Modern art

Modern artists experimented with new ways of seeing and with fresh ideas about the nature of materials and functions of art. A tendency toward abstraction is characteristic of much modern art. Modern art begins with the heritage of painters like Vincent van Gogh, Paul Cézanne, Paul Gauguin, Georges Seurat and Henri de Toulouse Lautrec all of whom were essential for the development of modern art. At the beginning of the 20th century Henri Matisse and several other young artists including the pre-cubist Georges Braque, André Derain, Raoul Dufy and Maurice de Vlaminck revolutionized the Paris art world with "wild", multi-colored, expressive landscapes and figure paintings that the critics called Fauvism. Henri Matisse's two versions of The Dance signified a key point in his career and in the development of modern painting.[3] It reflected Matisse's incipient fascination with primitive art: the intense warm color of the figures against the cool blue-green background and the rhythmical succession of the dancing nudes convey the feelings of emotional liberation and hedonism.
Roots of Modern art Les Nabis - Pierre Bonnard, Edouard Vuillard, Félix Vallotton Early 20th century (before World War I)  Art Nouveau & variants - Jugendstil, Modern Style, Modernisme - Aubrey Beardsley, Alphonse

Mucha, Gustav Klimt,  Art Nouveau Architecture & Design - Antoni Gaudí, Otto Wagner, Wiener Werkstätte, Josef

Hoffmann, Adolf Loos, Koloman Moser               Cubism - Georges Braque, Pablo Picasso Fauvism - André Derain, Henri Matisse, Maurice de Vlaminck Expressionism - Egon Schiele, Oskar Kokoschka, Edvard Munch, Emil Nolde Futurism - Giacomo Balla, Umberto Boccioni, Carlo Carrà Die Brücke - Ernst Ludwig Kirchner Der Blaue Reiter - Wassily Kandinsky, Franz Marc Orphism - Robert Delaunay, Sonia Delaunay, Jacques Villon Photography - Pictorialism, Straight photography Post-Impressionism - Emily Carr Pre-Surrealism - Giorgio de Chirico, Marc Chagall Russian avant-garde - Kasimir Malevich, Natalia Goncharova, Mikhail Larionov Sculpture - Pablo Picasso, Henri Matisse, Constantin Brancusi Synchromism - Stanton MacDonald-Wright, Morgan Russell Vorticism - Wyndham Lewis

World War I to World War II    Dada - Jean Arp, Marcel Duchamp, Max Ernst, Francis Picabia, Kurt Schwitters Synthetic Cubism - Georges Braque, Juan Gris, Fernand Léger, Pablo Picasso Pittura Metafisica - Giorgio de Chirico, Carlo Carrà

1

     

De Stijl - Theo van Doesburg, Piet Mondrian Expressionism - Egon Schiele, Amedeo Modigliani, Chaim Soutine New Objectivity - Max Beckmann, Otto Dix, George Grosz Figurative painting - Henri Matisse, Pierre Bonnard American Modernism - Stuart Davis, Arthur G. Dove, Marsden Hartley, Georgia O'Keeffe Constructivism - Naum Gabo, Gustav Klutsis, László Moholy-Nagy, El Lissitzky, Kasimir

Malevich, Vadim Meller, Alexander Rodchenko, Vladimir Tatlin  Surrealism - Jean Arp, Salvador Dalí, Max Ernst, René Magritte, André Masson, Joan Miró, Marc

Chagall   Bauhaus - Wassily Kandinsky, Paul Klee, Josef Albers Sculpture - Alexander Calder, Alberto Giacometti, Gaston Lachaise, Henry Moore, Pablo

Picasso, Julio Gonzalez   Scottish Colourists - Francis Cadell, Samuel Peploe, Leslie Hunter, John Duncan Fergusson Suprematism - Kazimir Malevich, Aleksandra Ekster, Olga Rozanova, Nadezhda Udaltsova, Ivan

Kliun, Lyubov Popova, Nikolai Suetin, Nina Genke-Meller, Ivan Puni, Ksenia Boguslavskaya [edit]After World War II   Figuratifs - Bernard Buffet, Jean Carzou, Maurice Boitel, Daniel du Janerand, Claude-Max Lochu Sculpture - Henry Moore, David Smith, Tony Smith, Alexander Calder, Isamu Noguchi,[19] Alberto

Giacometti, Sir Anthony Caro, Jean Dubuffet, Isaac Witkin, René Iché, Marino Marini, Louise Nevelson  Abstract expressionism - Willem de Kooning, Jackson Pollock, Hans Hofmann, Franz Kline, Robert

Motherwell, Clyfford Still, Lee Krasner  American Abstract Artists - Lee Krasner, Ibram Lassaw, Ad Reinhardt, Josef Albers, Burgoyne

Diller    Art Brut - Adolf Wölfli, August Natterer, Ferdinand Cheval, Madge Gill, Paul Salvator Goldengreen Arte Povera - Jannis Kounellis, Luciano Fabro, Mario Merz, Piero Manzoni, Alighiero Boetti Color field painting - Barnett Newman, Mark Rothko, Sam Francis, Morris Louis, Helen

Frankenthaler    Tachisme - Jean Dubuffet, Pierre Soulages, Hans Hartung, Ludwig Merwart COBRA - Pierre Alechinsky, Karel Appel, Asger Jorn Neo-Dada - Robert Rauschenberg, Jasper Johns, John Chamberlain, Joseph Beuys, Edward

Kienholz     Fluxus - George Maciunas, Allan Kaprow, Nam June Paik, Yoko Ono, Dick Higgins Dau-al-Set - founded in Barcelona by poet/artist Joan Brossa, - Antoni Tàpies Grupo El Paso - founded in Madrid by artists Antonio Saura, Pablo Serrano Geometric abstraction - Wassily Kandinsky, Kazimir Malevich, Nadir Afonso, Manlio Rho, Mario

Radice, Mino Argento  Hard-edge painting - John McLaughlin, Ellsworth Kelly, Frank Stella, Al Held, Ronald Davis

2

  

Kinetic art - George Rickey, Getulio Alviani Land art - Christo, Richard Long, Robert Smithson, Michael Heizer Les Automatistes - Claude Gauvreau, Jean-Paul Riopelle, Pierre Gauvreau, Fernand Leduc, Jean-

Paul Mousseau, Marcelle Ferron           Minimal art - Sol LeWitt, Donald Judd, Dan Flavin, Richard Serra, Agnes Martin Postminimalism - Eva Hesse, Bruce Nauman, Lynda Benglis Lyrical abstraction - Ronnie Landfield, Sam Gilliam, Larry Zox, Dan Christensen Neo-figurative art - Fernando Botero, Antonio Berni Neo-expressionism - Georg Baselitz, Anselm Kiefer, Francesco Clemente, Jean-Michel Basquiat New realism - Yves Klein, Pierre Restany, Arman Op art - Victor Vasarely, Bridget Riley, Richard Anuszkiewicz Outsider art - Howard Finster, Grandma Moses, Bob Justin Photorealism - Audrey Flack, Chuck Close, Duane Hanson, Richard Estes, Malcolm Morley Pop art - Richard Hamilton, Robert Indiana, Jasper Johns, Roy Lichtenstein, Robert

Rauschenberg, Andy Warhol, Ed Ruscha, David Hockney    Postwar European figurative painting - Lucian Freud, Francis Bacon, Frank Auerbach Shaped canvas - Lee Bontecou, Frank Stella, Kenneth Noland, Ron Davis, Robert Mangold. Soviet art - Alexander Deineka, Alexander Gerasimov, Ilya Kabakov, Komar & Melamid, Alexandr

Zhdanov, Leonid Sokov    Spatialism - Lucio Fontana Visionary art - Ernst Fuchs, Paul Laffoley, Michael Bowen

NABISTI
Proroci ili Nabisti (nabi – prorok, na hebrejskom), because they understood they would be creating new forms of expression They paved the way for the early 20th century development of abstract and non-representational art. The goal of integrating art and daily life, was a goal they had in common with most progressive artists of the time. were a group of Post-Impressionist avant-garde artists. They met regularly to discuss theoretical problems of art, symbolism, occult sciences and esotericism. However, after Gauguin's departure to Tahiti, in 1891, the group gradually fell apart and its members developed separately in different directions. n the summer of 1892 Sérusier returned to Brittany, to the small village Huelgoat. Huelgoat became the place of his work for the next two years. His subjects were Breton peasants, their figures monumental and solid. The painter's palette too had changed, he no longer used pure colors, but toned them down with gray. . Sérusier accepted an invitation of his friend Jan Verkade, to come to the Benedictine monastery.The monk3

Boja je osnovni i odlučujući element. ilustrovanjem knjiga. scenografijom za moderno pozorište Henrija Ibsena. nabisti su u svom teoretisanju i objavljivanju manifesta bili preteče svih onih grupisanja. the artists of this circle were highly influenced by the paintings of the impressionists. po visini. without adequate subsistence was forced to return with her five children to her family in Denmark. and the tapestries of the Middle Ages to create decorative works of a mysterious and calculated timelessness. Gogen je sveo predmet na čistu bojenu povšrinu uokvirenu konturom. plakata. he meets Pissarro. and thus while sharing the flatness. page layout and negative space of art nouveau and other decorative modes. linija ne opisuje već uopšteno naznačava predmet. as modern art moved towards abstraction. non-realistic look. or Toulouse-Lautrecmanner. they were mysteriously hidden in nature and could be revealed only to the artists who were able to perceive the proportions and the harmony of the sizes: "God did everything in the Holy Spirit according to measurement. much of Nabis art has a painterly. known as "synthetism". bavili se oblikovanjem stakla i dekorativnih paravana. the Italian primitivists. Uprkos svom kratkotrajnom postojanju. su najavili početak MODERNE. In Pont-Aven. Maeterlinkea. pa se zbog toga prostor u njoj nagoveštava pomoću traka koje se redjaju jedna iznad druge. The ideas met no enthusiasm in Paris and Sérusier distanced himself from his former friends. After the turn of the century. After the Stock Market crash of 1882. with color palettes often reminding one of Cézanne and Gauguin. Bonnard's posters and lithographs are more firmly in the art nouveau. He will find a job as a stockbroker employee which he will keep until Stock Market crash of 1882. expressionism. according to which the laws of beauty were divine ones. 4 . manifesta i teorija koje su obeležile XX vek. Gustave Arosa. planove – slika je pre svega postala površina. cubism.artists of the monastery practiced the aesthetic principles. The new doctrines appealed to Sérusier. kombinujući i istražujući njihove odnose kako bi dobio različite harmonije. kako su to nekad činili stari egipatski slikari. a number and weight". At the age of 17. and on his return to Paris he tried to convince his Nabi friends in their novelty and importance. Kao na vitražima gotičkih katedrala. etc. His wife.godine okupila u Pont Avenu oko Gogena u kome su videli proroka nove umetnosti. who will initiate him with Impressionist landscape He will take part thereafter from 1879 to 1886 in all Impressionist exhibitions. Strindberga. Program VELIKE SINTEZE Gogen je slikarski ostvario tako što je odbacio duboki prostor – perspektivu. he engages in the merchant marine. i KRALJA IBIJA Alfreda Jarrya. S ovakvim shvatanjem približio se primitivnoj umetnosti. Stavljao je nemešane boje jednu pored druge. Grupa mladih se 1888. Gauguin gave up Impressionism to work out a new theory. Gogen polazi od pretpostavke da je slika proizvod mašte. he loses his job and decides "to paint everyday" and to devote himself to this art which he had been practising for a long time as a "talented weekend painter". da težište nije u onome što se vidi već u onome što se oseća i misli. Težili su sintezi umetnosti. Then he studied Egyptian art.

His research went in the direction of a simplification of forms, that eliminates details to keep only essential forms, simplification obtained by use of thick contours and large flat areas of uniform color, as in his famous paintings "La belle Angèle" 1889 or "The yellow Christ" 1889. In 1891 Gauguin auctioned his paintings to raise money for a new voyage. The purchase by Degas of his painting "La belle Angele" allows Gauguin to leave this same year forTahiti in order to flee "France civilized with excess" and “everything that is artificial and conventional” and to try a new experiment in the Tropics. Illness forced him to return to Paris in 1894, where he will be disappointed by the mixed reception Parisian art critics give to his paintings from Oceania, and sets off again definitively to Tahiti in 1895. His masterpiece there was the monumental allegory "Where Do We Come From? What Are We? Where Are We Going?" (1897, Museum of Fine Arts, Boston), which he painted shortly before his failed suicide attempt in january 1898. A major retrospective of his work was held at the Salon d'Automne in Paris in 1906. The work of Paul Gauguin will strongly influence the Nabis and the Fauves . , as well as nonNabi painters like Henri Matisse. "Cloisonnism" is a style of post-Impressionist painting with bold and flat forms separated by dark contours. The term was coined by criticEdouard Dujardin on occasion of the Salon des Indépendants, in March 1888.[1] Artists Émile Bernard, Louis Anquetin, Paul Gauguin, Paul Sérusier, and others started painting in this style in the late 19th century. The name evokes the technique of cloisonné, where wires (cloisonsor "compartments") are soldered to the body of the piece, filled with powdered glass, and then fired. Many of the same painters also described their works as Synthetism a closely related movement. In The Yellow Christ (1889), often cited as a quintessential cloisonnist work, Gauguin reduced the image to areas of single colors separated by heavy black outlines. In such works he paid little attention to classical perspective and boldly eliminated subtle gradations of color — two of the most characteristic principles of postRenaissance painting. The cloisonnist separation of colors reflects an appreciation for discontinuity that is characteristic of Modernism[2] Synthetism is a term used by post-Impressionist artists like Paul Gauguin, Émile Bernard and Louis Anquetin to distinguish their work fromImpressionism. Earlier, Synthetism has been connected to the term Cloisonnism, and later to Symbolism. [1] The term is derived from the French verb synthétiser (to synthesize or to combine so as to form a new, complex product). Paul Gauguin, Émile Bernard, Louis Anquetin, and others pioneered the style during the late 1880s and early 1890s. Synthetist artists aimed to synthesize three features:
  

The outward appearance of natural forms. The artist’s feelings about their subject. The purity of the aesthetic considerations of line, colour and form. 5

In 1890, Maurice Denis summarized the goals for synthetism as, It is well to remember that a picture before being a battle horse, a nude woman, or some anecdote, is essentially a flat surface covered with colours assembled in a certain order.
 

Paul Sérusier - Talisman (Bois d'amour) (1888)

Paul Gauguin - Vision After The Sermon (1888), La Belle Angele (1889), The Loss of Innocence (1890)
 

Émile Bernard - Buckwheat Harvest (1888) Cuno Amiet - Breton Spinner (1893)

GOGEN Vizija posle propovedi Insistirao je na čistoj, ravnoj površini. Crveno je nedefinisan prostor, vizija je odvojena dijagonalom, žene predstavljaju vidljivi deo sveta, a iznad je borba Jakova sa Anđelom – scena iz snoviđenja. Jakov i Anđeo su skoro na glavama žena, lebde u prostoru. Za Gogena i ostale savremenike važnu ulogu imala je japanska grafika. Gogen je prvi otišao na jug francuske da bi upoznao primitivne korene francuske umetnosti (vitraž). Ključna slika iz tog perioda je Žuti hrist. Metod razdvajanja boja crnom konturom se naziva kloazonizam. POL SERIZJE was a French painter who was a pioneer of abstract art and an inspiration for the avantgarde Nabi movement, Synthetism and Cloisonnism. In the summer of 1888 he travelled to Pont-Aven and joined the small group of artists centered there around Paul Gauguin. While at the Pont-Aven artist's colony he painted a picture that became known as The Talisman, under the close supervision of Gauguin. The picture was an extreme exercise in Cloisonnism that approximated to pure abstraction. 6

Gauguin encouraged the young painter to release himself from the constraints of imitative painting, to use pure colors, not to hesitate to exaggerate his impressions,
His lifelong friendship with Maurice Denis started there.

Osnivač grupe «Nabis» 1889. Njegova dela obeležava naglašena jednostavnost crteža i kompozicije i široke površine čistih boja. Medjutim, doslednost u tim stavovima je kočila njegovu spontanost. On predstavlja kariku izmedju impresionista i Gogena, Bonara i Vijara. Značajan u razvitku modernog slikarstva jer je anticipirao kubizam sklonošću prema konstrukcijama, omedjanim kompozicijama, lineranim crtežom. Talisman – slika nastala na kutiji cigareta, veličine dlana. Pejzaž, put, jezero, kuća, slika nastala u toku jednog razgovora Gogena i Serizjea. Slika se može gledati sa različitih strana, a bilo je važno da se boja može naneti čista iz tube, ne mora se mešati niti koristiti sa belom. Slika ne mora deskriptivno ponoviti vidljivi svet, ona nije samo neposredna ilustracija. Crveni put, okolo jezero, plava kuća... Boja ovde deluje na emocije, nije samo imitacija vidljivog sveta.(Više ne važi Aristotelov princip mimezisa) EMIL BERNAR Jedan od Nabista, slikar i teoretičar koji je tvrdio da je on bio tvorac kloazonističkog stila koji je koristio Gogen. Most of his notable work was

accomplished at a young age, in the years 1886 through 1897. He is also associated with Cloisonnism and Synthetism. Less known is Bernard's literary work, comprising plays, poetry, and art criticism as well as art historical statements that contain first hand information on the crucial period of modern art to which Bernard had contributed. where he painted La Grandmère, a portrait of his grandmother. He continued talking with other painters and started saying good things about Gauguin. Bernard went back to Paris, met with Van Gogh, who as we already stated was impressed by his work,

Žeteoci - Crvene konture. Bernar se podučavao u Kairu i sa Denijem se bavio teoretisanjem. Bio je značajan teoretičar, objavio je nove estetske stavove i imao je živu prepisku sa Sezanom u kojoj saznajemo o mnogim Sezanovim idejama. MORIS DENI Among the artists who considered themselves Nabis was Maurice Denis, whose journalism put the aims of the group in the eye of a progressive audience, and whose definition of painting — "a flat surface covered with colors assembled in a certain order" — expressed the Nabis approach. 7

April je jedna od 4 slike koje sugerišu različita doba godine – ostale su Jul. he met painters and future Nabi members including Paul Sérusier. površine sa belim refleksima. a smatra da je slika jedna površina pokrivena bojama. and abstract art. Nema analize prostora. an anecdote or whatnot. Pierre Bonnard. was a French painter and writer. he stated: "Remember that a picture. In his famous proposal for the definition of painting. which he first saw at the exhibition of the Impressionist and Synthetist Group. Bonnard designed furniture and textile patterns. Devojke koje beru cveće (verovatno buket za venčanje) u slici APRIL su simbol njihove spremnosti da ostave detinjstvo iza sebe. Revolutionary in its manner this poster greatly influenced Toulouse-Lautrec. and a member of the Symbolist and Les Nabismovements. Vidimo žene u belom na zelenoj pozadini i plavu reku u pozadini. he became associated with the Symbolist writers. izložio ih je zajedno pod imenom Dekoracija za spavaću sobu mlade devojke. His theories contributed to the foundations of cubism. n 1893. as practiced in the visual arts." April – delo puno simbolike.His Théories (1920. a nude. and decorating ceramics. Septembar i Oktobar – 1892. illustrating the books. Deni se divio Pivi de Šavanu (Ribar) i usvojio je kolorit Fra Anđelika. At the Académie. painting cartoons for stained-glass and mosaic panels. offered in 1890. Deni je najveći teoretičar moderne umetnosti. već i dekorativnu funkciju u enterijeru. because his individual style at that time developed under a strong influence of Japanese prints. before being a battle horse. illustrated books. 1922) summed up the Nabis' aims long after they had been superseded by the fauve painters and by cubism. Denis found himself attracted by the new idea of Synthetism and by Gauguin's paintings. is essentially a flat surface covered with colors assembled in a certain order. painted screens and stage sets and made puppets for puppet shows. he met 168 . His friends nicknamed him ‘a highly Nipponized Nabi’. PJER BONAR Bonnard won a competition to design a poster advertising French champagne. Denis experimented in various fields of art. fauvism. Denis was among the first artists to insist on the flatness of the picture plane—one of the great starting points for modernism. designing carpets. Ovaj naslov ne sugeriše samo različita doba života.

From their meeting a large part of his art revolved around her. Pod uticajem je Gogena. napravio je i pečat sa inicijalima : PB. he had joined the Nabis. Majka mu je inače bila krojačica. a group of art students inspired by the synthetism ofGauguin. EDUAR VIJAR: By 1890. . tapete se stapaju sa haljinom žene i pejzažem kroz otvoren prozor. The best known of his works of the period are panels commissioned by Misia Godebska in Paris (1910) and the triptych The Mediterranean done for the Moscow residence of Ivan Morozov in 1911. Ne sledi grupu Nabi u zaokretu prema dekorativnom već se usmerava ka likovnom izarazu INTIMIZMA. Svet Bonnarda i Vuillarda je intiman svet. ateljea. [3 In October 1888. sastavljen od uglova sobe. Later he shared a studio with other fellow member of the Nabis. Fauve painting. . Pierre Bonnard and Maurice Denis. previše dekorativnih vrednosti. . the year in which Vuillard met Pierre Bonnard and Paul Sérusier. e. Marked by a gentle humor. Vuillard joined the Nabis and contributed to their exhibitions at the Gallery of Le Barc de Boutteville. Indolence (1899). dobro poznatog pogleda s prozora i portreta prijatelja i porodice.U radionici – Jedan životni ambijent. Naglašen krst u gornjem delu slike. they are executed in the delicate range on soft. and in 1892 did on their advice his first decorations ("apartment frescoes") for the house of Mme Desmarais. te je uvek na slikama zadržavao vedru atmosferu.Paravan – izražen japanski uticaj. of whose real name of Maria Boursin Bonnard was not aware of until they got married 32 years later. 9 . po kući je uvek bilo šarenih krpica.Vojnici – . His numerous landscapes of the period are influenced both by the Impressionists and Gauguin. The newest artistic developments in Paris did not interest Bonnard.g. Slikao je po uzoru na japanske grafike.U krevetu – slika je maksimalno pročišćena. and other 'isms' had no influence on him. In the early 1890s he worked for the Théâtre de l'Oeuvre of Lugné-Poë designing settings and programs. čitavu površinu definišu konture. Lotreka i japanske grafike. streets and gardens. Motive svojih slika (obično manjih formata) interprtira kao subjektivan lirski doživljaj. His paintings of the late 1890s are very personal and intimate. Man and Woman (1900). čak se tako i potpisuje. Pozadina je tačkasta.year-old Marthe de Méligny. Cubism. blurred colors characteristic of his art. ostvaren koloritom punim svetlosti i vedrine. In his paintings and decorative pieces Vuillard depicted mostly the interiors.

metal. Moris je tvrdio da je čovek kraja 19. ali nisu moderno agresivne kao što će to biti kod fovista. flowing curvilinear forms. đurđevak. starring Sarah Bernhardt Initially called the Style Mucha. when Mucha produced a lithographed poster.. while the Vienna Secessionists influenced art and architecture throughout Austria-Hungary. Ornament mora biti prirodan.U Francuskoj ¨ART NOUVOE¨¸ tako se zvala jedna prodavnica različitih predmeta za kuću. Ove slike su malih dimenzija sa poštovanjem likovnih ideja. čovek se mora vratiti starom srednjovekovnom iskustvu. takođe u Engleskoj:¨LIBERTI¨¸isto po prodavnici različitih rukotvorina. Za Englesku je karakteristično što je i pre kraja 19. as well as highly stylized. orijentalnoj i primitivnoj umetnosti. armirani beton (određena vrsta). poražavajuće potčinjen mašini. čovekova prirodna potreba je za ornamentom. odvajanje. this soon became known as Art Nouveau. Alphonse Mucha.[5] The movement was strongly influenced by Czech artist Alphonse Mucha.U Beču je secesija obeležila pokret studenata koji odbijaju da rade po akademskim kanonima..ali je značajno napuštanje ustaljenog principa predstavljanja prostora.vijugavo.[9] Magazines like Jugend helped spread the style in Germany. umereno se prihvata ideja Moderne – samo se napušta prostor. mesing. Umetnici su smatrali da industrijalizacija razara umetnost. René 10 . veka i kao proizvođač i kao potrošač u službi mašine – potpuno otuđen. making art part of everyday life. Victor Horta had a decisive impact on architecture in Belgium.[7] In France. lale..To je stil koji se raspoznaje u čitavoj Evropi. Art Nouveau was also a movement of distinct individuals such as Gustav Klimt. lišća. gvožđe. pretvara se iz jednog oblika u drugi. i osnivaju časopis ¨JUGEND¨. i pokušavaju da nađu inspiraciju u srednjovekovnoj umetnosti –gotici. ali pod različitim nazivima ART NOUVOE – u Francuskoj (gde i nastaje) JUGEND STIL – u Nemačkoj LIBERTI STIL – u Engleskoj Buržoasko društvo krajem 19. Secesija – znači odpadništvo. Nastaje početkom prvog svetskog rata. veka vrlo je bogato i razvijeno – ubrzana industralizacija. which appeared on 1 January 1895 in the streets of Paris as an advertisement for the play Gismonda by Victorien Sardou. Isto se dešava i u Minhenu. kao i u prirodi. Charles Rennie Mackintosh. naročito u biljnim formama. veka postojao jedan krug oko umetnika Čarlsa Morisa – udruženje ARTS & KRAFTS. Zadatak koji su sebi zadali je bio – ujediniti industrijski napredak sa onim što se zvalo umetnički zanat.. Hector Guimard's metro entrances shaped the landscape of Paris and Emile Gallé was at the center of the school of thought in Nancy. SECESIJA Javlja se krajem 19. U tom novom duhu može se proizvoditi sve: od lonca do lokomotive. Secesija predstavlja totalni i internacionalni stil – podsticala je i negovala internacionalni duh. s tim što iza njih staje profesor Franc fon Štuk. razne vrste orhideja. zvončići. it is characterized by organic. Biljni ornamenti su: perunika. materijal koji je korišćen je staklo. \A reaction toacademic art of the 19th century. veka. (Mucha Style).[4] Art Nouveau is an approach to design according to which artists should work on everything from architectureto furniture. especially as a graphic artform. especially floral and other plant-inspired motifs.. i početkom 20. stilizacija cveća.. aluminijum. raskidanje sa osnovnim telom. oslonjen na organsku formu.

interior design. etc. cigarette cases. meaning that it encompasses a hierarchy of scales in design — architecture. dizajnira sve metro stanice (ulaze) u Parizu. [11] Furthermore.Hotel . Bio je privučen i Nazarenima. Nameštaj sveo na crnu i belu boju. Art Nouveau is now considered a 'total' style. održava se ¨Svetska izložba¨¸ na kojoj su srpski predstavnici bili Đorđe Jovanović i Paja Jovanović – nagrada za Dušanov Zakonik . godine. Artists desired to break all connections to classical times and bring down the barriers between the fine arts and applied arts.[5] ARHITEKTURA."New Art". (See Hierarchy of genres. Latvia. naročito u rasporedu faktura i boja.jedinstveni stil ne postoji osim u oblasti površinskog ukrašavanja i unutrašnje dekoracije ČARLS MEKINGTOŠ ( iz Glazgova) Engleski prestavnik secesije. držači natpisa za metro – dizajnirani kao neke džinovske biljke). Art Nouveau monuments are now recognized by UNESCO on their World Heritage List as significant contributions to cultural heritage. dizajnira ga u duhu novog stila. 11 .[10][11] Although Art Nouveau fell out of favour with the arrival of 20th-century modernist styles. crockery.[13] The historic center of Riga. art should be a way of life.[12] it is seen today as an important bridge between the historicism of Neoclassicism and modernism. silverware. .[5] For many Europeans. Karakteristična je i upotreba najrazličitijih pločica od majolike. insistirao na geometrizaciji. stilizovano i izuvijano (svetiljke. Antoni Gaudí and Louis Comfort Tiffany. with "the finest collection of art nouveau buildings in Europe". romantičarima uopšte. jewellery. Hence the name Art Nouveau . s tim što je podrazumevala imaginativnu upotrebu materijala. each of whom interpreted it in their own individual manner.textiles.Gimar je voleo i poznavao botaniku i biologiju (teoriju Čarlsa Darvina). decorative arts including jewellery.) In the philosophy of the movement.Gimar je projektovao sve – od stolice do držača za čačkalice i salvete. takodje i proučava prirodne forme. furniture. za secesiju je tipično i kovano gvožđe – lako se oblikuje. godine treba da postane svetska prestonica. Ima istraživački odnos prema prirodi. Art Nouveau was underlined by a particular way of thinking about modern society and new production methods. household silver and other utensils and lighting. . Pariz 1900. Osim livenog. sve je od livenog gvožđa i stakla. it was possible to live in an art nouveau-inspired house with art nouveau furniture. and the range of visual arts. attempting to redefine the meaning and nature of the work of art so that art would not overlook any everyday object. i lični stil u ukrasima od kovanog gvoždja. no matter how utilitarian. GIMAR (Francuska) Veliki arhitekta.Lalique.Tifani lampa – sa irisima Francuzi su prednjačili u oblikovanju najrazličitijih kućnih predmeta ANTONIO GAUDI Gaudijeva rana arhitektura pripadala je glavnoj struji gotičke obnove.Metro – 1900.

koristi čak i krljušti od riba. On i grupa umetnika odbijaju poslušnost akademiji i institucijama. Nadežda Petrović to preuzima od njih). U ateljeu Franca fon Štuka prvi put je zabeleženo ime Vasilija Kandinskog. Za Medicinski fakultet je uradio sliku na kojoj bolest razara telo.Osećajnost – Bio je na čelu nemačke grupe (grupe mladih umetnika koji su sa velikim skandalima otvarali izložbe – ljubav prema prirodi shvatali su kao religiju. Kocka.PoljubacOsim mozaika. Napravili su PAVILJON SECESIJA (po ugledu na njih beogradski umetnici su posle rata napravili Paviljon Cvjete Zuzorić). U dekorisanju crkve javlja se bogata fantazija u biljnoj ornamentici koja se sliva u naturalističku figuraciju i apstraktnu dekoraciju. sve je u jednom duhu. nego i od različitih staklića. 300m visoka RENE LALIK Još jedan poznati francuski slikar . ne samo od zlata. da je vulgaran. pomera estetske standarde i kriterijume toga doba ( gola trudnica – prvi put takav ženski akt). 12 . .Sagrada Familia u Barceloni. GUSTAV KLIMT Najveći predstavnik u Austriji.. metalu i poludragom kamenu sjedinjavaju figure zamišljene kao plošne strukture (osim modelovanih glava i ruku) sa apstraktnim šarama u obliku otvorenih spirala koje se pružaju po celoj površini. kao i veliki dizajner nakita. emajlu. dobro je poznavao i ikonopis. smatrao je da linija sadrži energiju onoga koji ju je povukao. takozvano ushićenje prema prirodi.Ajfelov toranj – urađen 1899. Svoj stil formirao je na proučavanju vizantijskih mozaika – zlatne pozadine. Radi dekorativno i dvodimenzionalno. Uradio je i veliki broj kompozicija za univerzitet (Medicinski i Pravni Fakultet). Vila Stohlet projektovao JOZEF HOFMAN. divio se pravoslavnim. samo od gvožđa. FRANC FON ŠTUK . mozaiku. gubi se iluzija prostora. godine za parisku izložbu. naročito ruskim ikonama. Njegova dela se danas većinom nalaze u Umetničkom istorijskom Muzeju u Beču. Divio se lepoti linije. beli kubus na koga je postavio jednu zlatnu kuglu. koju je arhitekt de Villar već projektovao kao neogotičku strukturu. Paviljon je projektovao Jozef Olbrih. Klimt je u paviljonu napravio zidne slike. Optuživan od savremenika da preteruje u erotici. od pribora do same zgrade. GUSTAV AJFEL . Murali izvedeni u staklu.

Za ekspresionistu urbani život nije sreća već prokletsvo. Osnovno izražajno sredstvo je postala boja. čista. možda čak i nepristojna poza 13 . Fovizam se bavio spoljašnjim i vidljivim (formom). slika portrete i uključuje zabave po noćnim restoranima. često slika male formate. bolest. Smelo kombinuje najrazličitije tehnike. . cirkusima. Radio je reklamne plakate i omote knjiga u litografiji u boji. Neumorno crta na svakom mestu i te skice preradjuje u ulju i gvašu. a ekspresionizam unutrašnjim i nevidljivim. psihološku sadržinu slike. skulpturu. na krilu. muziku. film. . ANRI TULUZ LOTREK Kao dete imao je nesreću da padne sa konja i ostane bogalj. alkoholizam. ali razlika je u načinu upotrebljavanja. Kada je sazreo odlučio je da njegov tematski repertoar ostane klasičan tj.Guli ulazi u Mulen Ruž – Guli je njegova prijateljica.Pripadao je bogatoj plemićkoj porodici i zahvaljujući naporima svoje okoline privatno je učio crtanje u klasicističkom stilu. ekspresionizam nije jedinstven i stilski celovit. osećaj za krupni kadar (njegov doživljaj). On izokreće ličnost. pozorište. igračica i od nje pravi veliko ime. Most izmedju eksperimentalnog slikarstva XIX veka i ranih ekspresionističkih tendencija XX veka. Kao pokret u likovnim umetnostima. kriminal su elementi jedne nove urbane subkulture koja će svojim tamnim senkama prožeti sve vrste umetnosti: slikarstvo. ne iznosi svoj sud. uglavnom pojave na margini klasičnog društva. Lotrek je pre svega crtač koji se služi bojom da bi produbio i naglasio linearni ritam svojih slika i litografija u boji. Domijeov naslednik u grafičkoj umetnosti. beda. Divio se Dega-u. U njegovom okrilju nastala su različita istraživanja koja povezuje to što se akcenat sa likovne forme prenosi na unutrašnju. jer je njegovo interesovanje upravljeno prema društvenim problemima i ljudskoj sudbini. deformiše psihu.. prati savremenike..Igranka u kafeu – Slučajna i fragmentalna kompozicija. Za razliku od Emila Zole on ne želi da kritikuje društvo. Ljudi na slici su odsutni. na kartonu. Umetniku više nije važno samo kako slike već i to šta slika. Liniju koristi sa velikim umećem. U obe je razvijena svest da je slika površina koju treba organizovati. Siromaštvo. odvaja čoveka od čoveka. Vrlo izazovna. emotivne nesigurnosti i duhovnog nespokojstva. prostitucija. slika prijatelje. zato ih često slika sa leđa ili iz profila. Izmedju fovizma i ekspresionizma postoje sličnosti i razlike.- Devojke -Danaja NAJAVA EKSPRESIONIZMA Ekspresionizam se pojavio početkom XX veka. pa kao takav nije mogao da posećuje zvanične škole. literaturu (Breht). u vreme socijalnih kriza.

koristi intezivne boje (crvenu.Mej Milton – na japanski način. patnju. više će uticati na umetnike XX veka nego na svoje savremenike U vreme kada počinje da stvara.Japanski divan – odjek tada aktuelne secesije. . Njegovo delo nije pobuđivalo pažnju savremenika. strah od smrti. radio je scenografiju za Ibsenove drame. prisutni su uticaji Gogena i nabizma. usamljenost. što će u velikoj meri uticati na njegov odnos prema svetu u kome živi.Tokom njegovog školovanja tradicija je nadmoćno akademska. pripada dobrostojećoj porodici koji nisu podržavali njegovu sklonost ka umetnosti. jako redukovanim sredstvima govori jednu poruku. On komunicira vizuelno a ne tekstom. kao i budjenje seksualne želje i žena . veoma pobožan čovek. U 14. jedan od prvih koji ovu tehniku koristi za plakat). U njegovim plakatima se često sreću karikature -Kafe Ambasador – plakat kao uzor jednostavnosti i ubedljivosti. PLAKAT: . Bolest i smrt su bile neprestana tema njegovih slika. kriva linija u stilu Art Nouveau. Kretao se u kniževnim krugovima u Norveškoj. ulazi u kategoriju umetničkog dela. smelo i sasvim novo vizuelno sredstvo. Kao i u delima skandinavskih pisaca tog doba. oko 32. ali on koristi noćno osvetljenje). Dela s početka XX veka u kojima je simbolistički kontekst najeksplicitniji karakteriše vijugama. što dovodi do revolucije u oblasti plakata. otac mu je bio lekar. na severu. crnu. plavu). žutu. ali on razvija vlastiti pristup na osnovu impresionističkih i simbolističkih elemenata.istovremeno vampir i nevino dete.One donose sumorno razmišljanje o misteriji života i ljudskoj egzistenciji.Uzori su mu bili Engr i Dega a sa druge strane bili su mu poznati radovi impresionista (od njih nasledjuje samo ljubav prema japanskim drvorezima i svetlu.Bal u Mulen Ružu – litografija. parizu i Berlinu i bio prijatelj poznatih pisaca medju njima i Augusta Strindberga. Lotrek koristi potpis u duhu japanskih pečata.Bolest je na neki način uvek bila prisutna u njegovom okruženju. godini gubi majku i sestru. .vrlo komplikovan proces koji Lotrek brzo savladava. Za života je uradio malo plakata.Uvodi figuru (ranije je na plakatima bio samo tekst). EDVARD MUNK Norveški slikar i pionir modernog ekspresionističkog slikarstva. lečio je najsiromašnije slojeve društva. 14 . u njegovim slikama preovladjuje melanholija. u Norveškoj. nakon njegove smrti njegova porodica u rodnom Albiju osniva Fondaciju Tuluz Lotreka. koje umiru od tuberkoloze.

u to vreme prvi put čuje za Van Goga što mu daje smelost u izražavanju svog unutrašnjeg sveta. Priča slike ide sa leva na desno. Ima crveni oreol. sama je u šumi. predstavlja nevinost. u sredini: par. jedan novi odnos prema pejzažu. potom odlazi u Pariz koji je osamdesetih godina 19. kad stremi u vis . svako od aktera na slici mora sam da se suoči sa smrću. a ne ono što je repertoar slikarstva do tada. . ulje i grafika. godine Munk preživljava snažan nervni slom. frustriranost. vraća se kući i više ne slika tako snažne teme. dok se mrtvac na slici ne vidi. čežnje. Usamljena. u crvenom-opasna . godine. Kod Munka nema otvorenih emocija. Dok je u belom. udata. bol i patnju«. muškarac sa nešto starijom devojkom.Igra života – 1900. na gore ima psihološki pozitivan efekat. soba je totalno prazna. postoje dve verzije. nema ni prozore ni vrata.. i ima izložbu u Minhenu. Snažna psihološka poruka postignuta kompozicijom i linijom. On je jedan od prvih savremenika koji se divi Lotreku. Dijagonalu završava sa dve nepoznate tamne siluete. Ženska osoba krajnje stilizovana u prvom planu – personifikacija glasa – glas usamljenosti. Negove uobičajene teme su : strah. On kaže: »Ja želim da slikam krik. desno: starija žena – sve ovo predstavlja životno doba jedne žene. Scena je dopunjena parovima koji groteskno plešu. . deformisana figura u prvom planu. 15 . godine.Soba umrlog – Prikaz kako porodica i okolina reaguju na smrt bližnjeg . Već 1908. voli dvodimenzionalnost. insistira na doživljaju usamljenosti. pada i to ne samo jedanput. Ritmom.Glas – Vrlo teška tema. Dijagonala. Munkove slike nose puno simbolike. u crnom je sama. levo: mlada devojka u belom. psihoterapija pomogla je njegovoj ličnosti. iza je neki drugi život (čamac). ali je ubila umetnika u njemu. više nema snage. kod ekspresionista forma je deformisana. Munk u prirodi poznaje svoj unutrašnji emotivni naboj. Religiozan koncept prenesen u ličnu koncepciju (mlada devojka u ekstazi) . otuđenost. . žene i muškarci sede i pričaju i slično. Gradi ritmove boja i vrtlog linija – kao što je Van Gog na autoportretima – do stepena histeričnog intenziteta. kod Munka ona ide na dole. crno – plavo (crno-bele dirke klavira). zgrabila je muškarca. japansku umetnost. Seksualni simboli.ili sunce koje zalazi. stub zalaska sunca. Ova slika predstavlja kraj jednog ciklusa – friz života – Do tada je radio već oko 10 godina. veka bio grad noćnih barova i boemskog života. koje možda predstavljaju smrt. Munk je svoja saznanja o umetnosti najpre formirao u rodnom gradu.Krik – Nastaje 1893.Bogorodica – Predstavljena na jedan revolucionaran i smeo način.

godine. podsmešljiv sadržaj. U svoje slike uvodi brutalan. Bio je dobar grafičar. Na njega su uticali romantizam i simbolizam XIX veka. Odrastao u Belgiji gde su njegovi roditelji imali prodavnicu grotesknih maski popularnih na flamanskim klarnevalima. Munk je uticao na nemačke slikare .. Bosh. ljudi oko njega su grotskne maske. . Hristovo stradanje predstavljeno kao centar velikog karnevala. fantastično slikarstvo.Na mesečini – takođe drvorez. vidi se i struktura drveta. On je ne polira jer se uklapa u sadržaj. skitnice i maskirane figure. crveno i zeleno. DŽEJMS ENSOR Za razliku od Muncha bio je naslednik velike tradicije evropske umetnosti – flamanskog i holandskog slikarstva.Susret u univerzumu – Muškarac i žena – dva komplimentarna principa.Tri devojke na mostu – . tek pola veka kasnije – Difi. Munk rado koristi takvu tehniku.Ulazak Hrista u Brisel – 1888. linearna. a njegov savremenik je bio Džejms Ensor. Goya. Stari tip drvoreza. Njegovo mesto kao prelazne ličnosti u fantastičnoj umetnosti XX veka je od prvorazredne vaznosti. isto tako bi razapeli Hrista kao što su uradili u Jerusalimu. Hrist ulazi na magarcu. priče Edgar Alan Poa i pesme Bodlera. Krajem osamdesetih godina XIX veka prešao je na religiozne teme koje nisu interpretirane u usko religioznom smislu već više kao lična reakcija na svet nečoveštva. prljavi. koju je inače vratio u upotrebu Gogen. . 16 . surovo autentično slika bednike. . Savremenici ga ne razumeju.Spletke – Ruga se savremenicima. razobličuje ih u najotvorenijem smislu. Odilon Redon. moralno labavih načela.ljudi su dvolični.

. penzionisani carinik koji je počeo da slika kao sredovečan čovek. portreti prijatelja) 2. Njegovo slikarstvo obuhvata šest kategorija: 1.Karakteristike – njena primena u svakodnevnom životu. alegorijske scene (SAN) 6. fantastične tropske prašume s tigrovima i lavovima 4. kompozicija pojednostavljena. Nedostatak prespektive. 3. Zoo vrtu i atlasima. nikakvom učenju.inkarnat. merio je figuru i stavljao tubu pored lica da uporedi boju . 17 .Pesnik i muza – Pravio je sliku kao što krojač šije odelo.Portret Pjera Lotija – Ne robuje šemama. pejzaži Pariza i njegove okoline. počevši od ukrašavanja tela i odeće preko oblikovanja predmeta za svakodnevnu upotrebu do gradnje kuća i kultnih predmeta. Ima sasvim individualan odnos prema figuri. kolorit je svež. prostoru. kompoziciji. buketi poljskog i baštenskog cveća Crtež je nevešt i čist. . PRIMITIVNA UMETNOST nastala je izvan kruga izgradjenih civilizacija. vojne patriotske ili sportske scene 5. obredi. potpuno samouk. Želeo je da imitira stare majstore i pravi kopije u Luvru. likovi su obično postavljeni frontalno. nikad nije putovao. Ono što je znao o biljkama naučio je u botaničkoj bašti.ANRI RUSO CARINIK Predstavnik primitivne umetnosti. scene bliske njegovom životu (autoportreti.

Bio je kolekcionar japanskih drvoreza. spoljaŠnji svet je sav u sitnim potezima četkice. hteli su da povrate neposrednost. drugi ukazao na praoblike koji se još mogu naći kod primitivaca. čemu je doprinela ljubav prema orijentalnoj umetnosti. kao što je kasnije. kao u starih majstora. već na zakonu ravnoteže. Kontura ogradjuje čistu boju i postaje nosilac linearnog ritma kompozicije. Tema koja će Matisu ostati omiljena do kraja života. Medjusobni odnos boja se ne zasniva na principu dominantne harmonije. pokidanu vezu izmedju čoveka i prirode. . Zorž Brak) Od 1901.FOVIZAM (1898-1907) Spontani pokret koji je nastao ujedinjavanjem triju grupa umetnika sličnih pogleda . čista. Kreću se slobodno. neutralni ton i koloristički znaci. izvornost. instikte. trajalo je njihovo okupljanje oko Matisa koji je bio stub pokreta. Motiv je sasvim tradicionalan. oni su beli. On nema sopstvenu kolorističku vrednost ali organizuje. usmerava i pozitivno deluje na intenzitet drugih boja. Od 1905. U islamskom ornamentu i persijskoj minijaturi nalaze se izvori Matisove arabeske i žarkih boja.grupa iz Šatua ( Moris Vlamenk i Andre Deren) . zavrnutih linija. Zid i krila prozora komponovani su od širokih vertikalnih traka. mrlja. naročito za ona koja su preduzeli apstraktni slikari i kubisti. čak i u najvećoj bedi. ANRI MATIS Idealu slikarstva vedrine. nezavisno od forme i oblika i obezbedjuju spontani gest. izlazći iz ortodoksnog fovizma. Zato su se okrenuli Van Gogu i Gogenu – prvi im je otkrio unutrašnju ekspresiju slike. Proučava i Sezana. more nebo i čamci.mladi slikari iz ateljea Gistava Moroa (Anri Matis.grupa iz Avra (Raul Difi. padanje intenziteta obojenosti prema dubini. i 1912. Žena sa šeširom – izložena u Jesenjem salonu 1905. Fovisti prihvataju standardni tematski repertoar (mrtve prirode. Boravak u Maroku 1911. traju herojske godine fovizma. imao otvorena čula za nova istraživanja. vrlo rano kupuje jednu od verzija Sezanovih kupačica i ne odvaja se od ove slike do kraja života. stvara sugestiju prostora (mada prostor kod fovista ostaje daleko više ideja o prostoru nego pun i razvijen volumen. Boja je bila osnovno izražajno sredstvo fovista. zareza. Albert Marke) . Izgradili su nov repertoar slikarskih postupaka i sredstava u kome vodeću ulogu imaju kontura.Otvoren prozor izložio je na Jesenjem salonu 1905. izlažu na Jesenjem salonu što označava definitivni nastanak fovizma. crni ili u boji površie u kojoj ase nalaze. pejzaže. Do fovističkog slikarstva došao je preko impresionizma i neoimpresionizma. intenzivna i blistava. Mali deo sobnog zida. 18 . Koloristički znaci su kratki optezi u obliku tačaka. lice žene naznačeno smelim crvenim i zelenim potezima. Napustaju ''italijansku perspektivu''. Sezana i Gogena.) Neutralni ton ima funkciju uskladjućeg elementa. izazvala je oštre reakcije zbog prividno nemarno razmazanih boja. do 1905. do 1907. Fovisti su težili oslobodjenju ličnosti. prozorska krila su širom otvorena u spljašnji svet – balkon sa saksijama. ubrzao je proces svodjenja forme i uprošćavanja kolorističkih odnosa. duhovnog odmora i spokojstva ostao je veran do kraja života iako je u svom razvoju prošao kroz nekoliko faza. 1905. cveće. ona je postavila nove probleme u organizaciji slike.

De luxe Organizacija prostora pomoću obojenih površina. Na to ga je možda inspirisao Matis Cas klavira mural na temu plesa.portrete) Boja nije deskriptivno upotrebljena. Senke na licu su debele tamne linije – kloazonizam. 19 . Matis De luxe -Ples Izvori vode do grčkog vaznog slikarstva. . arabeske biljnih formi plove po zidovima i površini stola. MATIS POSLE FOVIZMA Matisova umetnost je u toku celog njegovog života kretala naizmenično izmedju krajnjeg uprošćavanja i dekorativne složenosti. Krivolinijski ritmovi povezuju ovu sliku sa tradicijom Art nouveau. .Gospođa Matis – Portret sa zelenom crtom koja deli kosu od brade. Figure modelovane isključivo konturnom linijom poseduju čvrstinu. Iako je napustio perspektivu (izuzev u proizvoljnom umanjenju jedne figure ) slika nije samo poršinska dekoracija.Harmonija u crvenom Unutrašnjost sobe je crvena površina. bojene površine. Proučavanje kubizma mu je pomoglo da uprosti strukture i kontroliše sklonost ka preteranoj dekorativnosti.Radost življenja preteža apstrakcije u modernom slikarstvu (slično Pikasovim Gospodjicama koje su nastale godinu dana kasnije). Zelena crta deli sliku na dve simetrične polovine. ..) koje je preneo i u vajarske verzije u terakoti i bronzi. Sam portret je zapostavljen. Na ovom portretu zelena crta je noseći stub. . Umetnik se služi bojom nezavisno od prirodnog izgleda modela.Marokanci Crna pozadina koja uokviruje arhitekturu i figure u molitvi -Čas klavira Apstraktni raspored geometrijskih površina koje su akcentove dekorativnim šarama rešetki. Poznato je mnogo studija za ovu sliku (Plavi akt.Mladi mornar skulpturalni pristup . . Boja ide direktno iz tube.. kao i kubizam. Na slici je najvažniji šešir – koji je prilika da se pokaže kako boja ima autonomnu.Crveni atelje Početak kubističke faze. Jedna jeod najlepših figuralno-pejzažnih kompozicija. U skulpturi na njega su uticali: Antoan Luj Bari. konstrukcija Nema prostora. dekoracije za crkvu. kao da se radi o dve žene. . Postoji razlika u svetlu – dve polovine lica različito su obrađene. boja i prostora nastavlja na figurativnim slikama. nezavisnu funkciju.itd. Prostora nema. Da bi definisao površine on ih uokviruje debelom tamnom konturom. Radio je ilustracije za knjige. kroz prozor se nazire apstraktan pejzaž. Roden i afrička skulptura. boja je dominantna – velike čiste. Frontalnost i geometrijske površine – približava se kasnijim bespredmetnim slikama mondriana -Dekorativna figura Skulpturalno modelovana figura naspram ornamentalne pozadine Naglo prelazi u fazu krajnjeg linearizma. Ispitivanje linija. kolaže. dva raspoloženja i karaktera. dobija novi intezitet.

nosio je kravate od drveta koje sam pravi u boji. . Akademski slikar. slobodno slaže boju. . Vlamenk je živeo alternativnim životom. Njegova dubina je određena logikom linearne perspektiveritam drveća. nema planova niti analize prostora.Pogled na luku – Struktura izlomljenih poteza preuzeta od neoimpresionizma. Tamna kontura.Grupa – Ignoriše anatomsku preciznost. motiv koji su koristili i Mone. bojene površine. ritam gradi kretanje u slici. godine zamenjuje kubizmom. Radi portrete iz kafana – naglašen ekspresivan intezitet boja.Bato Lavoar – deo Pariza kraj Sene. Brak. Pogled na luku 20 . ANDRE DEREN Deren je kao sasvim mlad prihvatio fovizam.Posle 1908. Brak ideje fovizma već od 1908. medju prvima je otkrio afričku umetnost. . Ulica ukrašena zastavama.Tokom čitave karijere ostao je bliži nemačkom ekspresinizmu nego ijednom francuskom slikaru..MORIS DE VLAMENK: Slike su mu bliske Van Gogovim. blizak je Sezanovom pristupu. . violinista. On ne poštuje koherentnost tela (ruku oblikuje na više načina). jaka kontura. svirao je i zarađivao po kafeima..Svečanost – Čiste. Rodom iz Holandije. kontura je tamno plava ili tamno ljubičasta. Van Gog. Pikaso. RAUL DIFI Pod Matisovim uticajem počeo je da stvara fovističke slike sa snažnim površinama boje i teškom crnom konturom . VAN DONGEN Ne pripada grupi fovista. proučavao je muzejsku umetnost.Obala Sene – Postoji prostor. ritam. površina. karakteristična je njegova upotreba kratkih ustalasanih poteza četkice. Bio je neobičan i po ponašanju. naslikan 1905. bio je biciklista. Sve je potčinjeno kolorističkom tretmanu. ŽORŽ BRAK . mozaične strukture. Jezik slike su: linija. Njega ne interesuje prostor već boja. godine. Sve je izlomljeno.

Ruo Usvaja od Lotreka fragmentalni kadar. nalik Sumerima. Ruo ističe da je pronašao odnos crvenog sa crnom konturom tako što je gledao vitraže. Teška. Učio je u ateljeu Gustava Moroa.ŽORŽ RUO Francuski slikar. prvo je radio na staklu. Sve je prenaglašeno. divio se srednjevekovnoj umetnosti. Radi vitraže za male kapele.Stari kralj – Ruo radi slike godinama (ima debele namaze bojom). Prostitutka je simbol tog društva koje je trulilo i koju je slikao sa gadjenjem. Ruo je majstor linije.Glava Hrista –jedan od najpotresnijih portreta Hrista. . jednostavan. Kralja radi više od 20 godina. Spalio je mnoga dela.Jovanka Orleanka – Hrist se pojavljuje u ambijentu modernog pariskog kvarta. želi da obnovi religijsku umetnost 20. crna kontura definiše forme. da ljudi trpe i fizičke deformacije. u dno slike stavlja crkvu. teme koje obradjuje su: buržoasko samozadovoljstvo koje je prožimalo društvo nad kojim se on gadio. veka. Kralj kao da je ličnost iz svetog pisma. moralističan. 21 . time se postiže ekspresivnost slike. Primitivac. a vatikanski muzej kasnije otkupljuje neka dela. Intenzivna boja.žuto. ima tamne debele konture (Petar Konjović prati Ruoa i usvaja neke njegove ideje). Čvrsto je stegao šaku u kojoj drži nežan cvetić. Pokazuje svoj odnos prema patnji i bolu. crkva međutim nije spremna da naruči bilo šta od ovako ekspresivnog umetnika. ponaša se slobodno u odnosu na formu. sunce je npr. .Tri akta – Radeći na ovoj slici on analizira tri različita tela ne dovodeći ih u međusobnu komunikaciju. Neobično snažan crtež. duboko religiozan. Od 1903. zlatno. Nije isključivo vezan za fovizam. .Tri studije – Zdepaste figure. emocionalan. usvajajući tehniku vitraža i religiozne teme. Ruo. Ruo smatra da se loše moralno vladanje čoveka vidi na njegovom licu. Njegova kasnija dela imaju izuzetno religijski karakter. sasvim disproporcionalno. . .

literaturu. Dela grupe Most. Ekspresionizam je bio duboko zainteresovan za socijalnu stranu života. Možda u njihovim delima ima više literature nego što to odgovara prirodi slikarstva. na njih je veliki uticaj imao i Frojd. Grupu “Most” su 1905. emotivne nesigurnosti i duhovnog nespokojstva. Namera je bila da se Nemcima pokaže ono što ne smeju smatrati 22 .NEMAČKI EKSPRESIONISTI – MOST Paralelno s fovizmom. ali slikari “Mosta” su na to računali i nisu se plašili teških reči.“Slike su stvorene krvlju i nervima” kaže Kirhner. beda. “titraju kao zvonjava srebrnih zvona. Munchova zaokupljenost simboličnim temama u grafici. slikarstvo. prostitucija. koja je obeležila nemačku umetnost do 1914. Protiv savremene likovne umetnosti izvedena je akcija. koja je srodna francuskom fozizmu. zdravom i nasmejanom svetu. Siromaštvo. Pored Ničea. Drvorez je u nemačkoj umetnosti tradicija (Direr). Ekspresionizam se pojavio početkom XX veka.iracionalno.iracionalno. sistem članova.. pod parolom „protiv degenerisane umetnosti". jer su tim poniranjem u psihu hteli da otkriju složeni fatalizam čovekovog života. psihološku sadržinu slike. nefigurativnu umetnost i “Nova stvarnost” u kojoj Dirks i Gros predstavljaju satiričnu umetnost kojoj je cilj socijalni problem. samo proglas urezan u drvorezu. u njemu se razlikuju tri glavne grupacije: “Most”. Grupa MOST je negovala različitost u disciplinama (grafika. umetnike-arhitekte je privuklo ono protiv cega su bili u umetnosti. U njegovom okrilju nastala su različita istraživanja koja povezuje to što se akcenat sa likovne forme prenosi na unutrašnju. Pod imenom ekspresionizma u Nemackoj se podrazumevalo celokupno modernističko strujanje. osnovali Ludvih Kirhner. muziku. Mark i Kle. odbija ili podstiče”. inspiraciju traže u primitivnom izrazu (Gogen). Umetniku više nije važno samo kako slike već i to šta slika. Značenje boja je izmenjeno. Kada je Hitler došao na vlast nacisti nisu prihvatili takvu umetnost jer se nije uklapala u fašističku predstavu o srećnom. donatora).Svaka boja skriva u sebi svoju dušu koja me usrećuje. ilustracije) – ono što ih razlikuje od drugih grupa je to što su bili jako dobro organizovani (izložbe. bolest. postaje najjasniji primer umetnika podstaknutog “unutrašnjom snagom” i “unutrasnjom nužnošću”. a ubrzo su im se priključili Emil Nolde i još desetak slikara. MOST – Simboličan naziv. to više ne liči na gotički drvorez.” Figure sutako teško deformisane i iskrivljene . Medjutim. probleme ljudske egzistencije i čovekovu sudbinu. Kao pokret u likovnim umetnostima. ne odbacujući staro iskustvo). Njegove članove. Ova grupa. alkoholizam. koja zastupa apstraktnu. pozorište. ali na jedan noviji način. naišla je na blagonaklon odjek medju mladima i umetnicima. snažnih gestova i patetike.Van Gogh. našla su se na izložbi „Degenerisane umetnosti" u Minhenu marta 1937. u centralnoj i severnoj Evropi razvijao se ekspresionistički pokret. jer je njegovo interesovanje upravljeno prema društvenim problemima i ljudskoj sudbini. čovek koji nije opterećen evropskom kulturom – slobodniji u izrazu. skulpturu. ”one plaču i smeju se” kako piše Nolde. žele da uspostave most sa prasuštinom likovnog jezika koja se održala u primitivnim umetnostima. na njih je veliki uticaj imao i Frojd. Erih Hekel i Karl Smit-Rotluf. koji je uradio Hekel : Grupa umetnika koji streme novoj umetnosti( koja će odgovarati savremenom životu. sa Kirhnerom i Noldeom kao glavnim predstavnicima. Uticaj srednjeg veka na njih je bio snažan. grupa oko časopisa “Plavi Jahač” u kojoj se najviše ističu Kandinski. Kokoške.podsvest. Kandinskog. uzela je svoje ime simbolično. Takodje.podsvest. neka vrsta etnološkog obeležja. za njih.. Pored Ničea. film. u vreme socijalnih kriza. Klea. Oni se vraćaju drvorezu. ekspresionizam nije jedinstven i stilski celovit. kriminal nisu više usamljene pojave već stvarni elementi jedne nove urbane subkulture koja će svojim tamnim senkama prožeti sve vrste umetnosti: slikarstvo. ukazujuci na povezivanje revolucionarnih i uzburkanih elemenata. Oni nisu imali manifest. U prvom proglasu oni su istakli da grupi može da pripada “svako ko neposredno i neizveštačeno izražava ono što ga nagoni na stvaranje.

linearne arabeske art nouveaua i Munchova fantastika. ERIH HEKEL Obnavlja tehniku drvoreza. ne robuje tradicionalnim estetskim kriterijumima. Učinio je da drvorez postane samostalna tehnika oslobođena narativnosti – deluje samo bojom i crtežom. ERNST LUDVIG KIHNER U njegovom stvaralaštvu se primećuju različite faze i uticaji .Devojka na plavoj sofi – Stilizovan akt u pozadini. debeo nanos boje) . nema individualizacije. U grupi MOST dešavaju se promene – uticaj kubizma. razbijen apstraktni prostor. Deluje kao pećinsko slikarstvo. ne nosi neke psihološke odrednice.fovizma na početku. bitan je odnos umotnika prema motivu. Čisto beloj površini (devojčica). Direra i nemačke gotike. on suprostvalja jedan čak renesansan predeo (prikazan naravno na jedan sasvim novi način). a slikarima i skulptorima zabranjen je rad. Zbunjujuća figura u drugom planu. Poza liči na Gogena. . Studirao arhitekturu. najjača ličnost u grupi. to nije klasičan portret. čak namerno i preteruju.Bista sa šeširom – Smelo formiran jedan novi tip portreta. odnos silueta. Namerno presečen kadar. Siluete. tamni ritam vertikalnih senki na žutoj pozadini predstavlja kubističku kocepciju kombinovanu sa fovističkom bojom.svojim i da se svim svojim snagama založe za „čistotu nemačkog duha". nanosi se direktno u velikim površinama.Ležeći akt – Smelo deformiše formu. bio je odličan grafičar. Deo tvorevina savremene umetnosti je uništen. ne zna se da li je devojka iza paravana ili je to slika na paravanu. . govori o savremenom društvu i to onom najnižem sloju. Kontura razdvaja i definiše bojene površine – princip kao kod fovista. godine završio život samoubistvom.Suncokreti – Uticaj Van Goga. gotskom iskrivljenošću i germanskom emocionalnom vibracijom Kihner je 1938. primitivan crtež. nema volumena. naglašava pojedine delove. Vidi se veliki uticaj Munka.Devojčica – Jedna od onih koje su još od rane mladosti na ulici – uzimali su samo takve modele (nekad bi se one samo u njihovim ateljeima mogle ugrejati ) – pojave koje je društvo želelo da prećuti.Drvorez – Pokazuje kako je izgledao katalog koji je pravio za Kihnerovu izložbu. kubizma.Žene na ulici(Ulica 1913) – grupa šetača. . gotovo su identične. . . uticaj kubizma. Oni otvoreno govore o moralnom padu nemačkog društva. boja se ne modeluje. . Žena je anonimna osoba. 23 . Kombinuje konveksne i konkavne forme – smenjivanje ritma.

KARL ŠMIT ROTLUF . koja nikada nije imala neke velike popularnosti. »Ako nema boga. u to da je čoveku jako potreban bog. godine). rado su je koristili. insistirao je na vraćanju religioznoj umetnosti (reakcija na Ničea). nove teme (zabranjene). Hrist je u centru.stiče uvid u veru. sama lica podsećaju na maske (Ensor) 12 apostola. ne kao ljude ravne Hristu. On je umetnik izrazite individualnosti.Suzana i starci – Telo ove lepotice je jako deformisano kao i lice Nolde. već kao grešnike (maske). Apostoli kao pijanci. Rado je radio kupačice. apostole pokazuje u jednom drugom svetlu. vera u duhovnost. treba ga izmisliti «.. -Tajna večera – Figure su sabijene. nema nagoveštaja prostora. kao i Ruo. Nekad su mu slike čak i dosadne jer koristi isti motiv u različitim kompozicijama.. Smatrao da se ideje ekspresionizma mogu bolje predstaviti ako se izlože u grupi. u nematerijalni svet. Radio je u početku kao dizajner nameštaja. Gust namaz boje i intenzivan kolorit. životinje. kada je imao već 40 godina. Nolde je naročito stekao to ubeđenje posle svog velikog puta (od Nemačke do Pacifika) – ekspedicija koja je proučavala život ljudi od Pacifika do Sibira. jer sa dolaskom Hitlera. Starci su prikazani kao mornari. 24 . običaje. dobro je poznavao velike luke u kojima je mogao videti taj moralni pad društva.Krovovi – Govori površinom intenzivnih boja.Ležeći akt – Linorez. govorili su na jedan vizuelno novi način. Drugi likovi su podmukli. Beleži različite nošnje. pravi se izložba degenerativne umetnosti da se pokaže šta to nije dobro u nemačkoj umetnosti i njihova dela se prodaju u bescenje (1939. direktno iz tube.. deformisan odnos prema Hristu i čitavom učenju. EMIL NOLDE Pridružuje se grupi na njihov zahtev. prevarantski. ovoj tehnici. To je jedna od najtragičnijih grupa u istoriji . daju novu vrednost. možda kao Ruo. MOST je proglašen degenerativnom grupom. Tajna večera na fizički izgled. Jedna varijacija plave sofe jedna plava površina uokvirena crvenom. želi da kaže da se duhovno posrtanje odražava i Nolde. MAKS PEKŠTAJN -Auto portret OTO MILER Najmanje agresivan od svih članova grupe MOST. . Grupa MOST utrla je jedan smeo novi put. -Sveti duh dolazi kod apostola – Scena kada duh dolazi kod apostola da bi mogao da propoveda veru. izdvaja se belom košuljom i crvenim džemperom(stradanje) i drži pehar (po bibliji) i ima izraz užasavajućeg bola na licu.

Apstraktan prostor(nema ga). Savremenici su se protivili takvim agresivnim porukama.AUSTRIJSKI EKSPRESIONIZAM Ekspresionizam se sa Nemačkim paralelno javlja i u Austriji. U njima se oseća snažan uticaj fovista i postimpresionista.-1914. Umetnik ne slika lice. ali se ne bavi toliko problemom forme i boje koliko oštrim i ekspresivnim psihološkim studijama. “Ljudsko biće nije mrtva priroda. od očaja do strasti. susreće se sa malim kapelicama i nalazi sebi inspiraciju u ovakvim motivima. Ljubavnici lete kroz pejzaž hladnih planina. svetski rat. Kada je izbio 2. Sunce i mesec znače katastrofu koja se pojavljuje u kosmosu. šare na draperiji. prodirući u najskrivenije delove bića svojih modela. živi siromašnou izbeglištvu u Finskoj. Smelo deformiše telo – telo jednog novog Hrista.Verenica vetra – Autoportret sa Almom Maler. Slova su takođe jako agresivna. muzičara. ali jeste. Njegova najznačajnija dela su portreti naslikani u periodu 1909. lečio se od trauma rata. Najsnažnija dela su muški i ženski aktovi koji svojim položajima izražavaju različite emocije.Razbojnici.. već dušu” piše Kokoška. žena koja tuguje. mogla bi biti majka. dole piše drama. Posle Prvog svetskog rata postaje profesor na Drezdenskoj akademiji. OSKAR KOKOŠKA Jedan krajnje individualan talenat. komedija – suprotnost. godine svojim plakatom za predstavu koja se zvala : . (imaginacija i stvarnost. EGON ŠILE Kao mlad dolazi u atelje Gustava Klimta. 2/3 bela. .radost za žene – Žena koja drži ogoljen leš (pieta). nedefinisana površina. u Nemačku se vraća tek posle rata. koja je bila njegova velika ljubav kada je umro Gustav Maler. Ekspesionistička linija sve više jača u njegovom izrazu. -Autoportret – 1922. Na portretima književnika. putuje po selima. kao ranije ljude. uvodi ljudsku strast). kasnije je putovao po Evropi i radio pejzaže. ima se utisak da slika nije završena. menja se i tehnika koja je manje pastuozna i raznovrsnija u potezu. . igrača. revoltiran što Nemačka opet učestvuje. Radio je portrete svojih savremenika. godine – uticaj secesije. Izaziva pravi skandal 1908. Na barokni način smestio ih je u jedan uski prostor. glumaca. a zatim kreće na brojna putovanja slikajući uglavnom pejzaže.Krovovi Policija je spalila veliki broj crteža i dela jer su ga prijavili da je slikao golog mladića. Slike mu postaju svetlije. 25 . snažnije u boji. naučnika vizuelno je predstavljao unutrašnje tenzije. bolje reći portretišući gradove. Pokušava da se oporavi. stilski i konceptualno različit od dva vodeća trenda nemačkog ekspresionizma (“Most” i “Plavi Jahač”).

26 . ruke su u položaju kao da moli. nisu dočekali dete. . deformisan akt. površinskog i narativnog.. Pravi sliku na principu dekorativnog. Vidimo nervoznu. krajnje melanholično i teško. Dete pokušava da nađe dojku majke. boja je obavezno razređena (struktura tela. Smele deformacije. kada razmišlja o ljubavi ima u podsvasti mržnju – kao dva pola ljubavi. kombinovana tehnika – boja i linija. želevši da pobegne od rata. oštru liniju. koju dobija u jednom ratnom logoru.da li su to dva muškarca ili muškarac i žena? Dvostruki odnosi i doživljaji sveta.Ljubavnici – Teško se može svrstati i u sliku i u crtež.postavlja se pitanje. on koji za to vreme ne zna šta će se destiti slika ovu sliku. mesa).Početkom rata mora da je napusti devojku koja je čekala njegovu bebu. Sam Šile umire od kolere. Inače žena mu je umrla od strašnog gripa.Slepa majka.

prenosi u dve dimenzije. kritičari. razaranje ili ukidanje dolazi kao posledica određenog društvenog.) u fizici se formiralo novo shvatanje o strukturi prostora koje pod tim pojmom više ne podrazumeza statičnu i ravnu trodimenzionalnu šupljinu. Salmon. kao što je potpuno izgubila pikturalnu lepotu koju je imala kod fovista. ukidanje dubokog prostora. s jedne.KUBIZAM Sa fovističkim doživljajem i oslobođenim instinktima. Od tih temperamentno iskazanih osećanja stvaralaštvu je zapretila opasnost da se izgubi u subjektivizmu. i slikarskih istina s druge strane. I umetnička slika više nije renesansni „prozor u svet". hemiji. Leže. Marsel i Rajmond Dišan. već u dugotrajnom istraživačkom procesu. Samim tim prestaje potreba za dubokim prostorom pa se oblik razvija kao površina ili kao reljef. Sem toga. Iz ove dosetke izvedeno je ime pokreta. 1911. kubizma ne bi bilo da nije došlo do okupljanja širokog kruga intelektualaca koji su se sastajali u barakama u Bato Lavoaru. Kubizam je prošao kroz nekoliko stilskih faza : U analitičkoj fazi (do 1911. gde su Pikaso i Huan Gris imali svoje radionice. kojoj su izvučene osnovne konture nove umetnosti: geometrijsko lomljenje oblika. astronomiji. Kokto. Od 1912 svaki umetnik pomera prvobitne kubisticke zamisli ka novim granicama. Žakob. otkriće iberijske i crnačke plastike i nova naučna saznanja o prostoru. Seraov naučni metod u građenju slike. izlažu u Salonu nezavisnih. uzdahnuo je: „Sve sami kubovi". već istražuje sam fenomen gledanja što umetnika dovodi u dinamičnu poziciju. trgovci slikama. To više nije umetnost imitiranja. 27 .Pikasovi portreti Ambroza Volara i Konvajlera slikani predmet se lomi. predstavljanje volumena na ravnoj površini i korišćenje iberijske plastike i crnačkih maski. Vijon. František Kupka i Huan Gris im se pridružuju. Pored slikara. njeno lomljenje.) . Ogroman napredak osetio se u fizici. Kad je Matis 1908. kubizam. 1911. mada on nije nastao trenutno. gubi volumen i težinu. Markuse. Glez. u prvi plan su izbili umetnikov psihički život i lična sklonost ka snažnom i brutalnom izrazu. Stvarni predmet iz prirode postao je povod za otkrivanje ideje o njemu. asketska. što znači da u odnosu na svoj model naslikani predmet predstavlja paralelnu stvarnost a ne otisak. Na njegovo stvaranje uticale su Sezanove teorije o svođenju prirodnih oblika na geometrijske (kupu. već jednu elastičnu i pokretljivu višedimenzionalnu strukturu koja je zakrivljena u stepenu u kome druge sile deluju na nju. Na primer. bez psihičkog nanosa. takozvane fasete. Kubistička metodologija dalje je produbljena u Brakovim pejzažima iz Estaka. ona ne prenosi ono što vidi. Vijon. video Brakove pejzaže iz Estaka. nalazili su se tu i mnogi književnici (Apoliner. kaže Apoliner. ali tada Brak i Picaso ne ucestvuju. Kako je u slikarstvu forma simbol sveta. 1915. boja neutralna. čak i jedan geometar i matematičar. Prens. Braka i Grisa upoznao sa problemima obrnute perspektive i geometrijskog skraćivanja tela u prostoru. Slika je postala zbir pravila. Potez je beživotan. Ubrzo njihov primer sledila je grupa mladih: Gris. biologiji. Štajn). otvara i razlaže na osnovne geometrijske planove. Metzanže. proračunatih odnosa i promišljenih metoda. već umetnost misli. Na početak se obično stavlja Pikasova slika Gospođice iz Avinjona iz 1907. glumci. Početkom XX veka. s Ajnštajnovom teorijom relativiteta (1905. ideološkog i filozofskog stava prema spoljašnjoj stvarnosti. Reverdi. u nauku su pristigla nova saznanja i otkrića. i odmah je postalo jasno da se radi o pokretu koji predlaže radikalnu izmenu umetničkih ciljeva i slikarskih sredstava. Odbačena je i boja tako da svetlost i linija postaju osnovna sredstva u organizaciji slike. i to bi se dogodilo da se nisu pojavili kubizam i futurizam koji su uveli analitičke metode i priveli kraju proces dezintegracije predmeta koji je započeo s impresionizmom. kocku i valjak). koji je u ranom kubizmu odigrao značajnu ulogu. jer je Pikasa. Delone. svetlost difuzna i slika teži ka tome da bude bezlična. monohroma.

Brak je radikalniji (intenzivniji kolorit) Doslovno sve u prirodi svodi na geometrijske forme. ali i pogodan materijal za izvođenje apstraktnih ritmova i harmoničnih kompozicionih odnosa. kolaži deluju ako kontrapunkt apstraktnim strukturama. egipatsku i primitivnu skulpturu. i najavljuju kubizam. Pusena. sve je na površini. PIKASO Gospodjice iz Avinjona 1907. slikaju slike sa istom temom. Gospođice su manifestno delo. ŽORŽ BRAK U mladosti je učio za soboslikara. Sa slikom ''Kupačica'' izlazi iz fovističke orbite i ulazi u Sezanovsku. već se uzima samo jedan njegov karakterističan deo i spaja s delom drugog predmeta u novu celinu koja s prirodom gotovo da nema ništa zajedničko. On ovu sliku temelji na standardima umetnosti tog vremena (vidi se uticaj Sezana).kubističkih istrazivanja i ranijih pokušaja preispitivanja iluzionističkog prostora renesansne tradicije. Radio je mnogo studija za ovu sliku. 28 . Studirao je stare majstore u Luvru. tkanina i konopaca koji se lepe na platno promenili su značenje ulazeći u sliku i postali znaci odsutne stvarnosti. jednako se lome forme – pozadina i figura se ne razlikuju. Provodi jedno leto sa Raulom Difijem. Da bi zaustavili taj neminovan |proces ka apstrakciji. Nacrtana slova ili komadi pravih novina. tvorac je avangardnog pokreta .kubizma. ne posmatra sve iz istog ugla. ali vremenom se razlilaze jer sve više podredjuje boju ostvarivanju geometrijskih struktura iskošenih planova koji definisu ograničenu i kontrolisanu dubinu slike. .-1914. Kad su kolaži potpuno osvojili kubističku sliku. faktura i linearna struktura).estetičke meditacije (1913. tapeta. cifre na slici. 1912.) u kojoj su prvi put sistematizovane osnovne ideje i prikazana estetika kubizma i sredstva kojima se on služi. Mrtva priroda je jedina u inverznoj perspektivi – ona odlazi. i 1913. Bežanje od strukturalne čistote ranijeg kubizma ka dekorativnosti. nema prostora. U sintetičkoj fazi pojavila su se dva kretanja – prema boji sa Deloneovim ORFIZMOM i kasnije prema PURIZMU (Ozanfan i Žanere) koji je težio ostvarenju isključivo intelektualne emocije. Krajnja faza je dekorativni kubizam koji predstavlja relaciju izmedju analitičko. Novi element . predmet se više ne razlaže na manje forme od kojih je sastavljen. Novine. kad je sažimanje forme bilo toliko snažno da su iz nje nestale čak i najbleđe asocijacije na modele iz prirode.Portugalac Istraživanje slično Pikasovom Harmonikašu (boje.slova. Zajedno je radio sa Pikasom. Pikaso je proizvoljno pomerao tačku gledanja – glave. sve je podjednako važno. prelazi sa ranog impresionizma na fovističku paletu. nema planova. nosevi ili oči se istovremeno vide i iz profila i spreda. naročito 1912. najrevolucionarnije i najznačajnije delo moderne umetnosti sa kojim avngarda ulazi u svoju početnu fazu. programski rad. a najviše Kamij Koroa ciji je i bio poklonik. Oni su morali u slici da uspostave izvestan oblik konkretne stvarnosti kako bi zadržali vezu sa prirodom. pada sa slike. Ubacivanje elemenata vizuelne realnosti u kubističku sliku je pitanje umetnika šta je realno a šta iluzija. pojavila se Apolinerova knjiga Slikari kubisti. kubisti su upotrebili dva sredstva: tipografiju i kolaž.U fazi sintetičkog kubizma. Tako je kubistička slika došla na granicu apstrakcije. jednako se nanosi boja. 1906. na mnogim od njih su mornari koji se vesele u luci.

Mrtva priroda: Živela Francuska – Pojavljuje se kolaž. kao afrička plastika. dimenziju – vreme. novina. Figure se međusobno preklapaju. imaju zajednički doživljaj sveta i kosmosa (dematerijalizacija predmeta i prostora). bukvalan način. . Mrtva priroda je tačka oslonca na slici. Pikaso je poštovao matematički princip neoimpresionizma (u nanošenju boje). .Klarinetista – Dematerijalizovano do neprepoznavanja. već se približava materijalnom svetu HUAN GRIS: Španac. iako su došli do same ivice.Misli se da je to uradio zato što je želeo da slika komunicira sa posmatračem (na to ga inspiriše srednjovekovno crkveno slikarstvo).) .Devojka koja sedi – 1909. Nos je konkavan. plodnost. udubljen. ceni ono što je Pikaso radio. intenzivno obojenim geometrijskim površinama koje obuhvataju kolaž i hladna jasnost detalja spoljašnjeg prostora vidjnog kroz tradicionalni renesasni prozor.. sa kubizmom. realnosti ali na jedan novi. jedan put sa boka – egipatsko iskustvo – to rade kubisti. na samoj ivici apstrakcije. Devojke su sečene ne poštujući fizički princip. kubizam je boju sasvim ignorisao (sivo mrki tonovi). to je princip da se predstavljaju dva pogleda istovremeno – jedan predmet gledamo sa dve tačke jedan put amfas . pojavljuje se dislokacija određenih delova tela. godine (analitički period. u svakom polju su 1 ili 2 figure. Slobodno ih deformiše. glava iz profila. . Pikaso je smatrao da slika ne može da živi bez predmeta. kao da umetnik kruži oko predmeta. 29 . Predmet je analiziran. Egipatski način prikazivanja tela. a unutar slike je geometrijska struktura. unose komadiće trske. Međutim. Do sintetičkog kubizma slika je uvek imala jedan izolovani repertoar sredstava kojim je bila određena. imaju mnogo uglova i isečenih površina.Devojka koja svira – Nestaje i boja. Žena u donjem desnom uglu je u nepristojnom položaju ( prekolumbiska umetnost – simbol: žena. Anštajnova teorija relativiteta: Prostor i vreme kao krajnje relativne kategorije – Neki smatraju da je kubizam njoj teorijski sličan. ustuknula je pred formom. slika više nije ulje na platnu. oči amfas. Gris je prvi shvatio mogucnost ovog dvostrukog načina gledanja. podela masa (anatomski). sinteza različitih uglova. rađanje. Kubizam je otvorio i 4.. možda su vrlo rano otišli tako daleko i oni se ipak vraćaju predmetu.la Place Ravignon. sada. jedna nova tehnika u koju se unose stvarni materijali. Ima dve dijagonale kao krst. Kompozicija se sastoji od tri pravougaona polja koja se sukcesivno proširuju. . Doprineo je vraćanju svetlosti i boje u kubizam. oči nisu simetrične. dematerijalizovan. opažanja. ona je najintenzivnija. Do ovakvog rigoroznog eliminisanja i redukcije kubizam je došao vrlo naglo (za svega 3 godine) i to zahvaljujući intenzivnom radu i Braka i Pikasa.mrtva priroda ispred otvorenog prozora. tapeta. Lica urađena pod uticajem afričkih maski. u boji. to je novi princip predstavljanja ljudskog lica. sečen. Sintetički kubizam sa prostranim.na sliku.

prevazišao je fovističkokubističke slike i približio se geometrijskoj apstrakciji. šta mašine mogu doneti modernom slikarstvu. stvarajući rasporede živo obojenih krugova i oblika bez ikakve veze s posmatranom prirodom. Severin i Ajfelovu kulu. govoreći da je reč o umetnosti koja je kao i muzika. jednostavne oblike odvojene razmacima opipljivim kao čvrsto telo. Boja je kao mat površina. U svojim prvim kubističkim slikama za temu je uzeo arhitekturu – gotsku crkvu St.Gitara sa notnim listom.Aktovi u šumi nezdravo obitavanje mašinskih formi i robota. . napustio je i najmanje nagoveštaje predmeta. Ajfelova kula 30 . otkriva šta je to lepo u mašinama. Težili su arhitekturalnoj jednostavnosti vertikalno-horizontalne strukture i eliminisanju dekorativnosti. . Sličan je PURIZMU koji su razvili arhitekt Le Korbizje i slikar Ozenfant. Mašinska estetika.Pred kraj života ispitivao je jedan krajnje strog manir u kojem su predmeti bili pojednostavljeni na elementarne obojene slike. 1910. jedno od prvih apstraktnih dela.. tako da slobodno kombinuje tehnike.Tri žene još jedan korak ka apstrakciji koji istovremeno evocira svet mašinske fantazije. FERNAN LEŽE Posvetio se primeni kubističkih formi na mašinsku ikonografiju. Predmet je sveo na krute. .Mrtva priroda sa voćem i flašom – koristi različite vizure. Pikaso nije želeo da učestvuje u zajedničkim izložbama jer je smatrao da se kubizam akademizuje što mu se nije dopadalo. Delone. DELONE izbegavao figuru. Kubizam je rasprostranjen sve više. 1912. Umetničko delo od valjaka i kupa o kome je govorio Sezan. velika ''šahovska tabla'' sa šarom od obojenih tačkica.Prozor prema gradu fragmentarna slika. Tri žene ORFIZAM Apoliner je Deloneovim i Kupkinim delima dao naziv ORFIZAM. odvojena od predstavljanja vizuelnog sveta. primarne boje su uokvirene neutralnim tonovima. mrtvu prirodu i skučeni enterijer. . Uključuje se kad je kubizam već u sintetičkoj fazi.

''Prvi korak'' apstraktna šara od obojenih lopti slična planetama.FRANTIŠEK KUPKA . 31 .

trajnim materijalom. stvara raznovrsna kubistička dela.Glava žene – 1908.. ŽAK LIPŠIC Geometrijsku stilizaciju uvodi 1913.lim. sa njom se gubi treća dimenzija. Elegantno izvijena figura poseduje čvrstinu koja je sprečava da ne postane čisto dekorativna u stilu Art Nouveau. Potpuno novi materijali u skulpturi: kartoni.jedna je od prvih uspelih kubistickih skulptura od 1917.Reljef Medrano – Nova tehnika kolaža na skulpturi. 32 . . Pokušaj doslovnog prenošenja slike u skulpturu. Kubisti vraćaju boju skulpturi i to nije obična. . staklo.godine sve stavove slikarstva prenosi i na skulpturu. snažna boja bila je podredjena brižljivoj harmoniji prigušene boje i predmet (obicno figura ili mrtva priroda) je bio pretvoren u linernu geometriju iz ukrstanih i šesto prozračnih površina.. konstrukcije od različitih materijala. -Glava. Skulptura je uvek do sada računala sa večnim. Vladimir Tatlin dolazi u Pariz da vidi dela Pikasa i ovaj reljef vrši veliki uticaj na konstruktivističku skulpturu . drvo. neku vrstu mreže koja se u ogranicenoj dubini udaljava od prednjeg plana slike. radi složenije figure i pojačava masu. žice.Čaša apsinta – Jedna od najduhovitijih Pikasovih skulptura. Najavljuje ASAMBLAŽ (kolaž sa trećom dimenzijom). Radio postepeno od blage geometrijske strukture preko otvaranja šupljina u masi figure potpuno menjajući istorijsku koncepciju skulpture kao čvrstog tela okruženog prostorom. ALEKSANDAR ARHIPENKO Pionir kubističke skulpture. kocka šećera. metalna kašika (prava). . bojeni metali (sekundarno upotrebljeni) – sada su u sklopu umetničkog dela. na kubističku skulpturu utiče otkriće afričke primitivne skulpture. gips.Žena koja sedi – Princip geometrizacije slobodno se koristi u skulpturi ne prateći anatomsku tačnost. pa je tako postao poznat kao osnovni oblik od koga je Pikaso dalje razvijao svoje konstrukcijei asamblaže . Medrano je sastavljen više od prostora nego od mase. Oslobadjanje forme od svih iluzionističkih elemenata renesansne tradicije.već vrlo intenzivna boja. gotovo da ih nije izlagao.Reljef – Gitara – radio je za sebe u ateljeu.SKULPTURA KUBIZMA Moglo je da se liši trodimenzionalnog modelovanja. PIKASO . a u nizu figurativnih skulptura 1916. ima sasvim nezavisnu funkciju od volumena.

sagledana u retrospektivi. ova slika. Gertruda Štajn. Spada među nekolicinu najznačajnijih umetnika u celokupnoj istoriji zapadne umetnosti. godine Pikaso je otkrio Carinika Rusoa. godine). Pikasovim delima dominira element melanholije sa prikazima skitnica. Afrička Gertruda Štajn umetnost. nije bila sputana tradicijom zapadne umetnosti. mada su ona očigledno još uvek evoluirala tokom njenog nastajanja. Iako svestan revolucionarne snage fovizma. U Parizu je iznajmio atelje u Vato Lavoar zgradi u kojoj su živeli slikari i Le Moulin de la Gellete pesnici sa Monmartra. kao i na slikama do početka 1904. razvili su kubizam. Dečak koji vodi konja. ublaživši ovu slobodu Sezanovim osećajem za strukturnu disciplinu (retrospektivna Sezanova izložba je održana u Jesenjem salonu 1907. Pariz je prvi put posetio 1900. Porodica akrobate (sve iz 1905). sa kojom se po prvi put susreo oko 1906/07. Le Moulin de la Gellete (1900). 1906. kao npr.PIKASO Španski slikar. prosjaka. Žena koja pegla. 33 . godine. verovatno njegova prva pariska slika. umetničkim kritičarem Andre Salmonom. ostao je nedodirnut pr venstvenim značajem koji je ovaj pokret dodeljivao boji. grafički i scenski dizajner i keramičar. njegovom takozvanom plavom periodu. nadahnuta. Pikasova rana dela oličavaju njegovu izvanrednu moć asimilacije različitih uticaja i nesputanu volju za eksperimentisanjem. Autopotret i Dva akta (sve iz 1906). Uskoro se upoznao sa brojnim umetnicima i piscima. a njene forme su za Pikasa postale presedan od vrhunskog značaja. javnim parkovima i trkalištima. godine posredstvom Apolinera. „primitivnim" formama (isprva drevnim iberskim skulpturama. Glumci i lutajući cirkuski izvođači su predočeni u lakšem raspoloženju i sa paletom blagih tonova ružičaste. kao npr. Dečak sa sviralom. gde je uglavnom i živeo. U tom razdoblju Pikaso je stvorio i veći broj skulptura. gde je bio impresioniran delima TuluzLotreka. vajar. oker i sive boje. Pesimizam njegovih ranih dela povukao se pred takozvanim ružičastim periodom. godine. kao npr. bulevarima. crtač. sa jedne strane. Gogena i Van Goga. Fernadeova glava 1905. između ostalih sa Apolinerom. koji su se upoznali 1907. prostitutki. Ohrabren od svoga oca Hozea Ruisa Blaska umetnika i nastavnika umetnosti. Derena i Matisa. a sa druge Sezanovim empirijskim reorganizacijama formi na slikama sa kojima se Pikaso upoznao zahvaljujući Volaru. U Autoportetu (1901). godine Pikaso je upoznao Braka. Epohalne Gospođice iz Avinjona (skice započete 1906. rođen u Malagi u Andaluziji. 1906. godine. Alfredom Žarijem. kao npr. Ograničena eterična plava boja i pojednostavljene plastične forme su zajedničkim snagama stvorile intenzivnu melanholiju i patos udaljen od atmosferskih efekata impresionizma. godine. Svedoči o uticaju Tuluz-Lotreka. a slika urađena 1907) predstavljale su svestan pokušaj dovršenja njegovih istraživanja i. siromašnih i ubogih. dok Pariska ulica (1900) i Na gornjoj palubi (1901) pokazuju njegovu impresioniranost pariskim životom viđenim po kabareima. Pikaso je studirao u Barseloni. koji mu je priredio prvu izložbu u Parizu 1901. Pikaso i Brak. Eksperimentalna priroda njegovog dela je postala još izrazitija u periodu 1906/07. a potom afrič kim i okeanijskim maskama i rezbarija ma). predstavljala je vitalan korak u Pikasovom oslobađanju od konvencionalne reprezentacije.

Firencu i Barselonu.npr. Pikaso je nastavio da radi u idiomu sintetičkog kubizma. Boja je naneta plakatski. Međutim. godine. (1913). kada je njegova saradnja sa Brakom okončana izbijanjem rata. Pompeju. izvedeni u sepiji i sivoj sa tek povremenom upotrebom maslinasto zelene i oker boje. Igraća karta. U godinama koje će uslediti njegove slobodno inventivne anatomije i arhitekture počele su da uključuju nadrealističke elemente. Sve je potčinjeno ritmu.Na ranim analitičkim kubističkim slikama (1909-12). Apsint. figura i njen plitki prostorni pozadinski ambijent su homogeno integrisani. međutim. ali su stvorene paralelno sa kubističkim slikama. – karakteristična je upotreba pronađenih objekata. godine Pikaso je počeo da istražuje mogućnosti trodimenzionalnih konstrukcija u reljefu. Gitara. mada će kubistička sredstva ostati prisutna u njegovom delu čak i decenijama kasnije. Violina. ujednačeno obojenih i jasno definisanih površina. slobodnostojećoj bronzanoj skulpturi. Raspeće i Kupačica koja sedi (oba iz 1930). i zajedno sa trupom posetio Rim. Posete Italiji su moguće inspirisale klasicizam njegovih kompozicija figura iz perioda 1919-25. Iste osobine odlikuju Udeov portret (1910). i ponekad naizmenično koristeći slikarstvo i skulpturu. kao npr. Pikaso je radio na dizajnu za nekoliko Dijagiljevljevih baleta (1917-24). koji je kulminirao monumentalnim delom Tri muzičara (1921). Snažan uticaj klasicizma je. kao npr. npr.ona je isijavala sa ravnih. površinski nema volumena. U kolažima. godine prigušena boja ranog kubizma je bila napuštena. Paradu (1917) i Pulsinelu (1920). npr. Pikaso je učestvovao na prvoj nadrealističkoj izložbi (Pariz 1925) i bio autor članaka za nadrealističke publikacije. mada su tradicionalna pravila linearne perspektive napuštena -slobodno raščinjeni. u Žena u fotelji (1913) i Kartaroš (1914). Kolosalne skulpturne figure. proniknuti i rekonstruisani u okvirima kompleksnog raspoređivanja preklapajućih prozirnih ravni. Akt u sedećem položaju i Tri žene na kladencu (oba iz 1921) ukazuju na klasične subjekte. Mrtva priroda (1914). godine Pikaso se po prvi put otisnuo u Portret Ambroaza Volara oblast književnih ilustracija. Dve žene koje sede (1920). novina. mada nije bio potpisnik nadrealističkih manifesta. slobodna igru amfasa i profila. čiji je jedan deo takođe napravljen u vidu Na plaži oslikane metalne konstrukcije. kao npr. Do 1913. npr. U fazi sintetičkog kubizma (1912-13 do 1916) . Mrtva priroda na pletenoj stolici (1911-12). kubizam više nije bio Pikasov isključivi stil. 34 . Figura žene (1928) i Žena u vrtu (192930). Divio se Engru i grčkom vaznom slikarstvu. Portret Ambroaza Volara (1909-10). do tog vremena. Senke i figure nisu logično povezane. kao npr. seče prostor. npr. itd. gde su po prvi put očigledni žestoke distorzije i nova sloboda izraza. a iste te godine (1914) i u polihromnoj. Slikar i njegov model (1928). 1911. forma je još uvek jasno prepoznatljiva. poprimivši sada novu ulogu . Čaša. ali je u Kanvajlerovom portretu (1910) sličnost napuštena u korist beskompromisne organizacije forme u prelomljene aspekte analitičkog kubizma. Napulj. ustuknuo pred estetičkom žestinom i mahnitošću Tri plesačice (1925). do 1921. iznalazeći nove forme. Krajem 1920-ih godina Pikaso se vratio bareljefima i skulpturama. 1912. razdvojeni na sastavne elemente. U periodu od 1914.

aprila sa visine od 3. Vlastitim individualnim simbolima dopunio je naraciju mitologije. Ovo ogromno platno nazvano je „najčuvenijom slikom našeg doba". Žena koja plače. Ovo je zagonetan bakropis iz 1935. a po završetku rata ona je prebačena u Ameriku. 26. godine izbio Španski građanski rat. svetskog rata Pikaso je ovakvim scenama izražavao protest. svuda se strada. kao i brojni crteži i studije. 1. 1937.Minotauromahije – Uporedo sa idejama nadrealizma. da bi se shvatila kao dokument o stradanju. To je kompleksna alegorija koja izražava košmarnost ljudske tragedije. a na stepenicama je čovek (personifikacija Hrista). bio je i veliki ilustrator. U toku 2. npr. Posvećena španskom građanskom ratu. Kada je u julu 1936. Žena i mrtvo dete (sve iz 1937). maja. baroka.650 ljudi. Njegovo interesovanje za klasičnu mitologiju. sprava je otkazala i on se pred 200. ne zna se da li je slikano u kući ili na trgu. Ovu sliku je dobila Španija. čovek-ptica. borbu kroz život. Glava konja.Od 1930-ih godina Pikaso je postajao sve preokupiraniji političkim komešanjima u Evropi. kombinovano sa strašću prema borbama bikova. Ta dva ubistva. Frankovi snovi i laži i Gernika. nazvanu po baskijskom gradu uništenom u vazdušnom napadu. Radio je mape i ilustracije na klasične tekstove (Aristofan. Slika je crno – belo. masovnih medija (crno-beli kolorit koji podseća na novine). . najzad i geometrijskog lomljenja forme koje je bilo veliki dar kubizma. sve je u jednom trouglu – zaplet drame. Ovidije). dva goluba – obavezni element njegovih slika. Predstavljene su tri različite agonije. Slika se čita sa desna na levo. suprotstavlja mu se (Minotauru) devojčica sa svetiljkom i cvećem. Sutradan. aprila. Ova slika je prikazana u španskom paviljonu na Pariskom svetskom sajmu ubrzo nakon svog dovršenja. Desno je Minotaur koji se umorno naslanja na zid. kombinujući žestoku distorziju sa uzdržanom suptilnošću boje. 35 . a devojčica predstavlja umetnikovu savest. ta dva događaja nabijena simbolikom i objavljena (sa fotografijama) istog dana. Psihoanalitičari.siva. kada je Franko pao. U slici se mogu prepoznati elementi antike (piramidalna kompozicija). godine je uradio dve velike gravure. Frojdovci dokazuju da je Pikaso šizofrenik. bik je čest motiv.Dole je ranjena žena. Jungovci tvrde da je ova slika arhetipska predstava bekstva iz Hada. Kod Pikasa je uništena granica zatvorenog i javnog prostora. Klem Zon.5m). U Gernici su simbolično preobličena dva događaja koja su se zbila u dva dana 1937. Grafika ga je uvek privlačila. za 6 nedelja uradio je jako malo skica. do nje je pali borac (polomljen mač) – agonija. ali oličava bespomoćnost. (Dora Mar fotografisala je faze ove slike). kraljica Sofija i kralj su za ovu sliku napravili posebnu prostoriju (6x3. Sa desna na levo je kuća u plamenu i žena koja vrišti upomoć i druga koja beži iz goruće kuće. fašistička avijacija bombardovala je baskijski gradić Gerniku i tom prilikom ubila 1.000 gledalaca sjurio u smrt. Pikaso se svrstao na stranu Španske republike. masovno i pojedinačno. Minotauri iz Volarove svite i Minotauromahije. Gore je sunce i sveća. Konj se ponavlja. rezultiralo je čestom upotrebom teme Minotaura. noga sa strane. U trenutku kad je dobio ubrzanje i kad je trebalo da mu se otvori padobran.000 metara i kao Ikar leteo pomoću veštačkih krila od platna. su inkorporisani u Gerniku. ali zbog dimenzija nije bila baš najbolja distanca za sagledavanje. u novinama predstavljala su osnovnu inspiraciju Gernike. Konj prenosi bol na pticu i sve završava majkom sa detetom. konj beži sa obnaženom zenom. čest je i konj koji možda znači personifikaciju čoveka. skočio je 25.

Izvanredna raznolikost.Mačka proždire pticu i Noćni ribolov na Antibima (obe iz 1939). Gonsalesom (1928-32). Bik (1943). upotrebu serijskih proizvoda. kao i čudesan asortiman grafičkih dela i keramike. Pikaso će se ponovo vratiti ovoj temi u svom odgovoru na Korejski rat. 1944). Las Meninas snaga i sloboda koji karakterišu svaku fazu njegovog dela ponovo su postali očigledni u zapanjujućim novim slikama i gravurama koje je stvarao u poslednjim decenijama života. npr. npr.Sa približavanjem Drugog svetskog rata naslikao veći broj predskazujućih slika. npr. Koza (1950) i Majmun sa mladima (1952). uključujući bronze Glava smrti (1943) i Čovek sa ovcama (prvo modelirana u glini. Pikasova neprestana preokupacija formama u prostoru dobila je briljantno imaginativni izraz u njegovim pionirskim skulpturama (664 katalogiziranih) koje uključuju kubističke bronze (1909). konstrukcije od kovanog gvožđa nastale u saradnji sa H. Njegova finalna velika slika koja je izražavala užase Drugog svetskog rata bila je Kosturnica (1945). Delakroa. 1944. u Korejskom masakru (1951) i u dve ogromne slike Rat i Mir (obe iz 1952). sve do poslednjeg dana. Velaskesa i Manea). Međutim. Absintno staklo (1914). godine Pikaso je postao član Francuske komunističke partije. smelim i inovativnim po stilu i tehnici. kolažne konstrukcije (1912-16). Pikaso je bio izuzetno produktivan do samog kraja života. Njegovo posleratno delo je uključivalo nekoliko serija izvanredno inventivnih slika urađenih na osnovu dela drugih umetnika (Pusena. 36 . Pikasov slikarski i vajarski učinak iz ratnog perioda bio je čudesan.

dvostruke redove kuća i drvoreda. Njihov slikarski jezik bio je u osnovi eklektičan. industrijom. ekološke katastrofe. uglova i površina. Futurista ne posmatra već živi predmet i pokušava da ostvari psihološku identifikaciju s njim. Međutim. Svaki njihov nastup zaista su pratile bučne izjave. njegov sistem posmatranja. Zbog toga su i predložili integraciju života i umetnosti kako bi posmatrača uveli u delo ili. avionima. svaki predmet „deluje na susedni kroz stvarnu borbu linija. FUTURIZAM Futurizam se pojavio u obliku prave eksplozije. toerija. poetika. jer je verovao da će mašina izmeniti svet. piše u njihovom manifestu. njegova osećanja. niz detalja s leve i desne strane. za futuriste četvrta dimenzija je bila jedan sistem multiplikacija koji ruši oblik i sliku. mada su se razilazili u shvatanju suštine pojma. polemike. Delovi jednog predmeta stapaju se s drugim. Bala i Severni . slikar. Kara. On je izjavio da odbacuje ceo stari svet. pobunu. kako se to kaže u Manifestu iz 1910. poricanje. a mi ćemo od sada posmatrača da postavimo u središte slike". agresiju. što je bio njihov osnovni cilj. Na primer. Suprotno tome. sirotinje i bede u velikim gradovima. godine: „Slikari su ispred naših očiju postavili objekte i osobe. kao i kubisti. Njih petorica . Od sada treba da pevaju i odzvanjaju na našim platnima kao treštave. Kubista je „kružio" oko predmeta kako bi analizirao njegove delove. dok je predmet ostajao statičan. Impresionizam su odbacili zbog refleksa svetlosti. futurista aktivira unutrašnju snagu i energiju predmeta. s manifestom koji je 1909. trijumfalne fanfare". on se nije plašio otuđenja. već u sliku uvodi i sve što ta figura vidi: gužvu na ulici. ubuduće ne treba da se izražavaju šapatom. Futuristi su prihvatili tehničko društvo bez otpora i gorčine. čovekovu psihu. kao što su inspiraciju za boje brzine.svečano su objavili 1910. tradiciju i građanske institucije: moramo uništiti biblioteke i muzeje koji kao groblje prekrivaju Italiju. Za pesnikom dolaze slikari. pejzaž. ali su od njega uzeli geometrijski skrojenu formu. Ponekad je teško da odredimo da li su za modernu umetnost značajniji njihovi manifesti ili njihova dela pošto u tekstovima ima više smelosti i proročkih vizija nego u slikama koje ponavljaju kubističku formu i tehniku neoimpresionista. „Trkački automobil je lepši od Nike samotračke" kaže patetično Marineti. koji su inače prožimali mnoge njihove savremenike. ali im nije smetalo da se posluže poentilističkom tehnikom. pokreće ga. u stvari tip posebnog dinamizma koji usmerava unutrašnje sile oblika. Futurizam je bio opsednut modernim svetom. „Naša osećanja. Zbog toga su i oni. automobilima. uz zviždanje i tuču u sali. ponašanje. treba živeti novim i modernim životom koji dolazi i u kome dominira samo jedna lepota . oslanjajući se na poznata rešenja koja su nalazili u fondu modernog slikarstva. uz slike je išla reč.lepota brzine. Futurizam je uspeo da pomeri statičnu kubističku formu: na njihovim slikama pas je 37 . šamar javnom ukusu.Boćoni. govorili o četvrtoj dimenziji. Njima je bilo važnije da sruše staro nego da izgrade novo utvrđenom poretku treba suprotstaviti haos. radosti i vatrometa pronalazili ponekad i kod fovista. prepliću i prožimaju. a time se postiže simultanost vremena i akcije i povezuje spoljašnja scena s unutrašnjim emocijama. slika mora da bude „sinteza onoga čega se sećamo i onoga što vidimo". oni su ostvarili ono što su naumili: revolt. kad slika figuru na balkonu. Futuristi su bili koncentrisani na stav prema svetu i na novu funkciju umetnosti tako da su zanemarili sopstvena praktična likovna istraživanja. Da bi posmatrač mogao da se prenese u centar slike. sledeći zakon uzbuđenja". tehnikom. u pariskom Figarou proklamovao pesnik Filipo Tomazo Marineti. kretao se on. i pokušali da se potpuno prilagode tom svetu brzine koji je sa razvojem kapitalizma stupio na istorijsku scenu Zapada. što će kao metod prihvatiti gotovo sve avangarde u XX veku. Nastao u vreme kad je prva industrijska revolucija išla ka usponu. ubrzava i prati kako vibrira i kako umnožava i deformiše u prostoru. futurista se ne ograničava samo na ono što on opaža. skup tuđih otkrića i rešenja koja su oni spremno povezali linijama sila i u sve to ubacili anarhičnu i eksplozivnu sadržinu. u torinskom pozorištu Manifest futurističkih slikara. Rusolo. bukom gradskog života.11. Kubizam su kritikovali zbog ženstvenosti i statičnosti.

pretapaju jedan predmet u drugi. Kod kubista Materija brojevi i slova su bez funkcije. forma-sila i unutrašnja sila. Kubizam je bio tipično racionalna. na ruski konstruktivizam i estetiku Bauhausa. Više nije bilo potrebno dokazivati da je slika samostalna celina. svetlost dematerijalizuje. koje je htelo da ukine granicu između umetnosti i života. iako su u njegove redove pristigli novi pesnici i slikari. 38 . dinamike. vajar i pisac. sređena. nezavisna od prirode. nju je prožimao klasičan duh i prave paralele su u delima Pusena i Davida. a najviše kao linijasila.Jahači – brzina. nove ideje. ali su futuristi na nov način postavili problem umetnosti. vreme. može se reći da su u njima zaključena dva karakteristična procesa koja su započela sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka: osamostaljenje umetnosti kao posebne stvarnosti i degradacija predmetnog značenja slike. Oni gu pronašli i nešto što je bilo lično njihovo . ono što je u slikarstvu najvažnije.Materija – Žena koja sedi (njegova majka). kao što su u futurističkoj ekspresiji i nihilizmu mnoge podsticaje pronašli slikari Plavog jahača i glavni predstavnici dade.g. . Kubizam je uticao na futurističko slikarstvo stavom prema formi i geometrijskim lomljenjem oblika. Pred slikarstvom je stajalo još jedno iskušenje: da ispita da li slika može i bez predmeta.fenomen sile. Futuristima je mnogo pomagala savremena nauka. Kubizam je direktno uticao na Maljeviča i Mondriana. promišljena i statična.potrčao. Posle prvog svetskog rata pokret se nije stvaralački produžio. Zbog toga su i odigrali tako presudnu ulogu u novijem razvoju.Bekstvo u kafe – Preuzima nešto od neoimpresionista. dinamiku i značenje cele slike. Futuristi su promenili tematiku slike. Prihvata izlomljenost kubizma. Javlja se i kuća i majka. prikazuju ubrzan gradski život. futurizam je bio slikarstvo duhovnog grča.Opraštanje – Brojevi vezani za slike. sve se sliva jedno u drugo. unutrašnje disharmonije. novu formu prikazivanja stvarnosti (brzina. mašina) . Te semantičke jedinice deluju jedna na drugu i logično određuju ritam. nikada ni jedan predmet nije izolovan iz sredine. u stvari. Međutim. prate sliku. između ova dva pokreta postojala je značajna razlika. vidimo novi tip predstavljanja boje. . umetnost mere i broja. . osnove fizike – Teorija relativiteta vrlo je važna za slikarstvo koje napušta dotadašnji model prikazivanja i gradi novu strukturu. konj pojurio. čitav niz asocijacija koje se povezuju. Inspirisan Marinetijevim futurističkim manifestom objavio je Manifest futurističkih slikara 1910. veliku pokretačku snagu koja se izražavala na različite načine. Verovatno da je tim otkrićem italijanski futurizam dao najznačajniji doprinos modernom slikarstvu. poentilista. Kada se kubizam i futurizam posmatraju na širem istorijskom planu. UMBERTO BOČONI Slikar. Futuristi su simultano predstavljali razne projekcije. Kubisti su stvorili novo slikarstvo. kao što je sa deformacijom oblika u kubizmu i futurizmu iscrpljen problem njegove nužnosti u umetničkom delu. Majka kao izvor novog života. Suprotno tome. koji je bio Balin učenik. avion poleteo.

moraju se pratiti linije sila, tu se dešava pokret masa. Linijama se mora potčiniti struktura slike da bi se predstavila brzina. - Elastičnost – Slikar mora u svesti imati i ono što vidi i ono što zna, na taj način se gradi celovitost, sadržaj slike. - Dinamizam automobila – Kretanje uz pomoć linija sila. Multiplikovane linije forme.

ĐAKOMO BALA Ucitelj Severinija i Boconija - Devojka žuri na balkon – - Dinamizam psetanceta na lancu – Pokušaj da se predstavi kretanje stapanjem nekoliko slika. Pod uticajem fotografije i filma futuristi žele da naprave sintezu različitih stilova. ĐINO SEVERINI Ima kaleidoskopski pristup, gotovo da je nestao predmet. - Balerina, more i vaza sa cvećem – Predmet se ne može posmatrati izolovano. Umetnik treba da uđe u suštinu predmeta i sintetizuje istovremeno nekoliko uglova opažanja. Novi i drugačiji odnos prema prikazivanju sveta. KARLO KARA - Milanski bife – konfuzni enterijer kafića. Kara je 1916. godine napustio futurizam (koji i traje negde do 1916.g). Bočoni je bio mobilisan i poginuo u ratu, a Kara sledi de metafizičko slikarstvo De Kirika. ANTONIO SANT ELIJA - Centrala – Tvorac Manifesta realizuje svoje projekte i ideje, ali je skica po kojima su japanci pravili razne projekte.1914.godine nagoveštavao je grada, gde se istovremeno odvija više nivoa. Govorio je da svaka generacija 39

arhitekture. Ne ostavio gomile izgled modernog funkcija, u više treba da gradi grad

ispočetka da bi se postigao prosperitet u kulturi i arhitekturi, jer uklapanje u stare ideje znači ograničavanje arhitekte.

40

SKULPTURA FUTURIZMA UMBERTO BOČONI Polazeći od impresionističkih sku|ptura Medarda Rosa, nastojao je da figuru asimiluje u okolinu. Insistirao je na primeni svih vrsta materijala. Futuristička skulptura uticala je na konstruktivističku skulpturu i dadaistički asamblaž. napisao je manifest skulpture zasnovan na istim principima dinamizma klasičnih formi u pokretu, - Razvoj boce –U drugom delu manifesta skulpture govori se o materijalu.Očekuje se da se vajar oslobodi uniformisanosti i večnosti kamena i da prihvati estetiku svog vremena, estetiku mašine. Boca je otvorena, odmotana i spojena sa osnovom. - Konjanik i kuća – Izričito se traži da je skulptura u heterogenom materijalu (drvo, karton)...Kasnije asamblaž. ĐAKOMO BALA - Linija sile Boćonijeve pesnice – apstraktni sadržaj koji je Bala pokušao da materijalizuje. Aluminijumi, metal, boja. Boja ima važnu ulogu, ideja dolazi iz slikarstva i skulptura prihvata mnogo od tog progresa, insistira na deskriptivnom sadržaju. RAJMOND DIŠAN Poginuo je u 2. svetskom ratu, brat Marsela Dišana. Pokušao je da poveže konjsku glavu i nešto od principa mašine, zanimljiva sinteza. Čvrsto i nedeskriptivno prikazivanje volumena, polirana površina.

41

što nam otežava da zaključimo da li figura pada ili se diže.VEKA Uticaj primitivne umetnosti. a ne atributima. Istražuje pokret i oblik na granici prirodnog (pod uticajem gotike). Poznaje Rodenov rad.Veoma izdužena figura. Volumen je potpuno ignorisan jer se figura gleda samo iz profila. svetskog rata izvršio je samoubistvo. Pravi figure od gipsa i bronze. Predstavlja čoveka na ponižavajući način. Skulptura govori isključivo formom. scenografijom. dvodimenzionalnog crteža. Napravio je sintezu forme i sadržaja. I sam Roden je prihvatio to delo. veka. Oboren. Tako je i stekao smelost za izduživanje figura.Ledja – Izložena početkom 20. experimenti u svim materijalima. njegovo shvatanje je prilično konzervativno. četvoronoške. jer je ponudila nešto novo u odnosu na Rodena. izazvala je veliku pažnju mladih. Na površini tog zatvorenog volumena se ništa ne dešava. . urađena u bronzi. zatvorenim formama koje su pune unutrašnje energije. i tako ostavlja utisak siluete. Odlučio je da napusti uzore skulpture 19. ARISTID MEJOL Povezan sa nabistima. Skulpture su mu obično malih dimenzija. jedno vreme je i radio kod njega u ateljeu. ispitivanje skulpture kao oblikovanog prostora. već oblikuje masu.Osvetnik – Figura je u pokretu. nema analize svetlosti. veka odlazi u Pariz i u Luvru se divi primitivnoj kulturi. tanke ruke i noge. Verovao je da je tamo sačuvan iskonski život prirode. Prepoznatljiv je po kompaktnim. 42 . Pod uticajem je Mejola. podsticao je i mnoge vajare (čak i naše. ERNST BARLAH Severonemački vajar. a koristi kamen i bronzu. crtač i pisac. Po dolasku Hitlera njegovo delo je zabranjeno kao degenerativno. posebno mu je interesantan ruski seljak. početkom 20. Ne zadržava se na detaljima. Mejol se inače bavio i slikarstvom. ličan odraz prema svetu. Vraća se počecima skulpture. Opredelio se za modelovanje. egejskoj umetnosti (kikladski idoli) i gotici. ali deluju vrlo monumentalno. VILHELM LEMBRUK Nemački vajar.SKULPTURA NA POČETKU 20. . poštovalac Gogenovog rada. Glava pada. Svojim delima daje asocijativne i simboličke nazive. Svoj izraz uobličio je posle puta u Rusiju. Uglavnom su to ženske figure. Za vreme 1. evropskoj prošlosti (Mikelanđelo). Zatvorena je u sebe da se ne bi ništa nametalo. zato što su naručioci dela mnogo uticali na skulptore. drvorezac. U jednoj ruci drži slomljen mač. Posle 1. . ali skulptura dobija emotivan. svetskog rata dobija narudžbine za velike spomenike. veka i okrene se prošlosti. Sreten Stojanović je preko svog učitelja Burdela video ovo delo) U skulpturi je bilo veoma teško realizovati koncept ekspresionizma. tapiserijom.NOĆ – ženska figura – Spuštene glave i ruku koje su položene na noge.

Moderan odnos prema formi. Usredsredjen je na teme stvaranja. Čak je i sam fotografisao svoja dela. U Parizu se zainteresovao za primitivnu umetnost. Stilizovana je. Izgleda kao totem. Sam je deljao i klasao. ornament na stolicama. Poreklom je Rumun. dovratnicima. . Njegova skulptura uvek ima otvorene poruke. Sa druge strane bio je pod uticajem drevne egipatske skulpture (stroga stilizacija). Dela u bronzi i mermeru dovodio je do perfekcije. od drveta. što je bilo neuobičajeno u to vreme. govori o plodnosti. radjanja.KONSTANTIN BRANKUSI Ne pripada ni jednom pravcu. U to vreme bilo je teško u tom materijalu postići tako visoku poliranost. Brankusi je odbio poziv. npr. tradicionalna umetnost Rumunije. presa za vino). Koristi nove materijale Brancusi. .Adam i Eva – Jedno od njegovih najkontraveznijih dela.Danaida – Organski spoj skulpture i postamenta. prvenstveno drvodeljstvo (ukrasi za kuću. a on je želeo da otkrije suštinu forme.. Njegovo delo je apstrakcija na prirodnim formama. Postament je sastavni deo skulpture. na njega je uticala i folklorna. Zapazio ga je Roden i pozvao ga da dođe u njegov atelje. Kada je došao u Pariz već je poznavao vajarske tehnike i bio obrazovan. Ne razmišlja samo o skulpturi. već i o njenom postamentu koji sam pravi. Insistira na perfekciji da bi postigao efekat ogledala. a istovremeno je te uglačane oblike stavljao na grubo tesane kamene pijedestale ili na postovlja istesana od drvenih stupaca. ima i geometrijske i organske elemente koji čine celinu.Početak sveta – jaje. . Adam i Eva 43 . Boreći se sa istim problemom.Adam – Od visoko poliranog metala. smatrao je da Roden previše insistirana površinskim efektima. života i smrti. univerzalna forma od koje sve potiče. . O ovome je više puta razmišljao i stalno je ponavljao ovaj lik( u serijama). i alatke koje su pravili seljaci.

već u toj unutrašnjoj konstrukciji koju jedino umetnik može da izrazi. Đorđe. Franc Mark i Gabriela Minter. Umetnike nisu povezivali isto stilsko opredeljenje ili neka jedinstvena slikarska forma već slični pogledi na epohu i položaj umetnika u savremenom svetu. obrazovao se u Moskvi i Minhenu. kao priroda. Naglasak je na dečjoj umetnosti kao izvoru inspiracije. prestaju sa radom. FRANC MARK Istraživao je ekspresivne vrednosti boje. godine izlažu ponovo. Ako od onoga što vizuelno opaža slikar uzme nekoliko vizuelnih podataka. Naslovna strana almanaha – Plavi Jahač Ideja Kandinskog je bila vezana za Sv. intenzivne boje.Žuti konji .APSTRAKCIJA – PLAVI JAHAČ Drugu umetničku grupu nemačkog eksresionizma “Plavi Jahač” osnovali su u Minhenu Vasilij Kandinski. priča i religioznih tema. Slikar životinja. unosi elemente ruske folklorne umetnosti. apstraktnim formama i psihološkim aspektima linije i boje. 1912. S početkom 1. ALEKSEJ FON JAVLJENSKI Ruski slikar. Skoro uvek tema je ili princ na konju ili Sv. ka mističnoj unutrašnjoj konstrukciji koja determiniše svaku prirodnu strukturu. njima se ne završava već otpočinje njegovo istraživanje – od predela i spoljašnje stvarnosti ostaju samo sintetizovani zvuci koji vode ka dubljem i bitnijem sloju. godine je grupa nastala u Nemačkoj. Bit onoga što vidimo nije u prividu. 1911. Njegova rana dela su inspirisana Kandinskim – izražavanje osećanja putem blještavih boja – a u zrelim delima forme postaju kontrolisane kubističkim osećajem za strukturu. sa Kleom putovao u Tunis. “Plavi Jahač” je bio zaokupljen apstrakcijom i čistim slikarstvom verujući da se umetnost ne oblikuje prema prirodi već od sopstvenih elemenata.Životinje u pejzažu AUGUST MAKE 1914. svetskog rata 1914.Mrtva priroda –izraziti fovista. što je bilo odlučujuće za nastajanje njegovog ličnog kolorističkog stila. On radi mnogo slika na temu ruskih bajki. Đorđa. VASILIJ KANDINSKI 44 . i tada je zvanično i istupila. . tokom boravka u Francuskoj impresionira ga Matisova slobodna upotreba boje. . slike se odlikuju misticizmom – podsećaju na ikonu.

kad je stvorio eksplozivne slike koje su izražavale romantično oduševljenje. već postavlja tri centra . kao u Kompoziciji VI. reči i zvuka.ružičasti. Kandinski polazi od toga da svaka boja ima četiri osnovna zvuka: toplo.veliko razaranje. jer jedino u apstraktnom slikarstvu „duša dolazi do bespredmetne. Sklon filozofskom razmišljanju i odličan znalac muzike i poezije. kako bi u njoj „čisti zvuk" izbio u prvi plan. Mada na prvi pogled deluje kao eksplozija boja koje slobodno i spontano padaju po platnu. 2. koja je bila cilj njegove slike. hladno. belo nije boja snega već „ćutanje koje nije mrtvo". komplikovane. različitim znacima u pokretu. Kandinski je i teorijski pratio i beležio procese koji su nastajali u njegovim ranim slikama. kao što je crno „večito ćutanje bez mogućnosti i nade". kad hoće da prikaže potop. Komplikovano i u suštini metafizičko. Kandinski nije odbacio predmet zbog prirode. plavo ne označava nebo već duhovnu dubinu. Improvizacija (utisci iz unutrašnje prirode) i Kompozicija (dalji razvoj i usavršavanje druge vrste). razvijalo se njegovo apstraktno slikarstvo minhenskog perioda. Njih obrazuju tri mistične nužnosti: 1. u isti mah kad je naslikao prvi akvarel bez ikakvog predmeta bila završena i njegova knjiga O duhovnom u umetnosti. Kandinski polazi od toga da svaka forma ima unutrašnji sadržaj koji se sastoji od „principa unutrašnje nužnosti". crveno-plavi i ružičastobeli . a u drami Žuti zvuk između boje. daleko je važnije otkriti njenu metafizičku dubinu i unutrašnji ritam. Tako se boja odvaja od predmeta: zeleno za njega nije boja trave već „duhovno gašenje". Boja je dobila isto simboličko značenje koje ima zvuk u muzici. U zbirci pesama Zvuci ispitivao je odnos između reči i zvuka. to delo predstavlja osnovu njegovog slikarskog sitema. Svoje kompozicije je podelio na melodijske (jednostavne) i simfonijske (složene). ni obale. i tri bitna kretanja: od posmatrača. bajke.koji se nalaze u permanentnom sukobu. s izvanrednim osećanjem za hromatske i psihološke mogućnosti boje. nadčulne vibracije". za njih je izradio posebnu tipologiju i razdelio ih na tri vrste koje je nazvao Impresija (utisak iz spoljne prirode). Kandinski ne opisuje ni vodu. slika je organizovana smišljeno i sistematično. Realna inspiracija se potpuno istopila i ustupila mesto slikovnoj suštini. ona je potpuno zamenila predmet i ispunila sliku novim sadržajem koji nije izražen deskriptivno već metaforično: bojenim odnosima. U tom razdoblju veoma je karakterističan jedan prodor neoromantizma. boga i čoveka. prvo kod Antona Ažbea. ka posmatraču i kretanje u sebi. narodnu poeziju. Njegov razvoj do otkrića apstraktne umetnosti trajao je punih deset godina i sažeo iskustva impresionizma. zatim spušta zrake i dramatično razigrava linije. patrijahalni život. neba i zemlje. a zatim kod Franca Fon Štuka na Akademiji. već zbog slike. Da bi to ostvario. Na primer. U ta tri tipa. patetičnu viziju ratne katastrofe i metafizičku opoziciju između plavog i žutog. svetlo i tamno. 3. on je najveću pažnju poklonio boji. svaki umetnik kao sluga umetnosti ostvaruje umetnost u opštoj osobenosti (elemenat čistog i večito umetničkog). svaki umetnik kao dete svoje epohe ostvaruje u izrazu osobenost svoje epohe (element stila u unutrašnjoj vrednosti). Na osnovu ovih kvaliteta. fovizma i ekspresionizma.Doktor prava i ekonomije. kao stvaralac. od povoda je ostala samo jedna ideja . secesije. Boja je za njega bila sama po sebi zvučna tako da taj kvalitet nije trebalo dalje produbljivati. kad je Kandinski prešao na nacionalnu rusku tematiku kojom je pokušao da oživi prošlost. 45 . ostvaruje svoju osobenost u izrazu (elemenat ličnosti). studira slikarstvo u Minhenu. tako da je 1910. u sintezi intuicije i intelekta. ritmovima. Kako su ove druge razuđenije u strukturi i udaljenije od stvarnosti. on uspostavlja sistem velikih suprotnosti u kome boje ostvaruju značenje nezavisno od asocijacije na realno. svaki umetnik.

46 . govori celinama koje imaju mogućnost komunikacije.g. Ova slika deluje na posmatrača na osnovu instikta. Samostalnu izložbu održao je u Moskvi 1920. čime je zaključen njegov obiman i toliko značajan opus. Slika nema centar. Koristi transparentne forme. Nove teorije detaljno su obrađene u knjizi Tačka i linija u površini koju je napisao na osnovu svojih pedagoških iskustava kao profesor Bauhausa i objavio 1926. on je pokušao da izmiri duh i osećanje. crveno kvadrat. Apstraktna slika zahteva obrazovanog. napustio Rusiju i 1922. U periodu Bauhausa i u pariskom periodu (1932-1944) simbolične vrednosti linije. jer je Kandinski hteo da podvuče razliku između objektivnog i subjektivnog. Sitlizovano i geometrizovano. U odnosu na slikarstvo minhenske faze. postavljen za profesora na Bauhausu. tona i boje su bezlične. forme se kre}u po beskrajnom prostoru. Žuto je trougao. Umesto bele podloge ima crnu. opšteg i ličnog.Kad je izbio prvi svetski rat Kandinski je otišao za Rusiju u kojoj je ostao sve do kraja 1921. hieroglifi (ono što je bitno za svaku civilizaciju). razlika je ogromna. Otvorio je niz novih muzeja širom Rusije. Taj dualizam izražen je u ravnoteži kontrasta između geometrijski strogo podeljene. Slobodno organizuje leteće forme. a zatim se pojavio nov sistem odnosa između linije. a kada je decembra 1921. plavo krug. kasetirane površine i slobodnih znakova koji lebde iznad nje i čije ameboidne forme pokreću različite asocijacije. Maljevičevog suprematizma i Tatlinove kulture materijala. Mada je ovaj predlog odbijen. pripremljenog posmatrača. a dodeljena mu je i slobodna majstorska radionica. misao i strast. U tim slikama disciplinovane ekspresije i velike sinteze. Prvo je izmenio osnovnu strukturu slike. površine i boje u kome je boja vezana za određenu geometrijsku formu i liniju. pet godina pre smrti autora. te promene su se razvile u novo slikarstvo. godine. nema vodećeg kretanja. on je prihvatio Oktobarsku revoluciju zbog mogućnosti da u njoj realizuje svoje ideje pošto je bilo prirodno da revolucija u društvu ima svoj odgovor u revoluciji u umetnosti. nešto što je zadato posmatraču. . njegovi kontakti sa suprematizmom i konstruktivizmom nisu bili uzaludni. Iako je bio apolitičan i ideološki neopredeljen.Kompozicija 10 – nastala 1944. .Kompozicija 7 – Nagoveštaj prirode i arhitekture. Ranije ekspresivno rasipanje boje ustupilo je mesto strogoj kompozicionoj shemi. a iste godine je predložio prvi program Instituta za umetničku kulturu koji je predstavljao neku vrstu sinteze između njegovih teorija. Eksplozivne i dinamične forme ranijeg perioda počele su da se uređuju i disciplinuju.

već realnost koja nastaje u granicama likovnih sredstava. „U budućnosti će. Mondrian je bio ubeđen da iza „promenljivih prirodnih formi leži nepromenljiva čista realnost". On površinu nije slikao. Stabla u cvatu. do kvadrata došao u dugom procesu redukcije viđenog. lični doživljaj. pa zato možemo da pratimo kako u slikama teče prečišćavanje struktura i s oblika otpada sve što je osobeno. studirao je u Amsterdamu. ostvare čiste plastične odnose. opozicije i asimetrije. ni bilo kakav pokušaj da se na platnu izazove iluzija o nekom objektu. Boja se polaže plošno i organizuje ravnotežom suprotnosti između tri primarne boje: crvene. i tu njegovu ideju ne treba zaboraviti bez obzira što ona danas liči na utopiju. svetlosnu organizaciju površine i oštru liniju i s tim sredstvima započeo proces velikog svodjenja. Mrtva priroda sa posudom . u njenoj suštini.Suvo drvo. Njegov cilj nije bio da stvara ličnu već nadindividualnu umetnost. pa se i njegovo slikarstvo razvijalo postupno i logično. U slikarstvu je neophodno odbaciti sve što je subjektivno. Crveno drvo. Isto načelo sprovedeno je i u pravougaonom položaju horizontalne i vertikalne linije. svodi i sintetiše. bele i sive.PIT MONDRIAN Holandski slikar. i 1920. Sa Crnim kvadratom na beloj osnovi Maljevič je radikalno prekinuo sve asocijacije na realne oblike. cilj njegove analize bitno je drukčiji. To metodično i racionalno konstruisanje. Međutim. Mondrian je čvrsto verovao u demokratske ideale i u to da će se umetnost velike ravnoteže preneti u život. koje podseća na jezik matematike utoliko što i ona u prirodnim pojavama traži apstraktnu suštinu. lično i nebitno. koja je samo prividno hermetična. plave i žute. suprotno tome. a ugao pedantno izmerio šestarom. jednostavna i njihov zadatak je da na osnovu kontrasta. Zbog toga on čitavu jednu deceniju između 1910. On je od kubista prihvatio analitički metod. čisti izraz plasticizma naše sredine zameniti 47 . Ne-boje imaju vrednost prostora. i Pit Mondrian je prošao kroz kubizam. doživljaj i osećanje. ekspresija. boje vrednost materije. kao što je svaku liniju povukao lenjirom. Mondrian je sprovodio odlučno i bez kompromisa. za strukturom koja je zajednička svim predmetima. Mondrian je bio kalvinista. tako da oblik prolazi kroz različite metamorfoze u kojima otkriva unutrašnju konstrukciju. kako bi s platna odstranio sve što je senzibilnost. što ga razlikuje od drugih predmeta.pokazuje da se on na jedan motiv vraćao u svim fazama razvoja. želeći da stavi do znanja da suprematizam počinje iz praznine crnog kvadrata. Mondrijanova analiza ide za onim što je opšte i univerzalno. Nekoliko njegovih serija . nego bojio tako kompaktno da se trag četke ne prepozna. odbacuje. Pikaso razlaže predmet da bi došao do onoga što je u njemu izuzetno i pojedinačno. ali i u njenom izrazu dolazi do redukcije jer iz slike postepeno nestaju oble i krive linije. i tri ne-boje: crne. teozof i puritanac. Mondrian je. kaže on. zapravo onu apsolutnu pravilnost sadržanu ispod promenljivosti prirode. sledeći osnovnu težnju za redom. Kao i Maljevič. dakle. U takvom postupku geometrija se pojavljuje kao prirodno sredstvo. ali je iz njegovih otkrića deduktivnom logikom izvukao zaključke koji su ga doveli do čiste apstrakcije. Sredstva su. On kaže da bi „bilo najbolje da se neoplasticizam označi imenom realne umetnosti" ali pod pojmom realno i realistično ne podrazumeva kopiranje prirode.

umetničko delo. RITAM je noseća struktura slike. A da bi se uspelo u tome. a u to vreme popularne ali ne i zvanične muzika. Za Mondriana to nije bila samo suva teorija. u stvari jedna prostorno opredmećena Mondrianova slika. svedeno na one sile koje je samo proizvelo. Iako horizontala i vertikala ostaju glavna struktura kompozicije. o čemu ubedljivo govori Ritfeldova Šreder-haus u Utrehtu. a Mondrian je nastavio da produbljuje svoje slikarstvo univerzalnih harmonija. Oko njih su se pored slikara i skulptora (Bart van der Lek. Vantongerlo. pre svega JAZZa. U vreme prvog svetskog rata. neophodna je orijentacija ka univerzalnom postavljanju i rešavanju pritisaka prirode. U Americi njegove slike dobijaju na vedrosti i svežini. Ovu sliku porede sa velegradom u perspektivi iz vazduha. boja je poletnija i radosnija. Posle Van Dusburgove smrti 1931. Viktori bugi-vugi). jer je ostao bez idejnog vođe i animatora. Husar) okupili i mnogi arhitekti (Aud. 1917. nezavisno od spoljašnje stvarnosti. Tada nećemo neophodno imati slike i skulpture. De Stijl je izvršio veliki uticaj na mnoge umetnike u Evropi. automobilčićima i sl. Ritfeld. on je sa Teom van Dusburgom prešao u akciju i pokrenuo časopis De Stijl u kome su objavljivani mnogi članci o sintezi umetnosti koji su časopis pretvorili u istoimeni pokret. De Stijl se prirodno ugasio. otišao je za Njujork u kome se okupila velika grupa evropskih slikara i pisaca koji su izbegli ispred nacizma. Vils i drugi). ritam življi. Maljeviča i Mondriana predstavljala je završetak procesa koji je započeo s impresionizmom i Sezanovim teorijama: u potpunosti je ostvarena ideja o slici kosmičkom uni-verzumu koja ima sopstvene zakone izgradnje i načela razvoja. jer ćemo živeti u ostvarenoj umetnosti. Oni su uspeli da ideje De Stijla i neoplasticizma prenesu u tipografiju. Kad je izbio drugi svetski rat. 48 . Prvi put slikarstvo je dokazalo da može bez predmeta. Slika nastala na temeljima muzike. enterijer i arhitekturu. Bespredmetna umetnost Kandinskog. Umetnost će iščeznuti u masi kada život sam dobije u uravnoteženosti". sa kružićima koji podsećaju na svetla velegrada (Brodvej bugi-vugi. crne linije su nestale. u kome su i Van Dusburg i Mondrian objavili po jednu teorijsku knjigu i održali niz predavanja o mogućnostima neoplasticizma da se integriše sa životom. U tim poslednjim godinama života u Mondrianovom slikarstvu je došlo do izvesne promene. pravougaone trake uže. naročito na nemački Bauhaus.

svi su zajedno 24h. Mašina za scenografiju je proizvodila i zvuk. Zainteresovan za sve mogućnosti skulpture. Osnovni cilj bio je podučavanje dizajna prilagodjenog mašinskoj proizvodnji. 7 – Isprepletani oblici.. na jednom mestu su: škola. Preselili su se u Desau jer u Vajmaru nisu imali takve uslove. dobija elektromotor. Postojala su dva paralelna kursa od kojih je jedan proučavao materijale i tehnike. boju zamenjuje svetlošću.Bauhaus je zatvoren 1933. Skulptura je postala mobilna. Medju predavačima bili su Kle. mobilna skulptura. Amerikanac Lajonel Fajninger. Kakva boja i kog spektra odgovara kojoj površini. vajarstvo.kupa-trougao. VALTER GROPIUS Gradio je novim materijalima kao što su staklo i gvožđe. dizajner i fotograf.. Pol Kle. Spektar sa dva središta: krug i kvadrat. Imao je viziju kako umetnost 20.Tri savršene forme su lopta–krug. Kvadrat mora biti u suštini svakog predmeta. radionice. zanimali su ga dinamički odnosi formi u prostoru. Vajar koristi predmete u sekundarnoj funkciji. tj. Ideja Bauhausa je bila školovanje stručnjaka za pravljenje predmeta za industrijsku proizvodnju. Bavio se pitanjima spektra. Inače u Bauhausu nema skulpture. Lepo je ono što je funkcionalno! Divili su se umetnosti gotike. Njen cilj je bio ujedinjavanje umetničkih disciplina. pitanjima boja. Na naslovnoj stranici Manifesta je katedrala. Učenik prvenstveno mora da savlada zanat. . vile i stanovi profesora. tapiseriju. 49 . razmenjujući ideje.Delo br. uzor im je graditeljstvo gotike. Napravljena je od vrlo sjajno poliranog metala.BAUHAUS Školu je u Vajmaru 1919.kocka–kvadrat. novi principi. nakon čega su se i mnogi umetnici preselili u SAD. slikar. Moholj-Nadj je postao upravnik novog Bauhausa u Čikagu. Kroz rešetku se prelama svetlost tako što se ona okreće. prvenstveno slikare bez dobre reputacije: Kandinski . 1937. godine osnovao arhitekt Gropius. obradu stakla…Ova struktura pruzeta je u mnogim školama u Evropi. Vizuelne umetnosti i arhitekturu trebalo je proučavati i primenjivati kao srodne aktivnosti. 1925. Poput Gaboa. LASLO MOHOLJI NAĐ Madjarski vajar. internat. od strane nacističkih vlasti. Uradio je projekat mašine za scenografiju. već studije statičko. i 1926. veka treba da se uključi u nove tokove društva i njegove nove potrebe. diskutuju… Postojali su razni odseci koji su podrazumevali lepe i primenjene umetnosti: slikarstvo.dinamičkih odnosa. Kandinski itd. godina u Desau dobijaju prostor i Gropius projektuje školu. HERBERT BAJER Grafički dizajner. a drugi formu u ateljeu. Austrijanac Johan Iten. išli su u radionice. Uključio je u rad ljude bez arhitektonskog iskustva. Oskar Šlemer i drugi predavači i profesori. keramiku. Nisu poštovali određene dogme i principe.

cene…Pokrenuli su mnoge ideje. Profesori su objavljivali svoje teorijske tekstove. nepoštujući nikakve standarde i kanone. jer ona stvaraju dela bez presije. Mohonji. Svoje iskustvo je preneo u SAD. ceo list je komponovan kao celina. TOTAL DIZAJN. pejzaž. Kle je stvaralački čin posmatrao kao magično iskustvo u kojem je umetnik uspeo da sjedini unutarnju viziju sa spoljašnjim vizijom sveta. održava letnje seminare i pripada svetskom vrhu. Dubok uticaj Delonea i orfizma (boja je slika). bio je violinista. stilizacija i geometrizacija. širio se uticaj po celom svetu. JOZEF ALBERS . Mnogi umetnici su odlazili u Čikago sredinom 30. funkcije. efekte su predstavljae vizuelne forme. Učestvovali su i drugi umetnici:Rusi. Radili su projekte za izložbe. a onda bi njegovo svesno iskustvo ulazilo da završi sliku. Bauhaus je imao širok i značajan uticaj na sve oblasti dizajna danas. POL KLE Rođen je u Švajcarskoj. U Kleovom delu. Ne razmišlja da li je apstraktno ili figurativno. ne uklapa se u sistem prirode. potiče iz muzičke porodice. kao i Delacroixa dojmili boje i prozračnost atmosfere. ponovo okupljeni stvorili su novi Bauhaus. . Jeftin način oblikovanja. a Čikago je postao najznačajniji umetnički centar. svesno ih redukuju.Jesen u selu – Niz kuća koje evociraju uspomenu na jesen. Bauhaus je preživeo i Hitlera i 2. a žena mu je bila pijanistkinja. kataloge. sa Makeom putuje u Tunis gde su ga.. potpuna sloboda. Počeo je da crta kao dete. Njihove ideje se i danas mogu koristiti (odnos horizontala i vertikala. Njegove slike odišu treperavom energijom koja pre izgleda organska nego geometrijska. Gropius ga poziva da predaje na Bauhausu. poznavao je i kubizam. 50 . doživljava se kao jedan sistem.. a ne intelektualne i literarne zamisli.tih. učestvuje na izložbi Plavog Jahača. Danas postoji obnovljen.Kvadrat – Proučavao je odnose i intezitete boja. Studirao je u Minhenu kod Franc Fon Štuka. Izdavali su i časopis sve do 1933. Kle. sajamske štandove. članovi DE STILA. knjige . materijale. .. U početku je radio bakroreze koji su podsećali na nemačku renesansu. ali raspoređeno na drugačiji način. Neki proizvodi su večni. slobodni naučnici koji sami grade fantaziju. kuće i drveće. ostali su i do danas nezamenjivi.Analiza koja boja ide uz koju formu i koji se efekat postiže. ovo je jedna od prvih škola sa časovima fotografije. godine. stranica deluje kao forma. Naziv je deo slike kao celine. Nađ i drugi objavili su svoja teorijska razmišljanja. . dok se ne bi pojavila neka predstava. za razliku od dadaista i nadrealista. Lomio se između muzike i likovne umetnosti. otvorio je novi pristup u oblikovanju u svim disciplinama koje su uključene u stvaranje jedne kuće. sliva koja idu vertikalno. Fotografija je vrlo važna. nije samo tekst u centru pažnje.). Koristio je i radove dece.. Najcelovitiji sistem. svetski rat i opet ponovo oživeo kada je počela obnova.. Mnogo su izlagali i pripremali različite publikacije. Jednostavna štampa bez mnogo boja.Pun mesec – 1914.. Dečji crteži lebde u neodredjenom prostoru komponovanom od suptilnih harmonija boje i svetlosti koje doprinose misteriji.Genije – je greška u univerzumu. 1920. godine. 1911. prepuštajući da ga olovka ili četkca vodi. sagledavaju sve potrebe. Koristi i boje i ritmove da evocira određene sadržaje. jer imaju jesenje boje. Na kontrastu se dobija osećaj prostora. Paralelno sa slovima mnogo se koriste i grafički elementi.

. Različite civilizacije.Pastorala – ritmovi – pejzaž. Kle ima doživljaj zvuka kao i Kandinski.Stari zvuk – Magičan kvadrat. menjao tehnike. čije znakove predstavljaju vizuelne predstave kojima se može preneti poruka prepoznatljiva i za čoveka 20. 1923-24. ne ograničava ga materijal. svaka strana isti zbir. već samo koristi plavu.ak godina. takva skala boja koja daje harmoniski zvuk. Umetnik može da se izražava u svemu što mu dođe pod ruku. što je ključno za čovekovu civilizaciju. nailazi ciklus po principu šahovskih polja i magičnog kvadrata. Svetlost 51 . veka. Vizuelizuje Šenbergovu deseto – tonsku lestvicu. da prihvati i učestvuje u rešavanju rebusa. radio je 20. Radio akvarele. drevno iskustvo – u trakama su saopštavali određene poruke. pastele. ne samo zbog komunikacije dvoje ljudi. Bojena polja mogu davati isti zbir. na staklu. Zainteresovan za proučavanje pisma. Proučavao je staro pismo. pismo to prevazilazi.. materijale i podloge. . U Bauhausu je vodio tapiseriju. lesonitu. Kle je izuzetno plodan. naročito dečije koje podrazumevaju vizuelne predstave. Pri vrhu je horizont i traka neba... Često je radio dela malog formata. Prihvata i način rada poentilista. Kle je voleo igre. Stari zvuk Svetlost i još mnogo toga – Zahteva od posmatrača da se uključi u igru. Usvojio je i neke ideje kubista – geometrizacija. Neki su mislili da je to po ugledu na šah. god. slojevi. već zato što ono nudi otvoreno polje komunikacije. Želi da pokaže zvučni ton njegove slike. ne stavlja boje jednu porde druge. crvenu i žutu. ali za harmoniju boja. kao da je gledano arheološkom sondom..

tehnička i tehnološka. Iako je Marinetijev Manifest futurizma iz 1909. Intenzivan kolorit. ali on nije odlučno prekinuo vezu s predmetom i realnim svetom. Oko njih se stvaraju dve grupe: prva Pub karo. MIHAIL LARIONOV . od mah preveden i objavljen u ruskim novinama. praksa i slikarstvo Sveta umetnosti nisu prestali da postoje Novi naraštaj predvode M. u mnogo čemu hermetična.. čisto bojene površine (kao fovisti). Gončarova. Slikar više nije smeo da slika pitome ravnice i olujne oblake.Devojka na ulici – usvojio stavove futurista. kišu i travu u proleće. a zatim Magareći rep.futurizam ili budetljanstvo . futurizam se u Rusiji razvijao potpuno nezavisno od italijanskog iskustva. Ruski futurizam se borio protiv buržoaske kulture i malograđanskog ukusa. Pripremljen u Magarećem repu. Međutim. koji je 1913. Mihail Larionov. arhitekata. lučizam (rajonizam) i futurizam. želeo je da preobrazi svet i učini ga boljim.RUSKA AVANGARDA Oko časopisa Svet umetnosti (Mir iskustva) okupio se niz mladih ruskih intelektualaca –slikara. engleski moderan stil. 52 . Lučizam je stroga teorija koja stremi čistom sli karstvu. . francuske kubiste. Naglašene linije sila (svetla). objavio Manifest lučizma i za svoje ideje pridobio Nataliju Gončarovu.bio je u tom pogledu daleko određeniji. pisaca. od kubofuturizma do suprematizma i konstruktivizma i postao sinonim za napredne i neformalne pokrete. mitove i bajke -morao je da se usmeri ka modernom načinu života. zračenja. Gogena.. stoji u Manifestu. naročito u genezi ruskog konstruktivizma. Linije svetla. to se moglo videti na ruskim ikonama i delima folklorne umetnosti. možda je to i od njih video). Insistirao je na dekorativnosti i intenzivnom koloritu. on je prošao kroz neobične metamorfoze. pokret koji je buknuo kad i lučizam . Usled takvog zračenja. kasnije i za sve „leve tendencije s" u godinama Revolucije. jabuke i flaše. Pojavljuju se slova na slici (to su upotrebljavali i Pikaso i Brak. on je prezirao prošlost i kanone u ljudskim odnosima. Lučizam je odigrao značajnu ulogu u avangardnim pokretima Rusije.Svetlost ulice – apstraktno komponovano delo. bez onog angažovanog stava prema umetnosti i svetu koji je imao neoprimitivizam. modernijim. otvorenijim prema budućnosti koju je futuristička vizija videla u pobedi mašine i u oslobođenju svih čovekovih energija. NATALIJA GONČAROVA Zelena i žuta šuma – Ima bojeni ritam. „Stil rajonističkog slikarstva. predmeti gube svoj primarni realistički izgled pa se zbog toga njihova projekcija na platnu izražava nizom slobodnih formi. Larionov i N. označava prostorne oblike nastale presecanjem zrakova odbijenih sa različitih predmeta. on nije odbacio već na nov način preformulisao tipove mimetizma. Lučizam je u prvi plan postavio objekt koji emituje zrake zbog čega je njegova percepcija relativna jer se vizuelno primanje egzaktnih podataka svodi na zbir svetlosnih odblesaka koji dopiru do posmatračevih očiju. Lučizam je i kao pokret i kao teoriju stvorio osnivač Magarećeg repa i jedan od glavnih animatora ruske avangarde. Pošto je časopis ugašen. Van Goga. bečku secesiju. kompozitora. Usvojio multicipaciju oblika da bi dočarao njihovo kretanje. Ruskoj javnosti oni su prikazivali i tumačili Sezana. duh.

organizuje kao nove semantičke celine. koja nije ni predmet ni u predmetu. Ta dva stanja.ali su logično povezana tako da obrazuju beskonačni duhovni svet koji teži savršenstvu i u kome nastaje umetnost suprematizma. ali on nije slikarstvo u onom smislu kako ga poznajemo u tradiciji. krug i trougao . već najvišu snagu u unutrašnjem čovekovom biću . a sam Maljevič je napisao niz značajnih studija u kojima je teorijski i filozofski produbio svoja shvatanja. s kojima se ne može izraziti stvarnost. crveno ili zeleno. koju je prvi put izložio 1915.u kojoj je izražen utisak iz spoljne prirode. sliku koja je 53 . nesvesno. uzbuđenje i misao. žuto. Kod Maljeviča je ukinut svaki prirodni. već s one strane. u avangardnim pokretima Rusije vodeću ulogu igrao je Kazimir Maljevič. senzibilitet. Kručonih i Matjušin stvorili prvu futurističku operu Pobeda nad suncem. imaju sopstvenu funkciju . U njima uzbuđenje dostiže stanje predstave i razvija se do suda ili mišljenja pomoću kojih se svet pojava realizuje u svesti. u njemu dolazi do stvaranja novih energijskih sklopova koji modifikuju formu i menjaju obojenost. Kako je kretanje beskonačno. Suprematistički sistem . već ono što je u stvarnosti. Tada je započela istorija suprematizma kao pokreta. i umetnik se mora osloboditi tog guranja i slaganja kulisa kako bi došao do prave istine. Kad te forme oboji u plavo. bez oznake broja. u nevidljivom. našom predstavom. Maljevič nije odbacio predmet zato što je verovao da se bez. jer predstavljaju idealno sredstvo: to su forme duha.zasniva se na predstavi beskonačnog u kome se kreću određene forme koje se mogu otkriti pomoću energije (ekonomije) crnog i belog.kvadrat. što je na neki način blisko linijama sile koje smo upoznali kod futurista. Drugi stupanj su misli. nezavisno od bilo kakve estetske lepote. „Crni kvadrat je ustanovio energiju koju sam uveo kao petu dimenziju u umetnosti". još uvek predviđao jedan tip slike . Maljevič je naslikao Beli kvadrat na belom.njega može stvoriti slika. nadlične i univerzalne. neminovno. vremena i prostora". on se razvijao brzo i sticao pristalice među mladima. Maljevič im menja energiju. Na njegovo stvaralaštvo presudno su uticali kubizam i rusko budetljanstvo. Petu dimenziju u crnom kvadratu treba shvatiti kao metafizičku metaforu čije je značenje u apsolutnoj nepredmetnosti. Prema njegovom mišljenju.KAZIMIR MALJEVIČ Dok je Kandinski u Minhenu radio na organizaciji izložbi Plavog jahača. Suprematizam je imao svoju slikarsku praksu. ali pod njim on ne podrazumeva emociju. Zato on kaže: „Suprematističko bojeno mišljenje pokazalo je da volja može ispoljiti svoj stvaralački sistem onda kada umetnik ukine predmet kao slikarsku osnovu. pokreće. Maljevič je uradio skice. iza njene spoljne opne. stvarnost je zatvorena prividom. lični doživljaj. Sistem je izgrađen u vremenu i prostoru. kad su on. Uzbuđenje je presudan stav u Maljevičevoj teoriji. što znači da forma nije ništa drugo do energija koja boji svoje kretanje. već zato što je bio nepoverljiv prema realnom svetu uopšte.uzbuđenje je temelj i poreklo života. na poslednjoj futurističkoj izložbi. „nešto čisto. logično. iskustva. pravougaonik. predmetni i istorijski aspekt i slikarstvo je svedeno na odnose koje je u stanju samo da proizvede u obliku plastične i koherentne celine. Posle revolucije.uzete su prirodno. jer je Kandinski u godinama do prvog rata.prvo statičnu. Već 1913. drugo dinamičnu . u uzbuđenju koje umetnost mora da otelotvori. a ubrzo i sliku Crni kvadrat na beloj osnovi. Osnovne geometrijske forme . sklonosti: to je pre filozofski bojeni sistem shvatanja novih ostvarenja mojih zamisli kao sredstva saznanja". Maljevič je radikalniji od Kandinskog.impresija . i u vizuelnom i filozofskom smislu.

Čisto i jednostavno grafičko rešenje. pokazao je da estetika supermatizma ne mora biti daleko od stvarnosti. Oni su medju prvim potpunim apstrakcijama – predhodnici dadaističkih skulptura Kurta Švitersa. tipa:danas smo svi srećni. s perspektivnim iluzijama. Zamisao je bila da se donji nivo(kocka) okrene oko sopstvene ose za godinu dana (kao Zemlja). često bojeni i otvoreni prema prostoru. Njegovi slikani reljefi i kontrareljefi urađeni između 1913.Umetnici su dali snažan pečat novoj vlasti (plakati. zbog čega je i imao sukob sa Maljevičem. dekorisao Vladimir Tatlin. a loptica. Ovaj projekat zamišljen je u vreme burnih revolucionarnih dešavanja. Maljevič je bio na strani revolucije. razvili su se iz kubizma. ali i kraj slikarstva .20.3. partiskim prostorijama. crveni trougao. Na vrhu su predviđene radio stanice – za emitovanje parola..predstavljala krajnji cilj u razvoju suprematizma: apsolutnu bespredmetnost. Suprematizam je za njega bio nešto više od umetnosti .. i suprematizam je posle 1920. Beli krug.. jer je beli kvadrat postao znak čistote čovekovog stvaralačkog života. . Predviđena su dešavanja u kongresnim dvoranama. Radio je ilustracije za knjigu Majakovskog: Ledi Marš VLADIMIR TATLJIN Osnivač ruskog konstruktivizma.. ali je bio po strani dešavanja. i 1917. iz slikarske prakse prerastao u filozofski sistem. polulopta na vrhu – za jedan dan. . tj.2. Urađeni od lima. bibliotekma. Ovo je militantan. spektakle ne trgovima. Revolucija je u početku podržavala revolucionarne ideje – putujuće izložbe vozovima.Proun (1. uz pomoć mladog Aleksandra Rodčenka i Georgija Jakulova. gvožđa.Maketa – (za spomenik trećoj internacionali) – čelična konstrukcija drži forme od stakla. kontrareljefi su nagovestili nov poredak vrednosti.. uticaj Pikasovih kolaža u skulpturi.Beli i crveni – Beli: ostatak ruske carske vojske koja je pokušala da zaustavi prodor revolucije. ali već je 1930. cilindar za nedelju dana. beli kvadrat je objavio kraj suprematizma. Kafe Pitoresk je 1917. 54 ..)Autor koji je napravio sintezu između Maljevičevog supermatizma i konstruktivizma (Tatljin). Dva pola istog naroda sukobljavaju se u građanskom ratu. propagandni plakat. EL LISICKI Poigravao se elementima geometrijske apstrakcije. Time su postavljeni temelji estetici osvajanja realnog prostora putem pravih materijala iz koje je izveden čitav konstruktivistički pokret. stakla i drveta. Tri suprematistička kvadrata predstavljaju uspostavljanje određenih pogleda na svet i ustrojstvo sveta.Spomenik trećoj internacionali – Delo zamišljeno je da bude visoko oko 400m.sliku je zamenila reč. 30. godišnjicu ulaska u zimski dvorac. . Svaki od spratova (prostora) ima određenu funkciju – jasna društvena uloga. misao o njoj. Došavši u središte suprematističkog univerzuma. godine zabranjen svaki vid udruživanja – postoji samo jedna umetnost – socrealizam.utopijska budućnost sveta u kojoj će doći do totalnog oslobođenja čovekove svesti. propagandni materijali). drugi nivo (piramida) za mesec dana. dok je Tatljin bio angažovan najviše od svih. . U njoj se oslobodio i ranijih formi i bojene energije.

okrenuo se ideji (kao Tatljin) da umetnik mora da služi revoluciji praktičnom primenom svoje umetnosti u gradjevinarstvu. 1916. Gabo napušta Rusiju i u Berlinu. Od 1920.RODČENKO Pod uticajem Maljeviča. 1920. Britaniji nastavlja da razvija svoje ideje u konstrukcijama napravljenim od stakla.. čemu su se usprotivili Naum Gabo i Pevsner. NAUM GABO 1915. Parizu i V. koji su se borili za opstanak nezavisnog umetnika. radio je sa Tatljinom. arhitekturi. i napisali Realistički manifest. počeo je da radi seriju glava i celih figura od komada kartona ili tankog lima. Tatlin i grupa oko njega insistirali su na tome da umetnost mora da služi revoluciji.. undustrijskom dizajnu. ANTOAN PEVSNER Brat Nauma Gaboa 55 . plastike i metala.

nervozan. Oto Diks je bio profesor u Frankfurtu i po dolasku Hitlera.Smrt pesnika Anice – kubizam.Otac i majka – Depresivan pogled. iskidan. . GEORG GROS Najpoznatiji po svojim crtežima perom i tušem koji su predstavljali satirične prikaze nemačke nacije tokom i posle I svetskog rata. svetskog rata vraća u Nemačku. vidi se svaki konac.Priča o mornaru Mileru – Vraća se folkloru. detaljne. skovao G. ponekad groteske. Gros je javno eksponiran i prvi napušta Nemačku. . Glavne odlike su jasne. koji izražavaju razočaranje i predstavljaju formu socijalnog realizma. i očekivalo se da će kao veliki levičar i satiričar i u Americi nastaviti istu karijeru. satirične slike i crteži. Deluje pomalo kao ikona. Za opisivanje dela ovih umetnika korišćen je i termin magični realizam. izrazito realističke. Ovde je opet. vraća se tradiciji. Vraća se Direru i Grinevaldu (gotici) – sve definiše linijom. ali on je umoran i radi pejzaže o megalopolisu na melanholičan i depresivan način. direktor Kunsthalea u Minhenu. on na neumoljiv način prikazuje svu tragediju mukotrpnog rada – depresivan pogled na život. Njegova lična iskustva iz rata i bolnice ostavila su su žestok utisak.Prevaspitanje Toma – Oficiri koji maltretiraju madiće u luci gde je i Gros bio.NEMAČKO SLIKARSTVO NOVE OBJEKTIVNOSTI Nova objektivnost je termin koji je 1923. On se odmah posle 2. . ekspresionizamGros je zapamćen po odličnim grafikama i ciklusu ''Ecce homo'' . svaka dlaka. Hartlaub. fovizam.Autoportret sa cvetom – On kritikuje ali sa željom da se obnovi i uzdigne nemački duh. F. On govori cretžom. jako važna linija. . Magični realizam – oblik prestavljanja koji poprima atmosferu fantastičnog. Na ekspresivan način deformiše njeno telo.Portret Silvije fon Halten – Ona je bila kritičar i to vrlo angažovana u raskrinkivanju svih ružnih afera – prsti su joj kao kandže. ali samo nekoliko dana nakon toga umire. jer su svakodnevni predmeti prikazani s neočekivanom i preterano detaljnom otvorenošću. sa dolaskom Hitlera na vlast beži u Ameriku 1932. . Lica su kao maske. agresivni su. oživljena je neka vrsta naturalizma (Lajbl). kubizma i dade.Karneval – Pijanstveo i transformacija ljudi koji piju.On predstavlja jedan tip ličnosti (kao kod Engra:Bankar) i prevazilazi Silvijin portret. da bi opisao dela Grosa. ništa se ne može prećutati. Bekmana i Diksa. govori neposredno i jasno kritički. kao dečiji crtež. 56 . . on se povlači u malo mesto i radi u ilegali. OTO DIKS Uticaj nemačke gotike. Diks je izvanredan portretista. Njegov crtež je vrlo važan. preuveličane ruke.

neodlučnost. -Odlazak – Triptih . 57 .alegorija putovanja.Središnji pano . nosi svoj leš (svoje grehe). on je posmatrač. . Sredina: Kralj i kraljica su se oslobodili. kao i holandski slikari XVIII veka.Autoportret – Stisnute usne. Levo krilo: Sadizam. Kralj i kraljica na čamcu sa detetom i njihovim dželatom. Kralj je okrenut leđima. čovekovo samomučenje. čovekovo mučenje drugih. tvrda jaka kontura. Desno: Izjalovljenost. Munchov uticaj.MAKS BEKMAN Privlačilo ga je nemačko i nizozemsko slikarstvo rane renesanse. a dete označava sloboda u krilu.

koji su za pokret pronašli i pogodno ime. jedan veliki rušilački negativan posao: pomesti. Ne odriču postojanje stvaralaštva (umetnosti). “Dadaizam je stvorio prvi svetski rat.. pevale francuske i holandske pesme.. kombinacija različitih umetnosti (muzika. ali sam čin stvaranja – to je cilj (u tom smislu nije antiumetnost). već i literarni radovi. zatim u Španiju. brutism (buka).. poezija. Članovi njene grupe su se oslobodili svega sto je bilo pre njih. gradjanski ukus. sa I svetskim ratom. Sam termin DADA nije bio strogo ograničen na sam naziv grupe – više je predstavljao simbol otpora. Oni se zalažu za primitivizam. ipak su tri činioca uobličavali njihove kreativne napore: 1. čak i Beograd.dominatan princip DADAISTI U CIRIHU Ciriška grupa DADA osnovala je časopis ''DER DADA'' 1918. Ljubljanu – konačno se stacionira u Parizu i tu se i završava. Redimedi. demistifikacija umetničkog dela. scena. već da pokaže kako nije moguć bilo kakav odnos izmedju umetnosti i društva’’ (Argan). simltanost. oblici vizuelne poezije. Čemu stvarati nova umetnička dela ako ih ratovi stalno iznova ruše? Dadaizam je suočen sa takvom moralnom krizom da odlučuje da drugačije deluje.. kaže Tristan Tzara.poticao od fututrista 2. Jedan dogadjaj je izuzetno značajan: osnivanje Kabare Volter u Cirihu 1916.. Vrlo često svesno su organizovali skandale (crnački bubnjevi. paradoks je bio osnovni postulat.ona je rušila i ismevala sve – buržoaziju. Sa neverovatnom imaginacijom.poticalo od kubista preko futurista 3. samu umetnost. I u tome nisu imali milosti. jer “ne želi da ostvari nov odnos. vrištanje ( Kabare Volter)) što je izazivalo veliko negodovanje u javnosti. koji je značio raskid sa starim svetom. a predmet ismevanja je malograđanština. Dada je bila bitna kao stanje duha vise nego kao stil i pokret. u kome se izvodila crnačka i ruska muzika. najrazličitiji eksperimenti. logiku u nihilizam. ali se zalažu za demistifikaciju tog završnog umetničkog projekta – smatrali su da je sve to podložno propadanju. jer po prvi put se američka scena uključuje u umetničke tokove – odatle se širi u Nemačku. slučaj.i političkog i opšteg. Krajnje jasan revolt u odnosu na sve institucije društva.” (Dišan). Zato se o Dadaizmu govori i kao o “negativnoj avangardi”. Koncept DADE je nešto potpuno drugačije – svesno zalaganje za APSURD. iz depresije. pevanje. uznemirenosti i straha koji su zahvatili mlade intelektualce u Evropi.. nije htela da gradi nikakav stil ni da stvara bilo kakvu teoriju. Hans Arp. senzacionalna tipografija. ilustracije po zidovima). ''Treba obaviti. Dadisti su bili međusobno vrlo različiti. kolaži. Organizuju večeri posvećene određenim temama. očistiti».DADAIZAM 1914. jer umetničko delo moguće je realizovati u bilo kom trenutku od strane bilo koje ličnosti. konformizma svake vrste . Marsel Janko. recitovali nemogući stihovi i izlagala provokativna dela. Osnovali su ga : Tristan Tzara (pesnik). Češku (Prag). tradiciju. ali pre svega je reč bez ikakvog smisla. Dadizam je antiumetnost. apsurdne mašine. asamblaži. ime bez ikakvog značenja i smisla. 58 . fotomontaže. mehanomorfoze. telesne akcije-sve je to trebalo da afirmiše novu svest koja je sa ironijom i cinizmom pretvorila slobodu u anarhiju. smisao u apsurd. Zagreb. proizašla je nova pojava – antiumetnost – pokušaj da se na svet i društvenu situaciju reaguje neumetničkim sredstvima i na neumetnički način – revoltom i destrukcijom. ne samo ilustracije.. Ta intelektualna pobuna koja je slučajno dobila ime DADA. dada je pronalazila specifična i nova sredstva kojima je izrazila svoju destrukciju. Oni su se protivili svakom organizovanom programu u umetnostima. godine u kome su se pojavile. Dadaizam je uzeo oblik nasilja u reakciji na rat. Dada bi se mogla prevesti kao drveni konjić za ljuljanje ili dečije tepanje. Ono je prvo i pravo medjunarodno bratstvo. Ruga se svim vrednostima građanskog kapitalističkog društva.

egzotično povrće. ali pošto se nije slagao sa formalnim obrazovanjem odlazi da slika po švajcarskim selima. 59 .. Od 1916-1917. predlagali su da se poruše sve institucije društva . Privukao ga je Kandinski.) kao apstrakcije. and that art was a natural generation of form: 'a fruit that grows in man'. radi kolaže od spontano pocepanih pravougaonih komada papira. Eksperimentisao je geometrijskom apstrakcijom baziranom na kubizmu. Radi motive iz prirode (lišće.. Švajcarski pejzaž je ostavio trajan utisak na njega. a zatim naizmenično na reljef (tanki slojevi drveta čiji su oblici nagoveštavali bilje. -Torzo-Planina sto sidro pupak Radi i murale za enterijere kafića. "Arp visited the USA in 1949 and 1950. At a time when he began to turn towards full 3-D sculptures. “Proporcije i boje zavise samo od slučaja”.Svesno su insistirali na određenoj agresivnosti. and completed a monumental wood and metal relief for Harvard University. and a mural relief for the UNESCO Building in Paris in 1958.oblik bi sugeriosao neki predmet i tako reljefu daje ime. -Pupak. HANS ARP Studirao je slikarstvo i poeziju.) i skulpturu. insekte. Želeci da radi organsku apstrakciju sa slikarstva je prešao na kolaž. apstrakcija kojoj se posle okrenuo se zasnivala na prirodi i živim organskim oblicima. akademije su bile prve na udaru. as he put it. Arp insisted that his sculpture was 'concrete' rather than 'abstract'. Za njega su slike realnosti bez značenja. je spalio. He won the international prize for sculpture at the Venice Biennale in 1954. Sve svoje slike do 1915. Tako bi mu svaki krug postojao pupak bez obzira na kontekst. since it occupied space.

da bi od njih napravio umetničko delo. obično su nazivi slika stajali van slike. ali i neke koje samo asociraju na Parada mašinski svet. . ali on obavezno stavlja na slike. ulazi u svet umetnosti na velika vrata. hobi – skupljanje automobila.Žena od šibica – Koristio je šibice i ukosnice . Imamo sukob. Mašinska estetika. odluka. Dadisti u sliku unose materijale koji po svojoj prirodi nikada nisu pripadali umetničkom stvaranju – sa njima oni postaju ravnopravni sa bojom. proces.DADAISTI U NJUJORKU Ideja DADE u Americi su razvili Dišan. pripadnik bogate kubanske porodice. a ne završeno delo. razvije. MARSEL DIŠAN . a u stvari ništa ne znače. Neka vrsta grafema – određenih grafičkih znakova. Godine 1911. Koristio je i poznate predmete. Dete Portret MAN REJ Američki slikar. Stalno putuje po svetu. Koristi različite predmete (transparentne – kako bi svetlost samo delimično prošla kroz njih). fotograf. mada su njegovi projekti prevazišli dadinu teoriju i praksu. Preterano je agresivna. i 1912. FRENSIS PIKABIJA Poreklom Kubanac. . namerno koristi jezik prošlosti stavljajući Portre odrednice prostora: koristi natpise u slikama. mada koristi multiplikovanje forme (futurizam) – da bi dočarao kretanje.Parada ljubavnika – Dve mašine kao dečak i devojčica. Slova su namerno izvođena dečijim rukopisom. uz podršku Alfreda Štiglica i njegove Galerija 291. Umetnost je za njega ideja. sklon neočekivanim postupcima.U dadaističkom pokretu Marsel Dišan je bio najneobičnija ličnost. Preparirani papir osvetli. Prostor je nedefinisan. dendi u krilu dadista – to ga nije sprečilo da formuliše interesantne ideje koje se baziraju na mašinskoj tehnici. nema jedinstva prostora. Kontradiktoran i zagonetan kao čovek.Dete karburator – Uvodi vrlo zanimljive ideje. Pronašao je foto-tehniku (bez fotoaparata) rajograf – fotogram. parodira. Pikabia i Man Rej.. fiksira. U suštini pripada kubizmu.Portret kao fotografska kamera – Portret čuvenog američkog fotografa Alfreda Štiglica (pionira umetničke fotografije). . ideolog slučaja i propovednik apsolutne slobode u delovanju. Neki su smatrali da je dadizam konačan kraj umetnosti. pojavljuje se na slici pored naziva.. . koncept. on je stvorio izuzetan ciklus slika kome pripadaju sledeće tri: -Akt koji silazi niz stepenice – slika koja je izazvala skandal. potpuno obične predmete. režiser. on se ruga. ali se od njih razlikuje jer zadržava ciničan stav prema 60 Akt koji silazi niz stepenice .

kaže Dišan. 1913. apsurdnih mašina i projakata medju kojima je i Veliko staklo. brkove i ispisao pet slova. brzinom i četvrtom dimenzijom. ašov. predmet koji je punim izborom uzdignut do vrednoati umetničkog dela. ali je i pored toga ostavio veliki broj redi-meda..Veliko staklo . Prilikom transporta u jednu galeriju u Filadelfiji (gde se i sad nalazi) staklo je puklo. nesrećni. . prepravljani. na njemu se uvek ogledaju određene pojave. '' Od funkcije predmeta zavisi karakter redi-meda : oni mogu biti magični. Komunikacija počinje tako sto Nevestina “kružna imaginacija” oslobadja “ljubavni gasolin” koji pokreće Neženjinu čžznju . konceptualnih skica. . potpisao jedan pisoar kao Ričard Mut. kao što je slučaj s reprodukcijom Mona Lize. u galeriju uneo stalak za sušenje boca. poznatog američkog kolekcionara. pošto Dišan zadržava ironičan i ciničan stav prema mašini.izvedena kao i ostale dve u boji drveta kako bi se ukinula asocijacija na realnu boju i lokalni ton -Nevesta . a ponekad se krio i iza ženskog izgleda. razlike su velike.složena mašina sastavljena iz dva dela – Nevesta (gore) i Neženje (dole). on je rekao “Odlično. staklo uvek je drugačije. Gore je nevesta. konačno je gotovo!”. 61 . jezičkih zagonetki. pokretom. On silazi u muškaste kalupe i preko njih se pretvara u jedno složeno kretanje koje iz Neženje prelazi u Nevestu i vraća se nazad. Kasnije u jednom intervjuu rekao je da mu je podsticaj za ovu sliku bila jedna fotografija -Prelaz iz device u nevestu . '' Redi-med je. Ova slika. godine potpuno odbacuje sliku na platnu. dole je neženja podveden njoj. jer je u njoj uvek prisutna estetička dimenzija i uvodi novine u skulpturu – mobil skulpturu koja se fizički kreće i redi-med. U tom duhu je montirao točak od bicikla na kuhinjsku stolicu. povlačio se u izolaciju i predavao šahu. Umetnost je odluka. Dišan je uzeo gotov predmet (redi-med) i proglasio ga umetničkim delom. kojoj je Dišan nacrtao bradu.mašinama.Trag znatnog dela op arta. taoizmu i starim knjigama.. Posle se posvetio igranju šaha Koristi je razne pseudonime. kombinovani. Dišan je često prestajao da radi. Mada u multiplikaciji forme postoji sličnost s futuristima. Kad su mu javili ovu vest.Cenio je tu slučajnost. tj.Tum (Tu m') – Njegova poslednja slika uradjena za Ketrin Drejer. alhemiji.ove tri slike su izrazile duh vremena koji je zaokupljen konstrukcijom. slobodna.

DADAISTI U BERLINU Formira se jedna grupa mladih umetnika naglašeno politički angažovana. Pronašao frotaž. imale korene u gotičkoj umetnosti Direra. -MERCBAU. osnovao je svoju varijantu u Hanoveru pod imenom MERZ.slika od različitih materijala Šviters. Na njega je lepio sve što je pokupio na ulici: otpatke. žice. novina. DADISTI U HANOVERU KURT ŠVITERS Školovao se na drezdenskoj akademiji. Nemačka je u ozbiljnoj krizi posle izgubljenog prvog svetskog rata – vreme velikih inflacija (koriste i novčanice u kolažima). . zapušače. je počeo i deset godina gradio stablo neobične arhitektonske forme. Pošto mu je onemogućen pristup u berlinsku DADU. od koga je tek treći sačuvan u Engleskoj.. vizit karte. karikature. plakate..delici kolaza. karte. ali je napravio jos dva. prepoznatljive oblike. časopisa) zajedno sa tekstom – slovima. karata. To je monumentalni asamblaž koji je prolazio kroz tri sprata njegove kuće.. kutije. crtež i akvarel . -Dobro sklopljeno – takođe koristi predmete kojima daje jedno novo značenje i zove ih MERC (Kommerzbank). gde je pobegao od nacističke invazije.Malo bolestan konj – Koristi isečke iz različitih anatomskih atlasa koje slobodno kombinuje 62 .Dela koja je stvarao nazvana su MERZBILDEN.Ove delo je stradalo u drugom svetskom ratu.. Ernst je postao glavni utemeljivač onog krila nadrealizma koje je koristilo magijski realizam tj.1919. Mercbau DADISTI U KELNU Delovala je jedna grupa zahvaljujući Hansu Arpu MAKS ERNST Njegove slike su do prelaska u Pariz 1921. precizno oslikane. Prvi put koriste foto kolaže (iz novina. Grunewalda i Bosha. GEORG GROS Inspirise ga je mržnja. Kolaže je radio od otpadaka nadjenih na ulici – kutija cigareta.Kolaž – koji predstavlja inžinjera Hartfelba. MERCBILT .

Smatra da je metafizika odvajanje od sveta imitacije. prisustvo apsurdne arhitekture. apsurdan i ironično groteskan likovni svet. Metafizičko slikarstvo se od samog početka smatra kao izolovana škola. čije je elemente zadržao tokom celog ''metafizickog'' razdoblja. Kiriko se divi arhitekturi (posebno uređenju rimskih gradova. Kiriko želi da otkrije “meta “– nešto iznad fizike. Unosi anticke fragmente i motive u sliku. Metafizika odbacuje ideje avangardnog pokreta. Tu se vidi uticaj Kantove filozofije i nemačkih filozofa romantičara. slika u slici. pominje se u njegovim spisima.pomoću geomtrijske sheme i specifične perspektive ostvaruje atmosferu plastične i metafizičke umetnosti. 3. tu se oslobadja konvencija škole i radi slike koje bizarnom mešavinom elemenata realnosti i irealnosti (san. estetiku. zajedno sa Karom. tužnog kao mašina'' smešteni u prethodne gradove. Egipta). On je. ali želi da je prevaziđe. godine. osnovao metafizičku školu 1917. gradi svoj svet). ne učestvuje u umetničkim promenama. Kiriko stoga poznaje antiku. podsvest) predskazuju pojavu nadrelizma. gde de trudi da ostvari iluzionisticki prostor. -Enigma sati –Osnovni uticaj kubizma je geometrizacija. slika krojačke lutke (manikine). Ova škola traje između 1910. Imamo utisak melanholije. ne postoji deformacija usled prisustva perspektive. Podseća na železničku stanicu.Koristi semiotičke grupe simbola (analizira osnovne geometrijske forme). veličini. On ide daleko – slikarstvo metafizičke umetnosti zahteva osobitu senzualnost. i 1920. Pokušava da izgradi nešto što je u duhu tradicije. Kiriko ima sopstvenu ikonografiju sastavljenu od tri tematska kruga: 1. prilagođeno novim potrebama. nema informacija o dužini. kao većina pokreta. 2. On prihvata realnost. Ono bi se moglo definisati kao slikarstvo koje oblikuje od fragmenata stvarnosti nelogičan.metafizički enterijer u kojima razlika i suprotnost izmedju ''slike u slici'' i same slike su dve vrste realnosti koje jedna drugu dovode u pitanje. boravi u Parizu gde dolazi u dodir sa Pikasom (uticaj sintetičkog kubizma) i tadašnjim ekstremističkim likovnim strujama. 1911-1915. i Franc fon Štuka. Od 1925. Metafizika – termin Đorđa de Kirika. 63 . Radi i kao scenograf. On ozbiljno analizira program. ĐORĐO DE KIRIKO Tokom školovanja je pretrpeo uticaj Arnolda Beklina. Kiriko je nekoliko godina studirao filozofiju u Minhenu. trascedentalno.. dadaizmom i nadrealizmom. To su ljudi bez očiju i lica ''bizarnog tela.METAFIZIČKO SLIKARSTVO Povezuje romantičarsku fantaziju sa iracionalnim pokretima XX veka. jednu vrstu vidovitosti. ne zalaže se za revolucionarne stavove (slika je dvodimenzionalna površina. opusteli renesansi gradovi . je opet u Parizu otkad pocinje njegova klasicna faza. otac mu je bio građevinski inženjer i bio je u Grčkoj.

veka. retko voće. ĐORĐO MORANDI Jedan od najvećih italijanskih grafičara 20. Taj efekat prihvataju i razrađuju nadrealisti. niti se kreće. KARLO KARA Slikar. Svakodnevi geometrizovani predmeti.Proročica – Neki italijanski istoričari smatraju da je Kirikov brat imao jednu predstavu u kojoj jedan glumac niti govori. ima jedno oko (kao kiklop). Još dok je bio mobilisan sreće Kirika. Tu su i jedra. Senke su nelogične. Torzo i banane pojavljuje se u arhitekturi sa lukovima. asocira na daleku arheologiju. u vojsci. retko viđeno u Evropi). Banane su nešto što pripada prirodi (1913. Ova lutka je izgubila ruke. U grafici koristi veliku gradaciju tonova (ima nekoliko desetina mapa).-Mrtva priroda – 1913. kopno ili more? EFEKAT KIRIKO – mešanje stvari koje se u prirodi ne sreću zajedno. čine zatvoreni sistem. Ova igra senki je bila interesantna Kiriku – ne drži se predmeta. Ne zna se kako je organizovan trg . grafičar i pisac o umetnosti. sa kojim 1917. ali ga napušta posle prvog svetskog rata. to je bilo egzotično. ima krajnje neuobičajene forme tela. jer je prekriven velikom senkom. prostor se preseca njim.od nekog mekog materijala. godine. Sve kao da je smešteno na scenu. dok je sova zagonetan predmet. a senke su previše tvrde. Sama mrtva priroda je alogična. a efekat je bio iznenađenje i nelagodnost. Učio na Milanskoj akademiji.U ovoj fazi konstruktivizma i linearnosti u početku je krut i tvrd. te je Kiriko bio inspirisan tom idejom. 64 . predmet prošlosti. . a kasnije prelazi na jače naglašavanje plastičnih formi i slikovitosti na način ranih italijanskih majstora (ugravirana linija preko debelih slojeva boje). izgleda kao da je od gume. kao senke od table. osniva metafizičko slikarstvo. na kojoj kasnije postaje profesor. Proporcije torzoa su pomerene. Lutka drži lenjir i sedi pred jednim arhitektonskim planom. ravnomerno organizovani. U pozadini je voz. Sa Boconijem i Severinijem inaugurira futurizam u italijanskom slikarstvu. ne znamo šta je iza zida.

anonimnih. Bio je veoma obrazovan i dosta je putovao. kolega. agresivno upućeni posmatraču. Portretisao je veliki broj svojih prijatelja. svetskog rata. Modiljani. Termin koji se pojavljuje odmah posle 1. Bilo je teško definisati različite pojave koje učestvuju u umetničkoj sceni Pariza. kao i većina umetnika pariske škole. Odlučili su da sve te pojave nazovu pariska škola. pogotovo što su presečeni.Figura je stavljena u usko udubljenje obojenog prostora. Služio se postimpresionističkim omedjivanjem prostora i kubističkim ogradjivanjem boje. . jevrejin je. On ne prihvata ideje kubizma. Vrlo često su to deformisani portreti. usvaja od Engra i precizni. Učelu i Botičeliju. . prognani. meki crtež koji definiše formu. dolazi u Pariz gde živi u oskudici. iako poseduju izduženost nema groteskne iskrivljenosti. Modiljani želi da predstavi svoj doživljaj. prividno nekontrolisanom potezu četkice. godine Modiljani je umro vrlo mlad od tuberkoloze. odbačeni. i ekcentričnosti i slabosti. Kontrast belih čaršava. Mnogo njegovih dela je izgubljeno Njegovi aktovi su najlepši i najčulniji u umetnosti. pomaganja.Akt koji leži – Smatralo se da su ovakvi aktovi neprihvatljivi (naročito ležeći akt). Odlučio je da dođe u Pariz da sam stvara umetničku karijeru. takodje Jevrejin. sa kojim i deli atelje. Njegova umetnost bliska je ekspresionistima Kokoški i Noldeu. Po dolasku. ali najčešće jevreji. interesuje ga primitivna plastika. Vidljiv je izlomljen potez. unutar čega se interesovao za portrete. Taj prostor je mesto druženja. odnosno oni koji su isključeni. većina su siromašni.Pesnik Zborovski – Najuspešnija njegova dela su dela prijatelja.Portret devojke koja sedi – Uticaj japanske umetnosti. više se okreće ekspresionistima i neoimpresionistima. aktove. Bavi se i vajarstvom. Četrnaest godina radi u Parizu . pripada uglednoj dobrostojećoj porodici bankara. .PARISKA ŠKOLA 1911. Kada je prvi put napustio 65 . Slike i crteži imaju senzitivnu perceptivnost koja precizno uočava personalnosti onoga ko je na slici. skoro da ne izlazi iz ateljea. ali je bliži italijanskim majstorima. AMADEO MODILJANI Najbolji portretista XX veka. Kombinuje tehnike. Umetnici se okupljaju na obali Sene i idu do Sen Mišela. Parisku školu čine različiti autori. dece.Suština Sutinovog ekspresionizma leži u intuitivnoj snazi. 1920.(kod nas isto tako nastaje beogradska škola). plastiku Afrike stare Grčke i ranog srednjeg veka. sreće se sa Brankusijem. ali več početkom XX veka otac bankrotira. HAIM SUTIN Dolazi iz Rusije. U pozadini se vidi uticaj Sezana i u modulaciji – valersko zasićenje. te posle njegovog samoubistva ostaje sam sa majkom. . Želi da upozna dela Van Goga. Tu upoznaje modiljanija i Šagala.1915. dolazi iz Italije u Pariz već načet tuberkolozom. a posebno umetnike koji nisu Francuzi. Bio je povučen umetnik.

anđeli i proroci – mala priča o smislu sveta. učmale palanke. potiče iz siromašne jevrejske porodice. Zeleni violinistsa Suština Šagalove umetnosti je vizija naivne jednostavnosti.Pariz i otišao u provinciju 30. jevrejski kultni broj.Autoportret sa sedam prstiju – Broj sedam je magičan broj.U slavu Apolinera – Delo pripada ranoj kubističkoj tradiciji. intenzivan kolorit. tamo su dolazili Amerikanci i do Sutina dolazi jedan kolekcionar i kupuje sva dela – preko 100 radova. Koristi debele slojeve paste. deformisana je i igračka. Bio je vrlo obrazovan. ogromne ruke. melanholija. Eksperimentiše sa fovističkom bojom i kubističkim prostorom. bila je presudna za Bejkona. stvarno-nestvarni svet. dok se kroz prozor vidi Ajfelova kula. često koristi herbejske izraze. bojena površina. rusko selo.tih. srodna Rusoovoj. boji iz tube (vidi se trag). prostor je slobodno kombinovan. 1910. . ne poštuje lokalni ton. Vezan je za rodni grad što se vidi na platnu na kome je i jedan takav motiv (na slici na štafelaju krava lebdi iznad pravoslavne crkve). Poetičan. predstavljeni su Adam i Eva čija tela izlaze iz jednog para nogu. njega odlikuje snažan kolorit (što nije karakteristika kubista) – kod njegovog slikarstva se govori o ekspresionizmu. radnje. Dekadencija. .Autoportret – Kao da slika sa ove strane platna. ali sa sopstvenom poetičnošću. odnosa u oblicima – prisutna je namerna naivnost izraza. sečenje planova. teme su ispunjene lirskom fantazijom. Oprobao se i u zidnom slikarstvu i u ilustracijama(La Fontena i Biblije). Brojevi uvode pojam vremena. intenzivna crvena. . Šagal dolazi iz Vitebska. kao i većina iz pariske škole. putuje u Pariz.Pad anđela – Insistira na jevrejskim tekstovima. . 66 . složena psihologija. deformisana figura. . Daje nelogičan osećaj. Snažan kolorit.njegove deluju kao apokaliptične vizije. Autoportret Dečak sa lutkom MARK ŠAGAL Rus. . prostora. svi su očekivali da će postati rabin. Izraziti je figurativac. Vode poreklo iz srednjevekovnog prikazivanja prvog greha. Šagal prihvate ideje kubizma – geometrizacije. fantastičan.Dečak sa lutkom – Više liči na starca. međutim. Vidi se raspeće.Zeleni violinista – Nema kontinuiteta vremena.

do 1933. Nadrealisti su prvo bili komunisti. svetskog rata otišli u Ameriku). slučaja i irealnog. Pikaso je tada radio nadrealistički. ali je to internacionalni pokret i ne nastaje svuda iz Dadaizma. iskrivljene i fantastično kombinovane u snovima.NADREALIZAM Nadrealizam je avangardni pokret koji traje od 1924. vide izvan stvarnosti i za to koriste određene metode – čak su svesno koristili halucinacije i neka stimulativna sredstva da bi došli do novih otkrića. kolektivni rad. Tridesetih godina glavna nadrealistička publikacija «Minotaur». rad podsvesti je različit kod svakog umetnika. ostale su bez poverenja u principe čovečnosti i umetnosti. Frojd ističe važnost sna – to su slike podsvesti i pomažu rešavanju bitnih problema ličnosti. Nadrealisti potenciraju: halucinaciju. pa se nadrealizam ne razlikuje samo od sredine do sredine. Za automatizaciju misli u manifestu se govori kao o “ mislima diktiranim u odsustvu svake kontrole koju bi vršio razum. ali i u Americi (mnogi umetnici su tokom 2. godine Andre Breton (inace lekar. jer nastaje s druge strane vizuelne stvarnosti. multidisciplinarni umetnik) napisao je MANIFEST NADREALIZMA koji se pre svega. 1924. izgubili su veru u stvaralaštvo. De Kiriko je insistirao na nadprirodnim elementima. Psihoanaliza je ta koja može doprineti da se umetnikova mašta razvije ukoliko se mozak oslobodi racionalnog. već najviši stepen proizvoljnosti. Iz nadrealizma su potekli neki oblici magičnog realizma i sa druge strane naturalističkog nadrealizma. Efekat de Kiriko – drugačije gledanje na stvarnost. viziju. za koje je Pikaso radio korice. Nadrealistička slika ne predstavlja smišljenu i planiranu strukturu. u zamršrnim lavirintima podsvesti. Izgubljene generacije mladih. zahvaljujući iskustvu (za vreme rata radio je kao lekar u bolnici). viđenju sveta na metafizički način. Podrazumeva se poznavanje psihoanalize. pošto se insistira na automatizmu misli. Kombinuju prepoznatljive prizore i objekte uzete is prirodnih konteksta. tome su se protivili i umetnici. i na principu jednakosti racionalnosti i podsvesti. čak zauzima vodeće mesto – ona potiče još od de Kirika i njegovog metafizičkog slikarstva. Nadrealizam nastaje u Francuskoj i vezuje se za Dadaizam (isti ljudi – Filip Supo. ali se izdvajaju dva toka: 1)apstraktni. san. odnosno organski (predstavnici su: Huan Miro. Služi se slikama iz podsvesti ( Frojd kaze da su iznad kontrole svakog razuma ). imao je uvid u podsvesnu stranu misli – video je važnost toga da se ljudi oslobode strahova ( psihoanalizom ). iznad fizičkog. anketa. Andre Breton). godine. Oslobađaju se od malograđanskih tendencija. kao što su frotaž. Salvador Dali. pesnik. odnosi na književnost. Rene Magrit). izvan svake estetske ili moralne preokupacije” Breton. pa krajem rata su se zalagali za dadaistički anarhizam. 67 . Ova tema je postala ravnopravna sa drugim. Ovo je izrazito individualistički pokret. ali nikada nije prišao pokretu. Rasprostranjen je široko po Evropi. Nadrealizam se zasniva na: principu automatizma misli. Teško je sistematizovati ovaj pokret. toka misli koji nije podređen racionalnom rasuđivanju. asamblaže i redi-mede koje je uveo u nove magične kontekste. posle rata. Nadrealizam je otkrio nove stvaralačke metode. Andre Mason) preovladjuje “diktat misli” bez kontrole duha 2)naturalisticki ili super realizam ili jos figurativni i metaforički (Iv Tangi. već i od umetnika do umetnika. a usavršio dadaističke kolaže.

mnoge murale. Pronašao frotaž. FROTAŽ tehnika koju je izmislio Ernst. -Ljudska konkrecija. Važan element je izvor slučaja. Ne vode se u radu nikakvim moralnim principima. nastupa sa nadrealistima. Sama ideja nadrealističkog slikarstva je doživela velike otpore. Sa Van Desburgom i Sofi Tober Arp dekorise desetak prostorija kafane L'Abette.Inspiracija su mu bile Sunce 68 . Radio je slike.. Uvodi novinu: elemente koje posmatrač može sam da pomera. Tridesetih se bavi skulputrom. prepoznatljive oblike.. Proces slikanja zahteva vreme gde se može pratiti tok misli. Slučaj ili igra! Ono što je ranije postojalo kao igra. Imao je veliku strast prema pticama.Davao je naslove na osnovu već gotovih dela. -Slon sa celebesa – Mehanizovano čudovište koje nosi kravlju glavu iznad čistog belog okovratnika. Grunewalda i Bosha. kao kad se igla za šivenje i kišobran nađu na stolu za seciranje! Ernstove slike upravo tako deluju. Ernst je postao glavni utemeljivač onog krila nadrealizma koje je koristilo magijski realizam tj. Nadrealisti su više cenili nove tehnike koje su se zasnivale na slučaju. da bi zbunio ili razbesneo posmatrača. to se ne može dozvoliti u slikarstvu. On se može uvrstiti u oba toka nadrealizma jer je jednako eksperimentisao u njima. imale korene u gotičkoj umetnosti Direra. sada dobija naziv umetničkog rada. zatim bi od tih nastalih fleka umetnik na svestan nacin pratio nesvesne skoro automatske asocijacije i povezivao te fleke u celinu i tako dobivao kompoziciju. Prvo modeluje u glini i gipsu pa to prenosi u bronzu i mermer. ako je automatizam misli dozvoljen u poeziji. važna za njegov rad. papir je pao na pod. grafike. jer ono kao disciplina ne može pratiti tok misli. HUAN MIRO Španac iz okoline Barselone. To je bio deo nesvesnog . pa savije papir da se to ne vidi.očvršćivanje mase MAKS ERNST Njegove slike su do prelaska u Pariz 1921. slučajnog. Utiče na Henri Mura. onda neko drugi nacrta nešto na istom papiru i tako dalje. 1925. Ispituje sićušne kristalne strukture i ogromna kosmička sazveždja.posle se papir razvije i zajedno ti crteži daju celinu. Umetnik nacrta nešto. precizno oslikane. Slobodna šetnja kroz različite kontekste stvara novi svet – efekat de Kiriko – smelo igranje sa poznatim stvarima koje u ovom kontekstu postaju neprepoznatljiv.a ne sam slučaj. Ti murali su bili primeri organske apstrakcije. Plodan autor neiscrpne mašte i najveći nadrealistički talenat.. Za Arpa stvaranje umetničkog dela leži u umetnikovoj motivaciji. Ernst ga je pritisnuo i na njemu se preslikala struktura drveta – ova metoda omogućava da se sačuvaju novi kvaliteti predmeta. posle 1950. Breton: Slika mora da donese takvo iznenađenje. Torzo bez glave maše životinji. ilustracije. Breton nadrealizam karakteriše kao konvulzivnu (grčevitu) lepotu. Ernst izlaže u Parizu.ARP U NADREALIZMU Od 1924. Različiti predmeti iz različitih konteksta su zajedno. keramiku (slobodna forma). Deli Brankusijevo divljenje za masu. Slici daje karakter nadrealizma.. otisci prirodnih struktura (Ernst je to koristio u boji).

Cenio je svet dečijih radova. Miro je tvrdio da nema potpuno apstraktne forme. muzički zapisi. najsloženije i najliriskije kompozicije kada vraća veselost slika iz dvadesetih godina. žive fantazmogorije anamorfnih oblika koji lebde u neodredjenom prostoru. Određeni prepoznatljivi elementi.Portret – Dislokacije .Karneval arlekina – Jedna od prvih nadrealističkih slika. Forme prelaze iz jednog u drugi svet.duboka reakcija protiv fašista u španskom gradjanskom ratu. i boje Španije. jer nema ni prostora.. a uzori u savremenicima su mu Matis i Pikaso. Zahteva se novi odnos prema slici. a tu je glavni element stvralaštva. 1920-1930 eksperimentisao sa kolažom i asamblažom i stvara čudovisne figure i radi najapstraktnije ostvarenje.Deca jedu ribu – poštovao je asocijativnost (riba se prepoznaje. Obojeni oblici najbliži Arpu. Moro. Elementi Miroovog slikarstva su: fantastican humor kakav su imali Arp i Kle život nestvarnog sveta Odlazi u Holandiju i radi niz holandskih enterijera po starim majstorima. 2. dok ne podstakne imaginaciju. Slika je puna simbola. Nema koheretnosti vremena i prostora. Učelo. Uspeo je da ostvari novi repertoar znakova i simbola.1. na koje su uticaj imale slike iz Altamire i Gaudijev park «Guell». . Uticao na američku apstrakciju ekspresionističkih slika. Lovac i plen su izraženi Katalonski pejzaž geometrijskim linijama i oblicima. . Prva slika iz tog perioda je – Katalonski pejzaž. ali napušta kubizam tražeći vlastiti izraz. čine izlomljen sistem slike. Čini jezgro Španije u nadrealizmu. Podsticao je maštu slažući na papir predmete i posmatrajući komunikaciju između njih i njihovih senki. To su.Srodnost sa Arpom na ovakvim radovima je uglavnom zbog zajedničke ljubavi prema organskim oblicima i sličnom humoru. Novi elementi: zmijolike forme. Za ovaj mural Miro kaze: “Na većem zidu sam težio brutalnom. radi na malim gvaševima ''Sazveždja''. na manjem poetičnijem izrazu”. Deli prostor na dva polja – imaginarni rascep. ali koristeći simbole organskog sveta. ANDRE MASON . jer dete ima neposredan odnos. uglavnom. već postoje forme koje to mogu da budu. Na njegovim radovima nema senki. Fragmenti figure grade novu celinu. sve ima uzor u organskom ili neorganskom svetu i uvek se može otkriti temelj apstraktne ideje Do 1942.mural od keramickih pločica. ali nisu. Bunjuel. pored Salvador Dali. kao sto su: simbolisti.. čudovišta kao iz kutije. Radi kubistički jedno vreme. 69 . rukopis. ali je malo teže naći decu) Nadrealisti su imali spisak dela i autora koje su poštovali.Mrtva priroda sa starom cipelom. Jedan element na slici (od mnogih) asocira na prozor (gornji desni ugao) – dovodi nas u zabunu. Prve slike pokazuju uticaj Sezana i Vang Goga posebno. jer nema mesta za prozor pošto nema ni prostora. spontano prenosi plod imaginacije.Noć i Dan. što je nov jezik umetnosti XX veka. 1923-1924 ulazi u oblast fantazije. Mason se oslanja na intenzivno slikarstvo. . . brojevi. Slova. Žuta i narandžasta se spajaju kao jedna talasasta linija.

Džejsona Poloka. on je rekao da nema razlike. uspomena i psiholoških odnosno patoloških izopačenosti. Masonov atelje je bio pored Moroovog. Minijaturna 70 .. njegovi snovi. Samouk. npr..Fotelja Luj 16... pa kasnije u Ameriku.Četiri sata sunca – Neka dela se uopšte ne mogu vezati za inspiraciju. sreće nadrealiste u Parizu. a kasnije se interesuje za De Kirika i Karu. Nazivi su vezani za svetlost. -Upornost sećanja. Primljen je u nadrealistički pokret posle susreta sa Bretonom. -Prilagodjavanje želje. 1928. on želi da slika ono iza brda. Nalazi se u delirijumu (paranoičkom) u procesu stvaranja. ali sve su noge različite. Ne želi da definše prostor. U Americi doživljava veliko priznanje i vrši veliki uticaj na tamošnje umetnike.Tačije: realistično slikarstvo na dvodimenzionalnoj površini proizvodi prividno realno dejstvo prostorne dubine i time iluziju stvarnosti. prepuštao se slobodnom izražavanju ne vodeći računa o znanjima i slikarskoj tradiciji. oprobao se i u kubizmu. a 1929. Upoznat sa impresionizmom. Sunce i njegova širina – Ne zna se da li je to organska forma. što se ne vidi i ne poznaje. Počeo je od fotelje. neoklasicizmu i realizmu (Vermer).poricanje svekog eksperimenta apsraktnom organizacijom u XX veku. IV TANGI Do 1926 slika u naivnom maniru. . Koristi forme koje se ne vezuju za postojeće. smenjuju se asocijacije.. – Delo stvareno za razne uticaje. U više varijacija ponovljena glava lava u procesu stalnog preobražavanja. pointilizmom i futurizmom razvija mu se strast za akademičare i romanticare.. Opsesija mu je beskrajna perspektiva dubine. da bi kasinje spalio sva platna iz tog perioda.neki ga doživljavaju kao kosmički svet.. Inspirisan je španskom tradicijom. Do tada je već bio formulisao teoriju svog slikarstva: paranoično kriticna: stvaranje vizionarske realnosti od elemenata vizija.Ogroman prostor odredjen horizontom je od Tangija. SALVADOR DALI Najotvorenije prestavlja figuralni i metaforički tok nadrealizma. mehanike. preko dvadeset godina starijom Galom.. 1925-1927. sem što on nije lud. se ženi. umnožavajuci simbole megalomanije kao paranoik. Prenosi na platno slobodni tok misli.Kada su ga pitali za razliku između njegovih slika i slika ludaka. Njegove slike su rukom slikane fotografije misli. i seli se u Španiju. kao sto je Beklin. snova. Gradi svet koji nije ni svet života ni sve industrije. Razvoj mu je brz i neverovatan. HORIZONT je kog Tangija prostor koji spaja prazninu i intimnu zatvorenost gde lebde organski oblici. pejzaža.Kolažna slika. čak i podstiče taj delirijum. Radio je TROMPE L'OEIL TENIKOM. forma tela. vizije i halucinacije. želeo je da prenese efekte svetlosti. Radi u stilu podzemne atmosfere da bi kasnije svoje forme izložio svetlosti. Svaku sliku je započinjao prvim simbolom koji bi mu padao na pamet i prelazio sa jedne asocijacije na drugu . sto je optička varka u slikarstvu. U njegovoj umetnosti presudno je otkriće Frojda.

nacrte za pozorišta. To su slike kao sto su: . Pričalo se da je kao mladić imao vidovnjačke i nadprirodne sklonosti. Interesuje se za medije. sarađivao je sa Bunjelom. . slikarstvo mu se koleba izmedju neobuzdane fantazije i čudne atmosfere spokoja. časopis Nadrealista). a približava se renesansnom idealizmu i neoromantizmu. jer insistira na ludačkoj strani ličnosti. u pariskom predgradju sudelovao u nadrealističkim aktivnostima (radio ilustracije za ''Minotaur''. od strane Bretona. Iznad vrata se nalazi reprodukcija Miletove “Molitve”. međutim sumnja se da je to samo deo njegove medijske kampanje.precizna realistička prezentacija običnog prizora bez ikakvog neobičnog ili monstruoznog iskrivljenja: magično izvire iz fantastičnog jukstapozitiranja elemenata ili zbivanja koja obično ne idu zajedno.. sto je bio seksualni fetiš za Dalija. Beskrajan prostor Tangija. . 71 . Dali je preterano insistirao na svom egu. 1930. Dali gradi veliku medijsku atrakciju i do krajnjih granica komercijalizuje svoje ideje.tehnika slike potice iz flamanske umetnosti XV veka. iz pokreta Nadrealista. a iza vrata čudovisno akomična figura sa jastogom na glavi. To sve izaziva veliku pažnju kolekcionara i pravi fantastične cifre za njegova dela. prealzi u SAD i radi ilustracije za časopise. gde mirno provodi ostatak života.Uvek postoji granica između toga koliko je to što prikazuje istina. dizajn za nakit. kao i da poseduje veliku energiju. posvećene ratnim stradanjima. Oduševljen Kirikom 1926. priznat je tek kasnije. Pošto je živeo povučen. Magični realizam. van tokova.Od 1950. npr.. Radio je i neke jasno socijalno i politički tonirane slike. Izaziva senzacije koje prodaje. Prišao je i briselskim nadrealistima. ali zasićen polemičnom pariskom atmosferom odlazi u Brisel 1930. Ostavio je dubok trag na umetnost fantazije.Gala i Miletova molitva neposredno uoči dolaska kousnih anamorfoza.Žirafa u plamenu – Smele kombinacije.u pozadini sjajno osvetljene sobe se nalazi Gala (kao da je slikana rukom fotoamatera) ispred koje sedi zagonetan muškarac. a koliko manipulacija. sa stilom baziranim na Kirikovom. 1934. je izbačen. Ne postoji neko racionalno objašnjenje za ovu sliku. 1940. Krajem 1930. On komercijalizuje i ruši nadrealizam. godine pojavljuje se kao individualan umetnik.Raspeće- RENE MAGRIT Zvani “nevidjlivi” medju nadrealistima. Radi preciznim magičnim realizmom. organska forma iz koje se pojavljuju neorganski elementi i to gradi jednu napetost i iznenađenje. kao sto je -Predskazanje građanskog rata.Crvena kula – Koristi seksualne simbole. radi dela koja su posvećena hrišćanskoj religioznoj umetnosti. . a neki misle da prodire duboko u misli čoveka. se udaljava od nadrealizma.

Perspektiva života je smrt.Lažno ogledalo. Simboličko – umetničko delo ne može nadživeti smrt.Odaja koja prisluškuje. Smatra se da se umetnost nalazi između imena i pojave. ona će morati da prestaje da traje.Čovek sa novinama. Slika nije što i stvarni predmet. . Margit se bavi igrom tautologija.Perspektiva Madam Reakmije od Davida – Preneo ponešto od ambijenta.’’ . koji su se u to vreme prikazivali. ptice.Zaokupljen je srednjovekovnim problemima: Šta je prvo nastalo. Inače Magrit je obožavao jeftine tajanstvene trilere.Vatra. 72 . Inspirisan je bio Van Gogom i drugim ekspresionistima. kao “Alisa U zemlji čuda” . Iz ovih alogičnosti rođene su ideje postmoderne. .izgleda kao četiri filmska kadra.uvodi iluzionisticku temu pejzaža kao slike. Ostvarenje – Da li se slika može odvojiti od konteksta stvarnosti. zaključio je da nekim predmetima ne odgovaraju imena koja imaju i pravio je igre i zagonetke u vezi sa tim. Šta znači slika – prozor. ali umesto nje stavlja mrtvački sanduk. cak je i imao jednu svoju fazu.Ovo nije lula – naslikana lula ispod koje piše – ovo nije lula. Odbijao je da mu se slike vezuju za reč “san”. Gertruda Štajn je takođe čitav svoj opus bazirala na tautologijama.klaustrofobično dejstvo.Pirinejski zamak. .Čovekov raspored. kada je teksturom kamena opisivao sve: od jabuka do zamkova. već za “samoispunjive snove koji vas bude. pojam pa pojava ili obrnuto? Bavio se analizom predmeta i njihovih imena. Inovativan u različitim igrama. a ne uspavljuju. stene su važni elementi u njegovom slikarstvu. koja se nazivala “kamena faza”. a ne prirode . .

a citava figura je proizasla iz te slučajne sličnosti. ali ne radi dvadesetak godina zbog smrti brata.Pavijan i mladunac. radi dugo kao slikar. modernog medijuma. Najmonumentalnije delo radjeno u metalu. kao Kupacice. koju je bio potpuno zanemario.potvrda Dišanove ideje da je za umetnika važna samo ideja. I dalje radi u bronzi. a nadovezuju se na njegov grčko-rimski stil. Počinje sa radom na poziv Pikasa za tehničku pomoć pri izradi konstruisanih skulptura. sastavljanje lepljenih figura iz drvenih daščica. tako da elementi ljudskog lika u izvesnoj meri ostaje prisutan bez obzira koliko su glave preobražene ili deformisane (kao u Pacasovoj “Čaši pelinkovca). modelovao je u ilovači ili gipsu (masivne ženske glave koje odražavaju krivolinijski stil tadašnjeg slikarstva. glavne skulptorske delatnosti su bile izrezivanje delova lima. sa znanjem zanata obrade metala.Don Kihot. Krajem pedesetik i tokom šezdesetih. koja se sastoji od starog sedišta i upravljača za bicikl.velika. 73 . a potom njihovo odlivanje u bronzi.Žena sa ogledalom.Nezadovoljan metamorfnim čudovištem izlivenim u bronzi. Radio je i u drvetu. Posle rata javilo mu se jedno novo interesovanje. . Umetnici su nastavili da se služe ljudskom glavom i figurom. preko Dišanovog ready-made-a.Žena u vrtu. Gonzales nekoliko godina eksperimentiše reljefnom skulpturom. portretiše životinje. i Švitersov Merzbau. u njoj su mase bile obične konture koje su odredjivale šupljine. linearne konstrukcije. HULIO GONZALES Rodjen u Barseloni. U Parizu se upoznaje sa Pikasom. . njegove nadrealisticke slike ozivele su interesovanje za skulpturu. Humor u ovim Pikasovim delima postaje skoro neobuzdana satira. Razlike izmedju ovih i ranijih konstrukcija Gaboa nije samo u tehnici nego u cinjenici da je Gonzales uvek bio vezan za figuru. .10m. torza preobražena u antropomorfna čudovišta itd. izradjuje kubističke figure i maske u duhu analitičkog kubizma. PIKASO Oko 1928. . Te konstrukcije zajedno sa Gonzalesovim su označile pojavu metalne skulpture kao veoma značajnog. cak su uticaj izvršili i neki Arpovi reljefi. Uticaj je vidan jos od futurista.otvorena konstrukcija nema presedana u figurativnoj skulpturi. slobodna konstrukcija koja sadrži biljne forme i jednu raskošnu figuru sastavljenu od savijenih linija. koji je preteča danjašnjeg hepeninga. Medju skulpturama od nadjenih predmeta najpoznatija je Glava Bika. cudne železne konstrukcije. radi direktno u varenom gvozdju potpuno otvorene.keramika. Ostale metalne konstrukcije oživljavaju strast za afričku umetnost.FANTAZIJA U SKULPTURI I ASAMBLAŽU Trag fantazije prisutan je i u skulpturi XX veka . Brankusijem i Despoom. sečenom ili usecanom u lim.Od 1931. Tako se može reći da je Gonzales u skulpturi počeo novo gvozdeno doba.Pavijanova glava je mali deciji automobil. radi uz pomoc Hulija Gonzalesa. Visina:2.

Slična etrurskoj bronzi. . Upoznat sa italo-vizantijskom umetnošću i slikama Djota i futuristima 1922. Kod Djakometija se javila strast za boju u skulpturi. a drugi napuštanje nadrealističke skulpture i najintenzivnije ispitivanje jedne ograničene teme. Sin švajcarskog impresionističkog slikara crtao je već u devetoj godini. slikao u dvanestoj.Žena kašika. prelazi u Pariz. Ova Palata je u prvom redu značajna po čudnom. a prvo poprsje uradio sa trinaest godina.bronzana konstrukcija raskomadanog leša Raskomadana žena . vertikalne. stanjene figure.Raskomadana žena. Kočije 74 . kao u divnoj studiji izgladnelog psa.frontalizovani nadrealisticki.primitivan totem. .usamljena vretenasta figura javljala se u stotinama varijacija na umetnikovu osnovnu temu.ALBERTO DJAKOMETI Tvorac nove slike čoveka. U prvim samostalnim skulpturama ogledalo se poznavanje kubističkih skulptura. Krajem dvadesetih približio se pariskim nadrealistima i do 193. primitivne i praistorijske umetnosti.U pedesetim godina Djakometi je povremeno menjao temu. Prvi pokušaj stvaranja poptuno apstraktne forme.Palata u četiri ujutruZa njegova kasnija usmerenja su bitni eksperimeti sa konstrukcijama u slobodnom prostoru. tako da povećava udaljenost izmedju sebe i objekta sve dok ga ne bi video kao celinu. za kojeg kaže da je to on sam. jedan od najupečatljivijih apekata kasnijih radova su patine koje je upotrebljavao u bronzi.Pas. uznemirujućem kvalitetu tajanstva koje nastaje iz umetnikovog osećanja usamljenosti modernog čoveka.Kočije . Skulpture koje je uradio u to vreme predstavljaju remek-dela nadrealističkog vajarstva. duhovno sličan Brankusijem. . . Izbliza vidjen objekt za njega postaje besmsilena zbrka detalja. je izlagao sa Miroom i Arpom. Ideja mu je da bude u obliku jedne jedine. Prvi korak je bilo uspostavljanje pravilne vizuelne distance.figure i portrete Palata u 4 ujutru glave.

.Crvene latice. 1930.se sastoji od četiri velike izrezane ploče koje se seku pod pravim uglovima. 1926. i kao reljefe sa pokretnim delovima na površini drvenih dasaka ili unutar pravougaonog okvira. geometrijsku formu.naročito Gaboa. Celina deluje arhitektonski snazno. da bi na kraju neki od njih bila monumetalna dela visoka preko 25 metara. . Kalder je pao pod uticaj Mondriana i konstruktivista.jedan od najvećih visećih mobila.Crna zver.Svemir . . Tokom tridesetih je pravio motorizovane mobile.ALEKSANDAR KALDER Sin i unuk skulptora. ali ti motorizovai mobili polako prelaze u stojeće ili viseće mobile (kako ih je krstio Dišan) koje pokreće vetar. . Značaj ovog dela nije samo u njegovim ogromnim dimenzijama i biomorfnoj lepoti nego i u isticanju stojećeg mobila.fontana mobile 75 .Zamka za losose I riblji rep. U početku ih je stvarao manje. Najpre je studirao gradjevinarstvo. element slučaja igrao važnu ulogu. koje su oblikovane tako da stvore otvorenu strukturu. kojima je ime dao Arp. Ovde je.ovakve rane apstraktne skulpture su imale strogu.zainteresovaniji je za monumentalnije forme i za pretvaranje mobila u ogromnu arhitekturalno. pa se približio umetnosti kao ilustrator. . odlaskom u Pariz privukao je pažnju tadašnjih avangardnih umetnika svojim portretima i karikaturama konstruisanim od žice.Zdravo devojke. Počeo je da eksperimentiše sa apstraktnim slikarstvom i apstraktnim žičanim konstrukcijama.spiralnu mašinu pokretanu vetrom. i kao potpuo samostalna dela. nesumnjivo. Medjutim Kalder radi i “stabile”. iako je nagoveštaj predmeta bio retko odsutan.

maketu. Roden) kao i afrička umetnost. ta ideja o šupljini zaokuplja Mura. on usvaja. već se gleda okolo – izgleda drugačije. Ove. Postaje član naše Akademije umetnosti (izložba u Beogradu 1959. On začinje VITALISTIČKU SKULPTURU. Oblikovano po pricipu asocijacija. treba je razumeti. otac je hteo da on bude muzičar. On se bavi problemom kako predstaviti klicu života. vitalnost. ne postoji više samo jedan – anfas pogled.Mlada devojka – Stilizovan kao totem. izgledaju kao brda. 76 . Radi modele u gipsu. ta ideja rupe je izazovna za vajare – kada se forma probije dobija se slobodni prostor. već kao radost života. Bavi se prirodnom formom koja asocira na larvu (leptir se rađa iz slojeva čaure) . oble forme pune unutrašnje energije koja im daje život. Smatra da je skulptura klesanja – kamen je obavezan materijal. krajem 40 – tih. Rođen je 1898. I neki naši vajari idu 50-tih u njegov atelje i usvajaju ovu školu koja je bila na granici apstraktnog (Oto Logo. godine). Od Brankusija prima princip uglačanog oblika. Najveći uticaj na njega imala su dela koje je proučavao u engleskim i evropskim muzejima. a ne ilustruje. javno izložene figure 30 – tih su izazvale jak revolt. u bronzi uvećanu formu. Mur pokušava da u skulpturu unese slojeve podsvesti – arhetipove. . naročito klasična. stilizovana forma. a naročito je fasciniran materinstvom – to je možda ključni pojam koji se provlači svuda. ali i drvo. kao 7. naročito njegovi ležeći aktovi ovako deluju. One su visoke oko 6 do 7m.Kralj i kraljica – U parku. pa onda bronza i drvo(kombinuje).Ali godinama. U njegovoj skulpturi se pojavljuje praznina. Mur želi da se ova skulptura ponaša u skladu sa prirodom. izlaže sa njima i prihvata nešto od njihove koncepcije. Mur studira na Kraljevskom umetničkom koledžu.Kavez za ptice – Kvalitetno drvo. nadrealna. Mur koristi i stare tehnike – umeće kamen u kamen (umesto očiju). nabijeni snagom života. (Mikelandjelo.Taj princip arhetipa – pramodela ponašanja. Pogled je ukočen (sumerska skulptura). liči na neki žičani instrument. naglašene su njene polne odlike. ne kao portret. šupljina. dete u porodici rudara. kao i Rjepin. organske skulpture koja pokušava da oživi arhetip. Nastavlja da istražuje zatvorene. Mur na tome insistira jer radi na problemu šupljine. one. ali on i definiše figuru. pričali su javno govore o tajni rađanja.Zašiljena. kao i gips i glinu. On poznaje rešenja Arhipenka (rupa u stomaku). on napušta ovakvo stanovište i usvaja bronzu. Jančić). . Mur je vajar koji je obeležio tokove vitalističke.HENRI MUR Pripada nadrealizmu. Vrlo bitna su njegova ispitivanja ''Ključna i unutrašnja forma''. Kao na praistorijskim figurama. on ga uvek oblikuje tako da pobuđuje maštu.

Umetnikova imaginacija je svesno dovedena do nulte tačke. muzikom i telom umetnika. stripovima. predložio novi oblik izražavanja. na uveličavanje ili umanjivanje već gotovih pro dukata masovne kulture. hepening je pasivnog posmatrača pretvarao u angažovanog saučesnika u stvaranju dela. neonskim reklamama. razaranje volje i poricanje svake konstrukcije i plana. Alen Karpov je. hepening se može odvijati u samousluzi. kako da se oblači. bilderi i supermeni.šanje. Tom Ve selman. Služeći se ambijentom. kada su apstraktni ekspresionizam i enformel bili pri kraju pozitivnog razvoja. roba. Pop-art je kao termin i kao ideja rođen u Engleskoj ali je početkom šezdesetih godina doživeo snažan razvoj u Americi. već drukčija . Lihtenštajn je radio monumentalne stripove. kaže u jednoj anketi Roj Lihtenštajn. poučen iskustvima dade i gestualnog teatra. dok se vozi autoputem. Ta improvizovana akcija. došlo je do spontane reakcije s kojom je oživelo interesovanje za predmet i figuru. filmovima. Obnova slike započela je s obnovom pred metnog značenja i ponovnim uvođenjem koliko-toliko realistički naslikanog oblika za koji je izgledalo da je trajno nestao iz moderne umetnosti. zatim Robert Raušen berg sa Kombinovanim slikama i Džasper Džons koji je predmet pretvorio u sliku i time na metaforičan način ukinuo razliku između slike i života. no vinama. novom realizmu i novoj figuraciji obnavlja značenje slike putem predmeta ili odnos znaka prema označenom objektu a ne sam predmet. podstakla je interesovanje za predmet. Reč obnova treba u ovom slučaju uslovno shvatiti jer se u sva tri po kreta . svet izobilja i zastrašujućuh potrošačkih mogućnosti. Veselman televizijske reklame. hepening. koji je pokušao da pokidanu komunikaciju obnovi i time slikarstvo akcije i negira i produži. Oni su otvori li put prvoj generaciji pop-artista u kojoj su vodeću ulogu igrali Endi Vorhol. Sve je tu: neonsko bilje koje raste po velikim gradovima. „Za razliku od pozorišta. pop-zvezde i rok-pevači. gde da se zabavi. u tim predmetima velikih serija koji pod stiču masovnu potrošnju i uče savremenog čoveka šta da jede i pije.POP ART Početkom šezdesetih godina. naročito u Njujorku gde su nekoliko umetnika nezavisno jedan od drugog počeli da rade na način koji je bio blizak njihovom prethodnom iskustvu sa komercijalnom reklamom. izgleda da on prihvata svoju okolinu koja nije ni dobra ni loša. ambalaži. Ništa bolje od ovih reči ne objašnjava programske 77 .popartu. Subjektivizam.. Džems Rozenkvist i Klas Oldenburg. Oni stoje između čoveka i sveta kao modeli stvarnosti koji prodiru u njegovu podsvest i opredeljuju njegovo pona. aparati za domaćinstvo. izvođena najčešće u surovim ambijentima velikih industrijskih gradova. Godine 1959. Pop-art je preuzeo ikonografiju koju je našao u medijumima ma sovne kulture: u džinovskim plakatima. luksuzna kola. u jednom trenutku ili serijski. Moram odgovoriti da ja to prihvatam zato što to postoji tu u svetu". ali se čini bliži životu ". pretvorili su sliku u hermetički svet koji više nije bio u stanju da us-postavi komunikaciju sa čovekom. predmetima. Vorhol platake i ambleme za Koka kolu i Kembel supu. Na nastajanje pop-arta uticali su asamblaži neodade.jedno drugo stanje duha. reklama i stripova toliko je podržavana kao manir tako da se učešće umetnika najčešće svodilo na izbor predmeta. Roj Lihtenštajn.. što zna či da se ne radi ni o kakvom vraćanju na tradiciju i sta ra rešenja. Pop-art je pravi izraz potrošačkog društva i reklamokratije. „Pop-art gleda napolje u svet. Hepening je umetnost. Stilizacija plakata. pod gomilom dronjaka i u prijateljevoj kuhinji. on ga je fizički postavio u centar događaja i pokrenuo u njemu arhetipske slike u sloju kolektivno nesvesnog. i prenosio u dela bez ikakvog sentimentalnog i psihološkog podteksta ili namere. Italijanski kritičar Akile Bonito Oliva tačno je rekao da je američka civilizacija uvela jedno shvatanje potrošnje kao kanibalizma i tu glad (velike proizvodnje za predmetima potrošnje) ništa bolje ne ilustruje do masovni amblemi u pop-artu koje je proi zvela statistička mašta. on predmete nije ni stvarao ni zamišljao već ih je prosto uzimao iz realnosti kojom je okružen. etiketama. filmski idoli i junaci stripa. kaže Karpov.

. razglednice). Iskustvo kombinovanog slikarstva. radosti i blistavog uspeha. Doprinosi glorifikaciji potrošačkog društva. Da li su ti amblemi koje slika pop-art stvarni „životni sadržaji modernog čoveka". ROBERT RAUŠENBERG: Studirao je u Parizu. 78 . u stvari glorifikuje mit potrošnje i fetišizira subkulturu koja cveta u masovnim medijumima. Bez naziva DŽASPER DŽONS: Džons od najobičnijih predmeta pravi skulpturu. Slika nije povlašćen predmet (sklad. papir. shodno ideologiji ready-made–a koristi (jastuče za igle.stavove pop-arta. AsamblažMonogram ne rešava problem volumena. Slika može da podrazumeva najrazličitije upotrebne predmete. naglašena vitalistička ideja. Slikao mete i američke zastave u tehnici enkaustike. slobodno sklapanje. ali kao kreativni impulsi. .Bez naslova – U kombinovanu sliku može da uđe sve što umetnik. on ne slika istinu već komercijalne modele stvarnosti koji su propušteni kroz programske filtere potrošačke psihologije. idejnog ili kritičkog stava. Zbog toga bi se moglo reći da pop-art ne otkriva već prikriva stvarnost. Bimel je definisao pop-art kao antiplakatsku umetnost i kao „izraz pobune masa protiv elite''. ni asamblaž. robnim kućama i industrijama za zabavu.Monogram – Ni slika. ne odgovara određenim konvencijama – sve zajedno oranizovano bez estetskog kriterijuma. ne uklapa se u kontekst. filmska industrija je iz komercijalnih razloga stvorila od Merlin Monro mit sreće. tapete. bez cilja. Njegove kombinovane slike očigledno potiču od kolaža Kurta Švitersa. Proučava odnos umetnosti i života. uravnoteženost) – otvorena je za različite materijale. ili je njih morala da stvori jedna dezorijentisana civilizacija kako bi iz odnosa ljudi prema društvu istisnula i ukinula svoje prave probleme? V. Potrošači mita identifikovali su se s takvom mitskom slikom najčešće zbog kompenzacije za svoj sumorni i ispražnjeni život. mase. ni skulptura. Raušenberg koristi sve što mu dođe pod ruke. Glorifikuju se svi oblici života. Prihvatanje stvarnosti samo zato što ona postoji dovodi umetnost u položaj da i ne želeći to. S njim smo dobili umetnost konstatacije i statističkog popisa stvarnosti koji se sprovodi bez emotivnog. a zatim u SAD koj Josefa Albersa. svi materijali su mogući. nešto što ne odgovara. U tom pogledu on je vrlo blizak ruskom socijalističkom realizmu koji je svoje modele stvarnosti izgradio na lažnoj predstavi zdravog. već izraz stvarnog izvora. Ovo je prostorna instalacija. Delo nije povlašćen predmet. radnog i nasmeja-nog društva. nema koherentnog sistema. Na primer. Razglednice su u to vreme totalni kič.

Ističe želju za eliminisanjem umetnikovog ličnog pečata.boce kokakole. pravio reklame. Njegov potpis supu prevodi iz konteksta supe u umetničko delo. Sve što napravi umetnik je umetničko delo. Campbel supe. angažovan na humanistički način. Sa ovom umetnošću nastaje pitanje originala. koristi tržište za promociju i sticanje bogatstva. da budu jednako popularni. štampa njeno lice na panou u raznim bojama – multiplikuje njen lik. Mnogo više koristi ideologiju zvezda. ali od početka je imao jasan smisao za uspeh i kako ga ostvariti.Kembel supa – Ređao u galerijama. . tradicionalno je vaspitan. 79 . Prvi je govorio o električnoj stolici što je izazvalo veliki strah kod ljudi. ENDI VORHOL U početku je privukao pažnju usredsredjujući se na standardnu robu iz samousluga. Kontradiktoran. mit o Merlin Monro razvio da fascinantnih razmera. Ovu tehniku preneo je i u treću dimenziju. Lihtenštajn je. nova vrsta torture. uvek isto. Govorio je o tipičnim modernim spravama za mučenje. Umetnik ne izmišlja nove predmete i prostore. kao i Vorhol. prošao je umetničke škole. Ukinuta je mistifikacija koja je vezana za ime umetnika i tajnu umetničkog dela. On odabira ikonu koju uveličava i postavlja u kontekst galerije. Veliki manipulator. dominantno mesto).ROJ LIHTENŠTAJN Uveličava strip. a stvara se pitanje tiraža. kao u prodavnici. POP ART – umetnost samoposluge. stripove. Roditelji su mu Poljaci. po njegovom mišljenju to se ne razlikuje od umetnosti – cilj je delo dovesti do potrošača. skulptura glorifikuje ideologiju besmislenih fraza. enormno velike dimenzije (3-5m) Potpuno industrijski se prenosi raster stripa i umetnikova intervencija je mala. o saobraćajnim nesrećama(radio je serigrafije na tu temu. Napravio veliki prodor u film i slikarstvo. sve to postoji oko njega. izaziva oduševljenje ili prezir.

Zadržava distancu u odnosu na masovne ikone. a putnik je od čisto belog gipsa. Figure su mu izlivene u gipsu po ljudskoj figuri.KLAS OLDENBURG 1961. u Americi se su se stvari potpuno promenile.. Napravio je izložbu gde je predstavio različite oblike masovne kulture. filmovi.Izlazak iz autobusa – Rekonstruisani čitavi ambijenti. One se zatim postavljaju u stvarni ambijent – lift. kao kolaž. ne ide do kraja sa poistovećivanjem sa masovnom kulturom. ili komadi kolača grubo modelovani i drečavo obojeni. masovna kultura je tih 50-tih godina doživela procvat – mašine. što je možda razvilo njegovo interesovanje za skulpturu kao celoviti ambijent. Merlin Monro je jedna od takvih zvezda. ŽORŽ SEGAL Nekoliko godina je saradjivalo sa Kaprovim. izaziva divljenje. za tezgu. POP ART U BRITANIJI: RIČARD HAMILTON Britanski umetnik.Šta je to što moderan stan čini različitim od drugih?. Mnogi od njih su predstavljali hranu – porcije sladoleda. Insistira na figurama i tipičnim gestovima. Kasnije ih izradjuje i od platna. sendviči. otvorio je radnju punu objekata izradjenih od obojenog gipsa. nedovršene. Pravi metalni delovi autobusa. ALEN DŽONS Film . masovnu histeriju. Tvrdio je da se umetnost mora uključiti u te tokove ako hoće da opstane. kao parodija na artikle iz jeftinog restorana. ostaju grube. Imao je ideje za spomenike po Njujorku. Pokušava da bude kritičan. stripovi.Radoznala žena – Koristi različite fragmente.. uzor.Čuveni kolaž. 80 . . delovi dobijaju trodimenzialnost. u bioskopsku blagajnu. Figure medjutim. da ukaže na društvene anomalije. cveta ideologija filmskih zvezda. . iako modelovane iz života.

napisao je pred smrt. vatru. do 1971. što praktično znači da je stvarni predmet u centru njihovih istraživanja. Sve sa ciljem da se otkri ju „nova usmerenja u prirodi. pakovanja . „Ja mislim.devojke namazane bojom koje ostavljaju otisak na platnu . teori ji. Kurta Švitersa i Marsel Dišana. mada je taj antiumetnički gest u novom realizmu dobio drukčiji karakter. a duhovni vođa grupe i njen teoretičar bio je Pjer Restani. industrijska i preplavljena reklamama. Iv Klajnje koristio modele kao „žive četke" . Klajn je koristio svako sredstvo da pigment veže za podlogu: vodu. i Kristo. tehnologiji i stavu prema svetu i životu. predmeti su promenili svoje prvobitno značenje i povratili svrhovitost u umetničkom delu. Sezar. i 1963) izložio osnovna načela pokreta.NOVI REALIZAM Paralelno s američkim pop-artom u Evropi se razvijao novi realizam. one su ćutljivi i stoički svedo ci samog postojanja. u čemu se novi realizam bitno razlikovao od dade. Postavljeni u serijama i nizovima. živo telo. Novi realizam se pojavio u vreme krize enformela kad je slika prestala aktivno da deluje na društvenu svest. jer je savremena priroda mehanička. pa prema tome mogu i da Iv Klajn tvrdim da moje slike predstavljaju poet ska zbivanja ili. Restani je rekao da novi realisti „prikazuju realnost u različitim aspektima njenog izražajnog totaliteta". odbijanja i polemike. mada je postojala velika i bitna razlika između ove dve umetnosti u ikonografiji. a u plavim monohromima uspeo je da stvori čiste metafizičke ikone. Klajn je bio granični slučaj u načinu mišljenja koje umetnost ne vidi ostvarenu samo u slikama. koje za vreme slikarske inspiracije predstavlja plamen poezije u svom sagorevanju". Uzimanje predmeta s otpada i njegovo uvođe nje u nove konstrukcije i skulpturu ukazuje na praksu dadaizma. Oni su zajednički izlagali od 1960. koji je u tri manifesta (1960. pa i u ličnom životu. metodu. led. Njihov redimed nije izraz negativnosti. U tom pogledu on je bio preteča konceptualizma ali i poslednji veliki romantičar koji je imao poverenja u nadahnuće i slikarski senzibilitet. okrenute kosmosu i univerzumu. presovani. Ali. bolje. koji su i kao pokret i kao čvrsto povezanu grupu stvorili Iv Klajn. Stvarnost svakodnevnog života postali su sada fabrika i grad". On je pokušao da novom obradom stvarnosti i drukčijim shvatanjem realnosti obnovi pokidane veze između umetnosti i čoveka. Novi realizam je produbio krizu slike i zato se obratio drugim izražajnim sredstvima. već i u idejama. s tim što je on postavljen u agresivan ili kritički kontekst i izražen u obliku asamblaža i smislenim radom u prostoru. i ta tehno loška čistota održava nužnu ravnotežu između metafizičke dubine njegovih dela i industrijskog vremena u kome su nastala. pakovani i lepljeni. pumpu. kao kod Dišana. Tingili. slobodnog kretanja. 1961. projektima.zatim prazne prostore i sopstveno telo u akciji. već pozitivno umetničko sredstvo. a sa njom i estetsku vrednost. Arman. Kod drugih majstora novog realizma koncentracija na predmet je daleko određenija tako da se 81 Kristo. S takvim namerama novi realizam se teorijski približio pop-artu.

zgrada pa i prostranih ambijenata. Nju je novi realizam video. sa maštom se može učiniti sve što se hoće". činjenica da mogu da mrvim. Najznačajnija izložba zvala se ''40 stepeni iznad DADE''. televiziju. po rasipanju. Nagomilavanjem jednog istog predmeta postiže se svojevrstan reljef. veli Arman. koja se uklapa u socijalni milje naše epohe. po svim tim industrijskim pojavama. Sve što izađe iz umetnika je umetničko delo – u konzervi spakovan izmet umetnika. ta nagomilana masa. kvantitet je aktuelni izraz". Njegov rad se povezuje sa novim realizmom. postojao je i angažovaniji stav. kaže on. pretvaram se u vilice koje mrve metal. Po demografskoj eksploziji. otkrio i pretvorio u estetičku kategoriju. Na taj način oblik je izmenio prvobitno značenje. uvlačim se u te vilice. Novi realisti su imali nekoliko izložbi. Njegov čin pakovanja je prazan i hladan postupak koji ukazuje da svaki objekat. „Kompresije su za mene. kakve su Armanove akumulacije ventilatora ili revolvera. frižider. Sezar je uveo drukčiji postupak u ostvarivanju kvantiteta: mehaničko presovanje koje se obavlja na otpadu. ruši se njegov identitet ali novu izražajnu snagu dobija sam kvantitet. kako to radi Kristo sa pakovanjem objekata. Pravo iznenađenje i šok je izazvala Tingilijeva mašina U čast Njujorka (1960) koja je posle besmislenog rada u dvorištu njujorškog Muzeja moderne umetnosti eksplodirala i uništila samu sebe. u ateljeu ili na groblju automobila. Sezar PJERO MANZONI Italijan. gužvam nomoću prese. put u srce tehnologije. ja sam jedno s njom. od upotrebnog predmeta (Upakovani časopis Life 1962) preko arhitektonskih zdanja (Uakovana fontana 1968). mašinu za pranje sudova. jer to je baš bilo vreme kad se Evropa ba cila na mašinu za pranje rublja. kao što se rukama gužva papir. izražen u obliku ciničnog kriticizma. „Želeo sam da podsećam ljude na njihovo životarenje . Kult novog predmeta bio je počeo da se stabilizuje. po proizvodnji. KRISTO Razradio je zamisao pakovanja 60-ih godina. ja sam mašina. kaže Jan Tingili za svoje zarđale gvožđurije i apsurdne mašine.pomoću njega neposredno utiče na stvarnost. Duhovit. do geografskog lokaliteta (Upakovana obala 1970) može biti spakovan i proglašen za umetničko delo. Međutim. 82 . neodadom i land artom. Želeo je da ideju realizma dovede do apsurda. „Kvantitet je izraz našeg vremena. Kvantitet je u suštini jedna struktura koja se na različite načine ponavlja u svim oblastima života pa i u umetnosti. U Milanu predstavljen novi realizam. U glavi ja presujem. količinom predmet se poništava kao predmet.

socijalnim i političkim problemima. Mesarnice s obešenim polutkama i rascepljenim truplima. slikarski su obrađeni na izuzetan način. uvodio ih u nove kontekste i čak uspeo da stvori posebnu ikonografiju sa tragičnim sadržajima. kao metafora. velikog razočarenja i depresije. deformisane glave i ljudski krik.NOVA FIGURACIJA Nova figuracija na početku šezdesetih godina nije prost nastavak realističke umetnosti. On je izašao na glas odmah posle rata sa ciklusom slika na temu raspeća.i slobodno parafrazirao njihove teme. u Engleskoj je stvarao Frensis Bejkon.Velaskeza. leševi. FRENSIS BEJKON U isto vreme kad i Dibife u Francuskoj. bilo da ga je uzimao kao model za određeni tip formi. kao što je to slučaj sa kadrom iz filma Oklopnjača Potemkin. koji 83 . one se razlikuju po koncepciji tematskog repertoara i shvatanju funkcije slike: klasično figuralno slikarstvo je udaljavanjem od života završilo u krajnjem estetizmu. koloristički prefinjeno. kao što je fotografski predložak igrao značajnu ulogu u njegovom stvaralaštvu. Za takve metamorfoze kroz koje je prolazio oblik na njegovim Study After Velasquez's Pope Innocent X slikama veliku pouku je našao u starim Mejbridžovim fotografijama u kojima su prikazivane faze pokreta. Raspeće. narativnih i simboličnih. sažeto. U svom slikarskom jeziku Bejkon je naročitu pažnju posvetio deformaciji koja nastaje prilikom kretanja („Ono što želim da učinim jeste da deformišem stvar da bude daleko od svog izgleda. bez suvišnih opisa. triptih Nova figuracija nije slikarski pravac u užem smislu već skup nekoliko različitih slikarskih izraza. Nova figuracija je svoje prave izvore pronašla u radovima Frensisa Bejkona. Bejkon je studirao stare majstore . dok je nova figuracija okrenula sliku prema vremenu i prostoru. potpuno uklopile u atmosferu hladnog rata. kojs su se. ali i da u tom deformisanju ona na kraju ponovo dođe do svog izgleda"). Ticijana i Van Goga . bilo kao zamenu u slikanju portreta jer se tako može koncentrisati na čoveka a da on nije prisutan.

Goveđe polutke – motiv koji se ponavlja (Rembrant) U Jugoslaviji – beogradska grupa MEDIALA koja se zalagala za metafizičko slikarstvo po uzoru na renesansnu umetnost. 84 . Ta ikonička predstava proizašla je iz ubeđenja da slikarstvo ne može izgraditi svoj jezik bez predmeta i čoveka.imaju zajedničku oznaku u korišćenju čovekovog lika kao medijuma za uspostavljanje odnosa sa životom i istorijom. bez obzira na to koliko su oni deformisani. .

među njima i jedna grupa jugoslovenskih slikara. već mnogo dublje psihološki. do slikarstva materije. Evropa je razrušena više nego posle I svetskog rata. Po prvi put se dešava da Pariz gubi prvenstvo i centar umetnosti i premešta se u Njujork (MOMA – Muzej Moderne Umetnosti). Bazen. Pažnja javnosti je na kubizmu jer se mislilo da je on sinteza XIX veka (Sezan) i svedenosti (geometrijske forme). koje su. Amerikanci kupuju još u XIX veku dela velike umetnosti. liniji. Pol Valeri je (Moj Faust) pred smrt zapisao: „Realnost je apsolutno nekomunikativna. U toj tradiciji umetnost je. na ono što umetnik radi onako kako radi.Ključna figura za nova istraživanja je Vasilij Kandinski (u Parizu je osnovano društvo apstraktnih umetnika). bilo kaligrafijom ili ređanjem različitih struktura materije. Tobi. on se bitno izmenio.ideja da se delo spontano stvara jako je važno posle Drugog svetskog rata. „odrekao se jezika da bi sebe sveo na čisti čin". što ništa ne izražava". preko lirske apstrakcije u Francuskoj (Vols. sličan. Koreja. Rotko). Ključne izložbe su posvećivane Pikasu. muzičari. da „uđe u platno" i postigne jedinstvo između svog duševnog stanja i fizičkog pokreta. a okrenuti se boji. Alžir. Buri. Kleu je mnogo važniji sam čin kreacije od konačnog umetničkog dela. Više nisu postojali umetnik i realnost. već samo on i stvarnost u njemu. bio poražen čovek. Tako i umetnost dobija novu. oslobodilački ratovi u Aziji i Africi). odnosno svoju stalnu tržišnu vrednost i samim tim elitni status. Misli se da umetnost mora napustiti predmetnost. što ništa ne predstavlja. Tapies. sa nadom da će se njihova vrednost povećati kroz pedesetak godina. Pol Kle . u stvari. Kako se u umetniku ugasila potreba za realnošću tako je iz slikarstva nestala potreba za formom.. Breton. Slikarstvo je postalo čin i akcija. Braku i Ležeu (to su bile već retrospektivne izložbe). Kad se rat završio pokazalo se da se svet nije izmenio samo geopolitički. A. na golu egzistenciju akcije. mnogi umetnici (cela Bauhaus škola) se sele. u doba velikih moralnih i političkih kriza i permanentnih ratova (Indokina. Svekolika humanistička tradicija ličila je na razbijeno ogledalo čiji parčići nisu više mogli da se sastave u koherentnu celinu. Marks Ernst. Ona je to što ne liči ni na šta. beže u Ameriku. Argan je istakao da je enformel stanje krize. Feito. Sa nacionasocijalizmom. Kina. Matje. u kome vlada hladan rat teško je nastaviti utopističke ideje. Takav sistem doveden je u pitanje i obezvređen za vreme drugog svetskog rata i odmah posle njega. De Kuning. Cilj umetnika je da stvori evokativnu a ne reproduktivnu sliku. Gorki. predlagali A. naročito u drugom talasu enformela. formi. ali samo sličan onom metodu koji je u manifestu nadrealizma zamislio Andre Breton . ali je u njemu. podrazumevajući pod tim čisto evropsku tradiciju u kojoj je umetnost oblik saznanja koji spaja njenu društvenu.. pošto postoji paralelno i nezavisno od nje. Pit Mondrijan je tamo. Sam čin stvaranja je automatičan. funkciju. već široki pokret koji obuhvata različitu stvaralačku praksu: od slikarstva akcije u SAD (Polok. i to „krize umetnosti kao evropske nauke". godine završen je rat. bilo metodom dripinga. Umetnost nema više šta da traži u toj stvarnosti. nadrealisti. u novom razrušenom drustvu. pre svega. Enformel ili apstraktni ekspresionizam nije slikarski pravac u užem smislu reči. Rat su dobile savezničke trupe a izgubile snage hitlerovske koalicije. Krenulo se opet od iskustva kubizma. kao u klasičnom poretku. estetičku i etičku funkciju. robnu. Saura. bez kontrole i plana izgradnje. Mišo). Amerika je netaknuta kapitalistički utvrdjena zemlja.između umetnika i platna mora da bude što manje 85 . Dali.APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM I LIRSKA APSTRAKCIJA (ENFORMEL) 1945. Enformel je zato nju odbacio u korist materije. odlaze i pisci. shvaćena kao forma iz koje izvire jezik kao bitno sredstvo komunikacije.

Max Ernsta i ponekad na Miroa ili Masona. s jedne strane. To ga je pokrenulo i shvatio je da umetnost 86 . slobode „praznog" i praznine. da bi do 1940.grube i teške. su mu spaljene u požaru njegovog ateljea. koja podseća su na Pikasa. postavila je u prvi plan fenomenologiju akta slikanja koja sadrži tri osnovna elementa: brzinu u stvaranju. bez programiranih racionalnih ciljeva. Najveću pažnju je poklanjao konceptima strukturalne slike na arhitekturalnim principima baziranom na ranom kubizmu. Iz razaranja svih klasičnih vrednosti trebalo je da se rodi novi tip slobode. Usamljeni umetnik nije želeo da promeni svet. . na filozofiju ze. kao zreo čovek. koji je mahom pustinja. direktno ostvarenje ličnosti na platnu. bez konstruktivnih namera i ideja.blizak je Deloneu. evropskog nadrealizma i enformela. Uposlednjoj deceniji crteži su mu postali slobodno ekspresionistički u apstraktnom smislu. jer je uvek bilo važnije obezbediti egzistenciju. . On dolazi iz tipično američke porodice (obala je kulturno prosvećenija. ona je psihičko rasterećenje i neposredno. Pod uticajem Sezana i Pikasa.prirode'. Enformel je umetnost destrukcije. već krajem 30-ih. Kao dobar pedagog drži skolu u Minhenu oko petnaest godina. Polok je doživeo tragičan kraj.Muškarac i žena – Uticaj Pikasa.na koja je izvršila značajan uticaj na zapadnu umet nost. njegove slike izražavale izvestan stepen stvarne ili nagoveštene figuracije. Osloboditi se predmeta značilo je osloboditi se .nadrealističko osećanje za organsku fantaziju HANS HOFMAN Studira u Parizu. tašizmu. on je od svog platna hteo da stvori svoj svet. Sve slike do 1940. 1920. Ta ličnost je mogla da se potvrdi i spase od otuđenosti jedino uništavanjem svega što je podsećalo na realni svet. a s druge.Kestenjasto je petlova kresta. odnosno njegovim idejama o strukturi boje. a i dolaskom u SAD. ali ubrzo. Slika nastaje brzo i završava se pražnjenjem gestualne akcije. Upoznaje meksičke slikare i zahvaljujući dugotrajnim diskusijama upoznaje barok. Ove karakteristike upućuju na metode nadrealizma. opet otvara drugu skolu u NY. on se intenzivno druži sa Špancima i uključan je u ideju o automatizmu (nadrealizam). Rozenberg kaže da je ovo bilo povlačenje. Polok dolazi u Njujork u kome vlada ekonomska kriza i postaje pravi marginalac. Njegov otac je radnik i farmer i Polokov život je mukotrpan. divlja zemlja). za razliku od zapada. simbol novog američkog slikarstva. ali je pokušavao sa najslobodnijim vrstam automatskog slikarstva. šta se sve u širem smislu može shvatiti pod pojmom enformel. odsustvo pret hodnog razmišljanja i nužnost podsvesnog stanja kon centracije . odakle Polok potiče. DŽEKSON POLOK Najveći predstavnik apstraktne ekspresivnosti. ali ispunjene vlastitom nervozom i brutalnom energijom. ENFORMEL ARSHIL GORKI Veza izmadju Pikasa. On u svojoj prvoj fazi slika blisko El Greku.estetičkih i konstruktivnih prepreka. Nova metodologija u slikarstvu akcije. društva i postojeće umetnosti. lirskoj apstrakciji.

Poseduje ogromnu strast za crtanjem i radi male. kada se vraća i slikanju sa četkicom. -Driping. Polok kao kopču sa lokalnim tlom nalazi kod Indijanaca. Time postaje zreli apstraktni slikar. monumentalnih u razmerama i koncepciji. već je za njega žena i predmet divljenja i demon. necenzurisan nikakvim kriterijumima). FRANC KLAJN Do 1950 figurativni slikar i slikar urbanih scena osenčenih realizmom. za njega nije važno što prikazuju tela. platno je dole. koristi i velike četke na štapovima. Oni tako vrše komunikaciju sa duhovima. Krupni.) je od značajnog doprinosa apstraktnom ekspresionizmu. Smatra se da je slika gotova kada se iscrpi sva energija. snažna. snažni – emotivni naboji posvesti. ali kontrolisani potezi kičicom. Slika se svela na boju. Ali.. Za njega je jako važan gest. Platna su ogromna (3x3m). razređenu boju. VILIJEM DE KUNING Holanđanin. žutim i plavim – Kod Poloka element slučaja ili intuicije igra značajnu ulogu. godine. Ta individualna forma izraza (1949-1950. kompleks koji je okružio posmatrača opkoljavajući ga sa svih strana. nešto opasno(po učenju Frojda). Nazivi dela su mu slučajne asocijacije. ubija se u saobraćajnoj nesreči 1956. staklo. Platna su ogromna. . ali on ih opseca. energiju. Već početkom 40. Uvećava te skice i uočava implikacije koje su izgledale kao slobodne apstraktne predstave velikog formata. hrapavi. Duboko prožet tradicijom zapadnog slikarstva od Rembranta do Goje. U slici više nema kompozicionih zahteva.Srebrno sa zelenim.tih (1943 – 1950) počinju dripling slike. Poslednjih godina se bavio problemima figure na crtežu i slikama služeći se crnom bojom. Radi seriju posvećenu ženama. nastaje niz remek dela. crno bele skice. dela bez naslova ili opisni naslov: Slika postaje ambijent. godine. Presudno je što Indijanci slikaju po pesku. prši četkicu i njom pravi najzamršeniji splet linija. jako je frustriran i nezadovoljan sobom. Polok kreće u čitanje Frojda i Junga..tehnika koja podrazumeva industrijsku. Od 1955. na kraju u napadu destruktivnih impulsa. fragmente u kojima studira pojedine motive ili prostorne odnose. 87 . Nekad je tu i ono oko slike – pesak. emigrira u Ameriku 1926. pod alkoholom. On igra oko platna.podrazumeva spontan naboj koji treba osloboditi (umetnost – slobodan diktat misli. slično tradiciji Munka. arhitekturalna struktura i nsistiranje u fakturi boje. De Kuningovi gestovi su agresivni. iluzije prostora. Misli se da je to preuzeo od Masona.

čisto. na svojoj izložbi on je prikazao model slike koji je kasnije razvijao nekoliko godina: preko guste i fakturirane paste. Jedan galerista preko veza saznaje za njega i 1945. Dibife je ostao prevashodno figuralni slikar posebne vrste. dolazi iz Barselone u Pariz. a istraživanje primarne forme. u kojima saopštava napetost. slamu. ugreban ili izveden belom linijom. godine dobija nagradu na bijenalu i njegovo delo je podstrek za naše umetnike (Miću Popovića) koji se šezdesetih okreću apstrakciji. ali njegova namera nije postojeća forma već revolt. lišće.LIRSKA APSTRAKCIJA OTO VOLS Rođen u Berlinu. grebao i škrabao čime je dao značajan podstrek razvoju enformela. Ona je izazvala potres jer Vols nudi nepretenciozan stav prema umetnosti. Po dolasku Hitlera on dolazi u Pariz. plastiku . garež. hartiju. ali kad počinje rat on je po logorima. nije želeo da postane profesionalni slikar. strahove. galerista mu donosi platna i on 1947. sem tog jednog izleta u fazi „teksturologija". Neki misle da su to Volsove vizije i halucinacije. Neki ovakav život povezuju sa filozofijom žena. Poučen Volsom. postavljao je crtež ljudske figure. spontano. 88 . ANTONI TAPIJES Španac. koja podseća na ispucalu zemlju i zgužvane gradske asfalte. U logorima radi mala dela (crteži i akvareli) – veličine dlana – intimne beleške. gusenice). god. stabilnu formu i stare funkcije boja i crteža. muzičar. on pred kraj života živi samo na rumu. oslobođeno civilizacijskog nanosa. On je potpuno odbacio prostor. poznaje botaniku. a Vols zoolog. Umesto njih u sliku je uveo materiju i materijale. krpe. Time se Dibife na ciničan način osmehnuo profesionalnoj umetnosti. geologiju. da bi posle intervencije prijatelja bio spasen. Stvorio je veoma ličan izraz u kome su do kraja porušene sve zaostale norme klasične estetike. on mu pravi izložbu. Već 1946. Otac mu je bio jedan od najvažnijih državnih činovnika. svetlo-tamnu modelaciju. lišen bilo kakvog anatomskog znanja. Posle velikog uspeha.zemlju. naivan. inspirisan radovima umobolnika i dečijim crtežima. bitumen. pravi izložbu – ŠOK. bez stava. Prijatelj je sa mnogim slikarima Bauhausa. slamu. Uglavnom se pojavljuju biomorfne forme (cvrčci. Koristi lepak. smolu…1956. slika je prestala da se brine o estetskom i lepom. bol.zatim je tu materiju razvio i nanosio u visokim pastama. Međutim. ŽAN DIBIFE Neobična i složena lirska ličnost. eksperimentu. gotovo sve koje je mogao da pronađe neposredno u svetu oko sebe .

Crveno i plavo na beloj osnovi.. On ih je sakupljao i stvorio veliku kolekciju art brut koja mu je dugo godina služila kao podsticaj i nadahnuće za sopstvenu sirovu umetnost. Početkom šezdesetih godina figura je još više degradirana i crvenim i plavim crtežom svedena na automatski zapis. ostvarili nevesne impulse. tražeći nove forme eksperimentalnog izraza protivne Mondrianu i De Stilu. sa samostalnim životima. Koristili su univerzalne arhetipske simbole života – ptica. u Parizu. ali se ne vraćaju na tradicionalan izraz. Oni su zajednički izlagali od 1948. jedan figuralni zapis ameboidnih formi (Noig1oire) koji je izvršio znatan uticaj na novu figuraciju Dela Pol klea su ga najviše privlačila. Krava Slike iz tog perioda su slobodni apstraktni oblici. a ne iz tradicije klasične ili moderne umetnosti.. Dibife. Njihovo slikarstvo zasnovano je na naivnom. karikaturalnom crtežu i kompoziciji. Boje su vedre i vesele.T elo i duša nisu ni skladno povezani ni međusobno usaglašeni. vrata…). kako bi što direktnije. Umetnici posle drugog svetskog rata. smatraju da umetnost treba vratiti iskonu. Dado Đurić ga je sreo 50-tih i Dibife mu je pomogao da se probije. belo. tako da autori izvlače sve iz sopstvene svesti i podsvesti. Cilj im je bio da postignu sto veću neposrednost i automatizam u postupku. praistorijske ili primitivne umetnosti. do 1950. bez racionalne kontrole. Kamenčići tačnije jednu vrstu teme koju obradjuje veći deo godine (krave. velikom Kleu i Munku. Upotrebljavali su jake čiste boje. Za njih podražavanje ima mali ili nikakav značaj. ali taj isti izraz se pojavljuje u KOBRI. počinje da pravi 3D objekte – crno. kako bi što direktnije. zvezde. a ljudi crtani u dečijem maniru. nepismenih ljudi. Oni prihvataju figuraciju. sa akcentom na gestu kičice. crveno i u tim formama traži imaginarne pejzaže.dovelo ga je do slika ludaka i naivnih. već totalno razdvojeni. tekstovi beli na crnoj podlozi. a najmanje sinonimi. Služili su se nekom vrstom predmeta ili figuracije koje su obično vodile poreklo iz folklorne. Art brut – označava sirovo umetničko delo koje stvaraju ljudi neiskvareni umetničkom kulturom.Osnovao je Karel Apel kao eksperimentalnu grupu. 89 . Sunce. Amsterdam.Radi knjižice crteža sa tekstom. dečje. Brisel. Dibife. a cilj im je bio da postignu što veću neposrednost i automatizam u postupku. Mesec. KOBRA Enformel je za mnoge nihilizam. Objedinjujući princip im je bio : doktrina o potpunoj slobodi apstraktnih izražajnih formi. maska. ostvarili nesvesne impulse. nespokoj. Nunc Stans. kako su to verovali slikari Kobre. Radi serije slika. pojednostavljenom. Prvo je radio panorame Pariza i Parižana. bez racionalne kontrole. Dibifeova slika postaje reljef. grubu u izrazu i sumornu u poruci. Kobra je grupa nastala spajanjem naziva gradova: Kopenhagen. U tom pogledu i njima je uzor bio Dibifsov art brut kao što su ih metode psihičkog automatizma približile akcionom slikarstvu.

koristi industrijsku. letom. .Daleko od iza – 50-tih godina. KAREL APEL Radi figure i portrete u linearnom i kolorističkom entuzijazmu. Ovde vidimo biomorfne forme. Pomoću fizičke spontanosti trebalo je otkriti vitalne izvore bića. Najveća pažnja posvećena je radu tela. skakanjem. . Alešinski kasnije prihvata da rukopis bude objektivan izraz – 60tih su moderni smisleni ili besmisleni tekstovi. KOBRA se raspada posle nekoliko godina.. AZGERN JORN Jorn i Apel su neobuzdani u svojoj nedisciplinovanoj sintezi forme i blistave boje. to ja izraz automatizma. igrom. Apel je smatrao da je najvažnije sačuvati izvor.. Alešinski insistira na crtežima dece. Ono što njega izražava jeste fizička akcija koja materijalizuje misao. KOBRA radi velike formate. Alešinski koristi i dečije oblike igara (školice. PJER ALEŠINSKI Glava .Asger Jorn je definisao svoj stav 1948. njegova duša". njegove instinkte. veliko platno.Zeleni balet – Ova platna podrazumevaju debeli pastu. Ova spontana događanja umetnik ne sputava. Jako je važno iskustvo Sartra i filozofija egzistencijalizma (apsurd čovekovih napora u ovom svetu). fizič kom rukopisu koji se ostvarivao na različite načine: maksimalnim angažovanjem motoričnih funkcija tokom slikanja. intenzivnu boju u velikim površinama. 90 .Ne može se izra ziti način čistog psihizma. tako da se slikarstvo na početku pedesetih godina sasvim približi lo onom idealu koji je izražen u jednom od slogana Kobre: „U umetnosti nema pristojnosti: umetnost — to je neukrotiva želja". energija i td. padom. godine: . Vidljivi su svi potezi četkom. spontanost. kućice). direktnom upotrebom sopstvenog i korišćenjem tuđeg tela. izlažu i misle da rukopis nosi specifično obeležje. most. Kakva je realnost na kojoj se zasniva misao? To je ljudsko telo. Psi hički automatizam organski je spojen sa fizičkim automatizmom. drukčije rečeno..Glava – Galerije još uvek žele male formate. ili. Dinamičko slikarstvo.

odbacio romantično nadahnuće i opredelio se za program koji sadrži matematičku kodifikaciju celog procesa. ne može više da bude naša". kaže Vazareli. dakle. Tu fazu posle enformela obeležilo je delovanje V. traganje i stvaralaštvo svih ljudi njegovog vremena”. Belo je za njega zajednica boja ili svetlost.. u isto vreme identična i dijametralno suprotna: slika-ogledalo. uspostavljen čvrst poredak geometrijskih oblika. Vazareli je predložio novo shvatanje umetničkog dela. tako da su njene ideje prodrle u luminoplastičke eksperimente. svoje čireve i svoje tajne bolesti. pozitiv-negativ. Van Desburga. Da i ne. Belo i crno to je neuništiv gest umetničkog uma i dugovečnost dela u njegovoj originalnoj formi". Ž. Devana. V. „Odavde je počelo moje otkriće. To je binarni jezik kibernetike koji stvara plastičnu banku u elektronskom mozgu. novi industrijski dizajn (škola u Ulmu). u stvari. ushićeno. Svetlost-boju Vazareli je potpuno razvio u fazi „planetarnog folklora". Ti me smo. Kupke i istraživanja Bauhausa i De Stila. već čvrsto spojeno s vodećim strukturama tehnološke civilizacije. Vazarelij a . što je najintimnije vezano za rad. a belo i crno su maksimalni kontrast ili dualizam. VIKTOR VAZARELI Povodom samostalne izložbe 1955. „Umetničko delo. razvijalo se i drugačije shvatanje slikarstva u kome je. Erbenu. kompjutersku i mehanografsku umetnost. Dok je enformel bio u zenitu. Belo i crno. Ono je u novim uslovima produžilo ideje Mondriana. Mortenzenu i grupi umetnika oko Galerije Deniz Rene. U suštini težište je uvek na programu koji može da se sprovede u različitim prostorima i različitim 91 .OPTIČKA UMETNOST Paralelno s enformelom. koje nije ni psihički izuzetno ni društveno izolovano. kaže Devan. Optička umetnost je na nov način postavila osetljiv odnos između umetnosti i društva. zahvaljujući Jozefu Albersu. Ista kompozicija rešena u belom i crnom daje mi automatski drugu kompoziciju rešenu u crnom i belom. Sem reda oni su predlagali i nov način gledanja tako da je početkom šezdesetih godina s velikom tehnološkom revolucijom došlo do kvalitativnih promena i do jasne orijentacije ovih tendencija prema novoj optičkoj umetnosti.Slikarstvo i skulptura u klasičnom obliku bili su za njih anahronizam. S raspravom o optičkoj i kinetičkoj umetnosti nalazimo se u samom jezgru geometrijske apstrakcije koja je šezdesetih godina doživela izuzetan istraživački podsticaj. Sota. kaže Vazareli. neokonstruktivizam itd. geometrijska apstrakcija je potisnuta. Vazareli je objavio Žuti manifest (štampan na žutom papiru) u kome je obrazložio nov način svog rada koji se oslanja na sistem crnobelog odnosa. zatim u permutacijama (1965) i u novim strukturama koje se zasnivaju na heksagonalnoj perspektivi i aksonometriji. crno je ništavilo boja ili senka. za razliku od razorene forme. zdravo. J. Maksu Bilu. Za njih su geometrijski oblici i forme zbog svog univerzalnog karaktera izvanredno sredstvo u komunikaciji između ljudi. najpre je i iznad svega sredstvo da se ljudi međusobno povežu. Agama. Sa umetničkog dela treba skinuti auru izuzetnosti i neobičnosti.. “Umetnost starog sveta. Njihovo je delo bilo suprotno anarhiji i destrukciji enformela. Za razliku od naglašene individualnosti i česte igre slučaja u apstraktnom ekspresionizmu i enformelu. Dva dela su kvalitativno ista. onim što je najsvesnije. zasnovana na principu elite i status kvoa nejednakosti. Slika postaje pre svega majstorska konstrukcija koja je razrađena svim onim što je u umetniku nepromenljivo. vodećeg jezgra Novih tendencija i stvaralaštvo francuske Grupe za istraživanje vizuelnih umetnosti. kada su se njeni oblici stalno razvijali i usavršavali. daleko od dela u koje je slikar izlio svoje komplekse. jer su nastajali kao rezultat privilegija određenih klasa. On je potpuno racionalizovao kreativni čin.

kao u šahu – to i jeste ideja. a posmatrač se šeta. Neguje apstraktnu umetnost. trougao. slavi nauku. krug. Vazareli je 1959. Šah je savršenstvo vizuelne predstave. „Čovek više nije.igre forme i boje. instalacija. a tu punoću ja bih hteo da ispoljim svojim delima koja nju obavijaju. niz radova bliskih Vazareliju.ambijentalne celine) sa modernim detaljima. On daje jos jedno rešenje istraživanja prostora. Ovo je bilo plodotvorno otkriće. ali je ovo matematički precizan čvrst sistem. Cetrdesetih godina otkrio je da je dovoljno koristiti tri osnovne forme: kvadrat. Nije reč o tome da ljude napravim ludima. postao državljanin Francuske. Vazareli je proučavao je Mondrijana i Nađa. čak i nezavisno od umetnika. Posmatrač. s tim što se on kreće oko dela i u kretanju percipira njegove različits oblike. da ih zasitim optičkim efektima. to je zakon koji kaže da se takvi predmeti najlakše uočavaju. u kome se na različite načine ostvaruje ideja kretanja. Uradio je mnoga dela širom sveta (kongresne dvorane. ali je išao na akademiju u Francuskoj. I ovde je posma trač aktivan saučesnik. Varirajući ih i gradeći sistem mreža. Koristio je zakonitosti perspektive i projektovanja u kojima se stalno čini da se gradi ispupčenje. RAFAEL SOTO Jezus Rafael Soto gradi tako osetljive konstrukcije od žica ili plastičnih materijala da se one pokreću na atmosfersku promenu ili na dodir. Precizan sistem nanošenja boje. Zahteva da posmatrač bude aktivan i da gleda iz različitih uglova. tamo je završio školu. Kretanje svetlosti i formi je osnovni cilj optičke umetnosti kojim se ona transformiše u kinetičku umetnost. u zavisnosti od ugla posmatranja. U duhu apstraktne umetnosti. vidi različite slike. 92 . na jednoj a svet na drugoj strani. On je u ispunjenom prostoru.medijumima. kao što kretanje multipla pokreće posmatračevu plastičnu maštu koja nastavlja sama da stvara i kombinuje oblike i forme. već da im ukažem da nas plavi trojstvo: prostor — vreme — materija". što znači da posmatrač aktivno učestvuje u oblikovanju dela jer mu neprekidno menja izgled i vizure. dobio je bezbrojan univerzum i stalno nove mogućnosti. slika. Sve je statično. kaže Soto. Insistira na zakonitostima i principima nauke. Njegovi objekti su konstruisani pomoću obojenih rešetki (obično pleksiglasa) postavljenih tako da se sa promenom ugla sagledava uvek nova forma. apstraktni ritmovi. da uvek bude kvadrat ili trougao. JAKOV ADAM Iz Palestine. Autor je plakata. Slično Mondrijanovom Bugi-Vugiju. Koristi preparirane kartone i platno i pravi harmonike velikih dimenzija i na njima varira različite bojene pravougaonike. pomoću kretanja posmatrača. Time se istraživanja prenose na prostor. računa na preplet. Došao je na ideju da modul izgradi precizno.

racionalna umetnost. Insistira na ogromnim dimenzijama. NJUMAN Američka geometrijska umetnost. Koristio je nove materijale. kuvati. raditi. bojio ih intenzivnim bojama. 93 .Majstor za takve ambijente. Delo komunicira sa industriskim društvom koje je verovalo u progres. nešto u čemu će ljudi živeti. Dobro je prihvaćen.

Moduli SOL LE VIT Bez naziva – Šuplje kocke. Koriste se novi materijali. poenta je u jednostavnosti sistema slaganja elemenata. DONALD DŽAD Koristio je metale. odbacuje se postament. Radio je serije (red.U minimalnoj umetnosti serija ili niz je koncipirana kao ‘’prosta serija’’. Pod uticajem Mondriana. a ne optička. Postoji čvrsta. a ostalo je zadatak industrije. za razliku od geštalta konceptualna. primenjuju se intenzivne industrijske boje i elementarne forme.. princip modula – multiplikuju različite module. emocija i gestualnih poteza četkicom. Nastojali da delo oslobode manualnog rada.. U minimalnoj umetnosti svest nameće racionalni poredak.ABC UMETNOST. Stavljanjem objekata u niz on ističe svoju vrednost samo time što je suprostavljen elementu koji mu predhodi ili sledi. konceptualnu strogoću. organizuju ih gradeći druge strukture. PRIMARNA STRUKTURA Veliki broj američkih umetnika je 60ih počeo da se buni protiv vrednosti koje su veličali apstraktni ekspresionisti – subjektivnosti. jasnoću. aluminijum). Vrlo su značajni kao teoretičari. boja i svetlost imaju dramatičnu primenu (skulpture su polirane i skupljaju okolne reflekse).Moduli – Koristio je 144 jednake pločice i u svakoj galeriji od njih pravio različite skulpture. niz) elemenata. razmere i materijala.MINIMAL ART .) Rade se dela monumentalnih dimenzija koje postaju još monumentalnije kada se postave u unutrašnji prostor.. doslovnost i jednostavnost. Odbacuju se stare tehnike (klesanje itd.. KARL ANDRE . Kocke je bojio ili ostavljao u priprodnoj boji. Objekti se stavljaju na pod. uza zid itd. geometrijska osnova. aluminijum i obojeni pleksiglas u otvorenim strukturama koje su istraživale odnose izmedju prostora. Zamisao serije zadržava misao celine. grade sisteme. Objašnjavali su principe minimalističke skulpture. Pravi predstavnik Donald Džad. ili i jednom i drugom u isti mah. uvek kocke od različitog materijala (čelik. 94 . ali ona je. verovali su da bi umetničko delo trebalo da bude u potpunosti osmišljeno u svesti pre čina njegovog izvodjenja. gvoždje.

rasporedjene vertikalno po zidovima. Struktura načinjena od neonskih cevi se izlaže kao specifični objekat (svetleće telo) ili se neonska svetlost pokazuje kao ambijentalna svetlost koja ispunjava prostor. 95 .DEN FLEVIN Američki minimalni neonski umetnik. Koristio je bele i obojene fluorescentne svetlosne umetke.

Delo potvrđuje ono što je samo po sebi očigledno. Oko 1968. zatim je u jednoj galeriji pokazao svoje omiljene knjige i matematičke spise. u prvom redu piše: osam zelenih engleskih staklenih slova u neonskom električnom svetlu.umetnost kao tumačenje umetnosti . i neka rešenja pop-arta. neobično. u trećem crvena.radovi koji se bave analitičkom prirodom umetnosti. Taj naučni jezik koji je koristio analitički konceptualizam. dematerijalizovana ideja od koje ostaju dokumentarni tragovi u obliku fotografije grafikona. U totalnoj kritici društva. (svejedno da li svesno ili spontano) nova generacija je sa umetničkim delom odbacila sistem vrednosti i poredak u koji je ono uključeno. Klasično umetničko delo je su više izuzetno. na nju su delovali zakoni tržišta. Time je stvorena nova struktura: delo je iskaz čije je značenje fiksirano u odnosu između znakova. što znači da ono u sebi sadrži rad elite pa samim tim dovodi do nejednakosti koja je suprotna idealima o demokratskoj i univerzalnoj umetnosti. minimal nu umetnost (LeVit. Slika je pretvorena u robu. ruske avangarde. I u projektu Jedna i tri stolice. Kao svaka druga roba. umetnost više nije vizuelno opažanje i stvaranje predmeta već namera i odluka. neponovljivo. Cilj umetnosti nije u ostvarenom delu već u zamišljenom i projektovanom. konceptualizam je umesto gotovog umetničkog dela predložio proces. Pored toga. u drugom su slova plava. i 1970.bilo otkrivanju tautoloških sistema umetnost kao definicija umetnosti.U njegovom delu Osam staklenih engleskih slova. u ideji. bilo da su usmereni jezičkim istraživanjima . izložio fotostatički negativ rečeničke definicije reči voda. pored prave stolice postavljena je njena fotografija i njena jezička definicija uzeta iz rečnika. Košut je više godina 96 . sa tehnološkom revolucijom u čitavom svetu naglo je procvetala trgo vina umetničkim delima. ona je odbila staru fun kciju umetnosti i njen elitni status jer više nije htela da prihvati takvo društvo. Sa tezom „umetnost kao ideja kao ideja" Džozef Košut je 1967. imenuje samo sebe i time ukida višesmislenost i bilo kakvu mogućnost polisemije. čime se produbljuje jedan vid eksploata cije. dematerijalizovana umetnost se razvijala u različitim pravcima. između 1950. video i magnetofonskih traka. Čulno iskustvo je izgubilo raniji značaj. slika je postala sredstvo kojim se stiče profit i ekstraprofit. postojeće umetnosti i individualnog stvaralačkog čina. vodio je sve dublje u sisteme simboličke logike. da bi se potpuno posvetio lingvističkim istraživanjima u oblasti analitičkog konceptualizma. Sa konceptualizmom je oživeo zajednički rad umetnika i naglo je porasla potreba za teorijom i novim tipom kritičara koji neće biti posmatrač ili sudija već saučesnik u pokretu. tekstova. Možemo reći da su u njoj postojala tri osnovna toka: zemna umetnost (land-art) telesna umetnost (bodi-art) analitički koncepualizam. Iv Klaj na i Džona Kejdža. Andre). Moris. stvoreno od genijalnog pojedinca.KONCEPTUALNA UMETNOST Istraživanje novih medijuma i odbacivanje umetničkog dela kao završenog estetičkog objekta. Kako se u nekim polazištima oslanjala na radove Dišana. zatim na spise Ad Rajnharda. a ne između znaka i stvari. na primer. inspirisan u velikoj meri radovima Vitgenštajna i Karnapa i metodama britanske analitičke filozofije.

između ostalog. napravio na Slanom jezeru u Utahu Spiralu Džeti dugu 450. seoski vrači. S ukidanjem gotovog umetničkog dela stvaralaštvo je oslobođeno klasične tehnologije i zanata i usmereno ka čistim jezičkim istraživanjima. radio nekoliko meseci kako bi podigao Opservatoriju. počeli da izdaju časopis sa gotovo naučnim člancima o prirodi i pojmu umetnosti. gest. kad je Valter de Maria u jednu galeriju doneo 500 kubika zemlje i s njom pokrio ceo pod. Dejvid Benbridž.pripadao angloameričkoj grupi Art and Language čiji su članovi bili Teri Etkinson. kredom. on je uspeo da u nizu povezanih fotografija snimi ravan holandski horizont kao brdo (Holandsko brdo. Mel Remsden i drugi. Land-art je. Mnogi rani konceptualistički projekti ostvareni su krajem šezdesetih godina u land-artu. Pomoću dinamita. Pri tom ne treba isključiti ni sklonost izvesnih izvođača akcija ka 97 . Jan Dibets je za izražajna sredstva uzimao osnovne prirodne elemente: vazduh. od bljuvanja do teških telesnih povreda. na primer. ka intervencijama u prirodi. Mnoge podsticaje za svoje ideje članovi ove grupe su pronašli u tradiciji formalne i strukturalne lingvistike. od teških sunčanih opekotina zaštitio samo jedan deo tela koji je pokrio knjigom sa simptomatičnim naslovom Taktika. Ovi primeri nove praistorije nisu bili usamljeni jer su umetnici land-arta voleli da ostavljaju tragove za jednu buduću arheologiju i da na različite načine obeležavaju prirodu linearnim znacima izvedenim u travi. 1971).000 tona kamena i peska (Dubl negativ. na ledu. 1969/70). Pomerajući ugao i pravac prilikom snimanja. tibetanski kaluđeri ili sibirski šamani.sam umetnik. oni su 1969. potpuno afirmisao taj postupak obeležavanja i uzimanja dokumentacije pošto za ove umetnike nije bitno gde će se ostvariti ideja. a Robert Smitson je 1970. kretanje. Kao materijal pogodan za rad i nove akcije zemlja js otkrivena već 1968. Čarls Herison. pokret i držanje. već ona sama i njeno označavanje pomoću foto dokumentacije. u semiotici i teoriji značenja. za onaj „jezik tela" koji su dobro poznavali igrači i akrobate. koji su gestom tela praznili psihičku energiju svojih posmatrača ili je upravljali ka nekom magijskom cilju. Kako on poseduje pojam umetnosti. Deniz Openhajm je. sadržaj i izražajno sredstvo u isti mah. a s druge. svetlost i perspektivu . Harold Herel. koji izražava težnju da se izađe iz zatvorenosti estetičkog objekta i ponovo uspostavi davno pokidana veza između čoveka i prirode. U brojnim akcijama koje su obuhvatale različite mogućnosti. s jedne strane. Ostao je logično još jedan fenomen . jednu pojavu koja je u velikoj meri uzela u obzir iskustva hepeninga i razvila praksu međunarodne umetničke grupe „Fluksus".a njegov rad Ispravljanje perspektive (1969) pokazuje izvanrednu sposobnost u radu sa fotoaparatom. vatru. Pošto su došli do zaključka da je prirodni jezik pogodno sredstvo kojim se može uspešno otkrivati i tumačiti jezik umetnosti. a široku u prečniku 49 metara. Majkl Hejcer je za jedan rov u Nevadi morao da iskopa 240. vodu. proces realizacije se ostvaruje u njemu i njegovom telu koje postaje osnovni medijum. zemlju. Jan Burn. najčešće su probijali impulsi kolektivno nesvesnog preko kojih je trebalo uspostaviti komunikaciju sa učesnicima u seansi. ili bodi-art. njenom jeziku i odnosu ideje prema medijumu. Tako smo dobili umetnika kao umetnost. Potpuni i pravi smisao land-art je pronašao tek kad je napustio galerijske prostore i odleteo u prirodu u kojoj su umetnici mogli da se neposredno izraze. jedno brdo zemlje široko 70 metara. Svoja istraživanja u landartu on je proširio i na druge probleme vreme. Zbog toga je bodi-art razvio interesovanje za mimiku. Majkl Baldvin. bagera i buldožera počela su da se ostvaruju dela izuzetnih dimenzija: Robert Moris je 1971. čime se delo dematerijalizuje i težište prebacuje na proces i čist koncept.

Džilbert i Džordž. jer zec čini zapravo ono što čovek može imati samo u mislima. On sebi kopa jazbinu. prešao je na pravu političku akciju i u tom duhu osnovao dve organizacije: Nemačku studentsku partiju (1967) i Organizaciju za demokratska prava (1971). On je polje svoje akcije preneo na politički i društveni život i onakav kakav je. On je hteo da preko umetnosti. Stjuart Brizlej je. tablom. jedan od prvih konceptualaca u Evropi. On je počeo kao vajar. društveno i slobodno i da se ljudska sloboda kao najviši oblik bića može ostvariti samo putem stvaralaštva. Oto Mil. pretvarao u oštru sociološku i političku kritiku kapitalističkog sistema. Rađa se u zemlji i to je jedino važno". pozorištu. kako to tačno kaže A. solidarnosti i iskrenoj ljubavi za ljude. održao prvi performans Kako objasniti slike mrtvom zecu. mimiku. „uspostavi duhovno jedinstvo čoveka. parodiju pa često i ozbiljnu kritiku umetničkog Džilbert i Džordž života. na šta ukazuje njegovo čuveno pranje nogu s očiglednim asocijacijama na Bibliju. autosalonu ili preko televizije. godine. o kome je rekao: „Za mene je zec simbol inkarnacije. B. umetnost jednako čovek". 1963.seksualnom sadomazohističkom egzibicionizmu ili ka opasnim telesnim torturama kakve je praktikovala Bečka grupa (Ginter Brus. na primer. razgovor. vic. Bojs je otišao i korak dalje: od smernosti. u umetnosti i antiumetnosti koje su za njega jedinstvena celina. grafikonima. svoje predstave u Hajd parku. U izgrađivanju kontakta sa publikom najdalje je otišao Jozef Bojs. Herman Nič i Rudolf Švarckogler) U bodi-artu su postojale i akcije kojima bi više odgovarao naziv performans jer se u njima telo nije mučilo već koristilo kao jedna vrsta metajezika. oslanjajući se na tradiciju neodade i starežne skulpture. dok su dva engleska umetnika. u iznošenom šeširu znao po 12 sati da vodi razgovore s publikom i obrazlaže svoje ideje. ali je vrlo rano. držeći se dosledno maksime: „Umetnost jednako život. crtežima. jednom ubedljivom gotovo naučnom metodologijom. vraćajući mu energiju i potrebu za transformisanjem njegovih političkih i kulturnih odnosa sa svetom". pesmu. ukopava se. 98 . ljudsku i političku odgovornost. Bojs gotovo utopijski veruje da u čovekovoj prirodi postoje tri bića: prirodno. U haosu zapadne civilizacije on je visoko podigao ugled i misiju umetnika i njegovu moralnu. počeli od „živih skulptura" da bi se razvili u par koji je u gotovo varijetske akcije i performanse uveo igru. Oliva. ironiju. služeći se kredom.

99 .