Modern art

Modern artists experimented with new ways of seeing and with fresh ideas about the nature of materials and functions of art. A tendency toward abstraction is characteristic of much modern art. Modern art begins with the heritage of painters like Vincent van Gogh, Paul Cézanne, Paul Gauguin, Georges Seurat and Henri de Toulouse Lautrec all of whom were essential for the development of modern art. At the beginning of the 20th century Henri Matisse and several other young artists including the pre-cubist Georges Braque, André Derain, Raoul Dufy and Maurice de Vlaminck revolutionized the Paris art world with "wild", multi-colored, expressive landscapes and figure paintings that the critics called Fauvism. Henri Matisse's two versions of The Dance signified a key point in his career and in the development of modern painting.[3] It reflected Matisse's incipient fascination with primitive art: the intense warm color of the figures against the cool blue-green background and the rhythmical succession of the dancing nudes convey the feelings of emotional liberation and hedonism.
Roots of Modern art Les Nabis - Pierre Bonnard, Edouard Vuillard, Félix Vallotton Early 20th century (before World War I)  Art Nouveau & variants - Jugendstil, Modern Style, Modernisme - Aubrey Beardsley, Alphonse

Mucha, Gustav Klimt,  Art Nouveau Architecture & Design - Antoni Gaudí, Otto Wagner, Wiener Werkstätte, Josef

Hoffmann, Adolf Loos, Koloman Moser               Cubism - Georges Braque, Pablo Picasso Fauvism - André Derain, Henri Matisse, Maurice de Vlaminck Expressionism - Egon Schiele, Oskar Kokoschka, Edvard Munch, Emil Nolde Futurism - Giacomo Balla, Umberto Boccioni, Carlo Carrà Die Brücke - Ernst Ludwig Kirchner Der Blaue Reiter - Wassily Kandinsky, Franz Marc Orphism - Robert Delaunay, Sonia Delaunay, Jacques Villon Photography - Pictorialism, Straight photography Post-Impressionism - Emily Carr Pre-Surrealism - Giorgio de Chirico, Marc Chagall Russian avant-garde - Kasimir Malevich, Natalia Goncharova, Mikhail Larionov Sculpture - Pablo Picasso, Henri Matisse, Constantin Brancusi Synchromism - Stanton MacDonald-Wright, Morgan Russell Vorticism - Wyndham Lewis

World War I to World War II    Dada - Jean Arp, Marcel Duchamp, Max Ernst, Francis Picabia, Kurt Schwitters Synthetic Cubism - Georges Braque, Juan Gris, Fernand Léger, Pablo Picasso Pittura Metafisica - Giorgio de Chirico, Carlo Carrà

1

     

De Stijl - Theo van Doesburg, Piet Mondrian Expressionism - Egon Schiele, Amedeo Modigliani, Chaim Soutine New Objectivity - Max Beckmann, Otto Dix, George Grosz Figurative painting - Henri Matisse, Pierre Bonnard American Modernism - Stuart Davis, Arthur G. Dove, Marsden Hartley, Georgia O'Keeffe Constructivism - Naum Gabo, Gustav Klutsis, László Moholy-Nagy, El Lissitzky, Kasimir

Malevich, Vadim Meller, Alexander Rodchenko, Vladimir Tatlin  Surrealism - Jean Arp, Salvador Dalí, Max Ernst, René Magritte, André Masson, Joan Miró, Marc

Chagall   Bauhaus - Wassily Kandinsky, Paul Klee, Josef Albers Sculpture - Alexander Calder, Alberto Giacometti, Gaston Lachaise, Henry Moore, Pablo

Picasso, Julio Gonzalez   Scottish Colourists - Francis Cadell, Samuel Peploe, Leslie Hunter, John Duncan Fergusson Suprematism - Kazimir Malevich, Aleksandra Ekster, Olga Rozanova, Nadezhda Udaltsova, Ivan

Kliun, Lyubov Popova, Nikolai Suetin, Nina Genke-Meller, Ivan Puni, Ksenia Boguslavskaya [edit]After World War II   Figuratifs - Bernard Buffet, Jean Carzou, Maurice Boitel, Daniel du Janerand, Claude-Max Lochu Sculpture - Henry Moore, David Smith, Tony Smith, Alexander Calder, Isamu Noguchi,[19] Alberto

Giacometti, Sir Anthony Caro, Jean Dubuffet, Isaac Witkin, René Iché, Marino Marini, Louise Nevelson  Abstract expressionism - Willem de Kooning, Jackson Pollock, Hans Hofmann, Franz Kline, Robert

Motherwell, Clyfford Still, Lee Krasner  American Abstract Artists - Lee Krasner, Ibram Lassaw, Ad Reinhardt, Josef Albers, Burgoyne

Diller    Art Brut - Adolf Wölfli, August Natterer, Ferdinand Cheval, Madge Gill, Paul Salvator Goldengreen Arte Povera - Jannis Kounellis, Luciano Fabro, Mario Merz, Piero Manzoni, Alighiero Boetti Color field painting - Barnett Newman, Mark Rothko, Sam Francis, Morris Louis, Helen

Frankenthaler    Tachisme - Jean Dubuffet, Pierre Soulages, Hans Hartung, Ludwig Merwart COBRA - Pierre Alechinsky, Karel Appel, Asger Jorn Neo-Dada - Robert Rauschenberg, Jasper Johns, John Chamberlain, Joseph Beuys, Edward

Kienholz     Fluxus - George Maciunas, Allan Kaprow, Nam June Paik, Yoko Ono, Dick Higgins Dau-al-Set - founded in Barcelona by poet/artist Joan Brossa, - Antoni Tàpies Grupo El Paso - founded in Madrid by artists Antonio Saura, Pablo Serrano Geometric abstraction - Wassily Kandinsky, Kazimir Malevich, Nadir Afonso, Manlio Rho, Mario

Radice, Mino Argento  Hard-edge painting - John McLaughlin, Ellsworth Kelly, Frank Stella, Al Held, Ronald Davis

2

  

Kinetic art - George Rickey, Getulio Alviani Land art - Christo, Richard Long, Robert Smithson, Michael Heizer Les Automatistes - Claude Gauvreau, Jean-Paul Riopelle, Pierre Gauvreau, Fernand Leduc, Jean-

Paul Mousseau, Marcelle Ferron           Minimal art - Sol LeWitt, Donald Judd, Dan Flavin, Richard Serra, Agnes Martin Postminimalism - Eva Hesse, Bruce Nauman, Lynda Benglis Lyrical abstraction - Ronnie Landfield, Sam Gilliam, Larry Zox, Dan Christensen Neo-figurative art - Fernando Botero, Antonio Berni Neo-expressionism - Georg Baselitz, Anselm Kiefer, Francesco Clemente, Jean-Michel Basquiat New realism - Yves Klein, Pierre Restany, Arman Op art - Victor Vasarely, Bridget Riley, Richard Anuszkiewicz Outsider art - Howard Finster, Grandma Moses, Bob Justin Photorealism - Audrey Flack, Chuck Close, Duane Hanson, Richard Estes, Malcolm Morley Pop art - Richard Hamilton, Robert Indiana, Jasper Johns, Roy Lichtenstein, Robert

Rauschenberg, Andy Warhol, Ed Ruscha, David Hockney    Postwar European figurative painting - Lucian Freud, Francis Bacon, Frank Auerbach Shaped canvas - Lee Bontecou, Frank Stella, Kenneth Noland, Ron Davis, Robert Mangold. Soviet art - Alexander Deineka, Alexander Gerasimov, Ilya Kabakov, Komar & Melamid, Alexandr

Zhdanov, Leonid Sokov    Spatialism - Lucio Fontana Visionary art - Ernst Fuchs, Paul Laffoley, Michael Bowen

NABISTI
Proroci ili Nabisti (nabi – prorok, na hebrejskom), because they understood they would be creating new forms of expression They paved the way for the early 20th century development of abstract and non-representational art. The goal of integrating art and daily life, was a goal they had in common with most progressive artists of the time. were a group of Post-Impressionist avant-garde artists. They met regularly to discuss theoretical problems of art, symbolism, occult sciences and esotericism. However, after Gauguin's departure to Tahiti, in 1891, the group gradually fell apart and its members developed separately in different directions. n the summer of 1892 Sérusier returned to Brittany, to the small village Huelgoat. Huelgoat became the place of his work for the next two years. His subjects were Breton peasants, their figures monumental and solid. The painter's palette too had changed, he no longer used pure colors, but toned them down with gray. . Sérusier accepted an invitation of his friend Jan Verkade, to come to the Benedictine monastery.The monk3

and the tapestries of the Middle Ages to create decorative works of a mysterious and calculated timelessness.godine okupila u Pont Avenu oko Gogena u kome su videli proroka nove umetnosti. nabisti su u svom teoretisanju i objavljivanju manifesta bili preteče svih onih grupisanja. After the turn of the century. cubism. known as "synthetism". S ovakvim shvatanjem približio se primitivnoj umetnosti. Težili su sintezi umetnosti. he meets Pissarro. much of Nabis art has a painterly. His wife. Stavljao je nemešane boje jednu pored druge. Maeterlinkea. they were mysteriously hidden in nature and could be revealed only to the artists who were able to perceive the proportions and the harmony of the sizes: "God did everything in the Holy Spirit according to measurement. according to which the laws of beauty were divine ones. su najavili početak MODERNE. manifesta i teorija koje su obeležile XX vek. The new doctrines appealed to Sérusier. the Italian primitivists.artists of the monastery practiced the aesthetic principles. page layout and negative space of art nouveau and other decorative modes. planove – slika je pre svega postala površina. The ideas met no enthusiasm in Paris and Sérusier distanced himself from his former friends. Boja je osnovni i odlučujući element. plakata. Strindberga. ilustrovanjem knjiga. he loses his job and decides "to paint everyday" and to devote himself to this art which he had been practising for a long time as a "talented weekend painter". he engages in the merchant marine. pa se zbog toga prostor u njoj nagoveštava pomoću traka koje se redjaju jedna iznad druge. as modern art moved towards abstraction. Uprkos svom kratkotrajnom postojanju. i KRALJA IBIJA Alfreda Jarrya. linija ne opisuje već uopšteno naznačava predmet. scenografijom za moderno pozorište Henrija Ibsena. bavili se oblikovanjem stakla i dekorativnih paravana. In Pont-Aven. with color palettes often reminding one of Cézanne and Gauguin. kako su to nekad činili stari egipatski slikari. without adequate subsistence was forced to return with her five children to her family in Denmark. Then he studied Egyptian art. Kao na vitražima gotičkih katedrala. Gauguin gave up Impressionism to work out a new theory. 4 . kombinujući i istražujući njihove odnose kako bi dobio različite harmonije. After the Stock Market crash of 1882. a number and weight". He will find a job as a stockbroker employee which he will keep until Stock Market crash of 1882. non-realistic look. etc. the artists of this circle were highly influenced by the paintings of the impressionists. po visini. Gogen polazi od pretpostavke da je slika proizvod mašte. expressionism. Gogen je sveo predmet na čistu bojenu povšrinu uokvirenu konturom. Program VELIKE SINTEZE Gogen je slikarski ostvario tako što je odbacio duboki prostor – perspektivu. Grupa mladih se 1888. Gustave Arosa. At the age of 17. and thus while sharing the flatness. da težište nije u onome što se vidi već u onome što se oseća i misli. Bonnard's posters and lithographs are more firmly in the art nouveau. or Toulouse-Lautrecmanner. and on his return to Paris he tried to convince his Nabi friends in their novelty and importance. who will initiate him with Impressionist landscape He will take part thereafter from 1879 to 1886 in all Impressionist exhibitions.

His research went in the direction of a simplification of forms, that eliminates details to keep only essential forms, simplification obtained by use of thick contours and large flat areas of uniform color, as in his famous paintings "La belle Angèle" 1889 or "The yellow Christ" 1889. In 1891 Gauguin auctioned his paintings to raise money for a new voyage. The purchase by Degas of his painting "La belle Angele" allows Gauguin to leave this same year forTahiti in order to flee "France civilized with excess" and “everything that is artificial and conventional” and to try a new experiment in the Tropics. Illness forced him to return to Paris in 1894, where he will be disappointed by the mixed reception Parisian art critics give to his paintings from Oceania, and sets off again definitively to Tahiti in 1895. His masterpiece there was the monumental allegory "Where Do We Come From? What Are We? Where Are We Going?" (1897, Museum of Fine Arts, Boston), which he painted shortly before his failed suicide attempt in january 1898. A major retrospective of his work was held at the Salon d'Automne in Paris in 1906. The work of Paul Gauguin will strongly influence the Nabis and the Fauves . , as well as nonNabi painters like Henri Matisse. "Cloisonnism" is a style of post-Impressionist painting with bold and flat forms separated by dark contours. The term was coined by criticEdouard Dujardin on occasion of the Salon des Indépendants, in March 1888.[1] Artists Émile Bernard, Louis Anquetin, Paul Gauguin, Paul Sérusier, and others started painting in this style in the late 19th century. The name evokes the technique of cloisonné, where wires (cloisonsor "compartments") are soldered to the body of the piece, filled with powdered glass, and then fired. Many of the same painters also described their works as Synthetism a closely related movement. In The Yellow Christ (1889), often cited as a quintessential cloisonnist work, Gauguin reduced the image to areas of single colors separated by heavy black outlines. In such works he paid little attention to classical perspective and boldly eliminated subtle gradations of color — two of the most characteristic principles of postRenaissance painting. The cloisonnist separation of colors reflects an appreciation for discontinuity that is characteristic of Modernism[2] Synthetism is a term used by post-Impressionist artists like Paul Gauguin, Émile Bernard and Louis Anquetin to distinguish their work fromImpressionism. Earlier, Synthetism has been connected to the term Cloisonnism, and later to Symbolism. [1] The term is derived from the French verb synthétiser (to synthesize or to combine so as to form a new, complex product). Paul Gauguin, Émile Bernard, Louis Anquetin, and others pioneered the style during the late 1880s and early 1890s. Synthetist artists aimed to synthesize three features:
  

The outward appearance of natural forms. The artist’s feelings about their subject. The purity of the aesthetic considerations of line, colour and form. 5

In 1890, Maurice Denis summarized the goals for synthetism as, It is well to remember that a picture before being a battle horse, a nude woman, or some anecdote, is essentially a flat surface covered with colours assembled in a certain order.
 

Paul Sérusier - Talisman (Bois d'amour) (1888)

Paul Gauguin - Vision After The Sermon (1888), La Belle Angele (1889), The Loss of Innocence (1890)
 

Émile Bernard - Buckwheat Harvest (1888) Cuno Amiet - Breton Spinner (1893)

GOGEN Vizija posle propovedi Insistirao je na čistoj, ravnoj površini. Crveno je nedefinisan prostor, vizija je odvojena dijagonalom, žene predstavljaju vidljivi deo sveta, a iznad je borba Jakova sa Anđelom – scena iz snoviđenja. Jakov i Anđeo su skoro na glavama žena, lebde u prostoru. Za Gogena i ostale savremenike važnu ulogu imala je japanska grafika. Gogen je prvi otišao na jug francuske da bi upoznao primitivne korene francuske umetnosti (vitraž). Ključna slika iz tog perioda je Žuti hrist. Metod razdvajanja boja crnom konturom se naziva kloazonizam. POL SERIZJE was a French painter who was a pioneer of abstract art and an inspiration for the avantgarde Nabi movement, Synthetism and Cloisonnism. In the summer of 1888 he travelled to Pont-Aven and joined the small group of artists centered there around Paul Gauguin. While at the Pont-Aven artist's colony he painted a picture that became known as The Talisman, under the close supervision of Gauguin. The picture was an extreme exercise in Cloisonnism that approximated to pure abstraction. 6

Gauguin encouraged the young painter to release himself from the constraints of imitative painting, to use pure colors, not to hesitate to exaggerate his impressions,
His lifelong friendship with Maurice Denis started there.

Osnivač grupe «Nabis» 1889. Njegova dela obeležava naglašena jednostavnost crteža i kompozicije i široke površine čistih boja. Medjutim, doslednost u tim stavovima je kočila njegovu spontanost. On predstavlja kariku izmedju impresionista i Gogena, Bonara i Vijara. Značajan u razvitku modernog slikarstva jer je anticipirao kubizam sklonošću prema konstrukcijama, omedjanim kompozicijama, lineranim crtežom. Talisman – slika nastala na kutiji cigareta, veličine dlana. Pejzaž, put, jezero, kuća, slika nastala u toku jednog razgovora Gogena i Serizjea. Slika se može gledati sa različitih strana, a bilo je važno da se boja može naneti čista iz tube, ne mora se mešati niti koristiti sa belom. Slika ne mora deskriptivno ponoviti vidljivi svet, ona nije samo neposredna ilustracija. Crveni put, okolo jezero, plava kuća... Boja ovde deluje na emocije, nije samo imitacija vidljivog sveta.(Više ne važi Aristotelov princip mimezisa) EMIL BERNAR Jedan od Nabista, slikar i teoretičar koji je tvrdio da je on bio tvorac kloazonističkog stila koji je koristio Gogen. Most of his notable work was

accomplished at a young age, in the years 1886 through 1897. He is also associated with Cloisonnism and Synthetism. Less known is Bernard's literary work, comprising plays, poetry, and art criticism as well as art historical statements that contain first hand information on the crucial period of modern art to which Bernard had contributed. where he painted La Grandmère, a portrait of his grandmother. He continued talking with other painters and started saying good things about Gauguin. Bernard went back to Paris, met with Van Gogh, who as we already stated was impressed by his work,

Žeteoci - Crvene konture. Bernar se podučavao u Kairu i sa Denijem se bavio teoretisanjem. Bio je značajan teoretičar, objavio je nove estetske stavove i imao je živu prepisku sa Sezanom u kojoj saznajemo o mnogim Sezanovim idejama. MORIS DENI Among the artists who considered themselves Nabis was Maurice Denis, whose journalism put the aims of the group in the eye of a progressive audience, and whose definition of painting — "a flat surface covered with colors assembled in a certain order" — expressed the Nabis approach. 7

Deni je najveći teoretičar moderne umetnosti. painting cartoons for stained-glass and mosaic panels. n 1893. fauvism. Septembar i Oktobar – 1892. Pierre Bonnard. Deni se divio Pivi de Šavanu (Ribar) i usvojio je kolorit Fra Anđelika." April – delo puno simbolike. Bonnard designed furniture and textile patterns. Denis found himself attracted by the new idea of Synthetism and by Gauguin's paintings. površine sa belim refleksima. designing carpets. već i dekorativnu funkciju u enterijeru. At the Académie. Vidimo žene u belom na zelenoj pozadini i plavu reku u pozadini. PJER BONAR Bonnard won a competition to design a poster advertising French champagne. Revolutionary in its manner this poster greatly influenced Toulouse-Lautrec. 1922) summed up the Nabis' aims long after they had been superseded by the fauve painters and by cubism. and a member of the Symbolist and Les Nabismovements. Nema analize prostora. was a French painter and writer. illustrating the books. he met 168 .His Théories (1920. which he first saw at the exhibition of the Impressionist and Synthetist Group. a nude. April je jedna od 4 slike koje sugerišu različita doba godine – ostale su Jul. Ovaj naslov ne sugeriše samo različita doba života. painted screens and stage sets and made puppets for puppet shows. because his individual style at that time developed under a strong influence of Japanese prints. and abstract art. illustrated books. he became associated with the Symbolist writers. Denis was among the first artists to insist on the flatness of the picture plane—one of the great starting points for modernism. as practiced in the visual arts. before being a battle horse. is essentially a flat surface covered with colors assembled in a certain order. Devojke koje beru cveće (verovatno buket za venčanje) u slici APRIL su simbol njihove spremnosti da ostave detinjstvo iza sebe. In his famous proposal for the definition of painting. His theories contributed to the foundations of cubism. His friends nicknamed him ‘a highly Nipponized Nabi’. he met painters and future Nabi members including Paul Sérusier. Denis experimented in various fields of art. an anecdote or whatnot. a smatra da je slika jedna površina pokrivena bojama. offered in 1890. he stated: "Remember that a picture. and decorating ceramics. izložio ih je zajedno pod imenom Dekoracija za spavaću sobu mlade devojke.

. His paintings of the late 1890s are very personal and intimate. ostvaren koloritom punim svetlosti i vedrine. Pozadina je tačkasta.U radionici – Jedan životni ambijent. .g. he had joined the Nabis. Pierre Bonnard and Maurice Denis. Lotreka i japanske grafike. Marked by a gentle humor. . Vuillard joined the Nabis and contributed to their exhibitions at the Gallery of Le Barc de Boutteville. te je uvek na slikama zadržavao vedru atmosferu. tapete se stapaju sa haljinom žene i pejzažem kroz otvoren prozor. 9 . sastavljen od uglova sobe. a group of art students inspired by the synthetism ofGauguin. Motive svojih slika (obično manjih formata) interprtira kao subjektivan lirski doživljaj. the year in which Vuillard met Pierre Bonnard and Paul Sérusier. Svet Bonnarda i Vuillarda je intiman svet. and other 'isms' had no influence on him.Paravan – izražen japanski uticaj.Vojnici – . of whose real name of Maria Boursin Bonnard was not aware of until they got married 32 years later. čitavu površinu definišu konture. From their meeting a large part of his art revolved around her. ateljea. The best known of his works of the period are panels commissioned by Misia Godebska in Paris (1910) and the triptych The Mediterranean done for the Moscow residence of Ivan Morozov in 1911.U krevetu – slika je maksimalno pročišćena. In the early 1890s he worked for the Théâtre de l'Oeuvre of Lugné-Poë designing settings and programs. dobro poznatog pogleda s prozora i portreta prijatelja i porodice. His numerous landscapes of the period are influenced both by the Impressionists and Gauguin. streets and gardens. Later he shared a studio with other fellow member of the Nabis. Indolence (1899). Cubism. Fauve painting. previše dekorativnih vrednosti. Slikao je po uzoru na japanske grafike. čak se tako i potpisuje. they are executed in the delicate range on soft.year-old Marthe de Méligny. e. Ne sledi grupu Nabi u zaokretu prema dekorativnom već se usmerava ka likovnom izarazu INTIMIZMA. and in 1892 did on their advice his first decorations ("apartment frescoes") for the house of Mme Desmarais. Man and Woman (1900). Majka mu je inače bila krojačica. Naglašen krst u gornjem delu slike. po kući je uvek bilo šarenih krpica. In his paintings and decorative pieces Vuillard depicted mostly the interiors. blurred colors characteristic of his art. EDUAR VIJAR: By 1890. napravio je i pečat sa inicijalima : PB. [3 In October 1888. The newest artistic developments in Paris did not interest Bonnard. Pod uticajem je Gogena.

orijentalnoj i primitivnoj umetnosti. pretvara se iz jednog oblika u drugi.. this soon became known as Art Nouveau.. Victor Horta had a decisive impact on architecture in Belgium. Isto se dešava i u Minhenu. metal. poražavajuće potčinjen mašini. Art Nouveau was also a movement of distinct individuals such as Gustav Klimt. Umetnici su smatrali da industrijalizacija razara umetnost. when Mucha produced a lithographed poster. Biljni ornamenti su: perunika. naročito u biljnim formama.U Beču je secesija obeležila pokret studenata koji odbijaju da rade po akademskim kanonima. it is characterized by organic.[9] Magazines like Jugend helped spread the style in Germany. which appeared on 1 January 1895 in the streets of Paris as an advertisement for the play Gismonda by Victorien Sardou. Charles Rennie Mackintosh. stilizacija cveća.To je stil koji se raspoznaje u čitavoj Evropi. lale. takođe u Engleskoj:¨LIBERTI¨¸isto po prodavnici različitih rukotvorina. Secesija – znači odpadništvo. aluminijum. zvončići.[4] Art Nouveau is an approach to design according to which artists should work on everything from architectureto furniture. veka i kao proizvođač i kao potrošač u službi mašine – potpuno otuđen. oslonjen na organsku formu. kao i u prirodi. Zadatak koji su sebi zadali je bio – ujediniti industrijski napredak sa onim što se zvalo umetnički zanat. i pokušavaju da nađu inspiraciju u srednjovekovnoj umetnosti –gotici.ali je značajno napuštanje ustaljenog principa predstavljanja prostora. making art part of everyday life.. armirani beton (određena vrsta). đurđevak. \A reaction toacademic art of the 19th century. ali nisu moderno agresivne kao što će to biti kod fovista.vijugavo. Ove slike su malih dimenzija sa poštovanjem likovnih ideja.U Francuskoj ¨ART NOUVOE¨¸ tako se zvala jedna prodavnica različitih predmeta za kuću. Ornament mora biti prirodan. gvožđe. especially as a graphic artform. raskidanje sa osnovnim telom. Nastaje početkom prvog svetskog rata. SECESIJA Javlja se krajem 19. Alphonse Mucha. flowing curvilinear forms.. Hector Guimard's metro entrances shaped the landscape of Paris and Emile Gallé was at the center of the school of thought in Nancy. as well as highly stylized. René 10 . umereno se prihvata ideja Moderne – samo se napušta prostor. i početkom 20.. veka vrlo je bogato i razvijeno – ubrzana industralizacija. starring Sarah Bernhardt Initially called the Style Mucha. while the Vienna Secessionists influenced art and architecture throughout Austria-Hungary. (Mucha Style). čovek se mora vratiti starom srednjovekovnom iskustvu.[5] The movement was strongly influenced by Czech artist Alphonse Mucha. Moris je tvrdio da je čovek kraja 19.. čovekova prirodna potreba je za ornamentom. lišća. materijal koji je korišćen je staklo. veka. razne vrste orhideja. ali pod različitim nazivima ART NOUVOE – u Francuskoj (gde i nastaje) JUGEND STIL – u Nemačkoj LIBERTI STIL – u Engleskoj Buržoasko društvo krajem 19. veka postojao jedan krug oko umetnika Čarlsa Morisa – udruženje ARTS & KRAFTS. mesing. especially floral and other plant-inspired motifs. i osnivaju časopis ¨JUGEND¨. Za Englesku je karakteristično što je i pre kraja 19. s tim što iza njih staje profesor Franc fon Štuk.[7] In France. U tom novom duhu može se proizvoditi sve: od lonca do lokomotive. Secesija predstavlja totalni i internacionalni stil – podsticala je i negovala internacionalni duh. odvajanje.

Gimar je voleo i poznavao botaniku i biologiju (teoriju Čarlsa Darvina). Antoni Gaudí and Louis Comfort Tiffany. furniture. dizajnira ga u duhu novog stila. Art Nouveau was underlined by a particular way of thinking about modern society and new production methods."New Art".[13] The historic center of Riga.Metro – 1900.jedinstveni stil ne postoji osim u oblasti površinskog ukrašavanja i unutrašnje dekoracije ČARLS MEKINGTOŠ ( iz Glazgova) Engleski prestavnik secesije. održava se ¨Svetska izložba¨¸ na kojoj su srpski predstavnici bili Đorđe Jovanović i Paja Jovanović – nagrada za Dušanov Zakonik . Pariz 1900.) In the philosophy of the movement. each of whom interpreted it in their own individual manner. naročito u rasporedu faktura i boja. . .textiles.[10][11] Although Art Nouveau fell out of favour with the arrival of 20th-century modernist styles. Bio je privučen i Nazarenima. sve je od livenog gvožđa i stakla. art should be a way of life. decorative arts including jewellery.Gimar je projektovao sve – od stolice do držača za čačkalice i salvete. Nameštaj sveo na crnu i belu boju. Hence the name Art Nouveau . no matter how utilitarian. with "the finest collection of art nouveau buildings in Europe". household silver and other utensils and lighting. etc. Art Nouveau monuments are now recognized by UNESCO on their World Heritage List as significant contributions to cultural heritage. Karakteristična je i upotreba najrazličitijih pločica od majolike. insistirao na geometrizaciji. Ima istraživački odnos prema prirodi. GIMAR (Francuska) Veliki arhitekta. držači natpisa za metro – dizajnirani kao neke džinovske biljke). (See Hierarchy of genres. interior design. and the range of visual arts.[5] For many Europeans. [11] Furthermore. 11 . crockery. it was possible to live in an art nouveau-inspired house with art nouveau furniture. Osim livenog. i lični stil u ukrasima od kovanog gvoždja. Art Nouveau is now considered a 'total' style. romantičarima uopšte. s tim što je podrazumevala imaginativnu upotrebu materijala. attempting to redefine the meaning and nature of the work of art so that art would not overlook any everyday object.[5] ARHITEKTURA. za secesiju je tipično i kovano gvožđe – lako se oblikuje. cigarette cases. Latvia.[12] it is seen today as an important bridge between the historicism of Neoclassicism and modernism.Tifani lampa – sa irisima Francuzi su prednjačili u oblikovanju najrazličitijih kućnih predmeta ANTONIO GAUDI Gaudijeva rana arhitektura pripadala je glavnoj struji gotičke obnove. jewellery.Hotel . stilizovano i izuvijano (svetiljke.Lalique. meaning that it encompasses a hierarchy of scales in design — architecture. godine. godine treba da postane svetska prestonica. Artists desired to break all connections to classical times and bring down the barriers between the fine arts and applied arts. dizajnira sve metro stanice (ulaze) u Parizu. takodje i proučava prirodne forme. silverware.

. od pribora do same zgrade. On i grupa umetnika odbijaju poslušnost akademiji i institucijama. GUSTAV AJFEL .Ajfelov toranj – urađen 1899. Uradio je i veliki broj kompozicija za univerzitet (Medicinski i Pravni Fakultet). Za Medicinski fakultet je uradio sliku na kojoj bolest razara telo. kao i veliki dizajner nakita. Kocka. smatrao je da linija sadrži energiju onoga koji ju je povukao. 300m visoka RENE LALIK Još jedan poznati francuski slikar . godine za parisku izložbu.Osećajnost – Bio je na čelu nemačke grupe (grupe mladih umetnika koji su sa velikim skandalima otvarali izložbe – ljubav prema prirodi shvatali su kao religiju. gubi se iluzija prostora. Klimt je u paviljonu napravio zidne slike.Sagrada Familia u Barceloni. pomera estetske standarde i kriterijume toga doba ( gola trudnica – prvi put takav ženski akt). U ateljeu Franca fon Štuka prvi put je zabeleženo ime Vasilija Kandinskog. sve je u jednom duhu. Njegova dela se danas većinom nalaze u Umetničkom istorijskom Muzeju u Beču. GUSTAV KLIMT Najveći predstavnik u Austriji. emajlu. samo od gvožđa. ne samo od zlata. koju je arhitekt de Villar već projektovao kao neogotičku strukturu. divio se pravoslavnim. Svoj stil formirao je na proučavanju vizantijskih mozaika – zlatne pozadine. takozvano ushićenje prema prirodi. naročito ruskim ikonama. da je vulgaran. nego i od različitih staklića. Murali izvedeni u staklu. dobro je poznavao i ikonopis. U dekorisanju crkve javlja se bogata fantazija u biljnoj ornamentici koja se sliva u naturalističku figuraciju i apstraktnu dekoraciju.PoljubacOsim mozaika. Vila Stohlet projektovao JOZEF HOFMAN. koristi čak i krljušti od riba. Divio se lepoti linije. Nadežda Petrović to preuzima od njih). Radi dekorativno i dvodimenzionalno. Napravili su PAVILJON SECESIJA (po ugledu na njih beogradski umetnici su posle rata napravili Paviljon Cvjete Zuzorić). metalu i poludragom kamenu sjedinjavaju figure zamišljene kao plošne strukture (osim modelovanih glava i ruku) sa apstraktnim šarama u obliku otvorenih spirala koje se pružaju po celoj površini. . FRANC FON ŠTUK . Paviljon je projektovao Jozef Olbrih. mozaiku. 12 . Optuživan od savremenika da preteruje u erotici. beli kubus na koga je postavio jednu zlatnu kuglu.

. . a ekspresionizam unutrašnjim i nevidljivim. film. igračica i od nje pravi veliko ime. ANRI TULUZ LOTREK Kao dete imao je nesreću da padne sa konja i ostane bogalj. Most izmedju eksperimentalnog slikarstva XIX veka i ranih ekspresionističkih tendencija XX veka. Neumorno crta na svakom mestu i te skice preradjuje u ulju i gvašu. Umetniku više nije važno samo kako slike već i to šta slika.Igranka u kafeu – Slučajna i fragmentalna kompozicija. na krilu. prati savremenike. Vrlo izazovna. emotivne nesigurnosti i duhovnog nespokojstva. jer je njegovo interesovanje upravljeno prema društvenim problemima i ljudskoj sudbini. Siromaštvo. osećaj za krupni kadar (njegov doživljaj). literaturu (Breht). skulpturu. Lotrek je pre svega crtač koji se služi bojom da bi produbio i naglasio linearni ritam svojih slika i litografija u boji. čista. bolest. slika portrete i uključuje zabave po noćnim restoranima. Izmedju fovizma i ekspresionizma postoje sličnosti i razlike. Za razliku od Emila Zole on ne želi da kritikuje društvo. ekspresionizam nije jedinstven i stilski celovit. alkoholizam. uglavnom pojave na margini klasičnog društva. deformiše psihu. kriminal su elementi jedne nove urbane subkulture koja će svojim tamnim senkama prožeti sve vrste umetnosti: slikarstvo.Pripadao je bogatoj plemićkoj porodici i zahvaljujući naporima svoje okoline privatno je učio crtanje u klasicističkom stilu. možda čak i nepristojna poza 13 .- Devojke -Danaja NAJAVA EKSPRESIONIZMA Ekspresionizam se pojavio početkom XX veka. Radio je reklamne plakate i omote knjiga u litografiji u boji. Liniju koristi sa velikim umećem. odvaja čoveka od čoveka. u vreme socijalnih kriza. Kada je sazreo odlučio je da njegov tematski repertoar ostane klasičan tj. beda. cirkusima. On izokreće ličnost.. Za ekspresionistu urbani život nije sreća već prokletsvo. Domijeov naslednik u grafičkoj umetnosti. pa kao takav nije mogao da posećuje zvanične škole. psihološku sadržinu slike. Ljudi na slici su odsutni. U njegovom okrilju nastala su različita istraživanja koja povezuje to što se akcenat sa likovne forme prenosi na unutrašnju. Osnovno izražajno sredstvo je postala boja. često slika male formate. Divio se Dega-u. Fovizam se bavio spoljašnjim i vidljivim (formom). U obe je razvijena svest da je slika površina koju treba organizovati. . prostitucija. muziku. Smelo kombinuje najrazličitije tehnike. pozorište.Guli ulazi u Mulen Ruž – Guli je njegova prijateljica. slika prijatelje. zato ih često slika sa leđa ili iz profila. Kao pokret u likovnim umetnostima. ali razlika je u načinu upotrebljavanja. ne iznosi svoj sud. na kartonu.

Uvodi figuru (ranije je na plakatima bio samo tekst). koje umiru od tuberkoloze. Za života je uradio malo plakata. na severu. koristi intezivne boje (crvenu. prisutni su uticaji Gogena i nabizma. nakon njegove smrti njegova porodica u rodnom Albiju osniva Fondaciju Tuluz Lotreka.One donose sumorno razmišljanje o misteriji života i ljudskoj egzistenciji.vrlo komplikovan proces koji Lotrek brzo savladava. ali on koristi noćno osvetljenje). Kretao se u kniževnim krugovima u Norveškoj. kao i budjenje seksualne želje i žena . patnju.Tokom njegovog školovanja tradicija je nadmoćno akademska. crnu. usamljenost. kriva linija u stilu Art Nouveau. više će uticati na umetnike XX veka nego na svoje savremenike U vreme kada počinje da stvara. godini gubi majku i sestru. pripada dobrostojećoj porodici koji nisu podržavali njegovu sklonost ka umetnosti. Bolest i smrt su bile neprestana tema njegovih slika.Japanski divan – odjek tada aktuelne secesije. PLAKAT: . jedan od prvih koji ovu tehniku koristi za plakat). u njegovim slikama preovladjuje melanholija. žutu. ali on razvija vlastiti pristup na osnovu impresionističkih i simbolističkih elemenata.Bolest je na neki način uvek bila prisutna u njegovom okruženju. U njegovim plakatima se često sreću karikature -Kafe Ambasador – plakat kao uzor jednostavnosti i ubedljivosti. Dela s početka XX veka u kojima je simbolistički kontekst najeksplicitniji karakteriše vijugama. što će u velikoj meri uticati na njegov odnos prema svetu u kome živi. radio je scenografiju za Ibsenove drame. što dovodi do revolucije u oblasti plakata. ulazi u kategoriju umetničkog dela.istovremeno vampir i nevino dete. u Norveškoj. otac mu je bio lekar. oko 32.Uzori su mu bili Engr i Dega a sa druge strane bili su mu poznati radovi impresionista (od njih nasledjuje samo ljubav prema japanskim drvorezima i svetlu. Lotrek koristi potpis u duhu japanskih pečata. On komunicira vizuelno a ne tekstom.Mej Milton – na japanski način. Kao i u delima skandinavskih pisaca tog doba. U 14. lečio je najsiromašnije slojeve društva. EDVARD MUNK Norveški slikar i pionir modernog ekspresionističkog slikarstva. strah od smrti. parizu i Berlinu i bio prijatelj poznatih pisaca medju njima i Augusta Strindberga. jako redukovanim sredstvima govori jednu poruku. . . smelo i sasvim novo vizuelno sredstvo. plavu). 14 . Njegovo delo nije pobuđivalo pažnju savremenika. veoma pobožan čovek.Bal u Mulen Ružu – litografija.

Gradi ritmove boja i vrtlog linija – kao što je Van Gog na autoportretima – do stepena histeričnog intenziteta. Ženska osoba krajnje stilizovana u prvom planu – personifikacija glasa – glas usamljenosti. pada i to ne samo jedanput. Priča slike ide sa leva na desno. Usamljena. jedan novi odnos prema pejzažu.Igra života – 1900.Krik – Nastaje 1893. Ova slika predstavlja kraj jednog ciklusa – friz života – Do tada je radio već oko 10 godina. Scena je dopunjena parovima koji groteskno plešu. a ne ono što je repertoar slikarstva do tada. kad stremi u vis . . otuđenost. svako od aktera na slici mora sam da se suoči sa smrću. ali je ubila umetnika u njemu. kod ekspresionista forma je deformisana. postoje dve verzije. bol i patnju«. crno – plavo (crno-bele dirke klavira). u crvenom-opasna . Munk u prirodi poznaje svoj unutrašnji emotivni naboj.ili sunce koje zalazi. udata. stub zalaska sunca. Munkove slike nose puno simbolike. predstavlja nevinost. Dijagonala. Religiozan koncept prenesen u ličnu koncepciju (mlada devojka u ekstazi) . Munk je svoja saznanja o umetnosti najpre formirao u rodnom gradu. Ima crveni oreol. Snažna psihološka poruka postignuta kompozicijom i linijom. frustriranost. kod Munka ona ide na dole.. .Bogorodica – Predstavljena na jedan revolucionaran i smeo način. On kaže: »Ja želim da slikam krik. ulje i grafika. koje možda predstavljaju smrt. na gore ima psihološki pozitivan efekat. iza je neki drugi život (čamac). On je jedan od prvih savremenika koji se divi Lotreku. nema ni prozore ni vrata. desno: starija žena – sve ovo predstavlja životno doba jedne žene. u to vreme prvi put čuje za Van Goga što mu daje smelost u izražavanju svog unutrašnjeg sveta. potom odlazi u Pariz koji je osamdesetih godina 19. u sredini: par. psihoterapija pomogla je njegovoj ličnosti. u crnom je sama. Seksualni simboli. voli dvodimenzionalnost. levo: mlada devojka u belom. insistira na doživljaju usamljenosti. soba je totalno prazna. sama je u šumi. godine Munk preživljava snažan nervni slom. Negove uobičajene teme su : strah. Već 1908. . dok se mrtvac na slici ne vidi. čežnje. godine. Kod Munka nema otvorenih emocija. 15 . zgrabila je muškarca. muškarac sa nešto starijom devojkom. Dok je u belom. godine. žene i muškarci sede i pričaju i slično. Dijagonalu završava sa dve nepoznate tamne siluete.Soba umrlog – Prikaz kako porodica i okolina reaguju na smrt bližnjeg . Ritmom. više nema snage. vraća se kući i više ne slika tako snažne teme. veka bio grad noćnih barova i boemskog života. deformisana figura u prvom planu. japansku umetnost. i ima izložbu u Minhenu.Glas – Vrlo teška tema.

skitnice i maskirane figure. tek pola veka kasnije – Difi. Njegovo mesto kao prelazne ličnosti u fantastičnoj umetnosti XX veka je od prvorazredne vaznosti. surovo autentično slika bednike. a njegov savremenik je bio Džejms Ensor.Susret u univerzumu – Muškarac i žena – dva komplimentarna principa. DŽEJMS ENSOR Za razliku od Muncha bio je naslednik velike tradicije evropske umetnosti – flamanskog i holandskog slikarstva. Bio je dobar grafičar. U svoje slike uvodi brutalan. Hrist ulazi na magarcu. isto tako bi razapeli Hrista kao što su uradili u Jerusalimu. Na njega su uticali romantizam i simbolizam XIX veka..Tri devojke na mostu – . ljudi oko njega su grotskne maske.godine. Munk rado koristi takvu tehniku. Odrastao u Belgiji gde su njegovi roditelji imali prodavnicu grotesknih maski popularnih na flamanskim klarnevalima. Savremenici ga ne razumeju. koju je inače vratio u upotrebu Gogen. Goya. crveno i zeleno. priče Edgar Alan Poa i pesme Bodlera. moralno labavih načela. vidi se i struktura drveta. razobličuje ih u najotvorenijem smislu. . Stari tip drvoreza.Na mesečini – takođe drvorez. podsmešljiv sadržaj.ljudi su dvolični. Munk je uticao na nemačke slikare .Ulazak Hrista u Brisel – 1888. On je ne polira jer se uklapa u sadržaj. linearna. Bosh.Spletke – Ruga se savremenicima. Hristovo stradanje predstavljeno kao centar velikog karnevala. . fantastično slikarstvo. Odilon Redon. . Krajem osamdesetih godina XIX veka prešao je na religiozne teme koje nisu interpretirane u usko religioznom smislu već više kao lična reakcija na svet nečoveštva. prljavi. 16 .

merio je figuru i stavljao tubu pored lica da uporedi boju . počevši od ukrašavanja tela i odeće preko oblikovanja predmeta za svakodnevnu upotrebu do gradnje kuća i kultnih predmeta. kompoziciji.Portret Pjera Lotija – Ne robuje šemama. nikakvom učenju. nikad nije putovao. Ima sasvim individualan odnos prema figuri.Karakteristike – njena primena u svakodnevnom životu.inkarnat. Želeo je da imitira stare majstore i pravi kopije u Luvru. obredi.ANRI RUSO CARINIK Predstavnik primitivne umetnosti. fantastične tropske prašume s tigrovima i lavovima 4. . Ono što je znao o biljkama naučio je u botaničkoj bašti. potpuno samouk. . 3. Nedostatak prespektive. kompozicija pojednostavljena. pejzaži Pariza i njegove okoline. scene bliske njegovom životu (autoportreti. kolorit je svež. alegorijske scene (SAN) 6.Pesnik i muza – Pravio je sliku kao što krojač šije odelo. penzionisani carinik koji je počeo da slika kao sredovečan čovek. PRIMITIVNA UMETNOST nastala je izvan kruga izgradjenih civilizacija. prostoru. portreti prijatelja) 2. 17 . Njegovo slikarstvo obuhvata šest kategorija: 1. likovi su obično postavljeni frontalno. buketi poljskog i baštenskog cveća Crtež je nevešt i čist. vojne patriotske ili sportske scene 5. Zoo vrtu i atlasima.

mrlja. crni ili u boji površie u kojoj ase nalaze. i 1912. izlazći iz ortodoksnog fovizma. zareza. neutralni ton i koloristički znaci. čista. Napustaju ''italijansku perspektivu''. pokidanu vezu izmedju čoveka i prirode. Kreću se slobodno. more nebo i čamci. Albert Marke) . instikte. već na zakonu ravnoteže. zavrnutih linija. do 1905. 18 . Od 1905. Zato su se okrenuli Van Gogu i Gogenu – prvi im je otkrio unutrašnju ekspresiju slike. Bio je kolekcionar japanskih drvoreza.mladi slikari iz ateljea Gistava Moroa (Anri Matis. imao otvorena čula za nova istraživanja. Boravak u Maroku 1911. do 1907. Do fovističkog slikarstva došao je preko impresionizma i neoimpresionizma. usmerava i pozitivno deluje na intenzitet drugih boja. Medjusobni odnos boja se ne zasniva na principu dominantne harmonije. čemu je doprinela ljubav prema orijentalnoj umetnosti. On nema sopstvenu kolorističku vrednost ali organizuje. prozorska krila su širom otvorena u spljašnji svet – balkon sa saksijama. traju herojske godine fovizma. lice žene naznačeno smelim crvenim i zelenim potezima. ona je postavila nove probleme u organizaciji slike. kao što je kasnije. izazvala je oštre reakcije zbog prividno nemarno razmazanih boja. naročito za ona koja su preduzeli apstraktni slikari i kubisti. Zid i krila prozora komponovani su od širokih vertikalnih traka.Otvoren prozor izložio je na Jesenjem salonu 1905. kao u starih majstora. vrlo rano kupuje jednu od verzija Sezanovih kupačica i ne odvaja se od ove slike do kraja života.FOVIZAM (1898-1907) Spontani pokret koji je nastao ujedinjavanjem triju grupa umetnika sličnih pogleda . oni su beli. Zorž Brak) Od 1901. čak i u najvećoj bedi. Fovisti prihvataju standardni tematski repertoar (mrtve prirode. ANRI MATIS Idealu slikarstva vedrine.grupa iz Šatua ( Moris Vlamenk i Andre Deren) . . izlažu na Jesenjem salonu što označava definitivni nastanak fovizma. padanje intenziteta obojenosti prema dubini.) Neutralni ton ima funkciju uskladjućeg elementa. Proučava i Sezana. pejzaže. 1905. ubrzao je proces svodjenja forme i uprošćavanja kolorističkih odnosa. Boja je bila osnovno izražajno sredstvo fovista. intenzivna i blistava. hteli su da povrate neposrednost. spoljaŠnji svet je sav u sitnim potezima četkice. Kontura ogradjuje čistu boju i postaje nosilac linearnog ritma kompozicije. trajalo je njihovo okupljanje oko Matisa koji je bio stub pokreta. Motiv je sasvim tradicionalan. U islamskom ornamentu i persijskoj minijaturi nalaze se izvori Matisove arabeske i žarkih boja. drugi ukazao na praoblike koji se još mogu naći kod primitivaca. Sezana i Gogena. nezavisno od forme i oblika i obezbedjuju spontani gest.grupa iz Avra (Raul Difi. Fovisti su težili oslobodjenju ličnosti. stvara sugestiju prostora (mada prostor kod fovista ostaje daleko više ideja o prostoru nego pun i razvijen volumen. Žena sa šeširom – izložena u Jesenjem salonu 1905. duhovnog odmora i spokojstva ostao je veran do kraja života iako je u svom razvoju prošao kroz nekoliko faza. Izgradili su nov repertoar slikarskih postupaka i sredstava u kome vodeću ulogu imaju kontura. Mali deo sobnog zida. Koloristički znaci su kratki optezi u obliku tačaka. izvornost. Tema koja će Matisu ostati omiljena do kraja života. cveće.

Boja ide direktno iz tube. . Jedna jeod najlepših figuralno-pejzažnih kompozicija. Sam portret je zapostavljen. Prostora nema. Roden i afrička skulptura.) koje je preneo i u vajarske verzije u terakoti i bronzi. dekoracije za crkvu. kao da se radi o dve žene. . Ispitivanje linija.itd. . Matis De luxe -Ples Izvori vode do grčkog vaznog slikarstva. Frontalnost i geometrijske površine – približava se kasnijim bespredmetnim slikama mondriana -Dekorativna figura Skulpturalno modelovana figura naspram ornamentalne pozadine Naglo prelazi u fazu krajnjeg linearizma.Gospođa Matis – Portret sa zelenom crtom koja deli kosu od brade. U skulpturi na njega su uticali: Antoan Luj Bari.Crveni atelje Početak kubističke faze. Krivolinijski ritmovi povezuju ovu sliku sa tradicijom Art nouveau. boja je dominantna – velike čiste. Senke na licu su debele tamne linije – kloazonizam. Umetnik se služi bojom nezavisno od prirodnog izgleda modela. Postoji razlika u svetlu – dve polovine lica različito su obrađene. kolaže. nezavisnu funkciju. arabeske biljnih formi plove po zidovima i površini stola. kroz prozor se nazire apstraktan pejzaž. 19 . Proučavanje kubizma mu je pomoglo da uprosti strukture i kontroliše sklonost ka preteranoj dekorativnosti. dva raspoloženja i karaktera. MATIS POSLE FOVIZMA Matisova umetnost je u toku celog njegovog života kretala naizmenično izmedju krajnjeg uprošćavanja i dekorativne složenosti. Figure modelovane isključivo konturnom linijom poseduju čvrstinu. konstrukcija Nema prostora.Harmonija u crvenom Unutrašnjost sobe je crvena površina. dobija novi intezitet.. Poznato je mnogo studija za ovu sliku (Plavi akt. .portrete) Boja nije deskriptivno upotrebljena. Da bi definisao površine on ih uokviruje debelom tamnom konturom. . . Zelena crta deli sliku na dve simetrične polovine. Na slici je najvažniji šešir – koji je prilika da se pokaže kako boja ima autonomnu. Radio je ilustracije za knjige. kao i kubizam.Radost življenja preteža apstrakcije u modernom slikarstvu (slično Pikasovim Gospodjicama koje su nastale godinu dana kasnije). boja i prostora nastavlja na figurativnim slikama.Mladi mornar skulpturalni pristup . Na to ga je možda inspirisao Matis Cas klavira mural na temu plesa. bojene površine.De luxe Organizacija prostora pomoću obojenih površina..Marokanci Crna pozadina koja uokviruje arhitekturu i figure u molitvi -Čas klavira Apstraktni raspored geometrijskih površina koje su akcentove dekorativnim šarama rešetki. Iako je napustio perspektivu (izuzev u proizvoljnom umanjenju jedne figure ) slika nije samo poršinska dekoracija. Na ovom portretu zelena crta je noseći stub.

Brak ideje fovizma već od 1908. godine zamenjuje kubizmom. slobodno slaže boju. ANDRE DEREN Deren je kao sasvim mlad prihvatio fovizam. površina. Pikaso.Obala Sene – Postoji prostor. karakteristična je njegova upotreba kratkih ustalasanih poteza četkice. ritam. kontura je tamno plava ili tamno ljubičasta. ritam gradi kretanje u slici. naslikan 1905. Njega ne interesuje prostor već boja. VAN DONGEN Ne pripada grupi fovista. Tamna kontura.. Ulica ukrašena zastavama. Akademski slikar.Grupa – Ignoriše anatomsku preciznost. . motiv koji su koristili i Mone. svirao je i zarađivao po kafeima. Sve je izlomljeno. violinista. blizak je Sezanovom pristupu. ŽORŽ BRAK . Vlamenk je živeo alternativnim životom. .Pogled na luku – Struktura izlomljenih poteza preuzeta od neoimpresionizma. Njegova dubina je određena logikom linearne perspektiveritam drveća. proučavao je muzejsku umetnost.Tokom čitave karijere ostao je bliži nemačkom ekspresinizmu nego ijednom francuskom slikaru. godine. nosio je kravate od drveta koje sam pravi u boji. jaka kontura. Bio je neobičan i po ponašanju.Svečanost – Čiste. Radi portrete iz kafana – naglašen ekspresivan intezitet boja. . mozaične strukture. bio je biciklista.. RAUL DIFI Pod Matisovim uticajem počeo je da stvara fovističke slike sa snažnim površinama boje i teškom crnom konturom .Bato Lavoar – deo Pariza kraj Sene. On ne poštuje koherentnost tela (ruku oblikuje na više načina). Jezik slike su: linija.MORIS DE VLAMENK: Slike su mu bliske Van Gogovim. Van Gog. nema planova niti analize prostora. Rodom iz Holandije. . medju prvima je otkrio afričku umetnost. Sve je potčinjeno kolorističkom tretmanu. Pogled na luku 20 . bojene površine.Posle 1908. Brak.

moralističan. sunce je npr. Čvrsto je stegao šaku u kojoj drži nežan cvetić. ima tamne debele konture (Petar Konjović prati Ruoa i usvaja neke njegove ideje). Kralja radi više od 20 godina.Jovanka Orleanka – Hrist se pojavljuje u ambijentu modernog pariskog kvarta. veka. Spalio je mnoga dela. Ruo ističe da je pronašao odnos crvenog sa crnom konturom tako što je gledao vitraže. ponaša se slobodno u odnosu na formu. Intenzivna boja. crna kontura definiše forme. Primitivac.Tri studije – Zdepaste figure. da ljudi trpe i fizičke deformacije. Ruo je majstor linije. Učio je u ateljeu Gustava Moroa.Tri akta – Radeći na ovoj slici on analizira tri različita tela ne dovodeći ih u međusobnu komunikaciju. time se postiže ekspresivnost slike. Prostitutka je simbol tog društva koje je trulilo i koju je slikao sa gadjenjem. nalik Sumerima. teme koje obradjuje su: buržoasko samozadovoljstvo koje je prožimalo društvo nad kojim se on gadio.žuto. Teška. Od 1903. duboko religiozan. emocionalan. .Glava Hrista –jedan od najpotresnijih portreta Hrista. . prvo je radio na staklu. usvajajući tehniku vitraža i religiozne teme. . Sve je prenaglašeno. crkva međutim nije spremna da naruči bilo šta od ovako ekspresivnog umetnika. divio se srednjevekovnoj umetnosti. Kralj kao da je ličnost iz svetog pisma. u dno slike stavlja crkvu. Ruo smatra da se loše moralno vladanje čoveka vidi na njegovom licu.Stari kralj – Ruo radi slike godinama (ima debele namaze bojom). . Ruo. Nije isključivo vezan za fovizam.ŽORŽ RUO Francuski slikar. 21 . zlatno. Radi vitraže za male kapele. jednostavan. Njegova kasnija dela imaju izuzetno religijski karakter. želi da obnovi religijsku umetnost 20. Pokazuje svoj odnos prema patnji i bolu. . Ruo Usvaja od Lotreka fragmentalni kadar. Neobično snažan crtež. a vatikanski muzej kasnije otkupljuje neka dela. sasvim disproporcionalno.

čovek koji nije opterećen evropskom kulturom – slobodniji u izrazu. u centralnoj i severnoj Evropi razvijao se ekspresionistički pokret.podsvest. donatora). ekspresionizam nije jedinstven i stilski celovit. prostitucija. skulpturu. ilustracije) – ono što ih razlikuje od drugih grupa je to što su bili jako dobro organizovani (izložbe. Dela grupe Most. Erih Hekel i Karl Smit-Rotluf. Njegove članove. u njemu se razlikuju tri glavne grupacije: “Most”. Ekspresionizam se pojavio početkom XX veka. koji je uradio Hekel : Grupa umetnika koji streme novoj umetnosti( koja će odgovarati savremenom životu. naišla je na blagonaklon odjek medju mladima i umetnicima. neka vrsta etnološkog obeležja.Van Gogh. koja je srodna francuskom fozizmu. ukazujuci na povezivanje revolucionarnih i uzburkanih elemenata. MOST – Simboličan naziv. Kao pokret u likovnim umetnostima.Svaka boja skriva u sebi svoju dušu koja me usrećuje. Takodje.podsvest. Ekspresionizam je bio duboko zainteresovan za socijalnu stranu života. koja je obeležila nemačku umetnost do 1914. za njih. Uticaj srednjeg veka na njih je bio snažan.iracionalno. literaturu. sistem članova. jer su tim poniranjem u psihu hteli da otkriju složeni fatalizam čovekovog života. Pod imenom ekspresionizma u Nemackoj se podrazumevalo celokupno modernističko strujanje. Pored Ničea. nefigurativnu umetnost i “Nova stvarnost” u kojoj Dirks i Gros predstavljaju satiričnu umetnost kojoj je cilj socijalni problem. psihološku sadržinu slike. slikarstvo. Ova grupa.. Pored Ničea. Mark i Kle. Grupa MOST je negovala različitost u disciplinama (grafika. beda. Značenje boja je izmenjeno. našla su se na izložbi „Degenerisane umetnosti" u Minhenu marta 1937. Kada je Hitler došao na vlast nacisti nisu prihvatili takvu umetnost jer se nije uklapala u fašističku predstavu o srećnom. kriminal nisu više usamljene pojave već stvarni elementi jedne nove urbane subkulture koja će svojim tamnim senkama prožeti sve vrste umetnosti: slikarstvo. Siromaštvo. alkoholizam. Kokoške.” Figure sutako teško deformisane i iskrivljene . samo proglas urezan u drvorezu. zdravom i nasmejanom svetu. film. to više ne liči na gotički drvorez. Umetniku više nije važno samo kako slike već i to šta slika. Oni nisu imali manifest. osnovali Ludvih Kirhner. probleme ljudske egzistencije i čovekovu sudbinu. Oni se vraćaju drvorezu. Medjutim. muziku. Drvorez je u nemačkoj umetnosti tradicija (Direr). Namera je bila da se Nemcima pokaže ono što ne smeju smatrati 22 . U njegovom okrilju nastala su različita istraživanja koja povezuje to što se akcenat sa likovne forme prenosi na unutrašnju. Protiv savremene likovne umetnosti izvedena je akcija. jer je njegovo interesovanje upravljeno prema društvenim problemima i ljudskoj sudbini.iracionalno. uzela je svoje ime simbolično. žele da uspostave most sa prasuštinom likovnog jezika koja se održala u primitivnim umetnostima. na njih je veliki uticaj imao i Frojd. ali slikari “Mosta” su na to računali i nisu se plašili teških reči. Kandinskog. pozorište. umetnike-arhitekte je privuklo ono protiv cega su bili u umetnosti. sa Kirhnerom i Noldeom kao glavnim predstavnicima.“Slike su stvorene krvlju i nervima” kaže Kirhner. koja zastupa apstraktnu. ne odbacujući staro iskustvo).NEMAČKI EKSPRESIONISTI – MOST Paralelno s fovizmom. U prvom proglasu oni su istakli da grupi može da pripada “svako ko neposredno i neizveštačeno izražava ono što ga nagoni na stvaranje. emotivne nesigurnosti i duhovnog nespokojstva. postaje najjasniji primer umetnika podstaknutog “unutrašnjom snagom” i “unutrasnjom nužnošću”. bolest. ali na jedan noviji način. na njih je veliki uticaj imao i Frojd. Grupu “Most” su 1905. inspiraciju traže u primitivnom izrazu (Gogen). a ubrzo su im se priključili Emil Nolde i još desetak slikara. Možda u njihovim delima ima više literature nego što to odgovara prirodi slikarstva. “titraju kao zvonjava srebrnih zvona. ”one plaču i smeju se” kako piše Nolde.. grupa oko časopisa “Plavi Jahač” u kojoj se najviše ističu Kandinski. pod parolom „protiv degenerisane umetnosti". snažnih gestova i patetike. Klea. u vreme socijalnih kriza. odbija ili podstiče”. Munchova zaokupljenost simboličnim temama u grafici.

Žena je anonimna osoba. . Poza liči na Gogena.Bista sa šeširom – Smelo formiran jedan novi tip portreta. Kombinuje konveksne i konkavne forme – smenjivanje ritma.Žene na ulici(Ulica 1913) – grupa šetača. Oni otvoreno govore o moralnom padu nemačkog društva. nema individualizacije. najjača ličnost u grupi. Direra i nemačke gotike.svojim i da se svim svojim snagama založe za „čistotu nemačkog duha". uticaj kubizma. linearne arabeske art nouveaua i Munchova fantastika.Devojčica – Jedna od onih koje su još od rane mladosti na ulici – uzimali su samo takve modele (nekad bi se one samo u njihovim ateljeima mogle ugrejati ) – pojave koje je društvo želelo da prećuti. on suprostvalja jedan čak renesansan predeo (prikazan naravno na jedan sasvim novi način). ne robuje tradicionalnim estetskim kriterijumima. U grupi MOST dešavaju se promene – uticaj kubizma. . gotovo su identične. razbijen apstraktni prostor.fovizma na početku. Učinio je da drvorez postane samostalna tehnika oslobođena narativnosti – deluje samo bojom i crtežom. debeo nanos boje) . odnos silueta.Suncokreti – Uticaj Van Goga. Deluje kao pećinsko slikarstvo. nanosi se direktno u velikim površinama. Studirao arhitekturu. kubizma. ERIH HEKEL Obnavlja tehniku drvoreza. Čisto beloj površini (devojčica). bio je odličan grafičar. boja se ne modeluje. .Drvorez – Pokazuje kako je izgledao katalog koji je pravio za Kihnerovu izložbu. to nije klasičan portret. Kontura razdvaja i definiše bojene površine – princip kao kod fovista. tamni ritam vertikalnih senki na žutoj pozadini predstavlja kubističku kocepciju kombinovanu sa fovističkom bojom. godine završio život samoubistvom. 23 .Ležeći akt – Smelo deformiše formu. Namerno presečen kadar. Zbunjujuća figura u drugom planu. bitan je odnos umotnika prema motivu. nema volumena. a slikarima i skulptorima zabranjen je rad.Devojka na plavoj sofi – Stilizovan akt u pozadini. ne nosi neke psihološke odrednice. gotskom iskrivljenošću i germanskom emocionalnom vibracijom Kihner je 1938. naglašava pojedine delove. Vidi se veliki uticaj Munka. primitivan crtež. Siluete. . Deo tvorevina savremene umetnosti je uništen. čak namerno i preteruju. . ne zna se da li je devojka iza paravana ili je to slika na paravanu. . govori o savremenom društvu i to onom najnižem sloju. ERNST LUDVIG KIHNER U njegovom stvaralaštvu se primećuju različite faze i uticaji .

prevarantski. kada je imao već 40 godina.Ležeći akt – Linorez. nove teme (zabranjene). dobro je poznavao velike luke u kojima je mogao videti taj moralni pad društva. -Sveti duh dolazi kod apostola – Scena kada duh dolazi kod apostola da bi mogao da propoveda veru. On je umetnik izrazite individualnosti. daju novu vrednost. vera u duhovnost. izdvaja se belom košuljom i crvenim džemperom(stradanje) i drži pehar (po bibliji) i ima izraz užasavajućeg bola na licu. već kao grešnike (maske). . Drugi likovi su podmukli. Nekad su mu slike čak i dosadne jer koristi isti motiv u različitim kompozicijama. Jedna varijacija plave sofe jedna plava površina uokvirena crvenom. želi da kaže da se duhovno posrtanje odražava i Nolde.. u nematerijalni svet.. običaje. ovoj tehnici. godine). pravi se izložba degenerativne umetnosti da se pokaže šta to nije dobro u nemačkoj umetnosti i njihova dela se prodaju u bescenje (1939. koja nikada nije imala neke velike popularnosti. Starci su prikazani kao mornari. sama lica podsećaju na maske (Ensor) 12 apostola. EMIL NOLDE Pridružuje se grupi na njihov zahtev. KARL ŠMIT ROTLUF . Nolde je naročito stekao to ubeđenje posle svog velikog puta (od Nemačke do Pacifika) – ekspedicija koja je proučavala život ljudi od Pacifika do Sibira. kao i Ruo.. Beleži različite nošnje. To je jedna od najtragičnijih grupa u istoriji . životinje. Hrist je u centru. insistirao je na vraćanju religioznoj umetnosti (reakcija na Ničea). Gust namaz boje i intenzivan kolorit. MAKS PEKŠTAJN -Auto portret OTO MILER Najmanje agresivan od svih članova grupe MOST.Krovovi – Govori površinom intenzivnih boja. rado su je koristili. MOST je proglašen degenerativnom grupom. Tajna večera na fizički izgled. 24 .stiče uvid u veru. Smatrao da se ideje ekspresionizma mogu bolje predstaviti ako se izlože u grupi. u to da je čoveku jako potreban bog. deformisan odnos prema Hristu i čitavom učenju. možda kao Ruo. treba ga izmisliti «. ne kao ljude ravne Hristu. Rado je radio kupačice. Apostoli kao pijanci. »Ako nema boga. direktno iz tube. apostole pokazuje u jednom drugom svetlu. -Tajna večera – Figure su sabijene.Suzana i starci – Telo ove lepotice je jako deformisano kao i lice Nolde. govorili su na jedan vizuelno novi način. Radio je u početku kao dizajner nameštaja. Grupa MOST utrla je jedan smeo novi put. jer sa dolaskom Hitlera. nema nagoveštaja prostora.

Na portretima književnika. dole piše drama. “Ljudsko biće nije mrtva priroda. godine – uticaj secesije. menja se i tehnika koja je manje pastuozna i raznovrsnija u potezu. ali se ne bavi toliko problemom forme i boje koliko oštrim i ekspresivnim psihološkim studijama. revoltiran što Nemačka opet učestvuje. OSKAR KOKOŠKA Jedan krajnje individualan talenat. svetski rat. u Nemačku se vraća tek posle rata. kasnije je putovao po Evropi i radio pejzaže. Slova su takođe jako agresivna. žena koja tuguje. kao ranije ljude. Izaziva pravi skandal 1908. Pokušava da se oporavi. a zatim kreće na brojna putovanja slikajući uglavnom pejzaže.AUSTRIJSKI EKSPRESIONIZAM Ekspresionizam se sa Nemačkim paralelno javlja i u Austriji. Na barokni način smestio ih je u jedan uski prostor. bolje reći portretišući gradove. snažnije u boji. igrača. . (imaginacija i stvarnost. 25 . nedefinisana površina. EGON ŠILE Kao mlad dolazi u atelje Gustava Klimta. Ljubavnici lete kroz pejzaž hladnih planina. U njima se oseća snažan uticaj fovista i postimpresionista. stilski i konceptualno različit od dva vodeća trenda nemačkog ekspresionizma (“Most” i “Plavi Jahač”).radost za žene – Žena koja drži ogoljen leš (pieta). Kada je izbio 2.-1914. Umetnik ne slika lice. Slike mu postaju svetlije. naučnika vizuelno je predstavljao unutrašnje tenzije. Smelo deformiše telo – telo jednog novog Hrista. . ali jeste. koja je bila njegova velika ljubav kada je umro Gustav Maler. Posle Prvog svetskog rata postaje profesor na Drezdenskoj akademiji.Razbojnici. od očaja do strasti. muzičara. komedija – suprotnost. već dušu” piše Kokoška. susreće se sa malim kapelicama i nalazi sebi inspiraciju u ovakvim motivima.. mogla bi biti majka. uvodi ljudsku strast). prodirući u najskrivenije delove bića svojih modela. 2/3 bela. šare na draperiji. Ekspesionistička linija sve više jača u njegovom izrazu. glumaca. Radio je portrete svojih savremenika. godine svojim plakatom za predstavu koja se zvala : . Njegova najznačajnija dela su portreti naslikani u periodu 1909. Sunce i mesec znače katastrofu koja se pojavljuje u kosmosu. Savremenici su se protivili takvim agresivnim porukama. Apstraktan prostor(nema ga). ima se utisak da slika nije završena. putuje po selima. živi siromašnou izbeglištvu u Finskoj.Verenica vetra – Autoportret sa Almom Maler. -Autoportret – 1922. Najsnažnija dela su muški i ženski aktovi koji svojim položajima izražavaju različite emocije.Krovovi Policija je spalila veliki broj crteža i dela jer su ga prijavili da je slikao golog mladića. lečio se od trauma rata.

Vidimo nervoznu. . deformisan akt.Početkom rata mora da je napusti devojku koja je čekala njegovu bebu. boja je obavezno razređena (struktura tela. mesa).Slepa majka. oštru liniju. koju dobija u jednom ratnom logoru.Ljubavnici – Teško se može svrstati i u sliku i u crtež.. Sam Šile umire od kolere. Smele deformacije.da li su to dva muškarca ili muškarac i žena? Dvostruki odnosi i doživljaji sveta. kada razmišlja o ljubavi ima u podsvasti mržnju – kao dva pola ljubavi. ruke su u položaju kao da moli. nisu dočekali dete. kombinovana tehnika – boja i linija. on koji za to vreme ne zna šta će se destiti slika ovu sliku. površinskog i narativnog.postavlja se pitanje. Dete pokušava da nađe dojku majke. želevši da pobegne od rata. 26 . Inače žena mu je umrla od strašnog gripa. Pravi sliku na principu dekorativnog. krajnje melanholično i teško.

razaranje ili ukidanje dolazi kao posledica određenog društvenog. otkriće iberijske i crnačke plastike i nova naučna saznanja o prostoru. Žakob. Vijon. video Brakove pejzaže iz Estaka. svetlost difuzna i slika teži ka tome da bude bezlična.KUBIZAM Sa fovističkim doživljajem i oslobođenim instinktima. ona ne prenosi ono što vidi. biologiji. Seraov naučni metod u građenju slike. koji je u ranom kubizmu odigrao značajnu ulogu. Markuse. kao što je potpuno izgubila pikturalnu lepotu koju je imala kod fovista. Kubizam je prošao kroz nekoliko stilskih faza : U analitičkoj fazi (do 1911. već jednu elastičnu i pokretljivu višedimenzionalnu strukturu koja je zakrivljena u stepenu u kome druge sile deluju na nju. Ubrzo njihov primer sledila je grupa mladih: Gris. Kubistička metodologija dalje je produbljena u Brakovim pejzažima iz Estaka. prenosi u dve dimenzije. Pored slikara. 1915. već umetnost misli. ideološkog i filozofskog stava prema spoljašnjoj stvarnosti. Kako je u slikarstvu forma simbol sveta. Stvarni predmet iz prirode postao je povod za otkrivanje ideje o njemu. otvara i razlaže na osnovne geometrijske planove.) u fizici se formiralo novo shvatanje o strukturi prostora koje pod tim pojmom više ne podrazumeza statičnu i ravnu trodimenzionalnu šupljinu. Odbačena je i boja tako da svetlost i linija postaju osnovna sredstva u organizaciji slike. Salmon. trgovci slikama. Od tih temperamentno iskazanih osećanja stvaralaštvu je zapretila opasnost da se izgubi u subjektivizmu. Glez. u prvi plan su izbili umetnikov psihički život i lična sklonost ka snažnom i brutalnom izrazu. ukidanje dubokog prostora. kubizma ne bi bilo da nije došlo do okupljanja širokog kruga intelektualaca koji su se sastajali u barakama u Bato Lavoaru. František Kupka i Huan Gris im se pridružuju. nalazili su se tu i mnogi književnici (Apoliner. Potez je beživotan. kocku i valjak). kritičari. 1911. 1911. mada on nije nastao trenutno. već u dugotrajnom istraživačkom procesu. boja neutralna. glumci. Reverdi. monohroma. Štajn). već istražuje sam fenomen gledanja što umetnika dovodi u dinamičnu poziciju. Od 1912 svaki umetnik pomera prvobitne kubisticke zamisli ka novim granicama. izlažu u Salonu nezavisnih. Sem toga. s Ajnštajnovom teorijom relativiteta (1905. I umetnička slika više nije renesansni „prozor u svet". kaže Apoliner. kojoj su izvučene osnovne konture nove umetnosti: geometrijsko lomljenje oblika. Metzanže. Prens. Braka i Grisa upoznao sa problemima obrnute perspektive i geometrijskog skraćivanja tela u prostoru. gde su Pikaso i Huan Gris imali svoje radionice. gubi volumen i težinu. Kokto. Slika je postala zbir pravila. predstavljanje volumena na ravnoj površini i korišćenje iberijske plastike i crnačkih maski. bez psihičkog nanosa. Na početak se obično stavlja Pikasova slika Gospođice iz Avinjona iz 1907. proračunatih odnosa i promišljenih metoda. i odmah je postalo jasno da se radi o pokretu koji predlaže radikalnu izmenu umetničkih ciljeva i slikarskih sredstava. hemiji. čak i jedan geometar i matematičar. asketska. i slikarskih istina s druge strane. Marsel i Rajmond Dišan. 27 . jer je Pikasa. što znači da u odnosu na svoj model naslikani predmet predstavlja paralelnu stvarnost a ne otisak. Na njegovo stvaranje uticale su Sezanove teorije o svođenju prirodnih oblika na geometrijske (kupu. kubizam. takozvane fasete. s jedne. Iz ove dosetke izvedeno je ime pokreta. Na primer. Delone. ali tada Brak i Picaso ne ucestvuju. njeno lomljenje. astronomiji.Pikasovi portreti Ambroza Volara i Konvajlera slikani predmet se lomi.) . Vijon. Kad je Matis 1908. Početkom XX veka. Samim tim prestaje potreba za dubokim prostorom pa se oblik razvija kao površina ili kao reljef. Leže. u nauku su pristigla nova saznanja i otkrića. uzdahnuo je: „Sve sami kubovi". Ogroman napredak osetio se u fizici. i to bi se dogodilo da se nisu pojavili kubizam i futurizam koji su uveli analitičke metode i priveli kraju proces dezintegracije predmeta koji je započeo s impresionizmom. To više nije umetnost imitiranja.

tkanina i konopaca koji se lepe na platno promenili su značenje ulazeći u sliku i postali znaci odsutne stvarnosti. . ali i pogodan materijal za izvođenje apstraktnih ritmova i harmoničnih kompozicionih odnosa. 1906. ali vremenom se razlilaze jer sve više podredjuje boju ostvarivanju geometrijskih struktura iskošenih planova koji definisu ograničenu i kontrolisanu dubinu slike. i 1913. Brak je radikalniji (intenzivniji kolorit) Doslovno sve u prirodi svodi na geometrijske forme. nosevi ili oči se istovremeno vide i iz profila i spreda. Gospođice su manifestno delo. Zajedno je radio sa Pikasom.slova. Novine. Tako je kubistička slika došla na granicu apstrakcije. kolaži deluju ako kontrapunkt apstraktnim strukturama. ŽORŽ BRAK U mladosti je učio za soboslikara. cifre na slici. U sintetičkoj fazi pojavila su se dva kretanja – prema boji sa Deloneovim ORFIZMOM i kasnije prema PURIZMU (Ozanfan i Žanere) koji je težio ostvarenju isključivo intelektualne emocije. nema planova. kad je sažimanje forme bilo toliko snažno da su iz nje nestale čak i najbleđe asocijacije na modele iz prirode. na mnogim od njih su mornari koji se vesele u luci. jednako se lome forme – pozadina i figura se ne razlikuju.kubizma.U fazi sintetičkog kubizma. Bežanje od strukturalne čistote ranijeg kubizma ka dekorativnosti. pojavila se Apolinerova knjiga Slikari kubisti. Krajnja faza je dekorativni kubizam koji predstavlja relaciju izmedju analitičko. sve je na površini. pada sa slike. a najviše Kamij Koroa ciji je i bio poklonik. slikaju slike sa istom temom.kubističkih istrazivanja i ranijih pokušaja preispitivanja iluzionističkog prostora renesansne tradicije. ne posmatra sve iz istog ugla. najrevolucionarnije i najznačajnije delo moderne umetnosti sa kojim avngarda ulazi u svoju početnu fazu. jednako se nanosi boja. Oni su morali u slici da uspostave izvestan oblik konkretne stvarnosti kako bi zadržali vezu sa prirodom. Provodi jedno leto sa Raulom Difijem. programski rad. Pikaso je proizvoljno pomerao tačku gledanja – glave. nema prostora. faktura i linearna struktura).-1914. tapeta. sve je podjednako važno.) u kojoj su prvi put sistematizovane osnovne ideje i prikazana estetika kubizma i sredstva kojima se on služi. naročito 1912. i najavljuju kubizam. Pusena. Kad su kolaži potpuno osvojili kubističku sliku. već se uzima samo jedan njegov karakterističan deo i spaja s delom drugog predmeta u novu celinu koja s prirodom gotovo da nema ništa zajedničko. 1912. tvorac je avangardnog pokreta . egipatsku i primitivnu skulpturu. Studirao je stare majstore u Luvru.Portugalac Istraživanje slično Pikasovom Harmonikašu (boje. Mrtva priroda je jedina u inverznoj perspektivi – ona odlazi. predmet se više ne razlaže na manje forme od kojih je sastavljen. 28 . On ovu sliku temelji na standardima umetnosti tog vremena (vidi se uticaj Sezana). Ubacivanje elemenata vizuelne realnosti u kubističku sliku je pitanje umetnika šta je realno a šta iluzija. Radio je mnogo studija za ovu sliku. prelazi sa ranog impresionizma na fovističku paletu. Sa slikom ''Kupačica'' izlazi iz fovističke orbite i ulazi u Sezanovsku. PIKASO Gospodjice iz Avinjona 1907. Novi element .estetičke meditacije (1913. kubisti su upotrebili dva sredstva: tipografiju i kolaž. Nacrtana slova ili komadi pravih novina. Da bi zaustavili taj neminovan |proces ka apstrakciji.

Figure se međusobno preklapaju. Anštajnova teorija relativiteta: Prostor i vreme kao krajnje relativne kategorije – Neki smatraju da je kubizam njoj teorijski sličan. opažanja. Pikaso je smatrao da slika ne može da živi bez predmeta. imaju zajednički doživljaj sveta i kosmosa (dematerijalizacija predmeta i prostora). Do sintetičkog kubizma slika je uvek imala jedan izolovani repertoar sredstava kojim je bila određena. plodnost. Slobodno ih deformiše.Devojka koja sedi – 1909. kao da umetnik kruži oko predmeta. oči nisu simetrične.. dimenziju – vreme. Predmet je analiziran. bukvalan način.na sliku. jedna nova tehnika u koju se unose stvarni materijali. Sintetički kubizam sa prostranim. Doprineo je vraćanju svetlosti i boje u kubizam. dematerijalizovan. Ima dve dijagonale kao krst. Mrtva priroda je tačka oslonca na slici.) . Kubizam je otvorio i 4. sinteza različitih uglova. ona je najintenzivnija. godine (analitički period. u boji. Međutim. Do ovakvog rigoroznog eliminisanja i redukcije kubizam je došao vrlo naglo (za svega 3 godine) i to zahvaljujući intenzivnom radu i Braka i Pikasa. tapeta. sečen. ceni ono što je Pikaso radio. a unutar slike je geometrijska struktura. Nos je konkavan. jedan put sa boka – egipatsko iskustvo – to rade kubisti. sada. udubljen. 29 . pojavljuje se dislokacija određenih delova tela. to je princip da se predstavljaju dva pogleda istovremeno – jedan predmet gledamo sa dve tačke jedan put amfas . glava iz profila. Lica urađena pod uticajem afričkih maski. unose komadiće trske. možda su vrlo rano otišli tako daleko i oni se ipak vraćaju predmetu. Gris je prvi shvatio mogucnost ovog dvostrukog načina gledanja.. Devojke su sečene ne poštujući fizički princip. realnosti ali na jedan novi. . . . u svakom polju su 1 ili 2 figure. na samoj ivici apstrakcije. kao afrička plastika.Devojka koja svira – Nestaje i boja. slika više nije ulje na platnu. novina. . intenzivno obojenim geometrijskim površinama koje obuhvataju kolaž i hladna jasnost detalja spoljašnjeg prostora vidjnog kroz tradicionalni renesasni prozor.la Place Ravignon. imaju mnogo uglova i isečenih površina. Žena u donjem desnom uglu je u nepristojnom položaju ( prekolumbiska umetnost – simbol: žena. iako su došli do same ivice.Mrtva priroda: Živela Francuska – Pojavljuje se kolaž. Pikaso je poštovao matematički princip neoimpresionizma (u nanošenju boje). Egipatski način prikazivanja tela. oči amfas. to je novi princip predstavljanja ljudskog lica.Misli se da je to uradio zato što je želeo da slika komunicira sa posmatračem (na to ga inspiriše srednjovekovno crkveno slikarstvo).mrtva priroda ispred otvorenog prozora. Kompozicija se sastoji od tri pravougaona polja koja se sukcesivno proširuju. sa kubizmom. podela masa (anatomski). ustuknula je pred formom.Klarinetista – Dematerijalizovano do neprepoznavanja. već se približava materijalnom svetu HUAN GRIS: Španac. kubizam je boju sasvim ignorisao (sivo mrki tonovi). rađanje.

napustio je i najmanje nagoveštaje predmeta. otkriva šta je to lepo u mašinama. Boja je kao mat površina. . Pikaso nije želeo da učestvuje u zajedničkim izložbama jer je smatrao da se kubizam akademizuje što mu se nije dopadalo. odvojena od predstavljanja vizuelnog sveta.Aktovi u šumi nezdravo obitavanje mašinskih formi i robota. primarne boje su uokvirene neutralnim tonovima. Tri žene ORFIZAM Apoliner je Deloneovim i Kupkinim delima dao naziv ORFIZAM. velika ''šahovska tabla'' sa šarom od obojenih tačkica. FERNAN LEŽE Posvetio se primeni kubističkih formi na mašinsku ikonografiju. tako da slobodno kombinuje tehnike.Gitara sa notnim listom. 1910. Kubizam je rasprostranjen sve više.Pred kraj života ispitivao je jedan krajnje strog manir u kojem su predmeti bili pojednostavljeni na elementarne obojene slike.Tri žene još jedan korak ka apstrakciji koji istovremeno evocira svet mašinske fantazije. 1912.. prevazišao je fovističkokubističke slike i približio se geometrijskoj apstrakciji. govoreći da je reč o umetnosti koja je kao i muzika. Delone. mrtvu prirodu i skučeni enterijer.Prozor prema gradu fragmentarna slika. jedno od prvih apstraktnih dela.Mrtva priroda sa voćem i flašom – koristi različite vizure. šta mašine mogu doneti modernom slikarstvu. Predmet je sveo na krute. U svojim prvim kubističkim slikama za temu je uzeo arhitekturu – gotsku crkvu St. Težili su arhitekturalnoj jednostavnosti vertikalno-horizontalne strukture i eliminisanju dekorativnosti. Sličan je PURIZMU koji su razvili arhitekt Le Korbizje i slikar Ozenfant. Uključuje se kad je kubizam već u sintetičkoj fazi. Mašinska estetika. Ajfelova kula 30 . . Severin i Ajfelovu kulu. DELONE izbegavao figuru. jednostavne oblike odvojene razmacima opipljivim kao čvrsto telo. stvarajući rasporede živo obojenih krugova i oblika bez ikakve veze s posmatranom prirodom. Umetničko delo od valjaka i kupa o kome je govorio Sezan. . .

''Prvi korak'' apstraktna šara od obojenih lopti slična planetama. 31 .FRANTIŠEK KUPKA .

-Glava. . pa je tako postao poznat kao osnovni oblik od koga je Pikaso dalje razvijao svoje konstrukcijei asamblaže .SKULPTURA KUBIZMA Moglo je da se liši trodimenzionalnog modelovanja.godine sve stavove slikarstva prenosi i na skulpturu.. metalna kašika (prava). a u nizu figurativnih skulptura 1916. Najavljuje ASAMBLAŽ (kolaž sa trećom dimenzijom). konstrukcije od različitih materijala. . 32 . Potpuno novi materijali u skulpturi: kartoni. Skulptura je uvek do sada računala sa večnim.Reljef – Gitara – radio je za sebe u ateljeu. žice.već vrlo intenzivna boja. Vladimir Tatlin dolazi u Pariz da vidi dela Pikasa i ovaj reljef vrši veliki uticaj na konstruktivističku skulpturu . ŽAK LIPŠIC Geometrijsku stilizaciju uvodi 1913.Žena koja sedi – Princip geometrizacije slobodno se koristi u skulpturi ne prateći anatomsku tačnost.Čaša apsinta – Jedna od najduhovitijih Pikasovih skulptura. na kubističku skulpturu utiče otkriće afričke primitivne skulpture.jedna je od prvih uspelih kubistickih skulptura od 1917. staklo. gotovo da ih nije izlagao. Pokušaj doslovnog prenošenja slike u skulpturu.Glava žene – 1908. gips. snažna boja bila je podredjena brižljivoj harmoniji prigušene boje i predmet (obicno figura ili mrtva priroda) je bio pretvoren u linernu geometriju iz ukrstanih i šesto prozračnih površina. sa njom se gubi treća dimenzija. PIKASO . Elegantno izvijena figura poseduje čvrstinu koja je sprečava da ne postane čisto dekorativna u stilu Art Nouveau. ima sasvim nezavisnu funkciju od volumena. Oslobadjanje forme od svih iluzionističkih elemenata renesansne tradicije. trajnim materijalom. radi složenije figure i pojačava masu. ALEKSANDAR ARHIPENKO Pionir kubističke skulpture..lim. Medrano je sastavljen više od prostora nego od mase. . drvo. kocka šećera. neku vrstu mreže koja se u ogranicenoj dubini udaljava od prednjeg plana slike. stvara raznovrsna kubistička dela.Reljef Medrano – Nova tehnika kolaža na skulpturi. Radio postepeno od blage geometrijske strukture preko otvaranja šupljina u masi figure potpuno menjajući istorijsku koncepciju skulpture kao čvrstog tela okruženog prostorom. Kubisti vraćaju boju skulpturi i to nije obična. bojeni metali (sekundarno upotrebljeni) – sada su u sklopu umetničkog dela.

Žena koja pegla. Pikasova rana dela oličavaju njegovu izvanrednu moć asimilacije različitih uticaja i nesputanu volju za eksperimentisanjem. dok Pariska ulica (1900) i Na gornjoj palubi (1901) pokazuju njegovu impresioniranost pariskim životom viđenim po kabareima. kao npr.PIKASO Španski slikar. siromašnih i ubogih. ublaživši ovu slobodu Sezanovim osećajem za strukturnu disciplinu (retrospektivna Sezanova izložba je održana u Jesenjem salonu 1907. bulevarima. Dečak koji vodi konja. Ograničena eterična plava boja i pojednostavljene plastične forme su zajedničkim snagama stvorile intenzivnu melanholiju i patos udaljen od atmosferskih efekata impresionizma. nije bila sputana tradicijom zapadne umetnosti. Spada među nekolicinu najznačajnijih umetnika u celokupnoj istoriji zapadne umetnosti. godine. vajar. prosjaka. Fernadeova glava 1905. Dečak sa sviralom. Alfredom Žarijem. crtač. a potom afrič kim i okeanijskim maskama i rezbarija ma). a sa druge Sezanovim empirijskim reorganizacijama formi na slikama sa kojima se Pikaso upoznao zahvaljujući Volaru. a slika urađena 1907) predstavljale su svestan pokušaj dovršenja njegovih istraživanja i. godine. godine Pikaso je upoznao Braka. sa kojom se po prvi put susreo oko 1906/07. U Parizu je iznajmio atelje u Vato Lavoar zgradi u kojoj su živeli slikari i Le Moulin de la Gellete pesnici sa Monmartra. prostitutki. kao i na slikama do početka 1904. Afrička Gertruda Štajn umetnost. gde je uglavnom i živeo. njegovom takozvanom plavom periodu. Derena i Matisa. U tom razdoblju Pikaso je stvorio i veći broj skulptura. „primitivnim" formama (isprva drevnim iberskim skulpturama. razvili su kubizam. Gertruda Štajn. umetničkim kritičarem Andre Salmonom. oker i sive boje. Iako svestan revolucionarne snage fovizma. Porodica akrobate (sve iz 1905). predstavljala je vitalan korak u Pikasovom oslobađanju od konvencionalne reprezentacije. godine. Svedoči o uticaju Tuluz-Lotreka. kao npr. ova slika. Pariz je prvi put posetio 1900. U Autoportetu (1901). ostao je nedodirnut pr venstvenim značajem koji je ovaj pokret dodeljivao boji. mada su ona očigledno još uvek evoluirala tokom njenog nastajanja. gde je bio impresioniran delima TuluzLotreka. koji mu je priredio prvu izložbu u Parizu 1901. Ohrabren od svoga oca Hozea Ruisa Blaska umetnika i nastavnika umetnosti. Autopotret i Dva akta (sve iz 1906). sa jedne strane. godine. 1906. godine). Pikasovim delima dominira element melanholije sa prikazima skitnica. javnim parkovima i trkalištima. Pesimizam njegovih ranih dela povukao se pred takozvanim ružičastim periodom. Pikaso je studirao u Barseloni. Pikaso i Brak. nadahnuta. između ostalih sa Apolinerom. Gogena i Van Goga. godine Pikaso je otkrio Carinika Rusoa. Glumci i lutajući cirkuski izvođači su predočeni u lakšem raspoloženju i sa paletom blagih tonova ružičaste. Epohalne Gospođice iz Avinjona (skice započete 1906. kao npr. Le Moulin de la Gellete (1900). godine posredstvom Apolinera. sagledana u retrospektivi. kao npr. 33 . koji su se upoznali 1907. a njene forme su za Pikasa postale presedan od vrhunskog značaja. grafički i scenski dizajner i keramičar. 1906. verovatno njegova prva pariska slika. rođen u Malagi u Andaluziji. Uskoro se upoznao sa brojnim umetnicima i piscima. Eksperimentalna priroda njegovog dela je postala još izrazitija u periodu 1906/07.

međutim. Do 1913. Mrtva priroda (1914).npr. itd. U kolažima. poprimivši sada novu ulogu . Figura žene (1928) i Žena u vrtu (192930). Divio se Engru i grčkom vaznom slikarstvu. Portret Ambroaza Volara (1909-10). Snažan uticaj klasicizma je. čiji je jedan deo takođe napravljen u vidu Na plaži oslikane metalne konstrukcije. npr.Na ranim analitičkim kubističkim slikama (1909-12). npr. Krajem 1920-ih godina Pikaso se vratio bareljefima i skulpturama. razdvojeni na sastavne elemente. Violina. godine Pikaso je počeo da istražuje mogućnosti trodimenzionalnih konstrukcija u reljefu. figura i njen plitki prostorni pozadinski ambijent su homogeno integrisani. proniknuti i rekonstruisani u okvirima kompleksnog raspoređivanja preklapajućih prozirnih ravni. novina. Pikaso je nastavio da radi u idiomu sintetičkog kubizma. Posete Italiji su moguće inspirisale klasicizam njegovih kompozicija figura iz perioda 1919-25. Slikar i njegov model (1928). Firencu i Barselonu. gde su po prvi put očigledni žestoke distorzije i nova sloboda izraza. kao npr. – karakteristična je upotreba pronađenih objekata. ustuknuo pred estetičkom žestinom i mahnitošću Tri plesačice (1925). do 1921. slobodna igru amfasa i profila. Sve je potčinjeno ritmu. U godinama koje će uslediti njegove slobodno inventivne anatomije i arhitekture počele su da uključuju nadrealističke elemente. i zajedno sa trupom posetio Rim. Raspeće i Kupačica koja sedi (oba iz 1930). i ponekad naizmenično koristeći slikarstvo i skulpturu. ali su stvorene paralelno sa kubističkim slikama. Čaša. godine prigušena boja ranog kubizma je bila napuštena. godine Pikaso se po prvi put otisnuo u Portret Ambroaza Volara oblast književnih ilustracija. ali je u Kanvajlerovom portretu (1910) sličnost napuštena u korist beskompromisne organizacije forme u prelomljene aspekte analitičkog kubizma. a iste te godine (1914) i u polihromnoj. (1913). do tog vremena. Kolosalne skulpturne figure. Mrtva priroda na pletenoj stolici (1911-12). Dve žene koje sede (1920). mada nije bio potpisnik nadrealističkih manifesta. npr. U periodu od 1914. Gitara.ona je isijavala sa ravnih. 1912. Međutim. kada je njegova saradnja sa Brakom okončana izbijanjem rata. Akt u sedećem položaju i Tri žene na kladencu (oba iz 1921) ukazuju na klasične subjekte. mada su tradicionalna pravila linearne perspektive napuštena -slobodno raščinjeni. 34 . površinski nema volumena. Igraća karta. kao npr. Iste osobine odlikuju Udeov portret (1910). mada će kubistička sredstva ostati prisutna u njegovom delu čak i decenijama kasnije. U fazi sintetičkog kubizma (1912-13 do 1916) . forma je još uvek jasno prepoznatljiva. Paradu (1917) i Pulsinelu (1920). slobodnostojećoj bronzanoj skulpturi. Boja je naneta plakatski. Pikaso je radio na dizajnu za nekoliko Dijagiljevljevih baleta (1917-24). kao npr. seče prostor. Pikaso je učestvovao na prvoj nadrealističkoj izložbi (Pariz 1925) i bio autor članaka za nadrealističke publikacije. Apsint. koji je kulminirao monumentalnim delom Tri muzičara (1921). Senke i figure nisu logično povezane. u Žena u fotelji (1913) i Kartaroš (1914). ujednačeno obojenih i jasno definisanih površina. godine. Pompeju. 1911. iznalazeći nove forme. npr. Napulj. kubizam više nije bio Pikasov isključivi stil. kao npr. izvedeni u sepiji i sivoj sa tek povremenom upotrebom maslinasto zelene i oker boje.

baroka. masovnih medija (crno-beli kolorit koji podseća na novine). Ovo je zagonetan bakropis iz 1935.000 metara i kao Ikar leteo pomoću veštačkih krila od platna. kao i brojni crteži i studije. ne zna se da li je slikano u kući ili na trgu. aprila.Minotauromahije – Uporedo sa idejama nadrealizma. Kod Pikasa je uništena granica zatvorenog i javnog prostora. sve je u jednom trouglu – zaplet drame. To je kompleksna alegorija koja izražava košmarnost ljudske tragedije. fašistička avijacija bombardovala je baskijski gradić Gerniku i tom prilikom ubila 1. a devojčica predstavlja umetnikovu savest. u novinama predstavljala su osnovnu inspiraciju Gernike. 1937. Psihoanalitičari. 35 . Konj prenosi bol na pticu i sve završava majkom sa detetom. Predstavljene su tri različite agonije. 26. borbu kroz život.650 ljudi. . rezultiralo je čestom upotrebom teme Minotaura.Dole je ranjena žena. Klem Zon. čest je i konj koji možda znači personifikaciju čoveka. masovno i pojedinačno. su inkorporisani u Gerniku. sprava je otkazala i on se pred 200. npr. Desno je Minotaur koji se umorno naslanja na zid.Od 1930-ih godina Pikaso je postajao sve preokupiraniji političkim komešanjima u Evropi. Ovu sliku je dobila Španija. Posvećena španskom građanskom ratu. aprila sa visine od 3. ali zbog dimenzija nije bila baš najbolja distanca za sagledavanje. U trenutku kad je dobio ubrzanje i kad je trebalo da mu se otvori padobran. Gore je sunce i sveća. Radio je mape i ilustracije na klasične tekstove (Aristofan. Kada je u julu 1936. čovek-ptica. Sa desna na levo je kuća u plamenu i žena koja vrišti upomoć i druga koja beži iz goruće kuće. Žena koja plače. (Dora Mar fotografisala je faze ove slike). da bi se shvatila kao dokument o stradanju. kraljica Sofija i kralj su za ovu sliku napravili posebnu prostoriju (6x3. U toku 2. Grafika ga je uvek privlačila. ta dva događaja nabijena simbolikom i objavljena (sa fotografijama) istog dana. Pikaso se svrstao na stranu Španske republike. a na stepenicama je čovek (personifikacija Hrista).000 gledalaca sjurio u smrt. Vlastitim individualnim simbolima dopunio je naraciju mitologije. Žena i mrtvo dete (sve iz 1937). skočio je 25. nazvanu po baskijskom gradu uništenom u vazdušnom napadu. dva goluba – obavezni element njegovih slika. kada je Franko pao. Sutradan. Konj se ponavlja. 1. U Gernici su simbolično preobličena dva događaja koja su se zbila u dva dana 1937. a po završetku rata ona je prebačena u Ameriku. za 6 nedelja uradio je jako malo skica. kombinovano sa strašću prema borbama bikova. Njegovo interesovanje za klasičnu mitologiju. do nje je pali borac (polomljen mač) – agonija. noga sa strane. najzad i geometrijskog lomljenja forme koje je bilo veliki dar kubizma. Ova slika je prikazana u španskom paviljonu na Pariskom svetskom sajmu ubrzo nakon svog dovršenja. Frankovi snovi i laži i Gernika. U slici se mogu prepoznati elementi antike (piramidalna kompozicija). svetskog rata Pikaso je ovakvim scenama izražavao protest. ali oličava bespomoćnost. bio je i veliki ilustrator. Frojdovci dokazuju da je Pikaso šizofrenik. kombinujući žestoku distorziju sa uzdržanom suptilnošću boje. konj beži sa obnaženom zenom. svuda se strada. Glava konja.5m). Ovo ogromno platno nazvano je „najčuvenijom slikom našeg doba". bik je čest motiv. Jungovci tvrde da je ova slika arhetipska predstava bekstva iz Hada. Slika se čita sa desna na levo. Ovidije). Minotauri iz Volarove svite i Minotauromahije. Ta dva ubistva. godine izbio Španski građanski rat. godine je uradio dve velike gravure. Slika je crno – belo. maja. suprotstavlja mu se (Minotauru) devojčica sa svetiljkom i cvećem.siva.

1944. konstrukcije od kovanog gvožđa nastale u saradnji sa H. Bik (1943). u Korejskom masakru (1951) i u dve ogromne slike Rat i Mir (obe iz 1952).Mačka proždire pticu i Noćni ribolov na Antibima (obe iz 1939). Absintno staklo (1914). Pikaso je bio izuzetno produktivan do samog kraja života. Gonsalesom (1928-32). Pikaso će se ponovo vratiti ovoj temi u svom odgovoru na Korejski rat. kolažne konstrukcije (1912-16). uključujući bronze Glava smrti (1943) i Čovek sa ovcama (prvo modelirana u glini. 36 . kao i čudesan asortiman grafičkih dela i keramike. sve do poslednjeg dana. Međutim.Sa približavanjem Drugog svetskog rata naslikao veći broj predskazujućih slika. upotrebu serijskih proizvoda. Njegova finalna velika slika koja je izražavala užase Drugog svetskog rata bila je Kosturnica (1945). Pikasova neprestana preokupacija formama u prostoru dobila je briljantno imaginativni izraz u njegovim pionirskim skulpturama (664 katalogiziranih) koje uključuju kubističke bronze (1909). Koza (1950) i Majmun sa mladima (1952). 1944). Izvanredna raznolikost. npr. godine Pikaso je postao član Francuske komunističke partije. Pikasov slikarski i vajarski učinak iz ratnog perioda bio je čudesan. Njegovo posleratno delo je uključivalo nekoliko serija izvanredno inventivnih slika urađenih na osnovu dela drugih umetnika (Pusena. npr. Delakroa. Las Meninas snaga i sloboda koji karakterišu svaku fazu njegovog dela ponovo su postali očigledni u zapanjujućim novim slikama i gravurama koje je stvarao u poslednjim decenijama života. smelim i inovativnim po stilu i tehnici. Velaskesa i Manea). npr.

oni su ostvarili ono što su naumili: revolt. pejzaž. a time se postiže simultanost vremena i akcije i povezuje spoljašnja scena s unutrašnjim emocijama. prepliću i prožimaju. industrijom.lepota brzine. ubrzava i prati kako vibrira i kako umnožava i deformiše u prostoru. a mi ćemo od sada posmatrača da postavimo u središte slike". jer je verovao da će mašina izmeniti svet. niz detalja s leve i desne strane. automobilima. Impresionizam su odbacili zbog refleksa svetlosti. govorili o četvrtoj dimenziji. skup tuđih otkrića i rešenja koja su oni spremno povezali linijama sila i u sve to ubacili anarhičnu i eksplozivnu sadržinu. Kubista je „kružio" oko predmeta kako bi analizirao njegove delove. ponašanje. tehnikom. ubuduće ne treba da se izražavaju šapatom. Nastao u vreme kad je prva industrijska revolucija išla ka usponu. slika mora da bude „sinteza onoga čega se sećamo i onoga što vidimo". njegova osećanja. Delovi jednog predmeta stapaju se s drugim. što će kao metod prihvatiti gotovo sve avangarde u XX veku. On je izjavio da odbacuje ceo stari svet. Njih petorica . trijumfalne fanfare". poricanje. njegov sistem posmatranja. dvostruke redove kuća i drvoreda. sledeći zakon uzbuđenja". oslanjajući se na poznata rešenja koja su nalazili u fondu modernog slikarstva. FUTURIZAM Futurizam se pojavio u obliku prave eksplozije. s manifestom koji je 1909. Na primer. kretao se on. koji su inače prožimali mnoge njihove savremenike. Svaki njihov nastup zaista su pratile bučne izjave. pokreće ga. agresiju. avionima. radosti i vatrometa pronalazili ponekad i kod fovista. „Naša osećanja. uz zviždanje i tuču u sali. kad slika figuru na balkonu. slikar. sirotinje i bede u velikim gradovima. za futuriste četvrta dimenzija je bila jedan sistem multiplikacija koji ruši oblik i sliku. Za pesnikom dolaze slikari. Futurizam je uspeo da pomeri statičnu kubističku formu: na njihovim slikama pas je 37 . godine: „Slikari su ispred naših očiju postavili objekte i osobe. on se nije plašio otuđenja. Njima je bilo važnije da sruše staro nego da izgrade novo utvrđenom poretku treba suprotstaviti haos. pobunu. Njihov slikarski jezik bio je u osnovi eklektičan. dok je predmet ostajao statičan. uz slike je išla reč. Futuristi su bili koncentrisani na stav prema svetu i na novu funkciju umetnosti tako da su zanemarili sopstvena praktična likovna istraživanja. polemike. toerija. poetika. Kara. mada su se razilazili u shvatanju suštine pojma.svečano su objavili 1910. piše u njihovom manifestu.Boćoni. Futuristi su prihvatili tehničko društvo bez otpora i gorčine. Futurizam je bio opsednut modernim svetom. Od sada treba da pevaju i odzvanjaju na našim platnima kao treštave. kao što su inspiraciju za boje brzine. Ponekad je teško da odredimo da li su za modernu umetnost značajniji njihovi manifesti ili njihova dela pošto u tekstovima ima više smelosti i proročkih vizija nego u slikama koje ponavljaju kubističku formu i tehniku neoimpresionista. Bala i Severni . u stvari tip posebnog dinamizma koji usmerava unutrašnje sile oblika. Rusolo. futurista se ne ograničava samo na ono što on opaža. što je bio njihov osnovni cilj. šamar javnom ukusu. kao i kubisti. i pokušali da se potpuno prilagode tom svetu brzine koji je sa razvojem kapitalizma stupio na istorijsku scenu Zapada. Da bi posmatrač mogao da se prenese u centar slike. Zbog toga su i predložili integraciju života i umetnosti kako bi posmatrača uveli u delo ili. uglova i površina. bukom gradskog života. Međutim. već u sliku uvodi i sve što ta figura vidi: gužvu na ulici. treba živeti novim i modernim životom koji dolazi i u kome dominira samo jedna lepota . Suprotno tome. Futurista ne posmatra već živi predmet i pokušava da ostvari psihološku identifikaciju s njim. u pariskom Figarou proklamovao pesnik Filipo Tomazo Marineti. „Trkački automobil je lepši od Nike samotračke" kaže patetično Marineti. u torinskom pozorištu Manifest futurističkih slikara. kako se to kaže u Manifestu iz 1910. ali su od njega uzeli geometrijski skrojenu formu. ali im nije smetalo da se posluže poentilističkom tehnikom.11. tradiciju i građanske institucije: moramo uništiti biblioteke i muzeje koji kao groblje prekrivaju Italiju. Kubizam su kritikovali zbog ženstvenosti i statičnosti. futurista aktivira unutrašnju snagu i energiju predmeta. svaki predmet „deluje na susedni kroz stvarnu borbu linija. Zbog toga su i oni. ekološke katastrofe. čovekovu psihu.

a najviše kao linijasila.Opraštanje – Brojevi vezani za slike. koji je bio Balin učenik. Futuristi su simultano predstavljali razne projekcije. Prihvata izlomljenost kubizma. u stvari. između ova dva pokreta postojala je značajna razlika. Kod kubista Materija brojevi i slova su bez funkcije.Jahači – brzina. Više nije bilo potrebno dokazivati da je slika samostalna celina. sređena. pretapaju jedan predmet u drugi. kao što je sa deformacijom oblika u kubizmu i futurizmu iscrpljen problem njegove nužnosti u umetničkom delu. veliku pokretačku snagu koja se izražavala na različite načine. Kada se kubizam i futurizam posmatraju na širem istorijskom planu. Kubisti su stvorili novo slikarstvo. Oni gu pronašli i nešto što je bilo lično njihovo . forma-sila i unutrašnja sila. Futuristima je mnogo pomagala savremena nauka. čitav niz asocijacija koje se povezuju. nove ideje. . Te semantičke jedinice deluju jedna na drugu i logično određuju ritam. iako su u njegove redove pristigli novi pesnici i slikari. promišljena i statična. Međutim. Verovatno da je tim otkrićem italijanski futurizam dao najznačajniji doprinos modernom slikarstvu. na ruski konstruktivizam i estetiku Bauhausa. unutrašnje disharmonije. može se reći da su u njima zaključena dva karakteristična procesa koja su započela sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka: osamostaljenje umetnosti kao posebne stvarnosti i degradacija predmetnog značenja slike.fenomen sile. nikada ni jedan predmet nije izolovan iz sredine. avion poleteo.Materija – Žena koja sedi (njegova majka). Majka kao izvor novog života. vidimo novi tip predstavljanja boje. Inspirisan Marinetijevim futurističkim manifestom objavio je Manifest futurističkih slikara 1910. vajar i pisac.g. futurizam je bio slikarstvo duhovnog grča. osnove fizike – Teorija relativiteta vrlo je važna za slikarstvo koje napušta dotadašnji model prikazivanja i gradi novu strukturu. kao što su u futurističkoj ekspresiji i nihilizmu mnoge podsticaje pronašli slikari Plavog jahača i glavni predstavnici dade. Pred slikarstvom je stajalo još jedno iskušenje: da ispita da li slika može i bez predmeta. sve se sliva jedno u drugo. prikazuju ubrzan gradski život. novu formu prikazivanja stvarnosti (brzina. ali su futuristi na nov način postavili problem umetnosti. . Kubizam je uticao na futurističko slikarstvo stavom prema formi i geometrijskim lomljenjem oblika. nezavisna od prirode. vreme. nju je prožimao klasičan duh i prave paralele su u delima Pusena i Davida.Bekstvo u kafe – Preuzima nešto od neoimpresionista. prate sliku. umetnost mere i broja. dinamiku i značenje cele slike. Zbog toga su i odigrali tako presudnu ulogu u novijem razvoju. UMBERTO BOČONI Slikar. svetlost dematerijalizuje. Posle prvog svetskog rata pokret se nije stvaralački produžio. konj pojurio. Javlja se i kuća i majka. Kubizam je direktno uticao na Maljeviča i Mondriana. dinamike. mašina) . Kubizam je bio tipično racionalna. ono što je u slikarstvu najvažnije. Suprotno tome. poentilista. 38 . koje je htelo da ukine granicu između umetnosti i života. Futuristi su promenili tematiku slike.potrčao. .

moraju se pratiti linije sila, tu se dešava pokret masa. Linijama se mora potčiniti struktura slike da bi se predstavila brzina. - Elastičnost – Slikar mora u svesti imati i ono što vidi i ono što zna, na taj način se gradi celovitost, sadržaj slike. - Dinamizam automobila – Kretanje uz pomoć linija sila. Multiplikovane linije forme.

ĐAKOMO BALA Ucitelj Severinija i Boconija - Devojka žuri na balkon – - Dinamizam psetanceta na lancu – Pokušaj da se predstavi kretanje stapanjem nekoliko slika. Pod uticajem fotografije i filma futuristi žele da naprave sintezu različitih stilova. ĐINO SEVERINI Ima kaleidoskopski pristup, gotovo da je nestao predmet. - Balerina, more i vaza sa cvećem – Predmet se ne može posmatrati izolovano. Umetnik treba da uđe u suštinu predmeta i sintetizuje istovremeno nekoliko uglova opažanja. Novi i drugačiji odnos prema prikazivanju sveta. KARLO KARA - Milanski bife – konfuzni enterijer kafića. Kara je 1916. godine napustio futurizam (koji i traje negde do 1916.g). Bočoni je bio mobilisan i poginuo u ratu, a Kara sledi de metafizičko slikarstvo De Kirika. ANTONIO SANT ELIJA - Centrala – Tvorac Manifesta realizuje svoje projekte i ideje, ali je skica po kojima su japanci pravili razne projekte.1914.godine nagoveštavao je grada, gde se istovremeno odvija više nivoa. Govorio je da svaka generacija 39

arhitekture. Ne ostavio gomile izgled modernog funkcija, u više treba da gradi grad

ispočetka da bi se postigao prosperitet u kulturi i arhitekturi, jer uklapanje u stare ideje znači ograničavanje arhitekte.

40

SKULPTURA FUTURIZMA UMBERTO BOČONI Polazeći od impresionističkih sku|ptura Medarda Rosa, nastojao je da figuru asimiluje u okolinu. Insistirao je na primeni svih vrsta materijala. Futuristička skulptura uticala je na konstruktivističku skulpturu i dadaistički asamblaž. napisao je manifest skulpture zasnovan na istim principima dinamizma klasičnih formi u pokretu, - Razvoj boce –U drugom delu manifesta skulpture govori se o materijalu.Očekuje se da se vajar oslobodi uniformisanosti i večnosti kamena i da prihvati estetiku svog vremena, estetiku mašine. Boca je otvorena, odmotana i spojena sa osnovom. - Konjanik i kuća – Izričito se traži da je skulptura u heterogenom materijalu (drvo, karton)...Kasnije asamblaž. ĐAKOMO BALA - Linija sile Boćonijeve pesnice – apstraktni sadržaj koji je Bala pokušao da materijalizuje. Aluminijumi, metal, boja. Boja ima važnu ulogu, ideja dolazi iz slikarstva i skulptura prihvata mnogo od tog progresa, insistira na deskriptivnom sadržaju. RAJMOND DIŠAN Poginuo je u 2. svetskom ratu, brat Marsela Dišana. Pokušao je da poveže konjsku glavu i nešto od principa mašine, zanimljiva sinteza. Čvrsto i nedeskriptivno prikazivanje volumena, polirana površina.

41

dvodimenzionalnog crteža. Na površini tog zatvorenog volumena se ništa ne dešava. Opredelio se za modelovanje. experimenti u svim materijalima. jedno vreme je i radio kod njega u ateljeu. Vraća se počecima skulpture.NOĆ – ženska figura – Spuštene glave i ruku koje su položene na noge. podsticao je i mnoge vajare (čak i naše.Ledja – Izložena početkom 20. . ali skulptura dobija emotivan. Verovao je da je tamo sačuvan iskonski život prirode. posebno mu je interesantan ruski seljak. veka odlazi u Pariz i u Luvru se divi primitivnoj kulturi. U jednoj ruci drži slomljen mač. . a koristi kamen i bronzu. Volumen je potpuno ignorisan jer se figura gleda samo iz profila. Uglavnom su to ženske figure. veka i okrene se prošlosti. Odlučio je da napusti uzore skulpture 19. i tako ostavlja utisak siluete.VEKA Uticaj primitivne umetnosti. crtač i pisac. Napravio je sintezu forme i sadržaja. ličan odraz prema svetu. Prepoznatljiv je po kompaktnim. Sreten Stojanović je preko svog učitelja Burdela video ovo delo) U skulpturi je bilo veoma teško realizovati koncept ekspresionizma.Osvetnik – Figura je u pokretu. a ne atributima. nema analize svetlosti. Predstavlja čoveka na ponižavajući način. Glava pada. Ne zadržava se na detaljima. Oboren. urađena u bronzi.SKULPTURA NA POČETKU 20. ARISTID MEJOL Povezan sa nabistima. ali deluju vrlo monumentalno. Skulpture su mu obično malih dimenzija. svetskog rata dobija narudžbine za velike spomenike. jer je ponudila nešto novo u odnosu na Rodena. evropskoj prošlosti (Mikelanđelo). svetskog rata izvršio je samoubistvo. scenografijom.Veoma izdužena figura. veka. I sam Roden je prihvatio to delo. Zatvorena je u sebe da se ne bi ništa nametalo. poštovalac Gogenovog rada. njegovo shvatanje je prilično konzervativno. egejskoj umetnosti (kikladski idoli) i gotici. tapiserijom. Istražuje pokret i oblik na granici prirodnog (pod uticajem gotike). izazvala je veliku pažnju mladih. Pod uticajem je Mejola. tanke ruke i noge. početkom 20. . zato što su naručioci dela mnogo uticali na skulptore. Posle 1. Svoj izraz uobličio je posle puta u Rusiju. Svojim delima daje asocijativne i simboličke nazive. Za vreme 1. zatvorenim formama koje su pune unutrašnje energije. Tako je i stekao smelost za izduživanje figura. VILHELM LEMBRUK Nemački vajar. Po dolasku Hitlera njegovo delo je zabranjeno kao degenerativno. 42 . četvoronoške. Mejol se inače bavio i slikarstvom. što nam otežava da zaključimo da li figura pada ili se diže. već oblikuje masu. Poznaje Rodenov rad. ispitivanje skulpture kao oblikovanog prostora. Pravi figure od gipsa i bronze. drvorezac. ERNST BARLAH Severonemački vajar. Skulptura govori isključivo formom.

i alatke koje su pravili seljaci. Čak je i sam fotografisao svoja dela. Boreći se sa istim problemom. Izgleda kao totem. U Parizu se zainteresovao za primitivnu umetnost. Koristi nove materijale Brancusi. Dela u bronzi i mermeru dovodio je do perfekcije. od drveta.KONSTANTIN BRANKUSI Ne pripada ni jednom pravcu.Danaida – Organski spoj skulpture i postamenta. Sam je deljao i klasao. smatrao je da Roden previše insistirana površinskim efektima. Insistira na perfekciji da bi postigao efekat ogledala. ima i geometrijske i organske elemente koji čine celinu. ornament na stolicama. Ne razmišlja samo o skulpturi. dovratnicima. govori o plodnosti. . Moderan odnos prema formi. a istovremeno je te uglačane oblike stavljao na grubo tesane kamene pijedestale ili na postovlja istesana od drvenih stupaca. Postament je sastavni deo skulpture..Početak sveta – jaje. što je bilo neuobičajeno u to vreme. Stilizovana je. Njegova skulptura uvek ima otvorene poruke. Zapazio ga je Roden i pozvao ga da dođe u njegov atelje. Sa druge strane bio je pod uticajem drevne egipatske skulpture (stroga stilizacija). Njegovo delo je apstrakcija na prirodnim formama. radjanja. presa za vino). U to vreme bilo je teško u tom materijalu postići tako visoku poliranost. života i smrti. na njega je uticala i folklorna. već i o njenom postamentu koji sam pravi. . Poreklom je Rumun. O ovome je više puta razmišljao i stalno je ponavljao ovaj lik( u serijama). a on je želeo da otkrije suštinu forme. Usredsredjen je na teme stvaranja. prvenstveno drvodeljstvo (ukrasi za kuću. npr. Brankusi je odbio poziv.Adam – Od visoko poliranog metala. . Adam i Eva 43 . Kada je došao u Pariz već je poznavao vajarske tehnike i bio obrazovan.Adam i Eva – Jedno od njegovih najkontraveznijih dela. . tradicionalna umetnost Rumunije. univerzalna forma od koje sve potiče.

1911.Životinje u pejzažu AUGUST MAKE 1914. 1912. sa Kleom putovao u Tunis. prestaju sa radom. već u toj unutrašnjoj konstrukciji koju jedino umetnik može da izrazi. Franc Mark i Gabriela Minter. ALEKSEJ FON JAVLJENSKI Ruski slikar. Đorđa. Bit onoga što vidimo nije u prividu. njima se ne završava već otpočinje njegovo istraživanje – od predela i spoljašnje stvarnosti ostaju samo sintetizovani zvuci koji vode ka dubljem i bitnijem sloju. “Plavi Jahač” je bio zaokupljen apstrakcijom i čistim slikarstvom verujući da se umetnost ne oblikuje prema prirodi već od sopstvenih elemenata. Njegova rana dela su inspirisana Kandinskim – izražavanje osećanja putem blještavih boja – a u zrelim delima forme postaju kontrolisane kubističkim osećajem za strukturu. svetskog rata 1914. Naslovna strana almanaha – Plavi Jahač Ideja Kandinskog je bila vezana za Sv. što je bilo odlučujuće za nastajanje njegovog ličnog kolorističkog stila.Mrtva priroda –izraziti fovista. FRANC MARK Istraživao je ekspresivne vrednosti boje. apstraktnim formama i psihološkim aspektima linije i boje. Umetnike nisu povezivali isto stilsko opredeljenje ili neka jedinstvena slikarska forma već slični pogledi na epohu i položaj umetnika u savremenom svetu. . . Skoro uvek tema je ili princ na konju ili Sv. intenzivne boje.APSTRAKCIJA – PLAVI JAHAČ Drugu umetničku grupu nemačkog eksresionizma “Plavi Jahač” osnovali su u Minhenu Vasilij Kandinski. unosi elemente ruske folklorne umetnosti. Đorđe. godine izlažu ponovo. priča i religioznih tema. obrazovao se u Moskvi i Minhenu. S početkom 1. On radi mnogo slika na temu ruskih bajki. kao priroda.Žuti konji . i tada je zvanično i istupila. VASILIJ KANDINSKI 44 . godine je grupa nastala u Nemačkoj. Naglasak je na dečjoj umetnosti kao izvoru inspiracije. Ako od onoga što vizuelno opaža slikar uzme nekoliko vizuelnih podataka. slike se odlikuju misticizmom – podsećaju na ikonu. tokom boravka u Francuskoj impresionira ga Matisova slobodna upotreba boje. ka mističnoj unutrašnjoj konstrukciji koja determiniše svaku prirodnu strukturu. Slikar životinja.

Kandinski ne opisuje ni vodu. ritmovima. s izvanrednim osećanjem za hromatske i psihološke mogućnosti boje. kao što je crno „večito ćutanje bez mogućnosti i nade". jer jedino u apstraktnom slikarstvu „duša dolazi do bespredmetne. boga i čoveka. 45 . nadčulne vibracije". svaki umetnik kao sluga umetnosti ostvaruje umetnost u opštoj osobenosti (elemenat čistog i večito umetničkog). Njegov razvoj do otkrića apstraktne umetnosti trajao je punih deset godina i sažeo iskustva impresionizma. koja je bila cilj njegove slike. 3. ostvaruje svoju osobenost u izrazu (elemenat ličnosti). U ta tri tipa.koji se nalaze u permanentnom sukobu. slika je organizovana smišljeno i sistematično. svetlo i tamno. U tom razdoblju veoma je karakterističan jedan prodor neoromantizma. kad je Kandinski prešao na nacionalnu rusku tematiku kojom je pokušao da oživi prošlost. Kandinski nije odbacio predmet zbog prirode. bajke. belo nije boja snega već „ćutanje koje nije mrtvo". kad je stvorio eksplozivne slike koje su izražavale romantično oduševljenje. 2. za njih je izradio posebnu tipologiju i razdelio ih na tri vrste koje je nazvao Impresija (utisak iz spoljne prirode). Boja je dobila isto simboličko značenje koje ima zvuk u muzici. a u drami Žuti zvuk između boje.ružičasti. tako da je 1910. razvijalo se njegovo apstraktno slikarstvo minhenskog perioda. različitim znacima u pokretu. komplikovane. u isti mah kad je naslikao prvi akvarel bez ikakvog predmeta bila završena i njegova knjiga O duhovnom u umetnosti. to delo predstavlja osnovu njegovog slikarskog sitema. zatim spušta zrake i dramatično razigrava linije. Kandinski polazi od toga da svaka boja ima četiri osnovna zvuka: toplo. hladno. od povoda je ostala samo jedna ideja . ni obale. on je najveću pažnju poklonio boji. svaki umetnik kao dete svoje epohe ostvaruje u izrazu osobenost svoje epohe (element stila u unutrašnjoj vrednosti). Na primer. Tako se boja odvaja od predmeta: zeleno za njega nije boja trave već „duhovno gašenje". Komplikovano i u suštini metafizičko. neba i zemlje. plavo ne označava nebo već duhovnu dubinu. Na osnovu ovih kvaliteta. u sintezi intuicije i intelekta. Sklon filozofskom razmišljanju i odličan znalac muzike i poezije. secesije. Improvizacija (utisci iz unutrašnje prirode) i Kompozicija (dalji razvoj i usavršavanje druge vrste). reči i zvuka. kad hoće da prikaže potop. daleko je važnije otkriti njenu metafizičku dubinu i unutrašnji ritam. studira slikarstvo u Minhenu. prvo kod Antona Ažbea. već zbog slike.veliko razaranje. on uspostavlja sistem velikih suprotnosti u kome boje ostvaruju značenje nezavisno od asocijacije na realno. kao stvaralac. Kako su ove druge razuđenije u strukturi i udaljenije od stvarnosti. narodnu poeziju. fovizma i ekspresionizma. Da bi to ostvario. Svoje kompozicije je podelio na melodijske (jednostavne) i simfonijske (složene).Doktor prava i ekonomije. a zatim kod Franca Fon Štuka na Akademiji. crveno-plavi i ružičastobeli . svaki umetnik. patetičnu viziju ratne katastrofe i metafizičku opoziciju između plavog i žutog. Njih obrazuju tri mistične nužnosti: 1. ona je potpuno zamenila predmet i ispunila sliku novim sadržajem koji nije izražen deskriptivno već metaforično: bojenim odnosima. patrijahalni život. već postavlja tri centra . Kandinski polazi od toga da svaka forma ima unutrašnji sadržaj koji se sastoji od „principa unutrašnje nužnosti". kao u Kompoziciji VI. i tri bitna kretanja: od posmatrača. Realna inspiracija se potpuno istopila i ustupila mesto slikovnoj suštini. kako bi u njoj „čisti zvuk" izbio u prvi plan. ka posmatraču i kretanje u sebi. Kandinski je i teorijski pratio i beležio procese koji su nastajali u njegovim ranim slikama. Mada na prvi pogled deluje kao eksplozija boja koje slobodno i spontano padaju po platnu. Boja je za njega bila sama po sebi zvučna tako da taj kvalitet nije trebalo dalje produbljivati. U zbirci pesama Zvuci ispitivao je odnos između reči i zvuka.

napustio Rusiju i 1922. Taj dualizam izražen je u ravnoteži kontrasta između geometrijski strogo podeljene. Maljevičevog suprematizma i Tatlinove kulture materijala. Mada je ovaj predlog odbijen. a zatim se pojavio nov sistem odnosa između linije. on je prihvatio Oktobarsku revoluciju zbog mogućnosti da u njoj realizuje svoje ideje pošto je bilo prirodno da revolucija u društvu ima svoj odgovor u revoluciji u umetnosti. Koristi transparentne forme. govori celinama koje imaju mogućnost komunikacije.Kad je izbio prvi svetski rat Kandinski je otišao za Rusiju u kojoj je ostao sve do kraja 1921. misao i strast. površine i boje u kome je boja vezana za određenu geometrijsku formu i liniju. forme se kre}u po beskrajnom prostoru. plavo krug. Ranije ekspresivno rasipanje boje ustupilo je mesto strogoj kompozicionoj shemi. pet godina pre smrti autora. Slika nema centar. a dodeljena mu je i slobodna majstorska radionica. Umesto bele podloge ima crnu. Samostalnu izložbu održao je u Moskvi 1920.g. . kasetirane površine i slobodnih znakova koji lebde iznad nje i čije ameboidne forme pokreću različite asocijacije. U tim slikama disciplinovane ekspresije i velike sinteze. Prvo je izmenio osnovnu strukturu slike. nema vodećeg kretanja. . godine. Ova slika deluje na posmatrača na osnovu instikta. Eksplozivne i dinamične forme ranijeg perioda počele su da se uređuju i disciplinuju. 46 . njegovi kontakti sa suprematizmom i konstruktivizmom nisu bili uzaludni. Nove teorije detaljno su obrađene u knjizi Tačka i linija u površini koju je napisao na osnovu svojih pedagoških iskustava kao profesor Bauhausa i objavio 1926. Apstraktna slika zahteva obrazovanog. Iako je bio apolitičan i ideološki neopredeljen.Kompozicija 7 – Nagoveštaj prirode i arhitekture. crveno kvadrat. postavljen za profesora na Bauhausu. Otvorio je niz novih muzeja širom Rusije. on je pokušao da izmiri duh i osećanje. čime je zaključen njegov obiman i toliko značajan opus. razlika je ogromna. hieroglifi (ono što je bitno za svaku civilizaciju). tona i boje su bezlične. U odnosu na slikarstvo minhenske faze.Kompozicija 10 – nastala 1944. Sitlizovano i geometrizovano. a iste godine je predložio prvi program Instituta za umetničku kulturu koji je predstavljao neku vrstu sinteze između njegovih teorija. U periodu Bauhausa i u pariskom periodu (1932-1944) simbolične vrednosti linije. jer je Kandinski hteo da podvuče razliku između objektivnog i subjektivnog. Žuto je trougao. a kada je decembra 1921. nešto što je zadato posmatraču. pripremljenog posmatrača. opšteg i ličnog. Slobodno organizuje leteće forme. te promene su se razvile u novo slikarstvo.

tako da oblik prolazi kroz različite metamorfoze u kojima otkriva unutrašnju konstrukciju. kaže on. cilj njegove analize bitno je drukčiji. ali i u njenom izrazu dolazi do redukcije jer iz slike postepeno nestaju oble i krive linije. ni bilo kakav pokušaj da se na platnu izazove iluzija o nekom objektu. dakle. „U budućnosti će. zapravo onu apsolutnu pravilnost sadržanu ispod promenljivosti prirode. On površinu nije slikao. Kao i Maljevič.PIT MONDRIAN Holandski slikar. a ugao pedantno izmerio šestarom. ali je iz njegovih otkrića deduktivnom logikom izvukao zaključke koji su ga doveli do čiste apstrakcije. teozof i puritanac. što ga razlikuje od drugih predmeta. pa zato možemo da pratimo kako u slikama teče prečišćavanje struktura i s oblika otpada sve što je osobeno. i 1920. želeći da stavi do znanja da suprematizam počinje iz praznine crnog kvadrata. Njegov cilj nije bio da stvara ličnu već nadindividualnu umetnost. koja je samo prividno hermetična. lično i nebitno. Mrtva priroda sa posudom . do kvadrata došao u dugom procesu redukcije viđenog. Mondrian je bio ubeđen da iza „promenljivih prirodnih formi leži nepromenljiva čista realnost". već realnost koja nastaje u granicama likovnih sredstava. lični doživljaj. ostvare čiste plastične odnose. studirao je u Amsterdamu. suprotno tome. Mondrian je sprovodio odlučno i bez kompromisa. Sredstva su. Mondrian je bio kalvinista. opozicije i asimetrije. pa se i njegovo slikarstvo razvijalo postupno i logično. Nekoliko njegovih serija . Isto načelo sprovedeno je i u pravougaonom položaju horizontalne i vertikalne linije. plave i žute. nego bojio tako kompaktno da se trag četke ne prepozna. Ne-boje imaju vrednost prostora. Mondrijanova analiza ide za onim što je opšte i univerzalno. i tri ne-boje: crne. Crveno drvo. kao što je svaku liniju povukao lenjirom.Suvo drvo. U takvom postupku geometrija se pojavljuje kao prirodno sredstvo. Sa Crnim kvadratom na beloj osnovi Maljevič je radikalno prekinuo sve asocijacije na realne oblike. svetlosnu organizaciju površine i oštru liniju i s tim sredstvima započeo proces velikog svodjenja. Mondrian je. čisti izraz plasticizma naše sredine zameniti 47 . Pikaso razlaže predmet da bi došao do onoga što je u njemu izuzetno i pojedinačno. u njenoj suštini. To metodično i racionalno konstruisanje. Boja se polaže plošno i organizuje ravnotežom suprotnosti između tri primarne boje: crvene. Stabla u cvatu. U slikarstvu je neophodno odbaciti sve što je subjektivno. i tu njegovu ideju ne treba zaboraviti bez obzira što ona danas liči na utopiju. svodi i sintetiše. boje vrednost materije. jednostavna i njihov zadatak je da na osnovu kontrasta. doživljaj i osećanje. ekspresija. za strukturom koja je zajednička svim predmetima. i Pit Mondrian je prošao kroz kubizam. kako bi s platna odstranio sve što je senzibilnost. On kaže da bi „bilo najbolje da se neoplasticizam označi imenom realne umetnosti" ali pod pojmom realno i realistično ne podrazumeva kopiranje prirode. koje podseća na jezik matematike utoliko što i ona u prirodnim pojavama traži apstraktnu suštinu. Međutim. bele i sive. On je od kubista prihvatio analitički metod. Mondrian je čvrsto verovao u demokratske ideale i u to da će se umetnost velike ravnoteže preneti u život. Zbog toga on čitavu jednu deceniju između 1910. sledeći osnovnu težnju za redom. odbacuje.pokazuje da se on na jedan motiv vraćao u svim fazama razvoja.

Prvi put slikarstvo je dokazalo da može bez predmeta. a Mondrian je nastavio da produbljuje svoje slikarstvo univerzalnih harmonija. otišao je za Njujork u kome se okupila velika grupa evropskih slikara i pisaca koji su izbegli ispred nacizma. Iako horizontala i vertikala ostaju glavna struktura kompozicije. Husar) okupili i mnogi arhitekti (Aud. Maljeviča i Mondriana predstavljala je završetak procesa koji je započeo s impresionizmom i Sezanovim teorijama: u potpunosti je ostvarena ideja o slici kosmičkom uni-verzumu koja ima sopstvene zakone izgradnje i načela razvoja. Ritfeld. automobilčićima i sl. 1917. u stvari jedna prostorno opredmećena Mondrianova slika. on je sa Teom van Dusburgom prešao u akciju i pokrenuo časopis De Stijl u kome su objavljivani mnogi članci o sintezi umetnosti koji su časopis pretvorili u istoimeni pokret. Vils i drugi). jer ćemo živeti u ostvarenoj umetnosti. Vantongerlo. Slika nastala na temeljima muzike. neophodna je orijentacija ka univerzalnom postavljanju i rešavanju pritisaka prirode. u kome su i Van Dusburg i Mondrian objavili po jednu teorijsku knjigu i održali niz predavanja o mogućnostima neoplasticizma da se integriše sa životom. boja je poletnija i radosnija. nezavisno od spoljašnje stvarnosti. pre svega JAZZa. Oni su uspeli da ideje De Stijla i neoplasticizma prenesu u tipografiju. sa kružićima koji podsećaju na svetla velegrada (Brodvej bugi-vugi. U tim poslednjim godinama života u Mondrianovom slikarstvu je došlo do izvesne promene. Ovu sliku porede sa velegradom u perspektivi iz vazduha. U Americi njegove slike dobijaju na vedrosti i svežini. U vreme prvog svetskog rata. Umetnost će iščeznuti u masi kada život sam dobije u uravnoteženosti". De Stijl se prirodno ugasio. Viktori bugi-vugi). Tada nećemo neophodno imati slike i skulpture. crne linije su nestale. De Stijl je izvršio veliki uticaj na mnoge umetnike u Evropi. 48 . RITAM je noseća struktura slike. Oko njih su se pored slikara i skulptora (Bart van der Lek. svedeno na one sile koje je samo proizvelo. enterijer i arhitekturu. Bespredmetna umetnost Kandinskog. Kad je izbio drugi svetski rat. Posle Van Dusburgove smrti 1931. pravougaone trake uže. a u to vreme popularne ali ne i zvanične muzika. ritam življi. naročito na nemački Bauhaus. o čemu ubedljivo govori Ritfeldova Šreder-haus u Utrehtu.umetničko delo. jer je ostao bez idejnog vođe i animatora. A da bi se uspelo u tome. Za Mondriana to nije bila samo suva teorija.

Spektar sa dva središta: krug i kvadrat. Austrijanac Johan Iten. veka treba da se uključi u nove tokove društva i njegove nove potrebe. Vizuelne umetnosti i arhitekturu trebalo je proučavati i primenjivati kao srodne aktivnosti. obradu stakla…Ova struktura pruzeta je u mnogim školama u Evropi. vile i stanovi profesora. nakon čega su se i mnogi umetnici preselili u SAD. godine osnovao arhitekt Gropius.Tri savršene forme su lopta–krug. boju zamenjuje svetlošću. Nisu poštovali određene dogme i principe. Osnovni cilj bio je podučavanje dizajna prilagodjenog mašinskoj proizvodnji. . Pol Kle. prvenstveno slikare bez dobre reputacije: Kandinski . uzor im je graditeljstvo gotike. diskutuju… Postojali su razni odseci koji su podrazumevali lepe i primenjene umetnosti: slikarstvo. zanimali su ga dinamički odnosi formi u prostoru. na jednom mestu su: škola. Lepo je ono što je funkcionalno! Divili su se umetnosti gotike. dizajner i fotograf. išli su u radionice. Ideja Bauhausa je bila školovanje stručnjaka za pravljenje predmeta za industrijsku proizvodnju. a drugi formu u ateljeu. 7 – Isprepletani oblici. Moholj-Nadj je postao upravnik novog Bauhausa u Čikagu. 49 .dinamičkih odnosa.Delo br. Bavio se pitanjima spektra. slikar. Na naslovnoj stranici Manifesta je katedrala. 1937. Oskar Šlemer i drugi predavači i profesori. Kandinski itd. već studije statičko.kocka–kvadrat. tapiseriju. svi su zajedno 24h. od strane nacističkih vlasti. i 1926. Njen cilj je bio ujedinjavanje umetničkih disciplina. 1925.kupa-trougao. Preselili su se u Desau jer u Vajmaru nisu imali takve uslove. Učenik prvenstveno mora da savlada zanat. Postojala su dva paralelna kursa od kojih je jedan proučavao materijale i tehnike. radionice. Skulptura je postala mobilna. Inače u Bauhausu nema skulpture. novi principi.. keramiku. tj. mobilna skulptura. internat. razmenjujući ideje. Imao je viziju kako umetnost 20.Bauhaus je zatvoren 1933.. Vajar koristi predmete u sekundarnoj funkciji. Zainteresovan za sve mogućnosti skulpture. Mašina za scenografiju je proizvodila i zvuk.BAUHAUS Školu je u Vajmaru 1919. Poput Gaboa. Kvadrat mora biti u suštini svakog predmeta. Napravljena je od vrlo sjajno poliranog metala. Uključio je u rad ljude bez arhitektonskog iskustva. Kakva boja i kog spektra odgovara kojoj površini. Kroz rešetku se prelama svetlost tako što se ona okreće. Uradio je projekat mašine za scenografiju. godina u Desau dobijaju prostor i Gropius projektuje školu. Amerikanac Lajonel Fajninger. LASLO MOHOLJI NAĐ Madjarski vajar. vajarstvo. HERBERT BAJER Grafički dizajner. dobija elektromotor. VALTER GROPIUS Gradio je novim materijalima kao što su staklo i gvožđe. Medju predavačima bili su Kle. pitanjima boja.

ceo list je komponovan kao celina. Na kontrastu se dobija osećaj prostora. 1920.. širio se uticaj po celom svetu. stilizacija i geometrizacija. kuće i drveće. Mohonji.tih.. POL KLE Rođen je u Švajcarskoj. Najcelovitiji sistem. kataloge. JOZEF ALBERS . ali raspoređeno na drugačiji način. stranica deluje kao forma. Njegove slike odišu treperavom energijom koja pre izgleda organska nego geometrijska. a žena mu je bila pijanistkinja. Neki proizvodi su večni. a ne intelektualne i literarne zamisli. Studirao je u Minhenu kod Franc Fon Štuka. članovi DE STILA. a onda bi njegovo svesno iskustvo ulazilo da završi sliku. Kle je stvaralački čin posmatrao kao magično iskustvo u kojem je umetnik uspeo da sjedini unutarnju viziju sa spoljašnjim vizijom sveta. godine. Bauhaus je imao širok i značajan uticaj na sve oblasti dizajna danas. jer ona stvaraju dela bez presije.. Njihove ideje se i danas mogu koristiti (odnos horizontala i vertikala. . Mnogi umetnici su odlazili u Čikago sredinom 30. Mnogo su izlagali i pripremali različite publikacije. potiče iz muzičke porodice. svetski rat i opet ponovo oživeo kada je počela obnova. nepoštujući nikakve standarde i kanone. Dubok uticaj Delonea i orfizma (boja je slika). ostali su i do danas nezamenjivi. Dečji crteži lebde u neodredjenom prostoru komponovanom od suptilnih harmonija boje i svetlosti koje doprinose misteriji. nije samo tekst u centru pažnje. ponovo okupljeni stvorili su novi Bauhaus. sa Makeom putuje u Tunis gde su ga. Gropius ga poziva da predaje na Bauhausu.Analiza koja boja ide uz koju formu i koji se efekat postiže. knjige . Jeftin način oblikovanja. materijale. Jednostavna štampa bez mnogo boja. Kle. održava letnje seminare i pripada svetskom vrhu. efekte su predstavljae vizuelne forme.Kvadrat – Proučavao je odnose i intezitete boja. cene…Pokrenuli su mnoge ideje. sagledavaju sve potrebe.Jesen u selu – Niz kuća koje evociraju uspomenu na jesen. otvorio je novi pristup u oblikovanju u svim disciplinama koje su uključene u stvaranje jedne kuće. Svoje iskustvo je preneo u SAD. Koristi i boje i ritmove da evocira određene sadržaje.Pun mesec – 1914. potpuna sloboda. Izdavali su i časopis sve do 1933. Ne razmišlja da li je apstraktno ili figurativno.. učestvuje na izložbi Plavog Jahača. bio je violinista. Danas postoji obnovljen. Počeo je da crta kao dete.Genije – je greška u univerzumu. . slobodni naučnici koji sami grade fantaziju..). ovo je jedna od prvih škola sa časovima fotografije. Radili su projekte za izložbe. U početku je radio bakroreze koji su podsećali na nemačku renesansu. sajamske štandove. Bauhaus je preživeo i Hitlera i 2. pejzaž. doživljava se kao jedan sistem. Profesori su objavljivali svoje teorijske tekstove. ne uklapa se u sistem prirode. za razliku od dadaista i nadrealista. Učestvovali su i drugi umetnici:Rusi. a Čikago je postao najznačajniji umetnički centar. prepuštajući da ga olovka ili četkca vodi. Paralelno sa slovima mnogo se koriste i grafički elementi. sliva koja idu vertikalno.. Nađ i drugi objavili su svoja teorijska razmišljanja. Naziv je deo slike kao celine. U Kleovom delu. kao i Delacroixa dojmili boje i prozračnost atmosfere. svesno ih redukuju. . funkcije. TOTAL DIZAJN. godine. Fotografija je vrlo važna. 50 . dok se ne bi pojavila neka predstava. poznavao je i kubizam. jer imaju jesenje boje. 1911. Koristio je i radove dece. Lomio se između muzike i likovne umetnosti.

radio je 20. Različite civilizacije. menjao tehnike. ne stavlja boje jednu porde druge.. Neki su mislili da je to po ugledu na šah. Vizuelizuje Šenbergovu deseto – tonsku lestvicu. Umetnik može da se izražava u svemu što mu dođe pod ruku. čije znakove predstavljaju vizuelne predstave kojima se može preneti poruka prepoznatljiva i za čoveka 20.Pastorala – ritmovi – pejzaž. ne samo zbog komunikacije dvoje ljudi. Proučavao je staro pismo. Želi da pokaže zvučni ton njegove slike. slojevi. drevno iskustvo – u trakama su saopštavali određene poruke. 1923-24. što je ključno za čovekovu civilizaciju. materijale i podloge. Zainteresovan za proučavanje pisma.. Kle je izuzetno plodan. .. Često je radio dela malog formata. već zato što ono nudi otvoreno polje komunikacije. takva skala boja koja daje harmoniski zvuk. Bojena polja mogu davati isti zbir. lesonitu. kao da je gledano arheološkom sondom. na staklu. naročito dečije koje podrazumevaju vizuelne predstave. pastele. da prihvati i učestvuje u rešavanju rebusa. već samo koristi plavu. Stari zvuk Svetlost i još mnogo toga – Zahteva od posmatrača da se uključi u igru. veka. pismo to prevazilazi. svaka strana isti zbir. ne ograničava ga materijal. Usvojio je i neke ideje kubista – geometrizacija.ak godina. Pri vrhu je horizont i traka neba. god. nailazi ciklus po principu šahovskih polja i magičnog kvadrata. Radio akvarele. Kle ima doživljaj zvuka kao i Kandinski. Prihvata i način rada poentilista.Stari zvuk – Magičan kvadrat. U Bauhausu je vodio tapiseriju. Svetlost 51 . Kle je voleo igre.. ali za harmoniju boja.. crvenu i žutu.

futurizam se u Rusiji razvijao potpuno nezavisno od italijanskog iskustva. bez onog angažovanog stava prema umetnosti i svetu koji je imao neoprimitivizam.RUSKA AVANGARDA Oko časopisa Svet umetnosti (Mir iskustva) okupio se niz mladih ruskih intelektualaca –slikara. on nije odbacio već na nov način preformulisao tipove mimetizma. otvorenijim prema budućnosti koju je futuristička vizija videla u pobedi mašine i u oslobođenju svih čovekovih energija.. bečku secesiju. Insistirao je na dekorativnosti i intenzivnom koloritu.Svetlost ulice – apstraktno komponovano delo. arhitekata.futurizam ili budetljanstvo . Lučizam je odigrao značajnu ulogu u avangardnim pokretima Rusije. a zatim Magareći rep. on je prezirao prošlost i kanone u ljudskim odnosima. Pojavljuju se slova na slici (to su upotrebljavali i Pikaso i Brak. Iako je Marinetijev Manifest futurizma iz 1909. lučizam (rajonizam) i futurizam. NATALIJA GONČAROVA Zelena i žuta šuma – Ima bojeni ritam. stoji u Manifestu. koji je 1913. Gogena. Linije svetla.bio je u tom pogledu daleko određeniji. Intenzivan kolorit. to se moglo videti na ruskim ikonama i delima folklorne umetnosti. Mihail Larionov. tehnička i tehnološka. „Stil rajonističkog slikarstva. Pošto je časopis ugašen. 52 .. želeo je da preobrazi svet i učini ga boljim. predmeti gube svoj primarni realistički izgled pa se zbog toga njihova projekcija na platnu izražava nizom slobodnih formi. objavio Manifest lučizma i za svoje ideje pridobio Nataliju Gončarovu. zračenja. Ruski futurizam se borio protiv buržoaske kulture i malograđanskog ukusa. ali on nije odlučno prekinuo vezu s predmetom i realnim svetom. kasnije i za sve „leve tendencije s" u godinama Revolucije. čisto bojene površine (kao fovisti). Slikar više nije smeo da slika pitome ravnice i olujne oblake. Oko njih se stvaraju dve grupe: prva Pub karo. Lučizam je i kao pokret i kao teoriju stvorio osnivač Magarećeg repa i jedan od glavnih animatora ruske avangarde. duh. označava prostorne oblike nastale presecanjem zrakova odbijenih sa različitih predmeta. . od kubofuturizma do suprematizma i konstruktivizma i postao sinonim za napredne i neformalne pokrete. možda je to i od njih video). Ruskoj javnosti oni su prikazivali i tumačili Sezana. Van Goga. pokret koji je buknuo kad i lučizam . Naglašene linije sila (svetla). naročito u genezi ruskog konstruktivizma. kompozitora.Devojka na ulici – usvojio stavove futurista. francuske kubiste. kišu i travu u proleće. engleski moderan stil. Lučizam je stroga teorija koja stremi čistom sli karstvu. jabuke i flaše. praksa i slikarstvo Sveta umetnosti nisu prestali da postoje Novi naraštaj predvode M. Usvojio multicipaciju oblika da bi dočarao njihovo kretanje. MIHAIL LARIONOV . Gončarova. u mnogo čemu hermetična. Usled takvog zračenja. mitove i bajke -morao je da se usmeri ka modernom načinu života. Lučizam je u prvi plan postavio objekt koji emituje zrake zbog čega je njegova percepcija relativna jer se vizuelno primanje egzaktnih podataka svodi na zbir svetlosnih odblesaka koji dopiru do posmatračevih očiju. on je prošao kroz neobične metamorfoze. Pripremljen u Magarećem repu. Međutim. modernijim. pisaca. od mah preveden i objavljen u ruskim novinama. Larionov i N.

Suprematizam je imao svoju slikarsku praksu. Maljevič im menja energiju.uzbuđenje je temelj i poreklo života. sklonosti: to je pre filozofski bojeni sistem shvatanja novih ostvarenja mojih zamisli kao sredstva saznanja". Ta dva stanja. jer je Kandinski u godinama do prvog rata. već s one strane. Kod Maljeviča je ukinut svaki prirodni.njega može stvoriti slika. u avangardnim pokretima Rusije vodeću ulogu igrao je Kazimir Maljevič. Tada je započela istorija suprematizma kao pokreta.kvadrat. Posle revolucije. što je na neki način blisko linijama sile koje smo upoznali kod futurista. u nevidljivom. Sistem je izgrađen u vremenu i prostoru. ali on nije slikarstvo u onom smislu kako ga poznajemo u tradiciji. što znači da forma nije ništa drugo do energija koja boji svoje kretanje. logično. našom predstavom. jer predstavljaju idealno sredstvo: to su forme duha. koju je prvi put izložio 1915. i u vizuelnom i filozofskom smislu. s kojima se ne može izraziti stvarnost. Kako je kretanje beskonačno. bez oznake broja. Kručonih i Matjušin stvorili prvu futurističku operu Pobeda nad suncem. na poslednjoj futurističkoj izložbi.ali su logično povezana tako da obrazuju beskonačni duhovni svet koji teži savršenstvu i u kome nastaje umetnost suprematizma. „nešto čisto. imaju sopstvenu funkciju . iza njene spoljne opne. Uzbuđenje je presudan stav u Maljevičevoj teoriji.prvo statičnu. drugo dinamičnu . krug i trougao . još uvek predviđao jedan tip slike . kad su on. uzbuđenje i misao.u kojoj je izražen utisak iz spoljne prirode. nadlične i univerzalne. žuto. neminovno. u njemu dolazi do stvaranja novih energijskih sklopova koji modifikuju formu i menjaju obojenost. Na njegovo stvaralaštvo presudno su uticali kubizam i rusko budetljanstvo. predmetni i istorijski aspekt i slikarstvo je svedeno na odnose koje je u stanju samo da proizvede u obliku plastične i koherentne celine. senzibilitet. Maljevič nije odbacio predmet zato što je verovao da se bez. Zato on kaže: „Suprematističko bojeno mišljenje pokazalo je da volja može ispoljiti svoj stvaralački sistem onda kada umetnik ukine predmet kao slikarsku osnovu. „Crni kvadrat je ustanovio energiju koju sam uveo kao petu dimenziju u umetnosti". on se razvijao brzo i sticao pristalice među mladima. Osnovne geometrijske forme . Maljevič je uradio skice. a sam Maljevič je napisao niz značajnih studija u kojima je teorijski i filozofski produbio svoja shvatanja.uzete su prirodno. organizuje kao nove semantičke celine. pravougaonik. već najvišu snagu u unutrašnjem čovekovom biću . crveno ili zeleno. nesvesno. već zato što je bio nepoverljiv prema realnom svetu uopšte. ali pod njim on ne podrazumeva emociju. stvarnost je zatvorena prividom.KAZIMIR MALJEVIČ Dok je Kandinski u Minhenu radio na organizaciji izložbi Plavog jahača. koja nije ni predmet ni u predmetu. lični doživljaj. u uzbuđenju koje umetnost mora da otelotvori. Prema njegovom mišljenju. Već 1913. pokreće. nezavisno od bilo kakve estetske lepote. sliku koja je 53 . Petu dimenziju u crnom kvadratu treba shvatiti kao metafizičku metaforu čije je značenje u apsolutnoj nepredmetnosti.zasniva se na predstavi beskonačnog u kome se kreću određene forme koje se mogu otkriti pomoću energije (ekonomije) crnog i belog. Maljevič je naslikao Beli kvadrat na belom. Maljevič je radikalniji od Kandinskog. Drugi stupanj su misli.impresija . U njima uzbuđenje dostiže stanje predstave i razvija se do suda ili mišljenja pomoću kojih se svet pojava realizuje u svesti. Kad te forme oboji u plavo. iskustva. vremena i prostora". već ono što je u stvarnosti. i umetnik se mora osloboditi tog guranja i slaganja kulisa kako bi došao do prave istine. Suprematistički sistem . a ubrzo i sliku Crni kvadrat na beloj osnovi.

Revolucija je u početku podržavala revolucionarne ideje – putujuće izložbe vozovima. a loptica.predstavljala krajnji cilj u razvoju suprematizma: apsolutnu bespredmetnost. tipa:danas smo svi srećni. Beli krug. cilindar za nedelju dana. tj. ali i kraj slikarstva ... godišnjicu ulaska u zimski dvorac. uz pomoć mladog Aleksandra Rodčenka i Georgija Jakulova. Time su postavljeni temelji estetici osvajanja realnog prostora putem pravih materijala iz koje je izveden čitav konstruktivistički pokret. ali već je 1930. i suprematizam je posle 1920. dok je Tatljin bio angažovan najviše od svih. crveni trougao. gvožđa. EL LISICKI Poigravao se elementima geometrijske apstrakcije. propagandni materijali). godine zabranjen svaki vid udruživanja – postoji samo jedna umetnost – socrealizam. beli kvadrat je objavio kraj suprematizma. pokazao je da estetika supermatizma ne mora biti daleko od stvarnosti. Oni su medju prvim potpunim apstrakcijama – predhodnici dadaističkih skulptura Kurta Švitersa.Proun (1. često bojeni i otvoreni prema prostoru.20. razvili su se iz kubizma. Urađeni od lima. spektakle ne trgovima.. . Dva pola istog naroda sukobljavaju se u građanskom ratu.Spomenik trećoj internacionali – Delo zamišljeno je da bude visoko oko 400m. stakla i drveta. Na vrhu su predviđene radio stanice – za emitovanje parola.sliku je zamenila reč. polulopta na vrhu – za jedan dan. Čisto i jednostavno grafičko rešenje. Predviđena su dešavanja u kongresnim dvoranama.. Ovaj projekat zamišljen je u vreme burnih revolucionarnih dešavanja.. kontrareljefi su nagovestili nov poredak vrednosti. . propagandni plakat.2. bibliotekma. misao o njoj. 54 .utopijska budućnost sveta u kojoj će doći do totalnog oslobođenja čovekove svesti. Tri suprematistička kvadrata predstavljaju uspostavljanje određenih pogleda na svet i ustrojstvo sveta. Maljevič je bio na strani revolucije.Beli i crveni – Beli: ostatak ruske carske vojske koja je pokušala da zaustavi prodor revolucije. Svaki od spratova (prostora) ima određenu funkciju – jasna društvena uloga. . zbog čega je i imao sukob sa Maljevičem.)Autor koji je napravio sintezu između Maljevičevog supermatizma i konstruktivizma (Tatljin). Suprematizam je za njega bio nešto više od umetnosti . s perspektivnim iluzijama.. . dekorisao Vladimir Tatlin. Njegovi slikani reljefi i kontrareljefi urađeni između 1913. U njoj se oslobodio i ranijih formi i bojene energije. partiskim prostorijama. Kafe Pitoresk je 1917.Umetnici su dali snažan pečat novoj vlasti (plakati.3. 30. ali je bio po strani dešavanja. Ovo je militantan. iz slikarske prakse prerastao u filozofski sistem.Maketa – (za spomenik trećoj internacionali) – čelična konstrukcija drži forme od stakla. jer je beli kvadrat postao znak čistote čovekovog stvaralačkog života. drugi nivo (piramida) za mesec dana. Radio je ilustracije za knjigu Majakovskog: Ledi Marš VLADIMIR TATLJIN Osnivač ruskog konstruktivizma. uticaj Pikasovih kolaža u skulpturi. i 1917. Došavši u središte suprematističkog univerzuma. Zamisao je bila da se donji nivo(kocka) okrene oko sopstvene ose za godinu dana (kao Zemlja).

Gabo napušta Rusiju i u Berlinu. arhitekturi. Od 1920. ANTOAN PEVSNER Brat Nauma Gaboa 55 . NAUM GABO 1915. Britaniji nastavlja da razvija svoje ideje u konstrukcijama napravljenim od stakla.. okrenuo se ideji (kao Tatljin) da umetnik mora da služi revoluciji praktičnom primenom svoje umetnosti u gradjevinarstvu. 1916. 1920. čemu su se usprotivili Naum Gabo i Pevsner. počeo je da radi seriju glava i celih figura od komada kartona ili tankog lima. i napisali Realistički manifest.RODČENKO Pod uticajem Maljeviča.. Parizu i V. undustrijskom dizajnu. plastike i metala. koji su se borili za opstanak nezavisnog umetnika. radio je sa Tatljinom. Tatlin i grupa oko njega insistirali su na tome da umetnost mora da služi revoluciji.

. Njegov crtež je vrlo važan. detaljne. 56 . F. Njegova lična iskustva iz rata i bolnice ostavila su su žestok utisak. on na neumoljiv način prikazuje svu tragediju mukotrpnog rada – depresivan pogled na život.On predstavlja jedan tip ličnosti (kao kod Engra:Bankar) i prevazilazi Silvijin portret. govori neposredno i jasno kritički. Vraća se Direru i Grinevaldu (gotici) – sve definiše linijom. on se povlači u malo mesto i radi u ilegali. . GEORG GROS Najpoznatiji po svojim crtežima perom i tušem koji su predstavljali satirične prikaze nemačke nacije tokom i posle I svetskog rata. . Na ekspresivan način deformiše njeno telo. Ovde je opet. kubizma i dade.Autoportret sa cvetom – On kritikuje ali sa željom da se obnovi i uzdigne nemački duh. Magični realizam – oblik prestavljanja koji poprima atmosferu fantastičnog. svaka dlaka.NEMAČKO SLIKARSTVO NOVE OBJEKTIVNOSTI Nova objektivnost je termin koji je 1923. . iskidan. koji izražavaju razočaranje i predstavljaju formu socijalnog realizma. . ali samo nekoliko dana nakon toga umire.Smrt pesnika Anice – kubizam. oživljena je neka vrsta naturalizma (Lajbl). On se odmah posle 2. izrazito realističke. sa dolaskom Hitlera na vlast beži u Ameriku 1932. kao dečiji crtež. svetskog rata vraća u Nemačku. skovao G. Diks je izvanredan portretista. vidi se svaki konac. ponekad groteske. jako važna linija.Otac i majka – Depresivan pogled. direktor Kunsthalea u Minhenu. da bi opisao dela Grosa. Hartlaub. jer su svakodnevni predmeti prikazani s neočekivanom i preterano detaljnom otvorenošću. OTO DIKS Uticaj nemačke gotike. ali on je umoran i radi pejzaže o megalopolisu na melanholičan i depresivan način. .Prevaspitanje Toma – Oficiri koji maltretiraju madiće u luci gde je i Gros bio. Gros je javno eksponiran i prvi napušta Nemačku. i očekivalo se da će kao veliki levičar i satiričar i u Americi nastaviti istu karijeru. Lica su kao maske. preuveličane ruke. Oto Diks je bio profesor u Frankfurtu i po dolasku Hitlera. Za opisivanje dela ovih umetnika korišćen je i termin magični realizam. nervozan. Glavne odlike su jasne.Portret Silvije fon Halten – Ona je bila kritičar i to vrlo angažovana u raskrinkivanju svih ružnih afera – prsti su joj kao kandže. ništa se ne može prećutati. Bekmana i Diksa. On govori cretžom.Karneval – Pijanstveo i transformacija ljudi koji piju. vraća se tradiciji. fovizam.Priča o mornaru Mileru – Vraća se folkloru. satirične slike i crteži. agresivni su. Deluje pomalo kao ikona. ekspresionizamGros je zapamćen po odličnim grafikama i ciklusu ''Ecce homo'' .

Središnji pano . -Odlazak – Triptih . Kralj i kraljica na čamcu sa detetom i njihovim dželatom. čovekovo mučenje drugih. Desno: Izjalovljenost. neodlučnost. Sredina: Kralj i kraljica su se oslobodili. Kralj je okrenut leđima. nosi svoj leš (svoje grehe).alegorija putovanja. Levo krilo: Sadizam. .Autoportret – Stisnute usne. kao i holandski slikari XVIII veka.MAKS BEKMAN Privlačilo ga je nemačko i nizozemsko slikarstvo rane renesanse. a dete označava sloboda u krilu. on je posmatrač. Munchov uticaj. 57 . tvrda jaka kontura. čovekovo samomučenje.

ilustracije po zidovima). očistiti». ''Treba obaviti. ipak su tri činioca uobličavali njihove kreativne napore: 1. scena. logiku u nihilizam. fotomontaže. jer po prvi put se američka scena uključuje u umetničke tokove – odatle se širi u Nemačku.dominatan princip DADAISTI U CIRIHU Ciriška grupa DADA osnovala je časopis ''DER DADA'' 1918. u kome se izvodila crnačka i ruska muzika. I u tome nisu imali milosti. demistifikacija umetničkog dela. jer “ne želi da ostvari nov odnos.. Dada bi se mogla prevesti kao drveni konjić za ljuljanje ili dečije tepanje. ali sam čin stvaranja – to je cilj (u tom smislu nije antiumetnost). smisao u apsurd.” (Dišan). već da pokaže kako nije moguć bilo kakav odnos izmedju umetnosti i društva’’ (Argan). pevale francuske i holandske pesme.ona je rušila i ismevala sve – buržoaziju. jedan veliki rušilački negativan posao: pomesti. jer umetničko delo moguće je realizovati u bilo kom trenutku od strane bilo koje ličnosti. iz depresije. Organizuju večeri posvećene određenim temama. simltanost. kaže Tristan Tzara. kombinacija različitih umetnosti (muzika. već i literarni radovi. Sa neverovatnom imaginacijom. Zato se o Dadaizmu govori i kao o “negativnoj avangardi”.. Ono je prvo i pravo medjunarodno bratstvo. zatim u Španiju. asamblaži. a predmet ismevanja je malograđanština. Dadaizam je uzeo oblik nasilja u reakciji na rat. senzacionalna tipografija. Redimedi.. dada je pronalazila specifična i nova sredstva kojima je izrazila svoju destrukciju.. gradjanski ukus. koji su za pokret pronašli i pogodno ime. Dadisti su bili međusobno vrlo različiti. Češku (Prag).i političkog i opšteg. ime bez ikakvog značenja i smisla. najrazličitiji eksperimenti. Osnovali su ga : Tristan Tzara (pesnik). paradoks je bio osnovni postulat. Hans Arp. Sam termin DADA nije bio strogo ograničen na sam naziv grupe – više je predstavljao simbol otpora. proizašla je nova pojava – antiumetnost – pokušaj da se na svet i društvenu situaciju reaguje neumetničkim sredstvima i na neumetnički način – revoltom i destrukcijom. konformizma svake vrste . “Dadaizam je stvorio prvi svetski rat. kolaži. Koncept DADE je nešto potpuno drugačije – svesno zalaganje za APSURD. oblici vizuelne poezije. godine u kome su se pojavile. Čemu stvarati nova umetnička dela ako ih ratovi stalno iznova ruše? Dadaizam je suočen sa takvom moralnom krizom da odlučuje da drugačije deluje. ali pre svega je reč bez ikakvog smisla. Oni su se protivili svakom organizovanom programu u umetnostima. vrištanje ( Kabare Volter)) što je izazivalo veliko negodovanje u javnosti. samu umetnost. Ne odriču postojanje stvaralaštva (umetnosti). Marsel Janko.poticalo od kubista preko futurista 3.. nije htela da gradi nikakav stil ni da stvara bilo kakvu teoriju. slučaj. pevanje. mehanomorfoze. recitovali nemogući stihovi i izlagala provokativna dela.. Ta intelektualna pobuna koja je slučajno dobila ime DADA. čak i Beograd. poezija. brutism (buka). Vrlo često svesno su organizovali skandale (crnački bubnjevi. ali se zalažu za demistifikaciju tog završnog umetničkog projekta – smatrali su da je sve to podložno propadanju.poticao od fututrista 2. tradiciju. koji je značio raskid sa starim svetom. ne samo ilustracije. Oni se zalažu za primitivizam. sa I svetskim ratom. Jedan dogadjaj je izuzetno značajan: osnivanje Kabare Volter u Cirihu 1916.. Krajnje jasan revolt u odnosu na sve institucije društva. apsurdne mašine. Ruga se svim vrednostima građanskog kapitalističkog društva. Dadizam je antiumetnost. telesne akcije-sve je to trebalo da afirmiše novu svest koja je sa ironijom i cinizmom pretvorila slobodu u anarhiju. Dada je bila bitna kao stanje duha vise nego kao stil i pokret. 58 . Ljubljanu – konačno se stacionira u Parizu i tu se i završava.DADAIZAM 1914. Članovi njene grupe su se oslobodili svega sto je bilo pre njih. Zagreb. uznemirenosti i straha koji su zahvatili mlade intelektualce u Evropi.

and completed a monumental wood and metal relief for Harvard University. Eksperimentisao je geometrijskom apstrakcijom baziranom na kubizmu.. Želeci da radi organsku apstrakciju sa slikarstva je prešao na kolaž. egzotično povrće. radi kolaže od spontano pocepanih pravougaonih komada papira. insekte. since it occupied space. akademije su bile prve na udaru. ali pošto se nije slagao sa formalnim obrazovanjem odlazi da slika po švajcarskim selima.) kao apstrakcije. 59 . At a time when he began to turn towards full 3-D sculptures. Tako bi mu svaki krug postojao pupak bez obzira na kontekst. and a mural relief for the UNESCO Building in Paris in 1958. “Proporcije i boje zavise samo od slučaja”. predlagali su da se poruše sve institucije društva .Svesno su insistirali na određenoj agresivnosti.. Od 1916-1917. Švajcarski pejzaž je ostavio trajan utisak na njega. apstrakcija kojoj se posle okrenuo se zasnivala na prirodi i živim organskim oblicima. Za njega su slike realnosti bez značenja. HANS ARP Studirao je slikarstvo i poeziju. Radi motive iz prirode (lišće. -Pupak. and that art was a natural generation of form: 'a fruit that grows in man'.) i skulpturu.oblik bi sugeriosao neki predmet i tako reljefu daje ime. Sve svoje slike do 1915. He won the international prize for sculpture at the Venice Biennale in 1954. a zatim naizmenično na reljef (tanki slojevi drveta čiji su oblici nagoveštavali bilje. Privukao ga je Kandinski. as he put it. Arp insisted that his sculpture was 'concrete' rather than 'abstract'. -Torzo-Planina sto sidro pupak Radi i murale za enterijere kafića. je spalio. "Arp visited the USA in 1949 and 1950.

Koristio je i poznate predmete. da bi od njih napravio umetničko delo.Portret kao fotografska kamera – Portret čuvenog američkog fotografa Alfreda Štiglica (pionira umetničke fotografije). proces. hobi – skupljanje automobila. nema jedinstva prostora. Dadisti u sliku unose materijale koji po svojoj prirodi nikada nisu pripadali umetničkom stvaranju – sa njima oni postaju ravnopravni sa bojom. Godine 1911. Kontradiktoran i zagonetan kao čovek. . ali i neke koje samo asociraju na Parada mašinski svet. Dete Portret MAN REJ Američki slikar. razvije. mada su njegovi projekti prevazišli dadinu teoriju i praksu. ali se od njih razlikuje jer zadržava ciničan stav prema 60 Akt koji silazi niz stepenice . U suštini pripada kubizmu. Neka vrsta grafema – određenih grafičkih znakova. ideolog slučaja i propovednik apsolutne slobode u delovanju. Preparirani papir osvetli. . uz podršku Alfreda Štiglica i njegove Galerija 291.DADAISTI U NJUJORKU Ideja DADE u Americi su razvili Dišan. Preterano je agresivna.Žena od šibica – Koristio je šibice i ukosnice . on je stvorio izuzetan ciklus slika kome pripadaju sledeće tri: -Akt koji silazi niz stepenice – slika koja je izazvala skandal. ulazi u svet umetnosti na velika vrata. potpuno obične predmete. Neki su smatrali da je dadizam konačan kraj umetnosti.Dete karburator – Uvodi vrlo zanimljive ideje. fotograf. Imamo sukob. fiksira. odluka. sklon neočekivanim postupcima. Mašinska estetika. a u stvari ništa ne znače.. mada koristi multiplikovanje forme (futurizam) – da bi dočarao kretanje. pojavljuje se na slici pored naziva. obično su nazivi slika stajali van slike. i 1912. . .Parada ljubavnika – Dve mašine kao dečak i devojčica. Koristi različite predmete (transparentne – kako bi svetlost samo delimično prošla kroz njih). Slova su namerno izvođena dečijim rukopisom. a ne završeno delo. FRENSIS PIKABIJA Poreklom Kubanac. dendi u krilu dadista – to ga nije sprečilo da formuliše interesantne ideje koje se baziraju na mašinskoj tehnici. Umetnost je za njega ideja. namerno koristi jezik prošlosti stavljajući Portre odrednice prostora: koristi natpise u slikama. parodira. Stalno putuje po svetu. Pronašao je foto-tehniku (bez fotoaparata) rajograf – fotogram.. Prostor je nedefinisan. koncept. ali on obavezno stavlja na slike. pripadnik bogate kubanske porodice. Pikabia i Man Rej. MARSEL DIŠAN . režiser.U dadaističkom pokretu Marsel Dišan je bio najneobičnija ličnost. on se ruga.

Cenio je tu slučajnost. ašov. potpisao jedan pisoar kao Ričard Mut.izvedena kao i ostale dve u boji drveta kako bi se ukinula asocijacija na realnu boju i lokalni ton -Nevesta . poznatog američkog kolekcionara. prepravljani. nesrećni. On silazi u muškaste kalupe i preko njih se pretvara u jedno složeno kretanje koje iz Neženje prelazi u Nevestu i vraća se nazad. jer je u njoj uvek prisutna estetička dimenzija i uvodi novine u skulpturu – mobil skulpturu koja se fizički kreće i redi-med. tj. brkove i ispisao pet slova. Umetnost je odluka. dole je neženja podveden njoj. ali je i pored toga ostavio veliki broj redi-meda. u galeriju uneo stalak za sušenje boca. kaže Dišan. slobodna. jezičkih zagonetki. Posle se posvetio igranju šaha Koristi je razne pseudonime. on je rekao “Odlično. U tom duhu je montirao točak od bicikla na kuhinjsku stolicu. 61 .. brzinom i četvrtom dimenzijom. Kad su mu javili ovu vest. 1913. . Dišan je često prestajao da radi.. '' Od funkcije predmeta zavisi karakter redi-meda : oni mogu biti magični. Gore je nevesta.složena mašina sastavljena iz dva dela – Nevesta (gore) i Neženje (dole). na njemu se uvek ogledaju određene pojave. a ponekad se krio i iza ženskog izgleda.ove tri slike su izrazile duh vremena koji je zaokupljen konstrukcijom. povlačio se u izolaciju i predavao šahu. kojoj je Dišan nacrtao bradu. Dišan je uzeo gotov predmet (redi-med) i proglasio ga umetničkim delom. konačno je gotovo!”.Tum (Tu m') – Njegova poslednja slika uradjena za Ketrin Drejer. razlike su velike. staklo uvek je drugačije.Veliko staklo . Mada u multiplikaciji forme postoji sličnost s futuristima. Kasnije u jednom intervjuu rekao je da mu je podsticaj za ovu sliku bila jedna fotografija -Prelaz iz device u nevestu . . predmet koji je punim izborom uzdignut do vrednoati umetničkog dela. kombinovani. Ova slika. kao što je slučaj s reprodukcijom Mona Lize. konceptualnih skica. pošto Dišan zadržava ironičan i ciničan stav prema mašini. Prilikom transporta u jednu galeriju u Filadelfiji (gde se i sad nalazi) staklo je puklo.mašinama. apsurdnih mašina i projakata medju kojima je i Veliko staklo. alhemiji. '' Redi-med je.Trag znatnog dela op arta. pokretom. taoizmu i starim knjigama. Komunikacija počinje tako sto Nevestina “kružna imaginacija” oslobadja “ljubavni gasolin” koji pokreće Neženjinu čžznju . godine potpuno odbacuje sliku na platnu.

Na njega je lepio sve što je pokupio na ulici: otpatke. osnovao je svoju varijantu u Hanoveru pod imenom MERZ. od koga je tek treći sačuvan u Engleskoj. karata. novina. je počeo i deset godina gradio stablo neobične arhitektonske forme.delici kolaza. imale korene u gotičkoj umetnosti Direra. precizno oslikane. žice. ali je napravio jos dva. Mercbau DADISTI U KELNU Delovala je jedna grupa zahvaljujući Hansu Arpu MAKS ERNST Njegove slike su do prelaska u Pariz 1921. -MERCBAU. karte. Kolaže je radio od otpadaka nadjenih na ulici – kutija cigareta. Pronašao frotaž. DADISTI U HANOVERU KURT ŠVITERS Školovao se na drezdenskoj akademiji.1919. vizit karte. Ernst je postao glavni utemeljivač onog krila nadrealizma koje je koristilo magijski realizam tj.Dela koja je stvarao nazvana su MERZBILDEN. .. zapušače. crtež i akvarel . plakate. To je monumentalni asamblaž koji je prolazio kroz tri sprata njegove kuće. Grunewalda i Bosha. prepoznatljive oblike.Kolaž – koji predstavlja inžinjera Hartfelba.. časopisa) zajedno sa tekstom – slovima.. Prvi put koriste foto kolaže (iz novina. gde je pobegao od nacističke invazije.Malo bolestan konj – Koristi isečke iz različitih anatomskih atlasa koje slobodno kombinuje 62 . -Dobro sklopljeno – takođe koristi predmete kojima daje jedno novo značenje i zove ih MERC (Kommerzbank).. Pošto mu je onemogućen pristup u berlinsku DADU. GEORG GROS Inspirise ga je mržnja. MERCBILT . kutije.Ove delo je stradalo u drugom svetskom ratu. Nemačka je u ozbiljnoj krizi posle izgubljenog prvog svetskog rata – vreme velikih inflacija (koriste i novčanice u kolažima). karikature.DADAISTI U BERLINU Formira se jedna grupa mladih umetnika naglašeno politički angažovana.slika od različitih materijala Šviters.

i 1920. Unosi anticke fragmente i motive u sliku. Metafizika odbacuje ideje avangardnog pokreta. 3. čije je elemente zadržao tokom celog ''metafizickog'' razdoblja. Kiriko želi da otkrije “meta “– nešto iznad fizike. slika krojačke lutke (manikine). On je. kao većina pokreta. slika u slici. i Franc fon Štuka. ĐORĐO DE KIRIKO Tokom školovanja je pretrpeo uticaj Arnolda Beklina. estetiku. gde de trudi da ostvari iluzionisticki prostor. otac mu je bio građevinski inženjer i bio je u Grčkoj. zajedno sa Karom. On ide daleko – slikarstvo metafizičke umetnosti zahteva osobitu senzualnost. On ozbiljno analizira program. nema informacija o dužini. tu se oslobadja konvencija škole i radi slike koje bizarnom mešavinom elemenata realnosti i irealnosti (san. To su ljudi bez očiju i lica ''bizarnog tela. Imamo utisak melanholije. Kiriko ima sopstvenu ikonografiju sastavljenu od tri tematska kruga: 1. apsurdan i ironično groteskan likovni svet. tužnog kao mašina'' smešteni u prethodne gradove. veličini. trascedentalno. godine. ne zalaže se za revolucionarne stavove (slika je dvodimenzionalna površina. On prihvata realnost. Ono bi se moglo definisati kao slikarstvo koje oblikuje od fragmenata stvarnosti nelogičan. ne učestvuje u umetničkim promenama. 2. osnovao metafizičku školu 1917.metafizički enterijer u kojima razlika i suprotnost izmedju ''slike u slici'' i same slike su dve vrste realnosti koje jedna drugu dovode u pitanje. -Enigma sati –Osnovni uticaj kubizma je geometrizacija. Ova škola traje između 1910. Metafizika – termin Đorđa de Kirika. 63 . jednu vrstu vidovitosti. Radi i kao scenograf. dadaizmom i nadrealizmom. opusteli renesansi gradovi . Kiriko se divi arhitekturi (posebno uređenju rimskih gradova. Kiriko je nekoliko godina studirao filozofiju u Minhenu. Od 1925. Pokušava da izgradi nešto što je u duhu tradicije. Kiriko stoga poznaje antiku..Koristi semiotičke grupe simbola (analizira osnovne geometrijske forme). je opet u Parizu otkad pocinje njegova klasicna faza. ne postoji deformacija usled prisustva perspektive. gradi svoj svet). ali želi da je prevaziđe. pominje se u njegovim spisima. boravi u Parizu gde dolazi u dodir sa Pikasom (uticaj sintetičkog kubizma) i tadašnjim ekstremističkim likovnim strujama. Metafizičko slikarstvo se od samog početka smatra kao izolovana škola.METAFIZIČKO SLIKARSTVO Povezuje romantičarsku fantaziju sa iracionalnim pokretima XX veka. Egipta).pomoću geomtrijske sheme i specifične perspektive ostvaruje atmosferu plastične i metafizičke umetnosti. Tu se vidi uticaj Kantove filozofije i nemačkih filozofa romantičara. prilagođeno novim potrebama. prisustvo apsurdne arhitekture. Smatra da je metafizika odvajanje od sveta imitacije. podsvest) predskazuju pojavu nadrelizma. 1911-1915. Podseća na železničku stanicu.

Senke su nelogične. na kojoj kasnije postaje profesor. U pozadini je voz. ali ga napušta posle prvog svetskog rata. U grafici koristi veliku gradaciju tonova (ima nekoliko desetina mapa). 64 . a senke su previše tvrde. Torzo i banane pojavljuje se u arhitekturi sa lukovima. a kasnije prelazi na jače naglašavanje plastičnih formi i slikovitosti na način ranih italijanskih majstora (ugravirana linija preko debelih slojeva boje). veka. ima krajnje neuobičajene forme tela. dok je sova zagonetan predmet. sa kojim 1917. godine. Ne zna se kako je organizovan trg . ima jedno oko (kao kiklop).-Mrtva priroda – 1913. retko voće. ravnomerno organizovani. Ova igra senki je bila interesantna Kiriku – ne drži se predmeta. Lutka drži lenjir i sedi pred jednim arhitektonskim planom. ĐORĐO MORANDI Jedan od najvećih italijanskih grafičara 20. prostor se preseca njim. Ova lutka je izgubila ruke. asocira na daleku arheologiju. . ne znamo šta je iza zida. Taj efekat prihvataju i razrađuju nadrealisti. osniva metafizičko slikarstvo.Proročica – Neki italijanski istoričari smatraju da je Kirikov brat imao jednu predstavu u kojoj jedan glumac niti govori. retko viđeno u Evropi). te je Kiriko bio inspirisan tom idejom. niti se kreće. a efekat je bio iznenađenje i nelagodnost. Proporcije torzoa su pomerene.U ovoj fazi konstruktivizma i linearnosti u početku je krut i tvrd. čine zatvoreni sistem. KARLO KARA Slikar. Sa Boconijem i Severinijem inaugurira futurizam u italijanskom slikarstvu. Učio na Milanskoj akademiji. Banane su nešto što pripada prirodi (1913. Sama mrtva priroda je alogična. Sve kao da je smešteno na scenu.od nekog mekog materijala. kopno ili more? EFEKAT KIRIKO – mešanje stvari koje se u prirodi ne sreću zajedno. Tu su i jedra. jer je prekriven velikom senkom. predmet prošlosti. kao senke od table. Svakodnevi geometrizovani predmeti. grafičar i pisac o umetnosti. u vojsci. izgleda kao da je od gume. to je bilo egzotično. Još dok je bio mobilisan sreće Kirika.

interesuje ga primitivna plastika. Umetnici se okupljaju na obali Sene i idu do Sen Mišela. usvaja od Engra i precizni.1915. Bilo je teško definisati različite pojave koje učestvuju u umetničkoj sceni Pariza.(kod nas isto tako nastaje beogradska škola). više se okreće ekspresionistima i neoimpresionistima. 1920. ali več početkom XX veka otac bankrotira. skoro da ne izlazi iz ateljea. godine Modiljani je umro vrlo mlad od tuberkoloze. . Kada je prvi put napustio 65 .PARISKA ŠKOLA 1911. Služio se postimpresionističkim omedjivanjem prostora i kubističkim ogradjivanjem boje. HAIM SUTIN Dolazi iz Rusije. Mnogo njegovih dela je izgubljeno Njegovi aktovi su najlepši i najčulniji u umetnosti. plastiku Afrike stare Grčke i ranog srednjeg veka.Portret devojke koja sedi – Uticaj japanske umetnosti. Kontrast belih čaršava. odbačeni. agresivno upućeni posmatraču. . jevrejin je. sreće se sa Brankusijem. Termin koji se pojavljuje odmah posle 1. unutar čega se interesovao za portrete. Bio je povučen umetnik. svetskog rata. iako poseduju izduženost nema groteskne iskrivljenosti. te posle njegovog samoubistva ostaje sam sa majkom. Bio je veoma obrazovan i dosta je putovao. Modiljani želi da predstavi svoj doživljaj. sa kojim i deli atelje. kao i većina umetnika pariske škole. Vidljiv je izlomljen potez. On ne prihvata ideje kubizma. Vrlo često su to deformisani portreti. kolega. Modiljani. U pozadini se vidi uticaj Sezana i u modulaciji – valersko zasićenje. pripada uglednoj dobrostojećoj porodici bankara. Taj prostor je mesto druženja.Suština Sutinovog ekspresionizma leži u intuitivnoj snazi. Parisku školu čine različiti autori. meki crtež koji definiše formu. aktove. odnosno oni koji su isključeni. . Učelu i Botičeliju. Njegova umetnost bliska je ekspresionistima Kokoški i Noldeu. ali je bliži italijanskim majstorima. Portretisao je veliki broj svojih prijatelja. AMADEO MODILJANI Najbolji portretista XX veka. pomaganja. Četrnaest godina radi u Parizu . Kombinuje tehnike. . Po dolasku. a posebno umetnike koji nisu Francuzi. dolazi iz Italije u Pariz već načet tuberkolozom. većina su siromašni. anonimnih. prividno nekontrolisanom potezu četkice. prognani.Pesnik Zborovski – Najuspešnija njegova dela su dela prijatelja. ali najčešće jevreji. Odlučio je da dođe u Pariz da sam stvara umetničku karijeru. dece. Tu upoznaje modiljanija i Šagala. takodje Jevrejin. dolazi u Pariz gde živi u oskudici. Bavi se i vajarstvom.Akt koji leži – Smatralo se da su ovakvi aktovi neprihvatljivi (naročito ležeći akt). pogotovo što su presečeni. Želi da upozna dela Van Goga.Figura je stavljena u usko udubljenje obojenog prostora. Odlučili su da sve te pojave nazovu pariska škola. Slike i crteži imaju senzitivnu perceptivnost koja precizno uočava personalnosti onoga ko je na slici. i ekcentričnosti i slabosti.

Vezan je za rodni grad što se vidi na platnu na kome je i jedan takav motiv (na slici na štafelaju krava lebdi iznad pravoslavne crkve). bila je presudna za Bejkona. Brojevi uvode pojam vremena. Bio je vrlo obrazovan. Daje nelogičan osećaj. ogromne ruke. Vode poreklo iz srednjevekovnog prikazivanja prvog greha. teme su ispunjene lirskom fantazijom. često koristi herbejske izraze. . prostora.njegove deluju kao apokaliptične vizije. deformisana je i igračka. melanholija. složena psihologija. dok se kroz prozor vidi Ajfelova kula. sečenje planova. Poetičan. Oprobao se i u zidnom slikarstvu i u ilustracijama(La Fontena i Biblije). Koristi debele slojeve paste. . 66 . deformisana figura.Pariz i otišao u provinciju 30.Pad anđela – Insistira na jevrejskim tekstovima. učmale palanke.Autoportret – Kao da slika sa ove strane platna. predstavljeni su Adam i Eva čija tela izlaze iz jednog para nogu.Dečak sa lutkom – Više liči na starca. fantastičan. .tih. intenzivna crvena. Šagal dolazi iz Vitebska.Autoportret sa sedam prstiju – Broj sedam je magičan broj. bojena površina. stvarno-nestvarni svet. anđeli i proroci – mala priča o smislu sveta. Dekadencija. jevrejski kultni broj. Autoportret Dečak sa lutkom MARK ŠAGAL Rus. međutim. boji iz tube (vidi se trag). svi su očekivali da će postati rabin. kao i većina iz pariske škole. . intenzivan kolorit. . Zeleni violinistsa Suština Šagalove umetnosti je vizija naivne jednostavnosti. . putuje u Pariz. ali sa sopstvenom poetičnošću. Vidi se raspeće. radnje. Snažan kolorit. Eksperimentiše sa fovističkom bojom i kubističkim prostorom.U slavu Apolinera – Delo pripada ranoj kubističkoj tradiciji. ne poštuje lokalni ton. prostor je slobodno kombinovan. rusko selo. 1910. Izraziti je figurativac. srodna Rusoovoj. odnosa u oblicima – prisutna je namerna naivnost izraza.Zeleni violinista – Nema kontinuiteta vremena. potiče iz siromašne jevrejske porodice. tamo su dolazili Amerikanci i do Sutina dolazi jedan kolekcionar i kupuje sva dela – preko 100 radova. Šagal prihvate ideje kubizma – geometrizacije. njega odlikuje snažan kolorit (što nije karakteristika kubista) – kod njegovog slikarstva se govori o ekspresionizmu.

vide izvan stvarnosti i za to koriste određene metode – čak su svesno koristili halucinacije i neka stimulativna sredstva da bi došli do novih otkrića. pa krajem rata su se zalagali za dadaistički anarhizam. Nadrealizam je otkrio nove stvaralačke metode. godine Andre Breton (inace lekar. izvan svake estetske ili moralne preokupacije” Breton. Kombinuju prepoznatljive prizore i objekte uzete is prirodnih konteksta. Andre Breton). Andre Mason) preovladjuje “diktat misli” bez kontrole duha 2)naturalisticki ili super realizam ili jos figurativni i metaforički (Iv Tangi. 67 . Iz nadrealizma su potekli neki oblici magičnog realizma i sa druge strane naturalističkog nadrealizma. već i od umetnika do umetnika. godine. a usavršio dadaističke kolaže. odnosno organski (predstavnici su: Huan Miro. svetskog rata otišli u Ameriku). multidisciplinarni umetnik) napisao je MANIFEST NADREALIZMA koji se pre svega. pesnik. Nadrealistička slika ne predstavlja smišljenu i planiranu strukturu. pa se nadrealizam ne razlikuje samo od sredine do sredine. posle rata. do 1933. anketa.NADREALIZAM Nadrealizam je avangardni pokret koji traje od 1924. u zamršrnim lavirintima podsvesti. Nadrealisti potenciraju: halucinaciju. Nadrealisti su prvo bili komunisti. Salvador Dali. slučaja i irealnog. ali se izdvajaju dva toka: 1)apstraktni. Teško je sistematizovati ovaj pokret. čak zauzima vodeće mesto – ona potiče još od de Kirika i njegovog metafizičkog slikarstva. Ovo je izrazito individualistički pokret. iskrivljene i fantastično kombinovane u snovima. Frojd ističe važnost sna – to su slike podsvesti i pomažu rešavanju bitnih problema ličnosti. Ova tema je postala ravnopravna sa drugim. izgubili su veru u stvaralaštvo. Služi se slikama iz podsvesti ( Frojd kaze da su iznad kontrole svakog razuma ). san. za koje je Pikaso radio korice. tome su se protivili i umetnici. kao što su frotaž. iznad fizičkog. Nadrealizam nastaje u Francuskoj i vezuje se za Dadaizam (isti ljudi – Filip Supo. jer nastaje s druge strane vizuelne stvarnosti. viđenju sveta na metafizički način. ostale su bez poverenja u principe čovečnosti i umetnosti. Podrazumeva se poznavanje psihoanalize. kolektivni rad. Oslobađaju se od malograđanskih tendencija. toka misli koji nije podređen racionalnom rasuđivanju. ali nikada nije prišao pokretu. rad podsvesti je različit kod svakog umetnika. De Kiriko je insistirao na nadprirodnim elementima. Izgubljene generacije mladih. 1924. Tridesetih godina glavna nadrealistička publikacija «Minotaur». Rene Magrit). Nadrealizam se zasniva na: principu automatizma misli. i na principu jednakosti racionalnosti i podsvesti. Rasprostranjen je široko po Evropi. imao je uvid u podsvesnu stranu misli – video je važnost toga da se ljudi oslobode strahova ( psihoanalizom ). viziju. asamblaže i redi-mede koje je uveo u nove magične kontekste. već najviši stepen proizvoljnosti. odnosi na književnost. pošto se insistira na automatizmu misli. Psihoanaliza je ta koja može doprineti da se umetnikova mašta razvije ukoliko se mozak oslobodi racionalnog. ali i u Americi (mnogi umetnici su tokom 2. Pikaso je tada radio nadrealistički. zahvaljujući iskustvu (za vreme rata radio je kao lekar u bolnici). ali je to internacionalni pokret i ne nastaje svuda iz Dadaizma. Za automatizaciju misli u manifestu se govori kao o “ mislima diktiranim u odsustvu svake kontrole koju bi vršio razum. Efekat de Kiriko – drugačije gledanje na stvarnost.

precizno oslikane. grafike. Breton nadrealizam karakteriše kao konvulzivnu (grčevitu) lepotu. otisci prirodnih struktura (Ernst je to koristio u boji). -Slon sa celebesa – Mehanizovano čudovište koje nosi kravlju glavu iznad čistog belog okovratnika.a ne sam slučaj.Inspiracija su mu bile Sunce 68 . Sa Van Desburgom i Sofi Tober Arp dekorise desetak prostorija kafane L'Abette. mnoge murale. Ti murali su bili primeri organske apstrakcije. Slučaj ili igra! Ono što je ranije postojalo kao igra. da bi zbunio ili razbesneo posmatrača. On se može uvrstiti u oba toka nadrealizma jer je jednako eksperimentisao u njima.Davao je naslove na osnovu već gotovih dela. važna za njegov rad. Za Arpa stvaranje umetničkog dela leži u umetnikovoj motivaciji. nastupa sa nadrealistima. Plodan autor neiscrpne mašte i najveći nadrealistički talenat. Proces slikanja zahteva vreme gde se može pratiti tok misli. HUAN MIRO Španac iz okoline Barselone. Slobodna šetnja kroz različite kontekste stvara novi svet – efekat de Kiriko – smelo igranje sa poznatim stvarima koje u ovom kontekstu postaju neprepoznatljiv.. 1925. keramiku (slobodna forma). jer ono kao disciplina ne može pratiti tok misli. Torzo bez glave maše životinji. Deli Brankusijevo divljenje za masu. Umetnik nacrta nešto. Nadrealisti su više cenili nove tehnike koje su se zasnivale na slučaju. to se ne može dozvoliti u slikarstvu. FROTAŽ tehnika koju je izmislio Ernst.posle se papir razvije i zajedno ti crteži daju celinu. -Ljudska konkrecija. Važan element je izvor slučaja. Slici daje karakter nadrealizma. Breton: Slika mora da donese takvo iznenađenje. Ernst je postao glavni utemeljivač onog krila nadrealizma koje je koristilo magijski realizam tj. Sama ideja nadrealističkog slikarstva je doživela velike otpore. zatim bi od tih nastalih fleka umetnik na svestan nacin pratio nesvesne skoro automatske asocijacije i povezivao te fleke u celinu i tako dobivao kompoziciju.. Grunewalda i Bosha. Uvodi novinu: elemente koje posmatrač može sam da pomera. imale korene u gotičkoj umetnosti Direra. prepoznatljive oblike. Radio je slike. sada dobija naziv umetničkog rada. Utiče na Henri Mura. Tridesetih se bavi skulputrom. ako je automatizam misli dozvoljen u poeziji.. ilustracije. Ispituje sićušne kristalne strukture i ogromna kosmička sazveždja. Ne vode se u radu nikakvim moralnim principima.. pa savije papir da se to ne vidi. Ernst izlaže u Parizu. Ernst ga je pritisnuo i na njemu se preslikala struktura drveta – ova metoda omogućava da se sačuvaju novi kvaliteti predmeta. onda neko drugi nacrta nešto na istom papiru i tako dalje. posle 1950. Različiti predmeti iz različitih konteksta su zajedno. Prvo modeluje u glini i gipsu pa to prenosi u bronzu i mermer. kao kad se igla za šivenje i kišobran nađu na stolu za seciranje! Ernstove slike upravo tako deluju. To je bio deo nesvesnog . Pronašao frotaž. papir je pao na pod. Imao je veliku strast prema pticama.ARP U NADREALIZMU Od 1924. slučajnog.očvršćivanje mase MAKS ERNST Njegove slike su do prelaska u Pariz 1921.

Mason se oslanja na intenzivno slikarstvo. Podsticao je maštu slažući na papir predmete i posmatrajući komunikaciju između njih i njihovih senki.Noć i Dan.1. rukopis. Deli prostor na dva polja – imaginarni rascep. .Mrtva priroda sa starom cipelom.Karneval arlekina – Jedna od prvih nadrealističkih slika. 2. Obojeni oblici najbliži Arpu. Jedan element na slici (od mnogih) asocira na prozor (gornji desni ugao) – dovodi nas u zabunu. ANDRE MASON . jer nema mesta za prozor pošto nema ni prostora.. radi na malim gvaševima ''Sazveždja''. Slika je puna simbola. Bunjuel.Deca jedu ribu – poštovao je asocijativnost (riba se prepoznaje. Uspeo je da ostvari novi repertoar znakova i simbola. ali napušta kubizam tražeći vlastiti izraz. Zahteva se novi odnos prema slici.. Cenio je svet dečijih radova.duboka reakcija protiv fašista u španskom gradjanskom ratu. a uzori u savremenicima su mu Matis i Pikaso.Srodnost sa Arpom na ovakvim radovima je uglavnom zbog zajedničke ljubavi prema organskim oblicima i sličnom humoru. Čini jezgro Španije u nadrealizmu. muzički zapisi. najsloženije i najliriskije kompozicije kada vraća veselost slika iz dvadesetih godina. . čine izlomljen sistem slike. ali nisu. Nema koheretnosti vremena i prostora. ali je malo teže naći decu) Nadrealisti su imali spisak dela i autora koje su poštovali. 1920-1930 eksperimentisao sa kolažom i asamblažom i stvara čudovisne figure i radi najapstraktnije ostvarenje. na manjem poetičnijem izrazu”.Portret – Dislokacije . Novi elementi: zmijolike forme. Učelo. i boje Španije. To su. jer nema ni prostora. Uticao na američku apstrakciju ekspresionističkih slika. što je nov jezik umetnosti XX veka. Elementi Miroovog slikarstva su: fantastican humor kakav su imali Arp i Kle život nestvarnog sveta Odlazi u Holandiju i radi niz holandskih enterijera po starim majstorima. Fragmenti figure grade novu celinu. Žuta i narandžasta se spajaju kao jedna talasasta linija. Forme prelaze iz jednog u drugi svet. Lovac i plen su izraženi Katalonski pejzaž geometrijskim linijama i oblicima. pored Salvador Dali. Moro.mural od keramickih pločica. sve ima uzor u organskom ili neorganskom svetu i uvek se može otkriti temelj apstraktne ideje Do 1942. . kao sto su: simbolisti. spontano prenosi plod imaginacije. Za ovaj mural Miro kaze: “Na većem zidu sam težio brutalnom. brojevi. Određeni prepoznatljivi elementi. Radi kubistički jedno vreme. Miro je tvrdio da nema potpuno apstraktne forme. dok ne podstakne imaginaciju. 1923-1924 ulazi u oblast fantazije. a tu je glavni element stvralaštva. ali koristeći simbole organskog sveta. Slova. . žive fantazmogorije anamorfnih oblika koji lebde u neodredjenom prostoru. 69 . čudovišta kao iz kutije. jer dete ima neposredan odnos. Prva slika iz tog perioda je – Katalonski pejzaž. već postoje forme koje to mogu da budu. na koje su uticaj imale slike iz Altamire i Gaudijev park «Guell». Prve slike pokazuju uticaj Sezana i Vang Goga posebno. uglavnom. Na njegovim radovima nema senki.

preko dvadeset godina starijom Galom. i seli se u Španiju. Upoznat sa impresionizmom.. 1925-1927.poricanje svekog eksperimenta apsraktnom organizacijom u XX veku. Koristi forme koje se ne vezuju za postojeće. on želi da slika ono iza brda. – Delo stvareno za razne uticaje. U njegovoj umetnosti presudno je otkriće Frojda. forma tela.Kolažna slika. što se ne vidi i ne poznaje. Opsesija mu je beskrajna perspektiva dubine.Kada su ga pitali za razliku između njegovih slika i slika ludaka. Prenosi na platno slobodni tok misli. Do tada je već bio formulisao teoriju svog slikarstva: paranoično kriticna: stvaranje vizionarske realnosti od elemenata vizija. 1928.neki ga doživljavaju kao kosmički svet. oprobao se i u kubizmu. Nazivi su vezani za svetlost.. njegovi snovi.. Radi u stilu podzemne atmosfere da bi kasnije svoje forme izložio svetlosti. U Americi doživljava veliko priznanje i vrši veliki uticaj na tamošnje umetnike. Samouk. pejzaža. Sunce i njegova širina – Ne zna se da li je to organska forma. a kasnije se interesuje za De Kirika i Karu. Masonov atelje je bio pored Moroovog. ali sve su noge različite. Njegove slike su rukom slikane fotografije misli. Ne želi da definše prostor. kao sto je Beklin.Fotelja Luj 16. želeo je da prenese efekte svetlosti. da bi kasinje spalio sva platna iz tog perioda.. Primljen je u nadrealistički pokret posle susreta sa Bretonom. Gradi svet koji nije ni svet života ni sve industrije. umnožavajuci simbole megalomanije kao paranoik. Minijaturna 70 . SALVADOR DALI Najotvorenije prestavlja figuralni i metaforički tok nadrealizma. neoklasicizmu i realizmu (Vermer). Razvoj mu je brz i neverovatan. a 1929. vizije i halucinacije.. npr. Džejsona Poloka..Tačije: realistično slikarstvo na dvodimenzionalnoj površini proizvodi prividno realno dejstvo prostorne dubine i time iluziju stvarnosti. Počeo je od fotelje. pa kasnije u Ameriku. on je rekao da nema razlike.Ogroman prostor odredjen horizontom je od Tangija. mehanike. prepuštao se slobodnom izražavanju ne vodeći računa o znanjima i slikarskoj tradiciji. sto je optička varka u slikarstvu. sreće nadrealiste u Parizu. -Prilagodjavanje želje. uspomena i psiholoških odnosno patoloških izopačenosti.Četiri sata sunca – Neka dela se uopšte ne mogu vezati za inspiraciju. U više varijacija ponovljena glava lava u procesu stalnog preobražavanja. smenjuju se asocijacije. Nalazi se u delirijumu (paranoičkom) u procesu stvaranja. . pointilizmom i futurizmom razvija mu se strast za akademičare i romanticare. Inspirisan je španskom tradicijom.. -Upornost sećanja. Svaku sliku je započinjao prvim simbolom koji bi mu padao na pamet i prelazio sa jedne asocijacije na drugu . se ženi. IV TANGI Do 1926 slika u naivnom maniru. čak i podstiče taj delirijum.. snova. Radio je TROMPE L'OEIL TENIKOM. sem što on nije lud. HORIZONT je kog Tangija prostor koji spaja prazninu i intimnu zatvorenost gde lebde organski oblici.

ali zasićen polemičnom pariskom atmosferom odlazi u Brisel 1930. u pariskom predgradju sudelovao u nadrealističkim aktivnostima (radio ilustracije za ''Minotaur''. Prišao je i briselskim nadrealistima. Dali gradi veliku medijsku atrakciju i do krajnjih granica komercijalizuje svoje ideje. van tokova. npr. a neki misle da prodire duboko u misli čoveka. Ostavio je dubok trag na umetnost fantazije. Interesuje se za medije. Izaziva senzacije koje prodaje. kao i da poseduje veliku energiju. je izbačen. a približava se renesansnom idealizmu i neoromantizmu. To sve izaziva veliku pažnju kolekcionara i pravi fantastične cifre za njegova dela. Radio je i neke jasno socijalno i politički tonirane slike. sarađivao je sa Bunjelom. dizajn za nakit..Uvek postoji granica između toga koliko je to što prikazuje istina.Gala i Miletova molitva neposredno uoči dolaska kousnih anamorfoza. Magični realizam.Žirafa u plamenu – Smele kombinacije. jer insistira na ludačkoj strani ličnosti. prealzi u SAD i radi ilustracije za časopise. On komercijalizuje i ruši nadrealizam. a koliko manipulacija.Raspeće- RENE MAGRIT Zvani “nevidjlivi” medju nadrealistima. se udaljava od nadrealizma. radi dela koja su posvećena hrišćanskoj religioznoj umetnosti. .Od 1950.Crvena kula – Koristi seksualne simbole.. 1940. Oduševljen Kirikom 1926. Beskrajan prostor Tangija. Pošto je živeo povučen. Radi preciznim magičnim realizmom. sto je bio seksualni fetiš za Dalija. Krajem 1930.tehnika slike potice iz flamanske umetnosti XV veka. od strane Bretona. godine pojavljuje se kao individualan umetnik. organska forma iz koje se pojavljuju neorganski elementi i to gradi jednu napetost i iznenađenje. 71 . sa stilom baziranim na Kirikovom. časopis Nadrealista). nacrte za pozorišta. posvećene ratnim stradanjima. slikarstvo mu se koleba izmedju neobuzdane fantazije i čudne atmosfere spokoja. kao sto je -Predskazanje građanskog rata. gde mirno provodi ostatak života. . 1930.u pozadini sjajno osvetljene sobe se nalazi Gala (kao da je slikana rukom fotoamatera) ispred koje sedi zagonetan muškarac. Iznad vrata se nalazi reprodukcija Miletove “Molitve”. 1934. a iza vrata čudovisno akomična figura sa jastogom na glavi. priznat je tek kasnije. međutim sumnja se da je to samo deo njegove medijske kampanje. iz pokreta Nadrealista. Pričalo se da je kao mladić imao vidovnjačke i nadprirodne sklonosti. Dali je preterano insistirao na svom egu. . Ne postoji neko racionalno objašnjenje za ovu sliku. To su slike kao sto su: .precizna realistička prezentacija običnog prizora bez ikakvog neobičnog ili monstruoznog iskrivljenja: magično izvire iz fantastičnog jukstapozitiranja elemenata ili zbivanja koja obično ne idu zajedno.

ali umesto nje stavlja mrtvački sanduk. a ne prirode .Čovekov raspored. Odbijao je da mu se slike vezuju za reč “san”.izgleda kao četiri filmska kadra. koja se nazivala “kamena faza”. Ostvarenje – Da li se slika može odvojiti od konteksta stvarnosti. kao “Alisa U zemlji čuda” .Lažno ogledalo. ona će morati da prestaje da traje.Čovek sa novinama. koji su se u to vreme prikazivali. Simboličko – umetničko delo ne može nadživeti smrt. . Šta znači slika – prozor. . zaključio je da nekim predmetima ne odgovaraju imena koja imaju i pravio je igre i zagonetke u vezi sa tim. već za “samoispunjive snove koji vas bude. Inovativan u različitim igrama. Slika nije što i stvarni predmet. Iz ovih alogičnosti rođene su ideje postmoderne. 72 . stene su važni elementi u njegovom slikarstvu. pojam pa pojava ili obrnuto? Bavio se analizom predmeta i njihovih imena. . Smatra se da se umetnost nalazi između imena i pojave.’’ . ptice. Gertruda Štajn je takođe čitav svoj opus bazirala na tautologijama. a ne uspavljuju.Odaja koja prisluškuje.Ovo nije lula – naslikana lula ispod koje piše – ovo nije lula.Pirinejski zamak. Perspektiva života je smrt. Margit se bavi igrom tautologija.Zaokupljen je srednjovekovnim problemima: Šta je prvo nastalo.Perspektiva Madam Reakmije od Davida – Preneo ponešto od ambijenta. . cak je i imao jednu svoju fazu.Vatra.uvodi iluzionisticku temu pejzaža kao slike. kada je teksturom kamena opisivao sve: od jabuka do zamkova. Inače Magrit je obožavao jeftine tajanstvene trilere.klaustrofobično dejstvo. Inspirisan je bio Van Gogom i drugim ekspresionistima.

Krajem pedesetik i tokom šezdesetih. Brankusijem i Despoom. radi dugo kao slikar.velika. njegove nadrealisticke slike ozivele su interesovanje za skulpturu. modelovao je u ilovači ili gipsu (masivne ženske glave koje odražavaju krivolinijski stil tadašnjeg slikarstva. kao Kupacice. Najmonumentalnije delo radjeno u metalu. Umetnici su nastavili da se služe ljudskom glavom i figurom.Žena u vrtu.FANTAZIJA U SKULPTURI I ASAMBLAŽU Trag fantazije prisutan je i u skulpturi XX veka . HULIO GONZALES Rodjen u Barseloni. Tako se može reći da je Gonzales u skulpturi počeo novo gvozdeno doba. radi uz pomoc Hulija Gonzalesa.potvrda Dišanove ideje da je za umetnika važna samo ideja.Pavijanova glava je mali deciji automobil. glavne skulptorske delatnosti su bile izrezivanje delova lima. PIKASO Oko 1928. . U Parizu se upoznaje sa Pikasom. Počinje sa radom na poziv Pikasa za tehničku pomoć pri izradi konstruisanih skulptura. koja se sastoji od starog sedišta i upravljača za bicikl. preko Dišanovog ready-made-a. torza preobražena u antropomorfna čudovišta itd. ali ne radi dvadesetak godina zbog smrti brata.Pavijan i mladunac. cudne železne konstrukcije. radi direktno u varenom gvozdju potpuno otvorene.otvorena konstrukcija nema presedana u figurativnoj skulpturi. portretiše životinje. Razlike izmedju ovih i ranijih konstrukcija Gaboa nije samo u tehnici nego u cinjenici da je Gonzales uvek bio vezan za figuru. Gonzales nekoliko godina eksperimentiše reljefnom skulpturom. . Posle rata javilo mu se jedno novo interesovanje. Te konstrukcije zajedno sa Gonzalesovim su označile pojavu metalne skulpture kao veoma značajnog.Od 1931.keramika.Žena sa ogledalom. a nadovezuju se na njegov grčko-rimski stil. Medju skulpturama od nadjenih predmeta najpoznatija je Glava Bika.Don Kihot. koji je preteča danjašnjeg hepeninga. Ostale metalne konstrukcije oživljavaju strast za afričku umetnost. . a potom njihovo odlivanje u bronzi. . sastavljanje lepljenih figura iz drvenih daščica. Visina:2. 73 . a citava figura je proizasla iz te slučajne sličnosti. i Švitersov Merzbau. modernog medijuma. cak su uticaj izvršili i neki Arpovi reljefi. Uticaj je vidan jos od futurista. sa znanjem zanata obrade metala. u njoj su mase bile obične konture koje su odredjivale šupljine. koju je bio potpuno zanemario. sečenom ili usecanom u lim. I dalje radi u bronzi. izradjuje kubističke figure i maske u duhu analitičkog kubizma. Radio je i u drvetu. Humor u ovim Pikasovim delima postaje skoro neobuzdana satira. linearne konstrukcije.Nezadovoljan metamorfnim čudovištem izlivenim u bronzi. slobodna konstrukcija koja sadrži biljne forme i jednu raskošnu figuru sastavljenu od savijenih linija. tako da elementi ljudskog lika u izvesnoj meri ostaje prisutan bez obzira koliko su glave preobražene ili deformisane (kao u Pacasovoj “Čaši pelinkovca).10m.

U pedesetim godina Djakometi je povremeno menjao temu.primitivan totem. . .Pas. Ova Palata je u prvom redu značajna po čudnom. uznemirujućem kvalitetu tajanstva koje nastaje iz umetnikovog osećanja usamljenosti modernog čoveka. . vertikalne. duhovno sličan Brankusijem. Sin švajcarskog impresionističkog slikara crtao je već u devetoj godini.Palata u četiri ujutruZa njegova kasnija usmerenja su bitni eksperimeti sa konstrukcijama u slobodnom prostoru. tako da povećava udaljenost izmedju sebe i objekta sve dok ga ne bi video kao celinu. stanjene figure. . a prvo poprsje uradio sa trinaest godina. Prvi pokušaj stvaranja poptuno apstraktne forme.usamljena vretenasta figura javljala se u stotinama varijacija na umetnikovu osnovnu temu. Izbliza vidjen objekt za njega postaje besmsilena zbrka detalja. Krajem dvadesetih približio se pariskim nadrealistima i do 193.figure i portrete Palata u 4 ujutru glave.Kočije . Kod Djakometija se javila strast za boju u skulpturi. Ideja mu je da bude u obliku jedne jedine. Skulpture koje je uradio u to vreme predstavljaju remek-dela nadrealističkog vajarstva. U prvim samostalnim skulpturama ogledalo se poznavanje kubističkih skulptura.frontalizovani nadrealisticki.ALBERTO DJAKOMETI Tvorac nove slike čoveka. Slična etrurskoj bronzi. primitivne i praistorijske umetnosti. Kočije 74 . za kojeg kaže da je to on sam. Upoznat sa italo-vizantijskom umetnošću i slikama Djota i futuristima 1922.Žena kašika.Raskomadana žena. a drugi napuštanje nadrealističke skulpture i najintenzivnije ispitivanje jedne ograničene teme. je izlagao sa Miroom i Arpom. kao u divnoj studiji izgladnelog psa. slikao u dvanestoj. jedan od najupečatljivijih apekata kasnijih radova su patine koje je upotrebljavao u bronzi. Prvi korak je bilo uspostavljanje pravilne vizuelne distance. prelazi u Pariz.bronzana konstrukcija raskomadanog leša Raskomadana žena .

da bi na kraju neki od njih bila monumetalna dela visoka preko 25 metara. Najpre je studirao gradjevinarstvo.Zamka za losose I riblji rep.naročito Gaboa.jedan od najvećih visećih mobila. 1930.Zdravo devojke.fontana mobile 75 . nesumnjivo. koje su oblikovane tako da stvore otvorenu strukturu. i kao reljefe sa pokretnim delovima na površini drvenih dasaka ili unutar pravougaonog okvira. Ovde je. Tokom tridesetih je pravio motorizovane mobile. Celina deluje arhitektonski snazno. pa se približio umetnosti kao ilustrator. Medjutim Kalder radi i “stabile”. element slučaja igrao važnu ulogu. .Crvene latice. . . geometrijsku formu.zainteresovaniji je za monumentalnije forme i za pretvaranje mobila u ogromnu arhitekturalno.se sastoji od četiri velike izrezane ploče koje se seku pod pravim uglovima.spiralnu mašinu pokretanu vetrom. Značaj ovog dela nije samo u njegovim ogromnim dimenzijama i biomorfnoj lepoti nego i u isticanju stojećeg mobila.ovakve rane apstraktne skulpture su imale strogu. Kalder je pao pod uticaj Mondriana i konstruktivista.Crna zver.Svemir . kojima je ime dao Arp. ali ti motorizovai mobili polako prelaze u stojeće ili viseće mobile (kako ih je krstio Dišan) koje pokreće vetar. Počeo je da eksperimentiše sa apstraktnim slikarstvom i apstraktnim žičanim konstrukcijama. i kao potpuo samostalna dela. . iako je nagoveštaj predmeta bio retko odsutan.ALEKSANDAR KALDER Sin i unuk skulptora. 1926. odlaskom u Pariz privukao je pažnju tadašnjih avangardnih umetnika svojim portretima i karikaturama konstruisanim od žice. . U početku ih je stvarao manje.

ali on i definiše figuru. ne kao portret. Kao na praistorijskim figurama. One su visoke oko 6 do 7m. kao 7. Nastavlja da istražuje zatvorene. Rođen je 1898. liči na neki žičani instrument. I neki naši vajari idu 50-tih u njegov atelje i usvajaju ovu školu koja je bila na granici apstraktnog (Oto Logo. maketu. Mur želi da se ova skulptura ponaša u skladu sa prirodom. Mur studira na Kraljevskom umetničkom koledžu. on napušta ovakvo stanovište i usvaja bronzu. Roden) kao i afrička umetnost.Mlada devojka – Stilizovan kao totem. oble forme pune unutrašnje energije koja im daje život. 76 . pa onda bronza i drvo(kombinuje). godine). On začinje VITALISTIČKU SKULPTURU.Ali godinama. Smatra da je skulptura klesanja – kamen je obavezan materijal. pričali su javno govore o tajni rađanja. Mur koristi i stare tehnike – umeće kamen u kamen (umesto očiju). u bronzi uvećanu formu. izlaže sa njima i prihvata nešto od njihove koncepcije. kao i Rjepin. U njegovoj skulpturi se pojavljuje praznina. Mur na tome insistira jer radi na problemu šupljine. Postaje član naše Akademije umetnosti (izložba u Beogradu 1959. nadrealna. Vrlo bitna su njegova ispitivanja ''Ključna i unutrašnja forma''.Taj princip arhetipa – pramodela ponašanja. naglašene su njene polne odlike.HENRI MUR Pripada nadrealizmu. ali i drvo. Od Brankusija prima princip uglačanog oblika. Najveći uticaj na njega imala su dela koje je proučavao u engleskim i evropskim muzejima. ta ideja rupe je izazovna za vajare – kada se forma probije dobija se slobodni prostor. naročito njegovi ležeći aktovi ovako deluju. . on ga uvek oblikuje tako da pobuđuje maštu. nabijeni snagom života. Mur pokušava da u skulpturu unese slojeve podsvesti – arhetipove. Oblikovano po pricipu asocijacija. . ne postoji više samo jedan – anfas pogled. Radi modele u gipsu.Kralj i kraljica – U parku. već se gleda okolo – izgleda drugačije. stilizovana forma. organske skulpture koja pokušava da oživi arhetip. one. izgledaju kao brda. Bavi se prirodnom formom koja asocira na larvu (leptir se rađa iz slojeva čaure) . Jančić). On se bavi problemom kako predstaviti klicu života. javno izložene figure 30 – tih su izazvale jak revolt. on usvaja. (Mikelandjelo. a naročito je fasciniran materinstvom – to je možda ključni pojam koji se provlači svuda. dete u porodici rudara. On poznaje rešenja Arhipenka (rupa u stomaku). krajem 40 – tih. treba je razumeti. već kao radost života. ta ideja o šupljini zaokuplja Mura. Mur je vajar koji je obeležio tokove vitalističke. šupljina.Zašiljena.Kavez za ptice – Kvalitetno drvo. otac je hteo da on bude muzičar. a ne ilustruje. Pogled je ukočen (sumerska skulptura). Ove. kao i gips i glinu. naročito klasična. vitalnost.

gde da se zabavi. reklama i stripova toliko je podržavana kao manir tako da se učešće umetnika najčešće svodilo na izbor predmeta. pod gomilom dronjaka i u prijateljevoj kuhinji. filmovima. pretvorili su sliku u hermetički svet koji više nije bio u stanju da us-postavi komunikaciju sa čovekom. on predmete nije ni stvarao ni zamišljao već ih je prosto uzimao iz realnosti kojom je okružen. predmetima. kaže u jednoj anketi Roj Lihtenštajn. u jednom trenutku ili serijski. naročito u Njujorku gde su nekoliko umetnika nezavisno jedan od drugog počeli da rade na način koji je bio blizak njihovom prethodnom iskustvu sa komercijalnom reklamom. pop-zvezde i rok-pevači. Sve je tu: neonsko bilje koje raste po velikim gradovima. Stilizacija plakata. Hepening je umetnost. bilderi i supermeni. luksuzna kola. ambalaži. „Za razliku od pozorišta. Moram odgovoriti da ja to prihvatam zato što to postoji tu u svetu". ali se čini bliži životu ". Oni stoje između čoveka i sveta kao modeli stvarnosti koji prodiru u njegovu podsvest i opredeljuju njegovo pona. stripovima. Oni su otvori li put prvoj generaciji pop-artista u kojoj su vodeću ulogu igrali Endi Vorhol. Godine 1959. na uveličavanje ili umanjivanje već gotovih pro dukata masovne kulture. Veselman televizijske reklame. i prenosio u dela bez ikakvog sentimentalnog i psihološkog podteksta ili namere. neonskim reklamama. izvođena najčešće u surovim ambijentima velikih industrijskih gradova.jedno drugo stanje duha.. podstakla je interesovanje za predmet. „Pop-art gleda napolje u svet.. Služeći se ambijentom. Vorhol platake i ambleme za Koka kolu i Kembel supu. novom realizmu i novoj figuraciji obnavlja značenje slike putem predmeta ili odnos znaka prema označenom objektu a ne sam predmet.šanje. Džems Rozenkvist i Klas Oldenburg. došlo je do spontane reakcije s kojom je oživelo interesovanje za predmet i figuru. što zna či da se ne radi ni o kakvom vraćanju na tradiciju i sta ra rešenja. Pop-art je pravi izraz potrošačkog društva i reklamokratije. Reč obnova treba u ovom slučaju uslovno shvatiti jer se u sva tri po kreta . kaže Karpov. on ga je fizički postavio u centar događaja i pokrenuo u njemu arhetipske slike u sloju kolektivno nesvesnog. Umetnikova imaginacija je svesno dovedena do nulte tačke. Tom Ve selman. Subjektivizam. Pop-art je preuzeo ikonografiju koju je našao u medijumima ma sovne kulture: u džinovskim plakatima. svet izobilja i zastrašujućuh potrošačkih mogućnosti. Pop-art je kao termin i kao ideja rođen u Engleskoj ali je početkom šezdesetih godina doživeo snažan razvoj u Americi. predložio novi oblik izražavanja. hepening je pasivnog posmatrača pretvarao u angažovanog saučesnika u stvaranju dela. etiketama. filmski idoli i junaci stripa. no vinama. izgleda da on prihvata svoju okolinu koja nije ni dobra ni loša. muzikom i telom umetnika. u tim predmetima velikih serija koji pod stiču masovnu potrošnju i uče savremenog čoveka šta da jede i pije. već drukčija .popartu. razaranje volje i poricanje svake konstrukcije i plana. Ta improvizovana akcija. dok se vozi autoputem. Roj Lihtenštajn. Alen Karpov je. Italijanski kritičar Akile Bonito Oliva tačno je rekao da je američka civilizacija uvela jedno shvatanje potrošnje kao kanibalizma i tu glad (velike proizvodnje za predmetima potrošnje) ništa bolje ne ilustruje do masovni amblemi u pop-artu koje je proi zvela statistička mašta. kada su apstraktni ekspresionizam i enformel bili pri kraju pozitivnog razvoja. Ništa bolje od ovih reči ne objašnjava programske 77 . aparati za domaćinstvo. koji je pokušao da pokidanu komunikaciju obnovi i time slikarstvo akcije i negira i produži. hepening se može odvijati u samousluzi. Obnova slike započela je s obnovom pred metnog značenja i ponovnim uvođenjem koliko-toliko realistički naslikanog oblika za koji je izgledalo da je trajno nestao iz moderne umetnosti. kako da se oblači. poučen iskustvima dade i gestualnog teatra. Lihtenštajn je radio monumentalne stripove.POP ART Početkom šezdesetih godina. Na nastajanje pop-arta uticali su asamblaži neodade. hepening. roba. zatim Robert Raušen berg sa Kombinovanim slikama i Džasper Džons koji je predmet pretvorio u sliku i time na metaforičan način ukinuo razliku između slike i života.

Bimel je definisao pop-art kao antiplakatsku umetnost i kao „izraz pobune masa protiv elite''. robnim kućama i industrijama za zabavu. ne uklapa se u kontekst. Iskustvo kombinovanog slikarstva. shodno ideologiji ready-made–a koristi (jastuče za igle. Slika može da podrazumeva najrazličitije upotrebne predmete. ali kao kreativni impulsi.stavove pop-arta. on ne slika istinu već komercijalne modele stvarnosti koji su propušteni kroz programske filtere potrošačke psihologije. Proučava odnos umetnosti i života. Zbog toga bi se moglo reći da pop-art ne otkriva već prikriva stvarnost. već izraz stvarnog izvora. Potrošači mita identifikovali su se s takvom mitskom slikom najčešće zbog kompenzacije za svoj sumorni i ispražnjeni život. . tapete. S njim smo dobili umetnost konstatacije i statističkog popisa stvarnosti koji se sprovodi bez emotivnog. Doprinosi glorifikaciji potrošačkog društva. u stvari glorifikuje mit potrošnje i fetišizira subkulturu koja cveta u masovnim medijumima. 78 . ili je njih morala da stvori jedna dezorijentisana civilizacija kako bi iz odnosa ljudi prema društvu istisnula i ukinula svoje prave probleme? V. filmska industrija je iz komercijalnih razloga stvorila od Merlin Monro mit sreće. svi materijali su mogući. ne odgovara određenim konvencijama – sve zajedno oranizovano bez estetskog kriterijuma. idejnog ili kritičkog stava. Razglednice su u to vreme totalni kič. a zatim u SAD koj Josefa Albersa. Slikao mete i američke zastave u tehnici enkaustike. razglednice). Raušenberg koristi sve što mu dođe pod ruke. Njegove kombinovane slike očigledno potiču od kolaža Kurta Švitersa. slobodno sklapanje. Prihvatanje stvarnosti samo zato što ona postoji dovodi umetnost u položaj da i ne želeći to. . U tom pogledu on je vrlo blizak ruskom socijalističkom realizmu koji je svoje modele stvarnosti izgradio na lažnoj predstavi zdravog. AsamblažMonogram ne rešava problem volumena. ROBERT RAUŠENBERG: Studirao je u Parizu. mase. ni asamblaž. radnog i nasmeja-nog društva. bez cilja. naglašena vitalistička ideja. nema koherentnog sistema. Glorifikuju se svi oblici života. Delo nije povlašćen predmet. nešto što ne odgovara.Bez naslova – U kombinovanu sliku može da uđe sve što umetnik. Na primer. papir. radosti i blistavog uspeha. Slika nije povlašćen predmet (sklad. Ovo je prostorna instalacija.Monogram – Ni slika. uravnoteženost) – otvorena je za različite materijale. Da li su ti amblemi koje slika pop-art stvarni „životni sadržaji modernog čoveka". ni skulptura. Bez naziva DŽASPER DŽONS: Džons od najobičnijih predmeta pravi skulpturu.

štampa njeno lice na panou u raznim bojama – multiplikuje njen lik. Campbel supe. sve to postoji oko njega. kao u prodavnici. da budu jednako popularni. Napravio veliki prodor u film i slikarstvo. On odabira ikonu koju uveličava i postavlja u kontekst galerije. Njegov potpis supu prevodi iz konteksta supe u umetničko delo. pravio reklame. enormno velike dimenzije (3-5m) Potpuno industrijski se prenosi raster stripa i umetnikova intervencija je mala. prošao je umetničke škole. kao i Vorhol.ROJ LIHTENŠTAJN Uveličava strip. Ukinuta je mistifikacija koja je vezana za ime umetnika i tajnu umetničkog dela. izaziva oduševljenje ili prezir. uvek isto. skulptura glorifikuje ideologiju besmislenih fraza. POP ART – umetnost samoposluge. stripove. . 79 . Lihtenštajn je. Ovu tehniku preneo je i u treću dimenziju. Govorio je o tipičnim modernim spravama za mučenje. ENDI VORHOL U početku je privukao pažnju usredsredjujući se na standardnu robu iz samousluga. mit o Merlin Monro razvio da fascinantnih razmera. Roditelji su mu Poljaci.boce kokakole. Sve što napravi umetnik je umetničko delo. a stvara se pitanje tiraža. Kontradiktoran. Umetnik ne izmišlja nove predmete i prostore. dominantno mesto). Prvi je govorio o električnoj stolici što je izazvalo veliki strah kod ljudi. angažovan na humanistički način. Mnogo više koristi ideologiju zvezda. koristi tržište za promociju i sticanje bogatstva.Kembel supa – Ređao u galerijama. o saobraćajnim nesrećama(radio je serigrafije na tu temu. nova vrsta torture. Ističe želju za eliminisanjem umetnikovog ličnog pečata. po njegovom mišljenju to se ne razlikuje od umetnosti – cilj je delo dovesti do potrošača. ali od početka je imao jasan smisao za uspeh i kako ga ostvariti. Sa ovom umetnošću nastaje pitanje originala. tradicionalno je vaspitan. Veliki manipulator.

ne ide do kraja sa poistovećivanjem sa masovnom kulturom. kao kolaž.. u bioskopsku blagajnu.Radoznala žena – Koristi različite fragmente. Kasnije ih izradjuje i od platna. Pokušava da bude kritičan. izaziva divljenje. ŽORŽ SEGAL Nekoliko godina je saradjivalo sa Kaprovim. Pravi metalni delovi autobusa. kao parodija na artikle iz jeftinog restorana. što je možda razvilo njegovo interesovanje za skulpturu kao celoviti ambijent.. delovi dobijaju trodimenzialnost. One se zatim postavljaju u stvarni ambijent – lift. . Tvrdio je da se umetnost mora uključiti u te tokove ako hoće da opstane. Imao je ideje za spomenike po Njujorku.Šta je to što moderan stan čini različitim od drugih?. masovna kultura je tih 50-tih godina doživela procvat – mašine. ALEN DŽONS Film . Figure su mu izlivene u gipsu po ljudskoj figuri.KLAS OLDENBURG 1961. iako modelovane iz života. POP ART U BRITANIJI: RIČARD HAMILTON Britanski umetnik. nedovršene. filmovi. za tezgu. sendviči. Figure medjutim. 80 . masovnu histeriju. Zadržava distancu u odnosu na masovne ikone.Čuveni kolaž. otvorio je radnju punu objekata izradjenih od obojenog gipsa. uzor. da ukaže na društvene anomalije. ili komadi kolača grubo modelovani i drečavo obojeni. a putnik je od čisto belog gipsa. . Merlin Monro je jedna od takvih zvezda.Izlazak iz autobusa – Rekonstruisani čitavi ambijenti. u Americi se su se stvari potpuno promenile. stripovi. Mnogi od njih su predstavljali hranu – porcije sladoleda. Insistira na figurama i tipičnim gestovima. Napravio je izložbu gde je predstavio različite oblike masovne kulture. cveta ideologija filmskih zvezda. ostaju grube.

a duhovni vođa grupe i njen teoretičar bio je Pjer Restani. do 1971. Novi realizam je produbio krizu slike i zato se obratio drugim izražajnim sredstvima. Klajn je koristio svako sredstvo da pigment veže za podlogu: vodu. slobodnog kretanja. tehnologiji i stavu prema svetu i životu. metodu. i ta tehno loška čistota održava nužnu ravnotežu između metafizičke dubine njegovih dela i industrijskog vremena u kome su nastala. predmeti su promenili svoje prvobitno značenje i povratili svrhovitost u umetničkom delu. bolje. pakovani i lepljeni. vatru. Njihov redimed nije izraz negativnosti. napisao je pred smrt. Kod drugih majstora novog realizma koncentracija na predmet je daleko određenija tako da se 81 Kristo. s tim što je on postavljen u agresivan ili kritički kontekst i izražen u obliku asamblaža i smislenim radom u prostoru. Tingili. Uzimanje predmeta s otpada i njegovo uvođe nje u nove konstrukcije i skulpturu ukazuje na praksu dadaizma. koji su i kao pokret i kao čvrsto povezanu grupu stvorili Iv Klajn.zatim prazne prostore i sopstveno telo u akciji. pa prema tome mogu i da Iv Klajn tvrdim da moje slike predstavljaju poet ska zbivanja ili. koje za vreme slikarske inspiracije predstavlja plamen poezije u svom sagorevanju". Postavljeni u serijama i nizovima. koji je u tri manifesta (1960. mada je taj antiumetnički gest u novom realizmu dobio drukčiji karakter. što praktično znači da je stvarni predmet u centru njihovih istraživanja. već pozitivno umetničko sredstvo. Kurta Švitersa i Marsel Dišana. projektima. S takvim namerama novi realizam se teorijski približio pop-artu. presovani. jer je savremena priroda mehanička. On je pokušao da novom obradom stvarnosti i drukčijim shvatanjem realnosti obnovi pokidane veze između umetnosti i čoveka. led. već i u idejama. i Kristo.NOVI REALIZAM Paralelno s američkim pop-artom u Evropi se razvijao novi realizam. one su ćutljivi i stoički svedo ci samog postojanja. Novi realizam se pojavio u vreme krize enformela kad je slika prestala aktivno da deluje na društvenu svest. Sezar. „Ja mislim.devojke namazane bojom koje ostavljaju otisak na platnu . pakovanja . industrijska i preplavljena reklamama. živo telo. a u plavim monohromima uspeo je da stvori čiste metafizičke ikone. Oni su zajednički izlagali od 1960. teori ji. Arman. 1961. u čemu se novi realizam bitno razlikovao od dade. kao kod Dišana. okrenute kosmosu i univerzumu. U tom pogledu on je bio preteča konceptualizma ali i poslednji veliki romantičar koji je imao poverenja u nadahnuće i slikarski senzibilitet. Restani je rekao da novi realisti „prikazuju realnost u različitim aspektima njenog izražajnog totaliteta". Iv Klajnje koristio modele kao „žive četke" . i 1963) izložio osnovna načela pokreta. pa i u ličnom životu. Sve sa ciljem da se otkri ju „nova usmerenja u prirodi. mada je postojala velika i bitna razlika između ove dve umetnosti u ikonografiji. Ali. pumpu. a sa njom i estetsku vrednost. Stvarnost svakodnevnog života postali su sada fabrika i grad". Klajn je bio granični slučaj u načinu mišljenja koje umetnost ne vidi ostvarenu samo u slikama. odbijanja i polemike.

otkrio i pretvorio u estetičku kategoriju. Najznačajnija izložba zvala se ''40 stepeni iznad DADE''. ruši se njegov identitet ali novu izražajnu snagu dobija sam kvantitet. ja sam jedno s njom. gužvam nomoću prese. postojao je i angažovaniji stav. Nju je novi realizam video. Po demografskoj eksploziji. KRISTO Razradio je zamisao pakovanja 60-ih godina. Međutim. Sezar je uveo drukčiji postupak u ostvarivanju kvantiteta: mehaničko presovanje koje se obavlja na otpadu. Kult novog predmeta bio je počeo da se stabilizuje. 82 . do geografskog lokaliteta (Upakovana obala 1970) može biti spakovan i proglašen za umetničko delo. zgrada pa i prostranih ambijenata. mašinu za pranje sudova. Kvantitet je u suštini jedna struktura koja se na različite načine ponavlja u svim oblastima života pa i u umetnosti. sa maštom se može učiniti sve što se hoće". put u srce tehnologije. Njegov rad se povezuje sa novim realizmom. „Kvantitet je izraz našeg vremena. Nagomilavanjem jednog istog predmeta postiže se svojevrstan reljef. televiziju. „Želeo sam da podsećam ljude na njihovo životarenje . jer to je baš bilo vreme kad se Evropa ba cila na mašinu za pranje rublja. po svim tim industrijskim pojavama. Želeo je da ideju realizma dovede do apsurda. u ateljeu ili na groblju automobila. koja se uklapa u socijalni milje naše epohe. kaže on. Duhovit. kvantitet je aktuelni izraz". Novi realisti su imali nekoliko izložbi. kakve su Armanove akumulacije ventilatora ili revolvera. po proizvodnji. kao što se rukama gužva papir. ta nagomilana masa. uvlačim se u te vilice. po rasipanju. količinom predmet se poništava kao predmet. pretvaram se u vilice koje mrve metal. veli Arman. frižider. U glavi ja presujem. kako to radi Kristo sa pakovanjem objekata. Sezar PJERO MANZONI Italijan. činjenica da mogu da mrvim. kaže Jan Tingili za svoje zarđale gvožđurije i apsurdne mašine. ja sam mašina. neodadom i land artom. Njegov čin pakovanja je prazan i hladan postupak koji ukazuje da svaki objekat.pomoću njega neposredno utiče na stvarnost. Sve što izađe iz umetnika je umetničko delo – u konzervi spakovan izmet umetnika. „Kompresije su za mene. izražen u obliku ciničnog kriticizma. Na taj način oblik je izmenio prvobitno značenje. U Milanu predstavljen novi realizam. od upotrebnog predmeta (Upakovani časopis Life 1962) preko arhitektonskih zdanja (Uakovana fontana 1968). Pravo iznenađenje i šok je izazvala Tingilijeva mašina U čast Njujorka (1960) koja je posle besmislenog rada u dvorištu njujorškog Muzeja moderne umetnosti eksplodirala i uništila samu sebe.

bilo da ga je uzimao kao model za određeni tip formi. kojs su se. Ticijana i Van Goga . koji 83 . FRENSIS BEJKON U isto vreme kad i Dibife u Francuskoj. velikog razočarenja i depresije. slikarski su obrađeni na izuzetan način. socijalnim i političkim problemima. Bejkon je studirao stare majstore . koloristički prefinjeno. Mesarnice s obešenim polutkama i rascepljenim truplima. U svom slikarskom jeziku Bejkon je naročitu pažnju posvetio deformaciji koja nastaje prilikom kretanja („Ono što želim da učinim jeste da deformišem stvar da bude daleko od svog izgleda.NOVA FIGURACIJA Nova figuracija na početku šezdesetih godina nije prost nastavak realističke umetnosti. triptih Nova figuracija nije slikarski pravac u užem smislu već skup nekoliko različitih slikarskih izraza. kao što je to slučaj sa kadrom iz filma Oklopnjača Potemkin. Za takve metamorfoze kroz koje je prolazio oblik na njegovim Study After Velasquez's Pope Innocent X slikama veliku pouku je našao u starim Mejbridžovim fotografijama u kojima su prikazivane faze pokreta. On je izašao na glas odmah posle rata sa ciklusom slika na temu raspeća. bez suvišnih opisa. sažeto. kao metafora.Velaskeza. narativnih i simboličnih. leševi. ali i da u tom deformisanju ona na kraju ponovo dođe do svog izgleda"). deformisane glave i ljudski krik. u Engleskoj je stvarao Frensis Bejkon. bilo kao zamenu u slikanju portreta jer se tako može koncentrisati na čoveka a da on nije prisutan. dok je nova figuracija okrenula sliku prema vremenu i prostoru. Raspeće. uvodio ih u nove kontekste i čak uspeo da stvori posebnu ikonografiju sa tragičnim sadržajima.i slobodno parafrazirao njihove teme. kao što je fotografski predložak igrao značajnu ulogu u njegovom stvaralaštvu. one se razlikuju po koncepciji tematskog repertoara i shvatanju funkcije slike: klasično figuralno slikarstvo je udaljavanjem od života završilo u krajnjem estetizmu. Nova figuracija je svoje prave izvore pronašla u radovima Frensisa Bejkona. potpuno uklopile u atmosferu hladnog rata.

imaju zajedničku oznaku u korišćenju čovekovog lika kao medijuma za uspostavljanje odnosa sa životom i istorijom. bez obzira na to koliko su oni deformisani. . 84 .Goveđe polutke – motiv koji se ponavlja (Rembrant) U Jugoslaviji – beogradska grupa MEDIALA koja se zalagala za metafizičko slikarstvo po uzoru na renesansnu umetnost. Ta ikonička predstava proizašla je iz ubeđenja da slikarstvo ne može izgraditi svoj jezik bez predmeta i čoveka.

A. Pit Mondrijan je tamo. odnosno svoju stalnu tržišnu vrednost i samim tim elitni status.Ključna figura za nova istraživanja je Vasilij Kandinski (u Parizu je osnovano društvo apstraktnih umetnika). podrazumevajući pod tim čisto evropsku tradiciju u kojoj je umetnost oblik saznanja koji spaja njenu društvenu. na golu egzistenciju akcije. Slikarstvo je postalo čin i akcija. Alžir. Umetnost nema više šta da traži u toj stvarnosti. Saura. Ključne izložbe su posvećivane Pikasu. bio poražen čovek. Braku i Ležeu (to su bile već retrospektivne izložbe). Enformel ili apstraktni ekspresionizam nije slikarski pravac u užem smislu reči. i to „krize umetnosti kao evropske nauke". ali je u njemu. U toj tradiciji umetnost je. među njima i jedna grupa jugoslovenskih slikara. predlagali A. robnu. oslobodilački ratovi u Aziji i Africi). pošto postoji paralelno i nezavisno od nje. Svekolika humanistička tradicija ličila je na razbijeno ogledalo čiji parčići nisu više mogli da se sastave u koherentnu celinu. bez kontrole i plana izgradnje. sličan. do slikarstva materije. Po prvi put se dešava da Pariz gubi prvenstvo i centar umetnosti i premešta se u Njujork (MOMA – Muzej Moderne Umetnosti). Više nisu postojali umetnik i realnost. na ono što umetnik radi onako kako radi. Gorki. beže u Ameriku. De Kuning. što ništa ne predstavlja. Evropa je razrušena više nego posle I svetskog rata.između umetnika i platna mora da bude što manje 85 .. već široki pokret koji obuhvata različitu stvaralačku praksu: od slikarstva akcije u SAD (Polok.ideja da se delo spontano stvara jako je važno posle Drugog svetskog rata. Pažnja javnosti je na kubizmu jer se mislilo da je on sinteza XIX veka (Sezan) i svedenosti (geometrijske forme). funkciju. shvaćena kao forma iz koje izvire jezik kao bitno sredstvo komunikacije. Breton. da „uđe u platno" i postigne jedinstvo između svog duševnog stanja i fizičkog pokreta. sa nadom da će se njihova vrednost povećati kroz pedesetak godina. Misli se da umetnost mora napustiti predmetnost. Amerika je netaknuta kapitalistički utvrdjena zemlja. „odrekao se jezika da bi sebe sveo na čisti čin". Pol Kle . Koreja. Kako se u umetniku ugasila potreba za realnošću tako je iz slikarstva nestala potreba za formom. Kleu je mnogo važniji sam čin kreacije od konačnog umetničkog dela. Buri. bilo metodom dripinga. Marks Ernst. kao u klasičnom poretku. u doba velikih moralnih i političkih kriza i permanentnih ratova (Indokina. Pol Valeri je (Moj Faust) pred smrt zapisao: „Realnost je apsolutno nekomunikativna. Sam čin stvaranja je automatičan. Cilj umetnika je da stvori evokativnu a ne reproduktivnu sliku.. Takav sistem doveden je u pitanje i obezvređen za vreme drugog svetskog rata i odmah posle njega. Krenulo se opet od iskustva kubizma. preko lirske apstrakcije u Francuskoj (Vols. estetičku i etičku funkciju. koje su. Kad se rat završio pokazalo se da se svet nije izmenio samo geopolitički. Kina. liniji. formi. Bazen. u kome vlada hladan rat teško je nastaviti utopističke ideje. Rat su dobile savezničke trupe a izgubile snage hitlerovske koalicije. već mnogo dublje psihološki. Argan je istakao da je enformel stanje krize. on se bitno izmenio. Ona je to što ne liči ni na šta. Mišo). odlaze i pisci. Matje. a okrenuti se boji. naročito u drugom talasu enformela. mnogi umetnici (cela Bauhaus škola) se sele. Tapies. Rotko). pre svega. muzičari. Tobi. Enformel je zato nju odbacio u korist materije. što ništa ne izražava". Tako i umetnost dobija novu. u novom razrušenom drustvu. nadrealisti. bilo kaligrafijom ili ređanjem različitih struktura materije. Dali. već samo on i stvarnost u njemu. Sa nacionasocijalizmom. godine završen je rat. ali samo sličan onom metodu koji je u manifestu nadrealizma zamislio Andre Breton . Feito. Amerikanci kupuju još u XIX veku dela velike umetnosti.APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM I LIRSKA APSTRAKCIJA (ENFORMEL) 1945. u stvari.

Sve slike do 1940. simbol novog američkog slikarstva. 1920. koji je mahom pustinja. On u svojoj prvoj fazi slika blisko El Greku. Kao dobar pedagog drži skolu u Minhenu oko petnaest godina. bez konstruktivnih namera i ideja. koja podseća su na Pikasa. šta se sve u širem smislu može shvatiti pod pojmom enformel. a i dolaskom u SAD. odakle Polok potiče. lirskoj apstrakciji. Ove karakteristike upućuju na metode nadrealizma.grube i teške. on je od svog platna hteo da stvori svoj svet. Usamljeni umetnik nije želeo da promeni svet. društva i postojeće umetnosti. Polok je doživeo tragičan kraj. kao zreo čovek. direktno ostvarenje ličnosti na platnu.prirode'. na filozofiju ze. Enformel je umetnost destrukcije. bez programiranih racionalnih ciljeva. DŽEKSON POLOK Najveći predstavnik apstraktne ekspresivnosti. ENFORMEL ARSHIL GORKI Veza izmadju Pikasa.nadrealističko osećanje za organsku fantaziju HANS HOFMAN Studira u Parizu.estetičkih i konstruktivnih prepreka. ali ubrzo. divlja zemlja). Rozenberg kaže da je ovo bilo povlačenje.na koja je izvršila značajan uticaj na zapadnu umet nost. Slika nastaje brzo i završava se pražnjenjem gestualne akcije. . Uposlednjoj deceniji crteži su mu postali slobodno ekspresionistički u apstraktnom smislu. su mu spaljene u požaru njegovog ateljea. . odnosno njegovim idejama o strukturi boje. Nova metodologija u slikarstvu akcije.Muškarac i žena – Uticaj Pikasa. tašizmu.blizak je Deloneu. jer je uvek bilo važnije obezbediti egzistenciju. Ta ličnost je mogla da se potvrdi i spase od otuđenosti jedino uništavanjem svega što je podsećalo na realni svet. On dolazi iz tipično američke porodice (obala je kulturno prosvećenija.Kestenjasto je petlova kresta. opet otvara drugu skolu u NY. za razliku od zapada. Osloboditi se predmeta značilo je osloboditi se . njegove slike izražavale izvestan stepen stvarne ili nagoveštene figuracije. evropskog nadrealizma i enformela. on se intenzivno druži sa Špancima i uključan je u ideju o automatizmu (nadrealizam). Max Ernsta i ponekad na Miroa ili Masona. Najveću pažnju je poklanjao konceptima strukturalne slike na arhitekturalnim principima baziranom na ranom kubizmu. već krajem 30-ih. slobode „praznog" i praznine. postavila je u prvi plan fenomenologiju akta slikanja koja sadrži tri osnovna elementa: brzinu u stvaranju. Njegov otac je radnik i farmer i Polokov život je mukotrpan. ali ispunjene vlastitom nervozom i brutalnom energijom. To ga je pokrenulo i shvatio je da umetnost 86 . s jedne strane. Iz razaranja svih klasičnih vrednosti trebalo je da se rodi novi tip slobode. a s druge. Upoznaje meksičke slikare i zahvaljujući dugotrajnim diskusijama upoznaje barok. da bi do 1940. odsustvo pret hodnog razmišljanja i nužnost podsvesnog stanja kon centracije . ali je pokušavao sa najslobodnijim vrstam automatskog slikarstva. ona je psihičko rasterećenje i neposredno. Polok dolazi u Njujork u kome vlada ekonomska kriza i postaje pravi marginalac. Pod uticajem Sezana i Pikasa.

.Srebrno sa zelenim. On igra oko platna. staklo. Slika se svela na boju. Uvećava te skice i uočava implikacije koje su izgledale kao slobodne apstraktne predstave velikog formata. Radi seriju posvećenu ženama. nešto opasno(po učenju Frojda). Time postaje zreli apstraktni slikar. Presudno je što Indijanci slikaju po pesku. Duboko prožet tradicijom zapadnog slikarstva od Rembranta do Goje. Od 1955. kompleks koji je okružio posmatrača opkoljavajući ga sa svih strana.Poseduje ogromnu strast za crtanjem i radi male. snažna. Krupni. Poslednjih godina se bavio problemima figure na crtežu i slikama služeći se crnom bojom. Već početkom 40.) je od značajnog doprinosa apstraktnom ekspresionizmu. Oni tako vrše komunikaciju sa duhovima. razređenu boju. VILIJEM DE KUNING Holanđanin. već je za njega žena i predmet divljenja i demon.. koristi i velike četke na štapovima. slično tradiciji Munka. -Driping. jako je frustriran i nezadovoljan sobom. na kraju u napadu destruktivnih impulsa. ali on ih opseca. žutim i plavim – Kod Poloka element slučaja ili intuicije igra značajnu ulogu. snažni – emotivni naboji posvesti. platno je dole. za njega nije važno što prikazuju tela. dela bez naslova ili opisni naslov: Slika postaje ambijent. FRANC KLAJN Do 1950 figurativni slikar i slikar urbanih scena osenčenih realizmom. energiju. godine. godine. Nazivi dela su mu slučajne asocijacije. Ta individualna forma izraza (1949-1950.tehnika koja podrazumeva industrijsku. U slici više nema kompozicionih zahteva. Platna su ogromna (3x3m). Misli se da je to preuzeo od Masona. crno bele skice.podrazumeva spontan naboj koji treba osloboditi (umetnost – slobodan diktat misli. Polok kreće u čitanje Frojda i Junga. De Kuningovi gestovi su agresivni. 87 . Platna su ogromna. arhitekturalna struktura i nsistiranje u fakturi boje. Za njega je jako važan gest. necenzurisan nikakvim kriterijumima). Smatra se da je slika gotova kada se iscrpi sva energija. monumentalnih u razmerama i koncepciji. ubija se u saobraćajnoj nesreči 1956. fragmente u kojima studira pojedine motive ili prostorne odnose. pod alkoholom. ali kontrolisani potezi kičicom.tih (1943 – 1950) počinju dripling slike. Ali. kada se vraća i slikanju sa četkicom. iluzije prostora. emigrira u Ameriku 1926. hrapavi. Polok kao kopču sa lokalnim tlom nalazi kod Indijanaca. nastaje niz remek dela. prši četkicu i njom pravi najzamršeniji splet linija.. Nekad je tu i ono oko slike – pesak.

galerista mu donosi platna i on 1947. čisto. Prijatelj je sa mnogim slikarima Bauhausa. da bi posle intervencije prijatelja bio spasen. Koristi lepak. postavljao je crtež ljudske figure. stabilnu formu i stare funkcije boja i crteža. bitumen. 88 . pravi izložbu – ŠOK. Međutim. nije želeo da postane profesionalni slikar. Po dolasku Hitlera on dolazi u Pariz. On je potpuno odbacio prostor. bez stava. bol. Poučen Volsom.zatim je tu materiju razvio i nanosio u visokim pastama.LIRSKA APSTRAKCIJA OTO VOLS Rođen u Berlinu. lišen bilo kakvog anatomskog znanja. Stvorio je veoma ličan izraz u kome su do kraja porušene sve zaostale norme klasične estetike. u kojima saopštava napetost.zemlju. Otac mu je bio jedan od najvažnijih državnih činovnika. smolu…1956. gotovo sve koje je mogao da pronađe neposredno u svetu oko sebe . muzičar. Neki misle da su to Volsove vizije i halucinacije. spontano. Ona je izazvala potres jer Vols nudi nepretenciozan stav prema umetnosti. ugreban ili izveden belom linijom. krpe. ali kad počinje rat on je po logorima. godine dobija nagradu na bijenalu i njegovo delo je podstrek za naše umetnike (Miću Popovića) koji se šezdesetih okreću apstrakciji. Neki ovakav život povezuju sa filozofijom žena. inspirisan radovima umobolnika i dečijim crtežima. ali njegova namera nije postojeća forma već revolt. gusenice). geologiju. on pred kraj života živi samo na rumu. eksperimentu. Posle velikog uspeha. a istraživanje primarne forme. strahove. ANTONI TAPIJES Španac. hartiju. U logorima radi mala dela (crteži i akvareli) – veličine dlana – intimne beleške. Dibife je ostao prevashodno figuralni slikar posebne vrste. slamu. grebao i škrabao čime je dao značajan podstrek razvoju enformela. naivan. na svojoj izložbi on je prikazao model slike koji je kasnije razvijao nekoliko godina: preko guste i fakturirane paste. plastiku . dolazi iz Barselone u Pariz. oslobođeno civilizacijskog nanosa. Time se Dibife na ciničan način osmehnuo profesionalnoj umetnosti. Jedan galerista preko veza saznaje za njega i 1945. svetlo-tamnu modelaciju. on mu pravi izložbu. Već 1946. Uglavnom se pojavljuju biomorfne forme (cvrčci. slamu. garež. koja podseća na ispucalu zemlju i zgužvane gradske asfalte. poznaje botaniku. a Vols zoolog. slika je prestala da se brine o estetskom i lepom. ŽAN DIBIFE Neobična i složena lirska ličnost. god. sem tog jednog izleta u fazi „teksturologija". lišće. Umesto njih u sliku je uveo materiju i materijale.

Oni prihvataju figuraciju. Koristili su univerzalne arhetipske simbole života – ptica. Art brut – označava sirovo umetničko delo koje stvaraju ljudi neiskvareni umetničkom kulturom. Dado Đurić ga je sreo 50-tih i Dibife mu je pomogao da se probije. Nunc Stans. Amsterdam. nepismenih ljudi. Dibifeova slika postaje reljef. Oni su zajednički izlagali od 1948. ostvarili nevesne impulse. praistorijske ili primitivne umetnosti. Brisel. Kamenčići tačnije jednu vrstu teme koju obradjuje veći deo godine (krave. Krava Slike iz tog perioda su slobodni apstraktni oblici. a cilj im je bio da postignu što veću neposrednost i automatizam u postupku. tako da autori izvlače sve iz sopstvene svesti i podsvesti.Radi knjižice crteža sa tekstom. dečje. Kobra je grupa nastala spajanjem naziva gradova: Kopenhagen. Mesec. Služili su se nekom vrstom predmeta ili figuracije koje su obično vodile poreklo iz folklorne. pojednostavljenom. bez racionalne kontrole.. 89 . Prvo je radio panorame Pariza i Parižana. Dibife. a ne iz tradicije klasične ili moderne umetnosti. sa samostalnim životima. ostvarili nesvesne impulse. počinje da pravi 3D objekte – crno. jedan figuralni zapis ameboidnih formi (Noig1oire) koji je izvršio znatan uticaj na novu figuraciju Dela Pol klea su ga najviše privlačila. Boje su vedre i vesele. kako bi što direktnije.. crveno i u tim formama traži imaginarne pejzaže. kako su to verovali slikari Kobre. tražeći nove forme eksperimentalnog izraza protivne Mondrianu i De Stilu. Cilj im je bio da postignu sto veću neposrednost i automatizam u postupku. Njihovo slikarstvo zasnovano je na naivnom. ali taj isti izraz se pojavljuje u KOBRI. Početkom šezdesetih godina figura je još više degradirana i crvenim i plavim crtežom svedena na automatski zapis. bez racionalne kontrole. a ljudi crtani u dečijem maniru. već totalno razdvojeni. Sunce. ali se ne vraćaju na tradicionalan izraz. karikaturalnom crtežu i kompoziciji. U tom pogledu i njima je uzor bio Dibifsov art brut kao što su ih metode psihičkog automatizma približile akcionom slikarstvu. smatraju da umetnost treba vratiti iskonu. Umetnici posle drugog svetskog rata. grubu u izrazu i sumornu u poruci. Za njih podražavanje ima mali ili nikakav značaj.T elo i duša nisu ni skladno povezani ni međusobno usaglašeni. do 1950. a najmanje sinonimi.dovelo ga je do slika ludaka i naivnih.Osnovao je Karel Apel kao eksperimentalnu grupu. vrata…). Crveno i plavo na beloj osnovi. KOBRA Enformel je za mnoge nihilizam. kako bi što direktnije. zvezde. On ih je sakupljao i stvorio veliku kolekciju art brut koja mu je dugo godina služila kao podsticaj i nadahnuće za sopstvenu sirovu umetnost. Objedinjujući princip im je bio : doktrina o potpunoj slobodi apstraktnih izražajnih formi. nespokoj. belo. sa akcentom na gestu kičice. tekstovi beli na crnoj podlozi. Dibife. Radi serije slika. maska. Upotrebljavali su jake čiste boje. u Parizu. velikom Kleu i Munku.

Psi hički automatizam organski je spojen sa fizičkim automatizmom. KOBRA se raspada posle nekoliko godina.Daleko od iza – 50-tih godina. Ono što njega izražava jeste fizička akcija koja materijalizuje misao. to ja izraz automatizma. 90 . Apel je smatrao da je najvažnije sačuvati izvor. veliko platno. kućice). most. tako da se slikarstvo na početku pedesetih godina sasvim približi lo onom idealu koji je izražen u jednom od slogana Kobre: „U umetnosti nema pristojnosti: umetnost — to je neukrotiva želja"..Asger Jorn je definisao svoj stav 1948. koristi industrijsku. Jako je važno iskustvo Sartra i filozofija egzistencijalizma (apsurd čovekovih napora u ovom svetu). Dinamičko slikarstvo. Alešinski kasnije prihvata da rukopis bude objektivan izraz – 60tih su moderni smisleni ili besmisleni tekstovi. njegove instinkte. spontanost. godine: .Glava – Galerije još uvek žele male formate. PJER ALEŠINSKI Glava . letom. KOBRA radi velike formate. Ovde vidimo biomorfne forme.Ne može se izra ziti način čistog psihizma. fizič kom rukopisu koji se ostvarivao na različite načine: maksimalnim angažovanjem motoričnih funkcija tokom slikanja. AZGERN JORN Jorn i Apel su neobuzdani u svojoj nedisciplinovanoj sintezi forme i blistave boje. drukčije rečeno. padom. . Kakva je realnost na kojoj se zasniva misao? To je ljudsko telo. Alešinski insistira na crtežima dece. Vidljivi su svi potezi četkom. KAREL APEL Radi figure i portrete u linearnom i kolorističkom entuzijazmu. Ova spontana događanja umetnik ne sputava. intenzivnu boju u velikim površinama. skakanjem. Najveća pažnja posvećena je radu tela. igrom. ili. izlažu i misle da rukopis nosi specifično obeležje. direktnom upotrebom sopstvenog i korišćenjem tuđeg tela.Zeleni balet – Ova platna podrazumevaju debeli pastu. Pomoću fizičke spontanosti trebalo je otkriti vitalne izvore bića. energija i td. .. njegova duša".. Alešinski koristi i dečije oblike igara (školice.

J. Za razliku od naglašene individualnosti i česte igre slučaja u apstraktnom ekspresionizmu i enformelu. Kupke i istraživanja Bauhausa i De Stila. ushićeno. svoje čireve i svoje tajne bolesti. Vazareli je predložio novo shvatanje umetničkog dela. traganje i stvaralaštvo svih ljudi njegovog vremena”.. Ono je u novim uslovima produžilo ideje Mondriana. već čvrsto spojeno s vodećim strukturama tehnološke civilizacije. Ista kompozicija rešena u belom i crnom daje mi automatski drugu kompoziciju rešenu u crnom i belom. Vazareli je objavio Žuti manifest (štampan na žutom papiru) u kome je obrazložio nov način svog rada koji se oslanja na sistem crnobelog odnosa. „Umetničko delo. Vazarelij a . Mortenzenu i grupi umetnika oko Galerije Deniz Rene. Erbenu. geometrijska apstrakcija je potisnuta. tako da su njene ideje prodrle u luminoplastičke eksperimente. Sa umetničkog dela treba skinuti auru izuzetnosti i neobičnosti. zahvaljujući Jozefu Albersu. novi industrijski dizajn (škola u Ulmu). Ž. Devana. Belo i crno to je neuništiv gest umetničkog uma i dugovečnost dela u njegovoj originalnoj formi". a belo i crno su maksimalni kontrast ili dualizam. onim što je najsvesnije. daleko od dela u koje je slikar izlio svoje komplekse. pozitiv-negativ. “Umetnost starog sveta. Ti me smo. Agama. zdravo. Da i ne. kaže Devan. Optička umetnost je na nov način postavila osetljiv odnos između umetnosti i društva. On je potpuno racionalizovao kreativni čin. kada su se njeni oblici stalno razvijali i usavršavali. za razliku od razorene forme. Dok je enformel bio u zenitu. Maksu Bilu. To je binarni jezik kibernetike koji stvara plastičnu banku u elektronskom mozgu. S raspravom o optičkoj i kinetičkoj umetnosti nalazimo se u samom jezgru geometrijske apstrakcije koja je šezdesetih godina doživela izuzetan istraživački podsticaj.Slikarstvo i skulptura u klasičnom obliku bili su za njih anahronizam. Svetlost-boju Vazareli je potpuno razvio u fazi „planetarnog folklora". u isto vreme identična i dijametralno suprotna: slika-ogledalo. u stvari.OPTIČKA UMETNOST Paralelno s enformelom. Belo je za njega zajednica boja ili svetlost. odbacio romantično nadahnuće i opredelio se za program koji sadrži matematičku kodifikaciju celog procesa. kaže Vazareli. ne može više da bude naša". Slika postaje pre svega majstorska konstrukcija koja je razrađena svim onim što je u umetniku nepromenljivo. Tu fazu posle enformela obeležilo je delovanje V. Za njih su geometrijski oblici i forme zbog svog univerzalnog karaktera izvanredno sredstvo u komunikaciji između ljudi. neokonstruktivizam itd. crno je ništavilo boja ili senka. U suštini težište je uvek na programu koji može da se sprovede u različitim prostorima i različitim 91 .. Van Desburga. što je najintimnije vezano za rad. Sem reda oni su predlagali i nov način gledanja tako da je početkom šezdesetih godina s velikom tehnološkom revolucijom došlo do kvalitativnih promena i do jasne orijentacije ovih tendencija prema novoj optičkoj umetnosti. najpre je i iznad svega sredstvo da se ljudi međusobno povežu. jer su nastajali kao rezultat privilegija određenih klasa. V. vodećeg jezgra Novih tendencija i stvaralaštvo francuske Grupe za istraživanje vizuelnih umetnosti. kompjutersku i mehanografsku umetnost. razvijalo se i drugačije shvatanje slikarstva u kome je. dakle. „Odavde je počelo moje otkriće. kaže Vazareli. Njihovo je delo bilo suprotno anarhiji i destrukciji enformela. Dva dela su kvalitativno ista. zasnovana na principu elite i status kvoa nejednakosti. zatim u permutacijama (1965) i u novim strukturama koje se zasnivaju na heksagonalnoj perspektivi i aksonometriji. koje nije ni psihički izuzetno ni društveno izolovano. Sota. VIKTOR VAZARELI Povodom samostalne izložbe 1955. Belo i crno. uspostavljen čvrst poredak geometrijskih oblika.

ambijentalne celine) sa modernim detaljima. već da im ukažem da nas plavi trojstvo: prostor — vreme — materija". RAFAEL SOTO Jezus Rafael Soto gradi tako osetljive konstrukcije od žica ili plastičnih materijala da se one pokreću na atmosfersku promenu ili na dodir. Posmatrač. Njegovi objekti su konstruisani pomoću obojenih rešetki (obično pleksiglasa) postavljenih tako da se sa promenom ugla sagledava uvek nova forma. Sve je statično. dobio je bezbrojan univerzum i stalno nove mogućnosti. ali je ovo matematički precizan čvrst sistem. kao što kretanje multipla pokreće posmatračevu plastičnu maštu koja nastavlja sama da stvara i kombinuje oblike i forme. JAKOV ADAM Iz Palestine. Kretanje svetlosti i formi je osnovni cilj optičke umetnosti kojim se ona transformiše u kinetičku umetnost. u kome se na različite načine ostvaruje ideja kretanja. u zavisnosti od ugla posmatranja. na jednoj a svet na drugoj strani. to je zakon koji kaže da se takvi predmeti najlakše uočavaju. Varirajući ih i gradeći sistem mreža. Autor je plakata. Ovo je bilo plodotvorno otkriće. „Čovek više nije. krug. slavi nauku. a tu punoću ja bih hteo da ispoljim svojim delima koja nju obavijaju. niz radova bliskih Vazareliju. a posmatrač se šeta. vidi različite slike. da uvek bude kvadrat ili trougao. Vazareli je proučavao je Mondrijana i Nađa. Vazareli je 1959. čak i nezavisno od umetnika. slika. Slično Mondrijanovom Bugi-Vugiju. apstraktni ritmovi. Došao je na ideju da modul izgradi precizno. Nije reč o tome da ljude napravim ludima. kao u šahu – to i jeste ideja. Koristi preparirane kartone i platno i pravi harmonike velikih dimenzija i na njima varira različite bojene pravougaonike.igre forme i boje. instalacija. Cetrdesetih godina otkrio je da je dovoljno koristiti tri osnovne forme: kvadrat. Insistira na zakonitostima i principima nauke. On daje jos jedno rešenje istraživanja prostora. s tim što se on kreće oko dela i u kretanju percipira njegove različits oblike. trougao. Time se istraživanja prenose na prostor. tamo je završio školu. da ih zasitim optičkim efektima. Neguje apstraktnu umetnost.medijumima. 92 . U duhu apstraktne umetnosti. On je u ispunjenom prostoru. Uradio je mnoga dela širom sveta (kongresne dvorane. ali je išao na akademiju u Francuskoj. računa na preplet. pomoću kretanja posmatrača. Zahteva da posmatrač bude aktivan i da gleda iz različitih uglova. I ovde je posma trač aktivan saučesnik. Precizan sistem nanošenja boje. kaže Soto. što znači da posmatrač aktivno učestvuje u oblikovanju dela jer mu neprekidno menja izgled i vizure. Koristio je zakonitosti perspektive i projektovanja u kojima se stalno čini da se gradi ispupčenje. Šah je savršenstvo vizuelne predstave. postao državljanin Francuske.

Insistira na ogromnim dimenzijama.Majstor za takve ambijente. NJUMAN Američka geometrijska umetnost. Dobro je prihvaćen. raditi. 93 . kuvati. Koristio je nove materijale. nešto u čemu će ljudi živeti. racionalna umetnost. bojio ih intenzivnim bojama. Delo komunicira sa industriskim društvom koje je verovalo u progres.

razmere i materijala. Koriste se novi materijali. geometrijska osnova. za razliku od geštalta konceptualna. uvek kocke od različitog materijala (čelik.U minimalnoj umetnosti serija ili niz je koncipirana kao ‘’prosta serija’’. niz) elemenata. Radio je serije (red.MINIMAL ART . Pravi predstavnik Donald Džad. PRIMARNA STRUKTURA Veliki broj američkih umetnika je 60ih počeo da se buni protiv vrednosti koje su veličali apstraktni ekspresionisti – subjektivnosti.ABC UMETNOST.. Postoji čvrsta. organizuju ih gradeći druge strukture. boja i svetlost imaju dramatičnu primenu (skulpture su polirane i skupljaju okolne reflekse).Moduli – Koristio je 144 jednake pločice i u svakoj galeriji od njih pravio različite skulpture. Kocke je bojio ili ostavljao u priprodnoj boji. doslovnost i jednostavnost. aluminijum i obojeni pleksiglas u otvorenim strukturama koje su istraživale odnose izmedju prostora.) Rade se dela monumentalnih dimenzija koje postaju još monumentalnije kada se postave u unutrašnji prostor. poenta je u jednostavnosti sistema slaganja elemenata.. konceptualnu strogoću. KARL ANDRE . odbacuje se postament. princip modula – multiplikuju različite module. U minimalnoj umetnosti svest nameće racionalni poredak. Odbacuju se stare tehnike (klesanje itd. DONALD DŽAD Koristio je metale. Nastojali da delo oslobode manualnog rada. a ostalo je zadatak industrije. primenjuju se intenzivne industrijske boje i elementarne forme. ali ona je. Moduli SOL LE VIT Bez naziva – Šuplje kocke. Zamisao serije zadržava misao celine. Stavljanjem objekata u niz on ističe svoju vrednost samo time što je suprostavljen elementu koji mu predhodi ili sledi.. Pod uticajem Mondriana. Objekti se stavljaju na pod. a ne optička. 94 . ili i jednom i drugom u isti mah. Vrlo su značajni kao teoretičari. uza zid itd.. jasnoću. gvoždje. emocija i gestualnih poteza četkicom. grade sisteme. aluminijum). Objašnjavali su principe minimalističke skulpture. verovali su da bi umetničko delo trebalo da bude u potpunosti osmišljeno u svesti pre čina njegovog izvodjenja.

Struktura načinjena od neonskih cevi se izlaže kao specifični objekat (svetleće telo) ili se neonska svetlost pokazuje kao ambijentalna svetlost koja ispunjava prostor. rasporedjene vertikalno po zidovima. Koristio je bele i obojene fluorescentne svetlosne umetke.DEN FLEVIN Američki minimalni neonski umetnik. 95 .

Kao svaka druga roba. Moris. Andre). Cilj umetnosti nije u ostvarenom delu već u zamišljenom i projektovanom. konceptualizam je umesto gotovog umetničkog dela predložio proces. u ideji.U njegovom delu Osam staklenih engleskih slova. Iv Klaj na i Džona Kejdža. između 1950. Time je stvorena nova struktura: delo je iskaz čije je značenje fiksirano u odnosu između znakova. umetnost više nije vizuelno opažanje i stvaranje predmeta već namera i odluka. Kako se u nekim polazištima oslanjala na radove Dišana. čime se produbljuje jedan vid eksploata cije. zatim je u jednoj galeriji pokazao svoje omiljene knjige i matematičke spise. ruske avangarde. neobično. video i magnetofonskih traka. u drugom su slova plava.KONCEPTUALNA UMETNOST Istraživanje novih medijuma i odbacivanje umetničkog dela kao završenog estetičkog objekta.bilo otkrivanju tautoloških sistema umetnost kao definicija umetnosti. bilo da su usmereni jezičkim istraživanjima . i 1970. Pored toga.umetnost kao tumačenje umetnosti . dematerijalizovana umetnost se razvijala u različitim pravcima. slika je postala sredstvo kojim se stiče profit i ekstraprofit. U totalnoj kritici društva. Sa tezom „umetnost kao ideja kao ideja" Džozef Košut je 1967. vodio je sve dublje u sisteme simboličke logike.radovi koji se bave analitičkom prirodom umetnosti. I u projektu Jedna i tri stolice. na primer. Sa konceptualizmom je oživeo zajednički rad umetnika i naglo je porasla potreba za teorijom i novim tipom kritičara koji neće biti posmatrač ili sudija već saučesnik u pokretu. i neka rešenja pop-arta. što znači da ono u sebi sadrži rad elite pa samim tim dovodi do nejednakosti koja je suprotna idealima o demokratskoj i univerzalnoj umetnosti. sa tehnološkom revolucijom u čitavom svetu naglo je procvetala trgo vina umetničkim delima. ona je odbila staru fun kciju umetnosti i njen elitni status jer više nije htela da prihvati takvo društvo. izložio fotostatički negativ rečeničke definicije reči voda. inspirisan u velikoj meri radovima Vitgenštajna i Karnapa i metodama britanske analitičke filozofije. u trećem crvena. dematerijalizovana ideja od koje ostaju dokumentarni tragovi u obliku fotografije grafikona. Delo potvrđuje ono što je samo po sebi očigledno. postojeće umetnosti i individualnog stvaralačkog čina. zatim na spise Ad Rajnharda. stvoreno od genijalnog pojedinca. a ne između znaka i stvari. Možemo reći da su u njoj postojala tri osnovna toka: zemna umetnost (land-art) telesna umetnost (bodi-art) analitički koncepualizam. Taj naučni jezik koji je koristio analitički konceptualizam. Oko 1968. imenuje samo sebe i time ukida višesmislenost i bilo kakvu mogućnost polisemije. na nju su delovali zakoni tržišta. Slika je pretvorena u robu. Klasično umetničko delo je su više izuzetno. pored prave stolice postavljena je njena fotografija i njena jezička definicija uzeta iz rečnika. u prvom redu piše: osam zelenih engleskih staklenih slova u neonskom električnom svetlu. Čulno iskustvo je izgubilo raniji značaj. Košut je više godina 96 . (svejedno da li svesno ili spontano) nova generacija je sa umetničkim delom odbacila sistem vrednosti i poredak u koji je ono uključeno. da bi se potpuno posvetio lingvističkim istraživanjima u oblasti analitičkog konceptualizma. minimal nu umetnost (LeVit. tekstova. neponovljivo.

počeli da izdaju časopis sa gotovo naučnim člancima o prirodi i pojmu umetnosti. od teških sunčanih opekotina zaštitio samo jedan deo tela koji je pokrio knjigom sa simptomatičnim naslovom Taktika. a Robert Smitson je 1970. 1969/70). oni su 1969. Pri tom ne treba isključiti ni sklonost izvesnih izvođača akcija ka 97 . a s druge. Čarls Herison. bagera i buldožera počela su da se ostvaruju dela izuzetnih dimenzija: Robert Moris je 1971. Mnogi rani konceptualistički projekti ostvareni su krajem šezdesetih godina u land-artu.sam umetnik.a njegov rad Ispravljanje perspektive (1969) pokazuje izvanrednu sposobnost u radu sa fotoaparatom. Harold Herel. svetlost i perspektivu . Pomoću dinamita. seoski vrači. a široku u prečniku 49 metara. Pošto su došli do zaključka da je prirodni jezik pogodno sredstvo kojim se može uspešno otkrivati i tumačiti jezik umetnosti. koji izražava težnju da se izađe iz zatvorenosti estetičkog objekta i ponovo uspostavi davno pokidana veza između čoveka i prirode. vatru. Zbog toga je bodi-art razvio interesovanje za mimiku. najčešće su probijali impulsi kolektivno nesvesnog preko kojih je trebalo uspostaviti komunikaciju sa učesnicima u seansi. Dejvid Benbridž. Tako smo dobili umetnika kao umetnost. kad je Valter de Maria u jednu galeriju doneo 500 kubika zemlje i s njom pokrio ceo pod. pokret i držanje. on je uspeo da u nizu povezanih fotografija snimi ravan holandski horizont kao brdo (Holandsko brdo. napravio na Slanom jezeru u Utahu Spiralu Džeti dugu 450. S ukidanjem gotovog umetničkog dela stvaralaštvo je oslobođeno klasične tehnologije i zanata i usmereno ka čistim jezičkim istraživanjima. U brojnim akcijama koje su obuhvatale različite mogućnosti.000 tona kamena i peska (Dubl negativ. između ostalog. gest. jedno brdo zemlje široko 70 metara. Deniz Openhajm je. vodu. koji su gestom tela praznili psihičku energiju svojih posmatrača ili je upravljali ka nekom magijskom cilju. 1971). Majkl Baldvin. Kako on poseduje pojam umetnosti. Pomerajući ugao i pravac prilikom snimanja. za onaj „jezik tela" koji su dobro poznavali igrači i akrobate. Mel Remsden i drugi. Jan Burn. radio nekoliko meseci kako bi podigao Opservatoriju. potpuno afirmisao taj postupak obeležavanja i uzimanja dokumentacije pošto za ove umetnike nije bitno gde će se ostvariti ideja. u semiotici i teoriji značenja. sadržaj i izražajno sredstvo u isti mah. Mnoge podsticaje za svoje ideje članovi ove grupe su pronašli u tradiciji formalne i strukturalne lingvistike. Ovi primeri nove praistorije nisu bili usamljeni jer su umetnici land-arta voleli da ostavljaju tragove za jednu buduću arheologiju i da na različite načine obeležavaju prirodu linearnim znacima izvedenim u travi. čime se delo dematerijalizuje i težište prebacuje na proces i čist koncept. Svoja istraživanja u landartu on je proširio i na druge probleme vreme. Kao materijal pogodan za rad i nove akcije zemlja js otkrivena već 1968. proces realizacije se ostvaruje u njemu i njegovom telu koje postaje osnovni medijum. ili bodi-art. od bljuvanja do teških telesnih povreda. kredom. zemlju. Ostao je logično još jedan fenomen . Jan Dibets je za izražajna sredstva uzimao osnovne prirodne elemente: vazduh. Potpuni i pravi smisao land-art je pronašao tek kad je napustio galerijske prostore i odleteo u prirodu u kojoj su umetnici mogli da se neposredno izraze. tibetanski kaluđeri ili sibirski šamani. na ledu.pripadao angloameričkoj grupi Art and Language čiji su članovi bili Teri Etkinson. njenom jeziku i odnosu ideje prema medijumu. Land-art je. ka intervencijama u prirodi. na primer. kretanje. Majkl Hejcer je za jedan rov u Nevadi morao da iskopa 240. jednu pojavu koja je u velikoj meri uzela u obzir iskustva hepeninga i razvila praksu međunarodne umetničke grupe „Fluksus". s jedne strane. već ona sama i njeno označavanje pomoću foto dokumentacije.

ljudsku i političku odgovornost. U izgrađivanju kontakta sa publikom najdalje je otišao Jozef Bojs. vraćajući mu energiju i potrebu za transformisanjem njegovih političkih i kulturnih odnosa sa svetom". Oto Mil. Stjuart Brizlej je. u iznošenom šeširu znao po 12 sati da vodi razgovore s publikom i obrazlaže svoje ideje. On je počeo kao vajar. pesmu. svoje predstave u Hajd parku. U haosu zapadne civilizacije on je visoko podigao ugled i misiju umetnika i njegovu moralnu. ukopava se. solidarnosti i iskrenoj ljubavi za ljude. 1963. godine. počeli od „živih skulptura" da bi se razvili u par koji je u gotovo varijetske akcije i performanse uveo igru.seksualnom sadomazohističkom egzibicionizmu ili ka opasnim telesnim torturama kakve je praktikovala Bečka grupa (Ginter Brus. vic. Bojs gotovo utopijski veruje da u čovekovoj prirodi postoje tri bića: prirodno. prešao je na pravu političku akciju i u tom duhu osnovao dve organizacije: Nemačku studentsku partiju (1967) i Organizaciju za demokratska prava (1971). tablom. umetnost jednako čovek". kako to tačno kaže A. Džilbert i Džordž. pretvarao u oštru sociološku i političku kritiku kapitalističkog sistema. 98 . Rađa se u zemlji i to je jedino važno". parodiju pa često i ozbiljnu kritiku umetničkog Džilbert i Džordž života. mimiku. razgovor. jednom ubedljivom gotovo naučnom metodologijom. On je polje svoje akcije preneo na politički i društveni život i onakav kakav je. autosalonu ili preko televizije. Oliva. crtežima. u umetnosti i antiumetnosti koje su za njega jedinstvena celina. On je hteo da preko umetnosti. dok su dva engleska umetnika. B. jedan od prvih konceptualaca u Evropi. ironiju. „uspostavi duhovno jedinstvo čoveka. ali je vrlo rano. služeći se kredom. grafikonima. Herman Nič i Rudolf Švarckogler) U bodi-artu su postojale i akcije kojima bi više odgovarao naziv performans jer se u njima telo nije mučilo već koristilo kao jedna vrsta metajezika. društveno i slobodno i da se ljudska sloboda kao najviši oblik bića može ostvariti samo putem stvaralaštva. držeći se dosledno maksime: „Umetnost jednako život. jer zec čini zapravo ono što čovek može imati samo u mislima. Bojs je otišao i korak dalje: od smernosti. održao prvi performans Kako objasniti slike mrtvom zecu. On sebi kopa jazbinu. o kome je rekao: „Za mene je zec simbol inkarnacije. na šta ukazuje njegovo čuveno pranje nogu s očiglednim asocijacijama na Bibliju. na primer. pozorištu. oslanjajući se na tradiciju neodade i starežne skulpture.

99 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful