SADRŽAJ

:

Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje UVOD Da bi bolje shvatili. i njenim osnovnim karakteristikama i dimenzijama. ali ni ova definicija nije u potpunosti tačna. mi označavamo relativnu doslednost. a uprkos velikom broju istih. jedinstvo i osobenost ponašanja pojedinca. Ličnost se može definisati kao za pojedinca karakterističan način ponašanja. To možemo videti po broju definicija. Svi mi veoma dobro znamo da se ljudi međusobno razlikuju upravo zbog toga što su različite ličnosti. 2 . neophodno je sagledati ličnosti članova organizacije. Kroz ovaj rad upoznaćemo vas sa pojmom organizacionog ponašanja. pojmom ličnosti. Ličnost je veoma slojevita i kada govorimo o njoj potrebno je prepoznati: • najvažnije momente koje treba proučavati i prikazivati ( struktura ličnosti ). Kada koristimo izraz – ličnost. • kao ni jedan drugi čovjek. ni jedna od njih nije potpuna. Definisati jednu ličnost je veoma težak zadatak. • kao neki drugi ljudi. Kada govorimo o ličnosti. Takođe će biti reči o neophodnosti usklađivanje ličnosti i vrste posla koji osoba obavlja u organizaciji. sa posebnim osvrtom na posao menadžera i koje lične karakteristike jedan dobar menadžer treba da poseduje. Neki psiholozi smatraju se da je svaki čovek u izvjesnom pogledu: • kao svi drugi ljudi. Sama organizacija i njeno ponašanje su povezani sa ličnosti i ponašanju članova te organizacije. odnosno razumeli organizaciono ponašanje. • od čega zavise osobine ljudi i u kom stepenu se one formiraju kod nekog pojedinca ( razvitak ličnosti ). • šta je to što pokreće ljude na aktivnost ( dinamika ličnosti ). govorimo o određenim karakteristikama pojedinaca koje se ogledaju u različitim oblicima ponašanja.

sociologije. dok je druga. Predmet organizacionog ponašanja je proučavanje ljudskog ponašanja.pojam Izučavanje organizacionog ponašanja vezuje se za „Hotorn eksperiment“. predviđanje i kontrola ljudskog ponašanja u organizaciji. To je interdisciplinarni koncept koji obuhvata znanja iz psihologije pojedinca. gde se proučava uticaj osvetljenja radnog mesta na produktivnost radnika. 3 . produktivnost je rasla. Što se tiče rezultata ove faze eksperimnta .Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje 1. industrijskog inženjeringa i organizacione psihologije. U prve dve faze ističu se: -Veoma dobri međusobni odnosi kod radnika -Usklađenost interesa radnika i menadžmenta Treća faza – Intervjuisanje (direktno i indirektno). a ljudi dobro rade ako ih cenimo. koje sui male dodatne pauze za odmor i mogućnost različitog osveženja u toku rada. bez obzira na stimulaciju i ograničavanje dnevne proizvodnje. (Hawtorn studiju. eksperimentalna grupa radnika imala promenljivo osvetljenje. god). sprovedenu u Western Electric Company . Četvrta faza – Obuhvata istraživanje ponašanja . socijalna interakcija je veoma važna. svaki radnik ograničavao je proizvodnju tako što je sebi određivao učinak. I u ovoj fazi eksperimenta. u kojoj je određena kontrolna grupa radnika. Prva faza (1924-1927).u obe grupe. Četrnaest muškaraca je radilo na sastavljanju prekidača. Organizaciono ponašanje može biti definisano kao razumevanje. produktivnost je rasla. Organizaciono ponašanje . Ono što se ističe je da. grupa postavlja svoje norme. Njen intenzitet se kretao od veoma jakog do veoma slabog. Primećuje se da zadovoljstvo ili nezadovoljstvo radnika nije uvek povezano sa preduzećem. Izučavanje organizacionog ponašanja bi trebalo da omogući shvatanje ponašanja ljudi u organizaciji. koja je u procesu rada imala konstantno osvetljenje. kao i da inteligentniji radnici imaju slabiji učinak.0. U zaključku Hotorn eksperimenta možemo reći da: • • ljudi nisu racionalna i ekonomska bića kako su pretpostavljali klasični teoretičari. stavova i performansi u organizacijama. organizaciono ponašanje se oslanja i na istraživanja odnosno na praksu.1924. socijalne antropologije. Druga faza (1927-1933) Novi radni uslovi primenjivani su na pet žena koje su radile u ovom odeljenju.

Organizaciono ponašanje i organizaciona teorija. Čovek reaguje na sredinu tako što ispoljava određeno ponašanje. Kurt Levin je primetio da: Ne postoji ništa toliko praktično kao što je dobra teorija. Sociologija je nauka o društvu. Pomoću različitih nauka. razlike između ovih disciplina se smanjuju. Psihologija je nauka o ljudskom ponašanju. oni kroz interakciju sa ovom sredinom ispoljavaju određeno ponašanje.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Organizaciono ponašanje omogućava shvatanje ljudske prirode. Potrebno je napomenutu da živimo u organizovanom društvu. a za izučavanje organizacionog ponašanja najvažnija je posebna psihološka disciplina – socijalna psihologija. Dobre teorije i modeli uzimaju u obzir veliku raznolikost individualnih i grupnih ponašanja i daju poredak u istraživanju ponašanja. posebno onog dela koji govori o organizacionoj kulturi. možemo veoma često objasniti šta se dešava. Razlike između organizacionog ponašanja i naučnih disciplina su sledeće: Organizaciono ponašanje i organizacijska psihologija. Pridobijanje ljudi da rade zajedno je jedan od rezultata izučavanja organizacionog ponašanja. 4 . koja se bavi izučavanjem ponašanja pojedinca u društvenom okruženju. organizaciona sredina deluje na njih. Razlika je u tome što organizacijska psihologija polje istraživanja zadržava na nivou psiholoških objašnjenja. je u njenom vezivanju za industrijske odnose u organizaciji. Moderna definicija kulture je da ona predstavlja stečeno znanje i iskustvo koje ljudi koriste u razvoju svog društvenog ponašanja. a zadatak menadžera bi bio da to ponašanje usmere. Zaposleni dolaze u organizaciju kao već formirane ličnosti. daje mogućnost za predviđanje ponašanja zaposlenih u određenim situacijama i takođe ukazuje i na to kako organizaciona sredina utiče na ponašanje zaposlenih. Organizaciona teorija istražuje strukture i procese u samoj organizaciji. Obe discipline izučavaju ljudsko ponašanje u organizaciji. Organizaciono ponašanje uključuje znanja iz različitih naučnih disciplina. kao što su: Antropologija (nauka o čoveku) je ključna disciplina u izučavanju organizacionog ponašanja. a kako istraživanja pokazuju i individualnih ciljeva zaposlenih. Međutim saznanjem da se područje interesa organizacijske psihologije sve više širi. a značaj sociologije u organizacionom ponašanju. pa se problem svodi samo na jasno razdvajanje njihovih predmeta istraživanja. Ponašanje treba da bude takvo da obezbedi ostvarenje ciljeva organizacije. a organizaciono ponašanje je multidisciplinarno. do nivoa praktičnih potreba. jer će se samo na takav način željeno ponašanje ponoviti u budućnosti. pošto je kultura – u izučavanju organizacionog ponašanja – vezana za internacionalni kontekst i ima izuzetan značaj za uspešno međunarodno poslovanje. promeniti ono šta se dešava i kontrolisati događaje. Organizaciono ponašanje istražuje individualno i grupno ponašanje u okvirima organizacije.

Rot smatra da je ličnost jedinstvena organizacija osobina. boja kože… b) unutrašnji simboli .личност  Маска коју је носио глумац у римском позоришту звала се персона и то је вероватно извор савременог термина personality (личност)  У том смислу. 5 . Ne postoji jedinstveno prihvaćena definicija pojma ličnost. ljubazno). koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinca I socijalne sredine I tako određujee opšti. Po Olportu. Organizaciono ponašanje i kadrologija (nauka o ljudskim resursima organizacije). pojam Порекло и значење појма . za pojedinca karakterističan način ponašanja. definicija. 2. neprijateljsko. a organizaciona teorija. svaku ličnost karakterišu relativno trajne osobine.elementi ponašanja (prijateljsko. crte lica. osobine koje su među sobom povezane i zavisne i koje tako čine jedinstvenu organizaciju ili strukturu. Ličnost. Upravo zbog toga se ličnosti među sobom razlikuju. личност означава (1) спољашњи аспект неке особе. Organizaciono ponašanje je fundamentalna i konceptualna disciplina.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Drugim rečima.0. svojim većim delom – teoretska. Pojedina istraživanja ukazuju na to da se naši stavovi i sistemi verovanja menjaju tokom života. To znači da. постоји елемент вредновања личности (“снажна”. односно (2) вештину друштвеног опхођења  У оба случаја. Još jedna od definicija je da licnost čine relativno stabilni aspekti pojedinaca koji ih razlikuju od drugih ljudi i formiraju osnove našeg predviđanja koja se tiču njihovog budućeg ponašanja. “лоша”) Ličnost definišemo kao jedinstvenu kombinaciju karakteristika osobe koji proizilazi iz načina na koji se neko ponaša i stupa u interakciju sa drugim ljudima. ličnost je dinamička organizacija onih psihofizičkih sistema unutar same individue. “добра”. odnosno kako ljudi deluju na druge i kako shvataju i vide sami sebe. Utvrđeno je da se ličnost formira do pete godine. težina. sistema koji određuju njeno karakteristično ponašanje I njen karakterističan način mišljenja. Simboli ličnost mogu biti: a) spoljašnji simboli .visina. начин како је други опажају и како она утиче на њих. organizaciono ponašanje je većim delom neteoretska disciplina. dok je kadrologija usmerena na tehniku i tehnologiju upravljanja ljudskim resursima.

. porodicu. 2) Porodica Osnovno sredstvo za socijalizaciju pojedinca unutar posebne kulture jeste njegova neposredna porodica. Nasleđe postavlja ograničenja u okviru razvoja određenih karakteristika i samo unutar toga uticaju iz okruženja mogu odrediti karakter ličnosti.predstavlja značajan izvor formiranja ličnosti. Pojedinci rodjeni u odredjenoj kulturi izloženi su porodičnim i društvenim vrednostima i normama prihvatljivog ponasanja svoje kulture. čovek ima različite uloge i iskustva. ujaci i ostali) takodje uticu na formiranje licnosti. Roditelji utiču na razvoj dece na tri načina: 1. nivo obrazovanja roditelja. Kroz svoje ponašanje oni prezentuju situacije koje će pobuditi određena ponašanja kod dece. Ljudi tokom svog života pripadaju različitim grupama. Kao član navedenih grupa. kao i fizičke ( pol. temperament ). 3.. 4) Životno iskustvo Život svake osobe je jedinstven u smislu specificnih dogadjaja i iskustava koja takodje uticu na formiranje licnosti. utičući tako na buduće ponašanje dece. Oni selektivno nagrađuju i kažnjavaju određena ponašanja. bitna je i veličina porodice. 1) Kultura (opšta. geografska lokacija. Ona predstavlja najbitniji faktor u izgradnji ličnosti. rasa. Okruženje se odnosi na: kulturu.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Uticaji na razvoj ličnosti . Služe kao modeli uloga sa kojima se deca često snažno identifikuju. pocev od druzenja u detinjstvu. U teoriji ličnosti postoje neslaganja oko toga u kojoj meri genetski faktori utiču na formiranje ličnosti – vodi se polemika da li je to do uticaja prirode ili vaspitanja. preko razlicitih grupa u skoli i sportskih timova do radnih i socijalnih grupa.Nasleđe i okruženje Nasleđe se odnosi na genetsku osnovu. odnosno genetske predispozicije. gde ona podstiče određene vrednosti. 3) Pripadnost socijalnim grupama Prva grupa kojoj većina pojedinaca pripada jeste porodica. Kulture pomažu u određivanju opštih obrazaca sličnosti u ponašanju među ljudima ali isto tako između pojedinaca unutar iste kulture postoje i razlike u ponašanju koje s vremenom mogu biti ekstremne. Porodična situacija . 6 . nacionalna) Odnosi se na načine na koje različite populacije ljudi ili društva organizuju svoje živote. njen društveno-ekonomski nivo. religija. pripadnost socijalnim grupama i životno iskustvo. tetke. 2. Roditelji igraju znacajnu ulogu u razvoju licnosti ali i članovi šire porodice (deda i baba.

• Kompetentnosti je teško promeniti. kompetentnosti. 3) Verovanja • Verovanja su ideje koje ljudi imaju u vezi sa svetom i načinom na koji on funkcioniše. vrednosti. Sistem ličnosti Sistem ličnosti je strukturiran oko četiri osnovna podsistema: lični ciljevi. Verovanja preispitujemo u svakoj situaciji i težimo da ih potvrdimo.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Šta navodi čoveka da se ponaša na određeni način? Na određene načine mi smo svi isti. • Ljudi vole događaje koji podržavaju njihova verovanja. on će uspeti da ih iskoristi i da da svoj doprinos. ali ipak. verovanja. Ljudi ponekad ne znaju koji su njihovi ciljevi sve dok ih ne dostignu. ipak svaka osoba ima različite prirodne kapacitete u različitim oblastima. 7 . Poznavanje ciljeva jedne osobe. oni moraju da ih nauče. • U zavisnosti od mere u kojoj pojedinac može da nađe načine da prevede kompetentnosti u efektno ponašanje. Koncept koji se pokazao koristan za razumevanje individualnog ponašanja je sistem ličnosti. • Hijerarhija ličnih ciljeva pomaze pojedincu da postavi prioritete i da reši interne konflikte izmedju ciljeva. • Jedan cilj može biti povezan sa zadovoljenjem više potreba. • Često se dešava da osoba ne vidi svoje kompetentnosti na način na koji ih vide drugi. isto više ciljeva može biti povezano sa zadovoljenjem jedne potrebe. Sistem ličnosti – slika 1. omogućava objašnjenje njenog ponašanja. svako od nas ima jednistvenu kombinaciju karakteristika koje zavise od različitosti života i znatno otežavaju predvidjanje ponasanja. 2) Kompetentnosti (sposobnosti) • Ljudi nisu rođeni sa kompetentnostima. zato što svaka promena zahteva vreme. • Primećuje se da ljudi mogu i da potisnu svoje kompetentnosti. Vrednosti Ciljevi Poimanje sebe (self koncept) Verovanja Kompetentnosti 1) Lični ciljevi Ciljevi su one stvari ili događaji kojima težimo u budućnosti kako bismo zadovoljili svoje osnovne potrebe.

osobine licnosti. • Vrednosti su hijerarhijski uređene prema stepenu značaja tj. krivicu i sumnju u sebe. • Menadžeri se ponašaju u skladu sa svojim verovanjima o ljudskoj prirodi.slika 2. osećaj lične vrednosti. Konflikte vrednosti je često veoma teško rešiti. fleksibilni menadžeri su otvoreni za sve mogucnosti sve vrste ljudi i sve vrste situacija. Primeri vrednosti: uvek biti ljubazan prema drugima. • Mnoge od naših vrednosti se menjaju tokom tinejdžerskih godina (13-19 godina). Propuštanje da se vrednosti potvrde prouzrokuje stid. njihova verovanja su uvek na probi uvek su predmet testiranja i revizije. ali kako postajemo zreliji. Iz njih mozemo sagledati osnovne potrebe licnosti kao i nacin na koji ona vidi sebe. socijalno. važnosti. • Kompetentni. Karakteristike ličnosti Svoju licnost ljudi uglavnom ispoljavaju preko stavova sposobnosti i emocija. kao ljudsko biće različito od drugih). od jedne kulture do druge. Znacajne dimenzije individualnih razlika su: poimanje sebe. vidi sebe. uvek dati najvise od sebe u aktivnostima koje obavljate.      • Potvrđivanje vrednosti svojim ponašanjem. sposobnosti i emocije. često uzrokuju snažno odbrambeno ponašanje kada su pod pretnjom. od jedne drustveno-ekonomske klase do druge. nikada nikome ne dozvoliti da oseti da ste neodgovorni. 4) Vrednosti • Vrednosti formiraju bazu karaktera jedne osobe. Specifična Osoba Stavovi Sposobnosti Emocije 8 . kod osobe pojačava. Vrednosti mogu ograničiti ciljeve.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje • Ljudi imaju način da učine da se dese stvari (čak i ružne stvari) za koje veruju da se "uvek dešavaju". Forme samo–izražavanja . ne opterećivati druge svojim problemima. Ideje o sebi i način na koji pojedinac vidi sebe varira od jednog istorijskog perioda do drugog. težimo da ih se držimo. nikada ne povrediti namerno nečija osećanja. Poimanje sebe (self koncept) je način na koji osoba vidi sebe kao fizičko. duhovno i moralno biće (tj. stavovi. kompetentnosti i verovanja. • Vrednosti mogu biti u konfliktu sa potrebama ili ciljevima.

Prema tome na šta fokusiraju energiju postoje sledeće osobine ličnosti: • Ekstrovertnost ( prijatni ljudi. Ličnost se ne može 9 . ne vole stupanje u socijale interakcije. zatvoreni. ne vole uspostavljanje kontakata sa ljudima) 2. a ponašanje je ono šta radimo. takođe su komunikativni. društvene osobe koje žele dobre međuljudske odnose. 3. Prosuđivanje – Opažanje: Model "velikih pet“ ili model "pet faktora“ Model velikih pet – slika br.Seminarski rad Osobine ličnosti Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Myers-Briggs Type Indicator (MBTI) je poznati indikator licnosti koji je identifikovao 4 osnovne osobine prema kojima se ljudi razlikuju: 1. otvoreni. Prijatnost i Saglasnost Društvenost Intelektualna otvorenost Emocionalna stabilnost Savesnost Ličnost je ono šta jesmo. Prema tome na šta obraćaju pažnju i odakle prikupljaju informacije Senzitivnost – Intuicija: Prema tome kako vrše procene i donose odluke Mišljenje – Osećanje: Prema tome kako se odnose prema svetu koji ih okružuje. 3. promeniti ali se ponašanje može prilagoditi. 4. prijateljski nastrojeni) • Introvertnost ( nedruštveni.

pažljive. Usklađivanje ličnosti pojedinca sa poslom koji obavljaju Postoje 3 strategije: 1. efikasne. Za ljude koji veruju da su njihove performanse proizvod okolnosti koje se nalaze van njihove neposredne kontrole kaze se da poseduju eksterni lokus kontrole. Obezbeđivanje obuke (treninga) tako da zaposleni razviju potrebne veštine i znanje. poverenje i nasuprot tome antagonizam. istrajne. efikasne osobe koje. 4. Za ljude koji veruju da kontrolisu događaje i posledice koji utiču na njihove živote. Intelektualna otvorenost – spremnost na prihvatanje novih iskustava. inteligentne osobe. kaže se da poseduju interni lokus kontrole. Društvenost – stepen otvorenosti (komunikativne.konzervativne)..Lokus kontrole Ljudi se razlikuju prema tome koliko lične odgovornosti preuzimaju za svoje ponašanje i njegove posledice. Položaj . Značaj za menadžere 10 . Redizajniranje poslova tako da se zaposlenima daju samo oni zadaci koji odgovaraju njihovim sposobnostima. 5. postoji pet osnovnih osobina ličnosti 1. a nasuprot njima – impulsivne.3. 2. osobe u odnosima sa drugima 3. Savesnost – stepen istrajnosti u realizaciji zadataka (pouzdane. sa manjkom samokontrole. uredne. a nasuprot njima . mentalno jake. temeljne. načina razmišljanja i kreativnosti (radoznale. Selektovanje pojedinaca čije se postojeće sposobnosti najbolje usklađuju sa zahtevima posla. zbunjene i neefikasne). Prijatnost i saglasnost – težnja osobe da bude u dobrim odnosima sa ljudima u okruženju (kooperativnost.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Kao što je predstavljeno na slici br. Emocionalna stabilnost (prilagođenost) predstavlja stepen smirenosti i sigurnosti (stabilne. imaju osećaj zadovoljstva i slobode a nasuprot njima – nesigurne. toplina. 3. nervozne nepoverljive. bezbrižne i neefikasne). a nasuprot tome introvertne). hladnoća i nepoverenje) 2.

• Osobe sa eksternim lokusom kontrole veruju da kontrolisu radno okruzenje preko svog ponasanja. • Pojedinac će imati pozitivne stavove ka određenom ponašanju kada veruje da je ono povezano sa pozitivnim ishodima i • Negativne stavove kada veruje da dato ponašanje vodi negativnim ishodima. 11 . pokazuju manju zabrinutost. dok oni sa internim lokusom kontrole mogu da se opiru namerama menadzera koji nadgledaju njihov rad. ispoljavaju jacu vezu izmedju zadovoljstava poslom i rezultata nego oni sa eksternim lokusom kontrole. prosuđuje i rešava probleme. Sposobnosti Sposobnost predstavlja kapacitet osobe (mentalni i fizički) da obavi neki posao ili završi neki zadatak i obuhvata prirodne sklonosti (sposobnosti) i stečene sposobnosti potrebne da se uspešno izvrši zadatak. sposobnosti i veština. a pri tom ostvaruju vecu zaradu. Stečene sposobnosti su one koje je pojedinac stekao s vremenom i koje je u stanju da dalje koristi. snaznije osecaju da napori vode rezultatima. viši nivo znanja. Istrazivanja su medjutim pokazala da je inteligencija takodje funkcija uticaja iz okruženja. Sklonosti su prirodni talenti koji pomažu zaposlenima da nauče specifične zadatke brže od drugih i da ih izvrše bolje. Emocionalno inteligentne osobe u stanju su da motivišu ljude. Upravo iz tog razloga menadzeri treba da postave ljude iz ove druge kategorije na poslove koji zahtevaju vece angazovanje i manje kontrole. Nekada se verovalo da je inteligencija urođeni kapacitet koji se gentski prenosi sa jedne generacije na drugu. Uspešno izvršenje posla zahteva pravu kombinaciju napora. Stavovi Stav je definisan kao "naučena predispozicija da se odgovori na konzistentno naklonjen ili nenaklonjen način u odnosu na dati objekat". Emocionalna inteligencija je sposobnost razumevanja i usmeravanja sopstvenih osećanja kao i osećanja drugih ljudi. Veština je specifičan kapacitet za fizičko manipulisanje objektima. potreba za jakim stavovima. Stavovi se češće menjaju tokom rane i kasne zrelosti nego tokom srednjih godina. Inteligencija – stepen sposobnosti pojedinca da konstruktivno razmišlja. Faktori koji utiču na stabilnost stavova tokom srednjih godina su: veća lična stabilnost. ispoljavaju bolje rezultate kod zadataka koji zahtevaju ucenje ili resavanje problema kada rezultati vode zeljenim nagradama.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje • Osobe sa internim lokusom kontrole pokazuju vecu radnu motivaciju.

da se ničega ne plaši.Vredan i radan. odnosno osobine ličnosti menadžera jedne organizacije. a ne samo o njegovim kvalifikacijama za određeni radni zadatak. ne treba postaviti na mesto PR menadžera ili menadžera prodaje. Zbog toga. pa time i menadžera. odnosno emotivno-psiholoških i fizičkih osobina. s druge strane. Ona je određena specifičnom kombinacijom različitih karakternih. dovode do toga da se oni u organizacijama ponašaju veoma različito. moraju poznavati profil organizacije. da ljudi koji vrše selekciju pri zapošljavanju menadžera. Tako se najčešće navodi da dobar menadžer treba da bude: . da veruje u sebe. Razlike u ličnostima dovode do različitog ponašanja pojedinaca. vode računa o ličnosti menadžera. 12 . odnosno njenu delatnost. . da pomogne da se brojni problemi savladaju.Inteligentan. druge ljude. Uspešan menadžer Da bi jedan menadžer bio uspešan. pored znanja i sposobnosti mora da poseduje i odgovarajuće osobine ličnosti. U literaturi se navodi veliki broj osobina koje su izuzetno značajne i koje karakterišu uspešnog menadžera. shvataju i vide sami sebe. jer će tako najlakše steći autoritet kod svojih saradnika. što bi značilo da njegov rad mora da bude uzor svim članovima organizacije. u odluke i akcije koje preduzima. da bi se brzo i na pravi način prilagodio novonastalim okolnostima u okruženju.kako ljudi deluju na druge ljude i . Oni takođe. nekoga ko je nije komukativan. i sposoban da podnese teret konkurencije i uvek ponudi nešto novo.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Svaki čovek ima jedinstvenu ličnost. da bi mogao da istraje kad naiđe na teškoće i odlučan da ostvari postavljene ciljeve. U suštini. . . . Ličnost menadžera je glavni faktor individualnog ponašanja u organizaciji. Zbog toga je veoma važno. Različite osobine ličnosti svih ljudi. ponašanje. što znači da poseduje one intelektualne sposobnosti koje će mu omogućiti da brzo uči i brzo se prilagođava promenama. što znači da mora biti otvoren prema novim idejama.Pošten i pravičan.kako.Fleksibilan. . sa pozitivnim stavom i pozitivnom energijom i prema drugim ljudima. odnosno na radno mesto gde su komunikacione sposobnosti veoma važne. Ličnost čini sinteza dva najbitnija elementa . .Optimista. određuju njenu celokupnu aktivnost i njen profil.Jaka i stabilna ličnost. . i prema životu uopšte. da bi mogli izvršiti pravilan izbor i na kraju dobiti skladan menadžerski tim.Kreativan i maštovit. Veoma je važno uskladiti osobine menadžera što je više moguće sa vrstom posla koju treba da obavlja. odnosno da bi uspešno obavljao sve upravljačke uloge i zadatke. a ono dovodi do različite produktivnosti i zadovoljnosti poslom.Energičan i ambiciozan. kao i strukturu ličnosti postojećih menadžera.

utiču na oblikovanje stavova. što sve ukupno bitno određuje način donošenja odluka i preduzimanja odgovarajućih akcija. Nasuprot njima. ali se kroz te interakcije i formira. ali i druge osobine menadžera. Često se može desiti da i neka iznenadna. Dimenzije ličnosti Postoje takođe još neke dimenzije ličnosti. U razmatranju svih navedenih osobine koje uspešan menadžer treba da poseduje. je veoma važno. brzina odnosno osećaj za vreme. da bismo mogli da predviđamo i kontrolišemo ponašanje tog menadžera. mišljenja. zavisne od drugih. posedovaće samosvest i kontrolu i sagledavaće dugoročnu perspektivu. One. Uticaj zrelosti ličnosti menadžera. odnosno izbora i dodele uloga menadžerima unutar timova. dovede do toga da se ispolji neka osobina ličnosti koja je bila skrivena. imaće široka interesovanja. Na osnovu tih interakcija se može zaključiti kakva je. opažanje. jer se uspešna komunikacija često postavlja kao jedan od odlučujućih faktora za uspešnost menadžera. Ove. Takve osobe se veoma loše ponašaju i odnose prema onima koje ne poštuju. interesovanja će im biti površna. U zavisnosti od tipa menadžerskog zadatka. u istom okruženju. silu i autoritet. često dovedu do ispoljavanja nekih skrivenih potencijala i osobina. zaista. sklonost riziku. biraćemo tipove ličnosti kojima će odgovarati ti poslovi. To su autoritarizam. nameće se i logičko pitanje: da li postoji ličnost koja sve te osobine zaista poseduje? Kakateristike ličnosti su nešto što jednu ličnost. samopoštovanje. Zrele ličnosti će biti aktivne.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje . osobine Ličnosti takođe možemo posmatrati po stepenu njihove zrelosti. Oni druge posmatraju samo kroz prizmu moći i 13 .Komunikativan. samo-posmatranje. koje su kod menadžera veoma važne. a za koju određena osoba nije ni znala da postoji. u kojima se određena ličnost nađe u toku života. izdvaja od druge. odnosno nečijih karakternih crta. sasvim sigurno. teško će se kontrolisati i moći će da sagledaju samo kratkoročnu perspektivu. To je veoma važan faktor. neko ličnost. je takođe jedan od značajnih faktora ponašanja u organizaciji. Različite ekstremne situacije. odnosno po stepenu razvoja. veoma su značajne za uspešnost menadžment procesa. nepredviđena situacija. Ličnost se takođe iskazuje i kroz interakcije sa drugim ličnostima. • Autoritarne ličnosti veoma teško menjaju svoja uverenja i imaju poštovanje samo za moć. naročito pri formiranju menadžerskih timova. nezavisne. vrednosti. nezrele ličnosti će biti pasivne. Poznavanje osobina ličnosti menadžera. Zrelost ličnosti.

Najočogledniji primer uticaja nacionalne kulture dobijamo posmatranjem razlika između anglosaksonskih i japanskih menadžera. pol. Njih je vrlo teško motivisati. Po osećaju za vreme. brže donose odluke i to na osnovu manje informacija. skloni da preuzimaju rizik i veoma su nezavisni. Ovakve osobe stalno imaju osećaj da moraju da urade sve više i više. Kada dođu na rukovodeću poziciju. su studiozniji i oni odluke donose tek kada imaju sve potrebne informacije. U prvu spadaju oni koji su uvek u pokretu. vrlo često rade više stvari u isto vreme i teško se opuštaju. Oni su pogodni za veoma dinamične poslove u kojima dolazi do čestih promena. • Samopoštovanje se ogleda kroz stepen ličnog uvažavanja i poštovanja svojih sposobnosti. nestrpljivi su.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje sile. Do toga dolazi zbog favorizacije određenih osobina ili crta ličnosti u određenoj kulturi. a da imaju sve manje vremena. njihov autoritarizam će doći do izražaja i oni će rukovoditi po sistemu vođstva. različite nacionalne kulture će dovesti do toga. Biografske karakteristike Na ličnost i ponašanje menadžera će veliki uticaj imati i fizički faktori. imati i visok stepen samopoštovanja. doći će do većeg razvoja tih osobina. menadžeri koji prihvataju niže nivoe rizika. radi završetka određenog posla. ličnosti možemo podeliti na dve grupe. kao što su starost. Međutim. Takve osobe nemaju nikada osećaj nedostatka vremena i potrebe hitnosti. nego kod anglosaksonskih menadžera. Menadžeri koji poseduju ovu osobinu su sposobni za rešavanje teških problema. Menadžeri koji su skloniji riziku. Ono je povezano sa efikasnošću jer će osobe koje su visoko samoefikasne. oni mogu u svakom trenutku da se opuste i nikada nisu nestrpljivi. Cenjene osobine u japanskom društvu ćemo mnogo češće sresti kod japanskih. oni će poštovati svog rukovodioca samo ako je autoritativan. Njihov kvalitet se najbolje iskazuje u poslovima gde nije dobro donositi ishitrene i površne odluke. • • • Različiti uticaji na ličnost menadžera Uticaj nacionalne kulture na ličnost menadžera nije presudan. 14 . Ukoliko se u organizaciji ne nalaze na čelnoj poziciji. Ovakvi menadžeri će više pažnje obraćati na ponašanje drugih u organizaciji i lako će prilagođavati svoje ponašanje okolini. odnosno komplikovanim poslovima. nego u drugim. Ličnosti koje imaju sposobnost samoposmatranja su svesne svojih osobina i mogu svoje ponašanje da prilagode okolini i situaciji. U drugu grupu spadaju ličnosti koje nemaju osećaj hitnosti. odnosno po brzini. da se određeni tipovi ličnosti menadžera u određenim kulturama. Za razliku od njih. bračno stanje i dužina radnog staža. Oni su visoko motivisani. kao i za postizanje dobrih rezultata na teškim. U zavisnosti od toga koje su osobine više cenjene u tom društvu. javljaju češće.

nego što bi to obavila neka mlađa osoba. uspele da se izbore za ravnopravan tretman na poslu. Kombinacija svih osobina. na početku novog milenijuma.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Sa starošću dolazi do opadanja fizičkih i intelektualnih sposobnosti. da bi se bez problema snalazili sa brojevima i mogli da izvlače zaključke na osnovu poznatih činjenica. treba da poseduju razvijene sposobnosti rezonovanja i pamćenja. Jedina razlika se ogleda u tome što ljudi koji imaju svoje porodice. dedukcija. Sposobnosti možemo podeliti na intelektualne i fizičke. kao i da ne postoje bolji ili lošiji tipovi ličnosti menadžera. i ako se i dalje smatra da su muškarci efikasniji . iako ima dosta stereotipnih zaključaka i mišljenja na tu temu. Radni staž utiče na produktivnost. teže se prilagođavaju na novi posao i manje su fleksibilni. brzina pokreta) i one su važne kada treba manipulisati stvarima u okruženju (fizička snaga je neophodna za podizanje tereta). • U intelektualne sposobnosti spadaju: verbalna. oni su zadovoljniji poslom i manje odsustvuju. između ostalog i zbog manjeg odsustvovanja. da bi mogli da nađu rešenje za određeni problem. sposobnost percepcije i rezonovanja. Intelektualne i fizičke sposobnosti Veliku razliku među ličnostima menadžera možemo videti i posmatrajući razvijenost njihovih sposobnosti. numerička sposobnost. pa stoga teže napuštaju organizacije. imaju više rutine. pokazuju manju sklonost ka rizicima i teže menjaju organizacije u kojima rade. stariji ljudi su manje skloni promenama. koristeći u tome svoje iskustvo. Oni koji bi želeli da se bave istraživanjem tržišta. Menadžeri koji žele da se bave finansijama bi trebalo da imaju razvijene numeričke i dedaktičke sposobnosti. Pol ne utiče na produktivnost na poslu. zahvaljujući rutini. Bračno stanje nema mnogo uticaja na ponašanje na poslu. • Iz svega ovoga vidimo da su ljudi veoma različiti. pamćenje. S druge strane. koje dovode do pada produktivnosti. Fizičke sposobnosti se ogledaju kroz nečije motorne sposobnosti ( reakcija. Žene su ipak. koje donosi povećanje produktivnosti. Takođe. pa su samim tim efikasniji i produktivniji. sposobnost snalaženja u prostoru. najčešće zbog obaveza u tim porodicama i odgovornosti za nju. ali iskustvo donosi prednost koja se ogleda u tome da se neki rutinski poslovi mogu obaviti na efikasniji način. Starenjem opada snaga. brzina i koordinacija pokreta. svakog menadžera čini 15 . ali sa druge strane postoji iskustvo. Njegov uticaj se ogleda u tome da zaposleni koji su više vremena proveli na jednom radnom mestu u istoj organizaciji su zadovoljniji.

16 . a pri tome su stabilni i praktični. Tipovima ličnosti koji su fizički aktivniji. Menadžeri koji imaju razvijene verbalne sposobnosti i moć ubeđivanja. pogodna su zanimanja profesora ili socijalnih radnika. kao i sa ostalim tipovima ličnosti u organizaciji. nepraktični i kreativni ljudi bi se trebali baviti nekim vidom umetnosti. Samo će tako. Prisutnost određene osobine ličnosti. kao i da pokušaju da svoje sposobnosti i talente iskoriste do maksimuma. jer će moći da svoje mogućnosti iskoristi do maksimuma. S druge strane. odgovaraju poslovi u proizvodnji ili zanatstvu. To je činjenica koju treba da znaju i sami menadžeri. ako menadžeru dodelite posao koji je u suprotnosti sa njegovim ličnim osobinama i koji zahteva ličnost koja je potpuno drugačija od njegove. kroz proces ličnog razvoja i edukacije. Prvenstveno oni treba da budu svesni svojih ličnih osobina i svog karaktera. a pri tome su analitični i radoznali dobro će se snaći u poslovima ekonomije ili novinarstva.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje jedinstvenim i upravo su te osobine presudan faktor za izbor menadžera u nekoj organizaciji. Za ljude koji imaju razvijen osećaj za druge i potrebu da im pomažu. a samim tim će i njegova zadovoljnost poslom u organizaciji biti velika. ma koliko taj posao nekom drugom izgledao privlačan i izazovan. moći da postignu potpuno zadovoljstvo poslom koji obavljaju. a poseduju ambicioznost i samopouzdanje će se odlično snaći u poslovima prodaje i odnosa sa javnošću. Kompatibilnost ličnih osobina sa zahtevima posla je veoma važna. on će se osećati frustrirano i nezadovoljno. Ljudi koji vole istraživanje i razmišljanje. će biti različito vrednovana u različitim tipovima poslova. poseduju snagu i veštine. Treba da se trude da se što više razviju. Takođe. intelektualno i duhovno. Na osnovu svega ovoga se mogu napraviti okvirne procene tipova ličnosti i njima odgovarajućih zanimanja. Emotivni. sve te osobine treba uskladiti sa tipom posla koji određeni menadžer treba da obavlja. Razlog tome je što će takav menadžer biti ujedno i produktivniji.

Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje ZAKLJUČAK: 17 .

Beograd. Prof. Menadzment 2006 Prof. univerzitet primenjenih nauka. 1973.Organizaciono ponašanje. Nikola Rot: Psihologija ličnosti. dr Smilja Rakas. dr Mića Jovanović. Interkulturni menadžment.net. Licnost . Tatjana Cvetkovski .Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje LITERATURA Prof. T: Sklop i razvoj ličnosti. Mića Jovanović. dr Dusanka Mitrovic. 2004 Dr Ranko Loncarevic.psihologija.net 18 .rs www.metodi i modeli Olport. dr.socioweb.sam. Beograd. Beograd 2003 www. 2004 Prof. Kultura. dr Snezana Smederevac i doc.wikipedia.pravoslovo.com www. 1969. Momčilo Živković. Sociologija menadžmenta.org www.org.autentik.com www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful