Modern art

Modern artists experimented with new ways of seeing and with fresh ideas about the nature of materials and functions of art. A tendency toward abstraction is characteristic of much modern art. Modern art begins with the heritage of painters like Vincent van Gogh, Paul Cézanne, Paul Gauguin, Georges Seurat and Henri de Toulouse Lautrec all of whom were essential for the development of modern art. At the beginning of the 20th century Henri Matisse and several other young artists including the pre-cubist Georges Braque, André Derain, Raoul Dufy and Maurice de Vlaminck revolutionized the Paris art world with "wild", multi-colored, expressive landscapes and figure paintings that the critics called Fauvism. Henri Matisse's two versions of The Dance signified a key point in his career and in the development of modern painting.[3] It reflected Matisse's incipient fascination with primitive art: the intense warm color of the figures against the cool blue-green background and the rhythmical succession of the dancing nudes convey the feelings of emotional liberation and hedonism.
Roots of Modern art Les Nabis - Pierre Bonnard, Edouard Vuillard, Félix Vallotton Early 20th century (before World War I)  Art Nouveau & variants - Jugendstil, Modern Style, Modernisme - Aubrey Beardsley, Alphonse

Mucha, Gustav Klimt,  Art Nouveau Architecture & Design - Antoni Gaudí, Otto Wagner, Wiener Werkstätte, Josef

Hoffmann, Adolf Loos, Koloman Moser               Cubism - Georges Braque, Pablo Picasso Fauvism - André Derain, Henri Matisse, Maurice de Vlaminck Expressionism - Egon Schiele, Oskar Kokoschka, Edvard Munch, Emil Nolde Futurism - Giacomo Balla, Umberto Boccioni, Carlo Carrà Die Brücke - Ernst Ludwig Kirchner Der Blaue Reiter - Wassily Kandinsky, Franz Marc Orphism - Robert Delaunay, Sonia Delaunay, Jacques Villon Photography - Pictorialism, Straight photography Post-Impressionism - Emily Carr Pre-Surrealism - Giorgio de Chirico, Marc Chagall Russian avant-garde - Kasimir Malevich, Natalia Goncharova, Mikhail Larionov Sculpture - Pablo Picasso, Henri Matisse, Constantin Brancusi Synchromism - Stanton MacDonald-Wright, Morgan Russell Vorticism - Wyndham Lewis

World War I to World War II    Dada - Jean Arp, Marcel Duchamp, Max Ernst, Francis Picabia, Kurt Schwitters Synthetic Cubism - Georges Braque, Juan Gris, Fernand Léger, Pablo Picasso Pittura Metafisica - Giorgio de Chirico, Carlo Carrà


     

De Stijl - Theo van Doesburg, Piet Mondrian Expressionism - Egon Schiele, Amedeo Modigliani, Chaim Soutine New Objectivity - Max Beckmann, Otto Dix, George Grosz Figurative painting - Henri Matisse, Pierre Bonnard American Modernism - Stuart Davis, Arthur G. Dove, Marsden Hartley, Georgia O'Keeffe Constructivism - Naum Gabo, Gustav Klutsis, László Moholy-Nagy, El Lissitzky, Kasimir

Malevich, Vadim Meller, Alexander Rodchenko, Vladimir Tatlin  Surrealism - Jean Arp, Salvador Dalí, Max Ernst, René Magritte, André Masson, Joan Miró, Marc

Chagall   Bauhaus - Wassily Kandinsky, Paul Klee, Josef Albers Sculpture - Alexander Calder, Alberto Giacometti, Gaston Lachaise, Henry Moore, Pablo

Picasso, Julio Gonzalez   Scottish Colourists - Francis Cadell, Samuel Peploe, Leslie Hunter, John Duncan Fergusson Suprematism - Kazimir Malevich, Aleksandra Ekster, Olga Rozanova, Nadezhda Udaltsova, Ivan

Kliun, Lyubov Popova, Nikolai Suetin, Nina Genke-Meller, Ivan Puni, Ksenia Boguslavskaya [edit]After World War II   Figuratifs - Bernard Buffet, Jean Carzou, Maurice Boitel, Daniel du Janerand, Claude-Max Lochu Sculpture - Henry Moore, David Smith, Tony Smith, Alexander Calder, Isamu Noguchi,[19] Alberto

Giacometti, Sir Anthony Caro, Jean Dubuffet, Isaac Witkin, René Iché, Marino Marini, Louise Nevelson  Abstract expressionism - Willem de Kooning, Jackson Pollock, Hans Hofmann, Franz Kline, Robert

Motherwell, Clyfford Still, Lee Krasner  American Abstract Artists - Lee Krasner, Ibram Lassaw, Ad Reinhardt, Josef Albers, Burgoyne

Diller    Art Brut - Adolf Wölfli, August Natterer, Ferdinand Cheval, Madge Gill, Paul Salvator Goldengreen Arte Povera - Jannis Kounellis, Luciano Fabro, Mario Merz, Piero Manzoni, Alighiero Boetti Color field painting - Barnett Newman, Mark Rothko, Sam Francis, Morris Louis, Helen

Frankenthaler    Tachisme - Jean Dubuffet, Pierre Soulages, Hans Hartung, Ludwig Merwart COBRA - Pierre Alechinsky, Karel Appel, Asger Jorn Neo-Dada - Robert Rauschenberg, Jasper Johns, John Chamberlain, Joseph Beuys, Edward

Kienholz     Fluxus - George Maciunas, Allan Kaprow, Nam June Paik, Yoko Ono, Dick Higgins Dau-al-Set - founded in Barcelona by poet/artist Joan Brossa, - Antoni Tàpies Grupo El Paso - founded in Madrid by artists Antonio Saura, Pablo Serrano Geometric abstraction - Wassily Kandinsky, Kazimir Malevich, Nadir Afonso, Manlio Rho, Mario

Radice, Mino Argento  Hard-edge painting - John McLaughlin, Ellsworth Kelly, Frank Stella, Al Held, Ronald Davis


  

Kinetic art - George Rickey, Getulio Alviani Land art - Christo, Richard Long, Robert Smithson, Michael Heizer Les Automatistes - Claude Gauvreau, Jean-Paul Riopelle, Pierre Gauvreau, Fernand Leduc, Jean-

Paul Mousseau, Marcelle Ferron           Minimal art - Sol LeWitt, Donald Judd, Dan Flavin, Richard Serra, Agnes Martin Postminimalism - Eva Hesse, Bruce Nauman, Lynda Benglis Lyrical abstraction - Ronnie Landfield, Sam Gilliam, Larry Zox, Dan Christensen Neo-figurative art - Fernando Botero, Antonio Berni Neo-expressionism - Georg Baselitz, Anselm Kiefer, Francesco Clemente, Jean-Michel Basquiat New realism - Yves Klein, Pierre Restany, Arman Op art - Victor Vasarely, Bridget Riley, Richard Anuszkiewicz Outsider art - Howard Finster, Grandma Moses, Bob Justin Photorealism - Audrey Flack, Chuck Close, Duane Hanson, Richard Estes, Malcolm Morley Pop art - Richard Hamilton, Robert Indiana, Jasper Johns, Roy Lichtenstein, Robert

Rauschenberg, Andy Warhol, Ed Ruscha, David Hockney    Postwar European figurative painting - Lucian Freud, Francis Bacon, Frank Auerbach Shaped canvas - Lee Bontecou, Frank Stella, Kenneth Noland, Ron Davis, Robert Mangold. Soviet art - Alexander Deineka, Alexander Gerasimov, Ilya Kabakov, Komar & Melamid, Alexandr

Zhdanov, Leonid Sokov    Spatialism - Lucio Fontana Visionary art - Ernst Fuchs, Paul Laffoley, Michael Bowen

Proroci ili Nabisti (nabi – prorok, na hebrejskom), because they understood they would be creating new forms of expression They paved the way for the early 20th century development of abstract and non-representational art. The goal of integrating art and daily life, was a goal they had in common with most progressive artists of the time. were a group of Post-Impressionist avant-garde artists. They met regularly to discuss theoretical problems of art, symbolism, occult sciences and esotericism. However, after Gauguin's departure to Tahiti, in 1891, the group gradually fell apart and its members developed separately in different directions. n the summer of 1892 Sérusier returned to Brittany, to the small village Huelgoat. Huelgoat became the place of his work for the next two years. His subjects were Breton peasants, their figures monumental and solid. The painter's palette too had changed, he no longer used pure colors, but toned them down with gray. . Sérusier accepted an invitation of his friend Jan Verkade, to come to the Benedictine monastery.The monk3

scenografijom za moderno pozorište Henrija Ibsena. and thus while sharing the flatness. Gustave Arosa. Strindberga. with color palettes often reminding one of Cézanne and Gauguin. kombinujući i istražujući njihove odnose kako bi dobio različite harmonije.godine okupila u Pont Avenu oko Gogena u kome su videli proroka nove umetnosti.artists of the monastery practiced the aesthetic principles. non-realistic look. the Italian primitivists. linija ne opisuje već uopšteno naznačava predmet. He will find a job as a stockbroker employee which he will keep until Stock Market crash of 1882. planove – slika je pre svega postala površina. he loses his job and decides "to paint everyday" and to devote himself to this art which he had been practising for a long time as a "talented weekend painter". Grupa mladih se 1888. without adequate subsistence was forced to return with her five children to her family in Denmark. Uprkos svom kratkotrajnom postojanju. After the Stock Market crash of 1882. bavili se oblikovanjem stakla i dekorativnih paravana. or Toulouse-Lautrecmanner. i KRALJA IBIJA Alfreda Jarrya. kako su to nekad činili stari egipatski slikari. Stavljao je nemešane boje jednu pored druge. page layout and negative space of art nouveau and other decorative modes. ilustrovanjem knjiga. he engages in the merchant marine. according to which the laws of beauty were divine ones. a number and weight". The new doctrines appealed to Sérusier. Boja je osnovni i odlučujući element. plakata. su najavili početak MODERNE. S ovakvim shvatanjem približio se primitivnoj umetnosti. Gogen polazi od pretpostavke da je slika proizvod mašte. who will initiate him with Impressionist landscape He will take part thereafter from 1879 to 1886 in all Impressionist exhibitions. His wife. expressionism. At the age of 17. da težište nije u onome što se vidi već u onome što se oseća i misli. Gogen je sveo predmet na čistu bojenu povšrinu uokvirenu konturom. and the tapestries of the Middle Ages to create decorative works of a mysterious and calculated timelessness. Bonnard's posters and lithographs are more firmly in the art nouveau. pa se zbog toga prostor u njoj nagoveštava pomoću traka koje se redjaju jedna iznad druge. the artists of this circle were highly influenced by the paintings of the impressionists. Težili su sintezi umetnosti. as modern art moved towards abstraction. After the turn of the century. cubism. manifesta i teorija koje su obeležile XX vek. Gauguin gave up Impressionism to work out a new theory. The ideas met no enthusiasm in Paris and Sérusier distanced himself from his former friends. nabisti su u svom teoretisanju i objavljivanju manifesta bili preteče svih onih grupisanja. Maeterlinkea. known as "synthetism". he meets Pissarro. Then he studied Egyptian art. much of Nabis art has a painterly. they were mysteriously hidden in nature and could be revealed only to the artists who were able to perceive the proportions and the harmony of the sizes: "God did everything in the Holy Spirit according to measurement. po visini. Kao na vitražima gotičkih katedrala. In Pont-Aven. 4 . and on his return to Paris he tried to convince his Nabi friends in their novelty and importance. Program VELIKE SINTEZE Gogen je slikarski ostvario tako što je odbacio duboki prostor – perspektivu. etc.

His research went in the direction of a simplification of forms, that eliminates details to keep only essential forms, simplification obtained by use of thick contours and large flat areas of uniform color, as in his famous paintings "La belle Angèle" 1889 or "The yellow Christ" 1889. In 1891 Gauguin auctioned his paintings to raise money for a new voyage. The purchase by Degas of his painting "La belle Angele" allows Gauguin to leave this same year forTahiti in order to flee "France civilized with excess" and “everything that is artificial and conventional” and to try a new experiment in the Tropics. Illness forced him to return to Paris in 1894, where he will be disappointed by the mixed reception Parisian art critics give to his paintings from Oceania, and sets off again definitively to Tahiti in 1895. His masterpiece there was the monumental allegory "Where Do We Come From? What Are We? Where Are We Going?" (1897, Museum of Fine Arts, Boston), which he painted shortly before his failed suicide attempt in january 1898. A major retrospective of his work was held at the Salon d'Automne in Paris in 1906. The work of Paul Gauguin will strongly influence the Nabis and the Fauves . , as well as nonNabi painters like Henri Matisse. "Cloisonnism" is a style of post-Impressionist painting with bold and flat forms separated by dark contours. The term was coined by criticEdouard Dujardin on occasion of the Salon des Indépendants, in March 1888.[1] Artists Émile Bernard, Louis Anquetin, Paul Gauguin, Paul Sérusier, and others started painting in this style in the late 19th century. The name evokes the technique of cloisonné, where wires (cloisonsor "compartments") are soldered to the body of the piece, filled with powdered glass, and then fired. Many of the same painters also described their works as Synthetism a closely related movement. In The Yellow Christ (1889), often cited as a quintessential cloisonnist work, Gauguin reduced the image to areas of single colors separated by heavy black outlines. In such works he paid little attention to classical perspective and boldly eliminated subtle gradations of color — two of the most characteristic principles of postRenaissance painting. The cloisonnist separation of colors reflects an appreciation for discontinuity that is characteristic of Modernism[2] Synthetism is a term used by post-Impressionist artists like Paul Gauguin, Émile Bernard and Louis Anquetin to distinguish their work fromImpressionism. Earlier, Synthetism has been connected to the term Cloisonnism, and later to Symbolism. [1] The term is derived from the French verb synthétiser (to synthesize or to combine so as to form a new, complex product). Paul Gauguin, Émile Bernard, Louis Anquetin, and others pioneered the style during the late 1880s and early 1890s. Synthetist artists aimed to synthesize three features:
  

The outward appearance of natural forms. The artist’s feelings about their subject. The purity of the aesthetic considerations of line, colour and form. 5

In 1890, Maurice Denis summarized the goals for synthetism as, It is well to remember that a picture before being a battle horse, a nude woman, or some anecdote, is essentially a flat surface covered with colours assembled in a certain order.
 

Paul Sérusier - Talisman (Bois d'amour) (1888)

Paul Gauguin - Vision After The Sermon (1888), La Belle Angele (1889), The Loss of Innocence (1890)
 

Émile Bernard - Buckwheat Harvest (1888) Cuno Amiet - Breton Spinner (1893)

GOGEN Vizija posle propovedi Insistirao je na čistoj, ravnoj površini. Crveno je nedefinisan prostor, vizija je odvojena dijagonalom, žene predstavljaju vidljivi deo sveta, a iznad je borba Jakova sa Anđelom – scena iz snoviđenja. Jakov i Anđeo su skoro na glavama žena, lebde u prostoru. Za Gogena i ostale savremenike važnu ulogu imala je japanska grafika. Gogen je prvi otišao na jug francuske da bi upoznao primitivne korene francuske umetnosti (vitraž). Ključna slika iz tog perioda je Žuti hrist. Metod razdvajanja boja crnom konturom se naziva kloazonizam. POL SERIZJE was a French painter who was a pioneer of abstract art and an inspiration for the avantgarde Nabi movement, Synthetism and Cloisonnism. In the summer of 1888 he travelled to Pont-Aven and joined the small group of artists centered there around Paul Gauguin. While at the Pont-Aven artist's colony he painted a picture that became known as The Talisman, under the close supervision of Gauguin. The picture was an extreme exercise in Cloisonnism that approximated to pure abstraction. 6

Gauguin encouraged the young painter to release himself from the constraints of imitative painting, to use pure colors, not to hesitate to exaggerate his impressions,
His lifelong friendship with Maurice Denis started there.

Osnivač grupe «Nabis» 1889. Njegova dela obeležava naglašena jednostavnost crteža i kompozicije i široke površine čistih boja. Medjutim, doslednost u tim stavovima je kočila njegovu spontanost. On predstavlja kariku izmedju impresionista i Gogena, Bonara i Vijara. Značajan u razvitku modernog slikarstva jer je anticipirao kubizam sklonošću prema konstrukcijama, omedjanim kompozicijama, lineranim crtežom. Talisman – slika nastala na kutiji cigareta, veličine dlana. Pejzaž, put, jezero, kuća, slika nastala u toku jednog razgovora Gogena i Serizjea. Slika se može gledati sa različitih strana, a bilo je važno da se boja može naneti čista iz tube, ne mora se mešati niti koristiti sa belom. Slika ne mora deskriptivno ponoviti vidljivi svet, ona nije samo neposredna ilustracija. Crveni put, okolo jezero, plava kuća... Boja ovde deluje na emocije, nije samo imitacija vidljivog sveta.(Više ne važi Aristotelov princip mimezisa) EMIL BERNAR Jedan od Nabista, slikar i teoretičar koji je tvrdio da je on bio tvorac kloazonističkog stila koji je koristio Gogen. Most of his notable work was

accomplished at a young age, in the years 1886 through 1897. He is also associated with Cloisonnism and Synthetism. Less known is Bernard's literary work, comprising plays, poetry, and art criticism as well as art historical statements that contain first hand information on the crucial period of modern art to which Bernard had contributed. where he painted La Grandmère, a portrait of his grandmother. He continued talking with other painters and started saying good things about Gauguin. Bernard went back to Paris, met with Van Gogh, who as we already stated was impressed by his work,

Žeteoci - Crvene konture. Bernar se podučavao u Kairu i sa Denijem se bavio teoretisanjem. Bio je značajan teoretičar, objavio je nove estetske stavove i imao je živu prepisku sa Sezanom u kojoj saznajemo o mnogim Sezanovim idejama. MORIS DENI Among the artists who considered themselves Nabis was Maurice Denis, whose journalism put the aims of the group in the eye of a progressive audience, and whose definition of painting — "a flat surface covered with colors assembled in a certain order" — expressed the Nabis approach. 7

as practiced in the visual arts. In his famous proposal for the definition of painting. a smatra da je slika jedna površina pokrivena bojama. a nude. because his individual style at that time developed under a strong influence of Japanese prints.His Théories (1920. At the Académie. PJER BONAR Bonnard won a competition to design a poster advertising French champagne. painted screens and stage sets and made puppets for puppet shows. Bonnard designed furniture and textile patterns. Denis experimented in various fields of art. he became associated with the Symbolist writers. designing carpets. illustrating the books. Septembar i Oktobar – 1892. is essentially a flat surface covered with colors assembled in a certain order. illustrated books. Deni se divio Pivi de Šavanu (Ribar) i usvojio je kolorit Fra Anđelika. painting cartoons for stained-glass and mosaic panels. he met 168 . an anecdote or whatnot. Revolutionary in its manner this poster greatly influenced Toulouse-Lautrec. fauvism. Vidimo žene u belom na zelenoj pozadini i plavu reku u pozadini. he met painters and future Nabi members including Paul Sérusier. April je jedna od 4 slike koje sugerišu različita doba godine – ostale su Jul. and decorating ceramics. offered in 1890. n 1893. and a member of the Symbolist and Les Nabismovements. His theories contributed to the foundations of cubism. Nema analize prostora. before being a battle horse. 1922) summed up the Nabis' aims long after they had been superseded by the fauve painters and by cubism. was a French painter and writer. which he first saw at the exhibition of the Impressionist and Synthetist Group. and abstract art. izložio ih je zajedno pod imenom Dekoracija za spavaću sobu mlade devojke. he stated: "Remember that a picture." April – delo puno simbolike. Devojke koje beru cveće (verovatno buket za venčanje) u slici APRIL su simbol njihove spremnosti da ostave detinjstvo iza sebe. Ovaj naslov ne sugeriše samo različita doba života. Denis found himself attracted by the new idea of Synthetism and by Gauguin's paintings. Deni je najveći teoretičar moderne umetnosti. površine sa belim refleksima. Denis was among the first artists to insist on the flatness of the picture plane—one of the great starting points for modernism. His friends nicknamed him ‘a highly Nipponized Nabi’. već i dekorativnu funkciju u enterijeru. Pierre Bonnard.

previše dekorativnih vrednosti. he had joined the Nabis. Lotreka i japanske grafike. they are executed in the delicate range on soft. dobro poznatog pogleda s prozora i portreta prijatelja i porodice. sastavljen od uglova sobe. Pozadina je tačkasta. a group of art students inspired by the synthetism ofGauguin. . tapete se stapaju sa haljinom žene i pejzažem kroz otvoren prozor. čak se tako i potpisuje.Vojnici – . te je uvek na slikama zadržavao vedru atmosferu. the year in which Vuillard met Pierre Bonnard and Paul Sérusier. Later he shared a studio with other fellow member of the Nabis. ostvaren koloritom punim svetlosti i vedrine. Naglašen krst u gornjem delu slike. Majka mu je inače bila krojačica. čitavu površinu definišu konture. e. Vuillard joined the Nabis and contributed to their exhibitions at the Gallery of Le Barc de Boutteville. In his paintings and decorative pieces Vuillard depicted mostly the interiors. of whose real name of Maria Boursin Bonnard was not aware of until they got married 32 years later. po kući je uvek bilo šarenih krpica. [3 In October 1888.U radionici – Jedan životni ambijent. The best known of his works of the period are panels commissioned by Misia Godebska in Paris (1910) and the triptych The Mediterranean done for the Moscow residence of Ivan Morozov in 1911. From their meeting a large part of his art revolved around her. Ne sledi grupu Nabi u zaokretu prema dekorativnom već se usmerava ka likovnom izarazu INTIMIZMA. EDUAR VIJAR: By 1890. His numerous landscapes of the period are influenced both by the Impressionists and Gauguin. The newest artistic developments in Paris did not interest Bonnard. Pierre Bonnard and Maurice Denis. Marked by a gentle humor. . . Pod uticajem je Gogena. 9 . ateljea. Slikao je po uzoru na japanske grafike. streets and gardens. Indolence (1899). blurred colors characteristic of his art. napravio je i pečat sa inicijalima : PB. Fauve painting. and in 1892 did on their advice his first decorations ("apartment frescoes") for the house of Mme Desmarais. Svet Bonnarda i Vuillarda je intiman svet. Cubism. His paintings of the late 1890s are very personal and intimate.year-old Marthe de Méligny. In the early 1890s he worked for the Théâtre de l'Oeuvre of Lugné-Poë designing settings and programs.g.Paravan – izražen japanski uticaj. Man and Woman (1900). Motive svojih slika (obično manjih formata) interprtira kao subjektivan lirski doživljaj.U krevetu – slika je maksimalno pročišćena. and other 'isms' had no influence on him.

this soon became known as Art Nouveau. while the Vienna Secessionists influenced art and architecture throughout Austria-Hungary. Alphonse Mucha. stilizacija cveća. Nastaje početkom prvog svetskog rata. veka vrlo je bogato i razvijeno – ubrzana industralizacija. i početkom 20. as well as highly stylized.[9] Magazines like Jugend helped spread the style in Germany. Biljni ornamenti su: perunika. đurđevak. Secesija predstavlja totalni i internacionalni stil – podsticala je i negovala internacionalni duh.. which appeared on 1 January 1895 in the streets of Paris as an advertisement for the play Gismonda by Victorien Sardou. veka. kao i u prirodi.U Francuskoj ¨ART NOUVOE¨¸ tako se zvala jedna prodavnica različitih predmeta za kuću. zvončići. materijal koji je korišćen je staklo. starring Sarah Bernhardt Initially called the Style Mucha. metal. gvožđe.. poražavajuće potčinjen mašini. odvajanje. takođe u Engleskoj:¨LIBERTI¨¸isto po prodavnici različitih rukotvorina. i pokušavaju da nađu inspiraciju u srednjovekovnoj umetnosti –gotici..vijugavo.. making art part of everyday life.U Beču je secesija obeležila pokret studenata koji odbijaju da rade po akademskim kanonima. lišća.[7] In France. mesing. Art Nouveau was also a movement of distinct individuals such as Gustav Klimt..[4] Art Nouveau is an approach to design according to which artists should work on everything from architectureto furniture. Za Englesku je karakteristično što je i pre kraja 19. Moris je tvrdio da je čovek kraja 19. oslonjen na organsku formu. razne vrste orhideja. orijentalnoj i primitivnoj umetnosti. René 10 .ali je značajno napuštanje ustaljenog principa predstavljanja prostora. čovek se mora vratiti starom srednjovekovnom iskustvu.. pretvara se iz jednog oblika u drugi. s tim što iza njih staje profesor Franc fon Štuk. flowing curvilinear forms. armirani beton (određena vrsta). Charles Rennie Mackintosh. especially floral and other plant-inspired motifs. veka postojao jedan krug oko umetnika Čarlsa Morisa – udruženje ARTS & KRAFTS. lale. ali nisu moderno agresivne kao što će to biti kod fovista. Hector Guimard's metro entrances shaped the landscape of Paris and Emile Gallé was at the center of the school of thought in Nancy. Umetnici su smatrali da industrijalizacija razara umetnost. it is characterized by organic. Ornament mora biti prirodan. SECESIJA Javlja se krajem 19. U tom novom duhu može se proizvoditi sve: od lonca do lokomotive. čovekova prirodna potreba je za ornamentom. aluminijum. Secesija – znači odpadništvo. when Mucha produced a lithographed poster.[5] The movement was strongly influenced by Czech artist Alphonse Mucha. naročito u biljnim formama. ali pod različitim nazivima ART NOUVOE – u Francuskoj (gde i nastaje) JUGEND STIL – u Nemačkoj LIBERTI STIL – u Engleskoj Buržoasko društvo krajem 19. Victor Horta had a decisive impact on architecture in Belgium. raskidanje sa osnovnim telom. (Mucha Style). especially as a graphic artform.To je stil koji se raspoznaje u čitavoj Evropi. veka i kao proizvođač i kao potrošač u službi mašine – potpuno otuđen. umereno se prihvata ideja Moderne – samo se napušta prostor. \A reaction toacademic art of the 19th century. Zadatak koji su sebi zadali je bio – ujediniti industrijski napredak sa onim što se zvalo umetnički zanat. Isto se dešava i u Minhenu. Ove slike su malih dimenzija sa poštovanjem likovnih ideja. i osnivaju časopis ¨JUGEND¨.

Gimar je projektovao sve – od stolice do držača za čačkalice i salvete.[13] The historic center of Riga.[5] For many Europeans.Metro – 1900. stilizovano i izuvijano (svetiljke. furniture. Bio je privučen i Nazarenima. cigarette cases. and the range of visual arts. Ima istraživački odnos prema prirodi. Pariz 1900. 11 . each of whom interpreted it in their own individual manner. Art Nouveau is now considered a 'total' style.) In the philosophy of the movement. interior design.Gimar je voleo i poznavao botaniku i biologiju (teoriju Čarlsa Darvina). GIMAR (Francuska) Veliki arhitekta.[5] ARHITEKTURA. .Hotel . Antoni Gaudí and Louis Comfort Tiffany. održava se ¨Svetska izložba¨¸ na kojoj su srpski predstavnici bili Đorđe Jovanović i Paja Jovanović – nagrada za Dušanov Zakonik .[10][11] Although Art Nouveau fell out of favour with the arrival of 20th-century modernist styles. meaning that it encompasses a hierarchy of scales in design — architecture.Lalique. (See Hierarchy of genres. dizajnira sve metro stanice (ulaze) u Parizu. dizajnira ga u duhu novog stila. naročito u rasporedu faktura i boja. romantičarima uopšte. insistirao na geometrizaciji. it was possible to live in an art nouveau-inspired house with art nouveau furniture. decorative arts including jewellery. crockery. za secesiju je tipično i kovano gvožđe – lako se oblikuje. godine treba da postane svetska prestonica. Art Nouveau was underlined by a particular way of thinking about modern society and new production methods. etc. Nameštaj sveo na crnu i belu boju. Latvia. Osim livenog. Hence the name Art Nouveau . [11] Furthermore. household silver and other utensils and lighting. with "the finest collection of art nouveau buildings in Europe". no matter how utilitarian. s tim što je podrazumevala imaginativnu upotrebu materijala. silverware."New Art". takodje i proučava prirodne forme. Artists desired to break all connections to classical times and bring down the barriers between the fine arts and applied arts. Art Nouveau monuments are now recognized by UNESCO on their World Heritage List as significant contributions to cultural heritage. attempting to redefine the meaning and nature of the work of art so that art would not overlook any everyday object. art should be a way of life.jedinstveni stil ne postoji osim u oblasti površinskog ukrašavanja i unutrašnje dekoracije ČARLS MEKINGTOŠ ( iz Glazgova) Engleski prestavnik secesije.[12] it is seen today as an important bridge between the historicism of Neoclassicism and modernism. sve je od livenog gvožđa i stakla. godine.textiles. držači natpisa za metro – dizajnirani kao neke džinovske biljke). . i lični stil u ukrasima od kovanog gvoždja. Karakteristična je i upotreba najrazličitijih pločica od majolike.Tifani lampa – sa irisima Francuzi su prednjačili u oblikovanju najrazličitijih kućnih predmeta ANTONIO GAUDI Gaudijeva rana arhitektura pripadala je glavnoj struji gotičke obnove. jewellery.

. da je vulgaran. beli kubus na koga je postavio jednu zlatnu kuglu. Vila Stohlet projektovao JOZEF HOFMAN. Radi dekorativno i dvodimenzionalno. Optuživan od savremenika da preteruje u erotici. Divio se lepoti linije. Uradio je i veliki broj kompozicija za univerzitet (Medicinski i Pravni Fakultet).PoljubacOsim mozaika. sve je u jednom duhu. smatrao je da linija sadrži energiju onoga koji ju je povukao. 12 . Svoj stil formirao je na proučavanju vizantijskih mozaika – zlatne pozadine. kao i veliki dizajner nakita. dobro je poznavao i ikonopis. U ateljeu Franca fon Štuka prvi put je zabeleženo ime Vasilija Kandinskog.Osećajnost – Bio je na čelu nemačke grupe (grupe mladih umetnika koji su sa velikim skandalima otvarali izložbe – ljubav prema prirodi shvatali su kao religiju. emajlu.Sagrada Familia u Barceloni. mozaiku. Nadežda Petrović to preuzima od njih). nego i od različitih staklića. pomera estetske standarde i kriterijume toga doba ( gola trudnica – prvi put takav ženski akt). Kocka. FRANC FON ŠTUK . GUSTAV AJFEL . . Murali izvedeni u staklu. ne samo od zlata. U dekorisanju crkve javlja se bogata fantazija u biljnoj ornamentici koja se sliva u naturalističku figuraciju i apstraktnu dekoraciju. Napravili su PAVILJON SECESIJA (po ugledu na njih beogradski umetnici su posle rata napravili Paviljon Cvjete Zuzorić). metalu i poludragom kamenu sjedinjavaju figure zamišljene kao plošne strukture (osim modelovanih glava i ruku) sa apstraktnim šarama u obliku otvorenih spirala koje se pružaju po celoj površini. koristi čak i krljušti od riba.Ajfelov toranj – urađen 1899. divio se pravoslavnim. Paviljon je projektovao Jozef Olbrih. od pribora do same zgrade. Za Medicinski fakultet je uradio sliku na kojoj bolest razara telo. gubi se iluzija prostora. Njegova dela se danas većinom nalaze u Umetničkom istorijskom Muzeju u Beču. takozvano ushićenje prema prirodi. On i grupa umetnika odbijaju poslušnost akademiji i institucijama. Klimt je u paviljonu napravio zidne slike. GUSTAV KLIMT Najveći predstavnik u Austriji. 300m visoka RENE LALIK Još jedan poznati francuski slikar . naročito ruskim ikonama. godine za parisku izložbu. koju je arhitekt de Villar već projektovao kao neogotičku strukturu. samo od gvožđa.

emotivne nesigurnosti i duhovnog nespokojstva. zato ih često slika sa leđa ili iz profila. U obe je razvijena svest da je slika površina koju treba organizovati.Pripadao je bogatoj plemićkoj porodici i zahvaljujući naporima svoje okoline privatno je učio crtanje u klasicističkom stilu. igračica i od nje pravi veliko ime. Domijeov naslednik u grafičkoj umetnosti.Igranka u kafeu – Slučajna i fragmentalna kompozicija. cirkusima. . . prostitucija. često slika male formate. Neumorno crta na svakom mestu i te skice preradjuje u ulju i gvašu. Umetniku više nije važno samo kako slike već i to šta slika. Liniju koristi sa velikim umećem. odvaja čoveka od čoveka. deformiše psihu. na kartonu.Guli ulazi u Mulen Ruž – Guli je njegova prijateljica. jer je njegovo interesovanje upravljeno prema društvenim problemima i ljudskoj sudbini. uglavnom pojave na margini klasičnog društva. prati savremenike.. Smelo kombinuje najrazličitije tehnike. Izmedju fovizma i ekspresionizma postoje sličnosti i razlike. skulpturu. slika portrete i uključuje zabave po noćnim restoranima. psihološku sadržinu slike. muziku. slika prijatelje. Kada je sazreo odlučio je da njegov tematski repertoar ostane klasičan tj. film. Lotrek je pre svega crtač koji se služi bojom da bi produbio i naglasio linearni ritam svojih slika i litografija u boji. čista.. u vreme socijalnih kriza. Za razliku od Emila Zole on ne želi da kritikuje društvo. ekspresionizam nije jedinstven i stilski celovit. literaturu (Breht). Most izmedju eksperimentalnog slikarstva XIX veka i ranih ekspresionističkih tendencija XX veka. osećaj za krupni kadar (njegov doživljaj). možda čak i nepristojna poza 13 . Radio je reklamne plakate i omote knjiga u litografiji u boji. pozorište.- Devojke -Danaja NAJAVA EKSPRESIONIZMA Ekspresionizam se pojavio početkom XX veka. Vrlo izazovna. na krilu. U njegovom okrilju nastala su različita istraživanja koja povezuje to što se akcenat sa likovne forme prenosi na unutrašnju. Ljudi na slici su odsutni. bolest. a ekspresionizam unutrašnjim i nevidljivim. ANRI TULUZ LOTREK Kao dete imao je nesreću da padne sa konja i ostane bogalj. Fovizam se bavio spoljašnjim i vidljivim (formom). Za ekspresionistu urbani život nije sreća već prokletsvo. Divio se Dega-u. On izokreće ličnost. kriminal su elementi jedne nove urbane subkulture koja će svojim tamnim senkama prožeti sve vrste umetnosti: slikarstvo. pa kao takav nije mogao da posećuje zvanične škole. alkoholizam. Kao pokret u likovnim umetnostima. Siromaštvo. ne iznosi svoj sud. Osnovno izražajno sredstvo je postala boja. ali razlika je u načinu upotrebljavanja. beda.

oko 32. što će u velikoj meri uticati na njegov odnos prema svetu u kome živi. U njegovim plakatima se često sreću karikature -Kafe Ambasador – plakat kao uzor jednostavnosti i ubedljivosti. nakon njegove smrti njegova porodica u rodnom Albiju osniva Fondaciju Tuluz Lotreka. Dela s početka XX veka u kojima je simbolistički kontekst najeksplicitniji karakteriše vijugama. crnu. usamljenost. On komunicira vizuelno a ne tekstom. ali on koristi noćno osvetljenje). EDVARD MUNK Norveški slikar i pionir modernog ekspresionističkog slikarstva. godini gubi majku i sestru. koje umiru od tuberkoloze. plavu). veoma pobožan čovek. u Norveškoj.Mej Milton – na japanski način. na severu.Tokom njegovog školovanja tradicija je nadmoćno akademska. ulazi u kategoriju umetničkog dela. .Uvodi figuru (ranije je na plakatima bio samo tekst). strah od smrti. U 14. . ali on razvija vlastiti pristup na osnovu impresionističkih i simbolističkih elemenata. više će uticati na umetnike XX veka nego na svoje savremenike U vreme kada počinje da stvara. Njegovo delo nije pobuđivalo pažnju savremenika. koristi intezivne boje (crvenu. što dovodi do revolucije u oblasti plakata.istovremeno vampir i nevino dete. kao i budjenje seksualne želje i žena .One donose sumorno razmišljanje o misteriji života i ljudskoj egzistenciji.Bolest je na neki način uvek bila prisutna u njegovom okruženju. jako redukovanim sredstvima govori jednu poruku. Kretao se u kniževnim krugovima u Norveškoj. pripada dobrostojećoj porodici koji nisu podržavali njegovu sklonost ka umetnosti. u njegovim slikama preovladjuje melanholija. otac mu je bio lekar. patnju.Japanski divan – odjek tada aktuelne secesije.Uzori su mu bili Engr i Dega a sa druge strane bili su mu poznati radovi impresionista (od njih nasledjuje samo ljubav prema japanskim drvorezima i svetlu.Bal u Mulen Ružu – litografija. kriva linija u stilu Art Nouveau. Lotrek koristi potpis u duhu japanskih pečata. lečio je najsiromašnije slojeve društva. PLAKAT: . parizu i Berlinu i bio prijatelj poznatih pisaca medju njima i Augusta Strindberga. radio je scenografiju za Ibsenove drame. Za života je uradio malo plakata. žutu. Bolest i smrt su bile neprestana tema njegovih slika. jedan od prvih koji ovu tehniku koristi za plakat). smelo i sasvim novo vizuelno sredstvo.vrlo komplikovan proces koji Lotrek brzo savladava. 14 . Kao i u delima skandinavskih pisaca tog doba. prisutni su uticaji Gogena i nabizma.

ali je ubila umetnika u njemu. Priča slike ide sa leva na desno. veka bio grad noćnih barova i boemskog života. kad stremi u vis . žene i muškarci sede i pričaju i slično. više nema snage. Religiozan koncept prenesen u ličnu koncepciju (mlada devojka u ekstazi) . Munk je svoja saznanja o umetnosti najpre formirao u rodnom gradu. ulje i grafika. Seksualni simboli. zgrabila je muškarca. koje možda predstavljaju smrt. kod ekspresionista forma je deformisana.Krik – Nastaje 1893. psihoterapija pomogla je njegovoj ličnosti. potom odlazi u Pariz koji je osamdesetih godina 19. nema ni prozore ni vrata. čežnje. i ima izložbu u Minhenu. postoje dve verzije. pada i to ne samo jedanput. frustriranost. desno: starija žena – sve ovo predstavlja životno doba jedne žene.Igra života – 1900. crno – plavo (crno-bele dirke klavira). On je jedan od prvih savremenika koji se divi Lotreku.Soba umrlog – Prikaz kako porodica i okolina reaguju na smrt bližnjeg . Ova slika predstavlja kraj jednog ciklusa – friz života – Do tada je radio već oko 10 godina. japansku umetnost. . godine. Gradi ritmove boja i vrtlog linija – kao što je Van Gog na autoportretima – do stepena histeričnog intenziteta. Ima crveni oreol. otuđenost. u to vreme prvi put čuje za Van Goga što mu daje smelost u izražavanju svog unutrašnjeg sveta.Bogorodica – Predstavljena na jedan revolucionaran i smeo način. a ne ono što je repertoar slikarstva do tada. insistira na doživljaju usamljenosti. . voli dvodimenzionalnost. Dijagonala. . jedan novi odnos prema pejzažu. Ženska osoba krajnje stilizovana u prvom planu – personifikacija glasa – glas usamljenosti. stub zalaska sunca. Negove uobičajene teme su : strah. iza je neki drugi život (čamac).ili sunce koje zalazi. dok se mrtvac na slici ne vidi. Već 1908. soba je totalno prazna. predstavlja nevinost. udata. Munkove slike nose puno simbolike. deformisana figura u prvom planu. vraća se kući i više ne slika tako snažne teme. u crvenom-opasna . godine Munk preživljava snažan nervni slom. levo: mlada devojka u belom. 15 . na gore ima psihološki pozitivan efekat.Glas – Vrlo teška tema. u sredini: par. Munk u prirodi poznaje svoj unutrašnji emotivni naboj. muškarac sa nešto starijom devojkom. Scena je dopunjena parovima koji groteskno plešu. kod Munka ona ide na dole. Dijagonalu završava sa dve nepoznate tamne siluete. Kod Munka nema otvorenih emocija. godine. svako od aktera na slici mora sam da se suoči sa smrću. On kaže: »Ja želim da slikam krik.. sama je u šumi. Ritmom. Snažna psihološka poruka postignuta kompozicijom i linijom. u crnom je sama. Dok je u belom. Usamljena. bol i patnju«.

Goya. isto tako bi razapeli Hrista kao što su uradili u Jerusalimu. Munk je uticao na nemačke slikare . 16 . crveno i zeleno. DŽEJMS ENSOR Za razliku od Muncha bio je naslednik velike tradicije evropske umetnosti – flamanskog i holandskog slikarstva. razobličuje ih u najotvorenijem smislu. Odilon Redon. Munk rado koristi takvu tehniku. On je ne polira jer se uklapa u sadržaj. Odrastao u Belgiji gde su njegovi roditelji imali prodavnicu grotesknih maski popularnih na flamanskim klarnevalima.Ulazak Hrista u Brisel – 1888. Bosh. prljavi. skitnice i maskirane figure. U svoje slike uvodi brutalan. podsmešljiv sadržaj. Savremenici ga ne razumeju.Tri devojke na mostu – .Spletke – Ruga se savremenicima. priče Edgar Alan Poa i pesme Bodlera.. .Na mesečini – takođe drvorez. a njegov savremenik je bio Džejms Ensor. moralno labavih načela. Bio je dobar grafičar.godine. Na njega su uticali romantizam i simbolizam XIX veka. koju je inače vratio u upotrebu Gogen. Njegovo mesto kao prelazne ličnosti u fantastičnoj umetnosti XX veka je od prvorazredne vaznosti. . fantastično slikarstvo. tek pola veka kasnije – Difi. surovo autentično slika bednike. Hrist ulazi na magarcu. vidi se i struktura drveta. linearna. Hristovo stradanje predstavljeno kao centar velikog karnevala.Susret u univerzumu – Muškarac i žena – dva komplimentarna principa.ljudi su dvolični. . Krajem osamdesetih godina XIX veka prešao je na religiozne teme koje nisu interpretirane u usko religioznom smislu već više kao lična reakcija na svet nečoveštva. Stari tip drvoreza. ljudi oko njega su grotskne maske.

Želeo je da imitira stare majstore i pravi kopije u Luvru.inkarnat. . obredi. nikad nije putovao. 3. Ima sasvim individualan odnos prema figuri.Portret Pjera Lotija – Ne robuje šemama. 17 . alegorijske scene (SAN) 6.Pesnik i muza – Pravio je sliku kao što krojač šije odelo. prostoru. likovi su obično postavljeni frontalno. fantastične tropske prašume s tigrovima i lavovima 4. kompozicija pojednostavljena. merio je figuru i stavljao tubu pored lica da uporedi boju . Ono što je znao o biljkama naučio je u botaničkoj bašti. počevši od ukrašavanja tela i odeće preko oblikovanja predmeta za svakodnevnu upotrebu do gradnje kuća i kultnih predmeta. . nikakvom učenju. PRIMITIVNA UMETNOST nastala je izvan kruga izgradjenih civilizacija. kompoziciji. buketi poljskog i baštenskog cveća Crtež je nevešt i čist. portreti prijatelja) 2.Karakteristike – njena primena u svakodnevnom životu. scene bliske njegovom životu (autoportreti. vojne patriotske ili sportske scene 5.ANRI RUSO CARINIK Predstavnik primitivne umetnosti. Zoo vrtu i atlasima. Njegovo slikarstvo obuhvata šest kategorija: 1. Nedostatak prespektive. kolorit je svež. pejzaži Pariza i njegove okoline. potpuno samouk. penzionisani carinik koji je počeo da slika kao sredovečan čovek.

Boravak u Maroku 1911. Fovisti prihvataju standardni tematski repertoar (mrtve prirode. mrlja. zavrnutih linija. . izlažu na Jesenjem salonu što označava definitivni nastanak fovizma. čista. Motiv je sasvim tradicionalan. stvara sugestiju prostora (mada prostor kod fovista ostaje daleko više ideja o prostoru nego pun i razvijen volumen. Proučava i Sezana.grupa iz Šatua ( Moris Vlamenk i Andre Deren) . vrlo rano kupuje jednu od verzija Sezanovih kupačica i ne odvaja se od ove slike do kraja života. do 1907. izazvala je oštre reakcije zbog prividno nemarno razmazanih boja. i 1912. padanje intenziteta obojenosti prema dubini. nezavisno od forme i oblika i obezbedjuju spontani gest.FOVIZAM (1898-1907) Spontani pokret koji je nastao ujedinjavanjem triju grupa umetnika sličnih pogleda . Boja je bila osnovno izražajno sredstvo fovista. duhovnog odmora i spokojstva ostao je veran do kraja života iako je u svom razvoju prošao kroz nekoliko faza. Do fovističkog slikarstva došao je preko impresionizma i neoimpresionizma. neutralni ton i koloristički znaci. izvornost.Otvoren prozor izložio je na Jesenjem salonu 1905. prozorska krila su širom otvorena u spljašnji svet – balkon sa saksijama. Tema koja će Matisu ostati omiljena do kraja života. Koloristički znaci su kratki optezi u obliku tačaka. ANRI MATIS Idealu slikarstva vedrine. intenzivna i blistava. usmerava i pozitivno deluje na intenzitet drugih boja. Od 1905. instikte. do 1905. spoljaŠnji svet je sav u sitnim potezima četkice. kao u starih majstora.grupa iz Avra (Raul Difi. Kontura ogradjuje čistu boju i postaje nosilac linearnog ritma kompozicije. pokidanu vezu izmedju čoveka i prirode. traju herojske godine fovizma. Fovisti su težili oslobodjenju ličnosti. čak i u najvećoj bedi. Napustaju ''italijansku perspektivu''. čemu je doprinela ljubav prema orijentalnoj umetnosti. more nebo i čamci. lice žene naznačeno smelim crvenim i zelenim potezima. crni ili u boji površie u kojoj ase nalaze. već na zakonu ravnoteže. trajalo je njihovo okupljanje oko Matisa koji je bio stub pokreta.mladi slikari iz ateljea Gistava Moroa (Anri Matis. Žena sa šeširom – izložena u Jesenjem salonu 1905. U islamskom ornamentu i persijskoj minijaturi nalaze se izvori Matisove arabeske i žarkih boja. hteli su da povrate neposrednost. ubrzao je proces svodjenja forme i uprošćavanja kolorističkih odnosa. Zid i krila prozora komponovani su od širokih vertikalnih traka. naročito za ona koja su preduzeli apstraktni slikari i kubisti. drugi ukazao na praoblike koji se još mogu naći kod primitivaca. Zorž Brak) Od 1901. imao otvorena čula za nova istraživanja.) Neutralni ton ima funkciju uskladjućeg elementa. Albert Marke) . Bio je kolekcionar japanskih drvoreza. izlazći iz ortodoksnog fovizma. cveće. zareza. 1905. Mali deo sobnog zida. pejzaže. Sezana i Gogena. ona je postavila nove probleme u organizaciji slike. 18 . Kreću se slobodno. oni su beli. Zato su se okrenuli Van Gogu i Gogenu – prvi im je otkrio unutrašnju ekspresiju slike. Medjusobni odnos boja se ne zasniva na principu dominantne harmonije. On nema sopstvenu kolorističku vrednost ali organizuje. Izgradili su nov repertoar slikarskih postupaka i sredstava u kome vodeću ulogu imaju kontura. kao što je kasnije.

Figure modelovane isključivo konturnom linijom poseduju čvrstinu. dobija novi intezitet. . . Proučavanje kubizma mu je pomoglo da uprosti strukture i kontroliše sklonost ka preteranoj dekorativnosti.Crveni atelje Početak kubističke faze. Boja ide direktno iz tube..Gospođa Matis – Portret sa zelenom crtom koja deli kosu od brade. U skulpturi na njega su uticali: Antoan Luj Bari. .itd. boja je dominantna – velike čiste.) koje je preneo i u vajarske verzije u terakoti i bronzi. Na slici je najvažniji šešir – koji je prilika da se pokaže kako boja ima autonomnu. Frontalnost i geometrijske površine – približava se kasnijim bespredmetnim slikama mondriana -Dekorativna figura Skulpturalno modelovana figura naspram ornamentalne pozadine Naglo prelazi u fazu krajnjeg linearizma. Na ovom portretu zelena crta je noseći stub. Iako je napustio perspektivu (izuzev u proizvoljnom umanjenju jedne figure ) slika nije samo poršinska dekoracija. arabeske biljnih formi plove po zidovima i površini stola.Marokanci Crna pozadina koja uokviruje arhitekturu i figure u molitvi -Čas klavira Apstraktni raspored geometrijskih površina koje su akcentove dekorativnim šarama rešetki. Da bi definisao površine on ih uokviruje debelom tamnom konturom. dva raspoloženja i karaktera. Zelena crta deli sliku na dve simetrične polovine. Jedna jeod najlepših figuralno-pejzažnih kompozicija.portrete) Boja nije deskriptivno upotrebljena. Ispitivanje linija. dekoracije za crkvu.De luxe Organizacija prostora pomoću obojenih površina. Na to ga je možda inspirisao Matis Cas klavira mural na temu plesa. Radio je ilustracije za knjige. kao da se radi o dve žene. 19 . Krivolinijski ritmovi povezuju ovu sliku sa tradicijom Art nouveau. . nezavisnu funkciju. bojene površine.Mladi mornar skulpturalni pristup .Harmonija u crvenom Unutrašnjost sobe je crvena površina. Roden i afrička skulptura. Poznato je mnogo studija za ovu sliku (Plavi akt. . boja i prostora nastavlja na figurativnim slikama. Sam portret je zapostavljen. Umetnik se služi bojom nezavisno od prirodnog izgleda modela. MATIS POSLE FOVIZMA Matisova umetnost je u toku celog njegovog života kretala naizmenično izmedju krajnjeg uprošćavanja i dekorativne složenosti. kao i kubizam. Matis De luxe -Ples Izvori vode do grčkog vaznog slikarstva. Senke na licu su debele tamne linije – kloazonizam. kolaže. Postoji razlika u svetlu – dve polovine lica različito su obrađene..Radost življenja preteža apstrakcije u modernom slikarstvu (slično Pikasovim Gospodjicama koje su nastale godinu dana kasnije). Prostora nema. kroz prozor se nazire apstraktan pejzaž. . konstrukcija Nema prostora.

Pikaso. godine zamenjuje kubizmom. Radi portrete iz kafana – naglašen ekspresivan intezitet boja. ritam. On ne poštuje koherentnost tela (ruku oblikuje na više načina). karakteristična je njegova upotreba kratkih ustalasanih poteza četkice. . bojene površine. Tamna kontura.. RAUL DIFI Pod Matisovim uticajem počeo je da stvara fovističke slike sa snažnim površinama boje i teškom crnom konturom . ŽORŽ BRAK . naslikan 1905. Njega ne interesuje prostor već boja. svirao je i zarađivao po kafeima. mozaične strukture. medju prvima je otkrio afričku umetnost.Svečanost – Čiste. nosio je kravate od drveta koje sam pravi u boji. Njegova dubina je određena logikom linearne perspektiveritam drveća. godine. kontura je tamno plava ili tamno ljubičasta. Bio je neobičan i po ponašanju. Rodom iz Holandije. Vlamenk je živeo alternativnim životom. Brak. violinista. Sve je potčinjeno kolorističkom tretmanu. Van Gog. motiv koji su koristili i Mone. VAN DONGEN Ne pripada grupi fovista.Pogled na luku – Struktura izlomljenih poteza preuzeta od neoimpresionizma. ritam gradi kretanje u slici. Akademski slikar.Posle 1908. Sve je izlomljeno.Grupa – Ignoriše anatomsku preciznost. bio je biciklista. nema planova niti analize prostora. blizak je Sezanovom pristupu. površina. Pogled na luku 20 . ANDRE DEREN Deren je kao sasvim mlad prihvatio fovizam. . . jaka kontura. slobodno slaže boju. Ulica ukrašena zastavama. Brak ideje fovizma već od 1908.Obala Sene – Postoji prostor.MORIS DE VLAMENK: Slike su mu bliske Van Gogovim. .Bato Lavoar – deo Pariza kraj Sene. Jezik slike su: linija.Tokom čitave karijere ostao je bliži nemačkom ekspresinizmu nego ijednom francuskom slikaru.. proučavao je muzejsku umetnost.

Ruo smatra da se loše moralno vladanje čoveka vidi na njegovom licu.žuto. da ljudi trpe i fizičke deformacije. teme koje obradjuje su: buržoasko samozadovoljstvo koje je prožimalo društvo nad kojim se on gadio. Sve je prenaglašeno.Glava Hrista –jedan od najpotresnijih portreta Hrista. Spalio je mnoga dela. veka. nalik Sumerima. 21 . time se postiže ekspresivnost slike. Ruo Usvaja od Lotreka fragmentalni kadar. crna kontura definiše forme. Pokazuje svoj odnos prema patnji i bolu. Prostitutka je simbol tog društva koje je trulilo i koju je slikao sa gadjenjem. divio se srednjevekovnoj umetnosti. Kralja radi više od 20 godina. Primitivac. . jednostavan. Njegova kasnija dela imaju izuzetno religijski karakter. . Čvrsto je stegao šaku u kojoj drži nežan cvetić. Radi vitraže za male kapele. ima tamne debele konture (Petar Konjović prati Ruoa i usvaja neke njegove ideje). Ruo je majstor linije. a vatikanski muzej kasnije otkupljuje neka dela. Učio je u ateljeu Gustava Moroa. sunce je npr.Tri studije – Zdepaste figure. usvajajući tehniku vitraža i religiozne teme. Ruo ističe da je pronašao odnos crvenog sa crnom konturom tako što je gledao vitraže. prvo je radio na staklu. sasvim disproporcionalno.Jovanka Orleanka – Hrist se pojavljuje u ambijentu modernog pariskog kvarta. emocionalan. Kralj kao da je ličnost iz svetog pisma. Intenzivna boja. zlatno. u dno slike stavlja crkvu. moralističan. Neobično snažan crtež. Teška. želi da obnovi religijsku umetnost 20. Od 1903. Ruo. . . . duboko religiozan.Stari kralj – Ruo radi slike godinama (ima debele namaze bojom). ponaša se slobodno u odnosu na formu. crkva međutim nije spremna da naruči bilo šta od ovako ekspresivnog umetnika.Tri akta – Radeći na ovoj slici on analizira tri različita tela ne dovodeći ih u međusobnu komunikaciju.ŽORŽ RUO Francuski slikar. Nije isključivo vezan za fovizam.

ali na jedan noviji način. muziku.iracionalno. Ekspresionizam je bio duboko zainteresovan za socijalnu stranu života. osnovali Ludvih Kirhner. U njegovom okrilju nastala su različita istraživanja koja povezuje to što se akcenat sa likovne forme prenosi na unutrašnju. uzela je svoje ime simbolično.Svaka boja skriva u sebi svoju dušu koja me usrećuje. alkoholizam. naišla je na blagonaklon odjek medju mladima i umetnicima. koja je obeležila nemačku umetnost do 1914. Munchova zaokupljenost simboličnim temama u grafici. beda. koja je srodna francuskom fozizmu. U prvom proglasu oni su istakli da grupi može da pripada “svako ko neposredno i neizveštačeno izražava ono što ga nagoni na stvaranje. jer su tim poniranjem u psihu hteli da otkriju složeni fatalizam čovekovog života. Možda u njihovim delima ima više literature nego što to odgovara prirodi slikarstva. skulpturu. za njih. žele da uspostave most sa prasuštinom likovnog jezika koja se održala u primitivnim umetnostima. Pored Ničea. pod parolom „protiv degenerisane umetnosti". “titraju kao zvonjava srebrnih zvona. Oni nisu imali manifest. ekspresionizam nije jedinstven i stilski celovit. Medjutim. Protiv savremene likovne umetnosti izvedena je akcija.NEMAČKI EKSPRESIONISTI – MOST Paralelno s fovizmom. ali slikari “Mosta” su na to računali i nisu se plašili teških reči. inspiraciju traže u primitivnom izrazu (Gogen). film. koji je uradio Hekel : Grupa umetnika koji streme novoj umetnosti( koja će odgovarati savremenom životu. Kada je Hitler došao na vlast nacisti nisu prihvatili takvu umetnost jer se nije uklapala u fašističku predstavu o srećnom. Pored Ničea. ukazujuci na povezivanje revolucionarnih i uzburkanih elemenata. prostitucija. donatora).podsvest. slikarstvo. Kao pokret u likovnim umetnostima. to više ne liči na gotički drvorez. umetnike-arhitekte je privuklo ono protiv cega su bili u umetnosti. Namera je bila da se Nemcima pokaže ono što ne smeju smatrati 22 . na njih je veliki uticaj imao i Frojd. neka vrsta etnološkog obeležja. Ova grupa. bolest. Kokoške. literaturu. a ubrzo su im se priključili Emil Nolde i još desetak slikara. odbija ili podstiče”. zdravom i nasmejanom svetu. snažnih gestova i patetike. ne odbacujući staro iskustvo). grupa oko časopisa “Plavi Jahač” u kojoj se najviše ističu Kandinski. Dela grupe Most. MOST – Simboličan naziv. Klea. ilustracije) – ono što ih razlikuje od drugih grupa je to što su bili jako dobro organizovani (izložbe. pozorište. Siromaštvo. Umetniku više nije važno samo kako slike već i to šta slika. Grupa MOST je negovala različitost u disciplinama (grafika. Grupu “Most” su 1905. Ekspresionizam se pojavio početkom XX veka. u vreme socijalnih kriza. Značenje boja je izmenjeno. Pod imenom ekspresionizma u Nemackoj se podrazumevalo celokupno modernističko strujanje. Drvorez je u nemačkoj umetnosti tradicija (Direr). Erih Hekel i Karl Smit-Rotluf.“Slike su stvorene krvlju i nervima” kaže Kirhner. sa Kirhnerom i Noldeom kao glavnim predstavnicima. našla su se na izložbi „Degenerisane umetnosti" u Minhenu marta 1937. samo proglas urezan u drvorezu.” Figure sutako teško deformisane i iskrivljene . psihološku sadržinu slike. čovek koji nije opterećen evropskom kulturom – slobodniji u izrazu. Oni se vraćaju drvorezu. sistem članova. jer je njegovo interesovanje upravljeno prema društvenim problemima i ljudskoj sudbini. Takodje. probleme ljudske egzistencije i čovekovu sudbinu. ”one plaču i smeju se” kako piše Nolde. na njih je veliki uticaj imao i Frojd. kriminal nisu više usamljene pojave već stvarni elementi jedne nove urbane subkulture koja će svojim tamnim senkama prožeti sve vrste umetnosti: slikarstvo..iracionalno. Njegove članove. u centralnoj i severnoj Evropi razvijao se ekspresionistički pokret.podsvest. postaje najjasniji primer umetnika podstaknutog “unutrašnjom snagom” i “unutrasnjom nužnošću”. Kandinskog.Van Gogh. nefigurativnu umetnost i “Nova stvarnost” u kojoj Dirks i Gros predstavljaju satiričnu umetnost kojoj je cilj socijalni problem.. koja zastupa apstraktnu. Uticaj srednjeg veka na njih je bio snažan. u njemu se razlikuju tri glavne grupacije: “Most”. Mark i Kle. emotivne nesigurnosti i duhovnog nespokojstva.

Čisto beloj površini (devojčica). Učinio je da drvorez postane samostalna tehnika oslobođena narativnosti – deluje samo bojom i crtežom. Studirao arhitekturu. ERIH HEKEL Obnavlja tehniku drvoreza. odnos silueta. gotovo su identične. gotskom iskrivljenošću i germanskom emocionalnom vibracijom Kihner je 1938. primitivan crtež. . Deluje kao pećinsko slikarstvo. Deo tvorevina savremene umetnosti je uništen. Vidi se veliki uticaj Munka.Suncokreti – Uticaj Van Goga. U grupi MOST dešavaju se promene – uticaj kubizma. Kontura razdvaja i definiše bojene površine – princip kao kod fovista. Direra i nemačke gotike. . 23 . nanosi se direktno u velikim površinama. a slikarima i skulptorima zabranjen je rad. bitan je odnos umotnika prema motivu. debeo nanos boje) .svojim i da se svim svojim snagama založe za „čistotu nemačkog duha".Žene na ulici(Ulica 1913) – grupa šetača. govori o savremenom društvu i to onom najnižem sloju.Drvorez – Pokazuje kako je izgledao katalog koji je pravio za Kihnerovu izložbu. ne nosi neke psihološke odrednice. nema individualizacije.fovizma na početku.Ležeći akt – Smelo deformiše formu. . . boja se ne modeluje. . naglašava pojedine delove. najjača ličnost u grupi. ne robuje tradicionalnim estetskim kriterijumima. nema volumena. on suprostvalja jedan čak renesansan predeo (prikazan naravno na jedan sasvim novi način). . Namerno presečen kadar. linearne arabeske art nouveaua i Munchova fantastika.Devojčica – Jedna od onih koje su još od rane mladosti na ulici – uzimali su samo takve modele (nekad bi se one samo u njihovim ateljeima mogle ugrejati ) – pojave koje je društvo želelo da prećuti. Zbunjujuća figura u drugom planu. ERNST LUDVIG KIHNER U njegovom stvaralaštvu se primećuju različite faze i uticaji .Devojka na plavoj sofi – Stilizovan akt u pozadini. Oni otvoreno govore o moralnom padu nemačkog društva. razbijen apstraktni prostor. ne zna se da li je devojka iza paravana ili je to slika na paravanu. kubizma. godine završio život samoubistvom. uticaj kubizma.Bista sa šeširom – Smelo formiran jedan novi tip portreta. Žena je anonimna osoba. Poza liči na Gogena. tamni ritam vertikalnih senki na žutoj pozadini predstavlja kubističku kocepciju kombinovanu sa fovističkom bojom. čak namerno i preteruju. Kombinuje konveksne i konkavne forme – smenjivanje ritma. to nije klasičan portret. bio je odličan grafičar. Siluete.

MAKS PEKŠTAJN -Auto portret OTO MILER Najmanje agresivan od svih članova grupe MOST. apostole pokazuje u jednom drugom svetlu.. On je umetnik izrazite individualnosti. Apostoli kao pijanci. Hrist je u centru. želi da kaže da se duhovno posrtanje odražava i Nolde.Ležeći akt – Linorez.. pravi se izložba degenerativne umetnosti da se pokaže šta to nije dobro u nemačkoj umetnosti i njihova dela se prodaju u bescenje (1939. dobro je poznavao velike luke u kojima je mogao videti taj moralni pad društva. »Ako nema boga. jer sa dolaskom Hitlera. Jedna varijacija plave sofe jedna plava površina uokvirena crvenom. . sama lica podsećaju na maske (Ensor) 12 apostola. Nolde je naročito stekao to ubeđenje posle svog velikog puta (od Nemačke do Pacifika) – ekspedicija koja je proučavala život ljudi od Pacifika do Sibira. običaje. Tajna večera na fizički izgled. Rado je radio kupačice. daju novu vrednost. insistirao je na vraćanju religioznoj umetnosti (reakcija na Ničea). u to da je čoveku jako potreban bog. nove teme (zabranjene).Suzana i starci – Telo ove lepotice je jako deformisano kao i lice Nolde. deformisan odnos prema Hristu i čitavom učenju. ne kao ljude ravne Hristu. 24 .stiče uvid u veru.Krovovi – Govori površinom intenzivnih boja. To je jedna od najtragičnijih grupa u istoriji . Smatrao da se ideje ekspresionizma mogu bolje predstaviti ako se izlože u grupi. Radio je u početku kao dizajner nameštaja. treba ga izmisliti «. -Tajna večera – Figure su sabijene. već kao grešnike (maske). životinje. Beleži različite nošnje. kao i Ruo. Gust namaz boje i intenzivan kolorit. prevarantski. Drugi likovi su podmukli. govorili su na jedan vizuelno novi način. Grupa MOST utrla je jedan smeo novi put. godine). u nematerijalni svet. nema nagoveštaja prostora. KARL ŠMIT ROTLUF . možda kao Ruo. -Sveti duh dolazi kod apostola – Scena kada duh dolazi kod apostola da bi mogao da propoveda veru. MOST je proglašen degenerativnom grupom. ovoj tehnici. vera u duhovnost. izdvaja se belom košuljom i crvenim džemperom(stradanje) i drži pehar (po bibliji) i ima izraz užasavajućeg bola na licu. kada je imao već 40 godina. Nekad su mu slike čak i dosadne jer koristi isti motiv u različitim kompozicijama. EMIL NOLDE Pridružuje se grupi na njihov zahtev. koja nikada nije imala neke velike popularnosti. rado su je koristili. direktno iz tube.. Starci su prikazani kao mornari.

ali jeste. Najsnažnija dela su muški i ženski aktovi koji svojim položajima izražavaju različite emocije. Ekspesionistička linija sve više jača u njegovom izrazu. Savremenici su se protivili takvim agresivnim porukama. u Nemačku se vraća tek posle rata. ima se utisak da slika nije završena. putuje po selima.-1914. Posle Prvog svetskog rata postaje profesor na Drezdenskoj akademiji. . nedefinisana površina. komedija – suprotnost. od očaja do strasti. EGON ŠILE Kao mlad dolazi u atelje Gustava Klimta. mogla bi biti majka. muzičara. menja se i tehnika koja je manje pastuozna i raznovrsnija u potezu. godine svojim plakatom za predstavu koja se zvala : . Slike mu postaju svetlije. snažnije u boji.radost za žene – Žena koja drži ogoljen leš (pieta). koja je bila njegova velika ljubav kada je umro Gustav Maler. stilski i konceptualno različit od dva vodeća trenda nemačkog ekspresionizma (“Most” i “Plavi Jahač”). Apstraktan prostor(nema ga). 2/3 bela. šare na draperiji. (imaginacija i stvarnost. glumaca. Njegova najznačajnija dela su portreti naslikani u periodu 1909. revoltiran što Nemačka opet učestvuje.Verenica vetra – Autoportret sa Almom Maler. Radio je portrete svojih savremenika. igrača. lečio se od trauma rata. Izaziva pravi skandal 1908.Krovovi Policija je spalila veliki broj crteža i dela jer su ga prijavili da je slikao golog mladića. susreće se sa malim kapelicama i nalazi sebi inspiraciju u ovakvim motivima. 25 . Ljubavnici lete kroz pejzaž hladnih planina. živi siromašnou izbeglištvu u Finskoj. a zatim kreće na brojna putovanja slikajući uglavnom pejzaže.Razbojnici. “Ljudsko biće nije mrtva priroda. prodirući u najskrivenije delove bića svojih modela.AUSTRIJSKI EKSPRESIONIZAM Ekspresionizam se sa Nemačkim paralelno javlja i u Austriji. . Umetnik ne slika lice. Slova su takođe jako agresivna. Na barokni način smestio ih je u jedan uski prostor. Kada je izbio 2. naučnika vizuelno je predstavljao unutrašnje tenzije. Smelo deformiše telo – telo jednog novog Hrista. U njima se oseća snažan uticaj fovista i postimpresionista. godine – uticaj secesije. Na portretima književnika. kasnije je putovao po Evropi i radio pejzaže. već dušu” piše Kokoška. kao ranije ljude. Sunce i mesec znače katastrofu koja se pojavljuje u kosmosu.. svetski rat. bolje reći portretišući gradove. žena koja tuguje. OSKAR KOKOŠKA Jedan krajnje individualan talenat. Pokušava da se oporavi. dole piše drama. ali se ne bavi toliko problemom forme i boje koliko oštrim i ekspresivnim psihološkim studijama. -Autoportret – 1922. uvodi ljudsku strast).

ruke su u položaju kao da moli. koju dobija u jednom ratnom logoru. krajnje melanholično i teško. želevši da pobegne od rata. Smele deformacije. Pravi sliku na principu dekorativnog. mesa).Ljubavnici – Teško se može svrstati i u sliku i u crtež. Dete pokušava da nađe dojku majke.Početkom rata mora da je napusti devojku koja je čekala njegovu bebu. kombinovana tehnika – boja i linija. nisu dočekali dete.da li su to dva muškarca ili muškarac i žena? Dvostruki odnosi i doživljaji sveta. kada razmišlja o ljubavi ima u podsvasti mržnju – kao dva pola ljubavi. boja je obavezno razređena (struktura tela.Slepa majka. deformisan akt. Sam Šile umire od kolere.postavlja se pitanje. 26 . Inače žena mu je umrla od strašnog gripa.. Vidimo nervoznu. površinskog i narativnog. oštru liniju. . on koji za to vreme ne zna šta će se destiti slika ovu sliku.

što znači da u odnosu na svoj model naslikani predmet predstavlja paralelnu stvarnost a ne otisak. monohroma. Vijon. Braka i Grisa upoznao sa problemima obrnute perspektive i geometrijskog skraćivanja tela u prostoru. Marsel i Rajmond Dišan. Kubizam je prošao kroz nekoliko stilskih faza : U analitičkoj fazi (do 1911. trgovci slikama. Glez. razaranje ili ukidanje dolazi kao posledica određenog društvenog. već umetnost misli. hemiji. Prens. astronomiji. proračunatih odnosa i promišljenih metoda. jer je Pikasa. Stvarni predmet iz prirode postao je povod za otkrivanje ideje o njemu. i to bi se dogodilo da se nisu pojavili kubizam i futurizam koji su uveli analitičke metode i priveli kraju proces dezintegracije predmeta koji je započeo s impresionizmom. Delone. gde su Pikaso i Huan Gris imali svoje radionice. otvara i razlaže na osnovne geometrijske planove. bez psihičkog nanosa. 1911. I umetnička slika više nije renesansni „prozor u svet". Slika je postala zbir pravila. asketska. biologiji. Od 1912 svaki umetnik pomera prvobitne kubisticke zamisli ka novim granicama. Iz ove dosetke izvedeno je ime pokreta. kritičari. kaže Apoliner. ideološkog i filozofskog stava prema spoljašnjoj stvarnosti. Reverdi. Pored slikara. boja neutralna. takozvane fasete. ona ne prenosi ono što vidi. prenosi u dve dimenzije. s jedne. Na početak se obično stavlja Pikasova slika Gospođice iz Avinjona iz 1907. čak i jedan geometar i matematičar. u prvi plan su izbili umetnikov psihički život i lična sklonost ka snažnom i brutalnom izrazu. Samim tim prestaje potreba za dubokim prostorom pa se oblik razvija kao površina ili kao reljef. koji je u ranom kubizmu odigrao značajnu ulogu. uzdahnuo je: „Sve sami kubovi". Sem toga. njeno lomljenje. Ogroman napredak osetio se u fizici. ali tada Brak i Picaso ne ucestvuju. Potez je beživotan.Pikasovi portreti Ambroza Volara i Konvajlera slikani predmet se lomi. gubi volumen i težinu. Štajn). Kubistička metodologija dalje je produbljena u Brakovim pejzažima iz Estaka. kao što je potpuno izgubila pikturalnu lepotu koju je imala kod fovista. Kokto. u nauku su pristigla nova saznanja i otkrića. kubizam. Na njegovo stvaranje uticale su Sezanove teorije o svođenju prirodnih oblika na geometrijske (kupu. i odmah je postalo jasno da se radi o pokretu koji predlaže radikalnu izmenu umetničkih ciljeva i slikarskih sredstava. Kako je u slikarstvu forma simbol sveta.KUBIZAM Sa fovističkim doživljajem i oslobođenim instinktima. To više nije umetnost imitiranja. kocku i valjak). mada on nije nastao trenutno. Žakob. već u dugotrajnom istraživačkom procesu. Ubrzo njihov primer sledila je grupa mladih: Gris.) . Odbačena je i boja tako da svetlost i linija postaju osnovna sredstva u organizaciji slike. Metzanže. Markuse. kubizma ne bi bilo da nije došlo do okupljanja širokog kruga intelektualaca koji su se sastajali u barakama u Bato Lavoaru. 1915. i slikarskih istina s druge strane. Vijon. Leže. već jednu elastičnu i pokretljivu višedimenzionalnu strukturu koja je zakrivljena u stepenu u kome druge sile deluju na nju. Salmon.) u fizici se formiralo novo shvatanje o strukturi prostora koje pod tim pojmom više ne podrazumeza statičnu i ravnu trodimenzionalnu šupljinu. s Ajnštajnovom teorijom relativiteta (1905. nalazili su se tu i mnogi književnici (Apoliner. izlažu u Salonu nezavisnih. František Kupka i Huan Gris im se pridružuju. Kad je Matis 1908. Početkom XX veka. Na primer. već istražuje sam fenomen gledanja što umetnika dovodi u dinamičnu poziciju. 1911. video Brakove pejzaže iz Estaka. kojoj su izvučene osnovne konture nove umetnosti: geometrijsko lomljenje oblika. Od tih temperamentno iskazanih osećanja stvaralaštvu je zapretila opasnost da se izgubi u subjektivizmu. glumci. svetlost difuzna i slika teži ka tome da bude bezlična. Seraov naučni metod u građenju slike. ukidanje dubokog prostora. 27 . predstavljanje volumena na ravnoj površini i korišćenje iberijske plastike i crnačkih maski. otkriće iberijske i crnačke plastike i nova naučna saznanja o prostoru.

već se uzima samo jedan njegov karakterističan deo i spaja s delom drugog predmeta u novu celinu koja s prirodom gotovo da nema ništa zajedničko. Novine. pojavila se Apolinerova knjiga Slikari kubisti. 1912. sve je na površini. ali i pogodan materijal za izvođenje apstraktnih ritmova i harmoničnih kompozicionih odnosa. nema planova. Kad su kolaži potpuno osvojili kubističku sliku. Pusena.-1914. Tako je kubistička slika došla na granicu apstrakcije. Oni su morali u slici da uspostave izvestan oblik konkretne stvarnosti kako bi zadržali vezu sa prirodom. na mnogim od njih su mornari koji se vesele u luci. Bežanje od strukturalne čistote ranijeg kubizma ka dekorativnosti. ali vremenom se razlilaze jer sve više podredjuje boju ostvarivanju geometrijskih struktura iskošenih planova koji definisu ograničenu i kontrolisanu dubinu slike. najrevolucionarnije i najznačajnije delo moderne umetnosti sa kojim avngarda ulazi u svoju početnu fazu. i najavljuju kubizam.kubizma. tkanina i konopaca koji se lepe na platno promenili su značenje ulazeći u sliku i postali znaci odsutne stvarnosti.estetičke meditacije (1913. predmet se više ne razlaže na manje forme od kojih je sastavljen. kad je sažimanje forme bilo toliko snažno da su iz nje nestale čak i najbleđe asocijacije na modele iz prirode. nosevi ili oči se istovremeno vide i iz profila i spreda. i 1913. 28 . Zajedno je radio sa Pikasom. U sintetičkoj fazi pojavila su se dva kretanja – prema boji sa Deloneovim ORFIZMOM i kasnije prema PURIZMU (Ozanfan i Žanere) koji je težio ostvarenju isključivo intelektualne emocije. ŽORŽ BRAK U mladosti je učio za soboslikara. a najviše Kamij Koroa ciji je i bio poklonik. Da bi zaustavili taj neminovan |proces ka apstrakciji. Provodi jedno leto sa Raulom Difijem. egipatsku i primitivnu skulpturu.Portugalac Istraživanje slično Pikasovom Harmonikašu (boje. On ovu sliku temelji na standardima umetnosti tog vremena (vidi se uticaj Sezana). naročito 1912. faktura i linearna struktura). sve je podjednako važno. jednako se lome forme – pozadina i figura se ne razlikuju. Radio je mnogo studija za ovu sliku.) u kojoj su prvi put sistematizovane osnovne ideje i prikazana estetika kubizma i sredstva kojima se on služi. PIKASO Gospodjice iz Avinjona 1907. slikaju slike sa istom temom. cifre na slici. tvorac je avangardnog pokreta . prelazi sa ranog impresionizma na fovističku paletu. kolaži deluju ako kontrapunkt apstraktnim strukturama. Krajnja faza je dekorativni kubizam koji predstavlja relaciju izmedju analitičko. tapeta.kubističkih istrazivanja i ranijih pokušaja preispitivanja iluzionističkog prostora renesansne tradicije. kubisti su upotrebili dva sredstva: tipografiju i kolaž. Brak je radikalniji (intenzivniji kolorit) Doslovno sve u prirodi svodi na geometrijske forme.slova. Pikaso je proizvoljno pomerao tačku gledanja – glave.U fazi sintetičkog kubizma. Novi element . Nacrtana slova ili komadi pravih novina. programski rad. Mrtva priroda je jedina u inverznoj perspektivi – ona odlazi. nema prostora. pada sa slike. Ubacivanje elemenata vizuelne realnosti u kubističku sliku je pitanje umetnika šta je realno a šta iluzija. Gospođice su manifestno delo. . Sa slikom ''Kupačica'' izlazi iz fovističke orbite i ulazi u Sezanovsku. 1906. Studirao je stare majstore u Luvru. ne posmatra sve iz istog ugla. jednako se nanosi boja.

Pikaso je smatrao da slika ne može da živi bez predmeta. . Nos je konkavan. sečen. imaju zajednički doživljaj sveta i kosmosa (dematerijalizacija predmeta i prostora). jedan put sa boka – egipatsko iskustvo – to rade kubisti. kubizam je boju sasvim ignorisao (sivo mrki tonovi). opažanja. imaju mnogo uglova i isečenih površina. sinteza različitih uglova. Do sintetičkog kubizma slika je uvek imala jedan izolovani repertoar sredstava kojim je bila određena. novina. možda su vrlo rano otišli tako daleko i oni se ipak vraćaju predmetu. Slobodno ih deformiše. kao da umetnik kruži oko predmeta. Žena u donjem desnom uglu je u nepristojnom položaju ( prekolumbiska umetnost – simbol: žena. sada. Kompozicija se sastoji od tri pravougaona polja koja se sukcesivno proširuju. oči nisu simetrične. iako su došli do same ivice. dematerijalizovan. . bukvalan način. na samoj ivici apstrakcije. Do ovakvog rigoroznog eliminisanja i redukcije kubizam je došao vrlo naglo (za svega 3 godine) i to zahvaljujući intenzivnom radu i Braka i Pikasa. pojavljuje se dislokacija određenih delova tela. Egipatski način prikazivanja tela.Devojka koja svira – Nestaje i boja. realnosti ali na jedan novi. to je novi princip predstavljanja ljudskog lica. Kubizam je otvorio i 4. Ima dve dijagonale kao krst. Pikaso je poštovao matematički princip neoimpresionizma (u nanošenju boje). u svakom polju su 1 ili 2 figure. . u boji.Misli se da je to uradio zato što je želeo da slika komunicira sa posmatračem (na to ga inspiriše srednjovekovno crkveno slikarstvo). Predmet je analiziran. podela masa (anatomski). Anštajnova teorija relativiteta: Prostor i vreme kao krajnje relativne kategorije – Neki smatraju da je kubizam njoj teorijski sličan. jedna nova tehnika u koju se unose stvarni materijali. Gris je prvi shvatio mogucnost ovog dvostrukog načina gledanja. unose komadiće trske. već se približava materijalnom svetu HUAN GRIS: Španac. plodnost. Doprineo je vraćanju svetlosti i boje u kubizam. Sintetički kubizam sa prostranim. 29 . a unutar slike je geometrijska struktura. slika više nije ulje na platnu. Međutim. Lica urađena pod uticajem afričkih maski. godine (analitički period. to je princip da se predstavljaju dva pogleda istovremeno – jedan predmet gledamo sa dve tačke jedan put amfas . Devojke su sečene ne poštujući fizički princip.Devojka koja sedi – 1909. kao afrička plastika.. ona je najintenzivnija. Mrtva priroda je tačka oslonca na slici. oči amfas. . glava iz profila.. ceni ono što je Pikaso radio. tapeta. rađanje.Klarinetista – Dematerijalizovano do neprepoznavanja.mrtva priroda ispred otvorenog sliku. intenzivno obojenim geometrijskim površinama koje obuhvataju kolaž i hladna jasnost detalja spoljašnjeg prostora vidjnog kroz tradicionalni renesasni prozor.) . Figure se međusobno preklapaju. dimenziju – Place Ravignon.Mrtva priroda: Živela Francuska – Pojavljuje se kolaž. ustuknula je pred formom. sa kubizmom. udubljen.

jedno od prvih apstraktnih dela. prevazišao je fovističkokubističke slike i približio se geometrijskoj apstrakciji. Tri žene ORFIZAM Apoliner je Deloneovim i Kupkinim delima dao naziv ORFIZAM. . Pikaso nije želeo da učestvuje u zajedničkim izložbama jer je smatrao da se kubizam akademizuje što mu se nije dopadalo. Boja je kao mat površina. 1910. Severin i Ajfelovu kulu.Tri žene još jedan korak ka apstrakciji koji istovremeno evocira svet mašinske fantazije. otkriva šta je to lepo u mašinama. mrtvu prirodu i skučeni enterijer.. 1912. stvarajući rasporede živo obojenih krugova i oblika bez ikakve veze s posmatranom prirodom. tako da slobodno kombinuje tehnike.Prozor prema gradu fragmentarna slika. šta mašine mogu doneti modernom slikarstvu. Delone. Kubizam je rasprostranjen sve više. . . Ajfelova kula 30 .Aktovi u šumi nezdravo obitavanje mašinskih formi i robota. govoreći da je reč o umetnosti koja je kao i muzika. jednostavne oblike odvojene razmacima opipljivim kao čvrsto telo. FERNAN LEŽE Posvetio se primeni kubističkih formi na mašinsku ikonografiju. Uključuje se kad je kubizam već u sintetičkoj fazi. napustio je i najmanje nagoveštaje predmeta. odvojena od predstavljanja vizuelnog sveta. Težili su arhitekturalnoj jednostavnosti vertikalno-horizontalne strukture i eliminisanju dekorativnosti. velika ''šahovska tabla'' sa šarom od obojenih tačkica.Pred kraj života ispitivao je jedan krajnje strog manir u kojem su predmeti bili pojednostavljeni na elementarne obojene slike.Mrtva priroda sa voćem i flašom – koristi različite vizure. . Sličan je PURIZMU koji su razvili arhitekt Le Korbizje i slikar Ozenfant. U svojim prvim kubističkim slikama za temu je uzeo arhitekturu – gotsku crkvu St. primarne boje su uokvirene neutralnim tonovima.Gitara sa notnim listom. DELONE izbegavao figuru. Umetničko delo od valjaka i kupa o kome je govorio Sezan. Mašinska estetika. Predmet je sveo na krute.

''Prvi korak'' apstraktna šara od obojenih lopti slična planetama.FRANTIŠEK KUPKA . 31 .

metalna kašika (prava). bojeni metali (sekundarno upotrebljeni) – sada su u sklopu umetničkog dela. gotovo da ih nije izlagao.Reljef – Gitara – radio je za sebe u ateljeu. Radio postepeno od blage geometrijske strukture preko otvaranja šupljina u masi figure potpuno menjajući istorijsku koncepciju skulpture kao čvrstog tela okruženog prostorom.Žena koja sedi – Princip geometrizacije slobodno se koristi u skulpturi ne prateći anatomsku tačnost.Reljef Medrano – Nova tehnika kolaža na skulpturi. ALEKSANDAR ARHIPENKO Pionir kubističke skulpture. ŽAK LIPŠIC Geometrijsku stilizaciju uvodi 1913. gips. Najavljuje ASAMBLAŽ (kolaž sa trećom dimenzijom). a u nizu figurativnih skulptura 1916.. na kubističku skulpturu utiče otkriće afričke primitivne skulpture. Kubisti vraćaju boju skulpturi i to nije obična. Vladimir Tatlin dolazi u Pariz da vidi dela Pikasa i ovaj reljef vrši veliki uticaj na konstruktivističku skulpturu . radi složenije figure i pojačava masu. Skulptura je uvek do sada računala sa večnim. trajnim materijalom.Čaša apsinta – Jedna od najduhovitijih Pikasovih skulptura. kocka šećera. -Glava.. . žice. neku vrstu mreže koja se u ogranicenoj dubini udaljava od prednjeg plana slike. . stvara raznovrsna kubistička dela.SKULPTURA KUBIZMA Moglo je da se liši trodimenzionalnog modelovanja. PIKASO .jedna je od prvih uspelih kubistickih skulptura od 1917. Medrano je sastavljen više od prostora nego od mase. pa je tako postao poznat kao osnovni oblik od koga je Pikaso dalje razvijao svoje konstrukcijei asamblaže . Oslobadjanje forme od svih iluzionističkih elemenata renesansne tradicije. drvo. Elegantno izvijena figura poseduje čvrstinu koja je sprečava da ne postane čisto dekorativna u stilu Art Nouveau.već vrlo intenzivna boja. konstrukcije od različitih materijala. 32 . . ima sasvim nezavisnu funkciju od volumena. snažna boja bila je podredjena brižljivoj harmoniji prigušene boje i predmet (obicno figura ili mrtva priroda) je bio pretvoren u linernu geometriju iz ukrstanih i šesto prozračnih površina.godine sve stavove slikarstva prenosi i na skulpturu.Glava žene – 1908. Potpuno novi materijali u skulpturi: kartoni. sa njom se gubi treća dimenzija.lim. staklo. Pokušaj doslovnog prenošenja slike u skulpturu.

Dečak sa sviralom. rođen u Malagi u Andaluziji. Uskoro se upoznao sa brojnim umetnicima i piscima. Gertruda Štajn. sa jedne strane. Pikaso je studirao u Barseloni. Pariz je prvi put posetio 1900. godine. Pikaso i Brak. razvili su kubizam. a potom afrič kim i okeanijskim maskama i rezbarija ma). predstavljala je vitalan korak u Pikasovom oslobađanju od konvencionalne reprezentacije. Glumci i lutajući cirkuski izvođači su predočeni u lakšem raspoloženju i sa paletom blagih tonova ružičaste. dok Pariska ulica (1900) i Na gornjoj palubi (1901) pokazuju njegovu impresioniranost pariskim životom viđenim po kabareima. siromašnih i ubogih. grafički i scenski dizajner i keramičar. a sa druge Sezanovim empirijskim reorganizacijama formi na slikama sa kojima se Pikaso upoznao zahvaljujući Volaru. Fernadeova glava 1905. prostitutki. godine Pikaso je otkrio Carinika Rusoa. verovatno njegova prva pariska slika. godine. mada su ona očigledno još uvek evoluirala tokom njenog nastajanja. Ohrabren od svoga oca Hozea Ruisa Blaska umetnika i nastavnika umetnosti. Svedoči o uticaju Tuluz-Lotreka. kao npr. Alfredom Žarijem. ublaživši ovu slobodu Sezanovim osećajem za strukturnu disciplinu (retrospektivna Sezanova izložba je održana u Jesenjem salonu 1907. godine. Autopotret i Dva akta (sve iz 1906). Derena i Matisa. Pikasovim delima dominira element melanholije sa prikazima skitnica. Porodica akrobate (sve iz 1905). Gogena i Van Goga. kao i na slikama do početka 1904. Žena koja pegla. kao npr. U Parizu je iznajmio atelje u Vato Lavoar zgradi u kojoj su živeli slikari i Le Moulin de la Gellete pesnici sa Monmartra. kao npr. ova slika. nadahnuta. kao npr. Eksperimentalna priroda njegovog dela je postala još izrazitija u periodu 1906/07. sagledana u retrospektivi. Pesimizam njegovih ranih dela povukao se pred takozvanim ružičastim periodom.PIKASO Španski slikar. a njene forme su za Pikasa postale presedan od vrhunskog značaja. a slika urađena 1907) predstavljale su svestan pokušaj dovršenja njegovih istraživanja i. Le Moulin de la Gellete (1900). godine. crtač. godine Pikaso je upoznao Braka. „primitivnim" formama (isprva drevnim iberskim skulpturama. nije bila sputana tradicijom zapadne umetnosti. 33 . bulevarima. između ostalih sa Apolinerom. godine posredstvom Apolinera. javnim parkovima i trkalištima. umetničkim kritičarem Andre Salmonom. njegovom takozvanom plavom periodu. 1906. Ograničena eterična plava boja i pojednostavljene plastične forme su zajedničkim snagama stvorile intenzivnu melanholiju i patos udaljen od atmosferskih efekata impresionizma. Spada među nekolicinu najznačajnijih umetnika u celokupnoj istoriji zapadne umetnosti. koji su se upoznali 1907. 1906. Pikasova rana dela oličavaju njegovu izvanrednu moć asimilacije različitih uticaja i nesputanu volju za eksperimentisanjem. Iako svestan revolucionarne snage fovizma. prosjaka. Dečak koji vodi konja. koji mu je priredio prvu izložbu u Parizu 1901. oker i sive boje. Afrička Gertruda Štajn umetnost. U tom razdoblju Pikaso je stvorio i veći broj skulptura. gde je bio impresioniran delima TuluzLotreka. sa kojom se po prvi put susreo oko 1906/07. ostao je nedodirnut pr venstvenim značajem koji je ovaj pokret dodeljivao boji. godine). vajar. gde je uglavnom i živeo. U Autoportetu (1901). Epohalne Gospođice iz Avinjona (skice započete 1906.

a iste te godine (1914) i u polihromnoj. poprimivši sada novu ulogu . U kolažima. seče prostor. ujednačeno obojenih i jasno definisanih površina. iznalazeći nove forme. i zajedno sa trupom posetio Rim. do 1921. Krajem 1920-ih godina Pikaso se vratio bareljefima i skulpturama. godine. figura i njen plitki prostorni pozadinski ambijent su homogeno integrisani. i ponekad naizmenično koristeći slikarstvo i skulpturu. npr. kao npr. koji je kulminirao monumentalnim delom Tri muzičara (1921). Dve žene koje sede (1920). kao npr. Firencu i Barselonu. Kolosalne skulpturne figure. U fazi sintetičkog kubizma (1912-13 do 1916) . kao npr. mada će kubistička sredstva ostati prisutna u njegovom delu čak i decenijama kasnije. Slikar i njegov model (1928). Violina. Akt u sedećem položaju i Tri žene na kladencu (oba iz 1921) ukazuju na klasične subjekte. Napulj.Na ranim analitičkim kubističkim slikama (1909-12). izvedeni u sepiji i sivoj sa tek povremenom upotrebom maslinasto zelene i oker boje. godine prigušena boja ranog kubizma je bila napuštena. Raspeće i Kupačica koja sedi (oba iz 1930). Apsint. razdvojeni na sastavne elemente. npr. Mrtva priroda (1914). proniknuti i rekonstruisani u okvirima kompleksnog raspoređivanja preklapajućih prozirnih ravni. Pikaso je nastavio da radi u idiomu sintetičkog kubizma. Paradu (1917) i Pulsinelu (1920). Pikaso je učestvovao na prvoj nadrealističkoj izložbi (Pariz 1925) i bio autor članaka za nadrealističke publikacije. Senke i figure nisu logično povezane. Boja je naneta plakatski. kao npr. u Žena u fotelji (1913) i Kartaroš (1914). Portret Ambroaza Volara (1909-10). Divio se Engru i grčkom vaznom slikarstvu. međutim. čiji je jedan deo takođe napravljen u vidu Na plaži oslikane metalne konstrukcije. mada nije bio potpisnik nadrealističkih manifesta. Pompeju. itd. godine Pikaso je počeo da istražuje mogućnosti trodimenzionalnih konstrukcija u reljefu. Igraća karta. novina. Iste osobine odlikuju Udeov portret (1910). 1912. U periodu od 1914.npr. Sve je potčinjeno ritmu. do tog vremena. godine Pikaso se po prvi put otisnuo u Portret Ambroaza Volara oblast književnih ilustracija. 1911. forma je još uvek jasno prepoznatljiva. 34 . ali su stvorene paralelno sa kubističkim slikama. (1913). površinski nema volumena. Gitara. kubizam više nije bio Pikasov isključivi stil. Mrtva priroda na pletenoj stolici (1911-12).ona je isijavala sa ravnih. Pikaso je radio na dizajnu za nekoliko Dijagiljevljevih baleta (1917-24). kada je njegova saradnja sa Brakom okončana izbijanjem rata. ali je u Kanvajlerovom portretu (1910) sličnost napuštena u korist beskompromisne organizacije forme u prelomljene aspekte analitičkog kubizma. slobodna igru amfasa i profila. mada su tradicionalna pravila linearne perspektive napuštena -slobodno raščinjeni. slobodnostojećoj bronzanoj skulpturi. – karakteristična je upotreba pronađenih objekata. Međutim. Snažan uticaj klasicizma je. npr. ustuknuo pred estetičkom žestinom i mahnitošću Tri plesačice (1925). npr. Čaša. gde su po prvi put očigledni žestoke distorzije i nova sloboda izraza. Do 1913. Posete Italiji su moguće inspirisale klasicizam njegovih kompozicija figura iz perioda 1919-25. U godinama koje će uslediti njegove slobodno inventivne anatomije i arhitekture počele su da uključuju nadrealističke elemente. Figura žene (1928) i Žena u vrtu (192930).

konj beži sa obnaženom zenom. Žena koja plače.Od 1930-ih godina Pikaso je postajao sve preokupiraniji političkim komešanjima u Evropi. Konj prenosi bol na pticu i sve završava majkom sa detetom. najzad i geometrijskog lomljenja forme koje je bilo veliki dar kubizma. ali oličava bespomoćnost. Pikaso se svrstao na stranu Španske republike.650 ljudi. godine je uradio dve velike gravure. Kod Pikasa je uništena granica zatvorenog i javnog prostora. su inkorporisani u Gerniku. Ovo je zagonetan bakropis iz 1935. 35 . 1937. Slika je crno – belo.5m). Frojdovci dokazuju da je Pikaso šizofrenik. godine izbio Španski građanski rat. Ovidije). Žena i mrtvo dete (sve iz 1937). svetskog rata Pikaso je ovakvim scenama izražavao protest.Minotauromahije – Uporedo sa idejama nadrealizma. za 6 nedelja uradio je jako malo skica. Desno je Minotaur koji se umorno naslanja na zid. ta dva događaja nabijena simbolikom i objavljena (sa fotografijama) istog dana. Minotauri iz Volarove svite i Minotauromahije. kao i brojni crteži i studije. U slici se mogu prepoznati elementi antike (piramidalna kompozicija). borbu kroz život. Ovo ogromno platno nazvano je „najčuvenijom slikom našeg doba".000 metara i kao Ikar leteo pomoću veštačkih krila od platna. a po završetku rata ona je prebačena u Ameriku. Sa desna na levo je kuća u plamenu i žena koja vrišti upomoć i druga koja beži iz goruće kuće. da bi se shvatila kao dokument o stradanju. do nje je pali borac (polomljen mač) – agonija. npr. nazvanu po baskijskom gradu uništenom u vazdušnom napadu. dva goluba – obavezni element njegovih slika. aprila sa visine od 3. Gore je sunce i sveća. ali zbog dimenzija nije bila baš najbolja distanca za sagledavanje. Predstavljene su tri različite agonije. čovek-ptica. čest je i konj koji možda znači personifikaciju čoveka. Frankovi snovi i laži i Gernika. masovno i pojedinačno. u novinama predstavljala su osnovnu inspiraciju Gernike. Slika se čita sa desna na levo. sve je u jednom trouglu – zaplet drame. . svuda se strada.000 gledalaca sjurio u smrt. kada je Franko pao. Klem Zon. Ovu sliku je dobila Španija. masovnih medija (crno-beli kolorit koji podseća na novine). skočio je 25. Posvećena španskom građanskom ratu. Vlastitim individualnim simbolima dopunio je naraciju mitologije. Radio je mape i ilustracije na klasične tekstove (Aristofan. Konj se ponavlja. fašistička avijacija bombardovala je baskijski gradić Gerniku i tom prilikom ubila 1. U Gernici su simbolično preobličena dva događaja koja su se zbila u dva dana 1937. Kada je u julu 1936.siva. 26. aprila. bik je čest motiv. a devojčica predstavlja umetnikovu savest. Grafika ga je uvek privlačila. To je kompleksna alegorija koja izražava košmarnost ljudske tragedije. sprava je otkazala i on se pred 200. Jungovci tvrde da je ova slika arhetipska predstava bekstva iz Hada. (Dora Mar fotografisala je faze ove slike). maja.Dole je ranjena žena. Ta dva ubistva. Sutradan. Njegovo interesovanje za klasičnu mitologiju. kombinujući žestoku distorziju sa uzdržanom suptilnošću boje. 1. kraljica Sofija i kralj su za ovu sliku napravili posebnu prostoriju (6x3. baroka. noga sa strane. U toku 2. Glava konja. a na stepenicama je čovek (personifikacija Hrista). rezultiralo je čestom upotrebom teme Minotaura. kombinovano sa strašću prema borbama bikova. bio je i veliki ilustrator. suprotstavlja mu se (Minotauru) devojčica sa svetiljkom i cvećem. Ova slika je prikazana u španskom paviljonu na Pariskom svetskom sajmu ubrzo nakon svog dovršenja. Psihoanalitičari. ne zna se da li je slikano u kući ili na trgu. U trenutku kad je dobio ubrzanje i kad je trebalo da mu se otvori padobran.

Velaskesa i Manea). Njegovo posleratno delo je uključivalo nekoliko serija izvanredno inventivnih slika urađenih na osnovu dela drugih umetnika (Pusena. uključujući bronze Glava smrti (1943) i Čovek sa ovcama (prvo modelirana u glini. smelim i inovativnim po stilu i tehnici. godine Pikaso je postao član Francuske komunističke partije. Las Meninas snaga i sloboda koji karakterišu svaku fazu njegovog dela ponovo su postali očigledni u zapanjujućim novim slikama i gravurama koje je stvarao u poslednjim decenijama života. Delakroa. Koza (1950) i Majmun sa mladima (1952). Pikasov slikarski i vajarski učinak iz ratnog perioda bio je čudesan. 36 . kolažne konstrukcije (1912-16). kao i čudesan asortiman grafičkih dela i keramike. sve do poslednjeg dana. Pikaso će se ponovo vratiti ovoj temi u svom odgovoru na Korejski rat. npr. Gonsalesom (1928-32). Njegova finalna velika slika koja je izražavala užase Drugog svetskog rata bila je Kosturnica (1945). Bik (1943). u Korejskom masakru (1951) i u dve ogromne slike Rat i Mir (obe iz 1952). 1944. Pikaso je bio izuzetno produktivan do samog kraja života. Međutim. konstrukcije od kovanog gvožđa nastale u saradnji sa H. npr. Absintno staklo (1914). npr. Pikasova neprestana preokupacija formama u prostoru dobila je briljantno imaginativni izraz u njegovim pionirskim skulpturama (664 katalogiziranih) koje uključuju kubističke bronze (1909). Izvanredna raznolikost.Mačka proždire pticu i Noćni ribolov na Antibima (obe iz 1939). 1944). upotrebu serijskih proizvoda.Sa približavanjem Drugog svetskog rata naslikao veći broj predskazujućih slika.

Međutim. Delovi jednog predmeta stapaju se s drugim. kao i kubisti. slika mora da bude „sinteza onoga čega se sećamo i onoga što vidimo". Od sada treba da pevaju i odzvanjaju na našim platnima kao treštave. sirotinje i bede u velikim gradovima. njegov sistem posmatranja. agresiju. pokreće ga. Ponekad je teško da odredimo da li su za modernu umetnost značajniji njihovi manifesti ili njihova dela pošto u tekstovima ima više smelosti i proročkih vizija nego u slikama koje ponavljaju kubističku formu i tehniku neoimpresionista. uz zviždanje i tuču u sali. ali im nije smetalo da se posluže poentilističkom tehnikom. Kara. kretao se on. Suprotno tome. sledeći zakon uzbuđenja". mada su se razilazili u shvatanju suštine pojma. oni su ostvarili ono što su naumili: revolt. jer je verovao da će mašina izmeniti svet. Bala i Severni . Zbog toga su i predložili integraciju života i umetnosti kako bi posmatrača uveli u delo ili. treba živeti novim i modernim životom koji dolazi i u kome dominira samo jedna lepota . Da bi posmatrač mogao da se prenese u centar slike. u pariskom Figarou proklamovao pesnik Filipo Tomazo Marineti. tehnikom. kad slika figuru na balkonu. ubuduće ne treba da se izražavaju šapatom. Futurizam je uspeo da pomeri statičnu kubističku formu: na njihovim slikama pas je 37 . Kubizam su kritikovali zbog ženstvenosti i statičnosti. za futuriste četvrta dimenzija je bila jedan sistem multiplikacija koji ruši oblik i sliku. njegova osećanja. čovekovu psihu. ekološke katastrofe. futurista aktivira unutrašnju snagu i energiju predmeta. i pokušali da se potpuno prilagode tom svetu brzine koji je sa razvojem kapitalizma stupio na istorijsku scenu Zapada. poricanje. što će kao metod prihvatiti gotovo sve avangarde u XX veku. on se nije plašio otuđenja. Kubista je „kružio" oko predmeta kako bi analizirao njegove delove. automobilima. šamar javnom ukusu. FUTURIZAM Futurizam se pojavio u obliku prave eksplozije. radosti i vatrometa pronalazili ponekad i kod fovista. što je bio njihov osnovni cilj. Rusolo. skup tuđih otkrića i rešenja koja su oni spremno povezali linijama sila i u sve to ubacili anarhičnu i eksplozivnu sadržinu. toerija. Svaki njihov nastup zaista su pratile bučne izjave. poetika. kao što su inspiraciju za boje brzine. govorili o četvrtoj dimenziji. industrijom. „Naša osećanja. dvostruke redove kuća i drvoreda.lepota brzine. ubrzava i prati kako vibrira i kako umnožava i deformiše u prostoru. Futurista ne posmatra već živi predmet i pokušava da ostvari psihološku identifikaciju s njim. piše u njihovom manifestu. On je izjavio da odbacuje ceo stari svet. Njih petorica . Njima je bilo važnije da sruše staro nego da izgrade novo utvrđenom poretku treba suprotstaviti haos. već u sliku uvodi i sve što ta figura vidi: gužvu na ulici.svečano su objavili 1910.Boćoni. u stvari tip posebnog dinamizma koji usmerava unutrašnje sile oblika. „Trkački automobil je lepši od Nike samotračke" kaže patetično Marineti. svaki predmet „deluje na susedni kroz stvarnu borbu linija. ali su od njega uzeli geometrijski skrojenu formu. Futuristi su prihvatili tehničko društvo bez otpora i gorčine. uz slike je išla reč. avionima. trijumfalne fanfare". koji su inače prožimali mnoge njihove savremenike. kako se to kaže u Manifestu iz 1910. Za pesnikom dolaze slikari. oslanjajući se na poznata rešenja koja su nalazili u fondu modernog slikarstva. ponašanje. s manifestom koji je 1909. polemike. Njihov slikarski jezik bio je u osnovi eklektičan. godine: „Slikari su ispred naših očiju postavili objekte i osobe. Zbog toga su i oni. u torinskom pozorištu Manifest futurističkih slikara. pobunu.11. a time se postiže simultanost vremena i akcije i povezuje spoljašnja scena s unutrašnjim emocijama. dok je predmet ostajao statičan. prepliću i prožimaju. Na primer. Nastao u vreme kad je prva industrijska revolucija išla ka usponu. Futurizam je bio opsednut modernim svetom. a mi ćemo od sada posmatrača da postavimo u središte slike". slikar. futurista se ne ograničava samo na ono što on opaža. uglova i površina. pejzaž. niz detalja s leve i desne strane. tradiciju i građanske institucije: moramo uništiti biblioteke i muzeje koji kao groblje prekrivaju Italiju. Impresionizam su odbacili zbog refleksa svetlosti. bukom gradskog života. Futuristi su bili koncentrisani na stav prema svetu i na novu funkciju umetnosti tako da su zanemarili sopstvena praktična likovna istraživanja.

Verovatno da je tim otkrićem italijanski futurizam dao najznačajniji doprinos modernom slikarstvu. umetnost mere i broja.fenomen sile. Kubizam je uticao na futurističko slikarstvo stavom prema formi i geometrijskim lomljenjem oblika. Kada se kubizam i futurizam posmatraju na širem istorijskom planu. na ruski konstruktivizam i estetiku Bauhausa. a najviše kao linijasila. iako su u njegove redove pristigli novi pesnici i slikari. konj pojurio. Majka kao izvor novog života. forma-sila i unutrašnja sila. u stvari. sve se sliva jedno u drugo.Opraštanje – Brojevi vezani za slike. futurizam je bio slikarstvo duhovnog grča. prikazuju ubrzan gradski život.Bekstvo u kafe – Preuzima nešto od neoimpresionista. kao što je sa deformacijom oblika u kubizmu i futurizmu iscrpljen problem njegove nužnosti u umetničkom delu. nju je prožimao klasičan duh i prave paralele su u delima Pusena i Davida. može se reći da su u njima zaključena dva karakteristična procesa koja su započela sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka: osamostaljenje umetnosti kao posebne stvarnosti i degradacija predmetnog značenja slike. veliku pokretačku snagu koja se izražavala na različite načine.Jahači – brzina. Međutim. između ova dva pokreta postojala je značajna razlika. nezavisna od prirode. nove ideje. novu formu prikazivanja stvarnosti (brzina. avion poleteo. Pred slikarstvom je stajalo još jedno iskušenje: da ispita da li slika može i bez predmeta. ali su futuristi na nov način postavili problem umetnosti. vajar i pisac. Futuristima je mnogo pomagala savremena nauka. dinamike. Futuristi su simultano predstavljali razne projekcije. vidimo novi tip predstavljanja boje.Materija – Žena koja sedi (njegova majka). 38 .g. Javlja se i kuća i majka. osnove fizike – Teorija relativiteta vrlo je važna za slikarstvo koje napušta dotadašnji model prikazivanja i gradi novu strukturu. .potrčao. Inspirisan Marinetijevim futurističkim manifestom objavio je Manifest futurističkih slikara 1910. dinamiku i značenje cele slike. unutrašnje disharmonije. . Kubisti su stvorili novo slikarstvo. čitav niz asocijacija koje se povezuju. Kubizam je bio tipično racionalna. prate sliku. mašina) . ono što je u slikarstvu najvažnije. nikada ni jedan predmet nije izolovan iz sredine. promišljena i statična. svetlost dematerijalizuje. . koje je htelo da ukine granicu između umetnosti i života. Kod kubista Materija brojevi i slova su bez funkcije. Suprotno tome. koji je bio Balin učenik. sređena. Futuristi su promenili tematiku slike. Prihvata izlomljenost kubizma. Zbog toga su i odigrali tako presudnu ulogu u novijem razvoju. Više nije bilo potrebno dokazivati da je slika samostalna celina. UMBERTO BOČONI Slikar. kao što su u futurističkoj ekspresiji i nihilizmu mnoge podsticaje pronašli slikari Plavog jahača i glavni predstavnici dade. Posle prvog svetskog rata pokret se nije stvaralački produžio. vreme. poentilista. pretapaju jedan predmet u drugi. Oni gu pronašli i nešto što je bilo lično njihovo . Te semantičke jedinice deluju jedna na drugu i logično određuju ritam. Kubizam je direktno uticao na Maljeviča i Mondriana.

moraju se pratiti linije sila, tu se dešava pokret masa. Linijama se mora potčiniti struktura slike da bi se predstavila brzina. - Elastičnost – Slikar mora u svesti imati i ono što vidi i ono što zna, na taj način se gradi celovitost, sadržaj slike. - Dinamizam automobila – Kretanje uz pomoć linija sila. Multiplikovane linije forme.

ĐAKOMO BALA Ucitelj Severinija i Boconija - Devojka žuri na balkon – - Dinamizam psetanceta na lancu – Pokušaj da se predstavi kretanje stapanjem nekoliko slika. Pod uticajem fotografije i filma futuristi žele da naprave sintezu različitih stilova. ĐINO SEVERINI Ima kaleidoskopski pristup, gotovo da je nestao predmet. - Balerina, more i vaza sa cvećem – Predmet se ne može posmatrati izolovano. Umetnik treba da uđe u suštinu predmeta i sintetizuje istovremeno nekoliko uglova opažanja. Novi i drugačiji odnos prema prikazivanju sveta. KARLO KARA - Milanski bife – konfuzni enterijer kafića. Kara je 1916. godine napustio futurizam (koji i traje negde do 1916.g). Bočoni je bio mobilisan i poginuo u ratu, a Kara sledi de metafizičko slikarstvo De Kirika. ANTONIO SANT ELIJA - Centrala – Tvorac Manifesta realizuje svoje projekte i ideje, ali je skica po kojima su japanci pravili razne projekte.1914.godine nagoveštavao je grada, gde se istovremeno odvija više nivoa. Govorio je da svaka generacija 39

arhitekture. Ne ostavio gomile izgled modernog funkcija, u više treba da gradi grad

ispočetka da bi se postigao prosperitet u kulturi i arhitekturi, jer uklapanje u stare ideje znači ograničavanje arhitekte.


SKULPTURA FUTURIZMA UMBERTO BOČONI Polazeći od impresionističkih sku|ptura Medarda Rosa, nastojao je da figuru asimiluje u okolinu. Insistirao je na primeni svih vrsta materijala. Futuristička skulptura uticala je na konstruktivističku skulpturu i dadaistički asamblaž. napisao je manifest skulpture zasnovan na istim principima dinamizma klasičnih formi u pokretu, - Razvoj boce –U drugom delu manifesta skulpture govori se o materijalu.Očekuje se da se vajar oslobodi uniformisanosti i večnosti kamena i da prihvati estetiku svog vremena, estetiku mašine. Boca je otvorena, odmotana i spojena sa osnovom. - Konjanik i kuća – Izričito se traži da je skulptura u heterogenom materijalu (drvo, karton)...Kasnije asamblaž. ĐAKOMO BALA - Linija sile Boćonijeve pesnice – apstraktni sadržaj koji je Bala pokušao da materijalizuje. Aluminijumi, metal, boja. Boja ima važnu ulogu, ideja dolazi iz slikarstva i skulptura prihvata mnogo od tog progresa, insistira na deskriptivnom sadržaju. RAJMOND DIŠAN Poginuo je u 2. svetskom ratu, brat Marsela Dišana. Pokušao je da poveže konjsku glavu i nešto od principa mašine, zanimljiva sinteza. Čvrsto i nedeskriptivno prikazivanje volumena, polirana površina.


Sreten Stojanović je preko svog učitelja Burdela video ovo delo) U skulpturi je bilo veoma teško realizovati koncept ekspresionizma. što nam otežava da zaključimo da li figura pada ili se diže. ERNST BARLAH Severonemački vajar.NOĆ – ženska figura – Spuštene glave i ruku koje su položene na noge. svetskog rata izvršio je samoubistvo. izazvala je veliku pažnju mladih. a koristi kamen i bronzu. četvoronoške. Skulptura govori isključivo formom. veka i okrene se prošlosti. ali skulptura dobija emotivan. Ne zadržava se na detaljima. Po dolasku Hitlera njegovo delo je zabranjeno kao degenerativno. tapiserijom. . drvorezac. . evropskoj prošlosti (Mikelanđelo). crtač i pisac. Predstavlja čoveka na ponižavajući način. 42 . experimenti u svim materijalima. jer je ponudila nešto novo u odnosu na Rodena. Odlučio je da napusti uzore skulpture 19. ispitivanje skulpture kao oblikovanog prostora. Opredelio se za modelovanje.Veoma izdužena figura. Napravio je sintezu forme i sadržaja. Za vreme 1. Istražuje pokret i oblik na granici prirodnog (pod uticajem gotike). VILHELM LEMBRUK Nemački vajar.SKULPTURA NA POČETKU 20. veka odlazi u Pariz i u Luvru se divi primitivnoj kulturi.Ledja – Izložena početkom 20. Mejol se inače bavio i slikarstvom. veka. scenografijom. Uglavnom su to ženske figure. Vraća se počecima skulpture. već oblikuje masu. . jedno vreme je i radio kod njega u ateljeu. a ne atributima. svetskog rata dobija narudžbine za velike spomenike. i tako ostavlja utisak siluete. poštovalac Gogenovog rada. Oboren. Zatvorena je u sebe da se ne bi ništa nametalo. Svojim delima daje asocijativne i simboličke nazive. Volumen je potpuno ignorisan jer se figura gleda samo iz profila. Verovao je da je tamo sačuvan iskonski život prirode. Posle 1. podsticao je i mnoge vajare (čak i naše. I sam Roden je prihvatio to delo.Osvetnik – Figura je u pokretu. Tako je i stekao smelost za izduživanje figura. zatvorenim formama koje su pune unutrašnje energije. Pod uticajem je Mejola. zato što su naručioci dela mnogo uticali na skulptore. ličan odraz prema svetu. U jednoj ruci drži slomljen mač. Skulpture su mu obično malih dimenzija.VEKA Uticaj primitivne umetnosti. Prepoznatljiv je po kompaktnim. ARISTID MEJOL Povezan sa nabistima. dvodimenzionalnog crteža. posebno mu je interesantan ruski seljak. Na površini tog zatvorenog volumena se ništa ne dešava. urađena u bronzi. tanke ruke i noge. Poznaje Rodenov rad. Glava pada. Svoj izraz uobličio je posle puta u Rusiju. Pravi figure od gipsa i bronze. nema analize svetlosti. egejskoj umetnosti (kikladski idoli) i gotici. ali deluju vrlo monumentalno. njegovo shvatanje je prilično konzervativno. početkom 20.

Početak sveta – jaje. Stilizovana je. a istovremeno je te uglačane oblike stavljao na grubo tesane kamene pijedestale ili na postovlja istesana od drvenih stupaca. Boreći se sa istim problemom. Brankusi je odbio poziv. Poreklom je Rumun. života i smrti. od drveta.Adam i Eva – Jedno od njegovih najkontraveznijih dela. Njegovo delo je apstrakcija na prirodnim formama. Dela u bronzi i mermeru dovodio je do perfekcije. O ovome je više puta razmišljao i stalno je ponavljao ovaj lik( u serijama). a on je želeo da otkrije suštinu forme. U to vreme bilo je teško u tom materijalu postići tako visoku poliranost. Adam i Eva 43 . . Čak je i sam fotografisao svoja dela. ima i geometrijske i organske elemente koji čine celinu.Danaida – Organski spoj skulpture i postamenta. i alatke koje su pravili seljaci. Sam je deljao i klasao. .Adam – Od visoko poliranog metala. smatrao je da Roden previše insistirana površinskim efektima.KONSTANTIN BRANKUSI Ne pripada ni jednom pravcu. Njegova skulptura uvek ima otvorene poruke. Sa druge strane bio je pod uticajem drevne egipatske skulpture (stroga stilizacija). . na njega je uticala i folklorna. ornament na stolicama. presa za vino). Usredsredjen je na teme stvaranja. Ne razmišlja samo o skulpturi. Zapazio ga je Roden i pozvao ga da dođe u njegov atelje.. Postament je sastavni deo skulpture. Koristi nove materijale Brancusi. dovratnicima. govori o plodnosti. što je bilo neuobičajeno u to vreme. radjanja. već i o njenom postamentu koji sam pravi. Moderan odnos prema formi. U Parizu se zainteresovao za primitivnu umetnost. Izgleda kao totem. tradicionalna umetnost Rumunije. Insistira na perfekciji da bi postigao efekat ogledala. univerzalna forma od koje sve potiče. npr. . Kada je došao u Pariz već je poznavao vajarske tehnike i bio obrazovan. prvenstveno drvodeljstvo (ukrasi za kuću.

“Plavi Jahač” je bio zaokupljen apstrakcijom i čistim slikarstvom verujući da se umetnost ne oblikuje prema prirodi već od sopstvenih elemenata. VASILIJ KANDINSKI 44 . Ako od onoga što vizuelno opaža slikar uzme nekoliko vizuelnih podataka. Đorđe. sa Kleom putovao u Tunis. apstraktnim formama i psihološkim aspektima linije i boje. 1912. kao priroda. godine izlažu ponovo.Životinje u pejzažu AUGUST MAKE 1914. i tada je zvanično i istupila. svetskog rata 1914. On radi mnogo slika na temu ruskih bajki. unosi elemente ruske folklorne umetnosti. tokom boravka u Francuskoj impresionira ga Matisova slobodna upotreba boje. . Umetnike nisu povezivali isto stilsko opredeljenje ili neka jedinstvena slikarska forma već slični pogledi na epohu i položaj umetnika u savremenom svetu. Slikar životinja. Skoro uvek tema je ili princ na konju ili Sv. . Đorđa.Mrtva priroda –izraziti fovista. Bit onoga što vidimo nije u prividu. Njegova rana dela su inspirisana Kandinskim – izražavanje osećanja putem blještavih boja – a u zrelim delima forme postaju kontrolisane kubističkim osećajem za strukturu. njima se ne završava već otpočinje njegovo istraživanje – od predela i spoljašnje stvarnosti ostaju samo sintetizovani zvuci koji vode ka dubljem i bitnijem sloju. Naslovna strana almanaha – Plavi Jahač Ideja Kandinskog je bila vezana za Sv. Franc Mark i Gabriela Minter. S početkom 1. prestaju sa radom. što je bilo odlučujuće za nastajanje njegovog ličnog kolorističkog stila. godine je grupa nastala u Nemačkoj. FRANC MARK Istraživao je ekspresivne vrednosti boje. ALEKSEJ FON JAVLJENSKI Ruski slikar. obrazovao se u Moskvi i Minhenu. slike se odlikuju misticizmom – podsećaju na ikonu.APSTRAKCIJA – PLAVI JAHAČ Drugu umetničku grupu nemačkog eksresionizma “Plavi Jahač” osnovali su u Minhenu Vasilij Kandinski. intenzivne boje. priča i religioznih tema. već u toj unutrašnjoj konstrukciji koju jedino umetnik može da izrazi. Naglasak je na dečjoj umetnosti kao izvoru inspiracije.Žuti konji . 1911. ka mističnoj unutrašnjoj konstrukciji koja determiniše svaku prirodnu strukturu.

a zatim kod Franca Fon Štuka na Akademiji. Svoje kompozicije je podelio na melodijske (jednostavne) i simfonijske (složene). od povoda je ostala samo jedna ideja . narodnu poeziju. svetlo i tamno. Njegov razvoj do otkrića apstraktne umetnosti trajao je punih deset godina i sažeo iskustva impresionizma. već postavlja tri centra . Sklon filozofskom razmišljanju i odličan znalac muzike i poezije. kao što je crno „večito ćutanje bez mogućnosti i nade". 2. i tri bitna kretanja: od posmatrača. ona je potpuno zamenila predmet i ispunila sliku novim sadržajem koji nije izražen deskriptivno već metaforično: bojenim odnosima. Mada na prvi pogled deluje kao eksplozija boja koje slobodno i spontano padaju po platnu. kad hoće da prikaže potop. zatim spušta zrake i dramatično razigrava linije. hladno. 3. crveno-plavi i ružičastobeli . koja je bila cilj njegove slike.koji se nalaze u permanentnom sukobu. bajke. boga i čoveka. Kandinski nije odbacio predmet zbog prirode. daleko je važnije otkriti njenu metafizičku dubinu i unutrašnji ritam. razvijalo se njegovo apstraktno slikarstvo minhenskog perioda. to delo predstavlja osnovu njegovog slikarskog sitema. U tom razdoblju veoma je karakterističan jedan prodor neoromantizma. u sintezi intuicije i intelekta. u isti mah kad je naslikao prvi akvarel bez ikakvog predmeta bila završena i njegova knjiga O duhovnom u umetnosti. već zbog slike. ni obale. svaki umetnik. različitim znacima u pokretu. fovizma i ekspresionizma. patrijahalni život. s izvanrednim osećanjem za hromatske i psihološke mogućnosti boje. Kandinski polazi od toga da svaka forma ima unutrašnji sadržaj koji se sastoji od „principa unutrašnje nužnosti". Da bi to ostvario. Na primer. Boja je za njega bila sama po sebi zvučna tako da taj kvalitet nije trebalo dalje produbljivati. komplikovane. kad je stvorio eksplozivne slike koje su izražavale romantično oduševljenje. neba i zemlje. jer jedino u apstraktnom slikarstvu „duša dolazi do bespredmetne. Kako su ove druge razuđenije u strukturi i udaljenije od stvarnosti. Kandinski polazi od toga da svaka boja ima četiri osnovna zvuka: toplo. Realna inspiracija se potpuno istopila i ustupila mesto slikovnoj suštini. Boja je dobila isto simboličko značenje koje ima zvuk u muzici. Njih obrazuju tri mistične nužnosti: 1. secesije. a u drami Žuti zvuk između boje. slika je organizovana smišljeno i sistematično. U zbirci pesama Zvuci ispitivao je odnos između reči i zvuka. kao stvaralac. Kandinski je i teorijski pratio i beležio procese koji su nastajali u njegovim ranim slikama. prvo kod Antona Ažbea.ružičasti. za njih je izradio posebnu tipologiju i razdelio ih na tri vrste koje je nazvao Impresija (utisak iz spoljne prirode).veliko razaranje. belo nije boja snega već „ćutanje koje nije mrtvo". studira slikarstvo u Minhenu. U ta tri tipa. kad je Kandinski prešao na nacionalnu rusku tematiku kojom je pokušao da oživi prošlost. ostvaruje svoju osobenost u izrazu (elemenat ličnosti). on uspostavlja sistem velikih suprotnosti u kome boje ostvaruju značenje nezavisno od asocijacije na realno. Tako se boja odvaja od predmeta: zeleno za njega nije boja trave već „duhovno gašenje". ritmovima. 45 . kao u Kompoziciji VI. ka posmatraču i kretanje u sebi. reči i zvuka. Komplikovano i u suštini metafizičko. tako da je 1910. svaki umetnik kao sluga umetnosti ostvaruje umetnost u opštoj osobenosti (elemenat čistog i večito umetničkog). Improvizacija (utisci iz unutrašnje prirode) i Kompozicija (dalji razvoj i usavršavanje druge vrste). patetičnu viziju ratne katastrofe i metafizičku opoziciju između plavog i žutog. svaki umetnik kao dete svoje epohe ostvaruje u izrazu osobenost svoje epohe (element stila u unutrašnjoj vrednosti). on je najveću pažnju poklonio boji. nadčulne vibracije". kako bi u njoj „čisti zvuk" izbio u prvi plan. Na osnovu ovih kvaliteta. plavo ne označava nebo već duhovnu dubinu. Kandinski ne opisuje ni vodu.Doktor prava i ekonomije.

. Samostalnu izložbu održao je u Moskvi 1920. jer je Kandinski hteo da podvuče razliku između objektivnog i subjektivnog. on je prihvatio Oktobarsku revoluciju zbog mogućnosti da u njoj realizuje svoje ideje pošto je bilo prirodno da revolucija u društvu ima svoj odgovor u revoluciji u umetnosti. a zatim se pojavio nov sistem odnosa između linije. čime je zaključen njegov obiman i toliko značajan opus. plavo krug. forme se kre}u po beskrajnom prostoru. Ova slika deluje na posmatrača na osnovu instikta. Umesto bele podloge ima crnu. . Eksplozivne i dinamične forme ranijeg perioda počele su da se uređuju i disciplinuju. pet godina pre smrti autora. Sitlizovano i geometrizovano. a iste godine je predložio prvi program Instituta za umetničku kulturu koji je predstavljao neku vrstu sinteze između njegovih teorija. 46 . Taj dualizam izražen je u ravnoteži kontrasta između geometrijski strogo podeljene. Koristi transparentne forme. Otvorio je niz novih muzeja širom Rusije. Nove teorije detaljno su obrađene u knjizi Tačka i linija u površini koju je napisao na osnovu svojih pedagoških iskustava kao profesor Bauhausa i objavio 1926. govori celinama koje imaju mogućnost komunikacije. Apstraktna slika zahteva obrazovanog. U odnosu na slikarstvo minhenske faze. površine i boje u kome je boja vezana za određenu geometrijsku formu i liniju. pripremljenog posmatrača. Maljevičevog suprematizma i Tatlinove kulture materijala. nema vodećeg kretanja. a dodeljena mu je i slobodna majstorska radionica. U tim slikama disciplinovane ekspresije i velike sinteze. postavljen za profesora na Bauhausu. njegovi kontakti sa suprematizmom i konstruktivizmom nisu bili uzaludni. Ranije ekspresivno rasipanje boje ustupilo je mesto strogoj kompozicionoj shemi. Žuto je trougao. tona i boje su bezlične. nešto što je zadato posmatraču. Slika nema centar. te promene su se razvile u novo slikarstvo.g. crveno kvadrat. kasetirane površine i slobodnih znakova koji lebde iznad nje i čije ameboidne forme pokreću različite asocijacije. misao i strast. Slobodno organizuje leteće forme. hieroglifi (ono što je bitno za svaku civilizaciju). Iako je bio apolitičan i ideološki neopredeljen.Kompozicija 7 – Nagoveštaj prirode i arhitekture. opšteg i ličnog. a kada je decembra 1921. Mada je ovaj predlog odbijen. on je pokušao da izmiri duh i osećanje.Kad je izbio prvi svetski rat Kandinski je otišao za Rusiju u kojoj je ostao sve do kraja 1921.Kompozicija 10 – nastala 1944. godine. razlika je ogromna. napustio Rusiju i 1922. U periodu Bauhausa i u pariskom periodu (1932-1944) simbolične vrednosti linije. Prvo je izmenio osnovnu strukturu slike.

opozicije i asimetrije. bele i sive. plave i žute. svodi i sintetiše. ni bilo kakav pokušaj da se na platnu izazove iluzija o nekom objektu. U takvom postupku geometrija se pojavljuje kao prirodno sredstvo. Mondrian je bio ubeđen da iza „promenljivih prirodnih formi leži nepromenljiva čista realnost". Crveno drvo. „U budućnosti će. dakle.PIT MONDRIAN Holandski slikar. čisti izraz plasticizma naše sredine zameniti 47 .Suvo drvo. Njegov cilj nije bio da stvara ličnu već nadindividualnu umetnost. pa zato možemo da pratimo kako u slikama teče prečišćavanje struktura i s oblika otpada sve što je osobeno. želeći da stavi do znanja da suprematizam počinje iz praznine crnog kvadrata. tako da oblik prolazi kroz različite metamorfoze u kojima otkriva unutrašnju konstrukciju. do kvadrata došao u dugom procesu redukcije viđenog. On površinu nije slikao. Zbog toga on čitavu jednu deceniju između 1910. cilj njegove analize bitno je drukčiji. Boja se polaže plošno i organizuje ravnotežom suprotnosti između tri primarne boje: crvene. već realnost koja nastaje u granicama likovnih sredstava. koja je samo prividno hermetična. suprotno tome. i Pit Mondrian je prošao kroz kubizam. ali i u njenom izrazu dolazi do redukcije jer iz slike postepeno nestaju oble i krive linije. Isto načelo sprovedeno je i u pravougaonom položaju horizontalne i vertikalne linije. U slikarstvu je neophodno odbaciti sve što je subjektivno. zapravo onu apsolutnu pravilnost sadržanu ispod promenljivosti prirode. Sa Crnim kvadratom na beloj osnovi Maljevič je radikalno prekinuo sve asocijacije na realne oblike. lični doživljaj. odbacuje. Mondrian je bio kalvinista. Međutim. teozof i puritanac. Pikaso razlaže predmet da bi došao do onoga što je u njemu izuzetno i pojedinačno. doživljaj i osećanje. kao što je svaku liniju povukao lenjirom. kako bi s platna odstranio sve što je senzibilnost. Nekoliko njegovih serija . ostvare čiste plastične odnose. studirao je u Amsterdamu. Mondrijanova analiza ide za onim što je opšte i univerzalno. pa se i njegovo slikarstvo razvijalo postupno i logično. ekspresija. Mondrian je. jednostavna i njihov zadatak je da na osnovu kontrasta. i tu njegovu ideju ne treba zaboraviti bez obzira što ona danas liči na utopiju. lično i nebitno. i 1920. kaže on. sledeći osnovnu težnju za redom. On kaže da bi „bilo najbolje da se neoplasticizam označi imenom realne umetnosti" ali pod pojmom realno i realistično ne podrazumeva kopiranje prirode. nego bojio tako kompaktno da se trag četke ne prepozna. ali je iz njegovih otkrića deduktivnom logikom izvukao zaključke koji su ga doveli do čiste apstrakcije. a ugao pedantno izmerio šestarom. boje vrednost materije. za strukturom koja je zajednička svim predmetima. što ga razlikuje od drugih predmeta. Stabla u cvatu. svetlosnu organizaciju površine i oštru liniju i s tim sredstvima započeo proces velikog svodjenja. Ne-boje imaju vrednost prostora. Mrtva priroda sa posudom . Kao i Maljevič. To metodično i racionalno konstruisanje. Mondrian je čvrsto verovao u demokratske ideale i u to da će se umetnost velike ravnoteže preneti u život. u njenoj suštini. On je od kubista prihvatio analitički metod. i tri ne-boje: crne. koje podseća na jezik matematike utoliko što i ona u prirodnim pojavama traži apstraktnu suštinu.pokazuje da se on na jedan motiv vraćao u svim fazama razvoja. Sredstva su. Mondrian je sprovodio odlučno i bez kompromisa.

Vils i drugi). boja je poletnija i radosnija. u stvari jedna prostorno opredmećena Mondrianova slika. otišao je za Njujork u kome se okupila velika grupa evropskih slikara i pisaca koji su izbegli ispred nacizma. ritam življi. Oni su uspeli da ideje De Stijla i neoplasticizma prenesu u tipografiju. enterijer i arhitekturu. Vantongerlo. nezavisno od spoljašnje stvarnosti. on je sa Teom van Dusburgom prešao u akciju i pokrenuo časopis De Stijl u kome su objavljivani mnogi članci o sintezi umetnosti koji su časopis pretvorili u istoimeni pokret. u kome su i Van Dusburg i Mondrian objavili po jednu teorijsku knjigu i održali niz predavanja o mogućnostima neoplasticizma da se integriše sa životom. Prvi put slikarstvo je dokazalo da može bez predmeta. jer je ostao bez idejnog vođe i animatora. 48 . Husar) okupili i mnogi arhitekti (Aud. o čemu ubedljivo govori Ritfeldova Šreder-haus u Utrehtu. U vreme prvog svetskog rata. A da bi se uspelo u tome. De Stijl je izvršio veliki uticaj na mnoge umetnike u Evropi. Iako horizontala i vertikala ostaju glavna struktura kompozicije. Za Mondriana to nije bila samo suva teorija. Bespredmetna umetnost Kandinskog. Slika nastala na temeljima muzike. svedeno na one sile koje je samo proizvelo. pre svega JAZZa. Oko njih su se pored slikara i skulptora (Bart van der Lek.umetničko delo. neophodna je orijentacija ka univerzalnom postavljanju i rešavanju pritisaka prirode. Posle Van Dusburgove smrti 1931. Maljeviča i Mondriana predstavljala je završetak procesa koji je započeo s impresionizmom i Sezanovim teorijama: u potpunosti je ostvarena ideja o slici kosmičkom uni-verzumu koja ima sopstvene zakone izgradnje i načela razvoja. automobilčićima i sl. jer ćemo živeti u ostvarenoj umetnosti. U tim poslednjim godinama života u Mondrianovom slikarstvu je došlo do izvesne promene. sa kružićima koji podsećaju na svetla velegrada (Brodvej bugi-vugi. De Stijl se prirodno ugasio. Umetnost će iščeznuti u masi kada život sam dobije u uravnoteženosti". pravougaone trake uže. Tada nećemo neophodno imati slike i skulpture. crne linije su nestale. Kad je izbio drugi svetski rat. RITAM je noseća struktura slike. 1917. Viktori bugi-vugi). U Americi njegove slike dobijaju na vedrosti i svežini. Ovu sliku porede sa velegradom u perspektivi iz vazduha. naročito na nemački Bauhaus. Ritfeld. a Mondrian je nastavio da produbljuje svoje slikarstvo univerzalnih harmonija. a u to vreme popularne ali ne i zvanične muzika.

a drugi formu u ateljeu. tj. Nisu poštovali određene dogme i principe.. vajarstvo.Tri savršene forme su lopta–krug. Vizuelne umetnosti i arhitekturu trebalo je proučavati i primenjivati kao srodne aktivnosti. Skulptura je postala mobilna. Moholj-Nadj je postao upravnik novog Bauhausa u Čikagu. Pol Kle. svi su zajedno 24h. od strane nacističkih vlasti. obradu stakla…Ova struktura pruzeta je u mnogim školama u Evropi. već studije statičko. diskutuju… Postojali su razni odseci koji su podrazumevali lepe i primenjene umetnosti: slikarstvo. LASLO MOHOLJI NAĐ Madjarski vajar. Uradio je projekat mašine za scenografiju. razmenjujući ideje. Medju predavačima bili su Kle. nakon čega su se i mnogi umetnici preselili u SAD. Napravljena je od vrlo sjajno poliranog metala. Njen cilj je bio ujedinjavanje umetničkih disciplina. dobija elektromotor. HERBERT BAJER Grafički dizajner. Inače u Bauhausu nema skulpture. Na naslovnoj stranici Manifesta je katedrala. išli su u radionice. Preselili su se u Desau jer u Vajmaru nisu imali takve uslove.kupa-trougao. Kandinski itd. Kroz rešetku se prelama svetlost tako što se ona okreće. Spektar sa dva središta: krug i kvadrat. Amerikanac Lajonel Fajninger. internat. boju zamenjuje svetlošću. Imao je viziju kako umetnost 20.. mobilna skulptura. na jednom mestu su: škola. Kakva boja i kog spektra odgovara kojoj površini.Bauhaus je zatvoren 1933. zanimali su ga dinamički odnosi formi u prostoru. Vajar koristi predmete u sekundarnoj funkciji. godine osnovao arhitekt Gropius. slikar. Bavio se pitanjima spektra. tapiseriju. vile i stanovi profesora. Uključio je u rad ljude bez arhitektonskog iskustva. Učenik prvenstveno mora da savlada zanat. 1925. Poput Gaboa. 1937. keramiku. dizajner i fotograf. radionice. 49 .Delo br. Ideja Bauhausa je bila školovanje stručnjaka za pravljenje predmeta za industrijsku proizvodnju. veka treba da se uključi u nove tokove društva i njegove nove potrebe. Lepo je ono što je funkcionalno! Divili su se umetnosti gotike. Zainteresovan za sve mogućnosti skulpture. 7 – Isprepletani oblici. godina u Desau dobijaju prostor i Gropius projektuje školu. novi principi. Osnovni cilj bio je podučavanje dizajna prilagodjenog mašinskoj proizvodnji. . Austrijanac Johan Iten. prvenstveno slikare bez dobre reputacije: Kandinski . Mašina za scenografiju je proizvodila i zvuk. uzor im je graditeljstvo gotike.kocka–kvadrat. VALTER GROPIUS Gradio je novim materijalima kao što su staklo i gvožđe.dinamičkih odnosa.BAUHAUS Školu je u Vajmaru 1919. Oskar Šlemer i drugi predavači i profesori. Postojala su dva paralelna kursa od kojih je jedan proučavao materijale i tehnike. i 1926. pitanjima boja. Kvadrat mora biti u suštini svakog predmeta.

Počeo je da crta kao dete. efekte su predstavljae vizuelne forme. godine. Dubok uticaj Delonea i orfizma (boja je slika). knjige . ovo je jedna od prvih škola sa časovima fotografije. nije samo tekst u centru pažnje. . članovi DE STILA. održava letnje seminare i pripada svetskom vrhu. Kle. Na kontrastu se dobija osećaj prostora. Bauhaus je preživeo i Hitlera i 2. jer imaju jesenje boje. a Čikago je postao najznačajniji umetnički centar. Naziv je deo slike kao celine. Fotografija je vrlo važna. širio se uticaj po celom svetu.Kvadrat – Proučavao je odnose i intezitete boja. Gropius ga poziva da predaje na Bauhausu. Lomio se između muzike i likovne umetnosti. Mnogo su izlagali i pripremali različite publikacije. TOTAL DIZAJN. prepuštajući da ga olovka ili četkca vodi.tih. stilizacija i geometrizacija. Mnogi umetnici su odlazili u Čikago sredinom 30. poznavao je i kubizam. . kao i Delacroixa dojmili boje i prozračnost atmosfere. kuće i drveće. materijale. .). sagledavaju sve potrebe. POL KLE Rođen je u Švajcarskoj. ceo list je komponovan kao celina. doživljava se kao jedan sistem. jer ona stvaraju dela bez presije. Izdavali su i časopis sve do 1933. otvorio je novi pristup u oblikovanju u svim disciplinama koje su uključene u stvaranje jedne kuće.. Jeftin način oblikovanja. Studirao je u Minhenu kod Franc Fon Štuka. Profesori su objavljivali svoje teorijske tekstove.Jesen u selu – Niz kuća koje evociraju uspomenu na jesen. svesno ih redukuju. sa Makeom putuje u Tunis gde su ga.. Radili su projekte za izložbe. pejzaž. ponovo okupljeni stvorili su novi Bauhaus. godine.Genije – je greška u univerzumu. Najcelovitiji sistem. a ne intelektualne i literarne zamisli. bio je violinista. potpuna sloboda. Paralelno sa slovima mnogo se koriste i grafički elementi. Učestvovali su i drugi umetnici:Rusi. U Kleovom delu.. nepoštujući nikakve standarde i kanone. učestvuje na izložbi Plavog Jahača. ali raspoređeno na drugačiji način. ostali su i do danas nezamenjivi... Neki proizvodi su večni. funkcije. sajamske štandove. potiče iz muzičke porodice. JOZEF ALBERS .Pun mesec – 1914. sliva koja idu vertikalno. 1911. slobodni naučnici koji sami grade fantaziju. Njihove ideje se i danas mogu koristiti (odnos horizontala i vertikala. stranica deluje kao forma. Koristi i boje i ritmove da evocira određene sadržaje. 50 . cene…Pokrenuli su mnoge ideje. Danas postoji obnovljen. Jednostavna štampa bez mnogo boja. Koristio je i radove dece. Svoje iskustvo je preneo u SAD. kataloge. Kle je stvaralački čin posmatrao kao magično iskustvo u kojem je umetnik uspeo da sjedini unutarnju viziju sa spoljašnjim vizijom sveta. a onda bi njegovo svesno iskustvo ulazilo da završi sliku. 1920. Dečji crteži lebde u neodredjenom prostoru komponovanom od suptilnih harmonija boje i svetlosti koje doprinose misteriji. za razliku od dadaista i nadrealista. a žena mu je bila pijanistkinja. Njegove slike odišu treperavom energijom koja pre izgleda organska nego geometrijska. Bauhaus je imao širok i značajan uticaj na sve oblasti dizajna danas. U početku je radio bakroreze koji su podsećali na nemačku renesansu. Mohonji. svetski rat i opet ponovo oživeo kada je počela obnova. ne uklapa se u sistem prirode.. Ne razmišlja da li je apstraktno ili figurativno.Analiza koja boja ide uz koju formu i koji se efekat postiže. dok se ne bi pojavila neka predstava. Nađ i drugi objavili su svoja teorijska razmišljanja.

. drevno iskustvo – u trakama su saopštavali određene poruke. ali za harmoniju boja. već samo koristi plavu. takva skala boja koja daje harmoniski zvuk. Kle je voleo igre. Kle ima doživljaj zvuka kao i Kandinski. veka.Pastorala – ritmovi – pejzaž. Svetlost 51 . U Bauhausu je vodio tapiseriju. pastele.Stari zvuk – Magičan kvadrat. već zato što ono nudi otvoreno polje komunikacije. materijale i podloge. Neki su mislili da je to po ugledu na šah. Proučavao je staro pismo. Kle je izuzetno plodan.ak godina. Stari zvuk Svetlost i još mnogo toga – Zahteva od posmatrača da se uključi u igru. ne ograničava ga materijal. da prihvati i učestvuje u rešavanju rebusa. Pri vrhu je horizont i traka neba. Zainteresovan za proučavanje pisma. što je ključno za čovekovu civilizaciju. slojevi. lesonitu. . naročito dečije koje podrazumevaju vizuelne predstave. crvenu i žutu. svaka strana isti zbir. Bojena polja mogu davati isti zbir. menjao tehnike. na staklu.. čije znakove predstavljaju vizuelne predstave kojima se može preneti poruka prepoznatljiva i za čoveka 20. Prihvata i način rada poentilista. ne stavlja boje jednu porde druge. pismo to prevazilazi. Umetnik može da se izražava u svemu što mu dođe pod ruku... Vizuelizuje Šenbergovu deseto – tonsku lestvicu. Različite civilizacije. god. Često je radio dela malog formata. nailazi ciklus po principu šahovskih polja i magičnog kvadrata. kao da je gledano arheološkom sondom.. 1923-24. Usvojio je i neke ideje kubista – geometrizacija. Želi da pokaže zvučni ton njegove slike. radio je 20. Radio akvarele. ne samo zbog komunikacije dvoje ljudi.

možda je to i od njih video). Pojavljuju se slova na slici (to su upotrebljavali i Pikaso i Brak. Usvojio multicipaciju oblika da bi dočarao njihovo kretanje. duh. . jabuke i flaše. on je prezirao prošlost i kanone u ljudskim odnosima. on je prošao kroz neobične metamorfoze. čisto bojene površine (kao fovisti). Međutim. modernijim. bez onog angažovanog stava prema umetnosti i svetu koji je imao neoprimitivizam. Naglašene linije sila (svetla).futurizam ili budetljanstvo . Van Goga. Pošto je časopis ugašen. u mnogo čemu hermetična. Larionov i N. otvorenijim prema budućnosti koju je futuristička vizija videla u pobedi mašine i u oslobođenju svih čovekovih energija. on nije odbacio već na nov način preformulisao tipove mimetizma. Lučizam je i kao pokret i kao teoriju stvorio osnivač Magarećeg repa i jedan od glavnih animatora ruske avangarde. arhitekata. engleski moderan stil. želeo je da preobrazi svet i učini ga boljim. NATALIJA GONČAROVA Zelena i žuta šuma – Ima bojeni ritam. stoji u Manifestu. pokret koji je buknuo kad i lučizam . Lučizam je stroga teorija koja stremi čistom sli karstvu. Intenzivan kolorit. francuske kubiste.Svetlost ulice – apstraktno komponovano delo. pisaca. označava prostorne oblike nastale presecanjem zrakova odbijenih sa različitih predmeta. Ruski futurizam se borio protiv buržoaske kulture i malograđanskog ukusa. zračenja. Mihail Larionov. tehnička i tehnološka. Insistirao je na dekorativnosti i intenzivnom koloritu. Linije svetla. „Stil rajonističkog slikarstva. Pripremljen u Magarećem repu. Gogena. kišu i travu u proleće. od mah preveden i objavljen u ruskim novinama. kompozitora. to se moglo videti na ruskim ikonama i delima folklorne umetnosti. Ruskoj javnosti oni su prikazivali i tumačili Sezana. Usled takvog zračenja. predmeti gube svoj primarni realistički izgled pa se zbog toga njihova projekcija na platnu izražava nizom slobodnih formi. futurizam se u Rusiji razvijao potpuno nezavisno od italijanskog iskustva.Devojka na ulici – usvojio stavove futurista. od kubofuturizma do suprematizma i konstruktivizma i postao sinonim za napredne i neformalne pokrete. MIHAIL LARIONOV . koji je 1913. bečku secesiju. kasnije i za sve „leve tendencije s" u godinama Revolucije.. Iako je Marinetijev Manifest futurizma iz 1909. Oko njih se stvaraju dve grupe: prva Pub karo. naročito u genezi ruskog konstruktivizma. objavio Manifest lučizma i za svoje ideje pridobio Nataliju Gončarovu. 52 . Lučizam je u prvi plan postavio objekt koji emituje zrake zbog čega je njegova percepcija relativna jer se vizuelno primanje egzaktnih podataka svodi na zbir svetlosnih odblesaka koji dopiru do posmatračevih očiju. praksa i slikarstvo Sveta umetnosti nisu prestali da postoje Novi naraštaj predvode M.RUSKA AVANGARDA Oko časopisa Svet umetnosti (Mir iskustva) okupio se niz mladih ruskih intelektualaca –slikara.. Gončarova. ali on nije odlučno prekinuo vezu s predmetom i realnim je u tom pogledu daleko određeniji. lučizam (rajonizam) i futurizam. Slikar više nije smeo da slika pitome ravnice i olujne oblake. mitove i bajke -morao je da se usmeri ka modernom načinu života. Lučizam je odigrao značajnu ulogu u avangardnim pokretima Rusije. a zatim Magareći rep.

vremena i prostora". u avangardnim pokretima Rusije vodeću ulogu igrao je Kazimir Maljevič. Na njegovo stvaralaštvo presudno su uticali kubizam i rusko budetljanstvo. i umetnik se mora osloboditi tog guranja i slaganja kulisa kako bi došao do prave istine. koja nije ni predmet ni u predmetu. Maljevič je uradio skice. Suprematizam je imao svoju slikarsku praksu. Maljevič je naslikao Beli kvadrat na belom. Već 1913. logično.zasniva se na predstavi beskonačnog u kome se kreću određene forme koje se mogu otkriti pomoću energije (ekonomije) crnog i belog. crveno ili zeleno. Maljevič im menja energiju. Maljevič je radikalniji od Kandinskog. još uvek predviđao jedan tip slike . žuto. imaju sopstvenu funkciju . pokreće. Prema njegovom mišljenju. nadlične i univerzalne. na poslednjoj futurističkoj izložbi. Uzbuđenje je presudan stav u Maljevičevoj teoriji. Kručonih i Matjušin stvorili prvu futurističku operu Pobeda nad suncem. iskustva. Ta dva stanja. jer je Kandinski u godinama do prvog rata. Suprematistički sistem . uzbuđenje i misao. Maljevič nije odbacio predmet zato što je verovao da se bez.njega može stvoriti slika.uzbuđenje je temelj i poreklo života. sklonosti: to je pre filozofski bojeni sistem shvatanja novih ostvarenja mojih zamisli kao sredstva saznanja". neminovno. a sam Maljevič je napisao niz značajnih studija u kojima je teorijski i filozofski produbio svoja shvatanja. „nešto čisto. krug i trougao . stvarnost je zatvorena prividom.ali su logično povezana tako da obrazuju beskonačni duhovni svet koji teži savršenstvu i u kome nastaje umetnost suprematizma. lični doživljaj. pravougaonik. Posle revolucije. kad su on. a ubrzo i sliku Crni kvadrat na beloj osnovi. iza njene spoljne opne. sliku koja je 53 . organizuje kao nove semantičke celine. „Crni kvadrat je ustanovio energiju koju sam uveo kao petu dimenziju u umetnosti". nesvesno. Petu dimenziju u crnom kvadratu treba shvatiti kao metafizičku metaforu čije je značenje u apsolutnoj nepredmetnosti. U njima uzbuđenje dostiže stanje predstave i razvija se do suda ili mišljenja pomoću kojih se svet pojava realizuje u svesti. u njemu dolazi do stvaranja novih energijskih sklopova koji modifikuju formu i menjaju obojenost.kvadrat. drugo dinamičnu . Kod Maljeviča je ukinut svaki prirodni. predmetni i istorijski aspekt i slikarstvo je svedeno na odnose koje je u stanju samo da proizvede u obliku plastične i koherentne celine. već s one strane. koju je prvi put izložio 1915. u nevidljivom. Drugi stupanj su misli. Sistem je izgrađen u vremenu i prostoru. našom predstavom.impresija . već ono što je u stvarnosti.KAZIMIR MALJEVIČ Dok je Kandinski u Minhenu radio na organizaciji izložbi Plavog jahača. već najvišu snagu u unutrašnjem čovekovom biću . Tada je započela istorija suprematizma kao pokreta.u kojoj je izražen utisak iz spoljne prirode. s kojima se ne može izraziti stvarnost. bez oznake broja.uzete su prirodno. Kako je kretanje beskonačno. što je na neki način blisko linijama sile koje smo upoznali kod futurista. Zato on kaže: „Suprematističko bojeno mišljenje pokazalo je da volja može ispoljiti svoj stvaralački sistem onda kada umetnik ukine predmet kao slikarsku osnovu. senzibilitet. što znači da forma nije ništa drugo do energija koja boji svoje kretanje. Kad te forme oboji u plavo. i u vizuelnom i filozofskom smislu. on se razvijao brzo i sticao pristalice među mladima. nezavisno od bilo kakve estetske lepote.prvo statičnu. ali pod njim on ne podrazumeva emociju. ali on nije slikarstvo u onom smislu kako ga poznajemo u tradiciji. jer predstavljaju idealno sredstvo: to su forme duha. već zato što je bio nepoverljiv prema realnom svetu uopšte. u uzbuđenju koje umetnost mora da otelotvori. Osnovne geometrijske forme .

često bojeni i otvoreni prema prostoru.. Predviđena su dešavanja u kongresnim dvoranama. kontrareljefi su nagovestili nov poredak vrednosti. Svaki od spratova (prostora) ima određenu funkciju – jasna društvena uloga. Time su postavljeni temelji estetici osvajanja realnog prostora putem pravih materijala iz koje je izveden čitav konstruktivistički pokret. Došavši u središte suprematističkog univerzuma. Radio je ilustracije za knjigu Majakovskog: Ledi Marš VLADIMIR TATLJIN Osnivač ruskog konstruktivizma. a loptica.Umetnici su dali snažan pečat novoj vlasti (plakati. ..Proun (1. Revolucija je u početku podržavala revolucionarne ideje – putujuće izložbe vozovima. 30. ali i kraj slikarstva . Ovo je militantan.Beli i crveni – Beli: ostatak ruske carske vojske koja je pokušala da zaustavi prodor revolucije. polulopta na vrhu – za jedan dan. propagandni plakat.2. zbog čega je i imao sukob sa Maljevičem. Ovaj projekat zamišljen je u vreme burnih revolucionarnih dešavanja. cilindar za nedelju dana. dok je Tatljin bio angažovan najviše od svih. Na vrhu su predviđene radio stanice – za emitovanje parola. iz slikarske prakse prerastao u filozofski sistem. uz pomoć mladog Aleksandra Rodčenka i Georgija Jakulova. uticaj Pikasovih kolaža u skulpturi. Dva pola istog naroda sukobljavaju se u građanskom ratu. razvili su se iz kubizma. dekorisao Vladimir Tatlin.utopijska budućnost sveta u kojoj će doći do totalnog oslobođenja čovekove svesti. s perspektivnim iluzijama. Maljevič je bio na strani revolucije. beli kvadrat je objavio kraj suprematizma. pokazao je da estetika supermatizma ne mora biti daleko od stvarnosti. stakla i drveta. Zamisao je bila da se donji nivo(kocka) okrene oko sopstvene ose za godinu dana (kao Zemlja). EL LISICKI Poigravao se elementima geometrijske apstrakcije.Maketa – (za spomenik trećoj internacionali) – čelična konstrukcija drži forme od stakla. Čisto i jednostavno grafičko rešenje. i 1917. ali već je 1930. Suprematizam je za njega bio nešto više od umetnosti . godišnjicu ulaska u zimski dvorac... . . Njegovi slikani reljefi i kontrareljefi urađeni između 1913. Kafe Pitoresk je 1917. spektakle ne trgovima. partiskim prostorijama. godine zabranjen svaki vid udruživanja – postoji samo jedna umetnost – socrealizam.)Autor koji je napravio sintezu između Maljevičevog supermatizma i konstruktivizma (Tatljin). ali je bio po strani dešavanja. misao o njoj.sliku je zamenila reč.. Urađeni od lima.Spomenik trećoj internacionali – Delo zamišljeno je da bude visoko oko 400m. bibliotekma. . gvožđa. Tri suprematistička kvadrata predstavljaju uspostavljanje određenih pogleda na svet i ustrojstvo sveta. crveni trougao. Oni su medju prvim potpunim apstrakcijama – predhodnici dadaističkih skulptura Kurta Švitersa. tj. U njoj se oslobodio i ranijih formi i bojene energije. i suprematizam je posle 1920. drugi nivo (piramida) za mesec dana. tipa:danas smo svi srećni.. 54 . Beli krug.20. jer je beli kvadrat postao znak čistote čovekovog stvaralačkog života.3.predstavljala krajnji cilj u razvoju suprematizma: apsolutnu bespredmetnost. propagandni materijali).

NAUM GABO 1915. 1920. Tatlin i grupa oko njega insistirali su na tome da umetnost mora da služi revoluciji. arhitekturi. počeo je da radi seriju glava i celih figura od komada kartona ili tankog lima. radio je sa Tatljinom. Gabo napušta Rusiju i u Berlinu.. 1916. plastike i metala. Parizu i V.RODČENKO Pod uticajem Maljeviča. Od 1920. okrenuo se ideji (kao Tatljin) da umetnik mora da služi revoluciji praktičnom primenom svoje umetnosti u gradjevinarstvu. ANTOAN PEVSNER Brat Nauma Gaboa 55 . i napisali Realistički manifest. čemu su se usprotivili Naum Gabo i Pevsner. Britaniji nastavlja da razvija svoje ideje u konstrukcijama napravljenim od stakla. undustrijskom dizajnu.. koji su se borili za opstanak nezavisnog umetnika.

preuveličane ruke. Oto Diks je bio profesor u Frankfurtu i po dolasku Hitlera. . jer su svakodnevni predmeti prikazani s neočekivanom i preterano detaljnom otvorenošću. Za opisivanje dela ovih umetnika korišćen je i termin magični realizam. ali samo nekoliko dana nakon toga umire. svetskog rata vraća u Nemačku. Diks je izvanredan portretista.Portret Silvije fon Halten – Ona je bila kritičar i to vrlo angažovana u raskrinkivanju svih ružnih afera – prsti su joj kao kandže. . On govori cretžom. OTO DIKS Uticaj nemačke gotike. Magični realizam – oblik prestavljanja koji poprima atmosferu fantastičnog.Otac i majka – Depresivan pogled.Smrt pesnika Anice – kubizam. jako važna linija. satirične slike i crteži. oživljena je neka vrsta naturalizma (Lajbl). nervozan. iskidan. On se odmah posle 2. Hartlaub. Njegov crtež je vrlo važan. F.Karneval – Pijanstveo i transformacija ljudi koji piju.NEMAČKO SLIKARSTVO NOVE OBJEKTIVNOSTI Nova objektivnost je termin koji je 1923. kubizma i dade. kao dečiji crtež. Njegova lična iskustva iz rata i bolnice ostavila su su žestok utisak. sa dolaskom Hitlera na vlast beži u Ameriku 1932. . GEORG GROS Najpoznatiji po svojim crtežima perom i tušem koji su predstavljali satirične prikaze nemačke nacije tokom i posle I svetskog rata. izrazito realističke. 56 . ekspresionizamGros je zapamćen po odličnim grafikama i ciklusu ''Ecce homo'' . koji izražavaju razočaranje i predstavljaju formu socijalnog realizma. i očekivalo se da će kao veliki levičar i satiričar i u Americi nastaviti istu karijeru. Ovde je opet. on na neumoljiv način prikazuje svu tragediju mukotrpnog rada – depresivan pogled na život. vraća se tradiciji. . ponekad groteske. agresivni su. vidi se svaki konac. Vraća se Direru i Grinevaldu (gotici) – sve definiše linijom. svaka dlaka. ništa se ne može prećutati. Lica su kao maske. da bi opisao dela Grosa. on se povlači u malo mesto i radi u ilegali.Prevaspitanje Toma – Oficiri koji maltretiraju madiće u luci gde je i Gros bio.Autoportret sa cvetom – On kritikuje ali sa željom da se obnovi i uzdigne nemački duh. . govori neposredno i jasno kritički. direktor Kunsthalea u Minhenu. Gros je javno eksponiran i prvi napušta Nemačku. Glavne odlike su jasne. fovizam. Deluje pomalo kao ikona.On predstavlja jedan tip ličnosti (kao kod Engra:Bankar) i prevazilazi Silvijin portret. Na ekspresivan način deformiše njeno telo. Bekmana i Diksa. ali on je umoran i radi pejzaže o megalopolisu na melanholičan i depresivan način. detaljne. . skovao G.Priča o mornaru Mileru – Vraća se folkloru.

Levo krilo: Sadizam. Kralj je okrenut leđima. Sredina: Kralj i kraljica su se oslobodili. -Odlazak – Triptih .alegorija putovanja. Desno: Izjalovljenost. a dete označava sloboda u krilu. Munchov uticaj.MAKS BEKMAN Privlačilo ga je nemačko i nizozemsko slikarstvo rane renesanse. on je posmatrač.Autoportret – Stisnute usne. čovekovo samomučenje. Kralj i kraljica na čamcu sa detetom i njihovim dželatom.Središnji pano . neodlučnost. nosi svoj leš (svoje grehe). 57 . . kao i holandski slikari XVIII veka. čovekovo mučenje drugih. tvrda jaka kontura.

dada je pronalazila specifična i nova sredstva kojima je izrazila svoju destrukciju. jedan veliki rušilački negativan posao: pomesti. već da pokaže kako nije moguć bilo kakav odnos izmedju umetnosti i društva’’ (Argan).dominatan princip DADAISTI U CIRIHU Ciriška grupa DADA osnovala je časopis ''DER DADA'' 1918. Dadizam je antiumetnost.. godine u kome su se pojavile. sa I svetskim ratom.poticao od fututrista 2. Dada bi se mogla prevesti kao drveni konjić za ljuljanje ili dečije tepanje.” (Dišan). koji je značio raskid sa starim svetom. Krajnje jasan revolt u odnosu na sve institucije društva. poezija. gradjanski ukus. ipak su tri činioca uobličavali njihove kreativne napore: 1. Ljubljanu – konačno se stacionira u Parizu i tu se i završava.. demistifikacija umetničkog dela. najrazličitiji eksperimenti. jer po prvi put se američka scena uključuje u umetničke tokove – odatle se širi u Nemačku. Ruga se svim vrednostima građanskog kapitalističkog društva. Dada je bila bitna kao stanje duha vise nego kao stil i pokret. Češku (Prag).i političkog i opšteg.DADAIZAM 1914. proizašla je nova pojava – antiumetnost – pokušaj da se na svet i društvenu situaciju reaguje neumetničkim sredstvima i na neumetnički način – revoltom i destrukcijom. smisao u apsurd.. ne samo ilustracije. telesne akcije-sve je to trebalo da afirmiše novu svest koja je sa ironijom i cinizmom pretvorila slobodu u anarhiju. brutism (buka). oblici vizuelne poezije. Zato se o Dadaizmu govori i kao o “negativnoj avangardi”. mehanomorfoze. kolaži. iz depresije. jer “ne želi da ostvari nov odnos. Članovi njene grupe su se oslobodili svega sto je bilo pre njih. kombinacija različitih umetnosti (muzika. vrištanje ( Kabare Volter)) što je izazivalo veliko negodovanje u javnosti. slučaj. Dadaizam je uzeo oblik nasilja u reakciji na rat. konformizma svake vrste . ''Treba obaviti. asamblaži. očistiti». paradoks je bio osnovni postulat. 58 . recitovali nemogući stihovi i izlagala provokativna dela. simltanost. jer umetničko delo moguće je realizovati u bilo kom trenutku od strane bilo koje ličnosti. Sam termin DADA nije bio strogo ograničen na sam naziv grupe – više je predstavljao simbol otpora. ali se zalažu za demistifikaciju tog završnog umetničkog projekta – smatrali su da je sve to podložno propadanju. tradiciju. Oni su se protivili svakom organizovanom programu u umetnostima. fotomontaže. Zagreb. Vrlo često svesno su organizovali skandale (crnački bubnjevi. kaže Tristan Tzara. senzacionalna tipografija. nije htela da gradi nikakav stil ni da stvara bilo kakvu teoriju. čak i Beograd. Koncept DADE je nešto potpuno drugačije – svesno zalaganje za APSURD. Dadisti su bili međusobno vrlo različiti. scena. u kome se izvodila crnačka i ruska muzika.. ime bez ikakvog značenja i smisla.. Ono je prvo i pravo medjunarodno bratstvo. logiku u nihilizam. ali sam čin stvaranja – to je cilj (u tom smislu nije antiumetnost). Hans Arp. “Dadaizam je stvorio prvi svetski rat. pevanje. Oni se zalažu za primitivizam. Čemu stvarati nova umetnička dela ako ih ratovi stalno iznova ruše? Dadaizam je suočen sa takvom moralnom krizom da odlučuje da drugačije deluje. Ta intelektualna pobuna koja je slučajno dobila ime DADA. Redimedi. a predmet ismevanja je malograđanština. Marsel Janko. samu umetnost. Osnovali su ga : Tristan Tzara (pesnik). pevale francuske i holandske pesme.ona je rušila i ismevala sve – buržoaziju.. koji su za pokret pronašli i pogodno ime. uznemirenosti i straha koji su zahvatili mlade intelektualce u Evropi. Sa neverovatnom imaginacijom. Jedan dogadjaj je izuzetno značajan: osnivanje Kabare Volter u Cirihu 1916. apsurdne mašine. ilustracije po zidovima).poticalo od kubista preko futurista 3. ali pre svega je reč bez ikakvog smisla. zatim u Španiju. već i literarni radovi.. Ne odriču postojanje stvaralaštva (umetnosti). Organizuju večeri posvećene određenim temama. I u tome nisu imali milosti.

ali pošto se nije slagao sa formalnim obrazovanjem odlazi da slika po švajcarskim selima. Švajcarski pejzaž je ostavio trajan utisak na njega. apstrakcija kojoj se posle okrenuo se zasnivala na prirodi i živim organskim oblicima.Svesno su insistirali na određenoj agresivnosti. je spalio.. "Arp visited the USA in 1949 and 1950. Od 1916-1917. predlagali su da se poruše sve institucije društva . At a time when he began to turn towards full 3-D sculptures. Tako bi mu svaki krug postojao pupak bez obzira na kontekst. akademije su bile prve na udaru.. and that art was a natural generation of form: 'a fruit that grows in man'.) i skulpturu. Za njega su slike realnosti bez značenja. a zatim naizmenično na reljef (tanki slojevi drveta čiji su oblici nagoveštavali bilje. -Pupak. -Torzo-Planina sto sidro pupak Radi i murale za enterijere kafića. Eksperimentisao je geometrijskom apstrakcijom baziranom na kubizmu. and a mural relief for the UNESCO Building in Paris in 1958. radi kolaže od spontano pocepanih pravougaonih komada papira. since it occupied space. egzotično povrće. Sve svoje slike do 1915. HANS ARP Studirao je slikarstvo i poeziju. insekte. “Proporcije i boje zavise samo od slučaja”. Radi motive iz prirode (lišće.oblik bi sugeriosao neki predmet i tako reljefu daje ime. Privukao ga je Kandinski. as he put it. 59 . and completed a monumental wood and metal relief for Harvard University. Arp insisted that his sculpture was 'concrete' rather than 'abstract'. He won the international prize for sculpture at the Venice Biennale in 1954. Želeci da radi organsku apstrakciju sa slikarstva je prešao na kolaž.) kao apstrakcije.

Preparirani papir osvetli. režiser. Godine 1911.Parada ljubavnika – Dve mašine kao dečak i devojčica. uz podršku Alfreda Štiglica i njegove Galerija 291. a u stvari ništa ne znače. mada su njegovi projekti prevazišli dadinu teoriju i praksu. Koristi različite predmete (transparentne – kako bi svetlost samo delimično prošla kroz njih). koncept. Kontradiktoran i zagonetan kao čovek. on je stvorio izuzetan ciklus slika kome pripadaju sledeće tri: -Akt koji silazi niz stepenice – slika koja je izazvala skandal. Preterano je agresivna. . ali i neke koje samo asociraju na Parada mašinski svet. Pikabia i Man Rej. Pronašao je foto-tehniku (bez fotoaparata) rajograf – fotogram. . Stalno putuje po svetu. da bi od njih napravio umetničko delo. MARSEL DIŠAN . . Neka vrsta grafema – određenih grafičkih znakova. obično su nazivi slika stajali van slike. nema jedinstva prostora.. razvije. Imamo sukob. potpuno obične predmete.Dete karburator – Uvodi vrlo zanimljive ideje. . Koristio je i poznate predmete. proces.U dadaističkom pokretu Marsel Dišan je bio najneobičnija ličnost. on se ruga. Dete Portret MAN REJ Američki slikar. fotograf. Slova su namerno izvođena dečijim rukopisom.Portret kao fotografska kamera – Portret čuvenog američkog fotografa Alfreda Štiglica (pionira umetničke fotografije). parodira. fiksira. ali se od njih razlikuje jer zadržava ciničan stav prema 60 Akt koji silazi niz stepenice . pripadnik bogate kubanske porodice. ideolog slučaja i propovednik apsolutne slobode u delovanju. a ne završeno delo. pojavljuje se na slici pored naziva. hobi – skupljanje automobila. mada koristi multiplikovanje forme (futurizam) – da bi dočarao kretanje. sklon neočekivanim postupcima.Žena od šibica – Koristio je šibice i ukosnice .. dendi u krilu dadista – to ga nije sprečilo da formuliše interesantne ideje koje se baziraju na mašinskoj tehnici. ali on obavezno stavlja na slike. namerno koristi jezik prošlosti stavljajući Portre odrednice prostora: koristi natpise u slikama. ulazi u svet umetnosti na velika vrata.DADAISTI U NJUJORKU Ideja DADE u Americi su razvili Dišan. odluka. i 1912. Prostor je nedefinisan. Umetnost je za njega ideja. Neki su smatrali da je dadizam konačan kraj umetnosti. FRENSIS PIKABIJA Poreklom Kubanac. U suštini pripada kubizmu. Mašinska estetika. Dadisti u sliku unose materijale koji po svojoj prirodi nikada nisu pripadali umetničkom stvaranju – sa njima oni postaju ravnopravni sa bojom.

predmet koji je punim izborom uzdignut do vrednoati umetničkog dela. . potpisao jedan pisoar kao Ričard Mut. Umetnost je odluka. staklo uvek je drugačije. . On silazi u muškaste kalupe i preko njih se pretvara u jedno složeno kretanje koje iz Neženje prelazi u Nevestu i vraća se nazad. brzinom i četvrtom dimenzijom. alhemiji.. apsurdnih mašina i projakata medju kojima je i Veliko staklo. kojoj je Dišan nacrtao bradu.složena mašina sastavljena iz dva dela – Nevesta (gore) i Neženje (dole). godine potpuno odbacuje sliku na platnu. konceptualnih skica. dole je neženja podveden njoj. a ponekad se krio i iza ženskog izgleda. Prilikom transporta u jednu galeriju u Filadelfiji (gde se i sad nalazi) staklo je puklo. taoizmu i starim knjigama. prepravljani. kombinovani. Mada u multiplikaciji forme postoji sličnost s futuristima. ašov. nesrećni. Kad su mu javili ovu vest. tj. kaže Dišan.Cenio je tu slučajnost. Gore je nevesta. Ova slika. povlačio se u izolaciju i predavao šahu. brkove i ispisao pet slova. kao što je slučaj s reprodukcijom Mona Lize. '' Od funkcije predmeta zavisi karakter redi-meda : oni mogu biti magični.Veliko staklo . u galeriju uneo stalak za sušenje boca. slobodna. Komunikacija počinje tako sto Nevestina “kružna imaginacija” oslobadja “ljubavni gasolin” koji pokreće Neženjinu čžznju . Dišan je često prestajao da radi.izvedena kao i ostale dve u boji drveta kako bi se ukinula asocijacija na realnu boju i lokalni ton -Nevesta . jezičkih zagonetki. konačno je gotovo!”. razlike su velike. Posle se posvetio igranju šaha Koristi je razne pseudonime. Dišan je uzeo gotov predmet (redi-med) i proglasio ga umetničkim delom. 61 . on je rekao “Odlično.ove tri slike su izrazile duh vremena koji je zaokupljen konstrukcijom. jer je u njoj uvek prisutna estetička dimenzija i uvodi novine u skulpturu – mobil skulpturu koja se fizički kreće i redi-med.. U tom duhu je montirao točak od bicikla na kuhinjsku stolicu.Tum (Tu m') – Njegova poslednja slika uradjena za Ketrin Drejer. ali je i pored toga ostavio veliki broj redi-meda. Kasnije u jednom intervjuu rekao je da mu je podsticaj za ovu sliku bila jedna fotografija -Prelaz iz device u nevestu .Trag znatnog dela op arta. '' Redi-med je. poznatog američkog kolekcionara. pošto Dišan zadržava ironičan i ciničan stav prema mašini. na njemu se uvek ogledaju određene pojave. pokretom. 1913.mašinama.

delici kolaza. osnovao je svoju varijantu u Hanoveru pod imenom MERZ. precizno oslikane. -Dobro sklopljeno – takođe koristi predmete kojima daje jedno novo značenje i zove ih MERC (Kommerzbank). GEORG GROS Inspirise ga je mržnja.DADAISTI U BERLINU Formira se jedna grupa mladih umetnika naglašeno politički angažovana. DADISTI U HANOVERU KURT ŠVITERS Školovao se na drezdenskoj akademiji. crtež i akvarel . gde je pobegao od nacističke invazije.Ove delo je stradalo u drugom svetskom ratu. zapušače. karikature.. plakate.. karata. . MERCBILT . Kolaže je radio od otpadaka nadjenih na ulici – kutija cigareta. Pošto mu je onemogućen pristup u berlinsku DADU. Nemačka je u ozbiljnoj krizi posle izgubljenog prvog svetskog rata – vreme velikih inflacija (koriste i novčanice u kolažima). -MERCBAU. Prvi put koriste foto kolaže (iz novina. Mercbau DADISTI U KELNU Delovala je jedna grupa zahvaljujući Hansu Arpu MAKS ERNST Njegove slike su do prelaska u Pariz 1921. časopisa) zajedno sa tekstom – slovima. vizit karte. novina.1919. Ernst je postao glavni utemeljivač onog krila nadrealizma koje je koristilo magijski realizam tj. Grunewalda i Bosha. od koga je tek treći sačuvan u Engleskoj.. Na njega je lepio sve što je pokupio na ulici: otpatke..Malo bolestan konj – Koristi isečke iz različitih anatomskih atlasa koje slobodno kombinuje 62 . žice. prepoznatljive oblike. kutije. Pronašao frotaž. ali je napravio jos dva. karte. je počeo i deset godina gradio stablo neobične arhitektonske forme.Dela koja je stvarao nazvana su MERZBILDEN. To je monumentalni asamblaž koji je prolazio kroz tri sprata njegove kuće.Kolaž – koji predstavlja inžinjera Hartfelba.slika od različitih materijala Šviters. imale korene u gotičkoj umetnosti Direra.

Metafizika odbacuje ideje avangardnog pokreta. godine. On ide daleko – slikarstvo metafizičke umetnosti zahteva osobitu senzualnost. boravi u Parizu gde dolazi u dodir sa Pikasom (uticaj sintetičkog kubizma) i tadašnjim ekstremističkim likovnim strujama. On ozbiljno analizira program.metafizički enterijer u kojima razlika i suprotnost izmedju ''slike u slici'' i same slike su dve vrste realnosti koje jedna drugu dovode u pitanje. gradi svoj svet). opusteli renesansi gradovi . Unosi anticke fragmente i motive u sliku. Smatra da je metafizika odvajanje od sveta imitacije. Ova škola traje između 1910. apsurdan i ironično groteskan likovni svet. zajedno sa Karom. Podseća na železničku stanicu. 3. slika krojačke lutke (manikine).METAFIZIČKO SLIKARSTVO Povezuje romantičarsku fantaziju sa iracionalnim pokretima XX veka. Ono bi se moglo definisati kao slikarstvo koje oblikuje od fragmenata stvarnosti nelogičan. prilagođeno novim potrebama. 2. gde de trudi da ostvari iluzionisticki prostor. jednu vrstu vidovitosti. je opet u Parizu otkad pocinje njegova klasicna faza. -Enigma sati –Osnovni uticaj kubizma je geometrizacija. nema informacija o dužini. Pokušava da izgradi nešto što je u duhu tradicije.pomoću geomtrijske sheme i specifične perspektive ostvaruje atmosferu plastične i metafizičke umetnosti. trascedentalno.Koristi semiotičke grupe simbola (analizira osnovne geometrijske forme). ne zalaže se za revolucionarne stavove (slika je dvodimenzionalna površina. Kiriko ima sopstvenu ikonografiju sastavljenu od tri tematska kruga: 1. Tu se vidi uticaj Kantove filozofije i nemačkih filozofa romantičara. slika u slici. ali želi da je prevaziđe.. Radi i kao scenograf. On je. i Franc fon Štuka. Kiriko želi da otkrije “meta “– nešto iznad fizike. Kiriko se divi arhitekturi (posebno uređenju rimskih gradova. dadaizmom i nadrealizmom. prisustvo apsurdne arhitekture. podsvest) predskazuju pojavu nadrelizma. čije je elemente zadržao tokom celog ''metafizickog'' razdoblja. ne postoji deformacija usled prisustva perspektive. estetiku. otac mu je bio građevinski inženjer i bio je u Grčkoj. To su ljudi bez očiju i lica ''bizarnog tela. 1911-1915. kao većina pokreta. osnovao metafizičku školu 1917. Metafizika – termin Đorđa de Kirika. veličini. tužnog kao mašina'' smešteni u prethodne gradove. ne učestvuje u umetničkim promenama. Kiriko stoga poznaje antiku. pominje se u njegovim spisima. Metafizičko slikarstvo se od samog početka smatra kao izolovana škola. ĐORĐO DE KIRIKO Tokom školovanja je pretrpeo uticaj Arnolda Beklina. i 1920. 63 . On prihvata realnost. Imamo utisak melanholije. tu se oslobadja konvencija škole i radi slike koje bizarnom mešavinom elemenata realnosti i irealnosti (san. Od 1925. Kiriko je nekoliko godina studirao filozofiju u Minhenu. Egipta).

predmet prošlosti. Sama mrtva priroda je alogična. 64 . te je Kiriko bio inspirisan tom idejom. na kojoj kasnije postaje profesor. retko voće. Ova lutka je izgubila ruke. Učio na Milanskoj akademiji. kopno ili more? EFEKAT KIRIKO – mešanje stvari koje se u prirodi ne sreću zajedno. veka. Lutka drži lenjir i sedi pred jednim arhitektonskim planom. to je bilo egzotično. čine zatvoreni sistem. kao senke od table.od nekog mekog materijala. Sa Boconijem i Severinijem inaugurira futurizam u italijanskom slikarstvu. KARLO KARA Slikar.-Mrtva priroda – 1913. Tu su i jedra. a efekat je bio iznenađenje i nelagodnost. Ova igra senki je bila interesantna Kiriku – ne drži se predmeta. Sve kao da je smešteno na scenu. Senke su nelogične. osniva metafizičko slikarstvo. sa kojim 1917. Svakodnevi geometrizovani predmeti. ali ga napušta posle prvog svetskog rata. a kasnije prelazi na jače naglašavanje plastičnih formi i slikovitosti na način ranih italijanskih majstora (ugravirana linija preko debelih slojeva boje). a senke su previše tvrde. prostor se preseca njim. U grafici koristi veliku gradaciju tonova (ima nekoliko desetina mapa). ima krajnje neuobičajene forme tela.Proročica – Neki italijanski istoričari smatraju da je Kirikov brat imao jednu predstavu u kojoj jedan glumac niti govori. Taj efekat prihvataju i razrađuju nadrealisti.U ovoj fazi konstruktivizma i linearnosti u početku je krut i tvrd. niti se kreće. ravnomerno organizovani. dok je sova zagonetan predmet. Ne zna se kako je organizovan trg . Proporcije torzoa su pomerene. ne znamo šta je iza zida. Još dok je bio mobilisan sreće Kirika. jer je prekriven velikom senkom. Torzo i banane pojavljuje se u arhitekturi sa lukovima. U pozadini je voz. ĐORĐO MORANDI Jedan od najvećih italijanskih grafičara 20. u vojsci. retko viđeno u Evropi). asocira na daleku arheologiju. grafičar i pisac o umetnosti. izgleda kao da je od gume. . Banane su nešto što pripada prirodi (1913. ima jedno oko (kao kiklop). godine.

odnosno oni koji su isključeni. Modiljani.Suština Sutinovog ekspresionizma leži u intuitivnoj snazi. dolazi iz Italije u Pariz već načet tuberkolozom. dolazi u Pariz gde živi u oskudici. prognani. ali več početkom XX veka otac bankrotira.Pesnik Zborovski – Najuspešnija njegova dela su dela prijatelja. usvaja od Engra i precizni. Služio se postimpresionističkim omedjivanjem prostora i kubističkim ogradjivanjem boje.(kod nas isto tako nastaje beogradska škola). Taj prostor je mesto druženja. i ekcentričnosti i slabosti. Odlučio je da dođe u Pariz da sam stvara umetničku karijeru. dece.Figura je stavljena u usko udubljenje obojenog prostora. anonimnih. aktove. takodje Jevrejin.PARISKA ŠKOLA 1911. Tu upoznaje modiljanija i Šagala. Portretisao je veliki broj svojih prijatelja. Termin koji se pojavljuje odmah posle 1. prividno nekontrolisanom potezu četkice. .Akt koji leži – Smatralo se da su ovakvi aktovi neprihvatljivi (naročito ležeći akt). ali je bliži italijanskim majstorima. . pogotovo što su presečeni.1915. meki crtež koji definiše formu. agresivno upućeni posmatraču. više se okreće ekspresionistima i neoimpresionistima. Modiljani želi da predstavi svoj doživljaj. Parisku školu čine različiti autori. a posebno umetnike koji nisu Francuzi. iako poseduju izduženost nema groteskne iskrivljenosti. Kada je prvi put napustio 65 . Kombinuje tehnike. Po dolasku.Portret devojke koja sedi – Uticaj japanske umetnosti. većina su siromašni. godine Modiljani je umro vrlo mlad od tuberkoloze. skoro da ne izlazi iz ateljea. Želi da upozna dela Van Goga. . odbačeni. Učelu i Botičeliju. Mnogo njegovih dela je izgubljeno Njegovi aktovi su najlepši i najčulniji u umetnosti. plastiku Afrike stare Grčke i ranog srednjeg veka. te posle njegovog samoubistva ostaje sam sa majkom. pripada uglednoj dobrostojećoj porodici bankara. kolega. jevrejin je. interesuje ga primitivna plastika. Slike i crteži imaju senzitivnu perceptivnost koja precizno uočava personalnosti onoga ko je na slici. Bavi se i vajarstvom. Bio je veoma obrazovan i dosta je putovao. ali najčešće jevreji. sa kojim i deli atelje. 1920. Bio je povučen umetnik. svetskog rata. . pomaganja. kao i većina umetnika pariske škole. U pozadini se vidi uticaj Sezana i u modulaciji – valersko zasićenje. Odlučili su da sve te pojave nazovu pariska škola. Vidljiv je izlomljen potez. Četrnaest godina radi u Parizu . unutar čega se interesovao za portrete. sreće se sa Brankusijem. AMADEO MODILJANI Najbolji portretista XX veka. Vrlo često su to deformisani portreti. Njegova umetnost bliska je ekspresionistima Kokoški i Noldeu. Umetnici se okupljaju na obali Sene i idu do Sen Mišela. Kontrast belih čaršava. Bilo je teško definisati različite pojave koje učestvuju u umetničkoj sceni Pariza. HAIM SUTIN Dolazi iz Rusije. On ne prihvata ideje kubizma.

rusko selo. njega odlikuje snažan kolorit (što nije karakteristika kubista) – kod njegovog slikarstva se govori o ekspresionizmu. bojena površina. Dekadencija. . ogromne ruke.Zeleni violinista – Nema kontinuiteta vremena. Koristi debele slojeve paste. tamo su dolazili Amerikanci i do Sutina dolazi jedan kolekcionar i kupuje sva dela – preko 100 radova. Vidi se raspeće. melanholija. intenzivan kolorit.Autoportret – Kao da slika sa ove strane platna. 66 . putuje u Pariz. svi su očekivali da će postati rabin. bila je presudna za Bejkona. ali sa sopstvenom poetičnošću. složena psihologija.njegove deluju kao apokaliptične vizije.Pad anđela – Insistira na jevrejskim tekstovima. Šagal prihvate ideje kubizma – geometrizacije. deformisana je i igračka. anđeli i proroci – mala priča o smislu sveta.U slavu Apolinera – Delo pripada ranoj kubističkoj tradiciji. boji iz tube (vidi se trag). jevrejski kultni broj. prostora. fantastičan. radnje. . Šagal dolazi iz Vitebska. učmale palanke. Brojevi uvode pojam vremena. Vode poreklo iz srednjevekovnog prikazivanja prvog greha. prostor je slobodno kombinovan.tih. odnosa u oblicima – prisutna je namerna naivnost izraza. Autoportret Dečak sa lutkom MARK ŠAGAL Rus. Eksperimentiše sa fovističkom bojom i kubističkim prostorom. sečenje planova. potiče iz siromašne jevrejske porodice. Zeleni violinistsa Suština Šagalove umetnosti je vizija naivne jednostavnosti. Izraziti je figurativac. Oprobao se i u zidnom slikarstvu i u ilustracijama(La Fontena i Biblije).Dečak sa lutkom – Više liči na starca. teme su ispunjene lirskom fantazijom. međutim. Daje nelogičan osećaj. Bio je vrlo obrazovan. . . .Autoportret sa sedam prstiju – Broj sedam je magičan broj. . ne poštuje lokalni ton. Vezan je za rodni grad što se vidi na platnu na kome je i jedan takav motiv (na slici na štafelaju krava lebdi iznad pravoslavne crkve). srodna Rusoovoj. deformisana figura. intenzivna crvena. Snažan kolorit. stvarno-nestvarni svet.Pariz i otišao u provinciju 30. često koristi herbejske izraze. dok se kroz prozor vidi Ajfelova kula. kao i većina iz pariske škole. 1910. predstavljeni su Adam i Eva čija tela izlaze iz jednog para nogu. Poetičan.

multidisciplinarni umetnik) napisao je MANIFEST NADREALIZMA koji se pre svega. jer nastaje s druge strane vizuelne stvarnosti. Teško je sistematizovati ovaj pokret. Nadrealizam nastaje u Francuskoj i vezuje se za Dadaizam (isti ljudi – Filip Supo. Iz nadrealizma su potekli neki oblici magičnog realizma i sa druge strane naturalističkog nadrealizma. Pikaso je tada radio nadrealistički.NADREALIZAM Nadrealizam je avangardni pokret koji traje od 1924. Za automatizaciju misli u manifestu se govori kao o “ mislima diktiranim u odsustvu svake kontrole koju bi vršio razum. za koje je Pikaso radio korice. posle rata. Nadrealisti su prvo bili komunisti. ali nikada nije prišao pokretu. Salvador Dali. izgubili su veru u stvaralaštvo. Nadrealizam je otkrio nove stvaralačke metode. Oslobađaju se od malograđanskih tendencija. Rene Magrit). Služi se slikama iz podsvesti ( Frojd kaze da su iznad kontrole svakog razuma ). zahvaljujući iskustvu (za vreme rata radio je kao lekar u bolnici). Ovo je izrazito individualistički pokret. godine. De Kiriko je insistirao na nadprirodnim elementima. tome su se protivili i umetnici. Frojd ističe važnost sna – to su slike podsvesti i pomažu rešavanju bitnih problema ličnosti. Nadrealizam se zasniva na: principu automatizma misli. ali i u Americi (mnogi umetnici su tokom 2. slučaja i irealnog. već i od umetnika do umetnika. i na principu jednakosti racionalnosti i podsvesti. Nadrealisti potenciraju: halucinaciju. iskrivljene i fantastično kombinovane u snovima. anketa. ostale su bez poverenja u principe čovečnosti i umetnosti. Psihoanaliza je ta koja može doprineti da se umetnikova mašta razvije ukoliko se mozak oslobodi racionalnog. viđenju sveta na metafizički način. a usavršio dadaističke kolaže. san. u zamršrnim lavirintima podsvesti. iznad fizičkog. asamblaže i redi-mede koje je uveo u nove magične kontekste. 67 . ali je to internacionalni pokret i ne nastaje svuda iz Dadaizma. pesnik. pa se nadrealizam ne razlikuje samo od sredine do sredine. čak zauzima vodeće mesto – ona potiče još od de Kirika i njegovog metafizičkog slikarstva. svetskog rata otišli u Ameriku). već najviši stepen proizvoljnosti. Andre Mason) preovladjuje “diktat misli” bez kontrole duha 2)naturalisticki ili super realizam ili jos figurativni i metaforički (Iv Tangi. godine Andre Breton (inace lekar. vide izvan stvarnosti i za to koriste određene metode – čak su svesno koristili halucinacije i neka stimulativna sredstva da bi došli do novih otkrića. pa krajem rata su se zalagali za dadaistički anarhizam. Andre Breton). Rasprostranjen je široko po Evropi. kolektivni rad. Izgubljene generacije mladih. imao je uvid u podsvesnu stranu misli – video je važnost toga da se ljudi oslobode strahova ( psihoanalizom ). Nadrealistička slika ne predstavlja smišljenu i planiranu strukturu. rad podsvesti je različit kod svakog umetnika. Kombinuju prepoznatljive prizore i objekte uzete is prirodnih konteksta. odnosno organski (predstavnici su: Huan Miro. viziju. kao što su frotaž. Tridesetih godina glavna nadrealistička publikacija «Minotaur». do 1933. Ova tema je postala ravnopravna sa drugim. ali se izdvajaju dva toka: 1)apstraktni. izvan svake estetske ili moralne preokupacije” Breton. toka misli koji nije podređen racionalnom rasuđivanju. pošto se insistira na automatizmu misli. odnosi na književnost. 1924. Efekat de Kiriko – drugačije gledanje na stvarnost. Podrazumeva se poznavanje psihoanalize.

mnoge murale. On se može uvrstiti u oba toka nadrealizma jer je jednako eksperimentisao u njima. sada dobija naziv umetničkog rada. posle 1950.Inspiracija su mu bile Sunce 68 . Uvodi novinu: elemente koje posmatrač može sam da pomera. keramiku (slobodna forma). Plodan autor neiscrpne mašte i najveći nadrealistički talenat.Davao je naslove na osnovu već gotovih dela. Slici daje karakter nadrealizma.posle se papir razvije i zajedno ti crteži daju celinu. Prvo modeluje u glini i gipsu pa to prenosi u bronzu i mermer. Ispituje sićušne kristalne strukture i ogromna kosmička sazveždja. onda neko drugi nacrta nešto na istom papiru i tako dalje. papir je pao na pod. Breton nadrealizam karakteriše kao konvulzivnu (grčevitu) lepotu. Utiče na Henri Mura. Proces slikanja zahteva vreme gde se može pratiti tok misli.. nastupa sa nadrealistima. -Ljudska konkrecija. Sama ideja nadrealističkog slikarstva je doživela velike otpore. Slobodna šetnja kroz različite kontekste stvara novi svet – efekat de Kiriko – smelo igranje sa poznatim stvarima koje u ovom kontekstu postaju neprepoznatljiv. ako je automatizam misli dozvoljen u poeziji.. -Slon sa celebesa – Mehanizovano čudovište koje nosi kravlju glavu iznad čistog belog okovratnika. Breton: Slika mora da donese takvo iznenađenje. Umetnik nacrta nešto. pa savije papir da se to ne vidi. Ti murali su bili primeri organske apstrakcije.ARP U NADREALIZMU Od 1924. FROTAŽ tehnika koju je izmislio Ernst. Ne vode se u radu nikakvim moralnim principima. Nadrealisti su više cenili nove tehnike koje su se zasnivale na slučaju. precizno oslikane. Deli Brankusijevo divljenje za masu. Ernst je postao glavni utemeljivač onog krila nadrealizma koje je koristilo magijski realizam tj. Grunewalda i Bosha. Pronašao frotaž. Ernst izlaže u Parizu. imale korene u gotičkoj umetnosti Direra. Imao je veliku strast prema pticama. grafike. Radio je slike. kao kad se igla za šivenje i kišobran nađu na stolu za seciranje! Ernstove slike upravo tako deluju.a ne sam slučaj.očvršćivanje mase MAKS ERNST Njegove slike su do prelaska u Pariz 1921. ilustracije. To je bio deo nesvesnog . to se ne može dozvoliti u slikarstvu. 1925. važna za njegov rad. Ernst ga je pritisnuo i na njemu se preslikala struktura drveta – ova metoda omogućava da se sačuvaju novi kvaliteti predmeta. Različiti predmeti iz različitih konteksta su zajedno.. prepoznatljive oblike.. Sa Van Desburgom i Sofi Tober Arp dekorise desetak prostorija kafane L'Abette. zatim bi od tih nastalih fleka umetnik na svestan nacin pratio nesvesne skoro automatske asocijacije i povezivao te fleke u celinu i tako dobivao kompoziciju. Tridesetih se bavi skulputrom. jer ono kao disciplina ne može pratiti tok misli. Slučaj ili igra! Ono što je ranije postojalo kao igra. Važan element je izvor slučaja. HUAN MIRO Španac iz okoline Barselone. Torzo bez glave maše životinji. Za Arpa stvaranje umetničkog dela leži u umetnikovoj motivaciji. slučajnog. otisci prirodnih struktura (Ernst je to koristio u boji). da bi zbunio ili razbesneo posmatrača.

Mrtva priroda sa starom cipelom. . brojevi. i boje Španije. radi na malim gvaševima ''Sazveždja''.Srodnost sa Arpom na ovakvim radovima je uglavnom zbog zajedničke ljubavi prema organskim oblicima i sličnom humoru.Noć i Dan. ali je malo teže naći decu) Nadrealisti su imali spisak dela i autora koje su poštovali. kao sto su: simbolisti. Bunjuel. Čini jezgro Španije u nadrealizmu. Obojeni oblici najbliži Arpu. Na njegovim radovima nema senki. muzički zapisi. Jedan element na slici (od mnogih) asocira na prozor (gornji desni ugao) – dovodi nas u zabunu. Cenio je svet dečijih radova. uglavnom. . ANDRE MASON . ali koristeći simbole organskog sveta. pored Salvador Dali. Podsticao je maštu slažući na papir predmete i posmatrajući komunikaciju između njih i njihovih senki.Deca jedu ribu – poštovao je asocijativnost (riba se prepoznaje. Nema koheretnosti vremena i prostora. na manjem poetičnijem izrazu”. 1923-1924 ulazi u oblast fantazije. Učelo. Za ovaj mural Miro kaze: “Na većem zidu sam težio brutalnom. na koje su uticaj imale slike iz Altamire i Gaudijev park «Guell».mural od keramickih pločica. rukopis. jer dete ima neposredan odnos. već postoje forme koje to mogu da budu. Prve slike pokazuju uticaj Sezana i Vang Goga posebno. što je nov jezik umetnosti XX veka. Forme prelaze iz jednog u drugi svet. 69 .Karneval arlekina – Jedna od prvih nadrealističkih slika. Zahteva se novi odnos prema slici. jer nema mesta za prozor pošto nema ni prostora. sve ima uzor u organskom ili neorganskom svetu i uvek se može otkriti temelj apstraktne ideje Do 1942. najsloženije i najliriskije kompozicije kada vraća veselost slika iz dvadesetih godina. jer nema ni prostora. spontano prenosi plod imaginacije.1.Portret – Dislokacije . čudovišta kao iz kutije. Prva slika iz tog perioda je – Katalonski pejzaž.duboka reakcija protiv fašista u španskom gradjanskom ratu. a uzori u savremenicima su mu Matis i Pikaso.. ali napušta kubizam tražeći vlastiti izraz. . čine izlomljen sistem slike. žive fantazmogorije anamorfnih oblika koji lebde u neodredjenom prostoru. dok ne podstakne imaginaciju.. Elementi Miroovog slikarstva su: fantastican humor kakav su imali Arp i Kle život nestvarnog sveta Odlazi u Holandiju i radi niz holandskih enterijera po starim majstorima. To su. . Miro je tvrdio da nema potpuno apstraktne forme. 2. Žuta i narandžasta se spajaju kao jedna talasasta linija. Radi kubistički jedno vreme. ali nisu. Određeni prepoznatljivi elementi. Slova. a tu je glavni element stvralaštva. Lovac i plen su izraženi Katalonski pejzaž geometrijskim linijama i oblicima. Fragmenti figure grade novu celinu. Deli prostor na dva polja – imaginarni rascep. Slika je puna simbola. Uticao na američku apstrakciju ekspresionističkih slika. Mason se oslanja na intenzivno slikarstvo. Novi elementi: zmijolike forme. Moro. 1920-1930 eksperimentisao sa kolažom i asamblažom i stvara čudovisne figure i radi najapstraktnije ostvarenje. Uspeo je da ostvari novi repertoar znakova i simbola.

Prenosi na platno slobodni tok misli. -Upornost sećanja. – Delo stvareno za razne uticaje. i seli se u Španiju. U njegovoj umetnosti presudno je otkriće Frojda. npr.Ogroman prostor odredjen horizontom je od Tangija. Radio je TROMPE L'OEIL TENIKOM. ali sve su noge različite. umnožavajuci simbole megalomanije kao paranoik..neki ga doživljavaju kao kosmički svet.. Nazivi su vezani za svetlost. kao sto je Beklin.Kolažna slika. U više varijacija ponovljena glava lava u procesu stalnog preobražavanja. forma tela. pointilizmom i futurizmom razvija mu se strast za akademičare i romanticare. Minijaturna 70 . a kasnije se interesuje za De Kirika i Karu. Razvoj mu je brz i neverovatan. Svaku sliku je započinjao prvim simbolom koji bi mu padao na pamet i prelazio sa jedne asocijacije na drugu . Opsesija mu je beskrajna perspektiva dubine. sto je optička varka u slikarstvu. mehanike. preko dvadeset godina starijom Galom. čak i podstiče taj delirijum. Ne želi da definše prostor. pa kasnije u Ameriku. neoklasicizmu i realizmu (Vermer). on želi da slika ono iza brda.. HORIZONT je kog Tangija prostor koji spaja prazninu i intimnu zatvorenost gde lebde organski oblici. Počeo je od fotelje. prepuštao se slobodnom izražavanju ne vodeći računa o znanjima i slikarskoj tradiciji. . sem što on nije lud. njegovi snovi.Tačije: realistično slikarstvo na dvodimenzionalnoj površini proizvodi prividno realno dejstvo prostorne dubine i time iluziju stvarnosti. on je rekao da nema razlike. sreće nadrealiste u Parizu.poricanje svekog eksperimenta apsraktnom organizacijom u XX veku. Nalazi se u delirijumu (paranoičkom) u procesu stvaranja. snova. Koristi forme koje se ne vezuju za postojeće.. SALVADOR DALI Najotvorenije prestavlja figuralni i metaforički tok nadrealizma.. a 1929.Kada su ga pitali za razliku između njegovih slika i slika ludaka. želeo je da prenese efekte svetlosti. Upoznat sa impresionizmom. pejzaža. 1925-1927.Fotelja Luj 16. Džejsona Poloka. što se ne vidi i ne poznaje.Četiri sata sunca – Neka dela se uopšte ne mogu vezati za inspiraciju. smenjuju se asocijacije. vizije i halucinacije.. Primljen je u nadrealistički pokret posle susreta sa Bretonom. -Prilagodjavanje želje. Masonov atelje je bio pored Moroovog. U Americi doživljava veliko priznanje i vrši veliki uticaj na tamošnje umetnike. 1928.. Gradi svet koji nije ni svet života ni sve industrije. IV TANGI Do 1926 slika u naivnom maniru. Do tada je već bio formulisao teoriju svog slikarstva: paranoično kriticna: stvaranje vizionarske realnosti od elemenata vizija. uspomena i psiholoških odnosno patoloških izopačenosti. Samouk. se ženi. oprobao se i u kubizmu. Radi u stilu podzemne atmosfere da bi kasnije svoje forme izložio svetlosti. Njegove slike su rukom slikane fotografije misli.. da bi kasinje spalio sva platna iz tog perioda. Inspirisan je španskom tradicijom. Sunce i njegova širina – Ne zna se da li je to organska forma.

dizajn za nakit. međutim sumnja se da je to samo deo njegove medijske kampanje. sto je bio seksualni fetiš za Dalija.Od 1950. a koliko manipulacija. Iznad vrata se nalazi reprodukcija Miletove “Molitve”. 1934. kao sto je -Predskazanje građanskog rata. Interesuje se za medije. . 1940. Oduševljen Kirikom 1926.. u pariskom predgradju sudelovao u nadrealističkim aktivnostima (radio ilustracije za ''Minotaur''. Pošto je živeo povučen. je izbačen. nacrte za pozorišta. 1930.. se udaljava od nadrealizma.tehnika slike potice iz flamanske umetnosti XV veka. prealzi u SAD i radi ilustracije za časopise. Radio je i neke jasno socijalno i politički tonirane slike. Ostavio je dubok trag na umetnost fantazije. Ne postoji neko racionalno objašnjenje za ovu sliku. Krajem 1930. Dali je preterano insistirao na svom egu. Izaziva senzacije koje prodaje. Dali gradi veliku medijsku atrakciju i do krajnjih granica komercijalizuje svoje ideje. ali zasićen polemičnom pariskom atmosferom odlazi u Brisel 1930.Crvena kula – Koristi seksualne simbole. iz pokreta Nadrealista. npr. Pričalo se da je kao mladić imao vidovnjačke i nadprirodne sklonosti. Radi preciznim magičnim realizmom. a približava se renesansnom idealizmu i neoromantizmu.Gala i Miletova molitva neposredno uoči dolaska kousnih anamorfoza. . gde mirno provodi ostatak života. Beskrajan prostor Tangija. godine pojavljuje se kao individualan umetnik.u pozadini sjajno osvetljene sobe se nalazi Gala (kao da je slikana rukom fotoamatera) ispred koje sedi zagonetan muškarac. od strane Bretona. 71 . kao i da poseduje veliku energiju. To su slike kao sto su: .Uvek postoji granica između toga koliko je to što prikazuje istina. priznat je tek kasnije.Raspeće- RENE MAGRIT Zvani “nevidjlivi” medju nadrealistima. To sve izaziva veliku pažnju kolekcionara i pravi fantastične cifre za njegova dela. sarađivao je sa Bunjelom. časopis Nadrealista). jer insistira na ludačkoj strani ličnosti.Žirafa u plamenu – Smele kombinacije. van tokova. radi dela koja su posvećena hrišćanskoj religioznoj umetnosti.precizna realistička prezentacija običnog prizora bez ikakvog neobičnog ili monstruoznog iskrivljenja: magično izvire iz fantastičnog jukstapozitiranja elemenata ili zbivanja koja obično ne idu zajedno. organska forma iz koje se pojavljuju neorganski elementi i to gradi jednu napetost i iznenađenje. . On komercijalizuje i ruši nadrealizam. Prišao je i briselskim nadrealistima. sa stilom baziranim na Kirikovom. Magični realizam. posvećene ratnim stradanjima. a iza vrata čudovisno akomična figura sa jastogom na glavi. a neki misle da prodire duboko u misli čoveka. slikarstvo mu se koleba izmedju neobuzdane fantazije i čudne atmosfere spokoja.

Gertruda Štajn je takođe čitav svoj opus bazirala na tautologijama. kada je teksturom kamena opisivao sve: od jabuka do zamkova. koji su se u to vreme prikazivali. ptice. a ne prirode .’’ . zaključio je da nekim predmetima ne odgovaraju imena koja imaju i pravio je igre i zagonetke u vezi sa tim.klaustrofobično dejstvo. Šta znači slika – prozor.izgleda kao četiri filmska kadra. koja se nazivala “kamena faza”. Slika nije što i stvarni predmet.Zaokupljen je srednjovekovnim problemima: Šta je prvo nastalo. 72 . .Čovekov raspored.Odaja koja prisluškuje.Pirinejski zamak.Čovek sa novinama. Odbijao je da mu se slike vezuju za reč “san”. već za “samoispunjive snove koji vas bude.Vatra. Inovativan u različitim igrama. pojam pa pojava ili obrnuto? Bavio se analizom predmeta i njihovih imena. ali umesto nje stavlja mrtvački sanduk.Ovo nije lula – naslikana lula ispod koje piše – ovo nije lula.uvodi iluzionisticku temu pejzaža kao slike. Simboličko – umetničko delo ne može nadživeti smrt. ona će morati da prestaje da traje. Inspirisan je bio Van Gogom i drugim ekspresionistima. kao “Alisa U zemlji čuda” . stene su važni elementi u njegovom slikarstvu. Inače Magrit je obožavao jeftine tajanstvene trilere. . .Perspektiva Madam Reakmije od Davida – Preneo ponešto od ambijenta. a ne uspavljuju. Ostvarenje – Da li se slika može odvojiti od konteksta stvarnosti.Lažno ogledalo. cak je i imao jednu svoju fazu. Margit se bavi igrom tautologija. Smatra se da se umetnost nalazi između imena i pojave. . Iz ovih alogičnosti rođene su ideje postmoderne. Perspektiva života je smrt.

U Parizu se upoznaje sa Pikasom.Od 1931. preko Dišanovog ready-made-a. 73 .Nezadovoljan metamorfnim čudovištem izlivenim u bronzi. Medju skulpturama od nadjenih predmeta najpoznatija je Glava Bika. koju je bio potpuno zanemario. Humor u ovim Pikasovim delima postaje skoro neobuzdana satira. . u njoj su mase bile obične konture koje su odredjivale šupljine. . Radio je i u drvetu. sastavljanje lepljenih figura iz drvenih daščica. Ostale metalne konstrukcije oživljavaju strast za afričku umetnost.Pavijan i mladunac. i Švitersov Merzbau. radi uz pomoc Hulija Gonzalesa.Pavijanova glava je mali deciji automobil. cak su uticaj izvršili i neki Arpovi reljefi. izradjuje kubističke figure i maske u duhu analitičkog kubizma.FANTAZIJA U SKULPTURI I ASAMBLAŽU Trag fantazije prisutan je i u skulpturi XX veka . . Krajem pedesetik i tokom šezdesetih. Umetnici su nastavili da se služe ljudskom glavom i figurom.Žena sa ogledalom.Žena u vrtu. slobodna konstrukcija koja sadrži biljne forme i jednu raskošnu figuru sastavljenu od savijenih linija. torza preobražena u antropomorfna čudovišta itd. PIKASO Oko 1928. radi dugo kao slikar. HULIO GONZALES Rodjen u Barseloni. Uticaj je vidan jos od futurista.Don Kihot. Brankusijem i Despoom.keramika. Počinje sa radom na poziv Pikasa za tehničku pomoć pri izradi konstruisanih skulptura. Razlike izmedju ovih i ranijih konstrukcija Gaboa nije samo u tehnici nego u cinjenici da je Gonzales uvek bio vezan za figuru. Te konstrukcije zajedno sa Gonzalesovim su označile pojavu metalne skulpture kao veoma značajnog. tako da elementi ljudskog lika u izvesnoj meri ostaje prisutan bez obzira koliko su glave preobražene ili deformisane (kao u Pacasovoj “Čaši pelinkovca). a nadovezuju se na njegov grčko-rimski stil. Posle rata javilo mu se jedno novo interesovanje. glavne skulptorske delatnosti su bile izrezivanje delova lima. sa znanjem zanata obrade metala. njegove nadrealisticke slike ozivele su interesovanje za skulpturu.potvrda Dišanove ideje da je za umetnika važna samo ideja. linearne konstrukcije. a citava figura je proizasla iz te slučajne sličnosti. modelovao je u ilovači ili gipsu (masivne ženske glave koje odražavaju krivolinijski stil tadašnjeg slikarstva. koja se sastoji od starog sedišta i upravljača za bicikl. Visina:2. sečenom ili usecanom u lim. I dalje radi u bronzi. Tako se može reći da je Gonzales u skulpturi počeo novo gvozdeno doba. Najmonumentalnije delo radjeno u metalu. .10m. kao Kupacice. portretiše životinje. ali ne radi dvadesetak godina zbog smrti brata. cudne železne konstrukcije. koji je preteča danjašnjeg hepeninga. a potom njihovo odlivanje u bronzi.velika. Gonzales nekoliko godina eksperimentiše reljefnom skulpturom.otvorena konstrukcija nema presedana u figurativnoj skulpturi. modernog medijuma. radi direktno u varenom gvozdju potpuno otvorene.

Ideja mu je da bude u obliku jedne jedine.ALBERTO DJAKOMETI Tvorac nove slike čoveka. U prvim samostalnim skulpturama ogledalo se poznavanje kubističkih skulptura.usamljena vretenasta figura javljala se u stotinama varijacija na umetnikovu osnovnu temu. primitivne i praistorijske umetnosti. . Skulpture koje je uradio u to vreme predstavljaju remek-dela nadrealističkog vajarstva. . za kojeg kaže da je to on sam. a drugi napuštanje nadrealističke skulpture i najintenzivnije ispitivanje jedne ograničene teme.Žena kašika. stanjene figure. Slična etrurskoj bronzi. Prvi pokušaj stvaranja poptuno apstraktne forme. prelazi u Pariz. slikao u dvanestoj. Prvi korak je bilo uspostavljanje pravilne vizuelne distance. je izlagao sa Miroom i Arpom.primitivan totem. uznemirujućem kvalitetu tajanstva koje nastaje iz umetnikovog osećanja usamljenosti modernog čoveka. vertikalne. Kod Djakometija se javila strast za boju u skulpturi.frontalizovani nadrealisticki. Upoznat sa italo-vizantijskom umetnošću i slikama Djota i futuristima 1922.bronzana konstrukcija raskomadanog leša Raskomadana žena . kao u divnoj studiji izgladnelog psa. duhovno sličan Brankusijem.Raskomadana žena. Izbliza vidjen objekt za njega postaje besmsilena zbrka detalja. Kočije 74 .Palata u četiri ujutruZa njegova kasnija usmerenja su bitni eksperimeti sa konstrukcijama u slobodnom prostoru. Sin švajcarskog impresionističkog slikara crtao je već u devetoj godini.Pas. jedan od najupečatljivijih apekata kasnijih radova su patine koje je upotrebljavao u bronzi. tako da povećava udaljenost izmedju sebe i objekta sve dok ga ne bi video kao celinu.figure i portrete Palata u 4 ujutru glave. . Krajem dvadesetih približio se pariskim nadrealistima i do 193. a prvo poprsje uradio sa trinaest godina. .U pedesetim godina Djakometi je povremeno menjao temu. Ova Palata je u prvom redu značajna po čudnom.Kočije .

i kao potpuo samostalna dela.zainteresovaniji je za monumentalnije forme i za pretvaranje mobila u ogromnu arhitekturalno. da bi na kraju neki od njih bila monumetalna dela visoka preko 25 metara.Svemir . Tokom tridesetih je pravio motorizovane mobile. .ovakve rane apstraktne skulpture su imale strogu.jedan od najvećih visećih mobila.Crna zver.Zamka za losose I riblji rep. .ALEKSANDAR KALDER Sin i unuk skulptora. . iako je nagoveštaj predmeta bio retko odsutan. i kao reljefe sa pokretnim delovima na površini drvenih dasaka ili unutar pravougaonog okvira. Značaj ovog dela nije samo u njegovim ogromnim dimenzijama i biomorfnoj lepoti nego i u isticanju stojećeg mobila. geometrijsku formu. kojima je ime dao Arp. element slučaja igrao važnu ulogu. nesumnjivo.fontana mobile 75 . Počeo je da eksperimentiše sa apstraktnim slikarstvom i apstraktnim žičanim konstrukcijama. ali ti motorizovai mobili polako prelaze u stojeće ili viseće mobile (kako ih je krstio Dišan) koje pokreće vetar. pa se približio umetnosti kao ilustrator. U početku ih je stvarao manje. odlaskom u Pariz privukao je pažnju tadašnjih avangardnih umetnika svojim portretima i karikaturama konstruisanim od žice. Kalder je pao pod uticaj Mondriana i konstruktivista. .spiralnu mašinu pokretanu vetrom. Celina deluje arhitektonski snazno.naročito Gaboa. Najpre je studirao gradjevinarstvo.Zdravo devojke.Crvene latice. 1930. Medjutim Kalder radi i “stabile”. . koje su oblikovane tako da stvore otvorenu strukturu. Ovde sastoji od četiri velike izrezane ploče koje se seku pod pravim uglovima. 1926.

Smatra da je skulptura klesanja – kamen je obavezan materijal. krajem 40 – tih. on napušta ovakvo stanovište i usvaja bronzu. kao i Rjepin. godine). pričali su javno govore o tajni rađanja. maketu. Vrlo bitna su njegova ispitivanja ''Ključna i unutrašnja forma''. Najveći uticaj na njega imala su dela koje je proučavao u engleskim i evropskim muzejima. nadrealna. Mur pokušava da u skulpturu unese slojeve podsvesti – arhetipove. stilizovana forma. On poznaje rešenja Arhipenka (rupa u stomaku). ne kao portret. one. Roden) kao i afrička umetnost. 76 . naročito njegovi ležeći aktovi ovako deluju. ali on i definiše figuru. One su visoke oko 6 do 7m. I neki naši vajari idu 50-tih u njegov atelje i usvajaju ovu školu koja je bila na granici apstraktnog (Oto Logo. izgledaju kao brda. Bavi se prirodnom formom koja asocira na larvu (leptir se rađa iz slojeva čaure) . treba je razumeti. pa onda bronza i drvo(kombinuje).Zašiljena. Mur na tome insistira jer radi na problemu šupljine. Pogled je ukočen (sumerska skulptura). kao 7. Kao na praistorijskim figurama. dete u porodici rudara. u bronzi uvećanu formu. Mur koristi i stare tehnike – umeće kamen u kamen (umesto očiju). naglašene su njene polne odlike. nabijeni snagom života. Mur je vajar koji je obeležio tokove vitalističke. on usvaja. a ne ilustruje. već se gleda okolo – izgleda drugačije. On začinje VITALISTIČKU SKULPTURU. Mur želi da se ova skulptura ponaša u skladu sa prirodom. Ove. U njegovoj skulpturi se pojavljuje praznina. kao i gips i glinu. otac je hteo da on bude muzičar. liči na neki žičani instrument. . Oblikovano po pricipu asocijacija. naročito klasična. Radi modele u gipsu.Mlada devojka – Stilizovan kao totem. a naročito je fasciniran materinstvom – to je možda ključni pojam koji se provlači svuda. izlaže sa njima i prihvata nešto od njihove koncepcije. Postaje član naše Akademije umetnosti (izložba u Beogradu 1959. šupljina.Taj princip arhetipa – pramodela ponašanja.HENRI MUR Pripada nadrealizmu. (Mikelandjelo. Od Brankusija prima princip uglačanog oblika. Mur studira na Kraljevskom umetničkom koledžu. vitalnost.Ali godinama. ali i drvo. Rođen je 1898. Nastavlja da istražuje zatvorene. . Jančić).Kralj i kraljica – U parku. već kao radost života. ta ideja rupe je izazovna za vajare – kada se forma probije dobija se slobodni prostor. on ga uvek oblikuje tako da pobuđuje maštu. On se bavi problemom kako predstaviti klicu života. ta ideja o šupljini zaokuplja Mura. javno izložene figure 30 – tih su izazvale jak revolt. ne postoji više samo jedan – anfas pogled.Kavez za ptice – Kvalitetno drvo. organske skulpture koja pokušava da oživi arhetip. oble forme pune unutrašnje energije koja im daje život.

razaranje volje i poricanje svake konstrukcije i plana. Moram odgovoriti da ja to prihvatam zato što to postoji tu u svetu". Reč obnova treba u ovom slučaju uslovno shvatiti jer se u sva tri po kreta . Ta improvizovana akcija. filmovima. Na nastajanje pop-arta uticali su asamblaži neodade.. no vinama. koji je pokušao da pokidanu komunikaciju obnovi i time slikarstvo akcije i negira i produži. što zna či da se ne radi ni o kakvom vraćanju na tradiciju i sta ra rešenja. „Pop-art gleda napolje u svet. Lihtenštajn je radio monumentalne stripove. Roj Lihtenštajn. Tom Ve selman. roba. naročito u Njujorku gde su nekoliko umetnika nezavisno jedan od drugog počeli da rade na način koji je bio blizak njihovom prethodnom iskustvu sa komercijalnom reklamom. Veselman televizijske reklame. novom realizmu i novoj figuraciji obnavlja značenje slike putem predmeta ili odnos znaka prema označenom objektu a ne sam predmet. etiketama. Oni stoje između čoveka i sveta kao modeli stvarnosti koji prodiru u njegovu podsvest i opredeljuju njegovo pona. Umetnikova imaginacija je svesno dovedena do nulte tačke. kaže u jednoj anketi Roj Lihtenštajn.popartu. on ga je fizički postavio u centar događaja i pokrenuo u njemu arhetipske slike u sloju kolektivno nesvesnog. izvođena najčešće u surovim ambijentima velikih industrijskih gradova. kako da se oblači. Ništa bolje od ovih reči ne objašnjava programske 77 .. Džems Rozenkvist i Klas Oldenburg. on predmete nije ni stvarao ni zamišljao već ih je prosto uzimao iz realnosti kojom je okružen. kada su apstraktni ekspresionizam i enformel bili pri kraju pozitivnog razvoja. Služeći se ambijentom. već drukčija . gde da se zabavi. Godine 1959. luksuzna kola. pod gomilom dronjaka i u prijateljevoj kuhinji.šanje. u jednom trenutku ili serijski. stripovima. pop-zvezde i rok-pevači. hepening se može odvijati u samousluzi. predložio novi oblik izražavanja. „Za razliku od pozorišta. Pop-art je preuzeo ikonografiju koju je našao u medijumima ma sovne kulture: u džinovskim plakatima. ali se čini bliži životu ". Sve je tu: neonsko bilje koje raste po velikim gradovima. aparati za domaćinstvo. filmski idoli i junaci stripa. Oni su otvori li put prvoj generaciji pop-artista u kojoj su vodeću ulogu igrali Endi Vorhol. kaže Karpov. reklama i stripova toliko je podržavana kao manir tako da se učešće umetnika najčešće svodilo na izbor predmeta. dok se vozi autoputem. i prenosio u dela bez ikakvog sentimentalnog i psihološkog podteksta ili namere. Stilizacija plakata. ambalaži. pretvorili su sliku u hermetički svet koji više nije bio u stanju da us-postavi komunikaciju sa čovekom. podstakla je interesovanje za predmet. Vorhol platake i ambleme za Koka kolu i Kembel supu. bilderi i supermeni. Pop-art je pravi izraz potrošačkog društva i reklamokratije. u tim predmetima velikih serija koji pod stiču masovnu potrošnju i uče savremenog čoveka šta da jede i pije. Pop-art je kao termin i kao ideja rođen u Engleskoj ali je početkom šezdesetih godina doživeo snažan razvoj u Americi. zatim Robert Raušen berg sa Kombinovanim slikama i Džasper Džons koji je predmet pretvorio u sliku i time na metaforičan način ukinuo razliku između slike i života. na uveličavanje ili umanjivanje već gotovih pro dukata masovne kulture. hepening. poučen iskustvima dade i gestualnog teatra. Hepening je umetnost. Subjektivizam.POP ART Početkom šezdesetih godina. predmetima. došlo je do spontane reakcije s kojom je oživelo interesovanje za predmet i figuru. izgleda da on prihvata svoju okolinu koja nije ni dobra ni loša. neonskim reklamama. hepening je pasivnog posmatrača pretvarao u angažovanog saučesnika u stvaranju dela. svet izobilja i zastrašujućuh potrošačkih mogućnosti. Obnova slike započela je s obnovom pred metnog značenja i ponovnim uvođenjem koliko-toliko realistički naslikanog oblika za koji je izgledalo da je trajno nestao iz moderne umetnosti. Alen Karpov je.jedno drugo stanje duha. Italijanski kritičar Akile Bonito Oliva tačno je rekao da je američka civilizacija uvela jedno shvatanje potrošnje kao kanibalizma i tu glad (velike proizvodnje za predmetima potrošnje) ništa bolje ne ilustruje do masovni amblemi u pop-artu koje je proi zvela statistička mašta. muzikom i telom umetnika.

radnog i nasmeja-nog društva. u stvari glorifikuje mit potrošnje i fetišizira subkulturu koja cveta u masovnim medijumima. Iskustvo kombinovanog slikarstva.Bez naslova – U kombinovanu sliku može da uđe sve što umetnik. Proučava odnos umetnosti i života. svi materijali su mogući. 78 . razglednice). filmska industrija je iz komercijalnih razloga stvorila od Merlin Monro mit sreće. Njegove kombinovane slike očigledno potiču od kolaža Kurta Švitersa. on ne slika istinu već komercijalne modele stvarnosti koji su propušteni kroz programske filtere potrošačke psihologije. mase. ni skulptura. ni asamblaž. već izraz stvarnog izvora. Doprinosi glorifikaciji potrošačkog društva. nema koherentnog sistema. . Ovo je prostorna instalacija. . ne odgovara određenim konvencijama – sve zajedno oranizovano bez estetskog kriterijuma. ali kao kreativni impulsi. S njim smo dobili umetnost konstatacije i statističkog popisa stvarnosti koji se sprovodi bez emotivnog. Razglednice su u to vreme totalni kič. Glorifikuju se svi oblici života. papir. U tom pogledu on je vrlo blizak ruskom socijalističkom realizmu koji je svoje modele stvarnosti izgradio na lažnoj predstavi zdravog. Raušenberg koristi sve što mu dođe pod ruke. tapete. Delo nije povlašćen predmet. Bimel je definisao pop-art kao antiplakatsku umetnost i kao „izraz pobune masa protiv elite''. shodno ideologiji ready-made–a koristi (jastuče za igle. bez cilja. uravnoteženost) – otvorena je za različite materijale. Slikao mete i američke zastave u tehnici enkaustike. AsamblažMonogram ne rešava problem volumena.Monogram – Ni slika. Slika može da podrazumeva najrazličitije upotrebne predmete. nešto što ne odgovara. radosti i blistavog uspeha. Slika nije povlašćen predmet (sklad. Zbog toga bi se moglo reći da pop-art ne otkriva već prikriva stvarnost. Bez naziva DŽASPER DŽONS: Džons od najobičnijih predmeta pravi skulpturu. Da li su ti amblemi koje slika pop-art stvarni „životni sadržaji modernog čoveka". Na primer. Prihvatanje stvarnosti samo zato što ona postoji dovodi umetnost u položaj da i ne želeći to. idejnog ili kritičkog stava. naglašena vitalistička ideja.stavove pop-arta. ili je njih morala da stvori jedna dezorijentisana civilizacija kako bi iz odnosa ljudi prema društvu istisnula i ukinula svoje prave probleme? V. robnim kućama i industrijama za zabavu. a zatim u SAD koj Josefa Albersa. Potrošači mita identifikovali su se s takvom mitskom slikom najčešće zbog kompenzacije za svoj sumorni i ispražnjeni život. slobodno sklapanje. ne uklapa se u kontekst. ROBERT RAUŠENBERG: Studirao je u Parizu.

ENDI VORHOL U početku je privukao pažnju usredsredjujući se na standardnu robu iz samousluga. 79 . Sa ovom umetnošću nastaje pitanje originala. Ovu tehniku preneo je i u treću dimenziju. o saobraćajnim nesrećama(radio je serigrafije na tu temu. dominantno mesto). sve to postoji oko njega. a stvara se pitanje tiraža. POP ART – umetnost samoposluge. Campbel supe. Njegov potpis supu prevodi iz konteksta supe u umetničko delo. pravio reklame. Prvi je govorio o električnoj stolici što je izazvalo veliki strah kod ljudi. Napravio veliki prodor u film i slikarstvo.boce kokakole.Kembel supa – Ređao u galerijama. koristi tržište za promociju i sticanje bogatstva. stripove. angažovan na humanistički način. Veliki manipulator. Govorio je o tipičnim modernim spravama za mučenje. . Roditelji su mu Poljaci. uvek isto. da budu jednako popularni. po njegovom mišljenju to se ne razlikuje od umetnosti – cilj je delo dovesti do potrošača.ROJ LIHTENŠTAJN Uveličava strip. On odabira ikonu koju uveličava i postavlja u kontekst galerije. Ukinuta je mistifikacija koja je vezana za ime umetnika i tajnu umetničkog dela. Mnogo više koristi ideologiju zvezda. izaziva oduševljenje ili prezir. skulptura glorifikuje ideologiju besmislenih fraza. Ističe želju za eliminisanjem umetnikovog ličnog pečata. enormno velike dimenzije (3-5m) Potpuno industrijski se prenosi raster stripa i umetnikova intervencija je mala. Sve što napravi umetnik je umetničko delo. Kontradiktoran. mit o Merlin Monro razvio da fascinantnih razmera. tradicionalno je vaspitan. ali od početka je imao jasan smisao za uspeh i kako ga ostvariti. štampa njeno lice na panou u raznim bojama – multiplikuje njen lik. Umetnik ne izmišlja nove predmete i prostore. Lihtenštajn je. kao u prodavnici. kao i Vorhol. prošao je umetničke škole. nova vrsta torture.

ne ide do kraja sa poistovećivanjem sa masovnom kulturom. za tezgu.. Pokušava da bude kritičan. Zadržava distancu u odnosu na masovne ikone. Tvrdio je da se umetnost mora uključiti u te tokove ako hoće da opstane. Napravio je izložbu gde je predstavio različite oblike masovne kulture.Izlazak iz autobusa – Rekonstruisani čitavi ambijenti. u Americi se su se stvari potpuno promenile. izaziva divljenje. Figure medjutim. u bioskopsku blagajnu.Radoznala žena – Koristi različite fragmente. da ukaže na društvene anomalije. što je možda razvilo njegovo interesovanje za skulpturu kao celoviti ambijent. iako modelovane iz života. Figure su mu izlivene u gipsu po ljudskoj figuri. Pravi metalni delovi autobusa. cveta ideologija filmskih zvezda. Mnogi od njih su predstavljali hranu – porcije sladoleda. masovnu histeriju. Kasnije ih izradjuje i od platna. otvorio je radnju punu objekata izradjenih od obojenog gipsa.Šta je to što moderan stan čini različitim od drugih?. stripovi. One se zatim postavljaju u stvarni ambijent – lift. uzor. kao parodija na artikle iz jeftinog restorana. Imao je ideje za spomenike po Njujorku. ALEN DŽONS Film . Insistira na figurama i tipičnim gestovima. kao kolaž. sendviči. . ostaju grube. ili komadi kolača grubo modelovani i drečavo obojeni.KLAS OLDENBURG 1961. filmovi. Merlin Monro je jedna od takvih zvezda. delovi dobijaju trodimenzialnost. masovna kultura je tih 50-tih godina doživela procvat – mašine.. a putnik je od čisto belog gipsa. 80 .Čuveni kolaž. ŽORŽ SEGAL Nekoliko godina je saradjivalo sa Kaprovim. POP ART U BRITANIJI: RIČARD HAMILTON Britanski umetnik. . nedovršene.

„Ja mislim. industrijska i preplavljena reklamama.devojke namazane bojom koje ostavljaju otisak na platnu . kao kod Dišana. Novi realizam se pojavio u vreme krize enformela kad je slika prestala aktivno da deluje na društvenu svest. Restani je rekao da novi realisti „prikazuju realnost u različitim aspektima njenog izražajnog totaliteta". do 1971. Iv Klajnje koristio modele kao „žive četke" . Tingili. napisao je pred smrt. Oni su zajednički izlagali od 1960. Postavljeni u serijama i nizovima. metodu. Njihov redimed nije izraz negativnosti. Klajn je bio granični slučaj u načinu mišljenja koje umetnost ne vidi ostvarenu samo u slikama. led. projektima. Arman. koji su i kao pokret i kao čvrsto povezanu grupu stvorili Iv Klajn. pa prema tome mogu i da Iv Klajn tvrdim da moje slike predstavljaju poet ska zbivanja ili. pumpu. a sa njom i estetsku vrednost. već i u idejama. živo telo.NOVI REALIZAM Paralelno s američkim pop-artom u Evropi se razvijao novi realizam. Klajn je koristio svako sredstvo da pigment veže za podlogu: vodu. Uzimanje predmeta s otpada i njegovo uvođe nje u nove konstrukcije i skulpturu ukazuje na praksu dadaizma. koji je u tri manifesta (1960. mada je postojala velika i bitna razlika između ove dve umetnosti u ikonografiji. vatru. U tom pogledu on je bio preteča konceptualizma ali i poslednji veliki romantičar koji je imao poverenja u nadahnuće i slikarski senzibilitet. i 1963) izložio osnovna načela pokreta. pakovani i lepljeni.zatim prazne prostore i sopstveno telo u akciji. Sezar. jer je savremena priroda mehanička. bolje. On je pokušao da novom obradom stvarnosti i drukčijim shvatanjem realnosti obnovi pokidane veze između umetnosti i čoveka. pa i u ličnom životu. što praktično znači da je stvarni predmet u centru njihovih istraživanja. mada je taj antiumetnički gest u novom realizmu dobio drukčiji karakter. odbijanja i polemike. okrenute kosmosu i univerzumu. Novi realizam je produbio krizu slike i zato se obratio drugim izražajnim sredstvima. koje za vreme slikarske inspiracije predstavlja plamen poezije u svom sagorevanju". a duhovni vođa grupe i njen teoretičar bio je Pjer Restani. i Kristo. već pozitivno umetničko sredstvo. predmeti su promenili svoje prvobitno značenje i povratili svrhovitost u umetničkom delu. tehnologiji i stavu prema svetu i životu. Kod drugih majstora novog realizma koncentracija na predmet je daleko određenija tako da se 81 Kristo. u čemu se novi realizam bitno razlikovao od dade. one su ćutljivi i stoički svedo ci samog postojanja. teori ji. slobodnog kretanja. Stvarnost svakodnevnog života postali su sada fabrika i grad". presovani. 1961. s tim što je on postavljen u agresivan ili kritički kontekst i izražen u obliku asamblaža i smislenim radom u prostoru. pakovanja . Kurta Švitersa i Marsel Dišana. a u plavim monohromima uspeo je da stvori čiste metafizičke ikone. Sve sa ciljem da se otkri ju „nova usmerenja u prirodi. i ta tehno loška čistota održava nužnu ravnotežu između metafizičke dubine njegovih dela i industrijskog vremena u kome su nastala. S takvim namerama novi realizam se teorijski približio pop-artu. Ali.

Kvantitet je u suštini jedna struktura koja se na različite načine ponavlja u svim oblastima života pa i u umetnosti. Nagomilavanjem jednog istog predmeta postiže se svojevrstan reljef. Njegov čin pakovanja je prazan i hladan postupak koji ukazuje da svaki objekat. „Kompresije su za mene. put u srce tehnologije. činjenica da mogu da mrvim. ja sam mašina. kakve su Armanove akumulacije ventilatora ili revolvera. U glavi ja presujem. Po demografskoj eksploziji. Novi realisti su imali nekoliko izložbi. Najznačajnija izložba zvala se ''40 stepeni iznad DADE''. veli Arman. po svim tim industrijskim pojavama. 82 . do geografskog lokaliteta (Upakovana obala 1970) može biti spakovan i proglašen za umetničko delo. U Milanu predstavljen novi realizam. kako to radi Kristo sa pakovanjem objekata. ta nagomilana masa. jer to je baš bilo vreme kad se Evropa ba cila na mašinu za pranje rublja. od upotrebnog predmeta (Upakovani časopis Life 1962) preko arhitektonskih zdanja (Uakovana fontana 1968). ruši se njegov identitet ali novu izražajnu snagu dobija sam kvantitet. Kult novog predmeta bio je počeo da se stabilizuje. Nju je novi realizam video. KRISTO Razradio je zamisao pakovanja 60-ih godina.pomoću njega neposredno utiče na stvarnost. koja se uklapa u socijalni milje naše epohe. gužvam nomoću prese. kaže Jan Tingili za svoje zarđale gvožđurije i apsurdne mašine. količinom predmet se poništava kao predmet. frižider. po rasipanju. mašinu za pranje sudova. u ateljeu ili na groblju automobila. otkrio i pretvorio u estetičku kategoriju. televiziju. uvlačim se u te vilice. pretvaram se u vilice koje mrve metal. Sezar je uveo drukčiji postupak u ostvarivanju kvantiteta: mehaničko presovanje koje se obavlja na otpadu. Duhovit. Na taj način oblik je izmenio prvobitno značenje. zgrada pa i prostranih ambijenata. Sezar PJERO MANZONI Italijan. „Želeo sam da podsećam ljude na njihovo životarenje . Sve što izađe iz umetnika je umetničko delo – u konzervi spakovan izmet umetnika. izražen u obliku ciničnog kriticizma. Međutim. sa maštom se može učiniti sve što se hoće". Pravo iznenađenje i šok je izazvala Tingilijeva mašina U čast Njujorka (1960) koja je posle besmislenog rada u dvorištu njujorškog Muzeja moderne umetnosti eksplodirala i uništila samu sebe. kao što se rukama gužva papir. „Kvantitet je izraz našeg vremena. po proizvodnji. postojao je i angažovaniji stav. Želeo je da ideju realizma dovede do apsurda. ja sam jedno s njom. kvantitet je aktuelni izraz". kaže on. Njegov rad se povezuje sa novim realizmom. neodadom i land artom.

Za takve metamorfoze kroz koje je prolazio oblik na njegovim Study After Velasquez's Pope Innocent X slikama veliku pouku je našao u starim Mejbridžovim fotografijama u kojima su prikazivane faze pokreta. Ticijana i Van Goga . Nova figuracija je svoje prave izvore pronašla u radovima Frensisa Bejkona.NOVA FIGURACIJA Nova figuracija na početku šezdesetih godina nije prost nastavak realističke umetnosti. On je izašao na glas odmah posle rata sa ciklusom slika na temu raspeća. bez suvišnih opisa.Velaskeza. narativnih i simboličnih. kojs su se. kao što je to slučaj sa kadrom iz filma Oklopnjača Potemkin. bilo kao zamenu u slikanju portreta jer se tako može koncentrisati na čoveka a da on nije prisutan. triptih Nova figuracija nije slikarski pravac u užem smislu već skup nekoliko različitih slikarskih izraza. leševi. socijalnim i političkim problemima. uvodio ih u nove kontekste i čak uspeo da stvori posebnu ikonografiju sa tragičnim sadržajima. slikarski su obrađeni na izuzetan način. bilo da ga je uzimao kao model za određeni tip formi. dok je nova figuracija okrenula sliku prema vremenu i prostoru. koloristički prefinjeno. potpuno uklopile u atmosferu hladnog rata. deformisane glave i ljudski krik. u Engleskoj je stvarao Frensis Bejkon. ali i da u tom deformisanju ona na kraju ponovo dođe do svog izgleda"). Mesarnice s obešenim polutkama i rascepljenim truplima. FRENSIS BEJKON U isto vreme kad i Dibife u Francuskoj. one se razlikuju po koncepciji tematskog repertoara i shvatanju funkcije slike: klasično figuralno slikarstvo je udaljavanjem od života završilo u krajnjem estetizmu.i slobodno parafrazirao njihove teme. kao metafora. Bejkon je studirao stare majstore . sažeto. koji 83 . Raspeće. U svom slikarskom jeziku Bejkon je naročitu pažnju posvetio deformaciji koja nastaje prilikom kretanja („Ono što želim da učinim jeste da deformišem stvar da bude daleko od svog izgleda. velikog razočarenja i depresije. kao što je fotografski predložak igrao značajnu ulogu u njegovom stvaralaštvu.

. Ta ikonička predstava proizašla je iz ubeđenja da slikarstvo ne može izgraditi svoj jezik bez predmeta i čoveka. 84 .imaju zajedničku oznaku u korišćenju čovekovog lika kao medijuma za uspostavljanje odnosa sa životom i istorijom.Goveđe polutke – motiv koji se ponavlja (Rembrant) U Jugoslaviji – beogradska grupa MEDIALA koja se zalagala za metafizičko slikarstvo po uzoru na renesansnu umetnost. bez obzira na to koliko su oni deformisani.

već široki pokret koji obuhvata različitu stvaralačku praksu: od slikarstva akcije u SAD (Polok. Dali. Feito. Evropa je razrušena više nego posle I svetskog rata. robnu. podrazumevajući pod tim čisto evropsku tradiciju u kojoj je umetnost oblik saznanja koji spaja njenu društvenu. Alžir. Po prvi put se dešava da Pariz gubi prvenstvo i centar umetnosti i premešta se u Njujork (MOMA – Muzej Moderne Umetnosti). Cilj umetnika je da stvori evokativnu a ne reproduktivnu sliku. Tobi. A. U toj tradiciji umetnost je. preko lirske apstrakcije u Francuskoj (Vols. Rotko). Pol Kle . Pol Valeri je (Moj Faust) pred smrt zapisao: „Realnost je apsolutno nekomunikativna. mnogi umetnici (cela Bauhaus škola) se sele. Kleu je mnogo važniji sam čin kreacije od konačnog umetničkog dela. Tapies. „odrekao se jezika da bi sebe sveo na čisti čin". Marks Ernst.APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM I LIRSKA APSTRAKCIJA (ENFORMEL) 1945. Bazen. Enformel ili apstraktni ekspresionizam nije slikarski pravac u užem smislu reči. ali samo sličan onom metodu koji je u manifestu nadrealizma zamislio Andre Breton . Mišo). već samo on i stvarnost u njemu. Koreja. ali je u njemu. Više nisu postojali umetnik i realnost. Pit Mondrijan je tamo. kao u klasičnom poretku. bilo kaligrafijom ili ređanjem različitih struktura materije. muzičari. već mnogo dublje psihološki. on se bitno izmenio. Umetnost nema više šta da traži u toj stvarnosti.. godine završen je rat. u doba velikih moralnih i političkih kriza i permanentnih ratova (Indokina. funkciju. Takav sistem doveden je u pitanje i obezvređen za vreme drugog svetskog rata i odmah posle njega. u kome vlada hladan rat teško je nastaviti utopističke ideje. sličan. u stvari. Kina. Tako i umetnost dobija novu. bio poražen čovek.ideja da se delo spontano stvara jako je važno posle Drugog svetskog rata. De Kuning. Ključne izložbe su posvećivane Pikasu. da „uđe u platno" i postigne jedinstvo između svog duševnog stanja i fizičkog pokreta.. a okrenuti se boji. i to „krize umetnosti kao evropske nauke". odnosno svoju stalnu tržišnu vrednost i samim tim elitni status. predlagali A. na golu egzistenciju akcije. koje su. bez kontrole i plana izgradnje. Enformel je zato nju odbacio u korist materije. među njima i jedna grupa jugoslovenskih slikara.između umetnika i platna mora da bude što manje 85 . Pažnja javnosti je na kubizmu jer se mislilo da je on sinteza XIX veka (Sezan) i svedenosti (geometrijske forme). estetičku i etičku funkciju. Kad se rat završio pokazalo se da se svet nije izmenio samo geopolitički. Misli se da umetnost mora napustiti predmetnost. odlaze i pisci. Kako se u umetniku ugasila potreba za realnošću tako je iz slikarstva nestala potreba za formom. formi. Rat su dobile savezničke trupe a izgubile snage hitlerovske koalicije. Saura. Matje. Amerikanci kupuju još u XIX veku dela velike umetnosti. Svekolika humanistička tradicija ličila je na razbijeno ogledalo čiji parčići nisu više mogli da se sastave u koherentnu celinu. Sam čin stvaranja je automatičan. liniji. što ništa ne predstavlja. naročito u drugom talasu enformela. Argan je istakao da je enformel stanje krize. shvaćena kao forma iz koje izvire jezik kao bitno sredstvo komunikacije. oslobodilački ratovi u Aziji i Africi). u novom razrušenom drustvu. nadrealisti. Breton. sa nadom da će se njihova vrednost povećati kroz pedesetak godina. Amerika je netaknuta kapitalistički utvrdjena zemlja. Braku i Ležeu (to su bile već retrospektivne izložbe). na ono što umetnik radi onako kako radi. Sa nacionasocijalizmom.Ključna figura za nova istraživanja je Vasilij Kandinski (u Parizu je osnovano društvo apstraktnih umetnika). pre svega. Buri. bilo metodom dripinga. Gorki. Ona je to što ne liči ni na šta. do slikarstva materije. što ništa ne izražava". Krenulo se opet od iskustva kubizma. pošto postoji paralelno i nezavisno od nje. Slikarstvo je postalo čin i akcija. beže u Ameriku.

Rozenberg kaže da je ovo bilo povlačenje. šta se sve u širem smislu može shvatiti pod pojmom enformel. opet otvara drugu skolu u NY. su mu spaljene u požaru njegovog ateljea. ona je psihičko rasterećenje i neposredno. divlja zemlja). . simbol novog američkog slikarstva. kao zreo čovek. direktno ostvarenje ličnosti na platnu. To ga je pokrenulo i shvatio je da umetnost 86 .Kestenjasto je petlova kresta. njegove slike izražavale izvestan stepen stvarne ili nagoveštene figuracije. tašizmu. . DŽEKSON POLOK Najveći predstavnik apstraktne ekspresivnosti.estetičkih i konstruktivnih prepreka. Osloboditi se predmeta značilo je osloboditi se . on je od svog platna hteo da stvori svoj svet. Pod uticajem Sezana i Pikasa. ENFORMEL ARSHIL GORKI Veza izmadju Pikasa. ali ubrzo. Uposlednjoj deceniji crteži su mu postali slobodno ekspresionistički u apstraktnom smislu. da bi do 1940. Ove karakteristike upućuju na metode nadrealizma. odnosno njegovim idejama o strukturi boje. 1920. odsustvo pret hodnog razmišljanja i nužnost podsvesnog stanja kon centracije . ali ispunjene vlastitom nervozom i brutalnom energijom. na filozofiju ze. On dolazi iz tipično američke porodice (obala je kulturno prosvećenija. Enformel je umetnost destrukcije.nadrealističko osećanje za organsku fantaziju HANS HOFMAN Studira u Parizu. lirskoj apstrakciji. već krajem 30-ih. društva i postojeće umetnosti. Najveću pažnju je poklanjao konceptima strukturalne slike na arhitekturalnim principima baziranom na ranom kubizmu. koji je mahom pustinja. bez konstruktivnih namera i ideja. Sve slike do 1940. Usamljeni umetnik nije želeo da promeni svet.blizak je Deloneu. Polok dolazi u Njujork u kome vlada ekonomska kriza i postaje pravi marginalac. za razliku od zapada. On u svojoj prvoj fazi slika blisko El Greku.prirode'. odakle Polok potiče. slobode „praznog" i koja je izvršila značajan uticaj na zapadnu umet nost. bez programiranih racionalnih ciljeva. Upoznaje meksičke slikare i zahvaljujući dugotrajnim diskusijama upoznaje barok. Njegov otac je radnik i farmer i Polokov život je mukotrpan. on se intenzivno druži sa Špancima i uključan je u ideju o automatizmu (nadrealizam). Max Ernsta i ponekad na Miroa ili Masona. Iz razaranja svih klasičnih vrednosti trebalo je da se rodi novi tip slobode.Muškarac i žena – Uticaj Pikasa. Ta ličnost je mogla da se potvrdi i spase od otuđenosti jedino uništavanjem svega što je podsećalo na realni svet. a i dolaskom u SAD. Slika nastaje brzo i završava se pražnjenjem gestualne akcije. koja podseća su na Pikasa. Polok je doživeo tragičan kraj.grube i teške. ali je pokušavao sa najslobodnijim vrstam automatskog slikarstva. Nova metodologija u slikarstvu akcije. evropskog nadrealizma i enformela. s jedne strane. postavila je u prvi plan fenomenologiju akta slikanja koja sadrži tri osnovna elementa: brzinu u stvaranju. Kao dobar pedagog drži skolu u Minhenu oko petnaest godina. a s druge. jer je uvek bilo važnije obezbediti egzistenciju.

Ta individualna forma izraza (1949-1950.. nastaje niz remek dela. na kraju u napadu destruktivnih impulsa. Već početkom 40. platno je dole. .) je od značajnog doprinosa apstraktnom ekspresionizmu. koristi i velike četke na štapovima. necenzurisan nikakvim kriterijumima). snažni – emotivni naboji posvesti. Duboko prožet tradicijom zapadnog slikarstva od Rembranta do Goje. Radi seriju posvećenu ženama. Poslednjih godina se bavio problemima figure na crtežu i slikama služeći se crnom bojom. iluzije prostora. emigrira u Ameriku 1926. -Driping. hrapavi. kada se vraća i slikanju sa četkicom. staklo. već je za njega žena i predmet divljenja i demon. Ali. slično tradiciji Munka. Misli se da je to preuzeo od Masona. za njega nije važno što prikazuju tela. Nekad je tu i ono oko slike – pesak. snažna. Platna su ogromna (3x3m). Smatra se da je slika gotova kada se iscrpi sva energija. dela bez naslova ili opisni naslov: Slika postaje ambijent. fragmente u kojima studira pojedine motive ili prostorne odnose. Uvećava te skice i uočava implikacije koje su izgledale kao slobodne apstraktne predstave velikog formata. Polok kao kopču sa lokalnim tlom nalazi kod Indijanaca. crno bele skice.tih (1943 – 1950) počinju dripling slike. Polok kreće u čitanje Frojda i Junga.tehnika koja podrazumeva industrijsku. prši četkicu i njom pravi najzamršeniji splet linija. Za njega je jako važan gest.podrazumeva spontan naboj koji treba osloboditi (umetnost – slobodan diktat misli. razređenu boju. žutim i plavim – Kod Poloka element slučaja ili intuicije igra značajnu ulogu. Krupni. U slici više nema kompozicionih zahteva. ali on ih opseca. jako je frustriran i nezadovoljan sobom. Od 1955.. ali kontrolisani potezi kičicom. arhitekturalna struktura i nsistiranje u fakturi boje. nešto opasno(po učenju Frojda). FRANC KLAJN Do 1950 figurativni slikar i slikar urbanih scena osenčenih realizmom.Poseduje ogromnu strast za crtanjem i radi male. energiju. Nazivi dela su mu slučajne asocijacije. Time postaje zreli apstraktni slikar. kompleks koji je okružio posmatrača opkoljavajući ga sa svih strana. Presudno je što Indijanci slikaju po pesku. 87 . On igra oko platna. De Kuningovi gestovi su agresivni. Slika se svela na boju. godine. ubija se u saobraćajnoj nesreči 1956.Srebrno sa zelenim. godine. VILIJEM DE KUNING Holanđanin. Oni tako vrše komunikaciju sa duhovima. Platna su ogromna. pod alkoholom. monumentalnih u razmerama i koncepciji.

pravi izložbu – ŠOK. Koristi lepak. plastiku . ugreban ili izveden belom linijom. poznaje botaniku. nije želeo da postane profesionalni slikar. slika je prestala da se brine o estetskom i lepom. da bi posle intervencije prijatelja bio spasen. eksperimentu. inspirisan radovima umobolnika i dečijim crtežima. Umesto njih u sliku je uveo materiju i materijale. god. Već 1946. Neki misle da su to Volsove vizije i halucinacije. svetlo-tamnu modelaciju. krpe. lišen bilo kakvog anatomskog znanja. bol. Poučen Volsom. dolazi iz Barselone u Pariz.LIRSKA APSTRAKCIJA OTO VOLS Rođen u Berlinu. Prijatelj je sa mnogim slikarima Bauhausa. spontano. galerista mu donosi platna i on 1947. slamu. naivan. ANTONI TAPIJES Španac. smolu…1956. Uglavnom se pojavljuju biomorfne forme (cvrčci. sem tog jednog izleta u fazi „teksturologija". ali njegova namera nije postojeća forma već revolt. geologiju.zemlju. Međutim. on mu pravi izložbu. ŽAN DIBIFE Neobična i složena lirska ličnost. Otac mu je bio jedan od najvažnijih državnih činovnika. slamu. U logorima radi mala dela (crteži i akvareli) – veličine dlana – intimne beleške.zatim je tu materiju razvio i nanosio u visokim pastama. oslobođeno civilizacijskog nanosa. Po dolasku Hitlera on dolazi u Pariz. stabilnu formu i stare funkcije boja i crteža. Time se Dibife na ciničan način osmehnuo profesionalnoj umetnosti. čisto. u kojima saopštava napetost. grebao i škrabao čime je dao značajan podstrek razvoju enformela. Ona je izazvala potres jer Vols nudi nepretenciozan stav prema umetnosti. strahove. gusenice). muzičar. bez stava. koja podseća na ispucalu zemlju i zgužvane gradske asfalte. Posle velikog uspeha. Jedan galerista preko veza saznaje za njega i 1945. lišće. postavljao je crtež ljudske figure. na svojoj izložbi on je prikazao model slike koji je kasnije razvijao nekoliko godina: preko guste i fakturirane paste. godine dobija nagradu na bijenalu i njegovo delo je podstrek za naše umetnike (Miću Popovića) koji se šezdesetih okreću apstrakciji. gotovo sve koje je mogao da pronađe neposredno u svetu oko sebe . Neki ovakav život povezuju sa filozofijom žena. On je potpuno odbacio prostor. a Vols zoolog. Stvorio je veoma ličan izraz u kome su do kraja porušene sve zaostale norme klasične estetike. ali kad počinje rat on je po logorima. bitumen. garež. on pred kraj života živi samo na rumu. 88 . a istraživanje primarne forme. Dibife je ostao prevashodno figuralni slikar posebne vrste. hartiju.

Mesec. ostvarili nevesne impulse. bez racionalne kontrole. 89 . a cilj im je bio da postignu što veću neposrednost i automatizam u postupku.T elo i duša nisu ni skladno povezani ni međusobno usaglašeni. a ljudi crtani u dečijem maniru. dečje. Služili su se nekom vrstom predmeta ili figuracije koje su obično vodile poreklo iz folklorne. On ih je sakupljao i stvorio veliku kolekciju art brut koja mu je dugo godina služila kao podsticaj i nadahnuće za sopstvenu sirovu umetnost. Njihovo slikarstvo zasnovano je na naivnom. Nunc Stans. jedan figuralni zapis ameboidnih formi (Noig1oire) koji je izvršio znatan uticaj na novu figuraciju Dela Pol klea su ga najviše privlačila. do 1950. ali se ne vraćaju na tradicionalan izraz. Sunce. Upotrebljavali su jake čiste boje. nepismenih ljudi. Umetnici posle drugog svetskog rata. belo.. a najmanje sinonimi. KOBRA Enformel je za mnoge nihilizam. U tom pogledu i njima je uzor bio Dibifsov art brut kao što su ih metode psihičkog automatizma približile akcionom slikarstvu. Amsterdam. već totalno razdvojeni. Za njih podražavanje ima mali ili nikakav značaj. Koristili su univerzalne arhetipske simbole života – ptica. Oni su zajednički izlagali od 1948. maska. Crveno i plavo na beloj osnovi. Boje su vedre i vesele. vrata…). Prvo je radio panorame Pariza i Parižana. velikom Kleu i Munku. Kobra je grupa nastala spajanjem naziva gradova: Kopenhagen. Početkom šezdesetih godina figura je još više degradirana i crvenim i plavim crtežom svedena na automatski zapis. Dado Đurić ga je sreo 50-tih i Dibife mu je pomogao da se probije. ali taj isti izraz se pojavljuje u KOBRI. tekstovi beli na crnoj podlozi. bez racionalne kontrole. smatraju da umetnost treba vratiti iskonu.. sa samostalnim životima. Radi serije slika. kako bi što direktnije. Dibifeova slika postaje reljef.Radi knjižice crteža sa tekstom. praistorijske ili primitivne umetnosti.Osnovao je Karel Apel kao eksperimentalnu grupu. crveno i u tim formama traži imaginarne pejzaže. Oni prihvataju figuraciju. nespokoj. karikaturalnom crtežu i kompoziciji. počinje da pravi 3D objekte – crno. Dibife. Objedinjujući princip im je bio : doktrina o potpunoj slobodi apstraktnih izražajnih formi. pojednostavljenom. tako da autori izvlače sve iz sopstvene svesti i podsvesti. kako bi što direktnije. u Parizu. zvezde. Krava Slike iz tog perioda su slobodni apstraktni oblici.dovelo ga je do slika ludaka i naivnih. Brisel. Art brut – označava sirovo umetničko delo koje stvaraju ljudi neiskvareni umetničkom kulturom. sa akcentom na gestu kičice. a ne iz tradicije klasične ili moderne umetnosti. Kamenčići tačnije jednu vrstu teme koju obradjuje veći deo godine (krave. kako su to verovali slikari Kobre. Dibife. grubu u izrazu i sumornu u poruci. Cilj im je bio da postignu sto veću neposrednost i automatizam u postupku. tražeći nove forme eksperimentalnog izraza protivne Mondrianu i De Stilu. ostvarili nesvesne impulse.

. ili.. . fizič kom rukopisu koji se ostvarivao na različite načine: maksimalnim angažovanjem motoričnih funkcija tokom slikanja. PJER ALEŠINSKI Glava . 90 .Zeleni balet – Ova platna podrazumevaju debeli pastu. Apel je smatrao da je najvažnije sačuvati izvor. direktnom upotrebom sopstvenog i korišćenjem tuđeg tela. Vidljivi su svi potezi četkom. skakanjem. letom. Ono što njega izražava jeste fizička akcija koja materijalizuje misao. izlažu i misle da rukopis nosi specifično obeležje. Alešinski insistira na crtežima dece. intenzivnu boju u velikim površinama. KAREL APEL Radi figure i portrete u linearnom i kolorističkom entuzijazmu. energija i td. AZGERN JORN Jorn i Apel su neobuzdani u svojoj nedisciplinovanoj sintezi forme i blistave boje.. godine: . padom. KOBRA radi velike formate. tako da se slikarstvo na početku pedesetih godina sasvim približi lo onom idealu koji je izražen u jednom od slogana Kobre: „U umetnosti nema pristojnosti: umetnost — to je neukrotiva želja".Daleko od iza – 50-tih godina. Ova spontana događanja umetnik ne sputava. KOBRA se raspada posle nekoliko godina. Kakva je realnost na kojoj se zasniva misao? To je ljudsko telo. njegova duša". Jako je važno iskustvo Sartra i filozofija egzistencijalizma (apsurd čovekovih napora u ovom svetu). spontanost. Alešinski kasnije prihvata da rukopis bude objektivan izraz – 60tih su moderni smisleni ili besmisleni tekstovi. Pomoću fizičke spontanosti trebalo je otkriti vitalne izvore bića. igrom.Ne može se izra ziti način čistog psihizma. Alešinski koristi i dečije oblike igara (školice.Asger Jorn je definisao svoj stav 1948. koristi industrijsku. veliko platno.Glava – Galerije još uvek žele male formate. Dinamičko slikarstvo. Najveća pažnja posvećena je radu tela. most. Psi hički automatizam organski je spojen sa fizičkim automatizmom. Ovde vidimo biomorfne forme. kućice). drukčije rečeno.. to ja izraz automatizma. njegove instinkte.

Optička umetnost je na nov način postavila osetljiv odnos između umetnosti i društva. uspostavljen čvrst poredak geometrijskih oblika. za razliku od razorene forme. vodećeg jezgra Novih tendencija i stvaralaštvo francuske Grupe za istraživanje vizuelnih umetnosti. Njihovo je delo bilo suprotno anarhiji i destrukciji enformela. Mortenzenu i grupi umetnika oko Galerije Deniz Rene. To je binarni jezik kibernetike koji stvara plastičnu banku u elektronskom mozgu. Vazarelij a . Agama. u isto vreme identična i dijametralno suprotna: slika-ogledalo. Sa umetničkog dela treba skinuti auru izuzetnosti i neobičnosti. zahvaljujući Jozefu Albersu. Ti me smo. geometrijska apstrakcija je potisnuta. zdravo.. zasnovana na principu elite i status kvoa nejednakosti. J.. Svetlost-boju Vazareli je potpuno razvio u fazi „planetarnog folklora". traganje i stvaralaštvo svih ljudi njegovog vremena”. Van Desburga. Dva dela su kvalitativno ista. Belo i crno. On je potpuno racionalizovao kreativni čin. kada su se njeni oblici stalno razvijali i usavršavali. tako da su njene ideje prodrle u luminoplastičke eksperimente. zatim u permutacijama (1965) i u novim strukturama koje se zasnivaju na heksagonalnoj perspektivi i aksonometriji. Devana. Belo i crno to je neuništiv gest umetničkog uma i dugovečnost dela u njegovoj originalnoj formi". Ista kompozicija rešena u belom i crnom daje mi automatski drugu kompoziciju rešenu u crnom i belom. već čvrsto spojeno s vodećim strukturama tehnološke civilizacije. što je najintimnije vezano za rad. crno je ništavilo boja ili senka. jer su nastajali kao rezultat privilegija određenih klasa. Tu fazu posle enformela obeležilo je delovanje V. u stvari. kaže Vazareli. „Odavde je počelo moje otkriće. ushićeno. „Umetničko delo.OPTIČKA UMETNOST Paralelno s enformelom. Belo je za njega zajednica boja ili svetlost. Za njih su geometrijski oblici i forme zbog svog univerzalnog karaktera izvanredno sredstvo u komunikaciji između ljudi. kaže Devan. ne može više da bude naša". razvijalo se i drugačije shvatanje slikarstva u kome je.Slikarstvo i skulptura u klasičnom obliku bili su za njih anahronizam. odbacio romantično nadahnuće i opredelio se za program koji sadrži matematičku kodifikaciju celog procesa. Za razliku od naglašene individualnosti i česte igre slučaja u apstraktnom ekspresionizmu i enformelu. neokonstruktivizam itd. a belo i crno su maksimalni kontrast ili dualizam. dakle. U suštini težište je uvek na programu koji može da se sprovede u različitim prostorima i različitim 91 . Dok je enformel bio u zenitu. pozitiv-negativ. svoje čireve i svoje tajne bolesti. najpre je i iznad svega sredstvo da se ljudi međusobno povežu. “Umetnost starog sveta. kompjutersku i mehanografsku umetnost. Vazareli je predložio novo shvatanje umetničkog dela. Vazareli je objavio Žuti manifest (štampan na žutom papiru) u kome je obrazložio nov način svog rada koji se oslanja na sistem crnobelog odnosa. daleko od dela u koje je slikar izlio svoje komplekse. Ž. Erbenu. S raspravom o optičkoj i kinetičkoj umetnosti nalazimo se u samom jezgru geometrijske apstrakcije koja je šezdesetih godina doživela izuzetan istraživački podsticaj. novi industrijski dizajn (škola u Ulmu). Sem reda oni su predlagali i nov način gledanja tako da je početkom šezdesetih godina s velikom tehnološkom revolucijom došlo do kvalitativnih promena i do jasne orijentacije ovih tendencija prema novoj optičkoj umetnosti. kaže Vazareli. V. Da i ne. Kupke i istraživanja Bauhausa i De Stila. Slika postaje pre svega majstorska konstrukcija koja je razrađena svim onim što je u umetniku nepromenljivo. onim što je najsvesnije. Ono je u novim uslovima produžilo ideje Mondriana. Maksu Bilu. Sota. koje nije ni psihički izuzetno ni društveno izolovano. VIKTOR VAZARELI Povodom samostalne izložbe 1955.

I ovde je posma trač aktivan saučesnik. računa na preplet. da ih zasitim optičkim efektima. instalacija. ali je išao na akademiju u Francuskoj. JAKOV ADAM Iz Palestine. Kretanje svetlosti i formi je osnovni cilj optičke umetnosti kojim se ona transformiše u kinetičku umetnost. čak i nezavisno od umetnika. Ovo je bilo plodotvorno otkriće. niz radova bliskih Vazareliju. 92 . a posmatrač se šeta. Nije reč o tome da ljude napravim ludima. u zavisnosti od ugla posmatranja. tamo je završio školu. Slično Mondrijanovom Bugi-Vugiju. On je u ispunjenom prostoru. Posmatrač. s tim što se on kreće oko dela i u kretanju percipira njegove različits oblike. to je zakon koji kaže da se takvi predmeti najlakše uočavaju. Vazareli je proučavao je Mondrijana i Nađa.ambijentalne celine) sa modernim detaljima. slavi nauku. postao državljanin Francuske. Vazareli je 1959. trougao. Uradio je mnoga dela širom sveta (kongresne dvorane. apstraktni ritmovi. kao u šahu – to i jeste ideja. ali je ovo matematički precizan čvrst sistem. RAFAEL SOTO Jezus Rafael Soto gradi tako osetljive konstrukcije od žica ili plastičnih materijala da se one pokreću na atmosfersku promenu ili na dodir. Varirajući ih i gradeći sistem mreža. u kome se na različite načine ostvaruje ideja kretanja. Njegovi objekti su konstruisani pomoću obojenih rešetki (obično pleksiglasa) postavljenih tako da se sa promenom ugla sagledava uvek nova forma. pomoću kretanja posmatrača. Insistira na zakonitostima i principima nauke. već da im ukažem da nas plavi trojstvo: prostor — vreme — materija". U duhu apstraktne umetnosti. što znači da posmatrač aktivno učestvuje u oblikovanju dela jer mu neprekidno menja izgled i vizure. On daje jos jedno rešenje istraživanja prostora.medijumima. Koristi preparirane kartone i platno i pravi harmonike velikih dimenzija i na njima varira različite bojene pravougaonike. Neguje apstraktnu umetnost. krug. slika. kao što kretanje multipla pokreće posmatračevu plastičnu maštu koja nastavlja sama da stvara i kombinuje oblike i forme. Sve je statično. „Čovek više nije.igre forme i boje. kaže Soto. Cetrdesetih godina otkrio je da je dovoljno koristiti tri osnovne forme: kvadrat. Autor je plakata. Došao je na ideju da modul izgradi precizno. a tu punoću ja bih hteo da ispoljim svojim delima koja nju obavijaju. Koristio je zakonitosti perspektive i projektovanja u kojima se stalno čini da se gradi ispupčenje. Zahteva da posmatrač bude aktivan i da gleda iz različitih uglova. dobio je bezbrojan univerzum i stalno nove mogućnosti. Time se istraživanja prenose na prostor. na jednoj a svet na drugoj strani. Precizan sistem nanošenja boje. vidi različite slike. da uvek bude kvadrat ili trougao. Šah je savršenstvo vizuelne predstave.

Majstor za takve ambijente. Insistira na ogromnim dimenzijama. Koristio je nove materijale. Delo komunicira sa industriskim društvom koje je verovalo u progres. raditi. kuvati. nešto u čemu će ljudi živeti. 93 . NJUMAN Američka geometrijska umetnost. Dobro je prihvaćen. racionalna umetnost. bojio ih intenzivnim bojama.

Nastojali da delo oslobode manualnog rada. DONALD DŽAD Koristio je metale. princip modula – multiplikuju različite module.. a ne optička.. 94 .. Objašnjavali su principe minimalističke skulpture. odbacuje se postament.MINIMAL ART . geometrijska osnova.Moduli – Koristio je 144 jednake pločice i u svakoj galeriji od njih pravio različite skulpture. a ostalo je zadatak industrije. Pod uticajem Mondriana. PRIMARNA STRUKTURA Veliki broj američkih umetnika je 60ih počeo da se buni protiv vrednosti koje su veličali apstraktni ekspresionisti – subjektivnosti. jasnoću. niz) elemenata. Kocke je bojio ili ostavljao u priprodnoj boji. ili i jednom i drugom u isti mah. uvek kocke od različitog materijala (čelik.. gvoždje. Vrlo su značajni kao teoretičari. U minimalnoj umetnosti svest nameće racionalni poredak. KARL ANDRE . poenta je u jednostavnosti sistema slaganja elemenata. Odbacuju se stare tehnike (klesanje itd. Stavljanjem objekata u niz on ističe svoju vrednost samo time što je suprostavljen elementu koji mu predhodi ili sledi. Radio je serije (red. Moduli SOL LE VIT Bez naziva – Šuplje kocke. grade sisteme. razmere i materijala. primenjuju se intenzivne industrijske boje i elementarne forme. za razliku od geštalta konceptualna. konceptualnu strogoću. Zamisao serije zadržava misao celine. Postoji čvrsta. ali ona je. Koriste se novi materijali.) Rade se dela monumentalnih dimenzija koje postaju još monumentalnije kada se postave u unutrašnji prostor.U minimalnoj umetnosti serija ili niz je koncipirana kao ‘’prosta serija’’. Pravi predstavnik Donald Džad. doslovnost i jednostavnost. boja i svetlost imaju dramatičnu primenu (skulpture su polirane i skupljaju okolne reflekse). Objekti se stavljaju na pod.ABC UMETNOST. aluminijum). aluminijum i obojeni pleksiglas u otvorenim strukturama koje su istraživale odnose izmedju prostora. organizuju ih gradeći druge strukture. verovali su da bi umetničko delo trebalo da bude u potpunosti osmišljeno u svesti pre čina njegovog izvodjenja. uza zid itd. emocija i gestualnih poteza četkicom.

DEN FLEVIN Američki minimalni neonski umetnik. Koristio je bele i obojene fluorescentne svetlosne umetke. rasporedjene vertikalno po zidovima. 95 . Struktura načinjena od neonskih cevi se izlaže kao specifični objekat (svetleće telo) ili se neonska svetlost pokazuje kao ambijentalna svetlost koja ispunjava prostor.

minimal nu umetnost (LeVit. stvoreno od genijalnog pojedinca. Oko 1968. U totalnoj kritici društva. vodio je sve dublje u sisteme simboličke logike. Možemo reći da su u njoj postojala tri osnovna toka: zemna umetnost (land-art) telesna umetnost (bodi-art) analitički koncepualizam. umetnost više nije vizuelno opažanje i stvaranje predmeta već namera i odluka. Sa konceptualizmom je oživeo zajednički rad umetnika i naglo je porasla potreba za teorijom i novim tipom kritičara koji neće biti posmatrač ili sudija već saučesnik u pokretu. slika je postala sredstvo kojim se stiče profit i ekstraprofit. Andre). tekstova. Slika je pretvorena u robu. i 1970. izložio fotostatički negativ rečeničke definicije reči voda. zatim je u jednoj galeriji pokazao svoje omiljene knjige i matematičke spise. zatim na spise Ad Rajnharda. video i magnetofonskih traka. ruske avangarde. Time je stvorena nova struktura: delo je iskaz čije je značenje fiksirano u odnosu između znakova. na nju su delovali zakoni tržišta. između 1950. Cilj umetnosti nije u ostvarenom delu već u zamišljenom i projektovanom. Taj naučni jezik koji je koristio analitički konceptualizam. sa tehnološkom revolucijom u čitavom svetu naglo je procvetala trgo vina umetničkim delima. Kao svaka druga roba. u prvom redu piše: osam zelenih engleskih staklenih slova u neonskom električnom svetlu. pored prave stolice postavljena je njena fotografija i njena jezička definicija uzeta iz rečnika. neponovljivo. dematerijalizovana ideja od koje ostaju dokumentarni tragovi u obliku fotografije grafikona. Sa tezom „umetnost kao ideja kao ideja" Džozef Košut je 1967.umetnost kao tumačenje umetnosti . u ideji. dematerijalizovana umetnost se razvijala u različitim pravcima. na primer. a ne između znaka i stvari. Delo potvrđuje ono što je samo po sebi očigledno. bilo da su usmereni jezičkim istraživanjima .bilo otkrivanju tautoloških sistema umetnost kao definicija umetnosti. čime se produbljuje jedan vid eksploata cije. Klasično umetničko delo je su više izuzetno.radovi koji se bave analitičkom prirodom umetnosti. Pored toga. (svejedno da li svesno ili spontano) nova generacija je sa umetničkim delom odbacila sistem vrednosti i poredak u koji je ono uključeno.U njegovom delu Osam staklenih engleskih slova. i neka rešenja pop-arta. Moris. što znači da ono u sebi sadrži rad elite pa samim tim dovodi do nejednakosti koja je suprotna idealima o demokratskoj i univerzalnoj umetnosti. Košut je više godina 96 . Kako se u nekim polazištima oslanjala na radove Dišana. postojeće umetnosti i individualnog stvaralačkog čina. imenuje samo sebe i time ukida višesmislenost i bilo kakvu mogućnost polisemije.KONCEPTUALNA UMETNOST Istraživanje novih medijuma i odbacivanje umetničkog dela kao završenog estetičkog objekta. Iv Klaj na i Džona Kejdža. u drugom su slova plava. neobično. ona je odbila staru fun kciju umetnosti i njen elitni status jer više nije htela da prihvati takvo društvo. inspirisan u velikoj meri radovima Vitgenštajna i Karnapa i metodama britanske analitičke filozofije. da bi se potpuno posvetio lingvističkim istraživanjima u oblasti analitičkog konceptualizma. konceptualizam je umesto gotovog umetničkog dela predložio proces. u trećem crvena. Čulno iskustvo je izgubilo raniji značaj. I u projektu Jedna i tri stolice.

1969/70). Pomerajući ugao i pravac prilikom snimanja. seoski vrači. a široku u prečniku 49 metara. kad je Valter de Maria u jednu galeriju doneo 500 kubika zemlje i s njom pokrio ceo pod. već ona sama i njeno označavanje pomoću foto dokumentacije. Mnogi rani konceptualistički projekti ostvareni su krajem šezdesetih godina u land-artu.000 tona kamena i peska (Dubl negativ. Pri tom ne treba isključiti ni sklonost izvesnih izvođača akcija ka 97 . između ostalog. koji su gestom tela praznili psihičku energiju svojih posmatrača ili je upravljali ka nekom magijskom cilju. potpuno afirmisao taj postupak obeležavanja i uzimanja dokumentacije pošto za ove umetnike nije bitno gde će se ostvariti ideja.a njegov rad Ispravljanje perspektive (1969) pokazuje izvanrednu sposobnost u radu sa fotoaparatom. S ukidanjem gotovog umetničkog dela stvaralaštvo je oslobođeno klasične tehnologije i zanata i usmereno ka čistim jezičkim istraživanjima. od bljuvanja do teških telesnih povreda. od teških sunčanih opekotina zaštitio samo jedan deo tela koji je pokrio knjigom sa simptomatičnim naslovom Taktika. Majkl Baldvin. Pomoću dinamita. Majkl Hejcer je za jedan rov u Nevadi morao da iskopa 240. radio nekoliko meseci kako bi podigao Opservatoriju. Svoja istraživanja u landartu on je proširio i na druge probleme vreme. vodu. Tako smo dobili umetnika kao umetnost. u semiotici i teoriji značenja. U brojnim akcijama koje su obuhvatale različite mogućnosti. Mel Remsden i drugi. jednu pojavu koja je u velikoj meri uzela u obzir iskustva hepeninga i razvila praksu međunarodne umetničke grupe „Fluksus". najčešće su probijali impulsi kolektivno nesvesnog preko kojih je trebalo uspostaviti komunikaciju sa učesnicima u seansi. pokret i držanje. Land-art je. kredom. ili bodi-art. Jan Dibets je za izražajna sredstva uzimao osnovne prirodne elemente: vazduh. sadržaj i izražajno sredstvo u isti mah. koji izražava težnju da se izađe iz zatvorenosti estetičkog objekta i ponovo uspostavi davno pokidana veza između čoveka i prirode. jedno brdo zemlje široko 70 metara. proces realizacije se ostvaruje u njemu i njegovom telu koje postaje osnovni medijum. svetlost i perspektivu . gest. on je uspeo da u nizu povezanih fotografija snimi ravan holandski horizont kao brdo (Holandsko brdo. Kao materijal pogodan za rad i nove akcije zemlja js otkrivena već 1968. Jan Burn. kretanje. Potpuni i pravi smisao land-art je pronašao tek kad je napustio galerijske prostore i odleteo u prirodu u kojoj su umetnici mogli da se neposredno izraze. njenom jeziku i odnosu ideje prema medijumu.pripadao angloameričkoj grupi Art and Language čiji su članovi bili Teri Etkinson.sam umetnik. Zbog toga je bodi-art razvio interesovanje za mimiku. za onaj „jezik tela" koji su dobro poznavali igrači i akrobate. na primer. a Robert Smitson je 1970. bagera i buldožera počela su da se ostvaruju dela izuzetnih dimenzija: Robert Moris je 1971. čime se delo dematerijalizuje i težište prebacuje na proces i čist koncept. Mnoge podsticaje za svoje ideje članovi ove grupe su pronašli u tradiciji formalne i strukturalne lingvistike. Ostao je logično još jedan fenomen . počeli da izdaju časopis sa gotovo naučnim člancima o prirodi i pojmu umetnosti. a s druge. s jedne strane. napravio na Slanom jezeru u Utahu Spiralu Džeti dugu 450. Pošto su došli do zaključka da je prirodni jezik pogodno sredstvo kojim se može uspešno otkrivati i tumačiti jezik umetnosti. Dejvid Benbridž. tibetanski kaluđeri ili sibirski šamani. Harold Herel. Deniz Openhajm je. na ledu. oni su 1969. vatru. ka intervencijama u prirodi. zemlju. Čarls Herison. 1971). Kako on poseduje pojam umetnosti. Ovi primeri nove praistorije nisu bili usamljeni jer su umetnici land-arta voleli da ostavljaju tragove za jednu buduću arheologiju i da na različite načine obeležavaju prirodu linearnim znacima izvedenim u travi.

ukopava se. pozorištu. služeći se kredom. vraćajući mu energiju i potrebu za transformisanjem njegovih političkih i kulturnih odnosa sa svetom". vic. počeli od „živih skulptura" da bi se razvili u par koji je u gotovo varijetske akcije i performanse uveo igru. jer zec čini zapravo ono što čovek može imati samo u mislima. U izgrađivanju kontakta sa publikom najdalje je otišao Jozef Bojs. B. Stjuart Brizlej je. jednom ubedljivom gotovo naučnom metodologijom. tablom. „uspostavi duhovno jedinstvo čoveka. autosalonu ili preko televizije. Bojs gotovo utopijski veruje da u čovekovoj prirodi postoje tri bića: prirodno. On je polje svoje akcije preneo na politički i društveni život i onakav kakav je. svoje predstave u Hajd parku. On je počeo kao vajar. On sebi kopa jazbinu. umetnost jednako čovek". Oto Mil. u iznošenom šeširu znao po 12 sati da vodi razgovore s publikom i obrazlaže svoje ideje. Džilbert i Džordž. razgovor. Herman Nič i Rudolf Švarckogler) U bodi-artu su postojale i akcije kojima bi više odgovarao naziv performans jer se u njima telo nije mučilo već koristilo kao jedna vrsta metajezika. godine. prešao je na pravu političku akciju i u tom duhu osnovao dve organizacije: Nemačku studentsku partiju (1967) i Organizaciju za demokratska prava (1971). ali je vrlo rano. solidarnosti i iskrenoj ljubavi za ljude. grafikonima. pretvarao u oštru sociološku i političku kritiku kapitalističkog sistema. Oliva. održao prvi performans Kako objasniti slike mrtvom zecu. jedan od prvih konceptualaca u Evropi. 98 . Rađa se u zemlji i to je jedino važno". oslanjajući se na tradiciju neodade i starežne skulpture. 1963.seksualnom sadomazohističkom egzibicionizmu ili ka opasnim telesnim torturama kakve je praktikovala Bečka grupa (Ginter Brus. ljudsku i političku odgovornost. u umetnosti i antiumetnosti koje su za njega jedinstvena celina. ironiju. kako to tačno kaže A. na primer. dok su dva engleska umetnika. na šta ukazuje njegovo čuveno pranje nogu s očiglednim asocijacijama na Bibliju. On je hteo da preko umetnosti. držeći se dosledno maksime: „Umetnost jednako život. U haosu zapadne civilizacije on je visoko podigao ugled i misiju umetnika i njegovu moralnu. Bojs je otišao i korak dalje: od smernosti. crtežima. o kome je rekao: „Za mene je zec simbol inkarnacije. društveno i slobodno i da se ljudska sloboda kao najviši oblik bića može ostvariti samo putem stvaralaštva. mimiku. parodiju pa često i ozbiljnu kritiku umetničkog Džilbert i Džordž života. pesmu.

99 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful