istorija umetnosti XX vek

Modern art

Modern artists experimented with new ways of seeing and with fresh ideas about the nature of materials and functions of art. A tendency toward abstraction is characteristic of much modern art. Modern art begins with the heritage of painters like Vincent van Gogh, Paul Cézanne, Paul Gauguin, Georges Seurat and Henri de Toulouse Lautrec all of whom were essential for the development of modern art. At the beginning of the 20th century Henri Matisse and several other young artists including the pre-cubist Georges Braque, André Derain, Raoul Dufy and Maurice de Vlaminck revolutionized the Paris art world with "wild", multi-colored, expressive landscapes and figure paintings that the critics called Fauvism. Henri Matisse's two versions of The Dance signified a key point in his career and in the development of modern painting.[3] It reflected Matisse's incipient fascination with primitive art: the intense warm color of the figures against the cool blue-green background and the rhythmical succession of the dancing nudes convey the feelings of emotional liberation and hedonism.
Roots of Modern art Les Nabis - Pierre Bonnard, Edouard Vuillard, Félix Vallotton Early 20th century (before World War I)  Art Nouveau & variants - Jugendstil, Modern Style, Modernisme - Aubrey Beardsley, Alphonse

Mucha, Gustav Klimt,  Art Nouveau Architecture & Design - Antoni Gaudí, Otto Wagner, Wiener Werkstätte, Josef

Hoffmann, Adolf Loos, Koloman Moser               Cubism - Georges Braque, Pablo Picasso Fauvism - André Derain, Henri Matisse, Maurice de Vlaminck Expressionism - Egon Schiele, Oskar Kokoschka, Edvard Munch, Emil Nolde Futurism - Giacomo Balla, Umberto Boccioni, Carlo Carrà Die Brücke - Ernst Ludwig Kirchner Der Blaue Reiter - Wassily Kandinsky, Franz Marc Orphism - Robert Delaunay, Sonia Delaunay, Jacques Villon Photography - Pictorialism, Straight photography Post-Impressionism - Emily Carr Pre-Surrealism - Giorgio de Chirico, Marc Chagall Russian avant-garde - Kasimir Malevich, Natalia Goncharova, Mikhail Larionov Sculpture - Pablo Picasso, Henri Matisse, Constantin Brancusi Synchromism - Stanton MacDonald-Wright, Morgan Russell Vorticism - Wyndham Lewis

World War I to World War II    Dada - Jean Arp, Marcel Duchamp, Max Ernst, Francis Picabia, Kurt Schwitters Synthetic Cubism - Georges Braque, Juan Gris, Fernand Léger, Pablo Picasso Pittura Metafisica - Giorgio de Chirico, Carlo Carrà

1

     

De Stijl - Theo van Doesburg, Piet Mondrian Expressionism - Egon Schiele, Amedeo Modigliani, Chaim Soutine New Objectivity - Max Beckmann, Otto Dix, George Grosz Figurative painting - Henri Matisse, Pierre Bonnard American Modernism - Stuart Davis, Arthur G. Dove, Marsden Hartley, Georgia O'Keeffe Constructivism - Naum Gabo, Gustav Klutsis, László Moholy-Nagy, El Lissitzky, Kasimir

Malevich, Vadim Meller, Alexander Rodchenko, Vladimir Tatlin  Surrealism - Jean Arp, Salvador Dalí, Max Ernst, René Magritte, André Masson, Joan Miró, Marc

Chagall   Bauhaus - Wassily Kandinsky, Paul Klee, Josef Albers Sculpture - Alexander Calder, Alberto Giacometti, Gaston Lachaise, Henry Moore, Pablo

Picasso, Julio Gonzalez   Scottish Colourists - Francis Cadell, Samuel Peploe, Leslie Hunter, John Duncan Fergusson Suprematism - Kazimir Malevich, Aleksandra Ekster, Olga Rozanova, Nadezhda Udaltsova, Ivan

Kliun, Lyubov Popova, Nikolai Suetin, Nina Genke-Meller, Ivan Puni, Ksenia Boguslavskaya [edit]After World War II   Figuratifs - Bernard Buffet, Jean Carzou, Maurice Boitel, Daniel du Janerand, Claude-Max Lochu Sculpture - Henry Moore, David Smith, Tony Smith, Alexander Calder, Isamu Noguchi,[19] Alberto

Giacometti, Sir Anthony Caro, Jean Dubuffet, Isaac Witkin, René Iché, Marino Marini, Louise Nevelson  Abstract expressionism - Willem de Kooning, Jackson Pollock, Hans Hofmann, Franz Kline, Robert

Motherwell, Clyfford Still, Lee Krasner  American Abstract Artists - Lee Krasner, Ibram Lassaw, Ad Reinhardt, Josef Albers, Burgoyne

Diller    Art Brut - Adolf Wölfli, August Natterer, Ferdinand Cheval, Madge Gill, Paul Salvator Goldengreen Arte Povera - Jannis Kounellis, Luciano Fabro, Mario Merz, Piero Manzoni, Alighiero Boetti Color field painting - Barnett Newman, Mark Rothko, Sam Francis, Morris Louis, Helen

Frankenthaler    Tachisme - Jean Dubuffet, Pierre Soulages, Hans Hartung, Ludwig Merwart COBRA - Pierre Alechinsky, Karel Appel, Asger Jorn Neo-Dada - Robert Rauschenberg, Jasper Johns, John Chamberlain, Joseph Beuys, Edward

Kienholz     Fluxus - George Maciunas, Allan Kaprow, Nam June Paik, Yoko Ono, Dick Higgins Dau-al-Set - founded in Barcelona by poet/artist Joan Brossa, - Antoni Tàpies Grupo El Paso - founded in Madrid by artists Antonio Saura, Pablo Serrano Geometric abstraction - Wassily Kandinsky, Kazimir Malevich, Nadir Afonso, Manlio Rho, Mario

Radice, Mino Argento  Hard-edge painting - John McLaughlin, Ellsworth Kelly, Frank Stella, Al Held, Ronald Davis

2

  

Kinetic art - George Rickey, Getulio Alviani Land art - Christo, Richard Long, Robert Smithson, Michael Heizer Les Automatistes - Claude Gauvreau, Jean-Paul Riopelle, Pierre Gauvreau, Fernand Leduc, Jean-

Paul Mousseau, Marcelle Ferron           Minimal art - Sol LeWitt, Donald Judd, Dan Flavin, Richard Serra, Agnes Martin Postminimalism - Eva Hesse, Bruce Nauman, Lynda Benglis Lyrical abstraction - Ronnie Landfield, Sam Gilliam, Larry Zox, Dan Christensen Neo-figurative art - Fernando Botero, Antonio Berni Neo-expressionism - Georg Baselitz, Anselm Kiefer, Francesco Clemente, Jean-Michel Basquiat New realism - Yves Klein, Pierre Restany, Arman Op art - Victor Vasarely, Bridget Riley, Richard Anuszkiewicz Outsider art - Howard Finster, Grandma Moses, Bob Justin Photorealism - Audrey Flack, Chuck Close, Duane Hanson, Richard Estes, Malcolm Morley Pop art - Richard Hamilton, Robert Indiana, Jasper Johns, Roy Lichtenstein, Robert

Rauschenberg, Andy Warhol, Ed Ruscha, David Hockney    Postwar European figurative painting - Lucian Freud, Francis Bacon, Frank Auerbach Shaped canvas - Lee Bontecou, Frank Stella, Kenneth Noland, Ron Davis, Robert Mangold. Soviet art - Alexander Deineka, Alexander Gerasimov, Ilya Kabakov, Komar & Melamid, Alexandr

Zhdanov, Leonid Sokov    Spatialism - Lucio Fontana Visionary art - Ernst Fuchs, Paul Laffoley, Michael Bowen

NABISTI
Proroci ili Nabisti (nabi – prorok, na hebrejskom), because they understood they would be creating new forms of expression They paved the way for the early 20th century development of abstract and non-representational art. The goal of integrating art and daily life, was a goal they had in common with most progressive artists of the time. were a group of Post-Impressionist avant-garde artists. They met regularly to discuss theoretical problems of art, symbolism, occult sciences and esotericism. However, after Gauguin's departure to Tahiti, in 1891, the group gradually fell apart and its members developed separately in different directions. n the summer of 1892 Sérusier returned to Brittany, to the small village Huelgoat. Huelgoat became the place of his work for the next two years. His subjects were Breton peasants, their figures monumental and solid. The painter's palette too had changed, he no longer used pure colors, but toned them down with gray. . Sérusier accepted an invitation of his friend Jan Verkade, to come to the Benedictine monastery.The monk3

a number and weight". and on his return to Paris he tried to convince his Nabi friends in their novelty and importance. as modern art moved towards abstraction. Grupa mladih se 1888. After the turn of the century. manifesta i teorija koje su obeležile XX vek. the artists of this circle were highly influenced by the paintings of the impressionists. plakata. Bonnard's posters and lithographs are more firmly in the art nouveau. The ideas met no enthusiasm in Paris and Sérusier distanced himself from his former friends. he loses his job and decides "to paint everyday" and to devote himself to this art which he had been practising for a long time as a "talented weekend painter". nabisti su u svom teoretisanju i objavljivanju manifesta bili preteče svih onih grupisanja. Gauguin gave up Impressionism to work out a new theory. Gogen je sveo predmet na čistu bojenu povšrinu uokvirenu konturom. After the Stock Market crash of 1882. da težište nije u onome što se vidi već u onome što se oseća i misli. who will initiate him with Impressionist landscape He will take part thereafter from 1879 to 1886 in all Impressionist exhibitions. expressionism. kombinujući i istražujući njihove odnose kako bi dobio različite harmonije.artists of the monastery practiced the aesthetic principles. or Toulouse-Lautrecmanner. with color palettes often reminding one of Cézanne and Gauguin. The new doctrines appealed to Sérusier. and the tapestries of the Middle Ages to create decorative works of a mysterious and calculated timelessness. po visini. kako su to nekad činili stari egipatski slikari. i KRALJA IBIJA Alfreda Jarrya. su najavili početak MODERNE. pa se zbog toga prostor u njoj nagoveštava pomoću traka koje se redjaju jedna iznad druge. the Italian primitivists. Kao na vitražima gotičkih katedrala. Maeterlinkea. Gogen polazi od pretpostavke da je slika proizvod mašte. At the age of 17. S ovakvim shvatanjem približio se primitivnoj umetnosti. In Pont-Aven. He will find a job as a stockbroker employee which he will keep until Stock Market crash of 1882. he engages in the merchant marine. page layout and negative space of art nouveau and other decorative modes. Težili su sintezi umetnosti. cubism. Boja je osnovni i odlučujući element. ilustrovanjem knjiga. linija ne opisuje već uopšteno naznačava predmet. planove – slika je pre svega postala površina. Then he studied Egyptian art. non-realistic look. Program VELIKE SINTEZE Gogen je slikarski ostvario tako što je odbacio duboki prostor – perspektivu. 4 . scenografijom za moderno pozorište Henrija Ibsena. Uprkos svom kratkotrajnom postojanju. according to which the laws of beauty were divine ones.godine okupila u Pont Avenu oko Gogena u kome su videli proroka nove umetnosti. bavili se oblikovanjem stakla i dekorativnih paravana. Stavljao je nemešane boje jednu pored druge. Gustave Arosa. etc. Strindberga. he meets Pissarro. known as "synthetism". they were mysteriously hidden in nature and could be revealed only to the artists who were able to perceive the proportions and the harmony of the sizes: "God did everything in the Holy Spirit according to measurement. much of Nabis art has a painterly. His wife. without adequate subsistence was forced to return with her five children to her family in Denmark. and thus while sharing the flatness.

His research went in the direction of a simplification of forms, that eliminates details to keep only essential forms, simplification obtained by use of thick contours and large flat areas of uniform color, as in his famous paintings "La belle Angèle" 1889 or "The yellow Christ" 1889. In 1891 Gauguin auctioned his paintings to raise money for a new voyage. The purchase by Degas of his painting "La belle Angele" allows Gauguin to leave this same year forTahiti in order to flee "France civilized with excess" and “everything that is artificial and conventional” and to try a new experiment in the Tropics. Illness forced him to return to Paris in 1894, where he will be disappointed by the mixed reception Parisian art critics give to his paintings from Oceania, and sets off again definitively to Tahiti in 1895. His masterpiece there was the monumental allegory "Where Do We Come From? What Are We? Where Are We Going?" (1897, Museum of Fine Arts, Boston), which he painted shortly before his failed suicide attempt in january 1898. A major retrospective of his work was held at the Salon d'Automne in Paris in 1906. The work of Paul Gauguin will strongly influence the Nabis and the Fauves . , as well as nonNabi painters like Henri Matisse. "Cloisonnism" is a style of post-Impressionist painting with bold and flat forms separated by dark contours. The term was coined by criticEdouard Dujardin on occasion of the Salon des Indépendants, in March 1888.[1] Artists Émile Bernard, Louis Anquetin, Paul Gauguin, Paul Sérusier, and others started painting in this style in the late 19th century. The name evokes the technique of cloisonné, where wires (cloisonsor "compartments") are soldered to the body of the piece, filled with powdered glass, and then fired. Many of the same painters also described their works as Synthetism a closely related movement. In The Yellow Christ (1889), often cited as a quintessential cloisonnist work, Gauguin reduced the image to areas of single colors separated by heavy black outlines. In such works he paid little attention to classical perspective and boldly eliminated subtle gradations of color — two of the most characteristic principles of postRenaissance painting. The cloisonnist separation of colors reflects an appreciation for discontinuity that is characteristic of Modernism[2] Synthetism is a term used by post-Impressionist artists like Paul Gauguin, Émile Bernard and Louis Anquetin to distinguish their work fromImpressionism. Earlier, Synthetism has been connected to the term Cloisonnism, and later to Symbolism. [1] The term is derived from the French verb synthétiser (to synthesize or to combine so as to form a new, complex product). Paul Gauguin, Émile Bernard, Louis Anquetin, and others pioneered the style during the late 1880s and early 1890s. Synthetist artists aimed to synthesize three features:
  

The outward appearance of natural forms. The artist’s feelings about their subject. The purity of the aesthetic considerations of line, colour and form. 5

In 1890, Maurice Denis summarized the goals for synthetism as, It is well to remember that a picture before being a battle horse, a nude woman, or some anecdote, is essentially a flat surface covered with colours assembled in a certain order.
 

Paul Sérusier - Talisman (Bois d'amour) (1888)

Paul Gauguin - Vision After The Sermon (1888), La Belle Angele (1889), The Loss of Innocence (1890)
 

Émile Bernard - Buckwheat Harvest (1888) Cuno Amiet - Breton Spinner (1893)

GOGEN Vizija posle propovedi Insistirao je na čistoj, ravnoj površini. Crveno je nedefinisan prostor, vizija je odvojena dijagonalom, žene predstavljaju vidljivi deo sveta, a iznad je borba Jakova sa Anđelom – scena iz snoviđenja. Jakov i Anđeo su skoro na glavama žena, lebde u prostoru. Za Gogena i ostale savremenike važnu ulogu imala je japanska grafika. Gogen je prvi otišao na jug francuske da bi upoznao primitivne korene francuske umetnosti (vitraž). Ključna slika iz tog perioda je Žuti hrist. Metod razdvajanja boja crnom konturom se naziva kloazonizam. POL SERIZJE was a French painter who was a pioneer of abstract art and an inspiration for the avantgarde Nabi movement, Synthetism and Cloisonnism. In the summer of 1888 he travelled to Pont-Aven and joined the small group of artists centered there around Paul Gauguin. While at the Pont-Aven artist's colony he painted a picture that became known as The Talisman, under the close supervision of Gauguin. The picture was an extreme exercise in Cloisonnism that approximated to pure abstraction. 6

Gauguin encouraged the young painter to release himself from the constraints of imitative painting, to use pure colors, not to hesitate to exaggerate his impressions,
His lifelong friendship with Maurice Denis started there.

Osnivač grupe «Nabis» 1889. Njegova dela obeležava naglašena jednostavnost crteža i kompozicije i široke površine čistih boja. Medjutim, doslednost u tim stavovima je kočila njegovu spontanost. On predstavlja kariku izmedju impresionista i Gogena, Bonara i Vijara. Značajan u razvitku modernog slikarstva jer je anticipirao kubizam sklonošću prema konstrukcijama, omedjanim kompozicijama, lineranim crtežom. Talisman – slika nastala na kutiji cigareta, veličine dlana. Pejzaž, put, jezero, kuća, slika nastala u toku jednog razgovora Gogena i Serizjea. Slika se može gledati sa različitih strana, a bilo je važno da se boja može naneti čista iz tube, ne mora se mešati niti koristiti sa belom. Slika ne mora deskriptivno ponoviti vidljivi svet, ona nije samo neposredna ilustracija. Crveni put, okolo jezero, plava kuća... Boja ovde deluje na emocije, nije samo imitacija vidljivog sveta.(Više ne važi Aristotelov princip mimezisa) EMIL BERNAR Jedan od Nabista, slikar i teoretičar koji je tvrdio da je on bio tvorac kloazonističkog stila koji je koristio Gogen. Most of his notable work was

accomplished at a young age, in the years 1886 through 1897. He is also associated with Cloisonnism and Synthetism. Less known is Bernard's literary work, comprising plays, poetry, and art criticism as well as art historical statements that contain first hand information on the crucial period of modern art to which Bernard had contributed. where he painted La Grandmère, a portrait of his grandmother. He continued talking with other painters and started saying good things about Gauguin. Bernard went back to Paris, met with Van Gogh, who as we already stated was impressed by his work,

Žeteoci - Crvene konture. Bernar se podučavao u Kairu i sa Denijem se bavio teoretisanjem. Bio je značajan teoretičar, objavio je nove estetske stavove i imao je živu prepisku sa Sezanom u kojoj saznajemo o mnogim Sezanovim idejama. MORIS DENI Among the artists who considered themselves Nabis was Maurice Denis, whose journalism put the aims of the group in the eye of a progressive audience, and whose definition of painting — "a flat surface covered with colors assembled in a certain order" — expressed the Nabis approach. 7

Denis found himself attracted by the new idea of Synthetism and by Gauguin's paintings. he stated: "Remember that a picture. Denis experimented in various fields of art. a nude. which he first saw at the exhibition of the Impressionist and Synthetist Group. he met painters and future Nabi members including Paul Sérusier. and decorating ceramics. At the Académie. Nema analize prostora. površine sa belim refleksima. Denis was among the first artists to insist on the flatness of the picture plane—one of the great starting points for modernism. Pierre Bonnard. 1922) summed up the Nabis' aims long after they had been superseded by the fauve painters and by cubism. is essentially a flat surface covered with colors assembled in a certain order. fauvism. In his famous proposal for the definition of painting. designing carpets. illustrating the books. Devojke koje beru cveće (verovatno buket za venčanje) u slici APRIL su simbol njihove spremnosti da ostave detinjstvo iza sebe. već i dekorativnu funkciju u enterijeru. His theories contributed to the foundations of cubism. and abstract art. was a French painter and writer. an anecdote or whatnot. painted screens and stage sets and made puppets for puppet shows. painting cartoons for stained-glass and mosaic panels. Ovaj naslov ne sugeriše samo različita doba života. Revolutionary in its manner this poster greatly influenced Toulouse-Lautrec. before being a battle horse." April – delo puno simbolike. n 1893. illustrated books. Deni je najveći teoretičar moderne umetnosti. Bonnard designed furniture and textile patterns. Septembar i Oktobar – 1892. he became associated with the Symbolist writers. because his individual style at that time developed under a strong influence of Japanese prints. Deni se divio Pivi de Šavanu (Ribar) i usvojio je kolorit Fra Anđelika. His friends nicknamed him ‘a highly Nipponized Nabi’.His Théories (1920. April je jedna od 4 slike koje sugerišu različita doba godine – ostale su Jul. Vidimo žene u belom na zelenoj pozadini i plavu reku u pozadini. as practiced in the visual arts. and a member of the Symbolist and Les Nabismovements. izložio ih je zajedno pod imenom Dekoracija za spavaću sobu mlade devojke. offered in 1890. he met 168 . PJER BONAR Bonnard won a competition to design a poster advertising French champagne. a smatra da je slika jedna površina pokrivena bojama.

9 . dobro poznatog pogleda s prozora i portreta prijatelja i porodice.U krevetu – slika je maksimalno pročišćena. Fauve painting. Ne sledi grupu Nabi u zaokretu prema dekorativnom već se usmerava ka likovnom izarazu INTIMIZMA. e. Indolence (1899). čitavu površinu definišu konture. The newest artistic developments in Paris did not interest Bonnard.Vojnici – . From their meeting a large part of his art revolved around her. Pozadina je tačkasta.g. . and in 1892 did on their advice his first decorations ("apartment frescoes") for the house of Mme Desmarais. Man and Woman (1900). In his paintings and decorative pieces Vuillard depicted mostly the interiors. previše dekorativnih vrednosti. the year in which Vuillard met Pierre Bonnard and Paul Sérusier. [3 In October 1888.year-old Marthe de Méligny. Motive svojih slika (obično manjih formata) interprtira kao subjektivan lirski doživljaj. te je uvek na slikama zadržavao vedru atmosferu. Majka mu je inače bila krojačica. Pierre Bonnard and Maurice Denis. they are executed in the delicate range on soft. napravio je i pečat sa inicijalima : PB. His paintings of the late 1890s are very personal and intimate. Slikao je po uzoru na japanske grafike. čak se tako i potpisuje. a group of art students inspired by the synthetism ofGauguin. His numerous landscapes of the period are influenced both by the Impressionists and Gauguin. ateljea. sastavljen od uglova sobe.Paravan – izražen japanski uticaj. Pod uticajem je Gogena. tapete se stapaju sa haljinom žene i pejzažem kroz otvoren prozor.U radionici – Jedan životni ambijent. . EDUAR VIJAR: By 1890. Naglašen krst u gornjem delu slike. Cubism. Vuillard joined the Nabis and contributed to their exhibitions at the Gallery of Le Barc de Boutteville. Later he shared a studio with other fellow member of the Nabis. . Lotreka i japanske grafike. Marked by a gentle humor. Svet Bonnarda i Vuillarda je intiman svet. he had joined the Nabis. of whose real name of Maria Boursin Bonnard was not aware of until they got married 32 years later. The best known of his works of the period are panels commissioned by Misia Godebska in Paris (1910) and the triptych The Mediterranean done for the Moscow residence of Ivan Morozov in 1911. In the early 1890s he worked for the Théâtre de l'Oeuvre of Lugné-Poë designing settings and programs. and other 'isms' had no influence on him. blurred colors characteristic of his art. ostvaren koloritom punim svetlosti i vedrine. streets and gardens. po kući je uvek bilo šarenih krpica.

raskidanje sa osnovnim telom.. making art part of everyday life. Hector Guimard's metro entrances shaped the landscape of Paris and Emile Gallé was at the center of the school of thought in Nancy.vijugavo. \A reaction toacademic art of the 19th century. oslonjen na organsku formu.[5] The movement was strongly influenced by Czech artist Alphonse Mucha. Victor Horta had a decisive impact on architecture in Belgium. poražavajuće potčinjen mašini. starring Sarah Bernhardt Initially called the Style Mucha. aluminijum. (Mucha Style).To je stil koji se raspoznaje u čitavoj Evropi. Ornament mora biti prirodan. Moris je tvrdio da je čovek kraja 19.. veka postojao jedan krug oko umetnika Čarlsa Morisa – udruženje ARTS & KRAFTS. Biljni ornamenti su: perunika. especially floral and other plant-inspired motifs. odvajanje. materijal koji je korišćen je staklo. umereno se prihvata ideja Moderne – samo se napušta prostor. Art Nouveau was also a movement of distinct individuals such as Gustav Klimt. Secesija predstavlja totalni i internacionalni stil – podsticala je i negovala internacionalni duh.U Beču je secesija obeležila pokret studenata koji odbijaju da rade po akademskim kanonima. which appeared on 1 January 1895 in the streets of Paris as an advertisement for the play Gismonda by Victorien Sardou. Ove slike su malih dimenzija sa poštovanjem likovnih ideja. čovekova prirodna potreba je za ornamentom.[4] Art Nouveau is an approach to design according to which artists should work on everything from architectureto furniture. veka. U tom novom duhu može se proizvoditi sve: od lonca do lokomotive.. it is characterized by organic. ali nisu moderno agresivne kao što će to biti kod fovista. especially as a graphic artform. SECESIJA Javlja se krajem 19. Nastaje početkom prvog svetskog rata. Secesija – znači odpadništvo. razne vrste orhideja. Charles Rennie Mackintosh. zvončići. i osnivaju časopis ¨JUGEND¨.U Francuskoj ¨ART NOUVOE¨¸ tako se zvala jedna prodavnica različitih predmeta za kuću. i pokušavaju da nađu inspiraciju u srednjovekovnoj umetnosti –gotici. this soon became known as Art Nouveau. orijentalnoj i primitivnoj umetnosti. mesing. takođe u Engleskoj:¨LIBERTI¨¸isto po prodavnici različitih rukotvorina. đurđevak. Isto se dešava i u Minhenu.. flowing curvilinear forms. Zadatak koji su sebi zadali je bio – ujediniti industrijski napredak sa onim što se zvalo umetnički zanat.[9] Magazines like Jugend helped spread the style in Germany. kao i u prirodi. naročito u biljnim formama. s tim što iza njih staje profesor Franc fon Štuk. čovek se mora vratiti starom srednjovekovnom iskustvu. i početkom 20. Za Englesku je karakteristično što je i pre kraja 19.ali je značajno napuštanje ustaljenog principa predstavljanja prostora. lišća. veka vrlo je bogato i razvijeno – ubrzana industralizacija.. Alphonse Mucha. as well as highly stylized. René 10 . armirani beton (određena vrsta).[7] In France. gvožđe. when Mucha produced a lithographed poster. metal.. veka i kao proizvođač i kao potrošač u službi mašine – potpuno otuđen. Umetnici su smatrali da industrijalizacija razara umetnost. lale. while the Vienna Secessionists influenced art and architecture throughout Austria-Hungary. pretvara se iz jednog oblika u drugi. ali pod različitim nazivima ART NOUVOE – u Francuskoj (gde i nastaje) JUGEND STIL – u Nemačkoj LIBERTI STIL – u Engleskoj Buržoasko društvo krajem 19. stilizacija cveća.

[5] For many Europeans. Artists desired to break all connections to classical times and bring down the barriers between the fine arts and applied arts. interior design. dizajnira sve metro stanice (ulaze) u Parizu. decorative arts including jewellery. godine.[13] The historic center of Riga. dizajnira ga u duhu novog stila. Osim livenog. Pariz 1900. jewellery. sve je od livenog gvožđa i stakla. za secesiju je tipično i kovano gvožđe – lako se oblikuje. godine treba da postane svetska prestonica. household silver and other utensils and lighting. Latvia.[10][11] Although Art Nouveau fell out of favour with the arrival of 20th-century modernist styles. with "the finest collection of art nouveau buildings in Europe". Art Nouveau monuments are now recognized by UNESCO on their World Heritage List as significant contributions to cultural heritage. Art Nouveau was underlined by a particular way of thinking about modern society and new production methods. održava se ¨Svetska izložba¨¸ na kojoj su srpski predstavnici bili Đorđe Jovanović i Paja Jovanović – nagrada za Dušanov Zakonik . držači natpisa za metro – dizajnirani kao neke džinovske biljke). meaning that it encompasses a hierarchy of scales in design — architecture. silverware.jedinstveni stil ne postoji osim u oblasti površinskog ukrašavanja i unutrašnje dekoracije ČARLS MEKINGTOŠ ( iz Glazgova) Engleski prestavnik secesije. Antoni Gaudí and Louis Comfort Tiffany. s tim što je podrazumevala imaginativnu upotrebu materijala. naročito u rasporedu faktura i boja. and the range of visual arts.Lalique. insistirao na geometrizaciji. Hence the name Art Nouveau .[5] ARHITEKTURA. stilizovano i izuvijano (svetiljke. takodje i proučava prirodne forme."New Art". Nameštaj sveo na crnu i belu boju. . etc. art should be a way of life. 11 . . Bio je privučen i Nazarenima. i lični stil u ukrasima od kovanog gvoždja. crockery.Gimar je voleo i poznavao botaniku i biologiju (teoriju Čarlsa Darvina). romantičarima uopšte. furniture. [11] Furthermore. attempting to redefine the meaning and nature of the work of art so that art would not overlook any everyday object. Ima istraživački odnos prema prirodi. Karakteristična je i upotreba najrazličitijih pločica od majolike.) In the philosophy of the movement.Metro – 1900.Tifani lampa – sa irisima Francuzi su prednjačili u oblikovanju najrazličitijih kućnih predmeta ANTONIO GAUDI Gaudijeva rana arhitektura pripadala je glavnoj struji gotičke obnove. Art Nouveau is now considered a 'total' style.[12] it is seen today as an important bridge between the historicism of Neoclassicism and modernism. (See Hierarchy of genres. it was possible to live in an art nouveau-inspired house with art nouveau furniture. no matter how utilitarian. GIMAR (Francuska) Veliki arhitekta.Gimar je projektovao sve – od stolice do držača za čačkalice i salvete. each of whom interpreted it in their own individual manner.Hotel . cigarette cases.textiles.

Nadežda Petrović to preuzima od njih). gubi se iluzija prostora. naročito ruskim ikonama. Optuživan od savremenika da preteruje u erotici. sve je u jednom duhu. Radi dekorativno i dvodimenzionalno. Za Medicinski fakultet je uradio sliku na kojoj bolest razara telo. On i grupa umetnika odbijaju poslušnost akademiji i institucijama. Klimt je u paviljonu napravio zidne slike. Murali izvedeni u staklu. emajlu. godine za parisku izložbu. koju je arhitekt de Villar već projektovao kao neogotičku strukturu. da je vulgaran. od pribora do same zgrade. GUSTAV KLIMT Najveći predstavnik u Austriji. U ateljeu Franca fon Štuka prvi put je zabeleženo ime Vasilija Kandinskog. metalu i poludragom kamenu sjedinjavaju figure zamišljene kao plošne strukture (osim modelovanih glava i ruku) sa apstraktnim šarama u obliku otvorenih spirala koje se pružaju po celoj površini. beli kubus na koga je postavio jednu zlatnu kuglu. Kocka. Paviljon je projektovao Jozef Olbrih. mozaiku. takozvano ushićenje prema prirodi.Sagrada Familia u Barceloni. samo od gvožđa. U dekorisanju crkve javlja se bogata fantazija u biljnoj ornamentici koja se sliva u naturalističku figuraciju i apstraktnu dekoraciju.Osećajnost – Bio je na čelu nemačke grupe (grupe mladih umetnika koji su sa velikim skandalima otvarali izložbe – ljubav prema prirodi shvatali su kao religiju. ne samo od zlata. kao i veliki dizajner nakita. divio se pravoslavnim. Divio se lepoti linije. 300m visoka RENE LALIK Još jedan poznati francuski slikar .Ajfelov toranj – urađen 1899. smatrao je da linija sadrži energiju onoga koji ju je povukao. nego i od različitih staklića. Uradio je i veliki broj kompozicija za univerzitet (Medicinski i Pravni Fakultet). koristi čak i krljušti od riba.. . Svoj stil formirao je na proučavanju vizantijskih mozaika – zlatne pozadine. 12 . dobro je poznavao i ikonopis. Njegova dela se danas većinom nalaze u Umetničkom istorijskom Muzeju u Beču. GUSTAV AJFEL . Vila Stohlet projektovao JOZEF HOFMAN. pomera estetske standarde i kriterijume toga doba ( gola trudnica – prvi put takav ženski akt). Napravili su PAVILJON SECESIJA (po ugledu na njih beogradski umetnici su posle rata napravili Paviljon Cvjete Zuzorić).PoljubacOsim mozaika. FRANC FON ŠTUK .

možda čak i nepristojna poza 13 . Ljudi na slici su odsutni. slika portrete i uključuje zabave po noćnim restoranima. često slika male formate. odvaja čoveka od čoveka. literaturu (Breht). na krilu. na kartonu..- Devojke -Danaja NAJAVA EKSPRESIONIZMA Ekspresionizam se pojavio početkom XX veka. čista. Kao pokret u likovnim umetnostima. Siromaštvo. Liniju koristi sa velikim umećem. Neumorno crta na svakom mestu i te skice preradjuje u ulju i gvašu. pa kao takav nije mogao da posećuje zvanične škole. a ekspresionizam unutrašnjim i nevidljivim. uglavnom pojave na margini klasičnog društva. igračica i od nje pravi veliko ime. cirkusima. deformiše psihu. pozorište. Kada je sazreo odlučio je da njegov tematski repertoar ostane klasičan tj. kriminal su elementi jedne nove urbane subkulture koja će svojim tamnim senkama prožeti sve vrste umetnosti: slikarstvo. ne iznosi svoj sud. ANRI TULUZ LOTREK Kao dete imao je nesreću da padne sa konja i ostane bogalj. prati savremenike. psihološku sadržinu slike. Radio je reklamne plakate i omote knjiga u litografiji u boji. ali razlika je u načinu upotrebljavanja. Fovizam se bavio spoljašnjim i vidljivim (formom). jer je njegovo interesovanje upravljeno prema društvenim problemima i ljudskoj sudbini. . Most izmedju eksperimentalnog slikarstva XIX veka i ranih ekspresionističkih tendencija XX veka.Pripadao je bogatoj plemićkoj porodici i zahvaljujući naporima svoje okoline privatno je učio crtanje u klasicističkom stilu. U obe je razvijena svest da je slika površina koju treba organizovati. alkoholizam. Vrlo izazovna. muziku. film. Domijeov naslednik u grafičkoj umetnosti. Izmedju fovizma i ekspresionizma postoje sličnosti i razlike. Divio se Dega-u. Lotrek je pre svega crtač koji se služi bojom da bi produbio i naglasio linearni ritam svojih slika i litografija u boji. prostitucija. Osnovno izražajno sredstvo je postala boja. Za razliku od Emila Zole on ne želi da kritikuje društvo. ekspresionizam nije jedinstven i stilski celovit. Smelo kombinuje najrazličitije tehnike. On izokreće ličnost. bolest. emotivne nesigurnosti i duhovnog nespokojstva.Guli ulazi u Mulen Ruž – Guli je njegova prijateljica. U njegovom okrilju nastala su različita istraživanja koja povezuje to što se akcenat sa likovne forme prenosi na unutrašnju. skulpturu. Umetniku više nije važno samo kako slike već i to šta slika. osećaj za krupni kadar (njegov doživljaj). beda. slika prijatelje.Igranka u kafeu – Slučajna i fragmentalna kompozicija. . Za ekspresionistu urbani život nije sreća već prokletsvo. u vreme socijalnih kriza. zato ih često slika sa leđa ili iz profila..

Kretao se u kniževnim krugovima u Norveškoj. U njegovim plakatima se često sreću karikature -Kafe Ambasador – plakat kao uzor jednostavnosti i ubedljivosti. jedan od prvih koji ovu tehniku koristi za plakat). jako redukovanim sredstvima govori jednu poruku.vrlo komplikovan proces koji Lotrek brzo savladava. parizu i Berlinu i bio prijatelj poznatih pisaca medju njima i Augusta Strindberga.Tokom njegovog školovanja tradicija je nadmoćno akademska. što dovodi do revolucije u oblasti plakata. što će u velikoj meri uticati na njegov odnos prema svetu u kome živi. . u njegovim slikama preovladjuje melanholija. Za života je uradio malo plakata. žutu. prisutni su uticaji Gogena i nabizma. smelo i sasvim novo vizuelno sredstvo. U 14. godini gubi majku i sestru.Uvodi figuru (ranije je na plakatima bio samo tekst). pripada dobrostojećoj porodici koji nisu podržavali njegovu sklonost ka umetnosti. Lotrek koristi potpis u duhu japanskih pečata. kao i budjenje seksualne želje i žena . radio je scenografiju za Ibsenove drame.Japanski divan – odjek tada aktuelne secesije. . plavu). strah od smrti.Bolest je na neki način uvek bila prisutna u njegovom okruženju. koje umiru od tuberkoloze. Bolest i smrt su bile neprestana tema njegovih slika. u Norveškoj. otac mu je bio lekar.Mej Milton – na japanski način.Uzori su mu bili Engr i Dega a sa druge strane bili su mu poznati radovi impresionista (od njih nasledjuje samo ljubav prema japanskim drvorezima i svetlu.istovremeno vampir i nevino dete. ali on koristi noćno osvetljenje). veoma pobožan čovek. 14 .Bal u Mulen Ružu – litografija. oko 32. EDVARD MUNK Norveški slikar i pionir modernog ekspresionističkog slikarstva. PLAKAT: . usamljenost. nakon njegove smrti njegova porodica u rodnom Albiju osniva Fondaciju Tuluz Lotreka. ali on razvija vlastiti pristup na osnovu impresionističkih i simbolističkih elemenata. crnu. Kao i u delima skandinavskih pisaca tog doba. On komunicira vizuelno a ne tekstom.One donose sumorno razmišljanje o misteriji života i ljudskoj egzistenciji. lečio je najsiromašnije slojeve društva. više će uticati na umetnike XX veka nego na svoje savremenike U vreme kada počinje da stvara. ulazi u kategoriju umetničkog dela. Dela s početka XX veka u kojima je simbolistički kontekst najeksplicitniji karakteriše vijugama. Njegovo delo nije pobuđivalo pažnju savremenika. koristi intezivne boje (crvenu. kriva linija u stilu Art Nouveau. patnju. na severu.

desno: starija žena – sve ovo predstavlja životno doba jedne žene. voli dvodimenzionalnost.Krik – Nastaje 1893. japansku umetnost. iza je neki drugi život (čamac). koje možda predstavljaju smrt. nema ni prozore ni vrata.Soba umrlog – Prikaz kako porodica i okolina reaguju na smrt bližnjeg . deformisana figura u prvom planu. u crvenom-opasna . godine. u to vreme prvi put čuje za Van Goga što mu daje smelost u izražavanju svog unutrašnjeg sveta. predstavlja nevinost. bol i patnju«. otuđenost. a ne ono što je repertoar slikarstva do tada. kod ekspresionista forma je deformisana. postoje dve verzije. godine.Bogorodica – Predstavljena na jedan revolucionaran i smeo način. Dijagonala. stub zalaska sunca. zgrabila je muškarca. Gradi ritmove boja i vrtlog linija – kao što je Van Gog na autoportretima – do stepena histeričnog intenziteta. udata.Glas – Vrlo teška tema.ili sunce koje zalazi. i ima izložbu u Minhenu. Munk je svoja saznanja o umetnosti najpre formirao u rodnom gradu. frustriranost. Dijagonalu završava sa dve nepoznate tamne siluete. 15 . insistira na doživljaju usamljenosti. kod Munka ona ide na dole. Munk u prirodi poznaje svoj unutrašnji emotivni naboj. jedan novi odnos prema pejzažu. Negove uobičajene teme su : strah. Seksualni simboli. On kaže: »Ja želim da slikam krik. . On je jedan od prvih savremenika koji se divi Lotreku. čežnje. sama je u šumi. ulje i grafika. u crnom je sama. godine Munk preživljava snažan nervni slom. Kod Munka nema otvorenih emocija. Priča slike ide sa leva na desno. Ova slika predstavlja kraj jednog ciklusa – friz života – Do tada je radio već oko 10 godina. vraća se kući i više ne slika tako snažne teme. crno – plavo (crno-bele dirke klavira). u sredini: par. . Snažna psihološka poruka postignuta kompozicijom i linijom. Munkove slike nose puno simbolike. žene i muškarci sede i pričaju i slično. levo: mlada devojka u belom. Scena je dopunjena parovima koji groteskno plešu.. soba je totalno prazna. Ritmom. psihoterapija pomogla je njegovoj ličnosti. muškarac sa nešto starijom devojkom. veka bio grad noćnih barova i boemskog života. na gore ima psihološki pozitivan efekat. dok se mrtvac na slici ne vidi.Igra života – 1900. Već 1908. ali je ubila umetnika u njemu. Religiozan koncept prenesen u ličnu koncepciju (mlada devojka u ekstazi) . svako od aktera na slici mora sam da se suoči sa smrću. pada i to ne samo jedanput. kad stremi u vis . Ženska osoba krajnje stilizovana u prvom planu – personifikacija glasa – glas usamljenosti. Dok je u belom. . potom odlazi u Pariz koji je osamdesetih godina 19. Usamljena. više nema snage. Ima crveni oreol.

On je ne polira jer se uklapa u sadržaj. Bio je dobar grafičar. Hrist ulazi na magarcu. Munk rado koristi takvu tehniku. a njegov savremenik je bio Džejms Ensor. priče Edgar Alan Poa i pesme Bodlera. crveno i zeleno.Ulazak Hrista u Brisel – 1888. linearna. Savremenici ga ne razumeju. Krajem osamdesetih godina XIX veka prešao je na religiozne teme koje nisu interpretirane u usko religioznom smislu već više kao lična reakcija na svet nečoveštva. U svoje slike uvodi brutalan. Stari tip drvoreza. vidi se i struktura drveta. Goya.Susret u univerzumu – Muškarac i žena – dva komplimentarna principa. Bosh. surovo autentično slika bednike. Na njega su uticali romantizam i simbolizam XIX veka.Na mesečini – takođe drvorez. . Odilon Redon. Njegovo mesto kao prelazne ličnosti u fantastičnoj umetnosti XX veka je od prvorazredne vaznosti. .Spletke – Ruga se savremenicima. Munk je uticao na nemačke slikare .. . prljavi. koju je inače vratio u upotrebu Gogen. DŽEJMS ENSOR Za razliku od Muncha bio je naslednik velike tradicije evropske umetnosti – flamanskog i holandskog slikarstva.godine. Odrastao u Belgiji gde su njegovi roditelji imali prodavnicu grotesknih maski popularnih na flamanskim klarnevalima. 16 . skitnice i maskirane figure. tek pola veka kasnije – Difi. razobličuje ih u najotvorenijem smislu. Hristovo stradanje predstavljeno kao centar velikog karnevala. podsmešljiv sadržaj. moralno labavih načela.ljudi su dvolični.Tri devojke na mostu – . ljudi oko njega su grotskne maske. fantastično slikarstvo. isto tako bi razapeli Hrista kao što su uradili u Jerusalimu.

3. . penzionisani carinik koji je počeo da slika kao sredovečan čovek.Karakteristike – njena primena u svakodnevnom životu. Ono što je znao o biljkama naučio je u botaničkoj bašti.inkarnat. alegorijske scene (SAN) 6. Ima sasvim individualan odnos prema figuri. buketi poljskog i baštenskog cveća Crtež je nevešt i čist. portreti prijatelja) 2. kolorit je svež. prostoru.ANRI RUSO CARINIK Predstavnik primitivne umetnosti. nikakvom učenju. počevši od ukrašavanja tela i odeće preko oblikovanja predmeta za svakodnevnu upotrebu do gradnje kuća i kultnih predmeta. obredi. PRIMITIVNA UMETNOST nastala je izvan kruga izgradjenih civilizacija. fantastične tropske prašume s tigrovima i lavovima 4. kompoziciji. Zoo vrtu i atlasima. pejzaži Pariza i njegove okoline. Nedostatak prespektive. nikad nije putovao.Portret Pjera Lotija – Ne robuje šemama. likovi su obično postavljeni frontalno.Pesnik i muza – Pravio je sliku kao što krojač šije odelo. 17 . . Želeo je da imitira stare majstore i pravi kopije u Luvru. scene bliske njegovom životu (autoportreti. potpuno samouk. kompozicija pojednostavljena. vojne patriotske ili sportske scene 5. Njegovo slikarstvo obuhvata šest kategorija: 1. merio je figuru i stavljao tubu pored lica da uporedi boju .

Fovisti prihvataju standardni tematski repertoar (mrtve prirode. i 1912. kao u starih majstora. do 1905. izazvala je oštre reakcije zbog prividno nemarno razmazanih boja. Koloristički znaci su kratki optezi u obliku tačaka. Motiv je sasvim tradicionalan. usmerava i pozitivno deluje na intenzitet drugih boja. spoljaŠnji svet je sav u sitnim potezima četkice. Boravak u Maroku 1911.grupa iz Avra (Raul Difi. duhovnog odmora i spokojstva ostao je veran do kraja života iako je u svom razvoju prošao kroz nekoliko faza. prozorska krila su širom otvorena u spljašnji svet – balkon sa saksijama. more nebo i čamci. lice žene naznačeno smelim crvenim i zelenim potezima. Kontura ogradjuje čistu boju i postaje nosilac linearnog ritma kompozicije. čemu je doprinela ljubav prema orijentalnoj umetnosti. Napustaju ''italijansku perspektivu''. do 1907. Zorž Brak) Od 1901.Otvoren prozor izložio je na Jesenjem salonu 1905. Do fovističkog slikarstva došao je preko impresionizma i neoimpresionizma. Bio je kolekcionar japanskih drvoreza. 18 . imao otvorena čula za nova istraživanja. Sezana i Gogena. kao što je kasnije. naročito za ona koja su preduzeli apstraktni slikari i kubisti. cveće. izlazći iz ortodoksnog fovizma. Žena sa šeširom – izložena u Jesenjem salonu 1905. 1905. padanje intenziteta obojenosti prema dubini. neutralni ton i koloristički znaci. U islamskom ornamentu i persijskoj minijaturi nalaze se izvori Matisove arabeske i žarkih boja.mladi slikari iz ateljea Gistava Moroa (Anri Matis.) Neutralni ton ima funkciju uskladjućeg elementa. instikte. crni ili u boji površie u kojoj ase nalaze. zavrnutih linija. hteli su da povrate neposrednost. traju herojske godine fovizma. On nema sopstvenu kolorističku vrednost ali organizuje. izvornost. Kreću se slobodno. Zato su se okrenuli Van Gogu i Gogenu – prvi im je otkrio unutrašnju ekspresiju slike.FOVIZAM (1898-1907) Spontani pokret koji je nastao ujedinjavanjem triju grupa umetnika sličnih pogleda . Albert Marke) . drugi ukazao na praoblike koji se još mogu naći kod primitivaca. stvara sugestiju prostora (mada prostor kod fovista ostaje daleko više ideja o prostoru nego pun i razvijen volumen. već na zakonu ravnoteže. pokidanu vezu izmedju čoveka i prirode. pejzaže. oni su beli. Zid i krila prozora komponovani su od širokih vertikalnih traka.grupa iz Šatua ( Moris Vlamenk i Andre Deren) . ona je postavila nove probleme u organizaciji slike. mrlja. intenzivna i blistava. izlažu na Jesenjem salonu što označava definitivni nastanak fovizma. Medjusobni odnos boja se ne zasniva na principu dominantne harmonije. nezavisno od forme i oblika i obezbedjuju spontani gest. Mali deo sobnog zida. Tema koja će Matisu ostati omiljena do kraja života. Izgradili su nov repertoar slikarskih postupaka i sredstava u kome vodeću ulogu imaju kontura. . Proučava i Sezana. Fovisti su težili oslobodjenju ličnosti. čista. Od 1905. Boja je bila osnovno izražajno sredstvo fovista. ANRI MATIS Idealu slikarstva vedrine. trajalo je njihovo okupljanje oko Matisa koji je bio stub pokreta. čak i u najvećoj bedi. ubrzao je proces svodjenja forme i uprošćavanja kolorističkih odnosa. zareza. vrlo rano kupuje jednu od verzija Sezanovih kupačica i ne odvaja se od ove slike do kraja života.

Gospođa Matis – Portret sa zelenom crtom koja deli kosu od brade.) koje je preneo i u vajarske verzije u terakoti i bronzi. Na slici je najvažniji šešir – koji je prilika da se pokaže kako boja ima autonomnu. . Sam portret je zapostavljen. boja i prostora nastavlja na figurativnim slikama. Roden i afrička skulptura. Boja ide direktno iz tube.itd. . bojene površine. kolaže. Na ovom portretu zelena crta je noseći stub. konstrukcija Nema prostora. dobija novi intezitet. Ispitivanje linija. Krivolinijski ritmovi povezuju ovu sliku sa tradicijom Art nouveau. U skulpturi na njega su uticali: Antoan Luj Bari..portrete) Boja nije deskriptivno upotrebljena. Matis De luxe -Ples Izvori vode do grčkog vaznog slikarstva. . Da bi definisao površine on ih uokviruje debelom tamnom konturom. Jedna jeod najlepših figuralno-pejzažnih kompozicija. Senke na licu su debele tamne linije – kloazonizam. 19 . Iako je napustio perspektivu (izuzev u proizvoljnom umanjenju jedne figure ) slika nije samo poršinska dekoracija. kroz prozor se nazire apstraktan pejzaž.Radost življenja preteža apstrakcije u modernom slikarstvu (slično Pikasovim Gospodjicama koje su nastale godinu dana kasnije). Figure modelovane isključivo konturnom linijom poseduju čvrstinu.De luxe Organizacija prostora pomoću obojenih površina. Frontalnost i geometrijske površine – približava se kasnijim bespredmetnim slikama mondriana -Dekorativna figura Skulpturalno modelovana figura naspram ornamentalne pozadine Naglo prelazi u fazu krajnjeg linearizma. Prostora nema. Na to ga je možda inspirisao Matis Cas klavira mural na temu plesa. . dekoracije za crkvu. MATIS POSLE FOVIZMA Matisova umetnost je u toku celog njegovog života kretala naizmenično izmedju krajnjeg uprošćavanja i dekorativne složenosti.Crveni atelje Početak kubističke faze. nezavisnu funkciju. . dva raspoloženja i karaktera. Zelena crta deli sliku na dve simetrične polovine. kao i kubizam. .Harmonija u crvenom Unutrašnjost sobe je crvena površina. Proučavanje kubizma mu je pomoglo da uprosti strukture i kontroliše sklonost ka preteranoj dekorativnosti.Mladi mornar skulpturalni pristup . Umetnik se služi bojom nezavisno od prirodnog izgleda modela.Marokanci Crna pozadina koja uokviruje arhitekturu i figure u molitvi -Čas klavira Apstraktni raspored geometrijskih površina koje su akcentove dekorativnim šarama rešetki. kao da se radi o dve žene. Radio je ilustracije za knjige.. arabeske biljnih formi plove po zidovima i površini stola. boja je dominantna – velike čiste. Poznato je mnogo studija za ovu sliku (Plavi akt. Postoji razlika u svetlu – dve polovine lica različito su obrađene.

medju prvima je otkrio afričku umetnost. violinista. jaka kontura.MORIS DE VLAMENK: Slike su mu bliske Van Gogovim. Njega ne interesuje prostor već boja. bio je biciklista.Svečanost – Čiste.Posle 1908. VAN DONGEN Ne pripada grupi fovista. Van Gog. mozaične strukture. nema planova niti analize prostora. Pikaso. motiv koji su koristili i Mone. ŽORŽ BRAK . Njegova dubina je određena logikom linearne perspektiveritam drveća. blizak je Sezanovom pristupu. Brak. naslikan 1905. ritam. Vlamenk je živeo alternativnim životom. Akademski slikar.Obala Sene – Postoji prostor. Pogled na luku 20 . Ulica ukrašena zastavama. karakteristična je njegova upotreba kratkih ustalasanih poteza četkice.Pogled na luku – Struktura izlomljenih poteza preuzeta od neoimpresionizma.Bato Lavoar – deo Pariza kraj Sene. Brak ideje fovizma već od 1908. On ne poštuje koherentnost tela (ruku oblikuje na više načina). slobodno slaže boju. ritam gradi kretanje u slici. bojene površine. Sve je potčinjeno kolorističkom tretmanu. kontura je tamno plava ili tamno ljubičasta.. RAUL DIFI Pod Matisovim uticajem počeo je da stvara fovističke slike sa snažnim površinama boje i teškom crnom konturom . nosio je kravate od drveta koje sam pravi u boji. svirao je i zarađivao po kafeima. Tamna kontura. . Radi portrete iz kafana – naglašen ekspresivan intezitet boja. godine.Grupa – Ignoriše anatomsku preciznost.. Sve je izlomljeno. površina. . Bio je neobičan i po ponašanju. Rodom iz Holandije. proučavao je muzejsku umetnost. ANDRE DEREN Deren je kao sasvim mlad prihvatio fovizam.Tokom čitave karijere ostao je bliži nemačkom ekspresinizmu nego ijednom francuskom slikaru. Jezik slike su: linija. godine zamenjuje kubizmom. . .

sunce je npr. da ljudi trpe i fizičke deformacije. želi da obnovi religijsku umetnost 20. Primitivac. Čvrsto je stegao šaku u kojoj drži nežan cvetić. . Spalio je mnoga dela. . . emocionalan.Tri studije – Zdepaste figure. teme koje obradjuje su: buržoasko samozadovoljstvo koje je prožimalo društvo nad kojim se on gadio. Ruo Usvaja od Lotreka fragmentalni kadar. Prostitutka je simbol tog društva koje je trulilo i koju je slikao sa gadjenjem. crkva međutim nije spremna da naruči bilo šta od ovako ekspresivnog umetnika. Nije isključivo vezan za fovizam. crna kontura definiše forme. Sve je prenaglašeno. Intenzivna boja.ŽORŽ RUO Francuski slikar. time se postiže ekspresivnost slike. 21 . u dno slike stavlja crkvu. Učio je u ateljeu Gustava Moroa. Ruo je majstor linije. veka. Ruo smatra da se loše moralno vladanje čoveka vidi na njegovom licu. a vatikanski muzej kasnije otkupljuje neka dela. ima tamne debele konture (Petar Konjović prati Ruoa i usvaja neke njegove ideje). Od 1903. Teška. Kralja radi više od 20 godina. divio se srednjevekovnoj umetnosti. nalik Sumerima. sasvim disproporcionalno. . ponaša se slobodno u odnosu na formu. Kralj kao da je ličnost iz svetog pisma. Njegova kasnija dela imaju izuzetno religijski karakter. moralističan. Ruo ističe da je pronašao odnos crvenog sa crnom konturom tako što je gledao vitraže. zlatno.Tri akta – Radeći na ovoj slici on analizira tri različita tela ne dovodeći ih u međusobnu komunikaciju. usvajajući tehniku vitraža i religiozne teme.žuto. jednostavan.Jovanka Orleanka – Hrist se pojavljuje u ambijentu modernog pariskog kvarta.Glava Hrista –jedan od najpotresnijih portreta Hrista. Ruo. Radi vitraže za male kapele. Neobično snažan crtež. . duboko religiozan. prvo je radio na staklu. Pokazuje svoj odnos prema patnji i bolu.Stari kralj – Ruo radi slike godinama (ima debele namaze bojom).

iracionalno. emotivne nesigurnosti i duhovnog nespokojstva. Erih Hekel i Karl Smit-Rotluf. Dela grupe Most. Pod imenom ekspresionizma u Nemackoj se podrazumevalo celokupno modernističko strujanje. ali na jedan noviji način. grupa oko časopisa “Plavi Jahač” u kojoj se najviše ističu Kandinski. to više ne liči na gotički drvorez. Oni nisu imali manifest. Možda u njihovim delima ima više literature nego što to odgovara prirodi slikarstva. odbija ili podstiče”. Kokoške. jer su tim poniranjem u psihu hteli da otkriju složeni fatalizam čovekovog života. psihološku sadržinu slike. zdravom i nasmejanom svetu. ”one plaču i smeju se” kako piše Nolde. uzela je svoje ime simbolično. muziku. “titraju kao zvonjava srebrnih zvona. Uticaj srednjeg veka na njih je bio snažan. alkoholizam. Siromaštvo. Umetniku više nije važno samo kako slike već i to šta slika. osnovali Ludvih Kirhner.Svaka boja skriva u sebi svoju dušu koja me usrećuje. umetnike-arhitekte je privuklo ono protiv cega su bili u umetnosti. čovek koji nije opterećen evropskom kulturom – slobodniji u izrazu. snažnih gestova i patetike.“Slike su stvorene krvlju i nervima” kaže Kirhner. na njih je veliki uticaj imao i Frojd. Kada je Hitler došao na vlast nacisti nisu prihvatili takvu umetnost jer se nije uklapala u fašističku predstavu o srećnom. inspiraciju traže u primitivnom izrazu (Gogen). neka vrsta etnološkog obeležja. koja je obeležila nemačku umetnost do 1914. Pored Ničea. probleme ljudske egzistencije i čovekovu sudbinu. žele da uspostave most sa prasuštinom likovnog jezika koja se održala u primitivnim umetnostima. ekspresionizam nije jedinstven i stilski celovit. a ubrzo su im se priključili Emil Nolde i još desetak slikara. Kandinskog. slikarstvo. koja zastupa apstraktnu. prostitucija. u centralnoj i severnoj Evropi razvijao se ekspresionistički pokret. MOST – Simboličan naziv. ali slikari “Mosta” su na to računali i nisu se plašili teških reči. koja je srodna francuskom fozizmu. jer je njegovo interesovanje upravljeno prema društvenim problemima i ljudskoj sudbini. koji je uradio Hekel : Grupa umetnika koji streme novoj umetnosti( koja će odgovarati savremenom životu. bolest. samo proglas urezan u drvorezu. sistem članova. Oni se vraćaju drvorezu. Protiv savremene likovne umetnosti izvedena je akcija. kriminal nisu više usamljene pojave već stvarni elementi jedne nove urbane subkulture koja će svojim tamnim senkama prožeti sve vrste umetnosti: slikarstvo. na njih je veliki uticaj imao i Frojd. nefigurativnu umetnost i “Nova stvarnost” u kojoj Dirks i Gros predstavljaju satiričnu umetnost kojoj je cilj socijalni problem. donatora). pozorište. literaturu. postaje najjasniji primer umetnika podstaknutog “unutrašnjom snagom” i “unutrasnjom nužnošću”. ne odbacujući staro iskustvo).podsvest. Mark i Kle. Značenje boja je izmenjeno. u njemu se razlikuju tri glavne grupacije: “Most”. Drvorez je u nemačkoj umetnosti tradicija (Direr). za njih. ilustracije) – ono što ih razlikuje od drugih grupa je to što su bili jako dobro organizovani (izložbe. Ova grupa. ukazujuci na povezivanje revolucionarnih i uzburkanih elemenata. Grupu “Most” su 1905. Ekspresionizam se pojavio početkom XX veka. Klea. skulpturu. sa Kirhnerom i Noldeom kao glavnim predstavnicima..podsvest.NEMAČKI EKSPRESIONISTI – MOST Paralelno s fovizmom. Munchova zaokupljenost simboličnim temama u grafici. Takodje. Grupa MOST je negovala različitost u disciplinama (grafika. pod parolom „protiv degenerisane umetnosti". Medjutim. Kao pokret u likovnim umetnostima. našla su se na izložbi „Degenerisane umetnosti" u Minhenu marta 1937. Ekspresionizam je bio duboko zainteresovan za socijalnu stranu života.. U prvom proglasu oni su istakli da grupi može da pripada “svako ko neposredno i neizveštačeno izražava ono što ga nagoni na stvaranje. naišla je na blagonaklon odjek medju mladima i umetnicima. Njegove članove.iracionalno. U njegovom okrilju nastala su različita istraživanja koja povezuje to što se akcenat sa likovne forme prenosi na unutrašnju. Namera je bila da se Nemcima pokaže ono što ne smeju smatrati 22 .Van Gogh. beda. Pored Ničea.” Figure sutako teško deformisane i iskrivljene . film. u vreme socijalnih kriza.

uticaj kubizma. . ne robuje tradicionalnim estetskim kriterijumima. odnos silueta. Žena je anonimna osoba. . Vidi se veliki uticaj Munka.Ležeći akt – Smelo deformiše formu. čak namerno i preteruju. govori o savremenom društvu i to onom najnižem sloju. to nije klasičan portret. najjača ličnost u grupi.Devojčica – Jedna od onih koje su još od rane mladosti na ulici – uzimali su samo takve modele (nekad bi se one samo u njihovim ateljeima mogle ugrejati ) – pojave koje je društvo želelo da prećuti. . Učinio je da drvorez postane samostalna tehnika oslobođena narativnosti – deluje samo bojom i crtežom. bio je odličan grafičar. Čisto beloj površini (devojčica). nanosi se direktno u velikim površinama. kubizma.svojim i da se svim svojim snagama založe za „čistotu nemačkog duha". . Namerno presečen kadar. Zbunjujuća figura u drugom planu. gotovo su identične. Poza liči na Gogena.Žene na ulici(Ulica 1913) – grupa šetača. godine završio život samoubistvom. tamni ritam vertikalnih senki na žutoj pozadini predstavlja kubističku kocepciju kombinovanu sa fovističkom bojom. gotskom iskrivljenošću i germanskom emocionalnom vibracijom Kihner je 1938.Devojka na plavoj sofi – Stilizovan akt u pozadini. Studirao arhitekturu. Direra i nemačke gotike. Siluete.Bista sa šeširom – Smelo formiran jedan novi tip portreta.fovizma na početku. primitivan crtež. 23 . ne zna se da li je devojka iza paravana ili je to slika na paravanu. ERNST LUDVIG KIHNER U njegovom stvaralaštvu se primećuju različite faze i uticaji . razbijen apstraktni prostor. ERIH HEKEL Obnavlja tehniku drvoreza.Suncokreti – Uticaj Van Goga. nema volumena. Kombinuje konveksne i konkavne forme – smenjivanje ritma. linearne arabeske art nouveaua i Munchova fantastika. on suprostvalja jedan čak renesansan predeo (prikazan naravno na jedan sasvim novi način). . . Kontura razdvaja i definiše bojene površine – princip kao kod fovista. Oni otvoreno govore o moralnom padu nemačkog društva. nema individualizacije. Deo tvorevina savremene umetnosti je uništen. bitan je odnos umotnika prema motivu. debeo nanos boje) . boja se ne modeluje. naglašava pojedine delove. U grupi MOST dešavaju se promene – uticaj kubizma. ne nosi neke psihološke odrednice.Drvorez – Pokazuje kako je izgledao katalog koji je pravio za Kihnerovu izložbu. a slikarima i skulptorima zabranjen je rad. Deluje kao pećinsko slikarstvo.

Suzana i starci – Telo ove lepotice je jako deformisano kao i lice Nolde. u nematerijalni svet. koja nikada nije imala neke velike popularnosti. treba ga izmisliti «. Hrist je u centru. rado su je koristili. u to da je čoveku jako potreban bog. MAKS PEKŠTAJN -Auto portret OTO MILER Najmanje agresivan od svih članova grupe MOST. Grupa MOST utrla je jedan smeo novi put. želi da kaže da se duhovno posrtanje odražava i Nolde. pravi se izložba degenerativne umetnosti da se pokaže šta to nije dobro u nemačkoj umetnosti i njihova dela se prodaju u bescenje (1939. Drugi likovi su podmukli. Apostoli kao pijanci.. godine). izdvaja se belom košuljom i crvenim džemperom(stradanje) i drži pehar (po bibliji) i ima izraz užasavajućeg bola na licu.. kao i Ruo. sama lica podsećaju na maske (Ensor) 12 apostola. -Sveti duh dolazi kod apostola – Scena kada duh dolazi kod apostola da bi mogao da propoveda veru. Tajna večera na fizički izgled. .. Smatrao da se ideje ekspresionizma mogu bolje predstaviti ako se izlože u grupi. ovoj tehnici. »Ako nema boga.Krovovi – Govori površinom intenzivnih boja. običaje. direktno iz tube. govorili su na jedan vizuelno novi način. kada je imao već 40 godina. Nekad su mu slike čak i dosadne jer koristi isti motiv u različitim kompozicijama. Jedna varijacija plave sofe jedna plava površina uokvirena crvenom. On je umetnik izrazite individualnosti. MOST je proglašen degenerativnom grupom. možda kao Ruo. životinje. vera u duhovnost. apostole pokazuje u jednom drugom svetlu.stiče uvid u veru. već kao grešnike (maske). KARL ŠMIT ROTLUF . Starci su prikazani kao mornari. Gust namaz boje i intenzivan kolorit. ne kao ljude ravne Hristu. prevarantski. Nolde je naročito stekao to ubeđenje posle svog velikog puta (od Nemačke do Pacifika) – ekspedicija koja je proučavala život ljudi od Pacifika do Sibira. dobro je poznavao velike luke u kojima je mogao videti taj moralni pad društva. Rado je radio kupačice. EMIL NOLDE Pridružuje se grupi na njihov zahtev. 24 .Ležeći akt – Linorez. deformisan odnos prema Hristu i čitavom učenju. nema nagoveštaja prostora. Radio je u početku kao dizajner nameštaja. -Tajna večera – Figure su sabijene. daju novu vrednost. nove teme (zabranjene). Beleži različite nošnje. jer sa dolaskom Hitlera. To je jedna od najtragičnijih grupa u istoriji . insistirao je na vraćanju religioznoj umetnosti (reakcija na Ničea).

Sunce i mesec znače katastrofu koja se pojavljuje u kosmosu. Slova su takođe jako agresivna. kao ranije ljude. igrača. ali jeste. koja je bila njegova velika ljubav kada je umro Gustav Maler. . Na portretima književnika. nedefinisana površina. Ekspesionistička linija sve više jača u njegovom izrazu. šare na draperiji. Ljubavnici lete kroz pejzaž hladnih planina. Pokušava da se oporavi. Posle Prvog svetskog rata postaje profesor na Drezdenskoj akademiji. bolje reći portretišući gradove. putuje po selima. muzičara. 2/3 bela. snažnije u boji. -Autoportret – 1922. U njima se oseća snažan uticaj fovista i postimpresionista. (imaginacija i stvarnost. žena koja tuguje.Verenica vetra – Autoportret sa Almom Maler. stilski i konceptualno različit od dva vodeća trenda nemačkog ekspresionizma (“Most” i “Plavi Jahač”). Savremenici su se protivili takvim agresivnim porukama. već dušu” piše Kokoška. uvodi ljudsku strast). Slike mu postaju svetlije. Kada je izbio 2.-1914. živi siromašnou izbeglištvu u Finskoj. godine – uticaj secesije. susreće se sa malim kapelicama i nalazi sebi inspiraciju u ovakvim motivima. “Ljudsko biće nije mrtva priroda.radost za žene – Žena koja drži ogoljen leš (pieta). naučnika vizuelno je predstavljao unutrašnje tenzije.AUSTRIJSKI EKSPRESIONIZAM Ekspresionizam se sa Nemačkim paralelno javlja i u Austriji. a zatim kreće na brojna putovanja slikajući uglavnom pejzaže. Smelo deformiše telo – telo jednog novog Hrista. prodirući u najskrivenije delove bića svojih modela. Apstraktan prostor(nema ga). od očaja do strasti.Razbojnici. svetski rat. 25 . Najsnažnija dela su muški i ženski aktovi koji svojim položajima izražavaju različite emocije. Na barokni način smestio ih je u jedan uski prostor. OSKAR KOKOŠKA Jedan krajnje individualan talenat. glumaca. ima se utisak da slika nije završena. Radio je portrete svojih savremenika. dole piše drama. . revoltiran što Nemačka opet učestvuje. komedija – suprotnost. Izaziva pravi skandal 1908.. kasnije je putovao po Evropi i radio pejzaže.Krovovi Policija je spalila veliki broj crteža i dela jer su ga prijavili da je slikao golog mladića. u Nemačku se vraća tek posle rata. godine svojim plakatom za predstavu koja se zvala : . menja se i tehnika koja je manje pastuozna i raznovrsnija u potezu. Umetnik ne slika lice. ali se ne bavi toliko problemom forme i boje koliko oštrim i ekspresivnim psihološkim studijama. EGON ŠILE Kao mlad dolazi u atelje Gustava Klimta. mogla bi biti majka. lečio se od trauma rata. Njegova najznačajnija dela su portreti naslikani u periodu 1909.

Pravi sliku na principu dekorativnog. kada razmišlja o ljubavi ima u podsvasti mržnju – kao dva pola ljubavi. on koji za to vreme ne zna šta će se destiti slika ovu sliku.. Dete pokušava da nađe dojku majke. boja je obavezno razređena (struktura tela. želevši da pobegne od rata. deformisan akt. . krajnje melanholično i teško.Početkom rata mora da je napusti devojku koja je čekala njegovu bebu.da li su to dva muškarca ili muškarac i žena? Dvostruki odnosi i doživljaji sveta.Ljubavnici – Teško se može svrstati i u sliku i u crtež. Inače žena mu je umrla od strašnog gripa.postavlja se pitanje. Sam Šile umire od kolere. površinskog i narativnog. Vidimo nervoznu.Slepa majka. Smele deformacije. 26 . mesa). kombinovana tehnika – boja i linija. oštru liniju. nisu dočekali dete. koju dobija u jednom ratnom logoru. ruke su u položaju kao da moli.

Metzanže. asketska.) u fizici se formiralo novo shvatanje o strukturi prostora koje pod tim pojmom više ne podrazumeza statičnu i ravnu trodimenzionalnu šupljinu. boja neutralna. video Brakove pejzaže iz Estaka. Od tih temperamentno iskazanih osećanja stvaralaštvu je zapretila opasnost da se izgubi u subjektivizmu. Kad je Matis 1908. kubizam. astronomiji. razaranje ili ukidanje dolazi kao posledica određenog društvenog. predstavljanje volumena na ravnoj površini i korišćenje iberijske plastike i crnačkih maski. kritičari. Iz ove dosetke izvedeno je ime pokreta. Glez. Od 1912 svaki umetnik pomera prvobitne kubisticke zamisli ka novim granicama. kojoj su izvučene osnovne konture nove umetnosti: geometrijsko lomljenje oblika. ukidanje dubokog prostora. Ogroman napredak osetio se u fizici. Reverdi. ona ne prenosi ono što vidi. I umetnička slika više nije renesansni „prozor u svet".Pikasovi portreti Ambroza Volara i Konvajlera slikani predmet se lomi. i to bi se dogodilo da se nisu pojavili kubizam i futurizam koji su uveli analitičke metode i priveli kraju proces dezintegracije predmeta koji je započeo s impresionizmom. trgovci slikama. hemiji. Prens. Odbačena je i boja tako da svetlost i linija postaju osnovna sredstva u organizaciji slike. Salmon. kaže Apoliner. Kokto. Početkom XX veka. i slikarskih istina s druge strane. Braka i Grisa upoznao sa problemima obrnute perspektive i geometrijskog skraćivanja tela u prostoru. 27 . koji je u ranom kubizmu odigrao značajnu ulogu. već umetnost misli. ali tada Brak i Picaso ne ucestvuju. prenosi u dve dimenzije. Ubrzo njihov primer sledila je grupa mladih: Gris. kao što je potpuno izgubila pikturalnu lepotu koju je imala kod fovista. jer je Pikasa. i odmah je postalo jasno da se radi o pokretu koji predlaže radikalnu izmenu umetničkih ciljeva i slikarskih sredstava. Kako je u slikarstvu forma simbol sveta.) . kubizma ne bi bilo da nije došlo do okupljanja širokog kruga intelektualaca koji su se sastajali u barakama u Bato Lavoaru. kocku i valjak). otkriće iberijske i crnačke plastike i nova naučna saznanja o prostoru. Delone. gde su Pikaso i Huan Gris imali svoje radionice. čak i jedan geometar i matematičar. Kubistička metodologija dalje je produbljena u Brakovim pejzažima iz Estaka. s jedne. Na njegovo stvaranje uticale su Sezanove teorije o svođenju prirodnih oblika na geometrijske (kupu. gubi volumen i težinu. već u dugotrajnom istraživačkom procesu. monohroma. 1911. izlažu u Salonu nezavisnih. 1915. što znači da u odnosu na svoj model naslikani predmet predstavlja paralelnu stvarnost a ne otisak. već jednu elastičnu i pokretljivu višedimenzionalnu strukturu koja je zakrivljena u stepenu u kome druge sile deluju na nju. Štajn). uzdahnuo je: „Sve sami kubovi". nalazili su se tu i mnogi književnici (Apoliner. Seraov naučni metod u građenju slike. mada on nije nastao trenutno. ideološkog i filozofskog stava prema spoljašnjoj stvarnosti. u prvi plan su izbili umetnikov psihički život i lična sklonost ka snažnom i brutalnom izrazu. František Kupka i Huan Gris im se pridružuju. Potez je beživotan. s Ajnštajnovom teorijom relativiteta (1905. Vijon. Kubizam je prošao kroz nekoliko stilskih faza : U analitičkoj fazi (do 1911. njeno lomljenje. već istražuje sam fenomen gledanja što umetnika dovodi u dinamičnu poziciju. Marsel i Rajmond Dišan. otvara i razlaže na osnovne geometrijske planove. Slika je postala zbir pravila. Sem toga. takozvane fasete. bez psihičkog nanosa. Na početak se obično stavlja Pikasova slika Gospođice iz Avinjona iz 1907. Na primer.KUBIZAM Sa fovističkim doživljajem i oslobođenim instinktima. Vijon. Žakob. Samim tim prestaje potreba za dubokim prostorom pa se oblik razvija kao površina ili kao reljef. 1911. glumci. u nauku su pristigla nova saznanja i otkrića. proračunatih odnosa i promišljenih metoda. To više nije umetnost imitiranja. Stvarni predmet iz prirode postao je povod za otkrivanje ideje o njemu. Markuse. svetlost difuzna i slika teži ka tome da bude bezlična. Leže. biologiji. Pored slikara.

pojavila se Apolinerova knjiga Slikari kubisti. ne posmatra sve iz istog ugla. tkanina i konopaca koji se lepe na platno promenili su značenje ulazeći u sliku i postali znaci odsutne stvarnosti. faktura i linearna struktura). Gospođice su manifestno delo. Nacrtana slova ili komadi pravih novina. a najviše Kamij Koroa ciji je i bio poklonik. Provodi jedno leto sa Raulom Difijem. programski rad. najrevolucionarnije i najznačajnije delo moderne umetnosti sa kojim avngarda ulazi u svoju početnu fazu.) u kojoj su prvi put sistematizovane osnovne ideje i prikazana estetika kubizma i sredstva kojima se on služi.U fazi sintetičkog kubizma. sve je podjednako važno. naročito 1912. nema prostora. On ovu sliku temelji na standardima umetnosti tog vremena (vidi se uticaj Sezana). pada sa slike.slova. Radio je mnogo studija za ovu sliku. kubisti su upotrebili dva sredstva: tipografiju i kolaž.Portugalac Istraživanje slično Pikasovom Harmonikašu (boje.kubističkih istrazivanja i ranijih pokušaja preispitivanja iluzionističkog prostora renesansne tradicije. Kad su kolaži potpuno osvojili kubističku sliku. Oni su morali u slici da uspostave izvestan oblik konkretne stvarnosti kako bi zadržali vezu sa prirodom. Novi element . ŽORŽ BRAK U mladosti je učio za soboslikara. jednako se nanosi boja. Krajnja faza je dekorativni kubizam koji predstavlja relaciju izmedju analitičko. Pikaso je proizvoljno pomerao tačku gledanja – glave. tapeta. Bežanje od strukturalne čistote ranijeg kubizma ka dekorativnosti. 1906. U sintetičkoj fazi pojavila su se dva kretanja – prema boji sa Deloneovim ORFIZMOM i kasnije prema PURIZMU (Ozanfan i Žanere) koji je težio ostvarenju isključivo intelektualne emocije. cifre na slici. sve je na površini.kubizma. ali vremenom se razlilaze jer sve više podredjuje boju ostvarivanju geometrijskih struktura iskošenih planova koji definisu ograničenu i kontrolisanu dubinu slike. 28 . nosevi ili oči se istovremeno vide i iz profila i spreda.-1914. već se uzima samo jedan njegov karakterističan deo i spaja s delom drugog predmeta u novu celinu koja s prirodom gotovo da nema ništa zajedničko. i 1913. Da bi zaustavili taj neminovan |proces ka apstrakciji. Zajedno je radio sa Pikasom. jednako se lome forme – pozadina i figura se ne razlikuju. kolaži deluju ako kontrapunkt apstraktnim strukturama. Pusena. PIKASO Gospodjice iz Avinjona 1907. Sa slikom ''Kupačica'' izlazi iz fovističke orbite i ulazi u Sezanovsku.estetičke meditacije (1913. Ubacivanje elemenata vizuelne realnosti u kubističku sliku je pitanje umetnika šta je realno a šta iluzija. Brak je radikalniji (intenzivniji kolorit) Doslovno sve u prirodi svodi na geometrijske forme. 1912. slikaju slike sa istom temom. na mnogim od njih su mornari koji se vesele u luci. Tako je kubistička slika došla na granicu apstrakcije. egipatsku i primitivnu skulpturu. i najavljuju kubizam. tvorac je avangardnog pokreta . Studirao je stare majstore u Luvru. kad je sažimanje forme bilo toliko snažno da su iz nje nestale čak i najbleđe asocijacije na modele iz prirode. nema planova. Mrtva priroda je jedina u inverznoj perspektivi – ona odlazi. predmet se više ne razlaže na manje forme od kojih je sastavljen. ali i pogodan materijal za izvođenje apstraktnih ritmova i harmoničnih kompozicionih odnosa. . Novine. prelazi sa ranog impresionizma na fovističku paletu.

29 . Do ovakvog rigoroznog eliminisanja i redukcije kubizam je došao vrlo naglo (za svega 3 godine) i to zahvaljujući intenzivnom radu i Braka i Pikasa. Kubizam je otvorio i 4. kubizam je boju sasvim ignorisao (sivo mrki tonovi). jedan put sa boka – egipatsko iskustvo – to rade kubisti. sada.Mrtva priroda: Živela Francuska – Pojavljuje se kolaž. . već se približava materijalnom svetu HUAN GRIS: Španac. kao da umetnik kruži oko predmeta. to je princip da se predstavljaju dva pogleda istovremeno – jedan predmet gledamo sa dve tačke jedan put amfas . rađanje. ceni ono što je Pikaso radio. a unutar slike je geometrijska struktura. Žena u donjem desnom uglu je u nepristojnom položaju ( prekolumbiska umetnost – simbol: žena. Pikaso je poštovao matematički princip neoimpresionizma (u nanošenju boje). realnosti ali na jedan novi.mrtva priroda ispred otvorenog prozora. glava iz profila. u svakom polju su 1 ili 2 figure. slika više nije ulje na platnu. pojavljuje se dislokacija određenih delova tela.) . jedna nova tehnika u koju se unose stvarni materijali. kao afrička plastika. Doprineo je vraćanju svetlosti i boje u kubizam. sinteza različitih uglova. sa kubizmom. to je novi princip predstavljanja ljudskog lica. iako su došli do same ivice. možda su vrlo rano otišli tako daleko i oni se ipak vraćaju predmetu. imaju zajednički doživljaj sveta i kosmosa (dematerijalizacija predmeta i prostora).Misli se da je to uradio zato što je želeo da slika komunicira sa posmatračem (na to ga inspiriše srednjovekovno crkveno slikarstvo).. oči amfas. Figure se međusobno preklapaju.Devojka koja svira – Nestaje i boja. Do sintetičkog kubizma slika je uvek imala jedan izolovani repertoar sredstava kojim je bila određena. unose komadiće trske. . Pikaso je smatrao da slika ne može da živi bez predmeta. ustuknula je pred formom. intenzivno obojenim geometrijskim površinama koje obuhvataju kolaž i hladna jasnost detalja spoljašnjeg prostora vidjnog kroz tradicionalni renesasni prozor. Mrtva priroda je tačka oslonca na slici. Anštajnova teorija relativiteta: Prostor i vreme kao krajnje relativne kategorije – Neki smatraju da je kubizam njoj teorijski sličan. Egipatski način prikazivanja tela. udubljen. Slobodno ih deformiše. dimenziju – vreme. plodnost. dematerijalizovan.Devojka koja sedi – 1909. tapeta. Nos je konkavan. novina.la Place Ravignon..na sliku. Lica urađena pod uticajem afričkih maski. Međutim. godine (analitički period. . ona je najintenzivnija. opažanja. . u boji. Predmet je analiziran. oči nisu simetrične. podela masa (anatomski). Sintetički kubizam sa prostranim. sečen. Kompozicija se sastoji od tri pravougaona polja koja se sukcesivno proširuju. Gris je prvi shvatio mogucnost ovog dvostrukog načina gledanja. Ima dve dijagonale kao krst. Devojke su sečene ne poštujući fizički princip. bukvalan način. imaju mnogo uglova i isečenih površina. na samoj ivici apstrakcije.Klarinetista – Dematerijalizovano do neprepoznavanja.

DELONE izbegavao figuru. Umetničko delo od valjaka i kupa o kome je govorio Sezan. . Tri žene ORFIZAM Apoliner je Deloneovim i Kupkinim delima dao naziv ORFIZAM. Boja je kao mat površina. Težili su arhitekturalnoj jednostavnosti vertikalno-horizontalne strukture i eliminisanju dekorativnosti. prevazišao je fovističkokubističke slike i približio se geometrijskoj apstrakciji. jednostavne oblike odvojene razmacima opipljivim kao čvrsto telo. stvarajući rasporede živo obojenih krugova i oblika bez ikakve veze s posmatranom prirodom. 1912. Delone. napustio je i najmanje nagoveštaje predmeta.Pred kraj života ispitivao je jedan krajnje strog manir u kojem su predmeti bili pojednostavljeni na elementarne obojene slike. Kubizam je rasprostranjen sve više. . velika ''šahovska tabla'' sa šarom od obojenih tačkica. 1910. Mašinska estetika. Severin i Ajfelovu kulu.. Sličan je PURIZMU koji su razvili arhitekt Le Korbizje i slikar Ozenfant. govoreći da je reč o umetnosti koja je kao i muzika.Tri žene još jedan korak ka apstrakciji koji istovremeno evocira svet mašinske fantazije. . FERNAN LEŽE Posvetio se primeni kubističkih formi na mašinsku ikonografiju. Pikaso nije želeo da učestvuje u zajedničkim izložbama jer je smatrao da se kubizam akademizuje što mu se nije dopadalo. odvojena od predstavljanja vizuelnog sveta. jedno od prvih apstraktnih dela. Predmet je sveo na krute. Ajfelova kula 30 . tako da slobodno kombinuje tehnike.Gitara sa notnim listom. otkriva šta je to lepo u mašinama.Mrtva priroda sa voćem i flašom – koristi različite vizure. . mrtvu prirodu i skučeni enterijer. šta mašine mogu doneti modernom slikarstvu. U svojim prvim kubističkim slikama za temu je uzeo arhitekturu – gotsku crkvu St. Uključuje se kad je kubizam već u sintetičkoj fazi.Aktovi u šumi nezdravo obitavanje mašinskih formi i robota.Prozor prema gradu fragmentarna slika. primarne boje su uokvirene neutralnim tonovima.

FRANTIŠEK KUPKA . 31 .''Prvi korak'' apstraktna šara od obojenih lopti slična planetama.

Najavljuje ASAMBLAŽ (kolaž sa trećom dimenzijom).već vrlo intenzivna boja.. Elegantno izvijena figura poseduje čvrstinu koja je sprečava da ne postane čisto dekorativna u stilu Art Nouveau. PIKASO . Vladimir Tatlin dolazi u Pariz da vidi dela Pikasa i ovaj reljef vrši veliki uticaj na konstruktivističku skulpturu . gotovo da ih nije izlagao. Potpuno novi materijali u skulpturi: kartoni. gips. Medrano je sastavljen više od prostora nego od mase. pa je tako postao poznat kao osnovni oblik od koga je Pikaso dalje razvijao svoje konstrukcijei asamblaže . bojeni metali (sekundarno upotrebljeni) – sada su u sklopu umetničkog dela. . 32 . žice.SKULPTURA KUBIZMA Moglo je da se liši trodimenzionalnog modelovanja. staklo. metalna kašika (prava). konstrukcije od različitih materijala.Glava žene – 1908. a u nizu figurativnih skulptura 1916. sa njom se gubi treća dimenzija.Žena koja sedi – Princip geometrizacije slobodno se koristi u skulpturi ne prateći anatomsku tačnost. Kubisti vraćaju boju skulpturi i to nije obična. Radio postepeno od blage geometrijske strukture preko otvaranja šupljina u masi figure potpuno menjajući istorijsku koncepciju skulpture kao čvrstog tela okruženog prostorom. Oslobadjanje forme od svih iluzionističkih elemenata renesansne tradicije. kocka šećera. trajnim materijalom. ima sasvim nezavisnu funkciju od volumena.. neku vrstu mreže koja se u ogranicenoj dubini udaljava od prednjeg plana slike. Pokušaj doslovnog prenošenja slike u skulpturu. . radi složenije figure i pojačava masu.Čaša apsinta – Jedna od najduhovitijih Pikasovih skulptura. Skulptura je uvek do sada računala sa večnim. na kubističku skulpturu utiče otkriće afričke primitivne skulpture.godine sve stavove slikarstva prenosi i na skulpturu. ALEKSANDAR ARHIPENKO Pionir kubističke skulpture. -Glava. . snažna boja bila je podredjena brižljivoj harmoniji prigušene boje i predmet (obicno figura ili mrtva priroda) je bio pretvoren u linernu geometriju iz ukrstanih i šesto prozračnih površina.lim. drvo. stvara raznovrsna kubistička dela. ŽAK LIPŠIC Geometrijsku stilizaciju uvodi 1913.jedna je od prvih uspelih kubistickih skulptura od 1917.Reljef – Gitara – radio je za sebe u ateljeu.Reljef Medrano – Nova tehnika kolaža na skulpturi.

prosjaka. Svedoči o uticaju Tuluz-Lotreka. 1906. kao npr. ova slika. koji mu je priredio prvu izložbu u Parizu 1901. ublaživši ovu slobodu Sezanovim osećajem za strukturnu disciplinu (retrospektivna Sezanova izložba je održana u Jesenjem salonu 1907. Dečak koji vodi konja. razvili su kubizam. Iako svestan revolucionarne snage fovizma. godine. kao i na slikama do početka 1904. Fernadeova glava 1905. oker i sive boje. siromašnih i ubogih. grafički i scenski dizajner i keramičar. rođen u Malagi u Andaluziji. sa kojom se po prvi put susreo oko 1906/07. Glumci i lutajući cirkuski izvođači su predočeni u lakšem raspoloženju i sa paletom blagih tonova ružičaste. Gertruda Štajn. „primitivnim" formama (isprva drevnim iberskim skulpturama. Uskoro se upoznao sa brojnim umetnicima i piscima. nadahnuta. Eksperimentalna priroda njegovog dela je postala još izrazitija u periodu 1906/07. predstavljala je vitalan korak u Pikasovom oslobađanju od konvencionalne reprezentacije. Alfredom Žarijem. sa jedne strane. između ostalih sa Apolinerom. Spada među nekolicinu najznačajnijih umetnika u celokupnoj istoriji zapadne umetnosti. godine. vajar. Pikasova rana dela oličavaju njegovu izvanrednu moć asimilacije različitih uticaja i nesputanu volju za eksperimentisanjem. Pariz je prvi put posetio 1900. Pesimizam njegovih ranih dela povukao se pred takozvanim ružičastim periodom. njegovom takozvanom plavom periodu. 1906. 33 . ostao je nedodirnut pr venstvenim značajem koji je ovaj pokret dodeljivao boji. gde je uglavnom i živeo. Žena koja pegla. godine Pikaso je otkrio Carinika Rusoa. a njene forme su za Pikasa postale presedan od vrhunskog značaja. godine Pikaso je upoznao Braka. Ograničena eterična plava boja i pojednostavljene plastične forme su zajedničkim snagama stvorile intenzivnu melanholiju i patos udaljen od atmosferskih efekata impresionizma. godine. bulevarima. sagledana u retrospektivi. javnim parkovima i trkalištima. U Parizu je iznajmio atelje u Vato Lavoar zgradi u kojoj su živeli slikari i Le Moulin de la Gellete pesnici sa Monmartra. koji su se upoznali 1907. U tom razdoblju Pikaso je stvorio i veći broj skulptura. Ohrabren od svoga oca Hozea Ruisa Blaska umetnika i nastavnika umetnosti. godine posredstvom Apolinera. nije bila sputana tradicijom zapadne umetnosti. Dečak sa sviralom. U Autoportetu (1901). Afrička Gertruda Štajn umetnost. Porodica akrobate (sve iz 1905). gde je bio impresioniran delima TuluzLotreka. prostitutki. mada su ona očigledno još uvek evoluirala tokom njenog nastajanja. a potom afrič kim i okeanijskim maskama i rezbarija ma). Pikaso je studirao u Barseloni. a sa druge Sezanovim empirijskim reorganizacijama formi na slikama sa kojima se Pikaso upoznao zahvaljujući Volaru. a slika urađena 1907) predstavljale su svestan pokušaj dovršenja njegovih istraživanja i. Pikasovim delima dominira element melanholije sa prikazima skitnica. umetničkim kritičarem Andre Salmonom. Le Moulin de la Gellete (1900). Autopotret i Dva akta (sve iz 1906). kao npr. dok Pariska ulica (1900) i Na gornjoj palubi (1901) pokazuju njegovu impresioniranost pariskim životom viđenim po kabareima. Epohalne Gospođice iz Avinjona (skice započete 1906. crtač. Gogena i Van Goga. kao npr. kao npr. Pikaso i Brak. verovatno njegova prva pariska slika. godine.PIKASO Španski slikar. godine). Derena i Matisa.

slobodna igru amfasa i profila. Čaša. kao npr. Portret Ambroaza Volara (1909-10). Pikaso je učestvovao na prvoj nadrealističkoj izložbi (Pariz 1925) i bio autor članaka za nadrealističke publikacije. – karakteristična je upotreba pronađenih objekata. U godinama koje će uslediti njegove slobodno inventivne anatomije i arhitekture počele su da uključuju nadrealističke elemente. kada je njegova saradnja sa Brakom okončana izbijanjem rata. Violina. U fazi sintetičkog kubizma (1912-13 do 1916) . mada će kubistička sredstva ostati prisutna u njegovom delu čak i decenijama kasnije. Figura žene (1928) i Žena u vrtu (192930). Apsint. Senke i figure nisu logično povezane.Na ranim analitičkim kubističkim slikama (1909-12). ali je u Kanvajlerovom portretu (1910) sličnost napuštena u korist beskompromisne organizacije forme u prelomljene aspekte analitičkog kubizma. Raspeće i Kupačica koja sedi (oba iz 1930). Pompeju. ali su stvorene paralelno sa kubističkim slikama. razdvojeni na sastavne elemente. Do 1913. itd. gde su po prvi put očigledni žestoke distorzije i nova sloboda izraza. do 1921. Gitara. proniknuti i rekonstruisani u okvirima kompleksnog raspoređivanja preklapajućih prozirnih ravni. do tog vremena. kao npr. Igraća karta. npr. Sve je potčinjeno ritmu. Krajem 1920-ih godina Pikaso se vratio bareljefima i skulpturama. slobodnostojećoj bronzanoj skulpturi. (1913). iznalazeći nove forme. Međutim. ujednačeno obojenih i jasno definisanih površina. Paradu (1917) i Pulsinelu (1920). 34 . npr. a iste te godine (1914) i u polihromnoj. U kolažima. Napulj. ustuknuo pred estetičkom žestinom i mahnitošću Tri plesačice (1925). Pikaso je nastavio da radi u idiomu sintetičkog kubizma. godine Pikaso je počeo da istražuje mogućnosti trodimenzionalnih konstrukcija u reljefu. godine. čiji je jedan deo takođe napravljen u vidu Na plaži oslikane metalne konstrukcije.npr. Posete Italiji su moguće inspirisale klasicizam njegovih kompozicija figura iz perioda 1919-25. seče prostor. i zajedno sa trupom posetio Rim. npr. izvedeni u sepiji i sivoj sa tek povremenom upotrebom maslinasto zelene i oker boje. godine prigušena boja ranog kubizma je bila napuštena. Pikaso je radio na dizajnu za nekoliko Dijagiljevljevih baleta (1917-24). forma je još uvek jasno prepoznatljiva. Divio se Engru i grčkom vaznom slikarstvu.ona je isijavala sa ravnih. kubizam više nije bio Pikasov isključivi stil. međutim. Mrtva priroda na pletenoj stolici (1911-12). i ponekad naizmenično koristeći slikarstvo i skulpturu. poprimivši sada novu ulogu . kao npr. Firencu i Barselonu. Dve žene koje sede (1920). površinski nema volumena. npr. Mrtva priroda (1914). godine Pikaso se po prvi put otisnuo u Portret Ambroaza Volara oblast književnih ilustracija. U periodu od 1914. Snažan uticaj klasicizma je. Slikar i njegov model (1928). koji je kulminirao monumentalnim delom Tri muzičara (1921). figura i njen plitki prostorni pozadinski ambijent su homogeno integrisani. Iste osobine odlikuju Udeov portret (1910). kao npr. mada nije bio potpisnik nadrealističkih manifesta. novina. 1912. Kolosalne skulpturne figure. 1911. mada su tradicionalna pravila linearne perspektive napuštena -slobodno raščinjeni. Akt u sedećem položaju i Tri žene na kladencu (oba iz 1921) ukazuju na klasične subjekte. u Žena u fotelji (1913) i Kartaroš (1914). Boja je naneta plakatski.

masovnih medija (crno-beli kolorit koji podseća na novine). sprava je otkazala i on se pred 200. Ova slika je prikazana u španskom paviljonu na Pariskom svetskom sajmu ubrzo nakon svog dovršenja. a po završetku rata ona je prebačena u Ameriku. konj beži sa obnaženom zenom. masovno i pojedinačno. Ta dva ubistva. Žena i mrtvo dete (sve iz 1937). Gore je sunce i sveća. U trenutku kad je dobio ubrzanje i kad je trebalo da mu se otvori padobran. Slika se čita sa desna na levo.siva. fašistička avijacija bombardovala je baskijski gradić Gerniku i tom prilikom ubila 1. čest je i konj koji možda znači personifikaciju čoveka. Kada je u julu 1936. 35 . ne zna se da li je slikano u kući ili na trgu. Desno je Minotaur koji se umorno naslanja na zid. bik je čest motiv. 1. da bi se shvatila kao dokument o stradanju. Ovo je zagonetan bakropis iz 1935. Konj se ponavlja. Sa desna na levo je kuća u plamenu i žena koja vrišti upomoć i druga koja beži iz goruće kuće. To je kompleksna alegorija koja izražava košmarnost ljudske tragedije. Ovo ogromno platno nazvano je „najčuvenijom slikom našeg doba". (Dora Mar fotografisala je faze ove slike). Jungovci tvrde da je ova slika arhetipska predstava bekstva iz Hada. rezultiralo je čestom upotrebom teme Minotaura. maja. Sutradan. godine je uradio dve velike gravure.000 gledalaca sjurio u smrt.5m). kao i brojni crteži i studije. suprotstavlja mu se (Minotauru) devojčica sa svetiljkom i cvećem. baroka.Minotauromahije – Uporedo sa idejama nadrealizma. godine izbio Španski građanski rat. borbu kroz život. kombinovano sa strašću prema borbama bikova. nazvanu po baskijskom gradu uništenom u vazdušnom napadu. čovek-ptica. 26. najzad i geometrijskog lomljenja forme koje je bilo veliki dar kubizma. Klem Zon. aprila. svetskog rata Pikaso je ovakvim scenama izražavao protest. kraljica Sofija i kralj su za ovu sliku napravili posebnu prostoriju (6x3. kada je Franko pao. kombinujući žestoku distorziju sa uzdržanom suptilnošću boje. U toku 2. Žena koja plače. sve je u jednom trouglu – zaplet drame. Predstavljene su tri različite agonije. ali zbog dimenzija nije bila baš najbolja distanca za sagledavanje. U Gernici su simbolično preobličena dva događaja koja su se zbila u dva dana 1937. do nje je pali borac (polomljen mač) – agonija. Slika je crno – belo.Dole je ranjena žena. u novinama predstavljala su osnovnu inspiraciju Gernike. ta dva događaja nabijena simbolikom i objavljena (sa fotografijama) istog dana. Frankovi snovi i laži i Gernika. Psihoanalitičari. bio je i veliki ilustrator. Njegovo interesovanje za klasičnu mitologiju. Ovu sliku je dobila Španija. Grafika ga je uvek privlačila. Posvećena španskom građanskom ratu. a devojčica predstavlja umetnikovu savest. U slici se mogu prepoznati elementi antike (piramidalna kompozicija). aprila sa visine od 3. ali oličava bespomoćnost. Vlastitim individualnim simbolima dopunio je naraciju mitologije. Radio je mape i ilustracije na klasične tekstove (Aristofan. su inkorporisani u Gerniku. 1937. skočio je 25. Frojdovci dokazuju da je Pikaso šizofrenik. Minotauri iz Volarove svite i Minotauromahije. za 6 nedelja uradio je jako malo skica. dva goluba – obavezni element njegovih slika.650 ljudi. Pikaso se svrstao na stranu Španske republike. Glava konja. Kod Pikasa je uništena granica zatvorenog i javnog prostora. noga sa strane. Ovidije). npr. svuda se strada. Konj prenosi bol na pticu i sve završava majkom sa detetom. a na stepenicama je čovek (personifikacija Hrista). .Od 1930-ih godina Pikaso je postajao sve preokupiraniji političkim komešanjima u Evropi.000 metara i kao Ikar leteo pomoću veštačkih krila od platna.

npr. npr. 1944). Njegova finalna velika slika koja je izražavala užase Drugog svetskog rata bila je Kosturnica (1945). Bik (1943). Pikaso je bio izuzetno produktivan do samog kraja života. Pikasova neprestana preokupacija formama u prostoru dobila je briljantno imaginativni izraz u njegovim pionirskim skulpturama (664 katalogiziranih) koje uključuju kubističke bronze (1909). kolažne konstrukcije (1912-16).Sa približavanjem Drugog svetskog rata naslikao veći broj predskazujućih slika. Velaskesa i Manea). Izvanredna raznolikost. upotrebu serijskih proizvoda. smelim i inovativnim po stilu i tehnici.Mačka proždire pticu i Noćni ribolov na Antibima (obe iz 1939). Absintno staklo (1914). 36 . u Korejskom masakru (1951) i u dve ogromne slike Rat i Mir (obe iz 1952). Gonsalesom (1928-32). konstrukcije od kovanog gvožđa nastale u saradnji sa H. Pikasov slikarski i vajarski učinak iz ratnog perioda bio je čudesan. Delakroa. Koza (1950) i Majmun sa mladima (1952). kao i čudesan asortiman grafičkih dela i keramike. Njegovo posleratno delo je uključivalo nekoliko serija izvanredno inventivnih slika urađenih na osnovu dela drugih umetnika (Pusena. npr. 1944. Las Meninas snaga i sloboda koji karakterišu svaku fazu njegovog dela ponovo su postali očigledni u zapanjujućim novim slikama i gravurama koje je stvarao u poslednjim decenijama života. Međutim. sve do poslednjeg dana. godine Pikaso je postao član Francuske komunističke partije. Pikaso će se ponovo vratiti ovoj temi u svom odgovoru na Korejski rat. uključujući bronze Glava smrti (1943) i Čovek sa ovcama (prvo modelirana u glini.

čovekovu psihu. ali su od njega uzeli geometrijski skrojenu formu. uz slike je išla reč. kretao se on. on se nije plašio otuđenja. slikar. poricanje. tehnikom. slika mora da bude „sinteza onoga čega se sećamo i onoga što vidimo". Nastao u vreme kad je prva industrijska revolucija išla ka usponu. već u sliku uvodi i sve što ta figura vidi: gužvu na ulici.svečano su objavili 1910.Boćoni. što je bio njihov osnovni cilj. automobilima. Futurizam je bio opsednut modernim svetom. Međutim. kao i kubisti. polemike. i pokušali da se potpuno prilagode tom svetu brzine koji je sa razvojem kapitalizma stupio na istorijsku scenu Zapada. u pariskom Figarou proklamovao pesnik Filipo Tomazo Marineti. FUTURIZAM Futurizam se pojavio u obliku prave eksplozije. pobunu. što će kao metod prihvatiti gotovo sve avangarde u XX veku. s manifestom koji je 1909. njegova osećanja. Rusolo. poetika. toerija. Njihov slikarski jezik bio je u osnovi eklektičan. uglova i površina. piše u njihovom manifestu. koji su inače prožimali mnoge njihove savremenike. Kara. Njima je bilo važnije da sruše staro nego da izgrade novo utvrđenom poretku treba suprotstaviti haos. ubuduće ne treba da se izražavaju šapatom. govorili o četvrtoj dimenziji. On je izjavio da odbacuje ceo stari svet. pokreće ga. Od sada treba da pevaju i odzvanjaju na našim platnima kao treštave. Za pesnikom dolaze slikari. Na primer. radosti i vatrometa pronalazili ponekad i kod fovista. Zbog toga su i predložili integraciju života i umetnosti kako bi posmatrača uveli u delo ili. mada su se razilazili u shvatanju suštine pojma. u stvari tip posebnog dinamizma koji usmerava unutrašnje sile oblika. Impresionizam su odbacili zbog refleksa svetlosti. treba živeti novim i modernim životom koji dolazi i u kome dominira samo jedna lepota . Kubizam su kritikovali zbog ženstvenosti i statičnosti. ubrzava i prati kako vibrira i kako umnožava i deformiše u prostoru. Bala i Severni . Da bi posmatrač mogao da se prenese u centar slike. Delovi jednog predmeta stapaju se s drugim. trijumfalne fanfare". Zbog toga su i oni. Futurista ne posmatra već živi predmet i pokušava da ostvari psihološku identifikaciju s njim. šamar javnom ukusu. tradiciju i građanske institucije: moramo uništiti biblioteke i muzeje koji kao groblje prekrivaju Italiju. kad slika figuru na balkonu. niz detalja s leve i desne strane. Njih petorica . ekološke katastrofe. oslanjajući se na poznata rešenja koja su nalazili u fondu modernog slikarstva. Kubista je „kružio" oko predmeta kako bi analizirao njegove delove. industrijom. ali im nije smetalo da se posluže poentilističkom tehnikom. Futuristi su bili koncentrisani na stav prema svetu i na novu funkciju umetnosti tako da su zanemarili sopstvena praktična likovna istraživanja. avionima. u torinskom pozorištu Manifest futurističkih slikara. skup tuđih otkrića i rešenja koja su oni spremno povezali linijama sila i u sve to ubacili anarhičnu i eksplozivnu sadržinu. Ponekad je teško da odredimo da li su za modernu umetnost značajniji njihovi manifesti ili njihova dela pošto u tekstovima ima više smelosti i proročkih vizija nego u slikama koje ponavljaju kubističku formu i tehniku neoimpresionista. oni su ostvarili ono što su naumili: revolt. Svaki njihov nastup zaista su pratile bučne izjave. bukom gradskog života. Futuristi su prihvatili tehničko društvo bez otpora i gorčine. dok je predmet ostajao statičan. godine: „Slikari su ispred naših očiju postavili objekte i osobe. a time se postiže simultanost vremena i akcije i povezuje spoljašnja scena s unutrašnjim emocijama. kao što su inspiraciju za boje brzine. pejzaž. kako se to kaže u Manifestu iz 1910. „Naša osećanja. dvostruke redove kuća i drvoreda. sirotinje i bede u velikim gradovima. njegov sistem posmatranja. Futurizam je uspeo da pomeri statičnu kubističku formu: na njihovim slikama pas je 37 . agresiju. uz zviždanje i tuču u sali. jer je verovao da će mašina izmeniti svet. ponašanje. „Trkački automobil je lepši od Nike samotračke" kaže patetično Marineti.lepota brzine. prepliću i prožimaju. a mi ćemo od sada posmatrača da postavimo u središte slike". futurista se ne ograničava samo na ono što on opaža.11. futurista aktivira unutrašnju snagu i energiju predmeta. svaki predmet „deluje na susedni kroz stvarnu borbu linija. Suprotno tome. za futuriste četvrta dimenzija je bila jedan sistem multiplikacija koji ruši oblik i sliku. sledeći zakon uzbuđenja".

veliku pokretačku snagu koja se izražavala na različite načine. Verovatno da je tim otkrićem italijanski futurizam dao najznačajniji doprinos modernom slikarstvu. poentilista. Kubizam je bio tipično racionalna.potrčao. može se reći da su u njima zaključena dva karakteristična procesa koja su započela sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka: osamostaljenje umetnosti kao posebne stvarnosti i degradacija predmetnog značenja slike. Javlja se i kuća i majka.g. Zbog toga su i odigrali tako presudnu ulogu u novijem razvoju. Te semantičke jedinice deluju jedna na drugu i logično određuju ritam. avion poleteo. Pred slikarstvom je stajalo još jedno iskušenje: da ispita da li slika može i bez predmeta. nikada ni jedan predmet nije izolovan iz sredine. umetnost mere i broja. Posle prvog svetskog rata pokret se nije stvaralački produžio. unutrašnje disharmonije. vajar i pisac. prate sliku. ono što je u slikarstvu najvažnije.Materija – Žena koja sedi (njegova majka). Futuristima je mnogo pomagala savremena nauka. prikazuju ubrzan gradski život. Kada se kubizam i futurizam posmatraju na širem istorijskom planu.fenomen sile. Međutim. koji je bio Balin učenik. kao što je sa deformacijom oblika u kubizmu i futurizmu iscrpljen problem njegove nužnosti u umetničkom delu. Kubizam je direktno uticao na Maljeviča i Mondriana. ali su futuristi na nov način postavili problem umetnosti.Opraštanje – Brojevi vezani za slike. Suprotno tome. vreme. 38 .Bekstvo u kafe – Preuzima nešto od neoimpresionista. u stvari. . . a najviše kao linijasila. Kubizam je uticao na futurističko slikarstvo stavom prema formi i geometrijskim lomljenjem oblika. između ova dva pokreta postojala je značajna razlika. vidimo novi tip predstavljanja boje. koje je htelo da ukine granicu između umetnosti i života.Jahači – brzina. promišljena i statična. Kod kubista Materija brojevi i slova su bez funkcije. svetlost dematerijalizuje. novu formu prikazivanja stvarnosti (brzina. Futuristi su simultano predstavljali razne projekcije. mašina) . forma-sila i unutrašnja sila. UMBERTO BOČONI Slikar. čitav niz asocijacija koje se povezuju. osnove fizike – Teorija relativiteta vrlo je važna za slikarstvo koje napušta dotadašnji model prikazivanja i gradi novu strukturu. Kubisti su stvorili novo slikarstvo. nove ideje. Futuristi su promenili tematiku slike. futurizam je bio slikarstvo duhovnog grča. . na ruski konstruktivizam i estetiku Bauhausa. Inspirisan Marinetijevim futurističkim manifestom objavio je Manifest futurističkih slikara 1910. nju je prožimao klasičan duh i prave paralele su u delima Pusena i Davida. Oni gu pronašli i nešto što je bilo lično njihovo . konj pojurio. Prihvata izlomljenost kubizma. sve se sliva jedno u drugo. nezavisna od prirode. kao što su u futurističkoj ekspresiji i nihilizmu mnoge podsticaje pronašli slikari Plavog jahača i glavni predstavnici dade. pretapaju jedan predmet u drugi. dinamike. Majka kao izvor novog života. Više nije bilo potrebno dokazivati da je slika samostalna celina. iako su u njegove redove pristigli novi pesnici i slikari. dinamiku i značenje cele slike. sređena.

moraju se pratiti linije sila, tu se dešava pokret masa. Linijama se mora potčiniti struktura slike da bi se predstavila brzina. - Elastičnost – Slikar mora u svesti imati i ono što vidi i ono što zna, na taj način se gradi celovitost, sadržaj slike. - Dinamizam automobila – Kretanje uz pomoć linija sila. Multiplikovane linije forme.

ĐAKOMO BALA Ucitelj Severinija i Boconija - Devojka žuri na balkon – - Dinamizam psetanceta na lancu – Pokušaj da se predstavi kretanje stapanjem nekoliko slika. Pod uticajem fotografije i filma futuristi žele da naprave sintezu različitih stilova. ĐINO SEVERINI Ima kaleidoskopski pristup, gotovo da je nestao predmet. - Balerina, more i vaza sa cvećem – Predmet se ne može posmatrati izolovano. Umetnik treba da uđe u suštinu predmeta i sintetizuje istovremeno nekoliko uglova opažanja. Novi i drugačiji odnos prema prikazivanju sveta. KARLO KARA - Milanski bife – konfuzni enterijer kafića. Kara je 1916. godine napustio futurizam (koji i traje negde do 1916.g). Bočoni je bio mobilisan i poginuo u ratu, a Kara sledi de metafizičko slikarstvo De Kirika. ANTONIO SANT ELIJA - Centrala – Tvorac Manifesta realizuje svoje projekte i ideje, ali je skica po kojima su japanci pravili razne projekte.1914.godine nagoveštavao je grada, gde se istovremeno odvija više nivoa. Govorio je da svaka generacija 39

arhitekture. Ne ostavio gomile izgled modernog funkcija, u više treba da gradi grad

ispočetka da bi se postigao prosperitet u kulturi i arhitekturi, jer uklapanje u stare ideje znači ograničavanje arhitekte.

40

SKULPTURA FUTURIZMA UMBERTO BOČONI Polazeći od impresionističkih sku|ptura Medarda Rosa, nastojao je da figuru asimiluje u okolinu. Insistirao je na primeni svih vrsta materijala. Futuristička skulptura uticala je na konstruktivističku skulpturu i dadaistički asamblaž. napisao je manifest skulpture zasnovan na istim principima dinamizma klasičnih formi u pokretu, - Razvoj boce –U drugom delu manifesta skulpture govori se o materijalu.Očekuje se da se vajar oslobodi uniformisanosti i večnosti kamena i da prihvati estetiku svog vremena, estetiku mašine. Boca je otvorena, odmotana i spojena sa osnovom. - Konjanik i kuća – Izričito se traži da je skulptura u heterogenom materijalu (drvo, karton)...Kasnije asamblaž. ĐAKOMO BALA - Linija sile Boćonijeve pesnice – apstraktni sadržaj koji je Bala pokušao da materijalizuje. Aluminijumi, metal, boja. Boja ima važnu ulogu, ideja dolazi iz slikarstva i skulptura prihvata mnogo od tog progresa, insistira na deskriptivnom sadržaju. RAJMOND DIŠAN Poginuo je u 2. svetskom ratu, brat Marsela Dišana. Pokušao je da poveže konjsku glavu i nešto od principa mašine, zanimljiva sinteza. Čvrsto i nedeskriptivno prikazivanje volumena, polirana površina.

41

ali deluju vrlo monumentalno. egejskoj umetnosti (kikladski idoli) i gotici. zato što su naručioci dela mnogo uticali na skulptore. a ne atributima. Zatvorena je u sebe da se ne bi ništa nametalo. urađena u bronzi.NOĆ – ženska figura – Spuštene glave i ruku koje su položene na noge. Svojim delima daje asocijativne i simboličke nazive. drvorezac. podsticao je i mnoge vajare (čak i naše. Skulptura govori isključivo formom. početkom 20. . poštovalac Gogenovog rada. svetskog rata dobija narudžbine za velike spomenike. a koristi kamen i bronzu. jer je ponudila nešto novo u odnosu na Rodena. tapiserijom. Sreten Stojanović je preko svog učitelja Burdela video ovo delo) U skulpturi je bilo veoma teško realizovati koncept ekspresionizma. Pod uticajem je Mejola. I sam Roden je prihvatio to delo. Volumen je potpuno ignorisan jer se figura gleda samo iz profila. Napravio je sintezu forme i sadržaja. dvodimenzionalnog crteža. ličan odraz prema svetu. Istražuje pokret i oblik na granici prirodnog (pod uticajem gotike). ali skulptura dobija emotivan.VEKA Uticaj primitivne umetnosti. i tako ostavlja utisak siluete. ARISTID MEJOL Povezan sa nabistima. izazvala je veliku pažnju mladih. tanke ruke i noge. Ne zadržava se na detaljima.Ledja – Izložena početkom 20. Za vreme 1. Verovao je da je tamo sačuvan iskonski život prirode. njegovo shvatanje je prilično konzervativno. U jednoj ruci drži slomljen mač. ERNST BARLAH Severonemački vajar. Prepoznatljiv je po kompaktnim. Na površini tog zatvorenog volumena se ništa ne dešava. četvoronoške. Odlučio je da napusti uzore skulpture 19. nema analize svetlosti. zatvorenim formama koje su pune unutrašnje energije. crtač i pisac. Oboren. veka odlazi u Pariz i u Luvru se divi primitivnoj kulturi. VILHELM LEMBRUK Nemački vajar. Mejol se inače bavio i slikarstvom. svetskog rata izvršio je samoubistvo. veka i okrene se prošlosti. Opredelio se za modelovanje. već oblikuje masu. Glava pada. Vraća se počecima skulpture. Uglavnom su to ženske figure. ispitivanje skulpture kao oblikovanog prostora. Predstavlja čoveka na ponižavajući način. . Skulpture su mu obično malih dimenzija. scenografijom.SKULPTURA NA POČETKU 20. Posle 1. . Poznaje Rodenov rad. 42 . jedno vreme je i radio kod njega u ateljeu. što nam otežava da zaključimo da li figura pada ili se diže. Svoj izraz uobličio je posle puta u Rusiju.Veoma izdužena figura. experimenti u svim materijalima. Po dolasku Hitlera njegovo delo je zabranjeno kao degenerativno. veka. evropskoj prošlosti (Mikelanđelo). Pravi figure od gipsa i bronze. Tako je i stekao smelost za izduživanje figura.Osvetnik – Figura je u pokretu. posebno mu je interesantan ruski seljak.

univerzalna forma od koje sve potiče. . Koristi nove materijale Brancusi. govori o plodnosti. Brankusi je odbio poziv. npr. od drveta. Boreći se sa istim problemom. Sam je deljao i klasao.Adam – Od visoko poliranog metala.KONSTANTIN BRANKUSI Ne pripada ni jednom pravcu. što je bilo neuobičajeno u to vreme.. već i o njenom postamentu koji sam pravi.Adam i Eva – Jedno od njegovih najkontraveznijih dela. na njega je uticala i folklorna. Usredsredjen je na teme stvaranja. . a istovremeno je te uglačane oblike stavljao na grubo tesane kamene pijedestale ili na postovlja istesana od drvenih stupaca. prvenstveno drvodeljstvo (ukrasi za kuću. Zapazio ga je Roden i pozvao ga da dođe u njegov atelje. smatrao je da Roden previše insistirana površinskim efektima. radjanja. života i smrti. a on je želeo da otkrije suštinu forme. Izgleda kao totem. dovratnicima. ima i geometrijske i organske elemente koji čine celinu. U to vreme bilo je teško u tom materijalu postići tako visoku poliranost. presa za vino). Njegova skulptura uvek ima otvorene poruke. . . Njegovo delo je apstrakcija na prirodnim formama. tradicionalna umetnost Rumunije. Čak je i sam fotografisao svoja dela.Početak sveta – jaje.Danaida – Organski spoj skulpture i postamenta. Poreklom je Rumun. Insistira na perfekciji da bi postigao efekat ogledala. ornament na stolicama. Sa druge strane bio je pod uticajem drevne egipatske skulpture (stroga stilizacija). Moderan odnos prema formi. U Parizu se zainteresovao za primitivnu umetnost. Dela u bronzi i mermeru dovodio je do perfekcije. Stilizovana je. O ovome je više puta razmišljao i stalno je ponavljao ovaj lik( u serijama). i alatke koje su pravili seljaci. Kada je došao u Pariz već je poznavao vajarske tehnike i bio obrazovan. Adam i Eva 43 . Ne razmišlja samo o skulpturi. Postament je sastavni deo skulpture.

VASILIJ KANDINSKI 44 . kao priroda. slike se odlikuju misticizmom – podsećaju na ikonu. intenzivne boje. FRANC MARK Istraživao je ekspresivne vrednosti boje. unosi elemente ruske folklorne umetnosti. Naglasak je na dečjoj umetnosti kao izvoru inspiracije. svetskog rata 1914. ka mističnoj unutrašnjoj konstrukciji koja determiniše svaku prirodnu strukturu. priča i religioznih tema. Skoro uvek tema je ili princ na konju ili Sv. Njegova rana dela su inspirisana Kandinskim – izražavanje osećanja putem blještavih boja – a u zrelim delima forme postaju kontrolisane kubističkim osećajem za strukturu. Đorđa. Ako od onoga što vizuelno opaža slikar uzme nekoliko vizuelnih podataka. Bit onoga što vidimo nije u prividu. S početkom 1. 1912. Slikar životinja.Mrtva priroda –izraziti fovista. Naslovna strana almanaha – Plavi Jahač Ideja Kandinskog je bila vezana za Sv. On radi mnogo slika na temu ruskih bajki. Umetnike nisu povezivali isto stilsko opredeljenje ili neka jedinstvena slikarska forma već slični pogledi na epohu i položaj umetnika u savremenom svetu. apstraktnim formama i psihološkim aspektima linije i boje.Životinje u pejzažu AUGUST MAKE 1914. što je bilo odlučujuće za nastajanje njegovog ličnog kolorističkog stila. 1911. Đorđe. njima se ne završava već otpočinje njegovo istraživanje – od predela i spoljašnje stvarnosti ostaju samo sintetizovani zvuci koji vode ka dubljem i bitnijem sloju. “Plavi Jahač” je bio zaokupljen apstrakcijom i čistim slikarstvom verujući da se umetnost ne oblikuje prema prirodi već od sopstvenih elemenata. prestaju sa radom. sa Kleom putovao u Tunis. obrazovao se u Moskvi i Minhenu. godine je grupa nastala u Nemačkoj. godine izlažu ponovo. Franc Mark i Gabriela Minter. već u toj unutrašnjoj konstrukciji koju jedino umetnik može da izrazi. tokom boravka u Francuskoj impresionira ga Matisova slobodna upotreba boje.APSTRAKCIJA – PLAVI JAHAČ Drugu umetničku grupu nemačkog eksresionizma “Plavi Jahač” osnovali su u Minhenu Vasilij Kandinski. ALEKSEJ FON JAVLJENSKI Ruski slikar. i tada je zvanično i istupila. .Žuti konji . .

Mada na prvi pogled deluje kao eksplozija boja koje slobodno i spontano padaju po platnu. kad je Kandinski prešao na nacionalnu rusku tematiku kojom je pokušao da oživi prošlost. patetičnu viziju ratne katastrofe i metafizičku opoziciju između plavog i žutog. ona je potpuno zamenila predmet i ispunila sliku novim sadržajem koji nije izražen deskriptivno već metaforično: bojenim odnosima. Na osnovu ovih kvaliteta. patrijahalni život. ni obale. komplikovane.Doktor prava i ekonomije. Realna inspiracija se potpuno istopila i ustupila mesto slikovnoj suštini. svaki umetnik. bajke. Tako se boja odvaja od predmeta: zeleno za njega nije boja trave već „duhovno gašenje". on uspostavlja sistem velikih suprotnosti u kome boje ostvaruju značenje nezavisno od asocijacije na realno. Boja je dobila isto simboličko značenje koje ima zvuk u muzici. ka posmatraču i kretanje u sebi. u isti mah kad je naslikao prvi akvarel bez ikakvog predmeta bila završena i njegova knjiga O duhovnom u umetnosti. s izvanrednim osećanjem za hromatske i psihološke mogućnosti boje. a u drami Žuti zvuk između boje. a zatim kod Franca Fon Štuka na Akademiji. Da bi to ostvario. prvo kod Antona Ažbea. koja je bila cilj njegove slike. U zbirci pesama Zvuci ispitivao je odnos između reči i zvuka. kad je stvorio eksplozivne slike koje su izražavale romantično oduševljenje. tako da je 1910. studira slikarstvo u Minhenu. secesije. svaki umetnik kao sluga umetnosti ostvaruje umetnost u opštoj osobenosti (elemenat čistog i večito umetničkog). 3. Kako su ove druge razuđenije u strukturi i udaljenije od stvarnosti. Svoje kompozicije je podelio na melodijske (jednostavne) i simfonijske (složene). različitim znacima u pokretu. u sintezi intuicije i intelekta. zatim spušta zrake i dramatično razigrava linije. neba i zemlje. svetlo i tamno. 45 . belo nije boja snega već „ćutanje koje nije mrtvo". U tom razdoblju veoma je karakterističan jedan prodor neoromantizma. već postavlja tri centra . Kandinski ne opisuje ni vodu. Boja je za njega bila sama po sebi zvučna tako da taj kvalitet nije trebalo dalje produbljivati. narodnu poeziju. kad hoće da prikaže potop. kao u Kompoziciji VI. kao stvaralac.veliko razaranje. ostvaruje svoju osobenost u izrazu (elemenat ličnosti). Kandinski polazi od toga da svaka forma ima unutrašnji sadržaj koji se sastoji od „principa unutrašnje nužnosti". Njih obrazuju tri mistične nužnosti: 1. svaki umetnik kao dete svoje epohe ostvaruje u izrazu osobenost svoje epohe (element stila u unutrašnjoj vrednosti). hladno. razvijalo se njegovo apstraktno slikarstvo minhenskog perioda. nadčulne vibracije". od povoda je ostala samo jedna ideja . Na primer. reči i zvuka. Komplikovano i u suštini metafizičko. fovizma i ekspresionizma. ritmovima.ružičasti. za njih je izradio posebnu tipologiju i razdelio ih na tri vrste koje je nazvao Impresija (utisak iz spoljne prirode). već zbog slike. jer jedino u apstraktnom slikarstvu „duša dolazi do bespredmetne. i tri bitna kretanja: od posmatrača. Improvizacija (utisci iz unutrašnje prirode) i Kompozicija (dalji razvoj i usavršavanje druge vrste). slika je organizovana smišljeno i sistematično. plavo ne označava nebo već duhovnu dubinu. U ta tri tipa. Njegov razvoj do otkrića apstraktne umetnosti trajao je punih deset godina i sažeo iskustva impresionizma. to delo predstavlja osnovu njegovog slikarskog sitema. kao što je crno „večito ćutanje bez mogućnosti i nade". daleko je važnije otkriti njenu metafizičku dubinu i unutrašnji ritam. 2.koji se nalaze u permanentnom sukobu. Kandinski je i teorijski pratio i beležio procese koji su nastajali u njegovim ranim slikama. Kandinski nije odbacio predmet zbog prirode. on je najveću pažnju poklonio boji. kako bi u njoj „čisti zvuk" izbio u prvi plan. crveno-plavi i ružičastobeli . Sklon filozofskom razmišljanju i odličan znalac muzike i poezije. boga i čoveka. Kandinski polazi od toga da svaka boja ima četiri osnovna zvuka: toplo.

nešto što je zadato posmatraču. Prvo je izmenio osnovnu strukturu slike. njegovi kontakti sa suprematizmom i konstruktivizmom nisu bili uzaludni. te promene su se razvile u novo slikarstvo. Mada je ovaj predlog odbijen. pet godina pre smrti autora. nema vodećeg kretanja. razlika je ogromna. napustio Rusiju i 1922. tona i boje su bezlične. godine. kasetirane površine i slobodnih znakova koji lebde iznad nje i čije ameboidne forme pokreću različite asocijacije. plavo krug. a dodeljena mu je i slobodna majstorska radionica. Koristi transparentne forme. crveno kvadrat. postavljen za profesora na Bauhausu. Ranije ekspresivno rasipanje boje ustupilo je mesto strogoj kompozicionoj shemi. a iste godine je predložio prvi program Instituta za umetničku kulturu koji je predstavljao neku vrstu sinteze između njegovih teorija. pripremljenog posmatrača. Ova slika deluje na posmatrača na osnovu instikta.Kompozicija 7 – Nagoveštaj prirode i arhitekture. U tim slikama disciplinovane ekspresije i velike sinteze. a zatim se pojavio nov sistem odnosa između linije.Kompozicija 10 – nastala 1944. Apstraktna slika zahteva obrazovanog. površine i boje u kome je boja vezana za određenu geometrijsku formu i liniju. . U odnosu na slikarstvo minhenske faze. Sitlizovano i geometrizovano. jer je Kandinski hteo da podvuče razliku između objektivnog i subjektivnog. Otvorio je niz novih muzeja širom Rusije. hieroglifi (ono što je bitno za svaku civilizaciju).g. a kada je decembra 1921.Kad je izbio prvi svetski rat Kandinski je otišao za Rusiju u kojoj je ostao sve do kraja 1921. Slika nema centar. on je pokušao da izmiri duh i osećanje. Eksplozivne i dinamične forme ranijeg perioda počele su da se uređuju i disciplinuju. čime je zaključen njegov obiman i toliko značajan opus. Maljevičevog suprematizma i Tatlinove kulture materijala. . Žuto je trougao. U periodu Bauhausa i u pariskom periodu (1932-1944) simbolične vrednosti linije. Umesto bele podloge ima crnu. Nove teorije detaljno su obrađene u knjizi Tačka i linija u površini koju je napisao na osnovu svojih pedagoških iskustava kao profesor Bauhausa i objavio 1926. opšteg i ličnog. Slobodno organizuje leteće forme. Iako je bio apolitičan i ideološki neopredeljen. misao i strast. 46 . forme se kre}u po beskrajnom prostoru. Samostalnu izložbu održao je u Moskvi 1920. Taj dualizam izražen je u ravnoteži kontrasta između geometrijski strogo podeljene. on je prihvatio Oktobarsku revoluciju zbog mogućnosti da u njoj realizuje svoje ideje pošto je bilo prirodno da revolucija u društvu ima svoj odgovor u revoluciji u umetnosti. govori celinama koje imaju mogućnost komunikacije.

koja je samo prividno hermetična. zapravo onu apsolutnu pravilnost sadržanu ispod promenljivosti prirode. bele i sive. Mondrian je. jednostavna i njihov zadatak je da na osnovu kontrasta. i 1920. dakle. On kaže da bi „bilo najbolje da se neoplasticizam označi imenom realne umetnosti" ali pod pojmom realno i realistično ne podrazumeva kopiranje prirode. Stabla u cvatu. On površinu nije slikao.pokazuje da se on na jedan motiv vraćao u svim fazama razvoja. i Pit Mondrian je prošao kroz kubizam. Mondrian je sprovodio odlučno i bez kompromisa. tako da oblik prolazi kroz različite metamorfoze u kojima otkriva unutrašnju konstrukciju. Međutim. čisti izraz plasticizma naše sredine zameniti 47 . i tri ne-boje: crne. ali i u njenom izrazu dolazi do redukcije jer iz slike postepeno nestaju oble i krive linije. kako bi s platna odstranio sve što je senzibilnost. Zbog toga on čitavu jednu deceniju između 1910. Njegov cilj nije bio da stvara ličnu već nadindividualnu umetnost. odbacuje. kao što je svaku liniju povukao lenjirom. Mrtva priroda sa posudom . Isto načelo sprovedeno je i u pravougaonom položaju horizontalne i vertikalne linije. pa se i njegovo slikarstvo razvijalo postupno i logično. već realnost koja nastaje u granicama likovnih sredstava. svodi i sintetiše. lično i nebitno. lični doživljaj. Mondrian je čvrsto verovao u demokratske ideale i u to da će se umetnost velike ravnoteže preneti u život. što ga razlikuje od drugih predmeta. ekspresija. svetlosnu organizaciju površine i oštru liniju i s tim sredstvima započeo proces velikog svodjenja. kaže on.Suvo drvo. želeći da stavi do znanja da suprematizam počinje iz praznine crnog kvadrata. Mondrijanova analiza ide za onim što je opšte i univerzalno. cilj njegove analize bitno je drukčiji. U slikarstvu je neophodno odbaciti sve što je subjektivno.PIT MONDRIAN Holandski slikar. Crveno drvo. pa zato možemo da pratimo kako u slikama teče prečišćavanje struktura i s oblika otpada sve što je osobeno. teozof i puritanac. koje podseća na jezik matematike utoliko što i ona u prirodnim pojavama traži apstraktnu suštinu. suprotno tome. sledeći osnovnu težnju za redom. boje vrednost materije. Boja se polaže plošno i organizuje ravnotežom suprotnosti između tri primarne boje: crvene. plave i žute. U takvom postupku geometrija se pojavljuje kao prirodno sredstvo. studirao je u Amsterdamu. a ugao pedantno izmerio šestarom. opozicije i asimetrije. Mondrian je bio ubeđen da iza „promenljivih prirodnih formi leži nepromenljiva čista realnost". do kvadrata došao u dugom procesu redukcije viđenog. Nekoliko njegovih serija . Kao i Maljevič. za strukturom koja je zajednička svim predmetima. Sa Crnim kvadratom na beloj osnovi Maljevič je radikalno prekinuo sve asocijacije na realne oblike. nego bojio tako kompaktno da se trag četke ne prepozna. To metodično i racionalno konstruisanje. Sredstva su. Pikaso razlaže predmet da bi došao do onoga što je u njemu izuzetno i pojedinačno. ostvare čiste plastične odnose. On je od kubista prihvatio analitički metod. Ne-boje imaju vrednost prostora. ali je iz njegovih otkrića deduktivnom logikom izvukao zaključke koji su ga doveli do čiste apstrakcije. doživljaj i osećanje. „U budućnosti će. i tu njegovu ideju ne treba zaboraviti bez obzira što ona danas liči na utopiju. u njenoj suštini. Mondrian je bio kalvinista. ni bilo kakav pokušaj da se na platnu izazove iluzija o nekom objektu.

jer ćemo živeti u ostvarenoj umetnosti. Umetnost će iščeznuti u masi kada život sam dobije u uravnoteženosti". pre svega JAZZa. svedeno na one sile koje je samo proizvelo. sa kružićima koji podsećaju na svetla velegrada (Brodvej bugi-vugi. Prvi put slikarstvo je dokazalo da može bez predmeta. Za Mondriana to nije bila samo suva teorija. boja je poletnija i radosnija. a Mondrian je nastavio da produbljuje svoje slikarstvo univerzalnih harmonija. jer je ostao bez idejnog vođe i animatora. enterijer i arhitekturu. automobilčićima i sl. o čemu ubedljivo govori Ritfeldova Šreder-haus u Utrehtu. 48 . Oko njih su se pored slikara i skulptora (Bart van der Lek. Vils i drugi). otišao je za Njujork u kome se okupila velika grupa evropskih slikara i pisaca koji su izbegli ispred nacizma. nezavisno od spoljašnje stvarnosti. Ovu sliku porede sa velegradom u perspektivi iz vazduha. U Americi njegove slike dobijaju na vedrosti i svežini. U vreme prvog svetskog rata. RITAM je noseća struktura slike. on je sa Teom van Dusburgom prešao u akciju i pokrenuo časopis De Stijl u kome su objavljivani mnogi članci o sintezi umetnosti koji su časopis pretvorili u istoimeni pokret. De Stijl se prirodno ugasio. De Stijl je izvršio veliki uticaj na mnoge umetnike u Evropi. ritam življi. Ritfeld. Maljeviča i Mondriana predstavljala je završetak procesa koji je započeo s impresionizmom i Sezanovim teorijama: u potpunosti je ostvarena ideja o slici kosmičkom uni-verzumu koja ima sopstvene zakone izgradnje i načela razvoja. crne linije su nestale. Iako horizontala i vertikala ostaju glavna struktura kompozicije. Tada nećemo neophodno imati slike i skulpture. naročito na nemački Bauhaus. a u to vreme popularne ali ne i zvanične muzika. Kad je izbio drugi svetski rat. pravougaone trake uže. A da bi se uspelo u tome. neophodna je orijentacija ka univerzalnom postavljanju i rešavanju pritisaka prirode. u stvari jedna prostorno opredmećena Mondrianova slika. Oni su uspeli da ideje De Stijla i neoplasticizma prenesu u tipografiju. u kome su i Van Dusburg i Mondrian objavili po jednu teorijsku knjigu i održali niz predavanja o mogućnostima neoplasticizma da se integriše sa životom. 1917.umetničko delo. Husar) okupili i mnogi arhitekti (Aud. Bespredmetna umetnost Kandinskog. U tim poslednjim godinama života u Mondrianovom slikarstvu je došlo do izvesne promene. Viktori bugi-vugi). Vantongerlo. Posle Van Dusburgove smrti 1931. Slika nastala na temeljima muzike.

novi principi.Tri savršene forme su lopta–krug. Zainteresovan za sve mogućnosti skulpture. obradu stakla…Ova struktura pruzeta je u mnogim školama u Evropi. godine osnovao arhitekt Gropius. od strane nacističkih vlasti.. Poput Gaboa.Bauhaus je zatvoren 1933. Inače u Bauhausu nema skulpture. uzor im je graditeljstvo gotike. Bavio se pitanjima spektra. Pol Kle. na jednom mestu su: škola. Vajar koristi predmete u sekundarnoj funkciji. internat. LASLO MOHOLJI NAĐ Madjarski vajar. Spektar sa dva središta: krug i kvadrat. Amerikanac Lajonel Fajninger. Uključio je u rad ljude bez arhitektonskog iskustva. Medju predavačima bili su Kle. Napravljena je od vrlo sjajno poliranog metala. Oskar Šlemer i drugi predavači i profesori. keramiku. mobilna skulptura. slikar. Osnovni cilj bio je podučavanje dizajna prilagodjenog mašinskoj proizvodnji. pitanjima boja.. Moholj-Nadj je postao upravnik novog Bauhausa u Čikagu. VALTER GROPIUS Gradio je novim materijalima kao što su staklo i gvožđe. Kroz rešetku se prelama svetlost tako što se ona okreće.kupa-trougao. vile i stanovi profesora. 1937. diskutuju… Postojali su razni odseci koji su podrazumevali lepe i primenjene umetnosti: slikarstvo. išli su u radionice. 1925. tapiseriju. Na naslovnoj stranici Manifesta je katedrala. Ideja Bauhausa je bila školovanje stručnjaka za pravljenje predmeta za industrijsku proizvodnju. tj. Lepo je ono što je funkcionalno! Divili su se umetnosti gotike. Nisu poštovali određene dogme i principe. veka treba da se uključi u nove tokove društva i njegove nove potrebe. Imao je viziju kako umetnost 20. a drugi formu u ateljeu. Skulptura je postala mobilna. boju zamenjuje svetlošću. HERBERT BAJER Grafički dizajner. Njen cilj je bio ujedinjavanje umetničkih disciplina. . dizajner i fotograf.Delo br. Kakva boja i kog spektra odgovara kojoj površini. Austrijanac Johan Iten. Uradio je projekat mašine za scenografiju. Mašina za scenografiju je proizvodila i zvuk. nakon čega su se i mnogi umetnici preselili u SAD. dobija elektromotor. svi su zajedno 24h. 7 – Isprepletani oblici. Postojala su dva paralelna kursa od kojih je jedan proučavao materijale i tehnike. već studije statičko. Vizuelne umetnosti i arhitekturu trebalo je proučavati i primenjivati kao srodne aktivnosti. razmenjujući ideje.kocka–kvadrat. Učenik prvenstveno mora da savlada zanat. zanimali su ga dinamički odnosi formi u prostoru. Kandinski itd.dinamičkih odnosa. Preselili su se u Desau jer u Vajmaru nisu imali takve uslove. radionice. prvenstveno slikare bez dobre reputacije: Kandinski . 49 . godina u Desau dobijaju prostor i Gropius projektuje školu.BAUHAUS Školu je u Vajmaru 1919. vajarstvo. i 1926. Kvadrat mora biti u suštini svakog predmeta.

Genije – je greška u univerzumu. održava letnje seminare i pripada svetskom vrhu. U Kleovom delu. Mnogo su izlagali i pripremali različite publikacije. ali raspoređeno na drugačiji način.. Njihove ideje se i danas mogu koristiti (odnos horizontala i vertikala. Bauhaus je preživeo i Hitlera i 2. Koristi i boje i ritmove da evocira određene sadržaje. 50 . doživljava se kao jedan sistem. . Gropius ga poziva da predaje na Bauhausu. Na kontrastu se dobija osećaj prostora. funkcije. nije samo tekst u centru pažnje. U početku je radio bakroreze koji su podsećali na nemačku renesansu. JOZEF ALBERS .Pun mesec – 1914. POL KLE Rođen je u Švajcarskoj. prepuštajući da ga olovka ili četkca vodi. nepoštujući nikakve standarde i kanone. jer imaju jesenje boje. godine. Neki proizvodi su večni. Počeo je da crta kao dete. Izdavali su i časopis sve do 1933. stilizacija i geometrizacija..Analiza koja boja ide uz koju formu i koji se efekat postiže.. ostali su i do danas nezamenjivi. Naziv je deo slike kao celine. stranica deluje kao forma. efekte su predstavljae vizuelne forme. a žena mu je bila pijanistkinja. ovo je jedna od prvih škola sa časovima fotografije. članovi DE STILA.. kao i Delacroixa dojmili boje i prozračnost atmosfere. poznavao je i kubizam. učestvuje na izložbi Plavog Jahača. a Čikago je postao najznačajniji umetnički centar. a ne intelektualne i literarne zamisli. sagledavaju sve potrebe. sliva koja idu vertikalno. pejzaž. materijale. potiče iz muzičke porodice. Svoje iskustvo je preneo u SAD. Koristio je i radove dece. Kle je stvaralački čin posmatrao kao magično iskustvo u kojem je umetnik uspeo da sjedini unutarnju viziju sa spoljašnjim vizijom sveta. sa Makeom putuje u Tunis gde su ga.Jesen u selu – Niz kuća koje evociraju uspomenu na jesen.tih.. Lomio se između muzike i likovne umetnosti. Ne razmišlja da li je apstraktno ili figurativno. . Jednostavna štampa bez mnogo boja. Njegove slike odišu treperavom energijom koja pre izgleda organska nego geometrijska. 1920. godine. širio se uticaj po celom svetu. a onda bi njegovo svesno iskustvo ulazilo da završi sliku. svetski rat i opet ponovo oživeo kada je počela obnova. Učestvovali su i drugi umetnici:Rusi. slobodni naučnici koji sami grade fantaziju. otvorio je novi pristup u oblikovanju u svim disciplinama koje su uključene u stvaranje jedne kuće. Dečji crteži lebde u neodredjenom prostoru komponovanom od suptilnih harmonija boje i svetlosti koje doprinose misteriji. Paralelno sa slovima mnogo se koriste i grafički elementi. Studirao je u Minhenu kod Franc Fon Štuka. Najcelovitiji sistem. za razliku od dadaista i nadrealista. 1911. dok se ne bi pojavila neka predstava. Danas postoji obnovljen. Profesori su objavljivali svoje teorijske tekstove. Kle. jer ona stvaraju dela bez presije. cene…Pokrenuli su mnoge ideje. Mohonji. ne uklapa se u sistem prirode. TOTAL DIZAJN. Dubok uticaj Delonea i orfizma (boja je slika).Kvadrat – Proučavao je odnose i intezitete boja. Nađ i drugi objavili su svoja teorijska razmišljanja. potpuna sloboda. . sajamske štandove. Mnogi umetnici su odlazili u Čikago sredinom 30. Fotografija je vrlo važna. ceo list je komponovan kao celina. svesno ih redukuju.). kataloge. Radili su projekte za izložbe. knjige . kuće i drveće. Bauhaus je imao širok i značajan uticaj na sve oblasti dizajna danas. ponovo okupljeni stvorili su novi Bauhaus.. bio je violinista. Jeftin način oblikovanja.

pismo to prevazilazi.. Neki su mislili da je to po ugledu na šah.. Prihvata i način rada poentilista. čije znakove predstavljaju vizuelne predstave kojima se može preneti poruka prepoznatljiva i za čoveka 20. Bojena polja mogu davati isti zbir.. svaka strana isti zbir. ne ograničava ga materijal. ne samo zbog komunikacije dvoje ljudi. lesonitu. Zainteresovan za proučavanje pisma. radio je 20. već zato što ono nudi otvoreno polje komunikacije. nailazi ciklus po principu šahovskih polja i magičnog kvadrata.. što je ključno za čovekovu civilizaciju. crvenu i žutu. Kle ima doživljaj zvuka kao i Kandinski. veka. takva skala boja koja daje harmoniski zvuk. pastele. U Bauhausu je vodio tapiseriju. ne stavlja boje jednu porde druge. na staklu.Pastorala – ritmovi – pejzaž. Pri vrhu je horizont i traka neba. materijale i podloge. Radio akvarele. Umetnik može da se izražava u svemu što mu dođe pod ruku..Stari zvuk – Magičan kvadrat. Proučavao je staro pismo. ali za harmoniju boja. Često je radio dela malog formata. god. Kle je izuzetno plodan. Različite civilizacije. već samo koristi plavu. Želi da pokaže zvučni ton njegove slike. kao da je gledano arheološkom sondom. da prihvati i učestvuje u rešavanju rebusa. Kle je voleo igre. slojevi. naročito dečije koje podrazumevaju vizuelne predstave. 1923-24. . drevno iskustvo – u trakama su saopštavali određene poruke. menjao tehnike. Svetlost 51 . Vizuelizuje Šenbergovu deseto – tonsku lestvicu. Usvojio je i neke ideje kubista – geometrizacija. Stari zvuk Svetlost i još mnogo toga – Zahteva od posmatrača da se uključi u igru.ak godina.

bečku secesiju. od mah preveden i objavljen u ruskim novinama.Devojka na ulici – usvojio stavove futurista. u mnogo čemu hermetična. možda je to i od njih video). on je prezirao prošlost i kanone u ljudskim odnosima.RUSKA AVANGARDA Oko časopisa Svet umetnosti (Mir iskustva) okupio se niz mladih ruskih intelektualaca –slikara. Pojavljuju se slova na slici (to su upotrebljavali i Pikaso i Brak. Slikar više nije smeo da slika pitome ravnice i olujne oblake. Iako je Marinetijev Manifest futurizma iz 1909. od kubofuturizma do suprematizma i konstruktivizma i postao sinonim za napredne i neformalne pokrete.. kompozitora. Usled takvog zračenja. 52 . jabuke i flaše. pokret koji je buknuo kad i lučizam . Lučizam je stroga teorija koja stremi čistom sli karstvu. Ruskoj javnosti oni su prikazivali i tumačili Sezana. kasnije i za sve „leve tendencije s" u godinama Revolucije. stoji u Manifestu. MIHAIL LARIONOV . Lučizam je i kao pokret i kao teoriju stvorio osnivač Magarećeg repa i jedan od glavnih animatora ruske avangarde. Usvojio multicipaciju oblika da bi dočarao njihovo kretanje. to se moglo videti na ruskim ikonama i delima folklorne umetnosti. Van Goga. naročito u genezi ruskog konstruktivizma. Larionov i N. Lučizam je odigrao značajnu ulogu u avangardnim pokretima Rusije. futurizam se u Rusiji razvijao potpuno nezavisno od italijanskog iskustva. on nije odbacio već na nov način preformulisao tipove mimetizma. pisaca. engleski moderan stil. . želeo je da preobrazi svet i učini ga boljim. objavio Manifest lučizma i za svoje ideje pridobio Nataliju Gončarovu.futurizam ili budetljanstvo . Mihail Larionov. predmeti gube svoj primarni realistički izgled pa se zbog toga njihova projekcija na platnu izražava nizom slobodnih formi. Oko njih se stvaraju dve grupe: prva Pub karo. „Stil rajonističkog slikarstva.. a zatim Magareći rep. Gogena. kišu i travu u proleće. lučizam (rajonizam) i futurizam. praksa i slikarstvo Sveta umetnosti nisu prestali da postoje Novi naraštaj predvode M. čisto bojene površine (kao fovisti). Insistirao je na dekorativnosti i intenzivnom koloritu. modernijim. francuske kubiste. Naglašene linije sila (svetla). zračenja. bez onog angažovanog stava prema umetnosti i svetu koji je imao neoprimitivizam. on je prošao kroz neobične metamorfoze.bio je u tom pogledu daleko određeniji.Svetlost ulice – apstraktno komponovano delo. arhitekata. Intenzivan kolorit. Ruski futurizam se borio protiv buržoaske kulture i malograđanskog ukusa. označava prostorne oblike nastale presecanjem zrakova odbijenih sa različitih predmeta. Pošto je časopis ugašen. ali on nije odlučno prekinuo vezu s predmetom i realnim svetom. koji je 1913. Gončarova. Međutim. tehnička i tehnološka. Linije svetla. otvorenijim prema budućnosti koju je futuristička vizija videla u pobedi mašine i u oslobođenju svih čovekovih energija. mitove i bajke -morao je da se usmeri ka modernom načinu života. Pripremljen u Magarećem repu. NATALIJA GONČAROVA Zelena i žuta šuma – Ima bojeni ritam. duh. Lučizam je u prvi plan postavio objekt koji emituje zrake zbog čega je njegova percepcija relativna jer se vizuelno primanje egzaktnih podataka svodi na zbir svetlosnih odblesaka koji dopiru do posmatračevih očiju.

s kojima se ne može izraziti stvarnost. Zato on kaže: „Suprematističko bojeno mišljenje pokazalo je da volja može ispoljiti svoj stvaralački sistem onda kada umetnik ukine predmet kao slikarsku osnovu. Na njegovo stvaralaštvo presudno su uticali kubizam i rusko budetljanstvo. Osnovne geometrijske forme . i umetnik se mora osloboditi tog guranja i slaganja kulisa kako bi došao do prave istine. Maljevič im menja energiju. jer predstavljaju idealno sredstvo: to su forme duha. lični doživljaj. bez oznake broja. Posle revolucije. i u vizuelnom i filozofskom smislu. imaju sopstvenu funkciju . jer je Kandinski u godinama do prvog rata. nesvesno. ali on nije slikarstvo u onom smislu kako ga poznajemo u tradiciji. kad su on. pravougaonik. što znači da forma nije ništa drugo do energija koja boji svoje kretanje. Kako je kretanje beskonačno. već najvišu snagu u unutrašnjem čovekovom biću . sliku koja je 53 .uzete su prirodno. Prema njegovom mišljenju. Suprematizam je imao svoju slikarsku praksu. Uzbuđenje je presudan stav u Maljevičevoj teoriji. Ta dva stanja. „nešto čisto. „Crni kvadrat je ustanovio energiju koju sam uveo kao petu dimenziju u umetnosti". Maljevič je radikalniji od Kandinskog. Kod Maljeviča je ukinut svaki prirodni. Sistem je izgrađen u vremenu i prostoru. on se razvijao brzo i sticao pristalice među mladima. već zato što je bio nepoverljiv prema realnom svetu uopšte. iza njene spoljne opne. senzibilitet. žuto. Tada je započela istorija suprematizma kao pokreta. Petu dimenziju u crnom kvadratu treba shvatiti kao metafizičku metaforu čije je značenje u apsolutnoj nepredmetnosti.zasniva se na predstavi beskonačnog u kome se kreću određene forme koje se mogu otkriti pomoću energije (ekonomije) crnog i belog.prvo statičnu. drugo dinamičnu . iskustva. ali pod njim on ne podrazumeva emociju. našom predstavom. pokreće. nadlične i univerzalne. U njima uzbuđenje dostiže stanje predstave i razvija se do suda ili mišljenja pomoću kojih se svet pojava realizuje u svesti. organizuje kao nove semantičke celine. a ubrzo i sliku Crni kvadrat na beloj osnovi. već ono što je u stvarnosti.uzbuđenje je temelj i poreklo života. u nevidljivom. već s one strane. još uvek predviđao jedan tip slike . krug i trougao . Već 1913. predmetni i istorijski aspekt i slikarstvo je svedeno na odnose koje je u stanju samo da proizvede u obliku plastične i koherentne celine. Suprematistički sistem . na poslednjoj futurističkoj izložbi. u avangardnim pokretima Rusije vodeću ulogu igrao je Kazimir Maljevič.njega može stvoriti slika. u uzbuđenju koje umetnost mora da otelotvori. koja nije ni predmet ni u predmetu.kvadrat. koju je prvi put izložio 1915. logično.KAZIMIR MALJEVIČ Dok je Kandinski u Minhenu radio na organizaciji izložbi Plavog jahača. a sam Maljevič je napisao niz značajnih studija u kojima je teorijski i filozofski produbio svoja shvatanja. uzbuđenje i misao.ali su logično povezana tako da obrazuju beskonačni duhovni svet koji teži savršenstvu i u kome nastaje umetnost suprematizma. stvarnost je zatvorena prividom. vremena i prostora". neminovno. crveno ili zeleno.impresija . Maljevič je naslikao Beli kvadrat na belom. što je na neki način blisko linijama sile koje smo upoznali kod futurista.u kojoj je izražen utisak iz spoljne prirode. Kručonih i Matjušin stvorili prvu futurističku operu Pobeda nad suncem. nezavisno od bilo kakve estetske lepote. Kad te forme oboji u plavo. Maljevič nije odbacio predmet zato što je verovao da se bez. Maljevič je uradio skice. sklonosti: to je pre filozofski bojeni sistem shvatanja novih ostvarenja mojih zamisli kao sredstva saznanja". Drugi stupanj su misli. u njemu dolazi do stvaranja novih energijskih sklopova koji modifikuju formu i menjaju obojenost.

Maljevič je bio na strani revolucije. ali i kraj slikarstva . Predviđena su dešavanja u kongresnim dvoranama. tj. jer je beli kvadrat postao znak čistote čovekovog stvaralačkog života.. zbog čega je i imao sukob sa Maljevičem. uticaj Pikasovih kolaža u skulpturi. a loptica. Revolucija je u početku podržavala revolucionarne ideje – putujuće izložbe vozovima. EL LISICKI Poigravao se elementima geometrijske apstrakcije. ali je bio po strani dešavanja.Beli i crveni – Beli: ostatak ruske carske vojske koja je pokušala da zaustavi prodor revolucije. 54 . Čisto i jednostavno grafičko rešenje. Ovo je militantan. i 1917. . razvili su se iz kubizma. polulopta na vrhu – za jedan dan. Time su postavljeni temelji estetici osvajanja realnog prostora putem pravih materijala iz koje je izveden čitav konstruktivistički pokret. Oni su medju prvim potpunim apstrakcijama – predhodnici dadaističkih skulptura Kurta Švitersa. kontrareljefi su nagovestili nov poredak vrednosti. uz pomoć mladog Aleksandra Rodčenka i Georgija Jakulova. pokazao je da estetika supermatizma ne mora biti daleko od stvarnosti.2.Maketa – (za spomenik trećoj internacionali) – čelična konstrukcija drži forme od stakla. misao o njoj.predstavljala krajnji cilj u razvoju suprematizma: apsolutnu bespredmetnost. gvožđa. . Dva pola istog naroda sukobljavaju se u građanskom ratu. Kafe Pitoresk je 1917. Njegovi slikani reljefi i kontrareljefi urađeni između 1913. . propagandni plakat. Svaki od spratova (prostora) ima određenu funkciju – jasna društvena uloga.sliku je zamenila reč. bibliotekma. godišnjicu ulaska u zimski dvorac. dekorisao Vladimir Tatlin. beli kvadrat je objavio kraj suprematizma. Zamisao je bila da se donji nivo(kocka) okrene oko sopstvene ose za godinu dana (kao Zemlja). 30. Na vrhu su predviđene radio stanice – za emitovanje parola. drugi nivo (piramida) za mesec dana. Došavši u središte suprematističkog univerzuma. U njoj se oslobodio i ranijih formi i bojene energije. crveni trougao. Beli krug. i suprematizam je posle 1920. Tri suprematistička kvadrata predstavljaju uspostavljanje određenih pogleda na svet i ustrojstvo sveta.Spomenik trećoj internacionali – Delo zamišljeno je da bude visoko oko 400m. Radio je ilustracije za knjigu Majakovskog: Ledi Marš VLADIMIR TATLJIN Osnivač ruskog konstruktivizma.utopijska budućnost sveta u kojoj će doći do totalnog oslobođenja čovekove svesti. dok je Tatljin bio angažovan najviše od svih..3. Suprematizam je za njega bio nešto više od umetnosti . godine zabranjen svaki vid udruživanja – postoji samo jedna umetnost – socrealizam... propagandni materijali). stakla i drveta. Urađeni od lima. iz slikarske prakse prerastao u filozofski sistem.20.. ali već je 1930. spektakle ne trgovima.. tipa:danas smo svi srećni. . često bojeni i otvoreni prema prostoru. Ovaj projekat zamišljen je u vreme burnih revolucionarnih dešavanja.Proun (1. s perspektivnim iluzijama. partiskim prostorijama. cilindar za nedelju dana.Umetnici su dali snažan pečat novoj vlasti (plakati.)Autor koji je napravio sintezu između Maljevičevog supermatizma i konstruktivizma (Tatljin).

Od 1920. arhitekturi. i napisali Realistički manifest.. undustrijskom dizajnu. Britaniji nastavlja da razvija svoje ideje u konstrukcijama napravljenim od stakla. koji su se borili za opstanak nezavisnog umetnika. čemu su se usprotivili Naum Gabo i Pevsner. ANTOAN PEVSNER Brat Nauma Gaboa 55 .. NAUM GABO 1915. radio je sa Tatljinom.RODČENKO Pod uticajem Maljeviča. 1920. počeo je da radi seriju glava i celih figura od komada kartona ili tankog lima. okrenuo se ideji (kao Tatljin) da umetnik mora da služi revoluciji praktičnom primenom svoje umetnosti u gradjevinarstvu. plastike i metala. Gabo napušta Rusiju i u Berlinu. Tatlin i grupa oko njega insistirali su na tome da umetnost mora da služi revoluciji. Parizu i V. 1916.

Deluje pomalo kao ikona. govori neposredno i jasno kritički. jer su svakodnevni predmeti prikazani s neočekivanom i preterano detaljnom otvorenošću. satirične slike i crteži. OTO DIKS Uticaj nemačke gotike. F. ništa se ne može prećutati. Vraća se Direru i Grinevaldu (gotici) – sve definiše linijom. Njegova lična iskustva iz rata i bolnice ostavila su su žestok utisak. Za opisivanje dela ovih umetnika korišćen je i termin magični realizam. svetskog rata vraća u Nemačku. GEORG GROS Najpoznatiji po svojim crtežima perom i tušem koji su predstavljali satirične prikaze nemačke nacije tokom i posle I svetskog rata. nervozan. .Autoportret sa cvetom – On kritikuje ali sa željom da se obnovi i uzdigne nemački duh. agresivni su. ali samo nekoliko dana nakon toga umire. izrazito realističke.Priča o mornaru Mileru – Vraća se folkloru. . koji izražavaju razočaranje i predstavljaju formu socijalnog realizma.On predstavlja jedan tip ličnosti (kao kod Engra:Bankar) i prevazilazi Silvijin portret. ekspresionizamGros je zapamćen po odličnim grafikama i ciklusu ''Ecce homo'' . detaljne. Magični realizam – oblik prestavljanja koji poprima atmosferu fantastičnog. On govori cretžom. . direktor Kunsthalea u Minhenu. Na ekspresivan način deformiše njeno telo. Ovde je opet. Oto Diks je bio profesor u Frankfurtu i po dolasku Hitlera. ponekad groteske. . Diks je izvanredan portretista. on se povlači u malo mesto i radi u ilegali. i očekivalo se da će kao veliki levičar i satiričar i u Americi nastaviti istu karijeru. svaka dlaka. 56 . Gros je javno eksponiran i prvi napušta Nemačku. Hartlaub. skovao G. sa dolaskom Hitlera na vlast beži u Ameriku 1932. vidi se svaki konac. Bekmana i Diksa.Karneval – Pijanstveo i transformacija ljudi koji piju. fovizam. On se odmah posle 2.Smrt pesnika Anice – kubizam.Otac i majka – Depresivan pogled. .Prevaspitanje Toma – Oficiri koji maltretiraju madiće u luci gde je i Gros bio. Njegov crtež je vrlo važan. kubizma i dade. vraća se tradiciji. iskidan. Lica su kao maske. da bi opisao dela Grosa. oživljena je neka vrsta naturalizma (Lajbl). ali on je umoran i radi pejzaže o megalopolisu na melanholičan i depresivan način. . preuveličane ruke. kao dečiji crtež. jako važna linija.NEMAČKO SLIKARSTVO NOVE OBJEKTIVNOSTI Nova objektivnost je termin koji je 1923. on na neumoljiv način prikazuje svu tragediju mukotrpnog rada – depresivan pogled na život. Glavne odlike su jasne.Portret Silvije fon Halten – Ona je bila kritičar i to vrlo angažovana u raskrinkivanju svih ružnih afera – prsti su joj kao kandže.

neodlučnost. Sredina: Kralj i kraljica su se oslobodili.MAKS BEKMAN Privlačilo ga je nemačko i nizozemsko slikarstvo rane renesanse.Središnji pano . 57 . . Kralj je okrenut leđima. kao i holandski slikari XVIII veka. tvrda jaka kontura. Levo krilo: Sadizam.Autoportret – Stisnute usne. nosi svoj leš (svoje grehe). -Odlazak – Triptih . čovekovo mučenje drugih. on je posmatrač. Munchov uticaj.alegorija putovanja. Kralj i kraljica na čamcu sa detetom i njihovim dželatom. Desno: Izjalovljenost. čovekovo samomučenje. a dete označava sloboda u krilu.

koji su za pokret pronašli i pogodno ime.poticao od fututrista 2. Ne odriču postojanje stvaralaštva (umetnosti). demistifikacija umetničkog dela. paradoks je bio osnovni postulat. pevale francuske i holandske pesme. scena. Hans Arp.. konformizma svake vrste . a predmet ismevanja je malograđanština. samu umetnost. nije htela da gradi nikakav stil ni da stvara bilo kakvu teoriju. koji je značio raskid sa starim svetom. Dada bi se mogla prevesti kao drveni konjić za ljuljanje ili dečije tepanje. čak i Beograd. brutism (buka). mehanomorfoze. apsurdne mašine. Dadizam je antiumetnost. “Dadaizam je stvorio prvi svetski rat. već da pokaže kako nije moguć bilo kakav odnos izmedju umetnosti i društva’’ (Argan). proizašla je nova pojava – antiumetnost – pokušaj da se na svet i društvenu situaciju reaguje neumetničkim sredstvima i na neumetnički način – revoltom i destrukcijom.. već i literarni radovi. jedan veliki rušilački negativan posao: pomesti. Dadaizam je uzeo oblik nasilja u reakciji na rat. slučaj. ali pre svega je reč bez ikakvog smisla. Osnovali su ga : Tristan Tzara (pesnik). Sam termin DADA nije bio strogo ograničen na sam naziv grupe – više je predstavljao simbol otpora. Ruga se svim vrednostima građanskog kapitalističkog društva. Oni su se protivili svakom organizovanom programu u umetnostima.. poezija. Organizuju večeri posvećene određenim temama. Češku (Prag). asamblaži.. Zato se o Dadaizmu govori i kao o “negativnoj avangardi”. recitovali nemogući stihovi i izlagala provokativna dela. Ljubljanu – konačno se stacionira u Parizu i tu se i završava. zatim u Španiju. logiku u nihilizam. jer “ne želi da ostvari nov odnos. ipak su tri činioca uobličavali njihove kreativne napore: 1. jer po prvi put se američka scena uključuje u umetničke tokove – odatle se širi u Nemačku. Članovi njene grupe su se oslobodili svega sto je bilo pre njih. Dadisti su bili međusobno vrlo različiti. simltanost. Jedan dogadjaj je izuzetno značajan: osnivanje Kabare Volter u Cirihu 1916. ali se zalažu za demistifikaciju tog završnog umetničkog projekta – smatrali su da je sve to podložno propadanju. tradiciju. sa I svetskim ratom. gradjanski ukus. jer umetničko delo moguće je realizovati u bilo kom trenutku od strane bilo koje ličnosti. ''Treba obaviti. vrištanje ( Kabare Volter)) što je izazivalo veliko negodovanje u javnosti. Čemu stvarati nova umetnička dela ako ih ratovi stalno iznova ruše? Dadaizam je suočen sa takvom moralnom krizom da odlučuje da drugačije deluje.. dada je pronalazila specifična i nova sredstva kojima je izrazila svoju destrukciju.i političkog i opšteg. smisao u apsurd. ilustracije po zidovima). očistiti». Dada je bila bitna kao stanje duha vise nego kao stil i pokret. Ta intelektualna pobuna koja je slučajno dobila ime DADA. ne samo ilustracije. najrazličitiji eksperimenti. telesne akcije-sve je to trebalo da afirmiše novu svest koja je sa ironijom i cinizmom pretvorila slobodu u anarhiju. pevanje. kolaži. 58 . Marsel Janko. u kome se izvodila crnačka i ruska muzika.DADAIZAM 1914. ali sam čin stvaranja – to je cilj (u tom smislu nije antiumetnost). Sa neverovatnom imaginacijom.poticalo od kubista preko futurista 3. ime bez ikakvog značenja i smisla. uznemirenosti i straha koji su zahvatili mlade intelektualce u Evropi. senzacionalna tipografija.. Redimedi. Krajnje jasan revolt u odnosu na sve institucije društva. godine u kome su se pojavile. fotomontaže. Oni se zalažu za primitivizam.dominatan princip DADAISTI U CIRIHU Ciriška grupa DADA osnovala je časopis ''DER DADA'' 1918. kombinacija različitih umetnosti (muzika. Ono je prvo i pravo medjunarodno bratstvo.. I u tome nisu imali milosti. kaže Tristan Tzara. iz depresije.” (Dišan). oblici vizuelne poezije.ona je rušila i ismevala sve – buržoaziju. Vrlo često svesno su organizovali skandale (crnački bubnjevi. Zagreb. Koncept DADE je nešto potpuno drugačije – svesno zalaganje za APSURD.

as he put it.. “Proporcije i boje zavise samo od slučaja”. and completed a monumental wood and metal relief for Harvard University.) kao apstrakcije. He won the international prize for sculpture at the Venice Biennale in 1954. Radi motive iz prirode (lišće. "Arp visited the USA in 1949 and 1950. -Torzo-Planina sto sidro pupak Radi i murale za enterijere kafića.. Švajcarski pejzaž je ostavio trajan utisak na njega. akademije su bile prve na udaru. radi kolaže od spontano pocepanih pravougaonih komada papira. Arp insisted that his sculpture was 'concrete' rather than 'abstract'. Privukao ga je Kandinski. Od 1916-1917. apstrakcija kojoj se posle okrenuo se zasnivala na prirodi i živim organskim oblicima. Za njega su slike realnosti bez značenja. egzotično povrće. Sve svoje slike do 1915. insekte. Eksperimentisao je geometrijskom apstrakcijom baziranom na kubizmu. and that art was a natural generation of form: 'a fruit that grows in man'. je spalio. Želeci da radi organsku apstrakciju sa slikarstva je prešao na kolaž. Tako bi mu svaki krug postojao pupak bez obzira na kontekst. ali pošto se nije slagao sa formalnim obrazovanjem odlazi da slika po švajcarskim selima. and a mural relief for the UNESCO Building in Paris in 1958. HANS ARP Studirao je slikarstvo i poeziju. 59 . a zatim naizmenično na reljef (tanki slojevi drveta čiji su oblici nagoveštavali bilje. predlagali su da se poruše sve institucije društva .) i skulpturu.Svesno su insistirali na određenoj agresivnosti. At a time when he began to turn towards full 3-D sculptures. -Pupak. since it occupied space.oblik bi sugeriosao neki predmet i tako reljefu daje ime.

dendi u krilu dadista – to ga nije sprečilo da formuliše interesantne ideje koje se baziraju na mašinskoj tehnici.Parada ljubavnika – Dve mašine kao dečak i devojčica. Mašinska estetika. fotograf. i 1912. Neka vrsta grafema – određenih grafičkih znakova. mada koristi multiplikovanje forme (futurizam) – da bi dočarao kretanje. ali i neke koje samo asociraju na Parada mašinski svet. režiser. fiksira. pojavljuje se na slici pored naziva. koncept. namerno koristi jezik prošlosti stavljajući Portre odrednice prostora: koristi natpise u slikama. Preparirani papir osvetli. on se ruga. odluka. da bi od njih napravio umetničko delo. Pronašao je foto-tehniku (bez fotoaparata) rajograf – fotogram.Portret kao fotografska kamera – Portret čuvenog američkog fotografa Alfreda Štiglica (pionira umetničke fotografije). . Koristio je i poznate predmete.U dadaističkom pokretu Marsel Dišan je bio najneobičnija ličnost. Slova su namerno izvođena dečijim rukopisom. parodira. Dadisti u sliku unose materijale koji po svojoj prirodi nikada nisu pripadali umetničkom stvaranju – sa njima oni postaju ravnopravni sa bojom. ideolog slučaja i propovednik apsolutne slobode u delovanju.. proces. Godine 1911. ulazi u svet umetnosti na velika vrata. pripadnik bogate kubanske porodice. U suštini pripada kubizmu. Umetnost je za njega ideja. a ne završeno delo. Preterano je agresivna. on je stvorio izuzetan ciklus slika kome pripadaju sledeće tri: -Akt koji silazi niz stepenice – slika koja je izazvala skandal.DADAISTI U NJUJORKU Ideja DADE u Americi su razvili Dišan. MARSEL DIŠAN . obično su nazivi slika stajali van slike. mada su njegovi projekti prevazišli dadinu teoriju i praksu. Pikabia i Man Rej. nema jedinstva prostora. razvije. Imamo sukob. ali on obavezno stavlja na slike. hobi – skupljanje automobila. a u stvari ništa ne znače.Žena od šibica – Koristio je šibice i ukosnice .Dete karburator – Uvodi vrlo zanimljive ideje. . Koristi različite predmete (transparentne – kako bi svetlost samo delimično prošla kroz njih). potpuno obične predmete. FRENSIS PIKABIJA Poreklom Kubanac. Neki su smatrali da je dadizam konačan kraj umetnosti. ali se od njih razlikuje jer zadržava ciničan stav prema 60 Akt koji silazi niz stepenice . . Kontradiktoran i zagonetan kao čovek. uz podršku Alfreda Štiglica i njegove Galerija 291. Prostor je nedefinisan. sklon neočekivanim postupcima.. Stalno putuje po svetu. Dete Portret MAN REJ Američki slikar. .

Prilikom transporta u jednu galeriju u Filadelfiji (gde se i sad nalazi) staklo je puklo. Kasnije u jednom intervjuu rekao je da mu je podsticaj za ovu sliku bila jedna fotografija -Prelaz iz device u nevestu . Gore je nevesta.Tum (Tu m') – Njegova poslednja slika uradjena za Ketrin Drejer.Veliko staklo . staklo uvek je drugačije. ali je i pored toga ostavio veliki broj redi-meda. On silazi u muškaste kalupe i preko njih se pretvara u jedno složeno kretanje koje iz Neženje prelazi u Nevestu i vraća se nazad.mašinama. . konceptualnih skica. 1913. tj. ašov. dole je neženja podveden njoj. Kad su mu javili ovu vest. godine potpuno odbacuje sliku na platnu. Dišan je često prestajao da radi. slobodna. Komunikacija počinje tako sto Nevestina “kružna imaginacija” oslobadja “ljubavni gasolin” koji pokreće Neženjinu čžznju . jer je u njoj uvek prisutna estetička dimenzija i uvodi novine u skulpturu – mobil skulpturu koja se fizički kreće i redi-med. '' Redi-med je. kao što je slučaj s reprodukcijom Mona Lize. poznatog američkog kolekcionara. potpisao jedan pisoar kao Ričard Mut. Posle se posvetio igranju šaha Koristi je razne pseudonime. Dišan je uzeo gotov predmet (redi-med) i proglasio ga umetničkim delom. jezičkih zagonetki.Cenio je tu slučajnost. . Ova slika. konačno je gotovo!”.složena mašina sastavljena iz dva dela – Nevesta (gore) i Neženje (dole). a ponekad se krio i iza ženskog izgleda.Trag znatnog dela op arta. povlačio se u izolaciju i predavao šahu. prepravljani.. Mada u multiplikaciji forme postoji sličnost s futuristima. U tom duhu je montirao točak od bicikla na kuhinjsku stolicu. kojoj je Dišan nacrtao bradu. razlike su velike. pošto Dišan zadržava ironičan i ciničan stav prema mašini. predmet koji je punim izborom uzdignut do vrednoati umetničkog dela. brzinom i četvrtom dimenzijom. brkove i ispisao pet slova. Umetnost je odluka. on je rekao “Odlično. alhemiji. taoizmu i starim knjigama. nesrećni.ove tri slike su izrazile duh vremena koji je zaokupljen konstrukcijom. '' Od funkcije predmeta zavisi karakter redi-meda : oni mogu biti magični. pokretom. u galeriju uneo stalak za sušenje boca. 61 . kaže Dišan..izvedena kao i ostale dve u boji drveta kako bi se ukinula asocijacija na realnu boju i lokalni ton -Nevesta . na njemu se uvek ogledaju određene pojave. apsurdnih mašina i projakata medju kojima je i Veliko staklo. kombinovani.

Na njega je lepio sve što je pokupio na ulici: otpatke. karte. žice. osnovao je svoju varijantu u Hanoveru pod imenom MERZ. -MERCBAU. zapušače. DADISTI U HANOVERU KURT ŠVITERS Školovao se na drezdenskoj akademiji. Grunewalda i Bosha.delici kolaza. Pošto mu je onemogućen pristup u berlinsku DADU. Nemačka je u ozbiljnoj krizi posle izgubljenog prvog svetskog rata – vreme velikih inflacija (koriste i novčanice u kolažima). plakate. kutije. karikature. GEORG GROS Inspirise ga je mržnja. Mercbau DADISTI U KELNU Delovala je jedna grupa zahvaljujući Hansu Arpu MAKS ERNST Njegove slike su do prelaska u Pariz 1921.slika od različitih materijala Šviters. od koga je tek treći sačuvan u Engleskoj. imale korene u gotičkoj umetnosti Direra.DADAISTI U BERLINU Formira se jedna grupa mladih umetnika naglašeno politički angažovana. Prvi put koriste foto kolaže (iz novina. MERCBILT . gde je pobegao od nacističke invazije. To je monumentalni asamblaž koji je prolazio kroz tri sprata njegove kuće. Ernst je postao glavni utemeljivač onog krila nadrealizma koje je koristilo magijski realizam tj.. crtež i akvarel . .1919. novina.Kolaž – koji predstavlja inžinjera Hartfelba. ali je napravio jos dva. precizno oslikane.. karata. je počeo i deset godina gradio stablo neobične arhitektonske forme. časopisa) zajedno sa tekstom – slovima. -Dobro sklopljeno – takođe koristi predmete kojima daje jedno novo značenje i zove ih MERC (Kommerzbank). Kolaže je radio od otpadaka nadjenih na ulici – kutija cigareta. Pronašao frotaž.Ove delo je stradalo u drugom svetskom ratu.. prepoznatljive oblike.Dela koja je stvarao nazvana su MERZBILDEN..Malo bolestan konj – Koristi isečke iz različitih anatomskih atlasa koje slobodno kombinuje 62 . vizit karte.

On ide daleko – slikarstvo metafizičke umetnosti zahteva osobitu senzualnost. Ova škola traje između 1910. Metafizičko slikarstvo se od samog početka smatra kao izolovana škola. Od 1925. tužnog kao mašina'' smešteni u prethodne gradove. i 1920. trascedentalno. Egipta). Kiriko ima sopstvenu ikonografiju sastavljenu od tri tematska kruga: 1. Kiriko se divi arhitekturi (posebno uređenju rimskih gradova.METAFIZIČKO SLIKARSTVO Povezuje romantičarsku fantaziju sa iracionalnim pokretima XX veka. Pokušava da izgradi nešto što je u duhu tradicije. Kiriko želi da otkrije “meta “– nešto iznad fizike. i Franc fon Štuka. godine. dadaizmom i nadrealizmom. ne zalaže se za revolucionarne stavove (slika je dvodimenzionalna površina. podsvest) predskazuju pojavu nadrelizma. 2. gde de trudi da ostvari iluzionisticki prostor. On je. pominje se u njegovim spisima. tu se oslobadja konvencija škole i radi slike koje bizarnom mešavinom elemenata realnosti i irealnosti (san. Kiriko stoga poznaje antiku. nema informacija o dužini.. ne postoji deformacija usled prisustva perspektive. On ozbiljno analizira program. osnovao metafizičku školu 1917.Koristi semiotičke grupe simbola (analizira osnovne geometrijske forme). estetiku. -Enigma sati –Osnovni uticaj kubizma je geometrizacija. 1911-1915.pomoću geomtrijske sheme i specifične perspektive ostvaruje atmosferu plastične i metafizičke umetnosti. opusteli renesansi gradovi . otac mu je bio građevinski inženjer i bio je u Grčkoj. apsurdan i ironično groteskan likovni svet. ali želi da je prevaziđe. 63 . Metafizika odbacuje ideje avangardnog pokreta. prilagođeno novim potrebama. jednu vrstu vidovitosti. veličini. Smatra da je metafizika odvajanje od sveta imitacije. čije je elemente zadržao tokom celog ''metafizickog'' razdoblja. zajedno sa Karom. Radi i kao scenograf. Kiriko je nekoliko godina studirao filozofiju u Minhenu. prisustvo apsurdne arhitekture. Imamo utisak melanholije. slika krojačke lutke (manikine).metafizički enterijer u kojima razlika i suprotnost izmedju ''slike u slici'' i same slike su dve vrste realnosti koje jedna drugu dovode u pitanje. Podseća na železničku stanicu. Ono bi se moglo definisati kao slikarstvo koje oblikuje od fragmenata stvarnosti nelogičan. ĐORĐO DE KIRIKO Tokom školovanja je pretrpeo uticaj Arnolda Beklina. boravi u Parizu gde dolazi u dodir sa Pikasom (uticaj sintetičkog kubizma) i tadašnjim ekstremističkim likovnim strujama. slika u slici. kao većina pokreta. 3. To su ljudi bez očiju i lica ''bizarnog tela. Tu se vidi uticaj Kantove filozofije i nemačkih filozofa romantičara. Metafizika – termin Đorđa de Kirika. Unosi anticke fragmente i motive u sliku. On prihvata realnost. ne učestvuje u umetničkim promenama. je opet u Parizu otkad pocinje njegova klasicna faza. gradi svoj svet).

a senke su previše tvrde. Učio na Milanskoj akademiji. godine. U grafici koristi veliku gradaciju tonova (ima nekoliko desetina mapa). te je Kiriko bio inspirisan tom idejom. Sve kao da je smešteno na scenu. retko viđeno u Evropi). predmet prošlosti. ima jedno oko (kao kiklop). osniva metafizičko slikarstvo. 64 . Ova igra senki je bila interesantna Kiriku – ne drži se predmeta.U ovoj fazi konstruktivizma i linearnosti u početku je krut i tvrd. ima krajnje neuobičajene forme tela. Sama mrtva priroda je alogična. izgleda kao da je od gume. ali ga napušta posle prvog svetskog rata. KARLO KARA Slikar. Ova lutka je izgubila ruke. Sa Boconijem i Severinijem inaugurira futurizam u italijanskom slikarstvu. U pozadini je voz. veka. . kao senke od table. Torzo i banane pojavljuje se u arhitekturi sa lukovima. Banane su nešto što pripada prirodi (1913. Svakodnevi geometrizovani predmeti. ne znamo šta je iza zida. grafičar i pisac o umetnosti. a kasnije prelazi na jače naglašavanje plastičnih formi i slikovitosti na način ranih italijanskih majstora (ugravirana linija preko debelih slojeva boje). retko voće. Taj efekat prihvataju i razrađuju nadrealisti. Proporcije torzoa su pomerene. sa kojim 1917.Proročica – Neki italijanski istoričari smatraju da je Kirikov brat imao jednu predstavu u kojoj jedan glumac niti govori. a efekat je bio iznenađenje i nelagodnost. prostor se preseca njim. na kojoj kasnije postaje profesor.-Mrtva priroda – 1913. niti se kreće. asocira na daleku arheologiju. Lutka drži lenjir i sedi pred jednim arhitektonskim planom.od nekog mekog materijala. u vojsci. ĐORĐO MORANDI Jedan od najvećih italijanskih grafičara 20. Tu su i jedra. jer je prekriven velikom senkom. Još dok je bio mobilisan sreće Kirika. ravnomerno organizovani. Senke su nelogične. dok je sova zagonetan predmet. čine zatvoreni sistem. kopno ili more? EFEKAT KIRIKO – mešanje stvari koje se u prirodi ne sreću zajedno. to je bilo egzotično. Ne zna se kako je organizovan trg .

. pogotovo što su presečeni. dolazi u Pariz gde živi u oskudici.Figura je stavljena u usko udubljenje obojenog prostora. Tu upoznaje modiljanija i Šagala. Portretisao je veliki broj svojih prijatelja. odnosno oni koji su isključeni. Umetnici se okupljaju na obali Sene i idu do Sen Mišela. i ekcentričnosti i slabosti. Učelu i Botičeliju. dolazi iz Italije u Pariz već načet tuberkolozom. Taj prostor je mesto druženja. prognani. ali je bliži italijanskim majstorima. pripada uglednoj dobrostojećoj porodici bankara. takodje Jevrejin. On ne prihvata ideje kubizma.PARISKA ŠKOLA 1911. te posle njegovog samoubistva ostaje sam sa majkom. HAIM SUTIN Dolazi iz Rusije.Akt koji leži – Smatralo se da su ovakvi aktovi neprihvatljivi (naročito ležeći akt). ali več početkom XX veka otac bankrotira. Vrlo često su to deformisani portreti. Želi da upozna dela Van Goga. Termin koji se pojavljuje odmah posle 1. Odlučio je da dođe u Pariz da sam stvara umetničku karijeru. AMADEO MODILJANI Najbolji portretista XX veka. kao i većina umetnika pariske škole.Pesnik Zborovski – Najuspešnija njegova dela su dela prijatelja. interesuje ga primitivna plastika. Kontrast belih čaršava. više se okreće ekspresionistima i neoimpresionistima. Slike i crteži imaju senzitivnu perceptivnost koja precizno uočava personalnosti onoga ko je na slici. . plastiku Afrike stare Grčke i ranog srednjeg veka.1915. Kombinuje tehnike. Bio je povučen umetnik. Modiljani želi da predstavi svoj doživljaj. agresivno upućeni posmatraču. Bio je veoma obrazovan i dosta je putovao. sa kojim i deli atelje.Portret devojke koja sedi – Uticaj japanske umetnosti. . kolega. Služio se postimpresionističkim omedjivanjem prostora i kubističkim ogradjivanjem boje. . 1920. ali najčešće jevreji. svetskog rata. godine Modiljani je umro vrlo mlad od tuberkoloze. Vidljiv je izlomljen potez. anonimnih. unutar čega se interesovao za portrete. Njegova umetnost bliska je ekspresionistima Kokoški i Noldeu. jevrejin je. Mnogo njegovih dela je izgubljeno Njegovi aktovi su najlepši i najčulniji u umetnosti. Bavi se i vajarstvom. Kada je prvi put napustio 65 . skoro da ne izlazi iz ateljea. većina su siromašni. dece. a posebno umetnike koji nisu Francuzi. Modiljani. Bilo je teško definisati različite pojave koje učestvuju u umetničkoj sceni Pariza. pomaganja.(kod nas isto tako nastaje beogradska škola). meki crtež koji definiše formu. iako poseduju izduženost nema groteskne iskrivljenosti.Suština Sutinovog ekspresionizma leži u intuitivnoj snazi. odbačeni. Odlučili su da sve te pojave nazovu pariska škola. aktove. usvaja od Engra i precizni. Po dolasku. U pozadini se vidi uticaj Sezana i u modulaciji – valersko zasićenje. Četrnaest godina radi u Parizu . sreće se sa Brankusijem. prividno nekontrolisanom potezu četkice. Parisku školu čine različiti autori.

Autoportret sa sedam prstiju – Broj sedam je magičan broj. intenzivna crvena. rusko selo. tamo su dolazili Amerikanci i do Sutina dolazi jedan kolekcionar i kupuje sva dela – preko 100 radova.Autoportret – Kao da slika sa ove strane platna.U slavu Apolinera – Delo pripada ranoj kubističkoj tradiciji.Pad anđela – Insistira na jevrejskim tekstovima. potiče iz siromašne jevrejske porodice. fantastičan. putuje u Pariz. Šagal prihvate ideje kubizma – geometrizacije. . intenzivan kolorit. ogromne ruke.njegove deluju kao apokaliptične vizije. prostora. Oprobao se i u zidnom slikarstvu i u ilustracijama(La Fontena i Biblije). radnje.Pariz i otišao u provinciju 30. . bojena površina.Zeleni violinista – Nema kontinuiteta vremena. Zeleni violinistsa Suština Šagalove umetnosti je vizija naivne jednostavnosti. jevrejski kultni broj. 1910. . kao i većina iz pariske škole. učmale palanke. njega odlikuje snažan kolorit (što nije karakteristika kubista) – kod njegovog slikarstva se govori o ekspresionizmu. sečenje planova. Poetičan. Bio je vrlo obrazovan. deformisana figura. srodna Rusoovoj. Snažan kolorit. . Vode poreklo iz srednjevekovnog prikazivanja prvog greha. Dekadencija. dok se kroz prozor vidi Ajfelova kula. deformisana je i igračka. Izraziti je figurativac. stvarno-nestvarni svet. Brojevi uvode pojam vremena. bila je presudna za Bejkona. odnosa u oblicima – prisutna je namerna naivnost izraza. Vezan je za rodni grad što se vidi na platnu na kome je i jedan takav motiv (na slici na štafelaju krava lebdi iznad pravoslavne crkve). Eksperimentiše sa fovističkom bojom i kubističkim prostorom. . teme su ispunjene lirskom fantazijom. melanholija. ali sa sopstvenom poetičnošću. 66 . prostor je slobodno kombinovan.Dečak sa lutkom – Više liči na starca. . boji iz tube (vidi se trag).tih. Šagal dolazi iz Vitebska. ne poštuje lokalni ton. Vidi se raspeće. međutim. često koristi herbejske izraze. Daje nelogičan osećaj. predstavljeni su Adam i Eva čija tela izlaze iz jednog para nogu. složena psihologija. Koristi debele slojeve paste. Autoportret Dečak sa lutkom MARK ŠAGAL Rus. anđeli i proroci – mala priča o smislu sveta. svi su očekivali da će postati rabin.

Psihoanaliza je ta koja može doprineti da se umetnikova mašta razvije ukoliko se mozak oslobodi racionalnog. pošto se insistira na automatizmu misli. ali je to internacionalni pokret i ne nastaje svuda iz Dadaizma. izvan svake estetske ili moralne preokupacije” Breton. kolektivni rad. asamblaže i redi-mede koje je uveo u nove magične kontekste. godine. Nadrealizam nastaje u Francuskoj i vezuje se za Dadaizam (isti ljudi – Filip Supo. multidisciplinarni umetnik) napisao je MANIFEST NADREALIZMA koji se pre svega. Teško je sistematizovati ovaj pokret. Izgubljene generacije mladih. Služi se slikama iz podsvesti ( Frojd kaze da su iznad kontrole svakog razuma ). posle rata. Oslobađaju se od malograđanskih tendencija. Iz nadrealizma su potekli neki oblici magičnog realizma i sa druge strane naturalističkog nadrealizma. izgubili su veru u stvaralaštvo. pa se nadrealizam ne razlikuje samo od sredine do sredine. Podrazumeva se poznavanje psihoanalize. 67 . već i od umetnika do umetnika. 1924. i na principu jednakosti racionalnosti i podsvesti. De Kiriko je insistirao na nadprirodnim elementima. Rene Magrit). iznad fizičkog. Rasprostranjen je široko po Evropi. odnosno organski (predstavnici su: Huan Miro. kao što su frotaž. jer nastaje s druge strane vizuelne stvarnosti. anketa. rad podsvesti je različit kod svakog umetnika. Nadrealisti potenciraju: halucinaciju. ali nikada nije prišao pokretu. tome su se protivili i umetnici. Andre Breton). imao je uvid u podsvesnu stranu misli – video je važnost toga da se ljudi oslobode strahova ( psihoanalizom ). Efekat de Kiriko – drugačije gledanje na stvarnost. san. u zamršrnim lavirintima podsvesti. Pikaso je tada radio nadrealistički. ali se izdvajaju dva toka: 1)apstraktni. odnosi na književnost. do 1933. Tridesetih godina glavna nadrealistička publikacija «Minotaur». Za automatizaciju misli u manifestu se govori kao o “ mislima diktiranim u odsustvu svake kontrole koju bi vršio razum. Frojd ističe važnost sna – to su slike podsvesti i pomažu rešavanju bitnih problema ličnosti. Nadrealistička slika ne predstavlja smišljenu i planiranu strukturu. slučaja i irealnog. Nadrealizam se zasniva na: principu automatizma misli. ali i u Americi (mnogi umetnici su tokom 2. viziju. Ovo je izrazito individualistički pokret. Kombinuju prepoznatljive prizore i objekte uzete is prirodnih konteksta. a usavršio dadaističke kolaže. pesnik. Nadrealisti su prvo bili komunisti. čak zauzima vodeće mesto – ona potiče još od de Kirika i njegovog metafizičkog slikarstva. Nadrealizam je otkrio nove stvaralačke metode. Ova tema je postala ravnopravna sa drugim. zahvaljujući iskustvu (za vreme rata radio je kao lekar u bolnici). viđenju sveta na metafizički način. Andre Mason) preovladjuje “diktat misli” bez kontrole duha 2)naturalisticki ili super realizam ili jos figurativni i metaforički (Iv Tangi. ostale su bez poverenja u principe čovečnosti i umetnosti. Salvador Dali. iskrivljene i fantastično kombinovane u snovima. toka misli koji nije podređen racionalnom rasuđivanju. za koje je Pikaso radio korice. pa krajem rata su se zalagali za dadaistički anarhizam. već najviši stepen proizvoljnosti.NADREALIZAM Nadrealizam je avangardni pokret koji traje od 1924. vide izvan stvarnosti i za to koriste određene metode – čak su svesno koristili halucinacije i neka stimulativna sredstva da bi došli do novih otkrića. godine Andre Breton (inace lekar. svetskog rata otišli u Ameriku).

sada dobija naziv umetničkog rada.ARP U NADREALIZMU Od 1924. Slici daje karakter nadrealizma. Grunewalda i Bosha. Nadrealisti su više cenili nove tehnike koje su se zasnivale na slučaju. mnoge murale. posle 1950. FROTAŽ tehnika koju je izmislio Ernst. to se ne može dozvoliti u slikarstvu. -Slon sa celebesa – Mehanizovano čudovište koje nosi kravlju glavu iznad čistog belog okovratnika. Pronašao frotaž.. Plodan autor neiscrpne mašte i najveći nadrealistički talenat. Važan element je izvor slučaja. 1925. ako je automatizam misli dozvoljen u poeziji. papir je pao na pod. -Ljudska konkrecija. Utiče na Henri Mura. precizno oslikane. Sama ideja nadrealističkog slikarstva je doživela velike otpore.. HUAN MIRO Španac iz okoline Barselone.Davao je naslove na osnovu već gotovih dela. otisci prirodnih struktura (Ernst je to koristio u boji). Uvodi novinu: elemente koje posmatrač može sam da pomera. zatim bi od tih nastalih fleka umetnik na svestan nacin pratio nesvesne skoro automatske asocijacije i povezivao te fleke u celinu i tako dobivao kompoziciju. imale korene u gotičkoj umetnosti Direra. prepoznatljive oblike. Breton: Slika mora da donese takvo iznenađenje. Proces slikanja zahteva vreme gde se može pratiti tok misli. Ispituje sićušne kristalne strukture i ogromna kosmička sazveždja. Sa Van Desburgom i Sofi Tober Arp dekorise desetak prostorija kafane L'Abette. Breton nadrealizam karakteriše kao konvulzivnu (grčevitu) lepotu.očvršćivanje mase MAKS ERNST Njegove slike su do prelaska u Pariz 1921. onda neko drugi nacrta nešto na istom papiru i tako dalje.. jer ono kao disciplina ne može pratiti tok misli. Umetnik nacrta nešto. Prvo modeluje u glini i gipsu pa to prenosi u bronzu i mermer. ilustracije. grafike.posle se papir razvije i zajedno ti crteži daju celinu. Slobodna šetnja kroz različite kontekste stvara novi svet – efekat de Kiriko – smelo igranje sa poznatim stvarima koje u ovom kontekstu postaju neprepoznatljiv. Slučaj ili igra! Ono što je ranije postojalo kao igra. Ernst ga je pritisnuo i na njemu se preslikala struktura drveta – ova metoda omogućava da se sačuvaju novi kvaliteti predmeta. kao kad se igla za šivenje i kišobran nađu na stolu za seciranje! Ernstove slike upravo tako deluju. Imao je veliku strast prema pticama. Različiti predmeti iz različitih konteksta su zajedno. nastupa sa nadrealistima.a ne sam slučaj. Za Arpa stvaranje umetničkog dela leži u umetnikovoj motivaciji. Tridesetih se bavi skulputrom. Ti murali su bili primeri organske apstrakcije. da bi zbunio ili razbesneo posmatrača. važna za njegov rad..Inspiracija su mu bile Sunce 68 . To je bio deo nesvesnog . Torzo bez glave maše životinji. slučajnog. On se može uvrstiti u oba toka nadrealizma jer je jednako eksperimentisao u njima. Ernst izlaže u Parizu. pa savije papir da se to ne vidi. Ne vode se u radu nikakvim moralnim principima. Deli Brankusijevo divljenje za masu. keramiku (slobodna forma). Radio je slike. Ernst je postao glavni utemeljivač onog krila nadrealizma koje je koristilo magijski realizam tj.

što je nov jezik umetnosti XX veka. na manjem poetičnijem izrazu”. Forme prelaze iz jednog u drugi svet. na koje su uticaj imale slike iz Altamire i Gaudijev park «Guell». Fragmenti figure grade novu celinu. Žuta i narandžasta se spajaju kao jedna talasasta linija. Lovac i plen su izraženi Katalonski pejzaž geometrijskim linijama i oblicima. žive fantazmogorije anamorfnih oblika koji lebde u neodredjenom prostoru. pored Salvador Dali. Čini jezgro Španije u nadrealizmu. Obojeni oblici najbliži Arpu. jer nema mesta za prozor pošto nema ni prostora. a uzori u savremenicima su mu Matis i Pikaso. ali napušta kubizam tražeći vlastiti izraz. spontano prenosi plod imaginacije. muzički zapisi. Podsticao je maštu slažući na papir predmete i posmatrajući komunikaciju između njih i njihovih senki. Elementi Miroovog slikarstva su: fantastican humor kakav su imali Arp i Kle život nestvarnog sveta Odlazi u Holandiju i radi niz holandskih enterijera po starim majstorima.Karneval arlekina – Jedna od prvih nadrealističkih slika. To su.. Nema koheretnosti vremena i prostora. Na njegovim radovima nema senki. sve ima uzor u organskom ili neorganskom svetu i uvek se može otkriti temelj apstraktne ideje Do 1942. . jer nema ni prostora. Uticao na američku apstrakciju ekspresionističkih slika. 69 . 2. čine izlomljen sistem slike. Slika je puna simbola. . jer dete ima neposredan odnos. uglavnom. ali nisu.Mrtva priroda sa starom cipelom. Prva slika iz tog perioda je – Katalonski pejzaž. . ali je malo teže naći decu) Nadrealisti su imali spisak dela i autora koje su poštovali. već postoje forme koje to mogu da budu. 1920-1930 eksperimentisao sa kolažom i asamblažom i stvara čudovisne figure i radi najapstraktnije ostvarenje. Učelo. Miro je tvrdio da nema potpuno apstraktne forme.duboka reakcija protiv fašista u španskom gradjanskom ratu. ANDRE MASON . Određeni prepoznatljivi elementi. Radi kubistički jedno vreme.Noć i Dan. .Portret – Dislokacije . Deli prostor na dva polja – imaginarni rascep.Deca jedu ribu – poštovao je asocijativnost (riba se prepoznaje. radi na malim gvaševima ''Sazveždja''.. Jedan element na slici (od mnogih) asocira na prozor (gornji desni ugao) – dovodi nas u zabunu. Cenio je svet dečijih radova. Moro. brojevi. ali koristeći simbole organskog sveta. Bunjuel. kao sto su: simbolisti. dok ne podstakne imaginaciju. Za ovaj mural Miro kaze: “Na većem zidu sam težio brutalnom. i boje Španije.Srodnost sa Arpom na ovakvim radovima je uglavnom zbog zajedničke ljubavi prema organskim oblicima i sličnom humoru.mural od keramickih pločica.1. Zahteva se novi odnos prema slici. 1923-1924 ulazi u oblast fantazije. Mason se oslanja na intenzivno slikarstvo. najsloženije i najliriskije kompozicije kada vraća veselost slika iz dvadesetih godina. Novi elementi: zmijolike forme. Prve slike pokazuju uticaj Sezana i Vang Goga posebno. rukopis. a tu je glavni element stvralaštva. Uspeo je da ostvari novi repertoar znakova i simbola. čudovišta kao iz kutije. Slova.

a kasnije se interesuje za De Kirika i Karu. kao sto je Beklin.Četiri sata sunca – Neka dela se uopšte ne mogu vezati za inspiraciju. snova. 1925-1927. 1928. npr. Ne želi da definše prostor.. Prenosi na platno slobodni tok misli. što se ne vidi i ne poznaje. njegovi snovi.. Primljen je u nadrealistički pokret posle susreta sa Bretonom. HORIZONT je kog Tangija prostor koji spaja prazninu i intimnu zatvorenost gde lebde organski oblici. preko dvadeset godina starijom Galom. Njegove slike su rukom slikane fotografije misli.Kolažna slika.. sreće nadrealiste u Parizu. . SALVADOR DALI Najotvorenije prestavlja figuralni i metaforički tok nadrealizma. pointilizmom i futurizmom razvija mu se strast za akademičare i romanticare.Ogroman prostor odredjen horizontom je od Tangija. pa kasnije u Ameriku. – Delo stvareno za razne uticaje. sem što on nije lud. Gradi svet koji nije ni svet života ni sve industrije. -Upornost sećanja. IV TANGI Do 1926 slika u naivnom maniru. U njegovoj umetnosti presudno je otkriće Frojda. Džejsona Poloka. Svaku sliku je započinjao prvim simbolom koji bi mu padao na pamet i prelazio sa jedne asocijacije na drugu . a 1929.Tačije: realistično slikarstvo na dvodimenzionalnoj površini proizvodi prividno realno dejstvo prostorne dubine i time iluziju stvarnosti. Radio je TROMPE L'OEIL TENIKOM...Fotelja Luj 16. on želi da slika ono iza brda. Samouk. forma tela.poricanje svekog eksperimenta apsraktnom organizacijom u XX veku. prepuštao se slobodnom izražavanju ne vodeći računa o znanjima i slikarskoj tradiciji. neoklasicizmu i realizmu (Vermer). Razvoj mu je brz i neverovatan. smenjuju se asocijacije. U Americi doživljava veliko priznanje i vrši veliki uticaj na tamošnje umetnike. pejzaža. Minijaturna 70 . Upoznat sa impresionizmom. umnožavajuci simbole megalomanije kao paranoik. Nazivi su vezani za svetlost.. želeo je da prenese efekte svetlosti.. uspomena i psiholoških odnosno patoloških izopačenosti. čak i podstiče taj delirijum..Kada su ga pitali za razliku između njegovih slika i slika ludaka. U više varijacija ponovljena glava lava u procesu stalnog preobražavanja. Masonov atelje je bio pored Moroovog. Do tada je već bio formulisao teoriju svog slikarstva: paranoično kriticna: stvaranje vizionarske realnosti od elemenata vizija. mehanike. Opsesija mu je beskrajna perspektiva dubine. Radi u stilu podzemne atmosfere da bi kasnije svoje forme izložio svetlosti. i seli se u Španiju. se ženi.neki ga doživljavaju kao kosmički svet. Sunce i njegova širina – Ne zna se da li je to organska forma. vizije i halucinacije. da bi kasinje spalio sva platna iz tog perioda. oprobao se i u kubizmu. Inspirisan je španskom tradicijom. Koristi forme koje se ne vezuju za postojeće. Počeo je od fotelje. Nalazi se u delirijumu (paranoičkom) u procesu stvaranja. on je rekao da nema razlike. sto je optička varka u slikarstvu. ali sve su noge različite. -Prilagodjavanje želje.

Oduševljen Kirikom 1926. organska forma iz koje se pojavljuju neorganski elementi i to gradi jednu napetost i iznenađenje. ali zasićen polemičnom pariskom atmosferom odlazi u Brisel 1930. radi dela koja su posvećena hrišćanskoj religioznoj umetnosti. sto je bio seksualni fetiš za Dalija. slikarstvo mu se koleba izmedju neobuzdane fantazije i čudne atmosfere spokoja. Krajem 1930.Od 1950. Magični realizam. 1930. dizajn za nakit. Dali gradi veliku medijsku atrakciju i do krajnjih granica komercijalizuje svoje ideje. a neki misle da prodire duboko u misli čoveka. prealzi u SAD i radi ilustracije za časopise.. a približava se renesansnom idealizmu i neoromantizmu.Uvek postoji granica između toga koliko je to što prikazuje istina. On komercijalizuje i ruši nadrealizam. Ne postoji neko racionalno objašnjenje za ovu sliku. godine pojavljuje se kao individualan umetnik.precizna realistička prezentacija običnog prizora bez ikakvog neobičnog ili monstruoznog iskrivljenja: magično izvire iz fantastičnog jukstapozitiranja elemenata ili zbivanja koja obično ne idu zajedno. . 71 . sa stilom baziranim na Kirikovom. Ostavio je dubok trag na umetnost fantazije. Dali je preterano insistirao na svom egu. Prišao je i briselskim nadrealistima. 1940. iz pokreta Nadrealista. nacrte za pozorišta. To su slike kao sto su: . gde mirno provodi ostatak života. Radi preciznim magičnim realizmom. u pariskom predgradju sudelovao u nadrealističkim aktivnostima (radio ilustracije za ''Minotaur''. sarađivao je sa Bunjelom. kao i da poseduje veliku energiju. časopis Nadrealista). priznat je tek kasnije. To sve izaziva veliku pažnju kolekcionara i pravi fantastične cifre za njegova dela. 1934.Gala i Miletova molitva neposredno uoči dolaska kousnih anamorfoza. se udaljava od nadrealizma. Radio je i neke jasno socijalno i politički tonirane slike. Izaziva senzacije koje prodaje. a koliko manipulacija. posvećene ratnim stradanjima. međutim sumnja se da je to samo deo njegove medijske kampanje.Crvena kula – Koristi seksualne simbole. npr. Beskrajan prostor Tangija. Interesuje se za medije.Žirafa u plamenu – Smele kombinacije.. . a iza vrata čudovisno akomična figura sa jastogom na glavi. jer insistira na ludačkoj strani ličnosti. .u pozadini sjajno osvetljene sobe se nalazi Gala (kao da je slikana rukom fotoamatera) ispred koje sedi zagonetan muškarac. van tokova. Pošto je živeo povučen. Pričalo se da je kao mladić imao vidovnjačke i nadprirodne sklonosti.tehnika slike potice iz flamanske umetnosti XV veka. od strane Bretona.Raspeće- RENE MAGRIT Zvani “nevidjlivi” medju nadrealistima. kao sto je -Predskazanje građanskog rata. Iznad vrata se nalazi reprodukcija Miletove “Molitve”. je izbačen.

a ne prirode . Gertruda Štajn je takođe čitav svoj opus bazirala na tautologijama. Inovativan u različitim igrama.Pirinejski zamak. ona će morati da prestaje da traje. Inspirisan je bio Van Gogom i drugim ekspresionistima. 72 . pojam pa pojava ili obrnuto? Bavio se analizom predmeta i njihovih imena.klaustrofobično dejstvo. ali umesto nje stavlja mrtvački sanduk.Čovek sa novinama. kao “Alisa U zemlji čuda” . .izgleda kao četiri filmska kadra.Vatra.Odaja koja prisluškuje. Smatra se da se umetnost nalazi između imena i pojave. kada je teksturom kamena opisivao sve: od jabuka do zamkova.Ovo nije lula – naslikana lula ispod koje piše – ovo nije lula.Perspektiva Madam Reakmije od Davida – Preneo ponešto od ambijenta. Iz ovih alogičnosti rođene su ideje postmoderne. . zaključio je da nekim predmetima ne odgovaraju imena koja imaju i pravio je igre i zagonetke u vezi sa tim. već za “samoispunjive snove koji vas bude. cak je i imao jednu svoju fazu. Slika nije što i stvarni predmet. Margit se bavi igrom tautologija. Inače Magrit je obožavao jeftine tajanstvene trilere.Lažno ogledalo. .uvodi iluzionisticku temu pejzaža kao slike. Ostvarenje – Da li se slika može odvojiti od konteksta stvarnosti. Simboličko – umetničko delo ne može nadživeti smrt.Zaokupljen je srednjovekovnim problemima: Šta je prvo nastalo. Šta znači slika – prozor. Perspektiva života je smrt. koji su se u to vreme prikazivali.Čovekov raspored. koja se nazivala “kamena faza”. Odbijao je da mu se slike vezuju za reč “san”. ptice. a ne uspavljuju. stene su važni elementi u njegovom slikarstvu.’’ . .

torza preobražena u antropomorfna čudovišta itd. Gonzales nekoliko godina eksperimentiše reljefnom skulpturom. Te konstrukcije zajedno sa Gonzalesovim su označile pojavu metalne skulpture kao veoma značajnog.Od 1931. sa znanjem zanata obrade metala. slobodna konstrukcija koja sadrži biljne forme i jednu raskošnu figuru sastavljenu od savijenih linija. sečenom ili usecanom u lim. Uticaj je vidan jos od futurista.velika. Umetnici su nastavili da se služe ljudskom glavom i figurom. Počinje sa radom na poziv Pikasa za tehničku pomoć pri izradi konstruisanih skulptura. tako da elementi ljudskog lika u izvesnoj meri ostaje prisutan bez obzira koliko su glave preobražene ili deformisane (kao u Pacasovoj “Čaši pelinkovca).Pavijan i mladunac.potvrda Dišanove ideje da je za umetnika važna samo ideja. Tako se može reći da je Gonzales u skulpturi počeo novo gvozdeno doba.Don Kihot. Najmonumentalnije delo radjeno u metalu. Radio je i u drvetu. i Švitersov Merzbau.Žena sa ogledalom. sastavljanje lepljenih figura iz drvenih daščica. portretiše životinje.otvorena konstrukcija nema presedana u figurativnoj skulpturi. koji je preteča danjašnjeg hepeninga. Ostale metalne konstrukcije oživljavaju strast za afričku umetnost. PIKASO Oko 1928.10m. linearne konstrukcije. radi uz pomoc Hulija Gonzalesa. Razlike izmedju ovih i ranijih konstrukcija Gaboa nije samo u tehnici nego u cinjenici da je Gonzales uvek bio vezan za figuru.Nezadovoljan metamorfnim čudovištem izlivenim u bronzi. Brankusijem i Despoom. Posle rata javilo mu se jedno novo interesovanje. Medju skulpturama od nadjenih predmeta najpoznatija je Glava Bika. 73 . koja se sastoji od starog sedišta i upravljača za bicikl. U Parizu se upoznaje sa Pikasom. Krajem pedesetik i tokom šezdesetih. radi dugo kao slikar. cak su uticaj izvršili i neki Arpovi reljefi. modelovao je u ilovači ili gipsu (masivne ženske glave koje odražavaju krivolinijski stil tadašnjeg slikarstva. izradjuje kubističke figure i maske u duhu analitičkog kubizma. radi direktno u varenom gvozdju potpuno otvorene. HULIO GONZALES Rodjen u Barseloni. . . u njoj su mase bile obične konture koje su odredjivale šupljine. I dalje radi u bronzi. Humor u ovim Pikasovim delima postaje skoro neobuzdana satira. ali ne radi dvadesetak godina zbog smrti brata. preko Dišanovog ready-made-a. koju je bio potpuno zanemario. .Žena u vrtu.Pavijanova glava je mali deciji automobil. Visina:2. a citava figura je proizasla iz te slučajne sličnosti.keramika. a potom njihovo odlivanje u bronzi.FANTAZIJA U SKULPTURI I ASAMBLAŽU Trag fantazije prisutan je i u skulpturi XX veka . a nadovezuju se na njegov grčko-rimski stil. njegove nadrealisticke slike ozivele su interesovanje za skulpturu. modernog medijuma. kao Kupacice. glavne skulptorske delatnosti su bile izrezivanje delova lima. cudne železne konstrukcije. .

bronzana konstrukcija raskomadanog leša Raskomadana žena .Pas. Ova Palata je u prvom redu značajna po čudnom. duhovno sličan Brankusijem. slikao u dvanestoj.Palata u četiri ujutruZa njegova kasnija usmerenja su bitni eksperimeti sa konstrukcijama u slobodnom prostoru.usamljena vretenasta figura javljala se u stotinama varijacija na umetnikovu osnovnu temu. . jedan od najupečatljivijih apekata kasnijih radova su patine koje je upotrebljavao u bronzi. stanjene figure. Slična etrurskoj bronzi.Raskomadana žena. vertikalne. Krajem dvadesetih približio se pariskim nadrealistima i do 193. uznemirujućem kvalitetu tajanstva koje nastaje iz umetnikovog osećanja usamljenosti modernog čoveka. primitivne i praistorijske umetnosti. .Kočije . kao u divnoj studiji izgladnelog psa.frontalizovani nadrealisticki.figure i portrete Palata u 4 ujutru glave. a prvo poprsje uradio sa trinaest godina. Skulpture koje je uradio u to vreme predstavljaju remek-dela nadrealističkog vajarstva. Prvi korak je bilo uspostavljanje pravilne vizuelne distance. .U pedesetim godina Djakometi je povremeno menjao temu. za kojeg kaže da je to on sam.ALBERTO DJAKOMETI Tvorac nove slike čoveka. Sin švajcarskog impresionističkog slikara crtao je već u devetoj godini. prelazi u Pariz. U prvim samostalnim skulpturama ogledalo se poznavanje kubističkih skulptura. Ideja mu je da bude u obliku jedne jedine. . je izlagao sa Miroom i Arpom. tako da povećava udaljenost izmedju sebe i objekta sve dok ga ne bi video kao celinu. Kočije 74 . Kod Djakometija se javila strast za boju u skulpturi. Prvi pokušaj stvaranja poptuno apstraktne forme. Izbliza vidjen objekt za njega postaje besmsilena zbrka detalja. a drugi napuštanje nadrealističke skulpture i najintenzivnije ispitivanje jedne ograničene teme.primitivan totem.Žena kašika. Upoznat sa italo-vizantijskom umetnošću i slikama Djota i futuristima 1922.

Crna zver. iako je nagoveštaj predmeta bio retko odsutan. Najpre je studirao gradjevinarstvo. da bi na kraju neki od njih bila monumetalna dela visoka preko 25 metara.fontana mobile 75 . koje su oblikovane tako da stvore otvorenu strukturu.se sastoji od četiri velike izrezane ploče koje se seku pod pravim uglovima.ovakve rane apstraktne skulpture su imale strogu. Celina deluje arhitektonski snazno. Medjutim Kalder radi i “stabile”.Crvene latice.spiralnu mašinu pokretanu vetrom. Počeo je da eksperimentiše sa apstraktnim slikarstvom i apstraktnim žičanim konstrukcijama. . Ovde je. Kalder je pao pod uticaj Mondriana i konstruktivista. 1930. kojima je ime dao Arp. geometrijsku formu. . nesumnjivo. element slučaja igrao važnu ulogu. 1926. i kao reljefe sa pokretnim delovima na površini drvenih dasaka ili unutar pravougaonog okvira. . Značaj ovog dela nije samo u njegovim ogromnim dimenzijama i biomorfnoj lepoti nego i u isticanju stojećeg mobila.zainteresovaniji je za monumentalnije forme i za pretvaranje mobila u ogromnu arhitekturalno. pa se približio umetnosti kao ilustrator.Zamka za losose I riblji rep.Svemir . i kao potpuo samostalna dela. ali ti motorizovai mobili polako prelaze u stojeće ili viseće mobile (kako ih je krstio Dišan) koje pokreće vetar. Tokom tridesetih je pravio motorizovane mobile. .naročito Gaboa. . odlaskom u Pariz privukao je pažnju tadašnjih avangardnih umetnika svojim portretima i karikaturama konstruisanim od žice. U početku ih je stvarao manje.jedan od najvećih visećih mobila.ALEKSANDAR KALDER Sin i unuk skulptora.Zdravo devojke.

ta ideja rupe je izazovna za vajare – kada se forma probije dobija se slobodni prostor. nabijeni snagom života. kao i gips i glinu. već se gleda okolo – izgleda drugačije. u bronzi uvećanu formu.Zašiljena. On začinje VITALISTIČKU SKULPTURU.Kralj i kraljica – U parku. pa onda bronza i drvo(kombinuje). oble forme pune unutrašnje energije koja im daje život. ali i drvo. Jančić). kao i Rjepin. Oblikovano po pricipu asocijacija. krajem 40 – tih. Rođen je 1898. šupljina. Ove. izlaže sa njima i prihvata nešto od njihove koncepcije. stilizovana forma. vitalnost. otac je hteo da on bude muzičar. naglašene su njene polne odlike.Mlada devojka – Stilizovan kao totem. Mur studira na Kraljevskom umetničkom koledžu. (Mikelandjelo. U njegovoj skulpturi se pojavljuje praznina. On poznaje rešenja Arhipenka (rupa u stomaku). Od Brankusija prima princip uglačanog oblika. Kao na praistorijskim figurama. Postaje član naše Akademije umetnosti (izložba u Beogradu 1959. Roden) kao i afrička umetnost. godine). a naročito je fasciniran materinstvom – to je možda ključni pojam koji se provlači svuda. . već kao radost života. Najveći uticaj na njega imala su dela koje je proučavao u engleskim i evropskim muzejima. dete u porodici rudara. One su visoke oko 6 do 7m. kao 7. ne kao portret.Kavez za ptice – Kvalitetno drvo.Taj princip arhetipa – pramodela ponašanja. on ga uvek oblikuje tako da pobuđuje maštu. Pogled je ukočen (sumerska skulptura). Nastavlja da istražuje zatvorene. ali on i definiše figuru. Mur na tome insistira jer radi na problemu šupljine.Ali godinama. a ne ilustruje. one. . Smatra da je skulptura klesanja – kamen je obavezan materijal. naročito klasična. izgledaju kao brda. Mur pokušava da u skulpturu unese slojeve podsvesti – arhetipove. Bavi se prirodnom formom koja asocira na larvu (leptir se rađa iz slojeva čaure) . Vrlo bitna su njegova ispitivanja ''Ključna i unutrašnja forma''.HENRI MUR Pripada nadrealizmu. Mur je vajar koji je obeležio tokove vitalističke. I neki naši vajari idu 50-tih u njegov atelje i usvajaju ovu školu koja je bila na granici apstraktnog (Oto Logo. maketu. liči na neki žičani instrument. on napušta ovakvo stanovište i usvaja bronzu. Mur koristi i stare tehnike – umeće kamen u kamen (umesto očiju). pričali su javno govore o tajni rađanja. ne postoji više samo jedan – anfas pogled. treba je razumeti. Mur želi da se ova skulptura ponaša u skladu sa prirodom. on usvaja. javno izložene figure 30 – tih su izazvale jak revolt. nadrealna. Radi modele u gipsu. 76 . On se bavi problemom kako predstaviti klicu života. naročito njegovi ležeći aktovi ovako deluju. organske skulpture koja pokušava da oživi arhetip. ta ideja o šupljini zaokuplja Mura.

bilderi i supermeni. Vorhol platake i ambleme za Koka kolu i Kembel supu. Roj Lihtenštajn. što zna či da se ne radi ni o kakvom vraćanju na tradiciju i sta ra rešenja. neonskim reklamama. Ništa bolje od ovih reči ne objašnjava programske 77 . on ga je fizički postavio u centar događaja i pokrenuo u njemu arhetipske slike u sloju kolektivno nesvesnog. Umetnikova imaginacija je svesno dovedena do nulte tačke. na uveličavanje ili umanjivanje već gotovih pro dukata masovne kulture.. svet izobilja i zastrašujućuh potrošačkih mogućnosti. predmetima. u jednom trenutku ili serijski. Alen Karpov je. Služeći se ambijentom. i prenosio u dela bez ikakvog sentimentalnog i psihološkog podteksta ili namere. Pop-art je preuzeo ikonografiju koju je našao u medijumima ma sovne kulture: u džinovskim plakatima. poučen iskustvima dade i gestualnog teatra. došlo je do spontane reakcije s kojom je oživelo interesovanje za predmet i figuru. reklama i stripova toliko je podržavana kao manir tako da se učešće umetnika najčešće svodilo na izbor predmeta.. „Za razliku od pozorišta. stripovima. Oni su otvori li put prvoj generaciji pop-artista u kojoj su vodeću ulogu igrali Endi Vorhol. hepening je pasivnog posmatrača pretvarao u angažovanog saučesnika u stvaranju dela. Oni stoje između čoveka i sveta kao modeli stvarnosti koji prodiru u njegovu podsvest i opredeljuju njegovo pona. kaže Karpov. no vinama. u tim predmetima velikih serija koji pod stiču masovnu potrošnju i uče savremenog čoveka šta da jede i pije. Sve je tu: neonsko bilje koje raste po velikim gradovima. zatim Robert Raušen berg sa Kombinovanim slikama i Džasper Džons koji je predmet pretvorio u sliku i time na metaforičan način ukinuo razliku između slike i života. aparati za domaćinstvo. hepening se može odvijati u samousluzi. Italijanski kritičar Akile Bonito Oliva tačno je rekao da je američka civilizacija uvela jedno shvatanje potrošnje kao kanibalizma i tu glad (velike proizvodnje za predmetima potrošnje) ništa bolje ne ilustruje do masovni amblemi u pop-artu koje je proi zvela statistička mašta. Moram odgovoriti da ja to prihvatam zato što to postoji tu u svetu".POP ART Početkom šezdesetih godina. predložio novi oblik izražavanja. gde da se zabavi. Tom Ve selman. Pop-art je kao termin i kao ideja rođen u Engleskoj ali je početkom šezdesetih godina doživeo snažan razvoj u Americi. Na nastajanje pop-arta uticali su asamblaži neodade. „Pop-art gleda napolje u svet. Džems Rozenkvist i Klas Oldenburg. pop-zvezde i rok-pevači. filmski idoli i junaci stripa. koji je pokušao da pokidanu komunikaciju obnovi i time slikarstvo akcije i negira i produži. Obnova slike započela je s obnovom pred metnog značenja i ponovnim uvođenjem koliko-toliko realistički naslikanog oblika za koji je izgledalo da je trajno nestao iz moderne umetnosti. kaže u jednoj anketi Roj Lihtenštajn. kako da se oblači. naročito u Njujorku gde su nekoliko umetnika nezavisno jedan od drugog počeli da rade na način koji je bio blizak njihovom prethodnom iskustvu sa komercijalnom reklamom. Lihtenštajn je radio monumentalne stripove. ambalaži.jedno drugo stanje duha. pod gomilom dronjaka i u prijateljevoj kuhinji. Subjektivizam. Hepening je umetnost. on predmete nije ni stvarao ni zamišljao već ih je prosto uzimao iz realnosti kojom je okružen. kada su apstraktni ekspresionizam i enformel bili pri kraju pozitivnog razvoja. već drukčija . dok se vozi autoputem. novom realizmu i novoj figuraciji obnavlja značenje slike putem predmeta ili odnos znaka prema označenom objektu a ne sam predmet. Ta improvizovana akcija. razaranje volje i poricanje svake konstrukcije i plana. ali se čini bliži životu ". izvođena najčešće u surovim ambijentima velikih industrijskih gradova. izgleda da on prihvata svoju okolinu koja nije ni dobra ni loša. roba.popartu. pretvorili su sliku u hermetički svet koji više nije bio u stanju da us-postavi komunikaciju sa čovekom. luksuzna kola. muzikom i telom umetnika. hepening. Veselman televizijske reklame. Stilizacija plakata. Reč obnova treba u ovom slučaju uslovno shvatiti jer se u sva tri po kreta . podstakla je interesovanje za predmet. etiketama. Pop-art je pravi izraz potrošačkog društva i reklamokratije. Godine 1959.šanje. filmovima.

Raušenberg koristi sve što mu dođe pod ruke. robnim kućama i industrijama za zabavu. tapete. već izraz stvarnog izvora. ali kao kreativni impulsi. naglašena vitalistička ideja.Bez naslova – U kombinovanu sliku može da uđe sve što umetnik. radosti i blistavog uspeha. ili je njih morala da stvori jedna dezorijentisana civilizacija kako bi iz odnosa ljudi prema društvu istisnula i ukinula svoje prave probleme? V. . u stvari glorifikuje mit potrošnje i fetišizira subkulturu koja cveta u masovnim medijumima. slobodno sklapanje. . Iskustvo kombinovanog slikarstva. Slikao mete i američke zastave u tehnici enkaustike. Doprinosi glorifikaciji potrošačkog društva. Na primer. razglednice). AsamblažMonogram ne rešava problem volumena. Potrošači mita identifikovali su se s takvom mitskom slikom najčešće zbog kompenzacije za svoj sumorni i ispražnjeni život. nema koherentnog sistema. mase. Zbog toga bi se moglo reći da pop-art ne otkriva već prikriva stvarnost. ne odgovara određenim konvencijama – sve zajedno oranizovano bez estetskog kriterijuma. svi materijali su mogući. a zatim u SAD koj Josefa Albersa. Bimel je definisao pop-art kao antiplakatsku umetnost i kao „izraz pobune masa protiv elite''. nešto što ne odgovara.stavove pop-arta. Glorifikuju se svi oblici života. uravnoteženost) – otvorena je za različite materijale. filmska industrija je iz komercijalnih razloga stvorila od Merlin Monro mit sreće. ni skulptura. S njim smo dobili umetnost konstatacije i statističkog popisa stvarnosti koji se sprovodi bez emotivnog. U tom pogledu on je vrlo blizak ruskom socijalističkom realizmu koji je svoje modele stvarnosti izgradio na lažnoj predstavi zdravog. Njegove kombinovane slike očigledno potiču od kolaža Kurta Švitersa. 78 . on ne slika istinu već komercijalne modele stvarnosti koji su propušteni kroz programske filtere potrošačke psihologije. shodno ideologiji ready-made–a koristi (jastuče za igle. Bez naziva DŽASPER DŽONS: Džons od najobičnijih predmeta pravi skulpturu. bez cilja. ROBERT RAUŠENBERG: Studirao je u Parizu. Slika nije povlašćen predmet (sklad. Razglednice su u to vreme totalni kič. Slika može da podrazumeva najrazličitije upotrebne predmete. Proučava odnos umetnosti i života. Da li su ti amblemi koje slika pop-art stvarni „životni sadržaji modernog čoveka". ne uklapa se u kontekst. papir. idejnog ili kritičkog stava. Prihvatanje stvarnosti samo zato što ona postoji dovodi umetnost u položaj da i ne želeći to. Delo nije povlašćen predmet. radnog i nasmeja-nog društva. Ovo je prostorna instalacija.Monogram – Ni slika. ni asamblaž.

ROJ LIHTENŠTAJN Uveličava strip. sve to postoji oko njega. Sa ovom umetnošću nastaje pitanje originala. Govorio je o tipičnim modernim spravama za mučenje. Napravio veliki prodor u film i slikarstvo. koristi tržište za promociju i sticanje bogatstva. Campbel supe. o saobraćajnim nesrećama(radio je serigrafije na tu temu. On odabira ikonu koju uveličava i postavlja u kontekst galerije. Ističe želju za eliminisanjem umetnikovog ličnog pečata. Umetnik ne izmišlja nove predmete i prostore. Lihtenštajn je. Mnogo više koristi ideologiju zvezda. Kontradiktoran. stripove. ali od početka je imao jasan smisao za uspeh i kako ga ostvariti.boce kokakole. Ovu tehniku preneo je i u treću dimenziju. mit o Merlin Monro razvio da fascinantnih razmera. . kao i Vorhol. enormno velike dimenzije (3-5m) Potpuno industrijski se prenosi raster stripa i umetnikova intervencija je mala. 79 . Ukinuta je mistifikacija koja je vezana za ime umetnika i tajnu umetničkog dela. štampa njeno lice na panou u raznim bojama – multiplikuje njen lik. ENDI VORHOL U početku je privukao pažnju usredsredjujući se na standardnu robu iz samousluga. Roditelji su mu Poljaci. skulptura glorifikuje ideologiju besmislenih fraza. Veliki manipulator. tradicionalno je vaspitan. pravio reklame. nova vrsta torture. dominantno mesto). Prvi je govorio o električnoj stolici što je izazvalo veliki strah kod ljudi. da budu jednako popularni. izaziva oduševljenje ili prezir.Kembel supa – Ređao u galerijama. Sve što napravi umetnik je umetničko delo. a stvara se pitanje tiraža. Njegov potpis supu prevodi iz konteksta supe u umetničko delo. angažovan na humanistički način. POP ART – umetnost samoposluge. uvek isto. prošao je umetničke škole. kao u prodavnici. po njegovom mišljenju to se ne razlikuje od umetnosti – cilj je delo dovesti do potrošača.

iako modelovane iz života. Pravi metalni delovi autobusa.. delovi dobijaju trodimenzialnost. kao kolaž. Napravio je izložbu gde je predstavio različite oblike masovne kulture.KLAS OLDENBURG 1961. Pokušava da bude kritičan. a putnik je od čisto belog gipsa. masovnu histeriju. uzor.Šta je to što moderan stan čini različitim od drugih?. . One se zatim postavljaju u stvarni ambijent – lift. u bioskopsku blagajnu. ostaju grube. izaziva divljenje.Izlazak iz autobusa – Rekonstruisani čitavi ambijenti. stripovi. Tvrdio je da se umetnost mora uključiti u te tokove ako hoće da opstane. ALEN DŽONS Film . što je možda razvilo njegovo interesovanje za skulpturu kao celoviti ambijent.Čuveni kolaž. nedovršene. masovna kultura je tih 50-tih godina doživela procvat – mašine. da ukaže na društvene anomalije. ili komadi kolača grubo modelovani i drečavo obojeni. u Americi se su se stvari potpuno promenile.. POP ART U BRITANIJI: RIČARD HAMILTON Britanski umetnik. Figure medjutim. Mnogi od njih su predstavljali hranu – porcije sladoleda. kao parodija na artikle iz jeftinog restorana. Figure su mu izlivene u gipsu po ljudskoj figuri. Kasnije ih izradjuje i od platna. za tezgu. cveta ideologija filmskih zvezda. ne ide do kraja sa poistovećivanjem sa masovnom kulturom. Merlin Monro je jedna od takvih zvezda. Imao je ideje za spomenike po Njujorku. Insistira na figurama i tipičnim gestovima. Zadržava distancu u odnosu na masovne ikone. ŽORŽ SEGAL Nekoliko godina je saradjivalo sa Kaprovim.Radoznala žena – Koristi različite fragmente. otvorio je radnju punu objekata izradjenih od obojenog gipsa. 80 . filmovi. sendviči. .

Stvarnost svakodnevnog života postali su sada fabrika i grad". projektima. tehnologiji i stavu prema svetu i životu. industrijska i preplavljena reklamama. Klajn je bio granični slučaj u načinu mišljenja koje umetnost ne vidi ostvarenu samo u slikama. one su ćutljivi i stoički svedo ci samog postojanja. Uzimanje predmeta s otpada i njegovo uvođe nje u nove konstrukcije i skulpturu ukazuje na praksu dadaizma. 1961. Novi realizam se pojavio u vreme krize enformela kad je slika prestala aktivno da deluje na društvenu svest. Iv Klajnje koristio modele kao „žive četke" . Kod drugih majstora novog realizma koncentracija na predmet je daleko određenija tako da se 81 Kristo.devojke namazane bojom koje ostavljaju otisak na platnu . slobodnog kretanja. teori ji. Arman. Postavljeni u serijama i nizovima. mada je postojala velika i bitna razlika između ove dve umetnosti u ikonografiji. a duhovni vođa grupe i njen teoretičar bio je Pjer Restani. metodu. Njihov redimed nije izraz negativnosti. i 1963) izložio osnovna načela pokreta. S takvim namerama novi realizam se teorijski približio pop-artu. Ali. bolje. pakovani i lepljeni. pa prema tome mogu i da Iv Klajn tvrdim da moje slike predstavljaju poet ska zbivanja ili. s tim što je on postavljen u agresivan ili kritički kontekst i izražen u obliku asamblaža i smislenim radom u prostoru. presovani. Klajn je koristio svako sredstvo da pigment veže za podlogu: vodu. vatru. Oni su zajednički izlagali od 1960.zatim prazne prostore i sopstveno telo u akciji. Sezar. i Kristo. Kurta Švitersa i Marsel Dišana. „Ja mislim. i ta tehno loška čistota održava nužnu ravnotežu između metafizičke dubine njegovih dela i industrijskog vremena u kome su nastala. Novi realizam je produbio krizu slike i zato se obratio drugim izražajnim sredstvima. već pozitivno umetničko sredstvo. a u plavim monohromima uspeo je da stvori čiste metafizičke ikone. Restani je rekao da novi realisti „prikazuju realnost u različitim aspektima njenog izražajnog totaliteta". što praktično znači da je stvarni predmet u centru njihovih istraživanja. kao kod Dišana. koji je u tri manifesta (1960. do 1971. U tom pogledu on je bio preteča konceptualizma ali i poslednji veliki romantičar koji je imao poverenja u nadahnuće i slikarski senzibilitet. napisao je pred smrt. u čemu se novi realizam bitno razlikovao od dade.NOVI REALIZAM Paralelno s američkim pop-artom u Evropi se razvijao novi realizam. Sve sa ciljem da se otkri ju „nova usmerenja u prirodi. led. koji su i kao pokret i kao čvrsto povezanu grupu stvorili Iv Klajn. mada je taj antiumetnički gest u novom realizmu dobio drukčiji karakter. predmeti su promenili svoje prvobitno značenje i povratili svrhovitost u umetničkom delu. već i u idejama. pa i u ličnom životu. On je pokušao da novom obradom stvarnosti i drukčijim shvatanjem realnosti obnovi pokidane veze između umetnosti i čoveka. koje za vreme slikarske inspiracije predstavlja plamen poezije u svom sagorevanju". jer je savremena priroda mehanička. živo telo. odbijanja i polemike. pakovanja . a sa njom i estetsku vrednost. Tingili. okrenute kosmosu i univerzumu. pumpu.

neodadom i land artom. izražen u obliku ciničnog kriticizma. uvlačim se u te vilice. mašinu za pranje sudova. po svim tim industrijskim pojavama. „Kvantitet je izraz našeg vremena. od upotrebnog predmeta (Upakovani časopis Life 1962) preko arhitektonskih zdanja (Uakovana fontana 1968). otkrio i pretvorio u estetičku kategoriju. kao što se rukama gužva papir. kakve su Armanove akumulacije ventilatora ili revolvera. zgrada pa i prostranih ambijenata. veli Arman. Kult novog predmeta bio je počeo da se stabilizuje. ruši se njegov identitet ali novu izražajnu snagu dobija sam kvantitet. ta nagomilana masa. kaže Jan Tingili za svoje zarđale gvožđurije i apsurdne mašine. Novi realisti su imali nekoliko izložbi. ja sam jedno s njom. Želeo je da ideju realizma dovede do apsurda. Međutim. sa maštom se može učiniti sve što se hoće". Njegov čin pakovanja je prazan i hladan postupak koji ukazuje da svaki objekat. Kvantitet je u suštini jedna struktura koja se na različite načine ponavlja u svim oblastima života pa i u umetnosti. gužvam nomoću prese. Na taj način oblik je izmenio prvobitno značenje. po rasipanju. „Kompresije su za mene. ja sam mašina. Sve što izađe iz umetnika je umetničko delo – u konzervi spakovan izmet umetnika. Duhovit. postojao je i angažovaniji stav. Pravo iznenađenje i šok je izazvala Tingilijeva mašina U čast Njujorka (1960) koja je posle besmislenog rada u dvorištu njujorškog Muzeja moderne umetnosti eksplodirala i uništila samu sebe. činjenica da mogu da mrvim. Po demografskoj eksploziji. Sezar PJERO MANZONI Italijan. koja se uklapa u socijalni milje naše epohe. Nju je novi realizam video. televiziju. Sezar je uveo drukčiji postupak u ostvarivanju kvantiteta: mehaničko presovanje koje se obavlja na otpadu. frižider. kako to radi Kristo sa pakovanjem objekata. put u srce tehnologije. količinom predmet se poništava kao predmet. do geografskog lokaliteta (Upakovana obala 1970) može biti spakovan i proglašen za umetničko delo.pomoću njega neposredno utiče na stvarnost. „Želeo sam da podsećam ljude na njihovo životarenje . 82 . po proizvodnji. kvantitet je aktuelni izraz". u ateljeu ili na groblju automobila. Njegov rad se povezuje sa novim realizmom. kaže on. KRISTO Razradio je zamisao pakovanja 60-ih godina. U glavi ja presujem. Najznačajnija izložba zvala se ''40 stepeni iznad DADE''. Nagomilavanjem jednog istog predmeta postiže se svojevrstan reljef. jer to je baš bilo vreme kad se Evropa ba cila na mašinu za pranje rublja. U Milanu predstavljen novi realizam. pretvaram se u vilice koje mrve metal.

narativnih i simboličnih. sažeto. bilo da ga je uzimao kao model za određeni tip formi. FRENSIS BEJKON U isto vreme kad i Dibife u Francuskoj. deformisane glave i ljudski krik.i slobodno parafrazirao njihove teme. uvodio ih u nove kontekste i čak uspeo da stvori posebnu ikonografiju sa tragičnim sadržajima. potpuno uklopile u atmosferu hladnog rata. ali i da u tom deformisanju ona na kraju ponovo dođe do svog izgleda"). bilo kao zamenu u slikanju portreta jer se tako može koncentrisati na čoveka a da on nije prisutan. kao što je to slučaj sa kadrom iz filma Oklopnjača Potemkin.Velaskeza. velikog razočarenja i depresije. U svom slikarskom jeziku Bejkon je naročitu pažnju posvetio deformaciji koja nastaje prilikom kretanja („Ono što želim da učinim jeste da deformišem stvar da bude daleko od svog izgleda. dok je nova figuracija okrenula sliku prema vremenu i prostoru. bez suvišnih opisa. Bejkon je studirao stare majstore . leševi. Mesarnice s obešenim polutkama i rascepljenim truplima. kojs su se. kao što je fotografski predložak igrao značajnu ulogu u njegovom stvaralaštvu. kao metafora.NOVA FIGURACIJA Nova figuracija na početku šezdesetih godina nije prost nastavak realističke umetnosti. On je izašao na glas odmah posle rata sa ciklusom slika na temu raspeća. socijalnim i političkim problemima. Raspeće. slikarski su obrađeni na izuzetan način. triptih Nova figuracija nije slikarski pravac u užem smislu već skup nekoliko različitih slikarskih izraza. Nova figuracija je svoje prave izvore pronašla u radovima Frensisa Bejkona. Ticijana i Van Goga . one se razlikuju po koncepciji tematskog repertoara i shvatanju funkcije slike: klasično figuralno slikarstvo je udaljavanjem od života završilo u krajnjem estetizmu. koloristički prefinjeno. u Engleskoj je stvarao Frensis Bejkon. Za takve metamorfoze kroz koje je prolazio oblik na njegovim Study After Velasquez's Pope Innocent X slikama veliku pouku je našao u starim Mejbridžovim fotografijama u kojima su prikazivane faze pokreta. koji 83 .

Goveđe polutke – motiv koji se ponavlja (Rembrant) U Jugoslaviji – beogradska grupa MEDIALA koja se zalagala za metafizičko slikarstvo po uzoru na renesansnu umetnost. . bez obzira na to koliko su oni deformisani.imaju zajedničku oznaku u korišćenju čovekovog lika kao medijuma za uspostavljanje odnosa sa životom i istorijom. 84 . Ta ikonička predstava proizašla je iz ubeđenja da slikarstvo ne može izgraditi svoj jezik bez predmeta i čoveka.

bio poražen čovek. Enformel je zato nju odbacio u korist materije. Argan je istakao da je enformel stanje krize. Alžir. Misli se da umetnost mora napustiti predmetnost. beže u Ameriku. Koreja. Umetnost nema više šta da traži u toj stvarnosti. Feito. Buri. što ništa ne izražava". ali samo sličan onom metodu koji je u manifestu nadrealizma zamislio Andre Breton . Enformel ili apstraktni ekspresionizam nije slikarski pravac u užem smislu reči. funkciju. Kako se u umetniku ugasila potreba za realnošću tako je iz slikarstva nestala potreba za formom. u stvari. u novom razrušenom drustvu. Sa nacionasocijalizmom. Gorki. Sam čin stvaranja je automatičan. bilo metodom dripinga.APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM I LIRSKA APSTRAKCIJA (ENFORMEL) 1945. Više nisu postojali umetnik i realnost. kao u klasičnom poretku. muzičari. pošto postoji paralelno i nezavisno od nje. odlaze i pisci. Saura. „odrekao se jezika da bi sebe sveo na čisti čin". već samo on i stvarnost u njemu. koje su.. Ključne izložbe su posvećivane Pikasu. Po prvi put se dešava da Pariz gubi prvenstvo i centar umetnosti i premešta se u Njujork (MOMA – Muzej Moderne Umetnosti). formi.ideja da se delo spontano stvara jako je važno posle Drugog svetskog rata. što ništa ne predstavlja. Tako i umetnost dobija novu. Rat su dobile savezničke trupe a izgubile snage hitlerovske koalicije. A. Ona je to što ne liči ni na šta. Amerikanci kupuju još u XIX veku dela velike umetnosti. mnogi umetnici (cela Bauhaus škola) se sele. on se bitno izmenio. do slikarstva materije. Krenulo se opet od iskustva kubizma. shvaćena kao forma iz koje izvire jezik kao bitno sredstvo komunikacije. Kad se rat završio pokazalo se da se svet nije izmenio samo geopolitički. Amerika je netaknuta kapitalistički utvrdjena zemlja. nadrealisti. oslobodilački ratovi u Aziji i Africi). Tobi. Marks Ernst. Mišo). Dali. ali je u njemu. U toj tradiciji umetnost je. estetičku i etičku funkciju. pre svega. u doba velikih moralnih i političkih kriza i permanentnih ratova (Indokina. Tapies. Rotko). preko lirske apstrakcije u Francuskoj (Vols. Braku i Ležeu (to su bile već retrospektivne izložbe). Takav sistem doveden je u pitanje i obezvređen za vreme drugog svetskog rata i odmah posle njega. Pit Mondrijan je tamo. na ono što umetnik radi onako kako radi. Matje.. bez kontrole i plana izgradnje.Ključna figura za nova istraživanja je Vasilij Kandinski (u Parizu je osnovano društvo apstraktnih umetnika). sa nadom da će se njihova vrednost povećati kroz pedesetak godina. liniji. Svekolika humanistička tradicija ličila je na razbijeno ogledalo čiji parčići nisu više mogli da se sastave u koherentnu celinu.između umetnika i platna mora da bude što manje 85 . na golu egzistenciju akcije. već mnogo dublje psihološki. Pol Valeri je (Moj Faust) pred smrt zapisao: „Realnost je apsolutno nekomunikativna. da „uđe u platno" i postigne jedinstvo između svog duševnog stanja i fizičkog pokreta. u kome vlada hladan rat teško je nastaviti utopističke ideje. Pol Kle . robnu. Evropa je razrušena više nego posle I svetskog rata. godine završen je rat. odnosno svoju stalnu tržišnu vrednost i samim tim elitni status. De Kuning. već široki pokret koji obuhvata različitu stvaralačku praksu: od slikarstva akcije u SAD (Polok. Breton. Cilj umetnika je da stvori evokativnu a ne reproduktivnu sliku. među njima i jedna grupa jugoslovenskih slikara. naročito u drugom talasu enformela. Kina. a okrenuti se boji. podrazumevajući pod tim čisto evropsku tradiciju u kojoj je umetnost oblik saznanja koji spaja njenu društvenu. Pažnja javnosti je na kubizmu jer se mislilo da je on sinteza XIX veka (Sezan) i svedenosti (geometrijske forme). Bazen. predlagali A. Kleu je mnogo važniji sam čin kreacije od konačnog umetničkog dela. bilo kaligrafijom ili ređanjem različitih struktura materije. Slikarstvo je postalo čin i akcija. i to „krize umetnosti kao evropske nauke". sličan.

1920. koji je mahom pustinja. ona je psihičko rasterećenje i neposredno. Uposlednjoj deceniji crteži su mu postali slobodno ekspresionistički u apstraktnom smislu. njegove slike izražavale izvestan stepen stvarne ili nagoveštene figuracije. s jedne strane. Polok je doživeo tragičan kraj. ali ispunjene vlastitom nervozom i brutalnom energijom. lirskoj apstrakciji. Sve slike do 1940. Max Ernsta i ponekad na Miroa ili Masona. bez programiranih racionalnih ciljeva. To ga je pokrenulo i shvatio je da umetnost 86 . postavila je u prvi plan fenomenologiju akta slikanja koja sadrži tri osnovna elementa: brzinu u stvaranju. Nova metodologija u slikarstvu akcije. Pod uticajem Sezana i Pikasa. Osloboditi se predmeta značilo je osloboditi se . Slika nastaje brzo i završava se pražnjenjem gestualne akcije. on se intenzivno druži sa Špancima i uključan je u ideju o automatizmu (nadrealizam).nadrealističko osećanje za organsku fantaziju HANS HOFMAN Studira u Parizu. ali je pokušavao sa najslobodnijim vrstam automatskog slikarstva. Enformel je umetnost destrukcije. direktno ostvarenje ličnosti na platnu. šta se sve u širem smislu može shvatiti pod pojmom enformel. a s druge. opet otvara drugu skolu u NY. tašizmu. kao zreo čovek. evropskog nadrealizma i enformela. ali ubrzo. Ove karakteristike upućuju na metode nadrealizma. za razliku od zapada. . društva i postojeće umetnosti. su mu spaljene u požaru njegovog ateljea. odakle Polok potiče. jer je uvek bilo važnije obezbediti egzistenciju. na filozofiju ze. divlja zemlja). bez konstruktivnih namera i ideja. Upoznaje meksičke slikare i zahvaljujući dugotrajnim diskusijama upoznaje barok. simbol novog američkog slikarstva. . On dolazi iz tipično američke porodice (obala je kulturno prosvećenija.Kestenjasto je petlova kresta. on je od svog platna hteo da stvori svoj svet. Njegov otac je radnik i farmer i Polokov život je mukotrpan. a i dolaskom u SAD.grube i teške.estetičkih i konstruktivnih prepreka. DŽEKSON POLOK Najveći predstavnik apstraktne ekspresivnosti. On u svojoj prvoj fazi slika blisko El Greku. Iz razaranja svih klasičnih vrednosti trebalo je da se rodi novi tip slobode.blizak je Deloneu. Kao dobar pedagog drži skolu u Minhenu oko petnaest godina.na koja je izvršila značajan uticaj na zapadnu umet nost. već krajem 30-ih. Polok dolazi u Njujork u kome vlada ekonomska kriza i postaje pravi marginalac. da bi do 1940.Muškarac i žena – Uticaj Pikasa. odnosno njegovim idejama o strukturi boje.prirode'. Usamljeni umetnik nije želeo da promeni svet. slobode „praznog" i praznine. ENFORMEL ARSHIL GORKI Veza izmadju Pikasa. Ta ličnost je mogla da se potvrdi i spase od otuđenosti jedino uništavanjem svega što je podsećalo na realni svet. odsustvo pret hodnog razmišljanja i nužnost podsvesnog stanja kon centracije . Najveću pažnju je poklanjao konceptima strukturalne slike na arhitekturalnim principima baziranom na ranom kubizmu. koja podseća su na Pikasa. Rozenberg kaže da je ovo bilo povlačenje.

kompleks koji je okružio posmatrača opkoljavajući ga sa svih strana. staklo. snažna. U slici više nema kompozicionih zahteva. slično tradiciji Munka. godine. kada se vraća i slikanju sa četkicom. jako je frustriran i nezadovoljan sobom. energiju. Platna su ogromna (3x3m). Poslednjih godina se bavio problemima figure na crtežu i slikama služeći se crnom bojom. emigrira u Ameriku 1926. Polok kreće u čitanje Frojda i Junga. 87 .tehnika koja podrazumeva industrijsku.tih (1943 – 1950) počinju dripling slike. De Kuningovi gestovi su agresivni. Za njega je jako važan gest. pod alkoholom. Ta individualna forma izraza (1949-1950. Od 1955. fragmente u kojima studira pojedine motive ili prostorne odnose. Nekad je tu i ono oko slike – pesak. na kraju u napadu destruktivnih impulsa. iluzije prostora. Već početkom 40. razređenu boju. Misli se da je to preuzeo od Masona. hrapavi. FRANC KLAJN Do 1950 figurativni slikar i slikar urbanih scena osenčenih realizmom. arhitekturalna struktura i nsistiranje u fakturi boje. platno je dole. -Driping. ubija se u saobraćajnoj nesreči 1956. Polok kao kopču sa lokalnim tlom nalazi kod Indijanaca. nastaje niz remek dela. Duboko prožet tradicijom zapadnog slikarstva od Rembranta do Goje. koristi i velike četke na štapovima. godine. Smatra se da je slika gotova kada se iscrpi sva energija. ali kontrolisani potezi kičicom. VILIJEM DE KUNING Holanđanin. Nazivi dela su mu slučajne asocijacije. prši četkicu i njom pravi najzamršeniji splet linija.Srebrno sa zelenim. Uvećava te skice i uočava implikacije koje su izgledale kao slobodne apstraktne predstave velikog formata. monumentalnih u razmerama i koncepciji. Presudno je što Indijanci slikaju po pesku. već je za njega žena i predmet divljenja i demon. za njega nije važno što prikazuju tela. crno bele skice. dela bez naslova ili opisni naslov: Slika postaje ambijent. On igra oko platna. necenzurisan nikakvim kriterijumima).podrazumeva spontan naboj koji treba osloboditi (umetnost – slobodan diktat misli.Poseduje ogromnu strast za crtanjem i radi male. žutim i plavim – Kod Poloka element slučaja ili intuicije igra značajnu ulogu.. Radi seriju posvećenu ženama. Ali. Time postaje zreli apstraktni slikar. Krupni. nešto opasno(po učenju Frojda).. .) je od značajnog doprinosa apstraktnom ekspresionizmu. ali on ih opseca. Oni tako vrše komunikaciju sa duhovima. Slika se svela na boju. snažni – emotivni naboji posvesti. Platna su ogromna.

U logorima radi mala dela (crteži i akvareli) – veličine dlana – intimne beleške. on mu pravi izložbu. Koristi lepak. Po dolasku Hitlera on dolazi u Pariz. na svojoj izložbi on je prikazao model slike koji je kasnije razvijao nekoliko godina: preko guste i fakturirane paste. bitumen. Ona je izazvala potres jer Vols nudi nepretenciozan stav prema umetnosti. nije želeo da postane profesionalni slikar. Već 1946. dolazi iz Barselone u Pariz. a istraživanje primarne forme. slamu. svetlo-tamnu modelaciju. Uglavnom se pojavljuju biomorfne forme (cvrčci. bez stava. slika je prestala da se brine o estetskom i lepom.zemlju. smolu…1956. da bi posle intervencije prijatelja bio spasen. koja podseća na ispucalu zemlju i zgužvane gradske asfalte. Međutim. gotovo sve koje je mogao da pronađe neposredno u svetu oko sebe . 88 . eksperimentu. u kojima saopštava napetost. bol. postavljao je crtež ljudske figure. ugreban ili izveden belom linijom. Neki ovakav život povezuju sa filozofijom žena. ali kad počinje rat on je po logorima. god. stabilnu formu i stare funkcije boja i crteža. ali njegova namera nije postojeća forma već revolt. Neki misle da su to Volsove vizije i halucinacije. galerista mu donosi platna i on 1947. hartiju. Umesto njih u sliku je uveo materiju i materijale. godine dobija nagradu na bijenalu i njegovo delo je podstrek za naše umetnike (Miću Popovića) koji se šezdesetih okreću apstrakciji.LIRSKA APSTRAKCIJA OTO VOLS Rođen u Berlinu. Poučen Volsom. On je potpuno odbacio prostor. Posle velikog uspeha. a Vols zoolog. plastiku . geologiju. Stvorio je veoma ličan izraz u kome su do kraja porušene sve zaostale norme klasične estetike. Time se Dibife na ciničan način osmehnuo profesionalnoj umetnosti. strahove. sem tog jednog izleta u fazi „teksturologija". ŽAN DIBIFE Neobična i složena lirska ličnost. muzičar. oslobođeno civilizacijskog nanosa.zatim je tu materiju razvio i nanosio u visokim pastama. naivan. Otac mu je bio jedan od najvažnijih državnih činovnika. inspirisan radovima umobolnika i dečijim crtežima. garež. Dibife je ostao prevashodno figuralni slikar posebne vrste. gusenice). krpe. spontano. slamu. čisto. lišen bilo kakvog anatomskog znanja. grebao i škrabao čime je dao značajan podstrek razvoju enformela. on pred kraj života živi samo na rumu. Prijatelj je sa mnogim slikarima Bauhausa. Jedan galerista preko veza saznaje za njega i 1945. pravi izložbu – ŠOK. poznaje botaniku. lišće. ANTONI TAPIJES Španac.

sa akcentom na gestu kičice. Cilj im je bio da postignu sto veću neposrednost i automatizam u postupku. praistorijske ili primitivne umetnosti. bez racionalne kontrole.T elo i duša nisu ni skladno povezani ni međusobno usaglašeni. Nunc Stans. Brisel. Umetnici posle drugog svetskog rata. kako bi što direktnije. već totalno razdvojeni. a cilj im je bio da postignu što veću neposrednost i automatizam u postupku. Upotrebljavali su jake čiste boje. Oni su zajednički izlagali od 1948. kako bi što direktnije. ostvarili nesvesne impulse.Osnovao je Karel Apel kao eksperimentalnu grupu. crveno i u tim formama traži imaginarne pejzaže. nespokoj. Kobra je grupa nastala spajanjem naziva gradova: Kopenhagen. Radi serije slika. u Parizu.. sa samostalnim životima. a ljudi crtani u dečijem maniru. smatraju da umetnost treba vratiti iskonu. Objedinjujući princip im je bio : doktrina o potpunoj slobodi apstraktnih izražajnih formi. On ih je sakupljao i stvorio veliku kolekciju art brut koja mu je dugo godina služila kao podsticaj i nadahnuće za sopstvenu sirovu umetnost. Sunce. počinje da pravi 3D objekte – crno. a ne iz tradicije klasične ili moderne umetnosti. jedan figuralni zapis ameboidnih formi (Noig1oire) koji je izvršio znatan uticaj na novu figuraciju Dela Pol klea su ga najviše privlačila. karikaturalnom crtežu i kompoziciji.. do 1950. Mesec. Art brut – označava sirovo umetničko delo koje stvaraju ljudi neiskvareni umetničkom kulturom. U tom pogledu i njima je uzor bio Dibifsov art brut kao što su ih metode psihičkog automatizma približile akcionom slikarstvu. Dado Đurić ga je sreo 50-tih i Dibife mu je pomogao da se probije. tako da autori izvlače sve iz sopstvene svesti i podsvesti.dovelo ga je do slika ludaka i naivnih. vrata…). velikom Kleu i Munku. belo. Krava Slike iz tog perioda su slobodni apstraktni oblici. tekstovi beli na crnoj podlozi. Dibife. Oni prihvataju figuraciju. Amsterdam. KOBRA Enformel je za mnoge nihilizam. nepismenih ljudi. dečje. Služili su se nekom vrstom predmeta ili figuracije koje su obično vodile poreklo iz folklorne. 89 . Za njih podražavanje ima mali ili nikakav značaj. zvezde. maska. kako su to verovali slikari Kobre. Koristili su univerzalne arhetipske simbole života – ptica. ali taj isti izraz se pojavljuje u KOBRI. a najmanje sinonimi. ali se ne vraćaju na tradicionalan izraz. ostvarili nevesne impulse. Boje su vedre i vesele. Dibifeova slika postaje reljef. grubu u izrazu i sumornu u poruci. pojednostavljenom. bez racionalne kontrole. Početkom šezdesetih godina figura je još više degradirana i crvenim i plavim crtežom svedena na automatski zapis. Prvo je radio panorame Pariza i Parižana. tražeći nove forme eksperimentalnog izraza protivne Mondrianu i De Stilu. Njihovo slikarstvo zasnovano je na naivnom. Crveno i plavo na beloj osnovi.Radi knjižice crteža sa tekstom. Dibife. Kamenčići tačnije jednu vrstu teme koju obradjuje veći deo godine (krave.

. intenzivnu boju u velikim površinama. Psi hički automatizam organski je spojen sa fizičkim automatizmom. PJER ALEŠINSKI Glava . Alešinski koristi i dečije oblike igara (školice. Najveća pažnja posvećena je radu tela. njegove instinkte. Apel je smatrao da je najvažnije sačuvati izvor. igrom. direktnom upotrebom sopstvenog i korišćenjem tuđeg tela.Zeleni balet – Ova platna podrazumevaju debeli pastu. Ova spontana događanja umetnik ne sputava.Glava – Galerije još uvek žele male formate.Asger Jorn je definisao svoj stav 1948. skakanjem. fizič kom rukopisu koji se ostvarivao na različite načine: maksimalnim angažovanjem motoričnih funkcija tokom slikanja. Pomoću fizičke spontanosti trebalo je otkriti vitalne izvore bića. energija i td. padom. izlažu i misle da rukopis nosi specifično obeležje. 90 .Daleko od iza – 50-tih godina. . Ono što njega izražava jeste fizička akcija koja materijalizuje misao. drukčije rečeno. Kakva je realnost na kojoj se zasniva misao? To je ljudsko telo. Dinamičko slikarstvo. veliko platno. njegova duša". Alešinski kasnije prihvata da rukopis bude objektivan izraz – 60tih su moderni smisleni ili besmisleni tekstovi. kućice). ili... to ja izraz automatizma. koristi industrijsku. AZGERN JORN Jorn i Apel su neobuzdani u svojoj nedisciplinovanoj sintezi forme i blistave boje. KOBRA radi velike formate. Jako je važno iskustvo Sartra i filozofija egzistencijalizma (apsurd čovekovih napora u ovom svetu). Alešinski insistira na crtežima dece. letom. most. Ovde vidimo biomorfne forme.Ne može se izra ziti način čistog psihizma. Vidljivi su svi potezi četkom. tako da se slikarstvo na početku pedesetih godina sasvim približi lo onom idealu koji je izražen u jednom od slogana Kobre: „U umetnosti nema pristojnosti: umetnost — to je neukrotiva želja". KAREL APEL Radi figure i portrete u linearnom i kolorističkom entuzijazmu. spontanost. godine: . . KOBRA se raspada posle nekoliko godina.

ne može više da bude naša". Dok je enformel bio u zenitu. Belo i crno. Ž. To je binarni jezik kibernetike koji stvara plastičnu banku u elektronskom mozgu. Agama. Vazarelij a . zahvaljujući Jozefu Albersu. onim što je najsvesnije. Sota. a belo i crno su maksimalni kontrast ili dualizam. Ono je u novim uslovima produžilo ideje Mondriana. svoje čireve i svoje tajne bolesti.OPTIČKA UMETNOST Paralelno s enformelom. U suštini težište je uvek na programu koji može da se sprovede u različitim prostorima i različitim 91 . daleko od dela u koje je slikar izlio svoje komplekse. uspostavljen čvrst poredak geometrijskih oblika. jer su nastajali kao rezultat privilegija određenih klasa. geometrijska apstrakcija je potisnuta. razvijalo se i drugačije shvatanje slikarstva u kome je. kompjutersku i mehanografsku umetnost. Za razliku od naglašene individualnosti i česte igre slučaja u apstraktnom ekspresionizmu i enformelu. već čvrsto spojeno s vodećim strukturama tehnološke civilizacije. V. Dva dela su kvalitativno ista. Ti me smo. najpre je i iznad svega sredstvo da se ljudi međusobno povežu. kaže Vazareli. pozitiv-negativ. “Umetnost starog sveta. Za njih su geometrijski oblici i forme zbog svog univerzalnog karaktera izvanredno sredstvo u komunikaciji između ljudi. Njihovo je delo bilo suprotno anarhiji i destrukciji enformela. kaže Devan. Devana. VIKTOR VAZARELI Povodom samostalne izložbe 1955. Slika postaje pre svega majstorska konstrukcija koja je razrađena svim onim što je u umetniku nepromenljivo. za razliku od razorene forme. Maksu Bilu. Sem reda oni su predlagali i nov način gledanja tako da je početkom šezdesetih godina s velikom tehnološkom revolucijom došlo do kvalitativnih promena i do jasne orijentacije ovih tendencija prema novoj optičkoj umetnosti. tako da su njene ideje prodrle u luminoplastičke eksperimente. Belo i crno to je neuništiv gest umetničkog uma i dugovečnost dela u njegovoj originalnoj formi". Sa umetničkog dela treba skinuti auru izuzetnosti i neobičnosti.. traganje i stvaralaštvo svih ljudi njegovog vremena”. Mortenzenu i grupi umetnika oko Galerije Deniz Rene. vodećeg jezgra Novih tendencija i stvaralaštvo francuske Grupe za istraživanje vizuelnih umetnosti. J. dakle. zasnovana na principu elite i status kvoa nejednakosti. zatim u permutacijama (1965) i u novim strukturama koje se zasnivaju na heksagonalnoj perspektivi i aksonometriji. koje nije ni psihički izuzetno ni društveno izolovano. Vazareli je predložio novo shvatanje umetničkog dela.Slikarstvo i skulptura u klasičnom obliku bili su za njih anahronizam. Optička umetnost je na nov način postavila osetljiv odnos između umetnosti i društva. u stvari. kada su se njeni oblici stalno razvijali i usavršavali. odbacio romantično nadahnuće i opredelio se za program koji sadrži matematičku kodifikaciju celog procesa. ushićeno. S raspravom o optičkoj i kinetičkoj umetnosti nalazimo se u samom jezgru geometrijske apstrakcije koja je šezdesetih godina doživela izuzetan istraživački podsticaj. „Umetničko delo. Erbenu. Da i ne. što je najintimnije vezano za rad. u isto vreme identična i dijametralno suprotna: slika-ogledalo. kaže Vazareli.. Vazareli je objavio Žuti manifest (štampan na žutom papiru) u kome je obrazložio nov način svog rada koji se oslanja na sistem crnobelog odnosa. Ista kompozicija rešena u belom i crnom daje mi automatski drugu kompoziciju rešenu u crnom i belom. Svetlost-boju Vazareli je potpuno razvio u fazi „planetarnog folklora". Kupke i istraživanja Bauhausa i De Stila. novi industrijski dizajn (škola u Ulmu). „Odavde je počelo moje otkriće. Belo je za njega zajednica boja ili svetlost. On je potpuno racionalizovao kreativni čin. Van Desburga. crno je ništavilo boja ili senka. Tu fazu posle enformela obeležilo je delovanje V. zdravo. neokonstruktivizam itd.

ambijentalne celine) sa modernim detaljima. već da im ukažem da nas plavi trojstvo: prostor — vreme — materija". Zahteva da posmatrač bude aktivan i da gleda iz različitih uglova. ali je ovo matematički precizan čvrst sistem. Slično Mondrijanovom Bugi-Vugiju. RAFAEL SOTO Jezus Rafael Soto gradi tako osetljive konstrukcije od žica ili plastičnih materijala da se one pokreću na atmosfersku promenu ili na dodir. Autor je plakata. Insistira na zakonitostima i principima nauke. u zavisnosti od ugla posmatranja. kaže Soto. pomoću kretanja posmatrača. Sve je statično. tamo je završio školu. što znači da posmatrač aktivno učestvuje u oblikovanju dela jer mu neprekidno menja izgled i vizure. „Čovek više nije. Neguje apstraktnu umetnost. dobio je bezbrojan univerzum i stalno nove mogućnosti. Ovo je bilo plodotvorno otkriće. u kome se na različite načine ostvaruje ideja kretanja. instalacija. kao u šahu – to i jeste ideja. trougao. slika. On daje jos jedno rešenje istraživanja prostora. Kretanje svetlosti i formi je osnovni cilj optičke umetnosti kojim se ona transformiše u kinetičku umetnost. postao državljanin Francuske. čak i nezavisno od umetnika. to je zakon koji kaže da se takvi predmeti najlakše uočavaju. Posmatrač.igre forme i boje. ali je išao na akademiju u Francuskoj. računa na preplet. U duhu apstraktne umetnosti. Nije reč o tome da ljude napravim ludima. a tu punoću ja bih hteo da ispoljim svojim delima koja nju obavijaju. I ovde je posma trač aktivan saučesnik. Varirajući ih i gradeći sistem mreža. JAKOV ADAM Iz Palestine. vidi različite slike. da ih zasitim optičkim efektima. Time se istraživanja prenose na prostor. Precizan sistem nanošenja boje. slavi nauku. s tim što se on kreće oko dela i u kretanju percipira njegove različits oblike. apstraktni ritmovi.medijumima. da uvek bude kvadrat ili trougao. Njegovi objekti su konstruisani pomoću obojenih rešetki (obično pleksiglasa) postavljenih tako da se sa promenom ugla sagledava uvek nova forma. kao što kretanje multipla pokreće posmatračevu plastičnu maštu koja nastavlja sama da stvara i kombinuje oblike i forme. Cetrdesetih godina otkrio je da je dovoljno koristiti tri osnovne forme: kvadrat. Vazareli je proučavao je Mondrijana i Nađa. krug. niz radova bliskih Vazareliju. On je u ispunjenom prostoru. Šah je savršenstvo vizuelne predstave. Došao je na ideju da modul izgradi precizno. a posmatrač se šeta. Koristio je zakonitosti perspektive i projektovanja u kojima se stalno čini da se gradi ispupčenje. Uradio je mnoga dela širom sveta (kongresne dvorane. Vazareli je 1959. na jednoj a svet na drugoj strani. Koristi preparirane kartone i platno i pravi harmonike velikih dimenzija i na njima varira različite bojene pravougaonike. 92 .

raditi. bojio ih intenzivnim bojama. kuvati. nešto u čemu će ljudi živeti. Delo komunicira sa industriskim društvom koje je verovalo u progres. NJUMAN Američka geometrijska umetnost. Insistira na ogromnim dimenzijama. racionalna umetnost. 93 . Koristio je nove materijale.Majstor za takve ambijente. Dobro je prihvaćen.

) Rade se dela monumentalnih dimenzija koje postaju još monumentalnije kada se postave u unutrašnji prostor.. aluminijum i obojeni pleksiglas u otvorenim strukturama koje su istraživale odnose izmedju prostora. Pravi predstavnik Donald Džad. poenta je u jednostavnosti sistema slaganja elemenata. organizuju ih gradeći druge strukture. Nastojali da delo oslobode manualnog rada. Objekti se stavljaju na pod. ali ona je. Kocke je bojio ili ostavljao u priprodnoj boji. Zamisao serije zadržava misao celine.ABC UMETNOST. niz) elemenata. 94 . Koriste se novi materijali.. princip modula – multiplikuju različite module. boja i svetlost imaju dramatičnu primenu (skulpture su polirane i skupljaju okolne reflekse). a ostalo je zadatak industrije. DONALD DŽAD Koristio je metale.U minimalnoj umetnosti serija ili niz je koncipirana kao ‘’prosta serija’’.Moduli – Koristio je 144 jednake pločice i u svakoj galeriji od njih pravio različite skulpture. za razliku od geštalta konceptualna. verovali su da bi umetničko delo trebalo da bude u potpunosti osmišljeno u svesti pre čina njegovog izvodjenja. aluminijum). jasnoću. odbacuje se postament. doslovnost i jednostavnost.. Postoji čvrsta. Stavljanjem objekata u niz on ističe svoju vrednost samo time što je suprostavljen elementu koji mu predhodi ili sledi. Vrlo su značajni kao teoretičari. PRIMARNA STRUKTURA Veliki broj američkih umetnika je 60ih počeo da se buni protiv vrednosti koje su veličali apstraktni ekspresionisti – subjektivnosti. uvek kocke od različitog materijala (čelik.MINIMAL ART . Odbacuju se stare tehnike (klesanje itd. grade sisteme. KARL ANDRE . emocija i gestualnih poteza četkicom. konceptualnu strogoću. Pod uticajem Mondriana. gvoždje. Radio je serije (red. U minimalnoj umetnosti svest nameće racionalni poredak.. Moduli SOL LE VIT Bez naziva – Šuplje kocke. ili i jednom i drugom u isti mah. primenjuju se intenzivne industrijske boje i elementarne forme. uza zid itd. a ne optička. Objašnjavali su principe minimalističke skulpture. geometrijska osnova. razmere i materijala.

DEN FLEVIN Američki minimalni neonski umetnik. Koristio je bele i obojene fluorescentne svetlosne umetke. rasporedjene vertikalno po zidovima. 95 . Struktura načinjena od neonskih cevi se izlaže kao specifični objekat (svetleće telo) ili se neonska svetlost pokazuje kao ambijentalna svetlost koja ispunjava prostor.

neponovljivo. zatim na spise Ad Rajnharda. ruske avangarde. tekstova. što znači da ono u sebi sadrži rad elite pa samim tim dovodi do nejednakosti koja je suprotna idealima o demokratskoj i univerzalnoj umetnosti.bilo otkrivanju tautoloških sistema umetnost kao definicija umetnosti. dematerijalizovana umetnost se razvijala u različitim pravcima. Taj naučni jezik koji je koristio analitički konceptualizam. vodio je sve dublje u sisteme simboličke logike. Klasično umetničko delo je su više izuzetno. Andre). Slika je pretvorena u robu. Cilj umetnosti nije u ostvarenom delu već u zamišljenom i projektovanom. Sa tezom „umetnost kao ideja kao ideja" Džozef Košut je 1967. Kako se u nekim polazištima oslanjala na radove Dišana. imenuje samo sebe i time ukida višesmislenost i bilo kakvu mogućnost polisemije. (svejedno da li svesno ili spontano) nova generacija je sa umetničkim delom odbacila sistem vrednosti i poredak u koji je ono uključeno. u ideji. na nju su delovali zakoni tržišta. I u projektu Jedna i tri stolice. bilo da su usmereni jezičkim istraživanjima .KONCEPTUALNA UMETNOST Istraživanje novih medijuma i odbacivanje umetničkog dela kao završenog estetičkog objekta. sa tehnološkom revolucijom u čitavom svetu naglo je procvetala trgo vina umetničkim delima. minimal nu umetnost (LeVit. slika je postala sredstvo kojim se stiče profit i ekstraprofit. u prvom redu piše: osam zelenih engleskih staklenih slova u neonskom električnom svetlu. umetnost više nije vizuelno opažanje i stvaranje predmeta već namera i odluka. a ne između znaka i stvari. između 1950. konceptualizam je umesto gotovog umetničkog dela predložio proces. Košut je više godina 96 . neobično. dematerijalizovana ideja od koje ostaju dokumentarni tragovi u obliku fotografije grafikona. Pored toga. u drugom su slova plava. Moris. Sa konceptualizmom je oživeo zajednički rad umetnika i naglo je porasla potreba za teorijom i novim tipom kritičara koji neće biti posmatrač ili sudija već saučesnik u pokretu. na primer. postojeće umetnosti i individualnog stvaralačkog čina. Možemo reći da su u njoj postojala tri osnovna toka: zemna umetnost (land-art) telesna umetnost (bodi-art) analitički koncepualizam. Time je stvorena nova struktura: delo je iskaz čije je značenje fiksirano u odnosu između znakova. i neka rešenja pop-arta.umetnost kao tumačenje umetnosti . pored prave stolice postavljena je njena fotografija i njena jezička definicija uzeta iz rečnika. Oko 1968. Iv Klaj na i Džona Kejdža.radovi koji se bave analitičkom prirodom umetnosti. da bi se potpuno posvetio lingvističkim istraživanjima u oblasti analitičkog konceptualizma. Čulno iskustvo je izgubilo raniji značaj. izložio fotostatički negativ rečeničke definicije reči voda. i 1970.U njegovom delu Osam staklenih engleskih slova. stvoreno od genijalnog pojedinca. čime se produbljuje jedan vid eksploata cije. zatim je u jednoj galeriji pokazao svoje omiljene knjige i matematičke spise. Delo potvrđuje ono što je samo po sebi očigledno. inspirisan u velikoj meri radovima Vitgenštajna i Karnapa i metodama britanske analitičke filozofije. u trećem crvena. Kao svaka druga roba. video i magnetofonskih traka. ona je odbila staru fun kciju umetnosti i njen elitni status jer više nije htela da prihvati takvo društvo. U totalnoj kritici društva.

Mnogi rani konceptualistički projekti ostvareni su krajem šezdesetih godina u land-artu. počeli da izdaju časopis sa gotovo naučnim člancima o prirodi i pojmu umetnosti. Pomoću dinamita. Pomerajući ugao i pravac prilikom snimanja. oni su 1969. a Robert Smitson je 1970. radio nekoliko meseci kako bi podigao Opservatoriju. Tako smo dobili umetnika kao umetnost. Mnoge podsticaje za svoje ideje članovi ove grupe su pronašli u tradiciji formalne i strukturalne lingvistike. a široku u prečniku 49 metara. vatru. Potpuni i pravi smisao land-art je pronašao tek kad je napustio galerijske prostore i odleteo u prirodu u kojoj su umetnici mogli da se neposredno izraze. na ledu. Čarls Herison. čime se delo dematerijalizuje i težište prebacuje na proces i čist koncept. Jan Dibets je za izražajna sredstva uzimao osnovne prirodne elemente: vazduh. gest. od teških sunčanih opekotina zaštitio samo jedan deo tela koji je pokrio knjigom sa simptomatičnim naslovom Taktika. bagera i buldožera počela su da se ostvaruju dela izuzetnih dimenzija: Robert Moris je 1971. jedno brdo zemlje široko 70 metara. 1969/70). za onaj „jezik tela" koji su dobro poznavali igrači i akrobate. Land-art je. on je uspeo da u nizu povezanih fotografija snimi ravan holandski horizont kao brdo (Holandsko brdo. Kao materijal pogodan za rad i nove akcije zemlja js otkrivena već 1968. koji izražava težnju da se izađe iz zatvorenosti estetičkog objekta i ponovo uspostavi davno pokidana veza između čoveka i prirode. a s druge. Majkl Baldvin. Jan Burn. u semiotici i teoriji značenja.sam umetnik. pokret i držanje.a njegov rad Ispravljanje perspektive (1969) pokazuje izvanrednu sposobnost u radu sa fotoaparatom. Kako on poseduje pojam umetnosti. Ovi primeri nove praistorije nisu bili usamljeni jer su umetnici land-arta voleli da ostavljaju tragove za jednu buduću arheologiju i da na različite načine obeležavaju prirodu linearnim znacima izvedenim u travi. koji su gestom tela praznili psihičku energiju svojih posmatrača ili je upravljali ka nekom magijskom cilju. Zbog toga je bodi-art razvio interesovanje za mimiku. Harold Herel.000 tona kamena i peska (Dubl negativ. kad je Valter de Maria u jednu galeriju doneo 500 kubika zemlje i s njom pokrio ceo pod. 1971). njenom jeziku i odnosu ideje prema medijumu. U brojnim akcijama koje su obuhvatale različite mogućnosti. vodu. Mel Remsden i drugi. od bljuvanja do teških telesnih povreda. Pošto su došli do zaključka da je prirodni jezik pogodno sredstvo kojim se može uspešno otkrivati i tumačiti jezik umetnosti. ili bodi-art. Svoja istraživanja u landartu on je proširio i na druge probleme vreme. Deniz Openhajm je. napravio na Slanom jezeru u Utahu Spiralu Džeti dugu 450. već ona sama i njeno označavanje pomoću foto dokumentacije. s jedne strane. svetlost i perspektivu . kredom. Dejvid Benbridž. potpuno afirmisao taj postupak obeležavanja i uzimanja dokumentacije pošto za ove umetnike nije bitno gde će se ostvariti ideja. kretanje. ka intervencijama u prirodi. tibetanski kaluđeri ili sibirski šamani. između ostalog. na primer. sadržaj i izražajno sredstvo u isti mah. najčešće su probijali impulsi kolektivno nesvesnog preko kojih je trebalo uspostaviti komunikaciju sa učesnicima u seansi. Majkl Hejcer je za jedan rov u Nevadi morao da iskopa 240. S ukidanjem gotovog umetničkog dela stvaralaštvo je oslobođeno klasične tehnologije i zanata i usmereno ka čistim jezičkim istraživanjima.pripadao angloameričkoj grupi Art and Language čiji su članovi bili Teri Etkinson. seoski vrači. proces realizacije se ostvaruje u njemu i njegovom telu koje postaje osnovni medijum. zemlju. Ostao je logično još jedan fenomen . jednu pojavu koja je u velikoj meri uzela u obzir iskustva hepeninga i razvila praksu međunarodne umetničke grupe „Fluksus". Pri tom ne treba isključiti ni sklonost izvesnih izvođača akcija ka 97 .

„uspostavi duhovno jedinstvo čoveka. B. održao prvi performans Kako objasniti slike mrtvom zecu. pesmu. On je počeo kao vajar. na šta ukazuje njegovo čuveno pranje nogu s očiglednim asocijacijama na Bibliju. vraćajući mu energiju i potrebu za transformisanjem njegovih političkih i kulturnih odnosa sa svetom". o kome je rekao: „Za mene je zec simbol inkarnacije. služeći se kredom. ljudsku i političku odgovornost. parodiju pa često i ozbiljnu kritiku umetničkog Džilbert i Džordž života. mimiku. jednom ubedljivom gotovo naučnom metodologijom. Stjuart Brizlej je. U haosu zapadne civilizacije on je visoko podigao ugled i misiju umetnika i njegovu moralnu. pozorištu. On je hteo da preko umetnosti. držeći se dosledno maksime: „Umetnost jednako život. godine. On sebi kopa jazbinu. Bojs gotovo utopijski veruje da u čovekovoj prirodi postoje tri bića: prirodno. kako to tačno kaže A. grafikonima. Oliva. jer zec čini zapravo ono što čovek može imati samo u mislima. Herman Nič i Rudolf Švarckogler) U bodi-artu su postojale i akcije kojima bi više odgovarao naziv performans jer se u njima telo nije mučilo već koristilo kao jedna vrsta metajezika. društveno i slobodno i da se ljudska sloboda kao najviši oblik bića može ostvariti samo putem stvaralaštva. 1963. solidarnosti i iskrenoj ljubavi za ljude. oslanjajući se na tradiciju neodade i starežne skulpture. pretvarao u oštru sociološku i političku kritiku kapitalističkog sistema. u umetnosti i antiumetnosti koje su za njega jedinstvena celina. Džilbert i Džordž. vic. Bojs je otišao i korak dalje: od smernosti. Rađa se u zemlji i to je jedino važno". razgovor. svoje predstave u Hajd parku. dok su dva engleska umetnika. počeli od „živih skulptura" da bi se razvili u par koji je u gotovo varijetske akcije i performanse uveo igru. na primer.seksualnom sadomazohističkom egzibicionizmu ili ka opasnim telesnim torturama kakve je praktikovala Bečka grupa (Ginter Brus. ironiju. prešao je na pravu političku akciju i u tom duhu osnovao dve organizacije: Nemačku studentsku partiju (1967) i Organizaciju za demokratska prava (1971). umetnost jednako čovek". 98 . ali je vrlo rano. jedan od prvih konceptualaca u Evropi. ukopava se. On je polje svoje akcije preneo na politički i društveni život i onakav kakav je. u iznošenom šeširu znao po 12 sati da vodi razgovore s publikom i obrazlaže svoje ideje. U izgrađivanju kontakta sa publikom najdalje je otišao Jozef Bojs. tablom. autosalonu ili preko televizije. Oto Mil. crtežima.

99 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful