SADRŽAJ

:

Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje UVOD Da bi bolje shvatili. jedinstvo i osobenost ponašanja pojedinca. Sama organizacija i njeno ponašanje su povezani sa ličnosti i ponašanju članova te organizacije. ni jedna od njih nije potpuna. Takođe će biti reči o neophodnosti usklađivanje ličnosti i vrste posla koji osoba obavlja u organizaciji. • od čega zavise osobine ljudi i u kom stepenu se one formiraju kod nekog pojedinca ( razvitak ličnosti ). i njenim osnovnim karakteristikama i dimenzijama. Ličnost je veoma slojevita i kada govorimo o njoj potrebno je prepoznati: • najvažnije momente koje treba proučavati i prikazivati ( struktura ličnosti ). a uprkos velikom broju istih. Kroz ovaj rad upoznaćemo vas sa pojmom organizacionog ponašanja. Definisati jednu ličnost je veoma težak zadatak. sa posebnim osvrtom na posao menadžera i koje lične karakteristike jedan dobar menadžer treba da poseduje. mi označavamo relativnu doslednost. Neki psiholozi smatraju se da je svaki čovek u izvjesnom pogledu: • kao svi drugi ljudi. ali ni ova definicija nije u potpunosti tačna. Kada koristimo izraz – ličnost. Svi mi veoma dobro znamo da se ljudi međusobno razlikuju upravo zbog toga što su različite ličnosti. Kada govorimo o ličnosti. Ličnost se može definisati kao za pojedinca karakterističan način ponašanja. govorimo o određenim karakteristikama pojedinaca koje se ogledaju u različitim oblicima ponašanja. pojmom ličnosti. odnosno razumeli organizaciono ponašanje. To možemo videti po broju definicija. • šta je to što pokreće ljude na aktivnost ( dinamika ličnosti ). • kao neki drugi ljudi. 2 . • kao ni jedan drugi čovjek. neophodno je sagledati ličnosti članova organizacije.

a ljudi dobro rade ako ih cenimo. sociologije. kao i da inteligentniji radnici imaju slabiji učinak. U zaključku Hotorn eksperimenta možemo reći da: • • ljudi nisu racionalna i ekonomska bića kako su pretpostavljali klasični teoretičari. u kojoj je određena kontrolna grupa radnika. stavova i performansi u organizacijama. Ono što se ističe je da. dok je druga. socijalne antropologije. (Hawtorn studiju. U prve dve faze ističu se: -Veoma dobri međusobni odnosi kod radnika -Usklađenost interesa radnika i menadžmenta Treća faza – Intervjuisanje (direktno i indirektno). Izučavanje organizacionog ponašanja bi trebalo da omogući shvatanje ponašanja ljudi u organizaciji. bez obzira na stimulaciju i ograničavanje dnevne proizvodnje. organizaciono ponašanje se oslanja i na istraživanja odnosno na praksu. predviđanje i kontrola ljudskog ponašanja u organizaciji. sprovedenu u Western Electric Company . koja je u procesu rada imala konstantno osvetljenje. svaki radnik ograničavao je proizvodnju tako što je sebi određivao učinak. eksperimentalna grupa radnika imala promenljivo osvetljenje. produktivnost je rasla. industrijskog inženjeringa i organizacione psihologije.pojam Izučavanje organizacionog ponašanja vezuje se za „Hotorn eksperiment“. Njen intenzitet se kretao od veoma jakog do veoma slabog.u obe grupe. Predmet organizacionog ponašanja je proučavanje ljudskog ponašanja. Primećuje se da zadovoljstvo ili nezadovoljstvo radnika nije uvek povezano sa preduzećem.1924. Druga faza (1927-1933) Novi radni uslovi primenjivani su na pet žena koje su radile u ovom odeljenju. socijalna interakcija je veoma važna. grupa postavlja svoje norme.0. Prva faza (1924-1927). produktivnost je rasla. Organizaciono ponašanje može biti definisano kao razumevanje. Što se tiče rezultata ove faze eksperimnta . I u ovoj fazi eksperimenta. To je interdisciplinarni koncept koji obuhvata znanja iz psihologije pojedinca. Četrnaest muškaraca je radilo na sastavljanju prekidača. koje sui male dodatne pauze za odmor i mogućnost različitog osveženja u toku rada. god). gde se proučava uticaj osvetljenja radnog mesta na produktivnost radnika. 3 .Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje 1. Organizaciono ponašanje . Četvrta faza – Obuhvata istraživanje ponašanja .

Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Organizaciono ponašanje omogućava shvatanje ljudske prirode. pošto je kultura – u izučavanju organizacionog ponašanja – vezana za internacionalni kontekst i ima izuzetan značaj za uspešno međunarodno poslovanje. Pomoću različitih nauka. koja se bavi izučavanjem ponašanja pojedinca u društvenom okruženju. pa se problem svodi samo na jasno razdvajanje njihovih predmeta istraživanja. Čovek reaguje na sredinu tako što ispoljava određeno ponašanje. Kurt Levin je primetio da: Ne postoji ništa toliko praktično kao što je dobra teorija. Ponašanje treba da bude takvo da obezbedi ostvarenje ciljeva organizacije. Organizaciono ponašanje istražuje individualno i grupno ponašanje u okvirima organizacije. Razlike između organizacionog ponašanja i naučnih disciplina su sledeće: Organizaciono ponašanje i organizacijska psihologija. Pridobijanje ljudi da rade zajedno je jedan od rezultata izučavanja organizacionog ponašanja. jer će se samo na takav način željeno ponašanje ponoviti u budućnosti. razlike između ovih disciplina se smanjuju. Sociologija je nauka o društvu. Dobre teorije i modeli uzimaju u obzir veliku raznolikost individualnih i grupnih ponašanja i daju poredak u istraživanju ponašanja. a zadatak menadžera bi bio da to ponašanje usmere. Međutim saznanjem da se područje interesa organizacijske psihologije sve više širi. do nivoa praktičnih potreba. 4 . Potrebno je napomenutu da živimo u organizovanom društvu. a organizaciono ponašanje je multidisciplinarno. a za izučavanje organizacionog ponašanja najvažnija je posebna psihološka disciplina – socijalna psihologija. Obe discipline izučavaju ljudsko ponašanje u organizaciji. promeniti ono šta se dešava i kontrolisati događaje. a značaj sociologije u organizacionom ponašanju. Psihologija je nauka o ljudskom ponašanju. organizaciona sredina deluje na njih. možemo veoma često objasniti šta se dešava. Organizaciono ponašanje uključuje znanja iz različitih naučnih disciplina. je u njenom vezivanju za industrijske odnose u organizaciji. a kako istraživanja pokazuju i individualnih ciljeva zaposlenih. Moderna definicija kulture je da ona predstavlja stečeno znanje i iskustvo koje ljudi koriste u razvoju svog društvenog ponašanja. Zaposleni dolaze u organizaciju kao već formirane ličnosti. oni kroz interakciju sa ovom sredinom ispoljavaju određeno ponašanje. kao što su: Antropologija (nauka o čoveku) je ključna disciplina u izučavanju organizacionog ponašanja. daje mogućnost za predviđanje ponašanja zaposlenih u određenim situacijama i takođe ukazuje i na to kako organizaciona sredina utiče na ponašanje zaposlenih. posebno onog dela koji govori o organizacionoj kulturi. Razlika je u tome što organizacijska psihologija polje istraživanja zadržava na nivou psiholoških objašnjenja. Organizaciono ponašanje i organizaciona teorija. Organizaciona teorija istražuje strukture i procese u samoj organizaciji.

Ne postoji jedinstveno prihvaćena definicija pojma ličnost. Organizaciono ponašanje i kadrologija (nauka o ljudskim resursima organizacije). Ličnost. ličnost je dinamička organizacija onih psihofizičkih sistema unutar same individue. 2. Pojedina istraživanja ukazuju na to da se naši stavovi i sistemi verovanja menjaju tokom života. boja kože… b) unutrašnji simboli .0. односно (2) вештину друштвеног опхођења  У оба случаја. постоји елемент вредновања личности (“снажна”. ljubazno). odnosno kako ljudi deluju na druge i kako shvataju i vide sami sebe. svaku ličnost karakterišu relativno trajne osobine.elementi ponašanja (prijateljsko.visina. Simboli ličnost mogu biti: a) spoljašnji simboli . Još jedna od definicija je da licnost čine relativno stabilni aspekti pojedinaca koji ih razlikuju od drugih ljudi i formiraju osnove našeg predviđanja koja se tiču njihovog budućeg ponašanja. 5 .Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Drugim rečima. Upravo zbog toga se ličnosti među sobom razlikuju. Rot smatra da je ličnost jedinstvena organizacija osobina. sistema koji određuju njeno karakteristično ponašanje I njen karakterističan način mišljenja. težina. dok je kadrologija usmerena na tehniku i tehnologiju upravljanja ljudskim resursima. definicija. svojim većim delom – teoretska. pojam Порекло и значење појма . личност означава (1) спољашњи аспект неке особе.личност  Маска коју је носио глумац у римском позоришту звала се персона и то је вероватно извор савременог термина personality (личност)  У том смислу. “лоша”) Ličnost definišemo kao jedinstvenu kombinaciju karakteristika osobe koji proizilazi iz načina na koji se neko ponaša i stupa u interakciju sa drugim ljudima. a organizaciona teorija. To znači da. osobine koje su među sobom povezane i zavisne i koje tako čine jedinstvenu organizaciju ili strukturu. “добра”. za pojedinca karakterističan način ponašanja. Organizaciono ponašanje je fundamentalna i konceptualna disciplina. начин како је други опажају и како она утиче на њих. neprijateljsko. crte lica. koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinca I socijalne sredine I tako određujee opšti. Po Olportu. Utvrđeno je da se ličnost formira do pete godine. organizaciono ponašanje je većim delom neteoretska disciplina.

Služe kao modeli uloga sa kojima se deca često snažno identifikuju. čovek ima različite uloge i iskustva. ujaci i ostali) takodje uticu na formiranje licnosti. pripadnost socijalnim grupama i životno iskustvo. 6 . odnosno genetske predispozicije. pocev od druzenja u detinjstvu. preko razlicitih grupa u skoli i sportskih timova do radnih i socijalnih grupa. religija. njen društveno-ekonomski nivo. Kulture pomažu u određivanju opštih obrazaca sličnosti u ponašanju među ljudima ali isto tako između pojedinaca unutar iste kulture postoje i razlike u ponašanju koje s vremenom mogu biti ekstremne. Roditelji utiču na razvoj dece na tri načina: 1. Nasleđe postavlja ograničenja u okviru razvoja određenih karakteristika i samo unutar toga uticaju iz okruženja mogu odrediti karakter ličnosti.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Uticaji na razvoj ličnosti . Kao član navedenih grupa. tetke. Porodična situacija . 4) Životno iskustvo Život svake osobe je jedinstven u smislu specificnih dogadjaja i iskustava koja takodje uticu na formiranje licnosti.. U teoriji ličnosti postoje neslaganja oko toga u kojoj meri genetski faktori utiču na formiranje ličnosti – vodi se polemika da li je to do uticaja prirode ili vaspitanja. Kroz svoje ponašanje oni prezentuju situacije koje će pobuditi određena ponašanja kod dece. porodicu. Pojedinci rodjeni u odredjenoj kulturi izloženi su porodičnim i društvenim vrednostima i normama prihvatljivog ponasanja svoje kulture. geografska lokacija. nivo obrazovanja roditelja. temperament ). bitna je i veličina porodice. Oni selektivno nagrađuju i kažnjavaju određena ponašanja. 3. 2. nacionalna) Odnosi se na načine na koje različite populacije ljudi ili društva organizuju svoje živote. kao i fizičke ( pol. Ona predstavlja najbitniji faktor u izgradnji ličnosti. Ljudi tokom svog života pripadaju različitim grupama.predstavlja značajan izvor formiranja ličnosti.Nasleđe i okruženje Nasleđe se odnosi na genetsku osnovu. utičući tako na buduće ponašanje dece.. gde ona podstiče određene vrednosti. Okruženje se odnosi na: kulturu. 2) Porodica Osnovno sredstvo za socijalizaciju pojedinca unutar posebne kulture jeste njegova neposredna porodica. 1) Kultura (opšta. 3) Pripadnost socijalnim grupama Prva grupa kojoj većina pojedinaca pripada jeste porodica. rasa. Roditelji igraju znacajnu ulogu u razvoju licnosti ali i članovi šire porodice (deda i baba.

• Često se dešava da osoba ne vidi svoje kompetentnosti na način na koji ih vide drugi. ali ipak. vrednosti. 2) Kompetentnosti (sposobnosti) • Ljudi nisu rođeni sa kompetentnostima. omogućava objašnjenje njenog ponašanja. oni moraju da ih nauče. svako od nas ima jednistvenu kombinaciju karakteristika koje zavise od različitosti života i znatno otežavaju predvidjanje ponasanja. Vrednosti Ciljevi Poimanje sebe (self koncept) Verovanja Kompetentnosti 1) Lični ciljevi Ciljevi su one stvari ili događaji kojima težimo u budućnosti kako bismo zadovoljili svoje osnovne potrebe. verovanja. Sistem ličnosti – slika 1.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Šta navodi čoveka da se ponaša na određeni način? Na određene načine mi smo svi isti. • Primećuje se da ljudi mogu i da potisnu svoje kompetentnosti. isto više ciljeva može biti povezano sa zadovoljenjem jedne potrebe. • Ljudi vole događaje koji podržavaju njihova verovanja. Poznavanje ciljeva jedne osobe. ipak svaka osoba ima različite prirodne kapacitete u različitim oblastima. Verovanja preispitujemo u svakoj situaciji i težimo da ih potvrdimo. on će uspeti da ih iskoristi i da da svoj doprinos. • Kompetentnosti je teško promeniti. kompetentnosti. • Jedan cilj može biti povezan sa zadovoljenjem više potreba. • Hijerarhija ličnih ciljeva pomaze pojedincu da postavi prioritete i da reši interne konflikte izmedju ciljeva. 7 . Ljudi ponekad ne znaju koji su njihovi ciljevi sve dok ih ne dostignu. zato što svaka promena zahteva vreme. Koncept koji se pokazao koristan za razumevanje individualnog ponašanja je sistem ličnosti. • U zavisnosti od mere u kojoj pojedinac može da nađe načine da prevede kompetentnosti u efektno ponašanje. Sistem ličnosti Sistem ličnosti je strukturiran oko četiri osnovna podsistema: lični ciljevi. 3) Verovanja • Verovanja su ideje koje ljudi imaju u vezi sa svetom i načinom na koji on funkcioniše.

nikada nikome ne dozvoliti da oseti da ste neodgovorni. težimo da ih se držimo. Forme samo–izražavanja . često uzrokuju snažno odbrambeno ponašanje kada su pod pretnjom. • Menadžeri se ponašaju u skladu sa svojim verovanjima o ljudskoj prirodi. važnosti. Karakteristike ličnosti Svoju licnost ljudi uglavnom ispoljavaju preko stavova sposobnosti i emocija. • Kompetentni. Iz njih mozemo sagledati osnovne potrebe licnosti kao i nacin na koji ona vidi sebe. kompetentnosti i verovanja. 4) Vrednosti • Vrednosti formiraju bazu karaktera jedne osobe. kao ljudsko biće različito od drugih). • Vrednosti mogu biti u konfliktu sa potrebama ili ciljevima. nikada ne povrediti namerno nečija osećanja. Primeri vrednosti: uvek biti ljubazan prema drugima. Znacajne dimenzije individualnih razlika su: poimanje sebe. socijalno. osobine licnosti. od jedne drustveno-ekonomske klase do druge. krivicu i sumnju u sebe. • Mnoge od naših vrednosti se menjaju tokom tinejdžerskih godina (13-19 godina). Ideje o sebi i način na koji pojedinac vidi sebe varira od jednog istorijskog perioda do drugog. ne opterećivati druge svojim problemima. stavovi.slika 2. fleksibilni menadžeri su otvoreni za sve mogucnosti sve vrste ljudi i sve vrste situacija. vidi sebe. kod osobe pojačava. ali kako postajemo zreliji. njihova verovanja su uvek na probi uvek su predmet testiranja i revizije. od jedne kulture do druge. Konflikte vrednosti je često veoma teško rešiti. Specifična Osoba Stavovi Sposobnosti Emocije 8 . • Vrednosti su hijerarhijski uređene prema stepenu značaja tj. Poimanje sebe (self koncept) je način na koji osoba vidi sebe kao fizičko.      • Potvrđivanje vrednosti svojim ponašanjem. Propuštanje da se vrednosti potvrde prouzrokuje stid. uvek dati najvise od sebe u aktivnostima koje obavljate.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje • Ljudi imaju način da učine da se dese stvari (čak i ružne stvari) za koje veruju da se "uvek dešavaju". Vrednosti mogu ograničiti ciljeve. sposobnosti i emocije. duhovno i moralno biće (tj. osećaj lične vrednosti.

Prosuđivanje – Opažanje: Model "velikih pet“ ili model "pet faktora“ Model velikih pet – slika br. promeniti ali se ponašanje može prilagoditi. zatvoreni. 3.Seminarski rad Osobine ličnosti Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Myers-Briggs Type Indicator (MBTI) je poznati indikator licnosti koji je identifikovao 4 osnovne osobine prema kojima se ljudi razlikuju: 1. Prijatnost i Saglasnost Društvenost Intelektualna otvorenost Emocionalna stabilnost Savesnost Ličnost je ono šta jesmo. takođe su komunikativni. ne vole stupanje u socijale interakcije. ne vole uspostavljanje kontakata sa ljudima) 2. otvoreni. prijateljski nastrojeni) • Introvertnost ( nedruštveni. društvene osobe koje žele dobre međuljudske odnose. Ličnost se ne može 9 . 4. Prema tome na šta fokusiraju energiju postoje sledeće osobine ličnosti: • Ekstrovertnost ( prijatni ljudi. Prema tome na šta obraćaju pažnju i odakle prikupljaju informacije Senzitivnost – Intuicija: Prema tome kako vrše procene i donose odluke Mišljenje – Osećanje: Prema tome kako se odnose prema svetu koji ih okružuje. 3. a ponašanje je ono šta radimo.

Emocionalna stabilnost (prilagođenost) predstavlja stepen smirenosti i sigurnosti (stabilne. inteligentne osobe. istrajne. efikasne.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Kao što je predstavljeno na slici br. Savesnost – stepen istrajnosti u realizaciji zadataka (pouzdane. osobe u odnosima sa drugima 3. sa manjkom samokontrole. Selektovanje pojedinaca čije se postojeće sposobnosti najbolje usklađuju sa zahtevima posla. Značaj za menadžere 10 .3. hladnoća i nepoverenje) 2.konzervativne). Za ljude koji veruju da kontrolisu događaje i posledice koji utiču na njihove živote. Položaj . 3. načina razmišljanja i kreativnosti (radoznale. poverenje i nasuprot tome antagonizam. 4. zbunjene i neefikasne). 5. Usklađivanje ličnosti pojedinca sa poslom koji obavljaju Postoje 3 strategije: 1. nervozne nepoverljive. 2. pažljive. Redizajniranje poslova tako da se zaposlenima daju samo oni zadaci koji odgovaraju njihovim sposobnostima. bezbrižne i neefikasne). Za ljude koji veruju da su njihove performanse proizvod okolnosti koje se nalaze van njihove neposredne kontrole kaze se da poseduju eksterni lokus kontrole. a nasuprot njima – impulsivne. kaže se da poseduju interni lokus kontrole. mentalno jake. temeljne. postoji pet osnovnih osobina ličnosti 1. toplina. efikasne osobe koje. Intelektualna otvorenost – spremnost na prihvatanje novih iskustava. a nasuprot njima . a nasuprot tome introvertne). uredne.. Obezbeđivanje obuke (treninga) tako da zaposleni razviju potrebne veštine i znanje. imaju osećaj zadovoljstva i slobode a nasuprot njima – nesigurne.Lokus kontrole Ljudi se razlikuju prema tome koliko lične odgovornosti preuzimaju za svoje ponašanje i njegove posledice. Društvenost – stepen otvorenosti (komunikativne. Prijatnost i saglasnost – težnja osobe da bude u dobrim odnosima sa ljudima u okruženju (kooperativnost.

viši nivo znanja. Emocionalna inteligencija je sposobnost razumevanja i usmeravanja sopstvenih osećanja kao i osećanja drugih ljudi. • Pojedinac će imati pozitivne stavove ka određenom ponašanju kada veruje da je ono povezano sa pozitivnim ishodima i • Negativne stavove kada veruje da dato ponašanje vodi negativnim ishodima. Sklonosti su prirodni talenti koji pomažu zaposlenima da nauče specifične zadatke brže od drugih i da ih izvrše bolje. Istrazivanja su medjutim pokazala da je inteligencija takodje funkcija uticaja iz okruženja. 11 . ispoljavaju bolje rezultate kod zadataka koji zahtevaju ucenje ili resavanje problema kada rezultati vode zeljenim nagradama. a pri tom ostvaruju vecu zaradu. pokazuju manju zabrinutost. Faktori koji utiču na stabilnost stavova tokom srednjih godina su: veća lična stabilnost. Stavovi Stav je definisan kao "naučena predispozicija da se odgovori na konzistentno naklonjen ili nenaklonjen način u odnosu na dati objekat". prosuđuje i rešava probleme. Stavovi se češće menjaju tokom rane i kasne zrelosti nego tokom srednjih godina.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje • Osobe sa internim lokusom kontrole pokazuju vecu radnu motivaciju. snaznije osecaju da napori vode rezultatima. sposobnosti i veština. Sposobnosti Sposobnost predstavlja kapacitet osobe (mentalni i fizički) da obavi neki posao ili završi neki zadatak i obuhvata prirodne sklonosti (sposobnosti) i stečene sposobnosti potrebne da se uspešno izvrši zadatak. • Osobe sa eksternim lokusom kontrole veruju da kontrolisu radno okruzenje preko svog ponasanja. Uspešno izvršenje posla zahteva pravu kombinaciju napora. Upravo iz tog razloga menadzeri treba da postave ljude iz ove druge kategorije na poslove koji zahtevaju vece angazovanje i manje kontrole. Nekada se verovalo da je inteligencija urođeni kapacitet koji se gentski prenosi sa jedne generacije na drugu. potreba za jakim stavovima. Veština je specifičan kapacitet za fizičko manipulisanje objektima. Inteligencija – stepen sposobnosti pojedinca da konstruktivno razmišlja. Stečene sposobnosti su one koje je pojedinac stekao s vremenom i koje je u stanju da dalje koristi. dok oni sa internim lokusom kontrole mogu da se opiru namerama menadzera koji nadgledaju njihov rad. Emocionalno inteligentne osobe u stanju su da motivišu ljude. ispoljavaju jacu vezu izmedju zadovoljstava poslom i rezultata nego oni sa eksternim lokusom kontrole.

U literaturi se navodi veliki broj osobina koje su izuzetno značajne i koje karakterišu uspešnog menadžera. da ljudi koji vrše selekciju pri zapošljavanju menadžera. odnosno na radno mesto gde su komunikacione sposobnosti veoma važne. jer će tako najlakše steći autoritet kod svojih saradnika. što bi značilo da njegov rad mora da bude uzor svim članovima organizacije.Fleksibilan.Vredan i radan. Oni takođe. odnosno da bi uspešno obavljao sve upravljačke uloge i zadatke. da bi mogli izvršiti pravilan izbor i na kraju dobiti skladan menadžerski tim. . pored znanja i sposobnosti mora da poseduje i odgovarajuće osobine ličnosti. i sposoban da podnese teret konkurencije i uvek ponudi nešto novo. da pomogne da se brojni problemi savladaju. Razlike u ličnostima dovode do različitog ponašanja pojedinaca. sa pozitivnim stavom i pozitivnom energijom i prema drugim ljudima. Veoma je važno uskladiti osobine menadžera što je više moguće sa vrstom posla koju treba da obavlja. Uspešan menadžer Da bi jedan menadžer bio uspešan. Zbog toga. da bi mogao da istraje kad naiđe na teškoće i odlučan da ostvari postavljene ciljeve. nekoga ko je nije komukativan. . 12 . druge ljude. Ona je određena specifičnom kombinacijom različitih karakternih.Optimista. da bi se brzo i na pravi način prilagodio novonastalim okolnostima u okruženju. da veruje u sebe. .Jaka i stabilna ličnost. a ono dovodi do različite produktivnosti i zadovoljnosti poslom. Ličnost čini sinteza dva najbitnija elementa . Zbog toga je veoma važno. dovode do toga da se oni u organizacijama ponašaju veoma različito.kako. i prema životu uopšte.kako ljudi deluju na druge ljude i . Ličnost menadžera je glavni faktor individualnog ponašanja u organizaciji. određuju njenu celokupnu aktivnost i njen profil.Energičan i ambiciozan. vode računa o ličnosti menadžera.Inteligentan. . što znači da poseduje one intelektualne sposobnosti koje će mu omogućiti da brzo uči i brzo se prilagođava promenama. da se ničega ne plaši. s druge strane. odnosno osobine ličnosti menadžera jedne organizacije. Tako se najčešće navodi da dobar menadžer treba da bude: . . Različite osobine ličnosti svih ljudi. . ne treba postaviti na mesto PR menadžera ili menadžera prodaje.Kreativan i maštovit. ponašanje.Pošten i pravičan. u odluke i akcije koje preduzima. odnosno njenu delatnost.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Svaki čovek ima jedinstvenu ličnost. a ne samo o njegovim kvalifikacijama za određeni radni zadatak. kao i strukturu ličnosti postojećih menadžera. pa time i menadžera. moraju poznavati profil organizacije. odnosno emotivno-psiholoških i fizičkih osobina. shvataju i vide sami sebe. U suštini. . što znači da mora biti otvoren prema novim idejama.

Nasuprot njima. nepredviđena situacija. što sve ukupno bitno određuje način donošenja odluka i preduzimanja odgovarajućih akcija. U zavisnosti od tipa menadžerskog zadatka. ali se kroz te interakcije i formira. utiču na oblikovanje stavova. interesovanja će im biti površna. veoma su značajne za uspešnost menadžment procesa. zavisne od drugih. u istom okruženju. ali i druge osobine menadžera. Dimenzije ličnosti Postoje takođe još neke dimenzije ličnosti. često dovedu do ispoljavanja nekih skrivenih potencijala i osobina. U razmatranju svih navedenih osobine koje uspešan menadžer treba da poseduje. samo-posmatranje. neko ličnost. Ličnost se takođe iskazuje i kroz interakcije sa drugim ličnostima. je veoma važno. sklonost riziku. nameće se i logičko pitanje: da li postoji ličnost koja sve te osobine zaista poseduje? Kakateristike ličnosti su nešto što jednu ličnost. vrednosti. brzina odnosno osećaj za vreme. naročito pri formiranju menadžerskih timova.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje . To je veoma važan faktor. da bismo mogli da predviđamo i kontrolišemo ponašanje tog menadžera. odnosno nečijih karakternih crta. Često se može desiti da i neka iznenadna. Poznavanje osobina ličnosti menadžera. izdvaja od druge. Na osnovu tih interakcija se može zaključiti kakva je. opažanje. Ove. osobine Ličnosti takođe možemo posmatrati po stepenu njihove zrelosti. biraćemo tipove ličnosti kojima će odgovarati ti poslovi. imaće široka interesovanja. Zrelost ličnosti. sasvim sigurno. zaista. Takve osobe se veoma loše ponašaju i odnose prema onima koje ne poštuju. koje su kod menadžera veoma važne. u kojima se određena ličnost nađe u toku života. odnosno po stepenu razvoja. • Autoritarne ličnosti veoma teško menjaju svoja uverenja i imaju poštovanje samo za moć. posedovaće samosvest i kontrolu i sagledavaće dugoročnu perspektivu. silu i autoritet. odnosno izbora i dodele uloga menadžerima unutar timova. jer se uspešna komunikacija često postavlja kao jedan od odlučujućih faktora za uspešnost menadžera. samopoštovanje. One. a za koju određena osoba nije ni znala da postoji. Oni druge posmatraju samo kroz prizmu moći i 13 . teško će se kontrolisati i moći će da sagledaju samo kratkoročnu perspektivu.Komunikativan. Zrele ličnosti će biti aktivne. nezavisne. dovede do toga da se ispolji neka osobina ličnosti koja je bila skrivena. Uticaj zrelosti ličnosti menadžera. Različite ekstremne situacije. mišljenja. To su autoritarizam. je takođe jedan od značajnih faktora ponašanja u organizaciji. nezrele ličnosti će biti pasivne.

nego u drugim. a da imaju sve manje vremena. Po osećaju za vreme. Biografske karakteristike Na ličnost i ponašanje menadžera će veliki uticaj imati i fizički faktori. Kada dođu na rukovodeću poziciju. Najočogledniji primer uticaja nacionalne kulture dobijamo posmatranjem razlika između anglosaksonskih i japanskih menadžera. različite nacionalne kulture će dovesti do toga. skloni da preuzimaju rizik i veoma su nezavisni. 14 . Do toga dolazi zbog favorizacije određenih osobina ili crta ličnosti u određenoj kulturi. nego kod anglosaksonskih menadžera.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje sile. kao što su starost. Njihov kvalitet se najbolje iskazuje u poslovima gde nije dobro donositi ishitrene i površne odluke. njihov autoritarizam će doći do izražaja i oni će rukovoditi po sistemu vođstva. Ukoliko se u organizaciji ne nalaze na čelnoj poziciji. oni mogu u svakom trenutku da se opuste i nikada nisu nestrpljivi. menadžeri koji prihvataju niže nivoe rizika. brže donose odluke i to na osnovu manje informacija. • Samopoštovanje se ogleda kroz stepen ličnog uvažavanja i poštovanja svojih sposobnosti. U drugu grupu spadaju ličnosti koje nemaju osećaj hitnosti. Menadžeri koji su skloniji riziku. Ličnosti koje imaju sposobnost samoposmatranja su svesne svojih osobina i mogu svoje ponašanje da prilagode okolini i situaciji. Međutim. Ovakve osobe stalno imaju osećaj da moraju da urade sve više i više. oni će poštovati svog rukovodioca samo ako je autoritativan. nestrpljivi su. javljaju češće. vrlo često rade više stvari u isto vreme i teško se opuštaju. Za razliku od njih. su studiozniji i oni odluke donose tek kada imaju sve potrebne informacije. kao i za postizanje dobrih rezultata na teškim. U prvu spadaju oni koji su uvek u pokretu. Oni su pogodni za veoma dinamične poslove u kojima dolazi do čestih promena. da se određeni tipovi ličnosti menadžera u određenim kulturama. Menadžeri koji poseduju ovu osobinu su sposobni za rešavanje teških problema. ličnosti možemo podeliti na dve grupe. Ono je povezano sa efikasnošću jer će osobe koje su visoko samoefikasne. bračno stanje i dužina radnog staža. radi završetka određenog posla. imati i visok stepen samopoštovanja. pol. Ovakvi menadžeri će više pažnje obraćati na ponašanje drugih u organizaciji i lako će prilagođavati svoje ponašanje okolini. Takve osobe nemaju nikada osećaj nedostatka vremena i potrebe hitnosti. Njih je vrlo teško motivisati. doći će do većeg razvoja tih osobina. Cenjene osobine u japanskom društvu ćemo mnogo češće sresti kod japanskih. Oni su visoko motivisani. • • • Različiti uticaji na ličnost menadžera Uticaj nacionalne kulture na ličnost menadžera nije presudan. U zavisnosti od toga koje su osobine više cenjene u tom društvu. odnosno po brzini. odnosno komplikovanim poslovima.

Takođe. koje dovode do pada produktivnosti. pa stoga teže napuštaju organizacije. Pol ne utiče na produktivnost na poslu. da bi se bez problema snalazili sa brojevima i mogli da izvlače zaključke na osnovu poznatih činjenica. na početku novog milenijuma. nego što bi to obavila neka mlađa osoba. teže se prilagođavaju na novi posao i manje su fleksibilni. brzina i koordinacija pokreta. Fizičke sposobnosti se ogledaju kroz nečije motorne sposobnosti ( reakcija. uspele da se izbore za ravnopravan tretman na poslu. između ostalog i zbog manjeg odsustvovanja. Kombinacija svih osobina. pa su samim tim efikasniji i produktivniji. dedukcija. oni su zadovoljniji poslom i manje odsustvuju. Intelektualne i fizičke sposobnosti Veliku razliku među ličnostima menadžera možemo videti i posmatrajući razvijenost njihovih sposobnosti. ali iskustvo donosi prednost koja se ogleda u tome da se neki rutinski poslovi mogu obaviti na efikasniji način. pokazuju manju sklonost ka rizicima i teže menjaju organizacije u kojima rade. Njegov uticaj se ogleda u tome da zaposleni koji su više vremena proveli na jednom radnom mestu u istoj organizaciji su zadovoljniji. Jedina razlika se ogleda u tome što ljudi koji imaju svoje porodice. stariji ljudi su manje skloni promenama. ali sa druge strane postoji iskustvo. sposobnost percepcije i rezonovanja. najčešće zbog obaveza u tim porodicama i odgovornosti za nju. Starenjem opada snaga.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Sa starošću dolazi do opadanja fizičkih i intelektualnih sposobnosti. koje donosi povećanje produktivnosti. pamćenje. kao i da ne postoje bolji ili lošiji tipovi ličnosti menadžera. iako ima dosta stereotipnih zaključaka i mišljenja na tu temu. S druge strane. da bi mogli da nađu rešenje za određeni problem. Bračno stanje nema mnogo uticaja na ponašanje na poslu. Žene su ipak. • U intelektualne sposobnosti spadaju: verbalna. svakog menadžera čini 15 . • Iz svega ovoga vidimo da su ljudi veoma različiti. Sposobnosti možemo podeliti na intelektualne i fizičke. brzina pokreta) i one su važne kada treba manipulisati stvarima u okruženju (fizička snaga je neophodna za podizanje tereta). Oni koji bi želeli da se bave istraživanjem tržišta. imaju više rutine. treba da poseduju razvijene sposobnosti rezonovanja i pamćenja. zahvaljujući rutini. i ako se i dalje smatra da su muškarci efikasniji . sposobnost snalaženja u prostoru. numerička sposobnost. Menadžeri koji žele da se bave finansijama bi trebalo da imaju razvijene numeričke i dedaktičke sposobnosti. Radni staž utiče na produktivnost. koristeći u tome svoje iskustvo.

Za ljude koji imaju razvijen osećaj za druge i potrebu da im pomažu. a poseduju ambicioznost i samopouzdanje će se odlično snaći u poslovima prodaje i odnosa sa javnošću. Razlog tome je što će takav menadžer biti ujedno i produktivniji. Ljudi koji vole istraživanje i razmišljanje. će biti različito vrednovana u različitim tipovima poslova. Treba da se trude da se što više razviju. a samim tim će i njegova zadovoljnost poslom u organizaciji biti velika. Samo će tako. Prvenstveno oni treba da budu svesni svojih ličnih osobina i svog karaktera. S druge strane. kroz proces ličnog razvoja i edukacije. Prisutnost određene osobine ličnosti.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje jedinstvenim i upravo su te osobine presudan faktor za izbor menadžera u nekoj organizaciji. 16 . poseduju snagu i veštine. pogodna su zanimanja profesora ili socijalnih radnika. odgovaraju poslovi u proizvodnji ili zanatstvu. kao i sa ostalim tipovima ličnosti u organizaciji. Na osnovu svega ovoga se mogu napraviti okvirne procene tipova ličnosti i njima odgovarajućih zanimanja. kao i da pokušaju da svoje sposobnosti i talente iskoriste do maksimuma. a pri tome su stabilni i praktični. a pri tome su analitični i radoznali dobro će se snaći u poslovima ekonomije ili novinarstva. Kompatibilnost ličnih osobina sa zahtevima posla je veoma važna. Tipovima ličnosti koji su fizički aktivniji. ako menadžeru dodelite posao koji je u suprotnosti sa njegovim ličnim osobinama i koji zahteva ličnost koja je potpuno drugačija od njegove. Emotivni. intelektualno i duhovno. To je činjenica koju treba da znaju i sami menadžeri. sve te osobine treba uskladiti sa tipom posla koji određeni menadžer treba da obavlja. jer će moći da svoje mogućnosti iskoristi do maksimuma. on će se osećati frustrirano i nezadovoljno. ma koliko taj posao nekom drugom izgledao privlačan i izazovan. Takođe. nepraktični i kreativni ljudi bi se trebali baviti nekim vidom umetnosti. moći da postignu potpuno zadovoljstvo poslom koji obavljaju. Menadžeri koji imaju razvijene verbalne sposobnosti i moć ubeđivanja.

Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje ZAKLJUČAK: 17 .

dr Mića Jovanović. dr Snezana Smederevac i doc.autentik. Beograd. 1969. dr.sam. T: Sklop i razvoj ličnosti.net 18 .Organizaciono ponašanje. Beograd 2003 www. 2004 Dr Ranko Loncarevic. Kultura.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje LITERATURA Prof. Tatjana Cvetkovski . Prof.psihologija.org.com www. univerzitet primenjenih nauka.wikipedia.pravoslovo. 2004 Prof. Menadzment 2006 Prof. Mića Jovanović. Interkulturni menadžment.org www. Sociologija menadžmenta. Beograd. 1973.rs www.net. dr Dusanka Mitrovic.com www. Nikola Rot: Psihologija ličnosti. Licnost .metodi i modeli Olport. dr Smilja Rakas. Momčilo Živković.socioweb.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful