Redovni pravni lekovi 2010

SADRŽAJ:

SADRŽAJ:....................................................................................................................3 UVOD.......................................................................................................................... 4 POJAM ŽALBE..............................................................................................................6 POREKLO ŽALBE.........................................................................................................8 ŽALBA NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA...............................................................9 3.1.PRAVO NA ŽALBU............................................................................................10 3.2.SADRŽAJ ŽALBE...............................................................................................13 3.3. RAZLOZI ŽALBE..............................................................................................15 3.4. OSNOVI ZA POBIJANJE PRESUDE.....................................................................17 3.5. POSTUPAK PO ŽALBI NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA.............................21 3.6. GRANICE ISPITIVANJA PRVOSTEPENE PRESUDE..............................................23 3.7. ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI...................................................24 .........................................................26 ŽALBA NA PRESUDU DRUGOSTEPENOG SUDA..........................................................26 ............................................................................................................................. 28 5.POSTUPAK PO ŽALBI PRED SUDOM TREĆEG STEPENA...........................................28 6. ŽALBA NA REŠENJE...............................................................................................30 ZAKLJUČAK............................................................................................................... 33 LITERATURA:.............................................................................................................40 IZVORI:.....................................................................................................................41

3

Redovni pravni lekovi 2010

UVOD

Razmišljajući koji institut, odnosno koju temu da obradim za diplomski rad, vodila sam se idejom da svoje vreme posvetim nečemu zašta znam da će me svakako pratiti kroz moj budući rad, odnosno čime se želim u budućnosti baviti. Tako sam došla do zaključka da rad kojim ću zaključiti proces fakultetskog obrazovanja, nosi naziv REDOVNI PRAVNI LEKOVI. Redovni pravni lekovi predstavljaju institute procesnog prava i nalaze svoju upotrebu u Krivičnom, Parničnom, Vanparničnom, Izvršnom, Upravnom, Prekršajnom postupku i postupku povodom privrednih prestupa.Pomoću njih određena lica imaju pravo da traže preispitivanje sudskih odluka i odluka upravnih organa. Redovni pravni lekovi su sredstva pomoću kojih ovlašćena lica pobijaju sudsku odluku zbog postojanja nekih pravnih nedostataka ili da ta lica traže njeno preinačenje ili ukidanje. Izučavanjem ove vrste materije, koja se bavi zaštitom subjektivnih prava građana, i oblicima njihove zaštite jeste krivično pravo. U okviru ove široke teme može se uopšteno reći da je prvani lek izjava volje kojom se od organa višeg stepena zahteva da ispita zakonitost nekog akta.Samo postojanje i mogućnost korišćenja pravnih lekova od strane ovlašćenih lica, nalazi se u osnovnom zadatku KPP-a. To podrazumeva da se pravedno preispita krivična stvar na zakonit način.Po pravilu svaki akt može da bude podvrgnut tom ispitivanju bar pod jednim organom nadležnim za ovo.Naime, u toku vođenja provostepenog postupka, može doći do grešaka od strane subjekta koje prouzrukuju i donošenje odluke sa određenim nedostacima.Do ovakvih odluka se dolazi i zbog neznanja, nesposobnosti,ili nezadovoljnih radnji samih sudija. Javlja se nužnost da se ovakve odluke isprave, i to od strane ovlašćenog lica koji inicira postupak pravnim lekovima, odnosno podnošenjem pravnog leka. O podnetom pravnom leku odlučuje krivični sud višeg stepena koji je sastavljen od sudija sa većim stručnim znanjem i iskustvom. To pruža garanciju da se nezakonite ili nepravilne sudske odluke isprave, jer ovaj sud razmatra krivičnu stvar u povoljnijim uslovima, gde objektivno i svestrano razmatraju sudsku odluku. Osnovnu podelu pravnih lekova predstavlja podela na redovne i vanredne lekove.

4

Redovni pravni lekovi 2010

Redovni pravni lekovi su oni koji se ulažu protiv odluka koje još nisu postale pravosnažne.Vanredni prvani lekovi su oni koji se mogu ulagati samo protiv odluka koje su postale pravosnažne.

Mogućnost upotrebe pravnih lekova protiv odluka državnih organa je ustavno pravo građana. Po Ustavu, svako ima pravo na žalbu ili drugi pravni lek protiv odluke kojom se rešava o nekom njegovom pravu ili zakonom zasnovanom interesu. Međutim, opravdanje pravnih lekova je mnogo šire, naročito u krivično procesnom pravu, jer se radi nekada o veoma važnim pravima i dobrima. Oni su ustavnovljeni i u javnom interesu doslednog ostvarivanja principa zakonitosti i u interesu pravičnosti, na kojima počiva krivični zakonik i krivično pravo uopšte.

5

Stranka može pobijati jednu odluku samo ukoliko je ova izrečena na njenu štetu. Pravni lek je pravno sredstvo kojim stranke ili druga zakonom ovlašćena lica pobijaju odluku nižeg suda ili postupak u kome je doneta. Žalba je pravno sredstvo i pravni lek. jer se izjavljuje protiv sudske odluke.2005.redovni pravni lekovi su : 1. 3.1 U krivičnom procesnom pravu. Str.Niš. ako smatraju da je nezakonita i nepravilna i traže od suda pravnog leka da je preinači ili ukine svojom odlukom.Redovni pravni lekovi 2010 POJAM ŽALBE Redovni pravni lekovi su takva sredstva kojima se pobijaju nepravosnažne sudske odluke. Krivično procesno pravo. 2. 1 Čedomir Stevanović.Petar Stanojević. Pojam pravnog sredstva je širi od pojma pravnog leka. Žalba na rešenje. Žalba na presudu drugostepenog suda. jer su pravni lekovi pravna sredstva. Žalba na presudu prvostepenog suda.258 6 . dok sva pravna sredstva nisu pravni lekovi.

osim onih sredstava koja služe za pobijanje sudskih odluka.Redovni pravni lekovi 2010 Pravni lekovi su jedna vrsta procesnih radnji stranaka. Pravno sredstvo koje nije pravni lek je svako drugo sredstvo napada ili odbrane kojim stranka ili drugi učesnik postupka ostvaruje svoja zakonska prava i štiti svoj interes zasnovan na zakonu. 7 . Oni su posebna vrsta pravnih sredstava koja se razlikuju od drugih pravnih sredstava po tome što su usmerena protiv odluka suda.

8 . koju zadržava i formularni postupak . Rimsko pravo.ona je nastala zbog same prirode suđenja. Ekstraordinarni počiva na temeljno različitim predpostavkama. uvođen je novi način suđenja.sudjenje više nije jednostepeno već višestepeno i ovde se primenjuje pravilo ne bis in idem. Uvodi se pravo na žalbu tj. Ta specifičnost. ostavljena je mogućnost strankama da se žale. ne može se ponovo pokrenuti isti spor. Kada se okonča postupak po žalbi( ili ako žalbe nije bilo).Redovni pravni lekovi 2010 POREKLO ŽALBE Prve oblike žalbe možemo tražiti u rimski građanski postupak koji je prošao kroz tri oblika:2 • • • Legisakcioni Formularni Ekstaordinarni Formularni i ekstraordinarni se odlikuje novinama. Beograd. Stranke nemaju pravo na žalbe. primenjivalo se pravilo o ne bis in idem. dok kod legisakcionog nije dozvoljeno pravo na žalbu. Str.nije posledica formalizma. 2 Obrad Stanojević. 2003. 211.

str.1981.260-261. koji može biti izjavljen protiv prvostepene presude od strane ovlašćenih lica u roku od 15 dana.3 3 Špiro Vuković. a drugostepeni sud je dužan da ispituje i ceni te razloge.Beograd.odnosno da odlaže izvršenje presude. Kad ovlašćeno lice podnese dve ili više žalbi napadajući presudu svakom žalbom po drugom osnovu. Osnovna osobenost žalbe je da se ulaže protiv nepravosnažnih sudksih odluka i da ima uvek suspenzivno dejstvo . pa sve do održavanja sednice drugostepenog suda. blagovremenost svake žalbe posebno se ispituje.Redovni pravni lekovi 2010 ŽALBA NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA Žalba na presudu prvostepenog suda je osnovni i najvažniji redovni pravni lek. Ovlašćena lica koja su podnela žalbu u roku mogu van tog roka.Zakon o krivičnom postupku. koji ima dvostruku funkciju: predstavlja pravo određenih lica da traže preispitivanje sudksih odluka i sredstvo za aktivno sticanje pravosnažnosti tih odluka. 9 . Žalba kao redovan pravni lek je poseban institut KPP-a. podnositi podneske kojima će dopunjavati razloge zbog kojih se blagovremeno žalbom napada prvostepena presuda. od dana dostavljanja prepisa presude.

U korist optuženog pre svega znači da mora postojati pravni interes za izjavljivanje žalbe koji se ogleda u tome da se žalbom presuda napada. brat. njegov bračni drug.Redovni pravni lekovi 2010 3. tako i za drugog. Titulari prava na žalbu su samo određena lica između kojih postoji razlika koja se ogleda u tome da li im to pravo pripada bezuslovno ili pod određenim uslovima.branilac. sestra.4 4 Član 372. zakonski zastupnik optuženog i oštećeni.ako u zakonu nije određen drugi rok. u karakteru žalbe koju ulažu kao i stav optuženog prema onim koji ulažu žalbu u njegovu korist. krivično procesne stranke. Dakle. može se postaviti pitanje postojanja pravnog interesa. 2. stav.PRAVO NA ŽALBU Stranke mogu izjaviti žalbu protiv presude u redovnom postupku u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa prvostepene presude. Zakonik o krivičnom postupku 10 . kako bi ona postala povoljna za optuženog. Rok važi kako za samog optuženog. U red ovlašćenih lica koja mogu izjaviti žalbu. onosno u skraćenom postupku taj rok je od 8 dana. usvojenik. hranilac i lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici. usvojilac. spadaju najpre. ili nekoj drugoj trajnoj zajednici.1.srodnici po krvi. odnosno dozvoljenosti žalbe bilo kog od gore navedenih lica u slučaju oslobađajuće presude. U nekim postupcima koji su označeni kao hitni. Zakon predviđa i to da u korist optuženog žalbu mogu izjaviti.

Javni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu.5On ima najpotpunije pravo na žalbu s obzirom da je zaštitnik zakonitosti. ali samo izuzetno on može izjaviti žalbu. optuženi bi je svakako mogao napadati ukoliko smatra da nema dokaza da je krivično delo učinio. ako je oslobađajuća presuda doneta zbog zastarelosti krivičnog gonjenja. Protiv volje optuženog ne može se izjaviti žalba. 3. tako i u korist optuženog. odnosno lice od koga je oduzeta imovinska korist – pribavljanja krivičnim delom. U suprotnom uvek bi se postavljalo pitanje da li zaista i učinio. 5 Član 372. tako i u korist optuženog.Redovni pravni lekovi 2010 Mnogi imaju to mišljenje da sama po sebi oslobađajuća presuda ne lišava optuženog prava da uloži žalbu. Stav. jer je to za njega svakako povoljniji osnov oslobođenja. Na primer. Ovo pravo imaju krivično procesni subjekti kojima pravo na žalbu pripada pod izvesnim ograničenjima koja se mogu odnositi na određene uslove ili na obim njihovih ovlašćenja.ZKP. izuzev ako je osuđen na kaznu zatvora od 30 do 40 god.. zbog osnova iz kojeg se presuda može pobijati. Oštećeni po pravilu žalbu izjavljuje samo zbog odluke o troškovima krivičnog postupka. ili u slučaju da je na glavnom pretresu zastupao predlog državnog tužioca koji uredno pozvan nije otišao na glavni pretres. ali samo ako bi se kao cilj žalbe postavilo to da se optuženi oslobodi po osnovu koji je bolji po njega. ali samo ako je javni tužilac preuzeo gonjenje od njega kao tužioca. Ograničeno pravo na ulaganje žalbe ima oštećeni i lice čiji je predmet oduzet presudom. 11 . Glasi: Državni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu.

izuzev ako bi optuženi po presudi trebalo da izdržava kaznu zatvora. Str.Redovni pravni lekovi 2010 Optuženi se može odreći prava na žalbu posle dostavljanja prepisa presude.Beograd 1981. predviđeno je da se optuženi može odreći prava na žalbu i pre toga. 2008. 12 .str. Zakon o Krivičnom postupku. a mogu do donošenja odluke drugostepenog suda odustati od već izjavljenje žalbe.7 6 7 Muamer Nicević .446. ako su to učinili ovlašćeni tužilac i oštećeni koji ima pravo da pobija presudu iz svih zakonom predviđenih osnova . Novi Pazar.6 Tužilac i oštećeni se mogu odreći prava na žalbu od časa objavljivanja presude pa do isteka roka za izjavu žalbe.Krivično procesno pravo.Čedomir Stevanović. Špiro Vuković. 263. Međutim.

Predlog da se pobijena presuda potpuno ili delimično ukine ili preinači.2.9 Sadržina žalbe je zakonom određena. Prema ZKP-u žalba treba da sadrži : 1.SADRŽAJ ŽALBE Žalba se podnosi u pismenoj formi u vidu podneska. Samo obrazloženje žalbe je bitan element koji je predviđen u Zakonu o Krivičnom postupku od 1976. 4. Stav. dužan je da navede činjenice koje pomoću tih dokaza zeli dadokaže. 10 8 9 Muamer Nicević.a može i na zapisnik suda. Novi Pazar. Presuda se može pobijati samo navođenjem onih osnova koji su taksativno nabrojani u zakonu.Novi Pazar. Čedomir Stevanović. tj. u smislu da je tačno označno na koju se presudu odnosi. Pre svega.god.446.2008. Optuženi koji je u celosti priznao osnovanost optuzbe. odnosno koja se presuda pobija žalbom. Obrazloženje žalbe. Pozivajući se na nove činjenice. Ako žalba ne sadrži podatke iz stava 1. Osnov za pobijanje presude.8 2. žalilac je dužan da navede dokaze kojima bi se te činjenice imale dokazati. • • • • • Označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba. Potpis podnosioca žalbe. Zakonik o krivičnom postupku 10 Muamer Nicević. Krivičnom prpcesno pravo.tačno je predviđeno koje sve bitne elemente treba da sadrži svaka izjavljena žalba.208. može u žalbi izneti samo one nove činjenice I dokaze koji su važni za odluku o kazni.Krivično procesno pravo. svaka žalba mora da bude tačno određena.sud će žalbu odbaciti.Redovni pravni lekovi 2010 3. ovog člana.str.446.str. a pozivajući se na nove dokaze. Čedomir Stevanović. 13 . Član 374.

2005. a odbaciće je ako se to ne može utvrditi. bitno da se iz žalbenog podneska vidi zbog čega se stranka žali. U koliko se žalilac ovom pozivu ne odazove. sud će rešenjem odbaciti žalbu kao neosnovanu.prvostepeni sud će pozvati žalioca da u odredjenom roku dopuni žalbu pismenim podneskom ili na zapisniku kod tog suda. Ako je žalbu izjavio optuženi ili lice. Ako žalilac u određenom roku ne postupi po nalogu suda. Petar Stanojević . žalbu sa ovim nedostacima izjavljenu u korist optuženog koji ima branioca sud će dostaviti drugostepenom sudu ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi. Razlog žalbe ne mora biti stručno i pravno okarekterisan.Redovni pravni lekovi 2010 Pošto je u sudskoj praksi bilo pojava da se o žalbi navode samo zakonski osnovi bližeg određivanja i sa napomenom da obrazloženje sledi. oštećeni kako tužilac ili privatni tužilac koji nema punomoćnika. ili ako žalba nije potpisana. to je dovodilo do odugovlačenja krivičnog postupka i faktičkog produženja roka za žalbu.258.Niš. 11 Čedomir Stevanović. Ono što je zanimljivo. Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija. prvostepeni sud će rešenjem protiv koga nije dozvoljena žalba pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu. a optuženi nema branioca.Krivično procesno pravo.str. ali je predvideo da se mora podneti potpuna žalba. te je i u ovom slučaju optuženi i te kako povlašćen u odnosu na ostale žalioce. 14 . a žalba nije sastavljenja u skaldu sa odredbama .11 Imajući u vidu ovu pojavu zakonodavac je produžio rok za žalbu. ili ako je žalbu izjavio oštećeni. sud će odbaciti žalbu ako ne sadrži određene odredbe.

Osnovi za pobijanje presude mogu se svesti u dve kategorije i to: • Na neprimerno ili pogrešnu primenu krivičnog .3.Redovni pravni lekovi 2010 3. RAZLOZI ŽALBE Razlozi žalbe su nepravilnosti u prvostepenom suđenju i zbog kojih žalilac presudu pobija. 15 . Presuda se može pobijati žalbom zbog stvarnih ili pravnih nedostataka do kojih dolazi zbog propusta ili grešaka o radu pojedinih subjekata. • Stranka može presudu pobijati iz više razloga ili raznih vrsta. tj. na pravne nedostatke.materijalnog i procesnog zakona. Na procesno ili nepotpuno utvrđeno stanje i samim tim na pogrešno izricanje krivične sankcije. Osnovi za pobijanje presude su pre svega nedostaci u presudi koji si nastali kao rezultat propusta i grešaka u radu krivičnog suda i drugih subjekata učinjenih u toku rasvetljenja krivične stvari. U pravnom životu ona obično ističe nedostatak o činjeničnom stanju ili pogrešnu primenu materijalnog prava na slučaj da sud ne prihvati njeno mišljenje o povredi procesne odredbe.

uvek vezano za činjenice koje treba dokazati i sa jednovremenom ocenom uspelosti tog dokazivanja prema nalazu suda. U razlozima se vrši analiza izvedenih dokaza i daju se određeni rezultati analize. Dakle. što bi bila prosta reprodukcija izvedenih dokaza. u razlozima se mora utvrditi činjenično stanje i moraju pružiti razlozi za utvrđeno činjenično stanje. Nije dovoljno samo prepričati tok dokaznog postupka. već je potrebno navesti sadržajne rezultate tih dokaza i njihovu ocenu.Redovni pravni lekovi 2010 Kod svake presude. 16 . odnosno nedokazanosti pojedinih činjenica. Razloge treba svesti na izlaganje u najbitnijem onih dokaznih rezultata koji se odnose na odlučne činjenice. niti je dovoljno samo izneti činjenično stanje kako ga sud smatra utvrđenim. u navođenju zbog čega neke činjenice uzima kao dokazane ili nedokazane. i na dovoljan i jasan način se prikazuje veza između pojedinih dokaznih rezultata i ocene dokazanosti. potrebno je za svaki dokaz dati razlog zašto ga sud tako ocenjuje. Za sve presude je važno obrazloženje činjeničnog stanja koje se sastoji u izlaganju rezultata dokaznog postupka u najbitnijem.

OSNOVI ZA POBIJANJE PRESUDE Jedna presuda se može pobijati iz sledećih grupa osnova : • • • • bitne povrede odredaba krivičnog postupka.3.stav. U red apsolutno bitnih povreda odredaba krivičnog postupka spadaju sledeće povrede: 12 Član 385.vrši se klasifikacija istih na apsolutne i relativne bitne povrede odredaba krivičnog postupka. 1.12 Bitne povrede odredaba krivičnog postupka Pošto sve povrede odredaba krivičnog postupka nisu iste po svojoj prirodi i težini.4. troškovima krivičnog postupka.ZKP 17 . kao i zbog odluke o objavljivanju presude putem sredstava javnog informisanja. oduzimanju imovinske koristi. odluke o krivičnim sankcijama.. Apsolutno bitne povrede su takve povrede koje samim postojanjem vode ukidanju prvostepene presude.2. pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.Redovni pravni lekovi 2010 3. imovinskopravnim zahtevima. povrede Krivičnog zakonika.4.

ili predloga oštećenog odnosno odobrenja nadlažnog organa. oštećenom kao tužiocu. 8. ili ako je optuženom i braniocu. 9. osim ako je presudu za krivično delo iz nadležnosti nižeg suda doneo viši sud. 7. Ako je presudom povređena odredba ovog zakonika. Ako je na glavnom pretresu sudio sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti. ili privatnom tužiocu protivno njegovom zahtevu uskraćeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa. Ako je presudu doneo stvarno nadležni sud ili ako je sud nepravilno odbacio optužbu zbog stvarne nadležnosti. Ako je glavni pretres održan bez lica čije je prisustvo na glavnom pretresu po zakonu obavezno.Redovni pravni lekovi 2010 1. 4. 3. 6. 5. 18 . Ako je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca. Ako je optužba prekoračena . Ako je protivno ovom zakoniku bila isključena javnost na glavnom pretresu. Ako se presuda zasniva isključivo na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati. 2. Ako je sud nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije sudio na glavnom pretresu ili koji je pravosnažnom odlukom izuzet od suđenja.

Naime. Ako je izreka presude nerazumljiva. Ako želitelj pobija presudu zbog neke apsolutno bitne povrede krivičnog procesnog prava. ili o oduzimanju imovinske koristi prekoračeno ovlašćenje koje sud ima po zakonu. ili je stvar već pravosnažno presuđena. Da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. odnosno kada je nije utvrdio. Stranka može tvrditi da je presuda nepravilna zato što je sud činjenicu od značaja za primenu materijalnopravne odredbe pogrešno utvrdio. 2. 6. 3. Da li ima okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost. odnosno odlukom o meri bezbednosti. a naročito da li je nastupila zastarelost krivičnog pomilovanja. Zakon o krivičnom procesnom pravu. ove povrede su takve da čine apsolutne povrede i o njima sud vodi računa po službenoj dužnosti. 19 . uslovnoj osudi ili sudskoj opomeni . Tako je predviđeno da povreda krivičnog zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju: 1.Zagreb. Drugu grupu osnova za pobijanje presude čine povrede krivičnog zakona. Da li su povređene odredbe o uračunavanju pritvora i izdržane kazne. 13 Vladimir Bajer. 5.str. Da li je odlukom o kazni . ukinut će pobijenu presudu i predmet vratiti provostepenom sudu na novo suđenje. a viši sud koji odlučuje povodom žalbe ustanovi da ta povreda zaista postoji.13 Presuda se može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog stanja i kada je sud neku činjenicu pogrešno utvrdio ili je nije utvrdio.1986. 4. Da li ima okolnosti koje isključuju krivično gonjenje. Da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo.277.Redovni pravni lekovi 2010 10.

To će biti slučaj kad sud nije primenio pravilo po kome je dužan da rasvetljava činjenično stanje i da pretresa sve bitne činjenice. u takvom slučaju sud se nije upustio u pretresanje neke činjenice zato što po njegovoj materijalnopravnoj oceni ona za rešenje spora nije od značaja.Redovni pravni lekovi 2010 Nepotpuno utrđeno činjenično stanje postoji i kad na to ukazuju nove činjenice ili novi dokazi. 20 . Zakonik o krivičnom postupku. Naime.14 U nauci se uzima da nepotpuno utvrđeno činjenično stanje spada u relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka ako ovakav nedostatak proističe iz greške suda. 14 Član 378.

21 . POSTUPAK PO ŽALBI NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA Žalba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju za sud i za protivnu stranu i branitelja radi davanja odgovora.Redovni pravni lekovi 2010 3.5.ili usmeno na zapisnik. Žalba se podnosi pismeno.

punomoćnike.pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu podneskom ili na zapisnik kod suda.2005.Novi Pazar.Krivično procesno pravo. provstepeni sud će rešenjem. 16 Predsednik žaljenog veća u drugostepenom sudu. Čedomir Stevanović.15 Blagovremenu i dozvoljenu žalbu koja je potpuna. predsednik veća dostavlja protivnoj stranci. Kada utvrdi njenu tačnost. kako i njihove svedoke i veštake za koje sud odluči da se saslušaju.Redovni pravni lekovi 2010 U nadležnom prvostepenom sudu. 22 .453. predsednik veća koje je donelo prostepenu presudu . Predsednik veća prvostepenog suda odbacuje žalbu koja je neblagovremena. Njegov zadatak je da pripremi predmet za nesmetano meritotno odlučivanje po žalbi. predsednik veća će imenovati sudiju izvestioca.da li je izjavljenja od strane ovlašćsenog lica. 15 16 Petar Stojanović Čedomir Stevanović Krivično procesno pravo.2008. Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija. Muamer Nicević.Niš. protiv koga nije dozvoljena žalba.odnosno njihove zakonske zastupnike.267.i da li je dozvoljena. koja ne može u roku od 8 dana od dana prijema žalbe podneti sudu odgovor. još jednom ispituje blagovremenost i dozovljenost žalbe.str.ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba).eventualni odgovor na žalbu dostaviće drugostepenom sudu radi donošenja meritorne odluke. tj. žalbu prima predsednik veća koje je izrekao pobijenu presudu najpre ispituje da li je žalba blagovremena . Drugostepeni sud zakazuje ročište na koje poziva stranke .str. Posle toga. nepotpuna ili nedozvoljena.

ali mora biti uvek po službenoj dužnosti. Stranke mogu na raspravi iznositi nove dokaze i činjenjice.Redovni pravni lekovi 2010 Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke. Optuženik i njegov branitelj imaju uvek poslednju reč. sud će odlučiti o žalbi i doneti odluku uzimajući u obzir ono što je izuzeto u žalbi i u odgovoru na žalbu. 3. Drugostepeni sud mora po službenoj dužnosti ispitati : 23 . pročitaće se presuda ili deo presude na koji se iznosi žalba. koji izlaže stanje stvari. Raspravu pred drugostepenim sudom počinje izveštavanjem izvestitelja. GRANICE ISPITIVANJA PRVOSTEPENE PRESUDE Drugostepeni sud ispituje presudu u onom delu u kojem se pobija žalbom. a prema potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi .6. Nakon toga. ali ne dajući svoje mišljenje o osnovanosti žalbe.

ili na osnovu održanog pretresa odbaciti žalbu kao: 24 . a u slučaju obavezne odbrane i u odsustvu branioca optuženog. Da li je na štetu optuženog povređen krivični zakon.Redovni pravni lekovi 2010 1. Sud vodi računa i da li je krivični zakon povređen na štetu optuženog. Može se izvesti zaključak da drugostepeni sud kao sud pravnog leka ispituje pobijenu presudu u granicama osnova za pobijanje presude iznetih u žalbi i u granicama onih apsolutnih nedostataka koje po zakonu mora da ispituje po službenoj dužnosti. Da li postoji povreda odredaba krivičnog postupka i da li je glavni pretres protivno odredbama ovog zakona održan u odsustvu optuženog. 2. 3. jer sve povrede krivičnog zakona po svojoj prirodi predstavljaju apsolutne nedostatke presude. ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI Drugostepeni sud može u sednici veća. Po službenoj dužnosti sud mora da vodi računa i da li je krivični zakon predviđen na štetu optuženog.7. Po zakonu drugostepeni sud ispituje presudu u delu u kojem se pobija žalbom.jer sve povrede krivičnog zakona po svojoj prirodi predstavljaju apsolutne nedostatke.

a utvrdi se da je za suđenje u prvom stepenu nadležan viši sud. ili preinačiti provostepenu presudu. rešenjem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet na ponovno suđenje. kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti.Zakon o kricičnom postupku.Zagreb. osim u slučaju predviđenom ovim zakonikom.17 Žalba će se odbaciti rešenjem kao neblagovremena ako se utvrdi da je podnesena nakon zakonskog roka.Redovni pravni lekovi 2010 Neblagovremnu ili nedozvoljenu. Zakon o krivičnom postupku.1) ovog zakonika ili ako smatra da zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja treba narediti novi glavni pretres pred prvostepenim sudom. 17 18 19 Špiro Vuković. ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka. drugostepeni sud će ispitati postoje li razlozi za pritvor i doneti rešenje o ukidanju pritvora. Vladimir Bajer .i potvrditi prvostepenu presudu ako naiđe da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. ili ukinuti ovu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovni pretres i odluku. uvažavajući žalbu ili po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud će.288. Član 397. 25 . 1. ne može se samo iz tih razloga ukinuti prvostepena presuda. ako se pojedini delovi mogu izdvojiti bez štete za pravilno presuđenje. ili odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi presudu suda prvog stepena.1981.ZKP.str.1986.290-291. str. Odbijanje žalbe kao neosnovane i potvrđivanje provstepene presude Drugostepeni sud će presudom odbiti žalbu kao neosnovanu. Ako se optuženik nalazi u pritvoru. osim slučajeva iz (člana 399 stav. Protiv tog rešenja nije dozvoljena žalba.19 Drugostepeni sud vratiće sve spise sudu prvog stepena sa dovoljnim brojem otvorenih prepisa svoje odluke radi predaje strankama i drugim zainteresovanim licima. Ako drugostepeni sud pri razmatranju žalbe ustanovi da je za suđenje u prvom stepenu stvarno nadležan. ukinut će prvostepenu presudu. Beograd.stav.18 Drugostepeni sud može i samo delimično ukinuti prvostepenu presudu. predmet uputiti veću istog suda i o tome obavestiti prvostepeni sud. Ali ako je podnesena samo žalba u korist optuženika.

Redovni pravni lekovi 2010 ŽALBA NA PRESUDU DRUGOSTEPENOG SUDA Žalba na presudu drugostepenog suda je poseban redovni lek. Protiv presude drugostepenog suda dozvoljena je žalba sudu koji odlučuje u trećem stepenu samo u sledećim slučajevima : 26 .koji se može izuzetno upotrebiti samo u zakonom određenim slučajevima.

Pred ovim sudom ne moze se održati pretres.naročito ako je isti sud odlučivao po žalbi na presudu prvostepenog suda. shodno odredbama koje vaze za postupak u drugom stepenu. 3) Drugostepeni sud preinačio presudu prvostepenog suda kojom je optuženi oslobođen od optužbe i izrekao presudu kojom se optuženi oglašava krivim. Sam postupak po žalbi na presudu drugostepenog suda. Izuzetak postoji samo da se pred trećestepenim sudom ne može održati pretres. 2) Drugostepeni sud na osnovu održanog pretresa utvrdio činjenično stanje drugačije nego prvostepeni sud i na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnovao svoju presudu.Reč je o Vrhovnom sudu. koji može odlučivati po žalbi na presudu okružnog suda kao prvostepenog u drugom stepenu. Posebno je pitanje sastava krivičnog suda za odlučivanje po žalbi na presudu drugostepenog suda u trećem stepenu. već po žalbi ovaj sud može odlučivati samo u sednici veća.Redovni pravni lekovi 2010 1) Drugostepeni sud izrekao najdužu zatvorsku kaznu ili ako je potvrdio presudu prvostepenog suda kojom je izrečena takva kazna. odvija se po odredbama koje važe za postupak po žalbi na presudu prvostepenog suda. 20 Član 403. Zakonik o krivičnom postupku 27 .20 O žalbi protiv drugostepene presude rešava sud trećeg stepena u sednici veća.

28 . odnosno .Redovni pravni lekovi 2010 5.POSTUPAK PO ŽALBI PRED SUDOM TREĆEG STEPENA Zakon je u osnovi predvideo dvostepenost. a u jednom slučaju čak predvideo mogućnost žalbe protiv presude suda trećeg stepena. predviđena je mogućnost žalbe protiv presude suda trećeg stepena. Naime. izuzetno trostepenost. ako povodom žalbe bude izrečena kazna za takvo delo. ako je taj sud potvrdio presudu drugostepenog suda kojom je izrečena smrtna kazna za krivično delo utvrđenim zakonom.

Odlučujući o žalbi.Redovni pravni lekovi 2010 Sud trećeg stepena rešava u postupku koji važi za postupak po žalbi na presudu prvostepenog suda.Krivično procesno pravo.Čedomir Stevanović. što se pred sudom trćeg stepena ne može održati pretres. sud trećeg stepena može doneti sve odluke kao i drugostepeni sud. Postupak po žalbi na presudu drugostepenog suda karakteriše sledeće: Žalba na presudu drugostepenog suda se podnosi sudu koji je presudu izrekao u prvom stepenu u istom roku.str. 29 . a granice ispitivanja presude suda trećeg stepena istovetne su granicama ispitivanja prvostepene presude. 21 Za podnošenje ove žalbe ovlašćen je javni tužilac koji je postupio pred prvostepenim sudom. koji imaju pravo na ovaj pravni lek su isti kao i što je kod žalbe protiv prvostepene presude. Izuzetak postoji smo u tome. a ne onaj koji je postupio pred drugostepenim sudom.Novi Pazar. 21 Muamer Nicević.2008. Viši javni tužilac imao bi pravo na žalbu samo u slučaju korišćenja instituta devolucije. osim oštećenog koji nema pravo na žalbu. Subjekti. već o žalbi na presudu trećestepeni sud može odlučivati samo u sednici veća.459.

Krivično procesno pravo.Niš. i to nesto drugačije u odnosu na sud drugog stepena.Novi Pazar.459-460.2008.23 U pogledu mogućnosti ulaganja žalbe postoje tri vrste rešenja.Naime.Krivično procesno pravo. Čedomir Stevanović.2005.22 6. zatim ona kod kojih nije dozvoljena žalba.postoje rešenja na koja je po pravilu dozvoljenja žalba. Str. 30 . ŽALBA NA REŠENJE Žalba na rešenje je redovan pravni lek.Čedomir Stevanović. 271. Petar Stojanović. i rešenja na koja 22 23 Muamer Nicević. koji se odlikuje određenim osobenostima.Redovni pravni lekovi 2010 Na kraju i u postupku pred sudom trećeg stepena primenjuje se ustanova beneficium cohaesionis.str. Ove osobenosti se odnose na mogućnost ulaganja žalbe na organe nadležne za odlučivanje po žalbi i na pitanje suspenzivnog dejstva žalbe.

i po potrebi . rešavanjem će odbiti žalbu kako neosnovanu i potvrditi rešenje doneto u prvom stepenu. Tako je zakonom predviđeno da je dozvoljenja žalba protiv rešenja istražnog sudije i protiv drugih rešenja. Najzad. s ‘tim što će se po službenoj dužnosti voditi računa samo o tome da li je provostepeni sud bio stvarno nadležan za donošenje toga rešenja. sud pravnog leka može uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti. može doneti više vrsta odluka.460. Nadležni sud rešavajući po žalbi na rešenje. od dana dostavljanja rešenja. Tako može rešenjem odbiti žalbu kako neblagovremenu ili kao nedozvoljenu.2008. odnosno da li je rešenje doneo ovlašćeni organ. O žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća ako zakonom nije drugačije određeno.Novi Pazar.24 Žalba na rešenje se podnosi sudu koji je doneo rešenje od strane ovlašćenih lica u roku od 3 dana.Krivično procesno pravo. Razmatrajući žalbu nadležni sud će.izuzev ako u ovom Zakonu nije izričito predviđeno da žalba nije dozvoljena.str. predmet varatiti na ponovno odlučivanje sudu koji je doneo pobijeno rešenje.donetih u prvom stepenu. ispititati rešenje samo u okviru navoda u žalbi. Čedomir Stevanović. 31 . po pravilu.Redovni pravni lekovi 2010 nije dozvoljenja samostalna žalba. 24 Muamer Nicević. Zatim.

žalba nije dozvoljena ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Protiv rešenja veća donesenog pre i u toku istrage nije dozvoljena žalba. 32 . sud će po službenoj dužnosti paziti za donošenje rešenja :Provostepeni sud bi bio stvarno nadležan. stranke i lica čija su prava povređena mogu izjaviti žalbu uvek kada u ovom zakonu nije izričito određeno da žalba nije dozovoljena.296. Protiv rešenja istražnog sudije i protiv rešenja suda donesenih u prvom stepenu . To uostalom važi kad se u drugostepenom postupku odlučuje o žalbi protiv svakog drugog rešenja prvostepenog suda.odlučuje istražni sudija. Protiv rešenja o sprovođenju istage i drugih rešenja javnog tužioca.1986. je li rešenje doneo ovlašteni organ. str.25 O sednici drugostepenog veća na kojoj se odlučuje o žalbi osuđenog protiv rešenja prvostepenog suda o odbijanju zahteva za ponavljanje postupka i pored zahteva osuđenog. 2.izuzetno u drugim slučajevima. Rešenja koja se donose radi pripremanja glavnog pretresa i presude . 3. Ispitivanjem žalbi.mogu se pobijati samo u žalbi na presudu.Redovni pravni lekovi 2010 1. ako zakonom nije drugačije određeno. osim kada je ovim zakonom drugačije određeno. 25 Vladimir Bajer. 5. O žalbi protiv prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća.Zakon o krivičnom postupku. 4.Zagreb. ako zakonom nije drugačije određeno. odnosno. Protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije. stranke se ne pozivaju.

ZAKLJUČAK Redovni pravni lekovi su pravna sredstva koja se ulažu protiv odluka koje nisu postale pravosnažne. Pravni lekovi su vrsta pravnih sredstava kojima stranke i druga ovlašćena lica u krivičnom postupku pobijaju odluku suda o krivičnoj stvari koju smatraju nepravičnom ili nezakonitom. i po potrebi i predmet uputiti na ponovno odlučivanje. Pravni lekovi (legal remedies.Redovni pravni lekovi 2010 Samim rešavanjem žalbe. remedia iuris) su procesne radnje subjekata u krivičnom postupku kojima se pobija sudska odluka s ciljem da se ukine ili izmeni donošenjem nove sudske odluke. tražeći od suda pravnog leka da je izmeni ili ukine. sud može rešenjem odbaciti žalbu kako neblagovremenu ili nedozovljenu žalbu kao neosnovanu ili uvažiti žalbu i rešenje. preinačiti ili ukinuti. Rechtsmittel. 33 .

ni sve bitne povrede zakona koje mogu biti osnov pravnom leku. isključiti mogućnost nanošenja neopravdane štete nekoj stranci . Polazeći od toga. Postojanje postupka pravnih lekova. treba da je bitna. razlikuju se apsolutne i relativne povrede zakona. suđenje u daljim stepenima uslovljeno je upotrebom pravnih lekova. dakle dokazuje njena nepravilnost ili nezakonitost i po tom osnovu od neposredno višeg nadležnog suda traži preinačenje ili ukidanje te odluke. žalba na presudu drugostepenog suda. prepisuje se u samom zakonu. Kod određivanja osnova pravnih lekova bitno je obezbediti. Polazeći od toga. što dalje znači da sve bitne povrede zakona nisu i apsolutne. Redovni pravni lekovi u krivičnom postupku su : žalba na presudu prvostepenog suda. sem nekih izuzetaka. efikasan sistem pravilnog sudskog odlučivanja i.Redovni pravni lekovi 2010 Pravni lek je materijalizovani izraz nezadovoljstva određenom sudskom odlukom u obliku zakonskog pravnog sredstva. zavisi od volje lica ovlašćenih na njihovo podnošenje. s jedne strane. Da li je neka povreda zakona bitna. Kada se završi postupak u prvom stepenu. Kod relativnih povreda zakona ostavljeno je sudu da u svakom pojedinom slučaju ocenjuje da li je povreda uticala na zakonito i pravilno donošenje odluke. Pravnim lekom pobija se odluka suda. nemaju istu važnost. tako da osnov pravnom leku mogu biti samo povrede zakona izričito utvrđene zakonom. s druge strane. 34 .i žalba na rešenje. Kod apsolutnih povreda zakona polazi se od neoborive pretpostavke da su one imale štetan uticaj na odluku. da bi neka povreda zakona bila osnova pravnom leku. s tim da ta lica određuju i obim i predmet odlučivanja. Pravni lek je moguć samo pod uslovom da je doneta odluka u prethodnom stepenu i da ne postoji mogućnost da drugostepeni sud donese odluku umesto prvostepenog. uz isključivanje mogućnosti da se dokazuje suprotno. Traži se samo da podnosilac žalbe dokaže povredu bez obaveze da dokazuje i uticaj te povrede na odluku. Međutim.

Iz ovog diplomskog rada može se zaključiti da je žalba redovan pravni lek koji omogućava istinitost. postoji mogućnost iznošenja novih činjenica i novih dokaza i sl. drugostepeni sud je kvalitetno bolji.može se reći.pokušala dati neki svoj lični osvrt na teoijski deo teme. • Ovaj diplomski rad je samo mali deo onoga što žalba kao redoavn pravni lek zahvata i sve ono što sadrži. što znači da se odluka formira kroz više ispitivanja raznih lica. dok sam pravne detalje i realna rešenja navela iz originalnog teksta Zakona. pravilnost donesene odluke podvrgava se oceni dveju različitih foruma. pravičnost i sigurnost građana samim njenim ulaganjem. 35 .Redovni pravni lekovi 2010 Opravdanje upotrebe pravnih lekova sadržano je i u izvesnosti donošenja pravilnije odluke u postupku pravnog leka. Pravo na žalbu je zagarantovano ustavom i spada u osnovna građanska prava. Koristeći ovo pravo građani podstiču državne organe na poštovanje principa zakonitosti i štite svoja prava i interese. druge sudije ponovo ispituju istu stvar. koja se ogleda u više važnih činjenica: • • • • izjavom pravnog leka krivični se predmet iznosi pred višu instancu u kojoj su sudije s većim znanjem i iskustvom i boljim objektivnim uslovima rada. U ovom radu sam.

08.Redovni pravni lekovi 2010 Republika Srbija OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO Kt.2010.2 tač. u Zakonskom roku.MP/MX Osnovnom sudu Novi Pazar za Apelacioni sud Kragujevac Na osnovu čl.3 ZKP-a protiv presude Opštinskog suda u Tutinu K br.2009.broj 392/09 Dana :09. izjavljujem 36 .4 i čl 364 st. godine Novi Pazar.46 st.12.225/09 od 10.godine.

2008.ZKP-a.12.1.3 i čl.370. ZKP. godine upravljao navedenim vozilom na kojem je preinačen br.421/00 podnetom protiv optuženog iz Niša prvostepeni sud je održao glavni pretres i sproveo dokazni postupak. Sa napred iznetog Predlažem Predlaže se da Apelacioni sud u Kragujevcu ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno suđenje. TUŽIOCA ZAMENIK 37 .Redovni pravni lekovi 2010 ŽALBU -Zbog pogrešno i nepotpunog utvđenog činjeničnog stanja iz čl.1 KZ PC. Ovakvim pogrešnim i nepotpunim utvrđivanjem činjeničnog stanja Prvostepenoi sud je potvrdio i Krivični zakon u korist okrivljenog.zatečen na graničnom prelazu Mehov krš da upravlja PMB marke Golf 4 na koje je preinačen br.godine.st.09.367.355 st. Šasije.tač.1 KZ RS. i Zbog povrede krivičnog zakona iz čl.225/09 od 10.2.Mihailović Miloš iz Niša je oglašen krivim jer je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz čl.Mihajlović Miloš dana 05.355 st.Odlučujući o optužnom predlogu Opštinskog javnog tužilaštva u Tutinu KT br.tač. Prvostepeni sud se tokom celog dokaznog postupka trudio da dokaže kako okrivljeni nije izvršio falsifikovanje broja šifre na motoru marke GOLF 4 i tvrdio kako to uopšte nije predmet optužbe.tako da je nesporno da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret što nije bilo potrebno posebno dokazivati.tako a je potpuno nejasno zašto je Prvostepeni sud otišao u skroz pogrešnom pravcu i utvrđivao činjenice koje nisu predmet optužbe.god.0902008. Naime. Delo iz čl. dok kasnije u obrazloženju u zadnjem pasusu nalazi da nije dokazano da je okrivljeni izvršio kriv.šasije .Da je Prvostepeni sud pročitao optužni predlog video bi da je okrivljeni optužen da je dana 05. a ne da je on izvršio preinašenje broja šasije .367. pa tako Prvostepeni sud u obrazloženju optužbe navodi da nema dokaza da je okr.2009. Obrazloženje Presudom Opštinskog suda u Tutinu K br.

08. u blagovremenom zakonskom roku izjavljujem ŽALBU 38 .2009.10.Redovni pravni lekovi 2010 Republika Srbija OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO Kt.2 tač.broj 392/09 Dana :09. godine.MP/MX Osnovnom sudu Novi Pazar za Apelacioni sud Kragujevac Na osnovu čl. godine Novi Pazar. od 12.2010.2009.46 st.4 ZKP-a presude Opštinskog suda Novi Pazar 14.08.

355 stav.08.godine .355.broj 392/09 Dana :09.isprave iz čl.2010. godine Novi Pazar.2010. oslobođen je optužbe Puzović Nenad Iz Boroštice zbog krivičnog dela falsifikovanje. Oštećeni je istakao da se protiv okrivljenog u vezi predmetnog vozila vodi parnični postupak u da je doneta prvostepena odluka kojem je okrivljeni obavezan da mu nadokandi štetu.što ga po zakonu oslobađa krivične odgovornosti.broj 508/10(09) od 22.Redovni pravni lekovi 2010 -Zbog odluke o kazni na osnovu člana 371.1 tačka 2 ZKP-a.jer u dokaznom postupku nije dokazano da je izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret. PREDLAŽEM Da Apelacioni sud u Kragujevcu ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje . Republika Srbija OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO Kt.4 Obrazloženje 39 .stav 1 ZKP-a.07.stav 1.KZ RS na osnovu čl.MP/MX Osnovnom sudu Novi Pazar za Apelacioni sud Kragujevac ŽALBU -Zbog odluke o krivičnoj sankciji iz člana.jer je kao jednu od olakšavajućih okolnosti uzeo da je okrivljeni stariji čovek i da nije dokazano da okrivnlejni nije izvršio falsifikovanje isprave broj šasjie odnosno godinu proizvodnje.Sudska jedinica U Tutinu II-9 K. 367 tač. Prvostepeni sud je pogrešno cenio izvedene dokaze i na osnovu pogrešene ocene izvedenih dokaza izveo pogrešani zaključak kada je okrivljenog oslobodio optužbe. Zato. Obrazloženje Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru.kao i to da nije znao da je isto falsifikovano u trenutku kada je vozilo predao oštećenom Stojanović Nemanji.

U ovom slučaju radi se o licu koje je i ranije osuđivano i to presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru K br.30/09.Izrečena mu je jedinstvena kazna zatvora u trajanje u od 7 meseci.Petar Stanojević.na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.Redovni pravni lekovi 2010 Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru.344 st.348 KZ RS. Muamer Nicević. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio činjenično stanje i pravilno je doneo odluku kada je okrivljenog oglasio krivim i krivično odgovornim. Na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca. Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru K br. Krivično procesno pravo.stav.Beograd.2. 4.Niš.delovanja na okrivljenog da ne ponovi kriminalno ponašanje i uticaj na druge da se uzdrže od vršenja ovakvih i sličnih krivičnih dela. Vladimir Bajer. KZ RS.49/07 zbog krivičnog dela iz člana 204. Krivično procesno pravo. Predlažem.1981. 2. Čedomir Stevanović.1.2.2008.Novi Pazar. 3. međutim Prvostepeni sud je okrivljenom izrekao blagu krivičnu sankciju sa kojom se neće postići svrha i cilj kažnjavanja tj.zbog krivičnog dela iz člana 355stav. u vezi sa st. 40 . Da Apelacini sud preinači prvostepenu presudu u pogledu krivične sankcije i osudjenog osudi na kaznu po zakonu. Zakon o krivičnom postupku.2005.Čedomir Stevanović.2009. LITERATURA: 1. KZ. KZ i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz čl.1.godine proglašen je krivim Miloš Milić zvani Migo iz Novog Pazara zbog kriv.09. Špiro Vuković.10.dela nasilničkog ponašanja iz čl.

IZVORI: 1.Redovni pravni lekovi 2010 Zakon o krivičnom postupku.Zagreb. www.projurus.org www.rs www.rs 41 . Zakonik o krivičnom postupku 2.spr.1986.pravniportal.