P. 1
istorija umetnosti XX vek

istorija umetnosti XX vek

|Views: 6,730|Likes:
Published by Carlito Savic

More info:

Published by: Carlito Savic on Jan 16, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial


Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less





Modern art

Modern artists experimented with new ways of seeing and with fresh ideas about the nature of materials and functions of art. A tendency toward abstraction is characteristic of much modern art. Modern art begins with the heritage of painters like Vincent van Gogh, Paul Cézanne, Paul Gauguin, Georges Seurat and Henri de Toulouse Lautrec all of whom were essential for the development of modern art. At the beginning of the 20th century Henri Matisse and several other young artists including the pre-cubist Georges Braque, André Derain, Raoul Dufy and Maurice de Vlaminck revolutionized the Paris art world with "wild", multi-colored, expressive landscapes and figure paintings that the critics called Fauvism. Henri Matisse's two versions of The Dance signified a key point in his career and in the development of modern painting.[3] It reflected Matisse's incipient fascination with primitive art: the intense warm color of the figures against the cool blue-green background and the rhythmical succession of the dancing nudes convey the feelings of emotional liberation and hedonism.
Roots of Modern art Les Nabis - Pierre Bonnard, Edouard Vuillard, Félix Vallotton Early 20th century (before World War I)  Art Nouveau & variants - Jugendstil, Modern Style, Modernisme - Aubrey Beardsley, Alphonse

Mucha, Gustav Klimt,  Art Nouveau Architecture & Design - Antoni Gaudí, Otto Wagner, Wiener Werkstätte, Josef

Hoffmann, Adolf Loos, Koloman Moser               Cubism - Georges Braque, Pablo Picasso Fauvism - André Derain, Henri Matisse, Maurice de Vlaminck Expressionism - Egon Schiele, Oskar Kokoschka, Edvard Munch, Emil Nolde Futurism - Giacomo Balla, Umberto Boccioni, Carlo Carrà Die Brücke - Ernst Ludwig Kirchner Der Blaue Reiter - Wassily Kandinsky, Franz Marc Orphism - Robert Delaunay, Sonia Delaunay, Jacques Villon Photography - Pictorialism, Straight photography Post-Impressionism - Emily Carr Pre-Surrealism - Giorgio de Chirico, Marc Chagall Russian avant-garde - Kasimir Malevich, Natalia Goncharova, Mikhail Larionov Sculpture - Pablo Picasso, Henri Matisse, Constantin Brancusi Synchromism - Stanton MacDonald-Wright, Morgan Russell Vorticism - Wyndham Lewis

World War I to World War II    Dada - Jean Arp, Marcel Duchamp, Max Ernst, Francis Picabia, Kurt Schwitters Synthetic Cubism - Georges Braque, Juan Gris, Fernand Léger, Pablo Picasso Pittura Metafisica - Giorgio de Chirico, Carlo Carrà


     

De Stijl - Theo van Doesburg, Piet Mondrian Expressionism - Egon Schiele, Amedeo Modigliani, Chaim Soutine New Objectivity - Max Beckmann, Otto Dix, George Grosz Figurative painting - Henri Matisse, Pierre Bonnard American Modernism - Stuart Davis, Arthur G. Dove, Marsden Hartley, Georgia O'Keeffe Constructivism - Naum Gabo, Gustav Klutsis, László Moholy-Nagy, El Lissitzky, Kasimir

Malevich, Vadim Meller, Alexander Rodchenko, Vladimir Tatlin  Surrealism - Jean Arp, Salvador Dalí, Max Ernst, René Magritte, André Masson, Joan Miró, Marc

Chagall   Bauhaus - Wassily Kandinsky, Paul Klee, Josef Albers Sculpture - Alexander Calder, Alberto Giacometti, Gaston Lachaise, Henry Moore, Pablo

Picasso, Julio Gonzalez   Scottish Colourists - Francis Cadell, Samuel Peploe, Leslie Hunter, John Duncan Fergusson Suprematism - Kazimir Malevich, Aleksandra Ekster, Olga Rozanova, Nadezhda Udaltsova, Ivan

Kliun, Lyubov Popova, Nikolai Suetin, Nina Genke-Meller, Ivan Puni, Ksenia Boguslavskaya [edit]After World War II   Figuratifs - Bernard Buffet, Jean Carzou, Maurice Boitel, Daniel du Janerand, Claude-Max Lochu Sculpture - Henry Moore, David Smith, Tony Smith, Alexander Calder, Isamu Noguchi,[19] Alberto

Giacometti, Sir Anthony Caro, Jean Dubuffet, Isaac Witkin, René Iché, Marino Marini, Louise Nevelson  Abstract expressionism - Willem de Kooning, Jackson Pollock, Hans Hofmann, Franz Kline, Robert

Motherwell, Clyfford Still, Lee Krasner  American Abstract Artists - Lee Krasner, Ibram Lassaw, Ad Reinhardt, Josef Albers, Burgoyne

Diller    Art Brut - Adolf Wölfli, August Natterer, Ferdinand Cheval, Madge Gill, Paul Salvator Goldengreen Arte Povera - Jannis Kounellis, Luciano Fabro, Mario Merz, Piero Manzoni, Alighiero Boetti Color field painting - Barnett Newman, Mark Rothko, Sam Francis, Morris Louis, Helen

Frankenthaler    Tachisme - Jean Dubuffet, Pierre Soulages, Hans Hartung, Ludwig Merwart COBRA - Pierre Alechinsky, Karel Appel, Asger Jorn Neo-Dada - Robert Rauschenberg, Jasper Johns, John Chamberlain, Joseph Beuys, Edward

Kienholz     Fluxus - George Maciunas, Allan Kaprow, Nam June Paik, Yoko Ono, Dick Higgins Dau-al-Set - founded in Barcelona by poet/artist Joan Brossa, - Antoni Tàpies Grupo El Paso - founded in Madrid by artists Antonio Saura, Pablo Serrano Geometric abstraction - Wassily Kandinsky, Kazimir Malevich, Nadir Afonso, Manlio Rho, Mario

Radice, Mino Argento  Hard-edge painting - John McLaughlin, Ellsworth Kelly, Frank Stella, Al Held, Ronald Davis


  

Kinetic art - George Rickey, Getulio Alviani Land art - Christo, Richard Long, Robert Smithson, Michael Heizer Les Automatistes - Claude Gauvreau, Jean-Paul Riopelle, Pierre Gauvreau, Fernand Leduc, Jean-

Paul Mousseau, Marcelle Ferron           Minimal art - Sol LeWitt, Donald Judd, Dan Flavin, Richard Serra, Agnes Martin Postminimalism - Eva Hesse, Bruce Nauman, Lynda Benglis Lyrical abstraction - Ronnie Landfield, Sam Gilliam, Larry Zox, Dan Christensen Neo-figurative art - Fernando Botero, Antonio Berni Neo-expressionism - Georg Baselitz, Anselm Kiefer, Francesco Clemente, Jean-Michel Basquiat New realism - Yves Klein, Pierre Restany, Arman Op art - Victor Vasarely, Bridget Riley, Richard Anuszkiewicz Outsider art - Howard Finster, Grandma Moses, Bob Justin Photorealism - Audrey Flack, Chuck Close, Duane Hanson, Richard Estes, Malcolm Morley Pop art - Richard Hamilton, Robert Indiana, Jasper Johns, Roy Lichtenstein, Robert

Rauschenberg, Andy Warhol, Ed Ruscha, David Hockney    Postwar European figurative painting - Lucian Freud, Francis Bacon, Frank Auerbach Shaped canvas - Lee Bontecou, Frank Stella, Kenneth Noland, Ron Davis, Robert Mangold. Soviet art - Alexander Deineka, Alexander Gerasimov, Ilya Kabakov, Komar & Melamid, Alexandr

Zhdanov, Leonid Sokov    Spatialism - Lucio Fontana Visionary art - Ernst Fuchs, Paul Laffoley, Michael Bowen

Proroci ili Nabisti (nabi – prorok, na hebrejskom), because they understood they would be creating new forms of expression They paved the way for the early 20th century development of abstract and non-representational art. The goal of integrating art and daily life, was a goal they had in common with most progressive artists of the time. were a group of Post-Impressionist avant-garde artists. They met regularly to discuss theoretical problems of art, symbolism, occult sciences and esotericism. However, after Gauguin's departure to Tahiti, in 1891, the group gradually fell apart and its members developed separately in different directions. n the summer of 1892 Sérusier returned to Brittany, to the small village Huelgoat. Huelgoat became the place of his work for the next two years. His subjects were Breton peasants, their figures monumental and solid. The painter's palette too had changed, he no longer used pure colors, but toned them down with gray. . Sérusier accepted an invitation of his friend Jan Verkade, to come to the Benedictine monastery.The monk3

plakata. kako su to nekad činili stari egipatski slikari. Stavljao je nemešane boje jednu pored druge. After the turn of the century. or Toulouse-Lautrecmanner. Gustave Arosa. i KRALJA IBIJA Alfreda Jarrya. su najavili početak MODERNE. known as "synthetism". Boja je osnovni i odlučujući element. His wife. The new doctrines appealed to Sérusier. and thus while sharing the flatness. he engages in the merchant marine. The ideas met no enthusiasm in Paris and Sérusier distanced himself from his former friends. etc. and the tapestries of the Middle Ages to create decorative works of a mysterious and calculated timelessness. Gogen polazi od pretpostavke da je slika proizvod mašte. non-realistic look. linija ne opisuje već uopšteno naznačava predmet. Kao na vitražima gotičkih katedrala. scenografijom za moderno pozorište Henrija Ibsena. without adequate subsistence was forced to return with her five children to her family in Denmark. 4 . Then he studied Egyptian art. expressionism. ilustrovanjem knjiga. Uprkos svom kratkotrajnom postojanju. he meets Pissarro. bavili se oblikovanjem stakla i dekorativnih paravana. Maeterlinkea. a number and weight". nabisti su u svom teoretisanju i objavljivanju manifesta bili preteče svih onih grupisanja. much of Nabis art has a painterly. Program VELIKE SINTEZE Gogen je slikarski ostvario tako što je odbacio duboki prostor – perspektivu. Bonnard's posters and lithographs are more firmly in the art nouveau. the Italian primitivists. and on his return to Paris he tried to convince his Nabi friends in their novelty and importance. S ovakvim shvatanjem približio se primitivnoj umetnosti. At the age of 17. who will initiate him with Impressionist landscape He will take part thereafter from 1879 to 1886 in all Impressionist exhibitions. Gogen je sveo predmet na čistu bojenu povšrinu uokvirenu konturom. po visini. After the Stock Market crash of 1882.godine okupila u Pont Avenu oko Gogena u kome su videli proroka nove umetnosti. Težili su sintezi umetnosti. cubism. the artists of this circle were highly influenced by the paintings of the impressionists. he loses his job and decides "to paint everyday" and to devote himself to this art which he had been practising for a long time as a "talented weekend painter". kombinujući i istražujući njihove odnose kako bi dobio različite harmonije. as modern art moved towards abstraction. In Pont-Aven. Grupa mladih se 1888. with color palettes often reminding one of Cézanne and Gauguin. da težište nije u onome što se vidi već u onome što se oseća i misli.artists of the monastery practiced the aesthetic principles. pa se zbog toga prostor u njoj nagoveštava pomoću traka koje se redjaju jedna iznad druge. planove – slika je pre svega postala površina. Gauguin gave up Impressionism to work out a new theory. page layout and negative space of art nouveau and other decorative modes. they were mysteriously hidden in nature and could be revealed only to the artists who were able to perceive the proportions and the harmony of the sizes: "God did everything in the Holy Spirit according to measurement. manifesta i teorija koje su obeležile XX vek. He will find a job as a stockbroker employee which he will keep until Stock Market crash of 1882. according to which the laws of beauty were divine ones. Strindberga.

His research went in the direction of a simplification of forms, that eliminates details to keep only essential forms, simplification obtained by use of thick contours and large flat areas of uniform color, as in his famous paintings "La belle Angèle" 1889 or "The yellow Christ" 1889. In 1891 Gauguin auctioned his paintings to raise money for a new voyage. The purchase by Degas of his painting "La belle Angele" allows Gauguin to leave this same year forTahiti in order to flee "France civilized with excess" and “everything that is artificial and conventional” and to try a new experiment in the Tropics. Illness forced him to return to Paris in 1894, where he will be disappointed by the mixed reception Parisian art critics give to his paintings from Oceania, and sets off again definitively to Tahiti in 1895. His masterpiece there was the monumental allegory "Where Do We Come From? What Are We? Where Are We Going?" (1897, Museum of Fine Arts, Boston), which he painted shortly before his failed suicide attempt in january 1898. A major retrospective of his work was held at the Salon d'Automne in Paris in 1906. The work of Paul Gauguin will strongly influence the Nabis and the Fauves . , as well as nonNabi painters like Henri Matisse. "Cloisonnism" is a style of post-Impressionist painting with bold and flat forms separated by dark contours. The term was coined by criticEdouard Dujardin on occasion of the Salon des Indépendants, in March 1888.[1] Artists Émile Bernard, Louis Anquetin, Paul Gauguin, Paul Sérusier, and others started painting in this style in the late 19th century. The name evokes the technique of cloisonné, where wires (cloisonsor "compartments") are soldered to the body of the piece, filled with powdered glass, and then fired. Many of the same painters also described their works as Synthetism a closely related movement. In The Yellow Christ (1889), often cited as a quintessential cloisonnist work, Gauguin reduced the image to areas of single colors separated by heavy black outlines. In such works he paid little attention to classical perspective and boldly eliminated subtle gradations of color — two of the most characteristic principles of postRenaissance painting. The cloisonnist separation of colors reflects an appreciation for discontinuity that is characteristic of Modernism[2] Synthetism is a term used by post-Impressionist artists like Paul Gauguin, Émile Bernard and Louis Anquetin to distinguish their work fromImpressionism. Earlier, Synthetism has been connected to the term Cloisonnism, and later to Symbolism. [1] The term is derived from the French verb synthétiser (to synthesize or to combine so as to form a new, complex product). Paul Gauguin, Émile Bernard, Louis Anquetin, and others pioneered the style during the late 1880s and early 1890s. Synthetist artists aimed to synthesize three features:
  

The outward appearance of natural forms. The artist’s feelings about their subject. The purity of the aesthetic considerations of line, colour and form. 5

In 1890, Maurice Denis summarized the goals for synthetism as, It is well to remember that a picture before being a battle horse, a nude woman, or some anecdote, is essentially a flat surface covered with colours assembled in a certain order.
 

Paul Sérusier - Talisman (Bois d'amour) (1888)

Paul Gauguin - Vision After The Sermon (1888), La Belle Angele (1889), The Loss of Innocence (1890)
 

Émile Bernard - Buckwheat Harvest (1888) Cuno Amiet - Breton Spinner (1893)

GOGEN Vizija posle propovedi Insistirao je na čistoj, ravnoj površini. Crveno je nedefinisan prostor, vizija je odvojena dijagonalom, žene predstavljaju vidljivi deo sveta, a iznad je borba Jakova sa Anđelom – scena iz snoviđenja. Jakov i Anđeo su skoro na glavama žena, lebde u prostoru. Za Gogena i ostale savremenike važnu ulogu imala je japanska grafika. Gogen je prvi otišao na jug francuske da bi upoznao primitivne korene francuske umetnosti (vitraž). Ključna slika iz tog perioda je Žuti hrist. Metod razdvajanja boja crnom konturom se naziva kloazonizam. POL SERIZJE was a French painter who was a pioneer of abstract art and an inspiration for the avantgarde Nabi movement, Synthetism and Cloisonnism. In the summer of 1888 he travelled to Pont-Aven and joined the small group of artists centered there around Paul Gauguin. While at the Pont-Aven artist's colony he painted a picture that became known as The Talisman, under the close supervision of Gauguin. The picture was an extreme exercise in Cloisonnism that approximated to pure abstraction. 6

Gauguin encouraged the young painter to release himself from the constraints of imitative painting, to use pure colors, not to hesitate to exaggerate his impressions,
His lifelong friendship with Maurice Denis started there.

Osnivač grupe «Nabis» 1889. Njegova dela obeležava naglašena jednostavnost crteža i kompozicije i široke površine čistih boja. Medjutim, doslednost u tim stavovima je kočila njegovu spontanost. On predstavlja kariku izmedju impresionista i Gogena, Bonara i Vijara. Značajan u razvitku modernog slikarstva jer je anticipirao kubizam sklonošću prema konstrukcijama, omedjanim kompozicijama, lineranim crtežom. Talisman – slika nastala na kutiji cigareta, veličine dlana. Pejzaž, put, jezero, kuća, slika nastala u toku jednog razgovora Gogena i Serizjea. Slika se može gledati sa različitih strana, a bilo je važno da se boja može naneti čista iz tube, ne mora se mešati niti koristiti sa belom. Slika ne mora deskriptivno ponoviti vidljivi svet, ona nije samo neposredna ilustracija. Crveni put, okolo jezero, plava kuća... Boja ovde deluje na emocije, nije samo imitacija vidljivog sveta.(Više ne važi Aristotelov princip mimezisa) EMIL BERNAR Jedan od Nabista, slikar i teoretičar koji je tvrdio da je on bio tvorac kloazonističkog stila koji je koristio Gogen. Most of his notable work was

accomplished at a young age, in the years 1886 through 1897. He is also associated with Cloisonnism and Synthetism. Less known is Bernard's literary work, comprising plays, poetry, and art criticism as well as art historical statements that contain first hand information on the crucial period of modern art to which Bernard had contributed. where he painted La Grandmère, a portrait of his grandmother. He continued talking with other painters and started saying good things about Gauguin. Bernard went back to Paris, met with Van Gogh, who as we already stated was impressed by his work,

Žeteoci - Crvene konture. Bernar se podučavao u Kairu i sa Denijem se bavio teoretisanjem. Bio je značajan teoretičar, objavio je nove estetske stavove i imao je živu prepisku sa Sezanom u kojoj saznajemo o mnogim Sezanovim idejama. MORIS DENI Among the artists who considered themselves Nabis was Maurice Denis, whose journalism put the aims of the group in the eye of a progressive audience, and whose definition of painting — "a flat surface covered with colors assembled in a certain order" — expressed the Nabis approach. 7

he became associated with the Symbolist writers. he met 168 . a smatra da je slika jedna površina pokrivena bojama. In his famous proposal for the definition of painting. before being a battle horse. Septembar i Oktobar – 1892. His theories contributed to the foundations of cubism. Vidimo žene u belom na zelenoj pozadini i plavu reku u pozadini. April je jedna od 4 slike koje sugerišu različita doba godine – ostale su Jul. Nema analize prostora. and a member of the Symbolist and Les Nabismovements. illustrating the books. Ovaj naslov ne sugeriše samo različita doba života. was a French painter and writer. At the Académie. PJER BONAR Bonnard won a competition to design a poster advertising French champagne. Pierre Bonnard. površine sa belim refleksima. Bonnard designed furniture and textile patterns. as practiced in the visual arts. 1922) summed up the Nabis' aims long after they had been superseded by the fauve painters and by cubism. Deni se divio Pivi de Šavanu (Ribar) i usvojio je kolorit Fra Anđelika. Denis found himself attracted by the new idea of Synthetism and by Gauguin's paintings. izložio ih je zajedno pod imenom Dekoracija za spavaću sobu mlade devojke. and abstract art. and decorating ceramics. offered in 1890. Denis was among the first artists to insist on the flatness of the picture plane—one of the great starting points for modernism. His friends nicknamed him ‘a highly Nipponized Nabi’. fauvism. is essentially a flat surface covered with colors assembled in a certain order. a nude. n 1893. Deni je najveći teoretičar moderne umetnosti. which he first saw at the exhibition of the Impressionist and Synthetist Group. because his individual style at that time developed under a strong influence of Japanese prints.His Théories (1920. Denis experimented in various fields of art. Revolutionary in its manner this poster greatly influenced Toulouse-Lautrec. painting cartoons for stained-glass and mosaic panels. Devojke koje beru cveće (verovatno buket za venčanje) u slici APRIL su simbol njihove spremnosti da ostave detinjstvo iza sebe. painted screens and stage sets and made puppets for puppet shows. već i dekorativnu funkciju u enterijeru. he stated: "Remember that a picture. illustrated books. designing carpets. he met painters and future Nabi members including Paul Sérusier. an anecdote or whatnot." April – delo puno simbolike.

In the early 1890s he worked for the Théâtre de l'Oeuvre of Lugné-Poë designing settings and programs. Majka mu je inače bila krojačica. Pod uticajem je Gogena. The best known of his works of the period are panels commissioned by Misia Godebska in Paris (1910) and the triptych The Mediterranean done for the Moscow residence of Ivan Morozov in 1911. Motive svojih slika (obično manjih formata) interprtira kao subjektivan lirski doživljaj. sastavljen od uglova sobe. From their meeting a large part of his art revolved around her.Paravan – izražen japanski uticaj. Marked by a gentle humor. ateljea. and other 'isms' had no influence on him. . Lotreka i japanske grafike. Fauve painting. [3 In October 1888. te je uvek na slikama zadržavao vedru atmosferu. blurred colors characteristic of his art. Pierre Bonnard and Maurice Denis. The newest artistic developments in Paris did not interest Bonnard. previše dekorativnih vrednosti. napravio je i pečat sa inicijalima : PB.U radionici – Jedan životni ambijent. Cubism. Naglašen krst u gornjem delu slike. 9 . ostvaren koloritom punim svetlosti i vedrine. Svet Bonnarda i Vuillarda je intiman svet. Ne sledi grupu Nabi u zaokretu prema dekorativnom već se usmerava ka likovnom izarazu INTIMIZMA. EDUAR VIJAR: By 1890. a group of art students inspired by the synthetism ofGauguin. . In his paintings and decorative pieces Vuillard depicted mostly the interiors.U krevetu – slika je maksimalno pročišćena. dobro poznatog pogleda s prozora i portreta prijatelja i porodice. the year in which Vuillard met Pierre Bonnard and Paul Sérusier. streets and gardens.year-old Marthe de Méligny. tapete se stapaju sa haljinom žene i pejzažem kroz otvoren prozor. čak se tako i potpisuje. čitavu površinu definišu konture. po kući je uvek bilo šarenih krpica. . Slikao je po uzoru na japanske grafike.g.Vojnici – . Indolence (1899). e. of whose real name of Maria Boursin Bonnard was not aware of until they got married 32 years later. Pozadina je tačkasta. they are executed in the delicate range on soft. Later he shared a studio with other fellow member of the Nabis. and in 1892 did on their advice his first decorations ("apartment frescoes") for the house of Mme Desmarais. His paintings of the late 1890s are very personal and intimate. Man and Woman (1900). His numerous landscapes of the period are influenced both by the Impressionists and Gauguin. Vuillard joined the Nabis and contributed to their exhibitions at the Gallery of Le Barc de Boutteville. he had joined the Nabis.

i pokušavaju da nađu inspiraciju u srednjovekovnoj umetnosti –gotici. Ornament mora biti prirodan. \A reaction toacademic art of the 19th century. đurđevak. especially floral and other plant-inspired motifs. umereno se prihvata ideja Moderne – samo se napušta prostor. metal. čovek se mora vratiti starom srednjovekovnom iskustvu. pretvara se iz jednog oblika u drugi. Ove slike su malih dimenzija sa poštovanjem likovnih ideja. this soon became known as Art Nouveau. kao i u prirodi. Victor Horta had a decisive impact on architecture in Belgium. s tim što iza njih staje profesor Franc fon Štuk.[4] Art Nouveau is an approach to design according to which artists should work on everything from architectureto furniture. Biljni ornamenti su: perunika. Art Nouveau was also a movement of distinct individuals such as Gustav Klimt. poražavajuće potčinjen mašini. aluminijum. Zadatak koji su sebi zadali je bio – ujediniti industrijski napredak sa onim što se zvalo umetnički zanat. Za Englesku je karakteristično što je i pre kraja 19. Alphonse Mucha. Moris je tvrdio da je čovek kraja 19. when Mucha produced a lithographed poster. gvožđe. lišća. čovekova prirodna potreba je za ornamentom. SECESIJA Javlja se krajem 19. zvončići. orijentalnoj i primitivnoj umetnosti. (Mucha Style). Secesija predstavlja totalni i internacionalni stil – podsticala je i negovala internacionalni duh..U Francuskoj ¨ART NOUVOE¨¸ tako se zvala jedna prodavnica različitih predmeta za kuću. while the Vienna Secessionists influenced art and architecture throughout Austria-Hungary. which appeared on 1 January 1895 in the streets of Paris as an advertisement for the play Gismonda by Victorien Sardou. ali nisu moderno agresivne kao što će to biti kod fovista. veka i kao proizvođač i kao potrošač u službi mašine – potpuno otuđen. as well as highly stylized.. veka vrlo je bogato i razvijeno – ubrzana industralizacija.[5] The movement was strongly influenced by Czech artist Alphonse Mucha.vijugavo. making art part of everyday life.. flowing curvilinear forms. i osnivaju časopis ¨JUGEND¨. odvajanje. stilizacija cveća.U Beču je secesija obeležila pokret studenata koji odbijaju da rade po akademskim kanonima. veka. starring Sarah Bernhardt Initially called the Style Mucha.. Nastaje početkom prvog svetskog rata. materijal koji je korišćen je staklo. naročito u biljnim formama. razne vrste orhideja. raskidanje sa osnovnim telom. Charles Rennie Mackintosh. Umetnici su smatrali da industrijalizacija razara umetnost.. veka postojao jedan krug oko umetnika Čarlsa Morisa – udruženje ARTS & KRAFTS.[7] In France. armirani beton (određena vrsta). oslonjen na organsku formu.. mesing. U tom novom duhu može se proizvoditi sve: od lonca do lokomotive. Hector Guimard's metro entrances shaped the landscape of Paris and Emile Gallé was at the center of the school of thought in Nancy. especially as a graphic artform. i početkom 20.[9] Magazines like Jugend helped spread the style in Germany. ali pod različitim nazivima ART NOUVOE – u Francuskoj (gde i nastaje) JUGEND STIL – u Nemačkoj LIBERTI STIL – u Engleskoj Buržoasko društvo krajem 19.ali je značajno napuštanje ustaljenog principa predstavljanja prostora. it is characterized by organic. lale. René 10 . Isto se dešava i u Minhenu. Secesija – znači odpadništvo.To je stil koji se raspoznaje u čitavoj Evropi. takođe u Engleskoj:¨LIBERTI¨¸isto po prodavnici različitih rukotvorina.

romantičarima uopšte. godine. (See Hierarchy of genres. silverware. etc. cigarette cases.Hotel . each of whom interpreted it in their own individual manner. dizajnira sve metro stanice (ulaze) u Parizu.Gimar je projektovao sve – od stolice do držača za čačkalice i salvete. Latvia. Antoni Gaudí and Louis Comfort Tiffany. Nameštaj sveo na crnu i belu boju. attempting to redefine the meaning and nature of the work of art so that art would not overlook any everyday object. Ima istraživački odnos prema prirodi. jewellery. dizajnira ga u duhu novog stila. interior design.[5] ARHITEKTURA. sve je od livenog gvožđa i stakla.) In the philosophy of the movement. Art Nouveau was underlined by a particular way of thinking about modern society and new production methods. household silver and other utensils and lighting.jedinstveni stil ne postoji osim u oblasti površinskog ukrašavanja i unutrašnje dekoracije ČARLS MEKINGTOŠ ( iz Glazgova) Engleski prestavnik secesije. održava se ¨Svetska izložba¨¸ na kojoj su srpski predstavnici bili Đorđe Jovanović i Paja Jovanović – nagrada za Dušanov Zakonik . no matter how utilitarian. Hence the name Art Nouveau . crockery.[10][11] Although Art Nouveau fell out of favour with the arrival of 20th-century modernist styles. i lični stil u ukrasima od kovanog gvoždja.[12] it is seen today as an important bridge between the historicism of Neoclassicism and modernism.[5] For many Europeans. it was possible to live in an art nouveau-inspired house with art nouveau furniture. naročito u rasporedu faktura i boja.[13] The historic center of Riga. . insistirao na geometrizaciji. 11 .Gimar je voleo i poznavao botaniku i biologiju (teoriju Čarlsa Darvina). furniture.Lalique. stilizovano i izuvijano (svetiljke. [11] Furthermore. meaning that it encompasses a hierarchy of scales in design — architecture. Bio je privučen i Nazarenima. decorative arts including jewellery. GIMAR (Francuska) Veliki arhitekta. Pariz 1900. godine treba da postane svetska prestonica. za secesiju je tipično i kovano gvožđe – lako se oblikuje.textiles. Art Nouveau is now considered a 'total' style. with "the finest collection of art nouveau buildings in Europe". držači natpisa za metro – dizajnirani kao neke džinovske biljke). Karakteristična je i upotreba najrazličitijih pločica od majolike. art should be a way of life.Metro – 1900. s tim što je podrazumevala imaginativnu upotrebu materijala. . Osim livenog. Artists desired to break all connections to classical times and bring down the barriers between the fine arts and applied arts.Tifani lampa – sa irisima Francuzi su prednjačili u oblikovanju najrazličitijih kućnih predmeta ANTONIO GAUDI Gaudijeva rana arhitektura pripadala je glavnoj struji gotičke obnove. takodje i proučava prirodne forme. and the range of visual arts."New Art". Art Nouveau monuments are now recognized by UNESCO on their World Heritage List as significant contributions to cultural heritage.

Sagrada Familia u Barceloni. On i grupa umetnika odbijaju poslušnost akademiji i institucijama.. sve je u jednom duhu. Za Medicinski fakultet je uradio sliku na kojoj bolest razara telo.Osećajnost – Bio je na čelu nemačke grupe (grupe mladih umetnika koji su sa velikim skandalima otvarali izložbe – ljubav prema prirodi shvatali su kao religiju. Uradio je i veliki broj kompozicija za univerzitet (Medicinski i Pravni Fakultet). gubi se iluzija prostora. dobro je poznavao i ikonopis. Radi dekorativno i dvodimenzionalno. metalu i poludragom kamenu sjedinjavaju figure zamišljene kao plošne strukture (osim modelovanih glava i ruku) sa apstraktnim šarama u obliku otvorenih spirala koje se pružaju po celoj površini. godine za parisku izložbu. od pribora do same zgrade. GUSTAV AJFEL . Svoj stil formirao je na proučavanju vizantijskih mozaika – zlatne pozadine. ne samo od zlata. takozvano ushićenje prema prirodi. pomera estetske standarde i kriterijume toga doba ( gola trudnica – prvi put takav ženski akt). koristi čak i krljušti od riba. nego i od različitih staklića. Optuživan od savremenika da preteruje u erotici. divio se pravoslavnim. Napravili su PAVILJON SECESIJA (po ugledu na njih beogradski umetnici su posle rata napravili Paviljon Cvjete Zuzorić). Kocka. GUSTAV KLIMT Najveći predstavnik u Austriji.Ajfelov toranj – urađen 1899. naročito ruskim ikonama. . beli kubus na koga je postavio jednu zlatnu kuglu. smatrao je da linija sadrži energiju onoga koji ju je povukao.PoljubacOsim mozaika. samo od gvožđa. koju je arhitekt de Villar već projektovao kao neogotičku strukturu. Njegova dela se danas većinom nalaze u Umetničkom istorijskom Muzeju u Beču. Murali izvedeni u staklu. Vila Stohlet projektovao JOZEF HOFMAN. mozaiku. FRANC FON ŠTUK . U dekorisanju crkve javlja se bogata fantazija u biljnoj ornamentici koja se sliva u naturalističku figuraciju i apstraktnu dekoraciju. Divio se lepoti linije. emajlu. da je vulgaran. 12 . 300m visoka RENE LALIK Još jedan poznati francuski slikar . Nadežda Petrović to preuzima od njih). Paviljon je projektovao Jozef Olbrih. U ateljeu Franca fon Štuka prvi put je zabeleženo ime Vasilija Kandinskog. kao i veliki dizajner nakita. Klimt je u paviljonu napravio zidne slike.

. zato ih često slika sa leđa ili iz profila. U obe je razvijena svest da je slika površina koju treba organizovati. Izmedju fovizma i ekspresionizma postoje sličnosti i razlike. osećaj za krupni kadar (njegov doživljaj). Kada je sazreo odlučio je da njegov tematski repertoar ostane klasičan tj. Neumorno crta na svakom mestu i te skice preradjuje u ulju i gvašu. On izokreće ličnost. cirkusima. prostitucija. slika portrete i uključuje zabave po noćnim restoranima. Radio je reklamne plakate i omote knjiga u litografiji u boji. Lotrek je pre svega crtač koji se služi bojom da bi produbio i naglasio linearni ritam svojih slika i litografija u boji. U njegovom okrilju nastala su različita istraživanja koja povezuje to što se akcenat sa likovne forme prenosi na unutrašnju. pozorište. Domijeov naslednik u grafičkoj umetnosti. slika prijatelje. Za ekspresionistu urbani život nije sreća već prokletsvo. bolest. skulpturu. jer je njegovo interesovanje upravljeno prema društvenim problemima i ljudskoj sudbini. ANRI TULUZ LOTREK Kao dete imao je nesreću da padne sa konja i ostane bogalj. ekspresionizam nije jedinstven i stilski celovit.Guli ulazi u Mulen Ruž – Guli je njegova prijateljica. Siromaštvo. Fovizam se bavio spoljašnjim i vidljivim (formom). ne iznosi svoj sud. odvaja čoveka od čoveka. prati savremenike. ali razlika je u načinu upotrebljavanja. uglavnom pojave na margini klasičnog društva. na kartonu. Osnovno izražajno sredstvo je postala boja. a ekspresionizam unutrašnjim i nevidljivim. Smelo kombinuje najrazličitije tehnike. na krilu. Umetniku više nije važno samo kako slike već i to šta slika. film. .. muziku. pa kao takav nije mogao da posećuje zvanične škole. beda. Za razliku od Emila Zole on ne želi da kritikuje društvo. Liniju koristi sa velikim umećem. . Ljudi na slici su odsutni. deformiše psihu. u vreme socijalnih kriza. kriminal su elementi jedne nove urbane subkulture koja će svojim tamnim senkama prožeti sve vrste umetnosti: slikarstvo.Igranka u kafeu – Slučajna i fragmentalna kompozicija. možda čak i nepristojna poza 13 . često slika male formate. igračica i od nje pravi veliko ime. psihološku sadržinu slike.- Devojke -Danaja NAJAVA EKSPRESIONIZMA Ekspresionizam se pojavio početkom XX veka. Most izmedju eksperimentalnog slikarstva XIX veka i ranih ekspresionističkih tendencija XX veka.Pripadao je bogatoj plemićkoj porodici i zahvaljujući naporima svoje okoline privatno je učio crtanje u klasicističkom stilu. Kao pokret u likovnim umetnostima. literaturu (Breht). emotivne nesigurnosti i duhovnog nespokojstva. čista. Vrlo izazovna. Divio se Dega-u. alkoholizam.

Bolest i smrt su bile neprestana tema njegovih slika.Japanski divan – odjek tada aktuelne secesije. Kao i u delima skandinavskih pisaca tog doba.Bolest je na neki način uvek bila prisutna u njegovom okruženju. plavu). smelo i sasvim novo vizuelno sredstvo. radio je scenografiju za Ibsenove drame. u njegovim slikama preovladjuje melanholija. kao i budjenje seksualne želje i žena . Kretao se u kniževnim krugovima u Norveškoj. ulazi u kategoriju umetničkog dela. lečio je najsiromašnije slojeve društva.vrlo komplikovan proces koji Lotrek brzo savladava. ali on koristi noćno osvetljenje). Lotrek koristi potpis u duhu japanskih pečata.Bal u Mulen Ružu – litografija. koristi intezivne boje (crvenu. Dela s početka XX veka u kojima je simbolistički kontekst najeksplicitniji karakteriše vijugama. Za života je uradio malo plakata. što dovodi do revolucije u oblasti plakata. usamljenost. Njegovo delo nije pobuđivalo pažnju savremenika. na severu. . pripada dobrostojećoj porodici koji nisu podržavali njegovu sklonost ka umetnosti. .Tokom njegovog školovanja tradicija je nadmoćno akademska. jako redukovanim sredstvima govori jednu poruku.istovremeno vampir i nevino dete. crnu. parizu i Berlinu i bio prijatelj poznatih pisaca medju njima i Augusta Strindberga.One donose sumorno razmišljanje o misteriji života i ljudskoj egzistenciji. On komunicira vizuelno a ne tekstom. kriva linija u stilu Art Nouveau.Uvodi figuru (ranije je na plakatima bio samo tekst). EDVARD MUNK Norveški slikar i pionir modernog ekspresionističkog slikarstva. u Norveškoj. godini gubi majku i sestru. prisutni su uticaji Gogena i nabizma. U njegovim plakatima se često sreću karikature -Kafe Ambasador – plakat kao uzor jednostavnosti i ubedljivosti. koje umiru od tuberkoloze. što će u velikoj meri uticati na njegov odnos prema svetu u kome živi. U 14. patnju. jedan od prvih koji ovu tehniku koristi za plakat).Uzori su mu bili Engr i Dega a sa druge strane bili su mu poznati radovi impresionista (od njih nasledjuje samo ljubav prema japanskim drvorezima i svetlu. PLAKAT: .Mej Milton – na japanski način. 14 . veoma pobožan čovek. žutu. oko 32. nakon njegove smrti njegova porodica u rodnom Albiju osniva Fondaciju Tuluz Lotreka. više će uticati na umetnike XX veka nego na svoje savremenike U vreme kada počinje da stvara. ali on razvija vlastiti pristup na osnovu impresionističkih i simbolističkih elemenata. strah od smrti. otac mu je bio lekar.

Već 1908. u crnom je sama. veka bio grad noćnih barova i boemskog života. levo: mlada devojka u belom.Bogorodica – Predstavljena na jedan revolucionaran i smeo način. a ne ono što je repertoar slikarstva do tada. pada i to ne samo jedanput. sama je u šumi. u sredini: par.Krik – Nastaje 1893.Glas – Vrlo teška tema.Soba umrlog – Prikaz kako porodica i okolina reaguju na smrt bližnjeg . . Gradi ritmove boja i vrtlog linija – kao što je Van Gog na autoportretima – do stepena histeričnog intenziteta. u crvenom-opasna . Dijagonalu završava sa dve nepoznate tamne siluete. dok se mrtvac na slici ne vidi. zgrabila je muškarca. čežnje. ali je ubila umetnika u njemu. otuđenost. deformisana figura u prvom planu. predstavlja nevinost. u to vreme prvi put čuje za Van Goga što mu daje smelost u izražavanju svog unutrašnjeg sveta. potom odlazi u Pariz koji je osamdesetih godina 19. psihoterapija pomogla je njegovoj ličnosti. Seksualni simboli. Kod Munka nema otvorenih emocija. svako od aktera na slici mora sam da se suoči sa smrću. On kaže: »Ja želim da slikam krik.ili sunce koje zalazi. Snažna psihološka poruka postignuta kompozicijom i linijom. ulje i grafika. japansku umetnost. postoje dve verzije. Munk u prirodi poznaje svoj unutrašnji emotivni naboj. nema ni prozore ni vrata. Munkove slike nose puno simbolike. kod ekspresionista forma je deformisana. godine. Ritmom. frustriranost. udata. insistira na doživljaju usamljenosti. soba je totalno prazna. Ova slika predstavlja kraj jednog ciklusa – friz života – Do tada je radio već oko 10 godina. muškarac sa nešto starijom devojkom.. Usamljena. voli dvodimenzionalnost. crno – plavo (crno-bele dirke klavira). godine Munk preživljava snažan nervni slom. Negove uobičajene teme su : strah. Religiozan koncept prenesen u ličnu koncepciju (mlada devojka u ekstazi) . Scena je dopunjena parovima koji groteskno plešu. više nema snage. Ženska osoba krajnje stilizovana u prvom planu – personifikacija glasa – glas usamljenosti. žene i muškarci sede i pričaju i slično. 15 . Munk je svoja saznanja o umetnosti najpre formirao u rodnom gradu. kad stremi u vis . desno: starija žena – sve ovo predstavlja životno doba jedne žene. . kod Munka ona ide na dole. i ima izložbu u Minhenu. Priča slike ide sa leva na desno. vraća se kući i više ne slika tako snažne teme. bol i patnju«. Dijagonala. godine.Igra života – 1900. On je jedan od prvih savremenika koji se divi Lotreku. Dok je u belom. . stub zalaska sunca. Ima crveni oreol. iza je neki drugi život (čamac). jedan novi odnos prema pejzažu. koje možda predstavljaju smrt. na gore ima psihološki pozitivan efekat.

Na njega su uticali romantizam i simbolizam XIX veka.. koju je inače vratio u upotrebu Gogen. vidi se i struktura drveta. Stari tip drvoreza. . Munk je uticao na nemačke slikare . linearna. moralno labavih načela. . Savremenici ga ne razumeju. DŽEJMS ENSOR Za razliku od Muncha bio je naslednik velike tradicije evropske umetnosti – flamanskog i holandskog slikarstva. 16 . fantastično slikarstvo. . razobličuje ih u najotvorenijem smislu. Njegovo mesto kao prelazne ličnosti u fantastičnoj umetnosti XX veka je od prvorazredne vaznosti. ljudi oko njega su grotskne maske.ljudi su dvolični. On je ne polira jer se uklapa u sadržaj. isto tako bi razapeli Hrista kao što su uradili u Jerusalimu. Hristovo stradanje predstavljeno kao centar velikog karnevala.Ulazak Hrista u Brisel – 1888. Odilon Redon. priče Edgar Alan Poa i pesme Bodlera. prljavi. Hrist ulazi na magarcu. Munk rado koristi takvu tehniku. Krajem osamdesetih godina XIX veka prešao je na religiozne teme koje nisu interpretirane u usko religioznom smislu već više kao lična reakcija na svet nečoveštva.Na mesečini – takođe drvorez.Spletke – Ruga se savremenicima. U svoje slike uvodi brutalan. crveno i zeleno. Bosh. surovo autentično slika bednike. Goya. skitnice i maskirane figure. tek pola veka kasnije – Difi.Susret u univerzumu – Muškarac i žena – dva komplimentarna principa.godine. podsmešljiv sadržaj. a njegov savremenik je bio Džejms Ensor. Bio je dobar grafičar.Tri devojke na mostu – . Odrastao u Belgiji gde su njegovi roditelji imali prodavnicu grotesknih maski popularnih na flamanskim klarnevalima.

nikad nije putovao. .Portret Pjera Lotija – Ne robuje šemama. Želeo je da imitira stare majstore i pravi kopije u Luvru.inkarnat. prostoru. 3. kolorit je svež. Ono što je znao o biljkama naučio je u botaničkoj bašti. vojne patriotske ili sportske scene 5. počevši od ukrašavanja tela i odeće preko oblikovanja predmeta za svakodnevnu upotrebu do gradnje kuća i kultnih predmeta. Ima sasvim individualan odnos prema figuri. obredi. penzionisani carinik koji je počeo da slika kao sredovečan čovek. kompozicija pojednostavljena. kompoziciji. alegorijske scene (SAN) 6.Karakteristike – njena primena u svakodnevnom životu. fantastične tropske prašume s tigrovima i lavovima 4. potpuno samouk. scene bliske njegovom životu (autoportreti. . 17 .Pesnik i muza – Pravio je sliku kao što krojač šije odelo. buketi poljskog i baštenskog cveća Crtež je nevešt i čist. Nedostatak prespektive. pejzaži Pariza i njegove okoline. Zoo vrtu i atlasima. likovi su obično postavljeni frontalno. Njegovo slikarstvo obuhvata šest kategorija: 1. nikakvom učenju. PRIMITIVNA UMETNOST nastala je izvan kruga izgradjenih civilizacija. merio je figuru i stavljao tubu pored lica da uporedi boju .ANRI RUSO CARINIK Predstavnik primitivne umetnosti. portreti prijatelja) 2.

prozorska krila su širom otvorena u spljašnji svet – balkon sa saksijama. Izgradili su nov repertoar slikarskih postupaka i sredstava u kome vodeću ulogu imaju kontura.) Neutralni ton ima funkciju uskladjućeg elementa. zavrnutih linija. neutralni ton i koloristički znaci. kao što je kasnije. Proučava i Sezana. Fovisti su težili oslobodjenju ličnosti. čak i u najvećoj bedi. ona je postavila nove probleme u organizaciji slike. U islamskom ornamentu i persijskoj minijaturi nalaze se izvori Matisove arabeske i žarkih boja. cveće. izlažu na Jesenjem salonu što označava definitivni nastanak fovizma. instikte. čista. Koloristički znaci su kratki optezi u obliku tačaka.grupa iz Avra (Raul Difi. izvornost. more nebo i čamci. pokidanu vezu izmedju čoveka i prirode. spoljaŠnji svet je sav u sitnim potezima četkice.mladi slikari iz ateljea Gistava Moroa (Anri Matis. Sezana i Gogena. i 1912. mrlja. crni ili u boji površie u kojoj ase nalaze. Medjusobni odnos boja se ne zasniva na principu dominantne harmonije. traju herojske godine fovizma. Tema koja će Matisu ostati omiljena do kraja života. usmerava i pozitivno deluje na intenzitet drugih boja. kao u starih majstora. izazvala je oštre reakcije zbog prividno nemarno razmazanih boja. On nema sopstvenu kolorističku vrednost ali organizuje. intenzivna i blistava. lice žene naznačeno smelim crvenim i zelenim potezima. hteli su da povrate neposrednost. već na zakonu ravnoteže. Od 1905. Boravak u Maroku 1911. Albert Marke) . Fovisti prihvataju standardni tematski repertoar (mrtve prirode. Zid i krila prozora komponovani su od širokih vertikalnih traka. Žena sa šeširom – izložena u Jesenjem salonu 1905. Boja je bila osnovno izražajno sredstvo fovista. vrlo rano kupuje jednu od verzija Sezanovih kupačica i ne odvaja se od ove slike do kraja života. Do fovističkog slikarstva došao je preko impresionizma i neoimpresionizma. do 1907. izlazći iz ortodoksnog fovizma. Mali deo sobnog zida. trajalo je njihovo okupljanje oko Matisa koji je bio stub pokreta. Kreću se slobodno. nezavisno od forme i oblika i obezbedjuju spontani gest. Kontura ogradjuje čistu boju i postaje nosilac linearnog ritma kompozicije. ubrzao je proces svodjenja forme i uprošćavanja kolorističkih odnosa. Napustaju ''italijansku perspektivu''. 1905.FOVIZAM (1898-1907) Spontani pokret koji je nastao ujedinjavanjem triju grupa umetnika sličnih pogleda . Zorž Brak) Od 1901. . padanje intenziteta obojenosti prema dubini. pejzaže. imao otvorena čula za nova istraživanja. Bio je kolekcionar japanskih drvoreza. naročito za ona koja su preduzeli apstraktni slikari i kubisti. Motiv je sasvim tradicionalan. stvara sugestiju prostora (mada prostor kod fovista ostaje daleko više ideja o prostoru nego pun i razvijen volumen. 18 . do 1905. ANRI MATIS Idealu slikarstva vedrine. čemu je doprinela ljubav prema orijentalnoj umetnosti. duhovnog odmora i spokojstva ostao je veran do kraja života iako je u svom razvoju prošao kroz nekoliko faza. drugi ukazao na praoblike koji se još mogu naći kod primitivaca. zareza. Zato su se okrenuli Van Gogu i Gogenu – prvi im je otkrio unutrašnju ekspresiju slike.Otvoren prozor izložio je na Jesenjem salonu 1905.grupa iz Šatua ( Moris Vlamenk i Andre Deren) . oni su beli.

dobija novi intezitet. Na to ga je možda inspirisao Matis Cas klavira mural na temu plesa. arabeske biljnih formi plove po zidovima i površini stola.itd.De luxe Organizacija prostora pomoću obojenih površina. Iako je napustio perspektivu (izuzev u proizvoljnom umanjenju jedne figure ) slika nije samo poršinska dekoracija. Ispitivanje linija. Postoji razlika u svetlu – dve polovine lica različito su obrađene.Mladi mornar skulpturalni pristup . U skulpturi na njega su uticali: Antoan Luj Bari. Roden i afrička skulptura. Sam portret je zapostavljen. Krivolinijski ritmovi povezuju ovu sliku sa tradicijom Art nouveau. 19 . konstrukcija Nema prostora. MATIS POSLE FOVIZMA Matisova umetnost je u toku celog njegovog života kretala naizmenično izmedju krajnjeg uprošćavanja i dekorativne složenosti. .Harmonija u crvenom Unutrašnjost sobe je crvena površina. Da bi definisao površine on ih uokviruje debelom tamnom konturom. nezavisnu funkciju. Zelena crta deli sliku na dve simetrične polovine. Figure modelovane isključivo konturnom linijom poseduju čvrstinu. Matis De luxe -Ples Izvori vode do grčkog vaznog slikarstva. . Senke na licu su debele tamne linije – kloazonizam. kolaže.Crveni atelje Početak kubističke faze. boja i prostora nastavlja na figurativnim slikama. bojene površine. Radio je ilustracije za knjige. dekoracije za crkvu. .portrete) Boja nije deskriptivno upotrebljena. Poznato je mnogo studija za ovu sliku (Plavi akt. kao da se radi o dve žene.Gospođa Matis – Portret sa zelenom crtom koja deli kosu od brade. Na ovom portretu zelena crta je noseći stub.Radost življenja preteža apstrakcije u modernom slikarstvu (slično Pikasovim Gospodjicama koje su nastale godinu dana kasnije). dva raspoloženja i karaktera. Jedna jeod najlepših figuralno-pejzažnih kompozicija.Marokanci Crna pozadina koja uokviruje arhitekturu i figure u molitvi -Čas klavira Apstraktni raspored geometrijskih površina koje su akcentove dekorativnim šarama rešetki. . Prostora nema. Umetnik se služi bojom nezavisno od prirodnog izgleda modela. Na slici je najvažniji šešir – koji je prilika da se pokaže kako boja ima autonomnu. . Frontalnost i geometrijske površine – približava se kasnijim bespredmetnim slikama mondriana -Dekorativna figura Skulpturalno modelovana figura naspram ornamentalne pozadine Naglo prelazi u fazu krajnjeg linearizma.. .) koje je preneo i u vajarske verzije u terakoti i bronzi. kroz prozor se nazire apstraktan pejzaž. Proučavanje kubizma mu je pomoglo da uprosti strukture i kontroliše sklonost ka preteranoj dekorativnosti. Boja ide direktno iz tube. kao i kubizam. boja je dominantna – velike čiste..

godine zamenjuje kubizmom. Njegova dubina je određena logikom linearne perspektiveritam drveća.Obala Sene – Postoji prostor. Akademski slikar.Svečanost – Čiste. kontura je tamno plava ili tamno ljubičasta. .. Brak ideje fovizma već od 1908. Sve je potčinjeno kolorističkom tretmanu. violinista. VAN DONGEN Ne pripada grupi fovista..Grupa – Ignoriše anatomsku preciznost. medju prvima je otkrio afričku umetnost. ANDRE DEREN Deren je kao sasvim mlad prihvatio fovizam. Van Gog. proučavao je muzejsku umetnost. Radi portrete iz kafana – naglašen ekspresivan intezitet boja. Njega ne interesuje prostor već boja.MORIS DE VLAMENK: Slike su mu bliske Van Gogovim. bio je biciklista. Jezik slike su: linija. nosio je kravate od drveta koje sam pravi u boji. . Sve je izlomljeno. Tamna kontura. ritam gradi kretanje u slici. Brak. nema planova niti analize prostora. karakteristična je njegova upotreba kratkih ustalasanih poteza četkice.Posle 1908. površina. ritam. Rodom iz Holandije. .Pogled na luku – Struktura izlomljenih poteza preuzeta od neoimpresionizma. jaka kontura. . Vlamenk je živeo alternativnim životom. Ulica ukrašena zastavama. naslikan 1905. ŽORŽ BRAK .Bato Lavoar – deo Pariza kraj Sene. Pogled na luku 20 . bojene površine. blizak je Sezanovom pristupu. svirao je i zarađivao po kafeima. On ne poštuje koherentnost tela (ruku oblikuje na više načina). RAUL DIFI Pod Matisovim uticajem počeo je da stvara fovističke slike sa snažnim površinama boje i teškom crnom konturom . godine. slobodno slaže boju. Pikaso.Tokom čitave karijere ostao je bliži nemačkom ekspresinizmu nego ijednom francuskom slikaru. motiv koji su koristili i Mone. mozaične strukture. Bio je neobičan i po ponašanju.

Sve je prenaglašeno. Teška. crna kontura definiše forme. u dno slike stavlja crkvu.žuto. . nalik Sumerima. ima tamne debele konture (Petar Konjović prati Ruoa i usvaja neke njegove ideje). crkva međutim nije spremna da naruči bilo šta od ovako ekspresivnog umetnika. Od 1903. Učio je u ateljeu Gustava Moroa.Tri akta – Radeći na ovoj slici on analizira tri različita tela ne dovodeći ih u međusobnu komunikaciju. moralističan.Jovanka Orleanka – Hrist se pojavljuje u ambijentu modernog pariskog kvarta.Tri studije – Zdepaste figure. Nije isključivo vezan za fovizam. Intenzivna boja. Spalio je mnoga dela. ponaša se slobodno u odnosu na formu. sasvim disproporcionalno.Stari kralj – Ruo radi slike godinama (ima debele namaze bojom). želi da obnovi religijsku umetnost 20.ŽORŽ RUO Francuski slikar. . a vatikanski muzej kasnije otkupljuje neka dela. Neobično snažan crtež. sunce je npr. 21 . da ljudi trpe i fizičke deformacije. divio se srednjevekovnoj umetnosti. . veka. Prostitutka je simbol tog društva koje je trulilo i koju je slikao sa gadjenjem. Radi vitraže za male kapele. zlatno. time se postiže ekspresivnost slike.Glava Hrista –jedan od najpotresnijih portreta Hrista. Kralj kao da je ličnost iz svetog pisma. Čvrsto je stegao šaku u kojoj drži nežan cvetić. Ruo Usvaja od Lotreka fragmentalni kadar. usvajajući tehniku vitraža i religiozne teme. . prvo je radio na staklu. Pokazuje svoj odnos prema patnji i bolu. Ruo. Ruo ističe da je pronašao odnos crvenog sa crnom konturom tako što je gledao vitraže. teme koje obradjuje su: buržoasko samozadovoljstvo koje je prožimalo društvo nad kojim se on gadio. duboko religiozan. Ruo je majstor linije. Kralja radi više od 20 godina. . emocionalan. jednostavan. Njegova kasnija dela imaju izuzetno religijski karakter. Ruo smatra da se loše moralno vladanje čoveka vidi na njegovom licu. Primitivac.

jer je njegovo interesovanje upravljeno prema društvenim problemima i ljudskoj sudbini. emotivne nesigurnosti i duhovnog nespokojstva. to više ne liči na gotički drvorez. slikarstvo.Svaka boja skriva u sebi svoju dušu koja me usrećuje.Van Gogh. naišla je na blagonaklon odjek medju mladima i umetnicima. za njih. Pod imenom ekspresionizma u Nemackoj se podrazumevalo celokupno modernističko strujanje. u vreme socijalnih kriza. Siromaštvo. Ova grupa. a ubrzo su im se priključili Emil Nolde i još desetak slikara. pozorište. na njih je veliki uticaj imao i Frojd. uzela je svoje ime simbolično.. Pored Ničea. Oni se vraćaju drvorezu. zdravom i nasmejanom svetu. odbija ili podstiče”. Ekspresionizam se pojavio početkom XX veka. probleme ljudske egzistencije i čovekovu sudbinu. Medjutim.iracionalno. Pored Ničea. koja je obeležila nemačku umetnost do 1914. žele da uspostave most sa prasuštinom likovnog jezika koja se održala u primitivnim umetnostima. Kada je Hitler došao na vlast nacisti nisu prihvatili takvu umetnost jer se nije uklapala u fašističku predstavu o srećnom. Drvorez je u nemačkoj umetnosti tradicija (Direr). našla su se na izložbi „Degenerisane umetnosti" u Minhenu marta 1937. Značenje boja je izmenjeno. “titraju kao zvonjava srebrnih zvona. pod parolom „protiv degenerisane umetnosti". sistem članova. film. ne odbacujući staro iskustvo). Kokoške. na njih je veliki uticaj imao i Frojd. koja je srodna francuskom fozizmu. U prvom proglasu oni su istakli da grupi može da pripada “svako ko neposredno i neizveštačeno izražava ono što ga nagoni na stvaranje. Munchova zaokupljenost simboličnim temama u grafici. Možda u njihovim delima ima više literature nego što to odgovara prirodi slikarstva. umetnike-arhitekte je privuklo ono protiv cega su bili u umetnosti.iracionalno. ilustracije) – ono što ih razlikuje od drugih grupa je to što su bili jako dobro organizovani (izložbe. osnovali Ludvih Kirhner. Erih Hekel i Karl Smit-Rotluf.podsvest. alkoholizam. grupa oko časopisa “Plavi Jahač” u kojoj se najviše ističu Kandinski. snažnih gestova i patetike. Oni nisu imali manifest. Kao pokret u likovnim umetnostima. inspiraciju traže u primitivnom izrazu (Gogen). ali na jedan noviji način. u centralnoj i severnoj Evropi razvijao se ekspresionistički pokret. postaje najjasniji primer umetnika podstaknutog “unutrašnjom snagom” i “unutrasnjom nužnošću”. kriminal nisu više usamljene pojave već stvarni elementi jedne nove urbane subkulture koja će svojim tamnim senkama prožeti sve vrste umetnosti: slikarstvo. Uticaj srednjeg veka na njih je bio snažan. MOST – Simboličan naziv.podsvest. Mark i Kle. psihološku sadržinu slike.“Slike su stvorene krvlju i nervima” kaže Kirhner. Protiv savremene likovne umetnosti izvedena je akcija. prostitucija.” Figure sutako teško deformisane i iskrivljene . bolest. Kandinskog. sa Kirhnerom i Noldeom kao glavnim predstavnicima. Dela grupe Most. ekspresionizam nije jedinstven i stilski celovit. Grupa MOST je negovala različitost u disciplinama (grafika. Klea. ali slikari “Mosta” su na to računali i nisu se plašili teških reči. beda.. neka vrsta etnološkog obeležja. koja zastupa apstraktnu. ”one plaču i smeju se” kako piše Nolde. Ekspresionizam je bio duboko zainteresovan za socijalnu stranu života. samo proglas urezan u drvorezu. muziku. jer su tim poniranjem u psihu hteli da otkriju složeni fatalizam čovekovog života. skulpturu. ukazujuci na povezivanje revolucionarnih i uzburkanih elemenata. Namera je bila da se Nemcima pokaže ono što ne smeju smatrati 22 .NEMAČKI EKSPRESIONISTI – MOST Paralelno s fovizmom. čovek koji nije opterećen evropskom kulturom – slobodniji u izrazu. Takodje. literaturu. U njegovom okrilju nastala su različita istraživanja koja povezuje to što se akcenat sa likovne forme prenosi na unutrašnju. koji je uradio Hekel : Grupa umetnika koji streme novoj umetnosti( koja će odgovarati savremenom životu. Umetniku više nije važno samo kako slike već i to šta slika. Grupu “Most” su 1905. donatora). Njegove članove. u njemu se razlikuju tri glavne grupacije: “Most”. nefigurativnu umetnost i “Nova stvarnost” u kojoj Dirks i Gros predstavljaju satiričnu umetnost kojoj je cilj socijalni problem.

bitan je odnos umotnika prema motivu.Bista sa šeširom – Smelo formiran jedan novi tip portreta. Poza liči na Gogena. Deluje kao pećinsko slikarstvo. Direra i nemačke gotike. .Devojka na plavoj sofi – Stilizovan akt u pozadini. boja se ne modeluje. Kombinuje konveksne i konkavne forme – smenjivanje ritma. godine završio život samoubistvom. ne zna se da li je devojka iza paravana ili je to slika na paravanu. Zbunjujuća figura u drugom planu. Vidi se veliki uticaj Munka. odnos silueta.fovizma na početku. bio je odličan grafičar. Žena je anonimna osoba. 23 . kubizma. nanosi se direktno u velikim površinama. ERIH HEKEL Obnavlja tehniku drvoreza. ne nosi neke psihološke odrednice. govori o savremenom društvu i to onom najnižem sloju. on suprostvalja jedan čak renesansan predeo (prikazan naravno na jedan sasvim novi način).Drvorez – Pokazuje kako je izgledao katalog koji je pravio za Kihnerovu izložbu. Studirao arhitekturu. Siluete. . . uticaj kubizma. ne robuje tradicionalnim estetskim kriterijumima. Učinio je da drvorez postane samostalna tehnika oslobođena narativnosti – deluje samo bojom i crtežom. gotskom iskrivljenošću i germanskom emocionalnom vibracijom Kihner je 1938. nema individualizacije.Ležeći akt – Smelo deformiše formu. debeo nanos boje) .Žene na ulici(Ulica 1913) – grupa šetača. najjača ličnost u grupi. . razbijen apstraktni prostor.Devojčica – Jedna od onih koje su još od rane mladosti na ulici – uzimali su samo takve modele (nekad bi se one samo u njihovim ateljeima mogle ugrejati ) – pojave koje je društvo želelo da prećuti. nema volumena.svojim i da se svim svojim snagama založe za „čistotu nemačkog duha". U grupi MOST dešavaju se promene – uticaj kubizma. Oni otvoreno govore o moralnom padu nemačkog društva. gotovo su identične. naglašava pojedine delove. . linearne arabeske art nouveaua i Munchova fantastika. to nije klasičan portret. tamni ritam vertikalnih senki na žutoj pozadini predstavlja kubističku kocepciju kombinovanu sa fovističkom bojom. . ERNST LUDVIG KIHNER U njegovom stvaralaštvu se primećuju različite faze i uticaji . čak namerno i preteruju. Čisto beloj površini (devojčica). Namerno presečen kadar. Deo tvorevina savremene umetnosti je uništen. primitivan crtež.Suncokreti – Uticaj Van Goga. a slikarima i skulptorima zabranjen je rad. Kontura razdvaja i definiše bojene površine – princip kao kod fovista.

sama lica podsećaju na maske (Ensor) 12 apostola. daju novu vrednost. treba ga izmisliti «. kada je imao već 40 godina. Drugi likovi su podmukli.Ležeći akt – Linorez. Apostoli kao pijanci. Rado je radio kupačice. ne kao ljude ravne Hristu. kao i Ruo. On je umetnik izrazite individualnosti.stiče uvid u veru. Tajna večera na fizički izgled. običaje. To je jedna od najtragičnijih grupa u istoriji . »Ako nema boga. vera u duhovnost. Radio je u početku kao dizajner nameštaja. -Tajna večera – Figure su sabijene. direktno iz tube. govorili su na jedan vizuelno novi način. deformisan odnos prema Hristu i čitavom učenju.Krovovi – Govori površinom intenzivnih boja. Gust namaz boje i intenzivan kolorit. insistirao je na vraćanju religioznoj umetnosti (reakcija na Ničea). . prevarantski. jer sa dolaskom Hitlera. možda kao Ruo. životinje. Beleži različite nošnje. KARL ŠMIT ROTLUF . već kao grešnike (maske).. Jedna varijacija plave sofe jedna plava površina uokvirena crvenom. Nolde je naročito stekao to ubeđenje posle svog velikog puta (od Nemačke do Pacifika) – ekspedicija koja je proučavala život ljudi od Pacifika do Sibira. godine). 24 . izdvaja se belom košuljom i crvenim džemperom(stradanje) i drži pehar (po bibliji) i ima izraz užasavajućeg bola na licu.. Grupa MOST utrla je jedan smeo novi put. Smatrao da se ideje ekspresionizma mogu bolje predstaviti ako se izlože u grupi. koja nikada nije imala neke velike popularnosti. rado su je koristili. -Sveti duh dolazi kod apostola – Scena kada duh dolazi kod apostola da bi mogao da propoveda veru. Starci su prikazani kao mornari. nove teme (zabranjene). MAKS PEKŠTAJN -Auto portret OTO MILER Najmanje agresivan od svih članova grupe MOST. u to da je čoveku jako potreban bog. Hrist je u centru. MOST je proglašen degenerativnom grupom.Suzana i starci – Telo ove lepotice je jako deformisano kao i lice Nolde.. pravi se izložba degenerativne umetnosti da se pokaže šta to nije dobro u nemačkoj umetnosti i njihova dela se prodaju u bescenje (1939. nema nagoveštaja prostora. Nekad su mu slike čak i dosadne jer koristi isti motiv u različitim kompozicijama. EMIL NOLDE Pridružuje se grupi na njihov zahtev. ovoj tehnici. dobro je poznavao velike luke u kojima je mogao videti taj moralni pad društva. apostole pokazuje u jednom drugom svetlu. želi da kaže da se duhovno posrtanje odražava i Nolde. u nematerijalni svet.

stilski i konceptualno različit od dva vodeća trenda nemačkog ekspresionizma (“Most” i “Plavi Jahač”). kasnije je putovao po Evropi i radio pejzaže. Sunce i mesec znače katastrofu koja se pojavljuje u kosmosu. dole piše drama. uvodi ljudsku strast). Smelo deformiše telo – telo jednog novog Hrista. mogla bi biti majka. -Autoportret – 1922. Kada je izbio 2. EGON ŠILE Kao mlad dolazi u atelje Gustava Klimta. 25 . snažnije u boji. komedija – suprotnost. ima se utisak da slika nije završena. lečio se od trauma rata. putuje po selima. . ali jeste. Apstraktan prostor(nema ga). ali se ne bavi toliko problemom forme i boje koliko oštrim i ekspresivnim psihološkim studijama.-1914. Slova su takođe jako agresivna.Verenica vetra – Autoportret sa Almom Maler. Posle Prvog svetskog rata postaje profesor na Drezdenskoj akademiji. menja se i tehnika koja je manje pastuozna i raznovrsnija u potezu. živi siromašnou izbeglištvu u Finskoj. Ekspesionistička linija sve više jača u njegovom izrazu. muzičara. kao ranije ljude.Krovovi Policija je spalila veliki broj crteža i dela jer su ga prijavili da je slikao golog mladića. u Nemačku se vraća tek posle rata. žena koja tuguje. Pokušava da se oporavi. U njima se oseća snažan uticaj fovista i postimpresionista.radost za žene – Žena koja drži ogoljen leš (pieta). Slike mu postaju svetlije. Najsnažnija dela su muški i ženski aktovi koji svojim položajima izražavaju različite emocije. igrača. glumaca. . koja je bila njegova velika ljubav kada je umro Gustav Maler. a zatim kreće na brojna putovanja slikajući uglavnom pejzaže. bolje reći portretišući gradove. naučnika vizuelno je predstavljao unutrašnje tenzije. Na portretima književnika. 2/3 bela. Izaziva pravi skandal 1908. Na barokni način smestio ih je u jedan uski prostor. godine svojim plakatom za predstavu koja se zvala : .AUSTRIJSKI EKSPRESIONIZAM Ekspresionizam se sa Nemačkim paralelno javlja i u Austriji. šare na draperiji.. (imaginacija i stvarnost. svetski rat.Razbojnici. prodirući u najskrivenije delove bića svojih modela. godine – uticaj secesije. nedefinisana površina. OSKAR KOKOŠKA Jedan krajnje individualan talenat. susreće se sa malim kapelicama i nalazi sebi inspiraciju u ovakvim motivima. Radio je portrete svojih savremenika. Njegova najznačajnija dela su portreti naslikani u periodu 1909. “Ljudsko biće nije mrtva priroda. Ljubavnici lete kroz pejzaž hladnih planina. Umetnik ne slika lice. već dušu” piše Kokoška. Savremenici su se protivili takvim agresivnim porukama. od očaja do strasti. revoltiran što Nemačka opet učestvuje.

površinskog i narativnog.da li su to dva muškarca ili muškarac i žena? Dvostruki odnosi i doživljaji sveta. oštru liniju.Ljubavnici – Teško se može svrstati i u sliku i u crtež. Vidimo nervoznu. on koji za to vreme ne zna šta će se destiti slika ovu sliku.postavlja se pitanje. krajnje melanholično i teško. koju dobija u jednom ratnom logoru. ruke su u položaju kao da moli. Pravi sliku na principu dekorativnog. .Slepa majka. deformisan akt. Sam Šile umire od kolere. Inače žena mu je umrla od strašnog gripa. mesa). Smele deformacije. kada razmišlja o ljubavi ima u podsvasti mržnju – kao dva pola ljubavi.Početkom rata mora da je napusti devojku koja je čekala njegovu bebu.. kombinovana tehnika – boja i linija. Dete pokušava da nađe dojku majke. nisu dočekali dete. 26 . želevši da pobegne od rata. boja je obavezno razređena (struktura tela.

s Ajnštajnovom teorijom relativiteta (1905. u prvi plan su izbili umetnikov psihički život i lična sklonost ka snažnom i brutalnom izrazu.) u fizici se formiralo novo shvatanje o strukturi prostora koje pod tim pojmom više ne podrazumeza statičnu i ravnu trodimenzionalnu šupljinu. već u dugotrajnom istraživačkom procesu. prenosi u dve dimenzije. gubi volumen i težinu. Kako je u slikarstvu forma simbol sveta. 27 . mada on nije nastao trenutno. trgovci slikama. takozvane fasete. To više nije umetnost imitiranja. biologiji. otkriće iberijske i crnačke plastike i nova naučna saznanja o prostoru. Odbačena je i boja tako da svetlost i linija postaju osnovna sredstva u organizaciji slike. Kokto. Prens. Na početak se obično stavlja Pikasova slika Gospođice iz Avinjona iz 1907. glumci. Seraov naučni metod u građenju slike. već jednu elastičnu i pokretljivu višedimenzionalnu strukturu koja je zakrivljena u stepenu u kome druge sile deluju na nju. 1911. hemiji. kaže Apoliner. Vijon. kojoj su izvučene osnovne konture nove umetnosti: geometrijsko lomljenje oblika. i to bi se dogodilo da se nisu pojavili kubizam i futurizam koji su uveli analitičke metode i priveli kraju proces dezintegracije predmeta koji je započeo s impresionizmom.Pikasovi portreti Ambroza Volara i Konvajlera slikani predmet se lomi. izlažu u Salonu nezavisnih. Stvarni predmet iz prirode postao je povod za otkrivanje ideje o njemu. gde su Pikaso i Huan Gris imali svoje radionice. Salmon. ona ne prenosi ono što vidi. Braka i Grisa upoznao sa problemima obrnute perspektive i geometrijskog skraćivanja tela u prostoru. Na primer. već istražuje sam fenomen gledanja što umetnika dovodi u dinamičnu poziciju. Pored slikara. Reverdi. kubizma ne bi bilo da nije došlo do okupljanja širokog kruga intelektualaca koji su se sastajali u barakama u Bato Lavoaru. nalazili su se tu i mnogi književnici (Apoliner. s jedne. 1911. Od 1912 svaki umetnik pomera prvobitne kubisticke zamisli ka novim granicama. Potez je beživotan. asketska. otvara i razlaže na osnovne geometrijske planove. František Kupka i Huan Gris im se pridružuju. i odmah je postalo jasno da se radi o pokretu koji predlaže radikalnu izmenu umetničkih ciljeva i slikarskih sredstava. I umetnička slika više nije renesansni „prozor u svet". uzdahnuo je: „Sve sami kubovi". Ubrzo njihov primer sledila je grupa mladih: Gris. 1915. Markuse. Početkom XX veka. Slika je postala zbir pravila. astronomiji. kao što je potpuno izgubila pikturalnu lepotu koju je imala kod fovista. Ogroman napredak osetio se u fizici. Leže.KUBIZAM Sa fovističkim doživljajem i oslobođenim instinktima. Samim tim prestaje potreba za dubokim prostorom pa se oblik razvija kao površina ili kao reljef. već umetnost misli. Marsel i Rajmond Dišan. svetlost difuzna i slika teži ka tome da bude bezlična. čak i jedan geometar i matematičar. ukidanje dubokog prostora. jer je Pikasa. kubizam. Žakob.) . koji je u ranom kubizmu odigrao značajnu ulogu. Delone. i slikarskih istina s druge strane. Kad je Matis 1908. kocku i valjak). Na njegovo stvaranje uticale su Sezanove teorije o svođenju prirodnih oblika na geometrijske (kupu. monohroma. Vijon. Kubistička metodologija dalje je produbljena u Brakovim pejzažima iz Estaka. njeno lomljenje. Metzanže. Iz ove dosetke izvedeno je ime pokreta. proračunatih odnosa i promišljenih metoda. Kubizam je prošao kroz nekoliko stilskih faza : U analitičkoj fazi (do 1911. Sem toga. Štajn). Glez. razaranje ili ukidanje dolazi kao posledica određenog društvenog. ali tada Brak i Picaso ne ucestvuju. ideološkog i filozofskog stava prema spoljašnjoj stvarnosti. Od tih temperamentno iskazanih osećanja stvaralaštvu je zapretila opasnost da se izgubi u subjektivizmu. boja neutralna. video Brakove pejzaže iz Estaka. kritičari. bez psihičkog nanosa. što znači da u odnosu na svoj model naslikani predmet predstavlja paralelnu stvarnost a ne otisak. u nauku su pristigla nova saznanja i otkrića. predstavljanje volumena na ravnoj površini i korišćenje iberijske plastike i crnačkih maski.

Tako je kubistička slika došla na granicu apstrakcije.) u kojoj su prvi put sistematizovane osnovne ideje i prikazana estetika kubizma i sredstva kojima se on služi. pojavila se Apolinerova knjiga Slikari kubisti. faktura i linearna struktura). Mrtva priroda je jedina u inverznoj perspektivi – ona odlazi. kolaži deluju ako kontrapunkt apstraktnim strukturama. cifre na slici. Novine.estetičke meditacije (1913. Da bi zaustavili taj neminovan |proces ka apstrakciji. ali i pogodan materijal za izvođenje apstraktnih ritmova i harmoničnih kompozicionih odnosa.-1914. Krajnja faza je dekorativni kubizam koji predstavlja relaciju izmedju analitičko. ali vremenom se razlilaze jer sve više podredjuje boju ostvarivanju geometrijskih struktura iskošenih planova koji definisu ograničenu i kontrolisanu dubinu slike. PIKASO Gospodjice iz Avinjona 1907. U sintetičkoj fazi pojavila su se dva kretanja – prema boji sa Deloneovim ORFIZMOM i kasnije prema PURIZMU (Ozanfan i Žanere) koji je težio ostvarenju isključivo intelektualne emocije. Studirao je stare majstore u Luvru. Pusena. nema prostora. kad je sažimanje forme bilo toliko snažno da su iz nje nestale čak i najbleđe asocijacije na modele iz prirode.slova. sve je na površini. Ubacivanje elemenata vizuelne realnosti u kubističku sliku je pitanje umetnika šta je realno a šta iluzija. naročito 1912. prelazi sa ranog impresionizma na fovističku paletu. na mnogim od njih su mornari koji se vesele u luci. već se uzima samo jedan njegov karakterističan deo i spaja s delom drugog predmeta u novu celinu koja s prirodom gotovo da nema ništa zajedničko. tapeta. Zajedno je radio sa Pikasom. 1912. Pikaso je proizvoljno pomerao tačku gledanja – glave. egipatsku i primitivnu skulpturu. tkanina i konopaca koji se lepe na platno promenili su značenje ulazeći u sliku i postali znaci odsutne stvarnosti. nema planova. sve je podjednako važno. Bežanje od strukturalne čistote ranijeg kubizma ka dekorativnosti. tvorac je avangardnog pokreta .U fazi sintetičkog kubizma. jednako se nanosi boja. Oni su morali u slici da uspostave izvestan oblik konkretne stvarnosti kako bi zadržali vezu sa prirodom. kubisti su upotrebili dva sredstva: tipografiju i kolaž.kubizma. a najviše Kamij Koroa ciji je i bio poklonik. Nacrtana slova ili komadi pravih novina. programski rad. ŽORŽ BRAK U mladosti je učio za soboslikara. ne posmatra sve iz istog ugla. i najavljuju kubizam. nosevi ili oči se istovremeno vide i iz profila i spreda. Novi element . On ovu sliku temelji na standardima umetnosti tog vremena (vidi se uticaj Sezana).Portugalac Istraživanje slično Pikasovom Harmonikašu (boje. i 1913. Gospođice su manifestno delo. predmet se više ne razlaže na manje forme od kojih je sastavljen. Brak je radikalniji (intenzivniji kolorit) Doslovno sve u prirodi svodi na geometrijske forme. 1906. 28 . Radio je mnogo studija za ovu sliku. Sa slikom ''Kupačica'' izlazi iz fovističke orbite i ulazi u Sezanovsku. najrevolucionarnije i najznačajnije delo moderne umetnosti sa kojim avngarda ulazi u svoju početnu fazu. Kad su kolaži potpuno osvojili kubističku sliku.kubističkih istrazivanja i ranijih pokušaja preispitivanja iluzionističkog prostora renesansne tradicije. pada sa slike. jednako se lome forme – pozadina i figura se ne razlikuju. Provodi jedno leto sa Raulom Difijem. slikaju slike sa istom temom. .

Kubizam je otvorio i 4. Slobodno ih deformiše. to je novi princip predstavljanja ljudskog lica. dematerijalizovan. imaju zajednički doživljaj sveta i kosmosa (dematerijalizacija predmeta i prostora).Klarinetista – Dematerijalizovano do neprepoznavanja. ona je najintenzivnija. Figure se međusobno preklapaju. oči amfas. rađanje. Do sintetičkog kubizma slika je uvek imala jedan izolovani repertoar sredstava kojim je bila određena. pojavljuje se dislokacija određenih delova tela. jedna nova tehnika u koju se unose stvarni materijali. iako su došli do same ivice. tapeta. sada. Nos je konkavan. Pikaso je poštovao matematički princip neoimpresionizma (u nanošenju boje).la Place Ravignon. Gris je prvi shvatio mogucnost ovog dvostrukog načina gledanja. u boji.Devojka koja sedi – 1909. godine (analitički period. već se približava materijalnom svetu HUAN GRIS: Španac. opažanja. Mrtva priroda je tačka oslonca na slici.) . intenzivno obojenim geometrijskim površinama koje obuhvataju kolaž i hladna jasnost detalja spoljašnjeg prostora vidjnog kroz tradicionalni renesasni prozor. Egipatski način prikazivanja tela. Ima dve dijagonale kao krst. Lica urađena pod uticajem afričkih maski.. sinteza različitih uglova. oči nisu simetrične. realnosti ali na jedan novi. 29 . . to je princip da se predstavljaju dva pogleda istovremeno – jedan predmet gledamo sa dve tačke jedan put amfas . u svakom polju su 1 ili 2 figure. sa kubizmom. Doprineo je vraćanju svetlosti i boje u kubizam..mrtva priroda ispred otvorenog prozora. Devojke su sečene ne poštujući fizički princip. dimenziju – vreme. . slika više nije ulje na platnu.Mrtva priroda: Živela Francuska – Pojavljuje se kolaž. Predmet je analiziran.Misli se da je to uradio zato što je želeo da slika komunicira sa posmatračem (na to ga inspiriše srednjovekovno crkveno slikarstvo).na sliku. imaju mnogo uglova i isečenih površina. glava iz profila. . udubljen. Sintetički kubizam sa prostranim. ceni ono što je Pikaso radio. novina. a unutar slike je geometrijska struktura. možda su vrlo rano otišli tako daleko i oni se ipak vraćaju predmetu. kao da umetnik kruži oko predmeta. Do ovakvog rigoroznog eliminisanja i redukcije kubizam je došao vrlo naglo (za svega 3 godine) i to zahvaljujući intenzivnom radu i Braka i Pikasa. Anštajnova teorija relativiteta: Prostor i vreme kao krajnje relativne kategorije – Neki smatraju da je kubizam njoj teorijski sličan. podela masa (anatomski). Žena u donjem desnom uglu je u nepristojnom položaju ( prekolumbiska umetnost – simbol: žena. sečen. unose komadiće trske. Pikaso je smatrao da slika ne može da živi bez predmeta. . Kompozicija se sastoji od tri pravougaona polja koja se sukcesivno proširuju. kao afrička plastika. Međutim.Devojka koja svira – Nestaje i boja. na samoj ivici apstrakcije. kubizam je boju sasvim ignorisao (sivo mrki tonovi). plodnost. jedan put sa boka – egipatsko iskustvo – to rade kubisti. ustuknula je pred formom. bukvalan način.

Sličan je PURIZMU koji su razvili arhitekt Le Korbizje i slikar Ozenfant. tako da slobodno kombinuje tehnike. U svojim prvim kubističkim slikama za temu je uzeo arhitekturu – gotsku crkvu St. Umetničko delo od valjaka i kupa o kome je govorio Sezan. 1912. 1910.Prozor prema gradu fragmentarna slika. mrtvu prirodu i skučeni enterijer.Gitara sa notnim listom. FERNAN LEŽE Posvetio se primeni kubističkih formi na mašinsku ikonografiju. Severin i Ajfelovu kulu. Kubizam je rasprostranjen sve više. odvojena od predstavljanja vizuelnog sveta. Ajfelova kula 30 . Težili su arhitekturalnoj jednostavnosti vertikalno-horizontalne strukture i eliminisanju dekorativnosti. stvarajući rasporede živo obojenih krugova i oblika bez ikakve veze s posmatranom prirodom. otkriva šta je to lepo u mašinama. Boja je kao mat površina. .Aktovi u šumi nezdravo obitavanje mašinskih formi i robota. Pikaso nije želeo da učestvuje u zajedničkim izložbama jer je smatrao da se kubizam akademizuje što mu se nije dopadalo. Mašinska estetika. Predmet je sveo na krute. . jedno od prvih apstraktnih dela. prevazišao je fovističkokubističke slike i približio se geometrijskoj apstrakciji.Pred kraj života ispitivao je jedan krajnje strog manir u kojem su predmeti bili pojednostavljeni na elementarne obojene slike. primarne boje su uokvirene neutralnim tonovima.Tri žene još jedan korak ka apstrakciji koji istovremeno evocira svet mašinske fantazije. Delone. . Uključuje se kad je kubizam već u sintetičkoj fazi. šta mašine mogu doneti modernom slikarstvu.Mrtva priroda sa voćem i flašom – koristi različite vizure.. govoreći da je reč o umetnosti koja je kao i muzika. jednostavne oblike odvojene razmacima opipljivim kao čvrsto telo. Tri žene ORFIZAM Apoliner je Deloneovim i Kupkinim delima dao naziv ORFIZAM. velika ''šahovska tabla'' sa šarom od obojenih tačkica. napustio je i najmanje nagoveštaje predmeta. . DELONE izbegavao figuru.

FRANTIŠEK KUPKA . 31 .''Prvi korak'' apstraktna šara od obojenih lopti slična planetama.

drvo. ima sasvim nezavisnu funkciju od volumena. gotovo da ih nije izlagao. Skulptura je uvek do sada računala sa večnim. a u nizu figurativnih skulptura 1916. ALEKSANDAR ARHIPENKO Pionir kubističke skulpture. 32 . žice. metalna kašika (prava). Oslobadjanje forme od svih iluzionističkih elemenata renesansne tradicije. gips. .godine sve stavove slikarstva prenosi i na skulpturu. staklo.Čaša apsinta – Jedna od najduhovitijih Pikasovih skulptura. konstrukcije od različitih materijala. Kubisti vraćaju boju skulpturi i to nije obična. . Potpuno novi materijali u skulpturi: kartoni. Elegantno izvijena figura poseduje čvrstinu koja je sprečava da ne postane čisto dekorativna u stilu Art Nouveau. -Glava.Reljef – Gitara – radio je za sebe u ateljeu. Najavljuje ASAMBLAŽ (kolaž sa trećom dimenzijom). Medrano je sastavljen više od prostora nego od mase. Vladimir Tatlin dolazi u Pariz da vidi dela Pikasa i ovaj reljef vrši veliki uticaj na konstruktivističku skulpturu .jedna je od prvih uspelih kubistickih skulptura od 1917.Reljef Medrano – Nova tehnika kolaža na skulpturi. . stvara raznovrsna kubistička dela.SKULPTURA KUBIZMA Moglo je da se liši trodimenzionalnog modelovanja. trajnim materijalom.lim.. PIKASO . Radio postepeno od blage geometrijske strukture preko otvaranja šupljina u masi figure potpuno menjajući istorijsku koncepciju skulpture kao čvrstog tela okruženog prostorom.već vrlo intenzivna boja. sa njom se gubi treća dimenzija. pa je tako postao poznat kao osnovni oblik od koga je Pikaso dalje razvijao svoje konstrukcijei asamblaže . ŽAK LIPŠIC Geometrijsku stilizaciju uvodi 1913.Glava žene – 1908. neku vrstu mreže koja se u ogranicenoj dubini udaljava od prednjeg plana slike.Žena koja sedi – Princip geometrizacije slobodno se koristi u skulpturi ne prateći anatomsku tačnost.. na kubističku skulpturu utiče otkriće afričke primitivne skulpture. Pokušaj doslovnog prenošenja slike u skulpturu. kocka šećera. bojeni metali (sekundarno upotrebljeni) – sada su u sklopu umetničkog dela. snažna boja bila je podredjena brižljivoj harmoniji prigušene boje i predmet (obicno figura ili mrtva priroda) je bio pretvoren u linernu geometriju iz ukrstanih i šesto prozračnih površina. radi složenije figure i pojačava masu.

1906. Glumci i lutajući cirkuski izvođači su predočeni u lakšem raspoloženju i sa paletom blagih tonova ružičaste. prosjaka. godine. kao npr. gde je bio impresioniran delima TuluzLotreka. Derena i Matisa. godine Pikaso je otkrio Carinika Rusoa. koji mu je priredio prvu izložbu u Parizu 1901. Spada među nekolicinu najznačajnijih umetnika u celokupnoj istoriji zapadne umetnosti. vajar. Gogena i Van Goga. razvili su kubizam. koji su se upoznali 1907. godine posredstvom Apolinera. U Autoportetu (1901). a njene forme su za Pikasa postale presedan od vrhunskog značaja. ostao je nedodirnut pr venstvenim značajem koji je ovaj pokret dodeljivao boji. Pikaso je studirao u Barseloni.PIKASO Španski slikar. Pesimizam njegovih ranih dela povukao se pred takozvanim ružičastim periodom. Pariz je prvi put posetio 1900. Autopotret i Dva akta (sve iz 1906). bulevarima. godine. dok Pariska ulica (1900) i Na gornjoj palubi (1901) pokazuju njegovu impresioniranost pariskim životom viđenim po kabareima. 1906. „primitivnim" formama (isprva drevnim iberskim skulpturama. Pikasovim delima dominira element melanholije sa prikazima skitnica. a potom afrič kim i okeanijskim maskama i rezbarija ma). Gertruda Štajn. siromašnih i ubogih. Uskoro se upoznao sa brojnim umetnicima i piscima. predstavljala je vitalan korak u Pikasovom oslobađanju od konvencionalne reprezentacije. između ostalih sa Apolinerom. sagledana u retrospektivi. kao npr. a sa druge Sezanovim empirijskim reorganizacijama formi na slikama sa kojima se Pikaso upoznao zahvaljujući Volaru. Afrička Gertruda Štajn umetnost. Porodica akrobate (sve iz 1905). U Parizu je iznajmio atelje u Vato Lavoar zgradi u kojoj su živeli slikari i Le Moulin de la Gellete pesnici sa Monmartra. sa jedne strane. Fernadeova glava 1905. 33 . godine). godine Pikaso je upoznao Braka. kao npr. Dečak koji vodi konja. kao i na slikama do početka 1904. Alfredom Žarijem. godine. Dečak sa sviralom. gde je uglavnom i živeo. Pikasova rana dela oličavaju njegovu izvanrednu moć asimilacije različitih uticaja i nesputanu volju za eksperimentisanjem. rođen u Malagi u Andaluziji. sa kojom se po prvi put susreo oko 1906/07. a slika urađena 1907) predstavljale su svestan pokušaj dovršenja njegovih istraživanja i. verovatno njegova prva pariska slika. ova slika. mada su ona očigledno još uvek evoluirala tokom njenog nastajanja. U tom razdoblju Pikaso je stvorio i veći broj skulptura. Žena koja pegla. crtač. javnim parkovima i trkalištima. godine. nije bila sputana tradicijom zapadne umetnosti. Svedoči o uticaju Tuluz-Lotreka. Eksperimentalna priroda njegovog dela je postala još izrazitija u periodu 1906/07. Iako svestan revolucionarne snage fovizma. Epohalne Gospođice iz Avinjona (skice započete 1906. Ograničena eterična plava boja i pojednostavljene plastične forme su zajedničkim snagama stvorile intenzivnu melanholiju i patos udaljen od atmosferskih efekata impresionizma. prostitutki. Pikaso i Brak. oker i sive boje. ublaživši ovu slobodu Sezanovim osećajem za strukturnu disciplinu (retrospektivna Sezanova izložba je održana u Jesenjem salonu 1907. Le Moulin de la Gellete (1900). grafički i scenski dizajner i keramičar. Ohrabren od svoga oca Hozea Ruisa Blaska umetnika i nastavnika umetnosti. njegovom takozvanom plavom periodu. umetničkim kritičarem Andre Salmonom. nadahnuta. kao npr.

Kolosalne skulpturne figure. Pikaso je učestvovao na prvoj nadrealističkoj izložbi (Pariz 1925) i bio autor članaka za nadrealističke publikacije. godine. npr. kao npr. – karakteristična je upotreba pronađenih objekata. mada su tradicionalna pravila linearne perspektive napuštena -slobodno raščinjeni. godine Pikaso se po prvi put otisnuo u Portret Ambroaza Volara oblast književnih ilustracija. 1911. Boja je naneta plakatski. Iste osobine odlikuju Udeov portret (1910). Međutim. Dve žene koje sede (1920). Pompeju.ona je isijavala sa ravnih. forma je još uvek jasno prepoznatljiva. Divio se Engru i grčkom vaznom slikarstvu. Paradu (1917) i Pulsinelu (1920). Posete Italiji su moguće inspirisale klasicizam njegovih kompozicija figura iz perioda 1919-25. Apsint. kao npr. Snažan uticaj klasicizma je. godine prigušena boja ranog kubizma je bila napuštena. Do 1913. kubizam više nije bio Pikasov isključivi stil. Sve je potčinjeno ritmu. Figura žene (1928) i Žena u vrtu (192930). gde su po prvi put očigledni žestoke distorzije i nova sloboda izraza. Slikar i njegov model (1928). Mrtva priroda na pletenoj stolici (1911-12). i ponekad naizmenično koristeći slikarstvo i skulpturu. Pikaso je nastavio da radi u idiomu sintetičkog kubizma. U fazi sintetičkog kubizma (1912-13 do 1916) . Raspeće i Kupačica koja sedi (oba iz 1930). u Žena u fotelji (1913) i Kartaroš (1914). poprimivši sada novu ulogu . slobodnostojećoj bronzanoj skulpturi. Krajem 1920-ih godina Pikaso se vratio bareljefima i skulpturama. npr. čiji je jedan deo takođe napravljen u vidu Na plaži oslikane metalne konstrukcije. Pikaso je radio na dizajnu za nekoliko Dijagiljevljevih baleta (1917-24). npr. izvedeni u sepiji i sivoj sa tek povremenom upotrebom maslinasto zelene i oker boje. U periodu od 1914. mada će kubistička sredstva ostati prisutna u njegovom delu čak i decenijama kasnije. seče prostor. Mrtva priroda (1914). Igraća karta.npr. i zajedno sa trupom posetio Rim. koji je kulminirao monumentalnim delom Tri muzičara (1921). kada je njegova saradnja sa Brakom okončana izbijanjem rata. figura i njen plitki prostorni pozadinski ambijent su homogeno integrisani. kao npr. do tog vremena. Gitara. ali su stvorene paralelno sa kubističkim slikama. Firencu i Barselonu. mada nije bio potpisnik nadrealističkih manifesta. razdvojeni na sastavne elemente. kao npr. U kolažima. proniknuti i rekonstruisani u okvirima kompleksnog raspoređivanja preklapajućih prozirnih ravni. 34 . ali je u Kanvajlerovom portretu (1910) sličnost napuštena u korist beskompromisne organizacije forme u prelomljene aspekte analitičkog kubizma. ustuknuo pred estetičkom žestinom i mahnitošću Tri plesačice (1925). Violina. Akt u sedećem položaju i Tri žene na kladencu (oba iz 1921) ukazuju na klasične subjekte. Portret Ambroaza Volara (1909-10). a iste te godine (1914) i u polihromnoj. međutim. Čaša. 1912. slobodna igru amfasa i profila. Senke i figure nisu logično povezane. površinski nema volumena. (1913). Napulj. U godinama koje će uslediti njegove slobodno inventivne anatomije i arhitekture počele su da uključuju nadrealističke elemente. novina. itd. ujednačeno obojenih i jasno definisanih površina. npr. godine Pikaso je počeo da istražuje mogućnosti trodimenzionalnih konstrukcija u reljefu.Na ranim analitičkim kubističkim slikama (1909-12). do 1921. iznalazeći nove forme.

a po završetku rata ona je prebačena u Ameriku. sve je u jednom trouglu – zaplet drame. kao i brojni crteži i studije. aprila sa visine od 3. kraljica Sofija i kralj su za ovu sliku napravili posebnu prostoriju (6x3.5m).650 ljudi. sprava je otkazala i on se pred 200. čest je i konj koji možda znači personifikaciju čoveka. maja. Ovu sliku je dobila Španija. Predstavljene su tri različite agonije. Klem Zon. Žena koja plače. Desno je Minotaur koji se umorno naslanja na zid. ali zbog dimenzija nije bila baš najbolja distanca za sagledavanje. Njegovo interesovanje za klasičnu mitologiju. (Dora Mar fotografisala je faze ove slike). Konj prenosi bol na pticu i sve završava majkom sa detetom. To je kompleksna alegorija koja izražava košmarnost ljudske tragedije. npr. a na stepenicama je čovek (personifikacija Hrista). Frojdovci dokazuju da je Pikaso šizofrenik. ali oličava bespomoćnost. fašistička avijacija bombardovala je baskijski gradić Gerniku i tom prilikom ubila 1. Slika se čita sa desna na levo. Sa desna na levo je kuća u plamenu i žena koja vrišti upomoć i druga koja beži iz goruće kuće. U toku 2. Minotauri iz Volarove svite i Minotauromahije. Frankovi snovi i laži i Gernika. rezultiralo je čestom upotrebom teme Minotaura. masovno i pojedinačno. godine izbio Španski građanski rat. 35 . dva goluba – obavezni element njegovih slika. Radio je mape i ilustracije na klasične tekstove (Aristofan. borbu kroz život. Ova slika je prikazana u španskom paviljonu na Pariskom svetskom sajmu ubrzo nakon svog dovršenja. 26. Glava konja.000 gledalaca sjurio u smrt. bio je i veliki ilustrator.Od 1930-ih godina Pikaso je postajao sve preokupiraniji političkim komešanjima u Evropi. Pikaso se svrstao na stranu Španske republike. aprila. a devojčica predstavlja umetnikovu savest. Posvećena španskom građanskom ratu. baroka. ta dva događaja nabijena simbolikom i objavljena (sa fotografijama) istog dana. Konj se ponavlja. su inkorporisani u Gerniku. nazvanu po baskijskom gradu uništenom u vazdušnom napadu. masovnih medija (crno-beli kolorit koji podseća na novine). Ovo ogromno platno nazvano je „najčuvenijom slikom našeg doba". 1. čovek-ptica. skočio je 25.Dole je ranjena žena. u novinama predstavljala su osnovnu inspiraciju Gernike. godine je uradio dve velike gravure. U slici se mogu prepoznati elementi antike (piramidalna kompozicija). Kada je u julu 1936. Ta dva ubistva. svetskog rata Pikaso je ovakvim scenama izražavao protest. Slika je crno – belo. do nje je pali borac (polomljen mač) – agonija.siva. kombinujući žestoku distorziju sa uzdržanom suptilnošću boje.Minotauromahije – Uporedo sa idejama nadrealizma. suprotstavlja mu se (Minotauru) devojčica sa svetiljkom i cvećem. Sutradan. Jungovci tvrde da je ova slika arhetipska predstava bekstva iz Hada. U trenutku kad je dobio ubrzanje i kad je trebalo da mu se otvori padobran. noga sa strane. Gore je sunce i sveća. ne zna se da li je slikano u kući ili na trgu. U Gernici su simbolično preobličena dva događaja koja su se zbila u dva dana 1937. Psihoanalitičari. Grafika ga je uvek privlačila. kada je Franko pao. svuda se strada. .000 metara i kao Ikar leteo pomoću veštačkih krila od platna. bik je čest motiv. Kod Pikasa je uništena granica zatvorenog i javnog prostora. Ovidije). Vlastitim individualnim simbolima dopunio je naraciju mitologije. Žena i mrtvo dete (sve iz 1937). za 6 nedelja uradio je jako malo skica. da bi se shvatila kao dokument o stradanju. 1937. Ovo je zagonetan bakropis iz 1935. kombinovano sa strašću prema borbama bikova. konj beži sa obnaženom zenom. najzad i geometrijskog lomljenja forme koje je bilo veliki dar kubizma.

Gonsalesom (1928-32). Pikaso će se ponovo vratiti ovoj temi u svom odgovoru na Korejski rat.Sa približavanjem Drugog svetskog rata naslikao veći broj predskazujućih slika. 1944. godine Pikaso je postao član Francuske komunističke partije. uključujući bronze Glava smrti (1943) i Čovek sa ovcama (prvo modelirana u glini. npr. 1944). Pikasov slikarski i vajarski učinak iz ratnog perioda bio je čudesan. kao i čudesan asortiman grafičkih dela i keramike. Njegova finalna velika slika koja je izražavala užase Drugog svetskog rata bila je Kosturnica (1945). Delakroa. Koza (1950) i Majmun sa mladima (1952). Velaskesa i Manea). npr. upotrebu serijskih proizvoda. npr. Međutim. Bik (1943). Njegovo posleratno delo je uključivalo nekoliko serija izvanredno inventivnih slika urađenih na osnovu dela drugih umetnika (Pusena. smelim i inovativnim po stilu i tehnici. 36 .Mačka proždire pticu i Noćni ribolov na Antibima (obe iz 1939). u Korejskom masakru (1951) i u dve ogromne slike Rat i Mir (obe iz 1952). Pikasova neprestana preokupacija formama u prostoru dobila je briljantno imaginativni izraz u njegovim pionirskim skulpturama (664 katalogiziranih) koje uključuju kubističke bronze (1909). konstrukcije od kovanog gvožđa nastale u saradnji sa H. kolažne konstrukcije (1912-16). Las Meninas snaga i sloboda koji karakterišu svaku fazu njegovog dela ponovo su postali očigledni u zapanjujućim novim slikama i gravurama koje je stvarao u poslednjim decenijama života. Pikaso je bio izuzetno produktivan do samog kraja života. Izvanredna raznolikost. sve do poslednjeg dana. Absintno staklo (1914).

niz detalja s leve i desne strane. ekološke katastrofe. uz slike je išla reč. već u sliku uvodi i sve što ta figura vidi: gužvu na ulici. On je izjavio da odbacuje ceo stari svet.lepota brzine. kako se to kaže u Manifestu iz 1910. uglova i površina. tradiciju i građanske institucije: moramo uništiti biblioteke i muzeje koji kao groblje prekrivaju Italiju. Impresionizam su odbacili zbog refleksa svetlosti. radosti i vatrometa pronalazili ponekad i kod fovista. automobilima. kretao se on. Kubista je „kružio" oko predmeta kako bi analizirao njegove delove. Suprotno tome. Futurizam je uspeo da pomeri statičnu kubističku formu: na njihovim slikama pas je 37 . sledeći zakon uzbuđenja". FUTURIZAM Futurizam se pojavio u obliku prave eksplozije. što je bio njihov osnovni cilj. piše u njihovom manifestu. a time se postiže simultanost vremena i akcije i povezuje spoljašnja scena s unutrašnjim emocijama. dvostruke redove kuća i drvoreda. avionima. prepliću i prožimaju. skup tuđih otkrića i rešenja koja su oni spremno povezali linijama sila i u sve to ubacili anarhičnu i eksplozivnu sadržinu. Nastao u vreme kad je prva industrijska revolucija išla ka usponu. poricanje. Futurizam je bio opsednut modernim svetom. oni su ostvarili ono što su naumili: revolt. Bala i Severni . Da bi posmatrač mogao da se prenese u centar slike. u stvari tip posebnog dinamizma koji usmerava unutrašnje sile oblika. agresiju.Boćoni. što će kao metod prihvatiti gotovo sve avangarde u XX veku. pobunu. svaki predmet „deluje na susedni kroz stvarnu borbu linija. s manifestom koji je 1909. za futuriste četvrta dimenzija je bila jedan sistem multiplikacija koji ruši oblik i sliku. tehnikom. njegov sistem posmatranja. poetika. jer je verovao da će mašina izmeniti svet. futurista se ne ograničava samo na ono što on opaža. oslanjajući se na poznata rešenja koja su nalazili u fondu modernog slikarstva. ubuduće ne treba da se izražavaju šapatom. ali im nije smetalo da se posluže poentilističkom tehnikom. Za pesnikom dolaze slikari. ponašanje. on se nije plašio otuđenja. uz zviždanje i tuču u sali. šamar javnom ukusu. Kara. treba živeti novim i modernim životom koji dolazi i u kome dominira samo jedna lepota . ali su od njega uzeli geometrijski skrojenu formu. a mi ćemo od sada posmatrača da postavimo u središte slike". sirotinje i bede u velikim gradovima. njegova osećanja. Ponekad je teško da odredimo da li su za modernu umetnost značajniji njihovi manifesti ili njihova dela pošto u tekstovima ima više smelosti i proročkih vizija nego u slikama koje ponavljaju kubističku formu i tehniku neoimpresionista. Međutim. slikar. Kubizam su kritikovali zbog ženstvenosti i statičnosti. Svaki njihov nastup zaista su pratile bučne izjave. koji su inače prožimali mnoge njihove savremenike. u pariskom Figarou proklamovao pesnik Filipo Tomazo Marineti. Futuristi su prihvatili tehničko društvo bez otpora i gorčine.11. kao i kubisti. dok je predmet ostajao statičan. i pokušali da se potpuno prilagode tom svetu brzine koji je sa razvojem kapitalizma stupio na istorijsku scenu Zapada. govorili o četvrtoj dimenziji. Zbog toga su i oni. industrijom. kao što su inspiraciju za boje brzine. u torinskom pozorištu Manifest futurističkih slikara. Njihov slikarski jezik bio je u osnovi eklektičan. pejzaž. Od sada treba da pevaju i odzvanjaju na našim platnima kao treštave. mada su se razilazili u shvatanju suštine pojma. polemike. Njima je bilo važnije da sruše staro nego da izgrade novo utvrđenom poretku treba suprotstaviti haos. „Trkački automobil je lepši od Nike samotračke" kaže patetično Marineti. čovekovu psihu. toerija.svečano su objavili 1910. pokreće ga. Delovi jednog predmeta stapaju se s drugim. Rusolo. futurista aktivira unutrašnju snagu i energiju predmeta. „Naša osećanja. ubrzava i prati kako vibrira i kako umnožava i deformiše u prostoru. Futuristi su bili koncentrisani na stav prema svetu i na novu funkciju umetnosti tako da su zanemarili sopstvena praktična likovna istraživanja. Na primer. godine: „Slikari su ispred naših očiju postavili objekte i osobe. trijumfalne fanfare". kad slika figuru na balkonu. Zbog toga su i predložili integraciju života i umetnosti kako bi posmatrača uveli u delo ili. Futurista ne posmatra već živi predmet i pokušava da ostvari psihološku identifikaciju s njim. slika mora da bude „sinteza onoga čega se sećamo i onoga što vidimo". Njih petorica . bukom gradskog života.

poentilista. u stvari. kao što je sa deformacijom oblika u kubizmu i futurizmu iscrpljen problem njegove nužnosti u umetničkom delu. nikada ni jedan predmet nije izolovan iz sredine. može se reći da su u njima zaključena dva karakteristična procesa koja su započela sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka: osamostaljenje umetnosti kao posebne stvarnosti i degradacija predmetnog značenja slike. Prihvata izlomljenost kubizma. konj pojurio. . ono što je u slikarstvu najvažnije. pretapaju jedan predmet u drugi. Kod kubista Materija brojevi i slova su bez funkcije. Javlja se i kuća i majka. dinamiku i značenje cele slike. sve se sliva jedno u drugo. dinamike. umetnost mere i broja. Verovatno da je tim otkrićem italijanski futurizam dao najznačajniji doprinos modernom slikarstvu. mašina) . koje je htelo da ukine granicu između umetnosti i života. promišljena i statična.Materija – Žena koja sedi (njegova majka). futurizam je bio slikarstvo duhovnog grča. sređena. iako su u njegove redove pristigli novi pesnici i slikari. Futuristi su promenili tematiku slike. vajar i pisac. Posle prvog svetskog rata pokret se nije stvaralački produžio. Kubizam je uticao na futurističko slikarstvo stavom prema formi i geometrijskim lomljenjem oblika. kao što su u futurističkoj ekspresiji i nihilizmu mnoge podsticaje pronašli slikari Plavog jahača i glavni predstavnici dade. Suprotno tome. Majka kao izvor novog života. Kubizam je direktno uticao na Maljeviča i Mondriana. 38 . Inspirisan Marinetijevim futurističkim manifestom objavio je Manifest futurističkih slikara 1910. nove ideje.g. Te semantičke jedinice deluju jedna na drugu i logično određuju ritam. ali su futuristi na nov način postavili problem umetnosti. na ruski konstruktivizam i estetiku Bauhausa.Jahači – brzina.potrčao. Više nije bilo potrebno dokazivati da je slika samostalna celina. koji je bio Balin učenik. prikazuju ubrzan gradski život. vidimo novi tip predstavljanja boje. nju je prožimao klasičan duh i prave paralele su u delima Pusena i Davida. unutrašnje disharmonije.Bekstvo u kafe – Preuzima nešto od neoimpresionista. . veliku pokretačku snagu koja se izražavala na različite načine. čitav niz asocijacija koje se povezuju. nezavisna od prirode. Zbog toga su i odigrali tako presudnu ulogu u novijem razvoju.fenomen sile. Pred slikarstvom je stajalo još jedno iskušenje: da ispita da li slika može i bez predmeta. između ova dva pokreta postojala je značajna razlika. Futuristi su simultano predstavljali razne projekcije. osnove fizike – Teorija relativiteta vrlo je važna za slikarstvo koje napušta dotadašnji model prikazivanja i gradi novu strukturu. vreme. Međutim. Futuristima je mnogo pomagala savremena nauka. a najviše kao linijasila. avion poleteo. Kada se kubizam i futurizam posmatraju na širem istorijskom planu. Oni gu pronašli i nešto što je bilo lično njihovo . Kubisti su stvorili novo slikarstvo. forma-sila i unutrašnja sila.Opraštanje – Brojevi vezani za slike. novu formu prikazivanja stvarnosti (brzina. . prate sliku. Kubizam je bio tipično racionalna. svetlost dematerijalizuje. UMBERTO BOČONI Slikar.

moraju se pratiti linije sila, tu se dešava pokret masa. Linijama se mora potčiniti struktura slike da bi se predstavila brzina. - Elastičnost – Slikar mora u svesti imati i ono što vidi i ono što zna, na taj način se gradi celovitost, sadržaj slike. - Dinamizam automobila – Kretanje uz pomoć linija sila. Multiplikovane linije forme.

ĐAKOMO BALA Ucitelj Severinija i Boconija - Devojka žuri na balkon – - Dinamizam psetanceta na lancu – Pokušaj da se predstavi kretanje stapanjem nekoliko slika. Pod uticajem fotografije i filma futuristi žele da naprave sintezu različitih stilova. ĐINO SEVERINI Ima kaleidoskopski pristup, gotovo da je nestao predmet. - Balerina, more i vaza sa cvećem – Predmet se ne može posmatrati izolovano. Umetnik treba da uđe u suštinu predmeta i sintetizuje istovremeno nekoliko uglova opažanja. Novi i drugačiji odnos prema prikazivanju sveta. KARLO KARA - Milanski bife – konfuzni enterijer kafića. Kara je 1916. godine napustio futurizam (koji i traje negde do 1916.g). Bočoni je bio mobilisan i poginuo u ratu, a Kara sledi de metafizičko slikarstvo De Kirika. ANTONIO SANT ELIJA - Centrala – Tvorac Manifesta realizuje svoje projekte i ideje, ali je skica po kojima su japanci pravili razne projekte.1914.godine nagoveštavao je grada, gde se istovremeno odvija više nivoa. Govorio je da svaka generacija 39

arhitekture. Ne ostavio gomile izgled modernog funkcija, u više treba da gradi grad

ispočetka da bi se postigao prosperitet u kulturi i arhitekturi, jer uklapanje u stare ideje znači ograničavanje arhitekte.


SKULPTURA FUTURIZMA UMBERTO BOČONI Polazeći od impresionističkih sku|ptura Medarda Rosa, nastojao je da figuru asimiluje u okolinu. Insistirao je na primeni svih vrsta materijala. Futuristička skulptura uticala je na konstruktivističku skulpturu i dadaistički asamblaž. napisao je manifest skulpture zasnovan na istim principima dinamizma klasičnih formi u pokretu, - Razvoj boce –U drugom delu manifesta skulpture govori se o materijalu.Očekuje se da se vajar oslobodi uniformisanosti i večnosti kamena i da prihvati estetiku svog vremena, estetiku mašine. Boca je otvorena, odmotana i spojena sa osnovom. - Konjanik i kuća – Izričito se traži da je skulptura u heterogenom materijalu (drvo, karton)...Kasnije asamblaž. ĐAKOMO BALA - Linija sile Boćonijeve pesnice – apstraktni sadržaj koji je Bala pokušao da materijalizuje. Aluminijumi, metal, boja. Boja ima važnu ulogu, ideja dolazi iz slikarstva i skulptura prihvata mnogo od tog progresa, insistira na deskriptivnom sadržaju. RAJMOND DIŠAN Poginuo je u 2. svetskom ratu, brat Marsela Dišana. Pokušao je da poveže konjsku glavu i nešto od principa mašine, zanimljiva sinteza. Čvrsto i nedeskriptivno prikazivanje volumena, polirana površina.


dvodimenzionalnog crteža.SKULPTURA NA POČETKU 20. Pravi figure od gipsa i bronze.Osvetnik – Figura je u pokretu. svetskog rata dobija narudžbine za velike spomenike. ispitivanje skulpture kao oblikovanog prostora. veka odlazi u Pariz i u Luvru se divi primitivnoj kulturi. veka i okrene se prošlosti. a koristi kamen i bronzu. Poznaje Rodenov rad. Vraća se počecima skulpture. Napravio je sintezu forme i sadržaja. Volumen je potpuno ignorisan jer se figura gleda samo iz profila. a ne atributima. Skulpture su mu obično malih dimenzija. Glava pada. svetskog rata izvršio je samoubistvo. poštovalac Gogenovog rada. experimenti u svim materijalima. jer je ponudila nešto novo u odnosu na Rodena. podsticao je i mnoge vajare (čak i naše. Skulptura govori isključivo formom. izazvala je veliku pažnju mladih. ali deluju vrlo monumentalno. Uglavnom su to ženske figure. Ne zadržava se na detaljima. Po dolasku Hitlera njegovo delo je zabranjeno kao degenerativno. Verovao je da je tamo sačuvan iskonski život prirode. egejskoj umetnosti (kikladski idoli) i gotici. i tako ostavlja utisak siluete. Zatvorena je u sebe da se ne bi ništa nametalo.NOĆ – ženska figura – Spuštene glave i ruku koje su položene na noge.Ledja – Izložena početkom 20. nema analize svetlosti. I sam Roden je prihvatio to delo. evropskoj prošlosti (Mikelanđelo). VILHELM LEMBRUK Nemački vajar. crtač i pisac. Opredelio se za modelovanje. Posle 1. ARISTID MEJOL Povezan sa nabistima. tapiserijom. . jedno vreme je i radio kod njega u ateljeu. ERNST BARLAH Severonemački vajar. Odlučio je da napusti uzore skulpture 19. Svoj izraz uobličio je posle puta u Rusiju. četvoronoške. početkom 20. tanke ruke i noge. Pod uticajem je Mejola. U jednoj ruci drži slomljen mač. Mejol se inače bavio i slikarstvom. . drvorezac. 42 . Oboren.VEKA Uticaj primitivne umetnosti. zato što su naručioci dela mnogo uticali na skulptore.Veoma izdužena figura. Istražuje pokret i oblik na granici prirodnog (pod uticajem gotike). veka. posebno mu je interesantan ruski seljak. Tako je i stekao smelost za izduživanje figura. scenografijom. Prepoznatljiv je po kompaktnim. Predstavlja čoveka na ponižavajući način. . već oblikuje masu. što nam otežava da zaključimo da li figura pada ili se diže. Na površini tog zatvorenog volumena se ništa ne dešava. urađena u bronzi. Sreten Stojanović je preko svog učitelja Burdela video ovo delo) U skulpturi je bilo veoma teško realizovati koncept ekspresionizma. zatvorenim formama koje su pune unutrašnje energije. ličan odraz prema svetu. njegovo shvatanje je prilično konzervativno. Za vreme 1. Svojim delima daje asocijativne i simboličke nazive. ali skulptura dobija emotivan.

Sam je deljao i klasao. . Izgleda kao totem. a istovremeno je te uglačane oblike stavljao na grubo tesane kamene pijedestale ili na postovlja istesana od drvenih stupaca. već i o njenom postamentu koji sam pravi. ima i geometrijske i organske elemente koji čine celinu. smatrao je da Roden previše insistirana površinskim efektima. . Ne razmišlja samo o skulpturi. . Dela u bronzi i mermeru dovodio je do perfekcije.Adam i Eva – Jedno od njegovih najkontraveznijih dela. života i smrti. Koristi nove materijale Brancusi. i alatke koje su pravili seljaci..Adam – Od visoko poliranog metala. radjanja. npr. . Čak je i sam fotografisao svoja dela. Postament je sastavni deo skulpture. Zapazio ga je Roden i pozvao ga da dođe u njegov atelje. od drveta. Moderan odnos prema formi.KONSTANTIN BRANKUSI Ne pripada ni jednom pravcu. Usredsredjen je na teme stvaranja. prvenstveno drvodeljstvo (ukrasi za kuću. Njegova skulptura uvek ima otvorene poruke. U to vreme bilo je teško u tom materijalu postići tako visoku poliranost. Sa druge strane bio je pod uticajem drevne egipatske skulpture (stroga stilizacija). univerzalna forma od koje sve potiče. govori o plodnosti. Adam i Eva 43 . presa za vino). a on je želeo da otkrije suštinu forme.Danaida – Organski spoj skulpture i postamenta. Brankusi je odbio poziv. Insistira na perfekciji da bi postigao efekat ogledala. Poreklom je Rumun. što je bilo neuobičajeno u to vreme. ornament na stolicama. dovratnicima. Njegovo delo je apstrakcija na prirodnim formama. U Parizu se zainteresovao za primitivnu umetnost. na njega je uticala i folklorna. Boreći se sa istim problemom. tradicionalna umetnost Rumunije. Stilizovana je.Početak sveta – jaje. Kada je došao u Pariz već je poznavao vajarske tehnike i bio obrazovan. O ovome je više puta razmišljao i stalno je ponavljao ovaj lik( u serijama).

priča i religioznih tema. svetskog rata 1914. njima se ne završava već otpočinje njegovo istraživanje – od predela i spoljašnje stvarnosti ostaju samo sintetizovani zvuci koji vode ka dubljem i bitnijem sloju. Naglasak je na dečjoj umetnosti kao izvoru inspiracije. godine je grupa nastala u Nemačkoj. Njegova rana dela su inspirisana Kandinskim – izražavanje osećanja putem blještavih boja – a u zrelim delima forme postaju kontrolisane kubističkim osećajem za strukturu. VASILIJ KANDINSKI 44 . Ako od onoga što vizuelno opaža slikar uzme nekoliko vizuelnih podataka. već u toj unutrašnjoj konstrukciji koju jedino umetnik može da izrazi. Slikar životinja. 1911. i tada je zvanično i istupila. tokom boravka u Francuskoj impresionira ga Matisova slobodna upotreba boje. intenzivne boje.APSTRAKCIJA – PLAVI JAHAČ Drugu umetničku grupu nemačkog eksresionizma “Plavi Jahač” osnovali su u Minhenu Vasilij Kandinski. S početkom 1. unosi elemente ruske folklorne umetnosti. 1912. godine izlažu ponovo.Životinje u pejzažu AUGUST MAKE 1914. apstraktnim formama i psihološkim aspektima linije i boje. Đorđe. Skoro uvek tema je ili princ na konju ili Sv. . “Plavi Jahač” je bio zaokupljen apstrakcijom i čistim slikarstvom verujući da se umetnost ne oblikuje prema prirodi već od sopstvenih elemenata. Umetnike nisu povezivali isto stilsko opredeljenje ili neka jedinstvena slikarska forma već slični pogledi na epohu i položaj umetnika u savremenom svetu.Mrtva priroda –izraziti fovista. što je bilo odlučujuće za nastajanje njegovog ličnog kolorističkog stila. . Naslovna strana almanaha – Plavi Jahač Ideja Kandinskog je bila vezana za Sv. On radi mnogo slika na temu ruskih bajki. prestaju sa radom. sa Kleom putovao u Tunis. Franc Mark i Gabriela Minter.Žuti konji . slike se odlikuju misticizmom – podsećaju na ikonu. Bit onoga što vidimo nije u prividu. Đorđa. kao priroda. FRANC MARK Istraživao je ekspresivne vrednosti boje. obrazovao se u Moskvi i Minhenu. ka mističnoj unutrašnjoj konstrukciji koja determiniše svaku prirodnu strukturu. ALEKSEJ FON JAVLJENSKI Ruski slikar.

belo nije boja snega već „ćutanje koje nije mrtvo". svaki umetnik kao dete svoje epohe ostvaruje u izrazu osobenost svoje epohe (element stila u unutrašnjoj vrednosti). svaki umetnik kao sluga umetnosti ostvaruje umetnost u opštoj osobenosti (elemenat čistog i večito umetničkog). Improvizacija (utisci iz unutrašnje prirode) i Kompozicija (dalji razvoj i usavršavanje druge vrste). kao što je crno „večito ćutanje bez mogućnosti i nade". s izvanrednim osećanjem za hromatske i psihološke mogućnosti boje. Njih obrazuju tri mistične nužnosti: 1. a zatim kod Franca Fon Štuka na Akademiji. Svoje kompozicije je podelio na melodijske (jednostavne) i simfonijske (složene). Da bi to ostvario. 2. za njih je izradio posebnu tipologiju i razdelio ih na tri vrste koje je nazvao Impresija (utisak iz spoljne prirode). razvijalo se njegovo apstraktno slikarstvo minhenskog perioda. U tom razdoblju veoma je karakterističan jedan prodor neoromantizma. već zbog slike. komplikovane.koji se nalaze u permanentnom sukobu. hladno. a u drami Žuti zvuk između boje. to delo predstavlja osnovu njegovog slikarskog sitema. Kandinski polazi od toga da svaka boja ima četiri osnovna zvuka: toplo. bajke. U zbirci pesama Zvuci ispitivao je odnos između reči i zvuka. Kandinski polazi od toga da svaka forma ima unutrašnji sadržaj koji se sastoji od „principa unutrašnje nužnosti".ružičasti. Realna inspiracija se potpuno istopila i ustupila mesto slikovnoj suštini. Na primer. 3. Boja je za njega bila sama po sebi zvučna tako da taj kvalitet nije trebalo dalje produbljivati. daleko je važnije otkriti njenu metafizičku dubinu i unutrašnji ritam. patetičnu viziju ratne katastrofe i metafizičku opoziciju između plavog i žutog. Komplikovano i u suštini metafizičko. Kandinski je i teorijski pratio i beležio procese koji su nastajali u njegovim ranim slikama. patrijahalni život. slika je organizovana smišljeno i sistematično. u isti mah kad je naslikao prvi akvarel bez ikakvog predmeta bila završena i njegova knjiga O duhovnom u umetnosti. narodnu poeziju. neba i zemlje. ona je potpuno zamenila predmet i ispunila sliku novim sadržajem koji nije izražen deskriptivno već metaforično: bojenim odnosima. Sklon filozofskom razmišljanju i odličan znalac muzike i poezije. reči i zvuka. jer jedino u apstraktnom slikarstvu „duša dolazi do bespredmetne. koja je bila cilj njegove slike. i tri bitna kretanja: od posmatrača. crveno-plavi i ružičastobeli . zatim spušta zrake i dramatično razigrava linije. različitim znacima u pokretu. svaki umetnik. Kandinski ne opisuje ni vodu. tako da je 1910. secesije. nadčulne vibracije". ni obale. svetlo i tamno. studira slikarstvo u Minhenu. plavo ne označava nebo već duhovnu dubinu. kao stvaralac. Tako se boja odvaja od predmeta: zeleno za njega nije boja trave već „duhovno gašenje". kao u Kompoziciji VI. on uspostavlja sistem velikih suprotnosti u kome boje ostvaruju značenje nezavisno od asocijacije na realno. Njegov razvoj do otkrića apstraktne umetnosti trajao je punih deset godina i sažeo iskustva impresionizma. Boja je dobila isto simboličko značenje koje ima zvuk u muzici. ritmovima. Mada na prvi pogled deluje kao eksplozija boja koje slobodno i spontano padaju po platnu. boga i čoveka. prvo kod Antona Ažbea. ostvaruje svoju osobenost u izrazu (elemenat ličnosti). kad je Kandinski prešao na nacionalnu rusku tematiku kojom je pokušao da oživi prošlost. kad je stvorio eksplozivne slike koje su izražavale romantično oduševljenje. Kandinski nije odbacio predmet zbog prirode. ka posmatraču i kretanje u sebi. U ta tri tipa. 45 . već postavlja tri centra . u sintezi intuicije i intelekta. od povoda je ostala samo jedna ideja .veliko razaranje. kako bi u njoj „čisti zvuk" izbio u prvi plan. Na osnovu ovih kvaliteta. on je najveću pažnju poklonio boji.Doktor prava i ekonomije. kad hoće da prikaže potop. fovizma i ekspresionizma. Kako su ove druge razuđenije u strukturi i udaljenije od stvarnosti.

Eksplozivne i dinamične forme ranijeg perioda počele su da se uređuju i disciplinuju. Samostalnu izložbu održao je u Moskvi 1920. govori celinama koje imaju mogućnost komunikacije. pripremljenog posmatrača. U odnosu na slikarstvo minhenske faze. hieroglifi (ono što je bitno za svaku civilizaciju). a kada je decembra 1921. razlika je ogromna. a dodeljena mu je i slobodna majstorska radionica.Kompozicija 7 – Nagoveštaj prirode i arhitekture. . Taj dualizam izražen je u ravnoteži kontrasta između geometrijski strogo podeljene. jer je Kandinski hteo da podvuče razliku između objektivnog i subjektivnog. Iako je bio apolitičan i ideološki neopredeljen. čime je zaključen njegov obiman i toliko značajan opus. U tim slikama disciplinovane ekspresije i velike sinteze. pet godina pre smrti autora. Sitlizovano i geometrizovano. plavo krug. Apstraktna slika zahteva obrazovanog. Prvo je izmenio osnovnu strukturu slike. tona i boje su bezlične. Otvorio je niz novih muzeja širom Rusije. Nove teorije detaljno su obrađene u knjizi Tačka i linija u površini koju je napisao na osnovu svojih pedagoških iskustava kao profesor Bauhausa i objavio 1926. opšteg i ličnog.Kad je izbio prvi svetski rat Kandinski je otišao za Rusiju u kojoj je ostao sve do kraja 1921. godine. Mada je ovaj predlog odbijen. napustio Rusiju i 1922. Slobodno organizuje leteće forme. . nešto što je zadato posmatraču. U periodu Bauhausa i u pariskom periodu (1932-1944) simbolične vrednosti linije. crveno kvadrat. a zatim se pojavio nov sistem odnosa između linije. misao i strast. nema vodećeg kretanja. površine i boje u kome je boja vezana za određenu geometrijsku formu i liniju. a iste godine je predložio prvi program Instituta za umetničku kulturu koji je predstavljao neku vrstu sinteze između njegovih teorija. Koristi transparentne forme.Kompozicija 10 – nastala 1944. te promene su se razvile u novo slikarstvo. Maljevičevog suprematizma i Tatlinove kulture materijala. kasetirane površine i slobodnih znakova koji lebde iznad nje i čije ameboidne forme pokreću različite asocijacije. Umesto bele podloge ima crnu. on je prihvatio Oktobarsku revoluciju zbog mogućnosti da u njoj realizuje svoje ideje pošto je bilo prirodno da revolucija u društvu ima svoj odgovor u revoluciji u umetnosti. Slika nema centar. forme se kre}u po beskrajnom prostoru. Ranije ekspresivno rasipanje boje ustupilo je mesto strogoj kompozicionoj shemi. 46 . Žuto je trougao. Ova slika deluje na posmatrača na osnovu instikta. njegovi kontakti sa suprematizmom i konstruktivizmom nisu bili uzaludni. on je pokušao da izmiri duh i osećanje. postavljen za profesora na Bauhausu.g.

suprotno tome. On kaže da bi „bilo najbolje da se neoplasticizam označi imenom realne umetnosti" ali pod pojmom realno i realistično ne podrazumeva kopiranje prirode. boje vrednost materije. teozof i puritanac. svodi i sintetiše. a ugao pedantno izmerio šestarom.Suvo drvo. Nekoliko njegovih serija . Isto načelo sprovedeno je i u pravougaonom položaju horizontalne i vertikalne linije. Mondrijanova analiza ide za onim što je opšte i univerzalno. kaže on. za strukturom koja je zajednička svim predmetima. studirao je u Amsterdamu. Mondrian je. što ga razlikuje od drugih predmeta. i 1920. čisti izraz plasticizma naše sredine zameniti 47 . opozicije i asimetrije. Crveno drvo. On površinu nije slikao. Mondrian je bio kalvinista. Mondrian je sprovodio odlučno i bez kompromisa. To metodično i racionalno konstruisanje. ni bilo kakav pokušaj da se na platnu izazove iluzija o nekom objektu. zapravo onu apsolutnu pravilnost sadržanu ispod promenljivosti prirode. Sredstva su. odbacuje. Ne-boje imaju vrednost prostora. bele i sive. i tri ne-boje: crne. Mondrian je bio ubeđen da iza „promenljivih prirodnih formi leži nepromenljiva čista realnost". Njegov cilj nije bio da stvara ličnu već nadindividualnu umetnost. Kao i Maljevič. Sa Crnim kvadratom na beloj osnovi Maljevič je radikalno prekinuo sve asocijacije na realne oblike. Boja se polaže plošno i organizuje ravnotežom suprotnosti između tri primarne boje: crvene. „U budućnosti će. kao što je svaku liniju povukao lenjirom. dakle. Međutim. ali i u njenom izrazu dolazi do redukcije jer iz slike postepeno nestaju oble i krive linije. Mrtva priroda sa posudom .PIT MONDRIAN Holandski slikar. sledeći osnovnu težnju za redom. Mondrian je čvrsto verovao u demokratske ideale i u to da će se umetnost velike ravnoteže preneti u život. već realnost koja nastaje u granicama likovnih sredstava. Pikaso razlaže predmet da bi došao do onoga što je u njemu izuzetno i pojedinačno. u njenoj suštini. lični doživljaj. Zbog toga on čitavu jednu deceniju između 1910. želeći da stavi do znanja da suprematizam počinje iz praznine crnog kvadrata. jednostavna i njihov zadatak je da na osnovu kontrasta. i Pit Mondrian je prošao kroz kubizam. pa se i njegovo slikarstvo razvijalo postupno i logično. i tu njegovu ideju ne treba zaboraviti bez obzira što ona danas liči na utopiju. U takvom postupku geometrija se pojavljuje kao prirodno sredstvo. On je od kubista prihvatio analitički metod. ekspresija. nego bojio tako kompaktno da se trag četke ne prepozna. lično i nebitno. do kvadrata došao u dugom procesu redukcije viđenog. ostvare čiste plastične odnose. Stabla u cvatu. doživljaj i osećanje. koja je samo prividno hermetična. pa zato možemo da pratimo kako u slikama teče prečišćavanje struktura i s oblika otpada sve što je osobeno. kako bi s platna odstranio sve što je senzibilnost. plave i žute.pokazuje da se on na jedan motiv vraćao u svim fazama razvoja. cilj njegove analize bitno je drukčiji. tako da oblik prolazi kroz različite metamorfoze u kojima otkriva unutrašnju konstrukciju. koje podseća na jezik matematike utoliko što i ona u prirodnim pojavama traži apstraktnu suštinu. svetlosnu organizaciju površine i oštru liniju i s tim sredstvima započeo proces velikog svodjenja. U slikarstvu je neophodno odbaciti sve što je subjektivno. ali je iz njegovih otkrića deduktivnom logikom izvukao zaključke koji su ga doveli do čiste apstrakcije.

U tim poslednjim godinama života u Mondrianovom slikarstvu je došlo do izvesne promene. automobilčićima i sl. 48 . Ritfeld. enterijer i arhitekturu. otišao je za Njujork u kome se okupila velika grupa evropskih slikara i pisaca koji su izbegli ispred nacizma. boja je poletnija i radosnija. jer ćemo živeti u ostvarenoj umetnosti. Kad je izbio drugi svetski rat. 1917. Posle Van Dusburgove smrti 1931. Husar) okupili i mnogi arhitekti (Aud. svedeno na one sile koje je samo proizvelo. on je sa Teom van Dusburgom prešao u akciju i pokrenuo časopis De Stijl u kome su objavljivani mnogi članci o sintezi umetnosti koji su časopis pretvorili u istoimeni pokret. sa kružićima koji podsećaju na svetla velegrada (Brodvej bugi-vugi. neophodna je orijentacija ka univerzalnom postavljanju i rešavanju pritisaka prirode. U vreme prvog svetskog rata. ritam življi. Iako horizontala i vertikala ostaju glavna struktura kompozicije. Tada nećemo neophodno imati slike i skulpture. RITAM je noseća struktura slike. Vantongerlo. naročito na nemački Bauhaus. crne linije su nestale. Ovu sliku porede sa velegradom u perspektivi iz vazduha. Prvi put slikarstvo je dokazalo da može bez predmeta. Umetnost će iščeznuti u masi kada život sam dobije u uravnoteženosti". o čemu ubedljivo govori Ritfeldova Šreder-haus u Utrehtu. U Americi njegove slike dobijaju na vedrosti i svežini. u kome su i Van Dusburg i Mondrian objavili po jednu teorijsku knjigu i održali niz predavanja o mogućnostima neoplasticizma da se integriše sa životom. Slika nastala na temeljima muzike. Bespredmetna umetnost Kandinskog. u stvari jedna prostorno opredmećena Mondrianova slika. a Mondrian je nastavio da produbljuje svoje slikarstvo univerzalnih harmonija. pre svega JAZZa. Viktori bugi-vugi). jer je ostao bez idejnog vođe i animatora. pravougaone trake uže. Za Mondriana to nije bila samo suva teorija. Oni su uspeli da ideje De Stijla i neoplasticizma prenesu u tipografiju. a u to vreme popularne ali ne i zvanične muzika. A da bi se uspelo u tome. Oko njih su se pored slikara i skulptora (Bart van der Lek. De Stijl se prirodno ugasio. De Stijl je izvršio veliki uticaj na mnoge umetnike u Evropi.umetničko delo. Maljeviča i Mondriana predstavljala je završetak procesa koji je započeo s impresionizmom i Sezanovim teorijama: u potpunosti je ostvarena ideja o slici kosmičkom uni-verzumu koja ima sopstvene zakone izgradnje i načela razvoja. nezavisno od spoljašnje stvarnosti. Vils i drugi).

dobija elektromotor. boju zamenjuje svetlošću.Delo br. 7 – Isprepletani oblici. Amerikanac Lajonel Fajninger. Lepo je ono što je funkcionalno! Divili su se umetnosti gotike. Poput Gaboa. Mašina za scenografiju je proizvodila i zvuk. od strane nacističkih vlasti.BAUHAUS Školu je u Vajmaru 1919. na jednom mestu su: škola.. Preselili su se u Desau jer u Vajmaru nisu imali takve uslove. veka treba da se uključi u nove tokove društva i njegove nove potrebe. Kroz rešetku se prelama svetlost tako što se ona okreće.kocka–kvadrat. Kakva boja i kog spektra odgovara kojoj površini. diskutuju… Postojali su razni odseci koji su podrazumevali lepe i primenjene umetnosti: slikarstvo. Austrijanac Johan Iten. godina u Desau dobijaju prostor i Gropius projektuje školu. Na naslovnoj stranici Manifesta je katedrala. Skulptura je postala mobilna. Spektar sa dva središta: krug i kvadrat.Tri savršene forme su lopta–krug. LASLO MOHOLJI NAĐ Madjarski vajar. keramiku.. svi su zajedno 24h. prvenstveno slikare bez dobre reputacije: Kandinski . . godine osnovao arhitekt Gropius. HERBERT BAJER Grafički dizajner. slikar. vajarstvo. Postojala su dva paralelna kursa od kojih je jedan proučavao materijale i tehnike.dinamičkih odnosa. Njen cilj je bio ujedinjavanje umetničkih disciplina. tapiseriju. Ideja Bauhausa je bila školovanje stručnjaka za pravljenje predmeta za industrijsku proizvodnju. uzor im je graditeljstvo gotike. razmenjujući ideje. dizajner i fotograf. mobilna skulptura. novi principi. Moholj-Nadj je postao upravnik novog Bauhausa u Čikagu. zanimali su ga dinamički odnosi formi u prostoru. nakon čega su se i mnogi umetnici preselili u SAD. već studije statičko. Pol Kle. Nisu poštovali određene dogme i principe. Vajar koristi predmete u sekundarnoj funkciji. Oskar Šlemer i drugi predavači i profesori. i 1926. Inače u Bauhausu nema skulpture. 1937. Osnovni cilj bio je podučavanje dizajna prilagodjenog mašinskoj proizvodnji. Imao je viziju kako umetnost 20. Medju predavačima bili su Kle. Bavio se pitanjima spektra. Učenik prvenstveno mora da savlada zanat. Uradio je projekat mašine za scenografiju. internat. Kandinski itd. a drugi formu u ateljeu. išli su u radionice. radionice. Kvadrat mora biti u suštini svakog predmeta. tj. pitanjima boja.kupa-trougao. Napravljena je od vrlo sjajno poliranog metala. obradu stakla…Ova struktura pruzeta je u mnogim školama u Evropi. Vizuelne umetnosti i arhitekturu trebalo je proučavati i primenjivati kao srodne aktivnosti. vile i stanovi profesora. VALTER GROPIUS Gradio je novim materijalima kao što su staklo i gvožđe. 49 . Zainteresovan za sve mogućnosti skulpture. Uključio je u rad ljude bez arhitektonskog iskustva.Bauhaus je zatvoren 1933. 1925.

bio je violinista. cene…Pokrenuli su mnoge ideje. ne uklapa se u sistem prirode.. prepuštajući da ga olovka ili četkca vodi. pejzaž. održava letnje seminare i pripada svetskom vrhu. 1920. doživljava se kao jedan sistem. kao i Delacroixa dojmili boje i prozračnost atmosfere. Dečji crteži lebde u neodredjenom prostoru komponovanom od suptilnih harmonija boje i svetlosti koje doprinose misteriji. a žena mu je bila pijanistkinja. sa Makeom putuje u Tunis gde su ga. svetski rat i opet ponovo oživeo kada je počela obnova. Koristi i boje i ritmove da evocira određene sadržaje. U Kleovom delu. Počeo je da crta kao dete. Nađ i drugi objavili su svoja teorijska razmišljanja. Bauhaus je preživeo i Hitlera i 2. ovo je jedna od prvih škola sa časovima fotografije. kuće i drveće. POL KLE Rođen je u Švajcarskoj. kataloge.. stranica deluje kao forma. JOZEF ALBERS . 50 . Njihove ideje se i danas mogu koristiti (odnos horizontala i vertikala. Njegove slike odišu treperavom energijom koja pre izgleda organska nego geometrijska. Bauhaus je imao širok i značajan uticaj na sve oblasti dizajna danas.Kvadrat – Proučavao je odnose i intezitete boja. Kle. Neki proizvodi su večni. Naziv je deo slike kao celine. poznavao je i kubizam. a ne intelektualne i literarne zamisli. ceo list je komponovan kao celina. sajamske štandove. sagledavaju sve potrebe. učestvuje na izložbi Plavog Jahača. . Studirao je u Minhenu kod Franc Fon Štuka. Lomio se između muzike i likovne umetnosti. Mnogo su izlagali i pripremali različite publikacije. sliva koja idu vertikalno. knjige . nepoštujući nikakve standarde i kanone. članovi DE STILA. godine. Najcelovitiji sistem.tih.. a Čikago je postao najznačajniji umetnički centar.Genije – je greška u univerzumu. Učestvovali su i drugi umetnici:Rusi. dok se ne bi pojavila neka predstava. Na kontrastu se dobija osećaj prostora. funkcije. efekte su predstavljae vizuelne forme.Analiza koja boja ide uz koju formu i koji se efekat postiže. potiče iz muzičke porodice. jer ona stvaraju dela bez presije. Kle je stvaralački čin posmatrao kao magično iskustvo u kojem je umetnik uspeo da sjedini unutarnju viziju sa spoljašnjim vizijom sveta. U početku je radio bakroreze koji su podsećali na nemačku renesansu. slobodni naučnici koji sami grade fantaziju. Koristio je i radove dece. nije samo tekst u centru pažnje. Svoje iskustvo je preneo u SAD. Danas postoji obnovljen. Profesori su objavljivali svoje teorijske tekstove.Jesen u selu – Niz kuća koje evociraju uspomenu na jesen. Gropius ga poziva da predaje na Bauhausu. Jednostavna štampa bez mnogo boja. Radili su projekte za izložbe. za razliku od dadaista i nadrealista. TOTAL DIZAJN.). Dubok uticaj Delonea i orfizma (boja je slika). ali raspoređeno na drugačiji način. Mohonji.. 1911. stilizacija i geometrizacija. godine.. Fotografija je vrlo važna. materijale. a onda bi njegovo svesno iskustvo ulazilo da završi sliku. Ne razmišlja da li je apstraktno ili figurativno. širio se uticaj po celom svetu. jer imaju jesenje boje. svesno ih redukuju. Izdavali su i časopis sve do 1933. ostali su i do danas nezamenjivi. .. otvorio je novi pristup u oblikovanju u svim disciplinama koje su uključene u stvaranje jedne kuće. Paralelno sa slovima mnogo se koriste i grafički elementi. ponovo okupljeni stvorili su novi Bauhaus. Mnogi umetnici su odlazili u Čikago sredinom 30. potpuna sloboda. Jeftin način oblikovanja.Pun mesec – 1914. .

kao da je gledano arheološkom sondom. ne samo zbog komunikacije dvoje ljudi.Pastorala – ritmovi – pejzaž.. Radio akvarele. ne stavlja boje jednu porde druge. Zainteresovan za proučavanje pisma... slojevi. Prihvata i način rada poentilista. god. . Neki su mislili da je to po ugledu na šah. takva skala boja koja daje harmoniski zvuk. već samo koristi plavu. Kle je voleo igre. Pri vrhu je horizont i traka neba. Želi da pokaže zvučni ton njegove slike.. Usvojio je i neke ideje kubista – geometrizacija. drevno iskustvo – u trakama su saopštavali određene poruke.Stari zvuk – Magičan kvadrat. menjao tehnike. Umetnik može da se izražava u svemu što mu dođe pod ruku. na staklu. Vizuelizuje Šenbergovu deseto – tonsku lestvicu. Proučavao je staro pismo. čije znakove predstavljaju vizuelne predstave kojima se može preneti poruka prepoznatljiva i za čoveka 20.ak godina. crvenu i žutu. Kle ima doživljaj zvuka kao i Kandinski. Bojena polja mogu davati isti zbir. pismo to prevazilazi. Kle je izuzetno plodan. već zato što ono nudi otvoreno polje komunikacije. da prihvati i učestvuje u rešavanju rebusa. lesonitu. radio je 20. Različite civilizacije. pastele. veka. Stari zvuk Svetlost i još mnogo toga – Zahteva od posmatrača da se uključi u igru. materijale i podloge. ali za harmoniju boja.. što je ključno za čovekovu civilizaciju. ne ograničava ga materijal. nailazi ciklus po principu šahovskih polja i magičnog kvadrata. 1923-24. Svetlost 51 . svaka strana isti zbir. U Bauhausu je vodio tapiseriju. Često je radio dela malog formata. naročito dečije koje podrazumevaju vizuelne predstave.

označava prostorne oblike nastale presecanjem zrakova odbijenih sa različitih predmeta. ali on nije odlučno prekinuo vezu s predmetom i realnim svetom. kišu i travu u proleće. Iako je Marinetijev Manifest futurizma iz 1909. NATALIJA GONČAROVA Zelena i žuta šuma – Ima bojeni ritam. Pojavljuju se slova na slici (to su upotrebljavali i Pikaso i Brak.Svetlost ulice – apstraktno komponovano delo. naročito u genezi ruskog konstruktivizma. Usvojio multicipaciju oblika da bi dočarao njihovo kretanje. on je prezirao prošlost i kanone u ljudskim odnosima. želeo je da preobrazi svet i učini ga boljim. stoji u Manifestu. Pošto je časopis ugašen.. zračenja. Oko njih se stvaraju dve grupe: prva Pub karo. Insistirao je na dekorativnosti i intenzivnom koloritu. „Stil rajonističkog slikarstva. Pripremljen u Magarećem repu. Lučizam je i kao pokret i kao teoriju stvorio osnivač Magarećeg repa i jedan od glavnih animatora ruske avangarde. bez onog angažovanog stava prema umetnosti i svetu koji je imao neoprimitivizam. predmeti gube svoj primarni realistički izgled pa se zbog toga njihova projekcija na platnu izražava nizom slobodnih formi. Lučizam je u prvi plan postavio objekt koji emituje zrake zbog čega je njegova percepcija relativna jer se vizuelno primanje egzaktnih podataka svodi na zbir svetlosnih odblesaka koji dopiru do posmatračevih očiju. modernijim. Naglašene linije sila (svetla). Gogena. on je prošao kroz neobične metamorfoze. možda je to i od njih video). objavio Manifest lučizma i za svoje ideje pridobio Nataliju Gončarovu.. Lučizam je stroga teorija koja stremi čistom sli karstvu. Van Goga. lučizam (rajonizam) i futurizam. Međutim. koji je 1913. otvorenijim prema budućnosti koju je futuristička vizija videla u pobedi mašine i u oslobođenju svih čovekovih energija.Devojka na ulici – usvojio stavove futurista. arhitekata. Gončarova. pisaca. pokret koji je buknuo kad i lučizam . kompozitora. on nije odbacio već na nov način preformulisao tipove mimetizma. Mihail Larionov. tehnička i tehnološka. Ruskoj javnosti oni su prikazivali i tumačili Sezana. Larionov i N. futurizam se u Rusiji razvijao potpuno nezavisno od italijanskog iskustva. Lučizam je odigrao značajnu ulogu u avangardnim pokretima Rusije. od mah preveden i objavljen u ruskim novinama. praksa i slikarstvo Sveta umetnosti nisu prestali da postoje Novi naraštaj predvode M. francuske kubiste. bečku secesiju. to se moglo videti na ruskim ikonama i delima folklorne umetnosti. u mnogo čemu hermetična. Usled takvog zračenja. jabuke i flaše. mitove i bajke -morao je da se usmeri ka modernom načinu života. Linije svetla.futurizam ili budetljanstvo . čisto bojene površine (kao fovisti). Slikar više nije smeo da slika pitome ravnice i olujne oblake. od kubofuturizma do suprematizma i konstruktivizma i postao sinonim za napredne i neformalne pokrete. kasnije i za sve „leve tendencije s" u godinama Revolucije. Ruski futurizam se borio protiv buržoaske kulture i malograđanskog ukusa. duh. engleski moderan stil. 52 .bio je u tom pogledu daleko određeniji. MIHAIL LARIONOV . . Intenzivan kolorit. a zatim Magareći rep.RUSKA AVANGARDA Oko časopisa Svet umetnosti (Mir iskustva) okupio se niz mladih ruskih intelektualaca –slikara.

uzbuđenje je temelj i poreklo života. s kojima se ne može izraziti stvarnost. Prema njegovom mišljenju. u nevidljivom. Posle revolucije. krug i trougao . logično. u njemu dolazi do stvaranja novih energijskih sklopova koji modifikuju formu i menjaju obojenost. koju je prvi put izložio 1915.prvo statičnu. sklonosti: to je pre filozofski bojeni sistem shvatanja novih ostvarenja mojih zamisli kao sredstva saznanja". pravougaonik. našom predstavom. Kod Maljeviča je ukinut svaki prirodni. neminovno. drugo dinamičnu . Na njegovo stvaralaštvo presudno su uticali kubizam i rusko budetljanstvo. Kako je kretanje beskonačno. Sistem je izgrađen u vremenu i prostoru.kvadrat. u uzbuđenju koje umetnost mora da otelotvori. iza njene spoljne opne. i u vizuelnom i filozofskom smislu. lični doživljaj.KAZIMIR MALJEVIČ Dok je Kandinski u Minhenu radio na organizaciji izložbi Plavog jahača. sliku koja je 53 . bez oznake broja. Već 1913. nadlične i univerzalne. jer je Kandinski u godinama do prvog rata. koja nije ni predmet ni u predmetu. Maljevič je naslikao Beli kvadrat na belom. Osnovne geometrijske forme . Kručonih i Matjušin stvorili prvu futurističku operu Pobeda nad suncem. „Crni kvadrat je ustanovio energiju koju sam uveo kao petu dimenziju u umetnosti". na poslednjoj futurističkoj izložbi. nesvesno. crveno ili zeleno. a ubrzo i sliku Crni kvadrat na beloj osnovi. Petu dimenziju u crnom kvadratu treba shvatiti kao metafizičku metaforu čije je značenje u apsolutnoj nepredmetnosti. već zato što je bio nepoverljiv prema realnom svetu uopšte. još uvek predviđao jedan tip slike . Maljevič nije odbacio predmet zato što je verovao da se bez. Zato on kaže: „Suprematističko bojeno mišljenje pokazalo je da volja može ispoljiti svoj stvaralački sistem onda kada umetnik ukine predmet kao slikarsku osnovu. već ono što je u stvarnosti. Drugi stupanj su misli. predmetni i istorijski aspekt i slikarstvo je svedeno na odnose koje je u stanju samo da proizvede u obliku plastične i koherentne celine. pokreće. Suprematizam je imao svoju slikarsku praksu. U njima uzbuđenje dostiže stanje predstave i razvija se do suda ili mišljenja pomoću kojih se svet pojava realizuje u svesti. a sam Maljevič je napisao niz značajnih studija u kojima je teorijski i filozofski produbio svoja shvatanja.impresija . Maljevič je radikalniji od Kandinskog. uzbuđenje i misao. iskustva. senzibilitet. Maljevič im menja energiju. što znači da forma nije ništa drugo do energija koja boji svoje kretanje.uzete su prirodno.u kojoj je izražen utisak iz spoljne prirode. i umetnik se mora osloboditi tog guranja i slaganja kulisa kako bi došao do prave istine. „nešto čisto.njega može stvoriti slika. već s one strane. stvarnost je zatvorena prividom. Ta dva stanja. organizuje kao nove semantičke celine. nezavisno od bilo kakve estetske lepote. jer predstavljaju idealno sredstvo: to su forme duha. Maljevič je uradio skice. Uzbuđenje je presudan stav u Maljevičevoj teoriji. što je na neki način blisko linijama sile koje smo upoznali kod futurista. on se razvijao brzo i sticao pristalice među mladima. Tada je započela istorija suprematizma kao pokreta. imaju sopstvenu funkciju .ali su logično povezana tako da obrazuju beskonačni duhovni svet koji teži savršenstvu i u kome nastaje umetnost suprematizma. Suprematistički sistem . kad su on. žuto. već najvišu snagu u unutrašnjem čovekovom biću . u avangardnim pokretima Rusije vodeću ulogu igrao je Kazimir Maljevič. vremena i prostora". ali pod njim on ne podrazumeva emociju. ali on nije slikarstvo u onom smislu kako ga poznajemo u tradiciji.zasniva se na predstavi beskonačnog u kome se kreću određene forme koje se mogu otkriti pomoću energije (ekonomije) crnog i belog. Kad te forme oboji u plavo.

. U njoj se oslobodio i ranijih formi i bojene energije. Svaki od spratova (prostora) ima određenu funkciju – jasna društvena uloga. propagandni plakat. dekorisao Vladimir Tatlin. Oni su medju prvim potpunim apstrakcijama – predhodnici dadaističkih skulptura Kurta Švitersa. tipa:danas smo svi srećni.Beli i crveni – Beli: ostatak ruske carske vojske koja je pokušala da zaustavi prodor revolucije.sliku je zamenila reč. Kafe Pitoresk je 1917. gvožđa. a loptica.predstavljala krajnji cilj u razvoju suprematizma: apsolutnu bespredmetnost. Radio je ilustracije za knjigu Majakovskog: Ledi Marš VLADIMIR TATLJIN Osnivač ruskog konstruktivizma. Njegovi slikani reljefi i kontrareljefi urađeni između 1913. dok je Tatljin bio angažovan najviše od svih. crveni trougao. .Spomenik trećoj internacionali – Delo zamišljeno je da bude visoko oko 400m. razvili su se iz kubizma. . uz pomoć mladog Aleksandra Rodčenka i Georgija Jakulova. i suprematizam je posle 1920. ali je bio po strani dešavanja. . jer je beli kvadrat postao znak čistote čovekovog stvaralačkog života.utopijska budućnost sveta u kojoj će doći do totalnog oslobođenja čovekove svesti. kontrareljefi su nagovestili nov poredak vrednosti. Zamisao je bila da se donji nivo(kocka) okrene oko sopstvene ose za godinu dana (kao Zemlja). Tri suprematistička kvadrata predstavljaju uspostavljanje određenih pogleda na svet i ustrojstvo sveta. polulopta na vrhu – za jedan dan.3. Suprematizam je za njega bio nešto više od umetnosti . godine zabranjen svaki vid udruživanja – postoji samo jedna umetnost – socrealizam. misao o njoj. 30. ali i kraj slikarstva . godišnjicu ulaska u zimski dvorac.2. beli kvadrat je objavio kraj suprematizma. Beli krug.Maketa – (za spomenik trećoj internacionali) – čelična konstrukcija drži forme od stakla.. uticaj Pikasovih kolaža u skulpturi. Došavši u središte suprematističkog univerzuma. Na vrhu su predviđene radio stanice – za emitovanje parola. Čisto i jednostavno grafičko rešenje. tj. Dva pola istog naroda sukobljavaju se u građanskom ratu. često bojeni i otvoreni prema prostoru. zbog čega je i imao sukob sa Maljevičem. s perspektivnim iluzijama.Umetnici su dali snažan pečat novoj vlasti (plakati.. Time su postavljeni temelji estetici osvajanja realnog prostora putem pravih materijala iz koje je izveden čitav konstruktivistički pokret. Urađeni od lima.)Autor koji je napravio sintezu između Maljevičevog supermatizma i konstruktivizma (Tatljin). Ovaj projekat zamišljen je u vreme burnih revolucionarnih dešavanja... 54 . spektakle ne trgovima. EL LISICKI Poigravao se elementima geometrijske apstrakcije. ali već je 1930. . cilindar za nedelju dana. bibliotekma. Ovo je militantan. iz slikarske prakse prerastao u filozofski sistem. drugi nivo (piramida) za mesec dana. stakla i drveta. pokazao je da estetika supermatizma ne mora biti daleko od stvarnosti. Maljevič je bio na strani revolucije. Predviđena su dešavanja u kongresnim dvoranama. propagandni materijali). Revolucija je u početku podržavala revolucionarne ideje – putujuće izložbe vozovima. partiskim prostorijama.Proun (1. i 1917..20.

i napisali Realistički manifest. koji su se borili za opstanak nezavisnog umetnika. okrenuo se ideji (kao Tatljin) da umetnik mora da služi revoluciji praktičnom primenom svoje umetnosti u gradjevinarstvu. arhitekturi.. čemu su se usprotivili Naum Gabo i Pevsner. undustrijskom dizajnu. ANTOAN PEVSNER Brat Nauma Gaboa 55 . počeo je da radi seriju glava i celih figura od komada kartona ili tankog lima.RODČENKO Pod uticajem Maljeviča. Tatlin i grupa oko njega insistirali su na tome da umetnost mora da služi revoluciji. plastike i metala. NAUM GABO 1915. Britaniji nastavlja da razvija svoje ideje u konstrukcijama napravljenim od stakla.. Gabo napušta Rusiju i u Berlinu. 1916. Od 1920. radio je sa Tatljinom. Parizu i V. 1920.

vidi se svaki konac. . Glavne odlike su jasne. detaljne. . OTO DIKS Uticaj nemačke gotike. kubizma i dade. oživljena je neka vrsta naturalizma (Lajbl). On govori cretžom. ponekad groteske. Ovde je opet. GEORG GROS Najpoznatiji po svojim crtežima perom i tušem koji su predstavljali satirične prikaze nemačke nacije tokom i posle I svetskog rata. 56 .Portret Silvije fon Halten – Ona je bila kritičar i to vrlo angažovana u raskrinkivanju svih ružnih afera – prsti su joj kao kandže.Karneval – Pijanstveo i transformacija ljudi koji piju. ali on je umoran i radi pejzaže o megalopolisu na melanholičan i depresivan način.Smrt pesnika Anice – kubizam.Otac i majka – Depresivan pogled. kao dečiji crtež. on na neumoljiv način prikazuje svu tragediju mukotrpnog rada – depresivan pogled na život. sa dolaskom Hitlera na vlast beži u Ameriku 1932. Diks je izvanredan portretista. On se odmah posle 2. iskidan. Njegova lična iskustva iz rata i bolnice ostavila su su žestok utisak. . ali samo nekoliko dana nakon toga umire. skovao G. Vraća se Direru i Grinevaldu (gotici) – sve definiše linijom. Deluje pomalo kao ikona. da bi opisao dela Grosa. F. ništa se ne može prećutati. jako važna linija. Hartlaub. vraća se tradiciji. . satirične slike i crteži. Za opisivanje dela ovih umetnika korišćen je i termin magični realizam. on se povlači u malo mesto i radi u ilegali. . svaka dlaka. Oto Diks je bio profesor u Frankfurtu i po dolasku Hitlera. preuveličane ruke. izrazito realističke. . govori neposredno i jasno kritički.Autoportret sa cvetom – On kritikuje ali sa željom da se obnovi i uzdigne nemački duh. Magični realizam – oblik prestavljanja koji poprima atmosferu fantastičnog. nervozan. agresivni su. Gros je javno eksponiran i prvi napušta Nemačku. koji izražavaju razočaranje i predstavljaju formu socijalnog realizma.On predstavlja jedan tip ličnosti (kao kod Engra:Bankar) i prevazilazi Silvijin portret. Lica su kao maske. jer su svakodnevni predmeti prikazani s neočekivanom i preterano detaljnom otvorenošću.NEMAČKO SLIKARSTVO NOVE OBJEKTIVNOSTI Nova objektivnost je termin koji je 1923. svetskog rata vraća u Nemačku. i očekivalo se da će kao veliki levičar i satiričar i u Americi nastaviti istu karijeru. Bekmana i Diksa. fovizam. Na ekspresivan način deformiše njeno telo. ekspresionizamGros je zapamćen po odličnim grafikama i ciklusu ''Ecce homo'' . direktor Kunsthalea u Minhenu.Prevaspitanje Toma – Oficiri koji maltretiraju madiće u luci gde je i Gros bio. Njegov crtež je vrlo važan.Priča o mornaru Mileru – Vraća se folkloru.

Autoportret – Stisnute usne. čovekovo samomučenje. neodlučnost. Levo krilo: Sadizam. on je posmatrač. tvrda jaka kontura. Kralj i kraljica na čamcu sa detetom i njihovim dželatom. Munchov uticaj.MAKS BEKMAN Privlačilo ga je nemačko i nizozemsko slikarstvo rane renesanse. Desno: Izjalovljenost. .Središnji pano .alegorija putovanja. -Odlazak – Triptih . nosi svoj leš (svoje grehe). a dete označava sloboda u krilu. 57 . čovekovo mučenje drugih. Kralj je okrenut leđima. kao i holandski slikari XVIII veka. Sredina: Kralj i kraljica su se oslobodili.

uznemirenosti i straha koji su zahvatili mlade intelektualce u Evropi. scena. već i literarni radovi. apsurdne mašine. dada je pronalazila specifična i nova sredstva kojima je izrazila svoju destrukciju. Dadizam je antiumetnost. Dada je bila bitna kao stanje duha vise nego kao stil i pokret.. I u tome nisu imali milosti. Ne odriču postojanje stvaralaštva (umetnosti).. kombinacija različitih umetnosti (muzika. Zato se o Dadaizmu govori i kao o “negativnoj avangardi”. jedan veliki rušilački negativan posao: pomesti. simltanost. Dadisti su bili međusobno vrlo različiti. fotomontaže. zatim u Španiju. Hans Arp. ne samo ilustracije. Sa neverovatnom imaginacijom. već da pokaže kako nije moguć bilo kakav odnos izmedju umetnosti i društva’’ (Argan). jer po prvi put se američka scena uključuje u umetničke tokove – odatle se širi u Nemačku. koji je značio raskid sa starim svetom. Češku (Prag). demistifikacija umetničkog dela. Ruga se svim vrednostima građanskog kapitalističkog društva. a predmet ismevanja je malograđanština.poticao od fututrista 2. Ljubljanu – konačno se stacionira u Parizu i tu se i završava. oblici vizuelne poezije. Čemu stvarati nova umetnička dela ako ih ratovi stalno iznova ruše? Dadaizam je suočen sa takvom moralnom krizom da odlučuje da drugačije deluje. mehanomorfoze. Oni se zalažu za primitivizam. Koncept DADE je nešto potpuno drugačije – svesno zalaganje za APSURD. slučaj. ime bez ikakvog značenja i smisla. pevale francuske i holandske pesme. Članovi njene grupe su se oslobodili svega sto je bilo pre njih. nije htela da gradi nikakav stil ni da stvara bilo kakvu teoriju. najrazličitiji eksperimenti.i političkog i opšteg. asamblaži.. brutism (buka). kaže Tristan Tzara. telesne akcije-sve je to trebalo da afirmiše novu svest koja je sa ironijom i cinizmom pretvorila slobodu u anarhiju. jer umetničko delo moguće je realizovati u bilo kom trenutku od strane bilo koje ličnosti. Jedan dogadjaj je izuzetno značajan: osnivanje Kabare Volter u Cirihu 1916. “Dadaizam je stvorio prvi svetski rat. pevanje. konformizma svake vrste . čak i Beograd. Ta intelektualna pobuna koja je slučajno dobila ime DADA. 58 . senzacionalna tipografija. tradiciju.DADAIZAM 1914. Oni su se protivili svakom organizovanom programu u umetnostima. Zagreb.ona je rušila i ismevala sve – buržoaziju. paradoks je bio osnovni postulat. samu umetnost. vrištanje ( Kabare Volter)) što je izazivalo veliko negodovanje u javnosti. jer “ne želi da ostvari nov odnos. Dada bi se mogla prevesti kao drveni konjić za ljuljanje ili dečije tepanje. ali sam čin stvaranja – to je cilj (u tom smislu nije antiumetnost). recitovali nemogući stihovi i izlagala provokativna dela. logiku u nihilizam.” (Dišan). sa I svetskim ratom. Vrlo često svesno su organizovali skandale (crnački bubnjevi.. gradjanski ukus. poezija. Ono je prvo i pravo medjunarodno bratstvo. smisao u apsurd. Osnovali su ga : Tristan Tzara (pesnik). Krajnje jasan revolt u odnosu na sve institucije društva. iz depresije.. proizašla je nova pojava – antiumetnost – pokušaj da se na svet i društvenu situaciju reaguje neumetničkim sredstvima i na neumetnički način – revoltom i destrukcijom. ali pre svega je reč bez ikakvog smisla. Redimedi. Dadaizam je uzeo oblik nasilja u reakciji na rat. u kome se izvodila crnačka i ruska muzika.dominatan princip DADAISTI U CIRIHU Ciriška grupa DADA osnovala je časopis ''DER DADA'' 1918. Organizuju večeri posvećene određenim temama. Sam termin DADA nije bio strogo ograničen na sam naziv grupe – više je predstavljao simbol otpora. očistiti». ''Treba obaviti. godine u kome su se pojavile.poticalo od kubista preko futurista 3. ali se zalažu za demistifikaciju tog završnog umetničkog projekta – smatrali su da je sve to podložno propadanju. ilustracije po zidovima). kolaži.. Marsel Janko.. ipak su tri činioca uobličavali njihove kreativne napore: 1. koji su za pokret pronašli i pogodno ime.

"Arp visited the USA in 1949 and 1950. predlagali su da se poruše sve institucije društva .. Eksperimentisao je geometrijskom apstrakcijom baziranom na kubizmu. as he put it. a zatim naizmenično na reljef (tanki slojevi drveta čiji su oblici nagoveštavali bilje. Švajcarski pejzaž je ostavio trajan utisak na njega. since it occupied space. Arp insisted that his sculpture was 'concrete' rather than 'abstract'. HANS ARP Studirao je slikarstvo i poeziju.oblik bi sugeriosao neki predmet i tako reljefu daje ime. insekte.. radi kolaže od spontano pocepanih pravougaonih komada papira. egzotično povrće. “Proporcije i boje zavise samo od slučaja”. He won the international prize for sculpture at the Venice Biennale in 1954. and that art was a natural generation of form: 'a fruit that grows in man'. Radi motive iz prirode (lišće. Tako bi mu svaki krug postojao pupak bez obzira na kontekst. -Pupak. Za njega su slike realnosti bez značenja.) kao apstrakcije. and a mural relief for the UNESCO Building in Paris in 1958. At a time when he began to turn towards full 3-D sculptures.Svesno su insistirali na određenoj agresivnosti. je spalio. and completed a monumental wood and metal relief for Harvard University. apstrakcija kojoj se posle okrenuo se zasnivala na prirodi i živim organskim oblicima. 59 . Od 1916-1917.) i skulpturu. Sve svoje slike do 1915. Privukao ga je Kandinski. -Torzo-Planina sto sidro pupak Radi i murale za enterijere kafića. ali pošto se nije slagao sa formalnim obrazovanjem odlazi da slika po švajcarskim selima. akademije su bile prve na udaru. Želeci da radi organsku apstrakciju sa slikarstva je prešao na kolaž.

Godine 1911. odluka. Preparirani papir osvetli. Prostor je nedefinisan. hobi – skupljanje automobila.U dadaističkom pokretu Marsel Dišan je bio najneobičnija ličnost. Slova su namerno izvođena dečijim rukopisom. Pikabia i Man Rej. Imamo sukob. da bi od njih napravio umetničko delo. pojavljuje se na slici pored naziva. Neka vrsta grafema – određenih grafičkih znakova. potpuno obične predmete. Mašinska estetika. Preterano je agresivna..Portret kao fotografska kamera – Portret čuvenog američkog fotografa Alfreda Štiglica (pionira umetničke fotografije). namerno koristi jezik prošlosti stavljajući Portre odrednice prostora: koristi natpise u slikama. on se ruga. Dete Portret MAN REJ Američki slikar. FRENSIS PIKABIJA Poreklom Kubanac. dendi u krilu dadista – to ga nije sprečilo da formuliše interesantne ideje koje se baziraju na mašinskoj tehnici. režiser. Koristio je i poznate predmete. .DADAISTI U NJUJORKU Ideja DADE u Americi su razvili Dišan. U suštini pripada kubizmu. uz podršku Alfreda Štiglica i njegove Galerija 291. ali se od njih razlikuje jer zadržava ciničan stav prema 60 Akt koji silazi niz stepenice . i 1912. ideolog slučaja i propovednik apsolutne slobode u delovanju.. Neki su smatrali da je dadizam konačan kraj umetnosti. . obično su nazivi slika stajali van slike. mada su njegovi projekti prevazišli dadinu teoriju i praksu. Umetnost je za njega ideja.Žena od šibica – Koristio je šibice i ukosnice . . koncept. MARSEL DIŠAN . fotograf. pripadnik bogate kubanske porodice. Pronašao je foto-tehniku (bez fotoaparata) rajograf – fotogram. on je stvorio izuzetan ciklus slika kome pripadaju sledeće tri: -Akt koji silazi niz stepenice – slika koja je izazvala skandal.Dete karburator – Uvodi vrlo zanimljive ideje. razvije. nema jedinstva prostora. Kontradiktoran i zagonetan kao čovek. proces. a u stvari ništa ne znače. Dadisti u sliku unose materijale koji po svojoj prirodi nikada nisu pripadali umetničkom stvaranju – sa njima oni postaju ravnopravni sa bojom. ulazi u svet umetnosti na velika vrata. a ne završeno delo.Parada ljubavnika – Dve mašine kao dečak i devojčica. Koristi različite predmete (transparentne – kako bi svetlost samo delimično prošla kroz njih). parodira. . mada koristi multiplikovanje forme (futurizam) – da bi dočarao kretanje. Stalno putuje po svetu. fiksira. sklon neočekivanim postupcima. ali i neke koje samo asociraju na Parada mašinski svet. ali on obavezno stavlja na slike.

ove tri slike su izrazile duh vremena koji je zaokupljen konstrukcijom. Dišan je uzeo gotov predmet (redi-med) i proglasio ga umetničkim delom. Kad su mu javili ovu vest. pokretom. ali je i pored toga ostavio veliki broj redi-meda. kombinovani. brzinom i četvrtom dimenzijom. konceptualnih skica. 1913.Trag znatnog dela op arta. a ponekad se krio i iza ženskog izgleda. jer je u njoj uvek prisutna estetička dimenzija i uvodi novine u skulpturu – mobil skulpturu koja se fizički kreće i redi-med. ašov. '' Od funkcije predmeta zavisi karakter redi-meda : oni mogu biti magični. Komunikacija počinje tako sto Nevestina “kružna imaginacija” oslobadja “ljubavni gasolin” koji pokreće Neženjinu čžznju .Cenio je tu slučajnost.Veliko staklo . On silazi u muškaste kalupe i preko njih se pretvara u jedno složeno kretanje koje iz Neženje prelazi u Nevestu i vraća se nazad. Mada u multiplikaciji forme postoji sličnost s futuristima. apsurdnih mašina i projakata medju kojima je i Veliko staklo. povlačio se u izolaciju i predavao šahu.. alhemiji. brkove i ispisao pet slova. tj. Gore je nevesta.složena mašina sastavljena iz dva dela – Nevesta (gore) i Neženje (dole). na njemu se uvek ogledaju određene pojave. . u galeriju uneo stalak za sušenje boca. '' Redi-med je. Prilikom transporta u jednu galeriju u Filadelfiji (gde se i sad nalazi) staklo je puklo. razlike su velike. 61 . kao što je slučaj s reprodukcijom Mona Lize. konačno je gotovo!”. U tom duhu je montirao točak od bicikla na kuhinjsku stolicu. pošto Dišan zadržava ironičan i ciničan stav prema mašini. Kasnije u jednom intervjuu rekao je da mu je podsticaj za ovu sliku bila jedna fotografija -Prelaz iz device u nevestu .. . jezičkih zagonetki. Umetnost je odluka. Ova slika. staklo uvek je drugačije.izvedena kao i ostale dve u boji drveta kako bi se ukinula asocijacija na realnu boju i lokalni ton -Nevesta .mašinama. Posle se posvetio igranju šaha Koristi je razne pseudonime. prepravljani. poznatog američkog kolekcionara. slobodna. potpisao jedan pisoar kao Ričard Mut. dole je neženja podveden njoj. nesrećni. kaže Dišan. predmet koji je punim izborom uzdignut do vrednoati umetničkog dela. Dišan je često prestajao da radi. kojoj je Dišan nacrtao bradu. on je rekao “Odlično.Tum (Tu m') – Njegova poslednja slika uradjena za Ketrin Drejer. taoizmu i starim knjigama. godine potpuno odbacuje sliku na platnu.

Kolaže je radio od otpadaka nadjenih na ulici – kutija cigareta. Pošto mu je onemogućen pristup u berlinsku DADU.. DADISTI U HANOVERU KURT ŠVITERS Školovao se na drezdenskoj akademiji.1919. Na njega je lepio sve što je pokupio na ulici: otpatke. zapušače. -MERCBAU. Pronašao frotaž.. crtež i akvarel . časopisa) zajedno sa tekstom – slovima. karikature. osnovao je svoju varijantu u Hanoveru pod imenom MERZ. To je monumentalni asamblaž koji je prolazio kroz tri sprata njegove kuće. Ernst je postao glavni utemeljivač onog krila nadrealizma koje je koristilo magijski realizam tj.Kolaž – koji predstavlja inžinjera Hartfelba.Ove delo je stradalo u drugom svetskom ratu. karte. ali je napravio jos dva. žice. MERCBILT .slika od različitih materijala Šviters. Mercbau DADISTI U KELNU Delovala je jedna grupa zahvaljujući Hansu Arpu MAKS ERNST Njegove slike su do prelaska u Pariz 1921. vizit karte. plakate. imale korene u gotičkoj umetnosti Direra.Dela koja je stvarao nazvana su MERZBILDEN. od koga je tek treći sačuvan u Engleskoj. je počeo i deset godina gradio stablo neobične arhitektonske forme. kutije. gde je pobegao od nacističke invazije. karata. .delici kolaza. novina..Malo bolestan konj – Koristi isečke iz različitih anatomskih atlasa koje slobodno kombinuje 62 . Nemačka je u ozbiljnoj krizi posle izgubljenog prvog svetskog rata – vreme velikih inflacija (koriste i novčanice u kolažima). -Dobro sklopljeno – takođe koristi predmete kojima daje jedno novo značenje i zove ih MERC (Kommerzbank).DADAISTI U BERLINU Formira se jedna grupa mladih umetnika naglašeno politički angažovana.. GEORG GROS Inspirise ga je mržnja. prepoznatljive oblike. precizno oslikane. Prvi put koriste foto kolaže (iz novina. Grunewalda i Bosha.

pomoću geomtrijske sheme i specifične perspektive ostvaruje atmosferu plastične i metafizičke umetnosti. prilagođeno novim potrebama. gde de trudi da ostvari iluzionisticki prostor. i 1920. nema informacija o dužini. 3. ali želi da je prevaziđe. ne zalaže se za revolucionarne stavove (slika je dvodimenzionalna površina. Metafizika odbacuje ideje avangardnog pokreta. ĐORĐO DE KIRIKO Tokom školovanja je pretrpeo uticaj Arnolda Beklina. On prihvata realnost.Koristi semiotičke grupe simbola (analizira osnovne geometrijske forme). zajedno sa Karom. apsurdan i ironično groteskan likovni svet. pominje se u njegovim spisima. Pokušava da izgradi nešto što je u duhu tradicije. Ova škola traje između 1910. Egipta). Kiriko stoga poznaje antiku. godine. Metafizičko slikarstvo se od samog početka smatra kao izolovana škola. trascedentalno. -Enigma sati –Osnovni uticaj kubizma je geometrizacija.. Ono bi se moglo definisati kao slikarstvo koje oblikuje od fragmenata stvarnosti nelogičan. ne učestvuje u umetničkim promenama. Kiriko ima sopstvenu ikonografiju sastavljenu od tri tematska kruga: 1. Kiriko je nekoliko godina studirao filozofiju u Minhenu. Kiriko se divi arhitekturi (posebno uređenju rimskih gradova. On ide daleko – slikarstvo metafizičke umetnosti zahteva osobitu senzualnost. kao većina pokreta. Imamo utisak melanholije. Kiriko želi da otkrije “meta “– nešto iznad fizike. jednu vrstu vidovitosti. Unosi anticke fragmente i motive u sliku. 2. čije je elemente zadržao tokom celog ''metafizickog'' razdoblja. slika u slici. 63 . estetiku. tu se oslobadja konvencija škole i radi slike koje bizarnom mešavinom elemenata realnosti i irealnosti (san. veličini. Podseća na železničku stanicu. On je. ne postoji deformacija usled prisustva perspektive. prisustvo apsurdne arhitekture. podsvest) predskazuju pojavu nadrelizma.METAFIZIČKO SLIKARSTVO Povezuje romantičarsku fantaziju sa iracionalnim pokretima XX veka. dadaizmom i nadrealizmom. 1911-1915. To su ljudi bez očiju i lica ''bizarnog tela. Metafizika – termin Đorđa de Kirika. opusteli renesansi gradovi . Tu se vidi uticaj Kantove filozofije i nemačkih filozofa romantičara. tužnog kao mašina'' smešteni u prethodne gradove.metafizički enterijer u kojima razlika i suprotnost izmedju ''slike u slici'' i same slike su dve vrste realnosti koje jedna drugu dovode u pitanje. gradi svoj svet). i Franc fon Štuka. osnovao metafizičku školu 1917. otac mu je bio građevinski inženjer i bio je u Grčkoj. je opet u Parizu otkad pocinje njegova klasicna faza. On ozbiljno analizira program. slika krojačke lutke (manikine). Radi i kao scenograf. Od 1925. Smatra da je metafizika odvajanje od sveta imitacije. boravi u Parizu gde dolazi u dodir sa Pikasom (uticaj sintetičkog kubizma) i tadašnjim ekstremističkim likovnim strujama.

retko voće. U grafici koristi veliku gradaciju tonova (ima nekoliko desetina mapa). Još dok je bio mobilisan sreće Kirika. Tu su i jedra. kopno ili more? EFEKAT KIRIKO – mešanje stvari koje se u prirodi ne sreću zajedno. čine zatvoreni sistem. osniva metafizičko slikarstvo. a senke su previše tvrde. grafičar i pisac o umetnosti. u vojsci. KARLO KARA Slikar. Ova igra senki je bila interesantna Kiriku – ne drži se predmeta. na kojoj kasnije postaje profesor. veka. godine. a kasnije prelazi na jače naglašavanje plastičnih formi i slikovitosti na način ranih italijanskih majstora (ugravirana linija preko debelih slojeva boje). 64 . kao senke od table. Sa Boconijem i Severinijem inaugurira futurizam u italijanskom slikarstvu. ali ga napušta posle prvog svetskog rata. Torzo i banane pojavljuje se u arhitekturi sa lukovima. Senke su nelogične. Proporcije torzoa su pomerene.U ovoj fazi konstruktivizma i linearnosti u početku je krut i tvrd. U pozadini je voz. to je bilo egzotično. niti se kreće. jer je prekriven velikom senkom. prostor se preseca njim. te je Kiriko bio inspirisan tom idejom. predmet prošlosti. ĐORĐO MORANDI Jedan od najvećih italijanskih grafičara 20. retko viđeno u Evropi). ima krajnje neuobičajene forme tela. Svakodnevi geometrizovani predmeti. sa kojim 1917. izgleda kao da je od gume. ravnomerno organizovani. .-Mrtva priroda – 1913. Ne zna se kako je organizovan trg . Banane su nešto što pripada prirodi (1913. Taj efekat prihvataju i razrađuju nadrealisti. a efekat je bio iznenađenje i nelagodnost. Sama mrtva priroda je alogična. ima jedno oko (kao kiklop). ne znamo šta je iza zida. Lutka drži lenjir i sedi pred jednim arhitektonskim planom. Ova lutka je izgubila ruke. asocira na daleku arheologiju. dok je sova zagonetan predmet. Sve kao da je smešteno na scenu.od nekog mekog materijala.Proročica – Neki italijanski istoričari smatraju da je Kirikov brat imao jednu predstavu u kojoj jedan glumac niti govori. Učio na Milanskoj akademiji.

Modiljani želi da predstavi svoj doživljaj. Slike i crteži imaju senzitivnu perceptivnost koja precizno uočava personalnosti onoga ko je na slici. iako poseduju izduženost nema groteskne iskrivljenosti. kolega. odnosno oni koji su isključeni. Kontrast belih čaršava. Taj prostor je mesto druženja. odbačeni.1915. U pozadini se vidi uticaj Sezana i u modulaciji – valersko zasićenje. pripada uglednoj dobrostojećoj porodici bankara. godine Modiljani je umro vrlo mlad od tuberkoloze.Akt koji leži – Smatralo se da su ovakvi aktovi neprihvatljivi (naročito ležeći akt). više se okreće ekspresionistima i neoimpresionistima.Suština Sutinovog ekspresionizma leži u intuitivnoj snazi. Četrnaest godina radi u Parizu . Učelu i Botičeliju. Kombinuje tehnike. Vrlo često su to deformisani portreti. Bio je povučen umetnik. i ekcentričnosti i slabosti. pomaganja. HAIM SUTIN Dolazi iz Rusije. . . Modiljani. interesuje ga primitivna plastika. Tu upoznaje modiljanija i Šagala.(kod nas isto tako nastaje beogradska škola). Termin koji se pojavljuje odmah posle 1. sreće se sa Brankusijem. većina su siromašni. prividno nekontrolisanom potezu četkice. prognani. Vidljiv je izlomljen potez. .Figura je stavljena u usko udubljenje obojenog prostora. jevrejin je. Mnogo njegovih dela je izgubljeno Njegovi aktovi su najlepši i najčulniji u umetnosti. 1920. Kada je prvi put napustio 65 . Služio se postimpresionističkim omedjivanjem prostora i kubističkim ogradjivanjem boje. Bilo je teško definisati različite pojave koje učestvuju u umetničkoj sceni Pariza. On ne prihvata ideje kubizma. Odlučio je da dođe u Pariz da sam stvara umetničku karijeru. Njegova umetnost bliska je ekspresionistima Kokoški i Noldeu. dolazi u Pariz gde živi u oskudici. usvaja od Engra i precizni. ali več početkom XX veka otac bankrotira. aktove. svetskog rata. a posebno umetnike koji nisu Francuzi. Bavi se i vajarstvom. te posle njegovog samoubistva ostaje sam sa majkom. Želi da upozna dela Van Goga. unutar čega se interesovao za portrete. ali najčešće jevreji. kao i većina umetnika pariske škole. plastiku Afrike stare Grčke i ranog srednjeg veka. dolazi iz Italije u Pariz već načet tuberkolozom. skoro da ne izlazi iz ateljea.Pesnik Zborovski – Najuspešnija njegova dela su dela prijatelja. ali je bliži italijanskim majstorima. takodje Jevrejin. dece. Umetnici se okupljaju na obali Sene i idu do Sen Mišela. Odlučili su da sve te pojave nazovu pariska škola. Po dolasku. sa kojim i deli atelje. Bio je veoma obrazovan i dosta je putovao. anonimnih.PARISKA ŠKOLA 1911.Portret devojke koja sedi – Uticaj japanske umetnosti. Parisku školu čine različiti autori. . AMADEO MODILJANI Najbolji portretista XX veka. agresivno upućeni posmatraču. pogotovo što su presečeni. Portretisao je veliki broj svojih prijatelja. meki crtež koji definiše formu.

radnje. . Šagal dolazi iz Vitebska. fantastičan. anđeli i proroci – mala priča o smislu sveta. potiče iz siromašne jevrejske porodice. Koristi debele slojeve paste. srodna Rusoovoj.Autoportret – Kao da slika sa ove strane platna. odnosa u oblicima – prisutna je namerna naivnost izraza. Izraziti je figurativac.Pad anđela – Insistira na jevrejskim tekstovima. Oprobao se i u zidnom slikarstvu i u ilustracijama(La Fontena i Biblije). rusko selo. Bio je vrlo obrazovan. bila je presudna za Bejkona. kao i većina iz pariske škole. deformisana je i igračka. često koristi herbejske izraze. Eksperimentiše sa fovističkom bojom i kubističkim prostorom. Daje nelogičan osećaj. stvarno-nestvarni svet. Šagal prihvate ideje kubizma – geometrizacije. Brojevi uvode pojam vremena. Snažan kolorit. Zeleni violinistsa Suština Šagalove umetnosti je vizija naivne jednostavnosti.njegove deluju kao apokaliptične vizije. melanholija. . složena psihologija. . intenzivan kolorit. Vezan je za rodni grad što se vidi na platnu na kome je i jedan takav motiv (na slici na štafelaju krava lebdi iznad pravoslavne crkve). ogromne ruke. boji iz tube (vidi se trag). . putuje u Pariz. .Autoportret sa sedam prstiju – Broj sedam je magičan broj. predstavljeni su Adam i Eva čija tela izlaze iz jednog para nogu. Vidi se raspeće. Autoportret Dečak sa lutkom MARK ŠAGAL Rus. tamo su dolazili Amerikanci i do Sutina dolazi jedan kolekcionar i kupuje sva dela – preko 100 radova. svi su očekivali da će postati rabin. njega odlikuje snažan kolorit (što nije karakteristika kubista) – kod njegovog slikarstva se govori o ekspresionizmu. 66 . . 1910. teme su ispunjene lirskom fantazijom. međutim. Vode poreklo iz srednjevekovnog prikazivanja prvog greha. Poetičan. Dekadencija. prostora.Zeleni violinista – Nema kontinuiteta vremena.Pariz i otišao u provinciju 30. dok se kroz prozor vidi Ajfelova kula.Dečak sa lutkom – Više liči na starca. bojena površina. ne poštuje lokalni ton.U slavu Apolinera – Delo pripada ranoj kubističkoj tradiciji.tih. prostor je slobodno kombinovan. jevrejski kultni broj. sečenje planova. učmale palanke. intenzivna crvena. deformisana figura. ali sa sopstvenom poetičnošću.

Ovo je izrazito individualistički pokret. Iz nadrealizma su potekli neki oblici magičnog realizma i sa druge strane naturalističkog nadrealizma. iznad fizičkog. kolektivni rad. ali je to internacionalni pokret i ne nastaje svuda iz Dadaizma. Nadrealizam se zasniva na: principu automatizma misli. Nadrealizam nastaje u Francuskoj i vezuje se za Dadaizam (isti ljudi – Filip Supo. Ova tema je postala ravnopravna sa drugim. u zamršrnim lavirintima podsvesti. Tridesetih godina glavna nadrealistička publikacija «Minotaur». izvan svake estetske ili moralne preokupacije” Breton. Kombinuju prepoznatljive prizore i objekte uzete is prirodnih konteksta. čak zauzima vodeće mesto – ona potiče još od de Kirika i njegovog metafizičkog slikarstva. posle rata. Služi se slikama iz podsvesti ( Frojd kaze da su iznad kontrole svakog razuma ). iskrivljene i fantastično kombinovane u snovima. izgubili su veru u stvaralaštvo. Nadrealizam je otkrio nove stvaralačke metode. zahvaljujući iskustvu (za vreme rata radio je kao lekar u bolnici). Rasprostranjen je široko po Evropi. ali se izdvajaju dva toka: 1)apstraktni. odnosi na književnost. multidisciplinarni umetnik) napisao je MANIFEST NADREALIZMA koji se pre svega.NADREALIZAM Nadrealizam je avangardni pokret koji traje od 1924. rad podsvesti je različit kod svakog umetnika. anketa. godine. za koje je Pikaso radio korice. toka misli koji nije podređen racionalnom rasuđivanju. Andre Breton). vide izvan stvarnosti i za to koriste određene metode – čak su svesno koristili halucinacije i neka stimulativna sredstva da bi došli do novih otkrića. 67 . Psihoanaliza je ta koja može doprineti da se umetnikova mašta razvije ukoliko se mozak oslobodi racionalnog. asamblaže i redi-mede koje je uveo u nove magične kontekste. Efekat de Kiriko – drugačije gledanje na stvarnost. ostale su bez poverenja u principe čovečnosti i umetnosti. ali i u Americi (mnogi umetnici su tokom 2. slučaja i irealnog. pošto se insistira na automatizmu misli. Za automatizaciju misli u manifestu se govori kao o “ mislima diktiranim u odsustvu svake kontrole koju bi vršio razum. Pikaso je tada radio nadrealistički. Izgubljene generacije mladih. kao što su frotaž. i na principu jednakosti racionalnosti i podsvesti. Andre Mason) preovladjuje “diktat misli” bez kontrole duha 2)naturalisticki ili super realizam ili jos figurativni i metaforički (Iv Tangi. Teško je sistematizovati ovaj pokret. do 1933. svetskog rata otišli u Ameriku). san. Oslobađaju se od malograđanskih tendencija. De Kiriko je insistirao na nadprirodnim elementima. tome su se protivili i umetnici. pa krajem rata su se zalagali za dadaistički anarhizam. Nadrealisti potenciraju: halucinaciju. a usavršio dadaističke kolaže. Frojd ističe važnost sna – to su slike podsvesti i pomažu rešavanju bitnih problema ličnosti. ali nikada nije prišao pokretu. godine Andre Breton (inace lekar. viđenju sveta na metafizički način. Salvador Dali. imao je uvid u podsvesnu stranu misli – video je važnost toga da se ljudi oslobode strahova ( psihoanalizom ). Podrazumeva se poznavanje psihoanalize. jer nastaje s druge strane vizuelne stvarnosti. odnosno organski (predstavnici su: Huan Miro. pesnik. Rene Magrit). već najviši stepen proizvoljnosti. viziju. pa se nadrealizam ne razlikuje samo od sredine do sredine. Nadrealistička slika ne predstavlja smišljenu i planiranu strukturu. Nadrealisti su prvo bili komunisti. već i od umetnika do umetnika. 1924.

Breton: Slika mora da donese takvo iznenađenje. -Ljudska konkrecija. Ernst izlaže u Parizu. Deli Brankusijevo divljenje za masu. Različiti predmeti iz različitih konteksta su zajedno. Slučaj ili igra! Ono što je ranije postojalo kao igra.Davao je naslove na osnovu već gotovih dela. papir je pao na pod. Torzo bez glave maše životinji.. to se ne može dozvoliti u slikarstvu.. Grunewalda i Bosha. Slobodna šetnja kroz različite kontekste stvara novi svet – efekat de Kiriko – smelo igranje sa poznatim stvarima koje u ovom kontekstu postaju neprepoznatljiv. sada dobija naziv umetničkog rada. Ispituje sićušne kristalne strukture i ogromna kosmička sazveždja. Radio je slike. Ernst ga je pritisnuo i na njemu se preslikala struktura drveta – ova metoda omogućava da se sačuvaju novi kvaliteti predmeta. da bi zbunio ili razbesneo posmatrača. HUAN MIRO Španac iz okoline Barselone. To je bio deo nesvesnog . Ne vode se u radu nikakvim moralnim principima. nastupa sa nadrealistima. Za Arpa stvaranje umetničkog dela leži u umetnikovoj motivaciji.Inspiracija su mu bile Sunce 68 . slučajnog. Nadrealisti su više cenili nove tehnike koje su se zasnivale na slučaju. posle 1950. FROTAŽ tehnika koju je izmislio Ernst. imale korene u gotičkoj umetnosti Direra. precizno oslikane. ilustracije. Uvodi novinu: elemente koje posmatrač može sam da pomera. Prvo modeluje u glini i gipsu pa to prenosi u bronzu i mermer. grafike.a ne sam slučaj. Breton nadrealizam karakteriše kao konvulzivnu (grčevitu) lepotu.očvršćivanje mase MAKS ERNST Njegove slike su do prelaska u Pariz 1921. On se može uvrstiti u oba toka nadrealizma jer je jednako eksperimentisao u njima. Ernst je postao glavni utemeljivač onog krila nadrealizma koje je koristilo magijski realizam tj. Sama ideja nadrealističkog slikarstva je doživela velike otpore. kao kad se igla za šivenje i kišobran nađu na stolu za seciranje! Ernstove slike upravo tako deluju.. mnoge murale.. Plodan autor neiscrpne mašte i najveći nadrealistički talenat. 1925.ARP U NADREALIZMU Od 1924. ako je automatizam misli dozvoljen u poeziji. prepoznatljive oblike. onda neko drugi nacrta nešto na istom papiru i tako dalje. Utiče na Henri Mura. važna za njegov rad. otisci prirodnih struktura (Ernst je to koristio u boji). keramiku (slobodna forma). zatim bi od tih nastalih fleka umetnik na svestan nacin pratio nesvesne skoro automatske asocijacije i povezivao te fleke u celinu i tako dobivao kompoziciju. Slici daje karakter nadrealizma. Tridesetih se bavi skulputrom. Proces slikanja zahteva vreme gde se može pratiti tok misli.posle se papir razvije i zajedno ti crteži daju celinu. Umetnik nacrta nešto. Pronašao frotaž. Imao je veliku strast prema pticama. jer ono kao disciplina ne može pratiti tok misli. -Slon sa celebesa – Mehanizovano čudovište koje nosi kravlju glavu iznad čistog belog okovratnika. Sa Van Desburgom i Sofi Tober Arp dekorise desetak prostorija kafane L'Abette. Ti murali su bili primeri organske apstrakcije. pa savije papir da se to ne vidi. Važan element je izvor slučaja.

. na manjem poetičnijem izrazu”. Slika je puna simbola. 1923-1924 ulazi u oblast fantazije. . Prve slike pokazuju uticaj Sezana i Vang Goga posebno. . pored Salvador Dali. Radi kubistički jedno vreme. žive fantazmogorije anamorfnih oblika koji lebde u neodredjenom prostoru.Srodnost sa Arpom na ovakvim radovima je uglavnom zbog zajedničke ljubavi prema organskim oblicima i sličnom humoru. čudovišta kao iz kutije. Lovac i plen su izraženi Katalonski pejzaž geometrijskim linijama i oblicima.Karneval arlekina – Jedna od prvih nadrealističkih slika. Obojeni oblici najbliži Arpu. Miro je tvrdio da nema potpuno apstraktne forme. Uspeo je da ostvari novi repertoar znakova i simbola. jer nema mesta za prozor pošto nema ni prostora. Bunjuel. Slova. Uticao na američku apstrakciju ekspresionističkih slika. To su. ali nisu. muzički zapisi. Forme prelaze iz jednog u drugi svet.mural od keramickih pločica.duboka reakcija protiv fašista u španskom gradjanskom ratu. 69 . Žuta i narandžasta se spajaju kao jedna talasasta linija. Cenio je svet dečijih radova. Čini jezgro Španije u nadrealizmu. na koje su uticaj imale slike iz Altamire i Gaudijev park «Guell». 2. Za ovaj mural Miro kaze: “Na većem zidu sam težio brutalnom. spontano prenosi plod imaginacije. Jedan element na slici (od mnogih) asocira na prozor (gornji desni ugao) – dovodi nas u zabunu. već postoje forme koje to mogu da budu. Na njegovim radovima nema senki. ali napušta kubizam tražeći vlastiti izraz. čine izlomljen sistem slike. sve ima uzor u organskom ili neorganskom svetu i uvek se može otkriti temelj apstraktne ideje Do 1942. kao sto su: simbolisti. Određeni prepoznatljivi elementi. Nema koheretnosti vremena i prostora. a uzori u savremenicima su mu Matis i Pikaso. Elementi Miroovog slikarstva su: fantastican humor kakav su imali Arp i Kle život nestvarnog sveta Odlazi u Holandiju i radi niz holandskih enterijera po starim majstorima. rukopis. Novi elementi: zmijolike forme.Deca jedu ribu – poštovao je asocijativnost (riba se prepoznaje. Zahteva se novi odnos prema slici. Prva slika iz tog perioda je – Katalonski pejzaž. Moro.1. Mason se oslanja na intenzivno slikarstvo. jer nema ni prostora. . i boje Španije. 1920-1930 eksperimentisao sa kolažom i asamblažom i stvara čudovisne figure i radi najapstraktnije ostvarenje..Portret – Dislokacije . Učelo. najsloženije i najliriskije kompozicije kada vraća veselost slika iz dvadesetih godina.Noć i Dan. ali koristeći simbole organskog sveta. a tu je glavni element stvralaštva. što je nov jezik umetnosti XX veka. ANDRE MASON . dok ne podstakne imaginaciju. brojevi.Mrtva priroda sa starom cipelom. uglavnom. ali je malo teže naći decu) Nadrealisti su imali spisak dela i autora koje su poštovali. Deli prostor na dva polja – imaginarni rascep. jer dete ima neposredan odnos. Podsticao je maštu slažući na papir predmete i posmatrajući komunikaciju između njih i njihovih senki. Fragmenti figure grade novu celinu.. radi na malim gvaševima ''Sazveždja''.

Inspirisan je španskom tradicijom. ali sve su noge različite. a 1929.Kada su ga pitali za razliku između njegovih slika i slika ludaka.. vizije i halucinacije. Nazivi su vezani za svetlost. želeo je da prenese efekte svetlosti. neoklasicizmu i realizmu (Vermer). Gradi svet koji nije ni svet života ni sve industrije. IV TANGI Do 1926 slika u naivnom maniru. Upoznat sa impresionizmom. Nalazi se u delirijumu (paranoičkom) u procesu stvaranja. on želi da slika ono iza brda. sto je optička varka u slikarstvu. Do tada je već bio formulisao teoriju svog slikarstva: paranoično kriticna: stvaranje vizionarske realnosti od elemenata vizija. sem što on nije lud. U Americi doživljava veliko priznanje i vrši veliki uticaj na tamošnje umetnike. pa kasnije u Ameriku.Ogroman prostor odredjen horizontom je od Tangija. Radi u stilu podzemne atmosfere da bi kasnije svoje forme izložio svetlosti. Primljen je u nadrealistički pokret posle susreta sa Bretonom. mehanike. U više varijacija ponovljena glava lava u procesu stalnog preobražavanja. Džejsona Poloka. 1928. Svaku sliku je započinjao prvim simbolom koji bi mu padao na pamet i prelazio sa jedne asocijacije na drugu . forma tela.Četiri sata sunca – Neka dela se uopšte ne mogu vezati za inspiraciju. čak i podstiče taj delirijum. da bi kasinje spalio sva platna iz tog perioda. uspomena i psiholoških odnosno patoloških izopačenosti. Razvoj mu je brz i neverovatan.. Prenosi na platno slobodni tok misli. Koristi forme koje se ne vezuju za postojeće. -Upornost sećanja. pointilizmom i futurizmom razvija mu se strast za akademičare i romanticare. smenjuju se asocijacije.. preko dvadeset godina starijom Galom.. njegovi snovi.Fotelja Luj 16. snova. Opsesija mu je beskrajna perspektiva dubine. Minijaturna 70 . Počeo je od fotelje. a kasnije se interesuje za De Kirika i Karu. – Delo stvareno za razne uticaje.. Njegove slike su rukom slikane fotografije misli. SALVADOR DALI Najotvorenije prestavlja figuralni i metaforički tok nadrealizma. pejzaža.Kolažna slika. U njegovoj umetnosti presudno je otkriće Frojda. -Prilagodjavanje želje. sreće nadrealiste u Parizu. Radio je TROMPE L'OEIL TENIKOM.. Sunce i njegova širina – Ne zna se da li je to organska forma. umnožavajuci simbole megalomanije kao paranoik. . i seli se u Španiju. npr. što se ne vidi i ne poznaje. 1925-1927. oprobao se i u kubizmu. se ženi.. on je rekao da nema razlike. Samouk. Ne želi da definše prostor.Tačije: realistično slikarstvo na dvodimenzionalnoj površini proizvodi prividno realno dejstvo prostorne dubine i time iluziju stvarnosti. HORIZONT je kog Tangija prostor koji spaja prazninu i intimnu zatvorenost gde lebde organski oblici.poricanje svekog eksperimenta apsraktnom organizacijom u XX veku. kao sto je Beklin. prepuštao se slobodnom izražavanju ne vodeći računa o znanjima i slikarskoj tradiciji.neki ga doživljavaju kao kosmički svet. Masonov atelje je bio pored Moroovog..

Uvek postoji granica između toga koliko je to što prikazuje istina. Interesuje se za medije. od strane Bretona.Raspeće- RENE MAGRIT Zvani “nevidjlivi” medju nadrealistima. Dali gradi veliku medijsku atrakciju i do krajnjih granica komercijalizuje svoje ideje. . kao sto je -Predskazanje građanskog rata. Iznad vrata se nalazi reprodukcija Miletove “Molitve”. 1934. posvećene ratnim stradanjima. van tokova. Dali je preterano insistirao na svom egu. organska forma iz koje se pojavljuju neorganski elementi i to gradi jednu napetost i iznenađenje. Pošto je živeo povučen.tehnika slike potice iz flamanske umetnosti XV veka.u pozadini sjajno osvetljene sobe se nalazi Gala (kao da je slikana rukom fotoamatera) ispred koje sedi zagonetan muškarac. 1940. kao i da poseduje veliku energiju. je izbačen. . godine pojavljuje se kao individualan umetnik.. međutim sumnja se da je to samo deo njegove medijske kampanje.. prealzi u SAD i radi ilustracije za časopise.precizna realistička prezentacija običnog prizora bez ikakvog neobičnog ili monstruoznog iskrivljenja: magično izvire iz fantastičnog jukstapozitiranja elemenata ili zbivanja koja obično ne idu zajedno. 1930. To sve izaziva veliku pažnju kolekcionara i pravi fantastične cifre za njegova dela. Ne postoji neko racionalno objašnjenje za ovu sliku. npr. slikarstvo mu se koleba izmedju neobuzdane fantazije i čudne atmosfere spokoja. dizajn za nakit. Radio je i neke jasno socijalno i politički tonirane slike. Pričalo se da je kao mladić imao vidovnjačke i nadprirodne sklonosti. To su slike kao sto su: . Oduševljen Kirikom 1926. Krajem 1930.Od 1950. Ostavio je dubok trag na umetnost fantazije. Prišao je i briselskim nadrealistima. nacrte za pozorišta. a približava se renesansnom idealizmu i neoromantizmu. u pariskom predgradju sudelovao u nadrealističkim aktivnostima (radio ilustracije za ''Minotaur''. gde mirno provodi ostatak života. Radi preciznim magičnim realizmom.Žirafa u plamenu – Smele kombinacije. Magični realizam. priznat je tek kasnije. a iza vrata čudovisno akomična figura sa jastogom na glavi. iz pokreta Nadrealista. 71 . jer insistira na ludačkoj strani ličnosti. se udaljava od nadrealizma. ali zasićen polemičnom pariskom atmosferom odlazi u Brisel 1930.Crvena kula – Koristi seksualne simbole. On komercijalizuje i ruši nadrealizam. sa stilom baziranim na Kirikovom. radi dela koja su posvećena hrišćanskoj religioznoj umetnosti.Gala i Miletova molitva neposredno uoči dolaska kousnih anamorfoza. a neki misle da prodire duboko u misli čoveka. Beskrajan prostor Tangija. sto je bio seksualni fetiš za Dalija. sarađivao je sa Bunjelom. Izaziva senzacije koje prodaje. a koliko manipulacija. časopis Nadrealista). .

ona će morati da prestaje da traje. zaključio je da nekim predmetima ne odgovaraju imena koja imaju i pravio je igre i zagonetke u vezi sa tim. pojam pa pojava ili obrnuto? Bavio se analizom predmeta i njihovih imena. već za “samoispunjive snove koji vas bude. Inovativan u različitim igrama. kada je teksturom kamena opisivao sve: od jabuka do zamkova. ptice.Odaja koja prisluškuje. 72 . Inače Magrit je obožavao jeftine tajanstvene trilere.Vatra.uvodi iluzionisticku temu pejzaža kao slike. koji su se u to vreme prikazivali. a ne prirode . Simboličko – umetničko delo ne može nadživeti smrt. .Pirinejski zamak.klaustrofobično dejstvo. Odbijao je da mu se slike vezuju za reč “san”. . a ne uspavljuju. Smatra se da se umetnost nalazi između imena i pojave. . Iz ovih alogičnosti rođene su ideje postmoderne. . Slika nije što i stvarni predmet.Lažno ogledalo. kao “Alisa U zemlji čuda” . Inspirisan je bio Van Gogom i drugim ekspresionistima. Ostvarenje – Da li se slika može odvojiti od konteksta stvarnosti. Margit se bavi igrom tautologija. stene su važni elementi u njegovom slikarstvu. Šta znači slika – prozor.izgleda kao četiri filmska kadra. koja se nazivala “kamena faza”.Čovekov raspored. cak je i imao jednu svoju fazu. Gertruda Štajn je takođe čitav svoj opus bazirala na tautologijama.Zaokupljen je srednjovekovnim problemima: Šta je prvo nastalo.Perspektiva Madam Reakmije od Davida – Preneo ponešto od ambijenta.Čovek sa novinama. ali umesto nje stavlja mrtvački sanduk.’’ . Perspektiva života je smrt.Ovo nije lula – naslikana lula ispod koje piše – ovo nije lula.

U Parizu se upoznaje sa Pikasom. Razlike izmedju ovih i ranijih konstrukcija Gaboa nije samo u tehnici nego u cinjenici da je Gonzales uvek bio vezan za figuru.Od 1931. tako da elementi ljudskog lika u izvesnoj meri ostaje prisutan bez obzira koliko su glave preobražene ili deformisane (kao u Pacasovoj “Čaši pelinkovca).otvorena konstrukcija nema presedana u figurativnoj skulpturi. . sečenom ili usecanom u lim. . 73 . . ali ne radi dvadesetak godina zbog smrti brata. izradjuje kubističke figure i maske u duhu analitičkog kubizma. sa znanjem zanata obrade metala. . koja se sastoji od starog sedišta i upravljača za bicikl. sastavljanje lepljenih figura iz drvenih daščica. Umetnici su nastavili da se služe ljudskom glavom i figurom. Krajem pedesetik i tokom šezdesetih. Počinje sa radom na poziv Pikasa za tehničku pomoć pri izradi konstruisanih skulptura. slobodna konstrukcija koja sadrži biljne forme i jednu raskošnu figuru sastavljenu od savijenih linija.FANTAZIJA U SKULPTURI I ASAMBLAŽU Trag fantazije prisutan je i u skulpturi XX veka . glavne skulptorske delatnosti su bile izrezivanje delova lima. Tako se može reći da je Gonzales u skulpturi počeo novo gvozdeno doba. modelovao je u ilovači ili gipsu (masivne ženske glave koje odražavaju krivolinijski stil tadašnjeg slikarstva. Uticaj je vidan jos od futurista.keramika. cak su uticaj izvršili i neki Arpovi reljefi. Humor u ovim Pikasovim delima postaje skoro neobuzdana satira. cudne železne konstrukcije.Pavijan i mladunac. PIKASO Oko 1928. koju je bio potpuno zanemario. a nadovezuju se na njegov grčko-rimski stil. Brankusijem i Despoom.Žena u vrtu. u njoj su mase bile obične konture koje su odredjivale šupljine. Te konstrukcije zajedno sa Gonzalesovim su označile pojavu metalne skulpture kao veoma značajnog. preko Dišanovog ready-made-a. I dalje radi u bronzi. a citava figura je proizasla iz te slučajne sličnosti. a potom njihovo odlivanje u bronzi.potvrda Dišanove ideje da je za umetnika važna samo ideja.Nezadovoljan metamorfnim čudovištem izlivenim u bronzi. Visina:2. radi uz pomoc Hulija Gonzalesa. radi dugo kao slikar. kao Kupacice. modernog medijuma. njegove nadrealisticke slike ozivele su interesovanje za skulpturu.Don Kihot. Ostale metalne konstrukcije oživljavaju strast za afričku umetnost. Gonzales nekoliko godina eksperimentiše reljefnom skulpturom. koji je preteča danjašnjeg hepeninga. linearne konstrukcije.Žena sa ogledalom. Najmonumentalnije delo radjeno u metalu. Posle rata javilo mu se jedno novo interesovanje. HULIO GONZALES Rodjen u Barseloni. radi direktno u varenom gvozdju potpuno otvorene. i Švitersov Merzbau. Medju skulpturama od nadjenih predmeta najpoznatija je Glava Bika.Pavijanova glava je mali deciji automobil.10m. Radio je i u drvetu. torza preobražena u antropomorfna čudovišta itd.velika. portretiše životinje.

Kočije 74 . vertikalne. Krajem dvadesetih približio se pariskim nadrealistima i do 193. Prvi pokušaj stvaranja poptuno apstraktne forme. .figure i portrete Palata u 4 ujutru glave. uznemirujućem kvalitetu tajanstva koje nastaje iz umetnikovog osećanja usamljenosti modernog čoveka. prelazi u Pariz. Ova Palata je u prvom redu značajna po čudnom. primitivne i praistorijske umetnosti. duhovno sličan Brankusijem. kao u divnoj studiji izgladnelog psa.Kočije . Upoznat sa italo-vizantijskom umetnošću i slikama Djota i futuristima 1922. je izlagao sa Miroom i Arpom. . stanjene figure. U prvim samostalnim skulpturama ogledalo se poznavanje kubističkih skulptura.Žena kašika.Pas. Kod Djakometija se javila strast za boju u skulpturi. Slična etrurskoj bronzi.Palata u četiri ujutruZa njegova kasnija usmerenja su bitni eksperimeti sa konstrukcijama u slobodnom prostoru.primitivan totem.ALBERTO DJAKOMETI Tvorac nove slike čoveka. Ideja mu je da bude u obliku jedne jedine.frontalizovani nadrealisticki.U pedesetim godina Djakometi je povremeno menjao temu. a prvo poprsje uradio sa trinaest godina. slikao u dvanestoj. tako da povećava udaljenost izmedju sebe i objekta sve dok ga ne bi video kao celinu.usamljena vretenasta figura javljala se u stotinama varijacija na umetnikovu osnovnu temu. Sin švajcarskog impresionističkog slikara crtao je već u devetoj godini. a drugi napuštanje nadrealističke skulpture i najintenzivnije ispitivanje jedne ograničene teme.bronzana konstrukcija raskomadanog leša Raskomadana žena . za kojeg kaže da je to on sam. . Skulpture koje je uradio u to vreme predstavljaju remek-dela nadrealističkog vajarstva.Raskomadana žena. Prvi korak je bilo uspostavljanje pravilne vizuelne distance. . jedan od najupečatljivijih apekata kasnijih radova su patine koje je upotrebljavao u bronzi. Izbliza vidjen objekt za njega postaje besmsilena zbrka detalja.

Najpre je studirao gradjevinarstvo.naročito Gaboa.Crvene latice.ALEKSANDAR KALDER Sin i unuk skulptora. odlaskom u Pariz privukao je pažnju tadašnjih avangardnih umetnika svojim portretima i karikaturama konstruisanim od žice. da bi na kraju neki od njih bila monumetalna dela visoka preko 25 metara. Celina deluje arhitektonski snazno. kojima je ime dao Arp. Ovde je. i kao reljefe sa pokretnim delovima na površini drvenih dasaka ili unutar pravougaonog okvira. ali ti motorizovai mobili polako prelaze u stojeće ili viseće mobile (kako ih je krstio Dišan) koje pokreće vetar. element slučaja igrao važnu ulogu.spiralnu mašinu pokretanu vetrom. Značaj ovog dela nije samo u njegovim ogromnim dimenzijama i biomorfnoj lepoti nego i u isticanju stojećeg mobila. Počeo je da eksperimentiše sa apstraktnim slikarstvom i apstraktnim žičanim konstrukcijama. U početku ih je stvarao manje.Svemir . . Tokom tridesetih je pravio motorizovane mobile. geometrijsku formu. Medjutim Kalder radi i “stabile”. pa se približio umetnosti kao ilustrator.Zdravo devojke. . . i kao potpuo samostalna dela. nesumnjivo. Kalder je pao pod uticaj Mondriana i konstruktivista. . 1926.fontana mobile 75 .jedan od najvećih visećih mobila. . 1930.Zamka za losose I riblji rep. koje su oblikovane tako da stvore otvorenu strukturu.ovakve rane apstraktne skulpture su imale strogu.se sastoji od četiri velike izrezane ploče koje se seku pod pravim uglovima. iako je nagoveštaj predmeta bio retko odsutan.zainteresovaniji je za monumentalnije forme i za pretvaranje mobila u ogromnu arhitekturalno.Crna zver.

Mur je vajar koji je obeležio tokove vitalističke. stilizovana forma. ne kao portret. naročito klasična. on usvaja. Bavi se prirodnom formom koja asocira na larvu (leptir se rađa iz slojeva čaure) . ne postoji više samo jedan – anfas pogled. već kao radost života. dete u porodici rudara. nadrealna. On se bavi problemom kako predstaviti klicu života. on ga uvek oblikuje tako da pobuđuje maštu. treba je razumeti. kao i Rjepin. Smatra da je skulptura klesanja – kamen je obavezan materijal.Zašiljena. ta ideja rupe je izazovna za vajare – kada se forma probije dobija se slobodni prostor. Radi modele u gipsu. organske skulpture koja pokušava da oživi arhetip. oble forme pune unutrašnje energije koja im daje život. Mur na tome insistira jer radi na problemu šupljine. Pogled je ukočen (sumerska skulptura). ta ideja o šupljini zaokuplja Mura. već se gleda okolo – izgleda drugačije. Mur studira na Kraljevskom umetničkom koledžu.Kavez za ptice – Kvalitetno drvo. (Mikelandjelo. nabijeni snagom života. Nastavlja da istražuje zatvorene. Jančić). Roden) kao i afrička umetnost. On začinje VITALISTIČKU SKULPTURU. kao i gips i glinu. izgledaju kao brda. kao 7. naročito njegovi ležeći aktovi ovako deluju. . otac je hteo da on bude muzičar. u bronzi uvećanu formu. krajem 40 – tih. a ne ilustruje. godine). Oblikovano po pricipu asocijacija. on napušta ovakvo stanovište i usvaja bronzu. pričali su javno govore o tajni rađanja. pa onda bronza i drvo(kombinuje). Mur koristi i stare tehnike – umeće kamen u kamen (umesto očiju). U njegovoj skulpturi se pojavljuje praznina. Rođen je 1898. Mur pokušava da u skulpturu unese slojeve podsvesti – arhetipove. Kao na praistorijskim figurama. Postaje član naše Akademije umetnosti (izložba u Beogradu 1959. maketu.Ali godinama.Kralj i kraljica – U parku. šupljina. javno izložene figure 30 – tih su izazvale jak revolt. ali i drvo. One su visoke oko 6 do 7m. I neki naši vajari idu 50-tih u njegov atelje i usvajaju ovu školu koja je bila na granici apstraktnog (Oto Logo.Taj princip arhetipa – pramodela ponašanja. Od Brankusija prima princip uglačanog oblika. liči na neki žičani instrument. a naročito je fasciniran materinstvom – to je možda ključni pojam koji se provlači svuda. On poznaje rešenja Arhipenka (rupa u stomaku). vitalnost.Mlada devojka – Stilizovan kao totem. one. Vrlo bitna su njegova ispitivanja ''Ključna i unutrašnja forma''. Mur želi da se ova skulptura ponaša u skladu sa prirodom. Ove. .HENRI MUR Pripada nadrealizmu. ali on i definiše figuru. Najveći uticaj na njega imala su dela koje je proučavao u engleskim i evropskim muzejima. naglašene su njene polne odlike. 76 . izlaže sa njima i prihvata nešto od njihove koncepcije.

Oni su otvori li put prvoj generaciji pop-artista u kojoj su vodeću ulogu igrali Endi Vorhol. Reč obnova treba u ovom slučaju uslovno shvatiti jer se u sva tri po kreta . Italijanski kritičar Akile Bonito Oliva tačno je rekao da je američka civilizacija uvela jedno shvatanje potrošnje kao kanibalizma i tu glad (velike proizvodnje za predmetima potrošnje) ništa bolje ne ilustruje do masovni amblemi u pop-artu koje je proi zvela statistička mašta. ambalaži. razaranje volje i poricanje svake konstrukcije i plana.. Oni stoje između čoveka i sveta kao modeli stvarnosti koji prodiru u njegovu podsvest i opredeljuju njegovo pona. hepening se može odvijati u samousluzi. roba. aparati za domaćinstvo. u tim predmetima velikih serija koji pod stiču masovnu potrošnju i uče savremenog čoveka šta da jede i pije. Sve je tu: neonsko bilje koje raste po velikim gradovima. Na nastajanje pop-arta uticali su asamblaži neodade. kada su apstraktni ekspresionizam i enformel bili pri kraju pozitivnog razvoja. izvođena najčešće u surovim ambijentima velikih industrijskih gradova. filmski idoli i junaci stripa. Džems Rozenkvist i Klas Oldenburg. „Pop-art gleda napolje u svet. izgleda da on prihvata svoju okolinu koja nije ni dobra ni loša. pretvorili su sliku u hermetički svet koji više nije bio u stanju da us-postavi komunikaciju sa čovekom. etiketama. luksuzna kola. bilderi i supermeni. Hepening je umetnost. Godine 1959. hepening. Pop-art je pravi izraz potrošačkog društva i reklamokratije. novom realizmu i novoj figuraciji obnavlja značenje slike putem predmeta ili odnos znaka prema označenom objektu a ne sam predmet. Stilizacija plakata. podstakla je interesovanje za predmet. naročito u Njujorku gde su nekoliko umetnika nezavisno jedan od drugog počeli da rade na način koji je bio blizak njihovom prethodnom iskustvu sa komercijalnom reklamom. Subjektivizam. Služeći se ambijentom. Moram odgovoriti da ja to prihvatam zato što to postoji tu u svetu". ali se čini bliži životu ". predmetima. kako da se oblači.jedno drugo stanje duha. Veselman televizijske reklame. Obnova slike započela je s obnovom pred metnog značenja i ponovnim uvođenjem koliko-toliko realistički naslikanog oblika za koji je izgledalo da je trajno nestao iz moderne umetnosti. pod gomilom dronjaka i u prijateljevoj kuhinji. kaže u jednoj anketi Roj Lihtenštajn. zatim Robert Raušen berg sa Kombinovanim slikama i Džasper Džons koji je predmet pretvorio u sliku i time na metaforičan način ukinuo razliku između slike i života. već drukčija . Roj Lihtenštajn. stripovima. Ta improvizovana akcija.popartu. Alen Karpov je. Vorhol platake i ambleme za Koka kolu i Kembel supu. i prenosio u dela bez ikakvog sentimentalnog i psihološkog podteksta ili namere. reklama i stripova toliko je podržavana kao manir tako da se učešće umetnika najčešće svodilo na izbor predmeta. Pop-art je preuzeo ikonografiju koju je našao u medijumima ma sovne kulture: u džinovskim plakatima.. muzikom i telom umetnika. Tom Ve selman. neonskim reklamama. pop-zvezde i rok-pevači. Umetnikova imaginacija je svesno dovedena do nulte tačke. koji je pokušao da pokidanu komunikaciju obnovi i time slikarstvo akcije i negira i produži. on predmete nije ni stvarao ni zamišljao već ih je prosto uzimao iz realnosti kojom je okružen. hepening je pasivnog posmatrača pretvarao u angažovanog saučesnika u stvaranju dela. dok se vozi autoputem. Pop-art je kao termin i kao ideja rođen u Engleskoj ali je početkom šezdesetih godina doživeo snažan razvoj u Americi. svet izobilja i zastrašujućuh potrošačkih mogućnosti. on ga je fizički postavio u centar događaja i pokrenuo u njemu arhetipske slike u sloju kolektivno nesvesnog. na uveličavanje ili umanjivanje već gotovih pro dukata masovne kulture. kaže Karpov.šanje. gde da se zabavi. Lihtenštajn je radio monumentalne stripove. što zna či da se ne radi ni o kakvom vraćanju na tradiciju i sta ra rešenja.POP ART Početkom šezdesetih godina. poučen iskustvima dade i gestualnog teatra. Ništa bolje od ovih reči ne objašnjava programske 77 . u jednom trenutku ili serijski. „Za razliku od pozorišta. predložio novi oblik izražavanja. došlo je do spontane reakcije s kojom je oživelo interesovanje za predmet i figuru. no vinama. filmovima.

Iskustvo kombinovanog slikarstva. Raušenberg koristi sve što mu dođe pod ruke. Delo nije povlašćen predmet. idejnog ili kritičkog stava. bez cilja. tapete. razglednice). nema koherentnog sistema. uravnoteženost) – otvorena je za različite materijale. AsamblažMonogram ne rešava problem volumena. 78 . . Zbog toga bi se moglo reći da pop-art ne otkriva već prikriva stvarnost. naglašena vitalistička ideja. u stvari glorifikuje mit potrošnje i fetišizira subkulturu koja cveta u masovnim medijumima. Da li su ti amblemi koje slika pop-art stvarni „životni sadržaji modernog čoveka". S njim smo dobili umetnost konstatacije i statističkog popisa stvarnosti koji se sprovodi bez emotivnog. robnim kućama i industrijama za zabavu. već izraz stvarnog izvora. ni skulptura. Slikao mete i američke zastave u tehnici enkaustike. Na primer. Razglednice su u to vreme totalni kič.Bez naslova – U kombinovanu sliku može da uđe sve što umetnik. on ne slika istinu već komercijalne modele stvarnosti koji su propušteni kroz programske filtere potrošačke psihologije. Potrošači mita identifikovali su se s takvom mitskom slikom najčešće zbog kompenzacije za svoj sumorni i ispražnjeni život. ali kao kreativni impulsi. slobodno sklapanje. U tom pogledu on je vrlo blizak ruskom socijalističkom realizmu koji je svoje modele stvarnosti izgradio na lažnoj predstavi zdravog. Njegove kombinovane slike očigledno potiču od kolaža Kurta Švitersa. radosti i blistavog uspeha. Bez naziva DŽASPER DŽONS: Džons od najobičnijih predmeta pravi skulpturu. Slika može da podrazumeva najrazličitije upotrebne predmete. papir. ili je njih morala da stvori jedna dezorijentisana civilizacija kako bi iz odnosa ljudi prema društvu istisnula i ukinula svoje prave probleme? V. ne uklapa se u kontekst.Monogram – Ni slika. Bimel je definisao pop-art kao antiplakatsku umetnost i kao „izraz pobune masa protiv elite''. filmska industrija je iz komercijalnih razloga stvorila od Merlin Monro mit sreće. ROBERT RAUŠENBERG: Studirao je u Parizu. . ne odgovara određenim konvencijama – sve zajedno oranizovano bez estetskog kriterijuma. Slika nije povlašćen predmet (sklad. ni asamblaž. mase. Doprinosi glorifikaciji potrošačkog društva. radnog i nasmeja-nog društva. a zatim u SAD koj Josefa Albersa. Proučava odnos umetnosti i života. shodno ideologiji ready-made–a koristi (jastuče za igle. Glorifikuju se svi oblici života. svi materijali su mogući. nešto što ne odgovara. Ovo je prostorna instalacija. Prihvatanje stvarnosti samo zato što ona postoji dovodi umetnost u položaj da i ne želeći to.stavove pop-arta.

uvek isto. Ukinuta je mistifikacija koja je vezana za ime umetnika i tajnu umetničkog dela. mit o Merlin Monro razvio da fascinantnih razmera. po njegovom mišljenju to se ne razlikuje od umetnosti – cilj je delo dovesti do potrošača. ENDI VORHOL U početku je privukao pažnju usredsredjujući se na standardnu robu iz samousluga. stripove. Campbel supe. Lihtenštajn je. . prošao je umetničke škole. pravio reklame.ROJ LIHTENŠTAJN Uveličava strip. kao u prodavnici. enormno velike dimenzije (3-5m) Potpuno industrijski se prenosi raster stripa i umetnikova intervencija je mala. skulptura glorifikuje ideologiju besmislenih fraza. Umetnik ne izmišlja nove predmete i prostore. Veliki manipulator. dominantno mesto). Mnogo više koristi ideologiju zvezda. da budu jednako popularni. Prvi je govorio o električnoj stolici što je izazvalo veliki strah kod ljudi. 79 . Sve što napravi umetnik je umetničko delo. a stvara se pitanje tiraža. Njegov potpis supu prevodi iz konteksta supe u umetničko delo. On odabira ikonu koju uveličava i postavlja u kontekst galerije. kao i Vorhol. Sa ovom umetnošću nastaje pitanje originala. izaziva oduševljenje ili prezir. Ovu tehniku preneo je i u treću dimenziju. Govorio je o tipičnim modernim spravama za mučenje. koristi tržište za promociju i sticanje bogatstva. POP ART – umetnost samoposluge.boce kokakole. Roditelji su mu Poljaci.Kembel supa – Ređao u galerijama. ali od početka je imao jasan smisao za uspeh i kako ga ostvariti. nova vrsta torture. tradicionalno je vaspitan. angažovan na humanistički način. Ističe želju za eliminisanjem umetnikovog ličnog pečata. o saobraćajnim nesrećama(radio je serigrafije na tu temu. Kontradiktoran. štampa njeno lice na panou u raznim bojama – multiplikuje njen lik. sve to postoji oko njega. Napravio veliki prodor u film i slikarstvo.

ili komadi kolača grubo modelovani i drečavo obojeni. stripovi. Insistira na figurama i tipičnim gestovima. filmovi. uzor. Pokušava da bude kritičan. 80 .. što je možda razvilo njegovo interesovanje za skulpturu kao celoviti ambijent. Napravio je izložbu gde je predstavio različite oblike masovne kulture. iako modelovane iz života. POP ART U BRITANIJI: RIČARD HAMILTON Britanski umetnik. Imao je ideje za spomenike po Njujorku.Čuveni kolaž.. Merlin Monro je jedna od takvih zvezda.KLAS OLDENBURG 1961. ne ide do kraja sa poistovećivanjem sa masovnom kulturom. Kasnije ih izradjuje i od platna. . kao parodija na artikle iz jeftinog restorana. One se zatim postavljaju u stvarni ambijent – lift. ALEN DŽONS Film .Izlazak iz autobusa – Rekonstruisani čitavi ambijenti. za tezgu. u Americi se su se stvari potpuno promenile. nedovršene. Pravi metalni delovi autobusa. izaziva divljenje. cveta ideologija filmskih zvezda.Radoznala žena – Koristi različite fragmente. ŽORŽ SEGAL Nekoliko godina je saradjivalo sa Kaprovim. ostaju grube. Figure su mu izlivene u gipsu po ljudskoj figuri. Zadržava distancu u odnosu na masovne ikone. Tvrdio je da se umetnost mora uključiti u te tokove ako hoće da opstane. da ukaže na društvene anomalije. delovi dobijaju trodimenzialnost. masovna kultura je tih 50-tih godina doživela procvat – mašine. Figure medjutim.Šta je to što moderan stan čini različitim od drugih?. kao kolaž. Mnogi od njih su predstavljali hranu – porcije sladoleda. sendviči. a putnik je od čisto belog gipsa. masovnu histeriju. . otvorio je radnju punu objekata izradjenih od obojenog gipsa. u bioskopsku blagajnu.

On je pokušao da novom obradom stvarnosti i drukčijim shvatanjem realnosti obnovi pokidane veze između umetnosti i čoveka. i 1963) izložio osnovna načela pokreta. Klajn je koristio svako sredstvo da pigment veže za podlogu: vodu. pa i u ličnom životu. Klajn je bio granični slučaj u načinu mišljenja koje umetnost ne vidi ostvarenu samo u slikama. Postavljeni u serijama i nizovima. Sezar. a sa njom i estetsku vrednost. koji su i kao pokret i kao čvrsto povezanu grupu stvorili Iv Klajn. S takvim namerama novi realizam se teorijski približio pop-artu. jer je savremena priroda mehanička. i ta tehno loška čistota održava nužnu ravnotežu između metafizičke dubine njegovih dela i industrijskog vremena u kome su nastala. 1961. živo telo. Novi realizam je produbio krizu slike i zato se obratio drugim izražajnim sredstvima. Ali. bolje. do 1971. teori ji. koje za vreme slikarske inspiracije predstavlja plamen poezije u svom sagorevanju". kao kod Dišana. Sve sa ciljem da se otkri ju „nova usmerenja u prirodi. Novi realizam se pojavio u vreme krize enformela kad je slika prestala aktivno da deluje na društvenu svest.zatim prazne prostore i sopstveno telo u akciji. Stvarnost svakodnevnog života postali su sada fabrika i grad". projektima. slobodnog kretanja. već i u idejama. industrijska i preplavljena reklamama. Restani je rekao da novi realisti „prikazuju realnost u različitim aspektima njenog izražajnog totaliteta". Kurta Švitersa i Marsel Dišana. Kod drugih majstora novog realizma koncentracija na predmet je daleko određenija tako da se 81 Kristo. Tingili. Oni su zajednički izlagali od 1960. odbijanja i polemike. pumpu. s tim što je on postavljen u agresivan ili kritički kontekst i izražen u obliku asamblaža i smislenim radom u prostoru. tehnologiji i stavu prema svetu i životu. a duhovni vođa grupe i njen teoretičar bio je Pjer Restani. metodu. U tom pogledu on je bio preteča konceptualizma ali i poslednji veliki romantičar koji je imao poverenja u nadahnuće i slikarski senzibilitet. led. vatru. one su ćutljivi i stoički svedo ci samog postojanja. što praktično znači da je stvarni predmet u centru njihovih istraživanja. mada je taj antiumetnički gest u novom realizmu dobio drukčiji karakter. okrenute kosmosu i univerzumu. mada je postojala velika i bitna razlika između ove dve umetnosti u ikonografiji. pakovani i lepljeni. Uzimanje predmeta s otpada i njegovo uvođe nje u nove konstrukcije i skulpturu ukazuje na praksu dadaizma. a u plavim monohromima uspeo je da stvori čiste metafizičke ikone. u čemu se novi realizam bitno razlikovao od dade. i Kristo. već pozitivno umetničko sredstvo. „Ja mislim. Njihov redimed nije izraz negativnosti. presovani. pa prema tome mogu i da Iv Klajn tvrdim da moje slike predstavljaju poet ska zbivanja ili. predmeti su promenili svoje prvobitno značenje i povratili svrhovitost u umetničkom delu.NOVI REALIZAM Paralelno s američkim pop-artom u Evropi se razvijao novi realizam. napisao je pred smrt. koji je u tri manifesta (1960. Arman. pakovanja . Iv Klajnje koristio modele kao „žive četke" .devojke namazane bojom koje ostavljaju otisak na platnu .

pretvaram se u vilice koje mrve metal. Kult novog predmeta bio je počeo da se stabilizuje. Po demografskoj eksploziji. Kvantitet je u suštini jedna struktura koja se na različite načine ponavlja u svim oblastima života pa i u umetnosti. činjenica da mogu da mrvim. frižider. uvlačim se u te vilice. kaže Jan Tingili za svoje zarđale gvožđurije i apsurdne mašine. „Kompresije su za mene. jer to je baš bilo vreme kad se Evropa ba cila na mašinu za pranje rublja. Njegov rad se povezuje sa novim realizmom. kaže on. gužvam nomoću prese. postojao je i angažovaniji stav. veli Arman. po svim tim industrijskim pojavama. kao što se rukama gužva papir. kvantitet je aktuelni izraz". kakve su Armanove akumulacije ventilatora ili revolvera. Sve što izađe iz umetnika je umetničko delo – u konzervi spakovan izmet umetnika. 82 . sa maštom se može učiniti sve što se hoće". mašinu za pranje sudova. po proizvodnji. otkrio i pretvorio u estetičku kategoriju. količinom predmet se poništava kao predmet.pomoću njega neposredno utiče na stvarnost. Najznačajnija izložba zvala se ''40 stepeni iznad DADE''. Pravo iznenađenje i šok je izazvala Tingilijeva mašina U čast Njujorka (1960) koja je posle besmislenog rada u dvorištu njujorškog Muzeja moderne umetnosti eksplodirala i uništila samu sebe. koja se uklapa u socijalni milje naše epohe. put u srce tehnologije. KRISTO Razradio je zamisao pakovanja 60-ih godina. ja sam mašina. Njegov čin pakovanja je prazan i hladan postupak koji ukazuje da svaki objekat. izražen u obliku ciničnog kriticizma. neodadom i land artom. U Milanu predstavljen novi realizam. ta nagomilana masa. Sezar PJERO MANZONI Italijan. Želeo je da ideju realizma dovede do apsurda. od upotrebnog predmeta (Upakovani časopis Life 1962) preko arhitektonskih zdanja (Uakovana fontana 1968). ruši se njegov identitet ali novu izražajnu snagu dobija sam kvantitet. do geografskog lokaliteta (Upakovana obala 1970) može biti spakovan i proglašen za umetničko delo. „Kvantitet je izraz našeg vremena. televiziju. Na taj način oblik je izmenio prvobitno značenje. Duhovit. Nju je novi realizam video. „Želeo sam da podsećam ljude na njihovo životarenje . Sezar je uveo drukčiji postupak u ostvarivanju kvantiteta: mehaničko presovanje koje se obavlja na otpadu. zgrada pa i prostranih ambijenata. Novi realisti su imali nekoliko izložbi. ja sam jedno s njom. Nagomilavanjem jednog istog predmeta postiže se svojevrstan reljef. po rasipanju. kako to radi Kristo sa pakovanjem objekata. U glavi ja presujem. u ateljeu ili na groblju automobila. Međutim.

Velaskeza. one se razlikuju po koncepciji tematskog repertoara i shvatanju funkcije slike: klasično figuralno slikarstvo je udaljavanjem od života završilo u krajnjem estetizmu. FRENSIS BEJKON U isto vreme kad i Dibife u Francuskoj. On je izašao na glas odmah posle rata sa ciklusom slika na temu raspeća. Bejkon je studirao stare majstore . slikarski su obrađeni na izuzetan način. bilo kao zamenu u slikanju portreta jer se tako može koncentrisati na čoveka a da on nije prisutan. Nova figuracija je svoje prave izvore pronašla u radovima Frensisa Bejkona. kao što je to slučaj sa kadrom iz filma Oklopnjača Potemkin. Raspeće. potpuno uklopile u atmosferu hladnog rata.NOVA FIGURACIJA Nova figuracija na početku šezdesetih godina nije prost nastavak realističke umetnosti. socijalnim i političkim problemima. sažeto. narativnih i simboličnih. koji 83 . velikog razočarenja i depresije. ali i da u tom deformisanju ona na kraju ponovo dođe do svog izgleda"). uvodio ih u nove kontekste i čak uspeo da stvori posebnu ikonografiju sa tragičnim sadržajima. koloristički prefinjeno. triptih Nova figuracija nije slikarski pravac u užem smislu već skup nekoliko različitih slikarskih izraza. kojs su se. U svom slikarskom jeziku Bejkon je naročitu pažnju posvetio deformaciji koja nastaje prilikom kretanja („Ono što želim da učinim jeste da deformišem stvar da bude daleko od svog izgleda. Ticijana i Van Goga . kao metafora. leševi. Za takve metamorfoze kroz koje je prolazio oblik na njegovim Study After Velasquez's Pope Innocent X slikama veliku pouku je našao u starim Mejbridžovim fotografijama u kojima su prikazivane faze pokreta. bez suvišnih opisa. Mesarnice s obešenim polutkama i rascepljenim truplima. u Engleskoj je stvarao Frensis Bejkon. dok je nova figuracija okrenula sliku prema vremenu i prostoru. deformisane glave i ljudski krik.i slobodno parafrazirao njihove teme. kao što je fotografski predložak igrao značajnu ulogu u njegovom stvaralaštvu. bilo da ga je uzimao kao model za određeni tip formi.

Goveđe polutke – motiv koji se ponavlja (Rembrant) U Jugoslaviji – beogradska grupa MEDIALA koja se zalagala za metafizičko slikarstvo po uzoru na renesansnu umetnost. 84 . Ta ikonička predstava proizašla je iz ubeđenja da slikarstvo ne može izgraditi svoj jezik bez predmeta i čoveka. bez obzira na to koliko su oni deformisani. .imaju zajedničku oznaku u korišćenju čovekovog lika kao medijuma za uspostavljanje odnosa sa životom i istorijom.

odlaze i pisci. Umetnost nema više šta da traži u toj stvarnosti. u stvari. Po prvi put se dešava da Pariz gubi prvenstvo i centar umetnosti i premešta se u Njujork (MOMA – Muzej Moderne Umetnosti). shvaćena kao forma iz koje izvire jezik kao bitno sredstvo komunikacije. Ključne izložbe su posvećivane Pikasu. Saura.Ključna figura za nova istraživanja je Vasilij Kandinski (u Parizu je osnovano društvo apstraktnih umetnika). Tobi. bilo kaligrafijom ili ređanjem različitih struktura materije. Bazen. kao u klasičnom poretku. on se bitno izmenio. Krenulo se opet od iskustva kubizma. beže u Ameriku. estetičku i etičku funkciju. što ništa ne predstavlja. Gorki. da „uđe u platno" i postigne jedinstvo između svog duševnog stanja i fizičkog pokreta. što ništa ne izražava". oslobodilački ratovi u Aziji i Africi). preko lirske apstrakcije u Francuskoj (Vols. nadrealisti. Cilj umetnika je da stvori evokativnu a ne reproduktivnu sliku. Tako i umetnost dobija novu.APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM I LIRSKA APSTRAKCIJA (ENFORMEL) 1945. funkciju.. Argan je istakao da je enformel stanje krize. formi. sličan. Amerikanci kupuju još u XIX veku dela velike umetnosti. U toj tradiciji umetnost je. De Kuning. Matje. Takav sistem doveden je u pitanje i obezvređen za vreme drugog svetskog rata i odmah posle njega. predlagali A. već mnogo dublje psihološki. Pol Kle . sa nadom da će se njihova vrednost povećati kroz pedesetak godina. Feito. Kad se rat završio pokazalo se da se svet nije izmenio samo geopolitički. A. Kleu je mnogo važniji sam čin kreacije od konačnog umetničkog dela. bilo metodom dripinga. Breton. na golu egzistenciju akcije. Braku i Ležeu (to su bile već retrospektivne izložbe). muzičari. Evropa je razrušena više nego posle I svetskog rata. Kako se u umetniku ugasila potreba za realnošću tako je iz slikarstva nestala potreba za formom. Mišo). odnosno svoju stalnu tržišnu vrednost i samim tim elitni status. Enformel je zato nju odbacio u korist materije.. Ona je to što ne liči ni na šta. Slikarstvo je postalo čin i akcija. Sa nacionasocijalizmom. ali je u njemu. i to „krize umetnosti kao evropske nauke". a okrenuti se boji. u doba velikih moralnih i političkih kriza i permanentnih ratova (Indokina. „odrekao se jezika da bi sebe sveo na čisti čin". mnogi umetnici (cela Bauhaus škola) se sele. pošto postoji paralelno i nezavisno od nje. Svekolika humanistička tradicija ličila je na razbijeno ogledalo čiji parčići nisu više mogli da se sastave u koherentnu celinu. u novom razrušenom drustvu. Pažnja javnosti je na kubizmu jer se mislilo da je on sinteza XIX veka (Sezan) i svedenosti (geometrijske forme). do slikarstva materije. na ono što umetnik radi onako kako radi. među njima i jedna grupa jugoslovenskih slikara. Tapies. u kome vlada hladan rat teško je nastaviti utopističke ideje. Amerika je netaknuta kapitalistički utvrdjena zemlja. Koreja. bio poražen čovek. podrazumevajući pod tim čisto evropsku tradiciju u kojoj je umetnost oblik saznanja koji spaja njenu društvenu. Buri. koje su. liniji. ali samo sličan onom metodu koji je u manifestu nadrealizma zamislio Andre Breton . Rat su dobile savezničke trupe a izgubile snage hitlerovske koalicije. Sam čin stvaranja je automatičan. Pol Valeri je (Moj Faust) pred smrt zapisao: „Realnost je apsolutno nekomunikativna. Više nisu postojali umetnik i realnost. Enformel ili apstraktni ekspresionizam nije slikarski pravac u užem smislu reči. naročito u drugom talasu enformela. Alžir. robnu. Pit Mondrijan je tamo. godine završen je rat. Dali. Rotko). Kina. već široki pokret koji obuhvata različitu stvaralačku praksu: od slikarstva akcije u SAD (Polok. već samo on i stvarnost u njemu. Misli se da umetnost mora napustiti predmetnost. pre svega. bez kontrole i plana izgradnje.između umetnika i platna mora da bude što manje 85 .ideja da se delo spontano stvara jako je važno posle Drugog svetskog rata. Marks Ernst.

slobode „praznog" i praznine. Max Ernsta i ponekad na Miroa ili Masona. direktno ostvarenje ličnosti na platnu. Enformel je umetnost destrukcije. koja podseća su na Pikasa. Ove karakteristike upućuju na metode nadrealizma. Iz razaranja svih klasičnih vrednosti trebalo je da se rodi novi tip slobode. . šta se sve u širem smislu može shvatiti pod pojmom enformel. Osloboditi se predmeta značilo je osloboditi se . ona je psihičko rasterećenje i neposredno. DŽEKSON POLOK Najveći predstavnik apstraktne ekspresivnosti. divlja zemlja). su mu spaljene u požaru njegovog ateljea. njegove slike izražavale izvestan stepen stvarne ili nagoveštene figuracije. Kao dobar pedagog drži skolu u Minhenu oko petnaest godina. za razliku od zapada. Nova metodologija u slikarstvu akcije.blizak je Deloneu. Slika nastaje brzo i završava se pražnjenjem gestualne akcije. bez konstruktivnih namera i ideja. s jedne strane. ali ubrzo. da bi do 1940.na koja je izvršila značajan uticaj na zapadnu umet nost. Upoznaje meksičke slikare i zahvaljujući dugotrajnim diskusijama upoznaje barok. Sve slike do 1940. odakle Polok potiče. On dolazi iz tipično američke porodice (obala je kulturno prosvećenija. Polok je doživeo tragičan kraj. ali je pokušavao sa najslobodnijim vrstam automatskog slikarstva. 1920. Pod uticajem Sezana i Pikasa. . odnosno njegovim idejama o strukturi boje. On u svojoj prvoj fazi slika blisko El Greku.Muškarac i žena – Uticaj Pikasa. kao zreo čovek. ali ispunjene vlastitom nervozom i brutalnom energijom. Najveću pažnju je poklanjao konceptima strukturalne slike na arhitekturalnim principima baziranom na ranom kubizmu. koji je mahom pustinja.nadrealističko osećanje za organsku fantaziju HANS HOFMAN Studira u Parizu. jer je uvek bilo važnije obezbediti egzistenciju. on se intenzivno druži sa Špancima i uključan je u ideju o automatizmu (nadrealizam). već krajem 30-ih. ENFORMEL ARSHIL GORKI Veza izmadju Pikasa. a i dolaskom u SAD. društva i postojeće umetnosti. bez programiranih racionalnih ciljeva.prirode'. simbol novog američkog slikarstva. postavila je u prvi plan fenomenologiju akta slikanja koja sadrži tri osnovna elementa: brzinu u stvaranju. tašizmu. evropskog nadrealizma i enformela.estetičkih i konstruktivnih prepreka. Njegov otac je radnik i farmer i Polokov život je mukotrpan. opet otvara drugu skolu u NY. odsustvo pret hodnog razmišljanja i nužnost podsvesnog stanja kon centracije . a s druge. Ta ličnost je mogla da se potvrdi i spase od otuđenosti jedino uništavanjem svega što je podsećalo na realni svet. Usamljeni umetnik nije želeo da promeni svet. Rozenberg kaže da je ovo bilo povlačenje. na filozofiju ze. To ga je pokrenulo i shvatio je da umetnost 86 . lirskoj apstrakciji. on je od svog platna hteo da stvori svoj svet. Polok dolazi u Njujork u kome vlada ekonomska kriza i postaje pravi marginalac.Kestenjasto je petlova kresta.grube i teške. Uposlednjoj deceniji crteži su mu postali slobodno ekspresionistički u apstraktnom smislu.

) je od značajnog doprinosa apstraktnom ekspresionizmu. Platna su ogromna. Krupni. Duboko prožet tradicijom zapadnog slikarstva od Rembranta do Goje. Uvećava te skice i uočava implikacije koje su izgledale kao slobodne apstraktne predstave velikog formata. Za njega je jako važan gest. ali on ih opseca. -Driping. Ali. FRANC KLAJN Do 1950 figurativni slikar i slikar urbanih scena osenčenih realizmom. za njega nije važno što prikazuju tela. žutim i plavim – Kod Poloka element slučaja ili intuicije igra značajnu ulogu. Time postaje zreli apstraktni slikar. Polok kao kopču sa lokalnim tlom nalazi kod Indijanaca. U slici više nema kompozicionih zahteva. već je za njega žena i predmet divljenja i demon. 87 . razređenu boju. arhitekturalna struktura i nsistiranje u fakturi boje. kada se vraća i slikanju sa četkicom. Nazivi dela su mu slučajne asocijacije. na kraju u napadu destruktivnih impulsa. hrapavi. nešto opasno(po učenju Frojda). nastaje niz remek dela. Misli se da je to preuzeo od Masona.Srebrno sa zelenim. godine. prši četkicu i njom pravi najzamršeniji splet linija. Već početkom 40. Ta individualna forma izraza (1949-1950.Poseduje ogromnu strast za crtanjem i radi male. Presudno je što Indijanci slikaju po pesku. koristi i velike četke na štapovima. Od 1955. staklo.tih (1943 – 1950) počinju dripling slike. slično tradiciji Munka. ubija se u saobraćajnoj nesreči 1956.podrazumeva spontan naboj koji treba osloboditi (umetnost – slobodan diktat misli. godine. kompleks koji je okružio posmatrača opkoljavajući ga sa svih strana. VILIJEM DE KUNING Holanđanin. De Kuningovi gestovi su agresivni. platno je dole. Polok kreće u čitanje Frojda i Junga. Slika se svela na boju. fragmente u kojima studira pojedine motive ili prostorne odnose. iluzije prostora. Platna su ogromna (3x3m). snažni – emotivni naboji posvesti. crno bele skice. emigrira u Ameriku 1926. Radi seriju posvećenu ženama. pod alkoholom. On igra oko platna. snažna. jako je frustriran i nezadovoljan sobom. dela bez naslova ili opisni naslov: Slika postaje ambijent. .tehnika koja podrazumeva industrijsku... Oni tako vrše komunikaciju sa duhovima. Poslednjih godina se bavio problemima figure na crtežu i slikama služeći se crnom bojom. Nekad je tu i ono oko slike – pesak. necenzurisan nikakvim kriterijumima). ali kontrolisani potezi kičicom. energiju. Smatra se da je slika gotova kada se iscrpi sva energija. monumentalnih u razmerama i koncepciji.

Prijatelj je sa mnogim slikarima Bauhausa. ŽAN DIBIFE Neobična i složena lirska ličnost. slamu. grebao i škrabao čime je dao značajan podstrek razvoju enformela. Koristi lepak. Otac mu je bio jedan od najvažnijih državnih činovnika. on mu pravi izložbu. Međutim. garež. geologiju.zemlju. Ona je izazvala potres jer Vols nudi nepretenciozan stav prema umetnosti. strahove. Posle velikog uspeha. dolazi iz Barselone u Pariz. naivan. Time se Dibife na ciničan način osmehnuo profesionalnoj umetnosti. slamu. Stvorio je veoma ličan izraz u kome su do kraja porušene sve zaostale norme klasične estetike.zatim je tu materiju razvio i nanosio u visokim pastama. Jedan galerista preko veza saznaje za njega i 1945. Neki ovakav život povezuju sa filozofijom žena. god. sem tog jednog izleta u fazi „teksturologija". Već 1946. Uglavnom se pojavljuju biomorfne forme (cvrčci. pravi izložbu – ŠOK. Neki misle da su to Volsove vizije i halucinacije. poznaje botaniku. ANTONI TAPIJES Španac. spontano. bitumen. lišen bilo kakvog anatomskog znanja. a istraživanje primarne forme. stabilnu formu i stare funkcije boja i crteža. bol. godine dobija nagradu na bijenalu i njegovo delo je podstrek za naše umetnike (Miću Popovića) koji se šezdesetih okreću apstrakciji. gusenice). ugreban ili izveden belom linijom. u kojima saopštava napetost. Umesto njih u sliku je uveo materiju i materijale. na svojoj izložbi on je prikazao model slike koji je kasnije razvijao nekoliko godina: preko guste i fakturirane paste. nije želeo da postane profesionalni slikar. svetlo-tamnu modelaciju. Po dolasku Hitlera on dolazi u Pariz. bez stava. a Vols zoolog. čisto. smolu…1956. hartiju. 88 . lišće. koja podseća na ispucalu zemlju i zgužvane gradske asfalte. eksperimentu. slika je prestala da se brine o estetskom i lepom. postavljao je crtež ljudske figure. da bi posle intervencije prijatelja bio spasen. oslobođeno civilizacijskog nanosa. ali njegova namera nije postojeća forma već revolt. U logorima radi mala dela (crteži i akvareli) – veličine dlana – intimne beleške. on pred kraj života živi samo na rumu. plastiku . krpe. On je potpuno odbacio prostor. gotovo sve koje je mogao da pronađe neposredno u svetu oko sebe . ali kad počinje rat on je po logorima. inspirisan radovima umobolnika i dečijim crtežima.LIRSKA APSTRAKCIJA OTO VOLS Rođen u Berlinu. galerista mu donosi platna i on 1947. Dibife je ostao prevashodno figuralni slikar posebne vrste. muzičar. Poučen Volsom.

ali taj isti izraz se pojavljuje u KOBRI. ostvarili nesvesne impulse. nepismenih ljudi. Dibifeova slika postaje reljef. Mesec. ostvarili nevesne impulse. Koristili su univerzalne arhetipske simbole života – ptica. Art brut – označava sirovo umetničko delo koje stvaraju ljudi neiskvareni umetničkom kulturom. tako da autori izvlače sve iz sopstvene svesti i podsvesti. do 1950. Boje su vedre i vesele. maska. Kamenčići tačnije jednu vrstu teme koju obradjuje veći deo godine (krave. a ne iz tradicije klasične ili moderne umetnosti.. Cilj im je bio da postignu sto veću neposrednost i automatizam u postupku. Amsterdam. sa samostalnim životima. kako bi što direktnije. Dado Đurić ga je sreo 50-tih i Dibife mu je pomogao da se probije. nespokoj. Upotrebljavali su jake čiste boje. sa akcentom na gestu kičice. tekstovi beli na crnoj podlozi. U tom pogledu i njima je uzor bio Dibifsov art brut kao što su ih metode psihičkog automatizma približile akcionom slikarstvu. bez racionalne kontrole.. Za njih podražavanje ima mali ili nikakav značaj. kako su to verovali slikari Kobre. u Parizu. već totalno razdvojeni.dovelo ga je do slika ludaka i naivnih. praistorijske ili primitivne umetnosti. Radi serije slika.T elo i duša nisu ni skladno povezani ni međusobno usaglašeni. a cilj im je bio da postignu što veću neposrednost i automatizam u postupku. Brisel. Dibife. Crveno i plavo na beloj osnovi.Radi knjižice crteža sa tekstom. Prvo je radio panorame Pariza i Parižana. Krava Slike iz tog perioda su slobodni apstraktni oblici. pojednostavljenom. 89 . Nunc Stans. Oni prihvataju figuraciju. Početkom šezdesetih godina figura je još više degradirana i crvenim i plavim crtežom svedena na automatski zapis.Osnovao je Karel Apel kao eksperimentalnu grupu. a najmanje sinonimi. Dibife. počinje da pravi 3D objekte – crno. velikom Kleu i Munku. dečje. bez racionalne kontrole. kako bi što direktnije. On ih je sakupljao i stvorio veliku kolekciju art brut koja mu je dugo godina služila kao podsticaj i nadahnuće za sopstvenu sirovu umetnost. crveno i u tim formama traži imaginarne pejzaže. jedan figuralni zapis ameboidnih formi (Noig1oire) koji je izvršio znatan uticaj na novu figuraciju Dela Pol klea su ga najviše privlačila. smatraju da umetnost treba vratiti iskonu. zvezde. Kobra je grupa nastala spajanjem naziva gradova: Kopenhagen. a ljudi crtani u dečijem maniru. tražeći nove forme eksperimentalnog izraza protivne Mondrianu i De Stilu. Umetnici posle drugog svetskog rata. vrata…). karikaturalnom crtežu i kompoziciji. KOBRA Enformel je za mnoge nihilizam. Služili su se nekom vrstom predmeta ili figuracije koje su obično vodile poreklo iz folklorne. Oni su zajednički izlagali od 1948. ali se ne vraćaju na tradicionalan izraz. grubu u izrazu i sumornu u poruci. belo. Njihovo slikarstvo zasnovano je na naivnom. Sunce. Objedinjujući princip im je bio : doktrina o potpunoj slobodi apstraktnih izražajnih formi.

drukčije rečeno. Alešinski koristi i dečije oblike igara (školice. AZGERN JORN Jorn i Apel su neobuzdani u svojoj nedisciplinovanoj sintezi forme i blistave boje. padom. Ono što njega izražava jeste fizička akcija koja materijalizuje misao.Zeleni balet – Ova platna podrazumevaju debeli pastu. most. godine: . kućice). direktnom upotrebom sopstvenog i korišćenjem tuđeg tela. skakanjem. Vidljivi su svi potezi četkom. Psi hički automatizam organski je spojen sa fizičkim automatizmom. koristi industrijsku. fizič kom rukopisu koji se ostvarivao na različite načine: maksimalnim angažovanjem motoričnih funkcija tokom slikanja.. Jako je važno iskustvo Sartra i filozofija egzistencijalizma (apsurd čovekovih napora u ovom svetu). Kakva je realnost na kojoj se zasniva misao? To je ljudsko telo. intenzivnu boju u velikim površinama. Alešinski insistira na crtežima dece. energija i td. PJER ALEŠINSKI Glava .Glava – Galerije još uvek žele male formate. Ovde vidimo biomorfne forme. izlažu i misle da rukopis nosi specifično obeležje. Ova spontana događanja umetnik ne sputava. KOBRA radi velike formate. KOBRA se raspada posle nekoliko godina. KAREL APEL Radi figure i portrete u linearnom i kolorističkom entuzijazmu. tako da se slikarstvo na početku pedesetih godina sasvim približi lo onom idealu koji je izražen u jednom od slogana Kobre: „U umetnosti nema pristojnosti: umetnost — to je neukrotiva želja". spontanost. ili. .. 90 . letom. Najveća pažnja posvećena je radu tela. veliko platno. igrom.Ne može se izra ziti način čistog psihizma.Daleko od iza – 50-tih godina. Dinamičko slikarstvo. njegove instinkte. njegova duša".Asger Jorn je definisao svoj stav 1948.. Apel je smatrao da je najvažnije sačuvati izvor. . to ja izraz automatizma. Pomoću fizičke spontanosti trebalo je otkriti vitalne izvore bića. Alešinski kasnije prihvata da rukopis bude objektivan izraz – 60tih su moderni smisleni ili besmisleni tekstovi.

Optička umetnost je na nov način postavila osetljiv odnos između umetnosti i društva. Belo je za njega zajednica boja ili svetlost. “Umetnost starog sveta. kada su se njeni oblici stalno razvijali i usavršavali. Slika postaje pre svega majstorska konstrukcija koja je razrađena svim onim što je u umetniku nepromenljivo. dakle. Da i ne. Sem reda oni su predlagali i nov način gledanja tako da je početkom šezdesetih godina s velikom tehnološkom revolucijom došlo do kvalitativnih promena i do jasne orijentacije ovih tendencija prema novoj optičkoj umetnosti. zdravo. Dok je enformel bio u zenitu. Mortenzenu i grupi umetnika oko Galerije Deniz Rene. Maksu Bilu. Ista kompozicija rešena u belom i crnom daje mi automatski drugu kompoziciju rešenu u crnom i belom. Ti me smo. Vazareli je objavio Žuti manifest (štampan na žutom papiru) u kome je obrazložio nov način svog rada koji se oslanja na sistem crnobelog odnosa. već čvrsto spojeno s vodećim strukturama tehnološke civilizacije. On je potpuno racionalizovao kreativni čin. V. „Umetničko delo. S raspravom o optičkoj i kinetičkoj umetnosti nalazimo se u samom jezgru geometrijske apstrakcije koja je šezdesetih godina doživela izuzetan istraživački podsticaj. pozitiv-negativ. razvijalo se i drugačije shvatanje slikarstva u kome je. Vazarelij a . Ono je u novim uslovima produžilo ideje Mondriana. novi industrijski dizajn (škola u Ulmu). Van Desburga. što je najintimnije vezano za rad. U suštini težište je uvek na programu koji može da se sprovede u različitim prostorima i različitim 91 . zahvaljujući Jozefu Albersu. Za razliku od naglašene individualnosti i česte igre slučaja u apstraktnom ekspresionizmu i enformelu. „Odavde je počelo moje otkriće. onim što je najsvesnije. kaže Vazareli.. VIKTOR VAZARELI Povodom samostalne izložbe 1955. svoje čireve i svoje tajne bolesti. koje nije ni psihički izuzetno ni društveno izolovano. za razliku od razorene forme. crno je ništavilo boja ili senka. u stvari. kaže Vazareli.. Belo i crno to je neuništiv gest umetničkog uma i dugovečnost dela u njegovoj originalnoj formi". a belo i crno su maksimalni kontrast ili dualizam. neokonstruktivizam itd. jer su nastajali kao rezultat privilegija određenih klasa. zasnovana na principu elite i status kvoa nejednakosti. zatim u permutacijama (1965) i u novim strukturama koje se zasnivaju na heksagonalnoj perspektivi i aksonometriji. traganje i stvaralaštvo svih ljudi njegovog vremena”. tako da su njene ideje prodrle u luminoplastičke eksperimente. u isto vreme identična i dijametralno suprotna: slika-ogledalo. najpre je i iznad svega sredstvo da se ljudi međusobno povežu. vodećeg jezgra Novih tendencija i stvaralaštvo francuske Grupe za istraživanje vizuelnih umetnosti. Erbenu. ushićeno. J. Dva dela su kvalitativno ista. kompjutersku i mehanografsku umetnost. Tu fazu posle enformela obeležilo je delovanje V. To je binarni jezik kibernetike koji stvara plastičnu banku u elektronskom mozgu. Kupke i istraživanja Bauhausa i De Stila. Belo i crno. Ž. kaže Devan. geometrijska apstrakcija je potisnuta. Vazareli je predložio novo shvatanje umetničkog dela.OPTIČKA UMETNOST Paralelno s enformelom. ne može više da bude naša". Njihovo je delo bilo suprotno anarhiji i destrukciji enformela. Sa umetničkog dela treba skinuti auru izuzetnosti i neobičnosti. Svetlost-boju Vazareli je potpuno razvio u fazi „planetarnog folklora". odbacio romantično nadahnuće i opredelio se za program koji sadrži matematičku kodifikaciju celog procesa. Za njih su geometrijski oblici i forme zbog svog univerzalnog karaktera izvanredno sredstvo u komunikaciji između ljudi. uspostavljen čvrst poredak geometrijskih oblika. Agama. Devana. daleko od dela u koje je slikar izlio svoje komplekse.Slikarstvo i skulptura u klasičnom obliku bili su za njih anahronizam. Sota.

JAKOV ADAM Iz Palestine. a tu punoću ja bih hteo da ispoljim svojim delima koja nju obavijaju.ambijentalne celine) sa modernim detaljima. RAFAEL SOTO Jezus Rafael Soto gradi tako osetljive konstrukcije od žica ili plastičnih materijala da se one pokreću na atmosfersku promenu ili na dodir. Vazareli je 1959. Zahteva da posmatrač bude aktivan i da gleda iz različitih uglova. već da im ukažem da nas plavi trojstvo: prostor — vreme — materija". a posmatrač se šeta. krug. Šah je savršenstvo vizuelne predstave. da ih zasitim optičkim efektima. Njegovi objekti su konstruisani pomoću obojenih rešetki (obično pleksiglasa) postavljenih tako da se sa promenom ugla sagledava uvek nova forma. slavi nauku. trougao. kao što kretanje multipla pokreće posmatračevu plastičnu maštu koja nastavlja sama da stvara i kombinuje oblike i forme. ali je išao na akademiju u Francuskoj. niz radova bliskih Vazareliju. računa na preplet. slika. postao državljanin Francuske. Slično Mondrijanovom Bugi-Vugiju. U duhu apstraktne umetnosti. kaže Soto. Cetrdesetih godina otkrio je da je dovoljno koristiti tri osnovne forme: kvadrat. Time se istraživanja prenose na prostor. Autor je plakata. što znači da posmatrač aktivno učestvuje u oblikovanju dela jer mu neprekidno menja izgled i vizure. apstraktni ritmovi. „Čovek više nije. u zavisnosti od ugla posmatranja. s tim što se on kreće oko dela i u kretanju percipira njegove različits oblike. Sve je statično. Koristi preparirane kartone i platno i pravi harmonike velikih dimenzija i na njima varira različite bojene pravougaonike. pomoću kretanja posmatrača. tamo je završio školu. On je u ispunjenom prostoru. u kome se na različite načine ostvaruje ideja kretanja. čak i nezavisno od umetnika. Došao je na ideju da modul izgradi precizno. I ovde je posma trač aktivan saučesnik. vidi različite slike. instalacija. dobio je bezbrojan univerzum i stalno nove mogućnosti. Neguje apstraktnu umetnost.igre forme i boje. Kretanje svetlosti i formi je osnovni cilj optičke umetnosti kojim se ona transformiše u kinetičku umetnost. kao u šahu – to i jeste ideja. ali je ovo matematički precizan čvrst sistem. 92 . On daje jos jedno rešenje istraživanja prostora. Ovo je bilo plodotvorno otkriće. Uradio je mnoga dela širom sveta (kongresne dvorane. Precizan sistem nanošenja boje. Posmatrač. Nije reč o tome da ljude napravim ludima. na jednoj a svet na drugoj strani. Insistira na zakonitostima i principima nauke.medijumima. Vazareli je proučavao je Mondrijana i Nađa. Koristio je zakonitosti perspektive i projektovanja u kojima se stalno čini da se gradi ispupčenje. to je zakon koji kaže da se takvi predmeti najlakše uočavaju. da uvek bude kvadrat ili trougao. Varirajući ih i gradeći sistem mreža.

kuvati. Insistira na ogromnim dimenzijama. raditi. racionalna umetnost. Delo komunicira sa industriskim društvom koje je verovalo u progres. NJUMAN Američka geometrijska umetnost.Majstor za takve ambijente. nešto u čemu će ljudi živeti. 93 . bojio ih intenzivnim bojama. Koristio je nove materijale. Dobro je prihvaćen.

Moduli SOL LE VIT Bez naziva – Šuplje kocke. Kocke je bojio ili ostavljao u priprodnoj boji. organizuju ih gradeći druge strukture. doslovnost i jednostavnost. Pod uticajem Mondriana. uvek kocke od različitog materijala (čelik. a ne optička.MINIMAL ART . jasnoću. Vrlo su značajni kao teoretičari. a ostalo je zadatak industrije.) Rade se dela monumentalnih dimenzija koje postaju još monumentalnije kada se postave u unutrašnji prostor. princip modula – multiplikuju različite module... Objekti se stavljaju na pod. Objašnjavali su principe minimalističke skulpture. PRIMARNA STRUKTURA Veliki broj američkih umetnika je 60ih počeo da se buni protiv vrednosti koje su veličali apstraktni ekspresionisti – subjektivnosti. odbacuje se postament. Stavljanjem objekata u niz on ističe svoju vrednost samo time što je suprostavljen elementu koji mu predhodi ili sledi. U minimalnoj umetnosti svest nameće racionalni poredak. Pravi predstavnik Donald Džad. Radio je serije (red. primenjuju se intenzivne industrijske boje i elementarne forme.. uza zid itd.ABC UMETNOST. Koriste se novi materijali. Zamisao serije zadržava misao celine. 94 . Nastojali da delo oslobode manualnog rada. geometrijska osnova. ili i jednom i drugom u isti mah.Moduli – Koristio je 144 jednake pločice i u svakoj galeriji od njih pravio različite skulpture.. poenta je u jednostavnosti sistema slaganja elemenata. za razliku od geštalta konceptualna. Postoji čvrsta. aluminijum i obojeni pleksiglas u otvorenim strukturama koje su istraživale odnose izmedju prostora.U minimalnoj umetnosti serija ili niz je koncipirana kao ‘’prosta serija’’. niz) elemenata. grade sisteme. DONALD DŽAD Koristio je metale. Odbacuju se stare tehnike (klesanje itd. boja i svetlost imaju dramatičnu primenu (skulpture su polirane i skupljaju okolne reflekse). aluminijum). KARL ANDRE . verovali su da bi umetničko delo trebalo da bude u potpunosti osmišljeno u svesti pre čina njegovog izvodjenja. konceptualnu strogoću. gvoždje. emocija i gestualnih poteza četkicom. ali ona je. razmere i materijala.

Struktura načinjena od neonskih cevi se izlaže kao specifični objekat (svetleće telo) ili se neonska svetlost pokazuje kao ambijentalna svetlost koja ispunjava prostor. 95 . Koristio je bele i obojene fluorescentne svetlosne umetke. rasporedjene vertikalno po zidovima.DEN FLEVIN Američki minimalni neonski umetnik.

sa tehnološkom revolucijom u čitavom svetu naglo je procvetala trgo vina umetničkim delima.U njegovom delu Osam staklenih engleskih slova. u ideji. U totalnoj kritici društva. pored prave stolice postavljena je njena fotografija i njena jezička definicija uzeta iz rečnika. slika je postala sredstvo kojim se stiče profit i ekstraprofit. I u projektu Jedna i tri stolice.umetnost kao tumačenje umetnosti . Moris. u trećem crvena. Košut je više godina 96 . u prvom redu piše: osam zelenih engleskih staklenih slova u neonskom električnom svetlu. Sa konceptualizmom je oživeo zajednički rad umetnika i naglo je porasla potreba za teorijom i novim tipom kritičara koji neće biti posmatrač ili sudija već saučesnik u pokretu. i 1970. Iv Klaj na i Džona Kejdža. Slika je pretvorena u robu. ona je odbila staru fun kciju umetnosti i njen elitni status jer više nije htela da prihvati takvo društvo. stvoreno od genijalnog pojedinca. u drugom su slova plava. bilo da su usmereni jezičkim istraživanjima . Možemo reći da su u njoj postojala tri osnovna toka: zemna umetnost (land-art) telesna umetnost (bodi-art) analitički koncepualizam. Time je stvorena nova struktura: delo je iskaz čije je značenje fiksirano u odnosu između znakova. izložio fotostatički negativ rečeničke definicije reči voda.KONCEPTUALNA UMETNOST Istraživanje novih medijuma i odbacivanje umetničkog dela kao završenog estetičkog objekta.radovi koji se bave analitičkom prirodom umetnosti. što znači da ono u sebi sadrži rad elite pa samim tim dovodi do nejednakosti koja je suprotna idealima o demokratskoj i univerzalnoj umetnosti. umetnost više nije vizuelno opažanje i stvaranje predmeta već namera i odluka. tekstova. neponovljivo. Oko 1968. Cilj umetnosti nije u ostvarenom delu već u zamišljenom i projektovanom. dematerijalizovana umetnost se razvijala u različitim pravcima. Kako se u nekim polazištima oslanjala na radove Dišana. Sa tezom „umetnost kao ideja kao ideja" Džozef Košut je 1967. ruske avangarde. vodio je sve dublje u sisteme simboličke logike. video i magnetofonskih traka. Klasično umetničko delo je su više izuzetno. Delo potvrđuje ono što je samo po sebi očigledno. Andre). postojeće umetnosti i individualnog stvaralačkog čina. Kao svaka druga roba. (svejedno da li svesno ili spontano) nova generacija je sa umetničkim delom odbacila sistem vrednosti i poredak u koji je ono uključeno. a ne između znaka i stvari. na nju su delovali zakoni tržišta. zatim na spise Ad Rajnharda. minimal nu umetnost (LeVit. između 1950. čime se produbljuje jedan vid eksploata cije. Taj naučni jezik koji je koristio analitički konceptualizam. da bi se potpuno posvetio lingvističkim istraživanjima u oblasti analitičkog konceptualizma. Čulno iskustvo je izgubilo raniji značaj. zatim je u jednoj galeriji pokazao svoje omiljene knjige i matematičke spise. Pored toga. dematerijalizovana ideja od koje ostaju dokumentarni tragovi u obliku fotografije grafikona. inspirisan u velikoj meri radovima Vitgenštajna i Karnapa i metodama britanske analitičke filozofije. neobično. na primer. i neka rešenja pop-arta. konceptualizam je umesto gotovog umetničkog dela predložio proces.bilo otkrivanju tautoloških sistema umetnost kao definicija umetnosti. imenuje samo sebe i time ukida višesmislenost i bilo kakvu mogućnost polisemije.

na primer. on je uspeo da u nizu povezanih fotografija snimi ravan holandski horizont kao brdo (Holandsko brdo. Ostao je logično još jedan fenomen . kretanje. Pošto su došli do zaključka da je prirodni jezik pogodno sredstvo kojim se može uspešno otkrivati i tumačiti jezik umetnosti. 1971). vatru. napravio na Slanom jezeru u Utahu Spiralu Džeti dugu 450. tibetanski kaluđeri ili sibirski šamani. Svoja istraživanja u landartu on je proširio i na druge probleme vreme. najčešće su probijali impulsi kolektivno nesvesnog preko kojih je trebalo uspostaviti komunikaciju sa učesnicima u seansi. Majkl Hejcer je za jedan rov u Nevadi morao da iskopa 240. 1969/70). a Robert Smitson je 1970. Majkl Baldvin. na ledu.pripadao angloameričkoj grupi Art and Language čiji su članovi bili Teri Etkinson. Land-art je.a njegov rad Ispravljanje perspektive (1969) pokazuje izvanrednu sposobnost u radu sa fotoaparatom. Kako on poseduje pojam umetnosti. kad je Valter de Maria u jednu galeriju doneo 500 kubika zemlje i s njom pokrio ceo pod. Dejvid Benbridž. Mnogi rani konceptualistički projekti ostvareni su krajem šezdesetih godina u land-artu. Pri tom ne treba isključiti ni sklonost izvesnih izvođača akcija ka 97 . koji izražava težnju da se izađe iz zatvorenosti estetičkog objekta i ponovo uspostavi davno pokidana veza između čoveka i prirode. u semiotici i teoriji značenja. Deniz Openhajm je.sam umetnik. od teških sunčanih opekotina zaštitio samo jedan deo tela koji je pokrio knjigom sa simptomatičnim naslovom Taktika. s jedne strane. a s druge. svetlost i perspektivu .000 tona kamena i peska (Dubl negativ. Čarls Herison. ka intervencijama u prirodi. Harold Herel. sadržaj i izražajno sredstvo u isti mah. kredom. Ovi primeri nove praistorije nisu bili usamljeni jer su umetnici land-arta voleli da ostavljaju tragove za jednu buduću arheologiju i da na različite načine obeležavaju prirodu linearnim znacima izvedenim u travi. pokret i držanje. zemlju. Jan Dibets je za izražajna sredstva uzimao osnovne prirodne elemente: vazduh. Mnoge podsticaje za svoje ideje članovi ove grupe su pronašli u tradiciji formalne i strukturalne lingvistike. Tako smo dobili umetnika kao umetnost. za onaj „jezik tela" koji su dobro poznavali igrači i akrobate. od bljuvanja do teških telesnih povreda. koji su gestom tela praznili psihičku energiju svojih posmatrača ili je upravljali ka nekom magijskom cilju. jednu pojavu koja je u velikoj meri uzela u obzir iskustva hepeninga i razvila praksu međunarodne umetničke grupe „Fluksus". Mel Remsden i drugi. a široku u prečniku 49 metara. Potpuni i pravi smisao land-art je pronašao tek kad je napustio galerijske prostore i odleteo u prirodu u kojoj su umetnici mogli da se neposredno izraze. Zbog toga je bodi-art razvio interesovanje za mimiku. radio nekoliko meseci kako bi podigao Opservatoriju. proces realizacije se ostvaruje u njemu i njegovom telu koje postaje osnovni medijum. ili bodi-art. Jan Burn. Pomoću dinamita. počeli da izdaju časopis sa gotovo naučnim člancima o prirodi i pojmu umetnosti. oni su 1969. gest. vodu. S ukidanjem gotovog umetničkog dela stvaralaštvo je oslobođeno klasične tehnologije i zanata i usmereno ka čistim jezičkim istraživanjima. potpuno afirmisao taj postupak obeležavanja i uzimanja dokumentacije pošto za ove umetnike nije bitno gde će se ostvariti ideja. bagera i buldožera počela su da se ostvaruju dela izuzetnih dimenzija: Robert Moris je 1971. jedno brdo zemlje široko 70 metara. njenom jeziku i odnosu ideje prema medijumu. U brojnim akcijama koje su obuhvatale različite mogućnosti. između ostalog. Pomerajući ugao i pravac prilikom snimanja. čime se delo dematerijalizuje i težište prebacuje na proces i čist koncept. već ona sama i njeno označavanje pomoću foto dokumentacije. Kao materijal pogodan za rad i nove akcije zemlja js otkrivena već 1968. seoski vrači.

On sebi kopa jazbinu. Rađa se u zemlji i to je jedino važno". pozorištu. 98 . Bojs je otišao i korak dalje: od smernosti. svoje predstave u Hajd parku. o kome je rekao: „Za mene je zec simbol inkarnacije. tablom. vraćajući mu energiju i potrebu za transformisanjem njegovih političkih i kulturnih odnosa sa svetom". prešao je na pravu političku akciju i u tom duhu osnovao dve organizacije: Nemačku studentsku partiju (1967) i Organizaciju za demokratska prava (1971). ali je vrlo rano. u iznošenom šeširu znao po 12 sati da vodi razgovore s publikom i obrazlaže svoje ideje. ljudsku i političku odgovornost. jer zec čini zapravo ono što čovek može imati samo u mislima. Herman Nič i Rudolf Švarckogler) U bodi-artu su postojale i akcije kojima bi više odgovarao naziv performans jer se u njima telo nije mučilo već koristilo kao jedna vrsta metajezika. On je hteo da preko umetnosti. U haosu zapadne civilizacije on je visoko podigao ugled i misiju umetnika i njegovu moralnu. umetnost jednako čovek". On je polje svoje akcije preneo na politički i društveni život i onakav kakav je. oslanjajući se na tradiciju neodade i starežne skulpture. On je počeo kao vajar. pretvarao u oštru sociološku i političku kritiku kapitalističkog sistema. B. parodiju pa često i ozbiljnu kritiku umetničkog Džilbert i Džordž života. služeći se kredom. U izgrađivanju kontakta sa publikom najdalje je otišao Jozef Bojs. počeli od „živih skulptura" da bi se razvili u par koji je u gotovo varijetske akcije i performanse uveo igru. jedan od prvih konceptualaca u Evropi. autosalonu ili preko televizije. mimiku.seksualnom sadomazohističkom egzibicionizmu ili ka opasnim telesnim torturama kakve je praktikovala Bečka grupa (Ginter Brus. Oliva. Stjuart Brizlej je. Bojs gotovo utopijski veruje da u čovekovoj prirodi postoje tri bića: prirodno. na primer. Džilbert i Džordž. društveno i slobodno i da se ljudska sloboda kao najviši oblik bića može ostvariti samo putem stvaralaštva. 1963. na šta ukazuje njegovo čuveno pranje nogu s očiglednim asocijacijama na Bibliju. Oto Mil. solidarnosti i iskrenoj ljubavi za ljude. razgovor. održao prvi performans Kako objasniti slike mrtvom zecu. držeći se dosledno maksime: „Umetnost jednako život. dok su dva engleska umetnika. ironiju. pesmu. godine. jednom ubedljivom gotovo naučnom metodologijom. vic. kako to tačno kaže A. „uspostavi duhovno jedinstvo čoveka. ukopava se. u umetnosti i antiumetnosti koje su za njega jedinstvena celina. grafikonima. crtežima.

99 .

You're Reading a Free Preview

/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->