P. 1
LC

LC

|Views: 537|Likes:

More info:

Published by: Славен Стевановић on Jan 15, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/08/2013

pdf

text

original

Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehni kih nauka Departman za arhitekturu I urbanizam Arhitektonsko projektovanje 1

kolska 2010/2011. Godina V semestar

kriti ka analiza stvarala tva arhitekte -Charles-Édouard Jeanneret-

Le Corbusier
1887-1965

Profesor: Prof. dr Radivoje Dinulovi , dipl. in . arh. Asistenti: Miljana Zekovi , dipl. in . arh.
1

Studenti: Marina urovka 1635 Slaven Stevanovi 1638 Milica Novitovi 1641 Mladen Papovi 1658

Sadr aj

Biografija Ideje i koncepcije u razvoju arhitekture Arhitektonska sredstva izra avanja Velike gra evine i arhitektonski ciljevi Koncepcije i razvoj urbanizma Le Korbizjeov razvoj izme u 1953 i 1964

.. ..

.. .. ..

str 3 str 3 . .str 5 . .. str 5 .... str6 . str8

2

Biografija Le Korbizije (Charles-Édouard Jeanneret) po narodnosti je bio vajcarac ro en 1887. godine u La o De Fonu gradu proizvo a a asovnika. Nije imao zavr enu ni jednu stru nu kolu to samo mo e da pove a zanimanje za negov rad. Prva saznanja iz likovnih umetnosti dobio je od svog u itelja arla Leplatenijea. Njegova li na biblioteka i rad sa u iteljom su bili jedina kola koju je zavr io a koja je predstavljala osnovu za budu e velike poduhvate ovog arhitekte. Va na stvar na koju se mora obratiti pa nja jeste da on dosta vremena provodi po muzejima i galerijama ispitivaju i pro lost, a nagove tavaju i budu nost. Tako e va no je spomenuti i veliko putovanje u kome je obi ao razne gradove i zemlje u potrazi za znanjem koje e kasnije iskoristiti u svom projektovanju. Svoje misli i ideje publikuje u Novom duhu, me unarodnoj reviji i u par knjiga koje ubrzo postaju glavni izvor razvoja ideja i pogleda svih arhitekata i umetnika, uprkos estokim protivljenjima Le Korbizjeovom radu od strane pojedinih stvaralaca i kriti ara tog vremena. Krenulo je stvaranje moderne arhitekture i Le Korbizije zajedno sa najzna ajnijim arhitektama tog vremena (W. Gropius, Mis Van De Roe, Alvar Alto i R. Neutra) stvara me unarodnu organizaciju CIAM (1928.) koja bi trebalo da okupi to veci broj arhitekata koji zastupaju savremene koncepcije. Zadatak je bio prvenstveno obezbediti atmosferu diskusije, kroz koju je trebalo formulisati osnovne postavke savremene moderne arhitekture. L.C. rad je zasnovan na pre svega raznim teoretskim istra ivanjima ije je rezultate uspe no integrisao u svoje arhitektonske projekte stanovanja, poslovanja i kulture, duhovnosti, kao i urbanizmu.

slika 1: Le Korbizje Ideje i koncepcije u razvoju arhitekture Le Korbizjeove ideje, koncepti i razmi ljanja u arhitekturi su uvek bili predmet velike analize i istra ivanja. Iako ve ini genijalan i sjajan samouk, ipak je od strane mnogih i esto puta osporavan. Budu im generacijama ostavio je jednu bogatu arhitekturu, sa puno kapitalnih dela i ideja. Korene tih ideja mo emo da tra imo u njegovom interesovanju za slikarstvo, grafike, vajarstvo odn. umetnost koju nikad nije razdvajao od ivota, ali i u njegovim estim putovanjima i izu avanjima istorije i kulture drugih naroda. Principi njegovog projektovanja identi ni su sa modernim slikarstvom, lebde a prozra nost, i pro imanje unutra njeg i spolja njeg prostora istu su kao kod Picassa. Iz njegovih putovanja i iskustava proizilaze mnoge genijalne izjave koje su obele ile period njegovog stvaranja. Jedna od najva nijih koja e biti zastupljena u njegovim radovima a i radovima drugih arhitekata jeste da problem ku e nije postavljen!
3

Svoje ideje objavljuje u pisanim delima, pre svega asopisima koje sam pokre e, i knjigama koje e kasnije postati jedne od najva nijih iz oblasti arhitekture. Po ela je nova epoha, nadahnuta novim duhom, duhom izgradnje, vo ena potpuno jasnom koncepcijom. Veliko interesovanje L.C. u istra ivanju stanovanja, funkcionalnosti, racionalnosti i ekonomi nosti ubrzo je pokazalo svoje rezultate. Jedan od najzna ajnijih pronalazaka je sigurno novi odnos ovekovih mera, prora unat po meri ovekovih pokreta, poznati Modulor. Ovo otkri e L.C. primenjuje u svim svojim objektima i pored upotrebe proporcijskih dijagrama ( osiguranje protiv proizvoljnosti ) postaje jedan od njegovih glavnih po etnih principa oblikovanja. Te nja da otvori zgradu i da stvori nove mogu nosti za povezivanje spolja njeg i unutra njeg prostora je zastupljena u svakom radu. Tako e izuzetno je va no spomenuti i njegovih pet ta aka oblikovanja: stubovi, funkcionalna nezavisnost skeleta i zida, slobodna osnova, horizontalne trake prozora, krovna ba ta. Njegova arhitektonska dela su uglavnom vezana za ove principe. Na neki na in izuzetak, i odstupanje od njegovih tvrdih principa moderne arhitekture je kapela Notre Dame du Haut u Ron anu. Na Ron anu, i manastiru La Tourette L.C. veliku pa nju poklanja igri svetlosti u prostoru. odn. prostor pravi na neki na in isklju ivo od svetlosti. Jedna od novina koje L. C. Predstavlja javnosti i uvodi je gradnja ku a u nizu (druga konferencija CIAM-a), odn. gradnja malih stambenih jedinica kao posledica Prvog Svetskog Rata. Odmah posle ovog principa radi na projektu Palate Sovjeta gde smelo upotrebljava les murs neutralisants , neutralii u e zidove, tj. staklena dvostruka fasadna platna izme u kojih struji topao vazduh i zra i toplotu unutar objekta. Zna ajno je spomenuti i projekat Vojske spasa , prva stambena zgrada gde je primenjeno ostakljeno fasadno platno veli ine 1000m² hermeti ki zatvoreno uz obezbe en sistem ubacivanja hladnog i toplog vazduha. Sli no kod vajcarskog paviljona sa P. Jeanneretom gradi odli nu zgradu na stubovima sa staklenim fasadnim platnom, koja je kasnije slu ila kao uzor arhitektama celog sveta. Odli an primer originalnosti ideja i re enja vidimo i na njegovom objektu Kolektivnog stanovanja u Marseju. Transparentno prizemlje, stakleno fasadno platno, armirani beton kao i u svim ostalim radovima, unutra nje ulice, polihromija, dvostruka visina stanova, odn. Individualnost u kolektivnom stanovanju.

slika 2: modulor

4

Arhitektonska sredstva izra avanja Uspostavljaju i vezu izme u in injera i arhitekata, i ukazivanjem na lepe, iste i jasne geometrijske forme koje in injeri modeluju L.C. predla e ugledanje na njihov rad jer ista, jasna i plasti na arhitektura bez nagomilavanja daje dobru ideju, ritam i slaganje. Mnoge elemente oblikovanja prostora Le Korbizje je mogao da preuzme direktno od industrijskih zgrada in injera. Na in na koji je on primjenjivao stubove mo e se na i na skladi nim zgradama, a horizontalna traka prozora na fabri kim zgradama. Rampe koje je uvodio u svoje zgrade da bi postigao pro imanje spolja njeg i unutra njeg prostora mogu se na i naro ito na francuskim elezni kim stanicama. Le Korbizje je izvukao ove elemente iz njihovog svakodnevnog egzistiranja i preobrazio ih u umetnost, kao slikari komadi e papira u svojim kola ima. On je ovim elementima podario, na osnovu prostorne koncepcije, jedan novi arhitektonski jezik. Armirani beton bio je za Le Korbizjea sredstvo da svojim idejama da arhitektonski izraz. Stvarnu polaznu ta ku Le Korbizjeovih gra evina predstavlja jedan crte iz 1915. On prikazuje samo est armiranobetonskih stubova i tri horizontalne plo e me usobno povezane stepenicama. Da bi stvorio zgrade neuobi ajene lako e L.C. dalje razvija otvorenu osnovu Frenk Loyd Wrighta, i koristi osobine armiranobetonskog skeleta koji je omogu io slobodan raspored unutra njih zidova. Na zgradi kolektivnog stanovanja Unite d Habitation Le Korbizje kombinuje neobra eni beton (beton brute) upotrebom prirodnih otisaka oplate. Jo e jedan od njegovih najva nijih elemenata, sredstava izra avanja i formiranja prostora je sigurno svetlost. Svetlost je za njega klju stvaranja.

Slika 3: skelet Velike gra evine i ciljevi u arhitekturi

slika 4: svetlost

Le Korbizje je imao izuzetan stvarala ki duh i autor je brojnih i raznovrsnih projekata od kojih su najpoznatiji: Vila Savoja, Unite d Habitation u Marseju, kapela u Ron anu, objekat Vojske Spasa, dru tveni centar u St Dieu, Carpenter Center for visual arts Harvardskog univerziteta i Upravni Centar u andigaru. Le Korbizjeov plan Palate lige naroda u enevi ostao je samo projekat ali osnovni stavovi koji je sadr ao realizovani su u Moskovskom Centrozojusu. Sve zgrade Le Korbizjea zahvataju isti problem, isti cilj. On uvek pre svega te i da otvori zgradu i da stvori nove mogu nosti za povezivanje spolja njosti i unutra njosti. Odma posle dolazi pet principa projektovanja, proporcijski dijagrami i svetlost.
5

U spisima koji su imali uticaja u svetskim razmerama i dosezali tematski od slikarstva do urbanizma, Le Korbizje je izneo principe svog stvaranja. Ovi spisi su vr ili isto tako sna an uticaj kao i njegove zgrade. Literarna zainteresovanost Le Korbizjea nije se ograni avala samo na umetnost. lanci u asopisu L Esprit Nouveau, bavili su se razvitkom u najrazli itijim oblastima, koje su vr ile odre en uticaj na duh vremena. Prva tri poglavlja Le Korbizjeove knjige Ka pravoj arhitekturi (prvobitno objavljena 1920. u Esprit Nouveau ) ne mogu da budu izostavljena ni u jednoj studiji na eg vremena. Time to je o i koje ne vide otvorio za lepotu automobila, aviona i brodova on je ukazao na most izme u in enjera i arhitekte. Sa seizmografskim ose ajem pri ao je Le Korbizje problemu ku e i oslobodio je nasle ene te ine, i postavio joj pitanje razvoja i nastanka. Njegov cilj je bio da postigne lebde u ravnote u sila, lako u i otvaranje koje su eli ne konstrukcijeu 19. veku izrazile na apstraktan na in.

Slika 5: Unite d Habitation u Marseju slika 6: Vila Savoja

slika 7: kapela Ron an

Koncepcije i razvoj urbanizma Le Korbizije je radio veliki broj urbanisti kih planova, ija se koncepcija zasniva na principima Atinske povelje i principu sedam puteva , odn. Na pricipima elemenata sunce, prostor i zelenilo i segregaciji saobra aja. Samo jedan od njegovih urbanisti kih planova, plan andigara je izveden, a neki su ostali i nezavr eni. To su bili urbanisti ki planovi Al ira, Barselone, Stokholma, Nemura, Luke Anvers i drugi. andigar, grad u podno ju Himalaja- nova prestonica Od ve ine kriti ara okarekterisan kao odli an, jedan od njegovih najuspelijih projekata, o igledan rezultat spoja rada dobrog urbaniste, arhitekte i pre svega umetnika Le Korbizjea. Ovo je bila fantasti na prilika za realizaciju njegovih urbanisti kih ideja i principa. U ovom projektu prvi put je ostvaren princip sedam puteva savr eno re enje slo enog saobra aja. Ovaj princip predstavlja potpunu segregaciju kretanja, od interkontinentalnih do pe a kih staza, na kraju sa stazom predvi enom isklju ivo za kretanje kolske dece (staza oivi ena zelenilom i terenima za igru). Najistaknutiji urbanisti ki rezultat u andigaru je re enje dru tvenog centra grada Kapitola , u kojem su skoncentrisane sve politi ke i dru tvene aktivnosti. Ovde se nalaze zgrade skup tine, ministarstva, vrhovnog suda, palata guvernera, povr ine vodenih ogledala i Le Korbizijeova monumentalna skulptura - ispru ena ruka.
6

Po oblikovnom izrazu, objekti su bliski indijskoj nacionalnoj arhitekturi i mnogo se razlikuju od svih njegovih dotada njih ostvarenja.

slika8: andigar

slika 9: L.C. sa planom

Grad Brazilija Nova prestonica Brazila je poverena na izgradnju dvojici Le Korbizjeovih sledbenika koji su odli nom idejom pobedili na raspisanom konkursu. Ceo grad je planiran izme u krakova ve ta kog jezera, a potpuna novost je originalno re enje saobra aja u vi e nivoa, gde je izbegnuto presecanje saobra ajnica, a izvr ena je segregacija saobra aja po vrstama. Iako L.C.nije direktno u estvovao u stvaranju Brazilije, ona je njegov najve i urbanisti ki podvig i dokaz opravdanosti na ela koja je uvek zastupao. Urbanisti ko re enje Pariza Le Korbizijeova ideja re enja Pariza kao grada sa tri miliona stanovnika predstavlja sistem oblakodera, mnogo slobodnih zelenih povr ina izme u njih i transverzalu istok-zapad koja preseca Pariz od Vensena do Levaloa. On je dao predlog transformacije Pariza kroz rekonstrukciju njegovih bitnih, vitalnih svojstava zaboravljaju i pri tom na njegov kulturno istorijski razvoj, i dru tvenu vrednost. eleo je da omogu i gradu slobodne prostore, to je dobro ali na in na koji je to poku ao i nije najbolji.

slika 10: Paris

7

Le Corbusierov razvoj izme u 1953 i 1964. Decenija rada za L.C. koja mu je donela najvi e uspehe i priznanja. Jedan od njegovih najve ih objekata Unite d Habitation u Merseju je ostvaren u ovom razdoblju i tek u njegovoj ezdesetoj godini. Sad kad je postao apsolutno priznat kao najve i i najinovativniji arhitekta morao je da odbija radove jer jednostvano nije imao vremena da sve uradi, nije mogao da odustane od umetnosti, slikanja i vajanja. U ovom plodnom periodu njegovog rada izgra ena je i kapela Ron an njegovo mo da najintrigantnije delo, sa vi e pitanja nego odgovora. Potrebno je pomenuti i manastir La Tourett i objekte u andigaru koji pored Ron ana zauzimaju posebno mesto u zbirci L.C.-ovih objekata.

Slika 11 : L.C. u svom ateljeu

Slika 12: L.C. na terenu

8

Spisak literature:
1. Le Korbizije: Ka pravoj arhitekturi, Gra evinska knjiga, Beograd, 2005 2. Sigfrid Gidion: Prostor, vreme, arhitektura, Gra evinska knjiga, Beograd 2003 3. http://www.fondationlecorbusier.fr 22.11.2010.

Spisak ilustracija:
Slika 1 - http://www.fondationlecorbusier.fr 22.11.2010. Slika 2 - http://www.fondationlecorbusier.fr 22.11.2010. Slika 3 - http://www.dieselpunks.org/profiles/blogs/art-history-le-corbusiers 22.11.2010. Slika 4 - http://www.learn.columbia.edu/ha/related_sites/ronchamp_360/index.html 22.11.2010. 5. Slika 5 - http://www.essential-architecture.com/STYLE/STY-M10.htm 22.10. 2010. 6. Slika 6 - http://www.essential-architecture.com/STYLE/STY-M10.htm 22.10 .2010. 7. Slika 7 - http://figure-ground.com/ronchamp/ 22.10.2010. 8. Slika 8 - http://www.flickr.com/photos/transphormetic/2673437197/in/photostream 22.10.2010. 9. Slika 9 - http://www.fondationlecorbusier.fr 22.11.2010. 10. Slika 10 - http://arjargot.wordpress.com/ 22.10.2010. 11. Slika 11 - http://www.fondationlecorbusier.fr 22.11.2010. 12. Slika 12 - http://www.fondationlecorbusier.fr 22.11.2010. 1. 2. 3. 4.

9

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->