Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehničkih nauka

Departman za arhitekturu I urbanizam
Arhitektonsko projektovanje 1
Školska 2010/2011. Godina
V semestar

kritička analiza stvaralaštva arhitekte

-Charles-Édouard Jeanneret-
Le Corbusier
1887-1965

Profesor: Studenti:
Prof. dr Radivoje Dinulović, dipl. inž. arh. Marina Đurovka 1635
Asistenti: Slaven Stevanović 1638
Miljana Zeković, dipl. inž. arh. Milica Novitović 1641
Mladen Papović 1658
1
Sadržaj

Biografija ……………………………………………………………………………..……..………………str 3
Ideje i koncepcije u razvoju arhitekture………………………………………..………………str 3
Arhitektonska sredstva izražavanja…………………..………………………………….……….str 5
Velike građevine i arhitektonski ciljevi………………………………………..……….……..…str 5
Koncepcije i razvoj urbanizma…………………………………………………………………....…str6
Le Korbizjeov razvoj između 1953 i 1964…………………………………………………….…str8

Biografija
2
Le Korbizije (Charles-Édouard Jeanneret) po narodnosti je bio Švajcarac rođen 1887. godine u La
Šo De Fonu gradu proizvođača časovnika. Nije imao završenu ni jednu stručnu školu što samo
može da poveća zanimanje za negov rad. Prva saznanja iz likovnih umetnosti dobio je od svog
učitelja Šarla Leplatenijea. Njegova lična biblioteka i rad sa učiteljom su bili jedina škola koju je
završio a koja je predstavljala osnovu za buduće velike poduhvate ovog arhitekte.
Važna stvar na koju se mora obratiti pažnja jeste da on dosta vremena provodi po muzejima i
galerijama ispitivajući prošlost, a nagoveštavajući budućnost. Takođe važno je spomenuti i
veliko putovanje u kome je obišao razne gradove i zemlje u potrazi za znanjem koje će kasnije
iskoristiti u svom projektovanju.
Svoje misli i ideje publikuje u Novom duhu, međunarodnoj reviji i u par knjiga koje ubrzo
postaju glavni izvor razvoja ideja i pogleda svih arhitekata i umetnika, uprkos žestokim
protivljenjima Le Korbizjeovom radu od strane pojedinih stvaralaca i kritičara tog vremena.
Krenulo je stvaranje moderne arhitekture i Le Korbizije zajedno sa najznačajnijim arhitektama
tog vremena (W. Gropius, Mis Van De Roe, Alvar Alto i R. Neutra) stvara međunarodnu
organizaciju CIAM (1928.) koja bi trebalo da okupi što veci broj arhitekata koji zastupaju
savremene koncepcije. Zadatak je bio prvenstveno obezbediti atmosferu diskusije, kroz koju je
trebalo formulisati osnovne postavke savremene moderne arhitekture. L.C. rad je zasnovan na
pre svega raznim teoretskim istraživanjima čije je rezultate uspešno integrisao u svoje
arhitektonske projekte stanovanja, poslovanja i kulture, duhovnosti, kao i urbanizmu.

slika 1: Le Korbizje

Ideje i koncepcije u razvoju arhitekture

Le Korbizjeove ideje, koncepti i razmišljanja u arhitekturi su uvek bili predmet velike analize i
istraživanja. Iako većini genijalan i sjajan samouk, ipak je od strane mnogih i često puta
osporavan. Budućim generacijama ostavio je jednu bogatu arhitekturu, sa puno kapitalnih dela i
ideja. Korene tih ideja možemo da tražimo u njegovom interesovanju za slikarstvo, grafike,
vajarstvo odn. umetnost koju nikad nije razdvajao od života, ali i u njegovim čestim putovanjima
i izučavanjima istorije i kulture drugih naroda. Principi njegovog projektovanja identični su sa
modernim slikarstvom, lebdeća prozračnost, i prožimanje unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora
istu su kao kod Picassa. Iz njegovih putovanja i iskustava proizilaze mnoge genijalne izjave koje
su obeležile period njegovog stvaranja. Jedna od najvažnijih koja će biti zastupljena u njegovim
radovima a i radovima drugih arhitekata jeste da “problem kuće nije postavljen!”

3
Svoje ideje objavljuje u pisanim delima, pre svega časopisima koje sam pokreće, i knjigama koje
će kasnije postati jedne od najvažnijih iz oblasti arhitekture.
“Počela je nova epoha, nadahnuta novim duhom, duhom izgradnje, vođena potpuno jasnom
koncepcijom.”
Veliko interesovanje L.C. u istraživanju stanovanja, funkcionalnosti, racionalnosti i
ekonomičnosti ubrzo je pokazalo svoje rezultate. Jedan od najznačajnijih pronalazaka je sigurno
novi odnos čovekovih mera, proračunat po meri čovekovih pokreta, poznati Modulor. Ovo
otkriće L.C. primenjuje u svim svojim objektima i pored upotrebe proporcijskih dijagrama
(“osiguranje protiv proizvoljnosti”) postaje jedan od njegovih glavnih početnih principa
oblikovanja. Težnja da otvori zgradu i da stvori nove mogućnosti za povezivanje spoljašnjeg i
unutrašnjeg prostora je zastupljena u svakom radu. Takođe izuzetno je važno spomenuti i
njegovih pet tačaka oblikovanja: stubovi, funkcionalna nezavisnost skeleta i zida, slobodna
osnova, horizontalne trake prozora, krovna bašta. Njegova arhitektonska dela su uglavnom
vezana za ove principe. Na neki način izuzetak, i odstupanje od njegovih tvrdih principa
moderne arhitekture je kapela Notre Dame du Haut u Ronšanu. Na Ronšanu, i manastiru La
Tourette L.C. veliku pažnju poklanja igri svetlosti u prostoru. odn. prostor pravi na neki način
„isključivo” od svetlosti.
Jedna od novina koje L. C. Predstavlja javnosti i uvodi je gradnja kuća u nizu (druga konferencija
CIAM-a), odn. gradnja malih stambenih jedinica kao posledica Prvog Svetskog Rata. Odmah
posle ovog principa radi na projektu „Palate Sovjeta” gde smelo upotrebljava „les murs
neutralisants”, neutraliišuće zidove, tj. staklena dvostruka fasadna platna između kojih struji
topao vazduh i zrači toplotu unutar objekta. Značajno je spomenuti i projekat „Vojske spasa”,
prva stambena zgrada gde je primenjeno ostakljeno fasadno platno veličine 1000m² hermetički
zatvoreno uz obezbeđen sistem ubacivanja hladnog i toplog vazduha. Slično kod „Švajcarskog
paviljona” sa P. Jeanneretom gradi odličnu zgradu na stubovima sa staklenim fasadnim
platnom, koja je kasnije služila kao uzor arhitektama celog sveta.
Odličan primer originalnosti ideja i rešenja vidimo i na njegovom objektu Kolektivnog
stanovanja u Marseju. Transparentno prizemlje, stakleno fasadno platno, armirani beton kao i
u svim ostalim radovima, unutrašnje ulice, polihromija, dvostruka visina stanova, odn.
Individualnost u kolektivnom stanovanju.

slika 2: modulor

4
Arhitektonska sredstva izražavanja

Uspostavljajući vezu između inžinjera i arhitekata, i ukazivanjem na lepe, čiste i jasne

geometrijske forme koje inžinjeri modeluju L.C. predlaže ugledanje na njihov rad jer čista, jasna
i plastična arhitektura bez nagomilavanja daje dobru ideju, ritam i slaganje.
Mnoge elemente oblikovanja prostora Le Korbizje je mogao da preuzme direktno od
industrijskih zgrada inžinjera. Način na koji je on primjenjivao stubove može se naći na
skladišnim zgradama, a horizontalna traka prozora na fabričkim zgradama. Rampe koje je
uvodio u svoje zgrade da bi postigao prožimanje spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora – mogu se
naći naročito na francuskim železničkim stanicama. Le Korbizje je izvukao ove elemente iz
njihovog svakodnevnog egzistiranja i preobrazio ih u umetnost, kao slikari komadiće papira u
svojim kolažima. On je ovim elementima podario, na osnovu prostorne koncepcije, jedan novi
arhitektonski jezik.
Armirani beton bio je za Le Korbizjea sredstvo da svojim idejama da arhitektonski izraz. Stvarnu
polaznu tačku Le Korbizjeovih građevina predstavlja jedan crtež iz 1915. On prikazuje samo šest
armiranobetonskih stubova i tri horizontalne ploče međusobno povezane stepenicama.
Da bi stvorio zgrade neuobičajene lakoće L.C. dalje razvija otvorenu osnovu Frenk Loyd Wrighta,
i koristi osobine armiranobetonskog skeleta koji je omogućio slobodan raspored unutrašnjih
zidova. Na zgradi kolektivnog stanovanja Unite d’Habitation Le Korbizje kombinuje neobrađeni
beton (beton brute) upotrebom prirodnih otisaka oplate.
Joše jedan od njegovih najvažnijih elemenata, sredstava izražavanja i formiranja prostora je
sigurno svetlost. Svetlost je za njega ključ stvaranja.

Slika 3: skelet slika 4: svetlost

Velike građevine i ciljevi u arhitekturi

Le Korbizje je imao izuzetan stvaralački duh i autor je brojnih i raznovrsnih projekata od kojih su
najpoznatiji: Vila Savoja, Unite d’Habitation u Marseju, kapela u Ronšanu, objekat Vojske Spasa,
društveni centar u St Dieu, Carpenter Center for visual arts Harvardskog univerziteta i Upravni
Centar u Čandigaru. Le Korbizjeov plan Palate lige naroda u Ženevi ostao je samo projekat ali
osnovni stavovi koji je sadržao realizovani su u Moskovskom Centrozojusu.
Sve zgrade Le Korbizjea zahvataju isti problem, isti cilj. On uvek pre svega teži da otvori zgradu i
da stvori nove mogućnosti za povezivanje spoljašnjosti i unutrašnjosti. Odma posle dolazi pet
principa projektovanja, proporcijski dijagrami i svetlost.
5
U spisima koji su imali uticaja u svetskim razmerama i dosezali tematski od slikarstva do
urbanizma, Le Korbizje je izneo principe svog stvaranja.
Ovi spisi su vršili isto tako snažan uticaj kao i njegove zgrade. Literarna zainteresovanost Le
Korbizjea nije se ograničavala samo na umetnost. Članci u časopisu L’Esprit Nouveau, bavili su
se razvitkom u najrazličitijim oblastima, koje su vršile određen uticaj na duh vremena.
Prva tri poglavlja Le Korbizjeove knjige ’’Ka pravoj arhitekturi’’ (prvobitno objavljena 1920. u
Esprit Nouveau ) ne mogu da budu izostavljena ni u jednoj studiji našeg vremena. Time što je
’’oči koje ne vide’’ otvorio za lepotu ’’automobila, aviona i brodova’’ on je ukazao na most
između inženjera i arhitekte. Sa seizmografskim osećajem prišao je Le Korbizje problemu kuće i
oslobodio je nasleđene težine, i postavio joj pitanje razvoja i nastanka. Njegov cilj je bio da
postigne lebdeću ravnotežu sila, lakoću i otvaranje koje su čelične konstrukcijeu 19. veku
izrazile na apstraktan način.

Slika 5: Unite d’Habitation u

Marseju slika 6: Vila Savoja slika 7: kapela Ronšan

Koncepcije i razvoj urbanizma

Le Korbizije je radio veliki broj urbanističkih planova, čija se koncepcija zasniva na principima
„Atinske povelje“ i principu “sedam puteva“, odn. Na pricipima elemenata sunce, prostor i
zelenilo i segregaciji saobraćaja. Samo jedan od njegovih urbanističkih planova, plan Čandigara
je izveden, a neki su ostali i nezavršeni. To su bili urbanistički planovi Alžira, Barselone,
Stokholma, Nemura, Luke Anvers i drugi.

Čandigar, grad u podnožju Himalaja- nova prestonica

Od većine kritičara okarekterisan kao odličan, jedan od njegovih najuspelijih projekata,
očigledan rezultat spoja rada dobrog urbaniste, arhitekte i pre svega umetnika – Le Korbizjea.
Ovo je bila fantastična prilika za realizaciju njegovih urbanističkih ideja i principa. U ovom
projektu prvi put je ostvaren princip „sedam puteva” – savršeno rešenje složenog saobraćaja.
Ovaj princip predstavlja potpunu segregaciju kretanja, od interkontinentalnih do pešačkih staza,
na kraju sa stazom predviđenom isključivo za kretanje školske dece (staza oivičena zelenilom i
terenima za igru). Najistaknutiji urbanistički rezultat u Čandigaru je rešenje društvenog centra
grada – „Kapitola”, u kojem su skoncentrisane sve političke i društvene aktivnosti.
Ovde se nalaze zgrade skupštine, ministarstva, vrhovnog suda, palata guvernera, površine
vodenih ogledala i Le Korbizijeova monumentalna skulptura - ispružena ruka.
6
Po oblikovnom izrazu, objekti su bliski indijskoj nacionalnoj arhitekturi i mnogo se razlikuju od
svih njegovih dotadašnjih ostvarenja.

slika8: Čandigar slika 9: L.C. sa planom

Grad Brazilija
Nova prestonica Brazila je poverena na izgradnju dvojici Le Korbizjeovih sledbenika koji su
odličnom idejom pobedili na raspisanom konkursu. Ceo grad je planiran između krakova
veštačkog jezera, a potpuna novost je originalno rešenje saobraćaja u više nivoa, gde je
izbegnuto presecanje saobraćajnica, a izvršena je segregacija saobraćaja po vrstama. Iako
L.C.nije direktno učestvovao u stvaranju Brazilije, ona je njegov najveći urbanistički podvig i
dokaz opravdanosti načela koja je uvek zastupao.

Urbanističko rešenje Pariza

Le Korbizijeova ideja rešenja Pariza kao grada sa tri miliona stanovnika predstavlja sistem
oblakodera, mnogo slobodnih zelenih površina između njih i transverzalu istok-zapad koja
preseca Pariz od Vensena do Levaloa.
On je dao predlog transformacije Pariza kroz rekonstrukciju njegovih bitnih, vitalnih svojstava
zaboravljajući pri tom na njegov kulturno istorijski razvoj, i društvenu vrednost. Želeo je da
omogući gradu slobodne prostore, što je dobro ali način na koji je to pokušao i nije najbolji.

slika 10: Paris

7
Le Corbusierov razvoj između 1953 i 1964.

Decenija rada za L.C. koja mu je donela najviše uspehe i priznanja. Jedan od njegovih najvećih
objekata Unite d Habitation u Merseju je ostvaren u ovom razdoblju i tek u njegovoj šezdesetoj
godini. Sad kad je postao apsolutno priznat kao najveći i najinovativniji arhitekta morao je da
odbija radove jer jednostvano nije imao vremena da sve uradi, nije mogao da odustane od
umetnosti, slikanja i vajanja. U ovom plodnom periodu njegovog rada izgrađena je i kapela
Ronšan njegovo možda najintrigantnije delo, sa više pitanja nego odgovora.
Potrebno je pomenuti i manastir La Tourett i objekte u Čandigaru koji pored Ronšana zauzimaju
posebno mesto u zbirci L.C.-ovih objekata.

Slika 11 : L.C. u svom ateljeu Slika 12: L.C. na terenu

8
Spisak literature:

1. Le Korbizije: Ka pravoj arhitekturi, Građevinska knjiga, Beograd, 2005

2. Sigfrid Gidion: Prostor, vreme, arhitektura, Građevinska knjiga, Beograd 2003
3. http://www.fondationlecorbusier.fr 22.11.2010.

Spisak ilustracija:

1. Slika 1 - http://www.fondationlecorbusier.fr 22.11.2010.

2. Slika 2 - http://www.fondationlecorbusier.fr 22.11.2010.
3. 3. Slika 3 -
4. http://www.dieselpunks.org/profiles/blogs/art-history-le-corbusiers 22.11.2010.
5. 4. Slika 4 -
6. http://www.learn.columbia.edu/ha/related_sites/ronchamp_360/index.html
22.11.2010.
7. Slika 5 - http://www.essential-architecture.com/STYLE/STY-M10.htm 22.10. 2010.
8. 6. Slika 6 -
9. http://www.essential-architecture.com/STYLE/STY-M10.htm 22.10 .2010.
10. Slika 7 - http://figure-ground.com/ronchamp/ 22.10.2010.
11. Slika 8 - http://www.flickr.com/photos/transphormetic/2673437197/in/photostream
22.10.2010.
12. Slika 9 - http://www.fondationlecorbusier.fr 22.11.2010.
13. Slika 10 - http://arjargot.wordpress.com/ 22.10.2010.
14. Slika 11 - http://www.fondationlecorbusier.fr 22.11.2010.
15. Slika 12 - http://www.fondationlecorbusier.fr 22.11.2010.