živimo u organizovanom društvu. 4 . kao što su: Antropologija (nauka o čoveku) je ključna disciplina u izučavanju organizacionog ponašanja. Moderna definicija kulture je da ona predstavlja stečeno znanje i iskustvo koje ljudi koriste u razvoju svog društvenog ponašanja. promeniti ono šta se dešava i kontrolisati događaje. pošto je kultura – u izučavanju organizacionog ponašanja – vezana za internacionalni kontekst i ima izuzetan značaj za uspešno međunarodno poslovanje.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Organizaciono ponašanje omogućava shvatanje ljudske prirode. a kako istraživanja pokazuju i individualnih ciljeva zaposlenih. Kurt Levin je primetio da: Ne postoji ništa toliko praktično kao što je dobra teorija. a za izučavanje organizacionog ponašanja najvažnija je posebna psihološka disciplina – socijalna psihologija. Sociologija je nauka o društvu. organizaciona sredina deluje na njih. pa se problem svodi samo na jasno razdvajanje njihovih predmeta istraživanja. jer će se samo na takav način željeno ponašanje ponoviti u budućnosti. Razlike između organizacionog ponašanja i naučnih disciplina su sledeće: Organizaciono ponašanje i organizacijska psihologija. je u njenom vezivanju za industrijske odnose u organizaciji. a organizaciono ponašanje je multidisciplinarno. Dobre teorije i modeli uzimaju u obzir veliku raznolikost individualnih i grupnih ponašanja i daju poredak u istraživanju ponašanja. oni kroz interakciju sa ovom sredinom ispoljavaju određeno ponašanje. možemo veoma često objasniti šta se dešava. Obe discipline izučavaju ljudsko ponašanje u organizaciji. Psihologija je nauka o ljudskom ponašanju. Pridobijanje ljudi da rade zajedno je jedan od rezultata izučavanja organizacionog ponašanja. Zaposleni dolaze u organizaciju kao već formirane ličnosti. Pomoću različitih nauka. Organizaciona teorija istražuje strukture i procese u samoj organizaciji. Međutim saznanjem da se područje interesa organizacijske psihologije sve više širi. Organizaciono ponašanje uključuje znanja iz različitih naučnih disciplina. do nivoa praktičnih potreba. Ponašanje treba da bude takvo da obezbedi ostvarenje ciljeva organizacije.

pojam Порекло и значење појма . Simboli ličnost mogu biti: a) spoljašnji simboli . odnosno kako ljudi deluju na druge i kako shvataju i vide sami sebe. ljubazno). dok je kadrologija usmerena na tehniku i tehnologiju upravljanja ljudskim resursima. organizaciono ponašanje je većim delom neteoretska disciplina. neprijateljsko. постоји елемент вредновања личности (“снажна”. osobine koje su među sobom povezane i zavisne i koje tako čine jedinstvenu organizaciju ili strukturu.0. односно (2) вештину друштвеног опхођења  У оба случаја. Organizaciono ponašanje i kadrologija (nauka o ljudskim resursima organizacije). svaku ličnost karakterišu relativno trajne osobine.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Drugim rečima.elementi ponašanja (prijateljsko. Upravo zbog toga se ličnosti među sobom razlikuju. “лоша”) Ličnost definišemo kao jedinstvenu kombinaciju karakteristika osobe koji proizilazi iz načina na koji se neko ponaša i stupa u interakciju sa drugim ljudima. Utvrđeno je da se ličnost formira do pete godine. личност означава (1) спољашњи аспект неке особе. koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinca I socijalne sredine I tako određujee opšti. ličnost je dinamička organizacija onih psihofizičkih sistema unutar same individue. a organizaciona teorija. начин како је други опажају и како она утиче на њих. Ličnost. To znači da. za pojedinca karakterističan način ponašanja. težina. sistema koji određuju njeno karakteristično ponašanje I njen karakterističan način mišljenja. Ne postoji jedinstveno prihvaćena definicija pojma ličnost. Rot smatra da je ličnost jedinstvena organizacija osobina. 2. Pojedina istraživanja ukazuju na to da se naši stavovi i sistemi verovanja menjaju tokom života. boja kože… b) unutrašnji simboli . “добра”.личност  Маска коју је носио глумац у римском позоришту звала се персона и то је вероватно извор савременог термина personality (личност)  У том смислу. 5 . definicija. Organizaciono ponašanje je fundamentalna i konceptualna disciplina.visina. Po Olportu. Još jedna od definicija je da licnost čine relativno stabilni aspekti pojedinaca koji ih razlikuju od drugih ljudi i formiraju osnove našeg predviđanja koja se tiču njihovog budućeg ponašanja. crte lica. svojim većim delom – teoretska.

. religija. 4) Životno iskustvo Život svake osobe je jedinstven u smislu specificnih dogadjaja i iskustava koja takodje uticu na formiranje licnosti. 3) Pripadnost socijalnim grupama Prva grupa kojoj većina pojedinaca pripada jeste porodica. Roditelji utiču na razvoj dece na tri načina: 1. pocev od druzenja u detinjstvu. bitna je i veličina porodice. Porodična situacija . tetke. U teoriji ličnosti postoje neslaganja oko toga u kojoj meri genetski faktori utiču na formiranje ličnosti – vodi se polemika da li je to do uticaja prirode ili vaspitanja. temperament ).Nasleđe i okruženje Nasleđe se odnosi na genetsku osnovu.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Uticaji na razvoj ličnosti . Okruženje se odnosi na: kulturu. rasa. odnosno genetske predispozicije. Ona predstavlja najbitniji faktor u izgradnji ličnosti. Oni selektivno nagrađuju i kažnjavaju određena ponašanja. njen društveno-ekonomski nivo.predstavlja značajan izvor formiranja ličnosti. Kroz svoje ponašanje oni prezentuju situacije koje će pobuditi određena ponašanja kod dece. 1) Kultura (opšta. čovek ima različite uloge i iskustva. kao i fizičke ( pol. geografska lokacija. Služe kao modeli uloga sa kojima se deca često snažno identifikuju. Kulture pomažu u određivanju opštih obrazaca sličnosti u ponašanju među ljudima ali isto tako između pojedinaca unutar iste kulture postoje i razlike u ponašanju koje s vremenom mogu biti ekstremne. pripadnost socijalnim grupama i životno iskustvo. gde ona podstiče određene vrednosti. Pojedinci rodjeni u odredjenoj kulturi izloženi su porodičnim i društvenim vrednostima i normama prihvatljivog ponasanja svoje kulture. Ljudi tokom svog života pripadaju različitim grupama. 3.. 6 . ujaci i ostali) takodje uticu na formiranje licnosti. Roditelji igraju znacajnu ulogu u razvoju licnosti ali i članovi šire porodice (deda i baba. porodicu. 2. Nasleđe postavlja ograničenja u okviru razvoja određenih karakteristika i samo unutar toga uticaju iz okruženja mogu odrediti karakter ličnosti. nivo obrazovanja roditelja. utičući tako na buduće ponašanje dece. 2) Porodica Osnovno sredstvo za socijalizaciju pojedinca unutar posebne kulture jeste njegova neposredna porodica. Kao član navedenih grupa. nacionalna) Odnosi se na načine na koje različite populacije ljudi ili društva organizuju svoje živote. preko razlicitih grupa u skoli i sportskih timova do radnih i socijalnih grupa.

Ljudi ponekad ne znaju koji su njihovi ciljevi sve dok ih ne dostignu. Sistem ličnosti – slika 1. 3) Verovanja • Verovanja su ideje koje ljudi imaju u vezi sa svetom i načinom na koji on funkcioniše. Sistem ličnosti Sistem ličnosti je strukturiran oko četiri osnovna podsistema: lični ciljevi. 7 . svako od nas ima jednistvenu kombinaciju karakteristika koje zavise od različitosti života i znatno otežavaju predvidjanje ponasanja. • Jedan cilj može biti povezan sa zadovoljenjem više potreba. zato što svaka promena zahteva vreme. verovanja. oni moraju da ih nauče. ipak svaka osoba ima različite prirodne kapacitete u različitim oblastima. • Primećuje se da ljudi mogu i da potisnu svoje kompetentnosti. Poznavanje ciljeva jedne osobe. • Hijerarhija ličnih ciljeva pomaze pojedincu da postavi prioritete i da reši interne konflikte izmedju ciljeva. • U zavisnosti od mere u kojoj pojedinac može da nađe načine da prevede kompetentnosti u efektno ponašanje. on će uspeti da ih iskoristi i da da svoj doprinos. Verovanja preispitujemo u svakoj situaciji i težimo da ih potvrdimo. vrednosti. kompetentnosti. ali ipak. Vrednosti Ciljevi Poimanje sebe (self koncept) Verovanja Kompetentnosti 1) Lični ciljevi Ciljevi su one stvari ili događaji kojima težimo u budućnosti kako bismo zadovoljili svoje osnovne potrebe. 2) Kompetentnosti (sposobnosti) • Ljudi nisu rođeni sa kompetentnostima. omogućava objašnjenje njenog ponašanja.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Šta navodi čoveka da se ponaša na određeni način? Na određene načine mi smo svi isti. • Kompetentnosti je teško promeniti. • Ljudi vole događaje koji podržavaju njihova verovanja. isto više ciljeva može biti povezano sa zadovoljenjem jedne potrebe. Koncept koji se pokazao koristan za razumevanje individualnog ponašanja je sistem ličnosti. • Često se dešava da osoba ne vidi svoje kompetentnosti na način na koji ih vide drugi.

• Menadžeri se ponašaju u skladu sa svojim verovanjima o ljudskoj prirodi. osobine licnosti. krivicu i sumnju u sebe. kompetentnosti i verovanja. stavovi. osećaj lične vrednosti. ali kako postajemo zreliji. Vrednosti mogu ograničiti ciljeve. Ideje o sebi i način na koji pojedinac vidi sebe varira od jednog istorijskog perioda do drugog. sposobnosti i emocije. Propuštanje da se vrednosti potvrde prouzrokuje stid. Konflikte vrednosti je često veoma teško rešiti. vidi sebe. kao ljudsko biće različito od drugih). Specifična Osoba Stavovi Sposobnosti Emocije 8 . važnosti. Poimanje sebe (self koncept) je način na koji osoba vidi sebe kao fizičko. socijalno. • Kompetentni. Forme samo–izražavanja . Primeri vrednosti: uvek biti ljubazan prema drugima.      • Potvrđivanje vrednosti svojim ponašanjem. nikada nikome ne dozvoliti da oseti da ste neodgovorni. • Vrednosti su hijerarhijski uređene prema stepenu značaja tj. Iz njih mozemo sagledati osnovne potrebe licnosti kao i nacin na koji ona vidi sebe. • Mnoge od naših vrednosti se menjaju tokom tinejdžerskih godina (13-19 godina). duhovno i moralno biće (tj. težimo da ih se držimo. nikada ne povrediti namerno nečija osećanja. Karakteristike ličnosti Svoju licnost ljudi uglavnom ispoljavaju preko stavova sposobnosti i emocija. često uzrokuju snažno odbrambeno ponašanje kada su pod pretnjom. Znacajne dimenzije individualnih razlika su: poimanje sebe. • Vrednosti mogu biti u konfliktu sa potrebama ili ciljevima. od jedne kulture do druge. od jedne drustveno-ekonomske klase do druge.slika 2. ne opterećivati druge svojim problemima.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje • Ljudi imaju način da učine da se dese stvari (čak i ružne stvari) za koje veruju da se "uvek dešavaju". njihova verovanja su uvek na probi uvek su predmet testiranja i revizije. 4) Vrednosti • Vrednosti formiraju bazu karaktera jedne osobe. fleksibilni menadžeri su otvoreni za sve mogucnosti sve vrste ljudi i sve vrste situacija. uvek dati najvise od sebe u aktivnostima koje obavljate. kod osobe pojačava.

otvoreni. 4. Prijatnost i Saglasnost Društvenost Intelektualna otvorenost Emocionalna stabilnost Savesnost Ličnost je ono šta jesmo. Prema tome na šta obraćaju pažnju i odakle prikupljaju informacije Senzitivnost – Intuicija: Prema tome kako vrše procene i donose odluke Mišljenje – Osećanje: Prema tome kako se odnose prema svetu koji ih okružuje. a ponašanje je ono šta radimo. 3. Prema tome na šta fokusiraju energiju postoje sledeće osobine ličnosti: • Ekstrovertnost ( prijatni ljudi. Ličnost se ne može 9 . takođe su komunikativni. društvene osobe koje žele dobre međuljudske odnose. zatvoreni. ne vole uspostavljanje kontakata sa ljudima) 2. prijateljski nastrojeni) • Introvertnost ( nedruštveni. ne vole stupanje u socijale interakcije. 3.Seminarski rad Osobine ličnosti Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Myers-Briggs Type Indicator (MBTI) je poznati indikator licnosti koji je identifikovao 4 osnovne osobine prema kojima se ljudi razlikuju: 1. Prosuđivanje – Opažanje: Model "velikih pet“ ili model "pet faktora“ Model velikih pet – slika br. promeniti ali se ponašanje može prilagoditi.

nervozne nepoverljive. 3. sa manjkom samokontrole. postoji pet osnovnih osobina ličnosti 1. Za ljude koji veruju da su njihove performanse proizvod okolnosti koje se nalaze van njihove neposredne kontrole kaze se da poseduju eksterni lokus kontrole. mentalno jake. Položaj . Obezbeđivanje obuke (treninga) tako da zaposleni razviju potrebne veštine i znanje. Značaj za menadžere 10 . kaže se da poseduju interni lokus kontrole. toplina. Za ljude koji veruju da kontrolisu događaje i posledice koji utiču na njihove živote. a nasuprot njima – impulsivne. 2. a nasuprot njima .Lokus kontrole Ljudi se razlikuju prema tome koliko lične odgovornosti preuzimaju za svoje ponašanje i njegove posledice. Redizajniranje poslova tako da se zaposlenima daju samo oni zadaci koji odgovaraju njihovim sposobnostima. zbunjene i neefikasne). Prijatnost i saglasnost – težnja osobe da bude u dobrim odnosima sa ljudima u okruženju (kooperativnost. 5. Emocionalna stabilnost (prilagođenost) predstavlja stepen smirenosti i sigurnosti (stabilne. Selektovanje pojedinaca čije se postojeće sposobnosti najbolje usklađuju sa zahtevima posla.. Savesnost – stepen istrajnosti u realizaciji zadataka (pouzdane. imaju osećaj zadovoljstva i slobode a nasuprot njima – nesigurne. efikasne. Društvenost – stepen otvorenosti (komunikativne. hladnoća i nepoverenje) 2.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Kao što je predstavljeno na slici br. osobe u odnosima sa drugima 3. pažljive. efikasne osobe koje. Intelektualna otvorenost – spremnost na prihvatanje novih iskustava. 4.konzervativne). bezbrižne i neefikasne).3. Usklađivanje ličnosti pojedinca sa poslom koji obavljaju Postoje 3 strategije: 1. načina razmišljanja i kreativnosti (radoznale. poverenje i nasuprot tome antagonizam. uredne. temeljne. a nasuprot tome introvertne). inteligentne osobe. istrajne.

• Osobe sa eksternim lokusom kontrole veruju da kontrolisu radno okruzenje preko svog ponasanja. prosuđuje i rešava probleme. Stavovi se češće menjaju tokom rane i kasne zrelosti nego tokom srednjih godina. ispoljavaju bolje rezultate kod zadataka koji zahtevaju ucenje ili resavanje problema kada rezultati vode zeljenim nagradama. snaznije osecaju da napori vode rezultatima. ispoljavaju jacu vezu izmedju zadovoljstava poslom i rezultata nego oni sa eksternim lokusom kontrole. Emocionalno inteligentne osobe u stanju su da motivišu ljude.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje • Osobe sa internim lokusom kontrole pokazuju vecu radnu motivaciju. viši nivo znanja. Uspešno izvršenje posla zahteva pravu kombinaciju napora. Istrazivanja su medjutim pokazala da je inteligencija takodje funkcija uticaja iz okruženja. Stečene sposobnosti su one koje je pojedinac stekao s vremenom i koje je u stanju da dalje koristi. Inteligencija – stepen sposobnosti pojedinca da konstruktivno razmišlja. sposobnosti i veština. Emocionalna inteligencija je sposobnost razumevanja i usmeravanja sopstvenih osećanja kao i osećanja drugih ljudi. Faktori koji utiču na stabilnost stavova tokom srednjih godina su: veća lična stabilnost. Nekada se verovalo da je inteligencija urođeni kapacitet koji se gentski prenosi sa jedne generacije na drugu. Veština je specifičan kapacitet za fizičko manipulisanje objektima. Sklonosti su prirodni talenti koji pomažu zaposlenima da nauče specifične zadatke brže od drugih i da ih izvrše bolje. a pri tom ostvaruju vecu zaradu. 11 . Stavovi Stav je definisan kao "naučena predispozicija da se odgovori na konzistentno naklonjen ili nenaklonjen način u odnosu na dati objekat". potreba za jakim stavovima. Upravo iz tog razloga menadzeri treba da postave ljude iz ove druge kategorije na poslove koji zahtevaju vece angazovanje i manje kontrole. • Pojedinac će imati pozitivne stavove ka određenom ponašanju kada veruje da je ono povezano sa pozitivnim ishodima i • Negativne stavove kada veruje da dato ponašanje vodi negativnim ishodima. pokazuju manju zabrinutost. Sposobnosti Sposobnost predstavlja kapacitet osobe (mentalni i fizički) da obavi neki posao ili završi neki zadatak i obuhvata prirodne sklonosti (sposobnosti) i stečene sposobnosti potrebne da se uspešno izvrši zadatak. dok oni sa internim lokusom kontrole mogu da se opiru namerama menadzera koji nadgledaju njihov rad.

što znači da mora biti otvoren prema novim idejama. U suštini. da ljudi koji vrše selekciju pri zapošljavanju menadžera. u odluke i akcije koje preduzima. Tako se najčešće navodi da dobar menadžer treba da bude: . ponašanje. a ono dovodi do različite produktivnosti i zadovoljnosti poslom.Optimista. . shvataju i vide sami sebe. pored znanja i sposobnosti mora da poseduje i odgovarajuće osobine ličnosti.Kreativan i maštovit. . da se ničega ne plaši. Uspešan menadžer Da bi jedan menadžer bio uspešan. i prema životu uopšte. odnosno na radno mesto gde su komunikacione sposobnosti veoma važne. odnosno emotivno-psiholoških i fizičkih osobina. kao i strukturu ličnosti postojećih menadžera. odnosno osobine ličnosti menadžera jedne organizacije. što znači da poseduje one intelektualne sposobnosti koje će mu omogućiti da brzo uči i brzo se prilagođava promenama. Razlike u ličnostima dovode do različitog ponašanja pojedinaca. Ličnost menadžera je glavni faktor individualnog ponašanja u organizaciji. dovode do toga da se oni u organizacijama ponašaju veoma različito.Pošten i pravičan. da bi mogao da istraje kad naiđe na teškoće i odlučan da ostvari postavljene ciljeve. Zbog toga je veoma važno. Ona je određena specifičnom kombinacijom različitih karakternih.Vredan i radan. što bi značilo da njegov rad mora da bude uzor svim članovima organizacije. . da veruje u sebe.Fleksibilan. U literaturi se navodi veliki broj osobina koje su izuzetno značajne i koje karakterišu uspešnog menadžera. 12 . pa time i menadžera.Inteligentan. Ličnost čini sinteza dva najbitnija elementa . vode računa o ličnosti menadžera. . određuju njenu celokupnu aktivnost i njen profil. da bi se brzo i na pravi način prilagodio novonastalim okolnostima u okruženju. . a ne samo o njegovim kvalifikacijama za određeni radni zadatak. Zbog toga. . nekoga ko je nije komukativan. druge ljude. jer će tako najlakše steći autoritet kod svojih saradnika. Različite osobine ličnosti svih ljudi.Energičan i ambiciozan. Veoma je važno uskladiti osobine menadžera što je više moguće sa vrstom posla koju treba da obavlja.kako. i sposoban da podnese teret konkurencije i uvek ponudi nešto novo. moraju poznavati profil organizacije.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Svaki čovek ima jedinstvenu ličnost. .Jaka i stabilna ličnost. Oni takođe. da bi mogli izvršiti pravilan izbor i na kraju dobiti skladan menadžerski tim. ne treba postaviti na mesto PR menadžera ili menadžera prodaje. odnosno da bi uspešno obavljao sve upravljačke uloge i zadatke.kako ljudi deluju na druge ljude i . da pomogne da se brojni problemi savladaju. odnosno njenu delatnost. s druge strane. sa pozitivnim stavom i pozitivnom energijom i prema drugim ljudima.

Zrelost ličnosti. Poznavanje osobina ličnosti menadžera. nepredviđena situacija. Na osnovu tih interakcija se može zaključiti kakva je. jer se uspešna komunikacija često postavlja kao jedan od odlučujućih faktora za uspešnost menadžera. Oni druge posmatraju samo kroz prizmu moći i 13 . • Autoritarne ličnosti veoma teško menjaju svoja uverenja i imaju poštovanje samo za moć. u istom okruženju. sklonost riziku. Nasuprot njima. koje su kod menadžera veoma važne. zavisne od drugih. naročito pri formiranju menadžerskih timova. biraćemo tipove ličnosti kojima će odgovarati ti poslovi. neko ličnost. je takođe jedan od značajnih faktora ponašanja u organizaciji. opažanje. odnosno nečijih karakternih crta. samopoštovanje. One. nameće se i logičko pitanje: da li postoji ličnost koja sve te osobine zaista poseduje? Kakateristike ličnosti su nešto što jednu ličnost. samo-posmatranje.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje . vrednosti. Dimenzije ličnosti Postoje takođe još neke dimenzije ličnosti. silu i autoritet. ali se kroz te interakcije i formira. zaista. izdvaja od druge. je veoma važno. a za koju određena osoba nije ni znala da postoji. odnosno izbora i dodele uloga menadžerima unutar timova. Često se može desiti da i neka iznenadna. osobine Ličnosti takođe možemo posmatrati po stepenu njihove zrelosti. sasvim sigurno. veoma su značajne za uspešnost menadžment procesa. Ličnost se takođe iskazuje i kroz interakcije sa drugim ličnostima. Ove. dovede do toga da se ispolji neka osobina ličnosti koja je bila skrivena. brzina odnosno osećaj za vreme. interesovanja će im biti površna. da bismo mogli da predviđamo i kontrolišemo ponašanje tog menadžera. u kojima se određena ličnost nađe u toku života. utiču na oblikovanje stavova. Takve osobe se veoma loše ponašaju i odnose prema onima koje ne poštuju. Uticaj zrelosti ličnosti menadžera.Komunikativan. Različite ekstremne situacije. nezrele ličnosti će biti pasivne. ali i druge osobine menadžera. posedovaće samosvest i kontrolu i sagledavaće dugoročnu perspektivu. U razmatranju svih navedenih osobine koje uspešan menadžer treba da poseduje. nezavisne. U zavisnosti od tipa menadžerskog zadatka. Zrele ličnosti će biti aktivne. teško će se kontrolisati i moći će da sagledaju samo kratkoročnu perspektivu. To je veoma važan faktor. imaće široka interesovanja. mišljenja. odnosno po stepenu razvoja. često dovedu do ispoljavanja nekih skrivenih potencijala i osobina. To su autoritarizam. što sve ukupno bitno određuje način donošenja odluka i preduzimanja odgovarajućih akcija.

bračno stanje i dužina radnog staža. javljaju češće. odnosno komplikovanim poslovima. doći će do većeg razvoja tih osobina. različite nacionalne kulture će dovesti do toga. vrlo često rade više stvari u isto vreme i teško se opuštaju. • Samopoštovanje se ogleda kroz stepen ličnog uvažavanja i poštovanja svojih sposobnosti. Najočogledniji primer uticaja nacionalne kulture dobijamo posmatranjem razlika između anglosaksonskih i japanskih menadžera. brže donose odluke i to na osnovu manje informacija.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje sile. njihov autoritarizam će doći do izražaja i oni će rukovoditi po sistemu vođstva. Međutim. Kada dođu na rukovodeću poziciju. Menadžeri koji poseduju ovu osobinu su sposobni za rešavanje teških problema. 14 . nego kod anglosaksonskih menadžera. kao i za postizanje dobrih rezultata na teškim. U zavisnosti od toga koje su osobine više cenjene u tom društvu. Ovakve osobe stalno imaju osećaj da moraju da urade sve više i više. Oni su visoko motivisani. nego u drugim. Njihov kvalitet se najbolje iskazuje u poslovima gde nije dobro donositi ishitrene i površne odluke. su studiozniji i oni odluke donose tek kada imaju sve potrebne informacije. Ličnosti koje imaju sposobnost samoposmatranja su svesne svojih osobina i mogu svoje ponašanje da prilagode okolini i situaciji. oni mogu u svakom trenutku da se opuste i nikada nisu nestrpljivi. Za razliku od njih. radi završetka određenog posla. Cenjene osobine u japanskom društvu ćemo mnogo češće sresti kod japanskih. Njih je vrlo teško motivisati. da se određeni tipovi ličnosti menadžera u određenim kulturama. oni će poštovati svog rukovodioca samo ako je autoritativan. • • • Različiti uticaji na ličnost menadžera Uticaj nacionalne kulture na ličnost menadžera nije presudan. nestrpljivi su. U prvu spadaju oni koji su uvek u pokretu. imati i visok stepen samopoštovanja. Ukoliko se u organizaciji ne nalaze na čelnoj poziciji. Po osećaju za vreme. Oni su pogodni za veoma dinamične poslove u kojima dolazi do čestih promena. U drugu grupu spadaju ličnosti koje nemaju osećaj hitnosti. odnosno po brzini. a da imaju sve manje vremena. pol. Menadžeri koji su skloniji riziku. menadžeri koji prihvataju niže nivoe rizika. Ono je povezano sa efikasnošću jer će osobe koje su visoko samoefikasne. Takve osobe nemaju nikada osećaj nedostatka vremena i potrebe hitnosti. Biografske karakteristike Na ličnost i ponašanje menadžera će veliki uticaj imati i fizički faktori. skloni da preuzimaju rizik i veoma su nezavisni. Ovakvi menadžeri će više pažnje obraćati na ponašanje drugih u organizaciji i lako će prilagođavati svoje ponašanje okolini. Do toga dolazi zbog favorizacije određenih osobina ili crta ličnosti u određenoj kulturi. ličnosti možemo podeliti na dve grupe. kao što su starost.

Pol ne utiče na produktivnost na poslu. između ostalog i zbog manjeg odsustvovanja. Sposobnosti možemo podeliti na intelektualne i fizičke. ali sa druge strane postoji iskustvo. numerička sposobnost. • Iz svega ovoga vidimo da su ljudi veoma različiti. svakog menadžera čini 15 . zahvaljujući rutini. Njegov uticaj se ogleda u tome da zaposleni koji su više vremena proveli na jednom radnom mestu u istoj organizaciji su zadovoljniji. na početku novog milenijuma. Oni koji bi želeli da se bave istraživanjem tržišta. pokazuju manju sklonost ka rizicima i teže menjaju organizacije u kojima rade. Intelektualne i fizičke sposobnosti Veliku razliku među ličnostima menadžera možemo videti i posmatrajući razvijenost njihovih sposobnosti. koristeći u tome svoje iskustvo. • U intelektualne sposobnosti spadaju: verbalna. Menadžeri koji žele da se bave finansijama bi trebalo da imaju razvijene numeričke i dedaktičke sposobnosti. nego što bi to obavila neka mlađa osoba. najčešće zbog obaveza u tim porodicama i odgovornosti za nju. teže se prilagođavaju na novi posao i manje su fleksibilni. treba da poseduju razvijene sposobnosti rezonovanja i pamćenja. S druge strane. oni su zadovoljniji poslom i manje odsustvuju. imaju više rutine. Fizičke sposobnosti se ogledaju kroz nečije motorne sposobnosti ( reakcija. pamćenje. iako ima dosta stereotipnih zaključaka i mišljenja na tu temu. brzina i koordinacija pokreta. da bi se bez problema snalazili sa brojevima i mogli da izvlače zaključke na osnovu poznatih činjenica. sposobnost percepcije i rezonovanja.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Sa starošću dolazi do opadanja fizičkih i intelektualnih sposobnosti. Bračno stanje nema mnogo uticaja na ponašanje na poslu. kao i da ne postoje bolji ili lošiji tipovi ličnosti menadžera. pa stoga teže napuštaju organizacije. uspele da se izbore za ravnopravan tretman na poslu. stariji ljudi su manje skloni promenama. Kombinacija svih osobina. Žene su ipak. dedukcija. ali iskustvo donosi prednost koja se ogleda u tome da se neki rutinski poslovi mogu obaviti na efikasniji način. i ako se i dalje smatra da su muškarci efikasniji . da bi mogli da nađu rešenje za određeni problem. koje donosi povećanje produktivnosti. Starenjem opada snaga. Radni staž utiče na produktivnost. sposobnost snalaženja u prostoru. Takođe. brzina pokreta) i one su važne kada treba manipulisati stvarima u okruženju (fizička snaga je neophodna za podizanje tereta). pa su samim tim efikasniji i produktivniji. Jedina razlika se ogleda u tome što ljudi koji imaju svoje porodice. koje dovode do pada produktivnosti.

jer će moći da svoje mogućnosti iskoristi do maksimuma. moći da postignu potpuno zadovoljstvo poslom koji obavljaju. Razlog tome je što će takav menadžer biti ujedno i produktivniji. a pri tome su stabilni i praktični. 16 . odgovaraju poslovi u proizvodnji ili zanatstvu. kao i sa ostalim tipovima ličnosti u organizaciji. pogodna su zanimanja profesora ili socijalnih radnika. Ljudi koji vole istraživanje i razmišljanje. Emotivni. ma koliko taj posao nekom drugom izgledao privlačan i izazovan. kroz proces ličnog razvoja i edukacije. Takođe. poseduju snagu i veštine. Za ljude koji imaju razvijen osećaj za druge i potrebu da im pomažu. Prvenstveno oni treba da budu svesni svojih ličnih osobina i svog karaktera. intelektualno i duhovno. Na osnovu svega ovoga se mogu napraviti okvirne procene tipova ličnosti i njima odgovarajućih zanimanja. kao i da pokušaju da svoje sposobnosti i talente iskoriste do maksimuma.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje jedinstvenim i upravo su te osobine presudan faktor za izbor menadžera u nekoj organizaciji. Treba da se trude da se što više razviju. ako menadžeru dodelite posao koji je u suprotnosti sa njegovim ličnim osobinama i koji zahteva ličnost koja je potpuno drugačija od njegove. Menadžeri koji imaju razvijene verbalne sposobnosti i moć ubeđivanja. on će se osećati frustrirano i nezadovoljno. S druge strane. će biti različito vrednovana u različitim tipovima poslova. a samim tim će i njegova zadovoljnost poslom u organizaciji biti velika. Kompatibilnost ličnih osobina sa zahtevima posla je veoma važna. a pri tome su analitični i radoznali dobro će se snaći u poslovima ekonomije ili novinarstva. Samo će tako. a poseduju ambicioznost i samopouzdanje će se odlično snaći u poslovima prodaje i odnosa sa javnošću. Prisutnost određene osobine ličnosti. sve te osobine treba uskladiti sa tipom posla koji određeni menadžer treba da obavlja. To je činjenica koju treba da znaju i sami menadžeri. Tipovima ličnosti koji su fizički aktivniji. nepraktični i kreativni ljudi bi se trebali baviti nekim vidom umetnosti.

Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje ZAKLJUČAK: 17 .

dr Smilja Rakas. Tatjana Cvetkovski .com www.sam. Beograd. Kultura.com www. 1969. 2004 Dr Ranko Loncarevic.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje LITERATURA Prof.net 18 .socioweb.Organizaciono ponašanje. univerzitet primenjenih nauka.net. T: Sklop i razvoj ličnosti. Beograd. Sociologija menadžmenta. Menadzment 2006 Prof. dr. 2004 Prof. Momčilo Živković. dr Snezana Smederevac i doc.psihologija. Mića Jovanović.org.wikipedia.autentik. Interkulturni menadžment. Prof.rs www. dr Mića Jovanović. Licnost . Beograd 2003 www.metodi i modeli Olport. dr Dusanka Mitrovic. 1973.pravoslovo. Nikola Rot: Psihologija ličnosti.org www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful