SADRŽAJ

:

• kao ni jedan drugi čovjek. neophodno je sagledati ličnosti članova organizacije. i njenim osnovnim karakteristikama i dimenzijama. ni jedna od njih nije potpuna. • kao neki drugi ljudi. Takođe će biti reči o neophodnosti usklađivanje ličnosti i vrste posla koji osoba obavlja u organizaciji. Kroz ovaj rad upoznaćemo vas sa pojmom organizacionog ponašanja. Sama organizacija i njeno ponašanje su povezani sa ličnosti i ponašanju članova te organizacije. sa posebnim osvrtom na posao menadžera i koje lične karakteristike jedan dobar menadžer treba da poseduje. govorimo o određenim karakteristikama pojedinaca koje se ogledaju u različitim oblicima ponašanja. To možemo videti po broju definicija. Ličnost se može definisati kao za pojedinca karakterističan način ponašanja. pojmom ličnosti. jedinstvo i osobenost ponašanja pojedinca. Svi mi veoma dobro znamo da se ljudi međusobno razlikuju upravo zbog toga što su različite ličnosti. ali ni ova definicija nije u potpunosti tačna. a uprkos velikom broju istih. Kada koristimo izraz – ličnost. • šta je to što pokreće ljude na aktivnost ( dinamika ličnosti ).Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje UVOD Da bi bolje shvatili. Definisati jednu ličnost je veoma težak zadatak. • od čega zavise osobine ljudi i u kom stepenu se one formiraju kod nekog pojedinca ( razvitak ličnosti ). Kada govorimo o ličnosti. odnosno razumeli organizaciono ponašanje. mi označavamo relativnu doslednost. 2 . Neki psiholozi smatraju se da je svaki čovek u izvjesnom pogledu: • kao svi drugi ljudi. Ličnost je veoma slojevita i kada govorimo o njoj potrebno je prepoznati: • najvažnije momente koje treba proučavati i prikazivati ( struktura ličnosti ).

dok je druga. svaki radnik ograničavao je proizvodnju tako što je sebi određivao učinak. (Hawtorn studiju. Primećuje se da zadovoljstvo ili nezadovoljstvo radnika nije uvek povezano sa preduzećem. Izučavanje organizacionog ponašanja bi trebalo da omogući shvatanje ponašanja ljudi u organizaciji. socijalna interakcija je veoma važna. 3 . bez obzira na stimulaciju i ograničavanje dnevne proizvodnje.pojam Izučavanje organizacionog ponašanja vezuje se za „Hotorn eksperiment“. kao i da inteligentniji radnici imaju slabiji učinak.0. Prva faza (1924-1927). Ono što se ističe je da. Njen intenzitet se kretao od veoma jakog do veoma slabog. Predmet organizacionog ponašanja je proučavanje ljudskog ponašanja. U zaključku Hotorn eksperimenta možemo reći da: • • ljudi nisu racionalna i ekonomska bića kako su pretpostavljali klasični teoretičari.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje 1. produktivnost je rasla. Druga faza (1927-1933) Novi radni uslovi primenjivani su na pet žena koje su radile u ovom odeljenju. To je interdisciplinarni koncept koji obuhvata znanja iz psihologije pojedinca. grupa postavlja svoje norme. koja je u procesu rada imala konstantno osvetljenje. organizaciono ponašanje se oslanja i na istraživanja odnosno na praksu. Što se tiče rezultata ove faze eksperimnta . predviđanje i kontrola ljudskog ponašanja u organizaciji. sociologije. Organizaciono ponašanje može biti definisano kao razumevanje. koje sui male dodatne pauze za odmor i mogućnost različitog osveženja u toku rada. U prve dve faze ističu se: -Veoma dobri međusobni odnosi kod radnika -Usklađenost interesa radnika i menadžmenta Treća faza – Intervjuisanje (direktno i indirektno). socijalne antropologije.1924. Organizaciono ponašanje . Četvrta faza – Obuhvata istraživanje ponašanja . industrijskog inženjeringa i organizacione psihologije.u obe grupe. gde se proučava uticaj osvetljenja radnog mesta na produktivnost radnika. u kojoj je određena kontrolna grupa radnika. Četrnaest muškaraca je radilo na sastavljanju prekidača. produktivnost je rasla. god). eksperimentalna grupa radnika imala promenljivo osvetljenje. I u ovoj fazi eksperimenta. stavova i performansi u organizacijama. a ljudi dobro rade ako ih cenimo. sprovedenu u Western Electric Company .

4 . oni kroz interakciju sa ovom sredinom ispoljavaju određeno ponašanje. Psihologija je nauka o ljudskom ponašanju. Organizaciono ponašanje i organizaciona teorija. razlike između ovih disciplina se smanjuju. možemo veoma često objasniti šta se dešava. Sociologija je nauka o društvu. daje mogućnost za predviđanje ponašanja zaposlenih u određenim situacijama i takođe ukazuje i na to kako organizaciona sredina utiče na ponašanje zaposlenih. Zaposleni dolaze u organizaciju kao već formirane ličnosti. jer će se samo na takav način željeno ponašanje ponoviti u budućnosti. Razlika je u tome što organizacijska psihologija polje istraživanja zadržava na nivou psiholoških objašnjenja. Organizaciono ponašanje istražuje individualno i grupno ponašanje u okvirima organizacije. a za izučavanje organizacionog ponašanja najvažnija je posebna psihološka disciplina – socijalna psihologija. Organizaciona teorija istražuje strukture i procese u samoj organizaciji. posebno onog dela koji govori o organizacionoj kulturi. a organizaciono ponašanje je multidisciplinarno. Međutim saznanjem da se područje interesa organizacijske psihologije sve više širi. Obe discipline izučavaju ljudsko ponašanje u organizaciji. Pomoću različitih nauka. promeniti ono šta se dešava i kontrolisati događaje. pošto je kultura – u izučavanju organizacionog ponašanja – vezana za internacionalni kontekst i ima izuzetan značaj za uspešno međunarodno poslovanje.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Organizaciono ponašanje omogućava shvatanje ljudske prirode. Pridobijanje ljudi da rade zajedno je jedan od rezultata izučavanja organizacionog ponašanja. a značaj sociologije u organizacionom ponašanju. je u njenom vezivanju za industrijske odnose u organizaciji. kao što su: Antropologija (nauka o čoveku) je ključna disciplina u izučavanju organizacionog ponašanja. do nivoa praktičnih potreba. Razlike između organizacionog ponašanja i naučnih disciplina su sledeće: Organizaciono ponašanje i organizacijska psihologija. Čovek reaguje na sredinu tako što ispoljava određeno ponašanje. Kurt Levin je primetio da: Ne postoji ništa toliko praktično kao što je dobra teorija. a zadatak menadžera bi bio da to ponašanje usmere. Moderna definicija kulture je da ona predstavlja stečeno znanje i iskustvo koje ljudi koriste u razvoju svog društvenog ponašanja. Organizaciono ponašanje uključuje znanja iz različitih naučnih disciplina. Potrebno je napomenutu da živimo u organizovanom društvu. koja se bavi izučavanjem ponašanja pojedinca u društvenom okruženju. pa se problem svodi samo na jasno razdvajanje njihovih predmeta istraživanja. a kako istraživanja pokazuju i individualnih ciljeva zaposlenih. Dobre teorije i modeli uzimaju u obzir veliku raznolikost individualnih i grupnih ponašanja i daju poredak u istraživanju ponašanja. Ponašanje treba da bude takvo da obezbedi ostvarenje ciljeva organizacije. organizaciona sredina deluje na njih.

Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Drugim rečima. Organizaciono ponašanje i kadrologija (nauka o ljudskim resursima organizacije). Organizaciono ponašanje je fundamentalna i konceptualna disciplina. Upravo zbog toga se ličnosti među sobom razlikuju. pojam Порекло и значење појма . Još jedna od definicija je da licnost čine relativno stabilni aspekti pojedinaca koji ih razlikuju od drugih ljudi i formiraju osnove našeg predviđanja koja se tiču njihovog budućeg ponašanja. “добра”. односно (2) вештину друштвеног опхођења  У оба случаја. neprijateljsko. личност означава (1) спољашњи аспект неке особе. definicija. dok je kadrologija usmerena na tehniku i tehnologiju upravljanja ljudskim resursima. начин како је други опажају и како она утиче на њих. Simboli ličnost mogu biti: a) spoljašnji simboli . crte lica. svojim većim delom – teoretska. ljubazno). постоји елемент вредновања личности (“снажна”. Ne postoji jedinstveno prihvaćena definicija pojma ličnost. organizaciono ponašanje je većim delom neteoretska disciplina. svaku ličnost karakterišu relativno trajne osobine. 2. ličnost je dinamička organizacija onih psihofizičkih sistema unutar same individue. 5 . Po Olportu. To znači da. osobine koje su među sobom povezane i zavisne i koje tako čine jedinstvenu organizaciju ili strukturu.visina. Utvrđeno je da se ličnost formira do pete godine. sistema koji određuju njeno karakteristično ponašanje I njen karakterističan način mišljenja. Ličnost. za pojedinca karakterističan način ponašanja.0. boja kože… b) unutrašnji simboli . odnosno kako ljudi deluju na druge i kako shvataju i vide sami sebe. Rot smatra da je ličnost jedinstvena organizacija osobina. a organizaciona teorija.elementi ponašanja (prijateljsko. Pojedina istraživanja ukazuju na to da se naši stavovi i sistemi verovanja menjaju tokom života. “лоша”) Ličnost definišemo kao jedinstvenu kombinaciju karakteristika osobe koji proizilazi iz načina na koji se neko ponaša i stupa u interakciju sa drugim ljudima.личност  Маска коју је носио глумац у римском позоришту звала се персона и то је вероватно извор савременог термина personality (личност)  У том смислу. težina. koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinca I socijalne sredine I tako određujee opšti.

geografska lokacija. Kao član navedenih grupa. U teoriji ličnosti postoje neslaganja oko toga u kojoj meri genetski faktori utiču na formiranje ličnosti – vodi se polemika da li je to do uticaja prirode ili vaspitanja. 2) Porodica Osnovno sredstvo za socijalizaciju pojedinca unutar posebne kulture jeste njegova neposredna porodica.. odnosno genetske predispozicije. Ona predstavlja najbitniji faktor u izgradnji ličnosti.predstavlja značajan izvor formiranja ličnosti. Nasleđe postavlja ograničenja u okviru razvoja određenih karakteristika i samo unutar toga uticaju iz okruženja mogu odrediti karakter ličnosti. Kroz svoje ponašanje oni prezentuju situacije koje će pobuditi određena ponašanja kod dece. Porodična situacija .. rasa. gde ona podstiče određene vrednosti. tetke. Oni selektivno nagrađuju i kažnjavaju određena ponašanja. 6 . 3. utičući tako na buduće ponašanje dece.Nasleđe i okruženje Nasleđe se odnosi na genetsku osnovu. Služe kao modeli uloga sa kojima se deca često snažno identifikuju.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Uticaji na razvoj ličnosti . pocev od druzenja u detinjstvu. nivo obrazovanja roditelja. čovek ima različite uloge i iskustva. porodicu. 1) Kultura (opšta. 4) Životno iskustvo Život svake osobe je jedinstven u smislu specificnih dogadjaja i iskustava koja takodje uticu na formiranje licnosti. Ljudi tokom svog života pripadaju različitim grupama. Okruženje se odnosi na: kulturu. njen društveno-ekonomski nivo. ujaci i ostali) takodje uticu na formiranje licnosti. pripadnost socijalnim grupama i životno iskustvo. preko razlicitih grupa u skoli i sportskih timova do radnih i socijalnih grupa. temperament ). religija. bitna je i veličina porodice. 3) Pripadnost socijalnim grupama Prva grupa kojoj većina pojedinaca pripada jeste porodica. Pojedinci rodjeni u odredjenoj kulturi izloženi su porodičnim i društvenim vrednostima i normama prihvatljivog ponasanja svoje kulture. Roditelji utiču na razvoj dece na tri načina: 1. 2. kao i fizičke ( pol. nacionalna) Odnosi se na načine na koje različite populacije ljudi ili društva organizuju svoje živote. Kulture pomažu u određivanju opštih obrazaca sličnosti u ponašanju među ljudima ali isto tako između pojedinaca unutar iste kulture postoje i razlike u ponašanju koje s vremenom mogu biti ekstremne. Roditelji igraju znacajnu ulogu u razvoju licnosti ali i članovi šire porodice (deda i baba.

3) Verovanja • Verovanja su ideje koje ljudi imaju u vezi sa svetom i načinom na koji on funkcioniše. Verovanja preispitujemo u svakoj situaciji i težimo da ih potvrdimo. • U zavisnosti od mere u kojoj pojedinac može da nađe načine da prevede kompetentnosti u efektno ponašanje. Sistem ličnosti Sistem ličnosti je strukturiran oko četiri osnovna podsistema: lični ciljevi. kompetentnosti. • Primećuje se da ljudi mogu i da potisnu svoje kompetentnosti. ali ipak. Ljudi ponekad ne znaju koji su njihovi ciljevi sve dok ih ne dostignu.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Šta navodi čoveka da se ponaša na određeni način? Na određene načine mi smo svi isti. Koncept koji se pokazao koristan za razumevanje individualnog ponašanja je sistem ličnosti. Poznavanje ciljeva jedne osobe. • Kompetentnosti je teško promeniti. • Jedan cilj može biti povezan sa zadovoljenjem više potreba. Vrednosti Ciljevi Poimanje sebe (self koncept) Verovanja Kompetentnosti 1) Lični ciljevi Ciljevi su one stvari ili događaji kojima težimo u budućnosti kako bismo zadovoljili svoje osnovne potrebe. svako od nas ima jednistvenu kombinaciju karakteristika koje zavise od različitosti života i znatno otežavaju predvidjanje ponasanja. oni moraju da ih nauče. 2) Kompetentnosti (sposobnosti) • Ljudi nisu rođeni sa kompetentnostima. • Često se dešava da osoba ne vidi svoje kompetentnosti na način na koji ih vide drugi. on će uspeti da ih iskoristi i da da svoj doprinos. verovanja. 7 . zato što svaka promena zahteva vreme. omogućava objašnjenje njenog ponašanja. • Hijerarhija ličnih ciljeva pomaze pojedincu da postavi prioritete i da reši interne konflikte izmedju ciljeva. isto više ciljeva može biti povezano sa zadovoljenjem jedne potrebe. Sistem ličnosti – slika 1. vrednosti. • Ljudi vole događaje koji podržavaju njihova verovanja. ipak svaka osoba ima različite prirodne kapacitete u različitim oblastima.

Specifična Osoba Stavovi Sposobnosti Emocije 8 . od jedne kulture do druge. vidi sebe. Primeri vrednosti: uvek biti ljubazan prema drugima. • Kompetentni. nikada nikome ne dozvoliti da oseti da ste neodgovorni. Poimanje sebe (self koncept) je način na koji osoba vidi sebe kao fizičko. Iz njih mozemo sagledati osnovne potrebe licnosti kao i nacin na koji ona vidi sebe. duhovno i moralno biće (tj. njihova verovanja su uvek na probi uvek su predmet testiranja i revizije. često uzrokuju snažno odbrambeno ponašanje kada su pod pretnjom. ne opterećivati druge svojim problemima. težimo da ih se držimo. osobine licnosti. kompetentnosti i verovanja. 4) Vrednosti • Vrednosti formiraju bazu karaktera jedne osobe. socijalno. Forme samo–izražavanja . • Vrednosti mogu biti u konfliktu sa potrebama ili ciljevima. Ideje o sebi i način na koji pojedinac vidi sebe varira od jednog istorijskog perioda do drugog. krivicu i sumnju u sebe. • Menadžeri se ponašaju u skladu sa svojim verovanjima o ljudskoj prirodi. uvek dati najvise od sebe u aktivnostima koje obavljate. Propuštanje da se vrednosti potvrde prouzrokuje stid. Znacajne dimenzije individualnih razlika su: poimanje sebe. Konflikte vrednosti je često veoma teško rešiti. od jedne drustveno-ekonomske klase do druge. • Mnoge od naših vrednosti se menjaju tokom tinejdžerskih godina (13-19 godina).slika 2.      • Potvrđivanje vrednosti svojim ponašanjem. osećaj lične vrednosti.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje • Ljudi imaju način da učine da se dese stvari (čak i ružne stvari) za koje veruju da se "uvek dešavaju". kod osobe pojačava. nikada ne povrediti namerno nečija osećanja. stavovi. • Vrednosti su hijerarhijski uređene prema stepenu značaja tj. ali kako postajemo zreliji. sposobnosti i emocije. Vrednosti mogu ograničiti ciljeve. Karakteristike ličnosti Svoju licnost ljudi uglavnom ispoljavaju preko stavova sposobnosti i emocija. fleksibilni menadžeri su otvoreni za sve mogucnosti sve vrste ljudi i sve vrste situacija. kao ljudsko biće različito od drugih). važnosti.

3. 4. Prema tome na šta fokusiraju energiju postoje sledeće osobine ličnosti: • Ekstrovertnost ( prijatni ljudi. Prosuđivanje – Opažanje: Model "velikih pet“ ili model "pet faktora“ Model velikih pet – slika br. ne vole uspostavljanje kontakata sa ljudima) 2. društvene osobe koje žele dobre međuljudske odnose. takođe su komunikativni. promeniti ali se ponašanje može prilagoditi. Prema tome na šta obraćaju pažnju i odakle prikupljaju informacije Senzitivnost – Intuicija: Prema tome kako vrše procene i donose odluke Mišljenje – Osećanje: Prema tome kako se odnose prema svetu koji ih okružuje. Ličnost se ne može 9 . a ponašanje je ono šta radimo. ne vole stupanje u socijale interakcije. zatvoreni.Seminarski rad Osobine ličnosti Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Myers-Briggs Type Indicator (MBTI) je poznati indikator licnosti koji je identifikovao 4 osnovne osobine prema kojima se ljudi razlikuju: 1. 3. otvoreni. prijateljski nastrojeni) • Introvertnost ( nedruštveni. Prijatnost i Saglasnost Društvenost Intelektualna otvorenost Emocionalna stabilnost Savesnost Ličnost je ono šta jesmo.

Selektovanje pojedinaca čije se postojeće sposobnosti najbolje usklađuju sa zahtevima posla. nervozne nepoverljive. 2. a nasuprot njima – impulsivne. a nasuprot tome introvertne). Društvenost – stepen otvorenosti (komunikativne. kaže se da poseduju interni lokus kontrole.. Redizajniranje poslova tako da se zaposlenima daju samo oni zadaci koji odgovaraju njihovim sposobnostima.konzervativne). sa manjkom samokontrole. 5. imaju osećaj zadovoljstva i slobode a nasuprot njima – nesigurne. mentalno jake. toplina. Intelektualna otvorenost – spremnost na prihvatanje novih iskustava. 4. poverenje i nasuprot tome antagonizam. Usklađivanje ličnosti pojedinca sa poslom koji obavljaju Postoje 3 strategije: 1. 3. Emocionalna stabilnost (prilagođenost) predstavlja stepen smirenosti i sigurnosti (stabilne. inteligentne osobe. a nasuprot njima . efikasne osobe koje. Obezbeđivanje obuke (treninga) tako da zaposleni razviju potrebne veštine i znanje. Savesnost – stepen istrajnosti u realizaciji zadataka (pouzdane. hladnoća i nepoverenje) 2. istrajne.Lokus kontrole Ljudi se razlikuju prema tome koliko lične odgovornosti preuzimaju za svoje ponašanje i njegove posledice. efikasne. postoji pet osnovnih osobina ličnosti 1. bezbrižne i neefikasne). Prijatnost i saglasnost – težnja osobe da bude u dobrim odnosima sa ljudima u okruženju (kooperativnost. Za ljude koji veruju da kontrolisu događaje i posledice koji utiču na njihove živote.3.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Kao što je predstavljeno na slici br. Položaj . osobe u odnosima sa drugima 3. Značaj za menadžere 10 . pažljive. zbunjene i neefikasne). Za ljude koji veruju da su njihove performanse proizvod okolnosti koje se nalaze van njihove neposredne kontrole kaze se da poseduju eksterni lokus kontrole. načina razmišljanja i kreativnosti (radoznale. uredne. temeljne.

Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje • Osobe sa internim lokusom kontrole pokazuju vecu radnu motivaciju. dok oni sa internim lokusom kontrole mogu da se opiru namerama menadzera koji nadgledaju njihov rad. Uspešno izvršenje posla zahteva pravu kombinaciju napora. Emocionalna inteligencija je sposobnost razumevanja i usmeravanja sopstvenih osećanja kao i osećanja drugih ljudi. Emocionalno inteligentne osobe u stanju su da motivišu ljude. • Osobe sa eksternim lokusom kontrole veruju da kontrolisu radno okruzenje preko svog ponasanja. pokazuju manju zabrinutost. potreba za jakim stavovima. sposobnosti i veština. snaznije osecaju da napori vode rezultatima. Nekada se verovalo da je inteligencija urođeni kapacitet koji se gentski prenosi sa jedne generacije na drugu. Inteligencija – stepen sposobnosti pojedinca da konstruktivno razmišlja. Stečene sposobnosti su one koje je pojedinac stekao s vremenom i koje je u stanju da dalje koristi. a pri tom ostvaruju vecu zaradu. Upravo iz tog razloga menadzeri treba da postave ljude iz ove druge kategorije na poslove koji zahtevaju vece angazovanje i manje kontrole. Stavovi Stav je definisan kao "naučena predispozicija da se odgovori na konzistentno naklonjen ili nenaklonjen način u odnosu na dati objekat". ispoljavaju jacu vezu izmedju zadovoljstava poslom i rezultata nego oni sa eksternim lokusom kontrole. • Pojedinac će imati pozitivne stavove ka određenom ponašanju kada veruje da je ono povezano sa pozitivnim ishodima i • Negativne stavove kada veruje da dato ponašanje vodi negativnim ishodima. 11 . Veština je specifičan kapacitet za fizičko manipulisanje objektima. Faktori koji utiču na stabilnost stavova tokom srednjih godina su: veća lična stabilnost. prosuđuje i rešava probleme. ispoljavaju bolje rezultate kod zadataka koji zahtevaju ucenje ili resavanje problema kada rezultati vode zeljenim nagradama. Istrazivanja su medjutim pokazala da je inteligencija takodje funkcija uticaja iz okruženja. Sklonosti su prirodni talenti koji pomažu zaposlenima da nauče specifične zadatke brže od drugih i da ih izvrše bolje. Stavovi se češće menjaju tokom rane i kasne zrelosti nego tokom srednjih godina. Sposobnosti Sposobnost predstavlja kapacitet osobe (mentalni i fizički) da obavi neki posao ili završi neki zadatak i obuhvata prirodne sklonosti (sposobnosti) i stečene sposobnosti potrebne da se uspešno izvrši zadatak. viši nivo znanja.

Veoma je važno uskladiti osobine menadžera što je više moguće sa vrstom posla koju treba da obavlja. .Fleksibilan.Inteligentan. . Oni takođe.kako ljudi deluju na druge ljude i . odnosno emotivno-psiholoških i fizičkih osobina. a ne samo o njegovim kvalifikacijama za određeni radni zadatak. Razlike u ličnostima dovode do različitog ponašanja pojedinaca. da bi mogao da istraje kad naiđe na teškoće i odlučan da ostvari postavljene ciljeve.Kreativan i maštovit. . ne treba postaviti na mesto PR menadžera ili menadžera prodaje. druge ljude. što znači da mora biti otvoren prema novim idejama. U literaturi se navodi veliki broj osobina koje su izuzetno značajne i koje karakterišu uspešnog menadžera. Tako se najčešće navodi da dobar menadžer treba da bude: . . i prema životu uopšte. u odluke i akcije koje preduzima. vode računa o ličnosti menadžera. odnosno njenu delatnost. da ljudi koji vrše selekciju pri zapošljavanju menadžera. . pa time i menadžera. jer će tako najlakše steći autoritet kod svojih saradnika. Zbog toga. da veruje u sebe. Ličnost čini sinteza dva najbitnija elementa . moraju poznavati profil organizacije. da pomogne da se brojni problemi savladaju. dovode do toga da se oni u organizacijama ponašaju veoma različito. određuju njenu celokupnu aktivnost i njen profil. . sa pozitivnim stavom i pozitivnom energijom i prema drugim ljudima.Jaka i stabilna ličnost.Energičan i ambiciozan. 12 . i sposoban da podnese teret konkurencije i uvek ponudi nešto novo. odnosno da bi uspešno obavljao sve upravljačke uloge i zadatke. shvataju i vide sami sebe. a ono dovodi do različite produktivnosti i zadovoljnosti poslom. što bi značilo da njegov rad mora da bude uzor svim članovima organizacije. da bi mogli izvršiti pravilan izbor i na kraju dobiti skladan menadžerski tim.Optimista.kako. s druge strane. ponašanje.Vredan i radan. Zbog toga je veoma važno.Pošten i pravičan. U suštini. pored znanja i sposobnosti mora da poseduje i odgovarajuće osobine ličnosti. Različite osobine ličnosti svih ljudi. Uspešan menadžer Da bi jedan menadžer bio uspešan.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Svaki čovek ima jedinstvenu ličnost. . kao i strukturu ličnosti postojećih menadžera. da se ničega ne plaši. nekoga ko je nije komukativan. Ličnost menadžera je glavni faktor individualnog ponašanja u organizaciji. odnosno na radno mesto gde su komunikacione sposobnosti veoma važne. da bi se brzo i na pravi način prilagodio novonastalim okolnostima u okruženju. što znači da poseduje one intelektualne sposobnosti koje će mu omogućiti da brzo uči i brzo se prilagođava promenama. Ona je određena specifičnom kombinacijom različitih karakternih. odnosno osobine ličnosti menadžera jedne organizacije.

dovede do toga da se ispolji neka osobina ličnosti koja je bila skrivena. Poznavanje osobina ličnosti menadžera. izdvaja od druge. vrednosti. da bismo mogli da predviđamo i kontrolišemo ponašanje tog menadžera. Različite ekstremne situacije. brzina odnosno osećaj za vreme. mišljenja. Takve osobe se veoma loše ponašaju i odnose prema onima koje ne poštuju. opažanje. često dovedu do ispoljavanja nekih skrivenih potencijala i osobina. Dimenzije ličnosti Postoje takođe još neke dimenzije ličnosti. je veoma važno. sklonost riziku. interesovanja će im biti površna. zavisne od drugih. To su autoritarizam. odnosno nečijih karakternih crta. Oni druge posmatraju samo kroz prizmu moći i 13 . je takođe jedan od značajnih faktora ponašanja u organizaciji. posedovaće samosvest i kontrolu i sagledavaće dugoročnu perspektivu. One.Komunikativan. ali se kroz te interakcije i formira. osobine Ličnosti takođe možemo posmatrati po stepenu njihove zrelosti. zaista. samopoštovanje. odnosno po stepenu razvoja. silu i autoritet. U razmatranju svih navedenih osobine koje uspešan menadžer treba da poseduje. u kojima se određena ličnost nađe u toku života. naročito pri formiranju menadžerskih timova. Često se može desiti da i neka iznenadna. što sve ukupno bitno određuje način donošenja odluka i preduzimanja odgovarajućih akcija. samo-posmatranje. a za koju određena osoba nije ni znala da postoji. neko ličnost. u istom okruženju. Uticaj zrelosti ličnosti menadžera. Ličnost se takođe iskazuje i kroz interakcije sa drugim ličnostima. odnosno izbora i dodele uloga menadžerima unutar timova. sasvim sigurno. nezavisne. veoma su značajne za uspešnost menadžment procesa. imaće široka interesovanja. ali i druge osobine menadžera. jer se uspešna komunikacija često postavlja kao jedan od odlučujućih faktora za uspešnost menadžera. • Autoritarne ličnosti veoma teško menjaju svoja uverenja i imaju poštovanje samo za moć. nezrele ličnosti će biti pasivne. U zavisnosti od tipa menadžerskog zadatka. teško će se kontrolisati i moći će da sagledaju samo kratkoročnu perspektivu. biraćemo tipove ličnosti kojima će odgovarati ti poslovi. Nasuprot njima. Zrelost ličnosti. Zrele ličnosti će biti aktivne.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje . nameće se i logičko pitanje: da li postoji ličnost koja sve te osobine zaista poseduje? Kakateristike ličnosti su nešto što jednu ličnost. To je veoma važan faktor. Ove. koje su kod menadžera veoma važne. Na osnovu tih interakcija se može zaključiti kakva je. utiču na oblikovanje stavova. nepredviđena situacija.

skloni da preuzimaju rizik i veoma su nezavisni. brže donose odluke i to na osnovu manje informacija. nego kod anglosaksonskih menadžera. javljaju češće. različite nacionalne kulture će dovesti do toga. Oni su visoko motivisani. odnosno komplikovanim poslovima. Ovakve osobe stalno imaju osećaj da moraju da urade sve više i više. Do toga dolazi zbog favorizacije određenih osobina ili crta ličnosti u određenoj kulturi. odnosno po brzini. Kada dođu na rukovodeću poziciju. Ono je povezano sa efikasnošću jer će osobe koje su visoko samoefikasne. imati i visok stepen samopoštovanja. pol. Njih je vrlo teško motivisati. • • • Različiti uticaji na ličnost menadžera Uticaj nacionalne kulture na ličnost menadžera nije presudan. radi završetka određenog posla. 14 . Ovakvi menadžeri će više pažnje obraćati na ponašanje drugih u organizaciji i lako će prilagođavati svoje ponašanje okolini. Ukoliko se u organizaciji ne nalaze na čelnoj poziciji. Po osećaju za vreme. da se određeni tipovi ličnosti menadžera u određenim kulturama. Oni su pogodni za veoma dinamične poslove u kojima dolazi do čestih promena. Njihov kvalitet se najbolje iskazuje u poslovima gde nije dobro donositi ishitrene i površne odluke. U drugu grupu spadaju ličnosti koje nemaju osećaj hitnosti. a da imaju sve manje vremena. Menadžeri koji su skloniji riziku. ličnosti možemo podeliti na dve grupe. su studiozniji i oni odluke donose tek kada imaju sve potrebne informacije. Biografske karakteristike Na ličnost i ponašanje menadžera će veliki uticaj imati i fizički faktori. Ličnosti koje imaju sposobnost samoposmatranja su svesne svojih osobina i mogu svoje ponašanje da prilagode okolini i situaciji. • Samopoštovanje se ogleda kroz stepen ličnog uvažavanja i poštovanja svojih sposobnosti. U zavisnosti od toga koje su osobine više cenjene u tom društvu. oni će poštovati svog rukovodioca samo ako je autoritativan. kao što su starost. Najočogledniji primer uticaja nacionalne kulture dobijamo posmatranjem razlika između anglosaksonskih i japanskih menadžera. doći će do većeg razvoja tih osobina.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje sile. kao i za postizanje dobrih rezultata na teškim. nego u drugim. U prvu spadaju oni koji su uvek u pokretu. menadžeri koji prihvataju niže nivoe rizika. Menadžeri koji poseduju ovu osobinu su sposobni za rešavanje teških problema. oni mogu u svakom trenutku da se opuste i nikada nisu nestrpljivi. bračno stanje i dužina radnog staža. nestrpljivi su. vrlo često rade više stvari u isto vreme i teško se opuštaju. Cenjene osobine u japanskom društvu ćemo mnogo češće sresti kod japanskih. Takve osobe nemaju nikada osećaj nedostatka vremena i potrebe hitnosti. Za razliku od njih. njihov autoritarizam će doći do izražaja i oni će rukovoditi po sistemu vođstva. Međutim.

Žene su ipak. Radni staž utiče na produktivnost. svakog menadžera čini 15 . kao i da ne postoje bolji ili lošiji tipovi ličnosti menadžera. brzina i koordinacija pokreta. numerička sposobnost. Pol ne utiče na produktivnost na poslu. pamćenje. zahvaljujući rutini. Fizičke sposobnosti se ogledaju kroz nečije motorne sposobnosti ( reakcija. oni su zadovoljniji poslom i manje odsustvuju. na početku novog milenijuma. dedukcija. treba da poseduju razvijene sposobnosti rezonovanja i pamćenja. ali sa druge strane postoji iskustvo. koristeći u tome svoje iskustvo. imaju više rutine. najčešće zbog obaveza u tim porodicama i odgovornosti za nju. Jedina razlika se ogleda u tome što ljudi koji imaju svoje porodice. brzina pokreta) i one su važne kada treba manipulisati stvarima u okruženju (fizička snaga je neophodna za podizanje tereta). nego što bi to obavila neka mlađa osoba. S druge strane. teže se prilagođavaju na novi posao i manje su fleksibilni. sposobnost snalaženja u prostoru. Menadžeri koji žele da se bave finansijama bi trebalo da imaju razvijene numeričke i dedaktičke sposobnosti.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje Sa starošću dolazi do opadanja fizičkih i intelektualnih sposobnosti. Takođe. sposobnost percepcije i rezonovanja. i ako se i dalje smatra da su muškarci efikasniji . Intelektualne i fizičke sposobnosti Veliku razliku među ličnostima menadžera možemo videti i posmatrajući razvijenost njihovih sposobnosti. ali iskustvo donosi prednost koja se ogleda u tome da se neki rutinski poslovi mogu obaviti na efikasniji način. • U intelektualne sposobnosti spadaju: verbalna. Bračno stanje nema mnogo uticaja na ponašanje na poslu. da bi mogli da nađu rešenje za određeni problem. da bi se bez problema snalazili sa brojevima i mogli da izvlače zaključke na osnovu poznatih činjenica. koje donosi povećanje produktivnosti. pa stoga teže napuštaju organizacije. • Iz svega ovoga vidimo da su ljudi veoma različiti. Oni koji bi želeli da se bave istraživanjem tržišta. Kombinacija svih osobina. iako ima dosta stereotipnih zaključaka i mišljenja na tu temu. Njegov uticaj se ogleda u tome da zaposleni koji su više vremena proveli na jednom radnom mestu u istoj organizaciji su zadovoljniji. Starenjem opada snaga. pokazuju manju sklonost ka rizicima i teže menjaju organizacije u kojima rade. Sposobnosti možemo podeliti na intelektualne i fizičke. stariji ljudi su manje skloni promenama. uspele da se izbore za ravnopravan tretman na poslu. koje dovode do pada produktivnosti. pa su samim tim efikasniji i produktivniji. između ostalog i zbog manjeg odsustvovanja.

a pri tome su analitični i radoznali dobro će se snaći u poslovima ekonomije ili novinarstva. Na osnovu svega ovoga se mogu napraviti okvirne procene tipova ličnosti i njima odgovarajućih zanimanja. sve te osobine treba uskladiti sa tipom posla koji određeni menadžer treba da obavlja. Prisutnost određene osobine ličnosti. on će se osećati frustrirano i nezadovoljno. jer će moći da svoje mogućnosti iskoristi do maksimuma. ma koliko taj posao nekom drugom izgledao privlačan i izazovan. Ljudi koji vole istraživanje i razmišljanje. Prvenstveno oni treba da budu svesni svojih ličnih osobina i svog karaktera. S druge strane.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje jedinstvenim i upravo su te osobine presudan faktor za izbor menadžera u nekoj organizaciji. To je činjenica koju treba da znaju i sami menadžeri. kao i da pokušaju da svoje sposobnosti i talente iskoriste do maksimuma. ako menadžeru dodelite posao koji je u suprotnosti sa njegovim ličnim osobinama i koji zahteva ličnost koja je potpuno drugačija od njegove. Takođe. a pri tome su stabilni i praktični. a poseduju ambicioznost i samopouzdanje će se odlično snaći u poslovima prodaje i odnosa sa javnošću. 16 . kao i sa ostalim tipovima ličnosti u organizaciji. Za ljude koji imaju razvijen osećaj za druge i potrebu da im pomažu. intelektualno i duhovno. Emotivni. moći da postignu potpuno zadovoljstvo poslom koji obavljaju. Treba da se trude da se što više razviju. Samo će tako. odgovaraju poslovi u proizvodnji ili zanatstvu. Menadžeri koji imaju razvijene verbalne sposobnosti i moć ubeđivanja. Tipovima ličnosti koji su fizički aktivniji. pogodna su zanimanja profesora ili socijalnih radnika. Razlog tome je što će takav menadžer biti ujedno i produktivniji. kroz proces ličnog razvoja i edukacije. nepraktični i kreativni ljudi bi se trebali baviti nekim vidom umetnosti. poseduju snagu i veštine. a samim tim će i njegova zadovoljnost poslom u organizaciji biti velika. Kompatibilnost ličnih osobina sa zahtevima posla je veoma važna. će biti različito vrednovana u različitim tipovima poslova.

Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje ZAKLJUČAK: 17 .

net. 1969. Nikola Rot: Psihologija ličnosti. Mića Jovanović. Prof.Seminarski rad Ličnost i karakteristike ličnosti za organizaciono ponašanje LITERATURA Prof.psihologija. Beograd.metodi i modeli Olport. 2004 Prof.com www. Sociologija menadžmenta.wikipedia. dr Dusanka Mitrovic. 1973.org www. Tatjana Cvetkovski .org. 2004 Dr Ranko Loncarevic. Beograd.pravoslovo.rs www.sam.Organizaciono ponašanje. dr Snezana Smederevac i doc.net 18 . Kultura. univerzitet primenjenih nauka. Momčilo Živković. Menadzment 2006 Prof. Beograd 2003 www. T: Sklop i razvoj ličnosti.socioweb. Interkulturni menadžment. dr Mića Jovanović. dr.autentik. Licnost .com www. dr Smilja Rakas.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful