Modern art

Modern artists experimented with new ways of seeing and with fresh ideas about the nature of materials and functions of art. A tendency toward abstraction is characteristic of much modern art. Modern art begins with the heritage of painters like Vincent van Gogh, Paul Cézanne, Paul Gauguin, Georges Seurat and Henri de Toulouse Lautrec all of whom were essential for the development of modern art. At the beginning of the 20th century Henri Matisse and several other young artists including the pre-cubist Georges Braque, André Derain, Raoul Dufy and Maurice de Vlaminck revolutionized the Paris art world with "wild", multi-colored, expressive landscapes and figure paintings that the critics called Fauvism. Henri Matisse's two versions of The Dance signified a key point in his career and in the development of modern painting.[3] It reflected Matisse's incipient fascination with primitive art: the intense warm color of the figures against the cool blue-green background and the rhythmical succession of the dancing nudes convey the feelings of emotional liberation and hedonism.
Roots of Modern art Les Nabis - Pierre Bonnard, Edouard Vuillard, Félix Vallotton Early 20th century (before World War I)  Art Nouveau & variants - Jugendstil, Modern Style, Modernisme - Aubrey Beardsley, Alphonse

Mucha, Gustav Klimt,  Art Nouveau Architecture & Design - Antoni Gaudí, Otto Wagner, Wiener Werkstätte, Josef

Hoffmann, Adolf Loos, Koloman Moser               Cubism - Georges Braque, Pablo Picasso Fauvism - André Derain, Henri Matisse, Maurice de Vlaminck Expressionism - Egon Schiele, Oskar Kokoschka, Edvard Munch, Emil Nolde Futurism - Giacomo Balla, Umberto Boccioni, Carlo Carrà Die Brücke - Ernst Ludwig Kirchner Der Blaue Reiter - Wassily Kandinsky, Franz Marc Orphism - Robert Delaunay, Sonia Delaunay, Jacques Villon Photography - Pictorialism, Straight photography Post-Impressionism - Emily Carr Pre-Surrealism - Giorgio de Chirico, Marc Chagall Russian avant-garde - Kasimir Malevich, Natalia Goncharova, Mikhail Larionov Sculpture - Pablo Picasso, Henri Matisse, Constantin Brancusi Synchromism - Stanton MacDonald-Wright, Morgan Russell Vorticism - Wyndham Lewis

World War I to World War II    Dada - Jean Arp, Marcel Duchamp, Max Ernst, Francis Picabia, Kurt Schwitters Synthetic Cubism - Georges Braque, Juan Gris, Fernand Léger, Pablo Picasso Pittura Metafisica - Giorgio de Chirico, Carlo Carrà


     

De Stijl - Theo van Doesburg, Piet Mondrian Expressionism - Egon Schiele, Amedeo Modigliani, Chaim Soutine New Objectivity - Max Beckmann, Otto Dix, George Grosz Figurative painting - Henri Matisse, Pierre Bonnard American Modernism - Stuart Davis, Arthur G. Dove, Marsden Hartley, Georgia O'Keeffe Constructivism - Naum Gabo, Gustav Klutsis, László Moholy-Nagy, El Lissitzky, Kasimir

Malevich, Vadim Meller, Alexander Rodchenko, Vladimir Tatlin  Surrealism - Jean Arp, Salvador Dalí, Max Ernst, René Magritte, André Masson, Joan Miró, Marc

Chagall   Bauhaus - Wassily Kandinsky, Paul Klee, Josef Albers Sculpture - Alexander Calder, Alberto Giacometti, Gaston Lachaise, Henry Moore, Pablo

Picasso, Julio Gonzalez   Scottish Colourists - Francis Cadell, Samuel Peploe, Leslie Hunter, John Duncan Fergusson Suprematism - Kazimir Malevich, Aleksandra Ekster, Olga Rozanova, Nadezhda Udaltsova, Ivan

Kliun, Lyubov Popova, Nikolai Suetin, Nina Genke-Meller, Ivan Puni, Ksenia Boguslavskaya [edit]After World War II   Figuratifs - Bernard Buffet, Jean Carzou, Maurice Boitel, Daniel du Janerand, Claude-Max Lochu Sculpture - Henry Moore, David Smith, Tony Smith, Alexander Calder, Isamu Noguchi,[19] Alberto

Giacometti, Sir Anthony Caro, Jean Dubuffet, Isaac Witkin, René Iché, Marino Marini, Louise Nevelson  Abstract expressionism - Willem de Kooning, Jackson Pollock, Hans Hofmann, Franz Kline, Robert

Motherwell, Clyfford Still, Lee Krasner  American Abstract Artists - Lee Krasner, Ibram Lassaw, Ad Reinhardt, Josef Albers, Burgoyne

Diller    Art Brut - Adolf Wölfli, August Natterer, Ferdinand Cheval, Madge Gill, Paul Salvator Goldengreen Arte Povera - Jannis Kounellis, Luciano Fabro, Mario Merz, Piero Manzoni, Alighiero Boetti Color field painting - Barnett Newman, Mark Rothko, Sam Francis, Morris Louis, Helen

Frankenthaler    Tachisme - Jean Dubuffet, Pierre Soulages, Hans Hartung, Ludwig Merwart COBRA - Pierre Alechinsky, Karel Appel, Asger Jorn Neo-Dada - Robert Rauschenberg, Jasper Johns, John Chamberlain, Joseph Beuys, Edward

Kienholz     Fluxus - George Maciunas, Allan Kaprow, Nam June Paik, Yoko Ono, Dick Higgins Dau-al-Set - founded in Barcelona by poet/artist Joan Brossa, - Antoni Tàpies Grupo El Paso - founded in Madrid by artists Antonio Saura, Pablo Serrano Geometric abstraction - Wassily Kandinsky, Kazimir Malevich, Nadir Afonso, Manlio Rho, Mario

Radice, Mino Argento  Hard-edge painting - John McLaughlin, Ellsworth Kelly, Frank Stella, Al Held, Ronald Davis


  

Kinetic art - George Rickey, Getulio Alviani Land art - Christo, Richard Long, Robert Smithson, Michael Heizer Les Automatistes - Claude Gauvreau, Jean-Paul Riopelle, Pierre Gauvreau, Fernand Leduc, Jean-

Paul Mousseau, Marcelle Ferron           Minimal art - Sol LeWitt, Donald Judd, Dan Flavin, Richard Serra, Agnes Martin Postminimalism - Eva Hesse, Bruce Nauman, Lynda Benglis Lyrical abstraction - Ronnie Landfield, Sam Gilliam, Larry Zox, Dan Christensen Neo-figurative art - Fernando Botero, Antonio Berni Neo-expressionism - Georg Baselitz, Anselm Kiefer, Francesco Clemente, Jean-Michel Basquiat New realism - Yves Klein, Pierre Restany, Arman Op art - Victor Vasarely, Bridget Riley, Richard Anuszkiewicz Outsider art - Howard Finster, Grandma Moses, Bob Justin Photorealism - Audrey Flack, Chuck Close, Duane Hanson, Richard Estes, Malcolm Morley Pop art - Richard Hamilton, Robert Indiana, Jasper Johns, Roy Lichtenstein, Robert

Rauschenberg, Andy Warhol, Ed Ruscha, David Hockney    Postwar European figurative painting - Lucian Freud, Francis Bacon, Frank Auerbach Shaped canvas - Lee Bontecou, Frank Stella, Kenneth Noland, Ron Davis, Robert Mangold. Soviet art - Alexander Deineka, Alexander Gerasimov, Ilya Kabakov, Komar & Melamid, Alexandr

Zhdanov, Leonid Sokov    Spatialism - Lucio Fontana Visionary art - Ernst Fuchs, Paul Laffoley, Michael Bowen

Proroci ili Nabisti (nabi – prorok, na hebrejskom), because they understood they would be creating new forms of expression They paved the way for the early 20th century development of abstract and non-representational art. The goal of integrating art and daily life, was a goal they had in common with most progressive artists of the time. were a group of Post-Impressionist avant-garde artists. They met regularly to discuss theoretical problems of art, symbolism, occult sciences and esotericism. However, after Gauguin's departure to Tahiti, in 1891, the group gradually fell apart and its members developed separately in different directions. n the summer of 1892 Sérusier returned to Brittany, to the small village Huelgoat. Huelgoat became the place of his work for the next two years. His subjects were Breton peasants, their figures monumental and solid. The painter's palette too had changed, he no longer used pure colors, but toned them down with gray. . Sérusier accepted an invitation of his friend Jan Verkade, to come to the Benedictine monastery.The monk3

po visini. su najavili početak MODERNE. known as "synthetism". as modern art moved towards abstraction. and the tapestries of the Middle Ages to create decorative works of a mysterious and calculated timelessness. He will find a job as a stockbroker employee which he will keep until Stock Market crash of 1882. da težište nije u onome što se vidi već u onome što se oseća i misli. S ovakvim shvatanjem približio se primitivnoj umetnosti. according to which the laws of beauty were divine ones. the artists of this circle were highly influenced by the paintings of the impressionists. Then he studied Egyptian art. they were mysteriously hidden in nature and could be revealed only to the artists who were able to perceive the proportions and the harmony of the sizes: "God did everything in the Holy Spirit according to measurement. expressionism. i KRALJA IBIJA Alfreda Jarrya. The new doctrines appealed to Sérusier. Gogen je sveo predmet na čistu bojenu povšrinu uokvirenu konturom. and on his return to Paris he tried to convince his Nabi friends in their novelty and importance. At the age of 17. Bonnard's posters and lithographs are more firmly in the art nouveau. Gustave Arosa. a number and weight". bavili se oblikovanjem stakla i dekorativnih paravana. without adequate subsistence was forced to return with her five children to her family in Denmark.artists of the monastery practiced the aesthetic principles. Maeterlinkea. nabisti su u svom teoretisanju i objavljivanju manifesta bili preteče svih onih grupisanja. who will initiate him with Impressionist landscape He will take part thereafter from 1879 to 1886 in all Impressionist exhibitions. In Pont-Aven. the Italian primitivists. kombinujući i istražujući njihove odnose kako bi dobio različite harmonije. Boja je osnovni i odlučujući element. After the Stock Market crash of 1882. pa se zbog toga prostor u njoj nagoveštava pomoću traka koje se redjaju jedna iznad druge.godine okupila u Pont Avenu oko Gogena u kome su videli proroka nove umetnosti. Kao na vitražima gotičkih katedrala. much of Nabis art has a painterly. manifesta i teorija koje su obeležile XX vek. Težili su sintezi umetnosti. His wife. planove – slika je pre svega postala površina. Strindberga. Program VELIKE SINTEZE Gogen je slikarski ostvario tako što je odbacio duboki prostor – perspektivu. plakata. linija ne opisuje već uopšteno naznačava predmet. and thus while sharing the flatness. After the turn of the century. he meets Pissarro. ilustrovanjem knjiga. Uprkos svom kratkotrajnom postojanju. Stavljao je nemešane boje jednu pored druge. Gauguin gave up Impressionism to work out a new theory. non-realistic look. Grupa mladih se 1888. he loses his job and decides "to paint everyday" and to devote himself to this art which he had been practising for a long time as a "talented weekend painter". The ideas met no enthusiasm in Paris and Sérusier distanced himself from his former friends. etc. he engages in the merchant marine. kako su to nekad činili stari egipatski slikari. page layout and negative space of art nouveau and other decorative modes. Gogen polazi od pretpostavke da je slika proizvod mašte. scenografijom za moderno pozorište Henrija Ibsena. or Toulouse-Lautrecmanner. 4 . with color palettes often reminding one of Cézanne and Gauguin. cubism.

His research went in the direction of a simplification of forms, that eliminates details to keep only essential forms, simplification obtained by use of thick contours and large flat areas of uniform color, as in his famous paintings "La belle Angèle" 1889 or "The yellow Christ" 1889. In 1891 Gauguin auctioned his paintings to raise money for a new voyage. The purchase by Degas of his painting "La belle Angele" allows Gauguin to leave this same year forTahiti in order to flee "France civilized with excess" and “everything that is artificial and conventional” and to try a new experiment in the Tropics. Illness forced him to return to Paris in 1894, where he will be disappointed by the mixed reception Parisian art critics give to his paintings from Oceania, and sets off again definitively to Tahiti in 1895. His masterpiece there was the monumental allegory "Where Do We Come From? What Are We? Where Are We Going?" (1897, Museum of Fine Arts, Boston), which he painted shortly before his failed suicide attempt in january 1898. A major retrospective of his work was held at the Salon d'Automne in Paris in 1906. The work of Paul Gauguin will strongly influence the Nabis and the Fauves . , as well as nonNabi painters like Henri Matisse. "Cloisonnism" is a style of post-Impressionist painting with bold and flat forms separated by dark contours. The term was coined by criticEdouard Dujardin on occasion of the Salon des Indépendants, in March 1888.[1] Artists Émile Bernard, Louis Anquetin, Paul Gauguin, Paul Sérusier, and others started painting in this style in the late 19th century. The name evokes the technique of cloisonné, where wires (cloisonsor "compartments") are soldered to the body of the piece, filled with powdered glass, and then fired. Many of the same painters also described their works as Synthetism a closely related movement. In The Yellow Christ (1889), often cited as a quintessential cloisonnist work, Gauguin reduced the image to areas of single colors separated by heavy black outlines. In such works he paid little attention to classical perspective and boldly eliminated subtle gradations of color — two of the most characteristic principles of postRenaissance painting. The cloisonnist separation of colors reflects an appreciation for discontinuity that is characteristic of Modernism[2] Synthetism is a term used by post-Impressionist artists like Paul Gauguin, Émile Bernard and Louis Anquetin to distinguish their work fromImpressionism. Earlier, Synthetism has been connected to the term Cloisonnism, and later to Symbolism. [1] The term is derived from the French verb synthétiser (to synthesize or to combine so as to form a new, complex product). Paul Gauguin, Émile Bernard, Louis Anquetin, and others pioneered the style during the late 1880s and early 1890s. Synthetist artists aimed to synthesize three features:
  

The outward appearance of natural forms. The artist’s feelings about their subject. The purity of the aesthetic considerations of line, colour and form. 5

In 1890, Maurice Denis summarized the goals for synthetism as, It is well to remember that a picture before being a battle horse, a nude woman, or some anecdote, is essentially a flat surface covered with colours assembled in a certain order.
 

Paul Sérusier - Talisman (Bois d'amour) (1888)

Paul Gauguin - Vision After The Sermon (1888), La Belle Angele (1889), The Loss of Innocence (1890)
 

Émile Bernard - Buckwheat Harvest (1888) Cuno Amiet - Breton Spinner (1893)

GOGEN Vizija posle propovedi Insistirao je na čistoj, ravnoj površini. Crveno je nedefinisan prostor, vizija je odvojena dijagonalom, žene predstavljaju vidljivi deo sveta, a iznad je borba Jakova sa Anđelom – scena iz snoviđenja. Jakov i Anđeo su skoro na glavama žena, lebde u prostoru. Za Gogena i ostale savremenike važnu ulogu imala je japanska grafika. Gogen je prvi otišao na jug francuske da bi upoznao primitivne korene francuske umetnosti (vitraž). Ključna slika iz tog perioda je Žuti hrist. Metod razdvajanja boja crnom konturom se naziva kloazonizam. POL SERIZJE was a French painter who was a pioneer of abstract art and an inspiration for the avantgarde Nabi movement, Synthetism and Cloisonnism. In the summer of 1888 he travelled to Pont-Aven and joined the small group of artists centered there around Paul Gauguin. While at the Pont-Aven artist's colony he painted a picture that became known as The Talisman, under the close supervision of Gauguin. The picture was an extreme exercise in Cloisonnism that approximated to pure abstraction. 6

Gauguin encouraged the young painter to release himself from the constraints of imitative painting, to use pure colors, not to hesitate to exaggerate his impressions,
His lifelong friendship with Maurice Denis started there.

Osnivač grupe «Nabis» 1889. Njegova dela obeležava naglašena jednostavnost crteža i kompozicije i široke površine čistih boja. Medjutim, doslednost u tim stavovima je kočila njegovu spontanost. On predstavlja kariku izmedju impresionista i Gogena, Bonara i Vijara. Značajan u razvitku modernog slikarstva jer je anticipirao kubizam sklonošću prema konstrukcijama, omedjanim kompozicijama, lineranim crtežom. Talisman – slika nastala na kutiji cigareta, veličine dlana. Pejzaž, put, jezero, kuća, slika nastala u toku jednog razgovora Gogena i Serizjea. Slika se može gledati sa različitih strana, a bilo je važno da se boja može naneti čista iz tube, ne mora se mešati niti koristiti sa belom. Slika ne mora deskriptivno ponoviti vidljivi svet, ona nije samo neposredna ilustracija. Crveni put, okolo jezero, plava kuća... Boja ovde deluje na emocije, nije samo imitacija vidljivog sveta.(Više ne važi Aristotelov princip mimezisa) EMIL BERNAR Jedan od Nabista, slikar i teoretičar koji je tvrdio da je on bio tvorac kloazonističkog stila koji je koristio Gogen. Most of his notable work was

accomplished at a young age, in the years 1886 through 1897. He is also associated with Cloisonnism and Synthetism. Less known is Bernard's literary work, comprising plays, poetry, and art criticism as well as art historical statements that contain first hand information on the crucial period of modern art to which Bernard had contributed. where he painted La Grandmère, a portrait of his grandmother. He continued talking with other painters and started saying good things about Gauguin. Bernard went back to Paris, met with Van Gogh, who as we already stated was impressed by his work,

Žeteoci - Crvene konture. Bernar se podučavao u Kairu i sa Denijem se bavio teoretisanjem. Bio je značajan teoretičar, objavio je nove estetske stavove i imao je živu prepisku sa Sezanom u kojoj saznajemo o mnogim Sezanovim idejama. MORIS DENI Among the artists who considered themselves Nabis was Maurice Denis, whose journalism put the aims of the group in the eye of a progressive audience, and whose definition of painting — "a flat surface covered with colors assembled in a certain order" — expressed the Nabis approach. 7

and abstract art. as practiced in the visual arts. His friends nicknamed him ‘a highly Nipponized Nabi’. he became associated with the Symbolist writers. a nude. Denis found himself attracted by the new idea of Synthetism and by Gauguin's paintings. Ovaj naslov ne sugeriše samo različita doba života.His Théories (1920. Denis experimented in various fields of art. which he first saw at the exhibition of the Impressionist and Synthetist Group. and decorating ceramics. designing carpets. Deni se divio Pivi de Šavanu (Ribar) i usvojio je kolorit Fra Anđelika. painting cartoons for stained-glass and mosaic panels. Pierre Bonnard. At the Académie. before being a battle horse. illustrated books. već i dekorativnu funkciju u enterijeru. In his famous proposal for the definition of painting. Vidimo žene u belom na zelenoj pozadini i plavu reku u pozadini. Bonnard designed furniture and textile patterns." April – delo puno simbolike. he met painters and future Nabi members including Paul Sérusier. His theories contributed to the foundations of cubism. Nema analize prostora. Denis was among the first artists to insist on the flatness of the picture plane—one of the great starting points for modernism. n 1893. Deni je najveći teoretičar moderne umetnosti. and a member of the Symbolist and Les Nabismovements. because his individual style at that time developed under a strong influence of Japanese prints. površine sa belim refleksima. an anecdote or whatnot. Devojke koje beru cveće (verovatno buket za venčanje) u slici APRIL su simbol njihove spremnosti da ostave detinjstvo iza sebe. izložio ih je zajedno pod imenom Dekoracija za spavaću sobu mlade devojke. painted screens and stage sets and made puppets for puppet shows. he stated: "Remember that a picture. April je jedna od 4 slike koje sugerišu različita doba godine – ostale su Jul. Revolutionary in its manner this poster greatly influenced Toulouse-Lautrec. is essentially a flat surface covered with colors assembled in a certain order. offered in 1890. he met 168 . was a French painter and writer. Septembar i Oktobar – 1892. a smatra da je slika jedna površina pokrivena bojama. fauvism. illustrating the books. 1922) summed up the Nabis' aims long after they had been superseded by the fauve painters and by cubism. PJER BONAR Bonnard won a competition to design a poster advertising French champagne.

Ne sledi grupu Nabi u zaokretu prema dekorativnom već se usmerava ka likovnom izarazu INTIMIZMA. Lotreka i japanske grafike. . previše dekorativnih vrednosti. Fauve painting. the year in which Vuillard met Pierre Bonnard and Paul Sérusier.U krevetu – slika je maksimalno pročišćena. streets and gardens. ostvaren koloritom punim svetlosti i vedrine. ateljea. Indolence (1899). blurred colors characteristic of his art. Cubism. Motive svojih slika (obično manjih formata) interprtira kao subjektivan lirski doživljaj. Man and Woman (1900).U radionici – Jedan životni ambijent.year-old Marthe de Méligny. te je uvek na slikama zadržavao vedru atmosferu. Marked by a gentle humor. čitavu površinu definišu konture. sastavljen od uglova sobe. Vuillard joined the Nabis and contributed to their exhibitions at the Gallery of Le Barc de Boutteville. they are executed in the delicate range on soft. His numerous landscapes of the period are influenced both by the Impressionists and Gauguin. a group of art students inspired by the synthetism ofGauguin. napravio je i pečat sa inicijalima : PB. Slikao je po uzoru na japanske grafike. The newest artistic developments in Paris did not interest Bonnard. Pozadina je tačkasta.Paravan – izražen japanski uticaj. In the early 1890s he worked for the Théâtre de l'Oeuvre of Lugné-Poë designing settings and programs. po kući je uvek bilo šarenih krpica. and in 1892 did on their advice his first decorations ("apartment frescoes") for the house of Mme Desmarais. of whose real name of Maria Boursin Bonnard was not aware of until they got married 32 years later. and other 'isms' had no influence on him. The best known of his works of the period are panels commissioned by Misia Godebska in Paris (1910) and the triptych The Mediterranean done for the Moscow residence of Ivan Morozov in 1911.g. he had joined the Nabis. čak se tako i potpisuje. e. tapete se stapaju sa haljinom žene i pejzažem kroz otvoren prozor. dobro poznatog pogleda s prozora i portreta prijatelja i porodice. Pod uticajem je Gogena. In his paintings and decorative pieces Vuillard depicted mostly the interiors. .Vojnici – . Later he shared a studio with other fellow member of the Nabis. EDUAR VIJAR: By 1890. From their meeting a large part of his art revolved around her. Majka mu je inače bila krojačica. Pierre Bonnard and Maurice Denis. [3 In October 1888. Naglašen krst u gornjem delu slike. . Svet Bonnarda i Vuillarda je intiman svet. 9 . His paintings of the late 1890s are very personal and intimate.

čovek se mora vratiti starom srednjovekovnom iskustvu. when Mucha produced a lithographed poster. Secesija – znači odpadništvo.. René 10 .[9] Magazines like Jugend helped spread the style in Germany.vijugavo. \A reaction toacademic art of the 19th century. Hector Guimard's metro entrances shaped the landscape of Paris and Emile Gallé was at the center of the school of thought in Nancy. materijal koji je korišćen je staklo. especially as a graphic artform. Zadatak koji su sebi zadali je bio – ujediniti industrijski napredak sa onim što se zvalo umetnički zanat.To je stil koji se raspoznaje u čitavoj Evropi. s tim što iza njih staje profesor Franc fon Štuk. Alphonse Mucha. Ove slike su malih dimenzija sa poštovanjem likovnih ideja. armirani beton (određena vrsta). orijentalnoj i primitivnoj umetnosti. aluminijum. it is characterized by organic. as well as highly stylized. flowing curvilinear forms. đurđevak. mesing.U Francuskoj ¨ART NOUVOE¨¸ tako se zvala jedna prodavnica različitih predmeta za kuću.U Beču je secesija obeležila pokret studenata koji odbijaju da rade po akademskim kanonima. čovekova prirodna potreba je za ornamentom. raskidanje sa osnovnim telom. stilizacija cveća. which appeared on 1 January 1895 in the streets of Paris as an advertisement for the play Gismonda by Victorien Sardou. Nastaje početkom prvog svetskog rata. lišća.[4] Art Nouveau is an approach to design according to which artists should work on everything from architectureto furniture. umereno se prihvata ideja Moderne – samo se napušta prostor. Art Nouveau was also a movement of distinct individuals such as Gustav Klimt. i pokušavaju da nađu inspiraciju u srednjovekovnoj umetnosti –gotici. metal. oslonjen na organsku formu. veka i kao proizvođač i kao potrošač u službi mašine – potpuno otuđen. ali nisu moderno agresivne kao što će to biti kod fovista. SECESIJA Javlja se krajem 19. Moris je tvrdio da je čovek kraja 19. U tom novom duhu može se proizvoditi sve: od lonca do lokomotive.[7] In France. Charles Rennie Mackintosh. making art part of everyday life. i osnivaju časopis ¨JUGEND¨. ali pod različitim nazivima ART NOUVOE – u Francuskoj (gde i nastaje) JUGEND STIL – u Nemačkoj LIBERTI STIL – u Engleskoj Buržoasko društvo krajem 19. (Mucha Style). pretvara se iz jednog oblika u drugi. takođe u Engleskoj:¨LIBERTI¨¸isto po prodavnici različitih rukotvorina. Isto se dešava i u Minhenu.. poražavajuće potčinjen mašini. i početkom 20. zvončići. veka postojao jedan krug oko umetnika Čarlsa Morisa – udruženje ARTS & KRAFTS.. gvožđe. Za Englesku je karakteristično što je i pre kraja 19.. odvajanje. this soon became known as Art Nouveau. starring Sarah Bernhardt Initially called the Style Mucha. naročito u biljnim formama. Ornament mora biti prirodan. veka.. lale. kao i u prirodi.[5] The movement was strongly influenced by Czech artist Alphonse Mucha. while the Vienna Secessionists influenced art and architecture throughout Austria-Hungary. especially floral and other plant-inspired motifs.ali je značajno napuštanje ustaljenog principa predstavljanja prostora. Umetnici su smatrali da industrijalizacija razara umetnost. razne vrste orhideja. Secesija predstavlja totalni i internacionalni stil – podsticala je i negovala internacionalni duh. Biljni ornamenti su: perunika. Victor Horta had a decisive impact on architecture in Belgium.. veka vrlo je bogato i razvijeno – ubrzana industralizacija.

and the range of visual arts. Art Nouveau is now considered a 'total' style. art should be a way of life.Lalique. etc. with "the finest collection of art nouveau buildings in Europe". Latvia. održava se ¨Svetska izložba¨¸ na kojoj su srpski predstavnici bili Đorđe Jovanović i Paja Jovanović – nagrada za Dušanov Zakonik . Antoni Gaudí and Louis Comfort Tiffany.[5] ARHITEKTURA. Pariz 1900. Nameštaj sveo na crnu i belu boju. Hence the name Art Nouveau . . i lični stil u ukrasima od kovanog gvoždja. dizajnira sve metro stanice (ulaze) u Parizu.[13] The historic center of Riga.Hotel . Karakteristična je i upotreba najrazličitijih pločica od majolike. Ima istraživački odnos prema prirodi. meaning that it encompasses a hierarchy of scales in design — architecture.) In the philosophy of the movement. za secesiju je tipično i kovano gvožđe – lako se oblikuje. dizajnira ga u duhu novog stila. .Gimar je projektovao sve – od stolice do držača za čačkalice i salvete. stilizovano i izuvijano (svetiljke. insistirao na geometrizaciji. Bio je privučen i Nazarenima.Metro – 1900. each of whom interpreted it in their own individual manner. crockery. [11] Furthermore. interior design. držači natpisa za metro – dizajnirani kao neke džinovske biljke). household silver and other utensils and lighting. jewellery.[12] it is seen today as an important bridge between the historicism of Neoclassicism and modernism. attempting to redefine the meaning and nature of the work of art so that art would not overlook any everyday object. cigarette cases.jedinstveni stil ne postoji osim u oblasti površinskog ukrašavanja i unutrašnje dekoracije ČARLS MEKINGTOŠ ( iz Glazgova) Engleski prestavnik secesije. naročito u rasporedu faktura i boja. godine. sve je od livenog gvožđa i stakla. GIMAR (Francuska) Veliki arhitekta. decorative arts including jewellery. silverware. Artists desired to break all connections to classical times and bring down the barriers between the fine arts and applied arts. Art Nouveau was underlined by a particular way of thinking about modern society and new production methods. Art Nouveau monuments are now recognized by UNESCO on their World Heritage List as significant contributions to cultural heritage. furniture.Tifani lampa – sa irisima Francuzi su prednjačili u oblikovanju najrazličitijih kućnih predmeta ANTONIO GAUDI Gaudijeva rana arhitektura pripadala je glavnoj struji gotičke obnove. it was possible to live in an art nouveau-inspired house with art nouveau furniture."New Art".Gimar je voleo i poznavao botaniku i biologiju (teoriju Čarlsa Darvina).[5] For many Europeans. (See Hierarchy of genres. no matter how utilitarian. takodje i proučava prirodne forme. godine treba da postane svetska prestonica.[10][11] Although Art Nouveau fell out of favour with the arrival of 20th-century modernist styles. s tim što je podrazumevala imaginativnu upotrebu materijala. romantičarima uopšte. Osim livenog.textiles. 11 .

12 . U dekorisanju crkve javlja se bogata fantazija u biljnoj ornamentici koja se sliva u naturalističku figuraciju i apstraktnu dekoraciju. Divio se lepoti linije. Njegova dela se danas većinom nalaze u Umetničkom istorijskom Muzeju u Beču. metalu i poludragom kamenu sjedinjavaju figure zamišljene kao plošne strukture (osim modelovanih glava i ruku) sa apstraktnim šarama u obliku otvorenih spirala koje se pružaju po celoj površini. takozvano ushićenje prema prirodi. sve je u jednom duhu. Optuživan od savremenika da preteruje u erotici. emajlu. Paviljon je projektovao Jozef Olbrih. ne samo od zlata. GUSTAV KLIMT Najveći predstavnik u Austriji. Za Medicinski fakultet je uradio sliku na kojoj bolest razara telo.Osećajnost – Bio je na čelu nemačke grupe (grupe mladih umetnika koji su sa velikim skandalima otvarali izložbe – ljubav prema prirodi shvatali su kao religiju. samo od gvožđa. FRANC FON ŠTUK . divio se pravoslavnim. dobro je poznavao i ikonopis. kao i veliki dizajner nakita. beli kubus na koga je postavio jednu zlatnu kuglu. On i grupa umetnika odbijaju poslušnost akademiji i institucijama. Svoj stil formirao je na proučavanju vizantijskih mozaika – zlatne pozadine. da je vulgaran. . smatrao je da linija sadrži energiju onoga koji ju je povukao. Klimt je u paviljonu napravio zidne slike. godine za parisku izložbu.Sagrada Familia u Barceloni. koju je arhitekt de Villar već projektovao kao neogotičku strukturu. pomera estetske standarde i kriterijume toga doba ( gola trudnica – prvi put takav ženski akt). Kocka. mozaiku. gubi se iluzija prostora. Murali izvedeni u staklu. Nadežda Petrović to preuzima od njih).PoljubacOsim mozaika. Napravili su PAVILJON SECESIJA (po ugledu na njih beogradski umetnici su posle rata napravili Paviljon Cvjete Zuzorić). nego i od različitih staklića. GUSTAV AJFEL . naročito ruskim ikonama.Ajfelov toranj – urađen 1899. Radi dekorativno i dvodimenzionalno. od pribora do same zgrade.. 300m visoka RENE LALIK Još jedan poznati francuski slikar . U ateljeu Franca fon Štuka prvi put je zabeleženo ime Vasilija Kandinskog. koristi čak i krljušti od riba. Uradio je i veliki broj kompozicija za univerzitet (Medicinski i Pravni Fakultet). Vila Stohlet projektovao JOZEF HOFMAN.

često slika male formate. možda čak i nepristojna poza 13 . Kao pokret u likovnim umetnostima. emotivne nesigurnosti i duhovnog nespokojstva. skulpturu. Siromaštvo. prati savremenike. igračica i od nje pravi veliko ime. na krilu. zato ih često slika sa leđa ili iz profila. deformiše psihu. muziku. film. U njegovom okrilju nastala su različita istraživanja koja povezuje to što se akcenat sa likovne forme prenosi na unutrašnju.Igranka u kafeu – Slučajna i fragmentalna kompozicija. Fovizam se bavio spoljašnjim i vidljivim (formom). alkoholizam. ANRI TULUZ LOTREK Kao dete imao je nesreću da padne sa konja i ostane bogalj. u vreme socijalnih kriza. beda. Smelo kombinuje najrazličitije tehnike. pa kao takav nije mogao da posećuje zvanične škole. jer je njegovo interesovanje upravljeno prema društvenim problemima i ljudskoj sudbini. ali razlika je u načinu upotrebljavanja.. pozorište. Domijeov naslednik u grafičkoj umetnosti. Izmedju fovizma i ekspresionizma postoje sličnosti i razlike. On izokreće ličnost. Za razliku od Emila Zole on ne želi da kritikuje društvo. Neumorno crta na svakom mestu i te skice preradjuje u ulju i gvašu. a ekspresionizam unutrašnjim i nevidljivim. čista. slika prijatelje.Guli ulazi u Mulen Ruž – Guli je njegova prijateljica. prostitucija. cirkusima. Most izmedju eksperimentalnog slikarstva XIX veka i ranih ekspresionističkih tendencija XX veka. Osnovno izražajno sredstvo je postala boja. na kartonu. osećaj za krupni kadar (njegov doživljaj).- Devojke -Danaja NAJAVA EKSPRESIONIZMA Ekspresionizam se pojavio početkom XX veka. bolest. literaturu (Breht). . Lotrek je pre svega crtač koji se služi bojom da bi produbio i naglasio linearni ritam svojih slika i litografija u boji. Ljudi na slici su odsutni. kriminal su elementi jedne nove urbane subkulture koja će svojim tamnim senkama prožeti sve vrste umetnosti: slikarstvo.Pripadao je bogatoj plemićkoj porodici i zahvaljujući naporima svoje okoline privatno je učio crtanje u klasicističkom stilu. ne iznosi svoj sud. U obe je razvijena svest da je slika površina koju treba organizovati. Kada je sazreo odlučio je da njegov tematski repertoar ostane klasičan tj. Liniju koristi sa velikim umećem. psihološku sadržinu slike. Divio se Dega-u. slika portrete i uključuje zabave po noćnim restoranima.. ekspresionizam nije jedinstven i stilski celovit. Za ekspresionistu urbani život nije sreća već prokletsvo. odvaja čoveka od čoveka. . uglavnom pojave na margini klasičnog društva. Vrlo izazovna. Umetniku više nije važno samo kako slike već i to šta slika. Radio je reklamne plakate i omote knjiga u litografiji u boji.

radio je scenografiju za Ibsenove drame. kao i budjenje seksualne želje i žena .Bal u Mulen Ružu – litografija. jedan od prvih koji ovu tehniku koristi za plakat). otac mu je bio lekar. ulazi u kategoriju umetničkog dela. Kretao se u kniževnim krugovima u Norveškoj. . plavu). EDVARD MUNK Norveški slikar i pionir modernog ekspresionističkog slikarstva. kriva linija u stilu Art Nouveau. lečio je najsiromašnije slojeve društva. patnju.Uzori su mu bili Engr i Dega a sa druge strane bili su mu poznati radovi impresionista (od njih nasledjuje samo ljubav prema japanskim drvorezima i svetlu. jako redukovanim sredstvima govori jednu poruku. oko 32. koje umiru od tuberkoloze. što dovodi do revolucije u oblasti plakata. na severu. veoma pobožan čovek. U 14. žutu. više će uticati na umetnike XX veka nego na svoje savremenike U vreme kada počinje da stvara. prisutni su uticaji Gogena i nabizma.Mej Milton – na japanski način.One donose sumorno razmišljanje o misteriji života i ljudskoj egzistenciji.Uvodi figuru (ranije je na plakatima bio samo tekst). crnu. usamljenost. Dela s početka XX veka u kojima je simbolistički kontekst najeksplicitniji karakteriše vijugama. pripada dobrostojećoj porodici koji nisu podržavali njegovu sklonost ka umetnosti. On komunicira vizuelno a ne tekstom. nakon njegove smrti njegova porodica u rodnom Albiju osniva Fondaciju Tuluz Lotreka.Tokom njegovog školovanja tradicija je nadmoćno akademska. Kao i u delima skandinavskih pisaca tog doba. Bolest i smrt su bile neprestana tema njegovih slika.istovremeno vampir i nevino dete. U njegovim plakatima se često sreću karikature -Kafe Ambasador – plakat kao uzor jednostavnosti i ubedljivosti. strah od smrti. u Norveškoj. Lotrek koristi potpis u duhu japanskih pečata. u njegovim slikama preovladjuje melanholija.vrlo komplikovan proces koji Lotrek brzo savladava. ali on razvija vlastiti pristup na osnovu impresionističkih i simbolističkih elemenata. koristi intezivne boje (crvenu. Za života je uradio malo plakata. smelo i sasvim novo vizuelno sredstvo. godini gubi majku i sestru. 14 . ali on koristi noćno osvetljenje). što će u velikoj meri uticati na njegov odnos prema svetu u kome živi. parizu i Berlinu i bio prijatelj poznatih pisaca medju njima i Augusta Strindberga.Japanski divan – odjek tada aktuelne secesije.Bolest je na neki način uvek bila prisutna u njegovom okruženju. PLAKAT: . Njegovo delo nije pobuđivalo pažnju savremenika. .

soba je totalno prazna. kod Munka ona ide na dole. potom odlazi u Pariz koji je osamdesetih godina 19. nema ni prozore ni vrata. Ima crveni oreol.Krik – Nastaje 1893. bol i patnju«. pada i to ne samo jedanput.Soba umrlog – Prikaz kako porodica i okolina reaguju na smrt bližnjeg . žene i muškarci sede i pričaju i slično. Ritmom. voli dvodimenzionalnost. 15 . Dijagonala. psihoterapija pomogla je njegovoj ličnosti. kad stremi u vis . veka bio grad noćnih barova i boemskog života. desno: starija žena – sve ovo predstavlja životno doba jedne žene. Dok je u belom. Dijagonalu završava sa dve nepoznate tamne siluete. stub zalaska sunca. ulje i grafika. na gore ima psihološki pozitivan efekat. insistira na doživljaju usamljenosti. Ženska osoba krajnje stilizovana u prvom planu – personifikacija glasa – glas usamljenosti. On je jedan od prvih savremenika koji se divi Lotreku. Kod Munka nema otvorenih emocija. sama je u šumi. zgrabila je muškarca. godine Munk preživljava snažan nervni slom. deformisana figura u prvom planu. svako od aktera na slici mora sam da se suoči sa smrću.Igra života – 1900. frustriranost. Negove uobičajene teme su : strah. Munk je svoja saznanja o umetnosti najpre formirao u rodnom gradu. ali je ubila umetnika u njemu. koje možda predstavljaju smrt. Priča slike ide sa leva na desno. više nema snage. Scena je dopunjena parovima koji groteskno plešu. Munk u prirodi poznaje svoj unutrašnji emotivni naboj. u crnom je sama.. i ima izložbu u Minhenu. Ova slika predstavlja kraj jednog ciklusa – friz života – Do tada je radio već oko 10 godina. u sredini: par. predstavlja nevinost. crno – plavo (crno-bele dirke klavira). jedan novi odnos prema pejzažu. muškarac sa nešto starijom devojkom. kod ekspresionista forma je deformisana. japansku umetnost. dok se mrtvac na slici ne vidi. vraća se kući i više ne slika tako snažne teme.ili sunce koje zalazi. iza je neki drugi život (čamac). levo: mlada devojka u belom. Munkove slike nose puno simbolike. Snažna psihološka poruka postignuta kompozicijom i linijom. postoje dve verzije. čežnje. . . a ne ono što je repertoar slikarstva do tada. Gradi ritmove boja i vrtlog linija – kao što je Van Gog na autoportretima – do stepena histeričnog intenziteta.Glas – Vrlo teška tema. Seksualni simboli. otuđenost. godine.Bogorodica – Predstavljena na jedan revolucionaran i smeo način. udata. Religiozan koncept prenesen u ličnu koncepciju (mlada devojka u ekstazi) . Usamljena. Već 1908. . u crvenom-opasna . u to vreme prvi put čuje za Van Goga što mu daje smelost u izražavanju svog unutrašnjeg sveta. godine. On kaže: »Ja želim da slikam krik.

skitnice i maskirane figure. 16 .Na mesečini – takođe drvorez. Hrist ulazi na magarcu. Bosh.Ulazak Hrista u Brisel – 1888. prljavi.Susret u univerzumu – Muškarac i žena – dva komplimentarna principa. . . isto tako bi razapeli Hrista kao što su uradili u Jerusalimu. vidi se i struktura drveta. koju je inače vratio u upotrebu Gogen. linearna. priče Edgar Alan Poa i pesme Bodlera. Goya. Hristovo stradanje predstavljeno kao centar velikog karnevala.. tek pola veka kasnije – Difi. moralno labavih načela. On je ne polira jer se uklapa u sadržaj. Na njega su uticali romantizam i simbolizam XIX veka. surovo autentično slika bednike. a njegov savremenik je bio Džejms Ensor. ljudi oko njega su grotskne maske.godine. crveno i zeleno. Odrastao u Belgiji gde su njegovi roditelji imali prodavnicu grotesknih maski popularnih na flamanskim klarnevalima. DŽEJMS ENSOR Za razliku od Muncha bio je naslednik velike tradicije evropske umetnosti – flamanskog i holandskog slikarstva. U svoje slike uvodi brutalan. Munk rado koristi takvu tehniku. razobličuje ih u najotvorenijem smislu. Stari tip drvoreza. Odilon Redon. Bio je dobar grafičar. Krajem osamdesetih godina XIX veka prešao je na religiozne teme koje nisu interpretirane u usko religioznom smislu već više kao lična reakcija na svet nečoveštva. fantastično slikarstvo. Munk je uticao na nemačke slikare . Njegovo mesto kao prelazne ličnosti u fantastičnoj umetnosti XX veka je od prvorazredne vaznosti. podsmešljiv sadržaj. Savremenici ga ne razumeju.Spletke – Ruga se savremenicima.ljudi su dvolični. .Tri devojke na mostu – .

Zoo vrtu i atlasima. 3. portreti prijatelja) 2. kompozicija pojednostavljena. kolorit je svež. Njegovo slikarstvo obuhvata šest kategorija: 1. alegorijske scene (SAN) 6. Ono što je znao o biljkama naučio je u botaničkoj bašti. nikakvom učenju. buketi poljskog i baštenskog cveća Crtež je nevešt i čist. potpuno samouk. obredi. scene bliske njegovom životu (autoportreti. pejzaži Pariza i njegove okoline. Nedostatak prespektive. merio je figuru i stavljao tubu pored lica da uporedi boju .Portret Pjera Lotija – Ne robuje šemama.inkarnat. prostoru. likovi su obično postavljeni frontalno. penzionisani carinik koji je počeo da slika kao sredovečan čovek. Želeo je da imitira stare majstore i pravi kopije u Luvru. kompoziciji. vojne patriotske ili sportske scene 5. Ima sasvim individualan odnos prema figuri. PRIMITIVNA UMETNOST nastala je izvan kruga izgradjenih civilizacija.Pesnik i muza – Pravio je sliku kao što krojač šije odelo. 17 . počevši od ukrašavanja tela i odeće preko oblikovanja predmeta za svakodnevnu upotrebu do gradnje kuća i kultnih predmeta. . .ANRI RUSO CARINIK Predstavnik primitivne umetnosti. fantastične tropske prašume s tigrovima i lavovima 4. nikad nije putovao.Karakteristike – njena primena u svakodnevnom životu.

Boravak u Maroku 1911. pejzaže. prozorska krila su širom otvorena u spljašnji svet – balkon sa saksijama. kao u starih majstora. crni ili u boji površie u kojoj ase nalaze. Žena sa šeširom – izložena u Jesenjem salonu 1905. čista. Bio je kolekcionar japanskih drvoreza. Fovisti prihvataju standardni tematski repertoar (mrtve prirode. lice žene naznačeno smelim crvenim i zelenim potezima. duhovnog odmora i spokojstva ostao je veran do kraja života iako je u svom razvoju prošao kroz nekoliko faza. 1905. U islamskom ornamentu i persijskoj minijaturi nalaze se izvori Matisove arabeske i žarkih boja. Zato su se okrenuli Van Gogu i Gogenu – prvi im je otkrio unutrašnju ekspresiju slike. hteli su da povrate neposrednost. zavrnutih linija. naročito za ona koja su preduzeli apstraktni slikari i kubisti. Proučava i Sezana. ubrzao je proces svodjenja forme i uprošćavanja kolorističkih odnosa.FOVIZAM (1898-1907) Spontani pokret koji je nastao ujedinjavanjem triju grupa umetnika sličnih pogleda . spoljaŠnji svet je sav u sitnim potezima četkice. traju herojske godine fovizma. nezavisno od forme i oblika i obezbedjuju spontani gest. Sezana i Gogena. vrlo rano kupuje jednu od verzija Sezanovih kupačica i ne odvaja se od ove slike do kraja života.grupa iz Avra (Raul Difi. cveće. Kreću se slobodno. Fovisti su težili oslobodjenju ličnosti. ANRI MATIS Idealu slikarstva vedrine. Do fovističkog slikarstva došao je preko impresionizma i neoimpresionizma. On nema sopstvenu kolorističku vrednost ali organizuje. ona je postavila nove probleme u organizaciji slike. izlazći iz ortodoksnog fovizma.Otvoren prozor izložio je na Jesenjem salonu 1905. trajalo je njihovo okupljanje oko Matisa koji je bio stub pokreta. Zorž Brak) Od 1901. Napustaju ''italijansku perspektivu''. čak i u najvećoj bedi. Mali deo sobnog zida. imao otvorena čula za nova istraživanja. kao što je kasnije. usmerava i pozitivno deluje na intenzitet drugih boja. Albert Marke) . Kontura ogradjuje čistu boju i postaje nosilac linearnog ritma kompozicije. Medjusobni odnos boja se ne zasniva na principu dominantne harmonije. izazvala je oštre reakcije zbog prividno nemarno razmazanih boja. stvara sugestiju prostora (mada prostor kod fovista ostaje daleko više ideja o prostoru nego pun i razvijen volumen. padanje intenziteta obojenosti prema dubini. i 1912. do 1905. neutralni ton i koloristički znaci. zareza. već na zakonu ravnoteže. Izgradili su nov repertoar slikarskih postupaka i sredstava u kome vodeću ulogu imaju kontura. Koloristički znaci su kratki optezi u obliku tačaka. instikte. Zid i krila prozora komponovani su od širokih vertikalnih traka. Od 1905. do 1907. Motiv je sasvim tradicionalan. . mrlja. drugi ukazao na praoblike koji se još mogu naći kod primitivaca. oni su beli. izlažu na Jesenjem salonu što označava definitivni nastanak fovizma. pokidanu vezu izmedju čoveka i prirode.) Neutralni ton ima funkciju uskladjućeg elementa.mladi slikari iz ateljea Gistava Moroa (Anri Matis. more nebo i čamci. čemu je doprinela ljubav prema orijentalnoj umetnosti.grupa iz Šatua ( Moris Vlamenk i Andre Deren) . 18 . intenzivna i blistava. izvornost. Tema koja će Matisu ostati omiljena do kraja života. Boja je bila osnovno izražajno sredstvo fovista.

boja i prostora nastavlja na figurativnim slikama. Zelena crta deli sliku na dve simetrične polovine. 19 . MATIS POSLE FOVIZMA Matisova umetnost je u toku celog njegovog života kretala naizmenično izmedju krajnjeg uprošćavanja i dekorativne složenosti. Boja ide direktno iz tube. konstrukcija Nema prostora.portrete) Boja nije deskriptivno upotrebljena. kao da se radi o dve žene. Da bi definisao površine on ih uokviruje debelom tamnom konturom.Crveni atelje Početak kubističke faze.De luxe Organizacija prostora pomoću obojenih površina. Jedna jeod najlepših figuralno-pejzažnih kompozicija.Harmonija u crvenom Unutrašnjost sobe je crvena površina. kao i kubizam. arabeske biljnih formi plove po zidovima i površini stola. Umetnik se služi bojom nezavisno od prirodnog izgleda modela. . Ispitivanje linija. Na slici je najvažniji šešir – koji je prilika da se pokaže kako boja ima autonomnu.Radost življenja preteža apstrakcije u modernom slikarstvu (slično Pikasovim Gospodjicama koje su nastale godinu dana kasnije). bojene površine. Figure modelovane isključivo konturnom linijom poseduju čvrstinu. nezavisnu funkciju. Poznato je mnogo studija za ovu sliku (Plavi akt. Sam portret je zapostavljen. Matis De luxe -Ples Izvori vode do grčkog vaznog slikarstva. kroz prozor se nazire apstraktan pejzaž. dobija novi intezitet.Mladi mornar skulpturalni pristup . Postoji razlika u svetlu – dve polovine lica različito su obrađene. Senke na licu su debele tamne linije – kloazonizam. .itd. dva raspoloženja i karaktera.Gospođa Matis – Portret sa zelenom crtom koja deli kosu od brade.. Na ovom portretu zelena crta je noseći stub..Marokanci Crna pozadina koja uokviruje arhitekturu i figure u molitvi -Čas klavira Apstraktni raspored geometrijskih površina koje su akcentove dekorativnim šarama rešetki. Krivolinijski ritmovi povezuju ovu sliku sa tradicijom Art nouveau. boja je dominantna – velike čiste. U skulpturi na njega su uticali: Antoan Luj Bari. kolaže. Roden i afrička skulptura. Na to ga je možda inspirisao Matis Cas klavira mural na temu plesa.) koje je preneo i u vajarske verzije u terakoti i bronzi. Frontalnost i geometrijske površine – približava se kasnijim bespredmetnim slikama mondriana -Dekorativna figura Skulpturalno modelovana figura naspram ornamentalne pozadine Naglo prelazi u fazu krajnjeg linearizma. Radio je ilustracije za knjige. dekoracije za crkvu. . Prostora nema. . . Iako je napustio perspektivu (izuzev u proizvoljnom umanjenju jedne figure ) slika nije samo poršinska dekoracija. . Proučavanje kubizma mu je pomoglo da uprosti strukture i kontroliše sklonost ka preteranoj dekorativnosti.

. karakteristična je njegova upotreba kratkih ustalasanih poteza četkice.Bato Lavoar – deo Pariza kraj Sene. Pogled na luku 20 . Radi portrete iz kafana – naglašen ekspresivan intezitet boja. bio je biciklista. ŽORŽ BRAK . Jezik slike su: linija.Posle 1908. . slobodno slaže boju.Svečanost – Čiste. medju prvima je otkrio afričku umetnost. motiv koji su koristili i Mone. violinista. godine. Tamna kontura. ANDRE DEREN Deren je kao sasvim mlad prihvatio fovizam. .Obala Sene – Postoji prostor.Pogled na luku – Struktura izlomljenih poteza preuzeta od neoimpresionizma.MORIS DE VLAMENK: Slike su mu bliske Van Gogovim. jaka kontura. Brak. RAUL DIFI Pod Matisovim uticajem počeo je da stvara fovističke slike sa snažnim površinama boje i teškom crnom konturom . mozaične strukture. Vlamenk je živeo alternativnim životom. Sve je potčinjeno kolorističkom tretmanu.Tokom čitave karijere ostao je bliži nemačkom ekspresinizmu nego ijednom francuskom slikaru. Akademski slikar. godine zamenjuje kubizmom. . Rodom iz Holandije. bojene površine. Njegova dubina je određena logikom linearne perspektiveritam drveća. . proučavao je muzejsku umetnost. Van Gog. svirao je i zarađivao po kafeima. Ulica ukrašena zastavama. površina. Pikaso. naslikan 1905. nosio je kravate od drveta koje sam pravi u boji. VAN DONGEN Ne pripada grupi fovista. Bio je neobičan i po ponašanju.Grupa – Ignoriše anatomsku preciznost. ritam gradi kretanje u slici. On ne poštuje koherentnost tela (ruku oblikuje na više načina). ritam. kontura je tamno plava ili tamno ljubičasta. blizak je Sezanovom pristupu. Sve je izlomljeno. Njega ne interesuje prostor već boja.. nema planova niti analize prostora. Brak ideje fovizma već od 1908.

zlatno. ponaša se slobodno u odnosu na formu. . Njegova kasnija dela imaju izuzetno religijski karakter. Neobično snažan crtež. ima tamne debele konture (Petar Konjović prati Ruoa i usvaja neke njegove ideje). Čvrsto je stegao šaku u kojoj drži nežan cvetić. Pokazuje svoj odnos prema patnji i bolu. veka.Jovanka Orleanka – Hrist se pojavljuje u ambijentu modernog pariskog kvarta.ŽORŽ RUO Francuski slikar. Nije isključivo vezan za fovizam.žuto. Kralja radi više od 20 godina. Ruo. Radi vitraže za male kapele. Kralj kao da je ličnost iz svetog pisma. . Ruo Usvaja od Lotreka fragmentalni kadar. teme koje obradjuje su: buržoasko samozadovoljstvo koje je prožimalo društvo nad kojim se on gadio.Glava Hrista –jedan od najpotresnijih portreta Hrista. Spalio je mnoga dela. Ruo ističe da je pronašao odnos crvenog sa crnom konturom tako što je gledao vitraže. Od 1903. Učio je u ateljeu Gustava Moroa. 21 .Tri akta – Radeći na ovoj slici on analizira tri različita tela ne dovodeći ih u međusobnu komunikaciju.Stari kralj – Ruo radi slike godinama (ima debele namaze bojom). . Teška. prvo je radio na staklu. divio se srednjevekovnoj umetnosti. sasvim disproporcionalno. Intenzivna boja. Sve je prenaglašeno. moralističan. jednostavan. . usvajajući tehniku vitraža i religiozne teme. da ljudi trpe i fizičke deformacije. u dno slike stavlja crkvu. sunce je npr. time se postiže ekspresivnost slike. Primitivac. Ruo je majstor linije. Prostitutka je simbol tog društva koje je trulilo i koju je slikao sa gadjenjem. . želi da obnovi religijsku umetnost 20. emocionalan. nalik Sumerima. a vatikanski muzej kasnije otkupljuje neka dela. crkva međutim nije spremna da naruči bilo šta od ovako ekspresivnog umetnika. crna kontura definiše forme. Ruo smatra da se loše moralno vladanje čoveka vidi na njegovom licu.Tri studije – Zdepaste figure. duboko religiozan.

pod parolom „protiv degenerisane umetnosti". snažnih gestova i patetike. psihološku sadržinu slike.. ukazujuci na povezivanje revolucionarnih i uzburkanih elemenata. ekspresionizam nije jedinstven i stilski celovit. ilustracije) – ono što ih razlikuje od drugih grupa je to što su bili jako dobro organizovani (izložbe.Svaka boja skriva u sebi svoju dušu koja me usrećuje. Klea. u vreme socijalnih kriza. Pored Ničea. Kokoške. literaturu. emotivne nesigurnosti i duhovnog nespokojstva. Grupa MOST je negovala različitost u disciplinama (grafika. sistem članova.“Slike su stvorene krvlju i nervima” kaže Kirhner. Takodje. jer je njegovo interesovanje upravljeno prema društvenim problemima i ljudskoj sudbini. zdravom i nasmejanom svetu. ”one plaču i smeju se” kako piše Nolde. žele da uspostave most sa prasuštinom likovnog jezika koja se održala u primitivnim umetnostima. Ova grupa. grupa oko časopisa “Plavi Jahač” u kojoj se najviše ističu Kandinski.iracionalno. Oni nisu imali manifest. na njih je veliki uticaj imao i Frojd. u centralnoj i severnoj Evropi razvijao se ekspresionistički pokret. donatora). Dela grupe Most. postaje najjasniji primer umetnika podstaknutog “unutrašnjom snagom” i “unutrasnjom nužnošću”. ali na jedan noviji način. bolest. muziku.podsvest. skulpturu. Možda u njihovim delima ima više literature nego što to odgovara prirodi slikarstva. Namera je bila da se Nemcima pokaže ono što ne smeju smatrati 22 . Siromaštvo. U njegovom okrilju nastala su različita istraživanja koja povezuje to što se akcenat sa likovne forme prenosi na unutrašnju. Njegove članove.. Drvorez je u nemačkoj umetnosti tradicija (Direr).NEMAČKI EKSPRESIONISTI – MOST Paralelno s fovizmom. u njemu se razlikuju tri glavne grupacije: “Most”. Uticaj srednjeg veka na njih je bio snažan. Umetniku više nije važno samo kako slike već i to šta slika. uzela je svoje ime simbolično. beda. ne odbacujući staro iskustvo). umetnike-arhitekte je privuklo ono protiv cega su bili u umetnosti. jer su tim poniranjem u psihu hteli da otkriju složeni fatalizam čovekovog života. Ekspresionizam se pojavio početkom XX veka. Grupu “Most” su 1905. odbija ili podstiče”. probleme ljudske egzistencije i čovekovu sudbinu. inspiraciju traže u primitivnom izrazu (Gogen). za njih. kriminal nisu više usamljene pojave već stvarni elementi jedne nove urbane subkulture koja će svojim tamnim senkama prožeti sve vrste umetnosti: slikarstvo. koja je srodna francuskom fozizmu. Mark i Kle. Kada je Hitler došao na vlast nacisti nisu prihvatili takvu umetnost jer se nije uklapala u fašističku predstavu o srećnom. “titraju kao zvonjava srebrnih zvona. koja zastupa apstraktnu. Munchova zaokupljenost simboličnim temama u grafici. čovek koji nije opterećen evropskom kulturom – slobodniji u izrazu.” Figure sutako teško deformisane i iskrivljene . pozorište. prostitucija. ali slikari “Mosta” su na to računali i nisu se plašili teških reči. Erih Hekel i Karl Smit-Rotluf.Van Gogh. Oni se vraćaju drvorezu. koja je obeležila nemačku umetnost do 1914. Pored Ničea. slikarstvo. Kao pokret u likovnim umetnostima. naišla je na blagonaklon odjek medju mladima i umetnicima. alkoholizam. našla su se na izložbi „Degenerisane umetnosti" u Minhenu marta 1937. Protiv savremene likovne umetnosti izvedena je akcija. Pod imenom ekspresionizma u Nemackoj se podrazumevalo celokupno modernističko strujanje. nefigurativnu umetnost i “Nova stvarnost” u kojoj Dirks i Gros predstavljaju satiričnu umetnost kojoj je cilj socijalni problem. koji je uradio Hekel : Grupa umetnika koji streme novoj umetnosti( koja će odgovarati savremenom životu. sa Kirhnerom i Noldeom kao glavnim predstavnicima.podsvest. na njih je veliki uticaj imao i Frojd. Kandinskog. film. to više ne liči na gotički drvorez. Ekspresionizam je bio duboko zainteresovan za socijalnu stranu života. Značenje boja je izmenjeno. neka vrsta etnološkog obeležja. a ubrzo su im se priključili Emil Nolde i još desetak slikara. MOST – Simboličan naziv. U prvom proglasu oni su istakli da grupi može da pripada “svako ko neposredno i neizveštačeno izražava ono što ga nagoni na stvaranje. samo proglas urezan u drvorezu. Medjutim. osnovali Ludvih Kirhner.iracionalno.

najjača ličnost u grupi. razbijen apstraktni prostor. . boja se ne modeluje. gotovo su identične. Direra i nemačke gotike. . kubizma. Siluete.Drvorez – Pokazuje kako je izgledao katalog koji je pravio za Kihnerovu izložbu. ne zna se da li je devojka iza paravana ili je to slika na paravanu. a slikarima i skulptorima zabranjen je rad. to nije klasičan portret. . 23 . Kombinuje konveksne i konkavne forme – smenjivanje ritma. debeo nanos boje) . ne robuje tradicionalnim estetskim kriterijumima. .Bista sa šeširom – Smelo formiran jedan novi tip portreta. naglašava pojedine delove.Devojčica – Jedna od onih koje su još od rane mladosti na ulici – uzimali su samo takve modele (nekad bi se one samo u njihovim ateljeima mogle ugrejati ) – pojave koje je društvo želelo da prećuti.Ležeći akt – Smelo deformiše formu. gotskom iskrivljenošću i germanskom emocionalnom vibracijom Kihner je 1938. Vidi se veliki uticaj Munka.fovizma na početku.Žene na ulici(Ulica 1913) – grupa šetača. nanosi se direktno u velikim površinama. nema volumena. U grupi MOST dešavaju se promene – uticaj kubizma. Studirao arhitekturu. Zbunjujuća figura u drugom planu.Devojka na plavoj sofi – Stilizovan akt u pozadini. Deo tvorevina savremene umetnosti je uništen. Oni otvoreno govore o moralnom padu nemačkog društva. on suprostvalja jedan čak renesansan predeo (prikazan naravno na jedan sasvim novi način). odnos silueta. bio je odličan grafičar. Kontura razdvaja i definiše bojene površine – princip kao kod fovista. ERNST LUDVIG KIHNER U njegovom stvaralaštvu se primećuju različite faze i uticaji . uticaj kubizma. bitan je odnos umotnika prema motivu. Žena je anonimna osoba. čak namerno i preteruju. Čisto beloj površini (devojčica). godine završio život samoubistvom. tamni ritam vertikalnih senki na žutoj pozadini predstavlja kubističku kocepciju kombinovanu sa fovističkom bojom. . . Deluje kao pećinsko slikarstvo. ERIH HEKEL Obnavlja tehniku drvoreza. Učinio je da drvorez postane samostalna tehnika oslobođena narativnosti – deluje samo bojom i crtežom.svojim i da se svim svojim snagama založe za „čistotu nemačkog duha". ne nosi neke psihološke odrednice. primitivan crtež.Suncokreti – Uticaj Van Goga. nema individualizacije. linearne arabeske art nouveaua i Munchova fantastika. Namerno presečen kadar. Poza liči na Gogena. govori o savremenom društvu i to onom najnižem sloju.

prevarantski. To je jedna od najtragičnijih grupa u istoriji . -Tajna večera – Figure su sabijene. daju novu vrednost. Tajna večera na fizički izgled. deformisan odnos prema Hristu i čitavom učenju. Beleži različite nošnje. Gust namaz boje i intenzivan kolorit. . govorili su na jedan vizuelno novi način. Grupa MOST utrla je jedan smeo novi put. nema nagoveštaja prostora. 24 . Radio je u početku kao dizajner nameštaja. običaje. u nematerijalni svet. možda kao Ruo. godine).Suzana i starci – Telo ove lepotice je jako deformisano kao i lice Nolde. želi da kaže da se duhovno posrtanje odražava i Nolde. -Sveti duh dolazi kod apostola – Scena kada duh dolazi kod apostola da bi mogao da propoveda veru. rado su je koristili. izdvaja se belom košuljom i crvenim džemperom(stradanje) i drži pehar (po bibliji) i ima izraz užasavajućeg bola na licu. direktno iz tube.Ležeći akt – Linorez. dobro je poznavao velike luke u kojima je mogao videti taj moralni pad društva. Hrist je u centru. Rado je radio kupačice. sama lica podsećaju na maske (Ensor) 12 apostola. insistirao je na vraćanju religioznoj umetnosti (reakcija na Ničea). EMIL NOLDE Pridružuje se grupi na njihov zahtev. u to da je čoveku jako potreban bog. Nolde je naročito stekao to ubeđenje posle svog velikog puta (od Nemačke do Pacifika) – ekspedicija koja je proučavala život ljudi od Pacifika do Sibira. KARL ŠMIT ROTLUF ... Apostoli kao pijanci. MOST je proglašen degenerativnom grupom. životinje.. koja nikada nije imala neke velike popularnosti. kada je imao već 40 godina. Smatrao da se ideje ekspresionizma mogu bolje predstaviti ako se izlože u grupi. ne kao ljude ravne Hristu. ovoj tehnici. jer sa dolaskom Hitlera. kao i Ruo. apostole pokazuje u jednom drugom svetlu. Nekad su mu slike čak i dosadne jer koristi isti motiv u različitim kompozicijama. Jedna varijacija plave sofe jedna plava površina uokvirena crvenom. Starci su prikazani kao mornari. Drugi likovi su podmukli. On je umetnik izrazite individualnosti. MAKS PEKŠTAJN -Auto portret OTO MILER Najmanje agresivan od svih članova grupe MOST. pravi se izložba degenerativne umetnosti da se pokaže šta to nije dobro u nemačkoj umetnosti i njihova dela se prodaju u bescenje (1939. već kao grešnike (maske).Krovovi – Govori površinom intenzivnih boja. »Ako nema boga. nove teme (zabranjene). treba ga izmisliti «.stiče uvid u veru. vera u duhovnost.

radost za žene – Žena koja drži ogoljen leš (pieta).. snažnije u boji. susreće se sa malim kapelicama i nalazi sebi inspiraciju u ovakvim motivima. kao ranije ljude. nedefinisana površina. Apstraktan prostor(nema ga). Savremenici su se protivili takvim agresivnim porukama. godine – uticaj secesije. od očaja do strasti. ima se utisak da slika nije završena. Slova su takođe jako agresivna. komedija – suprotnost. “Ljudsko biće nije mrtva priroda. 25 . menja se i tehnika koja je manje pastuozna i raznovrsnija u potezu. igrača. Pokušava da se oporavi. ali se ne bavi toliko problemom forme i boje koliko oštrim i ekspresivnim psihološkim studijama. stilski i konceptualno različit od dva vodeća trenda nemačkog ekspresionizma (“Most” i “Plavi Jahač”). naučnika vizuelno je predstavljao unutrašnje tenzije.Verenica vetra – Autoportret sa Almom Maler. . 2/3 bela. Sunce i mesec znače katastrofu koja se pojavljuje u kosmosu. muzičara. Najsnažnija dela su muški i ženski aktovi koji svojim položajima izražavaju različite emocije. godine svojim plakatom za predstavu koja se zvala : .-1914. -Autoportret – 1922. Izaziva pravi skandal 1908. Radio je portrete svojih savremenika. a zatim kreće na brojna putovanja slikajući uglavnom pejzaže. Na portretima književnika. Umetnik ne slika lice. U njima se oseća snažan uticaj fovista i postimpresionista. Njegova najznačajnija dela su portreti naslikani u periodu 1909. Smelo deformiše telo – telo jednog novog Hrista. dole piše drama. Kada je izbio 2. Posle Prvog svetskog rata postaje profesor na Drezdenskoj akademiji. . živi siromašnou izbeglištvu u Finskoj. šare na draperiji.Razbojnici. žena koja tuguje. Na barokni način smestio ih je u jedan uski prostor. Ekspesionistička linija sve više jača u njegovom izrazu. kasnije je putovao po Evropi i radio pejzaže. mogla bi biti majka. Ljubavnici lete kroz pejzaž hladnih planina.AUSTRIJSKI EKSPRESIONIZAM Ekspresionizam se sa Nemačkim paralelno javlja i u Austriji. koja je bila njegova velika ljubav kada je umro Gustav Maler. OSKAR KOKOŠKA Jedan krajnje individualan talenat. već dušu” piše Kokoška. lečio se od trauma rata. ali jeste. (imaginacija i stvarnost. EGON ŠILE Kao mlad dolazi u atelje Gustava Klimta. prodirući u najskrivenije delove bića svojih modela. putuje po selima. u Nemačku se vraća tek posle rata. svetski rat. bolje reći portretišući gradove. revoltiran što Nemačka opet učestvuje. uvodi ljudsku strast).Krovovi Policija je spalila veliki broj crteža i dela jer su ga prijavili da je slikao golog mladića. Slike mu postaju svetlije. glumaca.

boja je obavezno razređena (struktura tela. Pravi sliku na principu dekorativnog. Smele deformacije. krajnje melanholično i teško.postavlja se pitanje. Vidimo nervoznu. 26 .Slepa majka. deformisan akt.. ruke su u položaju kao da moli. kada razmišlja o ljubavi ima u podsvasti mržnju – kao dva pola ljubavi. nisu dočekali dete. Dete pokušava da nađe dojku majke. on koji za to vreme ne zna šta će se destiti slika ovu sliku. . želevši da pobegne od rata. Sam Šile umire od kolere. Inače žena mu je umrla od strašnog gripa. kombinovana tehnika – boja i linija.Ljubavnici – Teško se može svrstati i u sliku i u crtež.da li su to dva muškarca ili muškarac i žena? Dvostruki odnosi i doživljaji sveta. koju dobija u jednom ratnom logoru. površinskog i narativnog. oštru liniju. mesa).Početkom rata mora da je napusti devojku koja je čekala njegovu bebu.

ideološkog i filozofskog stava prema spoljašnjoj stvarnosti. i odmah je postalo jasno da se radi o pokretu koji predlaže radikalnu izmenu umetničkih ciljeva i slikarskih sredstava. Od tih temperamentno iskazanih osećanja stvaralaštvu je zapretila opasnost da se izgubi u subjektivizmu. 1911. već umetnost misli. Glez. već u dugotrajnom istraživačkom procesu. kocku i valjak). monohroma. takozvane fasete. 1915. Potez je beživotan. Štajn). Kubizam je prošao kroz nekoliko stilskih faza : U analitičkoj fazi (do 1911. otkriće iberijske i crnačke plastike i nova naučna saznanja o prostoru. njeno lomljenje. Samim tim prestaje potreba za dubokim prostorom pa se oblik razvija kao površina ili kao reljef. i slikarskih istina s druge strane. razaranje ili ukidanje dolazi kao posledica određenog društvenog. Odbačena je i boja tako da svetlost i linija postaju osnovna sredstva u organizaciji slike. bez psihičkog nanosa. što znači da u odnosu na svoj model naslikani predmet predstavlja paralelnu stvarnost a ne otisak. Početkom XX veka. kaže Apoliner. koji je u ranom kubizmu odigrao značajnu ulogu. Stvarni predmet iz prirode postao je povod za otkrivanje ideje o njemu. gubi volumen i težinu. Slika je postala zbir pravila. Vijon. Metzanže. otvara i razlaže na osnovne geometrijske planove. Ubrzo njihov primer sledila je grupa mladih: Gris. ukidanje dubokog prostora. svetlost difuzna i slika teži ka tome da bude bezlična. kubizma ne bi bilo da nije došlo do okupljanja širokog kruga intelektualaca koji su se sastajali u barakama u Bato Lavoaru. mada on nije nastao trenutno. video Brakove pejzaže iz Estaka. Vijon. biologiji. Na primer. u prvi plan su izbili umetnikov psihički život i lična sklonost ka snažnom i brutalnom izrazu. u nauku su pristigla nova saznanja i otkrića. jer je Pikasa.) . Leže. Kubistička metodologija dalje je produbljena u Brakovim pejzažima iz Estaka. Sem toga. s Ajnštajnovom teorijom relativiteta (1905. čak i jedan geometar i matematičar. Kad je Matis 1908. Iz ove dosetke izvedeno je ime pokreta. Kokto. Kako je u slikarstvu forma simbol sveta.) u fizici se formiralo novo shvatanje o strukturi prostora koje pod tim pojmom više ne podrazumeza statičnu i ravnu trodimenzionalnu šupljinu. Reverdi. Pored slikara. Markuse. kritičari. kojoj su izvučene osnovne konture nove umetnosti: geometrijsko lomljenje oblika. ona ne prenosi ono što vidi. glumci. Od 1912 svaki umetnik pomera prvobitne kubisticke zamisli ka novim granicama. 27 . 1911. Ogroman napredak osetio se u fizici. ali tada Brak i Picaso ne ucestvuju. Seraov naučni metod u građenju slike. boja neutralna. hemiji. Delone. I umetnička slika više nije renesansni „prozor u svet". predstavljanje volumena na ravnoj površini i korišćenje iberijske plastike i crnačkih maski. František Kupka i Huan Gris im se pridružuju. uzdahnuo je: „Sve sami kubovi". trgovci slikama. prenosi u dve dimenzije.KUBIZAM Sa fovističkim doživljajem i oslobođenim instinktima. Prens. Žakob. Na njegovo stvaranje uticale su Sezanove teorije o svođenju prirodnih oblika na geometrijske (kupu. proračunatih odnosa i promišljenih metoda. već jednu elastičnu i pokretljivu višedimenzionalnu strukturu koja je zakrivljena u stepenu u kome druge sile deluju na nju. kao što je potpuno izgubila pikturalnu lepotu koju je imala kod fovista. kubizam. Marsel i Rajmond Dišan. Na početak se obično stavlja Pikasova slika Gospođice iz Avinjona iz 1907. nalazili su se tu i mnogi književnici (Apoliner. To više nije umetnost imitiranja. izlažu u Salonu nezavisnih.Pikasovi portreti Ambroza Volara i Konvajlera slikani predmet se lomi. Salmon. astronomiji. gde su Pikaso i Huan Gris imali svoje radionice. s jedne. Braka i Grisa upoznao sa problemima obrnute perspektive i geometrijskog skraćivanja tela u prostoru. asketska. i to bi se dogodilo da se nisu pojavili kubizam i futurizam koji su uveli analitičke metode i priveli kraju proces dezintegracije predmeta koji je započeo s impresionizmom. već istražuje sam fenomen gledanja što umetnika dovodi u dinamičnu poziciju.

. Radio je mnogo studija za ovu sliku. On ovu sliku temelji na standardima umetnosti tog vremena (vidi se uticaj Sezana). ali vremenom se razlilaze jer sve više podredjuje boju ostvarivanju geometrijskih struktura iskošenih planova koji definisu ograničenu i kontrolisanu dubinu slike.U fazi sintetičkog kubizma. Studirao je stare majstore u Luvru. na mnogim od njih su mornari koji se vesele u luci. Nacrtana slova ili komadi pravih novina. predmet se više ne razlaže na manje forme od kojih je sastavljen. a najviše Kamij Koroa ciji je i bio poklonik. nosevi ili oči se istovremeno vide i iz profila i spreda. Novine.slova. Sa slikom ''Kupačica'' izlazi iz fovističke orbite i ulazi u Sezanovsku. najrevolucionarnije i najznačajnije delo moderne umetnosti sa kojim avngarda ulazi u svoju početnu fazu. kolaži deluju ako kontrapunkt apstraktnim strukturama. tvorac je avangardnog pokreta . Gospođice su manifestno delo. Provodi jedno leto sa Raulom Difijem. pada sa slike. 1906. naročito 1912. Krajnja faza je dekorativni kubizam koji predstavlja relaciju izmedju analitičko. slikaju slike sa istom temom. programski rad. sve je podjednako važno. tapeta. tkanina i konopaca koji se lepe na platno promenili su značenje ulazeći u sliku i postali znaci odsutne stvarnosti. Novi element . sve je na površini. nema prostora. Pusena. već se uzima samo jedan njegov karakterističan deo i spaja s delom drugog predmeta u novu celinu koja s prirodom gotovo da nema ništa zajedničko. ali i pogodan materijal za izvođenje apstraktnih ritmova i harmoničnih kompozicionih odnosa. 28 . pojavila se Apolinerova knjiga Slikari kubisti. prelazi sa ranog impresionizma na fovističku paletu. cifre na slici. Da bi zaustavili taj neminovan |proces ka apstrakciji. Brak je radikalniji (intenzivniji kolorit) Doslovno sve u prirodi svodi na geometrijske forme.-1914. nema planova. Bežanje od strukturalne čistote ranijeg kubizma ka dekorativnosti. i najavljuju kubizam.kubističkih istrazivanja i ranijih pokušaja preispitivanja iluzionističkog prostora renesansne tradicije. faktura i linearna struktura). i 1913. jednako se lome forme – pozadina i figura se ne razlikuju. egipatsku i primitivnu skulpturu. Mrtva priroda je jedina u inverznoj perspektivi – ona odlazi.Portugalac Istraživanje slično Pikasovom Harmonikašu (boje. Oni su morali u slici da uspostave izvestan oblik konkretne stvarnosti kako bi zadržali vezu sa prirodom. jednako se nanosi boja. kubisti su upotrebili dva sredstva: tipografiju i kolaž. kad je sažimanje forme bilo toliko snažno da su iz nje nestale čak i najbleđe asocijacije na modele iz prirode. ne posmatra sve iz istog ugla.estetičke meditacije (1913. Pikaso je proizvoljno pomerao tačku gledanja – glave. U sintetičkoj fazi pojavila su se dva kretanja – prema boji sa Deloneovim ORFIZMOM i kasnije prema PURIZMU (Ozanfan i Žanere) koji je težio ostvarenju isključivo intelektualne emocije.kubizma. Kad su kolaži potpuno osvojili kubističku sliku. Zajedno je radio sa Pikasom. 1912. Tako je kubistička slika došla na granicu apstrakcije.) u kojoj su prvi put sistematizovane osnovne ideje i prikazana estetika kubizma i sredstva kojima se on služi. Ubacivanje elemenata vizuelne realnosti u kubističku sliku je pitanje umetnika šta je realno a šta iluzija. PIKASO Gospodjice iz Avinjona 1907. ŽORŽ BRAK U mladosti je učio za soboslikara.

Doprineo je vraćanju svetlosti i boje u kubizam. a unutar slike je geometrijska struktura. možda su vrlo rano otišli tako daleko i oni se ipak vraćaju predmetu. ceni ono što je Pikaso radio. kubizam je boju sasvim ignorisao (sivo mrki tonovi). 29 . Žena u donjem desnom uglu je u nepristojnom položaju ( prekolumbiska umetnost – simbol: žena. Egipatski način prikazivanja tela. to je novi princip predstavljanja ljudskog lica. slika više nije ulje na platnu. realnosti ali na jedan novi. dimenziju – vreme. Devojke su sečene ne poštujući fizički princip. Lica urađena pod uticajem afričkih sliku. Figure se međusobno preklapaju.Misli se da je to uradio zato što je želeo da slika komunicira sa posmatračem (na to ga inspiriše srednjovekovno crkveno slikarstvo). imaju zajednički doživljaj sveta i kosmosa (dematerijalizacija predmeta i prostora). Sintetički kubizam sa prostranim. . jedna nova tehnika u koju se unose stvarni materijali. jedan put sa boka – egipatsko iskustvo – to rade kubisti. to je princip da se predstavljaju dva pogleda istovremeno – jedan predmet gledamo sa dve tačke jedan put amfas . intenzivno obojenim geometrijskim površinama koje obuhvataju kolaž i hladna jasnost detalja spoljašnjeg prostora vidjnog kroz tradicionalni renesasni prozor. udubljen. sada. . unose komadiće trske. Do sintetičkog kubizma slika je uvek imala jedan izolovani repertoar sredstava kojim je bila određena. u svakom polju su 1 ili 2 figure. opažanja.Devojka koja sedi – 1909. Slobodno ih deformiše. bukvalan način. ustuknula je pred formom. podela masa (anatomski). Gris je prvi shvatio mogucnost ovog dvostrukog načina gledanja. novina. tapeta. već se približava materijalnom svetu HUAN GRIS: Španac. u boji. iako su došli do same ivice. . Anštajnova teorija relativiteta: Prostor i vreme kao krajnje relativne kategorije – Neki smatraju da je kubizam njoj teorijski sličan. oči nisu simetrične. Ima dve dijagonale kao krst. kao da umetnik kruži oko predmeta. godine (analitički period. Pikaso je poštovao matematički princip neoimpresionizma (u nanošenju boje). kao afrička plastika. Nos je konkavan.mrtva priroda ispred otvorenog prozora. . sinteza različitih uglova. na samoj ivici apstrakcije. ona je najintenzivnija. rađanje.. sa kubizmom. Međutim. dematerijalizovan. Predmet je Place Ravignon. imaju mnogo uglova i isečenih površina. pojavljuje se dislokacija određenih delova tela. Kompozicija se sastoji od tri pravougaona polja koja se sukcesivno proširuju.Devojka koja svira – Nestaje i boja. Kubizam je otvorio i 4. Pikaso je smatrao da slika ne može da živi bez predmeta. Mrtva priroda je tačka oslonca na slici.. plodnost.Mrtva priroda: Živela Francuska – Pojavljuje se kolaž. oči amfas. Do ovakvog rigoroznog eliminisanja i redukcije kubizam je došao vrlo naglo (za svega 3 godine) i to zahvaljujući intenzivnom radu i Braka i Pikasa. glava iz profila.) . sečen.Klarinetista – Dematerijalizovano do neprepoznavanja.

napustio je i najmanje nagoveštaje predmeta. jednostavne oblike odvojene razmacima opipljivim kao čvrsto telo.. otkriva šta je to lepo u mašinama. govoreći da je reč o umetnosti koja je kao i muzika. stvarajući rasporede živo obojenih krugova i oblika bez ikakve veze s posmatranom prirodom. tako da slobodno kombinuje tehnike.Tri žene još jedan korak ka apstrakciji koji istovremeno evocira svet mašinske fantazije.Aktovi u šumi nezdravo obitavanje mašinskih formi i robota. 1910.Prozor prema gradu fragmentarna slika.Pred kraj života ispitivao je jedan krajnje strog manir u kojem su predmeti bili pojednostavljeni na elementarne obojene slike. Kubizam je rasprostranjen sve više. prevazišao je fovističkokubističke slike i približio se geometrijskoj apstrakciji. . velika ''šahovska tabla'' sa šarom od obojenih tačkica. Uključuje se kad je kubizam već u sintetičkoj fazi. primarne boje su uokvirene neutralnim tonovima. . Ajfelova kula 30 . Pikaso nije želeo da učestvuje u zajedničkim izložbama jer je smatrao da se kubizam akademizuje što mu se nije dopadalo. Boja je kao mat površina. Delone. Sličan je PURIZMU koji su razvili arhitekt Le Korbizje i slikar Ozenfant. Tri žene ORFIZAM Apoliner je Deloneovim i Kupkinim delima dao naziv ORFIZAM. FERNAN LEŽE Posvetio se primeni kubističkih formi na mašinsku ikonografiju. šta mašine mogu doneti modernom slikarstvu. . . Umetničko delo od valjaka i kupa o kome je govorio Sezan. Težili su arhitekturalnoj jednostavnosti vertikalno-horizontalne strukture i eliminisanju dekorativnosti. DELONE izbegavao figuru. Mašinska estetika. 1912. Predmet je sveo na krute.Mrtva priroda sa voćem i flašom – koristi različite vizure. U svojim prvim kubističkim slikama za temu je uzeo arhitekturu – gotsku crkvu St. Severin i Ajfelovu kulu. jedno od prvih apstraktnih dela.Gitara sa notnim listom. mrtvu prirodu i skučeni enterijer. odvojena od predstavljanja vizuelnog sveta.

FRANTIŠEK KUPKA .''Prvi korak'' apstraktna šara od obojenih lopti slična planetama. 31 .

neku vrstu mreže koja se u ogranicenoj dubini udaljava od prednjeg plana slike. metalna kašika (prava)..Žena koja sedi – Princip geometrizacije slobodno se koristi u skulpturi ne prateći anatomsku tačnost. snažna boja bila je podredjena brižljivoj harmoniji prigušene boje i predmet (obicno figura ili mrtva priroda) je bio pretvoren u linernu geometriju iz ukrstanih i šesto prozračnih površina. Oslobadjanje forme od svih iluzionističkih elemenata renesansne tradicije. gips.jedna je od prvih uspelih kubistickih skulptura od 1917.Čaša apsinta – Jedna od najduhovitijih Pikasovih skulptura. žice. Potpuno novi materijali u skulpturi: kartoni.. Vladimir Tatlin dolazi u Pariz da vidi dela Pikasa i ovaj reljef vrši veliki uticaj na konstruktivističku skulpturu .već vrlo intenzivna boja. Elegantno izvijena figura poseduje čvrstinu koja je sprečava da ne postane čisto dekorativna u stilu Art Nouveau. . 32 . Skulptura je uvek do sada računala sa večnim.Reljef – Gitara – radio je za sebe u ateljeu.SKULPTURA KUBIZMA Moglo je da se liši trodimenzionalnog modelovanja. kocka šećera.godine sve stavove slikarstva prenosi i na skulpturu. Kubisti vraćaju boju skulpturi i to nije obična. . bojeni metali (sekundarno upotrebljeni) – sada su u sklopu umetničkog dela. Medrano je sastavljen više od prostora nego od mase. radi složenije figure i pojačava masu. gotovo da ih nije izlagao.Reljef Medrano – Nova tehnika kolaža na skulpturi. Radio postepeno od blage geometrijske strukture preko otvaranja šupljina u masi figure potpuno menjajući istorijsku koncepciju skulpture kao čvrstog tela okruženog prostorom. a u nizu figurativnih skulptura 1916. Najavljuje ASAMBLAŽ (kolaž sa trećom dimenzijom).Glava žene – 1908. . sa njom se gubi treća dimenzija. pa je tako postao poznat kao osnovni oblik od koga je Pikaso dalje razvijao svoje konstrukcijei asamblaže . ima sasvim nezavisnu funkciju od volumena. ALEKSANDAR ARHIPENKO Pionir kubističke skulpture. Pokušaj doslovnog prenošenja slike u skulpturu.lim. ŽAK LIPŠIC Geometrijsku stilizaciju uvodi 1913. -Glava. trajnim materijalom. staklo. konstrukcije od različitih materijala. drvo. PIKASO . stvara raznovrsna kubistička dela. na kubističku skulpturu utiče otkriće afričke primitivne skulpture.

predstavljala je vitalan korak u Pikasovom oslobađanju od konvencionalne reprezentacije. 33 . godine. koji mu je priredio prvu izložbu u Parizu 1901. ublaživši ovu slobodu Sezanovim osećajem za strukturnu disciplinu (retrospektivna Sezanova izložba je održana u Jesenjem salonu 1907. Uskoro se upoznao sa brojnim umetnicima i piscima. Spada među nekolicinu najznačajnijih umetnika u celokupnoj istoriji zapadne umetnosti. Le Moulin de la Gellete (1900). siromašnih i ubogih. dok Pariska ulica (1900) i Na gornjoj palubi (1901) pokazuju njegovu impresioniranost pariskim životom viđenim po kabareima. rođen u Malagi u Andaluziji. godine). kao npr. prostitutki. bulevarima. kao npr. „primitivnim" formama (isprva drevnim iberskim skulpturama. Pariz je prvi put posetio 1900. crtač. oker i sive boje. godine posredstvom Apolinera. Pikaso je studirao u Barseloni. U Autoportetu (1901). nadahnuta. Autopotret i Dva akta (sve iz 1906). a sa druge Sezanovim empirijskim reorganizacijama formi na slikama sa kojima se Pikaso upoznao zahvaljujući Volaru. grafički i scenski dizajner i keramičar. nije bila sputana tradicijom zapadne umetnosti. Glumci i lutajući cirkuski izvođači su predočeni u lakšem raspoloženju i sa paletom blagih tonova ružičaste. Svedoči o uticaju Tuluz-Lotreka. godine Pikaso je upoznao Braka. Ohrabren od svoga oca Hozea Ruisa Blaska umetnika i nastavnika umetnosti. umetničkim kritičarem Andre Salmonom. U Parizu je iznajmio atelje u Vato Lavoar zgradi u kojoj su živeli slikari i Le Moulin de la Gellete pesnici sa Monmartra. Epohalne Gospođice iz Avinjona (skice započete 1906. Pikaso i Brak. Eksperimentalna priroda njegovog dela je postala još izrazitija u periodu 1906/07. 1906. Pikasova rana dela oličavaju njegovu izvanrednu moć asimilacije različitih uticaja i nesputanu volju za eksperimentisanjem. Porodica akrobate (sve iz 1905). 1906. gde je bio impresioniran delima TuluzLotreka. Gertruda Štajn. njegovom takozvanom plavom periodu. a njene forme su za Pikasa postale presedan od vrhunskog značaja. sa kojom se po prvi put susreo oko 1906/07. Derena i Matisa. Fernadeova glava 1905. verovatno njegova prva pariska slika. ova slika. javnim parkovima i trkalištima. godine Pikaso je otkrio Carinika Rusoa. godine. godine. koji su se upoznali 1907. Afrička Gertruda Štajn umetnost. mada su ona očigledno još uvek evoluirala tokom njenog nastajanja. Dečak koji vodi konja. Pesimizam njegovih ranih dela povukao se pred takozvanim ružičastim periodom. kao i na slikama do početka 1904. Alfredom Žarijem. Pikasovim delima dominira element melanholije sa prikazima skitnica. a potom afrič kim i okeanijskim maskama i rezbarija ma). ostao je nedodirnut pr venstvenim značajem koji je ovaj pokret dodeljivao boji. sa jedne strane. prosjaka. Žena koja pegla. vajar. godine. između ostalih sa Apolinerom. Dečak sa sviralom. Ograničena eterična plava boja i pojednostavljene plastične forme su zajedničkim snagama stvorile intenzivnu melanholiju i patos udaljen od atmosferskih efekata impresionizma. kao npr.PIKASO Španski slikar. Iako svestan revolucionarne snage fovizma. U tom razdoblju Pikaso je stvorio i veći broj skulptura. kao npr. razvili su kubizam. sagledana u retrospektivi. a slika urađena 1907) predstavljale su svestan pokušaj dovršenja njegovih istraživanja i. gde je uglavnom i živeo. Gogena i Van Goga.

kada je njegova saradnja sa Brakom okončana izbijanjem rata. kao npr. seče prostor. Firencu i Barselonu. Kolosalne skulpturne figure.npr. do 1921. Slikar i njegov model (1928). Iste osobine odlikuju Udeov portret (1910). iznalazeći nove forme. i zajedno sa trupom posetio Rim. npr. ujednačeno obojenih i jasno definisanih površina. mada su tradicionalna pravila linearne perspektive napuštena -slobodno raščinjeni. u Žena u fotelji (1913) i Kartaroš (1914). Gitara. kubizam više nije bio Pikasov isključivi stil. proniknuti i rekonstruisani u okvirima kompleksnog raspoređivanja preklapajućih prozirnih ravni. Krajem 1920-ih godina Pikaso se vratio bareljefima i skulpturama. Portret Ambroaza Volara (1909-10). međutim. čiji je jedan deo takođe napravljen u vidu Na plaži oslikane metalne konstrukcije. Posete Italiji su moguće inspirisale klasicizam njegovih kompozicija figura iz perioda 1919-25. Napulj. a iste te godine (1914) i u polihromnoj. Mrtva priroda (1914).ona je isijavala sa ravnih. figura i njen plitki prostorni pozadinski ambijent su homogeno integrisani. Akt u sedećem položaju i Tri žene na kladencu (oba iz 1921) ukazuju na klasične subjekte. slobodnostojećoj bronzanoj skulpturi. Snažan uticaj klasicizma je. kao npr. Sve je potčinjeno ritmu. koji je kulminirao monumentalnim delom Tri muzičara (1921). 34 . forma je još uvek jasno prepoznatljiva. Violina. površinski nema volumena. poprimivši sada novu ulogu . npr. npr. Divio se Engru i grčkom vaznom slikarstvu. Dve žene koje sede (1920). razdvojeni na sastavne elemente. godine Pikaso je počeo da istražuje mogućnosti trodimenzionalnih konstrukcija u reljefu. U kolažima. Pikaso je učestvovao na prvoj nadrealističkoj izložbi (Pariz 1925) i bio autor članaka za nadrealističke publikacije. (1913). 1912. U godinama koje će uslediti njegove slobodno inventivne anatomije i arhitekture počele su da uključuju nadrealističke elemente. Mrtva priroda na pletenoj stolici (1911-12). Igraća karta. mada nije bio potpisnik nadrealističkih manifesta. gde su po prvi put očigledni žestoke distorzije i nova sloboda izraza. novina. slobodna igru amfasa i profila. ali su stvorene paralelno sa kubističkim slikama. Paradu (1917) i Pulsinelu (1920). Figura žene (1928) i Žena u vrtu (192930). mada će kubistička sredstva ostati prisutna u njegovom delu čak i decenijama kasnije. izvedeni u sepiji i sivoj sa tek povremenom upotrebom maslinasto zelene i oker boje. Čaša. Do 1913. godine. ustuknuo pred estetičkom žestinom i mahnitošću Tri plesačice (1925). – karakteristična je upotreba pronađenih objekata. Raspeće i Kupačica koja sedi (oba iz 1930). itd. npr. ali je u Kanvajlerovom portretu (1910) sličnost napuštena u korist beskompromisne organizacije forme u prelomljene aspekte analitičkog kubizma. i ponekad naizmenično koristeći slikarstvo i skulpturu. U periodu od 1914. Boja je naneta plakatski. Međutim. godine Pikaso se po prvi put otisnuo u Portret Ambroaza Volara oblast književnih ilustracija. Pikaso je nastavio da radi u idiomu sintetičkog kubizma. 1911. Apsint. kao npr. Senke i figure nisu logično povezane. Pompeju. U fazi sintetičkog kubizma (1912-13 do 1916) . do tog vremena.Na ranim analitičkim kubističkim slikama (1909-12). kao npr. godine prigušena boja ranog kubizma je bila napuštena. Pikaso je radio na dizajnu za nekoliko Dijagiljevljevih baleta (1917-24).

1. dva goluba – obavezni element njegovih slika.000 metara i kao Ikar leteo pomoću veštačkih krila od platna. Grafika ga je uvek privlačila. skočio je 25. aprila sa visine od 3.650 ljudi.Od 1930-ih godina Pikaso je postajao sve preokupiraniji političkim komešanjima u Evropi. rezultiralo je čestom upotrebom teme Minotaura. a devojčica predstavlja umetnikovu savest. fašistička avijacija bombardovala je baskijski gradić Gerniku i tom prilikom ubila 1. godine izbio Španski građanski rat. maja. u novinama predstavljala su osnovnu inspiraciju Gernike. kombinovano sa strašću prema borbama bikova. čovek-ptica. Vlastitim individualnim simbolima dopunio je naraciju mitologije. U slici se mogu prepoznati elementi antike (piramidalna kompozicija). Posvećena španskom građanskom ratu. bio je i veliki ilustrator. Frankovi snovi i laži i Gernika. nazvanu po baskijskom gradu uništenom u vazdušnom napadu. U Gernici su simbolično preobličena dva događaja koja su se zbila u dva dana 1937. masovno i pojedinačno. Klem Zon. Sutradan. borbu kroz život. Pikaso se svrstao na stranu Španske republike. kombinujući žestoku distorziju sa uzdržanom suptilnošću boje. a po završetku rata ona je prebačena u Ameriku. npr. Ovo je zagonetan bakropis iz 1935. Ta dva ubistva. Ovu sliku je dobila Španija. ne zna se da li je slikano u kući ili na trgu. baroka. Ovidije). čest je i konj koji možda znači personifikaciju čoveka. Glava konja. do nje je pali borac (polomljen mač) – agonija. Gore je sunce i sveća. Psihoanalitičari. Ova slika je prikazana u španskom paviljonu na Pariskom svetskom sajmu ubrzo nakon svog dovršenja. kada je Franko pao. Njegovo interesovanje za klasičnu mitologiju. Kada je u julu 1936. Frojdovci dokazuju da je Pikaso šizofrenik. ali oličava bespomoćnost. Slika se čita sa desna na levo. suprotstavlja mu se (Minotauru) devojčica sa svetiljkom i cvećem. Žena i mrtvo dete (sve iz 1937). masovnih medija (crno-beli kolorit koji podseća na novine). da bi se shvatila kao dokument o stradanju. Konj prenosi bol na pticu i sve završava majkom sa detetom. 26. sve je u jednom trouglu – zaplet drame. za 6 nedelja uradio je jako malo skica. Ovo ogromno platno nazvano je „najčuvenijom slikom našeg doba". bik je čest motiv. Konj se ponavlja. To je kompleksna alegorija koja izražava košmarnost ljudske tragedije. Sa desna na levo je kuća u plamenu i žena koja vrišti upomoć i druga koja beži iz goruće kuće.000 gledalaca sjurio u smrt.5m). konj beži sa obnaženom zenom. noga sa strane. U trenutku kad je dobio ubrzanje i kad je trebalo da mu se otvori padobran. ta dva događaja nabijena simbolikom i objavljena (sa fotografijama) istog dana. Žena koja plače. najzad i geometrijskog lomljenja forme koje je bilo veliki dar kubizma. . svuda se strada. Desno je Minotaur koji se umorno naslanja na zid. 1937. svetskog rata Pikaso je ovakvim scenama izražavao protest. kraljica Sofija i kralj su za ovu sliku napravili posebnu prostoriju (6x3. godine je uradio dve velike gravure. (Dora Mar fotografisala je faze ove slike). Kod Pikasa je uništena granica zatvorenog i javnog prostora. Predstavljene su tri različite agonije.siva. ali zbog dimenzija nije bila baš najbolja distanca za sagledavanje. Jungovci tvrde da je ova slika arhetipska predstava bekstva iz Hada. sprava je otkazala i on se pred 200. aprila. a na stepenicama je čovek (personifikacija Hrista). Minotauri iz Volarove svite i Minotauromahije. 35 . Radio je mape i ilustracije na klasične tekstove (Aristofan.Minotauromahije – Uporedo sa idejama nadrealizma. kao i brojni crteži i studije. su inkorporisani u Gerniku. Slika je crno – belo. U toku 2.Dole je ranjena žena.

kolažne konstrukcije (1912-16). Absintno staklo (1914). Gonsalesom (1928-32). sve do poslednjeg dana. smelim i inovativnim po stilu i tehnici. kao i čudesan asortiman grafičkih dela i keramike. Pikasova neprestana preokupacija formama u prostoru dobila je briljantno imaginativni izraz u njegovim pionirskim skulpturama (664 katalogiziranih) koje uključuju kubističke bronze (1909). npr. Pikasov slikarski i vajarski učinak iz ratnog perioda bio je čudesan.Mačka proždire pticu i Noćni ribolov na Antibima (obe iz 1939). Koza (1950) i Majmun sa mladima (1952). Las Meninas snaga i sloboda koji karakterišu svaku fazu njegovog dela ponovo su postali očigledni u zapanjujućim novim slikama i gravurama koje je stvarao u poslednjim decenijama života. Velaskesa i Manea). Bik (1943). upotrebu serijskih proizvoda. uključujući bronze Glava smrti (1943) i Čovek sa ovcama (prvo modelirana u glini. u Korejskom masakru (1951) i u dve ogromne slike Rat i Mir (obe iz 1952). npr. Izvanredna raznolikost. Delakroa. Njegova finalna velika slika koja je izražavala užase Drugog svetskog rata bila je Kosturnica (1945). 1944. Pikaso će se ponovo vratiti ovoj temi u svom odgovoru na Korejski rat. 1944). konstrukcije od kovanog gvožđa nastale u saradnji sa H. Međutim. npr. godine Pikaso je postao član Francuske komunističke partije. Pikaso je bio izuzetno produktivan do samog kraja života. Njegovo posleratno delo je uključivalo nekoliko serija izvanredno inventivnih slika urađenih na osnovu dela drugih umetnika (Pusena.Sa približavanjem Drugog svetskog rata naslikao veći broj predskazujućih slika. 36 .

toerija. Od sada treba da pevaju i odzvanjaju na našim platnima kao treštave. sirotinje i bede u velikim gradovima. Rusolo. ponašanje. FUTURIZAM Futurizam se pojavio u obliku prave eksplozije. kao što su inspiraciju za boje brzine. Kara. uz slike je išla reč. treba živeti novim i modernim životom koji dolazi i u kome dominira samo jedna lepota . kao i kubisti. kako se to kaže u Manifestu iz 1910. Kubizam su kritikovali zbog ženstvenosti i statičnosti. svaki predmet „deluje na susedni kroz stvarnu borbu linija. skup tuđih otkrića i rešenja koja su oni spremno povezali linijama sila i u sve to ubacili anarhičnu i eksplozivnu sadržinu. čovekovu psihu.11. Delovi jednog predmeta stapaju se s drugim.lepota brzine. Futurizam je bio opsednut modernim svetom. poetika. Bala i Severni . radosti i vatrometa pronalazili ponekad i kod fovista. Ponekad je teško da odredimo da li su za modernu umetnost značajniji njihovi manifesti ili njihova dela pošto u tekstovima ima više smelosti i proročkih vizija nego u slikama koje ponavljaju kubističku formu i tehniku neoimpresionista. ali su od njega uzeli geometrijski skrojenu formu. Zbog toga su i oni. on se nije plašio otuđenja. sledeći zakon uzbuđenja". Da bi posmatrač mogao da se prenese u centar slike. Njih petorica . niz detalja s leve i desne strane. Futuristi su bili koncentrisani na stav prema svetu i na novu funkciju umetnosti tako da su zanemarili sopstvena praktična likovna istraživanja.Boćoni. tradiciju i građanske institucije: moramo uništiti biblioteke i muzeje koji kao groblje prekrivaju Italiju. slikar.svečano su objavili 1910. pobunu. tehnikom. futurista aktivira unutrašnju snagu i energiju predmeta. ubrzava i prati kako vibrira i kako umnožava i deformiše u prostoru. pejzaž. Zbog toga su i predložili integraciju života i umetnosti kako bi posmatrača uveli u delo ili. futurista se ne ograničava samo na ono što on opaža. slika mora da bude „sinteza onoga čega se sećamo i onoga što vidimo". Kubista je „kružio" oko predmeta kako bi analizirao njegove delove. Njima je bilo važnije da sruše staro nego da izgrade novo utvrđenom poretku treba suprotstaviti haos. Futuristi su prihvatili tehničko društvo bez otpora i gorčine. Nastao u vreme kad je prva industrijska revolucija išla ka usponu. Futurizam je uspeo da pomeri statičnu kubističku formu: na njihovim slikama pas je 37 . njegov sistem posmatranja. Na primer. Impresionizam su odbacili zbog refleksa svetlosti. uz zviždanje i tuču u sali. što je bio njihov osnovni cilj. Međutim. agresiju. trijumfalne fanfare". oslanjajući se na poznata rešenja koja su nalazili u fondu modernog slikarstva. govorili o četvrtoj dimenziji. uglova i površina. u torinskom pozorištu Manifest futurističkih slikara. u pariskom Figarou proklamovao pesnik Filipo Tomazo Marineti. oni su ostvarili ono što su naumili: revolt. u stvari tip posebnog dinamizma koji usmerava unutrašnje sile oblika. za futuriste četvrta dimenzija je bila jedan sistem multiplikacija koji ruši oblik i sliku. Svaki njihov nastup zaista su pratile bučne izjave. godine: „Slikari su ispred naših očiju postavili objekte i osobe. njegova osećanja. pokreće ga. koji su inače prožimali mnoge njihove savremenike. ekološke katastrofe. prepliću i prožimaju. Njihov slikarski jezik bio je u osnovi eklektičan. kad slika figuru na balkonu. polemike. Futurista ne posmatra već živi predmet i pokušava da ostvari psihološku identifikaciju s njim. Za pesnikom dolaze slikari. kretao se on. i pokušali da se potpuno prilagode tom svetu brzine koji je sa razvojem kapitalizma stupio na istorijsku scenu Zapada. ubuduće ne treba da se izražavaju šapatom. poricanje. šamar javnom ukusu. „Naša osećanja. mada su se razilazili u shvatanju suštine pojma. ali im nije smetalo da se posluže poentilističkom tehnikom. „Trkački automobil je lepši od Nike samotračke" kaže patetično Marineti. automobilima. a time se postiže simultanost vremena i akcije i povezuje spoljašnja scena s unutrašnjim emocijama. jer je verovao da će mašina izmeniti svet. Suprotno tome. već u sliku uvodi i sve što ta figura vidi: gužvu na ulici. industrijom. dok je predmet ostajao statičan. piše u njihovom manifestu. bukom gradskog života. a mi ćemo od sada posmatrača da postavimo u središte slike". s manifestom koji je 1909. što će kao metod prihvatiti gotovo sve avangarde u XX veku. On je izjavio da odbacuje ceo stari svet. avionima. dvostruke redove kuća i drvoreda.

UMBERTO BOČONI Slikar. nezavisna od prirode. prikazuju ubrzan gradski život. Posle prvog svetskog rata pokret se nije stvaralački produžio. na ruski konstruktivizam i estetiku Bauhausa. ono što je u slikarstvu najvažnije. Kubizam je uticao na futurističko slikarstvo stavom prema formi i geometrijskim lomljenjem oblika. može se reći da su u njima zaključena dva karakteristična procesa koja su započela sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka: osamostaljenje umetnosti kao posebne stvarnosti i degradacija predmetnog značenja slike.Opraštanje – Brojevi vezani za slike. Kada se kubizam i futurizam posmatraju na širem istorijskom planu. vajar i pisac. 38 . kao što je sa deformacijom oblika u kubizmu i futurizmu iscrpljen problem njegove nužnosti u umetničkom delu. Kod kubista Materija brojevi i slova su bez funkcije. Futuristima je mnogo pomagala savremena nauka. . Više nije bilo potrebno dokazivati da je slika samostalna celina. koje je htelo da ukine granicu između umetnosti i života. prate sliku. forma-sila i unutrašnja sila.Jahači – brzina. koji je bio Balin učenik. Verovatno da je tim otkrićem italijanski futurizam dao najznačajniji doprinos modernom slikarstvu. vreme. Futuristi su simultano predstavljali razne projekcije. Kubizam je direktno uticao na Maljeviča i Mondriana. . vidimo novi tip predstavljanja boje. iako su u njegove redove pristigli novi pesnici i slikari. Te semantičke jedinice deluju jedna na drugu i logično određuju ritam. nju je prožimao klasičan duh i prave paralele su u delima Pusena i Davida. dinamike.g. Inspirisan Marinetijevim futurističkim manifestom objavio je Manifest futurističkih slikara 1910. promišljena i statična. Suprotno tome. sređena.fenomen sile.Materija – Žena koja sedi (njegova majka). pretapaju jedan predmet u drugi. svetlost dematerijalizuje. poentilista. .Bekstvo u kafe – Preuzima nešto od neoimpresionista. Kubizam je bio tipično racionalna. osnove fizike – Teorija relativiteta vrlo je važna za slikarstvo koje napušta dotadašnji model prikazivanja i gradi novu strukturu. avion poleteo. veliku pokretačku snagu koja se izražavala na različite načine. mašina) . Pred slikarstvom je stajalo još jedno iskušenje: da ispita da li slika može i bez predmeta. Futuristi su promenili tematiku slike. nikada ni jedan predmet nije izolovan iz sredine. čitav niz asocijacija koje se povezuju. u stvari. unutrašnje disharmonije. kao što su u futurističkoj ekspresiji i nihilizmu mnoge podsticaje pronašli slikari Plavog jahača i glavni predstavnici dade. nove ideje. novu formu prikazivanja stvarnosti (brzina. Prihvata izlomljenost kubizma. Oni gu pronašli i nešto što je bilo lično njihovo . a najviše kao linijasila. futurizam je bio slikarstvo duhovnog grča. Majka kao izvor novog života. umetnost mere i broja. Međutim. konj pojurio. Kubisti su stvorili novo slikarstvo. Zbog toga su i odigrali tako presudnu ulogu u novijem razvoju. Javlja se i kuća i majka.potrčao. ali su futuristi na nov način postavili problem umetnosti. sve se sliva jedno u drugo. dinamiku i značenje cele slike. između ova dva pokreta postojala je značajna razlika.

moraju se pratiti linije sila, tu se dešava pokret masa. Linijama se mora potčiniti struktura slike da bi se predstavila brzina. - Elastičnost – Slikar mora u svesti imati i ono što vidi i ono što zna, na taj način se gradi celovitost, sadržaj slike. - Dinamizam automobila – Kretanje uz pomoć linija sila. Multiplikovane linije forme.

ĐAKOMO BALA Ucitelj Severinija i Boconija - Devojka žuri na balkon – - Dinamizam psetanceta na lancu – Pokušaj da se predstavi kretanje stapanjem nekoliko slika. Pod uticajem fotografije i filma futuristi žele da naprave sintezu različitih stilova. ĐINO SEVERINI Ima kaleidoskopski pristup, gotovo da je nestao predmet. - Balerina, more i vaza sa cvećem – Predmet se ne može posmatrati izolovano. Umetnik treba da uđe u suštinu predmeta i sintetizuje istovremeno nekoliko uglova opažanja. Novi i drugačiji odnos prema prikazivanju sveta. KARLO KARA - Milanski bife – konfuzni enterijer kafića. Kara je 1916. godine napustio futurizam (koji i traje negde do 1916.g). Bočoni je bio mobilisan i poginuo u ratu, a Kara sledi de metafizičko slikarstvo De Kirika. ANTONIO SANT ELIJA - Centrala – Tvorac Manifesta realizuje svoje projekte i ideje, ali je skica po kojima su japanci pravili razne projekte.1914.godine nagoveštavao je grada, gde se istovremeno odvija više nivoa. Govorio je da svaka generacija 39

arhitekture. Ne ostavio gomile izgled modernog funkcija, u više treba da gradi grad

ispočetka da bi se postigao prosperitet u kulturi i arhitekturi, jer uklapanje u stare ideje znači ograničavanje arhitekte.


SKULPTURA FUTURIZMA UMBERTO BOČONI Polazeći od impresionističkih sku|ptura Medarda Rosa, nastojao je da figuru asimiluje u okolinu. Insistirao je na primeni svih vrsta materijala. Futuristička skulptura uticala je na konstruktivističku skulpturu i dadaistički asamblaž. napisao je manifest skulpture zasnovan na istim principima dinamizma klasičnih formi u pokretu, - Razvoj boce –U drugom delu manifesta skulpture govori se o materijalu.Očekuje se da se vajar oslobodi uniformisanosti i večnosti kamena i da prihvati estetiku svog vremena, estetiku mašine. Boca je otvorena, odmotana i spojena sa osnovom. - Konjanik i kuća – Izričito se traži da je skulptura u heterogenom materijalu (drvo, karton)...Kasnije asamblaž. ĐAKOMO BALA - Linija sile Boćonijeve pesnice – apstraktni sadržaj koji je Bala pokušao da materijalizuje. Aluminijumi, metal, boja. Boja ima važnu ulogu, ideja dolazi iz slikarstva i skulptura prihvata mnogo od tog progresa, insistira na deskriptivnom sadržaju. RAJMOND DIŠAN Poginuo je u 2. svetskom ratu, brat Marsela Dišana. Pokušao je da poveže konjsku glavu i nešto od principa mašine, zanimljiva sinteza. Čvrsto i nedeskriptivno prikazivanje volumena, polirana površina.


egejskoj umetnosti (kikladski idoli) i gotici. Vraća se počecima skulpture. Na površini tog zatvorenog volumena se ništa ne dešava. veka odlazi u Pariz i u Luvru se divi primitivnoj kulturi. . jer je ponudila nešto novo u odnosu na Rodena. U jednoj ruci drži slomljen mač. veka. Glava pada. urađena u bronzi. Po dolasku Hitlera njegovo delo je zabranjeno kao degenerativno. njegovo shvatanje je prilično konzervativno. Tako je i stekao smelost za izduživanje figura. zato što su naručioci dela mnogo uticali na skulptore. četvoronoške. I sam Roden je prihvatio to delo. crtač i pisac. Predstavlja čoveka na ponižavajući način. Skulptura govori isključivo formom. posebno mu je interesantan ruski seljak. ispitivanje skulpture kao oblikovanog prostora. Svoj izraz uobličio je posle puta u Rusiju. tanke ruke i noge. Oboren. Napravio je sintezu forme i sadržaja. Ne zadržava se na detaljima. poštovalac Gogenovog rada.VEKA Uticaj primitivne umetnosti. ARISTID MEJOL Povezan sa nabistima. već oblikuje masu. Pod uticajem je Mejola. Poznaje Rodenov rad. ličan odraz prema svetu. i tako ostavlja utisak siluete. Prepoznatljiv je po kompaktnim. ali deluju vrlo monumentalno. Posle 1. veka i okrene se prošlosti. tapiserijom. a koristi kamen i bronzu. Verovao je da je tamo sačuvan iskonski život prirode. jedno vreme je i radio kod njega u ateljeu. Uglavnom su to ženske figure. svetskog rata dobija narudžbine za velike spomenike. experimenti u svim materijalima. ERNST BARLAH Severonemački vajar. Skulpture su mu obično malih dimenzija. početkom 20.SKULPTURA NA POČETKU 20. 42 . izazvala je veliku pažnju mladih. Mejol se inače bavio i slikarstvom. a ne atributima. evropskoj prošlosti (Mikelanđelo). Svojim delima daje asocijativne i simboličke nazive.Ledja – Izložena početkom 20.NOĆ – ženska figura – Spuštene glave i ruku koje su položene na noge. Sreten Stojanović je preko svog učitelja Burdela video ovo delo) U skulpturi je bilo veoma teško realizovati koncept ekspresionizma. dvodimenzionalnog crteža. Istražuje pokret i oblik na granici prirodnog (pod uticajem gotike). ali skulptura dobija emotivan. . Odlučio je da napusti uzore skulpture 19.Veoma izdužena figura. Pravi figure od gipsa i bronze. VILHELM LEMBRUK Nemački vajar. što nam otežava da zaključimo da li figura pada ili se diže. scenografijom. Opredelio se za modelovanje. . svetskog rata izvršio je samoubistvo. drvorezac.Osvetnik – Figura je u pokretu. zatvorenim formama koje su pune unutrašnje energije. Zatvorena je u sebe da se ne bi ništa nametalo. podsticao je i mnoge vajare (čak i naše. Volumen je potpuno ignorisan jer se figura gleda samo iz profila. nema analize svetlosti. Za vreme 1.

Kada je došao u Pariz već je poznavao vajarske tehnike i bio obrazovan. a istovremeno je te uglačane oblike stavljao na grubo tesane kamene pijedestale ili na postovlja istesana od drvenih stupaca. presa za vino). prvenstveno drvodeljstvo (ukrasi za kuću. Ne razmišlja samo o skulpturi. tradicionalna umetnost Rumunije. i alatke koje su pravili seljaci. života i smrti. Stilizovana je. univerzalna forma od koje sve potiče. radjanja. Njegova skulptura uvek ima otvorene poruke. dovratnicima.Adam – Od visoko poliranog metala. Sam je deljao i klasao. od drveta. Izgleda kao totem. a on je želeo da otkrije suštinu forme. O ovome je više puta razmišljao i stalno je ponavljao ovaj lik( u serijama).Adam i Eva – Jedno od njegovih najkontraveznijih dela. govori o plodnosti.KONSTANTIN BRANKUSI Ne pripada ni jednom pravcu. Adam i Eva 43 . Brankusi je odbio poziv.Danaida – Organski spoj skulpture i postamenta. Čak je i sam fotografisao svoja dela. Postament je sastavni deo skulpture. Boreći se sa istim problemom.Početak sveta – jaje. već i o njenom postamentu koji sam pravi. što je bilo neuobičajeno u to vreme. Usredsredjen je na teme stvaranja. Insistira na perfekciji da bi postigao efekat ogledala. Moderan odnos prema formi. . . ornament na stolicama. . ima i geometrijske i organske elemente koji čine celinu. Njegovo delo je apstrakcija na prirodnim formama. . Dela u bronzi i mermeru dovodio je do perfekcije. Koristi nove materijale Brancusi. npr. U Parizu se zainteresovao za primitivnu umetnost. na njega je uticala i folklorna. Poreklom je Rumun.. smatrao je da Roden previše insistirana površinskim efektima. Sa druge strane bio je pod uticajem drevne egipatske skulpture (stroga stilizacija). U to vreme bilo je teško u tom materijalu postići tako visoku poliranost. Zapazio ga je Roden i pozvao ga da dođe u njegov atelje.

Umetnike nisu povezivali isto stilsko opredeljenje ili neka jedinstvena slikarska forma već slični pogledi na epohu i položaj umetnika u savremenom svetu. sa Kleom putovao u Tunis. godine je grupa nastala u Nemačkoj. Đorđe. i tada je zvanično i istupila. . Franc Mark i Gabriela Minter. ka mističnoj unutrašnjoj konstrukciji koja determiniše svaku prirodnu strukturu. intenzivne boje. 1912. VASILIJ KANDINSKI 44 . slike se odlikuju misticizmom – podsećaju na ikonu. kao priroda. On radi mnogo slika na temu ruskih bajki. Njegova rana dela su inspirisana Kandinskim – izražavanje osećanja putem blještavih boja – a u zrelim delima forme postaju kontrolisane kubističkim osećajem za strukturu. S početkom 1. svetskog rata 1914. Naglasak je na dečjoj umetnosti kao izvoru inspiracije. ALEKSEJ FON JAVLJENSKI Ruski slikar. 1911. prestaju sa radom. što je bilo odlučujuće za nastajanje njegovog ličnog kolorističkog stila. apstraktnim formama i psihološkim aspektima linije i boje. Naslovna strana almanaha – Plavi Jahač Ideja Kandinskog je bila vezana za Sv.Životinje u pejzažu AUGUST MAKE 1914. Slikar životinja. Skoro uvek tema je ili princ na konju ili Sv. FRANC MARK Istraživao je ekspresivne vrednosti boje. “Plavi Jahač” je bio zaokupljen apstrakcijom i čistim slikarstvom verujući da se umetnost ne oblikuje prema prirodi već od sopstvenih elemenata. godine izlažu ponovo. . već u toj unutrašnjoj konstrukciji koju jedino umetnik može da izrazi.Žuti konji . tokom boravka u Francuskoj impresionira ga Matisova slobodna upotreba boje. Bit onoga što vidimo nije u prividu. Đorđa. priča i religioznih tema. njima se ne završava već otpočinje njegovo istraživanje – od predela i spoljašnje stvarnosti ostaju samo sintetizovani zvuci koji vode ka dubljem i bitnijem sloju. obrazovao se u Moskvi i Minhenu. unosi elemente ruske folklorne umetnosti.Mrtva priroda –izraziti fovista. Ako od onoga što vizuelno opaža slikar uzme nekoliko vizuelnih podataka.APSTRAKCIJA – PLAVI JAHAČ Drugu umetničku grupu nemačkog eksresionizma “Plavi Jahač” osnovali su u Minhenu Vasilij Kandinski.

neba i zemlje. Kandinski nije odbacio predmet zbog prirode. 3.veliko razaranje. s izvanrednim osećanjem za hromatske i psihološke mogućnosti boje. jer jedino u apstraktnom slikarstvu „duša dolazi do bespredmetne. a u drami Žuti zvuk između boje. boga i čoveka. on je najveću pažnju poklonio boji. svaki umetnik kao dete svoje epohe ostvaruje u izrazu osobenost svoje epohe (element stila u unutrašnjoj vrednosti). Kako su ove druge razuđenije u strukturi i udaljenije od stvarnosti. Boja je dobila isto simboličko značenje koje ima zvuk u muzici. koja je bila cilj njegove slike. različitim znacima u pokretu. kao stvaralac. a zatim kod Franca Fon Štuka na Akademiji. plavo ne označava nebo već duhovnu dubinu. Njih obrazuju tri mistične nužnosti: 1. ostvaruje svoju osobenost u izrazu (elemenat ličnosti). od povoda je ostala samo jedna ideja . tako da je 1910. belo nije boja snega već „ćutanje koje nije mrtvo". kad hoće da prikaže potop.koji se nalaze u permanentnom sukobu. i tri bitna kretanja: od posmatrača. Kandinski polazi od toga da svaka boja ima četiri osnovna zvuka: toplo. narodnu poeziju.Doktor prava i ekonomije. Mada na prvi pogled deluje kao eksplozija boja koje slobodno i spontano padaju po platnu. komplikovane. ona je potpuno zamenila predmet i ispunila sliku novim sadržajem koji nije izražen deskriptivno već metaforično: bojenim odnosima. u isti mah kad je naslikao prvi akvarel bez ikakvog predmeta bila završena i njegova knjiga O duhovnom u umetnosti. 45 . patetičnu viziju ratne katastrofe i metafizičku opoziciju između plavog i žutog.ružičasti. Svoje kompozicije je podelio na melodijske (jednostavne) i simfonijske (složene). već zbog slike. svaki umetnik. Kandinski polazi od toga da svaka forma ima unutrašnji sadržaj koji se sastoji od „principa unutrašnje nužnosti". ritmovima. nadčulne vibracije". slika je organizovana smišljeno i sistematično. kako bi u njoj „čisti zvuk" izbio u prvi plan. patrijahalni život. razvijalo se njegovo apstraktno slikarstvo minhenskog perioda. secesije. studira slikarstvo u Minhenu. ka posmatraču i kretanje u sebi. Na osnovu ovih kvaliteta. kao u Kompoziciji VI. kao što je crno „večito ćutanje bez mogućnosti i nade". U zbirci pesama Zvuci ispitivao je odnos između reči i zvuka. za njih je izradio posebnu tipologiju i razdelio ih na tri vrste koje je nazvao Impresija (utisak iz spoljne prirode). ni obale. U tom razdoblju veoma je karakterističan jedan prodor neoromantizma. Realna inspiracija se potpuno istopila i ustupila mesto slikovnoj suštini. svaki umetnik kao sluga umetnosti ostvaruje umetnost u opštoj osobenosti (elemenat čistog i večito umetničkog). svetlo i tamno. bajke. kad je Kandinski prešao na nacionalnu rusku tematiku kojom je pokušao da oživi prošlost. u sintezi intuicije i intelekta. zatim spušta zrake i dramatično razigrava linije. fovizma i ekspresionizma. Kandinski ne opisuje ni vodu. daleko je važnije otkriti njenu metafizičku dubinu i unutrašnji ritam. U ta tri tipa. Tako se boja odvaja od predmeta: zeleno za njega nije boja trave već „duhovno gašenje". već postavlja tri centra . crveno-plavi i ružičastobeli . Njegov razvoj do otkrića apstraktne umetnosti trajao je punih deset godina i sažeo iskustva impresionizma. hladno. Kandinski je i teorijski pratio i beležio procese koji su nastajali u njegovim ranim slikama. Na primer. kad je stvorio eksplozivne slike koje su izražavale romantično oduševljenje. on uspostavlja sistem velikih suprotnosti u kome boje ostvaruju značenje nezavisno od asocijacije na realno. 2. Da bi to ostvario. Boja je za njega bila sama po sebi zvučna tako da taj kvalitet nije trebalo dalje produbljivati. Sklon filozofskom razmišljanju i odličan znalac muzike i poezije. reči i zvuka. Komplikovano i u suštini metafizičko. Improvizacija (utisci iz unutrašnje prirode) i Kompozicija (dalji razvoj i usavršavanje druge vrste). prvo kod Antona Ažbea. to delo predstavlja osnovu njegovog slikarskog sitema.

tona i boje su bezlične.Kad je izbio prvi svetski rat Kandinski je otišao za Rusiju u kojoj je ostao sve do kraja 1921. njegovi kontakti sa suprematizmom i konstruktivizmom nisu bili uzaludni. Otvorio je niz novih muzeja širom Rusije. a iste godine je predložio prvi program Instituta za umetničku kulturu koji je predstavljao neku vrstu sinteze između njegovih teorija. opšteg i ličnog.g. U tim slikama disciplinovane ekspresije i velike sinteze. Prvo je izmenio osnovnu strukturu slike. crveno kvadrat.Kompozicija 7 – Nagoveštaj prirode i arhitekture. Mada je ovaj predlog odbijen. U odnosu na slikarstvo minhenske faze. kasetirane površine i slobodnih znakova koji lebde iznad nje i čije ameboidne forme pokreću različite asocijacije. Umesto bele podloge ima crnu. postavljen za profesora na Bauhausu. a zatim se pojavio nov sistem odnosa između linije. Koristi transparentne forme. pet godina pre smrti autora. Eksplozivne i dinamične forme ranijeg perioda počele su da se uređuju i disciplinuju. a kada je decembra 1921. Samostalnu izložbu održao je u Moskvi 1920. Apstraktna slika zahteva obrazovanog. govori celinama koje imaju mogućnost komunikacije. plavo krug. razlika je ogromna. čime je zaključen njegov obiman i toliko značajan opus. napustio Rusiju i 1922. Taj dualizam izražen je u ravnoteži kontrasta između geometrijski strogo podeljene. Ova slika deluje na posmatrača na osnovu instikta. nešto što je zadato posmatraču. misao i strast. Slika nema centar. U periodu Bauhausa i u pariskom periodu (1932-1944) simbolične vrednosti linije. Nove teorije detaljno su obrađene u knjizi Tačka i linija u površini koju je napisao na osnovu svojih pedagoških iskustava kao profesor Bauhausa i objavio 1926. 46 . . površine i boje u kome je boja vezana za određenu geometrijsku formu i liniju. te promene su se razvile u novo slikarstvo. on je pokušao da izmiri duh i osećanje. .Kompozicija 10 – nastala 1944. Žuto je trougao. Ranije ekspresivno rasipanje boje ustupilo je mesto strogoj kompozicionoj shemi. on je prihvatio Oktobarsku revoluciju zbog mogućnosti da u njoj realizuje svoje ideje pošto je bilo prirodno da revolucija u društvu ima svoj odgovor u revoluciji u umetnosti. Sitlizovano i geometrizovano. Slobodno organizuje leteće forme. forme se kre}u po beskrajnom prostoru. Maljevičevog suprematizma i Tatlinove kulture materijala. Iako je bio apolitičan i ideološki neopredeljen. nema vodećeg kretanja. godine. pripremljenog posmatrača. hieroglifi (ono što je bitno za svaku civilizaciju). jer je Kandinski hteo da podvuče razliku između objektivnog i subjektivnog. a dodeljena mu je i slobodna majstorska radionica.

i tu njegovu ideju ne treba zaboraviti bez obzira što ona danas liči na utopiju. Crveno drvo. ostvare čiste plastične odnose. teozof i puritanac. kao što je svaku liniju povukao lenjirom. i tri ne-boje: crne. ali je iz njegovih otkrića deduktivnom logikom izvukao zaključke koji su ga doveli do čiste apstrakcije. On površinu nije slikao. lični doživljaj. „U budućnosti će. dakle. zapravo onu apsolutnu pravilnost sadržanu ispod promenljivosti prirode. kako bi s platna odstranio sve što je senzibilnost. tako da oblik prolazi kroz različite metamorfoze u kojima otkriva unutrašnju konstrukciju. do kvadrata došao u dugom procesu redukcije viđenog. Pikaso razlaže predmet da bi došao do onoga što je u njemu izuzetno i pojedinačno. a ugao pedantno izmerio šestarom. ni bilo kakav pokušaj da se na platnu izazove iluzija o nekom objektu. Njegov cilj nije bio da stvara ličnu već nadindividualnu umetnost. Stabla u cvatu. svodi i sintetiše. opozicije i asimetrije. Mondrian je sprovodio odlučno i bez kompromisa. pa zato možemo da pratimo kako u slikama teče prečišćavanje struktura i s oblika otpada sve što je osobeno. želeći da stavi do znanja da suprematizam počinje iz praznine crnog kvadrata. plave i žute. ali i u njenom izrazu dolazi do redukcije jer iz slike postepeno nestaju oble i krive linije. u njenoj suštini. pa se i njegovo slikarstvo razvijalo postupno i logično.PIT MONDRIAN Holandski slikar. Zbog toga on čitavu jednu deceniju između 1910. Isto načelo sprovedeno je i u pravougaonom položaju horizontalne i vertikalne linije. već realnost koja nastaje u granicama likovnih sredstava.Suvo drvo. kaže on. To metodično i racionalno konstruisanje. studirao je u Amsterdamu. Boja se polaže plošno i organizuje ravnotežom suprotnosti između tri primarne boje: crvene. Mondrian je čvrsto verovao u demokratske ideale i u to da će se umetnost velike ravnoteže preneti u život. On je od kubista prihvatio analitički metod. za strukturom koja je zajednička svim predmetima. U slikarstvu je neophodno odbaciti sve što je subjektivno. Mrtva priroda sa posudom . sledeći osnovnu težnju za redom. Sa Crnim kvadratom na beloj osnovi Maljevič je radikalno prekinuo sve asocijacije na realne oblike. bele i sive. suprotno tome. Mondrijanova analiza ide za onim što je opšte i univerzalno. boje vrednost materije.pokazuje da se on na jedan motiv vraćao u svim fazama razvoja. i Pit Mondrian je prošao kroz kubizam. Sredstva su. jednostavna i njihov zadatak je da na osnovu kontrasta. koja je samo prividno hermetična. Međutim. ekspresija. Mondrian je bio ubeđen da iza „promenljivih prirodnih formi leži nepromenljiva čista realnost". odbacuje. Kao i Maljevič. Mondrian je bio kalvinista. On kaže da bi „bilo najbolje da se neoplasticizam označi imenom realne umetnosti" ali pod pojmom realno i realistično ne podrazumeva kopiranje prirode. i 1920. čisti izraz plasticizma naše sredine zameniti 47 . što ga razlikuje od drugih predmeta. cilj njegove analize bitno je drukčiji. Nekoliko njegovih serija . U takvom postupku geometrija se pojavljuje kao prirodno sredstvo. nego bojio tako kompaktno da se trag četke ne prepozna. doživljaj i osećanje. svetlosnu organizaciju površine i oštru liniju i s tim sredstvima započeo proces velikog svodjenja. lično i nebitno. koje podseća na jezik matematike utoliko što i ona u prirodnim pojavama traži apstraktnu suštinu. Ne-boje imaju vrednost prostora. Mondrian je.

a u to vreme popularne ali ne i zvanične muzika. Slika nastala na temeljima muzike. enterijer i arhitekturu. jer ćemo živeti u ostvarenoj umetnosti. Ovu sliku porede sa velegradom u perspektivi iz vazduha. jer je ostao bez idejnog vođe i animatora. Tada nećemo neophodno imati slike i skulpture. crne linije su nestale. neophodna je orijentacija ka univerzalnom postavljanju i rešavanju pritisaka prirode. Vantongerlo. 1917. U vreme prvog svetskog rata. on je sa Teom van Dusburgom prešao u akciju i pokrenuo časopis De Stijl u kome su objavljivani mnogi članci o sintezi umetnosti koji su časopis pretvorili u istoimeni pokret. o čemu ubedljivo govori Ritfeldova Šreder-haus u Utrehtu. Iako horizontala i vertikala ostaju glavna struktura kompozicije. U Americi njegove slike dobijaju na vedrosti i svežini. u stvari jedna prostorno opredmećena Mondrianova slika. RITAM je noseća struktura slike. De Stijl je izvršio veliki uticaj na mnoge umetnike u Evropi. De Stijl se prirodno ugasio. svedeno na one sile koje je samo proizvelo. automobilčićima i sl. Ritfeld. Kad je izbio drugi svetski rat. Maljeviča i Mondriana predstavljala je završetak procesa koji je započeo s impresionizmom i Sezanovim teorijama: u potpunosti je ostvarena ideja o slici kosmičkom uni-verzumu koja ima sopstvene zakone izgradnje i načela razvoja. pre svega JAZZa. Bespredmetna umetnost Kandinskog. 48 . boja je poletnija i radosnija. Husar) okupili i mnogi arhitekti (Aud. Za Mondriana to nije bila samo suva teorija. A da bi se uspelo u tome. Prvi put slikarstvo je dokazalo da može bez predmeta. u kome su i Van Dusburg i Mondrian objavili po jednu teorijsku knjigu i održali niz predavanja o mogućnostima neoplasticizma da se integriše sa životom. nezavisno od spoljašnje stvarnosti. Viktori bugi-vugi). otišao je za Njujork u kome se okupila velika grupa evropskih slikara i pisaca koji su izbegli ispred nacizma. naročito na nemački Bauhaus. Umetnost će iščeznuti u masi kada život sam dobije u uravnoteženosti". pravougaone trake uže. Vils i drugi). Oko njih su se pored slikara i skulptora (Bart van der Lek. U tim poslednjim godinama života u Mondrianovom slikarstvu je došlo do izvesne promene. Posle Van Dusburgove smrti 1931.umetničko delo. sa kružićima koji podsećaju na svetla velegrada (Brodvej bugi-vugi. a Mondrian je nastavio da produbljuje svoje slikarstvo univerzalnih harmonija. Oni su uspeli da ideje De Stijla i neoplasticizma prenesu u tipografiju. ritam življi.

Nisu poštovali određene dogme i principe. svi su zajedno 24h. prvenstveno slikare bez dobre reputacije: Kandinski . Skulptura je postala mobilna. Spektar sa dva središta: krug i kvadrat.Tri savršene forme su lopta–krug. slikar. Učenik prvenstveno mora da savlada zanat. 7 – Isprepletani oblici. vajarstvo. tapiseriju. godina u Desau dobijaju prostor i Gropius projektuje školu. Osnovni cilj bio je podučavanje dizajna prilagodjenog mašinskoj proizvodnji. Oskar Šlemer i drugi predavači i profesori. Uradio je projekat mašine za scenografiju. Na naslovnoj stranici Manifesta je katedrala. Poput Gaboa. Imao je viziju kako umetnost 20.Delo br. Kandinski itd.dinamičkih odnosa. Postojala su dva paralelna kursa od kojih je jedan proučavao materijale i tehnike. dobija elektromotor. VALTER GROPIUS Gradio je novim materijalima kao što su staklo i gvožđe. HERBERT BAJER Grafički dizajner. i 1926. LASLO MOHOLJI NAĐ Madjarski vajar. radionice. išli su u radionice. boju zamenjuje svetlošću. Vajar koristi predmete u sekundarnoj funkciji. Uključio je u rad ljude bez arhitektonskog iskustva. obradu stakla…Ova struktura pruzeta je u mnogim školama u Evropi. Preselili su se u Desau jer u Vajmaru nisu imali takve uslove. od strane nacističkih vlasti. na jednom mestu su: škola. Napravljena je od vrlo sjajno poliranog metala. Njen cilj je bio ujedinjavanje umetničkih disciplina. diskutuju… Postojali su razni odseci koji su podrazumevali lepe i primenjene umetnosti: slikarstvo. 1937. dizajner i fotograf. Mašina za scenografiju je proizvodila i zvuk. . 1925.. veka treba da se uključi u nove tokove društva i njegove nove potrebe. Pol Kle. Kroz rešetku se prelama svetlost tako što se ona okreće.kupa-trougao. razmenjujući ideje. godine osnovao arhitekt Gropius. mobilna skulptura.Bauhaus je zatvoren 1933. nakon čega su se i mnogi umetnici preselili u SAD. keramiku. Medju predavačima bili su Kle. Inače u Bauhausu nema skulpture. uzor im je graditeljstvo gotike. Bavio se pitanjima spektra. 49 . vile i stanovi profesora. pitanjima boja. Ideja Bauhausa je bila školovanje stručnjaka za pravljenje predmeta za industrijsku proizvodnju.BAUHAUS Školu je u Vajmaru 1919. Kvadrat mora biti u suštini svakog predmeta. Moholj-Nadj je postao upravnik novog Bauhausa u Čikagu. a drugi formu u ateljeu. internat. novi principi. zanimali su ga dinamički odnosi formi u prostoru. već studije statičko.kocka–kvadrat. Amerikanac Lajonel Fajninger. Lepo je ono što je funkcionalno! Divili su se umetnosti gotike. tj. Kakva boja i kog spektra odgovara kojoj površini. Vizuelne umetnosti i arhitekturu trebalo je proučavati i primenjivati kao srodne aktivnosti. Zainteresovan za sve mogućnosti skulpture. Austrijanac Johan Iten..

sajamske štandove.Analiza koja boja ide uz koju formu i koji se efekat postiže.Jesen u selu – Niz kuća koje evociraju uspomenu na jesen.. nepoštujući nikakve standarde i kanone. Radili su projekte za izložbe. kataloge. Danas postoji obnovljen. ponovo okupljeni stvorili su novi Bauhaus. održava letnje seminare i pripada svetskom vrhu.. poznavao je i kubizam. a žena mu je bila pijanistkinja. Gropius ga poziva da predaje na Bauhausu. U Kleovom delu. ceo list je komponovan kao celina. bio je violinista. Njegove slike odišu treperavom energijom koja pre izgleda organska nego geometrijska. 50 . za razliku od dadaista i nadrealista.Genije – je greška u univerzumu. Neki proizvodi su večni.. otvorio je novi pristup u oblikovanju u svim disciplinama koje su uključene u stvaranje jedne kuće. Mnogi umetnici su odlazili u Čikago sredinom 30.. jer imaju jesenje boje. Fotografija je vrlo važna. Naziv je deo slike kao celine. ali raspoređeno na drugačiji način. funkcije. potpuna sloboda. . Kle je stvaralački čin posmatrao kao magično iskustvo u kojem je umetnik uspeo da sjedini unutarnju viziju sa spoljašnjim vizijom sveta. jer ona stvaraju dela bez presije. Najcelovitiji sistem. Ne razmišlja da li je apstraktno ili figurativno. Paralelno sa slovima mnogo se koriste i grafički elementi. . materijale. POL KLE Rođen je u Švajcarskoj. Jednostavna štampa bez mnogo boja. U početku je radio bakroreze koji su podsećali na nemačku renesansu. kuće i drveće. Svoje iskustvo je preneo u SAD. Mohonji. Studirao je u Minhenu kod Franc Fon Štuka. doživljava se kao jedan sistem. knjige . potiče iz muzičke porodice. Lomio se između muzike i likovne umetnosti. sagledavaju sve potrebe. godine. članovi DE STILA. Mnogo su izlagali i pripremali različite publikacije. sliva koja idu vertikalno. Dubok uticaj Delonea i orfizma (boja je slika). Izdavali su i časopis sve do 1933. godine. slobodni naučnici koji sami grade fantaziju. Profesori su objavljivali svoje teorijske tekstove. TOTAL DIZAJN. a onda bi njegovo svesno iskustvo ulazilo da završi sliku. Na kontrastu se dobija osećaj prostora.. a Čikago je postao najznačajniji umetnički centar.Kvadrat – Proučavao je odnose i intezitete boja. pejzaž. a ne intelektualne i literarne zamisli. učestvuje na izložbi Plavog Jahača. Kle. stilizacija i geometrizacija. Učestvovali su i drugi umetnici:Rusi. nije samo tekst u centru pažnje. kao i Delacroixa dojmili boje i prozračnost atmosfere. cene…Pokrenuli su mnoge ideje. 1911. dok se ne bi pojavila neka predstava. svetski rat i opet ponovo oživeo kada je počela obnova. sa Makeom putuje u Tunis gde su ga. Bauhaus je imao širok i značajan uticaj na sve oblasti dizajna danas. Njihove ideje se i danas mogu koristiti (odnos horizontala i vertikala. ne uklapa se u sistem prirode. stranica deluje kao forma. ostali su i do danas nezamenjivi. Jeftin način oblikovanja.tih. JOZEF ALBERS . .). prepuštajući da ga olovka ili četkca vodi. efekte su predstavljae vizuelne forme. Nađ i drugi objavili su svoja teorijska razmišljanja. Bauhaus je preživeo i Hitlera i 2. Dečji crteži lebde u neodredjenom prostoru komponovanom od suptilnih harmonija boje i svetlosti koje doprinose misteriji. svesno ih redukuju. širio se uticaj po celom svetu. 1920. Koristio je i radove dece.Pun mesec – 1914. Koristi i boje i ritmove da evocira određene sadržaje. ovo je jedna od prvih škola sa časovima fotografije. Počeo je da crta kao dete..

Stari zvuk Svetlost i još mnogo toga – Zahteva od posmatrača da se uključi u igru. što je ključno za čovekovu civilizaciju. ne stavlja boje jednu porde druge.. pastele.. naročito dečije koje podrazumevaju vizuelne predstave. . nailazi ciklus po principu šahovskih polja i magičnog kvadrata. crvenu i žutu. veka. Kle je izuzetno plodan. takva skala boja koja daje harmoniski zvuk.Stari zvuk – Magičan kvadrat. drevno iskustvo – u trakama su saopštavali određene poruke. U Bauhausu je vodio tapiseriju. da prihvati i učestvuje u rešavanju rebusa. Umetnik može da se izražava u svemu što mu dođe pod ruku.ak godina. materijale i podloge.Pastorala – ritmovi – pejzaž. Različite civilizacije. kao da je gledano arheološkom sondom. Kle ima doživljaj zvuka kao i Kandinski. čije znakove predstavljaju vizuelne predstave kojima se može preneti poruka prepoznatljiva i za čoveka 20. već zato što ono nudi otvoreno polje komunikacije. Prihvata i način rada poentilista. slojevi. Pri vrhu je horizont i traka neba. god. ne ograničava ga materijal. Vizuelizuje Šenbergovu deseto – tonsku lestvicu. ali za harmoniju boja. Usvojio je i neke ideje kubista – geometrizacija. menjao tehnike. Svetlost 51 . Želi da pokaže zvučni ton njegove slike. Bojena polja mogu davati isti zbir. Neki su mislili da je to po ugledu na šah. Zainteresovan za proučavanje pisma. lesonitu.. Proučavao je staro pismo. 1923-24. već samo koristi plavu. ne samo zbog komunikacije dvoje ljudi.. radio je 20. Kle je voleo igre. svaka strana isti zbir. Često je radio dela malog formata. pismo to prevazilazi.. Radio akvarele. na staklu.

tehnička i tehnološka. Pripremljen u Magarećem repu. stoji u Manifestu. od mah preveden i objavljen u ruskim novinama. otvorenijim prema budućnosti koju je futuristička vizija videla u pobedi mašine i u oslobođenju svih čovekovih energija. jabuke i flaše. lučizam (rajonizam) i futurizam. Međutim. kasnije i za sve „leve tendencije s" u godinama Revolucije. bečku secesiju. u mnogo čemu hermetična. koji je 1913. kišu i travu u proleće. Insistirao je na dekorativnosti i intenzivnom koloritu. Naglašene linije sila (svetla). Usled takvog zračenja. duh. 52 . Linije svetla. praksa i slikarstvo Sveta umetnosti nisu prestali da postoje Novi naraštaj predvode M. Pojavljuju se slova na slici (to su upotrebljavali i Pikaso i Brak. Usvojio multicipaciju oblika da bi dočarao njihovo je u tom pogledu daleko određeniji. Gončarova. pisaca. ..futurizam ili budetljanstvo . Larionov i N.Devojka na ulici – usvojio stavove futurista. Intenzivan kolorit. Van Goga. Lučizam je u prvi plan postavio objekt koji emituje zrake zbog čega je njegova percepcija relativna jer se vizuelno primanje egzaktnih podataka svodi na zbir svetlosnih odblesaka koji dopiru do posmatračevih očiju. Gogena. možda je to i od njih video). MIHAIL LARIONOV .Svetlost ulice – apstraktno komponovano delo. Slikar više nije smeo da slika pitome ravnice i olujne oblake. Oko njih se stvaraju dve grupe: prva Pub karo. Lučizam je odigrao značajnu ulogu u avangardnim pokretima Rusije. Pošto je časopis ugašen. to se moglo videti na ruskim ikonama i delima folklorne umetnosti. naročito u genezi ruskog konstruktivizma. Iako je Marinetijev Manifest futurizma iz 1909. a zatim Magareći rep. modernijim. on je prezirao prošlost i kanone u ljudskim odnosima. predmeti gube svoj primarni realistički izgled pa se zbog toga njihova projekcija na platnu izražava nizom slobodnih formi. čisto bojene površine (kao fovisti). kompozitora.RUSKA AVANGARDA Oko časopisa Svet umetnosti (Mir iskustva) okupio se niz mladih ruskih intelektualaca –slikara.. bez onog angažovanog stava prema umetnosti i svetu koji je imao neoprimitivizam. francuske kubiste. arhitekata. želeo je da preobrazi svet i učini ga boljim. on nije odbacio već na nov način preformulisao tipove mimetizma. Lučizam je stroga teorija koja stremi čistom sli karstvu. Lučizam je i kao pokret i kao teoriju stvorio osnivač Magarećeg repa i jedan od glavnih animatora ruske avangarde. pokret koji je buknuo kad i lučizam . označava prostorne oblike nastale presecanjem zrakova odbijenih sa različitih predmeta. zračenja. ali on nije odlučno prekinuo vezu s predmetom i realnim svetom. objavio Manifest lučizma i za svoje ideje pridobio Nataliju Gončarovu. Mihail Larionov. Ruski futurizam se borio protiv buržoaske kulture i malograđanskog ukusa. „Stil rajonističkog slikarstva. od kubofuturizma do suprematizma i konstruktivizma i postao sinonim za napredne i neformalne pokrete. NATALIJA GONČAROVA Zelena i žuta šuma – Ima bojeni ritam. Ruskoj javnosti oni su prikazivali i tumačili Sezana. futurizam se u Rusiji razvijao potpuno nezavisno od italijanskog iskustva. engleski moderan stil. on je prošao kroz neobične metamorfoze. mitove i bajke -morao je da se usmeri ka modernom načinu života.

Maljevič nije odbacio predmet zato što je verovao da se bez.zasniva se na predstavi beskonačnog u kome se kreću određene forme koje se mogu otkriti pomoću energije (ekonomije) crnog i belog. jer predstavljaju idealno sredstvo: to su forme duha. uzbuđenje i misao. nezavisno od bilo kakve estetske lepote. još uvek predviđao jedan tip slike . Drugi stupanj su misli. pokreće. što znači da forma nije ništa drugo do energija koja boji svoje kretanje.u kojoj je izražen utisak iz spoljne prirode. nesvesno. iza njene spoljne opne. U njima uzbuđenje dostiže stanje predstave i razvija se do suda ili mišljenja pomoću kojih se svet pojava realizuje u svesti. i umetnik se mora osloboditi tog guranja i slaganja kulisa kako bi došao do prave istine. na poslednjoj futurističkoj izložbi. Kručonih i Matjušin stvorili prvu futurističku operu Pobeda nad suncem. Maljevič je uradio skice. Kad te forme oboji u plavo. bez oznake broja. i u vizuelnom i filozofskom smislu. imaju sopstvenu funkciju . crveno ili zeleno. neminovno. već najvišu snagu u unutrašnjem čovekovom biću . što je na neki način blisko linijama sile koje smo upoznali kod futurista. ali pod njim on ne podrazumeva emociju. nadlične i univerzalne. koja nije ni predmet ni u predmetu. on se razvijao brzo i sticao pristalice među mladima. Suprematistički sistem .njega može stvoriti slika. već s one strane. jer je Kandinski u godinama do prvog rata. ali on nije slikarstvo u onom smislu kako ga poznajemo u tradiciji. sklonosti: to je pre filozofski bojeni sistem shvatanja novih ostvarenja mojih zamisli kao sredstva saznanja". vremena i prostora". krug i trougao . organizuje kao nove semantičke celine. a sam Maljevič je napisao niz značajnih studija u kojima je teorijski i filozofski produbio svoja shvatanja. u uzbuđenju koje umetnost mora da otelotvori. Na njegovo stvaralaštvo presudno su uticali kubizam i rusko budetljanstvo.ali su logično povezana tako da obrazuju beskonačni duhovni svet koji teži savršenstvu i u kome nastaje umetnost suprematizma.prvo statičnu. već zato što je bio nepoverljiv prema realnom svetu uopšte. stvarnost je zatvorena prividom.uzete su prirodno. Prema njegovom mišljenju. lični doživljaj. Petu dimenziju u crnom kvadratu treba shvatiti kao metafizičku metaforu čije je značenje u apsolutnoj nepredmetnosti. našom predstavom. Već 1913. žuto. Suprematizam je imao svoju slikarsku praksu. u avangardnim pokretima Rusije vodeću ulogu igrao je Kazimir Maljevič.KAZIMIR MALJEVIČ Dok je Kandinski u Minhenu radio na organizaciji izložbi Plavog jahača. a ubrzo i sliku Crni kvadrat na beloj osnovi. predmetni i istorijski aspekt i slikarstvo je svedeno na odnose koje je u stanju samo da proizvede u obliku plastične i koherentne celine. Sistem je izgrađen u vremenu i prostoru.kvadrat. koju je prvi put izložio 1915. s kojima se ne može izraziti stvarnost. Uzbuđenje je presudan stav u Maljevičevoj teoriji. Maljevič im menja energiju. Kod Maljeviča je ukinut svaki prirodni. logično. Zato on kaže: „Suprematističko bojeno mišljenje pokazalo je da volja može ispoljiti svoj stvaralački sistem onda kada umetnik ukine predmet kao slikarsku osnovu. sliku koja je 53 . senzibilitet. pravougaonik. Maljevič je radikalniji od Kandinskog. „Crni kvadrat je ustanovio energiju koju sam uveo kao petu dimenziju u umetnosti". iskustva. Kako je kretanje beskonačno. u nevidljivom. Maljevič je naslikao Beli kvadrat na belom. Ta dva stanja. u njemu dolazi do stvaranja novih energijskih sklopova koji modifikuju formu i menjaju obojenost. Osnovne geometrijske forme . drugo dinamičnu .impresija . „nešto čisto. već ono što je u stvarnosti. Tada je započela istorija suprematizma kao pokreta.uzbuđenje je temelj i poreklo života. Posle revolucije. kad su on.

Spomenik trećoj internacionali – Delo zamišljeno je da bude visoko oko 400m. Na vrhu su predviđene radio stanice – za emitovanje parola. 30. Kafe Pitoresk je 1917. Revolucija je u početku podržavala revolucionarne ideje – putujuće izložbe vozovima. gvožđa. iz slikarske prakse prerastao u filozofski sistem. razvili su se iz kubizma. godine zabranjen svaki vid udruživanja – postoji samo jedna umetnost – socrealizam. Predviđena su dešavanja u kongresnim dvoranama. Ovaj projekat zamišljen je u vreme burnih revolucionarnih dešavanja. spektakle ne trgovima.. ali i kraj slikarstva . Čisto i jednostavno grafičko rešenje. često bojeni i otvoreni prema prostoru. bibliotekma. dekorisao Vladimir Tatlin..utopijska budućnost sveta u kojoj će doći do totalnog oslobođenja čovekove svesti. kontrareljefi su nagovestili nov poredak vrednosti.20. uticaj Pikasovih kolaža u skulpturi. Suprematizam je za njega bio nešto više od umetnosti . a loptica. tipa:danas smo svi srećni. Došavši u središte suprematističkog univerzuma. Maljevič je bio na strani revolucije. ali je bio po strani dešavanja. misao o njoj.. U njoj se oslobodio i ranijih formi i bojene energije. crveni trougao.2. EL LISICKI Poigravao se elementima geometrijske apstrakcije. . Tri suprematistička kvadrata predstavljaju uspostavljanje određenih pogleda na svet i ustrojstvo sveta.Maketa – (za spomenik trećoj internacionali) – čelična konstrukcija drži forme od stakla.3. cilindar za nedelju dana. Time su postavljeni temelji estetici osvajanja realnog prostora putem pravih materijala iz koje je izveden čitav konstruktivistički pokret. . dok je Tatljin bio angažovan najviše od svih. uz pomoć mladog Aleksandra Rodčenka i Georgija Jakulova. partiskim prostorijama.Proun (1.predstavljala krajnji cilj u razvoju suprematizma: apsolutnu bespredmetnost. drugi nivo (piramida) za mesec dana. beli kvadrat je objavio kraj suprematizma. tj. i 1917. i suprematizam je posle 1920. zbog čega je i imao sukob sa Maljevičem. .. propagandni plakat.Beli i crveni – Beli: ostatak ruske carske vojske koja je pokušala da zaustavi prodor revolucije. Svaki od spratova (prostora) ima određenu funkciju – jasna društvena uloga. propagandni materijali). Dva pola istog naroda sukobljavaju se u građanskom ratu. s perspektivnim iluzijama. Zamisao je bila da se donji nivo(kocka) okrene oko sopstvene ose za godinu dana (kao Zemlja).sliku je zamenila reč..Umetnici su dali snažan pečat novoj vlasti (plakati. 54 . jer je beli kvadrat postao znak čistote čovekovog stvaralačkog života. Oni su medju prvim potpunim apstrakcijama – predhodnici dadaističkih skulptura Kurta Švitersa.)Autor koji je napravio sintezu između Maljevičevog supermatizma i konstruktivizma (Tatljin). godišnjicu ulaska u zimski dvorac. Radio je ilustracije za knjigu Majakovskog: Ledi Marš VLADIMIR TATLJIN Osnivač ruskog konstruktivizma. ali već je 1930. polulopta na vrhu – za jedan dan. Urađeni od lima. Ovo je militantan. Beli krug. pokazao je da estetika supermatizma ne mora biti daleko od stvarnosti. . stakla i drveta.. Njegovi slikani reljefi i kontrareljefi urađeni između 1913.

Parizu i V. ANTOAN PEVSNER Brat Nauma Gaboa 55 . okrenuo se ideji (kao Tatljin) da umetnik mora da služi revoluciji praktičnom primenom svoje umetnosti u gradjevinarstvu. arhitekturi. čemu su se usprotivili Naum Gabo i Pevsner. undustrijskom dizajnu. koji su se borili za opstanak nezavisnog umetnika. i napisali Realistički manifest.. Tatlin i grupa oko njega insistirali su na tome da umetnost mora da služi revoluciji.. NAUM GABO 1915. radio je sa Tatljinom.RODČENKO Pod uticajem Maljeviča. Od 1920. 1920. Gabo napušta Rusiju i u Berlinu. plastike i metala. Britaniji nastavlja da razvija svoje ideje u konstrukcijama napravljenim od stakla. počeo je da radi seriju glava i celih figura od komada kartona ili tankog lima. 1916.

Smrt pesnika Anice – kubizam. GEORG GROS Najpoznatiji po svojim crtežima perom i tušem koji su predstavljali satirične prikaze nemačke nacije tokom i posle I svetskog rata. fovizam. agresivni su. ništa se ne može prećutati. Njegova lična iskustva iz rata i bolnice ostavila su su žestok utisak. koji izražavaju razočaranje i predstavljaju formu socijalnog realizma. iskidan. ekspresionizamGros je zapamćen po odličnim grafikama i ciklusu ''Ecce homo'' . kubizma i dade. vraća se tradiciji. Ovde je opet. Bekmana i Diksa.Portret Silvije fon Halten – Ona je bila kritičar i to vrlo angažovana u raskrinkivanju svih ružnih afera – prsti su joj kao kandže. Lica su kao maske. Deluje pomalo kao ikona. . F. . Magični realizam – oblik prestavljanja koji poprima atmosferu fantastičnog. Na ekspresivan način deformiše njeno telo. ponekad groteske. direktor Kunsthalea u Minhenu. sa dolaskom Hitlera na vlast beži u Ameriku 1932.On predstavlja jedan tip ličnosti (kao kod Engra:Bankar) i prevazilazi Silvijin portret. Njegov crtež je vrlo važan. preuveličane ruke. jer su svakodnevni predmeti prikazani s neočekivanom i preterano detaljnom otvorenošću. vidi se svaki konac. ali samo nekoliko dana nakon toga umire. govori neposredno i jasno kritički. Gros je javno eksponiran i prvi napušta Nemačku. jako važna linija. izrazito realističke. Oto Diks je bio profesor u Frankfurtu i po dolasku Hitlera. ali on je umoran i radi pejzaže o megalopolisu na melanholičan i depresivan način. skovao G. da bi opisao dela Grosa. Glavne odlike su jasne. detaljne. kao dečiji crtež.NEMAČKO SLIKARSTVO NOVE OBJEKTIVNOSTI Nova objektivnost je termin koji je 1923.Otac i majka – Depresivan pogled. on na neumoljiv način prikazuje svu tragediju mukotrpnog rada – depresivan pogled na život. i očekivalo se da će kao veliki levičar i satiričar i u Americi nastaviti istu karijeru. OTO DIKS Uticaj nemačke gotike.Priča o mornaru Mileru – Vraća se folkloru. On govori cretžom. svetskog rata vraća u Nemačku. svaka dlaka.Prevaspitanje Toma – Oficiri koji maltretiraju madiće u luci gde je i Gros bio.Autoportret sa cvetom – On kritikuje ali sa željom da se obnovi i uzdigne nemački duh. Diks je izvanredan portretista.Karneval – Pijanstveo i transformacija ljudi koji piju. 56 . Hartlaub. satirične slike i crteži. Vraća se Direru i Grinevaldu (gotici) – sve definiše linijom. nervozan. . . Za opisivanje dela ovih umetnika korišćen je i termin magični realizam. . oživljena je neka vrsta naturalizma (Lajbl). . On se odmah posle 2. on se povlači u malo mesto i radi u ilegali.

Središnji pano .alegorija putovanja. Desno: Izjalovljenost. Kralj i kraljica na čamcu sa detetom i njihovim dželatom. kao i holandski slikari XVIII veka. Levo krilo: Sadizam. -Odlazak – Triptih . on je posmatrač.Autoportret – Stisnute usne. neodlučnost. tvrda jaka kontura. čovekovo samomučenje. . Kralj je okrenut leđima. Sredina: Kralj i kraljica su se oslobodili.MAKS BEKMAN Privlačilo ga je nemačko i nizozemsko slikarstvo rane renesanse. nosi svoj leš (svoje grehe). čovekovo mučenje drugih. Munchov uticaj. a dete označava sloboda u krilu. 57 .

Jedan dogadjaj je izuzetno značajan: osnivanje Kabare Volter u Cirihu 1916. Članovi njene grupe su se oslobodili svega sto je bilo pre njih. ali se zalažu za demistifikaciju tog završnog umetničkog projekta – smatrali su da je sve to podložno propadanju. očistiti». jer umetničko delo moguće je realizovati u bilo kom trenutku od strane bilo koje ličnosti. Redimedi.DADAIZAM 1914.i političkog i opšteg.poticao od fututrista 2. koji su za pokret pronašli i pogodno ime. Ljubljanu – konačno se stacionira u Parizu i tu se i završava. apsurdne mašine. poezija. Oni su se protivili svakom organizovanom programu u umetnostima. uznemirenosti i straha koji su zahvatili mlade intelektualce u Evropi. Ne odriču postojanje stvaralaštva (umetnosti). Osnovali su ga : Tristan Tzara (pesnik).poticalo od kubista preko futurista 3. ne samo ilustracije. Ta intelektualna pobuna koja je slučajno dobila ime DADA. Hans Arp. zatim u Španiju.. pevale francuske i holandske pesme. kaže Tristan Tzara. Dada je bila bitna kao stanje duha vise nego kao stil i pokret. jer po prvi put se američka scena uključuje u umetničke tokove – odatle se širi u Nemačku.. a predmet ismevanja je malograđanština. fotomontaže. oblici vizuelne poezije. Zato se o Dadaizmu govori i kao o “negativnoj avangardi”.. ilustracije po zidovima). demistifikacija umetničkog dela. slučaj. kolaži. Ono je prvo i pravo medjunarodno bratstvo. gradjanski ukus. već da pokaže kako nije moguć bilo kakav odnos izmedju umetnosti i društva’’ (Argan). vrištanje ( Kabare Volter)) što je izazivalo veliko negodovanje u javnosti. scena. koji je značio raskid sa starim svetom. ali pre svega je reč bez ikakvog smisla. telesne akcije-sve je to trebalo da afirmiše novu svest koja je sa ironijom i cinizmom pretvorila slobodu u anarhiju.” (Dišan). Marsel Janko. Organizuju večeri posvećene određenim temama. sa I svetskim ratom. I u tome nisu imali milosti. Dadisti su bili međusobno vrlo različiti. smisao u apsurd. najrazličitiji eksperimenti. Zagreb. proizašla je nova pojava – antiumetnost – pokušaj da se na svet i društvenu situaciju reaguje neumetničkim sredstvima i na neumetnički način – revoltom i destrukcijom.. Sam termin DADA nije bio strogo ograničen na sam naziv grupe – više je predstavljao simbol otpora. nije htela da gradi nikakav stil ni da stvara bilo kakvu teoriju. mehanomorfoze. već i literarni radovi. u kome se izvodila crnačka i ruska muzika. jer “ne želi da ostvari nov odnos. tradiciju. simltanost. Sa neverovatnom imaginacijom. jedan veliki rušilački negativan posao: pomesti.ona je rušila i ismevala sve – buržoaziju. kombinacija različitih umetnosti (muzika. konformizma svake vrste . asamblaži. Krajnje jasan revolt u odnosu na sve institucije društva. Dadaizam je uzeo oblik nasilja u reakciji na rat. Češku (Prag). brutism (buka). Dadizam je antiumetnost. logiku u nihilizam. Oni se zalažu za primitivizam. iz depresije. ipak su tri činioca uobličavali njihove kreativne napore: 1. samu umetnost. “Dadaizam je stvorio prvi svetski rat. senzacionalna tipografija.. ime bez ikakvog značenja i smisla.. čak i Beograd. ''Treba obaviti. godine u kome su se pojavile. Čemu stvarati nova umetnička dela ako ih ratovi stalno iznova ruše? Dadaizam je suočen sa takvom moralnom krizom da odlučuje da drugačije deluje. recitovali nemogući stihovi i izlagala provokativna dela. paradoks je bio osnovni postulat.dominatan princip DADAISTI U CIRIHU Ciriška grupa DADA osnovala je časopis ''DER DADA'' 1918. Vrlo često svesno su organizovali skandale (crnački bubnjevi. pevanje. Koncept DADE je nešto potpuno drugačije – svesno zalaganje za APSURD.. 58 . dada je pronalazila specifična i nova sredstva kojima je izrazila svoju destrukciju. Ruga se svim vrednostima građanskog kapitalističkog društva. Dada bi se mogla prevesti kao drveni konjić za ljuljanje ili dečije tepanje. ali sam čin stvaranja – to je cilj (u tom smislu nije antiumetnost).

egzotično povrće. as he put it. HANS ARP Studirao je slikarstvo i poeziju. -Pupak. -Torzo-Planina sto sidro pupak Radi i murale za enterijere kafića. since it occupied space.. Arp insisted that his sculpture was 'concrete' rather than 'abstract'. and completed a monumental wood and metal relief for Harvard University. “Proporcije i boje zavise samo od slučaja”. Sve svoje slike do 1915. and a mural relief for the UNESCO Building in Paris in 1958. je spalio. and that art was a natural generation of form: 'a fruit that grows in man'. At a time when he began to turn towards full 3-D sculptures. radi kolaže od spontano pocepanih pravougaonih komada papira.. "Arp visited the USA in 1949 and 1950. Želeci da radi organsku apstrakciju sa slikarstva je prešao na kolaž. 59 . Privukao ga je Kandinski. Radi motive iz prirode (lišće.Svesno su insistirali na određenoj agresivnosti. akademije su bile prve na udaru. a zatim naizmenično na reljef (tanki slojevi drveta čiji su oblici nagoveštavali bilje. Za njega su slike realnosti bez značenja.oblik bi sugeriosao neki predmet i tako reljefu daje ime. insekte.) kao apstrakcije. apstrakcija kojoj se posle okrenuo se zasnivala na prirodi i živim organskim oblicima. predlagali su da se poruše sve institucije društva . Tako bi mu svaki krug postojao pupak bez obzira na kontekst. Od 1916-1917. Švajcarski pejzaž je ostavio trajan utisak na njega.) i skulpturu. ali pošto se nije slagao sa formalnim obrazovanjem odlazi da slika po švajcarskim selima. Eksperimentisao je geometrijskom apstrakcijom baziranom na kubizmu. He won the international prize for sculpture at the Venice Biennale in 1954.

Kontradiktoran i zagonetan kao čovek.. ali on obavezno stavlja na slike. odluka.DADAISTI U NJUJORKU Ideja DADE u Americi su razvili Dišan. ulazi u svet umetnosti na velika vrata. on je stvorio izuzetan ciklus slika kome pripadaju sledeće tri: -Akt koji silazi niz stepenice – slika koja je izazvala skandal. Pikabia i Man Rej.U dadaističkom pokretu Marsel Dišan je bio najneobičnija ličnost.Portret kao fotografska kamera – Portret čuvenog američkog fotografa Alfreda Štiglica (pionira umetničke fotografije). sklon neočekivanim postupcima. Prostor je nedefinisan. mada koristi multiplikovanje forme (futurizam) – da bi dočarao kretanje. režiser. MARSEL DIŠAN . ali i neke koje samo asociraju na Parada mašinski svet. Godine 1911. hobi – skupljanje automobila. Pronašao je foto-tehniku (bez fotoaparata) rajograf – fotogram. Slova su namerno izvođena dečijim rukopisom.Dete karburator – Uvodi vrlo zanimljive ideje. Preparirani papir osvetli. . fiksira. Imamo sukob. nema jedinstva prostora. Koristi različite predmete (transparentne – kako bi svetlost samo delimično prošla kroz njih). i 1912. on se ruga. namerno koristi jezik prošlosti stavljajući Portre odrednice prostora: koristi natpise u slikama. U suštini pripada kubizmu.Parada ljubavnika – Dve mašine kao dečak i devojčica. Neki su smatrali da je dadizam konačan kraj umetnosti. . proces. pripadnik bogate kubanske porodice. . obično su nazivi slika stajali van slike. Dadisti u sliku unose materijale koji po svojoj prirodi nikada nisu pripadali umetničkom stvaranju – sa njima oni postaju ravnopravni sa bojom. ideolog slučaja i propovednik apsolutne slobode u delovanju. pojavljuje se na slici pored naziva. parodira. Neka vrsta grafema – određenih grafičkih znakova. potpuno obične predmete. Dete Portret MAN REJ Američki slikar. ali se od njih razlikuje jer zadržava ciničan stav prema 60 Akt koji silazi niz stepenice . fotograf. dendi u krilu dadista – to ga nije sprečilo da formuliše interesantne ideje koje se baziraju na mašinskoj tehnici. mada su njegovi projekti prevazišli dadinu teoriju i praksu. FRENSIS PIKABIJA Poreklom Kubanac. . Preterano je agresivna.Žena od šibica – Koristio je šibice i ukosnice .. Umetnost je za njega ideja. Stalno putuje po svetu. a ne završeno delo. Koristio je i poznate predmete. da bi od njih napravio umetničko delo. uz podršku Alfreda Štiglica i njegove Galerija 291. koncept. a u stvari ništa ne znače. Mašinska estetika. razvije.

alhemiji. potpisao jedan pisoar kao Ričard Mut. Kasnije u jednom intervjuu rekao je da mu je podsticaj za ovu sliku bila jedna fotografija -Prelaz iz device u nevestu . konačno je gotovo!”. Prilikom transporta u jednu galeriju u Filadelfiji (gde se i sad nalazi) staklo je puklo. konceptualnih skica.mašinama. kaže Dišan.ove tri slike su izrazile duh vremena koji je zaokupljen konstrukcijom. '' Od funkcije predmeta zavisi karakter redi-meda : oni mogu biti magični. nesrećni. staklo uvek je drugačije. U tom duhu je montirao točak od bicikla na kuhinjsku stolicu. u galeriju uneo stalak za sušenje boca. predmet koji je punim izborom uzdignut do vrednoati umetničkog dela. pokretom. dole je neženja podveden njoj.. povlačio se u izolaciju i predavao šahu. poznatog američkog kolekcionara. Ova slika. kao što je slučaj s reprodukcijom Mona Lize. ali je i pored toga ostavio veliki broj redi-meda.Veliko staklo . Dišan je često prestajao da radi. ašov. kojoj je Dišan nacrtao bradu. na njemu se uvek ogledaju određene pojave. .izvedena kao i ostale dve u boji drveta kako bi se ukinula asocijacija na realnu boju i lokalni ton -Nevesta . godine potpuno odbacuje sliku na platnu.Trag znatnog dela op arta. razlike su velike. on je rekao “Odlično. On silazi u muškaste kalupe i preko njih se pretvara u jedno složeno kretanje koje iz Neženje prelazi u Nevestu i vraća se nazad. pošto Dišan zadržava ironičan i ciničan stav prema mašini. slobodna. Dišan je uzeo gotov predmet (redi-med) i proglasio ga umetničkim delom. kombinovani. '' Redi-med je. taoizmu i starim knjigama. Gore je nevesta. 61 . 1913. tj.Tum (Tu m') – Njegova poslednja slika uradjena za Ketrin Drejer. Kad su mu javili ovu vest. Posle se posvetio igranju šaha Koristi je razne pseudonime.Cenio je tu slučajnost. brkove i ispisao pet slova. jezičkih zagonetki. brzinom i četvrtom dimenzijom. prepravljani. Mada u multiplikaciji forme postoji sličnost s futuristima. jer je u njoj uvek prisutna estetička dimenzija i uvodi novine u skulpturu – mobil skulpturu koja se fizički kreće i redi-med. Umetnost je odluka.. apsurdnih mašina i projakata medju kojima je i Veliko staklo. . a ponekad se krio i iza ženskog izgleda.složena mašina sastavljena iz dva dela – Nevesta (gore) i Neženje (dole). Komunikacija počinje tako sto Nevestina “kružna imaginacija” oslobadja “ljubavni gasolin” koji pokreće Neženjinu čžznju .

crtež i akvarel .. gde je pobegao od nacističke invazije. Kolaže je radio od otpadaka nadjenih na ulici – kutija cigareta. -Dobro sklopljeno – takođe koristi predmete kojima daje jedno novo značenje i zove ih MERC (Kommerzbank).Ove delo je stradalo u drugom svetskom ratu.delici kolaza. Mercbau DADISTI U KELNU Delovala je jedna grupa zahvaljujući Hansu Arpu MAKS ERNST Njegove slike su do prelaska u Pariz 1921. -MERCBAU. Pošto mu je onemogućen pristup u berlinsku DADU. Nemačka je u ozbiljnoj krizi posle izgubljenog prvog svetskog rata – vreme velikih inflacija (koriste i novčanice u kolažima). od koga je tek treći sačuvan u Engleskoj. karata.slika od različitih materijala Šviters. karte. GEORG GROS Inspirise ga je mržnja. plakate. vizit karte.Dela koja je stvarao nazvana su MERZBILDEN. Na njega je lepio sve što je pokupio na ulici: otpatke. Ernst je postao glavni utemeljivač onog krila nadrealizma koje je koristilo magijski realizam tj.Kolaž – koji predstavlja inžinjera Hartfelba.. MERCBILT . žice. karikature. je počeo i deset godina gradio stablo neobične arhitektonske forme. Pronašao frotaž. precizno oslikane.1919. . kutije. Grunewalda i Bosha. prepoznatljive oblike. časopisa) zajedno sa tekstom – slovima. osnovao je svoju varijantu u Hanoveru pod imenom MERZ. imale korene u gotičkoj umetnosti Direra. To je monumentalni asamblaž koji je prolazio kroz tri sprata njegove kuće.. novina. ali je napravio jos dva. zapušače.DADAISTI U BERLINU Formira se jedna grupa mladih umetnika naglašeno politički angažovana.Malo bolestan konj – Koristi isečke iz različitih anatomskih atlasa koje slobodno kombinuje 62 . DADISTI U HANOVERU KURT ŠVITERS Školovao se na drezdenskoj akademiji. Prvi put koriste foto kolaže (iz novina..

otac mu je bio građevinski inženjer i bio je u Grčkoj. i 1920. Ono bi se moglo definisati kao slikarstvo koje oblikuje od fragmenata stvarnosti nelogičan. slika krojačke lutke (manikine). čije je elemente zadržao tokom celog ''metafizickog'' razdoblja. 3. Kiriko želi da otkrije “meta “– nešto iznad fizike. gde de trudi da ostvari iluzionisticki prostor.. 2. kao većina pokreta. Pokušava da izgradi nešto što je u duhu tradicije. Unosi anticke fragmente i motive u sliku. dadaizmom i nadrealizmom. prisustvo apsurdne arhitekture. On je. gradi svoj svet). pominje se u njegovim spisima. tužnog kao mašina'' smešteni u prethodne gradove. Imamo utisak melanholije. ne učestvuje u umetničkim promenama. nema informacija o dužini. opusteli renesansi gradovi . -Enigma sati –Osnovni uticaj kubizma je geometrizacija. Kiriko stoga poznaje antiku. Kiriko se divi arhitekturi (posebno uređenju rimskih gradova. Ova škola traje između 1910. Tu se vidi uticaj Kantove filozofije i nemačkih filozofa romantičara. 1911-1915. osnovao metafizičku školu 1917. apsurdan i ironično groteskan likovni svet. Smatra da je metafizika odvajanje od sveta imitacije. i Franc fon Štuka. podsvest) predskazuju pojavu nadrelizma. On ide daleko – slikarstvo metafizičke umetnosti zahteva osobitu senzualnost. Metafizika odbacuje ideje avangardnog pokreta. jednu vrstu vidovitosti. slika u slici. prilagođeno novim potrebama. Kiriko je nekoliko godina studirao filozofiju u Minhenu. Kiriko ima sopstvenu ikonografiju sastavljenu od tri tematska kruga: 1. boravi u Parizu gde dolazi u dodir sa Pikasom (uticaj sintetičkog kubizma) i tadašnjim ekstremističkim likovnim strujama. ali želi da je prevaziđe. ne postoji deformacija usled prisustva perspektive. 63 . tu se oslobadja konvencija škole i radi slike koje bizarnom mešavinom elemenata realnosti i irealnosti (san. Metafizičko slikarstvo se od samog početka smatra kao izolovana škola. On ozbiljno analizira program. On prihvata realnost.metafizički enterijer u kojima razlika i suprotnost izmedju ''slike u slici'' i same slike su dve vrste realnosti koje jedna drugu dovode u pitanje.METAFIZIČKO SLIKARSTVO Povezuje romantičarsku fantaziju sa iracionalnim pokretima XX veka. trascedentalno. To su ljudi bez očiju i lica ''bizarnog tela. ĐORĐO DE KIRIKO Tokom školovanja je pretrpeo uticaj Arnolda Beklina. Od 1925. Egipta). estetiku. Metafizika – termin Đorđa de Kirika.pomoću geomtrijske sheme i specifične perspektive ostvaruje atmosferu plastične i metafizičke umetnosti. Podseća na železničku stanicu. Radi i kao scenograf. je opet u Parizu otkad pocinje njegova klasicna faza. godine. zajedno sa Karom.Koristi semiotičke grupe simbola (analizira osnovne geometrijske forme). ne zalaže se za revolucionarne stavove (slika je dvodimenzionalna površina. veličini.

Proporcije torzoa su pomerene. ima jedno oko (kao kiklop). a efekat je bio iznenađenje i nelagodnost. Torzo i banane pojavljuje se u arhitekturi sa lukovima. ima krajnje neuobičajene forme tela.-Mrtva priroda – 1913. Ova lutka je izgubila ruke. Sama mrtva priroda je alogična. 64 . prostor se preseca njim. ravnomerno organizovani. Lutka drži lenjir i sedi pred jednim arhitektonskim planom.od nekog mekog materijala. dok je sova zagonetan predmet. na kojoj kasnije postaje profesor. godine. Tu su i jedra. a kasnije prelazi na jače naglašavanje plastičnih formi i slikovitosti na način ranih italijanskih majstora (ugravirana linija preko debelih slojeva boje). čine zatvoreni sistem. Banane su nešto što pripada prirodi (1913. asocira na daleku arheologiju. sa kojim 1917. Sa Boconijem i Severinijem inaugurira futurizam u italijanskom slikarstvu. osniva metafizičko slikarstvo. U grafici koristi veliku gradaciju tonova (ima nekoliko desetina mapa). izgleda kao da je od gume. ne znamo šta je iza zida. ali ga napušta posle prvog svetskog rata. U pozadini je voz. Još dok je bio mobilisan sreće Kirika. to je bilo egzotično. jer je prekriven velikom senkom. Ne zna se kako je organizovan trg . KARLO KARA Slikar.Proročica – Neki italijanski istoričari smatraju da je Kirikov brat imao jednu predstavu u kojoj jedan glumac niti govori. u vojsci. kao senke od table. Taj efekat prihvataju i razrađuju nadrealisti. Učio na Milanskoj akademiji. . veka. grafičar i pisac o umetnosti. Svakodnevi geometrizovani predmeti. kopno ili more? EFEKAT KIRIKO – mešanje stvari koje se u prirodi ne sreću zajedno. Sve kao da je smešteno na scenu. Ova igra senki je bila interesantna Kiriku – ne drži se predmeta. niti se kreće. ĐORĐO MORANDI Jedan od najvećih italijanskih grafičara 20. Senke su nelogične. a senke su previše tvrde. retko voće. te je Kiriko bio inspirisan tom idejom. predmet prošlosti. retko viđeno u Evropi).U ovoj fazi konstruktivizma i linearnosti u početku je krut i tvrd.

Portret devojke koja sedi – Uticaj japanske umetnosti. usvaja od Engra i precizni.Pesnik Zborovski – Najuspešnija njegova dela su dela prijatelja. U pozadini se vidi uticaj Sezana i u modulaciji – valersko zasićenje.PARISKA ŠKOLA 1911. dolazi u Pariz gde živi u oskudici. Služio se postimpresionističkim omedjivanjem prostora i kubističkim ogradjivanjem boje. On ne prihvata ideje kubizma. sa kojim i deli atelje. pomaganja. Kontrast belih čaršava. takodje Jevrejin. aktove. Vidljiv je izlomljen potez. Odlučili su da sve te pojave nazovu pariska škola. . pripada uglednoj dobrostojećoj porodici bankara. Vrlo često su to deformisani portreti. te posle njegovog samoubistva ostaje sam sa majkom. skoro da ne izlazi iz ateljea. Slike i crteži imaju senzitivnu perceptivnost koja precizno uočava personalnosti onoga ko je na slici. većina su siromašni. HAIM SUTIN Dolazi iz Rusije. dece. godine Modiljani je umro vrlo mlad od tuberkoloze. ali je bliži italijanskim majstorima. Bio je veoma obrazovan i dosta je putovao. ali več početkom XX veka otac bankrotira. Termin koji se pojavljuje odmah posle 1. meki crtež koji definiše formu. jevrejin je. . Želi da upozna dela Van Goga. Portretisao je veliki broj svojih prijatelja. agresivno upućeni posmatraču. . pogotovo što su presečeni. Učelu i Botičeliju. Tu upoznaje modiljanija i Šagala. kao i većina umetnika pariske škole. Mnogo njegovih dela je izgubljeno Njegovi aktovi su najlepši i najčulniji u umetnosti. Modiljani. svetskog rata. Po dolasku. Odlučio je da dođe u Pariz da sam stvara umetničku karijeru.Akt koji leži – Smatralo se da su ovakvi aktovi neprihvatljivi (naročito ležeći akt). Bio je povučen umetnik.Figura je stavljena u usko udubljenje obojenog prostora. prognani. anonimnih. Bavi se i vajarstvom. Četrnaest godina radi u Parizu . Njegova umetnost bliska je ekspresionistima Kokoški i Noldeu. Kombinuje tehnike. kolega. Modiljani želi da predstavi svoj doživljaj. Parisku školu čine različiti autori. više se okreće ekspresionistima i neoimpresionistima. . a posebno umetnike koji nisu Francuzi. Umetnici se okupljaju na obali Sene i idu do Sen Mišela. 1920. Taj prostor je mesto druženja.(kod nas isto tako nastaje beogradska škola). odbačeni. prividno nekontrolisanom potezu četkice.Suština Sutinovog ekspresionizma leži u intuitivnoj snazi. odnosno oni koji su isključeni. interesuje ga primitivna plastika. dolazi iz Italije u Pariz već načet tuberkolozom.1915. AMADEO MODILJANI Najbolji portretista XX veka. iako poseduju izduženost nema groteskne iskrivljenosti. i ekcentričnosti i slabosti. unutar čega se interesovao za portrete. ali najčešće jevreji. Bilo je teško definisati različite pojave koje učestvuju u umetničkoj sceni Pariza. Kada je prvi put napustio 65 . plastiku Afrike stare Grčke i ranog srednjeg veka. sreće se sa Brankusijem.

Dečak sa lutkom – Više liči na starca. intenzivan kolorit. potiče iz siromašne jevrejske porodice. svi su očekivali da će postati rabin. ali sa sopstvenom poetičnošću. melanholija. predstavljeni su Adam i Eva čija tela izlaze iz jednog para nogu. putuje u Pariz. deformisana je i igračka. složena psihologija. Autoportret Dečak sa lutkom MARK ŠAGAL Rus. . 1910.Autoportret sa sedam prstiju – Broj sedam je magičan broj. Bio je vrlo obrazovan.U slavu Apolinera – Delo pripada ranoj kubističkoj tradiciji. Koristi debele slojeve paste. ogromne ruke. Daje nelogičan osećaj. Dekadencija.Autoportret – Kao da slika sa ove strane platna.Pad anđela – Insistira na jevrejskim tekstovima. tamo su dolazili Amerikanci i do Sutina dolazi jedan kolekcionar i kupuje sva dela – preko 100 radova. . Snažan kolorit. bila je presudna za Bejkona. dok se kroz prozor vidi Ajfelova kula. prostora. Šagal dolazi iz Vitebska.tih. sečenje planova.njegove deluju kao apokaliptične vizije. srodna Rusoovoj. boji iz tube (vidi se trag). kao i većina iz pariske škole. njega odlikuje snažan kolorit (što nije karakteristika kubista) – kod njegovog slikarstva se govori o ekspresionizmu. .Zeleni violinista – Nema kontinuiteta vremena. rusko selo. međutim. jevrejski kultni broj. radnje. 66 . Vode poreklo iz srednjevekovnog prikazivanja prvog greha. prostor je slobodno kombinovan. Zeleni violinistsa Suština Šagalove umetnosti je vizija naivne jednostavnosti. Brojevi uvode pojam vremena. fantastičan. . anđeli i proroci – mala priča o smislu sveta. učmale palanke. Eksperimentiše sa fovističkom bojom i kubističkim prostorom. Oprobao se i u zidnom slikarstvu i u ilustracijama(La Fontena i Biblije). Poetičan. deformisana figura. Izraziti je figurativac. teme su ispunjene lirskom fantazijom. Vezan je za rodni grad što se vidi na platnu na kome je i jedan takav motiv (na slici na štafelaju krava lebdi iznad pravoslavne crkve). . ne poštuje lokalni ton. bojena površina. često koristi herbejske izraze. Vidi se raspeće. . Šagal prihvate ideje kubizma – geometrizacije. odnosa u oblicima – prisutna je namerna naivnost izraza. intenzivna crvena.Pariz i otišao u provinciju 30. stvarno-nestvarni svet.

Podrazumeva se poznavanje psihoanalize. ostale su bez poverenja u principe čovečnosti i umetnosti. Frojd ističe važnost sna – to su slike podsvesti i pomažu rešavanju bitnih problema ličnosti. Efekat de Kiriko – drugačije gledanje na stvarnost. Nadrealizam je otkrio nove stvaralačke metode. već najviši stepen proizvoljnosti. ali je to internacionalni pokret i ne nastaje svuda iz Dadaizma. Iz nadrealizma su potekli neki oblici magičnog realizma i sa druge strane naturalističkog nadrealizma. i na principu jednakosti racionalnosti i podsvesti. Kombinuju prepoznatljive prizore i objekte uzete is prirodnih konteksta. već i od umetnika do umetnika. ali se izdvajaju dva toka: 1)apstraktni. jer nastaje s druge strane vizuelne stvarnosti. pesnik. vide izvan stvarnosti i za to koriste određene metode – čak su svesno koristili halucinacije i neka stimulativna sredstva da bi došli do novih otkrića. pa krajem rata su se zalagali za dadaistički anarhizam. Ova tema je postala ravnopravna sa drugim. Nadrealisti potenciraju: halucinaciju. kolektivni rad. čak zauzima vodeće mesto – ona potiče još od de Kirika i njegovog metafizičkog slikarstva. Služi se slikama iz podsvesti ( Frojd kaze da su iznad kontrole svakog razuma ). Pikaso je tada radio nadrealistički. multidisciplinarni umetnik) napisao je MANIFEST NADREALIZMA koji se pre svega. posle rata. Za automatizaciju misli u manifestu se govori kao o “ mislima diktiranim u odsustvu svake kontrole koju bi vršio razum. odnosi na književnost. zahvaljujući iskustvu (za vreme rata radio je kao lekar u bolnici). tome su se protivili i umetnici. ali i u Americi (mnogi umetnici su tokom 2. kao što su frotaž. Rene Magrit). slučaja i irealnog. viziju. pa se nadrealizam ne razlikuje samo od sredine do sredine. godine Andre Breton (inace lekar. Andre Mason) preovladjuje “diktat misli” bez kontrole duha 2)naturalisticki ili super realizam ili jos figurativni i metaforički (Iv Tangi. godine. Psihoanaliza je ta koja može doprineti da se umetnikova mašta razvije ukoliko se mozak oslobodi racionalnog. Tridesetih godina glavna nadrealistička publikacija «Minotaur». rad podsvesti je različit kod svakog umetnika. Teško je sistematizovati ovaj pokret. Ovo je izrazito individualistički pokret. Izgubljene generacije mladih. viđenju sveta na metafizički način. Nadrealistička slika ne predstavlja smišljenu i planiranu strukturu. Nadrealizam nastaje u Francuskoj i vezuje se za Dadaizam (isti ljudi – Filip Supo. Andre Breton). Nadrealizam se zasniva na: principu automatizma misli. 67 . De Kiriko je insistirao na nadprirodnim elementima. toka misli koji nije podređen racionalnom rasuđivanju. u zamršrnim lavirintima podsvesti. anketa. san. za koje je Pikaso radio korice. izgubili su veru u stvaralaštvo. Oslobađaju se od malograđanskih tendencija. Rasprostranjen je široko po Evropi. asamblaže i redi-mede koje je uveo u nove magične kontekste. 1924. iskrivljene i fantastično kombinovane u snovima. ali nikada nije prišao pokretu. Nadrealisti su prvo bili komunisti. Salvador Dali. izvan svake estetske ili moralne preokupacije” Breton. do 1933. a usavršio dadaističke kolaže. svetskog rata otišli u Ameriku). odnosno organski (predstavnici su: Huan Miro. imao je uvid u podsvesnu stranu misli – video je važnost toga da se ljudi oslobode strahova ( psihoanalizom ). pošto se insistira na automatizmu misli. iznad fizičkog.NADREALIZAM Nadrealizam je avangardni pokret koji traje od 1924.

Sa Van Desburgom i Sofi Tober Arp dekorise desetak prostorija kafane L'Abette. Ispituje sićušne kristalne strukture i ogromna kosmička sazveždja. Tridesetih se bavi skulputrom. Radio je slike. slučajnog. ilustracije. Grunewalda i Bosha. grafike. ako je automatizam misli dozvoljen u poeziji. Utiče na Henri Mura. Pronašao frotaž. posle 1950. prepoznatljive oblike. Uvodi novinu: elemente koje posmatrač može sam da pomera. Slici daje karakter nadrealizma. HUAN MIRO Španac iz okoline Barselone. Breton: Slika mora da donese takvo iznenađenje. Za Arpa stvaranje umetničkog dela leži u umetnikovoj motivaciji. Deli Brankusijevo divljenje za masu. to se ne može dozvoliti u slikarstvu. Slobodna šetnja kroz različite kontekste stvara novi svet – efekat de Kiriko – smelo igranje sa poznatim stvarima koje u ovom kontekstu postaju neprepoznatljiv. Važan element je izvor slučaja. Ernst ga je pritisnuo i na njemu se preslikala struktura drveta – ova metoda omogućava da se sačuvaju novi kvaliteti predmeta. sada dobija naziv umetničkog rada... Umetnik nacrta nešto. da bi zbunio ili razbesneo posmatrača. nastupa sa nadrealistima. Proces slikanja zahteva vreme gde se može pratiti tok misli. Sama ideja nadrealističkog slikarstva je doživela velike otpore. Različiti predmeti iz različitih konteksta su zajedno. kao kad se igla za šivenje i kišobran nađu na stolu za seciranje! Ernstove slike upravo tako deluju. mnoge murale. On se može uvrstiti u oba toka nadrealizma jer je jednako eksperimentisao u njima. zatim bi od tih nastalih fleka umetnik na svestan nacin pratio nesvesne skoro automatske asocijacije i povezivao te fleke u celinu i tako dobivao kompoziciju..a ne sam slučaj.očvršćivanje mase MAKS ERNST Njegove slike su do prelaska u Pariz 1921. precizno oslikane. keramiku (slobodna forma). Ernst izlaže u Parizu. Ernst je postao glavni utemeljivač onog krila nadrealizma koje je koristilo magijski realizam tj.. Imao je veliku strast prema pticama.posle se papir razvije i zajedno ti crteži daju celinu.Davao je naslove na osnovu već gotovih dela. Prvo modeluje u glini i gipsu pa to prenosi u bronzu i mermer. pa savije papir da se to ne vidi. Torzo bez glave maše životinji. jer ono kao disciplina ne može pratiti tok misli. Slučaj ili igra! Ono što je ranije postojalo kao igra. Nadrealisti su više cenili nove tehnike koje su se zasnivale na slučaju. -Ljudska konkrecija. -Slon sa celebesa – Mehanizovano čudovište koje nosi kravlju glavu iznad čistog belog okovratnika. papir je pao na pod. onda neko drugi nacrta nešto na istom papiru i tako dalje. imale korene u gotičkoj umetnosti Direra. Ne vode se u radu nikakvim moralnim principima. Ti murali su bili primeri organske apstrakcije. Plodan autor neiscrpne mašte i najveći nadrealistički talenat.Inspiracija su mu bile Sunce 68 . 1925. To je bio deo nesvesnog .ARP U NADREALIZMU Od 1924. Breton nadrealizam karakteriše kao konvulzivnu (grčevitu) lepotu. važna za njegov rad. FROTAŽ tehnika koju je izmislio Ernst. otisci prirodnih struktura (Ernst je to koristio u boji).

pored Salvador Dali. dok ne podstakne imaginaciju. . Prva slika iz tog perioda je – Katalonski pejzaž. Mason se oslanja na intenzivno slikarstvo. ali nisu. Lovac i plen su izraženi Katalonski pejzaž geometrijskim linijama i oblicima.. jer dete ima neposredan odnos.Noć i Dan. Žuta i narandžasta se spajaju kao jedna talasasta linija. muzički zapisi. spontano prenosi plod imaginacije.duboka reakcija protiv fašista u španskom gradjanskom ratu. 2. uglavnom. Bunjuel. Prve slike pokazuju uticaj Sezana i Vang Goga posebno. Novi elementi: zmijolike forme. kao sto su: simbolisti. i boje Španije. ANDRE MASON . čine izlomljen sistem slike. 1920-1930 eksperimentisao sa kolažom i asamblažom i stvara čudovisne figure i radi najapstraktnije ostvarenje. Podsticao je maštu slažući na papir predmete i posmatrajući komunikaciju između njih i njihovih senki. Nema koheretnosti vremena i prostora. na koje su uticaj imale slike iz Altamire i Gaudijev park «Guell». Učelo. a tu je glavni element stvralaštva. Jedan element na slici (od mnogih) asocira na prozor (gornji desni ugao) – dovodi nas u zabunu. 1923-1924 ulazi u oblast fantazije. najsloženije i najliriskije kompozicije kada vraća veselost slika iz dvadesetih godina. jer nema ni prostora. Radi kubistički jedno vreme. Deli prostor na dva polja – imaginarni rascep. To su.Srodnost sa Arpom na ovakvim radovima je uglavnom zbog zajedničke ljubavi prema organskim oblicima i sličnom humoru. ali napušta kubizam tražeći vlastiti izraz. Slova. Obojeni oblici najbliži Arpu. žive fantazmogorije anamorfnih oblika koji lebde u neodredjenom prostoru.. ali koristeći simbole organskog sveta. . Forme prelaze iz jednog u drugi svet. rukopis. Određeni prepoznatljivi elementi. brojevi. 69 . na manjem poetičnijem izrazu”. .mural od keramickih pločica. Na njegovim radovima nema senki. Uspeo je da ostvari novi repertoar znakova i simbola. a uzori u savremenicima su mu Matis i Pikaso. . Cenio je svet dečijih radova. već postoje forme koje to mogu da budu. Slika je puna simbola. Elementi Miroovog slikarstva su: fantastican humor kakav su imali Arp i Kle život nestvarnog sveta Odlazi u Holandiju i radi niz holandskih enterijera po starim majstorima. što je nov jezik umetnosti XX veka.Karneval arlekina – Jedna od prvih nadrealističkih slika. Zahteva se novi odnos prema slici. Fragmenti figure grade novu celinu. Moro. ali je malo teže naći decu) Nadrealisti su imali spisak dela i autora koje su poštovali. čudovišta kao iz kutije.1. Za ovaj mural Miro kaze: “Na većem zidu sam težio brutalnom. Uticao na američku apstrakciju ekspresionističkih slika. Čini jezgro Španije u nadrealizmu. Miro je tvrdio da nema potpuno apstraktne forme.Mrtva priroda sa starom cipelom. radi na malim gvaševima ''Sazveždja''. jer nema mesta za prozor pošto nema ni prostora. sve ima uzor u organskom ili neorganskom svetu i uvek se može otkriti temelj apstraktne ideje Do 1942.Deca jedu ribu – poštovao je asocijativnost (riba se prepoznaje.Portret – Dislokacije .

. pa kasnije u Ameriku. što se ne vidi i ne poznaje. sto je optička varka u slikarstvu. njegovi snovi.Kada su ga pitali za razliku između njegovih slika i slika ludaka. Samouk. se ženi. – Delo stvareno za razne uticaje. preko dvadeset godina starijom Galom. čak i podstiče taj delirijum. Prenosi na platno slobodni tok misli. Do tada je već bio formulisao teoriju svog slikarstva: paranoično kriticna: stvaranje vizionarske realnosti od elemenata vizija. IV TANGI Do 1926 slika u naivnom maniru. pointilizmom i futurizmom razvija mu se strast za akademičare i romanticare. Inspirisan je španskom tradicijom.Kolažna slika. Razvoj mu je brz i neverovatan. Nazivi su vezani za svetlost. forma tela. kao sto je Beklin. mehanike. sem što on nije lud. ali sve su noge različite. Masonov atelje je bio pored Moroovog. snova. Njegove slike su rukom slikane fotografije misli. npr. 1925-1927. neoklasicizmu i realizmu (Vermer).. HORIZONT je kog Tangija prostor koji spaja prazninu i intimnu zatvorenost gde lebde organski oblici. Upoznat sa impresionizmom..Fotelja Luj 16.Četiri sata sunca – Neka dela se uopšte ne mogu vezati za inspiraciju. Sunce i njegova širina – Ne zna se da li je to organska forma.Ogroman prostor odredjen horizontom je od Tangija. Džejsona Poloka. pejzaža. U njegovoj umetnosti presudno je otkriće Frojda. Počeo je od fotelje. i seli se u Španiju. -Upornost sećanja. Svaku sliku je započinjao prvim simbolom koji bi mu padao na pamet i prelazio sa jedne asocijacije na drugu . a 1929. oprobao se i u kubizmu. umnožavajuci simbole megalomanije kao paranoik.poricanje svekog eksperimenta apsraktnom organizacijom u XX veku. sreće nadrealiste u Parizu.. Ne želi da definše prostor. Primljen je u nadrealistički pokret posle susreta sa Bretonom. uspomena i psiholoških odnosno patoloških izopačenosti.. Opsesija mu je beskrajna perspektiva dubine.. Koristi forme koje se ne vezuju za postojeće. Nalazi se u delirijumu (paranoičkom) u procesu stvaranja.. Radio je TROMPE L'OEIL TENIKOM. Gradi svet koji nije ni svet života ni sve industrije. vizije i halucinacije. SALVADOR DALI Najotvorenije prestavlja figuralni i metaforički tok nadrealizma. Radi u stilu podzemne atmosfere da bi kasnije svoje forme izložio svetlosti.Tačije: realistično slikarstvo na dvodimenzionalnoj površini proizvodi prividno realno dejstvo prostorne dubine i time iluziju stvarnosti. on želi da slika ono iza brda. 1928. U više varijacija ponovljena glava lava u procesu stalnog preobražavanja.. da bi kasinje spalio sva platna iz tog perioda. smenjuju se asocijacije. prepuštao se slobodnom izražavanju ne vodeći računa o znanjima i slikarskoj tradiciji. a kasnije se interesuje za De Kirika i Karu. želeo je da prenese efekte svetlosti. on je rekao da nema razlike. -Prilagodjavanje želje. U Americi doživljava veliko priznanje i vrši veliki uticaj na tamošnje umetnike.neki ga doživljavaju kao kosmički svet.. Minijaturna 70 .

dizajn za nakit. Pošto je živeo povučen. Radi preciznim magičnim realizmom. Radio je i neke jasno socijalno i politički tonirane slike. 1930. radi dela koja su posvećena hrišćanskoj religioznoj umetnosti. ali zasićen polemičnom pariskom atmosferom odlazi u Brisel 1930. 1940. npr. priznat je tek kasnije. Ostavio je dubok trag na umetnost fantazije. iz pokreta Nadrealista. sarađivao je sa Bunjelom. nacrte za pozorišta. 71 . posvećene ratnim stradanjima. Prišao je i briselskim nadrealistima. 1934. a koliko manipulacija. godine pojavljuje se kao individualan umetnik.Raspeće- RENE MAGRIT Zvani “nevidjlivi” medju nadrealistima.u pozadini sjajno osvetljene sobe se nalazi Gala (kao da je slikana rukom fotoamatera) ispred koje sedi zagonetan muškarac. Ne postoji neko racionalno objašnjenje za ovu sliku. u pariskom predgradju sudelovao u nadrealističkim aktivnostima (radio ilustracije za ''Minotaur''.Žirafa u plamenu – Smele kombinacije. Krajem 1930. To su slike kao sto su: .. Oduševljen Kirikom 1926.. Interesuje se za medije. jer insistira na ludačkoj strani ličnosti. kao sto je -Predskazanje građanskog rata.Crvena kula – Koristi seksualne simbole.Uvek postoji granica između toga koliko je to što prikazuje istina. a neki misle da prodire duboko u misli čoveka. . van tokova. . On komercijalizuje i ruši nadrealizam. sa stilom baziranim na Kirikovom. Izaziva senzacije koje prodaje. . gde mirno provodi ostatak života. se udaljava od nadrealizma. Magični realizam. a iza vrata čudovisno akomična figura sa jastogom na glavi. je izbačen. međutim sumnja se da je to samo deo njegove medijske kampanje. časopis Nadrealista). Dali gradi veliku medijsku atrakciju i do krajnjih granica komercijalizuje svoje ideje. organska forma iz koje se pojavljuju neorganski elementi i to gradi jednu napetost i iznenađenje. prealzi u SAD i radi ilustracije za časopise. sto je bio seksualni fetiš za Dalija. To sve izaziva veliku pažnju kolekcionara i pravi fantastične cifre za njegova dela. Beskrajan prostor Tangija.Gala i Miletova molitva neposredno uoči dolaska kousnih anamorfoza. kao i da poseduje veliku energiju.precizna realistička prezentacija običnog prizora bez ikakvog neobičnog ili monstruoznog iskrivljenja: magično izvire iz fantastičnog jukstapozitiranja elemenata ili zbivanja koja obično ne idu zajedno.Od 1950. a približava se renesansnom idealizmu i neoromantizmu. Dali je preterano insistirao na svom egu.tehnika slike potice iz flamanske umetnosti XV veka. od strane Bretona. slikarstvo mu se koleba izmedju neobuzdane fantazije i čudne atmosfere spokoja. Pričalo se da je kao mladić imao vidovnjačke i nadprirodne sklonosti. Iznad vrata se nalazi reprodukcija Miletove “Molitve”.

Vatra. stene su važni elementi u njegovom slikarstvu.Čovekov raspored. Simboličko – umetničko delo ne može nadživeti smrt. kada je teksturom kamena opisivao sve: od jabuka do zamkova.Čovek sa novinama. Smatra se da se umetnost nalazi između imena i pojave. Slika nije što i stvarni predmet. Inspirisan je bio Van Gogom i drugim ekspresionistima. Iz ovih alogičnosti rođene su ideje postmoderne.’’ . Ostvarenje – Da li se slika može odvojiti od konteksta stvarnosti.Perspektiva Madam Reakmije od Davida – Preneo ponešto od ambijenta. Margit se bavi igrom tautologija.klaustrofobično dejstvo. .izgleda kao četiri filmska kadra. cak je i imao jednu svoju fazu. a ne prirode . . a ne uspavljuju. . Perspektiva života je smrt. Inovativan u različitim igrama.Lažno ogledalo. ptice. već za “samoispunjive snove koji vas bude. .Ovo nije lula – naslikana lula ispod koje piše – ovo nije lula. zaključio je da nekim predmetima ne odgovaraju imena koja imaju i pravio je igre i zagonetke u vezi sa tim. kao “Alisa U zemlji čuda” . koja se nazivala “kamena faza”. ali umesto nje stavlja mrtvački sanduk. 72 . ona će morati da prestaje da traje.uvodi iluzionisticku temu pejzaža kao slike. Šta znači slika – prozor. pojam pa pojava ili obrnuto? Bavio se analizom predmeta i njihovih imena.Odaja koja prisluškuje.Pirinejski zamak. Inače Magrit je obožavao jeftine tajanstvene trilere. koji su se u to vreme prikazivali. Gertruda Štajn je takođe čitav svoj opus bazirala na tautologijama.Zaokupljen je srednjovekovnim problemima: Šta je prvo nastalo. Odbijao je da mu se slike vezuju za reč “san”.

73 . Radio je i u drvetu.Pavijanova glava je mali deciji automobil. radi direktno u varenom gvozdju potpuno otvorene. cak su uticaj izvršili i neki Arpovi reljefi. glavne skulptorske delatnosti su bile izrezivanje delova lima. Te konstrukcije zajedno sa Gonzalesovim su označile pojavu metalne skulpture kao veoma značajnog.Žena u vrtu. . portretiše životinje. PIKASO Oko 1928. koja se sastoji od starog sedišta i upravljača za bicikl. koju je bio potpuno zanemario. .keramika.velika. ali ne radi dvadesetak godina zbog smrti brata. Gonzales nekoliko godina eksperimentiše reljefnom skulpturom. linearne konstrukcije. sa znanjem zanata obrade metala. HULIO GONZALES Rodjen u Barseloni.Pavijan i mladunac. a citava figura je proizasla iz te slučajne sličnosti. Ostale metalne konstrukcije oživljavaju strast za afričku umetnost. Umetnici su nastavili da se služe ljudskom glavom i figurom. torza preobražena u antropomorfna čudovišta itd. U Parizu se upoznaje sa Pikasom. Posle rata javilo mu se jedno novo interesovanje. Visina:2. Brankusijem i Despoom. Medju skulpturama od nadjenih predmeta najpoznatija je Glava Bika. Tako se može reći da je Gonzales u skulpturi počeo novo gvozdeno doba. tako da elementi ljudskog lika u izvesnoj meri ostaje prisutan bez obzira koliko su glave preobražene ili deformisane (kao u Pacasovoj “Čaši pelinkovca). kao Kupacice.otvorena konstrukcija nema presedana u figurativnoj skulpturi. a potom njihovo odlivanje u bronzi. Krajem pedesetik i tokom šezdesetih. sečenom ili usecanom u lim. radi uz pomoc Hulija Gonzalesa. radi dugo kao slikar.Don Kihot. preko Dišanovog ready-made-a. Humor u ovim Pikasovim delima postaje skoro neobuzdana satira. modernog medijuma. i Švitersov Merzbau. Razlike izmedju ovih i ranijih konstrukcija Gaboa nije samo u tehnici nego u cinjenici da je Gonzales uvek bio vezan za figuru. . Najmonumentalnije delo radjeno u metalu. a nadovezuju se na njegov grčko-rimski stil. .Nezadovoljan metamorfnim čudovištem izlivenim u bronzi. Uticaj je vidan jos od futurista. koji je preteča danjašnjeg hepeninga. slobodna konstrukcija koja sadrži biljne forme i jednu raskošnu figuru sastavljenu od savijenih linija.Od 1931. izradjuje kubističke figure i maske u duhu analitičkog kubizma. modelovao je u ilovači ili gipsu (masivne ženske glave koje odražavaju krivolinijski stil tadašnjeg slikarstva. I dalje radi u bronzi.FANTAZIJA U SKULPTURI I ASAMBLAŽU Trag fantazije prisutan je i u skulpturi XX veka . cudne železne konstrukcije. Počinje sa radom na poziv Pikasa za tehničku pomoć pri izradi konstruisanih skulptura.10m. sastavljanje lepljenih figura iz drvenih daščica.potvrda Dišanove ideje da je za umetnika važna samo ideja. u njoj su mase bile obične konture koje su odredjivale šupljine.Žena sa ogledalom. njegove nadrealisticke slike ozivele su interesovanje za skulpturu.

. prelazi u Pariz. Sin švajcarskog impresionističkog slikara crtao je već u devetoj godini. Kod Djakometija se javila strast za boju u skulpturi.figure i portrete Palata u 4 ujutru glave. Ideja mu je da bude u obliku jedne jedine. Skulpture koje je uradio u to vreme predstavljaju remek-dela nadrealističkog vajarstva. Krajem dvadesetih približio se pariskim nadrealistima i do 193.Kočije .U pedesetim godina Djakometi je povremeno menjao temu.usamljena vretenasta figura javljala se u stotinama varijacija na umetnikovu osnovnu temu. a prvo poprsje uradio sa trinaest godina.Pas. Prvi pokušaj stvaranja poptuno apstraktne forme. .Žena kašika. U prvim samostalnim skulpturama ogledalo se poznavanje kubističkih skulptura. .Palata u četiri ujutruZa njegova kasnija usmerenja su bitni eksperimeti sa konstrukcijama u slobodnom prostoru.frontalizovani nadrealisticki.primitivan totem.Raskomadana žena. Prvi korak je bilo uspostavljanje pravilne vizuelne distance. Slična etrurskoj bronzi.bronzana konstrukcija raskomadanog leša Raskomadana žena . jedan od najupečatljivijih apekata kasnijih radova su patine koje je upotrebljavao u bronzi. . Izbliza vidjen objekt za njega postaje besmsilena zbrka detalja. stanjene figure. Kočije 74 . Upoznat sa italo-vizantijskom umetnošću i slikama Djota i futuristima 1922.ALBERTO DJAKOMETI Tvorac nove slike čoveka. Ova Palata je u prvom redu značajna po čudnom. je izlagao sa Miroom i Arpom. tako da povećava udaljenost izmedju sebe i objekta sve dok ga ne bi video kao celinu. za kojeg kaže da je to on sam. slikao u dvanestoj. vertikalne. primitivne i praistorijske umetnosti. a drugi napuštanje nadrealističke skulpture i najintenzivnije ispitivanje jedne ograničene teme. kao u divnoj studiji izgladnelog psa. duhovno sličan Brankusijem. uznemirujućem kvalitetu tajanstva koje nastaje iz umetnikovog osećanja usamljenosti modernog čoveka.

ALEKSANDAR KALDER Sin i unuk skulptora. 1926. 1930. Najpre je studirao gradjevinarstvo. Medjutim Kalder radi i “stabile”.ovakve rane apstraktne skulpture su imale strogu. Tokom tridesetih je pravio motorizovane mobile. nesumnjivo.Svemir .Zamka za losose I riblji rep. element slučaja igrao važnu ulogu.naročito Gaboa. koje su oblikovane tako da stvore otvorenu strukturu. Kalder je pao pod uticaj Mondriana i konstruktivista.zainteresovaniji je za monumentalnije forme i za pretvaranje mobila u ogromnu arhitekturalno. i kao potpuo samostalna dela.fontana mobile 75 . i kao reljefe sa pokretnim delovima na površini drvenih dasaka ili unutar pravougaonog okvira.Zdravo devojke. pa se približio umetnosti kao ilustrator.Crna zver. . kojima je ime dao Arp. Celina deluje arhitektonski snazno. . .se sastoji od četiri velike izrezane ploče koje se seku pod pravim uglovima. ali ti motorizovai mobili polako prelaze u stojeće ili viseće mobile (kako ih je krstio Dišan) koje pokreće vetar. geometrijsku formu.Crvene latice. Značaj ovog dela nije samo u njegovim ogromnim dimenzijama i biomorfnoj lepoti nego i u isticanju stojećeg mobila.jedan od najvećih visećih mobila. . U početku ih je stvarao manje. Počeo je da eksperimentiše sa apstraktnim slikarstvom i apstraktnim žičanim konstrukcijama. Ovde je. . iako je nagoveštaj predmeta bio retko odsutan. da bi na kraju neki od njih bila monumetalna dela visoka preko 25 metara. odlaskom u Pariz privukao je pažnju tadašnjih avangardnih umetnika svojim portretima i karikaturama konstruisanim od žice.spiralnu mašinu pokretanu vetrom.

Radi modele u gipsu. kao 7. a ne ilustruje. dete u porodici rudara. Vrlo bitna su njegova ispitivanja ''Ključna i unutrašnja forma''. izgledaju kao brda. (Mikelandjelo.Kavez za ptice – Kvalitetno drvo. on ga uvek oblikuje tako da pobuđuje maštu. Mur pokušava da u skulpturu unese slojeve podsvesti – arhetipove. . pa onda bronza i drvo(kombinuje). Mur je vajar koji je obeležio tokove vitalističke.Zašiljena. Najveći uticaj na njega imala su dela koje je proučavao u engleskim i evropskim muzejima. Mur koristi i stare tehnike – umeće kamen u kamen (umesto očiju). vitalnost. organske skulpture koja pokušava da oživi arhetip. Ove. šupljina. krajem 40 – tih. već kao radost života. Mur studira na Kraljevskom umetničkom koledžu. Jančić). javno izložene figure 30 – tih su izazvale jak revolt. ta ideja o šupljini zaokuplja Mura. pričali su javno govore o tajni rađanja. već se gleda okolo – izgleda drugačije. On se bavi problemom kako predstaviti klicu života.Mlada devojka – Stilizovan kao totem. On začinje VITALISTIČKU SKULPTURU. kao i Rjepin. 76 . On poznaje rešenja Arhipenka (rupa u stomaku). ali on i definiše figuru. . on usvaja. u bronzi uvećanu formu. ali i drvo. Roden) kao i afrička umetnost. Oblikovano po pricipu asocijacija.Kralj i kraljica – U parku. ne postoji više samo jedan – anfas pogled. I neki naši vajari idu 50-tih u njegov atelje i usvajaju ovu školu koja je bila na granici apstraktnog (Oto Logo. maketu. Mur želi da se ova skulptura ponaša u skladu sa prirodom.Taj princip arhetipa – pramodela ponašanja. stilizovana forma. ta ideja rupe je izazovna za vajare – kada se forma probije dobija se slobodni prostor. godine). Pogled je ukočen (sumerska skulptura). One su visoke oko 6 do 7m. one. liči na neki žičani instrument. naročito njegovi ležeći aktovi ovako deluju. treba je razumeti. Smatra da je skulptura klesanja – kamen je obavezan materijal. nabijeni snagom života. naglašene su njene polne odlike. on napušta ovakvo stanovište i usvaja bronzu. Nastavlja da istražuje zatvorene. U njegovoj skulpturi se pojavljuje praznina. nadrealna. kao i gips i glinu. naročito klasična. izlaže sa njima i prihvata nešto od njihove koncepcije. ne kao portret. a naročito je fasciniran materinstvom – to je možda ključni pojam koji se provlači svuda. Kao na praistorijskim figurama.HENRI MUR Pripada nadrealizmu. oble forme pune unutrašnje energije koja im daje život. Postaje član naše Akademije umetnosti (izložba u Beogradu 1959. Mur na tome insistira jer radi na problemu šupljine. Od Brankusija prima princip uglačanog oblika. Rođen je 1898. Bavi se prirodnom formom koja asocira na larvu (leptir se rađa iz slojeva čaure) .Ali godinama. otac je hteo da on bude muzičar.

kako da se oblači. bilderi i supermeni. poučen iskustvima dade i gestualnog teatra. on predmete nije ni stvarao ni zamišljao već ih je prosto uzimao iz realnosti kojom je okružen. roba. „Za razliku od pozorišta. luksuzna kola.popartu. Džems Rozenkvist i Klas Oldenburg. stripovima. Roj Lihtenštajn. kaže Karpov. Služeći se ambijentom. etiketama. gde da se zabavi. Lihtenštajn je radio monumentalne stripove. Pop-art je kao termin i kao ideja rođen u Engleskoj ali je početkom šezdesetih godina doživeo snažan razvoj u Americi. u jednom trenutku ili serijski. Pop-art je preuzeo ikonografiju koju je našao u medijumima ma sovne kulture: u džinovskim plakatima. Alen Karpov je. no vinama. u tim predmetima velikih serija koji pod stiču masovnu potrošnju i uče savremenog čoveka šta da jede i pije. Moram odgovoriti da ja to prihvatam zato što to postoji tu u svetu". i prenosio u dela bez ikakvog sentimentalnog i psihološkog podteksta ili namere. Godine 1959. Ta improvizovana akcija. predložio novi oblik izražavanja.šanje. naročito u Njujorku gde su nekoliko umetnika nezavisno jedan od drugog počeli da rade na način koji je bio blizak njihovom prethodnom iskustvu sa komercijalnom reklamom. hepening se može odvijati u samousluzi. pod gomilom dronjaka i u prijateljevoj kuhinji. pop-zvezde i rok-pevači. Vorhol platake i ambleme za Koka kolu i Kembel supu. hepening je pasivnog posmatrača pretvarao u angažovanog saučesnika u stvaranju dela. aparati za domaćinstvo. Italijanski kritičar Akile Bonito Oliva tačno je rekao da je američka civilizacija uvela jedno shvatanje potrošnje kao kanibalizma i tu glad (velike proizvodnje za predmetima potrošnje) ništa bolje ne ilustruje do masovni amblemi u pop-artu koje je proi zvela statistička mašta. hepening. reklama i stripova toliko je podržavana kao manir tako da se učešće umetnika najčešće svodilo na izbor predmeta. muzikom i telom umetnika. izgleda da on prihvata svoju okolinu koja nije ni dobra ni loša.POP ART Početkom šezdesetih godina. novom realizmu i novoj figuraciji obnavlja značenje slike putem predmeta ili odnos znaka prema označenom objektu a ne sam predmet. pretvorili su sliku u hermetički svet koji više nije bio u stanju da us-postavi komunikaciju sa čovekom. kaže u jednoj anketi Roj Lihtenštajn. Sve je tu: neonsko bilje koje raste po velikim gradovima. na uveličavanje ili umanjivanje već gotovih pro dukata masovne kulture. ali se čini bliži životu ".jedno drugo stanje duha. Na nastajanje pop-arta uticali su asamblaži neodade. Subjektivizam... ambalaži. neonskim reklamama. predmetima. zatim Robert Raušen berg sa Kombinovanim slikama i Džasper Džons koji je predmet pretvorio u sliku i time na metaforičan način ukinuo razliku između slike i života. on ga je fizički postavio u centar događaja i pokrenuo u njemu arhetipske slike u sloju kolektivno nesvesnog. „Pop-art gleda napolje u svet. dok se vozi autoputem. kada su apstraktni ekspresionizam i enformel bili pri kraju pozitivnog razvoja. Ništa bolje od ovih reči ne objašnjava programske 77 . Oni su otvori li put prvoj generaciji pop-artista u kojoj su vodeću ulogu igrali Endi Vorhol. Reč obnova treba u ovom slučaju uslovno shvatiti jer se u sva tri po kreta . Hepening je umetnost. Pop-art je pravi izraz potrošačkog društva i reklamokratije. filmski idoli i junaci stripa. što zna či da se ne radi ni o kakvom vraćanju na tradiciju i sta ra rešenja. filmovima. već drukčija . Obnova slike započela je s obnovom pred metnog značenja i ponovnim uvođenjem koliko-toliko realistički naslikanog oblika za koji je izgledalo da je trajno nestao iz moderne umetnosti. Stilizacija plakata. došlo je do spontane reakcije s kojom je oživelo interesovanje za predmet i figuru. Oni stoje između čoveka i sveta kao modeli stvarnosti koji prodiru u njegovu podsvest i opredeljuju njegovo pona. izvođena najčešće u surovim ambijentima velikih industrijskih gradova. Veselman televizijske reklame. Tom Ve selman. razaranje volje i poricanje svake konstrukcije i plana. podstakla je interesovanje za predmet. koji je pokušao da pokidanu komunikaciju obnovi i time slikarstvo akcije i negira i produži. svet izobilja i zastrašujućuh potrošačkih mogućnosti. Umetnikova imaginacija je svesno dovedena do nulte tačke.

mase. Slika može da podrazumeva najrazličitije upotrebne predmete. svi materijali su mogući. ne odgovara određenim konvencijama – sve zajedno oranizovano bez estetskog kriterijuma. Bez naziva DŽASPER DŽONS: Džons od najobičnijih predmeta pravi skulpturu. radnog i nasmeja-nog društva. Iskustvo kombinovanog slikarstva. papir. već izraz stvarnog izvora. Na primer. Ovo je prostorna instalacija. on ne slika istinu već komercijalne modele stvarnosti koji su propušteni kroz programske filtere potrošačke psihologije. naglašena vitalistička ideja. razglednice). Glorifikuju se svi oblici života. bez cilja.stavove pop-arta. Zbog toga bi se moglo reći da pop-art ne otkriva već prikriva stvarnost. ne uklapa se u kontekst. Doprinosi glorifikaciji potrošačkog društva. shodno ideologiji ready-made–a koristi (jastuče za igle. u stvari glorifikuje mit potrošnje i fetišizira subkulturu koja cveta u masovnim medijumima. robnim kućama i industrijama za zabavu. . uravnoteženost) – otvorena je za različite materijale. tapete. Da li su ti amblemi koje slika pop-art stvarni „životni sadržaji modernog čoveka". U tom pogledu on je vrlo blizak ruskom socijalističkom realizmu koji je svoje modele stvarnosti izgradio na lažnoj predstavi zdravog. Raušenberg koristi sve što mu dođe pod ruke. . AsamblažMonogram ne rešava problem volumena. Njegove kombinovane slike očigledno potiču od kolaža Kurta Švitersa. ROBERT RAUŠENBERG: Studirao je u Parizu. Potrošači mita identifikovali su se s takvom mitskom slikom najčešće zbog kompenzacije za svoj sumorni i ispražnjeni život. idejnog ili kritičkog stava. Prihvatanje stvarnosti samo zato što ona postoji dovodi umetnost u položaj da i ne želeći to. ili je njih morala da stvori jedna dezorijentisana civilizacija kako bi iz odnosa ljudi prema društvu istisnula i ukinula svoje prave probleme? V. Slika nije povlašćen predmet (sklad.Bez naslova – U kombinovanu sliku može da uđe sve što umetnik. nešto što ne odgovara. filmska industrija je iz komercijalnih razloga stvorila od Merlin Monro mit sreće. Delo nije povlašćen predmet.Monogram – Ni slika. ni skulptura. S njim smo dobili umetnost konstatacije i statističkog popisa stvarnosti koji se sprovodi bez emotivnog. Slikao mete i američke zastave u tehnici enkaustike. ni asamblaž. ali kao kreativni impulsi. Bimel je definisao pop-art kao antiplakatsku umetnost i kao „izraz pobune masa protiv elite''. 78 . a zatim u SAD koj Josefa Albersa. radosti i blistavog uspeha. Razglednice su u to vreme totalni kič. slobodno sklapanje. Proučava odnos umetnosti i života. nema koherentnog sistema.

Ističe želju za eliminisanjem umetnikovog ličnog pečata. mit o Merlin Monro razvio da fascinantnih razmera. ENDI VORHOL U početku je privukao pažnju usredsredjujući se na standardnu robu iz samousluga. sve to postoji oko njega. Ukinuta je mistifikacija koja je vezana za ime umetnika i tajnu umetničkog dela. Govorio je o tipičnim modernim spravama za mučenje. štampa njeno lice na panou u raznim bojama – multiplikuje njen lik. Ovu tehniku preneo je i u treću dimenziju. prošao je umetničke škole. tradicionalno je vaspitan. Prvi je govorio o električnoj stolici što je izazvalo veliki strah kod ljudi. Umetnik ne izmišlja nove predmete i prostore. Sve što napravi umetnik je umetničko delo. 79 . a stvara se pitanje tiraža. Roditelji su mu Poljaci. izaziva oduševljenje ili prezir. Sa ovom umetnošću nastaje pitanje originala. Mnogo više koristi ideologiju zvezda.Kembel supa – Ređao u galerijama. Veliki manipulator. ali od početka je imao jasan smisao za uspeh i kako ga ostvariti. angažovan na humanistički način. Kontradiktoran. o saobraćajnim nesrećama(radio je serigrafije na tu temu. Napravio veliki prodor u film i slikarstvo. Njegov potpis supu prevodi iz konteksta supe u umetničko delo. enormno velike dimenzije (3-5m) Potpuno industrijski se prenosi raster stripa i umetnikova intervencija je mala. kao i Vorhol. po njegovom mišljenju to se ne razlikuje od umetnosti – cilj je delo dovesti do potrošača. da budu jednako popularni.boce kokakole. stripove. dominantno mesto). koristi tržište za promociju i sticanje bogatstva. pravio reklame. Campbel supe. nova vrsta torture. POP ART – umetnost samoposluge.ROJ LIHTENŠTAJN Uveličava strip. kao u prodavnici. On odabira ikonu koju uveličava i postavlja u kontekst galerije. uvek isto. skulptura glorifikuje ideologiju besmislenih fraza. Lihtenštajn je. .

Kasnije ih izradjuje i od platna. a putnik je od čisto belog gipsa. ostaju grube. ALEN DŽONS Film . masovna kultura je tih 50-tih godina doživela procvat – mašine. Insistira na figurama i tipičnim gestovima. otvorio je radnju punu objekata izradjenih od obojenog gipsa. Mnogi od njih su predstavljali hranu – porcije sladoleda. Pokušava da bude kritičan. Figure su mu izlivene u gipsu po ljudskoj figuri. izaziva divljenje. u bioskopsku blagajnu. .Čuveni kolaž. delovi dobijaju trodimenzialnost.. Napravio je izložbu gde je predstavio različite oblike masovne kulture. cveta ideologija filmskih zvezda. ne ide do kraja sa poistovećivanjem sa masovnom kulturom. One se zatim postavljaju u stvarni ambijent – lift. Tvrdio je da se umetnost mora uključiti u te tokove ako hoće da opstane. ŽORŽ SEGAL Nekoliko godina je saradjivalo sa Kaprovim. iako modelovane iz života. kao kolaž. kao parodija na artikle iz jeftinog restorana. 80 . Figure medjutim. što je možda razvilo njegovo interesovanje za skulpturu kao celoviti ambijent. Imao je ideje za spomenike po Njujorku.Šta je to što moderan stan čini različitim od drugih?. . stripovi. da ukaže na društvene anomalije. u Americi se su se stvari potpuno promenile. POP ART U BRITANIJI: RIČARD HAMILTON Britanski umetnik. za tezgu.Radoznala žena – Koristi različite fragmente. filmovi..Izlazak iz autobusa – Rekonstruisani čitavi ambijenti. Zadržava distancu u odnosu na masovne ikone. Merlin Monro je jedna od takvih zvezda. Pravi metalni delovi autobusa. nedovršene. masovnu histeriju. ili komadi kolača grubo modelovani i drečavo obojeni. sendviči. uzor.KLAS OLDENBURG 1961.

led. i 1963) izložio osnovna načela pokreta. 1961. teori ji. industrijska i preplavljena reklamama. i ta tehno loška čistota održava nužnu ravnotežu između metafizičke dubine njegovih dela i industrijskog vremena u kome su nastala. pa prema tome mogu i da Iv Klajn tvrdim da moje slike predstavljaju poet ska zbivanja ili. do 1971. mada je taj antiumetnički gest u novom realizmu dobio drukčiji karakter. Oni su zajednički izlagali od 1960. Kod drugih majstora novog realizma koncentracija na predmet je daleko određenija tako da se 81 Kristo. „Ja mislim. Sezar. pa i u ličnom životu. Novi realizam je produbio krizu slike i zato se obratio drugim izražajnim sredstvima. vatru. kao kod Dišana. odbijanja i polemike. metodu. u čemu se novi realizam bitno razlikovao od dade. Restani je rekao da novi realisti „prikazuju realnost u različitim aspektima njenog izražajnog totaliteta". pakovanja . slobodnog kretanja.devojke namazane bojom koje ostavljaju otisak na platnu . Klajn je koristio svako sredstvo da pigment veže za podlogu: vodu. On je pokušao da novom obradom stvarnosti i drukčijim shvatanjem realnosti obnovi pokidane veze između umetnosti i čoveka. jer je savremena priroda mehanička. Njihov redimed nije izraz negativnosti. već pozitivno umetničko sredstvo. a duhovni vođa grupe i njen teoretičar bio je Pjer Restani.NOVI REALIZAM Paralelno s američkim pop-artom u Evropi se razvijao novi realizam. i Kristo. Klajn je bio granični slučaj u načinu mišljenja koje umetnost ne vidi ostvarenu samo u slikama. pakovani i lepljeni. Sve sa ciljem da se otkri ju „nova usmerenja u prirodi.zatim prazne prostore i sopstveno telo u akciji. živo telo. Iv Klajnje koristio modele kao „žive četke" . s tim što je on postavljen u agresivan ili kritički kontekst i izražen u obliku asamblaža i smislenim radom u prostoru. Uzimanje predmeta s otpada i njegovo uvođe nje u nove konstrukcije i skulpturu ukazuje na praksu dadaizma. Postavljeni u serijama i nizovima. a u plavim monohromima uspeo je da stvori čiste metafizičke ikone. koji je u tri manifesta (1960. pumpu. one su ćutljivi i stoički svedo ci samog postojanja. predmeti su promenili svoje prvobitno značenje i povratili svrhovitost u umetničkom delu. već i u idejama. mada je postojala velika i bitna razlika između ove dve umetnosti u ikonografiji. Ali. Arman. okrenute kosmosu i univerzumu. napisao je pred smrt. Stvarnost svakodnevnog života postali su sada fabrika i grad". Novi realizam se pojavio u vreme krize enformela kad je slika prestala aktivno da deluje na društvenu svest. presovani. a sa njom i estetsku vrednost. koji su i kao pokret i kao čvrsto povezanu grupu stvorili Iv Klajn. što praktično znači da je stvarni predmet u centru njihovih istraživanja. koje za vreme slikarske inspiracije predstavlja plamen poezije u svom sagorevanju". S takvim namerama novi realizam se teorijski približio pop-artu. U tom pogledu on je bio preteča konceptualizma ali i poslednji veliki romantičar koji je imao poverenja u nadahnuće i slikarski senzibilitet. projektima. tehnologiji i stavu prema svetu i životu. Tingili. bolje. Kurta Švitersa i Marsel Dišana.

Duhovit. Kvantitet je u suštini jedna struktura koja se na različite načine ponavlja u svim oblastima života pa i u umetnosti. do geografskog lokaliteta (Upakovana obala 1970) može biti spakovan i proglašen za umetničko delo. 82 . mašinu za pranje sudova. od upotrebnog predmeta (Upakovani časopis Life 1962) preko arhitektonskih zdanja (Uakovana fontana 1968). „Kvantitet je izraz našeg vremena. kakve su Armanove akumulacije ventilatora ili revolvera. U Milanu predstavljen novi realizam. kaže Jan Tingili za svoje zarđale gvožđurije i apsurdne mašine. Njegov čin pakovanja je prazan i hladan postupak koji ukazuje da svaki objekat. zgrada pa i prostranih ambijenata. neodadom i land artom. sa maštom se može učiniti sve što se hoće". Nagomilavanjem jednog istog predmeta postiže se svojevrstan reljef. Međutim. gužvam nomoću prese. postojao je i angažovaniji stav. kao što se rukama gužva papir. Po demografskoj eksploziji. kvantitet je aktuelni izraz". količinom predmet se poništava kao predmet. „Želeo sam da podsećam ljude na njihovo životarenje . po proizvodnji. Sezar PJERO MANZONI Italijan. ja sam mašina. u ateljeu ili na groblju automobila. ja sam jedno s njom. Kult novog predmeta bio je počeo da se stabilizuje. Njegov rad se povezuje sa novim realizmom. Najznačajnija izložba zvala se ''40 stepeni iznad DADE''. kako to radi Kristo sa pakovanjem objekata. Želeo je da ideju realizma dovede do apsurda. ta nagomilana masa. frižider. po rasipanju. otkrio i pretvorio u estetičku kategoriju. po svim tim industrijskim pojavama. jer to je baš bilo vreme kad se Evropa ba cila na mašinu za pranje rublja. kaže on. U glavi ja presujem. Pravo iznenađenje i šok je izazvala Tingilijeva mašina U čast Njujorka (1960) koja je posle besmislenog rada u dvorištu njujorškog Muzeja moderne umetnosti eksplodirala i uništila samu sebe. Sezar je uveo drukčiji postupak u ostvarivanju kvantiteta: mehaničko presovanje koje se obavlja na otpadu. Na taj način oblik je izmenio prvobitno značenje. koja se uklapa u socijalni milje naše epohe. Novi realisti su imali nekoliko izložbi. „Kompresije su za mene. izražen u obliku ciničnog kriticizma. Sve što izađe iz umetnika je umetničko delo – u konzervi spakovan izmet umetnika. uvlačim se u te vilice. Nju je novi realizam video. ruši se njegov identitet ali novu izražajnu snagu dobija sam kvantitet. KRISTO Razradio je zamisao pakovanja 60-ih godina. činjenica da mogu da mrvim. pretvaram se u vilice koje mrve metal.pomoću njega neposredno utiče na stvarnost. veli Arman. televiziju. put u srce tehnologije.

velikog razočarenja i depresije. slikarski su obrađeni na izuzetan način. FRENSIS BEJKON U isto vreme kad i Dibife u Francuskoj. koji 83 . ali i da u tom deformisanju ona na kraju ponovo dođe do svog izgleda"). bez suvišnih opisa. sažeto. koloristički prefinjeno. Ticijana i Van Goga . narativnih i simboličnih. dok je nova figuracija okrenula sliku prema vremenu i prostoru. Mesarnice s obešenim polutkama i rascepljenim truplima. kao što je to slučaj sa kadrom iz filma Oklopnjača Potemkin. potpuno uklopile u atmosferu hladnog rata. Za takve metamorfoze kroz koje je prolazio oblik na njegovim Study After Velasquez's Pope Innocent X slikama veliku pouku je našao u starim Mejbridžovim fotografijama u kojima su prikazivane faze pokreta. leševi. triptih Nova figuracija nije slikarski pravac u užem smislu već skup nekoliko različitih slikarskih izraza. uvodio ih u nove kontekste i čak uspeo da stvori posebnu ikonografiju sa tragičnim sadržajima. kojs su se. u Engleskoj je stvarao Frensis Bejkon. kao što je fotografski predložak igrao značajnu ulogu u njegovom stvaralaštvu. one se razlikuju po koncepciji tematskog repertoara i shvatanju funkcije slike: klasično figuralno slikarstvo je udaljavanjem od života završilo u krajnjem estetizmu. U svom slikarskom jeziku Bejkon je naročitu pažnju posvetio deformaciji koja nastaje prilikom kretanja („Ono što želim da učinim jeste da deformišem stvar da bude daleko od svog izgleda. Bejkon je studirao stare majstore .NOVA FIGURACIJA Nova figuracija na početku šezdesetih godina nije prost nastavak realističke umetnosti. On je izašao na glas odmah posle rata sa ciklusom slika na temu raspeća.Velaskeza. Nova figuracija je svoje prave izvore pronašla u radovima Frensisa Bejkona. bilo da ga je uzimao kao model za određeni tip formi.i slobodno parafrazirao njihove teme. deformisane glave i ljudski krik. kao metafora. Raspeće. bilo kao zamenu u slikanju portreta jer se tako može koncentrisati na čoveka a da on nije prisutan. socijalnim i političkim problemima.

84 . .Goveđe polutke – motiv koji se ponavlja (Rembrant) U Jugoslaviji – beogradska grupa MEDIALA koja se zalagala za metafizičko slikarstvo po uzoru na renesansnu umetnost. bez obzira na to koliko su oni deformisani.imaju zajedničku oznaku u korišćenju čovekovog lika kao medijuma za uspostavljanje odnosa sa životom i istorijom. Ta ikonička predstava proizašla je iz ubeđenja da slikarstvo ne može izgraditi svoj jezik bez predmeta i čoveka.

ali je u njemu. nadrealisti. Braku i Ležeu (to su bile već retrospektivne izložbe). u stvari. Ona je to što ne liči ni na šta. što ništa ne izražava". formi. u kome vlada hladan rat teško je nastaviti utopističke ideje. bilo kaligrafijom ili ređanjem različitih struktura materije. preko lirske apstrakcije u Francuskoj (Vols. shvaćena kao forma iz koje izvire jezik kao bitno sredstvo komunikacije. odnosno svoju stalnu tržišnu vrednost i samim tim elitni status. sličan. Koreja.između umetnika i platna mora da bude što manje 85 . Tapies. Argan je istakao da je enformel stanje krize. Feito. liniji. što ništa ne predstavlja.. već široki pokret koji obuhvata različitu stvaralačku praksu: od slikarstva akcije u SAD (Polok. estetičku i etičku funkciju. Saura. već mnogo dublje psihološki. mnogi umetnici (cela Bauhaus škola) se sele. na golu egzistenciju akcije. da „uđe u platno" i postigne jedinstvo između svog duševnog stanja i fizičkog pokreta. Krenulo se opet od iskustva kubizma. Rat su dobile savezničke trupe a izgubile snage hitlerovske koalicije. Umetnost nema više šta da traži u toj stvarnosti. sa nadom da će se njihova vrednost povećati kroz pedesetak godina. Sa nacionasocijalizmom. koje su.APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM I LIRSKA APSTRAKCIJA (ENFORMEL) 1945. kao u klasičnom poretku. bio poražen čovek. Alžir. Više nisu postojali umetnik i realnost. Marks Ernst. Enformel ili apstraktni ekspresionizam nije slikarski pravac u užem smislu reči. Bazen. Pol Valeri je (Moj Faust) pred smrt zapisao: „Realnost je apsolutno nekomunikativna. Slikarstvo je postalo čin i akcija. odlaze i pisci. bilo metodom dripinga. „odrekao se jezika da bi sebe sveo na čisti čin". Matje. Ključne izložbe su posvećivane Pikasu. Amerika je netaknuta kapitalistički utvrdjena zemlja. Takav sistem doveden je u pitanje i obezvređen za vreme drugog svetskog rata i odmah posle njega. Gorki. Tako i umetnost dobija novu. beže u Ameriku. predlagali A. Svekolika humanistička tradicija ličila je na razbijeno ogledalo čiji parčići nisu više mogli da se sastave u koherentnu celinu. Mišo). i to „krize umetnosti kao evropske nauke".ideja da se delo spontano stvara jako je važno posle Drugog svetskog rata. muzičari. Kad se rat završio pokazalo se da se svet nije izmenio samo geopolitički. Misli se da umetnost mora napustiti predmetnost. on se bitno izmenio. već samo on i stvarnost u njemu. Pit Mondrijan je tamo. De Kuning. u novom razrušenom drustvu. Sam čin stvaranja je automatičan. podrazumevajući pod tim čisto evropsku tradiciju u kojoj je umetnost oblik saznanja koji spaja njenu društvenu. pošto postoji paralelno i nezavisno od nje. funkciju. do slikarstva materije. među njima i jedna grupa jugoslovenskih slikara. Dali. Rotko). Breton. a okrenuti se boji. pre svega. Amerikanci kupuju još u XIX veku dela velike umetnosti. Kako se u umetniku ugasila potreba za realnošću tako je iz slikarstva nestala potreba za formom. u doba velikih moralnih i političkih kriza i permanentnih ratova (Indokina. Evropa je razrušena više nego posle I svetskog rata. Kina. Enformel je zato nju odbacio u korist materije. na ono što umetnik radi onako kako radi. Po prvi put se dešava da Pariz gubi prvenstvo i centar umetnosti i premešta se u Njujork (MOMA – Muzej Moderne Umetnosti). ali samo sličan onom metodu koji je u manifestu nadrealizma zamislio Andre Breton . godine završen je rat. Pažnja javnosti je na kubizmu jer se mislilo da je on sinteza XIX veka (Sezan) i svedenosti (geometrijske forme). robnu. Cilj umetnika je da stvori evokativnu a ne reproduktivnu sliku. Tobi. naročito u drugom talasu enformela.Ključna figura za nova istraživanja je Vasilij Kandinski (u Parizu je osnovano društvo apstraktnih umetnika). Pol Kle . Buri.. bez kontrole i plana izgradnje. U toj tradiciji umetnost je. A. oslobodilački ratovi u Aziji i Africi). Kleu je mnogo važniji sam čin kreacije od konačnog umetničkog dela.

postavila je u prvi plan fenomenologiju akta slikanja koja sadrži tri osnovna elementa: brzinu u stvaranju. Polok je doživeo tragičan kraj. s jedne strane. Ove karakteristike upućuju na metode nadrealizma. šta se sve u širem smislu može shvatiti pod pojmom enformel. odsustvo pret hodnog razmišljanja i nužnost podsvesnog stanja kon centracije . društva i postojeće umetnosti. on se intenzivno druži sa Špancima i uključan je u ideju o automatizmu (nadrealizam). Enformel je umetnost destrukcije. a i dolaskom u SAD. divlja zemlja). Osloboditi se predmeta značilo je osloboditi se .estetičkih i konstruktivnih prepreka.prirode'. Sve slike do 1940. Slika nastaje brzo i završava se pražnjenjem gestualne akcije.grube i teške. za razliku od zapada.Muškarac i žena – Uticaj Pikasa. slobode „praznog" i praznine. ENFORMEL ARSHIL GORKI Veza izmadju Pikasa. Upoznaje meksičke slikare i zahvaljujući dugotrajnim diskusijama upoznaje barok. Rozenberg kaže da je ovo bilo povlačenje. a s druge. odnosno njegovim idejama o strukturi boje. evropskog nadrealizma i enformela. jer je uvek bilo važnije obezbediti egzistenciju. . Iz razaranja svih klasičnih vrednosti trebalo je da se rodi novi tip koja je izvršila značajan uticaj na zapadnu umet nost. Polok dolazi u Njujork u kome vlada ekonomska kriza i postaje pravi marginalac. On u svojoj prvoj fazi slika blisko El Greku. su mu spaljene u požaru njegovog ateljea. Max Ernsta i ponekad na Miroa ili Masona. kao zreo čovek.blizak je Deloneu. već krajem 30-ih. odakle Polok potiče.Kestenjasto je petlova kresta.nadrealističko osećanje za organsku fantaziju HANS HOFMAN Studira u Parizu. na filozofiju ze. on je od svog platna hteo da stvori svoj svet. da bi do 1940. opet otvara drugu skolu u NY. lirskoj apstrakciji. koji je mahom pustinja. Pod uticajem Sezana i Pikasa. . simbol novog američkog slikarstva. 1920. ali je pokušavao sa najslobodnijim vrstam automatskog slikarstva. koja podseća su na Pikasa. DŽEKSON POLOK Najveći predstavnik apstraktne ekspresivnosti. Ta ličnost je mogla da se potvrdi i spase od otuđenosti jedino uništavanjem svega što je podsećalo na realni svet. Nova metodologija u slikarstvu akcije. Usamljeni umetnik nije želeo da promeni svet. ali ispunjene vlastitom nervozom i brutalnom energijom. Najveću pažnju je poklanjao konceptima strukturalne slike na arhitekturalnim principima baziranom na ranom kubizmu. Njegov otac je radnik i farmer i Polokov život je mukotrpan. ali ubrzo. njegove slike izražavale izvestan stepen stvarne ili nagoveštene figuracije. Kao dobar pedagog drži skolu u Minhenu oko petnaest godina. To ga je pokrenulo i shvatio je da umetnost 86 . Uposlednjoj deceniji crteži su mu postali slobodno ekspresionistički u apstraktnom smislu. ona je psihičko rasterećenje i neposredno. direktno ostvarenje ličnosti na platnu. tašizmu. On dolazi iz tipično američke porodice (obala je kulturno prosvećenija. bez programiranih racionalnih ciljeva. bez konstruktivnih namera i ideja.

Poslednjih godina se bavio problemima figure na crtežu i slikama služeći se crnom bojom.Poseduje ogromnu strast za crtanjem i radi male. snažni – emotivni naboji posvesti. nešto opasno(po učenju Frojda). 87 . nastaje niz remek dela.tih (1943 – 1950) počinju dripling slike. žutim i plavim – Kod Poloka element slučaja ili intuicije igra značajnu ulogu. iluzije prostora. energiju. crno bele skice. Platna su ogromna (3x3m).tehnika koja podrazumeva industrijsku. U slici više nema kompozicionih zahteva. Presudno je što Indijanci slikaju po pesku. Platna su ogromna. godine. staklo. FRANC KLAJN Do 1950 figurativni slikar i slikar urbanih scena osenčenih realizmom. -Driping. godine. Ali. fragmente u kojima studira pojedine motive ili prostorne odnose.podrazumeva spontan naboj koji treba osloboditi (umetnost – slobodan diktat misli. Time postaje zreli apstraktni slikar. Uvećava te skice i uočava implikacije koje su izgledale kao slobodne apstraktne predstave velikog formata. dela bez naslova ili opisni naslov: Slika postaje ambijent. On igra oko platna. ali kontrolisani potezi kičicom. necenzurisan nikakvim kriterijumima). monumentalnih u razmerama i koncepciji. za njega nije važno što prikazuju tela. hrapavi. već je za njega žena i predmet divljenja i demon. Već početkom 40.. Nazivi dela su mu slučajne asocijacije. na kraju u napadu destruktivnih impulsa. Smatra se da je slika gotova kada se iscrpi sva energija.) je od značajnog doprinosa apstraktnom ekspresionizmu.. Misli se da je to preuzeo od Masona. koristi i velike četke na štapovima. . Ta individualna forma izraza (1949-1950. jako je frustriran i nezadovoljan sobom. platno je dole. ali on ih opseca. slično tradiciji Munka. arhitekturalna struktura i nsistiranje u fakturi boje. Polok kreće u čitanje Frojda i Junga. Polok kao kopču sa lokalnim tlom nalazi kod Indijanaca. kada se vraća i slikanju sa četkicom. De Kuningovi gestovi su agresivni. emigrira u Ameriku 1926. Za njega je jako važan gest. kompleks koji je okružio posmatrača opkoljavajući ga sa svih strana. VILIJEM DE KUNING Holanđanin. Oni tako vrše komunikaciju sa duhovima. prši četkicu i njom pravi najzamršeniji splet linija. Krupni. razređenu boju. Duboko prožet tradicijom zapadnog slikarstva od Rembranta do Goje. pod alkoholom. Radi seriju posvećenu ženama.Srebrno sa zelenim. snažna. ubija se u saobraćajnoj nesreči 1956. Slika se svela na boju. Nekad je tu i ono oko slike – pesak. Od 1955.

da bi posle intervencije prijatelja bio spasen. Ona je izazvala potres jer Vols nudi nepretenciozan stav prema umetnosti. Otac mu je bio jedan od najvažnijih državnih činovnika. lišen bilo kakvog anatomskog znanja. grebao i škrabao čime je dao značajan podstrek razvoju enformela. U logorima radi mala dela (crteži i akvareli) – veličine dlana – intimne beleške. nije želeo da postane profesionalni slikar.zatim je tu materiju razvio i nanosio u visokim pastama. dolazi iz Barselone u Pariz. poznaje botaniku. Stvorio je veoma ličan izraz u kome su do kraja porušene sve zaostale norme klasične estetike. Prijatelj je sa mnogim slikarima Bauhausa. Međutim. galerista mu donosi platna i on 1947. spontano. krpe. Neki misle da su to Volsove vizije i halucinacije. Po dolasku Hitlera on dolazi u Pariz. Već 1946. slamu. na svojoj izložbi on je prikazao model slike koji je kasnije razvijao nekoliko godina: preko guste i fakturirane paste. Umesto njih u sliku je uveo materiju i materijale. Uglavnom se pojavljuju biomorfne forme (cvrčci. svetlo-tamnu modelaciju. on pred kraj života živi samo na rumu. geologiju. ugreban ili izveden belom linijom. oslobođeno civilizacijskog nanosa. naivan. inspirisan radovima umobolnika i dečijim crtežima. gotovo sve koje je mogao da pronađe neposredno u svetu oko sebe . čisto. bitumen. ali njegova namera nije postojeća forma već revolt.LIRSKA APSTRAKCIJA OTO VOLS Rođen u Berlinu. lišće. bez stava. slika je prestala da se brine o estetskom i lepom. gusenice). on mu pravi izložbu. god. Jedan galerista preko veza saznaje za njega i 1945. eksperimentu. smolu…1956. hartiju. ANTONI TAPIJES Španac. u kojima saopštava napetost. muzičar. a istraživanje primarne forme. 88 . a Vols zoolog. strahove. godine dobija nagradu na bijenalu i njegovo delo je podstrek za naše umetnike (Miću Popovića) koji se šezdesetih okreću apstrakciji. sem tog jednog izleta u fazi „teksturologija". bol. pravi izložbu – ŠOK. Posle velikog uspeha. ali kad počinje rat on je po logorima. slamu. Neki ovakav život povezuju sa filozofijom žena. Poučen Volsom. ŽAN DIBIFE Neobična i složena lirska ličnost. Dibife je ostao prevashodno figuralni slikar posebne vrste. plastiku . Koristi lepak.zemlju. stabilnu formu i stare funkcije boja i crteža. postavljao je crtež ljudske figure. garež. On je potpuno odbacio prostor. Time se Dibife na ciničan način osmehnuo profesionalnoj umetnosti. koja podseća na ispucalu zemlju i zgužvane gradske asfalte.

Mesec. Umetnici posle drugog svetskog rata. Cilj im je bio da postignu sto veću neposrednost i automatizam u postupku. jedan figuralni zapis ameboidnih formi (Noig1oire) koji je izvršio znatan uticaj na novu figuraciju Dela Pol klea su ga najviše privlačila. Art brut – označava sirovo umetničko delo koje stvaraju ljudi neiskvareni umetničkom kulturom. bez racionalne kontrole. ali taj isti izraz se pojavljuje u KOBRI. Kobra je grupa nastala spajanjem naziva gradova: Kopenhagen. Dibifeova slika postaje reljef.dovelo ga je do slika ludaka i naivnih. ostvarili nesvesne impulse. Oni su zajednički izlagali od 1948.. kako bi što direktnije. Dibife. Krava Slike iz tog perioda su slobodni apstraktni oblici. Sunce. a cilj im je bio da postignu što veću neposrednost i automatizam u postupku. nespokoj.. grubu u izrazu i sumornu u poruci. ali se ne vraćaju na tradicionalan izraz. maska. praistorijske ili primitivne umetnosti. bez racionalne kontrole. Upotrebljavali su jake čiste boje. tekstovi beli na crnoj podlozi. 89 . Njihovo slikarstvo zasnovano je na naivnom. do 1950. nepismenih ljudi. pojednostavljenom.T elo i duša nisu ni skladno povezani ni međusobno usaglašeni. a najmanje sinonimi. Boje su vedre i vesele. Prvo je radio panorame Pariza i Parižana. Objedinjujući princip im je bio : doktrina o potpunoj slobodi apstraktnih izražajnih formi. smatraju da umetnost treba vratiti iskonu. zvezde. a ne iz tradicije klasične ili moderne umetnosti. kako bi što direktnije. Početkom šezdesetih godina figura je još više degradirana i crvenim i plavim crtežom svedena na automatski zapis.Osnovao je Karel Apel kao eksperimentalnu grupu. Služili su se nekom vrstom predmeta ili figuracije koje su obično vodile poreklo iz folklorne. ostvarili nevesne impulse. tako da autori izvlače sve iz sopstvene svesti i podsvesti. a ljudi crtani u dečijem maniru. Kamenčići tačnije jednu vrstu teme koju obradjuje veći deo godine (krave. Za njih podražavanje ima mali ili nikakav značaj. kako su to verovali slikari Kobre. Koristili su univerzalne arhetipske simbole života – ptica. belo.Radi knjižice crteža sa tekstom. tražeći nove forme eksperimentalnog izraza protivne Mondrianu i De Stilu. Brisel. Dado Đurić ga je sreo 50-tih i Dibife mu je pomogao da se probije. dečje. On ih je sakupljao i stvorio veliku kolekciju art brut koja mu je dugo godina služila kao podsticaj i nadahnuće za sopstvenu sirovu umetnost. počinje da pravi 3D objekte – crno. U tom pogledu i njima je uzor bio Dibifsov art brut kao što su ih metode psihičkog automatizma približile akcionom slikarstvu. velikom Kleu i Munku. Amsterdam. već totalno razdvojeni. u Parizu. Nunc Stans. vrata…). KOBRA Enformel je za mnoge nihilizam. Crveno i plavo na beloj osnovi. crveno i u tim formama traži imaginarne pejzaže. Dibife. karikaturalnom crtežu i kompoziciji. sa samostalnim životima. Oni prihvataju figuraciju. Radi serije slika. sa akcentom na gestu kičice.

kućice). KOBRA se raspada posle nekoliko godina. njegove instinkte.Ne može se izra ziti način čistog psihizma. Ova spontana događanja umetnik ne sputava. drukčije rečeno. veliko platno. Alešinski insistira na crtežima dece. 90 . Najveća pažnja posvećena je radu tela. Alešinski koristi i dečije oblike igara (školice. Pomoću fizičke spontanosti trebalo je otkriti vitalne izvore bića.. Vidljivi su svi potezi četkom. most. energija i td.Daleko od iza – 50-tih godina. to ja izraz automatizma. Ovde vidimo biomorfne forme. izlažu i misle da rukopis nosi specifično obeležje. KOBRA radi velike formate. Jako je važno iskustvo Sartra i filozofija egzistencijalizma (apsurd čovekovih napora u ovom svetu). KAREL APEL Radi figure i portrete u linearnom i kolorističkom entuzijazmu. Alešinski kasnije prihvata da rukopis bude objektivan izraz – 60tih su moderni smisleni ili besmisleni tekstovi. skakanjem. intenzivnu boju u velikim površinama. koristi industrijsku.. spontanost. PJER ALEŠINSKI Glava . padom. njegova duša". fizič kom rukopisu koji se ostvarivao na različite načine: maksimalnim angažovanjem motoričnih funkcija tokom slikanja. letom. tako da se slikarstvo na početku pedesetih godina sasvim približi lo onom idealu koji je izražen u jednom od slogana Kobre: „U umetnosti nema pristojnosti: umetnost — to je neukrotiva želja". godine: . Dinamičko slikarstvo.. igrom. . Apel je smatrao da je najvažnije sačuvati izvor.Glava – Galerije još uvek žele male formate.Asger Jorn je definisao svoj stav 1948. ili. Psi hički automatizam organski je spojen sa fizičkim automatizmom. . Kakva je realnost na kojoj se zasniva misao? To je ljudsko telo.Zeleni balet – Ova platna podrazumevaju debeli pastu. Ono što njega izražava jeste fizička akcija koja materijalizuje misao. direktnom upotrebom sopstvenog i korišćenjem tuđeg tela. AZGERN JORN Jorn i Apel su neobuzdani u svojoj nedisciplinovanoj sintezi forme i blistave boje.

On je potpuno racionalizovao kreativni čin. što je najintimnije vezano za rad. koje nije ni psihički izuzetno ni društveno izolovano. Dok je enformel bio u zenitu. Sem reda oni su predlagali i nov način gledanja tako da je početkom šezdesetih godina s velikom tehnološkom revolucijom došlo do kvalitativnih promena i do jasne orijentacije ovih tendencija prema novoj optičkoj umetnosti. pozitiv-negativ. Za njih su geometrijski oblici i forme zbog svog univerzalnog karaktera izvanredno sredstvo u komunikaciji između ljudi.OPTIČKA UMETNOST Paralelno s enformelom. Erbenu. Ti me smo. Mortenzenu i grupi umetnika oko Galerije Deniz Rene. za razliku od razorene forme. kompjutersku i mehanografsku umetnost.. Devana. traganje i stvaralaštvo svih ljudi njegovog vremena”. zasnovana na principu elite i status kvoa nejednakosti. jer su nastajali kao rezultat privilegija određenih klasa. novi industrijski dizajn (škola u Ulmu). daleko od dela u koje je slikar izlio svoje komplekse. „Umetničko delo. kaže Vazareli. u isto vreme identična i dijametralno suprotna: slika-ogledalo. u stvari. Dva dela su kvalitativno ista. Belo i crno to je neuništiv gest umetničkog uma i dugovečnost dela u njegovoj originalnoj formi". neokonstruktivizam itd. Van Desburga. najpre je i iznad svega sredstvo da se ljudi međusobno povežu. Maksu Bilu. uspostavljen čvrst poredak geometrijskih oblika. odbacio romantično nadahnuće i opredelio se za program koji sadrži matematičku kodifikaciju celog procesa. Tu fazu posle enformela obeležilo je delovanje V. Slika postaje pre svega majstorska konstrukcija koja je razrađena svim onim što je u umetniku nepromenljivo. Ista kompozicija rešena u belom i crnom daje mi automatski drugu kompoziciju rešenu u crnom i belom. kada su se njeni oblici stalno razvijali i usavršavali. Da i ne. Svetlost-boju Vazareli je potpuno razvio u fazi „planetarnog folklora". Njihovo je delo bilo suprotno anarhiji i destrukciji enformela. ushićeno. razvijalo se i drugačije shvatanje slikarstva u kome je. To je binarni jezik kibernetike koji stvara plastičnu banku u elektronskom mozgu. „Odavde je počelo moje otkriće. ne može više da bude naša". svoje čireve i svoje tajne bolesti. Vazareli je predložio novo shvatanje umetničkog dela. tako da su njene ideje prodrle u luminoplastičke eksperimente. Za razliku od naglašene individualnosti i česte igre slučaja u apstraktnom ekspresionizmu i enformelu. zahvaljujući Jozefu Albersu. “Umetnost starog sveta. već čvrsto spojeno s vodećim strukturama tehnološke civilizacije. U suštini težište je uvek na programu koji može da se sprovede u različitim prostorima i različitim 91 . Kupke i istraživanja Bauhausa i De Stila. onim što je najsvesnije. geometrijska apstrakcija je potisnuta.. Ono je u novim uslovima produžilo ideje Mondriana. Optička umetnost je na nov način postavila osetljiv odnos između umetnosti i društva. zdravo. Ž. V. J. vodećeg jezgra Novih tendencija i stvaralaštvo francuske Grupe za istraživanje vizuelnih umetnosti. zatim u permutacijama (1965) i u novim strukturama koje se zasnivaju na heksagonalnoj perspektivi i aksonometriji. Agama. Sa umetničkog dela treba skinuti auru izuzetnosti i neobičnosti. Belo je za njega zajednica boja ili svetlost. Belo i crno. S raspravom o optičkoj i kinetičkoj umetnosti nalazimo se u samom jezgru geometrijske apstrakcije koja je šezdesetih godina doživela izuzetan istraživački podsticaj. kaže Vazareli. Sota. VIKTOR VAZARELI Povodom samostalne izložbe 1955. dakle. Vazareli je objavio Žuti manifest (štampan na žutom papiru) u kome je obrazložio nov način svog rada koji se oslanja na sistem crnobelog odnosa. kaže Devan. a belo i crno su maksimalni kontrast ili dualizam.Slikarstvo i skulptura u klasičnom obliku bili su za njih anahronizam. Vazarelij a . crno je ništavilo boja ili senka.

Slično Mondrijanovom Bugi-Vugiju. na jednoj a svet na drugoj strani. trougao. I ovde je posma trač aktivan saučesnik. da ih zasitim optičkim efektima. u kome se na različite načine ostvaruje ideja kretanja. Zahteva da posmatrač bude aktivan i da gleda iz različitih uglova. Koristio je zakonitosti perspektive i projektovanja u kojima se stalno čini da se gradi ispupčenje. ali je išao na akademiju u Francuskoj. JAKOV ADAM Iz Palestine. Time se istraživanja prenose na prostor. apstraktni ritmovi. slavi nauku. čak i nezavisno od umetnika.medijumima. a posmatrač se šeta. On daje jos jedno rešenje istraživanja prostora. Sve je statično. niz radova bliskih Vazareliju. to je zakon koji kaže da se takvi predmeti najlakše uočavaju. „Čovek više nije. već da im ukažem da nas plavi trojstvo: prostor — vreme — materija". 92 . a tu punoću ja bih hteo da ispoljim svojim delima koja nju obavijaju. s tim što se on kreće oko dela i u kretanju percipira njegove različits oblike. pomoću kretanja posmatrača. postao državljanin Francuske. Posmatrač. tamo je završio školu. da uvek bude kvadrat ili trougao. Uradio je mnoga dela širom sveta (kongresne dvorane. Neguje apstraktnu umetnost. slika. RAFAEL SOTO Jezus Rafael Soto gradi tako osetljive konstrukcije od žica ili plastičnih materijala da se one pokreću na atmosfersku promenu ili na dodir. krug. u zavisnosti od ugla posmatranja. vidi različite slike. Vazareli je 1959. Precizan sistem nanošenja boje. Autor je plakata. Šah je savršenstvo vizuelne predstave. Varirajući ih i gradeći sistem mreža. kao u šahu – to i jeste ideja. kaže Soto. Vazareli je proučavao je Mondrijana i Nađa. ali je ovo matematički precizan čvrst sistem. Došao je na ideju da modul izgradi precizno. Njegovi objekti su konstruisani pomoću obojenih rešetki (obično pleksiglasa) postavljenih tako da se sa promenom ugla sagledava uvek nova forma. dobio je bezbrojan univerzum i stalno nove mogućnosti. Ovo je bilo plodotvorno otkriće. Cetrdesetih godina otkrio je da je dovoljno koristiti tri osnovne forme: kvadrat. računa na preplet. Koristi preparirane kartone i platno i pravi harmonike velikih dimenzija i na njima varira različite bojene pravougaonike. Nije reč o tome da ljude napravim ludima. što znači da posmatrač aktivno učestvuje u oblikovanju dela jer mu neprekidno menja izgled i vizure. kao što kretanje multipla pokreće posmatračevu plastičnu maštu koja nastavlja sama da stvara i kombinuje oblike i forme. instalacija. Insistira na zakonitostima i principima nauke. Kretanje svetlosti i formi je osnovni cilj optičke umetnosti kojim se ona transformiše u kinetičku umetnost.igre forme i boje. U duhu apstraktne umetnosti. On je u ispunjenom prostoru.ambijentalne celine) sa modernim detaljima.

93 . Koristio je nove materijale. Delo komunicira sa industriskim društvom koje je verovalo u progres. kuvati. bojio ih intenzivnim bojama. racionalna umetnost.Majstor za takve ambijente. NJUMAN Američka geometrijska umetnost. Dobro je prihvaćen. raditi. nešto u čemu će ljudi živeti. Insistira na ogromnim dimenzijama.

emocija i gestualnih poteza četkicom. odbacuje se postament. aluminijum i obojeni pleksiglas u otvorenim strukturama koje su istraživale odnose izmedju prostora. Moduli SOL LE VIT Bez naziva – Šuplje kocke. gvoždje.) Rade se dela monumentalnih dimenzija koje postaju još monumentalnije kada se postave u unutrašnji prostor. za razliku od geštalta konceptualna. 94 .. Postoji čvrsta. Odbacuju se stare tehnike (klesanje itd. Pod uticajem Mondriana. Objekti se stavljaju na pod. jasnoću.MINIMAL ART . uvek kocke od različitog materijala (čelik. ali ona je. aluminijum). geometrijska osnova. U minimalnoj umetnosti svest nameće racionalni poredak.ABC UMETNOST. Nastojali da delo oslobode manualnog rada. razmere i materijala. PRIMARNA STRUKTURA Veliki broj američkih umetnika je 60ih počeo da se buni protiv vrednosti koje su veličali apstraktni ekspresionisti – subjektivnosti. Zamisao serije zadržava misao celine. a ostalo je zadatak industrije. Objašnjavali su principe minimalističke skulpture.. KARL ANDRE . Vrlo su značajni kao teoretičari. Stavljanjem objekata u niz on ističe svoju vrednost samo time što je suprostavljen elementu koji mu predhodi ili sledi. poenta je u jednostavnosti sistema slaganja elemenata. uza zid itd. a ne optička. princip modula – multiplikuju različite module. Pravi predstavnik Donald Džad.Moduli – Koristio je 144 jednake pločice i u svakoj galeriji od njih pravio različite skulpture. ili i jednom i drugom u isti mah. konceptualnu strogoću.. Radio je serije (red.. doslovnost i jednostavnost. Koriste se novi materijali. DONALD DŽAD Koristio je metale. grade sisteme. primenjuju se intenzivne industrijske boje i elementarne forme.U minimalnoj umetnosti serija ili niz je koncipirana kao ‘’prosta serija’’. verovali su da bi umetničko delo trebalo da bude u potpunosti osmišljeno u svesti pre čina njegovog izvodjenja. Kocke je bojio ili ostavljao u priprodnoj boji. boja i svetlost imaju dramatičnu primenu (skulpture su polirane i skupljaju okolne reflekse). organizuju ih gradeći druge strukture. niz) elemenata.

Struktura načinjena od neonskih cevi se izlaže kao specifični objekat (svetleće telo) ili se neonska svetlost pokazuje kao ambijentalna svetlost koja ispunjava prostor. Koristio je bele i obojene fluorescentne svetlosne umetke.DEN FLEVIN Američki minimalni neonski umetnik. 95 . rasporedjene vertikalno po zidovima.

i 1970. a ne između znaka i stvari. Možemo reći da su u njoj postojala tri osnovna toka: zemna umetnost (land-art) telesna umetnost (bodi-art) analitički koncepualizam. video i magnetofonskih traka. stvoreno od genijalnog pojedinca. U totalnoj kritici društva. između 1950. u ideji. zatim na spise Ad Rajnharda. dematerijalizovana ideja od koje ostaju dokumentarni tragovi u obliku fotografije grafikona. Kako se u nekim polazištima oslanjala na radove Dišana.bilo otkrivanju tautoloških sistema umetnost kao definicija umetnosti. Cilj umetnosti nije u ostvarenom delu već u zamišljenom i projektovanom. Oko 1968. konceptualizam je umesto gotovog umetničkog dela predložio proces. što znači da ono u sebi sadrži rad elite pa samim tim dovodi do nejednakosti koja je suprotna idealima o demokratskoj i univerzalnoj umetnosti. na nju su delovali zakoni tržišta. vodio je sve dublje u sisteme simboličke logike.umetnost kao tumačenje umetnosti . Taj naučni jezik koji je koristio analitički konceptualizam. Iv Klaj na i Džona Kejdža.U njegovom delu Osam staklenih engleskih slova. tekstova.radovi koji se bave analitičkom prirodom umetnosti. Pored toga. na primer. u prvom redu piše: osam zelenih engleskih staklenih slova u neonskom električnom svetlu. postojeće umetnosti i individualnog stvaralačkog čina. Košut je više godina 96 . Sa tezom „umetnost kao ideja kao ideja" Džozef Košut je 1967. ruske avangarde. (svejedno da li svesno ili spontano) nova generacija je sa umetničkim delom odbacila sistem vrednosti i poredak u koji je ono uključeno. čime se produbljuje jedan vid eksploata cije. Čulno iskustvo je izgubilo raniji značaj. Sa konceptualizmom je oživeo zajednički rad umetnika i naglo je porasla potreba za teorijom i novim tipom kritičara koji neće biti posmatrač ili sudija već saučesnik u pokretu. slika je postala sredstvo kojim se stiče profit i ekstraprofit. Delo potvrđuje ono što je samo po sebi očigledno. zatim je u jednoj galeriji pokazao svoje omiljene knjige i matematičke spise. sa tehnološkom revolucijom u čitavom svetu naglo je procvetala trgo vina umetničkim delima. minimal nu umetnost (LeVit. da bi se potpuno posvetio lingvističkim istraživanjima u oblasti analitičkog konceptualizma. imenuje samo sebe i time ukida višesmislenost i bilo kakvu mogućnost polisemije. izložio fotostatički negativ rečeničke definicije reči voda. Slika je pretvorena u robu. I u projektu Jedna i tri stolice. dematerijalizovana umetnost se razvijala u različitim pravcima. pored prave stolice postavljena je njena fotografija i njena jezička definicija uzeta iz rečnika. bilo da su usmereni jezičkim istraživanjima . u trećem crvena. neponovljivo. u drugom su slova plava.KONCEPTUALNA UMETNOST Istraživanje novih medijuma i odbacivanje umetničkog dela kao završenog estetičkog objekta. Kao svaka druga roba. Klasično umetničko delo je su više izuzetno. umetnost više nije vizuelno opažanje i stvaranje predmeta već namera i odluka. Time je stvorena nova struktura: delo je iskaz čije je značenje fiksirano u odnosu između znakova. ona je odbila staru fun kciju umetnosti i njen elitni status jer više nije htela da prihvati takvo društvo. i neka rešenja pop-arta. neobično. inspirisan u velikoj meri radovima Vitgenštajna i Karnapa i metodama britanske analitičke filozofije. Moris. Andre).

od bljuvanja do teških telesnih povreda. Tako smo dobili umetnika kao umetnost. njenom jeziku i odnosu ideje prema medijumu. ka intervencijama u prirodi. U brojnim akcijama koje su obuhvatale različite mogućnosti. radio nekoliko meseci kako bi podigao Opservatoriju. koji izražava težnju da se izađe iz zatvorenosti estetičkog objekta i ponovo uspostavi davno pokidana veza između čoveka i prirode. Jan Burn. Majkl Baldvin. Svoja istraživanja u landartu on je proširio i na druge probleme vreme. a Robert Smitson je 1970. svetlost i perspektivu . Harold Herel. na ledu. kretanje. s jedne strane. tibetanski kaluđeri ili sibirski šamani. 1971). od teških sunčanih opekotina zaštitio samo jedan deo tela koji je pokrio knjigom sa simptomatičnim naslovom Taktika. najčešće su probijali impulsi kolektivno nesvesnog preko kojih je trebalo uspostaviti komunikaciju sa učesnicima u seansi. jedno brdo zemlje široko 70 metara. koji su gestom tela praznili psihičku energiju svojih posmatrača ili je upravljali ka nekom magijskom cilju. čime se delo dematerijalizuje i težište prebacuje na proces i čist koncept. Kao materijal pogodan za rad i nove akcije zemlja js otkrivena već 1968. pokret i držanje. Zbog toga je bodi-art razvio interesovanje za mimiku. S ukidanjem gotovog umetničkog dela stvaralaštvo je oslobođeno klasične tehnologije i zanata i usmereno ka čistim jezičkim istraživanjima.sam umetnik.000 tona kamena i peska (Dubl negativ. vatru. zemlju. Majkl Hejcer je za jedan rov u Nevadi morao da iskopa 240. Mnoge podsticaje za svoje ideje članovi ove grupe su pronašli u tradiciji formalne i strukturalne lingvistike. bagera i buldožera počela su da se ostvaruju dela izuzetnih dimenzija: Robert Moris je 1971. Potpuni i pravi smisao land-art je pronašao tek kad je napustio galerijske prostore i odleteo u prirodu u kojoj su umetnici mogli da se neposredno izraze. on je uspeo da u nizu povezanih fotografija snimi ravan holandski horizont kao brdo (Holandsko brdo. već ona sama i njeno označavanje pomoću foto dokumentacije. Pošto su došli do zaključka da je prirodni jezik pogodno sredstvo kojim se može uspešno otkrivati i tumačiti jezik umetnosti. u semiotici i teoriji značenja. potpuno afirmisao taj postupak obeležavanja i uzimanja dokumentacije pošto za ove umetnike nije bitno gde će se ostvariti ideja. na primer. proces realizacije se ostvaruje u njemu i njegovom telu koje postaje osnovni medijum. Deniz Openhajm je. Pomerajući ugao i pravac prilikom snimanja. kad je Valter de Maria u jednu galeriju doneo 500 kubika zemlje i s njom pokrio ceo pod.pripadao angloameričkoj grupi Art and Language čiji su članovi bili Teri Etkinson. kredom. sadržaj i izražajno sredstvo u isti mah. 1969/70). ili bodi-art. Čarls Herison. Mel Remsden i drugi. Ostao je logično još jedan fenomen . Dejvid Benbridž. Ovi primeri nove praistorije nisu bili usamljeni jer su umetnici land-arta voleli da ostavljaju tragove za jednu buduću arheologiju i da na različite načine obeležavaju prirodu linearnim znacima izvedenim u travi.a njegov rad Ispravljanje perspektive (1969) pokazuje izvanrednu sposobnost u radu sa fotoaparatom. počeli da izdaju časopis sa gotovo naučnim člancima o prirodi i pojmu umetnosti. Land-art je. Kako on poseduje pojam umetnosti. oni su 1969. vodu. jednu pojavu koja je u velikoj meri uzela u obzir iskustva hepeninga i razvila praksu međunarodne umetničke grupe „Fluksus". seoski vrači. gest. Jan Dibets je za izražajna sredstva uzimao osnovne prirodne elemente: vazduh. za onaj „jezik tela" koji su dobro poznavali igrači i akrobate. Mnogi rani konceptualistički projekti ostvareni su krajem šezdesetih godina u land-artu. Pomoću dinamita. a široku u prečniku 49 metara. između ostalog. a s druge. napravio na Slanom jezeru u Utahu Spiralu Džeti dugu 450. Pri tom ne treba isključiti ni sklonost izvesnih izvođača akcija ka 97 .

mimiku. On je počeo kao vajar. na primer. U izgrađivanju kontakta sa publikom najdalje je otišao Jozef Bojs. ljudsku i političku odgovornost. parodiju pa često i ozbiljnu kritiku umetničkog Džilbert i Džordž života. tablom. „uspostavi duhovno jedinstvo čoveka. B. razgovor. godine.seksualnom sadomazohističkom egzibicionizmu ili ka opasnim telesnim torturama kakve je praktikovala Bečka grupa (Ginter Brus. u umetnosti i antiumetnosti koje su za njega jedinstvena celina. u iznošenom šeširu znao po 12 sati da vodi razgovore s publikom i obrazlaže svoje ideje. 1963. pozorištu. počeli od „živih skulptura" da bi se razvili u par koji je u gotovo varijetske akcije i performanse uveo igru. Bojs gotovo utopijski veruje da u čovekovoj prirodi postoje tri bića: prirodno. ukopava se. održao prvi performans Kako objasniti slike mrtvom zecu. ali je vrlo rano. svoje predstave u Hajd parku. solidarnosti i iskrenoj ljubavi za ljude. Oliva. Herman Nič i Rudolf Švarckogler) U bodi-artu su postojale i akcije kojima bi više odgovarao naziv performans jer se u njima telo nije mučilo već koristilo kao jedna vrsta metajezika. Bojs je otišao i korak dalje: od smernosti. ironiju. na šta ukazuje njegovo čuveno pranje nogu s očiglednim asocijacijama na Bibliju. 98 . vraćajući mu energiju i potrebu za transformisanjem njegovih političkih i kulturnih odnosa sa svetom". On je hteo da preko umetnosti. grafikonima. držeći se dosledno maksime: „Umetnost jednako život. autosalonu ili preko televizije. U haosu zapadne civilizacije on je visoko podigao ugled i misiju umetnika i njegovu moralnu. pesmu. On je polje svoje akcije preneo na politički i društveni život i onakav kakav je. Rađa se u zemlji i to je jedino važno". Oto Mil. jer zec čini zapravo ono što čovek može imati samo u mislima. pretvarao u oštru sociološku i političku kritiku kapitalističkog sistema. društveno i slobodno i da se ljudska sloboda kao najviši oblik bića može ostvariti samo putem stvaralaštva. dok su dva engleska umetnika. kako to tačno kaže A. jedan od prvih konceptualaca u Evropi. Džilbert i Džordž. On sebi kopa jazbinu. prešao je na pravu političku akciju i u tom duhu osnovao dve organizacije: Nemačku studentsku partiju (1967) i Organizaciju za demokratska prava (1971). služeći se kredom. oslanjajući se na tradiciju neodade i starežne skulpture. jednom ubedljivom gotovo naučnom metodologijom. o kome je rekao: „Za mene je zec simbol inkarnacije. vic. crtežima. umetnost jednako čovek". Stjuart Brizlej je.

99 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful