Modern art

Modern artists experimented with new ways of seeing and with fresh ideas about the nature of materials and functions of art. A tendency toward abstraction is characteristic of much modern art. Modern art begins with the heritage of painters like Vincent van Gogh, Paul Cézanne, Paul Gauguin, Georges Seurat and Henri de Toulouse Lautrec all of whom were essential for the development of modern art. At the beginning of the 20th century Henri Matisse and several other young artists including the pre-cubist Georges Braque, André Derain, Raoul Dufy and Maurice de Vlaminck revolutionized the Paris art world with "wild", multi-colored, expressive landscapes and figure paintings that the critics called Fauvism. Henri Matisse's two versions of The Dance signified a key point in his career and in the development of modern painting.[3] It reflected Matisse's incipient fascination with primitive art: the intense warm color of the figures against the cool blue-green background and the rhythmical succession of the dancing nudes convey the feelings of emotional liberation and hedonism.
Roots of Modern art Les Nabis - Pierre Bonnard, Edouard Vuillard, Félix Vallotton Early 20th century (before World War I)  Art Nouveau & variants - Jugendstil, Modern Style, Modernisme - Aubrey Beardsley, Alphonse

Mucha, Gustav Klimt,  Art Nouveau Architecture & Design - Antoni Gaudí, Otto Wagner, Wiener Werkstätte, Josef

Hoffmann, Adolf Loos, Koloman Moser               Cubism - Georges Braque, Pablo Picasso Fauvism - André Derain, Henri Matisse, Maurice de Vlaminck Expressionism - Egon Schiele, Oskar Kokoschka, Edvard Munch, Emil Nolde Futurism - Giacomo Balla, Umberto Boccioni, Carlo Carrà Die Brücke - Ernst Ludwig Kirchner Der Blaue Reiter - Wassily Kandinsky, Franz Marc Orphism - Robert Delaunay, Sonia Delaunay, Jacques Villon Photography - Pictorialism, Straight photography Post-Impressionism - Emily Carr Pre-Surrealism - Giorgio de Chirico, Marc Chagall Russian avant-garde - Kasimir Malevich, Natalia Goncharova, Mikhail Larionov Sculpture - Pablo Picasso, Henri Matisse, Constantin Brancusi Synchromism - Stanton MacDonald-Wright, Morgan Russell Vorticism - Wyndham Lewis

World War I to World War II    Dada - Jean Arp, Marcel Duchamp, Max Ernst, Francis Picabia, Kurt Schwitters Synthetic Cubism - Georges Braque, Juan Gris, Fernand Léger, Pablo Picasso Pittura Metafisica - Giorgio de Chirico, Carlo Carrà

1

     

De Stijl - Theo van Doesburg, Piet Mondrian Expressionism - Egon Schiele, Amedeo Modigliani, Chaim Soutine New Objectivity - Max Beckmann, Otto Dix, George Grosz Figurative painting - Henri Matisse, Pierre Bonnard American Modernism - Stuart Davis, Arthur G. Dove, Marsden Hartley, Georgia O'Keeffe Constructivism - Naum Gabo, Gustav Klutsis, László Moholy-Nagy, El Lissitzky, Kasimir

Malevich, Vadim Meller, Alexander Rodchenko, Vladimir Tatlin  Surrealism - Jean Arp, Salvador Dalí, Max Ernst, René Magritte, André Masson, Joan Miró, Marc

Chagall   Bauhaus - Wassily Kandinsky, Paul Klee, Josef Albers Sculpture - Alexander Calder, Alberto Giacometti, Gaston Lachaise, Henry Moore, Pablo

Picasso, Julio Gonzalez   Scottish Colourists - Francis Cadell, Samuel Peploe, Leslie Hunter, John Duncan Fergusson Suprematism - Kazimir Malevich, Aleksandra Ekster, Olga Rozanova, Nadezhda Udaltsova, Ivan

Kliun, Lyubov Popova, Nikolai Suetin, Nina Genke-Meller, Ivan Puni, Ksenia Boguslavskaya [edit]After World War II   Figuratifs - Bernard Buffet, Jean Carzou, Maurice Boitel, Daniel du Janerand, Claude-Max Lochu Sculpture - Henry Moore, David Smith, Tony Smith, Alexander Calder, Isamu Noguchi,[19] Alberto

Giacometti, Sir Anthony Caro, Jean Dubuffet, Isaac Witkin, René Iché, Marino Marini, Louise Nevelson  Abstract expressionism - Willem de Kooning, Jackson Pollock, Hans Hofmann, Franz Kline, Robert

Motherwell, Clyfford Still, Lee Krasner  American Abstract Artists - Lee Krasner, Ibram Lassaw, Ad Reinhardt, Josef Albers, Burgoyne

Diller    Art Brut - Adolf Wölfli, August Natterer, Ferdinand Cheval, Madge Gill, Paul Salvator Goldengreen Arte Povera - Jannis Kounellis, Luciano Fabro, Mario Merz, Piero Manzoni, Alighiero Boetti Color field painting - Barnett Newman, Mark Rothko, Sam Francis, Morris Louis, Helen

Frankenthaler    Tachisme - Jean Dubuffet, Pierre Soulages, Hans Hartung, Ludwig Merwart COBRA - Pierre Alechinsky, Karel Appel, Asger Jorn Neo-Dada - Robert Rauschenberg, Jasper Johns, John Chamberlain, Joseph Beuys, Edward

Kienholz     Fluxus - George Maciunas, Allan Kaprow, Nam June Paik, Yoko Ono, Dick Higgins Dau-al-Set - founded in Barcelona by poet/artist Joan Brossa, - Antoni Tàpies Grupo El Paso - founded in Madrid by artists Antonio Saura, Pablo Serrano Geometric abstraction - Wassily Kandinsky, Kazimir Malevich, Nadir Afonso, Manlio Rho, Mario

Radice, Mino Argento  Hard-edge painting - John McLaughlin, Ellsworth Kelly, Frank Stella, Al Held, Ronald Davis

2

  

Kinetic art - George Rickey, Getulio Alviani Land art - Christo, Richard Long, Robert Smithson, Michael Heizer Les Automatistes - Claude Gauvreau, Jean-Paul Riopelle, Pierre Gauvreau, Fernand Leduc, Jean-

Paul Mousseau, Marcelle Ferron           Minimal art - Sol LeWitt, Donald Judd, Dan Flavin, Richard Serra, Agnes Martin Postminimalism - Eva Hesse, Bruce Nauman, Lynda Benglis Lyrical abstraction - Ronnie Landfield, Sam Gilliam, Larry Zox, Dan Christensen Neo-figurative art - Fernando Botero, Antonio Berni Neo-expressionism - Georg Baselitz, Anselm Kiefer, Francesco Clemente, Jean-Michel Basquiat New realism - Yves Klein, Pierre Restany, Arman Op art - Victor Vasarely, Bridget Riley, Richard Anuszkiewicz Outsider art - Howard Finster, Grandma Moses, Bob Justin Photorealism - Audrey Flack, Chuck Close, Duane Hanson, Richard Estes, Malcolm Morley Pop art - Richard Hamilton, Robert Indiana, Jasper Johns, Roy Lichtenstein, Robert

Rauschenberg, Andy Warhol, Ed Ruscha, David Hockney    Postwar European figurative painting - Lucian Freud, Francis Bacon, Frank Auerbach Shaped canvas - Lee Bontecou, Frank Stella, Kenneth Noland, Ron Davis, Robert Mangold. Soviet art - Alexander Deineka, Alexander Gerasimov, Ilya Kabakov, Komar & Melamid, Alexandr

Zhdanov, Leonid Sokov    Spatialism - Lucio Fontana Visionary art - Ernst Fuchs, Paul Laffoley, Michael Bowen

NABISTI
Proroci ili Nabisti (nabi – prorok, na hebrejskom), because they understood they would be creating new forms of expression They paved the way for the early 20th century development of abstract and non-representational art. The goal of integrating art and daily life, was a goal they had in common with most progressive artists of the time. were a group of Post-Impressionist avant-garde artists. They met regularly to discuss theoretical problems of art, symbolism, occult sciences and esotericism. However, after Gauguin's departure to Tahiti, in 1891, the group gradually fell apart and its members developed separately in different directions. n the summer of 1892 Sérusier returned to Brittany, to the small village Huelgoat. Huelgoat became the place of his work for the next two years. His subjects were Breton peasants, their figures monumental and solid. The painter's palette too had changed, he no longer used pure colors, but toned them down with gray. . Sérusier accepted an invitation of his friend Jan Verkade, to come to the Benedictine monastery.The monk3

according to which the laws of beauty were divine ones. The ideas met no enthusiasm in Paris and Sérusier distanced himself from his former friends. ilustrovanjem knjiga. or Toulouse-Lautrecmanner. and the tapestries of the Middle Ages to create decorative works of a mysterious and calculated timelessness. manifesta i teorija koje su obeležile XX vek. nabisti su u svom teoretisanju i objavljivanju manifesta bili preteče svih onih grupisanja. After the Stock Market crash of 1882. Gauguin gave up Impressionism to work out a new theory. plakata. po visini. Then he studied Egyptian art. Grupa mladih se 1888. Kao na vitražima gotičkih katedrala. su najavili početak MODERNE. he engages in the merchant marine. who will initiate him with Impressionist landscape He will take part thereafter from 1879 to 1886 in all Impressionist exhibitions. linija ne opisuje već uopšteno naznačava predmet. etc. Gogen je sveo predmet na čistu bojenu povšrinu uokvirenu konturom. Gustave Arosa. he meets Pissarro.artists of the monastery practiced the aesthetic principles. S ovakvim shvatanjem približio se primitivnoj umetnosti. pa se zbog toga prostor u njoj nagoveštava pomoću traka koje se redjaju jedna iznad druge. Gogen polazi od pretpostavke da je slika proizvod mašte. without adequate subsistence was forced to return with her five children to her family in Denmark. page layout and negative space of art nouveau and other decorative modes. In Pont-Aven. Bonnard's posters and lithographs are more firmly in the art nouveau. he loses his job and decides "to paint everyday" and to devote himself to this art which he had been practising for a long time as a "talented weekend painter". the Italian primitivists. expressionism. kombinujući i istražujući njihove odnose kako bi dobio različite harmonije. with color palettes often reminding one of Cézanne and Gauguin. Maeterlinkea. known as "synthetism". After the turn of the century. 4 . The new doctrines appealed to Sérusier. Strindberga. He will find a job as a stockbroker employee which he will keep until Stock Market crash of 1882. a number and weight". At the age of 17. non-realistic look. scenografijom za moderno pozorište Henrija Ibsena. the artists of this circle were highly influenced by the paintings of the impressionists. Težili su sintezi umetnosti. and on his return to Paris he tried to convince his Nabi friends in their novelty and importance. His wife. planove – slika je pre svega postala površina. and thus while sharing the flatness. Program VELIKE SINTEZE Gogen je slikarski ostvario tako što je odbacio duboki prostor – perspektivu. Boja je osnovni i odlučujući element. Stavljao je nemešane boje jednu pored druge.godine okupila u Pont Avenu oko Gogena u kome su videli proroka nove umetnosti. bavili se oblikovanjem stakla i dekorativnih paravana. Uprkos svom kratkotrajnom postojanju. they were mysteriously hidden in nature and could be revealed only to the artists who were able to perceive the proportions and the harmony of the sizes: "God did everything in the Holy Spirit according to measurement. cubism. da težište nije u onome što se vidi već u onome što se oseća i misli. kako su to nekad činili stari egipatski slikari. i KRALJA IBIJA Alfreda Jarrya. much of Nabis art has a painterly. as modern art moved towards abstraction.

His research went in the direction of a simplification of forms, that eliminates details to keep only essential forms, simplification obtained by use of thick contours and large flat areas of uniform color, as in his famous paintings "La belle Angèle" 1889 or "The yellow Christ" 1889. In 1891 Gauguin auctioned his paintings to raise money for a new voyage. The purchase by Degas of his painting "La belle Angele" allows Gauguin to leave this same year forTahiti in order to flee "France civilized with excess" and “everything that is artificial and conventional” and to try a new experiment in the Tropics. Illness forced him to return to Paris in 1894, where he will be disappointed by the mixed reception Parisian art critics give to his paintings from Oceania, and sets off again definitively to Tahiti in 1895. His masterpiece there was the monumental allegory "Where Do We Come From? What Are We? Where Are We Going?" (1897, Museum of Fine Arts, Boston), which he painted shortly before his failed suicide attempt in january 1898. A major retrospective of his work was held at the Salon d'Automne in Paris in 1906. The work of Paul Gauguin will strongly influence the Nabis and the Fauves . , as well as nonNabi painters like Henri Matisse. "Cloisonnism" is a style of post-Impressionist painting with bold and flat forms separated by dark contours. The term was coined by criticEdouard Dujardin on occasion of the Salon des Indépendants, in March 1888.[1] Artists Émile Bernard, Louis Anquetin, Paul Gauguin, Paul Sérusier, and others started painting in this style in the late 19th century. The name evokes the technique of cloisonné, where wires (cloisonsor "compartments") are soldered to the body of the piece, filled with powdered glass, and then fired. Many of the same painters also described their works as Synthetism a closely related movement. In The Yellow Christ (1889), often cited as a quintessential cloisonnist work, Gauguin reduced the image to areas of single colors separated by heavy black outlines. In such works he paid little attention to classical perspective and boldly eliminated subtle gradations of color — two of the most characteristic principles of postRenaissance painting. The cloisonnist separation of colors reflects an appreciation for discontinuity that is characteristic of Modernism[2] Synthetism is a term used by post-Impressionist artists like Paul Gauguin, Émile Bernard and Louis Anquetin to distinguish their work fromImpressionism. Earlier, Synthetism has been connected to the term Cloisonnism, and later to Symbolism. [1] The term is derived from the French verb synthétiser (to synthesize or to combine so as to form a new, complex product). Paul Gauguin, Émile Bernard, Louis Anquetin, and others pioneered the style during the late 1880s and early 1890s. Synthetist artists aimed to synthesize three features:
  

The outward appearance of natural forms. The artist’s feelings about their subject. The purity of the aesthetic considerations of line, colour and form. 5

In 1890, Maurice Denis summarized the goals for synthetism as, It is well to remember that a picture before being a battle horse, a nude woman, or some anecdote, is essentially a flat surface covered with colours assembled in a certain order.
 

Paul Sérusier - Talisman (Bois d'amour) (1888)

Paul Gauguin - Vision After The Sermon (1888), La Belle Angele (1889), The Loss of Innocence (1890)
 

Émile Bernard - Buckwheat Harvest (1888) Cuno Amiet - Breton Spinner (1893)

GOGEN Vizija posle propovedi Insistirao je na čistoj, ravnoj površini. Crveno je nedefinisan prostor, vizija je odvojena dijagonalom, žene predstavljaju vidljivi deo sveta, a iznad je borba Jakova sa Anđelom – scena iz snoviđenja. Jakov i Anđeo su skoro na glavama žena, lebde u prostoru. Za Gogena i ostale savremenike važnu ulogu imala je japanska grafika. Gogen je prvi otišao na jug francuske da bi upoznao primitivne korene francuske umetnosti (vitraž). Ključna slika iz tog perioda je Žuti hrist. Metod razdvajanja boja crnom konturom se naziva kloazonizam. POL SERIZJE was a French painter who was a pioneer of abstract art and an inspiration for the avantgarde Nabi movement, Synthetism and Cloisonnism. In the summer of 1888 he travelled to Pont-Aven and joined the small group of artists centered there around Paul Gauguin. While at the Pont-Aven artist's colony he painted a picture that became known as The Talisman, under the close supervision of Gauguin. The picture was an extreme exercise in Cloisonnism that approximated to pure abstraction. 6

Gauguin encouraged the young painter to release himself from the constraints of imitative painting, to use pure colors, not to hesitate to exaggerate his impressions,
His lifelong friendship with Maurice Denis started there.

Osnivač grupe «Nabis» 1889. Njegova dela obeležava naglašena jednostavnost crteža i kompozicije i široke površine čistih boja. Medjutim, doslednost u tim stavovima je kočila njegovu spontanost. On predstavlja kariku izmedju impresionista i Gogena, Bonara i Vijara. Značajan u razvitku modernog slikarstva jer je anticipirao kubizam sklonošću prema konstrukcijama, omedjanim kompozicijama, lineranim crtežom. Talisman – slika nastala na kutiji cigareta, veličine dlana. Pejzaž, put, jezero, kuća, slika nastala u toku jednog razgovora Gogena i Serizjea. Slika se može gledati sa različitih strana, a bilo je važno da se boja može naneti čista iz tube, ne mora se mešati niti koristiti sa belom. Slika ne mora deskriptivno ponoviti vidljivi svet, ona nije samo neposredna ilustracija. Crveni put, okolo jezero, plava kuća... Boja ovde deluje na emocije, nije samo imitacija vidljivog sveta.(Više ne važi Aristotelov princip mimezisa) EMIL BERNAR Jedan od Nabista, slikar i teoretičar koji je tvrdio da je on bio tvorac kloazonističkog stila koji je koristio Gogen. Most of his notable work was

accomplished at a young age, in the years 1886 through 1897. He is also associated with Cloisonnism and Synthetism. Less known is Bernard's literary work, comprising plays, poetry, and art criticism as well as art historical statements that contain first hand information on the crucial period of modern art to which Bernard had contributed. where he painted La Grandmère, a portrait of his grandmother. He continued talking with other painters and started saying good things about Gauguin. Bernard went back to Paris, met with Van Gogh, who as we already stated was impressed by his work,

Žeteoci - Crvene konture. Bernar se podučavao u Kairu i sa Denijem se bavio teoretisanjem. Bio je značajan teoretičar, objavio je nove estetske stavove i imao je živu prepisku sa Sezanom u kojoj saznajemo o mnogim Sezanovim idejama. MORIS DENI Among the artists who considered themselves Nabis was Maurice Denis, whose journalism put the aims of the group in the eye of a progressive audience, and whose definition of painting — "a flat surface covered with colors assembled in a certain order" — expressed the Nabis approach. 7

PJER BONAR Bonnard won a competition to design a poster advertising French champagne. April je jedna od 4 slike koje sugerišu različita doba godine – ostale su Jul. illustrating the books. In his famous proposal for the definition of painting. Septembar i Oktobar – 1892. as practiced in the visual arts. Deni se divio Pivi de Šavanu (Ribar) i usvojio je kolorit Fra Anđelika. he became associated with the Symbolist writers. Ovaj naslov ne sugeriše samo različita doba života. illustrated books. His theories contributed to the foundations of cubism. His friends nicknamed him ‘a highly Nipponized Nabi’. Pierre Bonnard. a nude. n 1893. Denis found himself attracted by the new idea of Synthetism and by Gauguin's paintings. he stated: "Remember that a picture. was a French painter and writer. Denis was among the first artists to insist on the flatness of the picture plane—one of the great starting points for modernism. Deni je najveći teoretičar moderne umetnosti. and decorating ceramics. Nema analize prostora. Revolutionary in its manner this poster greatly influenced Toulouse-Lautrec. because his individual style at that time developed under a strong influence of Japanese prints." April – delo puno simbolike. an anecdote or whatnot.His Théories (1920. Devojke koje beru cveće (verovatno buket za venčanje) u slici APRIL su simbol njihove spremnosti da ostave detinjstvo iza sebe. Bonnard designed furniture and textile patterns. designing carpets. već i dekorativnu funkciju u enterijeru. 1922) summed up the Nabis' aims long after they had been superseded by the fauve painters and by cubism. is essentially a flat surface covered with colors assembled in a certain order. izložio ih je zajedno pod imenom Dekoracija za spavaću sobu mlade devojke. a smatra da je slika jedna površina pokrivena bojama. painted screens and stage sets and made puppets for puppet shows. offered in 1890. Denis experimented in various fields of art. Vidimo žene u belom na zelenoj pozadini i plavu reku u pozadini. he met painters and future Nabi members including Paul Sérusier. and abstract art. At the Académie. before being a battle horse. and a member of the Symbolist and Les Nabismovements. površine sa belim refleksima. painting cartoons for stained-glass and mosaic panels. which he first saw at the exhibition of the Impressionist and Synthetist Group. he met 168 . fauvism.

blurred colors characteristic of his art. . sastavljen od uglova sobe. Cubism. Pod uticajem je Gogena. the year in which Vuillard met Pierre Bonnard and Paul Sérusier. 9 . and in 1892 did on their advice his first decorations ("apartment frescoes") for the house of Mme Desmarais. Slikao je po uzoru na japanske grafike. [3 In October 1888. EDUAR VIJAR: By 1890. dobro poznatog pogleda s prozora i portreta prijatelja i porodice. ostvaren koloritom punim svetlosti i vedrine. čak se tako i potpisuje. čitavu površinu definišu konture. tapete se stapaju sa haljinom žene i pejzažem kroz otvoren prozor. Pozadina je tačkasta. His paintings of the late 1890s are very personal and intimate. a group of art students inspired by the synthetism ofGauguin. Vuillard joined the Nabis and contributed to their exhibitions at the Gallery of Le Barc de Boutteville. Lotreka i japanske grafike. . Naglašen krst u gornjem delu slike. Fauve painting.Vojnici – .U radionici – Jedan životni ambijent. previše dekorativnih vrednosti. napravio je i pečat sa inicijalima : PB. In his paintings and decorative pieces Vuillard depicted mostly the interiors. they are executed in the delicate range on soft. Later he shared a studio with other fellow member of the Nabis. From their meeting a large part of his art revolved around her. po kući je uvek bilo šarenih krpica. Motive svojih slika (obično manjih formata) interprtira kao subjektivan lirski doživljaj. His numerous landscapes of the period are influenced both by the Impressionists and Gauguin. of whose real name of Maria Boursin Bonnard was not aware of until they got married 32 years later. The newest artistic developments in Paris did not interest Bonnard. Marked by a gentle humor. .Paravan – izražen japanski uticaj. In the early 1890s he worked for the Théâtre de l'Oeuvre of Lugné-Poë designing settings and programs. ateljea.g. e. Man and Woman (1900). Pierre Bonnard and Maurice Denis. te je uvek na slikama zadržavao vedru atmosferu. he had joined the Nabis. Svet Bonnarda i Vuillarda je intiman svet. The best known of his works of the period are panels commissioned by Misia Godebska in Paris (1910) and the triptych The Mediterranean done for the Moscow residence of Ivan Morozov in 1911. Indolence (1899).U krevetu – slika je maksimalno pročišćena.year-old Marthe de Méligny. Majka mu je inače bila krojačica. and other 'isms' had no influence on him. Ne sledi grupu Nabi u zaokretu prema dekorativnom već se usmerava ka likovnom izarazu INTIMIZMA. streets and gardens.

.ali je značajno napuštanje ustaljenog principa predstavljanja prostora.. veka. Ove slike su malih dimenzija sa poštovanjem likovnih ideja. especially as a graphic artform. i osnivaju časopis ¨JUGEND¨. ali pod različitim nazivima ART NOUVOE – u Francuskoj (gde i nastaje) JUGEND STIL – u Nemačkoj LIBERTI STIL – u Engleskoj Buržoasko društvo krajem 19..[9] Magazines like Jugend helped spread the style in Germany. i pokušavaju da nađu inspiraciju u srednjovekovnoj umetnosti –gotici. SECESIJA Javlja se krajem 19. starring Sarah Bernhardt Initially called the Style Mucha. René 10 . making art part of everyday life. Alphonse Mucha.To je stil koji se raspoznaje u čitavoj Evropi. while the Vienna Secessionists influenced art and architecture throughout Austria-Hungary. orijentalnoj i primitivnoj umetnosti. kao i u prirodi. zvončići. Secesija predstavlja totalni i internacionalni stil – podsticala je i negovala internacionalni duh. Charles Rennie Mackintosh. Biljni ornamenti su: perunika. lišća.[4] Art Nouveau is an approach to design according to which artists should work on everything from architectureto furniture. Ornament mora biti prirodan. (Mucha Style).. Hector Guimard's metro entrances shaped the landscape of Paris and Emile Gallé was at the center of the school of thought in Nancy.U Francuskoj ¨ART NOUVOE¨¸ tako se zvala jedna prodavnica različitih predmeta za kuću. čovek se mora vratiti starom srednjovekovnom iskustvu. which appeared on 1 January 1895 in the streets of Paris as an advertisement for the play Gismonda by Victorien Sardou. raskidanje sa osnovnim telom. lale. armirani beton (određena vrsta). poražavajuće potčinjen mašini. when Mucha produced a lithographed poster. takođe u Engleskoj:¨LIBERTI¨¸isto po prodavnici različitih rukotvorina. veka vrlo je bogato i razvijeno – ubrzana industralizacija. U tom novom duhu može se proizvoditi sve: od lonca do lokomotive. veka i kao proizvođač i kao potrošač u službi mašine – potpuno otuđen. s tim što iza njih staje profesor Franc fon Štuk. veka postojao jedan krug oko umetnika Čarlsa Morisa – udruženje ARTS & KRAFTS. this soon became known as Art Nouveau. Nastaje početkom prvog svetskog rata. razne vrste orhideja. Za Englesku je karakteristično što je i pre kraja 19. Secesija – znači odpadništvo. \A reaction toacademic art of the 19th century. ali nisu moderno agresivne kao što će to biti kod fovista. Umetnici su smatrali da industrijalizacija razara umetnost. oslonjen na organsku formu. flowing curvilinear forms. it is characterized by organic. aluminijum. odvajanje. čovekova prirodna potreba je za ornamentom.[7] In France.. Moris je tvrdio da je čovek kraja 19. as well as highly stylized.vijugavo.. mesing. especially floral and other plant-inspired motifs. Victor Horta had a decisive impact on architecture in Belgium. đurđevak. gvožđe. metal. naročito u biljnim formama. pretvara se iz jednog oblika u drugi. Art Nouveau was also a movement of distinct individuals such as Gustav Klimt. Isto se dešava i u Minhenu. stilizacija cveća.[5] The movement was strongly influenced by Czech artist Alphonse Mucha. Zadatak koji su sebi zadali je bio – ujediniti industrijski napredak sa onim što se zvalo umetnički zanat. materijal koji je korišćen je staklo.U Beču je secesija obeležila pokret studenata koji odbijaju da rade po akademskim kanonima. i početkom 20. umereno se prihvata ideja Moderne – samo se napušta prostor.

each of whom interpreted it in their own individual manner. Osim livenog. Latvia. godine. . dizajnira ga u duhu novog stila. dizajnira sve metro stanice (ulaze) u Parizu. održava se ¨Svetska izložba¨¸ na kojoj su srpski predstavnici bili Đorđe Jovanović i Paja Jovanović – nagrada za Dušanov Zakonik . takodje i proučava prirodne forme. Artists desired to break all connections to classical times and bring down the barriers between the fine arts and applied arts.[13] The historic center of Riga. it was possible to live in an art nouveau-inspired house with art nouveau furniture. attempting to redefine the meaning and nature of the work of art so that art would not overlook any everyday object.Hotel . s tim što je podrazumevala imaginativnu upotrebu materijala.Gimar je voleo i poznavao botaniku i biologiju (teoriju Čarlsa Darvina). Pariz 1900.[5] For many Europeans. decorative arts including jewellery. naročito u rasporedu faktura i boja. Ima istraživački odnos prema prirodi. za secesiju je tipično i kovano gvožđe – lako se oblikuje. furniture. stilizovano i izuvijano (svetiljke. cigarette cases.Tifani lampa – sa irisima Francuzi su prednjačili u oblikovanju najrazličitijih kućnih predmeta ANTONIO GAUDI Gaudijeva rana arhitektura pripadala je glavnoj struji gotičke obnove. Nameštaj sveo na crnu i belu boju. sve je od livenog gvožđa i stakla. household silver and other utensils and lighting. godine treba da postane svetska prestonica. 11 .jedinstveni stil ne postoji osim u oblasti površinskog ukrašavanja i unutrašnje dekoracije ČARLS MEKINGTOŠ ( iz Glazgova) Engleski prestavnik secesije. meaning that it encompasses a hierarchy of scales in design — architecture. Art Nouveau is now considered a 'total' style.[12] it is seen today as an important bridge between the historicism of Neoclassicism and modernism. no matter how utilitarian. Bio je privučen i Nazarenima. .[5] ARHITEKTURA. jewellery.Gimar je projektovao sve – od stolice do držača za čačkalice i salvete. Art Nouveau was underlined by a particular way of thinking about modern society and new production methods.Metro – 1900. Hence the name Art Nouveau .) In the philosophy of the movement.textiles. (See Hierarchy of genres."New Art". Antoni Gaudí and Louis Comfort Tiffany. etc.Lalique. and the range of visual arts. držači natpisa za metro – dizajnirani kao neke džinovske biljke). crockery. romantičarima uopšte. interior design. Karakteristična je i upotreba najrazličitijih pločica od majolike.[10][11] Although Art Nouveau fell out of favour with the arrival of 20th-century modernist styles. GIMAR (Francuska) Veliki arhitekta. silverware. Art Nouveau monuments are now recognized by UNESCO on their World Heritage List as significant contributions to cultural heritage. with "the finest collection of art nouveau buildings in Europe". art should be a way of life. i lični stil u ukrasima od kovanog gvoždja. [11] Furthermore. insistirao na geometrizaciji.

kao i veliki dizajner nakita. 12 .PoljubacOsim mozaika. dobro je poznavao i ikonopis. godine za parisku izložbu. pomera estetske standarde i kriterijume toga doba ( gola trudnica – prvi put takav ženski akt). Nadežda Petrović to preuzima od njih). Murali izvedeni u staklu. koju je arhitekt de Villar već projektovao kao neogotičku strukturu. divio se pravoslavnim. Optuživan od savremenika da preteruje u erotici. On i grupa umetnika odbijaju poslušnost akademiji i institucijama. emajlu. Vila Stohlet projektovao JOZEF HOFMAN. Napravili su PAVILJON SECESIJA (po ugledu na njih beogradski umetnici su posle rata napravili Paviljon Cvjete Zuzorić)..Ajfelov toranj – urađen 1899. gubi se iluzija prostora. beli kubus na koga je postavio jednu zlatnu kuglu. smatrao je da linija sadrži energiju onoga koji ju je povukao. Kocka. Njegova dela se danas većinom nalaze u Umetničkom istorijskom Muzeju u Beču. . U ateljeu Franca fon Štuka prvi put je zabeleženo ime Vasilija Kandinskog. Divio se lepoti linije. 300m visoka RENE LALIK Još jedan poznati francuski slikar . nego i od različitih staklića. Radi dekorativno i dvodimenzionalno. sve je u jednom duhu. Za Medicinski fakultet je uradio sliku na kojoj bolest razara telo. Svoj stil formirao je na proučavanju vizantijskih mozaika – zlatne pozadine. od pribora do same zgrade. samo od gvožđa. Paviljon je projektovao Jozef Olbrih. FRANC FON ŠTUK . mozaiku. metalu i poludragom kamenu sjedinjavaju figure zamišljene kao plošne strukture (osim modelovanih glava i ruku) sa apstraktnim šarama u obliku otvorenih spirala koje se pružaju po celoj površini. GUSTAV AJFEL .Osećajnost – Bio je na čelu nemačke grupe (grupe mladih umetnika koji su sa velikim skandalima otvarali izložbe – ljubav prema prirodi shvatali su kao religiju. Klimt je u paviljonu napravio zidne slike.Sagrada Familia u Barceloni. GUSTAV KLIMT Najveći predstavnik u Austriji. ne samo od zlata. U dekorisanju crkve javlja se bogata fantazija u biljnoj ornamentici koja se sliva u naturalističku figuraciju i apstraktnu dekoraciju. koristi čak i krljušti od riba. Uradio je i veliki broj kompozicija za univerzitet (Medicinski i Pravni Fakultet). da je vulgaran. naročito ruskim ikonama. takozvano ushićenje prema prirodi.

pozorište. Za razliku od Emila Zole on ne želi da kritikuje društvo. muziku. Umetniku više nije važno samo kako slike već i to šta slika. često slika male formate. psihološku sadržinu slike. deformiše psihu. film. prati savremenike. Osnovno izražajno sredstvo je postala boja. Liniju koristi sa velikim umećem. osećaj za krupni kadar (njegov doživljaj). alkoholizam.- Devojke -Danaja NAJAVA EKSPRESIONIZMA Ekspresionizam se pojavio početkom XX veka. emotivne nesigurnosti i duhovnog nespokojstva. U njegovom okrilju nastala su različita istraživanja koja povezuje to što se akcenat sa likovne forme prenosi na unutrašnju. u vreme socijalnih kriza. On izokreće ličnost.Pripadao je bogatoj plemićkoj porodici i zahvaljujući naporima svoje okoline privatno je učio crtanje u klasicističkom stilu. slika portrete i uključuje zabave po noćnim restoranima. cirkusima. ANRI TULUZ LOTREK Kao dete imao je nesreću da padne sa konja i ostane bogalj. zato ih često slika sa leđa ili iz profila. Siromaštvo. prostitucija. literaturu (Breht). Domijeov naslednik u grafičkoj umetnosti.. ne iznosi svoj sud. Neumorno crta na svakom mestu i te skice preradjuje u ulju i gvašu. beda. Radio je reklamne plakate i omote knjiga u litografiji u boji. možda čak i nepristojna poza 13 . ali razlika je u načinu upotrebljavanja. Kada je sazreo odlučio je da njegov tematski repertoar ostane klasičan tj.Guli ulazi u Mulen Ruž – Guli je njegova prijateljica. Fovizam se bavio spoljašnjim i vidljivim (formom). skulpturu. pa kao takav nije mogao da posećuje zvanične škole. Lotrek je pre svega crtač koji se služi bojom da bi produbio i naglasio linearni ritam svojih slika i litografija u boji. Divio se Dega-u. bolest. .. uglavnom pojave na margini klasičnog društva.Igranka u kafeu – Slučajna i fragmentalna kompozicija. odvaja čoveka od čoveka. čista. U obe je razvijena svest da je slika površina koju treba organizovati. Izmedju fovizma i ekspresionizma postoje sličnosti i razlike. na kartonu. igračica i od nje pravi veliko ime. Za ekspresionistu urbani život nije sreća već prokletsvo. Ljudi na slici su odsutni. ekspresionizam nije jedinstven i stilski celovit. na krilu. jer je njegovo interesovanje upravljeno prema društvenim problemima i ljudskoj sudbini. Vrlo izazovna. a ekspresionizam unutrašnjim i nevidljivim. slika prijatelje. kriminal su elementi jedne nove urbane subkulture koja će svojim tamnim senkama prožeti sve vrste umetnosti: slikarstvo. Most izmedju eksperimentalnog slikarstva XIX veka i ranih ekspresionističkih tendencija XX veka. Kao pokret u likovnim umetnostima. Smelo kombinuje najrazličitije tehnike. .

Kao i u delima skandinavskih pisaca tog doba. godini gubi majku i sestru. Dela s početka XX veka u kojima je simbolistički kontekst najeksplicitniji karakteriše vijugama. prisutni su uticaji Gogena i nabizma. koristi intezivne boje (crvenu.Uzori su mu bili Engr i Dega a sa druge strane bili su mu poznati radovi impresionista (od njih nasledjuje samo ljubav prema japanskim drvorezima i svetlu.istovremeno vampir i nevino dete. na severu. usamljenost. . kriva linija u stilu Art Nouveau.Japanski divan – odjek tada aktuelne secesije. 14 . veoma pobožan čovek. u Norveškoj.Bal u Mulen Ružu – litografija. koje umiru od tuberkoloze. crnu. EDVARD MUNK Norveški slikar i pionir modernog ekspresionističkog slikarstva. U 14. otac mu je bio lekar.vrlo komplikovan proces koji Lotrek brzo savladava. Bolest i smrt su bile neprestana tema njegovih slika. jako redukovanim sredstvima govori jednu poruku. U njegovim plakatima se često sreću karikature -Kafe Ambasador – plakat kao uzor jednostavnosti i ubedljivosti. parizu i Berlinu i bio prijatelj poznatih pisaca medju njima i Augusta Strindberga.Mej Milton – na japanski način. On komunicira vizuelno a ne tekstom. pripada dobrostojećoj porodici koji nisu podržavali njegovu sklonost ka umetnosti. nakon njegove smrti njegova porodica u rodnom Albiju osniva Fondaciju Tuluz Lotreka.One donose sumorno razmišljanje o misteriji života i ljudskoj egzistenciji. plavu).Tokom njegovog školovanja tradicija je nadmoćno akademska. . ali on razvija vlastiti pristup na osnovu impresionističkih i simbolističkih elemenata. lečio je najsiromašnije slojeve društva. kao i budjenje seksualne želje i žena . PLAKAT: .Bolest je na neki način uvek bila prisutna u njegovom okruženju. žutu. smelo i sasvim novo vizuelno sredstvo. ali on koristi noćno osvetljenje). Lotrek koristi potpis u duhu japanskih pečata. patnju. strah od smrti. radio je scenografiju za Ibsenove drame. više će uticati na umetnike XX veka nego na svoje savremenike U vreme kada počinje da stvara. u njegovim slikama preovladjuje melanholija. Njegovo delo nije pobuđivalo pažnju savremenika. što dovodi do revolucije u oblasti plakata. oko 32. ulazi u kategoriju umetničkog dela. što će u velikoj meri uticati na njegov odnos prema svetu u kome živi. Kretao se u kniževnim krugovima u Norveškoj.Uvodi figuru (ranije je na plakatima bio samo tekst). jedan od prvih koji ovu tehniku koristi za plakat). Za života je uradio malo plakata.

Dok je u belom. On je jedan od prvih savremenika koji se divi Lotreku. otuđenost. Dijagonalu završava sa dve nepoznate tamne siluete. i ima izložbu u Minhenu. u sredini: par. bol i patnju«. .Glas – Vrlo teška tema. više nema snage. Kod Munka nema otvorenih emocija. godine. jedan novi odnos prema pejzažu. kad stremi u vis . kod Munka ona ide na dole. kod ekspresionista forma je deformisana. psihoterapija pomogla je njegovoj ličnosti. Scena je dopunjena parovima koji groteskno plešu. . soba je totalno prazna.Igra života – 1900. Usamljena. ulje i grafika. postoje dve verzije. Ritmom. Munk u prirodi poznaje svoj unutrašnji emotivni naboj. pada i to ne samo jedanput. Munkove slike nose puno simbolike. u crnom je sama. On kaže: »Ja želim da slikam krik.. Ženska osoba krajnje stilizovana u prvom planu – personifikacija glasa – glas usamljenosti. Priča slike ide sa leva na desno. dok se mrtvac na slici ne vidi. vraća se kući i više ne slika tako snažne teme.Krik – Nastaje 1893. Već 1908. Snažna psihološka poruka postignuta kompozicijom i linijom. Seksualni simboli. 15 . na gore ima psihološki pozitivan efekat. udata. u to vreme prvi put čuje za Van Goga što mu daje smelost u izražavanju svog unutrašnjeg sveta.ili sunce koje zalazi. japansku umetnost. . muškarac sa nešto starijom devojkom. stub zalaska sunca. frustriranost. Ova slika predstavlja kraj jednog ciklusa – friz života – Do tada je radio već oko 10 godina. Munk je svoja saznanja o umetnosti najpre formirao u rodnom gradu. voli dvodimenzionalnost. nema ni prozore ni vrata. svako od aktera na slici mora sam da se suoči sa smrću. ali je ubila umetnika u njemu. sama je u šumi. Ima crveni oreol. Dijagonala.Soba umrlog – Prikaz kako porodica i okolina reaguju na smrt bližnjeg . Religiozan koncept prenesen u ličnu koncepciju (mlada devojka u ekstazi) . koje možda predstavljaju smrt. predstavlja nevinost. levo: mlada devojka u belom. veka bio grad noćnih barova i boemskog života. desno: starija žena – sve ovo predstavlja životno doba jedne žene. a ne ono što je repertoar slikarstva do tada. godine Munk preživljava snažan nervni slom. žene i muškarci sede i pričaju i slično. insistira na doživljaju usamljenosti. Negove uobičajene teme su : strah. u crvenom-opasna . Gradi ritmove boja i vrtlog linija – kao što je Van Gog na autoportretima – do stepena histeričnog intenziteta. čežnje. crno – plavo (crno-bele dirke klavira). zgrabila je muškarca. deformisana figura u prvom planu. potom odlazi u Pariz koji je osamdesetih godina 19. godine. iza je neki drugi život (čamac).Bogorodica – Predstavljena na jedan revolucionaran i smeo način.

Ulazak Hrista u Brisel – 1888. Na njega su uticali romantizam i simbolizam XIX veka.Na mesečini – takođe drvorez.godine. DŽEJMS ENSOR Za razliku od Muncha bio je naslednik velike tradicije evropske umetnosti – flamanskog i holandskog slikarstva. . tek pola veka kasnije – Difi. Njegovo mesto kao prelazne ličnosti u fantastičnoj umetnosti XX veka je od prvorazredne vaznosti. Goya.Spletke – Ruga se savremenicima. surovo autentično slika bednike. Stari tip drvoreza. Hrist ulazi na magarcu. On je ne polira jer se uklapa u sadržaj. a njegov savremenik je bio Džejms Ensor.ljudi su dvolični. isto tako bi razapeli Hrista kao što su uradili u Jerusalimu. Hristovo stradanje predstavljeno kao centar velikog karnevala. U svoje slike uvodi brutalan. Munk rado koristi takvu tehniku.. linearna.Susret u univerzumu – Muškarac i žena – dva komplimentarna principa. 16 . Krajem osamdesetih godina XIX veka prešao je na religiozne teme koje nisu interpretirane u usko religioznom smislu već više kao lična reakcija na svet nečoveštva. prljavi. . Odilon Redon. fantastično slikarstvo. Savremenici ga ne razumeju. .Tri devojke na mostu – . podsmešljiv sadržaj. vidi se i struktura drveta. crveno i zeleno. Munk je uticao na nemačke slikare . ljudi oko njega su grotskne maske. priče Edgar Alan Poa i pesme Bodlera. Bosh. koju je inače vratio u upotrebu Gogen. Bio je dobar grafičar. skitnice i maskirane figure. razobličuje ih u najotvorenijem smislu. moralno labavih načela. Odrastao u Belgiji gde su njegovi roditelji imali prodavnicu grotesknih maski popularnih na flamanskim klarnevalima.

PRIMITIVNA UMETNOST nastala je izvan kruga izgradjenih civilizacija. Želeo je da imitira stare majstore i pravi kopije u Luvru. prostoru. scene bliske njegovom životu (autoportreti. Nedostatak prespektive. Njegovo slikarstvo obuhvata šest kategorija: 1. nikakvom učenju. Zoo vrtu i atlasima. 3. vojne patriotske ili sportske scene 5. buketi poljskog i baštenskog cveća Crtež je nevešt i čist. likovi su obično postavljeni frontalno. nikad nije putovao.Portret Pjera Lotija – Ne robuje šemama. obredi. penzionisani carinik koji je počeo da slika kao sredovečan čovek. merio je figuru i stavljao tubu pored lica da uporedi boju . kolorit je svež. 17 . pejzaži Pariza i njegove okoline. fantastične tropske prašume s tigrovima i lavovima 4. kompozicija pojednostavljena. kompoziciji. Ono što je znao o biljkama naučio je u botaničkoj bašti. . počevši od ukrašavanja tela i odeće preko oblikovanja predmeta za svakodnevnu upotrebu do gradnje kuća i kultnih predmeta.Pesnik i muza – Pravio je sliku kao što krojač šije odelo. portreti prijatelja) 2. potpuno samouk. .ANRI RUSO CARINIK Predstavnik primitivne umetnosti.Karakteristike – njena primena u svakodnevnom životu. alegorijske scene (SAN) 6.inkarnat. Ima sasvim individualan odnos prema figuri.

zareza. Izgradili su nov repertoar slikarskih postupaka i sredstava u kome vodeću ulogu imaju kontura. Fovisti prihvataju standardni tematski repertoar (mrtve prirode. hteli su da povrate neposrednost. imao otvorena čula za nova istraživanja. izlazći iz ortodoksnog fovizma. zavrnutih linija.FOVIZAM (1898-1907) Spontani pokret koji je nastao ujedinjavanjem triju grupa umetnika sličnih pogleda . kao što je kasnije.grupa iz Avra (Raul Difi. Žena sa šeširom – izložena u Jesenjem salonu 1905. intenzivna i blistava. 1905. stvara sugestiju prostora (mada prostor kod fovista ostaje daleko više ideja o prostoru nego pun i razvijen volumen. Sezana i Gogena. crni ili u boji površie u kojoj ase nalaze. Zorž Brak) Od 1901.) Neutralni ton ima funkciju uskladjućeg elementa. trajalo je njihovo okupljanje oko Matisa koji je bio stub pokreta. Kontura ogradjuje čistu boju i postaje nosilac linearnog ritma kompozicije. Boravak u Maroku 1911. čista. . cveće.grupa iz Šatua ( Moris Vlamenk i Andre Deren) . drugi ukazao na praoblike koji se još mogu naći kod primitivaca. čak i u najvećoj bedi. spoljaŠnji svet je sav u sitnim potezima četkice. pokidanu vezu izmedju čoveka i prirode. Boja je bila osnovno izražajno sredstvo fovista. padanje intenziteta obojenosti prema dubini. Od 1905. i 1912. ubrzao je proces svodjenja forme i uprošćavanja kolorističkih odnosa. ANRI MATIS Idealu slikarstva vedrine. Koloristički znaci su kratki optezi u obliku tačaka. U islamskom ornamentu i persijskoj minijaturi nalaze se izvori Matisove arabeske i žarkih boja. Proučava i Sezana. izvornost.mladi slikari iz ateljea Gistava Moroa (Anri Matis. mrlja. Tema koja će Matisu ostati omiljena do kraja života. Fovisti su težili oslobodjenju ličnosti. nezavisno od forme i oblika i obezbedjuju spontani gest. Motiv je sasvim tradicionalan. Napustaju ''italijansku perspektivu''. Zato su se okrenuli Van Gogu i Gogenu – prvi im je otkrio unutrašnju ekspresiju slike. Bio je kolekcionar japanskih drvoreza.Otvoren prozor izložio je na Jesenjem salonu 1905. Medjusobni odnos boja se ne zasniva na principu dominantne harmonije. do 1907. pejzaže. Albert Marke) . čemu je doprinela ljubav prema orijentalnoj umetnosti. more nebo i čamci. ona je postavila nove probleme u organizaciji slike. Do fovističkog slikarstva došao je preko impresionizma i neoimpresionizma. 18 . oni su beli. lice žene naznačeno smelim crvenim i zelenim potezima. do 1905. kao u starih majstora. već na zakonu ravnoteže. Zid i krila prozora komponovani su od širokih vertikalnih traka. On nema sopstvenu kolorističku vrednost ali organizuje. neutralni ton i koloristički znaci. traju herojske godine fovizma. Mali deo sobnog zida. instikte. izlažu na Jesenjem salonu što označava definitivni nastanak fovizma. vrlo rano kupuje jednu od verzija Sezanovih kupačica i ne odvaja se od ove slike do kraja života. duhovnog odmora i spokojstva ostao je veran do kraja života iako je u svom razvoju prošao kroz nekoliko faza. naročito za ona koja su preduzeli apstraktni slikari i kubisti. izazvala je oštre reakcije zbog prividno nemarno razmazanih boja. prozorska krila su širom otvorena u spljašnji svet – balkon sa saksijama. Kreću se slobodno. usmerava i pozitivno deluje na intenzitet drugih boja.

arabeske biljnih formi plove po zidovima i površini stola. kao i kubizam.Crveni atelje Početak kubističke faze. boja je dominantna – velike čiste. Prostora nema. Ispitivanje linija. Postoji razlika u svetlu – dve polovine lica različito su obrađene. MATIS POSLE FOVIZMA Matisova umetnost je u toku celog njegovog života kretala naizmenično izmedju krajnjeg uprošćavanja i dekorativne složenosti. Frontalnost i geometrijske površine – približava se kasnijim bespredmetnim slikama mondriana -Dekorativna figura Skulpturalno modelovana figura naspram ornamentalne pozadine Naglo prelazi u fazu krajnjeg linearizma. Poznato je mnogo studija za ovu sliku (Plavi akt. . . Sam portret je zapostavljen. Boja ide direktno iz tube. konstrukcija Nema prostora. . Senke na licu su debele tamne linije – kloazonizam. kroz prozor se nazire apstraktan pejzaž.Radost življenja preteža apstrakcije u modernom slikarstvu (slično Pikasovim Gospodjicama koje su nastale godinu dana kasnije). Jedna jeod najlepših figuralno-pejzažnih kompozicija. . dekoracije za crkvu. boja i prostora nastavlja na figurativnim slikama. Roden i afrička skulptura. nezavisnu funkciju. 19 . .portrete) Boja nije deskriptivno upotrebljena.itd. . Radio je ilustracije za knjige. U skulpturi na njega su uticali: Antoan Luj Bari.Gospođa Matis – Portret sa zelenom crtom koja deli kosu od brade. Na slici je najvažniji šešir – koji je prilika da se pokaže kako boja ima autonomnu.. bojene površine.) koje je preneo i u vajarske verzije u terakoti i bronzi. Proučavanje kubizma mu je pomoglo da uprosti strukture i kontroliše sklonost ka preteranoj dekorativnosti. Matis De luxe -Ples Izvori vode do grčkog vaznog slikarstva.Marokanci Crna pozadina koja uokviruje arhitekturu i figure u molitvi -Čas klavira Apstraktni raspored geometrijskih površina koje su akcentove dekorativnim šarama rešetki.Harmonija u crvenom Unutrašnjost sobe je crvena površina. dobija novi intezitet. Umetnik se služi bojom nezavisno od prirodnog izgleda modela. Krivolinijski ritmovi povezuju ovu sliku sa tradicijom Art nouveau.De luxe Organizacija prostora pomoću obojenih površina. dva raspoloženja i karaktera. Zelena crta deli sliku na dve simetrične polovine. Figure modelovane isključivo konturnom linijom poseduju čvrstinu. Da bi definisao površine on ih uokviruje debelom tamnom konturom.Mladi mornar skulpturalni pristup . Na ovom portretu zelena crta je noseći stub. Na to ga je možda inspirisao Matis Cas klavira mural na temu plesa.. Iako je napustio perspektivu (izuzev u proizvoljnom umanjenju jedne figure ) slika nije samo poršinska dekoracija. kao da se radi o dve žene. kolaže.

slobodno slaže boju. karakteristična je njegova upotreba kratkih ustalasanih poteza četkice..Bato Lavoar – deo Pariza kraj Sene. . VAN DONGEN Ne pripada grupi fovista. godine.Svečanost – Čiste. Brak. površina. godine zamenjuje kubizmom. ritam. . proučavao je muzejsku umetnost.Tokom čitave karijere ostao je bliži nemačkom ekspresinizmu nego ijednom francuskom slikaru. Vlamenk je živeo alternativnim životom. nema planova niti analize prostora. medju prvima je otkrio afričku umetnost. blizak je Sezanovom pristupu.Grupa – Ignoriše anatomsku preciznost. Bio je neobičan i po ponašanju. Jezik slike su: linija.Posle 1908. ritam gradi kretanje u slici. Sve je potčinjeno kolorističkom tretmanu.. Rodom iz Holandije. . bio je biciklista. ANDRE DEREN Deren je kao sasvim mlad prihvatio fovizam.MORIS DE VLAMENK: Slike su mu bliske Van Gogovim. ŽORŽ BRAK . naslikan 1905. Van Gog. violinista. Sve je izlomljeno. motiv koji su koristili i Mone. RAUL DIFI Pod Matisovim uticajem počeo je da stvara fovističke slike sa snažnim površinama boje i teškom crnom konturom . mozaične strukture. Brak ideje fovizma već od 1908. kontura je tamno plava ili tamno ljubičasta. . Ulica ukrašena zastavama. jaka kontura. Radi portrete iz kafana – naglašen ekspresivan intezitet boja.Obala Sene – Postoji prostor. nosio je kravate od drveta koje sam pravi u boji. svirao je i zarađivao po kafeima. Tamna kontura. Njega ne interesuje prostor već boja. Njegova dubina je određena logikom linearne perspektiveritam drveća. On ne poštuje koherentnost tela (ruku oblikuje na više načina). Pikaso. bojene površine. Pogled na luku 20 .Pogled na luku – Struktura izlomljenih poteza preuzeta od neoimpresionizma. Akademski slikar.

u dno slike stavlja crkvu. . . sasvim disproporcionalno. Ruo smatra da se loše moralno vladanje čoveka vidi na njegovom licu. Ruo. crna kontura definiše forme. Prostitutka je simbol tog društva koje je trulilo i koju je slikao sa gadjenjem. Primitivac. jednostavan. Intenzivna boja.Glava Hrista –jedan od najpotresnijih portreta Hrista.Tri akta – Radeći na ovoj slici on analizira tri različita tela ne dovodeći ih u međusobnu komunikaciju. divio se srednjevekovnoj umetnosti. želi da obnovi religijsku umetnost 20. zlatno.Stari kralj – Ruo radi slike godinama (ima debele namaze bojom). teme koje obradjuje su: buržoasko samozadovoljstvo koje je prožimalo društvo nad kojim se on gadio.Tri studije – Zdepaste figure. Kralja radi više od 20 godina. . Učio je u ateljeu Gustava Moroa.ŽORŽ RUO Francuski slikar. Čvrsto je stegao šaku u kojoj drži nežan cvetić. a vatikanski muzej kasnije otkupljuje neka dela. Teška. usvajajući tehniku vitraža i religiozne teme. Kralj kao da je ličnost iz svetog pisma. 21 . ponaša se slobodno u odnosu na formu. Pokazuje svoj odnos prema patnji i bolu. Radi vitraže za male kapele. Ruo je majstor linije. duboko religiozan. ima tamne debele konture (Petar Konjović prati Ruoa i usvaja neke njegove ideje). . emocionalan. moralističan. crkva međutim nije spremna da naruči bilo šta od ovako ekspresivnog umetnika. nalik Sumerima.žuto. Od 1903. time se postiže ekspresivnost slike. Nije isključivo vezan za fovizam. Sve je prenaglašeno. Ruo ističe da je pronašao odnos crvenog sa crnom konturom tako što je gledao vitraže. sunce je npr. prvo je radio na staklu. Njegova kasnija dela imaju izuzetno religijski karakter. . da ljudi trpe i fizičke deformacije. Neobično snažan crtež. veka. Ruo Usvaja od Lotreka fragmentalni kadar. Spalio je mnoga dela.Jovanka Orleanka – Hrist se pojavljuje u ambijentu modernog pariskog kvarta.

osnovali Ludvih Kirhner. nefigurativnu umetnost i “Nova stvarnost” u kojoj Dirks i Gros predstavljaju satiričnu umetnost kojoj je cilj socijalni problem. Kokoške. Mark i Kle. zdravom i nasmejanom svetu. u njemu se razlikuju tri glavne grupacije: “Most”. Pod imenom ekspresionizma u Nemackoj se podrazumevalo celokupno modernističko strujanje. neka vrsta etnološkog obeležja. koja je srodna francuskom fozizmu. koja zastupa apstraktnu.NEMAČKI EKSPRESIONISTI – MOST Paralelno s fovizmom.iracionalno. jer su tim poniranjem u psihu hteli da otkriju složeni fatalizam čovekovog života. Ova grupa. Klea.. Kada je Hitler došao na vlast nacisti nisu prihvatili takvu umetnost jer se nije uklapala u fašističku predstavu o srećnom. žele da uspostave most sa prasuštinom likovnog jezika koja se održala u primitivnim umetnostima. Ekspresionizam se pojavio početkom XX veka. inspiraciju traže u primitivnom izrazu (Gogen). muziku. Pored Ničea. Pored Ničea. snažnih gestova i patetike. Umetniku više nije važno samo kako slike već i to šta slika. “titraju kao zvonjava srebrnih zvona. umetnike-arhitekte je privuklo ono protiv cega su bili u umetnosti. probleme ljudske egzistencije i čovekovu sudbinu. jer je njegovo interesovanje upravljeno prema društvenim problemima i ljudskoj sudbini. Možda u njihovim delima ima više literature nego što to odgovara prirodi slikarstva.podsvest. psihološku sadržinu slike. ilustracije) – ono što ih razlikuje od drugih grupa je to što su bili jako dobro organizovani (izložbe. Medjutim. Grupu “Most” su 1905. Takodje. na njih je veliki uticaj imao i Frojd. donatora). koja je obeležila nemačku umetnost do 1914. naišla je na blagonaklon odjek medju mladima i umetnicima. sa Kirhnerom i Noldeom kao glavnim predstavnicima. Njegove članove. našla su se na izložbi „Degenerisane umetnosti" u Minhenu marta 1937. Oni se vraćaju drvorezu..Van Gogh. odbija ili podstiče”. ekspresionizam nije jedinstven i stilski celovit. za njih. postaje najjasniji primer umetnika podstaknutog “unutrašnjom snagom” i “unutrasnjom nužnošću”. to više ne liči na gotički drvorez. Ekspresionizam je bio duboko zainteresovan za socijalnu stranu života. slikarstvo. grupa oko časopisa “Plavi Jahač” u kojoj se najviše ističu Kandinski. a ubrzo su im se priključili Emil Nolde i još desetak slikara. ali na jedan noviji način. ne odbacujući staro iskustvo). Drvorez je u nemačkoj umetnosti tradicija (Direr). literaturu. beda. sistem članova.” Figure sutako teško deformisane i iskrivljene . Dela grupe Most.iracionalno. ali slikari “Mosta” su na to računali i nisu se plašili teških reči. MOST – Simboličan naziv.Svaka boja skriva u sebi svoju dušu koja me usrećuje. U njegovom okrilju nastala su različita istraživanja koja povezuje to što se akcenat sa likovne forme prenosi na unutrašnju. na njih je veliki uticaj imao i Frojd. pozorište. film. Kandinskog.podsvest. Erih Hekel i Karl Smit-Rotluf. u centralnoj i severnoj Evropi razvijao se ekspresionistički pokret. skulpturu. Kao pokret u likovnim umetnostima. Siromaštvo. alkoholizam.“Slike su stvorene krvlju i nervima” kaže Kirhner. Uticaj srednjeg veka na njih je bio snažan. Značenje boja je izmenjeno. pod parolom „protiv degenerisane umetnosti". uzela je svoje ime simbolično. Grupa MOST je negovala različitost u disciplinama (grafika. u vreme socijalnih kriza. Munchova zaokupljenost simboličnim temama u grafici. bolest. Protiv savremene likovne umetnosti izvedena je akcija. ukazujuci na povezivanje revolucionarnih i uzburkanih elemenata. prostitucija. samo proglas urezan u drvorezu. čovek koji nije opterećen evropskom kulturom – slobodniji u izrazu. koji je uradio Hekel : Grupa umetnika koji streme novoj umetnosti( koja će odgovarati savremenom životu. ”one plaču i smeju se” kako piše Nolde. kriminal nisu više usamljene pojave već stvarni elementi jedne nove urbane subkulture koja će svojim tamnim senkama prožeti sve vrste umetnosti: slikarstvo. U prvom proglasu oni su istakli da grupi može da pripada “svako ko neposredno i neizveštačeno izražava ono što ga nagoni na stvaranje. Oni nisu imali manifest. Namera je bila da se Nemcima pokaže ono što ne smeju smatrati 22 . emotivne nesigurnosti i duhovnog nespokojstva.

kubizma. nema individualizacije. odnos silueta.svojim i da se svim svojim snagama založe za „čistotu nemačkog duha".Žene na ulici(Ulica 1913) – grupa šetača. Vidi se veliki uticaj Munka. najjača ličnost u grupi. . primitivan crtež. ne nosi neke psihološke odrednice. nema volumena.Drvorez – Pokazuje kako je izgledao katalog koji je pravio za Kihnerovu izložbu. on suprostvalja jedan čak renesansan predeo (prikazan naravno na jedan sasvim novi način).fovizma na početku. Studirao arhitekturu. ERIH HEKEL Obnavlja tehniku drvoreza.Ležeći akt – Smelo deformiše formu. boja se ne modeluje. bitan je odnos umotnika prema motivu. . godine završio život samoubistvom. bio je odličan grafičar. gotovo su identične. uticaj kubizma.Devojka na plavoj sofi – Stilizovan akt u pozadini. . Čisto beloj površini (devojčica). linearne arabeske art nouveaua i Munchova fantastika. ne zna se da li je devojka iza paravana ili je to slika na paravanu. Zbunjujuća figura u drugom planu.Devojčica – Jedna od onih koje su još od rane mladosti na ulici – uzimali su samo takve modele (nekad bi se one samo u njihovim ateljeima mogle ugrejati ) – pojave koje je društvo želelo da prećuti. Učinio je da drvorez postane samostalna tehnika oslobođena narativnosti – deluje samo bojom i crtežom. Žena je anonimna osoba. Namerno presečen kadar. . U grupi MOST dešavaju se promene – uticaj kubizma. Oni otvoreno govore o moralnom padu nemačkog društva. to nije klasičan portret. ne robuje tradicionalnim estetskim kriterijumima. gotskom iskrivljenošću i germanskom emocionalnom vibracijom Kihner je 1938. Poza liči na Gogena. razbijen apstraktni prostor. naglašava pojedine delove. . čak namerno i preteruju. Direra i nemačke gotike. Deo tvorevina savremene umetnosti je uništen. tamni ritam vertikalnih senki na žutoj pozadini predstavlja kubističku kocepciju kombinovanu sa fovističkom bojom. . Siluete. 23 . debeo nanos boje) . nanosi se direktno u velikim površinama.Bista sa šeširom – Smelo formiran jedan novi tip portreta. Kontura razdvaja i definiše bojene površine – princip kao kod fovista. Deluje kao pećinsko slikarstvo. Kombinuje konveksne i konkavne forme – smenjivanje ritma. govori o savremenom društvu i to onom najnižem sloju.Suncokreti – Uticaj Van Goga. a slikarima i skulptorima zabranjen je rad. ERNST LUDVIG KIHNER U njegovom stvaralaštvu se primećuju različite faze i uticaji .

stiče uvid u veru. Tajna večera na fizički izgled. insistirao je na vraćanju religioznoj umetnosti (reakcija na Ničea). Drugi likovi su podmukli. Jedna varijacija plave sofe jedna plava površina uokvirena crvenom.. želi da kaže da se duhovno posrtanje odražava i Nolde. koja nikada nije imala neke velike popularnosti. u to da je čoveku jako potreban bog. Rado je radio kupačice. Nekad su mu slike čak i dosadne jer koristi isti motiv u različitim kompozicijama. daju novu vrednost. prevarantski. MOST je proglašen degenerativnom grupom. Gust namaz boje i intenzivan kolorit. Apostoli kao pijanci. sama lica podsećaju na maske (Ensor) 12 apostola. Smatrao da se ideje ekspresionizma mogu bolje predstaviti ako se izlože u grupi. . »Ako nema boga. možda kao Ruo. pravi se izložba degenerativne umetnosti da se pokaže šta to nije dobro u nemačkoj umetnosti i njihova dela se prodaju u bescenje (1939. -Sveti duh dolazi kod apostola – Scena kada duh dolazi kod apostola da bi mogao da propoveda veru.Ležeći akt – Linorez. nema nagoveštaja prostora. Hrist je u centru.. apostole pokazuje u jednom drugom svetlu. rado su je koristili. ne kao ljude ravne Hristu. običaje. 24 . MAKS PEKŠTAJN -Auto portret OTO MILER Najmanje agresivan od svih članova grupe MOST. u nematerijalni svet. već kao grešnike (maske). dobro je poznavao velike luke u kojima je mogao videti taj moralni pad društva. direktno iz tube. -Tajna večera – Figure su sabijene. KARL ŠMIT ROTLUF . nove teme (zabranjene). Nolde je naročito stekao to ubeđenje posle svog velikog puta (od Nemačke do Pacifika) – ekspedicija koja je proučavala život ljudi od Pacifika do Sibira. EMIL NOLDE Pridružuje se grupi na njihov zahtev. govorili su na jedan vizuelno novi način.. treba ga izmisliti «. jer sa dolaskom Hitlera.Krovovi – Govori površinom intenzivnih boja. Beleži različite nošnje. deformisan odnos prema Hristu i čitavom učenju. ovoj tehnici. kada je imao već 40 godina. To je jedna od najtragičnijih grupa u istoriji . Grupa MOST utrla je jedan smeo novi put.Suzana i starci – Telo ove lepotice je jako deformisano kao i lice Nolde. životinje. vera u duhovnost. On je umetnik izrazite individualnosti. Starci su prikazani kao mornari. godine). kao i Ruo. Radio je u početku kao dizajner nameštaja. izdvaja se belom košuljom i crvenim džemperom(stradanje) i drži pehar (po bibliji) i ima izraz užasavajućeg bola na licu.

Savremenici su se protivili takvim agresivnim porukama. nedefinisana površina. Njegova najznačajnija dela su portreti naslikani u periodu 1909. živi siromašnou izbeglištvu u Finskoj. snažnije u boji. revoltiran što Nemačka opet učestvuje.-1914. Ekspesionistička linija sve više jača u njegovom izrazu.Verenica vetra – Autoportret sa Almom Maler. od očaja do strasti. Apstraktan prostor(nema ga). Sunce i mesec znače katastrofu koja se pojavljuje u kosmosu. U njima se oseća snažan uticaj fovista i postimpresionista. Izaziva pravi skandal 1908. bolje reći portretišući gradove. (imaginacija i stvarnost. a zatim kreće na brojna putovanja slikajući uglavnom pejzaže.Krovovi Policija je spalila veliki broj crteža i dela jer su ga prijavili da je slikao golog mladića. kasnije je putovao po Evropi i radio pejzaže. Radio je portrete svojih savremenika. Posle Prvog svetskog rata postaje profesor na Drezdenskoj akademiji. 25 . Na barokni način smestio ih je u jedan uski prostor. menja se i tehnika koja je manje pastuozna i raznovrsnija u potezu. stilski i konceptualno različit od dva vodeća trenda nemačkog ekspresionizma (“Most” i “Plavi Jahač”). lečio se od trauma rata. koja je bila njegova velika ljubav kada je umro Gustav Maler. Ljubavnici lete kroz pejzaž hladnih planina. Smelo deformiše telo – telo jednog novog Hrista. kao ranije ljude.. dole piše drama. Kada je izbio 2. ima se utisak da slika nije završena. putuje po selima. već dušu” piše Kokoška. Na portretima književnika. mogla bi biti majka. žena koja tuguje. Slova su takođe jako agresivna. uvodi ljudsku strast). naučnika vizuelno je predstavljao unutrašnje tenzije. . šare na draperiji. Umetnik ne slika lice. -Autoportret – 1922.AUSTRIJSKI EKSPRESIONIZAM Ekspresionizam se sa Nemačkim paralelno javlja i u Austriji. ali se ne bavi toliko problemom forme i boje koliko oštrim i ekspresivnim psihološkim studijama. “Ljudsko biće nije mrtva priroda. prodirući u najskrivenije delove bića svojih modela. u Nemačku se vraća tek posle rata. Slike mu postaju svetlije. godine – uticaj secesije. EGON ŠILE Kao mlad dolazi u atelje Gustava Klimta. ali jeste. 2/3 bela. svetski rat. muzičara.radost za žene – Žena koja drži ogoljen leš (pieta). susreće se sa malim kapelicama i nalazi sebi inspiraciju u ovakvim motivima. OSKAR KOKOŠKA Jedan krajnje individualan talenat.Razbojnici. . Pokušava da se oporavi. glumaca. igrača. godine svojim plakatom za predstavu koja se zvala : . komedija – suprotnost. Najsnažnija dela su muški i ženski aktovi koji svojim položajima izražavaju različite emocije.

Inače žena mu je umrla od strašnog gripa. kombinovana tehnika – boja i linija.. koju dobija u jednom ratnom logoru.Početkom rata mora da je napusti devojku koja je čekala njegovu bebu.da li su to dva muškarca ili muškarac i žena? Dvostruki odnosi i doživljaji sveta.Slepa majka. Dete pokušava da nađe dojku majke. mesa). oštru liniju. Vidimo nervoznu. nisu dočekali dete.postavlja se pitanje. površinskog i narativnog. želevši da pobegne od rata. Smele deformacije. deformisan akt.Ljubavnici – Teško se može svrstati i u sliku i u crtež. on koji za to vreme ne zna šta će se destiti slika ovu sliku. kada razmišlja o ljubavi ima u podsvasti mržnju – kao dva pola ljubavi. Sam Šile umire od kolere. Pravi sliku na principu dekorativnog. . 26 . boja je obavezno razređena (struktura tela. krajnje melanholično i teško. ruke su u položaju kao da moli.

ona ne prenosi ono što vidi. Potez je beživotan. Seraov naučni metod u građenju slike. Stvarni predmet iz prirode postao je povod za otkrivanje ideje o njemu. kocku i valjak). Pored slikara. Početkom XX veka. video Brakove pejzaže iz Estaka. Sem toga. Delone. proračunatih odnosa i promišljenih metoda. prenosi u dve dimenzije. čak i jedan geometar i matematičar. već jednu elastičnu i pokretljivu višedimenzionalnu strukturu koja je zakrivljena u stepenu u kome druge sile deluju na nju. 1911. Iz ove dosetke izvedeno je ime pokreta. predstavljanje volumena na ravnoj površini i korišćenje iberijske plastike i crnačkih maski. Žakob. već umetnost misli. u nauku su pristigla nova saznanja i otkrića. uzdahnuo je: „Sve sami kubovi". Kako je u slikarstvu forma simbol sveta. što znači da u odnosu na svoj model naslikani predmet predstavlja paralelnu stvarnost a ne otisak. ukidanje dubokog prostora. Prens. Od 1912 svaki umetnik pomera prvobitne kubisticke zamisli ka novim granicama. kaže Apoliner. Na početak se obično stavlja Pikasova slika Gospođice iz Avinjona iz 1907. Leže. Ogroman napredak osetio se u fizici. s jedne. Kad je Matis 1908. njeno lomljenje. nalazili su se tu i mnogi književnici (Apoliner. otvara i razlaže na osnovne geometrijske planove. izlažu u Salonu nezavisnih. Na njegovo stvaranje uticale su Sezanove teorije o svođenju prirodnih oblika na geometrijske (kupu. Markuse. i slikarskih istina s druge strane. Vijon. Samim tim prestaje potreba za dubokim prostorom pa se oblik razvija kao površina ili kao reljef. Ubrzo njihov primer sledila je grupa mladih: Gris. trgovci slikama. astronomiji. Vijon. Kokto. ali tada Brak i Picaso ne ucestvuju. koji je u ranom kubizmu odigrao značajnu ulogu. Glez. To više nije umetnost imitiranja. Od tih temperamentno iskazanih osećanja stvaralaštvu je zapretila opasnost da se izgubi u subjektivizmu.Pikasovi portreti Ambroza Volara i Konvajlera slikani predmet se lomi. svetlost difuzna i slika teži ka tome da bude bezlična. takozvane fasete. jer je Pikasa.) . Kubistička metodologija dalje je produbljena u Brakovim pejzažima iz Estaka. i odmah je postalo jasno da se radi o pokretu koji predlaže radikalnu izmenu umetničkih ciljeva i slikarskih sredstava. glumci. već u dugotrajnom istraživačkom procesu. kritičari. I umetnička slika više nije renesansni „prozor u svet". mada on nije nastao trenutno.) u fizici se formiralo novo shvatanje o strukturi prostora koje pod tim pojmom više ne podrazumeza statičnu i ravnu trodimenzionalnu šupljinu. ideološkog i filozofskog stava prema spoljašnjoj stvarnosti.KUBIZAM Sa fovističkim doživljajem i oslobođenim instinktima. biologiji. 1911. Marsel i Rajmond Dišan. kojoj su izvučene osnovne konture nove umetnosti: geometrijsko lomljenje oblika. Na primer. i to bi se dogodilo da se nisu pojavili kubizam i futurizam koji su uveli analitičke metode i priveli kraju proces dezintegracije predmeta koji je započeo s impresionizmom. Braka i Grisa upoznao sa problemima obrnute perspektive i geometrijskog skraćivanja tela u prostoru. u prvi plan su izbili umetnikov psihički život i lična sklonost ka snažnom i brutalnom izrazu. František Kupka i Huan Gris im se pridružuju. kubizma ne bi bilo da nije došlo do okupljanja širokog kruga intelektualaca koji su se sastajali u barakama u Bato Lavoaru. s Ajnštajnovom teorijom relativiteta (1905. otkriće iberijske i crnačke plastike i nova naučna saznanja o prostoru. Metzanže. Reverdi. 1915. bez psihičkog nanosa. Kubizam je prošao kroz nekoliko stilskih faza : U analitičkoj fazi (do 1911. hemiji. boja neutralna. monohroma. 27 . razaranje ili ukidanje dolazi kao posledica određenog društvenog. već istražuje sam fenomen gledanja što umetnika dovodi u dinamičnu poziciju. Štajn). Odbačena je i boja tako da svetlost i linija postaju osnovna sredstva u organizaciji slike. kao što je potpuno izgubila pikturalnu lepotu koju je imala kod fovista. Slika je postala zbir pravila. Salmon. gubi volumen i težinu. asketska. kubizam. gde su Pikaso i Huan Gris imali svoje radionice.

cifre na slici. Sa slikom ''Kupačica'' izlazi iz fovističke orbite i ulazi u Sezanovsku. kubisti su upotrebili dva sredstva: tipografiju i kolaž. sve je podjednako važno.U fazi sintetičkog kubizma. Mrtva priroda je jedina u inverznoj perspektivi – ona odlazi. jednako se lome forme – pozadina i figura se ne razlikuju. Ubacivanje elemenata vizuelne realnosti u kubističku sliku je pitanje umetnika šta je realno a šta iluzija. na mnogim od njih su mornari koji se vesele u luci. Radio je mnogo studija za ovu sliku. ŽORŽ BRAK U mladosti je učio za soboslikara. već se uzima samo jedan njegov karakterističan deo i spaja s delom drugog predmeta u novu celinu koja s prirodom gotovo da nema ništa zajedničko. faktura i linearna struktura). nema planova. predmet se više ne razlaže na manje forme od kojih je sastavljen. Novi element . tapeta. programski rad. kolaži deluju ako kontrapunkt apstraktnim strukturama. Tako je kubistička slika došla na granicu apstrakcije. Gospođice su manifestno delo. Da bi zaustavili taj neminovan |proces ka apstrakciji. sve je na površini.) u kojoj su prvi put sistematizovane osnovne ideje i prikazana estetika kubizma i sredstva kojima se on služi. Krajnja faza je dekorativni kubizam koji predstavlja relaciju izmedju analitičko. ali vremenom se razlilaze jer sve više podredjuje boju ostvarivanju geometrijskih struktura iskošenih planova koji definisu ograničenu i kontrolisanu dubinu slike. Brak je radikalniji (intenzivniji kolorit) Doslovno sve u prirodi svodi na geometrijske forme. najrevolucionarnije i najznačajnije delo moderne umetnosti sa kojim avngarda ulazi u svoju početnu fazu. PIKASO Gospodjice iz Avinjona 1907. prelazi sa ranog impresionizma na fovističku paletu. slikaju slike sa istom temom. Provodi jedno leto sa Raulom Difijem. a najviše Kamij Koroa ciji je i bio poklonik. jednako se nanosi boja. Oni su morali u slici da uspostave izvestan oblik konkretne stvarnosti kako bi zadržali vezu sa prirodom.kubizma. 1906. ali i pogodan materijal za izvođenje apstraktnih ritmova i harmoničnih kompozicionih odnosa. tkanina i konopaca koji se lepe na platno promenili su značenje ulazeći u sliku i postali znaci odsutne stvarnosti. pada sa slike. Novine.Portugalac Istraživanje slično Pikasovom Harmonikašu (boje. i najavljuju kubizam. Zajedno je radio sa Pikasom. ne posmatra sve iz istog ugla. naročito 1912.slova. Kad su kolaži potpuno osvojili kubističku sliku. Nacrtana slova ili komadi pravih novina. i 1913. 1912.kubističkih istrazivanja i ranijih pokušaja preispitivanja iluzionističkog prostora renesansne tradicije. Pusena. tvorac je avangardnog pokreta .-1914. On ovu sliku temelji na standardima umetnosti tog vremena (vidi se uticaj Sezana). Pikaso je proizvoljno pomerao tačku gledanja – glave. egipatsku i primitivnu skulpturu. . nosevi ili oči se istovremeno vide i iz profila i spreda. Bežanje od strukturalne čistote ranijeg kubizma ka dekorativnosti. pojavila se Apolinerova knjiga Slikari kubisti.estetičke meditacije (1913. U sintetičkoj fazi pojavila su se dva kretanja – prema boji sa Deloneovim ORFIZMOM i kasnije prema PURIZMU (Ozanfan i Žanere) koji je težio ostvarenju isključivo intelektualne emocije. nema prostora. kad je sažimanje forme bilo toliko snažno da su iz nje nestale čak i najbleđe asocijacije na modele iz prirode. 28 . Studirao je stare majstore u Luvru.

novina. sa kubizmom. . Mrtva priroda je tačka oslonca na slici. to je novi princip predstavljanja ljudskog lica. dematerijalizovan. u boji. sinteza različitih uglova. glava iz profila.Mrtva priroda: Živela Francuska – Pojavljuje se kolaž. Doprineo je vraćanju svetlosti i boje u kubizam. realnosti ali na jedan novi. imaju zajednički doživljaj sveta i kosmosa (dematerijalizacija predmeta i prostora). Nos je konkavan. slika više nije ulje na platnu. u svakom polju su 1 ili 2 figure. oči nisu simetrične. plodnost. Pikaso je poštovao matematički princip neoimpresionizma (u nanošenju boje). 29 . Sintetički kubizam sa prostranim. ona je najintenzivnija. Pikaso je smatrao da slika ne može da živi bez predmeta. već se približava materijalnom svetu HUAN GRIS: Španac.Klarinetista – Dematerijalizovano do neprepoznavanja. podela masa (anatomski). Egipatski način prikazivanja tela. Žena u donjem desnom uglu je u nepristojnom položaju ( prekolumbiska umetnost – simbol: žena. Slobodno ih deformiše. udubljen. kao afrička plastika.Devojka koja sedi – 1909. možda su vrlo rano otišli tako daleko i oni se ipak vraćaju predmetu. tapeta. intenzivno obojenim geometrijskim površinama koje obuhvataju kolaž i hladna jasnost detalja spoljašnjeg prostora vidjnog kroz tradicionalni renesasni prozor. Anštajnova teorija relativiteta: Prostor i vreme kao krajnje relativne kategorije – Neki smatraju da je kubizam njoj teorijski sličan.Devojka koja svira – Nestaje i boja. ceni ono što je Pikaso radio. Devojke su sečene ne poštujući fizički princip.na sliku. jedan put sa boka – egipatsko iskustvo – to rade kubisti. bukvalan način.la Place Ravignon. sada. Figure se međusobno preklapaju. Međutim. rađanje. Kompozicija se sastoji od tri pravougaona polja koja se sukcesivno proširuju. godine (analitički period. kubizam je boju sasvim ignorisao (sivo mrki tonovi). . iako su došli do same ivice. unose komadiće trske. dimenziju – vreme. .. Lica urađena pod uticajem afričkih maski. sečen. jedna nova tehnika u koju se unose stvarni materijali. oči amfas.) . Gris je prvi shvatio mogucnost ovog dvostrukog načina gledanja. Do ovakvog rigoroznog eliminisanja i redukcije kubizam je došao vrlo naglo (za svega 3 godine) i to zahvaljujući intenzivnom radu i Braka i Pikasa.Misli se da je to uradio zato što je želeo da slika komunicira sa posmatračem (na to ga inspiriše srednjovekovno crkveno slikarstvo). to je princip da se predstavljaju dva pogleda istovremeno – jedan predmet gledamo sa dve tačke jedan put amfas . Kubizam je otvorio i 4.. Predmet je analiziran. kao da umetnik kruži oko predmeta. imaju mnogo uglova i isečenih površina.mrtva priroda ispred otvorenog prozora. . na samoj ivici apstrakcije. Ima dve dijagonale kao krst. Do sintetičkog kubizma slika je uvek imala jedan izolovani repertoar sredstava kojim je bila određena. a unutar slike je geometrijska struktura. pojavljuje se dislokacija određenih delova tela. opažanja. ustuknula je pred formom.

FERNAN LEŽE Posvetio se primeni kubističkih formi na mašinsku ikonografiju. mrtvu prirodu i skučeni enterijer. napustio je i najmanje nagoveštaje predmeta. Kubizam je rasprostranjen sve više. Težili su arhitekturalnoj jednostavnosti vertikalno-horizontalne strukture i eliminisanju dekorativnosti. Uključuje se kad je kubizam već u sintetičkoj fazi. DELONE izbegavao figuru. Delone. Pikaso nije želeo da učestvuje u zajedničkim izložbama jer je smatrao da se kubizam akademizuje što mu se nije dopadalo. jedno od prvih apstraktnih dela. stvarajući rasporede živo obojenih krugova i oblika bez ikakve veze s posmatranom prirodom.Gitara sa notnim listom. otkriva šta je to lepo u mašinama. jednostavne oblike odvojene razmacima opipljivim kao čvrsto telo.Aktovi u šumi nezdravo obitavanje mašinskih formi i robota. šta mašine mogu doneti modernom slikarstvu. U svojim prvim kubističkim slikama za temu je uzeo arhitekturu – gotsku crkvu St. Umetničko delo od valjaka i kupa o kome je govorio Sezan.Mrtva priroda sa voćem i flašom – koristi različite vizure. odvojena od predstavljanja vizuelnog sveta. 1912. tako da slobodno kombinuje tehnike. velika ''šahovska tabla'' sa šarom od obojenih tačkica. Predmet je sveo na krute.. . . Boja je kao mat površina. . prevazišao je fovističkokubističke slike i približio se geometrijskoj apstrakciji. Tri žene ORFIZAM Apoliner je Deloneovim i Kupkinim delima dao naziv ORFIZAM.Tri žene još jedan korak ka apstrakciji koji istovremeno evocira svet mašinske fantazije. Ajfelova kula 30 . 1910. Severin i Ajfelovu kulu. .Prozor prema gradu fragmentarna slika. Sličan je PURIZMU koji su razvili arhitekt Le Korbizje i slikar Ozenfant. Mašinska estetika.Pred kraj života ispitivao je jedan krajnje strog manir u kojem su predmeti bili pojednostavljeni na elementarne obojene slike. primarne boje su uokvirene neutralnim tonovima. govoreći da je reč o umetnosti koja je kao i muzika.

FRANTIŠEK KUPKA . 31 .''Prvi korak'' apstraktna šara od obojenih lopti slična planetama.

Medrano je sastavljen više od prostora nego od mase.SKULPTURA KUBIZMA Moglo je da se liši trodimenzionalnog modelovanja. Kubisti vraćaju boju skulpturi i to nije obična. gips. stvara raznovrsna kubistička dela. neku vrstu mreže koja se u ogranicenoj dubini udaljava od prednjeg plana slike. . trajnim materijalom. Najavljuje ASAMBLAŽ (kolaž sa trećom dimenzijom). sa njom se gubi treća dimenzija. snažna boja bila je podredjena brižljivoj harmoniji prigušene boje i predmet (obicno figura ili mrtva priroda) je bio pretvoren u linernu geometriju iz ukrstanih i šesto prozračnih površina. Oslobadjanje forme od svih iluzionističkih elemenata renesansne tradicije.jedna je od prvih uspelih kubistickih skulptura od 1917.. ŽAK LIPŠIC Geometrijsku stilizaciju uvodi 1913. -Glava. staklo.godine sve stavove slikarstva prenosi i na skulpturu.Reljef – Gitara – radio je za sebe u ateljeu.Reljef Medrano – Nova tehnika kolaža na skulpturi.već vrlo intenzivna boja. . kocka šećera. radi složenije figure i pojačava masu. Pokušaj doslovnog prenošenja slike u skulpturu.Čaša apsinta – Jedna od najduhovitijih Pikasovih skulptura.. Skulptura je uvek do sada računala sa večnim. PIKASO . . ALEKSANDAR ARHIPENKO Pionir kubističke skulpture. metalna kašika (prava). pa je tako postao poznat kao osnovni oblik od koga je Pikaso dalje razvijao svoje konstrukcijei asamblaže .lim. Potpuno novi materijali u skulpturi: kartoni. gotovo da ih nije izlagao. Vladimir Tatlin dolazi u Pariz da vidi dela Pikasa i ovaj reljef vrši veliki uticaj na konstruktivističku skulpturu . a u nizu figurativnih skulptura 1916. Radio postepeno od blage geometrijske strukture preko otvaranja šupljina u masi figure potpuno menjajući istorijsku koncepciju skulpture kao čvrstog tela okruženog prostorom. Elegantno izvijena figura poseduje čvrstinu koja je sprečava da ne postane čisto dekorativna u stilu Art Nouveau. 32 . konstrukcije od različitih materijala. žice. drvo. bojeni metali (sekundarno upotrebljeni) – sada su u sklopu umetničkog dela. na kubističku skulpturu utiče otkriće afričke primitivne skulpture.Žena koja sedi – Princip geometrizacije slobodno se koristi u skulpturi ne prateći anatomsku tačnost.Glava žene – 1908. ima sasvim nezavisnu funkciju od volumena.

koji mu je priredio prvu izložbu u Parizu 1901. Autopotret i Dva akta (sve iz 1906). Alfredom Žarijem. godine. Pikasova rana dela oličavaju njegovu izvanrednu moć asimilacije različitih uticaja i nesputanu volju za eksperimentisanjem. Derena i Matisa. Glumci i lutajući cirkuski izvođači su predočeni u lakšem raspoloženju i sa paletom blagih tonova ružičaste. 1906. Afrička Gertruda Štajn umetnost. njegovom takozvanom plavom periodu. Gertruda Štajn. siromašnih i ubogih. nije bila sputana tradicijom zapadne umetnosti. Pikaso i Brak. između ostalih sa Apolinerom. Epohalne Gospođice iz Avinjona (skice započete 1906. Spada među nekolicinu najznačajnijih umetnika u celokupnoj istoriji zapadne umetnosti. godine. prostitutki. verovatno njegova prva pariska slika. Pikaso je studirao u Barseloni. kao npr. Pesimizam njegovih ranih dela povukao se pred takozvanim ružičastim periodom. Ograničena eterična plava boja i pojednostavljene plastične forme su zajedničkim snagama stvorile intenzivnu melanholiju i patos udaljen od atmosferskih efekata impresionizma. Pikasovim delima dominira element melanholije sa prikazima skitnica. vajar. Gogena i Van Goga. koji su se upoznali 1907. U Parizu je iznajmio atelje u Vato Lavoar zgradi u kojoj su živeli slikari i Le Moulin de la Gellete pesnici sa Monmartra. 33 . javnim parkovima i trkalištima. U tom razdoblju Pikaso je stvorio i veći broj skulptura. mada su ona očigledno još uvek evoluirala tokom njenog nastajanja. godine). predstavljala je vitalan korak u Pikasovom oslobađanju od konvencionalne reprezentacije. ostao je nedodirnut pr venstvenim značajem koji je ovaj pokret dodeljivao boji. Fernadeova glava 1905. ova slika. ublaživši ovu slobodu Sezanovim osećajem za strukturnu disciplinu (retrospektivna Sezanova izložba je održana u Jesenjem salonu 1907. prosjaka. Ohrabren od svoga oca Hozea Ruisa Blaska umetnika i nastavnika umetnosti. rođen u Malagi u Andaluziji. „primitivnim" formama (isprva drevnim iberskim skulpturama. godine posredstvom Apolinera. Iako svestan revolucionarne snage fovizma. gde je uglavnom i živeo. godine. godine. a slika urađena 1907) predstavljale su svestan pokušaj dovršenja njegovih istraživanja i. kao npr. Žena koja pegla. Le Moulin de la Gellete (1900). Eksperimentalna priroda njegovog dela je postala još izrazitija u periodu 1906/07. kao npr. 1906. gde je bio impresioniran delima TuluzLotreka. Dečak koji vodi konja. a potom afrič kim i okeanijskim maskama i rezbarija ma). Porodica akrobate (sve iz 1905). Pariz je prvi put posetio 1900. oker i sive boje. sagledana u retrospektivi. U Autoportetu (1901). Dečak sa sviralom. sa kojom se po prvi put susreo oko 1906/07. grafički i scenski dizajner i keramičar. nadahnuta. Uskoro se upoznao sa brojnim umetnicima i piscima. godine Pikaso je otkrio Carinika Rusoa. razvili su kubizam. umetničkim kritičarem Andre Salmonom. crtač. a njene forme su za Pikasa postale presedan od vrhunskog značaja. dok Pariska ulica (1900) i Na gornjoj palubi (1901) pokazuju njegovu impresioniranost pariskim životom viđenim po kabareima. a sa druge Sezanovim empirijskim reorganizacijama formi na slikama sa kojima se Pikaso upoznao zahvaljujući Volaru. sa jedne strane. kao npr. Svedoči o uticaju Tuluz-Lotreka. bulevarima. godine Pikaso je upoznao Braka.PIKASO Španski slikar. kao i na slikama do početka 1904.

i ponekad naizmenično koristeći slikarstvo i skulpturu. Do 1913. Akt u sedećem položaju i Tri žene na kladencu (oba iz 1921) ukazuju na klasične subjekte. Čaša. u Žena u fotelji (1913) i Kartaroš (1914).Na ranim analitičkim kubističkim slikama (1909-12). koji je kulminirao monumentalnim delom Tri muzičara (1921). Apsint. godine prigušena boja ranog kubizma je bila napuštena. mada su tradicionalna pravila linearne perspektive napuštena -slobodno raščinjeni. kada je njegova saradnja sa Brakom okončana izbijanjem rata. slobodna igru amfasa i profila. U fazi sintetičkog kubizma (1912-13 do 1916) . 34 . međutim. U periodu od 1914. Pompeju. Posete Italiji su moguće inspirisale klasicizam njegovih kompozicija figura iz perioda 1919-25. Dve žene koje sede (1920). Igraća karta. do tog vremena. površinski nema volumena. – karakteristična je upotreba pronađenih objekata. godine Pikaso se po prvi put otisnuo u Portret Ambroaza Volara oblast književnih ilustracija. Violina. Senke i figure nisu logično povezane. razdvojeni na sastavne elemente. a iste te godine (1914) i u polihromnoj. Boja je naneta plakatski. do 1921. godine Pikaso je počeo da istražuje mogućnosti trodimenzionalnih konstrukcija u reljefu. (1913). proniknuti i rekonstruisani u okvirima kompleksnog raspoređivanja preklapajućih prozirnih ravni. ustuknuo pred estetičkom žestinom i mahnitošću Tri plesačice (1925). kubizam više nije bio Pikasov isključivi stil. iznalazeći nove forme. mada nije bio potpisnik nadrealističkih manifesta. kao npr. Pikaso je radio na dizajnu za nekoliko Dijagiljevljevih baleta (1917-24). kao npr. npr. Mrtva priroda na pletenoj stolici (1911-12). Pikaso je učestvovao na prvoj nadrealističkoj izložbi (Pariz 1925) i bio autor članaka za nadrealističke publikacije. Snažan uticaj klasicizma je. ali je u Kanvajlerovom portretu (1910) sličnost napuštena u korist beskompromisne organizacije forme u prelomljene aspekte analitičkog kubizma. kao npr. kao npr. npr. itd. Iste osobine odlikuju Udeov portret (1910). i zajedno sa trupom posetio Rim.npr. Napulj. Portret Ambroaza Volara (1909-10). novina.ona je isijavala sa ravnih. slobodnostojećoj bronzanoj skulpturi. Krajem 1920-ih godina Pikaso se vratio bareljefima i skulpturama. ujednačeno obojenih i jasno definisanih površina. Raspeće i Kupačica koja sedi (oba iz 1930). Kolosalne skulpturne figure. 1911. U godinama koje će uslediti njegove slobodno inventivne anatomije i arhitekture počele su da uključuju nadrealističke elemente. mada će kubistička sredstva ostati prisutna u njegovom delu čak i decenijama kasnije. npr. gde su po prvi put očigledni žestoke distorzije i nova sloboda izraza. U kolažima. čiji je jedan deo takođe napravljen u vidu Na plaži oslikane metalne konstrukcije. Slikar i njegov model (1928). Mrtva priroda (1914). Međutim. izvedeni u sepiji i sivoj sa tek povremenom upotrebom maslinasto zelene i oker boje. poprimivši sada novu ulogu . godine. Pikaso je nastavio da radi u idiomu sintetičkog kubizma. Gitara. Divio se Engru i grčkom vaznom slikarstvu. Firencu i Barselonu. 1912. forma je još uvek jasno prepoznatljiva. Sve je potčinjeno ritmu. Figura žene (1928) i Žena u vrtu (192930). figura i njen plitki prostorni pozadinski ambijent su homogeno integrisani. npr. Paradu (1917) i Pulsinelu (1920). ali su stvorene paralelno sa kubističkim slikama. seče prostor.

Ovo je zagonetan bakropis iz 1935. kombinujući žestoku distorziju sa uzdržanom suptilnošću boje. Glava konja. Psihoanalitičari.5m). Žena i mrtvo dete (sve iz 1937). su inkorporisani u Gerniku. ali oličava bespomoćnost. Grafika ga je uvek privlačila. dva goluba – obavezni element njegovih slika. Sutradan. čest je i konj koji možda znači personifikaciju čoveka. ta dva događaja nabijena simbolikom i objavljena (sa fotografijama) istog dana. konj beži sa obnaženom zenom. Slika se čita sa desna na levo. da bi se shvatila kao dokument o stradanju. U Gernici su simbolično preobličena dva događaja koja su se zbila u dva dana 1937. noga sa strane. ali zbog dimenzija nije bila baš najbolja distanca za sagledavanje. Frankovi snovi i laži i Gernika.000 metara i kao Ikar leteo pomoću veštačkih krila od platna. Žena koja plače.Od 1930-ih godina Pikaso je postajao sve preokupiraniji političkim komešanjima u Evropi. Pikaso se svrstao na stranu Španske republike. To je kompleksna alegorija koja izražava košmarnost ljudske tragedije. do nje je pali borac (polomljen mač) – agonija. masovnih medija (crno-beli kolorit koji podseća na novine). Ovu sliku je dobila Španija. bik je čest motiv. rezultiralo je čestom upotrebom teme Minotaura. baroka. Radio je mape i ilustracije na klasične tekstove (Aristofan. Vlastitim individualnim simbolima dopunio je naraciju mitologije. U slici se mogu prepoznati elementi antike (piramidalna kompozicija). Ta dva ubistva. za 6 nedelja uradio je jako malo skica. aprila sa visine od 3. u novinama predstavljala su osnovnu inspiraciju Gernike. skočio je 25. ne zna se da li je slikano u kući ili na trgu. Gore je sunce i sveća. 1937. Konj se ponavlja. kombinovano sa strašću prema borbama bikova. Njegovo interesovanje za klasičnu mitologiju. najzad i geometrijskog lomljenja forme koje je bilo veliki dar kubizma. Posvećena španskom građanskom ratu. Desno je Minotaur koji se umorno naslanja na zid. Klem Zon. kao i brojni crteži i studije. a po završetku rata ona je prebačena u Ameriku. Frojdovci dokazuju da je Pikaso šizofrenik. . čovek-ptica.650 ljudi. a na stepenicama je čovek (personifikacija Hrista). Kod Pikasa je uništena granica zatvorenog i javnog prostora. 26.siva. Jungovci tvrde da je ova slika arhetipska predstava bekstva iz Hada. Sa desna na levo je kuća u plamenu i žena koja vrišti upomoć i druga koja beži iz goruće kuće. Predstavljene su tri različite agonije. nazvanu po baskijskom gradu uništenom u vazdušnom napadu. svuda se strada. sve je u jednom trouglu – zaplet drame.Dole je ranjena žena.Minotauromahije – Uporedo sa idejama nadrealizma. kada je Franko pao. Ovidije). Ovo ogromno platno nazvano je „najčuvenijom slikom našeg doba". Minotauri iz Volarove svite i Minotauromahije. sprava je otkazala i on se pred 200. borbu kroz život. Kada je u julu 1936. U trenutku kad je dobio ubrzanje i kad je trebalo da mu se otvori padobran. kraljica Sofija i kralj su za ovu sliku napravili posebnu prostoriju (6x3. npr. suprotstavlja mu se (Minotauru) devojčica sa svetiljkom i cvećem. masovno i pojedinačno. godine je uradio dve velike gravure. U toku 2. godine izbio Španski građanski rat. fašistička avijacija bombardovala je baskijski gradić Gerniku i tom prilikom ubila 1. Ova slika je prikazana u španskom paviljonu na Pariskom svetskom sajmu ubrzo nakon svog dovršenja. (Dora Mar fotografisala je faze ove slike). maja. aprila. svetskog rata Pikaso je ovakvim scenama izražavao protest. 35 . 1. Konj prenosi bol na pticu i sve završava majkom sa detetom. a devojčica predstavlja umetnikovu savest. bio je i veliki ilustrator.000 gledalaca sjurio u smrt. Slika je crno – belo.

Velaskesa i Manea). 36 . upotrebu serijskih proizvoda. kao i čudesan asortiman grafičkih dela i keramike. konstrukcije od kovanog gvožđa nastale u saradnji sa H.Sa približavanjem Drugog svetskog rata naslikao veći broj predskazujućih slika. Bik (1943). Međutim. Las Meninas snaga i sloboda koji karakterišu svaku fazu njegovog dela ponovo su postali očigledni u zapanjujućim novim slikama i gravurama koje je stvarao u poslednjim decenijama života. Gonsalesom (1928-32). 1944). Absintno staklo (1914). Pikasova neprestana preokupacija formama u prostoru dobila je briljantno imaginativni izraz u njegovim pionirskim skulpturama (664 katalogiziranih) koje uključuju kubističke bronze (1909). npr. smelim i inovativnim po stilu i tehnici. npr. Pikaso je bio izuzetno produktivan do samog kraja života. u Korejskom masakru (1951) i u dve ogromne slike Rat i Mir (obe iz 1952). Njegova finalna velika slika koja je izražavala užase Drugog svetskog rata bila je Kosturnica (1945). npr. Pikaso će se ponovo vratiti ovoj temi u svom odgovoru na Korejski rat. sve do poslednjeg dana. godine Pikaso je postao član Francuske komunističke partije. uključujući bronze Glava smrti (1943) i Čovek sa ovcama (prvo modelirana u glini. 1944. Pikasov slikarski i vajarski učinak iz ratnog perioda bio je čudesan. kolažne konstrukcije (1912-16). Izvanredna raznolikost. Njegovo posleratno delo je uključivalo nekoliko serija izvanredno inventivnih slika urađenih na osnovu dela drugih umetnika (Pusena. Delakroa. Koza (1950) i Majmun sa mladima (1952).Mačka proždire pticu i Noćni ribolov na Antibima (obe iz 1939).

govorili o četvrtoj dimenziji. čovekovu psihu. kao i kubisti. Futurizam je uspeo da pomeri statičnu kubističku formu: na njihovim slikama pas je 37 . Kara. avionima. Bala i Severni . slikar. a time se postiže simultanost vremena i akcije i povezuje spoljašnja scena s unutrašnjim emocijama. Suprotno tome. tehnikom. Za pesnikom dolaze slikari. njegov sistem posmatranja. šamar javnom ukusu. kao što su inspiraciju za boje brzine. FUTURIZAM Futurizam se pojavio u obliku prave eksplozije.svečano su objavili 1910. jer je verovao da će mašina izmeniti svet. radosti i vatrometa pronalazili ponekad i kod fovista. ubuduće ne treba da se izražavaju šapatom. Delovi jednog predmeta stapaju se s drugim. mada su se razilazili u shvatanju suštine pojma. koji su inače prožimali mnoge njihove savremenike. pobunu. on se nije plašio otuđenja. Zbog toga su i predložili integraciju života i umetnosti kako bi posmatrača uveli u delo ili. niz detalja s leve i desne strane. ekološke katastrofe. Impresionizam su odbacili zbog refleksa svetlosti. sirotinje i bede u velikim gradovima. automobilima. oni su ostvarili ono što su naumili: revolt. piše u njihovom manifestu. Kubista je „kružio" oko predmeta kako bi analizirao njegove delove. Rusolo. pokreće ga. „Trkački automobil je lepši od Nike samotračke" kaže patetično Marineti. Futurista ne posmatra već živi predmet i pokušava da ostvari psihološku identifikaciju s njim. Njima je bilo važnije da sruše staro nego da izgrade novo utvrđenom poretku treba suprotstaviti haos. svaki predmet „deluje na susedni kroz stvarnu borbu linija. već u sliku uvodi i sve što ta figura vidi: gužvu na ulici. Međutim. Kubizam su kritikovali zbog ženstvenosti i statičnosti. ponašanje. što će kao metod prihvatiti gotovo sve avangarde u XX veku. tradiciju i građanske institucije: moramo uništiti biblioteke i muzeje koji kao groblje prekrivaju Italiju. dvostruke redove kuća i drvoreda. On je izjavio da odbacuje ceo stari svet. Na primer. bukom gradskog života. Njih petorica . Futuristi su bili koncentrisani na stav prema svetu i na novu funkciju umetnosti tako da su zanemarili sopstvena praktična likovna istraživanja. agresiju. godine: „Slikari su ispred naših očiju postavili objekte i osobe. futurista aktivira unutrašnju snagu i energiju predmeta. Futurizam je bio opsednut modernim svetom. ubrzava i prati kako vibrira i kako umnožava i deformiše u prostoru. skup tuđih otkrića i rešenja koja su oni spremno povezali linijama sila i u sve to ubacili anarhičnu i eksplozivnu sadržinu. uglova i površina. slika mora da bude „sinteza onoga čega se sećamo i onoga što vidimo". u torinskom pozorištu Manifest futurističkih slikara. poricanje. ali su od njega uzeli geometrijski skrojenu formu. uz slike je išla reč. njegova osećanja. Svaki njihov nastup zaista su pratile bučne izjave. za futuriste četvrta dimenzija je bila jedan sistem multiplikacija koji ruši oblik i sliku. pejzaž. Zbog toga su i oni. prepliću i prožimaju. Nastao u vreme kad je prva industrijska revolucija išla ka usponu. „Naša osećanja. Njihov slikarski jezik bio je u osnovi eklektičan. trijumfalne fanfare". i pokušali da se potpuno prilagode tom svetu brzine koji je sa razvojem kapitalizma stupio na istorijsku scenu Zapada. ali im nije smetalo da se posluže poentilističkom tehnikom. Da bi posmatrač mogao da se prenese u centar slike. Od sada treba da pevaju i odzvanjaju na našim platnima kao treštave. kad slika figuru na balkonu. polemike. toerija. Ponekad je teško da odredimo da li su za modernu umetnost značajniji njihovi manifesti ili njihova dela pošto u tekstovima ima više smelosti i proročkih vizija nego u slikama koje ponavljaju kubističku formu i tehniku neoimpresionista. a mi ćemo od sada posmatrača da postavimo u središte slike". dok je predmet ostajao statičan. u stvari tip posebnog dinamizma koji usmerava unutrašnje sile oblika.11. što je bio njihov osnovni cilj. treba živeti novim i modernim životom koji dolazi i u kome dominira samo jedna lepota . kako se to kaže u Manifestu iz 1910.Boćoni. sledeći zakon uzbuđenja". u pariskom Figarou proklamovao pesnik Filipo Tomazo Marineti. industrijom. Futuristi su prihvatili tehničko društvo bez otpora i gorčine. poetika. kretao se on. futurista se ne ograničava samo na ono što on opaža.lepota brzine. s manifestom koji je 1909. uz zviždanje i tuču u sali. oslanjajući se na poznata rešenja koja su nalazili u fondu modernog slikarstva.

Opraštanje – Brojevi vezani za slike. vidimo novi tip predstavljanja boje. mašina) . nikada ni jedan predmet nije izolovan iz sredine. Zbog toga su i odigrali tako presudnu ulogu u novijem razvoju. Više nije bilo potrebno dokazivati da je slika samostalna celina. Prihvata izlomljenost kubizma.potrčao. poentilista.Jahači – brzina. Futuristi su promenili tematiku slike. Te semantičke jedinice deluju jedna na drugu i logično određuju ritam. UMBERTO BOČONI Slikar. ali su futuristi na nov način postavili problem umetnosti. Futuristima je mnogo pomagala savremena nauka. promišljena i statična. Kubizam je uticao na futurističko slikarstvo stavom prema formi i geometrijskim lomljenjem oblika. Pred slikarstvom je stajalo još jedno iskušenje: da ispita da li slika može i bez predmeta. veliku pokretačku snagu koja se izražavala na različite načine. Oni gu pronašli i nešto što je bilo lično njihovo . iako su u njegove redove pristigli novi pesnici i slikari. vreme. Suprotno tome. koji je bio Balin učenik. Kubizam je direktno uticao na Maljeviča i Mondriana. prikazuju ubrzan gradski život. Posle prvog svetskog rata pokret se nije stvaralački produžio. na ruski konstruktivizam i estetiku Bauhausa. avion poleteo. futurizam je bio slikarstvo duhovnog grča. a najviše kao linijasila. umetnost mere i broja. ono što je u slikarstvu najvažnije. Kubizam je bio tipično racionalna. sve se sliva jedno u drugo. koje je htelo da ukine granicu između umetnosti i života. Javlja se i kuća i majka. unutrašnje disharmonije.g. 38 . dinamiku i značenje cele slike. kao što je sa deformacijom oblika u kubizmu i futurizmu iscrpljen problem njegove nužnosti u umetničkom delu. osnove fizike – Teorija relativiteta vrlo je važna za slikarstvo koje napušta dotadašnji model prikazivanja i gradi novu strukturu. Kod kubista Materija brojevi i slova su bez funkcije.fenomen sile. Futuristi su simultano predstavljali razne projekcije. konj pojurio. u stvari. čitav niz asocijacija koje se povezuju. Kubisti su stvorili novo slikarstvo. . Kada se kubizam i futurizam posmatraju na širem istorijskom planu. Majka kao izvor novog života. pretapaju jedan predmet u drugi. novu formu prikazivanja stvarnosti (brzina. Verovatno da je tim otkrićem italijanski futurizam dao najznačajniji doprinos modernom slikarstvu. vajar i pisac. nove ideje. nezavisna od prirode. može se reći da su u njima zaključena dva karakteristična procesa koja su započela sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka: osamostaljenje umetnosti kao posebne stvarnosti i degradacija predmetnog značenja slike. između ova dva pokreta postojala je značajna razlika. prate sliku. Inspirisan Marinetijevim futurističkim manifestom objavio je Manifest futurističkih slikara 1910.Bekstvo u kafe – Preuzima nešto od neoimpresionista. . .Materija – Žena koja sedi (njegova majka). dinamike. kao što su u futurističkoj ekspresiji i nihilizmu mnoge podsticaje pronašli slikari Plavog jahača i glavni predstavnici dade. forma-sila i unutrašnja sila. Međutim. svetlost dematerijalizuje. nju je prožimao klasičan duh i prave paralele su u delima Pusena i Davida. sređena.

moraju se pratiti linije sila, tu se dešava pokret masa. Linijama se mora potčiniti struktura slike da bi se predstavila brzina. - Elastičnost – Slikar mora u svesti imati i ono što vidi i ono što zna, na taj način se gradi celovitost, sadržaj slike. - Dinamizam automobila – Kretanje uz pomoć linija sila. Multiplikovane linije forme.

ĐAKOMO BALA Ucitelj Severinija i Boconija - Devojka žuri na balkon – - Dinamizam psetanceta na lancu – Pokušaj da se predstavi kretanje stapanjem nekoliko slika. Pod uticajem fotografije i filma futuristi žele da naprave sintezu različitih stilova. ĐINO SEVERINI Ima kaleidoskopski pristup, gotovo da je nestao predmet. - Balerina, more i vaza sa cvećem – Predmet se ne može posmatrati izolovano. Umetnik treba da uđe u suštinu predmeta i sintetizuje istovremeno nekoliko uglova opažanja. Novi i drugačiji odnos prema prikazivanju sveta. KARLO KARA - Milanski bife – konfuzni enterijer kafića. Kara je 1916. godine napustio futurizam (koji i traje negde do 1916.g). Bočoni je bio mobilisan i poginuo u ratu, a Kara sledi de metafizičko slikarstvo De Kirika. ANTONIO SANT ELIJA - Centrala – Tvorac Manifesta realizuje svoje projekte i ideje, ali je skica po kojima su japanci pravili razne projekte.1914.godine nagoveštavao je grada, gde se istovremeno odvija više nivoa. Govorio je da svaka generacija 39

arhitekture. Ne ostavio gomile izgled modernog funkcija, u više treba da gradi grad

ispočetka da bi se postigao prosperitet u kulturi i arhitekturi, jer uklapanje u stare ideje znači ograničavanje arhitekte.

40

SKULPTURA FUTURIZMA UMBERTO BOČONI Polazeći od impresionističkih sku|ptura Medarda Rosa, nastojao je da figuru asimiluje u okolinu. Insistirao je na primeni svih vrsta materijala. Futuristička skulptura uticala je na konstruktivističku skulpturu i dadaistički asamblaž. napisao je manifest skulpture zasnovan na istim principima dinamizma klasičnih formi u pokretu, - Razvoj boce –U drugom delu manifesta skulpture govori se o materijalu.Očekuje se da se vajar oslobodi uniformisanosti i večnosti kamena i da prihvati estetiku svog vremena, estetiku mašine. Boca je otvorena, odmotana i spojena sa osnovom. - Konjanik i kuća – Izričito se traži da je skulptura u heterogenom materijalu (drvo, karton)...Kasnije asamblaž. ĐAKOMO BALA - Linija sile Boćonijeve pesnice – apstraktni sadržaj koji je Bala pokušao da materijalizuje. Aluminijumi, metal, boja. Boja ima važnu ulogu, ideja dolazi iz slikarstva i skulptura prihvata mnogo od tog progresa, insistira na deskriptivnom sadržaju. RAJMOND DIŠAN Poginuo je u 2. svetskom ratu, brat Marsela Dišana. Pokušao je da poveže konjsku glavu i nešto od principa mašine, zanimljiva sinteza. Čvrsto i nedeskriptivno prikazivanje volumena, polirana površina.

41

NOĆ – ženska figura – Spuštene glave i ruku koje su položene na noge. njegovo shvatanje je prilično konzervativno. tapiserijom.SKULPTURA NA POČETKU 20. početkom 20. Tako je i stekao smelost za izduživanje figura. ERNST BARLAH Severonemački vajar. podsticao je i mnoge vajare (čak i naše. Istražuje pokret i oblik na granici prirodnog (pod uticajem gotike). četvoronoške. Zatvorena je u sebe da se ne bi ništa nametalo. ali skulptura dobija emotivan. Glava pada. Prepoznatljiv je po kompaktnim. Volumen je potpuno ignorisan jer se figura gleda samo iz profila. ispitivanje skulpture kao oblikovanog prostora. ličan odraz prema svetu. . Skulpture su mu obično malih dimenzija.Osvetnik – Figura je u pokretu. Ne zadržava se na detaljima. veka i okrene se prošlosti. Pod uticajem je Mejola. svetskog rata izvršio je samoubistvo. U jednoj ruci drži slomljen mač. Po dolasku Hitlera njegovo delo je zabranjeno kao degenerativno. . veka. crtač i pisac.Ledja – Izložena početkom 20.VEKA Uticaj primitivne umetnosti. . tanke ruke i noge. već oblikuje masu. Svojim delima daje asocijativne i simboličke nazive. veka odlazi u Pariz i u Luvru se divi primitivnoj kulturi. poštovalac Gogenovog rada. Pravi figure od gipsa i bronze. izazvala je veliku pažnju mladih. I sam Roden je prihvatio to delo. dvodimenzionalnog crteža. posebno mu je interesantan ruski seljak.Veoma izdužena figura. VILHELM LEMBRUK Nemački vajar. zatvorenim formama koje su pune unutrašnje energije. Mejol se inače bavio i slikarstvom. Napravio je sintezu forme i sadržaja. svetskog rata dobija narudžbine za velike spomenike. a koristi kamen i bronzu. experimenti u svim materijalima. nema analize svetlosti. drvorezac. ARISTID MEJOL Povezan sa nabistima. Za vreme 1. Skulptura govori isključivo formom. jer je ponudila nešto novo u odnosu na Rodena. Poznaje Rodenov rad. a ne atributima. Uglavnom su to ženske figure. ali deluju vrlo monumentalno. Svoj izraz uobličio je posle puta u Rusiju. 42 . urađena u bronzi. Oboren. Predstavlja čoveka na ponižavajući način. Sreten Stojanović je preko svog učitelja Burdela video ovo delo) U skulpturi je bilo veoma teško realizovati koncept ekspresionizma. što nam otežava da zaključimo da li figura pada ili se diže. egejskoj umetnosti (kikladski idoli) i gotici. jedno vreme je i radio kod njega u ateljeu. evropskoj prošlosti (Mikelanđelo). Opredelio se za modelovanje. Posle 1. Odlučio je da napusti uzore skulpture 19. zato što su naručioci dela mnogo uticali na skulptore. Na površini tog zatvorenog volumena se ništa ne dešava. scenografijom. Vraća se počecima skulpture. Verovao je da je tamo sačuvan iskonski život prirode. i tako ostavlja utisak siluete.

. Kada je došao u Pariz već je poznavao vajarske tehnike i bio obrazovan. Koristi nove materijale Brancusi. prvenstveno drvodeljstvo (ukrasi za kuću.Adam i Eva – Jedno od njegovih najkontraveznijih dela. Dela u bronzi i mermeru dovodio je do perfekcije. što je bilo neuobičajeno u to vreme. Sam je deljao i klasao. . U Parizu se zainteresovao za primitivnu umetnost. presa za vino). Njegova skulptura uvek ima otvorene poruke. Adam i Eva 43 . dovratnicima. Čak je i sam fotografisao svoja dela. O ovome je više puta razmišljao i stalno je ponavljao ovaj lik( u serijama). a on je želeo da otkrije suštinu forme. Stilizovana je. tradicionalna umetnost Rumunije.Početak sveta – jaje. Usredsredjen je na teme stvaranja. Njegovo delo je apstrakcija na prirodnim formama.Adam – Od visoko poliranog metala. U to vreme bilo je teško u tom materijalu postići tako visoku poliranost. od drveta. . radjanja.Danaida – Organski spoj skulpture i postamenta. već i o njenom postamentu koji sam pravi.KONSTANTIN BRANKUSI Ne pripada ni jednom pravcu. govori o plodnosti. ornament na stolicama. . Izgleda kao totem. . Poreklom je Rumun. univerzalna forma od koje sve potiče. i alatke koje su pravili seljaci. npr. na njega je uticala i folklorna. a istovremeno je te uglačane oblike stavljao na grubo tesane kamene pijedestale ili na postovlja istesana od drvenih stupaca. Ne razmišlja samo o skulpturi. Brankusi je odbio poziv. Moderan odnos prema formi. smatrao je da Roden previše insistirana površinskim efektima. Sa druge strane bio je pod uticajem drevne egipatske skulpture (stroga stilizacija). života i smrti. ima i geometrijske i organske elemente koji čine celinu. Postament je sastavni deo skulpture. Insistira na perfekciji da bi postigao efekat ogledala. Zapazio ga je Roden i pozvao ga da dođe u njegov atelje. Boreći se sa istim problemom.

Slikar životinja. prestaju sa radom. kao priroda. godine izlažu ponovo. unosi elemente ruske folklorne umetnosti. VASILIJ KANDINSKI 44 . njima se ne završava već otpočinje njegovo istraživanje – od predela i spoljašnje stvarnosti ostaju samo sintetizovani zvuci koji vode ka dubljem i bitnijem sloju. godine je grupa nastala u Nemačkoj. obrazovao se u Moskvi i Minhenu. Franc Mark i Gabriela Minter. već u toj unutrašnjoj konstrukciji koju jedino umetnik može da izrazi. svetskog rata 1914. slike se odlikuju misticizmom – podsećaju na ikonu. “Plavi Jahač” je bio zaokupljen apstrakcijom i čistim slikarstvom verujući da se umetnost ne oblikuje prema prirodi već od sopstvenih elemenata. 1911. ALEKSEJ FON JAVLJENSKI Ruski slikar. On radi mnogo slika na temu ruskih bajki. Đorđa. 1912. ka mističnoj unutrašnjoj konstrukciji koja determiniše svaku prirodnu strukturu. Umetnike nisu povezivali isto stilsko opredeljenje ili neka jedinstvena slikarska forma već slični pogledi na epohu i položaj umetnika u savremenom svetu. Njegova rana dela su inspirisana Kandinskim – izražavanje osećanja putem blještavih boja – a u zrelim delima forme postaju kontrolisane kubističkim osećajem za strukturu. priča i religioznih tema.Žuti konji . Naslovna strana almanaha – Plavi Jahač Ideja Kandinskog je bila vezana za Sv. što je bilo odlučujuće za nastajanje njegovog ličnog kolorističkog stila. .Mrtva priroda –izraziti fovista. i tada je zvanično i istupila.APSTRAKCIJA – PLAVI JAHAČ Drugu umetničku grupu nemačkog eksresionizma “Plavi Jahač” osnovali su u Minhenu Vasilij Kandinski. Bit onoga što vidimo nije u prividu. . tokom boravka u Francuskoj impresionira ga Matisova slobodna upotreba boje. FRANC MARK Istraživao je ekspresivne vrednosti boje. S početkom 1.Životinje u pejzažu AUGUST MAKE 1914. Ako od onoga što vizuelno opaža slikar uzme nekoliko vizuelnih podataka. Đorđe. Naglasak je na dečjoj umetnosti kao izvoru inspiracije. apstraktnim formama i psihološkim aspektima linije i boje. intenzivne boje. sa Kleom putovao u Tunis. Skoro uvek tema je ili princ na konju ili Sv.

i tri bitna kretanja: od posmatrača. s izvanrednim osećanjem za hromatske i psihološke mogućnosti boje. reči i zvuka. 45 . svetlo i tamno. nadčulne vibracije". daleko je važnije otkriti njenu metafizičku dubinu i unutrašnji ritam. Kako su ove druge razuđenije u strukturi i udaljenije od stvarnosti. Improvizacija (utisci iz unutrašnje prirode) i Kompozicija (dalji razvoj i usavršavanje druge vrste). Da bi to ostvario. koja je bila cilj njegove slike. svaki umetnik kao sluga umetnosti ostvaruje umetnost u opštoj osobenosti (elemenat čistog i večito umetničkog). tako da je 1910. Kandinski polazi od toga da svaka forma ima unutrašnji sadržaj koji se sastoji od „principa unutrašnje nužnosti". već postavlja tri centra . svaki umetnik. različitim znacima u pokretu.koji se nalaze u permanentnom sukobu. neba i zemlje. Boja je dobila isto simboličko značenje koje ima zvuk u muzici. od povoda je ostala samo jedna ideja . ona je potpuno zamenila predmet i ispunila sliku novim sadržajem koji nije izražen deskriptivno već metaforično: bojenim odnosima. Realna inspiracija se potpuno istopila i ustupila mesto slikovnoj suštini. kad hoće da prikaže potop. kad je Kandinski prešao na nacionalnu rusku tematiku kojom je pokušao da oživi prošlost. 3. u isti mah kad je naslikao prvi akvarel bez ikakvog predmeta bila završena i njegova knjiga O duhovnom u umetnosti. zatim spušta zrake i dramatično razigrava linije. jer jedino u apstraktnom slikarstvu „duša dolazi do bespredmetne. ritmovima. ostvaruje svoju osobenost u izrazu (elemenat ličnosti). patrijahalni život. Kandinski je i teorijski pratio i beležio procese koji su nastajali u njegovim ranim slikama. Komplikovano i u suštini metafizičko. Kandinski ne opisuje ni vodu. razvijalo se njegovo apstraktno slikarstvo minhenskog perioda. Njegov razvoj do otkrića apstraktne umetnosti trajao je punih deset godina i sažeo iskustva impresionizma. U tom razdoblju veoma je karakterističan jedan prodor neoromantizma. ni obale. to delo predstavlja osnovu njegovog slikarskog sitema.ružičasti. u sintezi intuicije i intelekta. on je najveću pažnju poklonio boji. prvo kod Antona Ažbea. Sklon filozofskom razmišljanju i odličan znalac muzike i poezije. crveno-plavi i ružičastobeli . kao u Kompoziciji VI.veliko razaranje. Na osnovu ovih kvaliteta. Na primer. a zatim kod Franca Fon Štuka na Akademiji. secesije.Doktor prava i ekonomije. svaki umetnik kao dete svoje epohe ostvaruje u izrazu osobenost svoje epohe (element stila u unutrašnjoj vrednosti). kao stvaralac. on uspostavlja sistem velikih suprotnosti u kome boje ostvaruju značenje nezavisno od asocijacije na realno. slika je organizovana smišljeno i sistematično. belo nije boja snega već „ćutanje koje nije mrtvo". U ta tri tipa. bajke. Kandinski polazi od toga da svaka boja ima četiri osnovna zvuka: toplo. već zbog slike. a u drami Žuti zvuk između boje. 2. kako bi u njoj „čisti zvuk" izbio u prvi plan. ka posmatraču i kretanje u sebi. Svoje kompozicije je podelio na melodijske (jednostavne) i simfonijske (složene). kad je stvorio eksplozivne slike koje su izražavale romantično oduševljenje. patetičnu viziju ratne katastrofe i metafizičku opoziciju između plavog i žutog. kao što je crno „večito ćutanje bez mogućnosti i nade". za njih je izradio posebnu tipologiju i razdelio ih na tri vrste koje je nazvao Impresija (utisak iz spoljne prirode). hladno. narodnu poeziju. Tako se boja odvaja od predmeta: zeleno za njega nije boja trave već „duhovno gašenje". studira slikarstvo u Minhenu. Mada na prvi pogled deluje kao eksplozija boja koje slobodno i spontano padaju po platnu. fovizma i ekspresionizma. Boja je za njega bila sama po sebi zvučna tako da taj kvalitet nije trebalo dalje produbljivati. boga i čoveka. U zbirci pesama Zvuci ispitivao je odnos između reči i zvuka. plavo ne označava nebo već duhovnu dubinu. Njih obrazuju tri mistične nužnosti: 1. Kandinski nije odbacio predmet zbog prirode. komplikovane.

Eksplozivne i dinamične forme ranijeg perioda počele su da se uređuju i disciplinuju. razlika je ogromna. crveno kvadrat.Kad je izbio prvi svetski rat Kandinski je otišao za Rusiju u kojoj je ostao sve do kraja 1921. . . Otvorio je niz novih muzeja širom Rusije. Ova slika deluje na posmatrača na osnovu instikta. Sitlizovano i geometrizovano. Slika nema centar. Prvo je izmenio osnovnu strukturu slike.Kompozicija 7 – Nagoveštaj prirode i arhitekture. a kada je decembra 1921. pet godina pre smrti autora. Slobodno organizuje leteće forme. te promene su se razvile u novo slikarstvo. 46 . on je pokušao da izmiri duh i osećanje. Iako je bio apolitičan i ideološki neopredeljen. Mada je ovaj predlog odbijen. misao i strast. postavljen za profesora na Bauhausu. čime je zaključen njegov obiman i toliko značajan opus.Kompozicija 10 – nastala 1944. nešto što je zadato posmatraču. Umesto bele podloge ima crnu. jer je Kandinski hteo da podvuče razliku između objektivnog i subjektivnog. Ranije ekspresivno rasipanje boje ustupilo je mesto strogoj kompozicionoj shemi. Apstraktna slika zahteva obrazovanog. a zatim se pojavio nov sistem odnosa između linije. forme se kre}u po beskrajnom prostoru. Žuto je trougao. Samostalnu izložbu održao je u Moskvi 1920. U periodu Bauhausa i u pariskom periodu (1932-1944) simbolične vrednosti linije. hieroglifi (ono što je bitno za svaku civilizaciju). godine. govori celinama koje imaju mogućnost komunikacije. Taj dualizam izražen je u ravnoteži kontrasta između geometrijski strogo podeljene. a dodeljena mu je i slobodna majstorska radionica. Nove teorije detaljno su obrađene u knjizi Tačka i linija u površini koju je napisao na osnovu svojih pedagoških iskustava kao profesor Bauhausa i objavio 1926. plavo krug. tona i boje su bezlične. U tim slikama disciplinovane ekspresije i velike sinteze. Maljevičevog suprematizma i Tatlinove kulture materijala. on je prihvatio Oktobarsku revoluciju zbog mogućnosti da u njoj realizuje svoje ideje pošto je bilo prirodno da revolucija u društvu ima svoj odgovor u revoluciji u umetnosti. Koristi transparentne forme. a iste godine je predložio prvi program Instituta za umetničku kulturu koji je predstavljao neku vrstu sinteze između njegovih teorija. površine i boje u kome je boja vezana za određenu geometrijsku formu i liniju.g. njegovi kontakti sa suprematizmom i konstruktivizmom nisu bili uzaludni. kasetirane površine i slobodnih znakova koji lebde iznad nje i čije ameboidne forme pokreću različite asocijacije. pripremljenog posmatrača. opšteg i ličnog. U odnosu na slikarstvo minhenske faze. napustio Rusiju i 1922. nema vodećeg kretanja.

kao što je svaku liniju povukao lenjirom. ali je iz njegovih otkrića deduktivnom logikom izvukao zaključke koji su ga doveli do čiste apstrakcije. zapravo onu apsolutnu pravilnost sadržanu ispod promenljivosti prirode. a ugao pedantno izmerio šestarom. svodi i sintetiše. kako bi s platna odstranio sve što je senzibilnost. pa zato možemo da pratimo kako u slikama teče prečišćavanje struktura i s oblika otpada sve što je osobeno. Mondrian je sprovodio odlučno i bez kompromisa. cilj njegove analize bitno je drukčiji. lični doživljaj. i tu njegovu ideju ne treba zaboraviti bez obzira što ona danas liči na utopiju. On kaže da bi „bilo najbolje da se neoplasticizam označi imenom realne umetnosti" ali pod pojmom realno i realistično ne podrazumeva kopiranje prirode. kaže on. „U budućnosti će.Suvo drvo. Međutim. što ga razlikuje od drugih predmeta. To metodično i racionalno konstruisanje. Nekoliko njegovih serija . lično i nebitno. Sa Crnim kvadratom na beloj osnovi Maljevič je radikalno prekinuo sve asocijacije na realne oblike. čisti izraz plasticizma naše sredine zameniti 47 . boje vrednost materije. Boja se polaže plošno i organizuje ravnotežom suprotnosti između tri primarne boje: crvene. želeći da stavi do znanja da suprematizam počinje iz praznine crnog kvadrata. Mondrian je bio kalvinista. U takvom postupku geometrija se pojavljuje kao prirodno sredstvo. Kao i Maljevič. doživljaj i osećanje.PIT MONDRIAN Holandski slikar. nego bojio tako kompaktno da se trag četke ne prepozna. do kvadrata došao u dugom procesu redukcije viđenog. ni bilo kakav pokušaj da se na platnu izazove iluzija o nekom objektu. bele i sive. plave i žute. Ne-boje imaju vrednost prostora. i 1920. Mondrian je. tako da oblik prolazi kroz različite metamorfoze u kojima otkriva unutrašnju konstrukciju. U slikarstvu je neophodno odbaciti sve što je subjektivno. već realnost koja nastaje u granicama likovnih sredstava.pokazuje da se on na jedan motiv vraćao u svim fazama razvoja. ostvare čiste plastične odnose. ekspresija. odbacuje. za strukturom koja je zajednička svim predmetima. svetlosnu organizaciju površine i oštru liniju i s tim sredstvima započeo proces velikog svodjenja. Pikaso razlaže predmet da bi došao do onoga što je u njemu izuzetno i pojedinačno. Mondrian je čvrsto verovao u demokratske ideale i u to da će se umetnost velike ravnoteže preneti u život. teozof i puritanac. suprotno tome. ali i u njenom izrazu dolazi do redukcije jer iz slike postepeno nestaju oble i krive linije. Stabla u cvatu. Sredstva su. On površinu nije slikao. koje podseća na jezik matematike utoliko što i ona u prirodnim pojavama traži apstraktnu suštinu. pa se i njegovo slikarstvo razvijalo postupno i logično. Zbog toga on čitavu jednu deceniju između 1910. koja je samo prividno hermetična. sledeći osnovnu težnju za redom. Mondrian je bio ubeđen da iza „promenljivih prirodnih formi leži nepromenljiva čista realnost". u njenoj suštini. Isto načelo sprovedeno je i u pravougaonom položaju horizontalne i vertikalne linije. Crveno drvo. jednostavna i njihov zadatak je da na osnovu kontrasta. Mondrijanova analiza ide za onim što je opšte i univerzalno. Mrtva priroda sa posudom . On je od kubista prihvatio analitički metod. Njegov cilj nije bio da stvara ličnu već nadindividualnu umetnost. dakle. opozicije i asimetrije. i tri ne-boje: crne. i Pit Mondrian je prošao kroz kubizam. studirao je u Amsterdamu.

U tim poslednjim godinama života u Mondrianovom slikarstvu je došlo do izvesne promene. Za Mondriana to nije bila samo suva teorija. U vreme prvog svetskog rata. on je sa Teom van Dusburgom prešao u akciju i pokrenuo časopis De Stijl u kome su objavljivani mnogi članci o sintezi umetnosti koji su časopis pretvorili u istoimeni pokret. A da bi se uspelo u tome. jer ćemo živeti u ostvarenoj umetnosti. Iako horizontala i vertikala ostaju glavna struktura kompozicije.umetničko delo. a u to vreme popularne ali ne i zvanične muzika. Husar) okupili i mnogi arhitekti (Aud. Ritfeld. u kome su i Van Dusburg i Mondrian objavili po jednu teorijsku knjigu i održali niz predavanja o mogućnostima neoplasticizma da se integriše sa životom. Maljeviča i Mondriana predstavljala je završetak procesa koji je započeo s impresionizmom i Sezanovim teorijama: u potpunosti je ostvarena ideja o slici kosmičkom uni-verzumu koja ima sopstvene zakone izgradnje i načela razvoja. Oko njih su se pored slikara i skulptora (Bart van der Lek. De Stijl se prirodno ugasio. boja je poletnija i radosnija. RITAM je noseća struktura slike. Vantongerlo. 48 . crne linije su nestale. U Americi njegove slike dobijaju na vedrosti i svežini. Oni su uspeli da ideje De Stijla i neoplasticizma prenesu u tipografiju. automobilčićima i sl. naročito na nemački Bauhaus. De Stijl je izvršio veliki uticaj na mnoge umetnike u Evropi. Umetnost će iščeznuti u masi kada život sam dobije u uravnoteženosti". u stvari jedna prostorno opredmećena Mondrianova slika. pravougaone trake uže. a Mondrian je nastavio da produbljuje svoje slikarstvo univerzalnih harmonija. sa kružićima koji podsećaju na svetla velegrada (Brodvej bugi-vugi. ritam življi. Slika nastala na temeljima muzike. neophodna je orijentacija ka univerzalnom postavljanju i rešavanju pritisaka prirode. Prvi put slikarstvo je dokazalo da može bez predmeta. Kad je izbio drugi svetski rat. 1917. Viktori bugi-vugi). Posle Van Dusburgove smrti 1931. Ovu sliku porede sa velegradom u perspektivi iz vazduha. enterijer i arhitekturu. pre svega JAZZa. nezavisno od spoljašnje stvarnosti. jer je ostao bez idejnog vođe i animatora. Vils i drugi). Tada nećemo neophodno imati slike i skulpture. otišao je za Njujork u kome se okupila velika grupa evropskih slikara i pisaca koji su izbegli ispred nacizma. o čemu ubedljivo govori Ritfeldova Šreder-haus u Utrehtu. Bespredmetna umetnost Kandinskog. svedeno na one sile koje je samo proizvelo.

Vizuelne umetnosti i arhitekturu trebalo je proučavati i primenjivati kao srodne aktivnosti.kocka–kvadrat. vile i stanovi profesora. Učenik prvenstveno mora da savlada zanat. godine osnovao arhitekt Gropius. od strane nacističkih vlasti. vajarstvo. Skulptura je postala mobilna. Amerikanac Lajonel Fajninger.. radionice. Spektar sa dva središta: krug i kvadrat.kupa-trougao. uzor im je graditeljstvo gotike. Napravljena je od vrlo sjajno poliranog metala. Moholj-Nadj je postao upravnik novog Bauhausa u Čikagu. VALTER GROPIUS Gradio je novim materijalima kao što su staklo i gvožđe.Delo br. diskutuju… Postojali su razni odseci koji su podrazumevali lepe i primenjene umetnosti: slikarstvo. Preselili su se u Desau jer u Vajmaru nisu imali takve uslove. LASLO MOHOLJI NAĐ Madjarski vajar. zanimali su ga dinamički odnosi formi u prostoru. dobija elektromotor. Uključio je u rad ljude bez arhitektonskog iskustva. slikar. Kroz rešetku se prelama svetlost tako što se ona okreće. 7 – Isprepletani oblici.dinamičkih odnosa.Bauhaus je zatvoren 1933. išli su u radionice. tj. 1925. Kvadrat mora biti u suštini svakog predmeta. . Austrijanac Johan Iten. Kandinski itd. dizajner i fotograf. Uradio je projekat mašine za scenografiju. Medju predavačima bili su Kle. veka treba da se uključi u nove tokove društva i njegove nove potrebe. na jednom mestu su: škola. i 1926. godina u Desau dobijaju prostor i Gropius projektuje školu. Pol Kle. Poput Gaboa. Zainteresovan za sve mogućnosti skulpture. Nisu poštovali određene dogme i principe. HERBERT BAJER Grafički dizajner. mobilna skulptura. Lepo je ono što je funkcionalno! Divili su se umetnosti gotike. novi principi. Bavio se pitanjima spektra. Inače u Bauhausu nema skulpture. obradu stakla…Ova struktura pruzeta je u mnogim školama u Evropi. svi su zajedno 24h. razmenjujući ideje. a drugi formu u ateljeu. Imao je viziju kako umetnost 20. 49 .BAUHAUS Školu je u Vajmaru 1919. Vajar koristi predmete u sekundarnoj funkciji. Na naslovnoj stranici Manifesta je katedrala.Tri savršene forme su lopta–krug. nakon čega su se i mnogi umetnici preselili u SAD. boju zamenjuje svetlošću. Mašina za scenografiju je proizvodila i zvuk. 1937. Kakva boja i kog spektra odgovara kojoj površini. pitanjima boja. Ideja Bauhausa je bila školovanje stručnjaka za pravljenje predmeta za industrijsku proizvodnju. Postojala su dva paralelna kursa od kojih je jedan proučavao materijale i tehnike. internat. Osnovni cilj bio je podučavanje dizajna prilagodjenog mašinskoj proizvodnji. keramiku. već studije statičko. tapiseriju.. prvenstveno slikare bez dobre reputacije: Kandinski . Njen cilj je bio ujedinjavanje umetničkih disciplina. Oskar Šlemer i drugi predavači i profesori.

pejzaž. cene…Pokrenuli su mnoge ideje.Kvadrat – Proučavao je odnose i intezitete boja. bio je violinista. funkcije.). a Čikago je postao najznačajniji umetnički centar. ostali su i do danas nezamenjivi. sagledavaju sve potrebe. godine.tih. otvorio je novi pristup u oblikovanju u svim disciplinama koje su uključene u stvaranje jedne kuće. svesno ih redukuju.Jesen u selu – Niz kuća koje evociraju uspomenu na jesen. Danas postoji obnovljen. Ne razmišlja da li je apstraktno ili figurativno. kuće i drveće.. 50 . ne uklapa se u sistem prirode. potpuna sloboda. godine.. a žena mu je bila pijanistkinja. nije samo tekst u centru pažnje. Jednostavna štampa bez mnogo boja. doživljava se kao jedan sistem. a ne intelektualne i literarne zamisli. 1911. Mnogi umetnici su odlazili u Čikago sredinom 30. knjige . Najcelovitiji sistem. U početku je radio bakroreze koji su podsećali na nemačku renesansu. širio se uticaj po celom svetu. U Kleovom delu. Svoje iskustvo je preneo u SAD. kataloge. Gropius ga poziva da predaje na Bauhausu. slobodni naučnici koji sami grade fantaziju. Studirao je u Minhenu kod Franc Fon Štuka. poznavao je i kubizam. . materijale. . Učestvovali su i drugi umetnici:Rusi. Izdavali su i časopis sve do 1933.. ponovo okupljeni stvorili su novi Bauhaus. Neki proizvodi su večni. stilizacija i geometrizacija. . jer imaju jesenje boje. TOTAL DIZAJN.Genije – je greška u univerzumu. Dubok uticaj Delonea i orfizma (boja je slika).. Koristio je i radove dece. Kle je stvaralački čin posmatrao kao magično iskustvo u kojem je umetnik uspeo da sjedini unutarnju viziju sa spoljašnjim vizijom sveta. održava letnje seminare i pripada svetskom vrhu. prepuštajući da ga olovka ili četkca vodi. sajamske štandove. POL KLE Rođen je u Švajcarskoj. a onda bi njegovo svesno iskustvo ulazilo da završi sliku.. ovo je jedna od prvih škola sa časovima fotografije. 1920. Naziv je deo slike kao celine. Njegove slike odišu treperavom energijom koja pre izgleda organska nego geometrijska. Fotografija je vrlo važna. Radili su projekte za izložbe. sa Makeom putuje u Tunis gde su ga. Kle. stranica deluje kao forma. Profesori su objavljivali svoje teorijske tekstove. jer ona stvaraju dela bez presije. Počeo je da crta kao dete.Pun mesec – 1914. potiče iz muzičke porodice. Mnogo su izlagali i pripremali različite publikacije. ali raspoređeno na drugačiji način. sliva koja idu vertikalno. Koristi i boje i ritmove da evocira određene sadržaje. svetski rat i opet ponovo oživeo kada je počela obnova. JOZEF ALBERS . nepoštujući nikakve standarde i kanone.Analiza koja boja ide uz koju formu i koji se efekat postiže. ceo list je komponovan kao celina. dok se ne bi pojavila neka predstava. Bauhaus je imao širok i značajan uticaj na sve oblasti dizajna danas. kao i Delacroixa dojmili boje i prozračnost atmosfere. Jeftin način oblikovanja. Bauhaus je preživeo i Hitlera i 2. za razliku od dadaista i nadrealista. Mohonji. Paralelno sa slovima mnogo se koriste i grafički elementi. efekte su predstavljae vizuelne forme. Na kontrastu se dobija osećaj prostora. Nađ i drugi objavili su svoja teorijska razmišljanja.. Njihove ideje se i danas mogu koristiti (odnos horizontala i vertikala. Lomio se između muzike i likovne umetnosti. Dečji crteži lebde u neodredjenom prostoru komponovanom od suptilnih harmonija boje i svetlosti koje doprinose misteriji. članovi DE STILA. učestvuje na izložbi Plavog Jahača.

Prihvata i način rada poentilista.. već zato što ono nudi otvoreno polje komunikacije. Kle ima doživljaj zvuka kao i Kandinski...Pastorala – ritmovi – pejzaž. pastele. Stari zvuk Svetlost i još mnogo toga – Zahteva od posmatrača da se uključi u igru. Proučavao je staro pismo.. veka. Umetnik može da se izražava u svemu što mu dođe pod ruku.ak godina.Stari zvuk – Magičan kvadrat. Vizuelizuje Šenbergovu deseto – tonsku lestvicu. Svetlost 51 . da prihvati i učestvuje u rešavanju rebusa. Usvojio je i neke ideje kubista – geometrizacija. ali za harmoniju boja. . Želi da pokaže zvučni ton njegove slike. Različite civilizacije. Kle je izuzetno plodan. materijale i podloge. nailazi ciklus po principu šahovskih polja i magičnog kvadrata. Često je radio dela malog formata. ne samo zbog komunikacije dvoje ljudi. Bojena polja mogu davati isti zbir. slojevi. Radio akvarele. menjao tehnike. kao da je gledano arheološkom sondom. Zainteresovan za proučavanje pisma. svaka strana isti zbir. takva skala boja koja daje harmoniski zvuk. radio je 20. U Bauhausu je vodio tapiseriju. što je ključno za čovekovu civilizaciju. pismo to prevazilazi. lesonitu.. crvenu i žutu. ne ograničava ga materijal. drevno iskustvo – u trakama su saopštavali određene poruke. Pri vrhu je horizont i traka neba. na staklu. čije znakove predstavljaju vizuelne predstave kojima se može preneti poruka prepoznatljiva i za čoveka 20. god. već samo koristi plavu. ne stavlja boje jednu porde druge. Neki su mislili da je to po ugledu na šah. 1923-24. Kle je voleo igre. naročito dečije koje podrazumevaju vizuelne predstave.

označava prostorne oblike nastale presecanjem zrakova odbijenih sa različitih predmeta. a zatim Magareći rep. Larionov i N. Iako je Marinetijev Manifest futurizma iz 1909. on je prošao kroz neobične metamorfoze. bez onog angažovanog stava prema umetnosti i svetu koji je imao neoprimitivizam. Lučizam je odigrao značajnu ulogu u avangardnim pokretima Rusije. jabuke i flaše. Pripremljen u Magarećem repu. to se moglo videti na ruskim ikonama i delima folklorne umetnosti. želeo je da preobrazi svet i učini ga boljim. Oko njih se stvaraju dve grupe: prva Pub karo. futurizam se u Rusiji razvijao potpuno nezavisno od italijanskog iskustva.Devojka na ulici – usvojio stavove futurista. Van Goga. kišu i travu u proleće. objavio Manifest lučizma i za svoje ideje pridobio Nataliju Gončarovu. Mihail Larionov.futurizam ili budetljanstvo . predmeti gube svoj primarni realistički izgled pa se zbog toga njihova projekcija na platnu izražava nizom slobodnih formi. stoji u Manifestu. .RUSKA AVANGARDA Oko časopisa Svet umetnosti (Mir iskustva) okupio se niz mladih ruskih intelektualaca –slikara. Gogena. možda je to i od njih video). naročito u genezi ruskog konstruktivizma. arhitekata. NATALIJA GONČAROVA Zelena i žuta šuma – Ima bojeni ritam. duh. otvorenijim prema budućnosti koju je futuristička vizija videla u pobedi mašine i u oslobođenju svih čovekovih energija.. kasnije i za sve „leve tendencije s" u godinama Revolucije. od kubofuturizma do suprematizma i konstruktivizma i postao sinonim za napredne i neformalne pokrete. Slikar više nije smeo da slika pitome ravnice i olujne oblake. Usled takvog zračenja. engleski moderan stil. Lučizam je stroga teorija koja stremi čistom sli karstvu. Naglašene linije sila (svetla). koji je 1913. pisaca.bio je u tom pogledu daleko određeniji. modernijim. praksa i slikarstvo Sveta umetnosti nisu prestali da postoje Novi naraštaj predvode M. Intenzivan kolorit. u mnogo čemu hermetična. Linije svetla. francuske kubiste. pokret koji je buknuo kad i lučizam .Svetlost ulice – apstraktno komponovano delo. ali on nije odlučno prekinuo vezu s predmetom i realnim svetom. Usvojio multicipaciju oblika da bi dočarao njihovo kretanje. Ruskoj javnosti oni su prikazivali i tumačili Sezana. mitove i bajke -morao je da se usmeri ka modernom načinu života. čisto bojene površine (kao fovisti). MIHAIL LARIONOV . Lučizam je u prvi plan postavio objekt koji emituje zrake zbog čega je njegova percepcija relativna jer se vizuelno primanje egzaktnih podataka svodi na zbir svetlosnih odblesaka koji dopiru do posmatračevih očiju. bečku secesiju. Ruski futurizam se borio protiv buržoaske kulture i malograđanskog ukusa. „Stil rajonističkog slikarstva. 52 .. tehnička i tehnološka. Lučizam je i kao pokret i kao teoriju stvorio osnivač Magarećeg repa i jedan od glavnih animatora ruske avangarde. kompozitora. on nije odbacio već na nov način preformulisao tipove mimetizma. Insistirao je na dekorativnosti i intenzivnom koloritu. Pojavljuju se slova na slici (to su upotrebljavali i Pikaso i Brak. on je prezirao prošlost i kanone u ljudskim odnosima. zračenja. Međutim. lučizam (rajonizam) i futurizam. Gončarova. od mah preveden i objavljen u ruskim novinama. Pošto je časopis ugašen.

Tada je započela istorija suprematizma kao pokreta. ali pod njim on ne podrazumeva emociju. već ono što je u stvarnosti. Kad te forme oboji u plavo. Kako je kretanje beskonačno.prvo statičnu. U njima uzbuđenje dostiže stanje predstave i razvija se do suda ili mišljenja pomoću kojih se svet pojava realizuje u svesti. Maljevič nije odbacio predmet zato što je verovao da se bez. našom predstavom. jer predstavljaju idealno sredstvo: to su forme duha.KAZIMIR MALJEVIČ Dok je Kandinski u Minhenu radio na organizaciji izložbi Plavog jahača. u njemu dolazi do stvaranja novih energijskih sklopova koji modifikuju formu i menjaju obojenost. jer je Kandinski u godinama do prvog rata. što je na neki način blisko linijama sile koje smo upoznali kod futurista. Već 1913. već najvišu snagu u unutrašnjem čovekovom biću . iskustva. Drugi stupanj su misli. imaju sopstvenu funkciju . a ubrzo i sliku Crni kvadrat na beloj osnovi. Maljevič je naslikao Beli kvadrat na belom. senzibilitet. on se razvijao brzo i sticao pristalice među mladima. već zato što je bio nepoverljiv prema realnom svetu uopšte. krug i trougao . „Crni kvadrat je ustanovio energiju koju sam uveo kao petu dimenziju u umetnosti". Sistem je izgrađen u vremenu i prostoru. pokreće. kad su on. vremena i prostora". iza njene spoljne opne. još uvek predviđao jedan tip slike . sklonosti: to je pre filozofski bojeni sistem shvatanja novih ostvarenja mojih zamisli kao sredstva saznanja". Maljevič je uradio skice. Petu dimenziju u crnom kvadratu treba shvatiti kao metafizičku metaforu čije je značenje u apsolutnoj nepredmetnosti. organizuje kao nove semantičke celine. i umetnik se mora osloboditi tog guranja i slaganja kulisa kako bi došao do prave istine. logično. pravougaonik. u uzbuđenju koje umetnost mora da otelotvori.kvadrat. lični doživljaj. Maljevič je radikalniji od Kandinskog. Ta dva stanja. predmetni i istorijski aspekt i slikarstvo je svedeno na odnose koje je u stanju samo da proizvede u obliku plastične i koherentne celine. već s one strane. na poslednjoj futurističkoj izložbi. Osnovne geometrijske forme . s kojima se ne može izraziti stvarnost. drugo dinamičnu . koju je prvi put izložio 1915.u kojoj je izražen utisak iz spoljne prirode. ali on nije slikarstvo u onom smislu kako ga poznajemo u tradiciji. u avangardnim pokretima Rusije vodeću ulogu igrao je Kazimir Maljevič.zasniva se na predstavi beskonačnog u kome se kreću određene forme koje se mogu otkriti pomoću energije (ekonomije) crnog i belog. stvarnost je zatvorena prividom. neminovno. Uzbuđenje je presudan stav u Maljevičevoj teoriji. Zato on kaže: „Suprematističko bojeno mišljenje pokazalo je da volja može ispoljiti svoj stvaralački sistem onda kada umetnik ukine predmet kao slikarsku osnovu. Na njegovo stvaralaštvo presudno su uticali kubizam i rusko budetljanstvo. Kručonih i Matjušin stvorili prvu futurističku operu Pobeda nad suncem. uzbuđenje i misao. nadlične i univerzalne. sliku koja je 53 . Posle revolucije. što znači da forma nije ništa drugo do energija koja boji svoje kretanje. i u vizuelnom i filozofskom smislu. Maljevič im menja energiju. „nešto čisto.njega može stvoriti slika.uzete su prirodno. a sam Maljevič je napisao niz značajnih studija u kojima je teorijski i filozofski produbio svoja shvatanja. Suprematistički sistem . žuto. bez oznake broja. koja nije ni predmet ni u predmetu. crveno ili zeleno.uzbuđenje je temelj i poreklo života. Suprematizam je imao svoju slikarsku praksu. nezavisno od bilo kakve estetske lepote.ali su logično povezana tako da obrazuju beskonačni duhovni svet koji teži savršenstvu i u kome nastaje umetnost suprematizma. Kod Maljeviča je ukinut svaki prirodni. u nevidljivom. nesvesno. Prema njegovom mišljenju.impresija .

drugi nivo (piramida) za mesec dana. Urađeni od lima. cilindar za nedelju dana. tj.2.Spomenik trećoj internacionali – Delo zamišljeno je da bude visoko oko 400m. U njoj se oslobodio i ranijih formi i bojene energije.utopijska budućnost sveta u kojoj će doći do totalnog oslobođenja čovekove svesti. tipa:danas smo svi srećni. iz slikarske prakse prerastao u filozofski sistem. crveni trougao. beli kvadrat je objavio kraj suprematizma. Ovaj projekat zamišljen je u vreme burnih revolucionarnih dešavanja. dekorisao Vladimir Tatlin.. pokazao je da estetika supermatizma ne mora biti daleko od stvarnosti.)Autor koji je napravio sintezu između Maljevičevog supermatizma i konstruktivizma (Tatljin). . Time su postavljeni temelji estetici osvajanja realnog prostora putem pravih materijala iz koje je izveden čitav konstruktivistički pokret. Revolucija je u početku podržavala revolucionarne ideje – putujuće izložbe vozovima.. razvili su se iz kubizma.. kontrareljefi su nagovestili nov poredak vrednosti.. Beli krug. i 1917. Na vrhu su predviđene radio stanice – za emitovanje parola. 54 . gvožđa. propagandni materijali). Oni su medju prvim potpunim apstrakcijama – predhodnici dadaističkih skulptura Kurta Švitersa. zbog čega je i imao sukob sa Maljevičem. ali i kraj slikarstva . Suprematizam je za njega bio nešto više od umetnosti . Tri suprematistička kvadrata predstavljaju uspostavljanje određenih pogleda na svet i ustrojstvo sveta. spektakle ne trgovima. misao o njoj. ali već je 1930.Beli i crveni – Beli: ostatak ruske carske vojske koja je pokušala da zaustavi prodor revolucije. propagandni plakat.. Čisto i jednostavno grafičko rešenje.Proun (1. partiskim prostorijama. dok je Tatljin bio angažovan najviše od svih. bibliotekma.sliku je zamenila reč. Maljevič je bio na strani revolucije.predstavljala krajnji cilj u razvoju suprematizma: apsolutnu bespredmetnost. EL LISICKI Poigravao se elementima geometrijske apstrakcije. godine zabranjen svaki vid udruživanja – postoji samo jedna umetnost – socrealizam. . Predviđena su dešavanja u kongresnim dvoranama. često bojeni i otvoreni prema prostoru. a loptica. Ovo je militantan. i suprematizam je posle 1920. 30. Zamisao je bila da se donji nivo(kocka) okrene oko sopstvene ose za godinu dana (kao Zemlja). Njegovi slikani reljefi i kontrareljefi urađeni između 1913. uz pomoć mladog Aleksandra Rodčenka i Georgija Jakulova.Umetnici su dali snažan pečat novoj vlasti (plakati. . Dva pola istog naroda sukobljavaju se u građanskom ratu. godišnjicu ulaska u zimski dvorac. uticaj Pikasovih kolaža u skulpturi. . Svaki od spratova (prostora) ima određenu funkciju – jasna društvena uloga.3. jer je beli kvadrat postao znak čistote čovekovog stvaralačkog života. ali je bio po strani dešavanja. polulopta na vrhu – za jedan dan. Radio je ilustracije za knjigu Majakovskog: Ledi Marš VLADIMIR TATLJIN Osnivač ruskog konstruktivizma.. s perspektivnim iluzijama.20. Kafe Pitoresk je 1917. Došavši u središte suprematističkog univerzuma. stakla i drveta.Maketa – (za spomenik trećoj internacionali) – čelična konstrukcija drži forme od stakla.

. Gabo napušta Rusiju i u Berlinu. 1916. koji su se borili za opstanak nezavisnog umetnika. Britaniji nastavlja da razvija svoje ideje u konstrukcijama napravljenim od stakla. čemu su se usprotivili Naum Gabo i Pevsner. plastike i metala.RODČENKO Pod uticajem Maljeviča. radio je sa Tatljinom. Tatlin i grupa oko njega insistirali su na tome da umetnost mora da služi revoluciji. okrenuo se ideji (kao Tatljin) da umetnik mora da služi revoluciji praktičnom primenom svoje umetnosti u gradjevinarstvu. arhitekturi. Od 1920. Parizu i V. NAUM GABO 1915. 1920. i napisali Realistički manifest. počeo je da radi seriju glava i celih figura od komada kartona ili tankog lima. ANTOAN PEVSNER Brat Nauma Gaboa 55 . undustrijskom dizajnu..

Portret Silvije fon Halten – Ona je bila kritičar i to vrlo angažovana u raskrinkivanju svih ružnih afera – prsti su joj kao kandže. fovizam.Karneval – Pijanstveo i transformacija ljudi koji piju. . on se povlači u malo mesto i radi u ilegali. iskidan.Smrt pesnika Anice – kubizam. . Vraća se Direru i Grinevaldu (gotici) – sve definiše linijom. detaljne. Hartlaub. .Prevaspitanje Toma – Oficiri koji maltretiraju madiće u luci gde je i Gros bio. . Magični realizam – oblik prestavljanja koji poprima atmosferu fantastičnog. sa dolaskom Hitlera na vlast beži u Ameriku 1932. oživljena je neka vrsta naturalizma (Lajbl). jer su svakodnevni predmeti prikazani s neočekivanom i preterano detaljnom otvorenošću. ali samo nekoliko dana nakon toga umire. Diks je izvanredan portretista.On predstavlja jedan tip ličnosti (kao kod Engra:Bankar) i prevazilazi Silvijin portret. svetskog rata vraća u Nemačku. Bekmana i Diksa. vraća se tradiciji. OTO DIKS Uticaj nemačke gotike. 56 . Njegova lična iskustva iz rata i bolnice ostavila su su žestok utisak. ekspresionizamGros je zapamćen po odličnim grafikama i ciklusu ''Ecce homo'' . nervozan. jako važna linija. Deluje pomalo kao ikona. da bi opisao dela Grosa. On se odmah posle 2.Autoportret sa cvetom – On kritikuje ali sa željom da se obnovi i uzdigne nemački duh. ponekad groteske.Otac i majka – Depresivan pogled. GEORG GROS Najpoznatiji po svojim crtežima perom i tušem koji su predstavljali satirične prikaze nemačke nacije tokom i posle I svetskog rata. Gros je javno eksponiran i prvi napušta Nemačku. Njegov crtež je vrlo važan. preuveličane ruke. vidi se svaki konac. on na neumoljiv način prikazuje svu tragediju mukotrpnog rada – depresivan pogled na život. ali on je umoran i radi pejzaže o megalopolisu na melanholičan i depresivan način. Lica su kao maske. satirične slike i crteži. izrazito realističke. . Za opisivanje dela ovih umetnika korišćen je i termin magični realizam.Priča o mornaru Mileru – Vraća se folkloru. kao dečiji crtež. Na ekspresivan način deformiše njeno telo. . svaka dlaka. koji izražavaju razočaranje i predstavljaju formu socijalnog realizma. i očekivalo se da će kao veliki levičar i satiričar i u Americi nastaviti istu karijeru. Glavne odlike su jasne. On govori cretžom. direktor Kunsthalea u Minhenu. Ovde je opet.NEMAČKO SLIKARSTVO NOVE OBJEKTIVNOSTI Nova objektivnost je termin koji je 1923. Oto Diks je bio profesor u Frankfurtu i po dolasku Hitlera. skovao G. ništa se ne može prećutati. F. govori neposredno i jasno kritički. kubizma i dade. agresivni su.

čovekovo samomučenje. neodlučnost. a dete označava sloboda u krilu. Levo krilo: Sadizam.Središnji pano . čovekovo mučenje drugih. tvrda jaka kontura. 57 . Munchov uticaj.MAKS BEKMAN Privlačilo ga je nemačko i nizozemsko slikarstvo rane renesanse. Kralj i kraljica na čamcu sa detetom i njihovim dželatom. Kralj je okrenut leđima.Autoportret – Stisnute usne. on je posmatrač. -Odlazak – Triptih .alegorija putovanja. Desno: Izjalovljenost. nosi svoj leš (svoje grehe). . kao i holandski slikari XVIII veka. Sredina: Kralj i kraljica su se oslobodili.

Sam termin DADA nije bio strogo ograničen na sam naziv grupe – više je predstavljao simbol otpora. dada je pronalazila specifična i nova sredstva kojima je izrazila svoju destrukciju. Vrlo često svesno su organizovali skandale (crnački bubnjevi.ona je rušila i ismevala sve – buržoaziju.. jer “ne želi da ostvari nov odnos. Ljubljanu – konačno se stacionira u Parizu i tu se i završava. zatim u Španiju.poticalo od kubista preko futurista 3. recitovali nemogući stihovi i izlagala provokativna dela. Oni su se protivili svakom organizovanom programu u umetnostima. ilustracije po zidovima). godine u kome su se pojavile. čak i Beograd. fotomontaže.. samu umetnost. simltanost. Redimedi. asamblaži. paradoks je bio osnovni postulat. iz depresije.. proizašla je nova pojava – antiumetnost – pokušaj da se na svet i društvenu situaciju reaguje neumetničkim sredstvima i na neumetnički način – revoltom i destrukcijom.poticao od fututrista 2. konformizma svake vrste . jer po prvi put se američka scena uključuje u umetničke tokove – odatle se širi u Nemačku. “Dadaizam je stvorio prvi svetski rat.i političkog i opšteg. ali sam čin stvaranja – to je cilj (u tom smislu nije antiumetnost).. I u tome nisu imali milosti. logiku u nihilizam. Hans Arp. Dadaizam je uzeo oblik nasilja u reakciji na rat. u kome se izvodila crnačka i ruska muzika. Sa neverovatnom imaginacijom. Dada je bila bitna kao stanje duha vise nego kao stil i pokret. jedan veliki rušilački negativan posao: pomesti. smisao u apsurd. Dadisti su bili međusobno vrlo različiti. pevale francuske i holandske pesme. Osnovali su ga : Tristan Tzara (pesnik). Češku (Prag). Ruga se svim vrednostima građanskog kapitalističkog društva. Ono je prvo i pravo medjunarodno bratstvo. gradjanski ukus. 58 . a predmet ismevanja je malograđanština. Zagreb. uznemirenosti i straha koji su zahvatili mlade intelektualce u Evropi. jer umetničko delo moguće je realizovati u bilo kom trenutku od strane bilo koje ličnosti. ne samo ilustracije.. očistiti». najrazličitiji eksperimenti. nije htela da gradi nikakav stil ni da stvara bilo kakvu teoriju. scena. Ne odriču postojanje stvaralaštva (umetnosti). ''Treba obaviti. ali se zalažu za demistifikaciju tog završnog umetničkog projekta – smatrali su da je sve to podložno propadanju. sa I svetskim ratom. brutism (buka). tradiciju. Čemu stvarati nova umetnička dela ako ih ratovi stalno iznova ruše? Dadaizam je suočen sa takvom moralnom krizom da odlučuje da drugačije deluje. mehanomorfoze. slučaj. Marsel Janko. koji je značio raskid sa starim svetom. apsurdne mašine. koji su za pokret pronašli i pogodno ime. Članovi njene grupe su se oslobodili svega sto je bilo pre njih.DADAIZAM 1914. ipak su tri činioca uobličavali njihove kreativne napore: 1.. Zato se o Dadaizmu govori i kao o “negativnoj avangardi”. vrištanje ( Kabare Volter)) što je izazivalo veliko negodovanje u javnosti. oblici vizuelne poezije. Ta intelektualna pobuna koja je slučajno dobila ime DADA. ime bez ikakvog značenja i smisla. Jedan dogadjaj je izuzetno značajan: osnivanje Kabare Volter u Cirihu 1916. telesne akcije-sve je to trebalo da afirmiše novu svest koja je sa ironijom i cinizmom pretvorila slobodu u anarhiju. poezija. kaže Tristan Tzara. demistifikacija umetničkog dela. senzacionalna tipografija.. pevanje. Dadizam je antiumetnost.” (Dišan). kombinacija različitih umetnosti (muzika. Oni se zalažu za primitivizam. Krajnje jasan revolt u odnosu na sve institucije društva. već da pokaže kako nije moguć bilo kakav odnos izmedju umetnosti i društva’’ (Argan). Organizuju večeri posvećene određenim temama. Dada bi se mogla prevesti kao drveni konjić za ljuljanje ili dečije tepanje. već i literarni radovi. kolaži. Koncept DADE je nešto potpuno drugačije – svesno zalaganje za APSURD.dominatan princip DADAISTI U CIRIHU Ciriška grupa DADA osnovala je časopis ''DER DADA'' 1918. ali pre svega je reč bez ikakvog smisla.

apstrakcija kojoj se posle okrenuo se zasnivala na prirodi i živim organskim oblicima.. je spalio. Sve svoje slike do 1915. ali pošto se nije slagao sa formalnim obrazovanjem odlazi da slika po švajcarskim selima. radi kolaže od spontano pocepanih pravougaonih komada papira. Arp insisted that his sculpture was 'concrete' rather than 'abstract'. Želeci da radi organsku apstrakciju sa slikarstva je prešao na kolaž. and a mural relief for the UNESCO Building in Paris in 1958. insekte.Svesno su insistirali na određenoj agresivnosti. Privukao ga je Kandinski. egzotično povrće. At a time when he began to turn towards full 3-D sculptures. Od 1916-1917.. Švajcarski pejzaž je ostavio trajan utisak na njega. “Proporcije i boje zavise samo od slučaja”.) i skulpturu. a zatim naizmenično na reljef (tanki slojevi drveta čiji su oblici nagoveštavali bilje. Za njega su slike realnosti bez značenja. HANS ARP Studirao je slikarstvo i poeziju. "Arp visited the USA in 1949 and 1950.oblik bi sugeriosao neki predmet i tako reljefu daje ime. as he put it. Radi motive iz prirode (lišće. -Pupak. predlagali su da se poruše sve institucije društva . Eksperimentisao je geometrijskom apstrakcijom baziranom na kubizmu. since it occupied space. and completed a monumental wood and metal relief for Harvard University. and that art was a natural generation of form: 'a fruit that grows in man'.) kao apstrakcije. 59 . -Torzo-Planina sto sidro pupak Radi i murale za enterijere kafića. akademije su bile prve na udaru. Tako bi mu svaki krug postojao pupak bez obzira na kontekst. He won the international prize for sculpture at the Venice Biennale in 1954.

Godine 1911. Neka vrsta grafema – određenih grafičkih znakova. . ali se od njih razlikuje jer zadržava ciničan stav prema 60 Akt koji silazi niz stepenice . dendi u krilu dadista – to ga nije sprečilo da formuliše interesantne ideje koje se baziraju na mašinskoj tehnici. pojavljuje se na slici pored naziva. Umetnost je za njega ideja. odluka.Parada ljubavnika – Dve mašine kao dečak i devojčica.U dadaističkom pokretu Marsel Dišan je bio najneobičnija ličnost. . potpuno obične predmete. Slova su namerno izvođena dečijim rukopisom. Pikabia i Man Rej. U suštini pripada kubizmu. razvije. da bi od njih napravio umetničko delo. ideolog slučaja i propovednik apsolutne slobode u delovanju. a ne završeno delo.Dete karburator – Uvodi vrlo zanimljive ideje. Kontradiktoran i zagonetan kao čovek. hobi – skupljanje automobila. i 1912.Žena od šibica – Koristio je šibice i ukosnice . pripadnik bogate kubanske porodice. fotograf. nema jedinstva prostora. Dadisti u sliku unose materijale koji po svojoj prirodi nikada nisu pripadali umetničkom stvaranju – sa njima oni postaju ravnopravni sa bojom. mada koristi multiplikovanje forme (futurizam) – da bi dočarao kretanje. obično su nazivi slika stajali van slike. proces. parodira. uz podršku Alfreda Štiglica i njegove Galerija 291.Portret kao fotografska kamera – Portret čuvenog američkog fotografa Alfreda Štiglica (pionira umetničke fotografije). Dete Portret MAN REJ Američki slikar. koncept..DADAISTI U NJUJORKU Ideja DADE u Americi su razvili Dišan. Stalno putuje po svetu. MARSEL DIŠAN . a u stvari ništa ne znače. sklon neočekivanim postupcima. namerno koristi jezik prošlosti stavljajući Portre odrednice prostora: koristi natpise u slikama. Koristio je i poznate predmete. ali i neke koje samo asociraju na Parada mašinski svet. ali on obavezno stavlja na slike. fiksira. Imamo sukob. . mada su njegovi projekti prevazišli dadinu teoriju i praksu. on je stvorio izuzetan ciklus slika kome pripadaju sledeće tri: -Akt koji silazi niz stepenice – slika koja je izazvala skandal. Pronašao je foto-tehniku (bez fotoaparata) rajograf – fotogram. Koristi različite predmete (transparentne – kako bi svetlost samo delimično prošla kroz njih). FRENSIS PIKABIJA Poreklom Kubanac. Preparirani papir osvetli. ulazi u svet umetnosti na velika vrata. on se ruga. Neki su smatrali da je dadizam konačan kraj umetnosti. režiser. . Prostor je nedefinisan. Mašinska estetika.. Preterano je agresivna.

Posle se posvetio igranju šaha Koristi je razne pseudonime. staklo uvek je drugačije. . Prilikom transporta u jednu galeriju u Filadelfiji (gde se i sad nalazi) staklo je puklo.ove tri slike su izrazile duh vremena koji je zaokupljen konstrukcijom. konceptualnih skica. taoizmu i starim knjigama. on je rekao “Odlično. razlike su velike. kaže Dišan. ašov. prepravljani. Dišan je često prestajao da radi. 61 .Veliko staklo . u galeriju uneo stalak za sušenje boca.Trag znatnog dela op arta. predmet koji je punim izborom uzdignut do vrednoati umetničkog dela.Tum (Tu m') – Njegova poslednja slika uradjena za Ketrin Drejer. kao što je slučaj s reprodukcijom Mona Lize. na njemu se uvek ogledaju određene pojave. '' Od funkcije predmeta zavisi karakter redi-meda : oni mogu biti magični. godine potpuno odbacuje sliku na platnu. brzinom i četvrtom dimenzijom. U tom duhu je montirao točak od bicikla na kuhinjsku stolicu. Umetnost je odluka. Komunikacija počinje tako sto Nevestina “kružna imaginacija” oslobadja “ljubavni gasolin” koji pokreće Neženjinu čžznju . jer je u njoj uvek prisutna estetička dimenzija i uvodi novine u skulpturu – mobil skulpturu koja se fizički kreće i redi-med. Kad su mu javili ovu vest. pošto Dišan zadržava ironičan i ciničan stav prema mašini. alhemiji. brkove i ispisao pet slova. a ponekad se krio i iza ženskog izgleda. Ova slika. On silazi u muškaste kalupe i preko njih se pretvara u jedno složeno kretanje koje iz Neženje prelazi u Nevestu i vraća se nazad. kombinovani. Mada u multiplikaciji forme postoji sličnost s futuristima. Gore je nevesta. potpisao jedan pisoar kao Ričard Mut. dole je neženja podveden njoj. jezičkih zagonetki.Cenio je tu slučajnost. Dišan je uzeo gotov predmet (redi-med) i proglasio ga umetničkim delom..složena mašina sastavljena iz dva dela – Nevesta (gore) i Neženje (dole). .izvedena kao i ostale dve u boji drveta kako bi se ukinula asocijacija na realnu boju i lokalni ton -Nevesta . slobodna.. '' Redi-med je. poznatog američkog kolekcionara. nesrećni. 1913. apsurdnih mašina i projakata medju kojima je i Veliko staklo. tj.mašinama. kojoj je Dišan nacrtao bradu. pokretom. konačno je gotovo!”. ali je i pored toga ostavio veliki broj redi-meda. Kasnije u jednom intervjuu rekao je da mu je podsticaj za ovu sliku bila jedna fotografija -Prelaz iz device u nevestu . povlačio se u izolaciju i predavao šahu.

GEORG GROS Inspirise ga je mržnja. zapušače. Ernst je postao glavni utemeljivač onog krila nadrealizma koje je koristilo magijski realizam tj. -MERCBAU. ..DADAISTI U BERLINU Formira se jedna grupa mladih umetnika naglašeno politički angažovana.Dela koja je stvarao nazvana su MERZBILDEN. prepoznatljive oblike.. DADISTI U HANOVERU KURT ŠVITERS Školovao se na drezdenskoj akademiji. -Dobro sklopljeno – takođe koristi predmete kojima daje jedno novo značenje i zove ih MERC (Kommerzbank). žice. Kolaže je radio od otpadaka nadjenih na ulici – kutija cigareta. Prvi put koriste foto kolaže (iz novina.Malo bolestan konj – Koristi isečke iz različitih anatomskih atlasa koje slobodno kombinuje 62 . od koga je tek treći sačuvan u Engleskoj. osnovao je svoju varijantu u Hanoveru pod imenom MERZ.Kolaž – koji predstavlja inžinjera Hartfelba. Pronašao frotaž. gde je pobegao od nacističke invazije. Pošto mu je onemogućen pristup u berlinsku DADU. plakate. Nemačka je u ozbiljnoj krizi posle izgubljenog prvog svetskog rata – vreme velikih inflacija (koriste i novčanice u kolažima). precizno oslikane. je počeo i deset godina gradio stablo neobične arhitektonske forme. Na njega je lepio sve što je pokupio na ulici: otpatke. imale korene u gotičkoj umetnosti Direra. novina.. To je monumentalni asamblaž koji je prolazio kroz tri sprata njegove kuće.delici kolaza. karata. vizit karte. karikature.Ove delo je stradalo u drugom svetskom ratu.slika od različitih materijala Šviters. crtež i akvarel . Grunewalda i Bosha. MERCBILT . Mercbau DADISTI U KELNU Delovala je jedna grupa zahvaljujući Hansu Arpu MAKS ERNST Njegove slike su do prelaska u Pariz 1921. karte.. ali je napravio jos dva. kutije.1919. časopisa) zajedno sa tekstom – slovima.

veličini. godine.metafizički enterijer u kojima razlika i suprotnost izmedju ''slike u slici'' i same slike su dve vrste realnosti koje jedna drugu dovode u pitanje. dadaizmom i nadrealizmom. Metafizika odbacuje ideje avangardnog pokreta. 63 . Kiriko se divi arhitekturi (posebno uređenju rimskih gradova. Egipta). jednu vrstu vidovitosti. tužnog kao mašina'' smešteni u prethodne gradove. zajedno sa Karom. Kiriko je nekoliko godina studirao filozofiju u Minhenu. ne zalaže se za revolucionarne stavove (slika je dvodimenzionalna površina. opusteli renesansi gradovi . otac mu je bio građevinski inženjer i bio je u Grčkoj. Ono bi se moglo definisati kao slikarstvo koje oblikuje od fragmenata stvarnosti nelogičan. 1911-1915.METAFIZIČKO SLIKARSTVO Povezuje romantičarsku fantaziju sa iracionalnim pokretima XX veka. gde de trudi da ostvari iluzionisticki prostor. je opet u Parizu otkad pocinje njegova klasicna faza. prisustvo apsurdne arhitekture. ne postoji deformacija usled prisustva perspektive. slika krojačke lutke (manikine). Radi i kao scenograf. Pokušava da izgradi nešto što je u duhu tradicije. Metafizika – termin Đorđa de Kirika. osnovao metafizičku školu 1917. estetiku. prilagođeno novim potrebama.pomoću geomtrijske sheme i specifične perspektive ostvaruje atmosferu plastične i metafizičke umetnosti. On je. nema informacija o dužini. Tu se vidi uticaj Kantove filozofije i nemačkih filozofa romantičara.Koristi semiotičke grupe simbola (analizira osnovne geometrijske forme). ali želi da je prevaziđe. 2. Kiriko želi da otkrije “meta “– nešto iznad fizike. boravi u Parizu gde dolazi u dodir sa Pikasom (uticaj sintetičkog kubizma) i tadašnjim ekstremističkim likovnim strujama. On ozbiljno analizira program. ne učestvuje u umetničkim promenama. ĐORĐO DE KIRIKO Tokom školovanja je pretrpeo uticaj Arnolda Beklina. Kiriko ima sopstvenu ikonografiju sastavljenu od tri tematska kruga: 1. -Enigma sati –Osnovni uticaj kubizma je geometrizacija. čije je elemente zadržao tokom celog ''metafizickog'' razdoblja. Smatra da je metafizika odvajanje od sveta imitacije. pominje se u njegovim spisima. apsurdan i ironično groteskan likovni svet. Ova škola traje između 1910. Kiriko stoga poznaje antiku. 3. i Franc fon Štuka. podsvest) predskazuju pojavu nadrelizma. Imamo utisak melanholije. Od 1925. Podseća na železničku stanicu. To su ljudi bez očiju i lica ''bizarnog tela. On prihvata realnost. On ide daleko – slikarstvo metafizičke umetnosti zahteva osobitu senzualnost. slika u slici. Metafizičko slikarstvo se od samog početka smatra kao izolovana škola. kao većina pokreta. trascedentalno. i 1920. tu se oslobadja konvencija škole i radi slike koje bizarnom mešavinom elemenata realnosti i irealnosti (san.. Unosi anticke fragmente i motive u sliku. gradi svoj svet).

veka. predmet prošlosti. osniva metafizičko slikarstvo. izgleda kao da je od gume. Ova lutka je izgubila ruke. Svakodnevi geometrizovani predmeti. jer je prekriven velikom senkom. Još dok je bio mobilisan sreće Kirika. Ne zna se kako je organizovan trg . a efekat je bio iznenađenje i nelagodnost. U grafici koristi veliku gradaciju tonova (ima nekoliko desetina mapa). Sa Boconijem i Severinijem inaugurira futurizam u italijanskom slikarstvu. . grafičar i pisac o umetnosti. retko voće. Sama mrtva priroda je alogična. čine zatvoreni sistem. niti se kreće. Proporcije torzoa su pomerene. u vojsci. ima jedno oko (kao kiklop). Taj efekat prihvataju i razrađuju nadrealisti. retko viđeno u Evropi). te je Kiriko bio inspirisan tom idejom. dok je sova zagonetan predmet. prostor se preseca njim.U ovoj fazi konstruktivizma i linearnosti u početku je krut i tvrd. Sve kao da je smešteno na scenu. Tu su i jedra. Ova igra senki je bila interesantna Kiriku – ne drži se predmeta. ima krajnje neuobičajene forme tela. ne znamo šta je iza zida. a kasnije prelazi na jače naglašavanje plastičnih formi i slikovitosti na način ranih italijanskih majstora (ugravirana linija preko debelih slojeva boje).Proročica – Neki italijanski istoričari smatraju da je Kirikov brat imao jednu predstavu u kojoj jedan glumac niti govori. asocira na daleku arheologiju. KARLO KARA Slikar. U pozadini je voz. Senke su nelogične. sa kojim 1917.-Mrtva priroda – 1913. kao senke od table. a senke su previše tvrde.od nekog mekog materijala. to je bilo egzotično. Banane su nešto što pripada prirodi (1913. ali ga napušta posle prvog svetskog rata. kopno ili more? EFEKAT KIRIKO – mešanje stvari koje se u prirodi ne sreću zajedno. ĐORĐO MORANDI Jedan od najvećih italijanskih grafičara 20. 64 . ravnomerno organizovani. Učio na Milanskoj akademiji. Torzo i banane pojavljuje se u arhitekturi sa lukovima. na kojoj kasnije postaje profesor. Lutka drži lenjir i sedi pred jednim arhitektonskim planom. godine.

PARISKA ŠKOLA 1911. Modiljani želi da predstavi svoj doživljaj. iako poseduju izduženost nema groteskne iskrivljenosti. i ekcentričnosti i slabosti. . sa kojim i deli atelje. Želi da upozna dela Van Goga. Vrlo često su to deformisani portreti. Kombinuje tehnike. Odlučili su da sve te pojave nazovu pariska škola. takodje Jevrejin. Taj prostor je mesto druženja. pomaganja. pripada uglednoj dobrostojećoj porodici bankara. ali več početkom XX veka otac bankrotira. svetskog rata. usvaja od Engra i precizni. Mnogo njegovih dela je izgubljeno Njegovi aktovi su najlepši i najčulniji u umetnosti. jevrejin je. dolazi u Pariz gde živi u oskudici. Bio je veoma obrazovan i dosta je putovao. a posebno umetnike koji nisu Francuzi. većina su siromašni.(kod nas isto tako nastaje beogradska škola). aktove. anonimnih. odbačeni. Parisku školu čine različiti autori. sreće se sa Brankusijem. pogotovo što su presečeni. ali najčešće jevreji. AMADEO MODILJANI Najbolji portretista XX veka. Bio je povučen umetnik. Slike i crteži imaju senzitivnu perceptivnost koja precizno uočava personalnosti onoga ko je na slici. Modiljani. unutar čega se interesovao za portrete. ali je bliži italijanskim majstorima. Tu upoznaje modiljanija i Šagala. odnosno oni koji su isključeni. kao i većina umetnika pariske škole. Portretisao je veliki broj svojih prijatelja. Kada je prvi put napustio 65 .Suština Sutinovog ekspresionizma leži u intuitivnoj snazi. . meki crtež koji definiše formu. On ne prihvata ideje kubizma. agresivno upućeni posmatraču. skoro da ne izlazi iz ateljea. U pozadini se vidi uticaj Sezana i u modulaciji – valersko zasićenje. prognani. Termin koji se pojavljuje odmah posle 1. dece. Učelu i Botičeliju. Bavi se i vajarstvom. Umetnici se okupljaju na obali Sene i idu do Sen Mišela.1915. . 1920. Kontrast belih čaršava. godine Modiljani je umro vrlo mlad od tuberkoloze. više se okreće ekspresionistima i neoimpresionistima. kolega. Po dolasku.Pesnik Zborovski – Najuspešnija njegova dela su dela prijatelja. prividno nekontrolisanom potezu četkice. Njegova umetnost bliska je ekspresionistima Kokoški i Noldeu. Odlučio je da dođe u Pariz da sam stvara umetničku karijeru. Služio se postimpresionističkim omedjivanjem prostora i kubističkim ogradjivanjem boje.Akt koji leži – Smatralo se da su ovakvi aktovi neprihvatljivi (naročito ležeći akt).Portret devojke koja sedi – Uticaj japanske umetnosti. Bilo je teško definisati različite pojave koje učestvuju u umetničkoj sceni Pariza. HAIM SUTIN Dolazi iz Rusije. interesuje ga primitivna plastika. te posle njegovog samoubistva ostaje sam sa majkom. . Vidljiv je izlomljen potez. dolazi iz Italije u Pariz već načet tuberkolozom.Figura je stavljena u usko udubljenje obojenog prostora. Četrnaest godina radi u Parizu . plastiku Afrike stare Grčke i ranog srednjeg veka.

Koristi debele slojeve paste.Zeleni violinista – Nema kontinuiteta vremena. bila je presudna za Bejkona. jevrejski kultni broj.Pariz i otišao u provinciju 30.Dečak sa lutkom – Više liči na starca.Autoportret – Kao da slika sa ove strane platna. . odnosa u oblicima – prisutna je namerna naivnost izraza. boji iz tube (vidi se trag). Šagal prihvate ideje kubizma – geometrizacije. Oprobao se i u zidnom slikarstvu i u ilustracijama(La Fontena i Biblije). Vidi se raspeće. fantastičan. Šagal dolazi iz Vitebska. dok se kroz prozor vidi Ajfelova kula. Poetičan. . potiče iz siromašne jevrejske porodice. intenzivan kolorit. radnje.Autoportret sa sedam prstiju – Broj sedam je magičan broj. Snažan kolorit. Autoportret Dečak sa lutkom MARK ŠAGAL Rus. anđeli i proroci – mala priča o smislu sveta.Pad anđela – Insistira na jevrejskim tekstovima. Zeleni violinistsa Suština Šagalove umetnosti je vizija naivne jednostavnosti. Vezan je za rodni grad što se vidi na platnu na kome je i jedan takav motiv (na slici na štafelaju krava lebdi iznad pravoslavne crkve). srodna Rusoovoj. Brojevi uvode pojam vremena. 1910. deformisana je i igračka. međutim. prostora. bojena površina. . Vode poreklo iz srednjevekovnog prikazivanja prvog greha. Eksperimentiše sa fovističkom bojom i kubističkim prostorom. Daje nelogičan osećaj. ogromne ruke. tamo su dolazili Amerikanci i do Sutina dolazi jedan kolekcionar i kupuje sva dela – preko 100 radova. složena psihologija. ali sa sopstvenom poetičnošću. . njega odlikuje snažan kolorit (što nije karakteristika kubista) – kod njegovog slikarstva se govori o ekspresionizmu. predstavljeni su Adam i Eva čija tela izlaze iz jednog para nogu.tih. deformisana figura. svi su očekivali da će postati rabin. teme su ispunjene lirskom fantazijom. ne poštuje lokalni ton. melanholija.U slavu Apolinera – Delo pripada ranoj kubističkoj tradiciji. sečenje planova. kao i većina iz pariske škole. stvarno-nestvarni svet. učmale palanke. putuje u Pariz. . rusko selo. prostor je slobodno kombinovan. 66 . .njegove deluju kao apokaliptične vizije. često koristi herbejske izraze. intenzivna crvena. Bio je vrlo obrazovan. Izraziti je figurativac. Dekadencija.

viziju. kolektivni rad. toka misli koji nije podređen racionalnom rasuđivanju. Nadrealisti su prvo bili komunisti. pesnik. a usavršio dadaističke kolaže. pa se nadrealizam ne razlikuje samo od sredine do sredine. vide izvan stvarnosti i za to koriste određene metode – čak su svesno koristili halucinacije i neka stimulativna sredstva da bi došli do novih otkrića. zahvaljujući iskustvu (za vreme rata radio je kao lekar u bolnici). pa krajem rata su se zalagali za dadaistički anarhizam. Ova tema je postala ravnopravna sa drugim. 67 . Podrazumeva se poznavanje psihoanalize. Nadrealizam se zasniva na: principu automatizma misli. u zamršrnim lavirintima podsvesti. Služi se slikama iz podsvesti ( Frojd kaze da su iznad kontrole svakog razuma ). čak zauzima vodeće mesto – ona potiče još od de Kirika i njegovog metafizičkog slikarstva. Izgubljene generacije mladih. Efekat de Kiriko – drugačije gledanje na stvarnost. ali nikada nije prišao pokretu. već i od umetnika do umetnika. Salvador Dali. anketa. Andre Breton). viđenju sveta na metafizički način. san. Za automatizaciju misli u manifestu se govori kao o “ mislima diktiranim u odsustvu svake kontrole koju bi vršio razum. ali se izdvajaju dva toka: 1)apstraktni. imao je uvid u podsvesnu stranu misli – video je važnost toga da se ljudi oslobode strahova ( psihoanalizom ). izgubili su veru u stvaralaštvo. iskrivljene i fantastično kombinovane u snovima. rad podsvesti je različit kod svakog umetnika. do 1933. Nadrealisti potenciraju: halucinaciju. svetskog rata otišli u Ameriku). tome su se protivili i umetnici. Tridesetih godina glavna nadrealistička publikacija «Minotaur». izvan svake estetske ili moralne preokupacije” Breton. Psihoanaliza je ta koja može doprineti da se umetnikova mašta razvije ukoliko se mozak oslobodi racionalnog. posle rata. Oslobađaju se od malograđanskih tendencija. ali je to internacionalni pokret i ne nastaje svuda iz Dadaizma. Pikaso je tada radio nadrealistički. iznad fizičkog. Andre Mason) preovladjuje “diktat misli” bez kontrole duha 2)naturalisticki ili super realizam ili jos figurativni i metaforički (Iv Tangi. Rasprostranjen je široko po Evropi. Ovo je izrazito individualistički pokret. jer nastaje s druge strane vizuelne stvarnosti. Frojd ističe važnost sna – to su slike podsvesti i pomažu rešavanju bitnih problema ličnosti. godine Andre Breton (inace lekar. Nadrealizam nastaje u Francuskoj i vezuje se za Dadaizam (isti ljudi – Filip Supo. i na principu jednakosti racionalnosti i podsvesti. godine. asamblaže i redi-mede koje je uveo u nove magične kontekste. multidisciplinarni umetnik) napisao je MANIFEST NADREALIZMA koji se pre svega. De Kiriko je insistirao na nadprirodnim elementima. Rene Magrit). već najviši stepen proizvoljnosti. odnosno organski (predstavnici su: Huan Miro. Nadrealizam je otkrio nove stvaralačke metode. Teško je sistematizovati ovaj pokret. kao što su frotaž. odnosi na književnost. ali i u Americi (mnogi umetnici su tokom 2. Iz nadrealizma su potekli neki oblici magičnog realizma i sa druge strane naturalističkog nadrealizma.NADREALIZAM Nadrealizam je avangardni pokret koji traje od 1924. za koje je Pikaso radio korice. ostale su bez poverenja u principe čovečnosti i umetnosti. slučaja i irealnog. Kombinuju prepoznatljive prizore i objekte uzete is prirodnih konteksta. 1924. pošto se insistira na automatizmu misli. Nadrealistička slika ne predstavlja smišljenu i planiranu strukturu.

Različiti predmeti iz različitih konteksta su zajedno.a ne sam slučaj. jer ono kao disciplina ne može pratiti tok misli.posle se papir razvije i zajedno ti crteži daju celinu. kao kad se igla za šivenje i kišobran nađu na stolu za seciranje! Ernstove slike upravo tako deluju. Ispituje sićušne kristalne strukture i ogromna kosmička sazveždja. papir je pao na pod. Slici daje karakter nadrealizma. Slobodna šetnja kroz različite kontekste stvara novi svet – efekat de Kiriko – smelo igranje sa poznatim stvarima koje u ovom kontekstu postaju neprepoznatljiv. On se može uvrstiti u oba toka nadrealizma jer je jednako eksperimentisao u njima. To je bio deo nesvesnog . precizno oslikane. Deli Brankusijevo divljenje za masu. slučajnog. Breton: Slika mora da donese takvo iznenađenje. Torzo bez glave maše životinji. 1925. -Slon sa celebesa – Mehanizovano čudovište koje nosi kravlju glavu iznad čistog belog okovratnika. pa savije papir da se to ne vidi.. grafike. Ne vode se u radu nikakvim moralnim principima. Grunewalda i Bosha. Plodan autor neiscrpne mašte i najveći nadrealistički talenat.. Radio je slike. FROTAŽ tehnika koju je izmislio Ernst. Ti murali su bili primeri organske apstrakcije. keramiku (slobodna forma). Ernst je postao glavni utemeljivač onog krila nadrealizma koje je koristilo magijski realizam tj. Umetnik nacrta nešto. -Ljudska konkrecija.Inspiracija su mu bile Sunce 68 . Prvo modeluje u glini i gipsu pa to prenosi u bronzu i mermer. Slučaj ili igra! Ono što je ranije postojalo kao igra. to se ne može dozvoliti u slikarstvu. Ernst izlaže u Parizu.. ako je automatizam misli dozvoljen u poeziji. otisci prirodnih struktura (Ernst je to koristio u boji). Sa Van Desburgom i Sofi Tober Arp dekorise desetak prostorija kafane L'Abette. Proces slikanja zahteva vreme gde se može pratiti tok misli. posle 1950. da bi zbunio ili razbesneo posmatrača. zatim bi od tih nastalih fleka umetnik na svestan nacin pratio nesvesne skoro automatske asocijacije i povezivao te fleke u celinu i tako dobivao kompoziciju.ARP U NADREALIZMU Od 1924. važna za njegov rad. Imao je veliku strast prema pticama. Za Arpa stvaranje umetničkog dela leži u umetnikovoj motivaciji. mnoge murale. Sama ideja nadrealističkog slikarstva je doživela velike otpore. Uvodi novinu: elemente koje posmatrač može sam da pomera. onda neko drugi nacrta nešto na istom papiru i tako dalje. nastupa sa nadrealistima. Tridesetih se bavi skulputrom. Nadrealisti su više cenili nove tehnike koje su se zasnivale na slučaju. Ernst ga je pritisnuo i na njemu se preslikala struktura drveta – ova metoda omogućava da se sačuvaju novi kvaliteti predmeta.očvršćivanje mase MAKS ERNST Njegove slike su do prelaska u Pariz 1921.. Pronašao frotaž. Važan element je izvor slučaja. sada dobija naziv umetničkog rada. Utiče na Henri Mura. HUAN MIRO Španac iz okoline Barselone.Davao je naslove na osnovu već gotovih dela. imale korene u gotičkoj umetnosti Direra. ilustracije. Breton nadrealizam karakteriše kao konvulzivnu (grčevitu) lepotu. prepoznatljive oblike.

Slika je puna simbola. Miro je tvrdio da nema potpuno apstraktne forme. Deli prostor na dva polja – imaginarni rascep.Deca jedu ribu – poštovao je asocijativnost (riba se prepoznaje. Lovac i plen su izraženi Katalonski pejzaž geometrijskim linijama i oblicima. Jedan element na slici (od mnogih) asocira na prozor (gornji desni ugao) – dovodi nas u zabunu. 2. čudovišta kao iz kutije. ali koristeći simbole organskog sveta. Cenio je svet dečijih radova. Slova. Uspeo je da ostvari novi repertoar znakova i simbola. uglavnom. ANDRE MASON . muzički zapisi. Radi kubistički jedno vreme. jer nema mesta za prozor pošto nema ni prostora. a uzori u savremenicima su mu Matis i Pikaso.1.Mrtva priroda sa starom cipelom. na manjem poetičnijem izrazu”. Elementi Miroovog slikarstva su: fantastican humor kakav su imali Arp i Kle život nestvarnog sveta Odlazi u Holandiju i radi niz holandskih enterijera po starim majstorima. a tu je glavni element stvralaštva. najsloženije i najliriskije kompozicije kada vraća veselost slika iz dvadesetih godina. žive fantazmogorije anamorfnih oblika koji lebde u neodredjenom prostoru. brojevi. 1923-1924 ulazi u oblast fantazije. ali je malo teže naći decu) Nadrealisti su imali spisak dela i autora koje su poštovali. na koje su uticaj imale slike iz Altamire i Gaudijev park «Guell». Obojeni oblici najbliži Arpu. Uticao na američku apstrakciju ekspresionističkih slika. čine izlomljen sistem slike..mural od keramickih pločica. Određeni prepoznatljivi elementi. već postoje forme koje to mogu da budu. Novi elementi: zmijolike forme. . što je nov jezik umetnosti XX veka. Čini jezgro Španije u nadrealizmu. Nema koheretnosti vremena i prostora. dok ne podstakne imaginaciju. Fragmenti figure grade novu celinu.Portret – Dislokacije . kao sto su: simbolisti. ali nisu.. radi na malim gvaševima ''Sazveždja''.Karneval arlekina – Jedna od prvih nadrealističkih slika. 1920-1930 eksperimentisao sa kolažom i asamblažom i stvara čudovisne figure i radi najapstraktnije ostvarenje. spontano prenosi plod imaginacije. Forme prelaze iz jednog u drugi svet. rukopis. Učelo.Srodnost sa Arpom na ovakvim radovima je uglavnom zbog zajedničke ljubavi prema organskim oblicima i sličnom humoru. Za ovaj mural Miro kaze: “Na većem zidu sam težio brutalnom. To su.Noć i Dan. Prva slika iz tog perioda je – Katalonski pejzaž. i boje Španije. jer nema ni prostora. Podsticao je maštu slažući na papir predmete i posmatrajući komunikaciju između njih i njihovih senki. . ali napušta kubizam tražeći vlastiti izraz. Zahteva se novi odnos prema slici. pored Salvador Dali. Na njegovim radovima nema senki. Žuta i narandžasta se spajaju kao jedna talasasta linija. 69 . jer dete ima neposredan odnos. Mason se oslanja na intenzivno slikarstvo. . . sve ima uzor u organskom ili neorganskom svetu i uvek se može otkriti temelj apstraktne ideje Do 1942.duboka reakcija protiv fašista u španskom gradjanskom ratu. Bunjuel. Moro. Prve slike pokazuju uticaj Sezana i Vang Goga posebno.

. Primljen je u nadrealistički pokret posle susreta sa Bretonom. se ženi.Četiri sata sunca – Neka dela se uopšte ne mogu vezati za inspiraciju. Prenosi na platno slobodni tok misli. Radio je TROMPE L'OEIL TENIKOM. on želi da slika ono iza brda.. sreće nadrealiste u Parizu.Kolažna slika. Do tada je već bio formulisao teoriju svog slikarstva: paranoično kriticna: stvaranje vizionarske realnosti od elemenata vizija. Počeo je od fotelje. što se ne vidi i ne poznaje. – Delo stvareno za razne uticaje.. snova. uspomena i psiholoških odnosno patoloških izopačenosti. sto je optička varka u slikarstvu. U njegovoj umetnosti presudno je otkriće Frojda.Kada su ga pitali za razliku između njegovih slika i slika ludaka. -Prilagodjavanje želje. prepuštao se slobodnom izražavanju ne vodeći računa o znanjima i slikarskoj tradiciji. pa kasnije u Ameriku. Nazivi su vezani za svetlost.Fotelja Luj 16. kao sto je Beklin. Samouk.. da bi kasinje spalio sva platna iz tog perioda. Razvoj mu je brz i neverovatan. Nalazi se u delirijumu (paranoičkom) u procesu stvaranja. njegovi snovi. umnožavajuci simbole megalomanije kao paranoik. U Americi doživljava veliko priznanje i vrši veliki uticaj na tamošnje umetnike. a kasnije se interesuje za De Kirika i Karu.. Gradi svet koji nije ni svet života ni sve industrije. vizije i halucinacije. Koristi forme koje se ne vezuju za postojeće. Džejsona Poloka. čak i podstiče taj delirijum. Upoznat sa impresionizmom.Ogroman prostor odredjen horizontom je od Tangija..Tačije: realistično slikarstvo na dvodimenzionalnoj površini proizvodi prividno realno dejstvo prostorne dubine i time iluziju stvarnosti. Masonov atelje je bio pored Moroovog. Minijaturna 70 . HORIZONT je kog Tangija prostor koji spaja prazninu i intimnu zatvorenost gde lebde organski oblici. forma tela. pointilizmom i futurizmom razvija mu se strast za akademičare i romanticare. Inspirisan je španskom tradicijom. Ne želi da definše prostor.neki ga doživljavaju kao kosmički svet. oprobao se i u kubizmu. Radi u stilu podzemne atmosfere da bi kasnije svoje forme izložio svetlosti. SALVADOR DALI Najotvorenije prestavlja figuralni i metaforički tok nadrealizma.poricanje svekog eksperimenta apsraktnom organizacijom u XX veku. pejzaža. . U više varijacija ponovljena glava lava u procesu stalnog preobražavanja. Sunce i njegova širina – Ne zna se da li je to organska forma. neoklasicizmu i realizmu (Vermer). Svaku sliku je započinjao prvim simbolom koji bi mu padao na pamet i prelazio sa jedne asocijacije na drugu .. ali sve su noge različite.. Njegove slike su rukom slikane fotografije misli. Opsesija mu je beskrajna perspektiva dubine. i seli se u Španiju. 1925-1927. npr. preko dvadeset godina starijom Galom. želeo je da prenese efekte svetlosti. sem što on nije lud. a 1929. 1928. IV TANGI Do 1926 slika u naivnom maniru. on je rekao da nema razlike. smenjuju se asocijacije. mehanike. -Upornost sećanja.

Pričalo se da je kao mladić imao vidovnjačke i nadprirodne sklonosti. prealzi u SAD i radi ilustracije za časopise. priznat je tek kasnije.. sarađivao je sa Bunjelom. Oduševljen Kirikom 1926. On komercijalizuje i ruši nadrealizam. sa stilom baziranim na Kirikovom. dizajn za nakit. To sve izaziva veliku pažnju kolekcionara i pravi fantastične cifre za njegova dela.u pozadini sjajno osvetljene sobe se nalazi Gala (kao da je slikana rukom fotoamatera) ispred koje sedi zagonetan muškarac. Prišao je i briselskim nadrealistima. Ostavio je dubok trag na umetnost fantazije.precizna realistička prezentacija običnog prizora bez ikakvog neobičnog ili monstruoznog iskrivljenja: magično izvire iz fantastičnog jukstapozitiranja elemenata ili zbivanja koja obično ne idu zajedno. časopis Nadrealista). kao i da poseduje veliku energiju. a neki misle da prodire duboko u misli čoveka. a približava se renesansnom idealizmu i neoromantizmu. godine pojavljuje se kao individualan umetnik. 1930. kao sto je -Predskazanje građanskog rata. . je izbačen. 1940. međutim sumnja se da je to samo deo njegove medijske kampanje. slikarstvo mu se koleba izmedju neobuzdane fantazije i čudne atmosfere spokoja. 1934. gde mirno provodi ostatak života. Dali je preterano insistirao na svom egu. organska forma iz koje se pojavljuju neorganski elementi i to gradi jednu napetost i iznenađenje. jer insistira na ludačkoj strani ličnosti. u pariskom predgradju sudelovao u nadrealističkim aktivnostima (radio ilustracije za ''Minotaur''. Iznad vrata se nalazi reprodukcija Miletove “Molitve”. . Ne postoji neko racionalno objašnjenje za ovu sliku. od strane Bretona.Od 1950. Beskrajan prostor Tangija. iz pokreta Nadrealista. posvećene ratnim stradanjima. Krajem 1930. Pošto je živeo povučen. a iza vrata čudovisno akomična figura sa jastogom na glavi. . van tokova. Interesuje se za medije.Crvena kula – Koristi seksualne simbole. npr.Gala i Miletova molitva neposredno uoči dolaska kousnih anamorfoza. se udaljava od nadrealizma. a koliko manipulacija. Izaziva senzacije koje prodaje.Raspeće- RENE MAGRIT Zvani “nevidjlivi” medju nadrealistima. 71 . sto je bio seksualni fetiš za Dalija.. To su slike kao sto su: . Radio je i neke jasno socijalno i politički tonirane slike. radi dela koja su posvećena hrišćanskoj religioznoj umetnosti. Magični realizam. nacrte za pozorišta.Uvek postoji granica između toga koliko je to što prikazuje istina. Radi preciznim magičnim realizmom.Žirafa u plamenu – Smele kombinacije. Dali gradi veliku medijsku atrakciju i do krajnjih granica komercijalizuje svoje ideje.tehnika slike potice iz flamanske umetnosti XV veka. ali zasićen polemičnom pariskom atmosferom odlazi u Brisel 1930.

Šta znači slika – prozor. Iz ovih alogičnosti rođene su ideje postmoderne. Ostvarenje – Da li se slika može odvojiti od konteksta stvarnosti.Čovek sa novinama.Perspektiva Madam Reakmije od Davida – Preneo ponešto od ambijenta.klaustrofobično dejstvo.Pirinejski zamak. Smatra se da se umetnost nalazi između imena i pojave. zaključio je da nekim predmetima ne odgovaraju imena koja imaju i pravio je igre i zagonetke u vezi sa tim.Ovo nije lula – naslikana lula ispod koje piše – ovo nije lula.Vatra. . Gertruda Štajn je takođe čitav svoj opus bazirala na tautologijama. Inače Magrit je obožavao jeftine tajanstvene trilere. cak je i imao jednu svoju fazu. Simboličko – umetničko delo ne može nadživeti smrt. Perspektiva života je smrt. koja se nazivala “kamena faza”. Slika nije što i stvarni predmet. . ona će morati da prestaje da traje. a ne uspavljuju. kao “Alisa U zemlji čuda” . pojam pa pojava ili obrnuto? Bavio se analizom predmeta i njihovih imena.Lažno ogledalo. ptice. već za “samoispunjive snove koji vas bude. .izgleda kao četiri filmska kadra. . a ne prirode .Odaja koja prisluškuje. ali umesto nje stavlja mrtvački sanduk. stene su važni elementi u njegovom slikarstvu. Margit se bavi igrom tautologija.uvodi iluzionisticku temu pejzaža kao slike. 72 . koji su se u to vreme prikazivali. Inspirisan je bio Van Gogom i drugim ekspresionistima. Inovativan u različitim igrama.Zaokupljen je srednjovekovnim problemima: Šta je prvo nastalo. Odbijao je da mu se slike vezuju za reč “san”.’’ .Čovekov raspored. kada je teksturom kamena opisivao sve: od jabuka do zamkova.

Od 1931. sastavljanje lepljenih figura iz drvenih daščica.Žena sa ogledalom. njegove nadrealisticke slike ozivele su interesovanje za skulpturu. Humor u ovim Pikasovim delima postaje skoro neobuzdana satira. radi uz pomoc Hulija Gonzalesa.otvorena konstrukcija nema presedana u figurativnoj skulpturi. linearne konstrukcije. Najmonumentalnije delo radjeno u metalu. Medju skulpturama od nadjenih predmeta najpoznatija je Glava Bika. glavne skulptorske delatnosti su bile izrezivanje delova lima. kao Kupacice. Te konstrukcije zajedno sa Gonzalesovim su označile pojavu metalne skulpture kao veoma značajnog. . 73 . modernog medijuma. Gonzales nekoliko godina eksperimentiše reljefnom skulpturom. Počinje sa radom na poziv Pikasa za tehničku pomoć pri izradi konstruisanih skulptura. Ostale metalne konstrukcije oživljavaju strast za afričku umetnost.FANTAZIJA U SKULPTURI I ASAMBLAŽU Trag fantazije prisutan je i u skulpturi XX veka .keramika. Uticaj je vidan jos od futurista. portretiše životinje.potvrda Dišanove ideje da je za umetnika važna samo ideja. Umetnici su nastavili da se služe ljudskom glavom i figurom. radi dugo kao slikar. . a potom njihovo odlivanje u bronzi. radi direktno u varenom gvozdju potpuno otvorene. sa znanjem zanata obrade metala. preko Dišanovog ready-made-a. a citava figura je proizasla iz te slučajne sličnosti. cudne železne konstrukcije.Nezadovoljan metamorfnim čudovištem izlivenim u bronzi. sečenom ili usecanom u lim.10m. modelovao je u ilovači ili gipsu (masivne ženske glave koje odražavaju krivolinijski stil tadašnjeg slikarstva.Don Kihot. koji je preteča danjašnjeg hepeninga. Krajem pedesetik i tokom šezdesetih. Tako se može reći da je Gonzales u skulpturi počeo novo gvozdeno doba. i Švitersov Merzbau. koju je bio potpuno zanemario. slobodna konstrukcija koja sadrži biljne forme i jednu raskošnu figuru sastavljenu od savijenih linija. HULIO GONZALES Rodjen u Barseloni. Razlike izmedju ovih i ranijih konstrukcija Gaboa nije samo u tehnici nego u cinjenici da je Gonzales uvek bio vezan za figuru. . torza preobražena u antropomorfna čudovišta itd. Brankusijem i Despoom.Žena u vrtu. . izradjuje kubističke figure i maske u duhu analitičkog kubizma. a nadovezuju se na njegov grčko-rimski stil.velika.Pavijan i mladunac. ali ne radi dvadesetak godina zbog smrti brata. Radio je i u drvetu. u njoj su mase bile obične konture koje su odredjivale šupljine. I dalje radi u bronzi. koja se sastoji od starog sedišta i upravljača za bicikl. cak su uticaj izvršili i neki Arpovi reljefi. U Parizu se upoznaje sa Pikasom. Visina:2. tako da elementi ljudskog lika u izvesnoj meri ostaje prisutan bez obzira koliko su glave preobražene ili deformisane (kao u Pacasovoj “Čaši pelinkovca). PIKASO Oko 1928. Posle rata javilo mu se jedno novo interesovanje.Pavijanova glava je mali deciji automobil.

Pas. za kojeg kaže da je to on sam. .figure i portrete Palata u 4 ujutru glave. Izbliza vidjen objekt za njega postaje besmsilena zbrka detalja. Krajem dvadesetih približio se pariskim nadrealistima i do 193. Prvi pokušaj stvaranja poptuno apstraktne forme.ALBERTO DJAKOMETI Tvorac nove slike čoveka. Ova Palata je u prvom redu značajna po čudnom. Kod Djakometija se javila strast za boju u skulpturi. Sin švajcarskog impresionističkog slikara crtao je već u devetoj godini. Ideja mu je da bude u obliku jedne jedine.primitivan totem. a drugi napuštanje nadrealističke skulpture i najintenzivnije ispitivanje jedne ograničene teme. stanjene figure. a prvo poprsje uradio sa trinaest godina. duhovno sličan Brankusijem. prelazi u Pariz. . Prvi korak je bilo uspostavljanje pravilne vizuelne distance. primitivne i praistorijske umetnosti. .U pedesetim godina Djakometi je povremeno menjao temu. uznemirujućem kvalitetu tajanstva koje nastaje iz umetnikovog osećanja usamljenosti modernog čoveka. Skulpture koje je uradio u to vreme predstavljaju remek-dela nadrealističkog vajarstva. slikao u dvanestoj. kao u divnoj studiji izgladnelog psa. Kočije 74 .usamljena vretenasta figura javljala se u stotinama varijacija na umetnikovu osnovnu temu. tako da povećava udaljenost izmedju sebe i objekta sve dok ga ne bi video kao celinu. Upoznat sa italo-vizantijskom umetnošću i slikama Djota i futuristima 1922. vertikalne. U prvim samostalnim skulpturama ogledalo se poznavanje kubističkih skulptura. .frontalizovani nadrealisticki.bronzana konstrukcija raskomadanog leša Raskomadana žena . Slična etrurskoj bronzi. je izlagao sa Miroom i Arpom.Palata u četiri ujutruZa njegova kasnija usmerenja su bitni eksperimeti sa konstrukcijama u slobodnom prostoru. jedan od najupečatljivijih apekata kasnijih radova su patine koje je upotrebljavao u bronzi.Žena kašika.Raskomadana žena.Kočije .

1930. kojima je ime dao Arp. koje su oblikovane tako da stvore otvorenu strukturu.naročito Gaboa. nesumnjivo. . U početku ih je stvarao manje. i kao potpuo samostalna dela. Kalder je pao pod uticaj Mondriana i konstruktivista. geometrijsku formu.zainteresovaniji je za monumentalnije forme i za pretvaranje mobila u ogromnu arhitekturalno. i kao reljefe sa pokretnim delovima na površini drvenih dasaka ili unutar pravougaonog okvira. Najpre je studirao gradjevinarstvo. pa se približio umetnosti kao ilustrator. element slučaja igrao važnu ulogu.fontana mobile 75 . da bi na kraju neki od njih bila monumetalna dela visoka preko 25 metara.Svemir . . Tokom tridesetih je pravio motorizovane mobile. . Ovde je. Celina deluje arhitektonski snazno.ALEKSANDAR KALDER Sin i unuk skulptora.Crna zver. Medjutim Kalder radi i “stabile”. 1926. iako je nagoveštaj predmeta bio retko odsutan.jedan od najvećih visećih mobila.Crvene latice. . Počeo je da eksperimentiše sa apstraktnim slikarstvom i apstraktnim žičanim konstrukcijama. odlaskom u Pariz privukao je pažnju tadašnjih avangardnih umetnika svojim portretima i karikaturama konstruisanim od žice.se sastoji od četiri velike izrezane ploče koje se seku pod pravim uglovima. Značaj ovog dela nije samo u njegovim ogromnim dimenzijama i biomorfnoj lepoti nego i u isticanju stojećeg mobila.Zdravo devojke. .spiralnu mašinu pokretanu vetrom.Zamka za losose I riblji rep. ali ti motorizovai mobili polako prelaze u stojeće ili viseće mobile (kako ih je krstio Dišan) koje pokreće vetar.ovakve rane apstraktne skulpture su imale strogu.

nabijeni snagom života. Roden) kao i afrička umetnost. kao i Rjepin. već kao radost života. Kao na praistorijskim figurama. ta ideja o šupljini zaokuplja Mura. .Taj princip arhetipa – pramodela ponašanja. u bronzi uvećanu formu. ne kao portret. Bavi se prirodnom formom koja asocira na larvu (leptir se rađa iz slojeva čaure) . on usvaja. ta ideja rupe je izazovna za vajare – kada se forma probije dobija se slobodni prostor. On poznaje rešenja Arhipenka (rupa u stomaku). Jančić). Od Brankusija prima princip uglačanog oblika. ne postoji više samo jedan – anfas pogled. organske skulpture koja pokušava da oživi arhetip. treba je razumeti. naglašene su njene polne odlike. nadrealna. dete u porodici rudara. naročito klasična.Mlada devojka – Stilizovan kao totem. on ga uvek oblikuje tako da pobuđuje maštu. pričali su javno govore o tajni rađanja.Zašiljena. Mur pokušava da u skulpturu unese slojeve podsvesti – arhetipove. izgledaju kao brda. oble forme pune unutrašnje energije koja im daje život. Oblikovano po pricipu asocijacija. On začinje VITALISTIČKU SKULPTURU. izlaže sa njima i prihvata nešto od njihove koncepcije. Pogled je ukočen (sumerska skulptura). on napušta ovakvo stanovište i usvaja bronzu.Kavez za ptice – Kvalitetno drvo. Najveći uticaj na njega imala su dela koje je proučavao u engleskim i evropskim muzejima. šupljina. One su visoke oko 6 do 7m. Mur koristi i stare tehnike – umeće kamen u kamen (umesto očiju). Nastavlja da istražuje zatvorene. 76 . Radi modele u gipsu. godine). one. I neki naši vajari idu 50-tih u njegov atelje i usvajaju ovu školu koja je bila na granici apstraktnog (Oto Logo. već se gleda okolo – izgleda drugačije. a naročito je fasciniran materinstvom – to je možda ključni pojam koji se provlači svuda. pa onda bronza i drvo(kombinuje). vitalnost. maketu. Rođen je 1898.Ali godinama. naročito njegovi ležeći aktovi ovako deluju. Smatra da je skulptura klesanja – kamen je obavezan materijal. U njegovoj skulpturi se pojavljuje praznina. ali on i definiše figuru. ali i drvo. a ne ilustruje. stilizovana forma. liči na neki žičani instrument. . Mur je vajar koji je obeležio tokove vitalističke.Kralj i kraljica – U parku. kao 7. Mur želi da se ova skulptura ponaša u skladu sa prirodom. javno izložene figure 30 – tih su izazvale jak revolt. Postaje član naše Akademije umetnosti (izložba u Beogradu 1959. Vrlo bitna su njegova ispitivanja ''Ključna i unutrašnja forma''.HENRI MUR Pripada nadrealizmu. On se bavi problemom kako predstaviti klicu života. Mur studira na Kraljevskom umetničkom koledžu. krajem 40 – tih. Mur na tome insistira jer radi na problemu šupljine. otac je hteo da on bude muzičar. kao i gips i glinu. (Mikelandjelo. Ove.

„Za razliku od pozorišta. izgleda da on prihvata svoju okolinu koja nije ni dobra ni loša. Umetnikova imaginacija je svesno dovedena do nulte tačke. Pop-art je pravi izraz potrošačkog društva i reklamokratije. došlo je do spontane reakcije s kojom je oživelo interesovanje za predmet i figuru. muzikom i telom umetnika. on ga je fizički postavio u centar događaja i pokrenuo u njemu arhetipske slike u sloju kolektivno nesvesnog. luksuzna kola. ambalaži. Italijanski kritičar Akile Bonito Oliva tačno je rekao da je američka civilizacija uvela jedno shvatanje potrošnje kao kanibalizma i tu glad (velike proizvodnje za predmetima potrošnje) ništa bolje ne ilustruje do masovni amblemi u pop-artu koje je proi zvela statistička mašta. ali se čini bliži životu ". Tom Ve selman. stripovima. Služeći se ambijentom. pretvorili su sliku u hermetički svet koji više nije bio u stanju da us-postavi komunikaciju sa čovekom.šanje. bilderi i supermeni. filmovima.popartu. no vinama. Veselman televizijske reklame. hepening se može odvijati u samousluzi. kaže Karpov.jedno drugo stanje duha. naročito u Njujorku gde su nekoliko umetnika nezavisno jedan od drugog počeli da rade na način koji je bio blizak njihovom prethodnom iskustvu sa komercijalnom reklamom. Pop-art je preuzeo ikonografiju koju je našao u medijumima ma sovne kulture: u džinovskim plakatima. filmski idoli i junaci stripa. roba. Lihtenštajn je radio monumentalne stripove. Džems Rozenkvist i Klas Oldenburg. zatim Robert Raušen berg sa Kombinovanim slikama i Džasper Džons koji je predmet pretvorio u sliku i time na metaforičan način ukinuo razliku između slike i života. hepening je pasivnog posmatrača pretvarao u angažovanog saučesnika u stvaranju dela. etiketama. Roj Lihtenštajn. Sve je tu: neonsko bilje koje raste po velikim gradovima. Oni stoje između čoveka i sveta kao modeli stvarnosti koji prodiru u njegovu podsvest i opredeljuju njegovo pona. gde da se zabavi.POP ART Početkom šezdesetih godina. kako da se oblači. neonskim reklamama. poučen iskustvima dade i gestualnog teatra.. pop-zvezde i rok-pevači. u jednom trenutku ili serijski. na uveličavanje ili umanjivanje već gotovih pro dukata masovne kulture. Vorhol platake i ambleme za Koka kolu i Kembel supu. u tim predmetima velikih serija koji pod stiču masovnu potrošnju i uče savremenog čoveka šta da jede i pije. Moram odgovoriti da ja to prihvatam zato što to postoji tu u svetu". Ništa bolje od ovih reči ne objašnjava programske 77 . koji je pokušao da pokidanu komunikaciju obnovi i time slikarstvo akcije i negira i produži. predložio novi oblik izražavanja. „Pop-art gleda napolje u svet. Alen Karpov je. predmetima. dok se vozi autoputem.. Pop-art je kao termin i kao ideja rođen u Engleskoj ali je početkom šezdesetih godina doživeo snažan razvoj u Americi. Oni su otvori li put prvoj generaciji pop-artista u kojoj su vodeću ulogu igrali Endi Vorhol. Na nastajanje pop-arta uticali su asamblaži neodade. razaranje volje i poricanje svake konstrukcije i plana. Reč obnova treba u ovom slučaju uslovno shvatiti jer se u sva tri po kreta . on predmete nije ni stvarao ni zamišljao već ih je prosto uzimao iz realnosti kojom je okružen. reklama i stripova toliko je podržavana kao manir tako da se učešće umetnika najčešće svodilo na izbor predmeta. izvođena najčešće u surovim ambijentima velikih industrijskih gradova. Obnova slike započela je s obnovom pred metnog značenja i ponovnim uvođenjem koliko-toliko realistički naslikanog oblika za koji je izgledalo da je trajno nestao iz moderne umetnosti. podstakla je interesovanje za predmet. novom realizmu i novoj figuraciji obnavlja značenje slike putem predmeta ili odnos znaka prema označenom objektu a ne sam predmet. pod gomilom dronjaka i u prijateljevoj kuhinji. već drukčija . kada su apstraktni ekspresionizam i enformel bili pri kraju pozitivnog razvoja. Stilizacija plakata. i prenosio u dela bez ikakvog sentimentalnog i psihološkog podteksta ili namere. hepening. Subjektivizam. Ta improvizovana akcija. Godine 1959. svet izobilja i zastrašujućuh potrošačkih mogućnosti. Hepening je umetnost. aparati za domaćinstvo. kaže u jednoj anketi Roj Lihtenštajn. što zna či da se ne radi ni o kakvom vraćanju na tradiciju i sta ra rešenja.

filmska industrija je iz komercijalnih razloga stvorila od Merlin Monro mit sreće. on ne slika istinu već komercijalne modele stvarnosti koji su propušteni kroz programske filtere potrošačke psihologije. ni asamblaž. idejnog ili kritičkog stava. bez cilja. svi materijali su mogući.Monogram – Ni slika. razglednice). Na primer. a zatim u SAD koj Josefa Albersa. Raušenberg koristi sve što mu dođe pod ruke. Proučava odnos umetnosti i života. Slikao mete i američke zastave u tehnici enkaustike. Potrošači mita identifikovali su se s takvom mitskom slikom najčešće zbog kompenzacije za svoj sumorni i ispražnjeni život. naglašena vitalistička ideja. ROBERT RAUŠENBERG: Studirao je u Parizu. ali kao kreativni impulsi. tapete. Da li su ti amblemi koje slika pop-art stvarni „životni sadržaji modernog čoveka". Ovo je prostorna instalacija. Bimel je definisao pop-art kao antiplakatsku umetnost i kao „izraz pobune masa protiv elite''.stavove pop-arta. Razglednice su u to vreme totalni kič. Zbog toga bi se moglo reći da pop-art ne otkriva već prikriva stvarnost. ne odgovara određenim konvencijama – sve zajedno oranizovano bez estetskog kriterijuma. Bez naziva DŽASPER DŽONS: Džons od najobičnijih predmeta pravi skulpturu. Prihvatanje stvarnosti samo zato što ona postoji dovodi umetnost u položaj da i ne želeći to. shodno ideologiji ready-made–a koristi (jastuče za igle. nema koherentnog sistema. U tom pogledu on je vrlo blizak ruskom socijalističkom realizmu koji je svoje modele stvarnosti izgradio na lažnoj predstavi zdravog. . Slika može da podrazumeva najrazličitije upotrebne predmete. u stvari glorifikuje mit potrošnje i fetišizira subkulturu koja cveta u masovnim medijumima. uravnoteženost) – otvorena je za različite materijale. . mase. ne uklapa se u kontekst. nešto što ne odgovara. Njegove kombinovane slike očigledno potiču od kolaža Kurta Švitersa. S njim smo dobili umetnost konstatacije i statističkog popisa stvarnosti koji se sprovodi bez emotivnog. slobodno sklapanje. radosti i blistavog uspeha. ili je njih morala da stvori jedna dezorijentisana civilizacija kako bi iz odnosa ljudi prema društvu istisnula i ukinula svoje prave probleme? V. ni skulptura. radnog i nasmeja-nog društva. 78 . Slika nije povlašćen predmet (sklad. već izraz stvarnog izvora. AsamblažMonogram ne rešava problem volumena.Bez naslova – U kombinovanu sliku može da uđe sve što umetnik. Doprinosi glorifikaciji potrošačkog društva. robnim kućama i industrijama za zabavu. papir. Glorifikuju se svi oblici života. Delo nije povlašćen predmet. Iskustvo kombinovanog slikarstva.

Ističe želju za eliminisanjem umetnikovog ličnog pečata. Njegov potpis supu prevodi iz konteksta supe u umetničko delo. štampa njeno lice na panou u raznim bojama – multiplikuje njen lik. Kontradiktoran. Ukinuta je mistifikacija koja je vezana za ime umetnika i tajnu umetničkog dela. stripove. skulptura glorifikuje ideologiju besmislenih fraza. angažovan na humanistički način. Veliki manipulator. 79 . kao i Vorhol. Umetnik ne izmišlja nove predmete i prostore. ali od početka je imao jasan smisao za uspeh i kako ga ostvariti. kao u prodavnici. Roditelji su mu Poljaci. nova vrsta torture. a stvara se pitanje tiraža. da budu jednako popularni. izaziva oduševljenje ili prezir. pravio reklame. Lihtenštajn je. uvek isto. prošao je umetničke škole. Napravio veliki prodor u film i slikarstvo. Mnogo više koristi ideologiju zvezda. Ovu tehniku preneo je i u treću dimenziju. Campbel supe. . dominantno mesto). koristi tržište za promociju i sticanje bogatstva. Prvi je govorio o električnoj stolici što je izazvalo veliki strah kod ljudi. ENDI VORHOL U početku je privukao pažnju usredsredjujući se na standardnu robu iz samousluga. enormno velike dimenzije (3-5m) Potpuno industrijski se prenosi raster stripa i umetnikova intervencija je mala. po njegovom mišljenju to se ne razlikuje od umetnosti – cilj je delo dovesti do potrošača.Kembel supa – Ređao u galerijama. Sa ovom umetnošću nastaje pitanje originala.ROJ LIHTENŠTAJN Uveličava strip. mit o Merlin Monro razvio da fascinantnih razmera. Sve što napravi umetnik je umetničko delo. tradicionalno je vaspitan. sve to postoji oko njega. Govorio je o tipičnim modernim spravama za mučenje. On odabira ikonu koju uveličava i postavlja u kontekst galerije. POP ART – umetnost samoposluge.boce kokakole. o saobraćajnim nesrećama(radio je serigrafije na tu temu.

ŽORŽ SEGAL Nekoliko godina je saradjivalo sa Kaprovim. . Insistira na figurama i tipičnim gestovima. Kasnije ih izradjuje i od platna. Napravio je izložbu gde je predstavio različite oblike masovne kulture. nedovršene.Radoznala žena – Koristi različite fragmente. Figure su mu izlivene u gipsu po ljudskoj figuri. ostaju grube.Čuveni kolaž. Figure medjutim. Pokušava da bude kritičan. sendviči. Imao je ideje za spomenike po Njujorku. iako modelovane iz života. u Americi se su se stvari potpuno promenile. kao kolaž.KLAS OLDENBURG 1961. a putnik je od čisto belog gipsa. cveta ideologija filmskih zvezda.Izlazak iz autobusa – Rekonstruisani čitavi ambijenti. Merlin Monro je jedna od takvih zvezda. izaziva divljenje. kao parodija na artikle iz jeftinog restorana.Šta je to što moderan stan čini različitim od drugih?. za tezgu. otvorio je radnju punu objekata izradjenih od obojenog gipsa. uzor. Pravi metalni delovi autobusa. POP ART U BRITANIJI: RIČARD HAMILTON Britanski umetnik. Mnogi od njih su predstavljali hranu – porcije sladoleda. ALEN DŽONS Film . 80 . ne ide do kraja sa poistovećivanjem sa masovnom kulturom. što je možda razvilo njegovo interesovanje za skulpturu kao celoviti ambijent. u bioskopsku blagajnu. masovnu histeriju. masovna kultura je tih 50-tih godina doživela procvat – mašine.. da ukaže na društvene anomalije.. filmovi. delovi dobijaju trodimenzialnost. ili komadi kolača grubo modelovani i drečavo obojeni. One se zatim postavljaju u stvarni ambijent – lift. Tvrdio je da se umetnost mora uključiti u te tokove ako hoće da opstane. . Zadržava distancu u odnosu na masovne ikone. stripovi.

već i u idejama. pakovanja . metodu. kao kod Dišana. pa prema tome mogu i da Iv Klajn tvrdim da moje slike predstavljaju poet ska zbivanja ili. Restani je rekao da novi realisti „prikazuju realnost u različitim aspektima njenog izražajnog totaliteta". 1961. Stvarnost svakodnevnog života postali su sada fabrika i grad". i ta tehno loška čistota održava nužnu ravnotežu između metafizičke dubine njegovih dela i industrijskog vremena u kome su nastala. industrijska i preplavljena reklamama. a duhovni vođa grupe i njen teoretičar bio je Pjer Restani. Njihov redimed nije izraz negativnosti. pakovani i lepljeni. „Ja mislim. Uzimanje predmeta s otpada i njegovo uvođe nje u nove konstrukcije i skulpturu ukazuje na praksu dadaizma. do 1971. Novi realizam se pojavio u vreme krize enformela kad je slika prestala aktivno da deluje na društvenu svest. Novi realizam je produbio krizu slike i zato se obratio drugim izražajnim sredstvima. Postavljeni u serijama i nizovima. a sa njom i estetsku vrednost. koje za vreme slikarske inspiracije predstavlja plamen poezije u svom sagorevanju". napisao je pred smrt. već pozitivno umetničko sredstvo. projektima. u čemu se novi realizam bitno razlikovao od dade. Oni su zajednički izlagali od 1960. U tom pogledu on je bio preteča konceptualizma ali i poslednji veliki romantičar koji je imao poverenja u nadahnuće i slikarski senzibilitet. vatru. živo telo. one su ćutljivi i stoički svedo ci samog postojanja. S takvim namerama novi realizam se teorijski približio pop-artu. mada je taj antiumetnički gest u novom realizmu dobio drukčiji karakter. koji je u tri manifesta (1960. pumpu. Kod drugih majstora novog realizma koncentracija na predmet je daleko određenija tako da se 81 Kristo. Kurta Švitersa i Marsel Dišana. odbijanja i polemike. Iv Klajnje koristio modele kao „žive četke" . presovani. i Kristo. koji su i kao pokret i kao čvrsto povezanu grupu stvorili Iv Klajn. pa i u ličnom životu.devojke namazane bojom koje ostavljaju otisak na platnu . Sve sa ciljem da se otkri ju „nova usmerenja u prirodi. i 1963) izložio osnovna načela pokreta. okrenute kosmosu i univerzumu. a u plavim monohromima uspeo je da stvori čiste metafizičke ikone.zatim prazne prostore i sopstveno telo u akciji. Arman. Ali. slobodnog kretanja. mada je postojala velika i bitna razlika između ove dve umetnosti u ikonografiji. led. tehnologiji i stavu prema svetu i životu. teori ji. On je pokušao da novom obradom stvarnosti i drukčijim shvatanjem realnosti obnovi pokidane veze između umetnosti i čoveka. Tingili. Klajn je koristio svako sredstvo da pigment veže za podlogu: vodu. Sezar. Klajn je bio granični slučaj u načinu mišljenja koje umetnost ne vidi ostvarenu samo u slikama. jer je savremena priroda mehanička. bolje. što praktično znači da je stvarni predmet u centru njihovih istraživanja.NOVI REALIZAM Paralelno s američkim pop-artom u Evropi se razvijao novi realizam. s tim što je on postavljen u agresivan ili kritički kontekst i izražen u obliku asamblaža i smislenim radom u prostoru. predmeti su promenili svoje prvobitno značenje i povratili svrhovitost u umetničkom delu.

Po demografskoj eksploziji. Sezar PJERO MANZONI Italijan. jer to je baš bilo vreme kad se Evropa ba cila na mašinu za pranje rublja. Kult novog predmeta bio je počeo da se stabilizuje. postojao je i angažovaniji stav. U Milanu predstavljen novi realizam. gužvam nomoću prese. koja se uklapa u socijalni milje naše epohe. Nju je novi realizam video. „Želeo sam da podsećam ljude na njihovo životarenje . Njegov čin pakovanja je prazan i hladan postupak koji ukazuje da svaki objekat. Pravo iznenađenje i šok je izazvala Tingilijeva mašina U čast Njujorka (1960) koja je posle besmislenog rada u dvorištu njujorškog Muzeja moderne umetnosti eksplodirala i uništila samu sebe. kakve su Armanove akumulacije ventilatora ili revolvera. Na taj način oblik je izmenio prvobitno značenje. ja sam mašina. veli Arman. kaže Jan Tingili za svoje zarđale gvožđurije i apsurdne mašine. Sve što izađe iz umetnika je umetničko delo – u konzervi spakovan izmet umetnika. kako to radi Kristo sa pakovanjem objekata. 82 . kao što se rukama gužva papir. zgrada pa i prostranih ambijenata. kaže on. Kvantitet je u suštini jedna struktura koja se na različite načine ponavlja u svim oblastima života pa i u umetnosti. od upotrebnog predmeta (Upakovani časopis Life 1962) preko arhitektonskih zdanja (Uakovana fontana 1968). kvantitet je aktuelni izraz". Novi realisti su imali nekoliko izložbi.pomoću njega neposredno utiče na stvarnost. KRISTO Razradio je zamisao pakovanja 60-ih godina. ta nagomilana masa. po proizvodnji. u ateljeu ili na groblju automobila. „Kvantitet je izraz našeg vremena. uvlačim se u te vilice. otkrio i pretvorio u estetičku kategoriju. put u srce tehnologije. Najznačajnija izložba zvala se ''40 stepeni iznad DADE''. Sezar je uveo drukčiji postupak u ostvarivanju kvantiteta: mehaničko presovanje koje se obavlja na otpadu. sa maštom se može učiniti sve što se hoće". Njegov rad se povezuje sa novim realizmom. Nagomilavanjem jednog istog predmeta postiže se svojevrstan reljef. frižider. pretvaram se u vilice koje mrve metal. do geografskog lokaliteta (Upakovana obala 1970) može biti spakovan i proglašen za umetničko delo. mašinu za pranje sudova. po svim tim industrijskim pojavama. činjenica da mogu da mrvim. neodadom i land artom. Međutim. televiziju. po rasipanju. U glavi ja presujem. ruši se njegov identitet ali novu izražajnu snagu dobija sam kvantitet. Duhovit. izražen u obliku ciničnog kriticizma. količinom predmet se poništava kao predmet. Želeo je da ideju realizma dovede do apsurda. „Kompresije su za mene. ja sam jedno s njom.

socijalnim i političkim problemima. kao metafora. U svom slikarskom jeziku Bejkon je naročitu pažnju posvetio deformaciji koja nastaje prilikom kretanja („Ono što želim da učinim jeste da deformišem stvar da bude daleko od svog izgleda. Nova figuracija je svoje prave izvore pronašla u radovima Frensisa Bejkona. leševi. koloristički prefinjeno. On je izašao na glas odmah posle rata sa ciklusom slika na temu raspeća.i slobodno parafrazirao njihove teme. u Engleskoj je stvarao Frensis Bejkon. kao što je fotografski predložak igrao značajnu ulogu u njegovom stvaralaštvu. deformisane glave i ljudski krik. Raspeće. one se razlikuju po koncepciji tematskog repertoara i shvatanju funkcije slike: klasično figuralno slikarstvo je udaljavanjem od života završilo u krajnjem estetizmu. slikarski su obrađeni na izuzetan način.NOVA FIGURACIJA Nova figuracija na početku šezdesetih godina nije prost nastavak realističke umetnosti. Za takve metamorfoze kroz koje je prolazio oblik na njegovim Study After Velasquez's Pope Innocent X slikama veliku pouku je našao u starim Mejbridžovim fotografijama u kojima su prikazivane faze pokreta. narativnih i simboličnih. FRENSIS BEJKON U isto vreme kad i Dibife u Francuskoj. bez suvišnih opisa. potpuno uklopile u atmosferu hladnog rata. Bejkon je studirao stare majstore . sažeto. bilo da ga je uzimao kao model za određeni tip formi. kojs su se. dok je nova figuracija okrenula sliku prema vremenu i prostoru. ali i da u tom deformisanju ona na kraju ponovo dođe do svog izgleda"). bilo kao zamenu u slikanju portreta jer se tako može koncentrisati na čoveka a da on nije prisutan. koji 83 . velikog razočarenja i depresije.Velaskeza. uvodio ih u nove kontekste i čak uspeo da stvori posebnu ikonografiju sa tragičnim sadržajima. Mesarnice s obešenim polutkama i rascepljenim truplima. Ticijana i Van Goga . kao što je to slučaj sa kadrom iz filma Oklopnjača Potemkin. triptih Nova figuracija nije slikarski pravac u užem smislu već skup nekoliko različitih slikarskih izraza.

. Ta ikonička predstava proizašla je iz ubeđenja da slikarstvo ne može izgraditi svoj jezik bez predmeta i čoveka.imaju zajedničku oznaku u korišćenju čovekovog lika kao medijuma za uspostavljanje odnosa sa životom i istorijom. 84 . bez obzira na to koliko su oni deformisani.Goveđe polutke – motiv koji se ponavlja (Rembrant) U Jugoslaviji – beogradska grupa MEDIALA koja se zalagala za metafizičko slikarstvo po uzoru na renesansnu umetnost.

Kako se u umetniku ugasila potreba za realnošću tako je iz slikarstva nestala potreba za formom. Krenulo se opet od iskustva kubizma. Kleu je mnogo važniji sam čin kreacije od konačnog umetničkog dela. bio poražen čovek. godine završen je rat. on se bitno izmenio. robnu. u doba velikih moralnih i političkih kriza i permanentnih ratova (Indokina. u kome vlada hladan rat teško je nastaviti utopističke ideje. Gorki. pošto postoji paralelno i nezavisno od nje. odlaze i pisci. Dali. sličan. shvaćena kao forma iz koje izvire jezik kao bitno sredstvo komunikacije. Umetnost nema više šta da traži u toj stvarnosti. do slikarstva materije.APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM I LIRSKA APSTRAKCIJA (ENFORMEL) 1945. Evropa je razrušena više nego posle I svetskog rata. Sa nacionasocijalizmom. već mnogo dublje psihološki. koje su. u stvari. ali samo sličan onom metodu koji je u manifestu nadrealizma zamislio Andre Breton . Matje. Svekolika humanistička tradicija ličila je na razbijeno ogledalo čiji parčići nisu više mogli da se sastave u koherentnu celinu. Tako i umetnost dobija novu. na ono što umetnik radi onako kako radi. bez kontrole i plana izgradnje. funkciju. U toj tradiciji umetnost je. Sam čin stvaranja je automatičan. beže u Ameriku. podrazumevajući pod tim čisto evropsku tradiciju u kojoj je umetnost oblik saznanja koji spaja njenu društvenu. u novom razrušenom drustvu. Mišo). Rotko). da „uđe u platno" i postigne jedinstvo između svog duševnog stanja i fizičkog pokreta. kao u klasičnom poretku. Tapies..Ključna figura za nova istraživanja je Vasilij Kandinski (u Parizu je osnovano društvo apstraktnih umetnika). već široki pokret koji obuhvata različitu stvaralačku praksu: od slikarstva akcije u SAD (Polok. Kad se rat završio pokazalo se da se svet nije izmenio samo geopolitički.između umetnika i platna mora da bude što manje 85 .. Enformel ili apstraktni ekspresionizam nije slikarski pravac u užem smislu reči. što ništa ne predstavlja. Bazen. mnogi umetnici (cela Bauhaus škola) se sele. liniji. već samo on i stvarnost u njemu. bilo kaligrafijom ili ređanjem različitih struktura materije. preko lirske apstrakcije u Francuskoj (Vols. Misli se da umetnost mora napustiti predmetnost. Slikarstvo je postalo čin i akcija. nadrealisti. Amerika je netaknuta kapitalistički utvrdjena zemlja. Amerikanci kupuju još u XIX veku dela velike umetnosti. Ona je to što ne liči ni na šta.ideja da se delo spontano stvara jako je važno posle Drugog svetskog rata. Po prvi put se dešava da Pariz gubi prvenstvo i centar umetnosti i premešta se u Njujork (MOMA – Muzej Moderne Umetnosti). Argan je istakao da je enformel stanje krize. pre svega. što ništa ne izražava". Buri. Takav sistem doveden je u pitanje i obezvređen za vreme drugog svetskog rata i odmah posle njega. Feito. Cilj umetnika je da stvori evokativnu a ne reproduktivnu sliku. Braku i Ležeu (to su bile već retrospektivne izložbe). Saura. De Kuning. oslobodilački ratovi u Aziji i Africi). „odrekao se jezika da bi sebe sveo na čisti čin". Breton. i to „krize umetnosti kao evropske nauke". a okrenuti se boji. Tobi. ali je u njemu. Pit Mondrijan je tamo. Pol Valeri je (Moj Faust) pred smrt zapisao: „Realnost je apsolutno nekomunikativna. estetičku i etičku funkciju. muzičari. Alžir. A. među njima i jedna grupa jugoslovenskih slikara. sa nadom da će se njihova vrednost povećati kroz pedesetak godina. Ključne izložbe su posvećivane Pikasu. Više nisu postojali umetnik i realnost. na golu egzistenciju akcije. Marks Ernst. Koreja. Pol Kle . Rat su dobile savezničke trupe a izgubile snage hitlerovske koalicije. odnosno svoju stalnu tržišnu vrednost i samim tim elitni status. bilo metodom dripinga. predlagali A. naročito u drugom talasu enformela. Kina. Pažnja javnosti je na kubizmu jer se mislilo da je on sinteza XIX veka (Sezan) i svedenosti (geometrijske forme). formi. Enformel je zato nju odbacio u korist materije.

već krajem 30-ih. odakle Polok potiče. . Slika nastaje brzo i završava se pražnjenjem gestualne akcije.blizak je Deloneu. koji je mahom pustinja.Kestenjasto je petlova kresta.grube i teške. Polok je doživeo tragičan kraj. Nova metodologija u slikarstvu akcije. lirskoj apstrakciji. njegove slike izražavale izvestan stepen stvarne ili nagoveštene figuracije. Enformel je umetnost destrukcije. za razliku od zapada. opet otvara drugu skolu u NY. koja podseća su na Pikasa. da bi do 1940. a s druge. 1920. bez konstruktivnih namera i ideja. jer je uvek bilo važnije obezbediti egzistenciju. On dolazi iz tipično američke porodice (obala je kulturno prosvećenija.estetičkih i konstruktivnih prepreka. Pod uticajem Sezana i Pikasa. a i dolaskom u SAD.nadrealističko osećanje za organsku fantaziju HANS HOFMAN Studira u Parizu. Uposlednjoj deceniji crteži su mu postali slobodno ekspresionistički u apstraktnom smislu. kao zreo čovek. Rozenberg kaže da je ovo bilo povlačenje. on je od svog platna hteo da stvori svoj svet. ali ubrzo. bez programiranih racionalnih ciljeva. Kao dobar pedagog drži skolu u Minhenu oko petnaest godina. Najveću pažnju je poklanjao konceptima strukturalne slike na arhitekturalnim principima baziranom na ranom kubizmu. ali je pokušavao sa najslobodnijim vrstam automatskog slikarstva. DŽEKSON POLOK Najveći predstavnik apstraktne ekspresivnosti. odnosno njegovim idejama o strukturi boje. Njegov otac je radnik i farmer i Polokov život je mukotrpan. postavila je u prvi plan fenomenologiju akta slikanja koja sadrži tri osnovna elementa: brzinu u stvaranju. s jedne strane.na koja je izvršila značajan uticaj na zapadnu umet nost. Polok dolazi u Njujork u kome vlada ekonomska kriza i postaje pravi marginalac. Upoznaje meksičke slikare i zahvaljujući dugotrajnim diskusijama upoznaje barok. Sve slike do 1940.prirode'. Ove karakteristike upućuju na metode nadrealizma. ali ispunjene vlastitom nervozom i brutalnom energijom. tašizmu. ona je psihičko rasterećenje i neposredno. .Muškarac i žena – Uticaj Pikasa. divlja zemlja). simbol novog američkog slikarstva. Usamljeni umetnik nije želeo da promeni svet. Osloboditi se predmeta značilo je osloboditi se . odsustvo pret hodnog razmišljanja i nužnost podsvesnog stanja kon centracije . On u svojoj prvoj fazi slika blisko El Greku. su mu spaljene u požaru njegovog ateljea. šta se sve u širem smislu može shvatiti pod pojmom enformel. ENFORMEL ARSHIL GORKI Veza izmadju Pikasa. Iz razaranja svih klasičnih vrednosti trebalo je da se rodi novi tip slobode. na filozofiju ze. društva i postojeće umetnosti. slobode „praznog" i praznine. Max Ernsta i ponekad na Miroa ili Masona. direktno ostvarenje ličnosti na platnu. evropskog nadrealizma i enformela. To ga je pokrenulo i shvatio je da umetnost 86 . Ta ličnost je mogla da se potvrdi i spase od otuđenosti jedino uništavanjem svega što je podsećalo na realni svet. on se intenzivno druži sa Špancima i uključan je u ideju o automatizmu (nadrealizam).

Poslednjih godina se bavio problemima figure na crtežu i slikama služeći se crnom bojom. VILIJEM DE KUNING Holanđanin. Platna su ogromna (3x3m). emigrira u Ameriku 1926. De Kuningovi gestovi su agresivni. Time postaje zreli apstraktni slikar. već je za njega žena i predmet divljenja i demon. prši četkicu i njom pravi najzamršeniji splet linija. energiju. crno bele skice. Polok kao kopču sa lokalnim tlom nalazi kod Indijanaca. snažni – emotivni naboji posvesti. Ali. Polok kreće u čitanje Frojda i Junga. . -Driping. Smatra se da je slika gotova kada se iscrpi sva energija. monumentalnih u razmerama i koncepciji. slično tradiciji Munka. Duboko prožet tradicijom zapadnog slikarstva od Rembranta do Goje. Platna su ogromna. na kraju u napadu destruktivnih impulsa. nešto opasno(po učenju Frojda). fragmente u kojima studira pojedine motive ili prostorne odnose. dela bez naslova ili opisni naslov: Slika postaje ambijent. staklo. jako je frustriran i nezadovoljan sobom. platno je dole. Krupni. ali kontrolisani potezi kičicom. Ta individualna forma izraza (1949-1950. nastaje niz remek dela. koristi i velike četke na štapovima. 87 .tehnika koja podrazumeva industrijsku. Već početkom 40.. pod alkoholom.Poseduje ogromnu strast za crtanjem i radi male. Nazivi dela su mu slučajne asocijacije. Za njega je jako važan gest. razređenu boju. U slici više nema kompozicionih zahteva.) je od značajnog doprinosa apstraktnom ekspresionizmu. snažna. Od 1955. Radi seriju posvećenu ženama. žutim i plavim – Kod Poloka element slučaja ili intuicije igra značajnu ulogu. Misli se da je to preuzeo od Masona. arhitekturalna struktura i nsistiranje u fakturi boje.Srebrno sa zelenim. za njega nije važno što prikazuju tela. godine. Nekad je tu i ono oko slike – pesak. Slika se svela na boju. FRANC KLAJN Do 1950 figurativni slikar i slikar urbanih scena osenčenih realizmom.podrazumeva spontan naboj koji treba osloboditi (umetnost – slobodan diktat misli. hrapavi. kada se vraća i slikanju sa četkicom. kompleks koji je okružio posmatrača opkoljavajući ga sa svih strana. Oni tako vrše komunikaciju sa duhovima. ali on ih opseca. iluzije prostora. On igra oko platna. godine.. necenzurisan nikakvim kriterijumima). Uvećava te skice i uočava implikacije koje su izgledale kao slobodne apstraktne predstave velikog formata. Presudno je što Indijanci slikaju po pesku.tih (1943 – 1950) počinju dripling slike. ubija se u saobraćajnoj nesreči 1956.

bitumen. 88 .zatim je tu materiju razvio i nanosio u visokim pastama. pravi izložbu – ŠOK. koja podseća na ispucalu zemlju i zgužvane gradske asfalte. strahove. eksperimentu.zemlju. ali njegova namera nije postojeća forma već revolt. gusenice). a Vols zoolog. on pred kraj života živi samo na rumu. on mu pravi izložbu. stabilnu formu i stare funkcije boja i crteža. Prijatelj je sa mnogim slikarima Bauhausa. lišen bilo kakvog anatomskog znanja. spontano. Posle velikog uspeha. poznaje botaniku. naivan. dolazi iz Barselone u Pariz. Jedan galerista preko veza saznaje za njega i 1945. Umesto njih u sliku je uveo materiju i materijale. Koristi lepak. slika je prestala da se brine o estetskom i lepom. hartiju. bol. grebao i škrabao čime je dao značajan podstrek razvoju enformela. gotovo sve koje je mogao da pronađe neposredno u svetu oko sebe .LIRSKA APSTRAKCIJA OTO VOLS Rođen u Berlinu. inspirisan radovima umobolnika i dečijim crtežima. Međutim. godine dobija nagradu na bijenalu i njegovo delo je podstrek za naše umetnike (Miću Popovića) koji se šezdesetih okreću apstrakciji. krpe. muzičar. ali kad počinje rat on je po logorima. geologiju. U logorima radi mala dela (crteži i akvareli) – veličine dlana – intimne beleške. lišće. Poučen Volsom. oslobođeno civilizacijskog nanosa. ANTONI TAPIJES Španac. na svojoj izložbi on je prikazao model slike koji je kasnije razvijao nekoliko godina: preko guste i fakturirane paste. Neki ovakav život povezuju sa filozofijom žena. Ona je izazvala potres jer Vols nudi nepretenciozan stav prema umetnosti. Uglavnom se pojavljuju biomorfne forme (cvrčci. svetlo-tamnu modelaciju. Stvorio je veoma ličan izraz u kome su do kraja porušene sve zaostale norme klasične estetike. Neki misle da su to Volsove vizije i halucinacije. bez stava. Time se Dibife na ciničan način osmehnuo profesionalnoj umetnosti. ŽAN DIBIFE Neobična i složena lirska ličnost. Po dolasku Hitlera on dolazi u Pariz. smolu…1956. garež. slamu. a istraživanje primarne forme. god. On je potpuno odbacio prostor. postavljao je crtež ljudske figure. sem tog jednog izleta u fazi „teksturologija". Dibife je ostao prevashodno figuralni slikar posebne vrste. Već 1946. galerista mu donosi platna i on 1947. da bi posle intervencije prijatelja bio spasen. ugreban ili izveden belom linijom. plastiku . čisto. slamu. Otac mu je bio jedan od najvažnijih državnih činovnika. nije želeo da postane profesionalni slikar. u kojima saopštava napetost.

Dado Đurić ga je sreo 50-tih i Dibife mu je pomogao da se probije. bez racionalne kontrole. Dibifeova slika postaje reljef. Prvo je radio panorame Pariza i Parižana.. smatraju da umetnost treba vratiti iskonu. KOBRA Enformel je za mnoge nihilizam.. ali taj isti izraz se pojavljuje u KOBRI. nepismenih ljudi. vrata…). Art brut – označava sirovo umetničko delo koje stvaraju ljudi neiskvareni umetničkom kulturom. u Parizu. Sunce. Oni prihvataju figuraciju. a ne iz tradicije klasične ili moderne umetnosti. sa samostalnim životima. Radi serije slika. kako bi što direktnije. jedan figuralni zapis ameboidnih formi (Noig1oire) koji je izvršio znatan uticaj na novu figuraciju Dela Pol klea su ga najviše privlačila. Cilj im je bio da postignu sto veću neposrednost i automatizam u postupku. a najmanje sinonimi. a cilj im je bio da postignu što veću neposrednost i automatizam u postupku. Umetnici posle drugog svetskog rata. Nunc Stans. tražeći nove forme eksperimentalnog izraza protivne Mondrianu i De Stilu. Koristili su univerzalne arhetipske simbole života – ptica. praistorijske ili primitivne umetnosti. belo. Za njih podražavanje ima mali ili nikakav značaj. U tom pogledu i njima je uzor bio Dibifsov art brut kao što su ih metode psihičkog automatizma približile akcionom slikarstvu. Služili su se nekom vrstom predmeta ili figuracije koje su obično vodile poreklo iz folklorne. On ih je sakupljao i stvorio veliku kolekciju art brut koja mu je dugo godina služila kao podsticaj i nadahnuće za sopstvenu sirovu umetnost. kako bi što direktnije. dečje.T elo i duša nisu ni skladno povezani ni međusobno usaglašeni. sa akcentom na gestu kičice. velikom Kleu i Munku. ostvarili nesvesne impulse. Krava Slike iz tog perioda su slobodni apstraktni oblici. Kobra je grupa nastala spajanjem naziva gradova: Kopenhagen. Brisel. Dibife. Crveno i plavo na beloj osnovi. tako da autori izvlače sve iz sopstvene svesti i podsvesti. bez racionalne kontrole. Upotrebljavali su jake čiste boje. pojednostavljenom. grubu u izrazu i sumornu u poruci. Boje su vedre i vesele. ali se ne vraćaju na tradicionalan izraz. Početkom šezdesetih godina figura je još više degradirana i crvenim i plavim crtežom svedena na automatski zapis. karikaturalnom crtežu i kompoziciji. Amsterdam. počinje da pravi 3D objekte – crno.Osnovao je Karel Apel kao eksperimentalnu grupu. već totalno razdvojeni. zvezde. Objedinjujući princip im je bio : doktrina o potpunoj slobodi apstraktnih izražajnih formi. Kamenčići tačnije jednu vrstu teme koju obradjuje veći deo godine (krave. crveno i u tim formama traži imaginarne pejzaže. tekstovi beli na crnoj podlozi. Mesec. nespokoj. Oni su zajednički izlagali od 1948. kako su to verovali slikari Kobre.dovelo ga je do slika ludaka i naivnih. ostvarili nevesne impulse. 89 .Radi knjižice crteža sa tekstom. a ljudi crtani u dečijem maniru. Njihovo slikarstvo zasnovano je na naivnom. do 1950. maska. Dibife.

AZGERN JORN Jorn i Apel su neobuzdani u svojoj nedisciplinovanoj sintezi forme i blistave boje. intenzivnu boju u velikim površinama. njegove instinkte.Asger Jorn je definisao svoj stav 1948. spontanost. Alešinski kasnije prihvata da rukopis bude objektivan izraz – 60tih su moderni smisleni ili besmisleni tekstovi. Ova spontana događanja umetnik ne sputava. Ovde vidimo biomorfne forme. Psi hički automatizam organski je spojen sa fizičkim automatizmom. ili.Daleko od iza – 50-tih godina. Jako je važno iskustvo Sartra i filozofija egzistencijalizma (apsurd čovekovih napora u ovom svetu). tako da se slikarstvo na početku pedesetih godina sasvim približi lo onom idealu koji je izražen u jednom od slogana Kobre: „U umetnosti nema pristojnosti: umetnost — to je neukrotiva želja". Najveća pažnja posvećena je radu tela.Glava – Galerije još uvek žele male formate. Apel je smatrao da je najvažnije sačuvati izvor. kućice). . to ja izraz automatizma.. letom. izlažu i misle da rukopis nosi specifično obeležje. Pomoću fizičke spontanosti trebalo je otkriti vitalne izvore bića. direktnom upotrebom sopstvenog i korišćenjem tuđeg tela. Ono što njega izražava jeste fizička akcija koja materijalizuje misao. Dinamičko slikarstvo. godine: . energija i td. KOBRA se raspada posle nekoliko godina. Alešinski koristi i dečije oblike igara (školice. padom. fizič kom rukopisu koji se ostvarivao na različite načine: maksimalnim angažovanjem motoričnih funkcija tokom slikanja. njegova duša".. igrom. KOBRA radi velike formate..Ne može se izra ziti način čistog psihizma. most. KAREL APEL Radi figure i portrete u linearnom i kolorističkom entuzijazmu. Kakva je realnost na kojoj se zasniva misao? To je ljudsko telo. PJER ALEŠINSKI Glava . skakanjem. . drukčije rečeno. koristi industrijsku. veliko platno. Vidljivi su svi potezi četkom. Alešinski insistira na crtežima dece. 90 .Zeleni balet – Ova platna podrazumevaju debeli pastu.

crno je ništavilo boja ili senka. V. Njihovo je delo bilo suprotno anarhiji i destrukciji enformela. Mortenzenu i grupi umetnika oko Galerije Deniz Rene. ushićeno. Ono je u novim uslovima produžilo ideje Mondriana. Za razliku od naglašene individualnosti i česte igre slučaja u apstraktnom ekspresionizmu i enformelu.. kaže Vazareli. kada su se njeni oblici stalno razvijali i usavršavali. On je potpuno racionalizovao kreativni čin. neokonstruktivizam itd. Da i ne. Za njih su geometrijski oblici i forme zbog svog univerzalnog karaktera izvanredno sredstvo u komunikaciji između ljudi. „Odavde je počelo moje otkriće. Van Desburga. Dva dela su kvalitativno ista. To je binarni jezik kibernetike koji stvara plastičnu banku u elektronskom mozgu. daleko od dela u koje je slikar izlio svoje komplekse. Ž.Slikarstvo i skulptura u klasičnom obliku bili su za njih anahronizam. uspostavljen čvrst poredak geometrijskih oblika. Belo i crno to je neuništiv gest umetničkog uma i dugovečnost dela u njegovoj originalnoj formi". novi industrijski dizajn (škola u Ulmu). Ista kompozicija rešena u belom i crnom daje mi automatski drugu kompoziciju rešenu u crnom i belom. Devana. koje nije ni psihički izuzetno ni društveno izolovano. „Umetničko delo. Kupke i istraživanja Bauhausa i De Stila. tako da su njene ideje prodrle u luminoplastičke eksperimente. Tu fazu posle enformela obeležilo je delovanje V. Vazareli je objavio Žuti manifest (štampan na žutom papiru) u kome je obrazložio nov način svog rada koji se oslanja na sistem crnobelog odnosa. U suštini težište je uvek na programu koji može da se sprovede u različitim prostorima i različitim 91 . odbacio romantično nadahnuće i opredelio se za program koji sadrži matematičku kodifikaciju celog procesa.OPTIČKA UMETNOST Paralelno s enformelom. Sem reda oni su predlagali i nov način gledanja tako da je početkom šezdesetih godina s velikom tehnološkom revolucijom došlo do kvalitativnih promena i do jasne orijentacije ovih tendencija prema novoj optičkoj umetnosti. najpre je i iznad svega sredstvo da se ljudi međusobno povežu. VIKTOR VAZARELI Povodom samostalne izložbe 1955. pozitiv-negativ. Dok je enformel bio u zenitu. geometrijska apstrakcija je potisnuta. ne može više da bude naša". Ti me smo. jer su nastajali kao rezultat privilegija određenih klasa. Belo i crno. S raspravom o optičkoj i kinetičkoj umetnosti nalazimo se u samom jezgru geometrijske apstrakcije koja je šezdesetih godina doživela izuzetan istraživački podsticaj. Slika postaje pre svega majstorska konstrukcija koja je razrađena svim onim što je u umetniku nepromenljivo. a belo i crno su maksimalni kontrast ili dualizam. Sa umetničkog dela treba skinuti auru izuzetnosti i neobičnosti. Maksu Bilu. u stvari. Agama. svoje čireve i svoje tajne bolesti. Vazarelij a . Svetlost-boju Vazareli je potpuno razvio u fazi „planetarnog folklora".. dakle. kaže Devan. vodećeg jezgra Novih tendencija i stvaralaštvo francuske Grupe za istraživanje vizuelnih umetnosti. za razliku od razorene forme. Erbenu. što je najintimnije vezano za rad. J. traganje i stvaralaštvo svih ljudi njegovog vremena”. zahvaljujući Jozefu Albersu. zasnovana na principu elite i status kvoa nejednakosti. zatim u permutacijama (1965) i u novim strukturama koje se zasnivaju na heksagonalnoj perspektivi i aksonometriji. onim što je najsvesnije. u isto vreme identična i dijametralno suprotna: slika-ogledalo. Optička umetnost je na nov način postavila osetljiv odnos između umetnosti i društva. Belo je za njega zajednica boja ili svetlost. zdravo. “Umetnost starog sveta. kompjutersku i mehanografsku umetnost. već čvrsto spojeno s vodećim strukturama tehnološke civilizacije. razvijalo se i drugačije shvatanje slikarstva u kome je. kaže Vazareli. Sota. Vazareli je predložio novo shvatanje umetničkog dela.

a tu punoću ja bih hteo da ispoljim svojim delima koja nju obavijaju. tamo je završio školu. ali je ovo matematički precizan čvrst sistem. Precizan sistem nanošenja boje. Slično Mondrijanovom Bugi-Vugiju. niz radova bliskih Vazareliju. Ovo je bilo plodotvorno otkriće. s tim što se on kreće oko dela i u kretanju percipira njegove različits oblike. dobio je bezbrojan univerzum i stalno nove mogućnosti. Koristi preparirane kartone i platno i pravi harmonike velikih dimenzija i na njima varira različite bojene pravougaonike. kao što kretanje multipla pokreće posmatračevu plastičnu maštu koja nastavlja sama da stvara i kombinuje oblike i forme. RAFAEL SOTO Jezus Rafael Soto gradi tako osetljive konstrukcije od žica ili plastičnih materijala da se one pokreću na atmosfersku promenu ili na dodir. vidi različite slike. Time se istraživanja prenose na prostor. Posmatrač. instalacija.igre forme i boje. On daje jos jedno rešenje istraživanja prostora. Cetrdesetih godina otkrio je da je dovoljno koristiti tri osnovne forme: kvadrat. Sve je statično. Uradio je mnoga dela širom sveta (kongresne dvorane. Vazareli je 1959. Šah je savršenstvo vizuelne predstave. Njegovi objekti su konstruisani pomoću obojenih rešetki (obično pleksiglasa) postavljenih tako da se sa promenom ugla sagledava uvek nova forma. ali je išao na akademiju u Francuskoj. na jednoj a svet na drugoj strani. a posmatrač se šeta. Zahteva da posmatrač bude aktivan i da gleda iz različitih uglova. Kretanje svetlosti i formi je osnovni cilj optičke umetnosti kojim se ona transformiše u kinetičku umetnost. već da im ukažem da nas plavi trojstvo: prostor — vreme — materija". „Čovek više nije. da ih zasitim optičkim efektima. slavi nauku. računa na preplet. u zavisnosti od ugla posmatranja. to je zakon koji kaže da se takvi predmeti najlakše uočavaju. postao državljanin Francuske. kaže Soto. čak i nezavisno od umetnika.medijumima. Neguje apstraktnu umetnost. slika. Autor je plakata. pomoću kretanja posmatrača. Insistira na zakonitostima i principima nauke. da uvek bude kvadrat ili trougao. krug.ambijentalne celine) sa modernim detaljima. I ovde je posma trač aktivan saučesnik. JAKOV ADAM Iz Palestine. kao u šahu – to i jeste ideja. U duhu apstraktne umetnosti. trougao. u kome se na različite načine ostvaruje ideja kretanja. Nije reč o tome da ljude napravim ludima. 92 . Koristio je zakonitosti perspektive i projektovanja u kojima se stalno čini da se gradi ispupčenje. Došao je na ideju da modul izgradi precizno. što znači da posmatrač aktivno učestvuje u oblikovanju dela jer mu neprekidno menja izgled i vizure. On je u ispunjenom prostoru. Vazareli je proučavao je Mondrijana i Nađa. apstraktni ritmovi. Varirajući ih i gradeći sistem mreža.

Dobro je prihvaćen. nešto u čemu će ljudi živeti. Delo komunicira sa industriskim društvom koje je verovalo u progres. 93 . kuvati. Insistira na ogromnim dimenzijama. racionalna umetnost. bojio ih intenzivnim bojama. NJUMAN Američka geometrijska umetnost. Koristio je nove materijale. raditi.Majstor za takve ambijente.

uvek kocke od različitog materijala (čelik. Odbacuju se stare tehnike (klesanje itd. a ostalo je zadatak industrije. PRIMARNA STRUKTURA Veliki broj američkih umetnika je 60ih počeo da se buni protiv vrednosti koje su veličali apstraktni ekspresionisti – subjektivnosti.MINIMAL ART . organizuju ih gradeći druge strukture. princip modula – multiplikuju različite module. doslovnost i jednostavnost. KARL ANDRE .. ili i jednom i drugom u isti mah. boja i svetlost imaju dramatičnu primenu (skulpture su polirane i skupljaju okolne reflekse). Postoji čvrsta. Vrlo su značajni kao teoretičari..) Rade se dela monumentalnih dimenzija koje postaju još monumentalnije kada se postave u unutrašnji prostor. niz) elemenata. ali ona je. emocija i gestualnih poteza četkicom. verovali su da bi umetničko delo trebalo da bude u potpunosti osmišljeno u svesti pre čina njegovog izvodjenja. geometrijska osnova. gvoždje. Koriste se novi materijali. odbacuje se postament. Moduli SOL LE VIT Bez naziva – Šuplje kocke. a ne optička. konceptualnu strogoću. jasnoću.U minimalnoj umetnosti serija ili niz je koncipirana kao ‘’prosta serija’’. razmere i materijala.. Nastojali da delo oslobode manualnog rada. Pod uticajem Mondriana. Pravi predstavnik Donald Džad. Radio je serije (red. DONALD DŽAD Koristio je metale.ABC UMETNOST. poenta je u jednostavnosti sistema slaganja elemenata.. Objekti se stavljaju na pod.Moduli – Koristio je 144 jednake pločice i u svakoj galeriji od njih pravio različite skulpture. Kocke je bojio ili ostavljao u priprodnoj boji. Stavljanjem objekata u niz on ističe svoju vrednost samo time što je suprostavljen elementu koji mu predhodi ili sledi. 94 . U minimalnoj umetnosti svest nameće racionalni poredak. za razliku od geštalta konceptualna. aluminijum i obojeni pleksiglas u otvorenim strukturama koje su istraživale odnose izmedju prostora. primenjuju se intenzivne industrijske boje i elementarne forme. Objašnjavali su principe minimalističke skulpture. grade sisteme. aluminijum). Zamisao serije zadržava misao celine. uza zid itd.

rasporedjene vertikalno po zidovima. 95 .DEN FLEVIN Američki minimalni neonski umetnik. Koristio je bele i obojene fluorescentne svetlosne umetke. Struktura načinjena od neonskih cevi se izlaže kao specifični objekat (svetleće telo) ili se neonska svetlost pokazuje kao ambijentalna svetlost koja ispunjava prostor.

Time je stvorena nova struktura: delo je iskaz čije je značenje fiksirano u odnosu između znakova. i neka rešenja pop-arta. Cilj umetnosti nije u ostvarenom delu već u zamišljenom i projektovanom. Andre). između 1950.bilo otkrivanju tautoloških sistema umetnost kao definicija umetnosti. ruske avangarde. Pored toga. Košut je više godina 96 . sa tehnološkom revolucijom u čitavom svetu naglo je procvetala trgo vina umetničkim delima. Klasično umetničko delo je su više izuzetno. Delo potvrđuje ono što je samo po sebi očigledno. u prvom redu piše: osam zelenih engleskih staklenih slova u neonskom električnom svetlu. neponovljivo. slika je postala sredstvo kojim se stiče profit i ekstraprofit. da bi se potpuno posvetio lingvističkim istraživanjima u oblasti analitičkog konceptualizma. i 1970. tekstova. u drugom su slova plava.radovi koji se bave analitičkom prirodom umetnosti. imenuje samo sebe i time ukida višesmislenost i bilo kakvu mogućnost polisemije. u ideji.KONCEPTUALNA UMETNOST Istraživanje novih medijuma i odbacivanje umetničkog dela kao završenog estetičkog objekta. izložio fotostatički negativ rečeničke definicije reči voda. zatim na spise Ad Rajnharda. na primer. Čulno iskustvo je izgubilo raniji značaj. neobično. konceptualizam je umesto gotovog umetničkog dela predložio proces. dematerijalizovana ideja od koje ostaju dokumentarni tragovi u obliku fotografije grafikona. Sa konceptualizmom je oživeo zajednički rad umetnika i naglo je porasla potreba za teorijom i novim tipom kritičara koji neće biti posmatrač ili sudija već saučesnik u pokretu. Kako se u nekim polazištima oslanjala na radove Dišana. u trećem crvena. Iv Klaj na i Džona Kejdža. Taj naučni jezik koji je koristio analitički konceptualizam.umetnost kao tumačenje umetnosti . vodio je sve dublje u sisteme simboličke logike. Moris. Kao svaka druga roba. Možemo reći da su u njoj postojala tri osnovna toka: zemna umetnost (land-art) telesna umetnost (bodi-art) analitički koncepualizam. ona je odbila staru fun kciju umetnosti i njen elitni status jer više nije htela da prihvati takvo društvo. minimal nu umetnost (LeVit. umetnost više nije vizuelno opažanje i stvaranje predmeta već namera i odluka. I u projektu Jedna i tri stolice. što znači da ono u sebi sadrži rad elite pa samim tim dovodi do nejednakosti koja je suprotna idealima o demokratskoj i univerzalnoj umetnosti. bilo da su usmereni jezičkim istraživanjima . video i magnetofonskih traka. U totalnoj kritici društva. Oko 1968. Sa tezom „umetnost kao ideja kao ideja" Džozef Košut je 1967.U njegovom delu Osam staklenih engleskih slova. Slika je pretvorena u robu. dematerijalizovana umetnost se razvijala u različitim pravcima. čime se produbljuje jedan vid eksploata cije. stvoreno od genijalnog pojedinca. pored prave stolice postavljena je njena fotografija i njena jezička definicija uzeta iz rečnika. postojeće umetnosti i individualnog stvaralačkog čina. inspirisan u velikoj meri radovima Vitgenštajna i Karnapa i metodama britanske analitičke filozofije. zatim je u jednoj galeriji pokazao svoje omiljene knjige i matematičke spise. (svejedno da li svesno ili spontano) nova generacija je sa umetničkim delom odbacila sistem vrednosti i poredak u koji je ono uključeno. na nju su delovali zakoni tržišta. a ne između znaka i stvari.

sadržaj i izražajno sredstvo u isti mah. potpuno afirmisao taj postupak obeležavanja i uzimanja dokumentacije pošto za ove umetnike nije bitno gde će se ostvariti ideja. Land-art je. njenom jeziku i odnosu ideje prema medijumu. Zbog toga je bodi-art razvio interesovanje za mimiku. jednu pojavu koja je u velikoj meri uzela u obzir iskustva hepeninga i razvila praksu međunarodne umetničke grupe „Fluksus". kretanje. jedno brdo zemlje široko 70 metara. već ona sama i njeno označavanje pomoću foto dokumentacije. Majkl Baldvin. Harold Herel. Pomerajući ugao i pravac prilikom snimanja. Kako on poseduje pojam umetnosti. proces realizacije se ostvaruje u njemu i njegovom telu koje postaje osnovni medijum. koji izražava težnju da se izađe iz zatvorenosti estetičkog objekta i ponovo uspostavi davno pokidana veza između čoveka i prirode. na ledu. U brojnim akcijama koje su obuhvatale različite mogućnosti. radio nekoliko meseci kako bi podigao Opservatoriju.a njegov rad Ispravljanje perspektive (1969) pokazuje izvanrednu sposobnost u radu sa fotoaparatom. 1969/70). vatru. od bljuvanja do teških telesnih povreda. Jan Burn. Mnoge podsticaje za svoje ideje članovi ove grupe su pronašli u tradiciji formalne i strukturalne lingvistike. a široku u prečniku 49 metara. Čarls Herison. kredom. bagera i buldožera počela su da se ostvaruju dela izuzetnih dimenzija: Robert Moris je 1971. kad je Valter de Maria u jednu galeriju doneo 500 kubika zemlje i s njom pokrio ceo pod. seoski vrači. ka intervencijama u prirodi. ili bodi-art. Pomoću dinamita. Majkl Hejcer je za jedan rov u Nevadi morao da iskopa 240. tibetanski kaluđeri ili sibirski šamani. a Robert Smitson je 1970. Mnogi rani konceptualistički projekti ostvareni su krajem šezdesetih godina u land-artu. Tako smo dobili umetnika kao umetnost. koji su gestom tela praznili psihičku energiju svojih posmatrača ili je upravljali ka nekom magijskom cilju.000 tona kamena i peska (Dubl negativ. Dejvid Benbridž. svetlost i perspektivu . Ovi primeri nove praistorije nisu bili usamljeni jer su umetnici land-arta voleli da ostavljaju tragove za jednu buduću arheologiju i da na različite načine obeležavaju prirodu linearnim znacima izvedenim u travi. Potpuni i pravi smisao land-art je pronašao tek kad je napustio galerijske prostore i odleteo u prirodu u kojoj su umetnici mogli da se neposredno izraze. vodu. počeli da izdaju časopis sa gotovo naučnim člancima o prirodi i pojmu umetnosti. čime se delo dematerijalizuje i težište prebacuje na proces i čist koncept. najčešće su probijali impulsi kolektivno nesvesnog preko kojih je trebalo uspostaviti komunikaciju sa učesnicima u seansi. s jedne strane. Deniz Openhajm je. između ostalog. pokret i držanje. na primer. Svoja istraživanja u landartu on je proširio i na druge probleme vreme. napravio na Slanom jezeru u Utahu Spiralu Džeti dugu 450. oni su 1969. Ostao je logično još jedan fenomen . Pošto su došli do zaključka da je prirodni jezik pogodno sredstvo kojim se može uspešno otkrivati i tumačiti jezik umetnosti. Jan Dibets je za izražajna sredstva uzimao osnovne prirodne elemente: vazduh. 1971). u semiotici i teoriji značenja. zemlju. Pri tom ne treba isključiti ni sklonost izvesnih izvođača akcija ka 97 . S ukidanjem gotovog umetničkog dela stvaralaštvo je oslobođeno klasične tehnologije i zanata i usmereno ka čistim jezičkim istraživanjima. Mel Remsden i drugi. a s druge. od teških sunčanih opekotina zaštitio samo jedan deo tela koji je pokrio knjigom sa simptomatičnim naslovom Taktika. gest.sam umetnik.pripadao angloameričkoj grupi Art and Language čiji su članovi bili Teri Etkinson. za onaj „jezik tela" koji su dobro poznavali igrači i akrobate. Kao materijal pogodan za rad i nove akcije zemlja js otkrivena već 1968. on je uspeo da u nizu povezanih fotografija snimi ravan holandski horizont kao brdo (Holandsko brdo.

Rađa se u zemlji i to je jedino važno". parodiju pa često i ozbiljnu kritiku umetničkog Džilbert i Džordž života. dok su dva engleska umetnika. mimiku. godine. održao prvi performans Kako objasniti slike mrtvom zecu. solidarnosti i iskrenoj ljubavi za ljude. On je polje svoje akcije preneo na politički i društveni život i onakav kakav je. umetnost jednako čovek". U izgrađivanju kontakta sa publikom najdalje je otišao Jozef Bojs. jer zec čini zapravo ono što čovek može imati samo u mislima. Bojs gotovo utopijski veruje da u čovekovoj prirodi postoje tri bića: prirodno. jedan od prvih konceptualaca u Evropi. ljudsku i političku odgovornost.seksualnom sadomazohističkom egzibicionizmu ili ka opasnim telesnim torturama kakve je praktikovala Bečka grupa (Ginter Brus. društveno i slobodno i da se ljudska sloboda kao najviši oblik bića može ostvariti samo putem stvaralaštva. B. u iznošenom šeširu znao po 12 sati da vodi razgovore s publikom i obrazlaže svoje ideje. kako to tačno kaže A. 98 . oslanjajući se na tradiciju neodade i starežne skulpture. „uspostavi duhovno jedinstvo čoveka. tablom. počeli od „živih skulptura" da bi se razvili u par koji je u gotovo varijetske akcije i performanse uveo igru. ironiju. pozorištu. On sebi kopa jazbinu. Džilbert i Džordž. razgovor. ali je vrlo rano. autosalonu ili preko televizije. 1963. Oliva. grafikonima. svoje predstave u Hajd parku. u umetnosti i antiumetnosti koje su za njega jedinstvena celina. prešao je na pravu političku akciju i u tom duhu osnovao dve organizacije: Nemačku studentsku partiju (1967) i Organizaciju za demokratska prava (1971). vraćajući mu energiju i potrebu za transformisanjem njegovih političkih i kulturnih odnosa sa svetom". na primer. Bojs je otišao i korak dalje: od smernosti. služeći se kredom. crtežima. U haosu zapadne civilizacije on je visoko podigao ugled i misiju umetnika i njegovu moralnu. pretvarao u oštru sociološku i političku kritiku kapitalističkog sistema. pesmu. On je počeo kao vajar. držeći se dosledno maksime: „Umetnost jednako život. Herman Nič i Rudolf Švarckogler) U bodi-artu su postojale i akcije kojima bi više odgovarao naziv performans jer se u njima telo nije mučilo već koristilo kao jedna vrsta metajezika. vic. Stjuart Brizlej je. na šta ukazuje njegovo čuveno pranje nogu s očiglednim asocijacijama na Bibliju. jednom ubedljivom gotovo naučnom metodologijom. On je hteo da preko umetnosti. ukopava se. Oto Mil. o kome je rekao: „Za mene je zec simbol inkarnacije.

99 .