Redovni pravni lekovi 2010

SADRŽAJ:

SADRŽAJ:....................................................................................................................3 UVOD.......................................................................................................................... 4 POJAM ŽALBE..............................................................................................................6 POREKLO ŽALBE.........................................................................................................8 ŽALBA NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA...............................................................9 3.1.PRAVO NA ŽALBU............................................................................................10 3.2.SADRŽAJ ŽALBE...............................................................................................13 3.3. RAZLOZI ŽALBE..............................................................................................15 3.4. OSNOVI ZA POBIJANJE PRESUDE.....................................................................17 3.5. POSTUPAK PO ŽALBI NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA.............................21 3.6. GRANICE ISPITIVANJA PRVOSTEPENE PRESUDE..............................................23 3.7. ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI...................................................24 .........................................................26 ŽALBA NA PRESUDU DRUGOSTEPENOG SUDA..........................................................26 ............................................................................................................................. 28 5.POSTUPAK PO ŽALBI PRED SUDOM TREĆEG STEPENA...........................................28 6. ŽALBA NA REŠENJE...............................................................................................30 ZAKLJUČAK............................................................................................................... 33 LITERATURA:.............................................................................................................40 IZVORI:.....................................................................................................................41

3

Redovni pravni lekovi 2010

UVOD

Razmišljajući koji institut, odnosno koju temu da obradim za diplomski rad, vodila sam se idejom da svoje vreme posvetim nečemu zašta znam da će me svakako pratiti kroz moj budući rad, odnosno čime se želim u budućnosti baviti. Tako sam došla do zaključka da rad kojim ću zaključiti proces fakultetskog obrazovanja, nosi naziv REDOVNI PRAVNI LEKOVI. Redovni pravni lekovi predstavljaju institute procesnog prava i nalaze svoju upotrebu u Krivičnom, Parničnom, Vanparničnom, Izvršnom, Upravnom, Prekršajnom postupku i postupku povodom privrednih prestupa.Pomoću njih određena lica imaju pravo da traže preispitivanje sudskih odluka i odluka upravnih organa. Redovni pravni lekovi su sredstva pomoću kojih ovlašćena lica pobijaju sudsku odluku zbog postojanja nekih pravnih nedostataka ili da ta lica traže njeno preinačenje ili ukidanje. Izučavanjem ove vrste materije, koja se bavi zaštitom subjektivnih prava građana, i oblicima njihove zaštite jeste krivično pravo. U okviru ove široke teme može se uopšteno reći da je prvani lek izjava volje kojom se od organa višeg stepena zahteva da ispita zakonitost nekog akta.Samo postojanje i mogućnost korišćenja pravnih lekova od strane ovlašćenih lica, nalazi se u osnovnom zadatku KPP-a. To podrazumeva da se pravedno preispita krivična stvar na zakonit način.Po pravilu svaki akt može da bude podvrgnut tom ispitivanju bar pod jednim organom nadležnim za ovo.Naime, u toku vođenja provostepenog postupka, može doći do grešaka od strane subjekta koje prouzrukuju i donošenje odluke sa određenim nedostacima.Do ovakvih odluka se dolazi i zbog neznanja, nesposobnosti,ili nezadovoljnih radnji samih sudija. Javlja se nužnost da se ovakve odluke isprave, i to od strane ovlašćenog lica koji inicira postupak pravnim lekovima, odnosno podnošenjem pravnog leka. O podnetom pravnom leku odlučuje krivični sud višeg stepena koji je sastavljen od sudija sa većim stručnim znanjem i iskustvom. To pruža garanciju da se nezakonite ili nepravilne sudske odluke isprave, jer ovaj sud razmatra krivičnu stvar u povoljnijim uslovima, gde objektivno i svestrano razmatraju sudsku odluku. Osnovnu podelu pravnih lekova predstavlja podela na redovne i vanredne lekove.

4

Redovni pravni lekovi 2010

Redovni pravni lekovi su oni koji se ulažu protiv odluka koje još nisu postale pravosnažne.Vanredni prvani lekovi su oni koji se mogu ulagati samo protiv odluka koje su postale pravosnažne.

Mogućnost upotrebe pravnih lekova protiv odluka državnih organa je ustavno pravo građana. Po Ustavu, svako ima pravo na žalbu ili drugi pravni lek protiv odluke kojom se rešava o nekom njegovom pravu ili zakonom zasnovanom interesu. Međutim, opravdanje pravnih lekova je mnogo šire, naročito u krivično procesnom pravu, jer se radi nekada o veoma važnim pravima i dobrima. Oni su ustavnovljeni i u javnom interesu doslednog ostvarivanja principa zakonitosti i u interesu pravičnosti, na kojima počiva krivični zakonik i krivično pravo uopšte.

5

Niš. Pravni lek je pravno sredstvo kojim stranke ili druga zakonom ovlašćena lica pobijaju odluku nižeg suda ili postupak u kome je doneta.1 U krivičnom procesnom pravu.2005.Redovni pravni lekovi 2010 POJAM ŽALBE Redovni pravni lekovi su takva sredstva kojima se pobijaju nepravosnažne sudske odluke. Str.258 6 . Žalba je pravno sredstvo i pravni lek. jer su pravni lekovi pravna sredstva. Stranka može pobijati jednu odluku samo ukoliko je ova izrečena na njenu štetu.redovni pravni lekovi su : 1. Žalba na presudu prvostepenog suda. ako smatraju da je nezakonita i nepravilna i traže od suda pravnog leka da je preinači ili ukine svojom odlukom. Žalba na rešenje. 2. dok sva pravna sredstva nisu pravni lekovi. Žalba na presudu drugostepenog suda. jer se izjavljuje protiv sudske odluke. Krivično procesno pravo. 3. 1 Čedomir Stevanović.Petar Stanojević. Pojam pravnog sredstva je širi od pojma pravnog leka.

7 . osim onih sredstava koja služe za pobijanje sudskih odluka. Oni su posebna vrsta pravnih sredstava koja se razlikuju od drugih pravnih sredstava po tome što su usmerena protiv odluka suda. Pravno sredstvo koje nije pravni lek je svako drugo sredstvo napada ili odbrane kojim stranka ili drugi učesnik postupka ostvaruje svoja zakonska prava i štiti svoj interes zasnovan na zakonu.Redovni pravni lekovi 2010 Pravni lekovi su jedna vrsta procesnih radnji stranaka.

8 . Uvodi se pravo na žalbu tj. Ta specifičnost. 2 Obrad Stanojević.sudjenje više nije jednostepeno već višestepeno i ovde se primenjuje pravilo ne bis in idem. Rimsko pravo. koju zadržava i formularni postupak .nije posledica formalizma. Str.Redovni pravni lekovi 2010 POREKLO ŽALBE Prve oblike žalbe možemo tražiti u rimski građanski postupak koji je prošao kroz tri oblika:2 • • • Legisakcioni Formularni Ekstaordinarni Formularni i ekstraordinarni se odlikuje novinama. ostavljena je mogućnost strankama da se žale. ne može se ponovo pokrenuti isti spor. 211.ona je nastala zbog same prirode suđenja. 2003. Kada se okonča postupak po žalbi( ili ako žalbe nije bilo). primenjivalo se pravilo o ne bis in idem. Beograd. Stranke nemaju pravo na žalbe. uvođen je novi način suđenja. dok kod legisakcionog nije dozvoljeno pravo na žalbu. Ekstraordinarni počiva na temeljno različitim predpostavkama.

str. Kad ovlašćeno lice podnese dve ili više žalbi napadajući presudu svakom žalbom po drugom osnovu.Zakon o krivičnom postupku.Redovni pravni lekovi 2010 ŽALBA NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA Žalba na presudu prvostepenog suda je osnovni i najvažniji redovni pravni lek. a drugostepeni sud je dužan da ispituje i ceni te razloge. od dana dostavljanja prepisa presude. koji može biti izjavljen protiv prvostepene presude od strane ovlašćenih lica u roku od 15 dana. Osnovna osobenost žalbe je da se ulaže protiv nepravosnažnih sudksih odluka i da ima uvek suspenzivno dejstvo . 9 . koji ima dvostruku funkciju: predstavlja pravo određenih lica da traže preispitivanje sudksih odluka i sredstvo za aktivno sticanje pravosnažnosti tih odluka.1981. Žalba kao redovan pravni lek je poseban institut KPP-a.odnosno da odlaže izvršenje presude. podnositi podneske kojima će dopunjavati razloge zbog kojih se blagovremeno žalbom napada prvostepena presuda.3 3 Špiro Vuković. pa sve do održavanja sednice drugostepenog suda.Beograd. Ovlašćena lica koja su podnela žalbu u roku mogu van tog roka. blagovremenost svake žalbe posebno se ispituje.260-261.

tako i za drugog. Rok važi kako za samog optuženog.PRAVO NA ŽALBU Stranke mogu izjaviti žalbu protiv presude u redovnom postupku u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa prvostepene presude.branilac. U nekim postupcima koji su označeni kao hitni. stav. njegov bračni drug. usvojenik. ili nekoj drugoj trajnoj zajednici. U red ovlašćenih lica koja mogu izjaviti žalbu. brat. usvojilac.ako u zakonu nije određen drugi rok. odnosno dozvoljenosti žalbe bilo kog od gore navedenih lica u slučaju oslobađajuće presude. može se postaviti pitanje postojanja pravnog interesa.srodnici po krvi. spadaju najpre. Zakonik o krivičnom postupku 10 . krivično procesne stranke. Titulari prava na žalbu su samo određena lica između kojih postoji razlika koja se ogleda u tome da li im to pravo pripada bezuslovno ili pod određenim uslovima. kako bi ona postala povoljna za optuženog. Zakon predviđa i to da u korist optuženog žalbu mogu izjaviti. zakonski zastupnik optuženog i oštećeni. sestra. U korist optuženog pre svega znači da mora postojati pravni interes za izjavljivanje žalbe koji se ogleda u tome da se žalbom presuda napada. 2.1.Redovni pravni lekovi 2010 3. Dakle. hranilac i lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici.4 4 Član 372. onosno u skraćenom postupku taj rok je od 8 dana. u karakteru žalbe koju ulažu kao i stav optuženog prema onim koji ulažu žalbu u njegovu korist.

U suprotnom uvek bi se postavljalo pitanje da li zaista i učinio.ZKP. tako i u korist optuženog. 3. Ograničeno pravo na ulaganje žalbe ima oštećeni i lice čiji je predmet oduzet presudom. odnosno lice od koga je oduzeta imovinska korist – pribavljanja krivičnim delom. Na primer. Protiv volje optuženog ne može se izjaviti žalba. tako i u korist optuženog. zbog osnova iz kojeg se presuda može pobijati. ali samo ako je javni tužilac preuzeo gonjenje od njega kao tužioca. jer je to za njega svakako povoljniji osnov oslobođenja. ako je oslobađajuća presuda doneta zbog zastarelosti krivičnog gonjenja. Glasi: Državni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu.Redovni pravni lekovi 2010 Mnogi imaju to mišljenje da sama po sebi oslobađajuća presuda ne lišava optuženog prava da uloži žalbu. ili u slučaju da je na glavnom pretresu zastupao predlog državnog tužioca koji uredno pozvan nije otišao na glavni pretres.5On ima najpotpunije pravo na žalbu s obzirom da je zaštitnik zakonitosti. Ovo pravo imaju krivično procesni subjekti kojima pravo na žalbu pripada pod izvesnim ograničenjima koja se mogu odnositi na određene uslove ili na obim njihovih ovlašćenja. Stav. 5 Član 372. 11 . ali samo ako bi se kao cilj žalbe postavilo to da se optuženi oslobodi po osnovu koji je bolji po njega.. Javni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu. optuženi bi je svakako mogao napadati ukoliko smatra da nema dokaza da je krivično delo učinio. Oštećeni po pravilu žalbu izjavljuje samo zbog odluke o troškovima krivičnog postupka. izuzev ako je osuđen na kaznu zatvora od 30 do 40 god. ali samo izuzetno on može izjaviti žalbu.

Novi Pazar. 2008.6 Tužilac i oštećeni se mogu odreći prava na žalbu od časa objavljivanja presude pa do isteka roka za izjavu žalbe. a mogu do donošenja odluke drugostepenog suda odustati od već izjavljenje žalbe.Redovni pravni lekovi 2010 Optuženi se može odreći prava na žalbu posle dostavljanja prepisa presude. 12 . Špiro Vuković. ako su to učinili ovlašćeni tužilac i oštećeni koji ima pravo da pobija presudu iz svih zakonom predviđenih osnova . predviđeno je da se optuženi može odreći prava na žalbu i pre toga.izuzev ako bi optuženi po presudi trebalo da izdržava kaznu zatvora.7 6 7 Muamer Nicević .str.446. Str. Međutim.Krivično procesno pravo. Zakon o Krivičnom postupku. 263.Beograd 1981.Čedomir Stevanović.

tačno je predviđeno koje sve bitne elemente treba da sadrži svaka izjavljena žalba. 10 8 9 Muamer Nicević. Samo obrazloženje žalbe je bitan element koji je predviđen u Zakonu o Krivičnom postupku od 1976. u smislu da je tačno označno na koju se presudu odnosi. Ako žalba ne sadrži podatke iz stava 1.2008.2. odnosno koja se presuda pobija žalbom.Krivično procesno pravo. Čedomir Stevanović. a pozivajući se na nove dokaze. Pre svega. može u žalbi izneti samo one nove činjenice I dokaze koji su važni za odluku o kazni.446. 13 .a može i na zapisnik suda.sud će žalbu odbaciti. • • • • • Označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba. Prema ZKP-u žalba treba da sadrži : 1. Zakonik o krivičnom postupku 10 Muamer Nicević. Predlog da se pobijena presuda potpuno ili delimično ukine ili preinači. Presuda se može pobijati samo navođenjem onih osnova koji su taksativno nabrojani u zakonu.446.9 Sadržina žalbe je zakonom određena. Optuženi koji je u celosti priznao osnovanost optuzbe.Redovni pravni lekovi 2010 3. Osnov za pobijanje presude.208. ovog člana. Potpis podnosioca žalbe.Novi Pazar. 4. Krivičnom prpcesno pravo.8 2. svaka žalba mora da bude tačno određena.str. Obrazloženje žalbe. žalilac je dužan da navede dokaze kojima bi se te činjenice imale dokazati. Čedomir Stevanović. tj. Novi Pazar.str. Pozivajući se na nove činjenice. Član 374.SADRŽAJ ŽALBE Žalba se podnosi u pismenoj formi u vidu podneska. Stav. dužan je da navede činjenice koje pomoću tih dokaza zeli dadokaže.god.

sud će rešenjem odbaciti žalbu kao neosnovanu. sud će odbaciti žalbu ako ne sadrži određene odredbe. oštećeni kako tužilac ili privatni tužilac koji nema punomoćnika. U koliko se žalilac ovom pozivu ne odazove. Ono što je zanimljivo. to je dovodilo do odugovlačenja krivičnog postupka i faktičkog produženja roka za žalbu. Ako je žalbu izjavio optuženi ili lice.Krivično procesno pravo.Niš. Razlog žalbe ne mora biti stručno i pravno okarekterisan. žalbu sa ovim nedostacima izjavljenu u korist optuženog koji ima branioca sud će dostaviti drugostepenom sudu ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi.prvostepeni sud će pozvati žalioca da u odredjenom roku dopuni žalbu pismenim podneskom ili na zapisniku kod tog suda. 14 . a žalba nije sastavljenja u skaldu sa odredbama . Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija. ali je predvideo da se mora podneti potpuna žalba. ili ako je žalbu izjavio oštećeni. 11 Čedomir Stevanović. a odbaciće je ako se to ne može utvrditi. a optuženi nema branioca. Ako žalilac u određenom roku ne postupi po nalogu suda.Redovni pravni lekovi 2010 Pošto je u sudskoj praksi bilo pojava da se o žalbi navode samo zakonski osnovi bližeg određivanja i sa napomenom da obrazloženje sledi.258.2005.11 Imajući u vidu ovu pojavu zakonodavac je produžio rok za žalbu. ili ako žalba nije potpisana. prvostepeni sud će rešenjem protiv koga nije dozvoljena žalba pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu.str. te je i u ovom slučaju optuženi i te kako povlašćen u odnosu na ostale žalioce. Petar Stanojević . bitno da se iz žalbenog podneska vidi zbog čega se stranka žali.

Osnovi za pobijanje presude mogu se svesti u dve kategorije i to: • Na neprimerno ili pogrešnu primenu krivičnog . Na procesno ili nepotpuno utvrđeno stanje i samim tim na pogrešno izricanje krivične sankcije. • Stranka može presudu pobijati iz više razloga ili raznih vrsta. RAZLOZI ŽALBE Razlozi žalbe su nepravilnosti u prvostepenom suđenju i zbog kojih žalilac presudu pobija.3.Redovni pravni lekovi 2010 3. Presuda se može pobijati žalbom zbog stvarnih ili pravnih nedostataka do kojih dolazi zbog propusta ili grešaka o radu pojedinih subjekata. na pravne nedostatke. Osnovi za pobijanje presude su pre svega nedostaci u presudi koji si nastali kao rezultat propusta i grešaka u radu krivičnog suda i drugih subjekata učinjenih u toku rasvetljenja krivične stvari. U pravnom životu ona obično ističe nedostatak o činjeničnom stanju ili pogrešnu primenu materijalnog prava na slučaj da sud ne prihvati njeno mišljenje o povredi procesne odredbe. 15 . tj.materijalnog i procesnog zakona.

Za sve presude je važno obrazloženje činjeničnog stanja koje se sastoji u izlaganju rezultata dokaznog postupka u najbitnijem. u razlozima se mora utvrditi činjenično stanje i moraju pružiti razlozi za utvrđeno činjenično stanje.Redovni pravni lekovi 2010 Kod svake presude. Dakle. i na dovoljan i jasan način se prikazuje veza između pojedinih dokaznih rezultata i ocene dokazanosti. već je potrebno navesti sadržajne rezultate tih dokaza i njihovu ocenu. U razlozima se vrši analiza izvedenih dokaza i daju se određeni rezultati analize. što bi bila prosta reprodukcija izvedenih dokaza. u navođenju zbog čega neke činjenice uzima kao dokazane ili nedokazane. 16 . niti je dovoljno samo izneti činjenično stanje kako ga sud smatra utvrđenim. Nije dovoljno samo prepričati tok dokaznog postupka. potrebno je za svaki dokaz dati razlog zašto ga sud tako ocenjuje. Razloge treba svesti na izlaganje u najbitnijem onih dokaznih rezultata koji se odnose na odlučne činjenice. uvek vezano za činjenice koje treba dokazati i sa jednovremenom ocenom uspelosti tog dokazivanja prema nalazu suda. odnosno nedokazanosti pojedinih činjenica.

4.vrši se klasifikacija istih na apsolutne i relativne bitne povrede odredaba krivičnog postupka. povrede Krivičnog zakonika.4.stav. pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.. 1. OSNOVI ZA POBIJANJE PRESUDE Jedna presuda se može pobijati iz sledećih grupa osnova : • • • • bitne povrede odredaba krivičnog postupka. Apsolutno bitne povrede su takve povrede koje samim postojanjem vode ukidanju prvostepene presude. U red apsolutno bitnih povreda odredaba krivičnog postupka spadaju sledeće povrede: 12 Član 385.3.2. oduzimanju imovinske koristi.12 Bitne povrede odredaba krivičnog postupka Pošto sve povrede odredaba krivičnog postupka nisu iste po svojoj prirodi i težini.ZKP 17 .Redovni pravni lekovi 2010 3. kao i zbog odluke o objavljivanju presude putem sredstava javnog informisanja. imovinskopravnim zahtevima. troškovima krivičnog postupka. odluke o krivičnim sankcijama.

Ako je presudu doneo stvarno nadležni sud ili ako je sud nepravilno odbacio optužbu zbog stvarne nadležnosti. Ako je glavni pretres održan bez lica čije je prisustvo na glavnom pretresu po zakonu obavezno. 3. Ako je protivno ovom zakoniku bila isključena javnost na glavnom pretresu. Ako je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca. Ako je optužba prekoračena . oštećenom kao tužiocu. 18 . osim ako je presudu za krivično delo iz nadležnosti nižeg suda doneo viši sud. 5. Ako se presuda zasniva isključivo na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati. 7. 6. ili ako je optuženom i braniocu. Ako je presudom povređena odredba ovog zakonika. 9. Ako je sud nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije sudio na glavnom pretresu ili koji je pravosnažnom odlukom izuzet od suđenja.Redovni pravni lekovi 2010 1. ili predloga oštećenog odnosno odobrenja nadlažnog organa. Ako je na glavnom pretresu sudio sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti. 8. 2. ili privatnom tužiocu protivno njegovom zahtevu uskraćeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa. 4.

Tako je predviđeno da povreda krivičnog zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju: 1. Naime. a naročito da li je nastupila zastarelost krivičnog pomilovanja.277. 6. ili je stvar već pravosnažno presuđena. Ako želitelj pobija presudu zbog neke apsolutno bitne povrede krivičnog procesnog prava. Da li ima okolnosti koje isključuju krivično gonjenje. ukinut će pobijenu presudu i predmet vratiti provostepenom sudu na novo suđenje. 4. Stranka može tvrditi da je presuda nepravilna zato što je sud činjenicu od značaja za primenu materijalnopravne odredbe pogrešno utvrdio.Redovni pravni lekovi 2010 10.str. 2. 19 . Ako je izreka presude nerazumljiva. Da li su povređene odredbe o uračunavanju pritvora i izdržane kazne. ove povrede su takve da čine apsolutne povrede i o njima sud vodi računa po službenoj dužnosti. a viši sud koji odlučuje povodom žalbe ustanovi da ta povreda zaista postoji. Da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.Zagreb. Da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo. Zakon o krivičnom procesnom pravu. odnosno kada je nije utvrdio.13 Presuda se može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog stanja i kada je sud neku činjenicu pogrešno utvrdio ili je nije utvrdio. ili o oduzimanju imovinske koristi prekoračeno ovlašćenje koje sud ima po zakonu. Da li ima okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost. Da li je odlukom o kazni . odnosno odlukom o meri bezbednosti. uslovnoj osudi ili sudskoj opomeni . 3. 13 Vladimir Bajer.1986. Drugu grupu osnova za pobijanje presude čine povrede krivičnog zakona. 5.

u takvom slučaju sud se nije upustio u pretresanje neke činjenice zato što po njegovoj materijalnopravnoj oceni ona za rešenje spora nije od značaja. Naime. Zakonik o krivičnom postupku. To će biti slučaj kad sud nije primenio pravilo po kome je dužan da rasvetljava činjenično stanje i da pretresa sve bitne činjenice. 14 Član 378.14 U nauci se uzima da nepotpuno utvrđeno činjenično stanje spada u relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka ako ovakav nedostatak proističe iz greške suda.Redovni pravni lekovi 2010 Nepotpuno utrđeno činjenično stanje postoji i kad na to ukazuju nove činjenice ili novi dokazi. 20 .

Žalba se podnosi pismeno.Redovni pravni lekovi 2010 3. 21 . POSTUPAK PO ŽALBI NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA Žalba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju za sud i za protivnu stranu i branitelja radi davanja odgovora.5.ili usmeno na zapisnik.

Krivično procesno pravo. Predsednik veća prvostepenog suda odbacuje žalbu koja je neblagovremena.Redovni pravni lekovi 2010 U nadležnom prvostepenom sudu.453. Posle toga.odnosno njihove zakonske zastupnike. predsednik veća dostavlja protivnoj stranci. 15 16 Petar Stojanović Čedomir Stevanović Krivično procesno pravo.15 Blagovremenu i dozvoljenu žalbu koja je potpuna. predsednik veća koje je donelo prostepenu presudu . protiv koga nije dozvoljena žalba.i da li je dozvoljena.2005.ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba). 22 . koja ne može u roku od 8 dana od dana prijema žalbe podneti sudu odgovor.str.punomoćnike.pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu podneskom ili na zapisnik kod suda. kako i njihove svedoke i veštake za koje sud odluči da se saslušaju.Novi Pazar. tj.eventualni odgovor na žalbu dostaviće drugostepenom sudu radi donošenja meritorne odluke. Kada utvrdi njenu tačnost.Niš. žalbu prima predsednik veća koje je izrekao pobijenu presudu najpre ispituje da li je žalba blagovremena .da li je izjavljenja od strane ovlašćsenog lica.str. Čedomir Stevanović. 16 Predsednik žaljenog veća u drugostepenom sudu. Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija. Drugostepeni sud zakazuje ročište na koje poziva stranke . predsednik veća će imenovati sudiju izvestioca. Njegov zadatak je da pripremi predmet za nesmetano meritotno odlučivanje po žalbi.2008. Muamer Nicević.267. nepotpuna ili nedozvoljena. provstepeni sud će rešenjem. još jednom ispituje blagovremenost i dozovljenost žalbe.

ali mora biti uvek po službenoj dužnosti. Stranke mogu na raspravi iznositi nove dokaze i činjenjice.6. Raspravu pred drugostepenim sudom počinje izveštavanjem izvestitelja. pročitaće se presuda ili deo presude na koji se iznosi žalba. Drugostepeni sud mora po službenoj dužnosti ispitati : 23 . sud će odlučiti o žalbi i doneti odluku uzimajući u obzir ono što je izuzeto u žalbi i u odgovoru na žalbu. koji izlaže stanje stvari. 3.Redovni pravni lekovi 2010 Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke. ali ne dajući svoje mišljenje o osnovanosti žalbe. Optuženik i njegov branitelj imaju uvek poslednju reč. GRANICE ISPITIVANJA PRVOSTEPENE PRESUDE Drugostepeni sud ispituje presudu u onom delu u kojem se pobija žalbom. Nakon toga. a prema potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi .

Može se izvesti zaključak da drugostepeni sud kao sud pravnog leka ispituje pobijenu presudu u granicama osnova za pobijanje presude iznetih u žalbi i u granicama onih apsolutnih nedostataka koje po zakonu mora da ispituje po službenoj dužnosti. ili na osnovu održanog pretresa odbaciti žalbu kao: 24 . 2. Sud vodi računa i da li je krivični zakon povređen na štetu optuženog. Da li postoji povreda odredaba krivičnog postupka i da li je glavni pretres protivno odredbama ovog zakona održan u odsustvu optuženog. 3. a u slučaju obavezne odbrane i u odsustvu branioca optuženog. Da li je na štetu optuženog povređen krivični zakon. Po zakonu drugostepeni sud ispituje presudu u delu u kojem se pobija žalbom.7. Po službenoj dužnosti sud mora da vodi računa i da li je krivični zakon predviđen na štetu optuženog. ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI Drugostepeni sud može u sednici veća.jer sve povrede krivičnog zakona po svojoj prirodi predstavljaju apsolutne nedostatke. jer sve povrede krivičnog zakona po svojoj prirodi predstavljaju apsolutne nedostatke presude.Redovni pravni lekovi 2010 1.

Ali ako je podnesena samo žalba u korist optuženika. ukinut će prvostepenu presudu.Redovni pravni lekovi 2010 Neblagovremnu ili nedozvoljenu.str. ili odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi presudu suda prvog stepena.290-291. 25 .288. ili preinačiti provostepenu presudu.18 Drugostepeni sud može i samo delimično ukinuti prvostepenu presudu. ako se pojedini delovi mogu izdvojiti bez štete za pravilno presuđenje.a utvrdi se da je za suđenje u prvom stepenu nadležan viši sud.ZKP. Član 397. str. 17 18 19 Špiro Vuković. Ako se optuženik nalazi u pritvoru.i potvrditi prvostepenu presudu ako naiđe da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. osim slučajeva iz (člana 399 stav. Protiv tog rešenja nije dozvoljena žalba. Beograd. kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti.17 Žalba će se odbaciti rešenjem kao neblagovremena ako se utvrdi da je podnesena nakon zakonskog roka. ne može se samo iz tih razloga ukinuti prvostepena presuda. Ako drugostepeni sud pri razmatranju žalbe ustanovi da je za suđenje u prvom stepenu stvarno nadležan.1981.1986. Drugostepeni sud će. Vladimir Bajer .19 Drugostepeni sud vratiće sve spise sudu prvog stepena sa dovoljnim brojem otvorenih prepisa svoje odluke radi predaje strankama i drugim zainteresovanim licima.Zagreb. ili ukinuti ovu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovni pretres i odluku. uvažavajući žalbu ili po službenoj dužnosti. ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka.stav.Zakon o kricičnom postupku. 1. Odbijanje žalbe kao neosnovane i potvrđivanje provstepene presude Drugostepeni sud će presudom odbiti žalbu kao neosnovanu. rešenjem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet na ponovno suđenje. Zakon o krivičnom postupku.1) ovog zakonika ili ako smatra da zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja treba narediti novi glavni pretres pred prvostepenim sudom. osim u slučaju predviđenom ovim zakonikom. drugostepeni sud će ispitati postoje li razlozi za pritvor i doneti rešenje o ukidanju pritvora. predmet uputiti veću istog suda i o tome obavestiti prvostepeni sud.

Protiv presude drugostepenog suda dozvoljena je žalba sudu koji odlučuje u trećem stepenu samo u sledećim slučajevima : 26 .koji se može izuzetno upotrebiti samo u zakonom određenim slučajevima.Redovni pravni lekovi 2010 ŽALBA NA PRESUDU DRUGOSTEPENOG SUDA Žalba na presudu drugostepenog suda je poseban redovni lek.

Posebno je pitanje sastava krivičnog suda za odlučivanje po žalbi na presudu drugostepenog suda u trećem stepenu. Izuzetak postoji samo da se pred trećestepenim sudom ne može održati pretres. 3) Drugostepeni sud preinačio presudu prvostepenog suda kojom je optuženi oslobođen od optužbe i izrekao presudu kojom se optuženi oglašava krivim.20 O žalbi protiv drugostepene presude rešava sud trećeg stepena u sednici veća. 20 Član 403. shodno odredbama koje vaze za postupak u drugom stepenu.naročito ako je isti sud odlučivao po žalbi na presudu prvostepenog suda. 2) Drugostepeni sud na osnovu održanog pretresa utvrdio činjenično stanje drugačije nego prvostepeni sud i na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnovao svoju presudu. koji može odlučivati po žalbi na presudu okružnog suda kao prvostepenog u drugom stepenu.Reč je o Vrhovnom sudu. Pred ovim sudom ne moze se održati pretres. Sam postupak po žalbi na presudu drugostepenog suda. odvija se po odredbama koje važe za postupak po žalbi na presudu prvostepenog suda. već po žalbi ovaj sud može odlučivati samo u sednici veća. Zakonik o krivičnom postupku 27 .Redovni pravni lekovi 2010 1) Drugostepeni sud izrekao najdužu zatvorsku kaznu ili ako je potvrdio presudu prvostepenog suda kojom je izrečena takva kazna.

odnosno . ako je taj sud potvrdio presudu drugostepenog suda kojom je izrečena smrtna kazna za krivično delo utvrđenim zakonom. 28 . Naime.POSTUPAK PO ŽALBI PRED SUDOM TREĆEG STEPENA Zakon je u osnovi predvideo dvostepenost.Redovni pravni lekovi 2010 5. ako povodom žalbe bude izrečena kazna za takvo delo. a u jednom slučaju čak predvideo mogućnost žalbe protiv presude suda trećeg stepena. izuzetno trostepenost. predviđena je mogućnost žalbe protiv presude suda trećeg stepena.

a ne onaj koji je postupio pred drugostepenim sudom. Postupak po žalbi na presudu drugostepenog suda karakteriše sledeće: Žalba na presudu drugostepenog suda se podnosi sudu koji je presudu izrekao u prvom stepenu u istom roku. Viši javni tužilac imao bi pravo na žalbu samo u slučaju korišćenja instituta devolucije. osim oštećenog koji nema pravo na žalbu. koji imaju pravo na ovaj pravni lek su isti kao i što je kod žalbe protiv prvostepene presude. što se pred sudom trćeg stepena ne može održati pretres. Izuzetak postoji smo u tome. 29 .Krivično procesno pravo. Odlučujući o žalbi.2008. a granice ispitivanja presude suda trećeg stepena istovetne su granicama ispitivanja prvostepene presude.Redovni pravni lekovi 2010 Sud trećeg stepena rešava u postupku koji važi za postupak po žalbi na presudu prvostepenog suda. 21 Muamer Nicević. sud trećeg stepena može doneti sve odluke kao i drugostepeni sud. Subjekti. 21 Za podnošenje ove žalbe ovlašćen je javni tužilac koji je postupio pred prvostepenim sudom.459.Novi Pazar. već o žalbi na presudu trećestepeni sud može odlučivati samo u sednici veća.str.Čedomir Stevanović.

Krivično procesno pravo. Čedomir Stevanović.Naime. i to nesto drugačije u odnosu na sud drugog stepena.23 U pogledu mogućnosti ulaganja žalbe postoje tri vrste rešenja. i rešenja na koja 22 23 Muamer Nicević. 30 .22 6.postoje rešenja na koja je po pravilu dozvoljenja žalba.Redovni pravni lekovi 2010 Na kraju i u postupku pred sudom trećeg stepena primenjuje se ustanova beneficium cohaesionis.str.Krivično procesno pravo. zatim ona kod kojih nije dozvoljena žalba. ŽALBA NA REŠENJE Žalba na rešenje je redovan pravni lek. Ove osobenosti se odnose na mogućnost ulaganja žalbe na organe nadležne za odlučivanje po žalbi i na pitanje suspenzivnog dejstva žalbe.Niš. koji se odlikuje određenim osobenostima.459-460. 271.Čedomir Stevanović.Novi Pazar.2005.2008. Str. Petar Stojanović.

može doneti više vrsta odluka. Tako može rešenjem odbiti žalbu kako neblagovremenu ili kao nedozvoljenu. 31 .str. s ‘tim što će se po službenoj dužnosti voditi računa samo o tome da li je provostepeni sud bio stvarno nadležan za donošenje toga rešenja. Tako je zakonom predviđeno da je dozvoljenja žalba protiv rešenja istražnog sudije i protiv drugih rešenja. 24 Muamer Nicević.2008. Zatim.24 Žalba na rešenje se podnosi sudu koji je doneo rešenje od strane ovlašćenih lica u roku od 3 dana. Čedomir Stevanović. po pravilu. ispititati rešenje samo u okviru navoda u žalbi. odnosno da li je rešenje doneo ovlašćeni organ.Novi Pazar. predmet varatiti na ponovno odlučivanje sudu koji je doneo pobijeno rešenje. Najzad. Nadležni sud rešavajući po žalbi na rešenje.Redovni pravni lekovi 2010 nije dozvoljenja samostalna žalba. rešavanjem će odbiti žalbu kako neosnovanu i potvrditi rešenje doneto u prvom stepenu.izuzev ako u ovom Zakonu nije izričito predviđeno da žalba nije dozvoljena. O žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća ako zakonom nije drugačije određeno. od dana dostavljanja rešenja.donetih u prvom stepenu. i po potrebi .460.Krivično procesno pravo. Razmatrajući žalbu nadležni sud će. sud pravnog leka može uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti.

osim kada je ovim zakonom drugačije određeno. 25 Vladimir Bajer. 5. 3. str. To uostalom važi kad se u drugostepenom postupku odlučuje o žalbi protiv svakog drugog rešenja prvostepenog suda. stranke i lica čija su prava povređena mogu izjaviti žalbu uvek kada u ovom zakonu nije izričito određeno da žalba nije dozovoljena.296. Protiv rešenja istražnog sudije i protiv rešenja suda donesenih u prvom stepenu . odnosno. 32 .odlučuje istražni sudija. je li rešenje doneo ovlašteni organ. 2. 4. stranke se ne pozivaju. žalba nije dozvoljena ako ovim zakonom nije drugačije određeno. ako zakonom nije drugačije određeno. O žalbi protiv prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća.izuzetno u drugim slučajevima.1986. Protiv rešenja o sprovođenju istage i drugih rešenja javnog tužioca. Ispitivanjem žalbi. Protiv rešenja veća donesenog pre i u toku istrage nije dozvoljena žalba. ako zakonom nije drugačije određeno.mogu se pobijati samo u žalbi na presudu.Redovni pravni lekovi 2010 1. Protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije.25 O sednici drugostepenog veća na kojoj se odlučuje o žalbi osuđenog protiv rešenja prvostepenog suda o odbijanju zahteva za ponavljanje postupka i pored zahteva osuđenog. sud će po službenoj dužnosti paziti za donošenje rešenja :Provostepeni sud bi bio stvarno nadležan.Zagreb.Zakon o krivičnom postupku. Rešenja koja se donose radi pripremanja glavnog pretresa i presude .

Pravni lekovi su vrsta pravnih sredstava kojima stranke i druga ovlašćena lica u krivičnom postupku pobijaju odluku suda o krivičnoj stvari koju smatraju nepravičnom ili nezakonitom. tražeći od suda pravnog leka da je izmeni ili ukine. ZAKLJUČAK Redovni pravni lekovi su pravna sredstva koja se ulažu protiv odluka koje nisu postale pravosnažne. preinačiti ili ukinuti. Rechtsmittel.Redovni pravni lekovi 2010 Samim rešavanjem žalbe. sud može rešenjem odbaciti žalbu kako neblagovremenu ili nedozovljenu žalbu kao neosnovanu ili uvažiti žalbu i rešenje. Pravni lekovi (legal remedies. 33 . i po potrebi i predmet uputiti na ponovno odlučivanje. remedia iuris) su procesne radnje subjekata u krivičnom postupku kojima se pobija sudska odluka s ciljem da se ukine ili izmeni donošenjem nove sudske odluke.

efikasan sistem pravilnog sudskog odlučivanja i.Redovni pravni lekovi 2010 Pravni lek je materijalizovani izraz nezadovoljstva određenom sudskom odlukom u obliku zakonskog pravnog sredstva. Međutim. da bi neka povreda zakona bila osnova pravnom leku. Pravnim lekom pobija se odluka suda. prepisuje se u samom zakonu. nemaju istu važnost.i žalba na rešenje. zavisi od volje lica ovlašćenih na njihovo podnošenje. Kod određivanja osnova pravnih lekova bitno je obezbediti. Polazeći od toga. s druge strane. 34 . s jedne strane. Kod relativnih povreda zakona ostavljeno je sudu da u svakom pojedinom slučaju ocenjuje da li je povreda uticala na zakonito i pravilno donošenje odluke. suđenje u daljim stepenima uslovljeno je upotrebom pravnih lekova. Redovni pravni lekovi u krivičnom postupku su : žalba na presudu prvostepenog suda. dakle dokazuje njena nepravilnost ili nezakonitost i po tom osnovu od neposredno višeg nadležnog suda traži preinačenje ili ukidanje te odluke. Da li je neka povreda zakona bitna. isključiti mogućnost nanošenja neopravdane štete nekoj stranci . uz isključivanje mogućnosti da se dokazuje suprotno. Traži se samo da podnosilac žalbe dokaže povredu bez obaveze da dokazuje i uticaj te povrede na odluku. tako da osnov pravnom leku mogu biti samo povrede zakona izričito utvrđene zakonom. Polazeći od toga. što dalje znači da sve bitne povrede zakona nisu i apsolutne. žalba na presudu drugostepenog suda. treba da je bitna. razlikuju se apsolutne i relativne povrede zakona. ni sve bitne povrede zakona koje mogu biti osnov pravnom leku. Kod apsolutnih povreda zakona polazi se od neoborive pretpostavke da su one imale štetan uticaj na odluku. Pravni lek je moguć samo pod uslovom da je doneta odluka u prethodnom stepenu i da ne postoji mogućnost da drugostepeni sud donese odluku umesto prvostepenog. Postojanje postupka pravnih lekova. sem nekih izuzetaka. s tim da ta lica određuju i obim i predmet odlučivanja. Kada se završi postupak u prvom stepenu.

koja se ogleda u više važnih činjenica: • • • • izjavom pravnog leka krivični se predmet iznosi pred višu instancu u kojoj su sudije s većim znanjem i iskustvom i boljim objektivnim uslovima rada.pokušala dati neki svoj lični osvrt na teoijski deo teme. pravilnost donesene odluke podvrgava se oceni dveju različitih foruma. drugostepeni sud je kvalitetno bolji.može se reći. Pravo na žalbu je zagarantovano ustavom i spada u osnovna građanska prava. dok sam pravne detalje i realna rešenja navela iz originalnog teksta Zakona. 35 . postoji mogućnost iznošenja novih činjenica i novih dokaza i sl. pravičnost i sigurnost građana samim njenim ulaganjem. Iz ovog diplomskog rada može se zaključiti da je žalba redovan pravni lek koji omogućava istinitost. U ovom radu sam. • Ovaj diplomski rad je samo mali deo onoga što žalba kao redoavn pravni lek zahvata i sve ono što sadrži.Redovni pravni lekovi 2010 Opravdanje upotrebe pravnih lekova sadržano je i u izvesnosti donošenja pravilnije odluke u postupku pravnog leka. što znači da se odluka formira kroz više ispitivanja raznih lica. Koristeći ovo pravo građani podstiču državne organe na poštovanje principa zakonitosti i štite svoja prava i interese. druge sudije ponovo ispituju istu stvar.

225/09 od 10.08.2010. izjavljujem 36 .3 ZKP-a protiv presude Opštinskog suda u Tutinu K br.12.Redovni pravni lekovi 2010 Republika Srbija OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO Kt.2009.4 i čl 364 st. u Zakonskom roku.46 st.MP/MX Osnovnom sudu Novi Pazar za Apelacioni sud Kragujevac Na osnovu čl.godine.2 tač. godine Novi Pazar.broj 392/09 Dana :09.

Šasije. Prvostepeni sud se tokom celog dokaznog postupka trudio da dokaže kako okrivljeni nije izvršio falsifikovanje broja šifre na motoru marke GOLF 4 i tvrdio kako to uopšte nije predmet optužbe.2.2009.Mihailović Miloš iz Niša je oglašen krivim jer je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz čl.1 KZ RS.tako da je nesporno da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret što nije bilo potrebno posebno dokazivati.2008.Redovni pravni lekovi 2010 ŽALBU -Zbog pogrešno i nepotpunog utvđenog činjeničnog stanja iz čl.Da je Prvostepeni sud pročitao optužni predlog video bi da je okrivljeni optužen da je dana 05. TUŽIOCA ZAMENIK 37 .3 i čl.st.zatečen na graničnom prelazu Mehov krš da upravlja PMB marke Golf 4 na koje je preinačen br. Sa napred iznetog Predlažem Predlaže se da Apelacioni sud u Kragujevcu ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno suđenje.367.09.421/00 podnetom protiv optuženog iz Niša prvostepeni sud je održao glavni pretres i sproveo dokazni postupak.ZKP-a. godine upravljao navedenim vozilom na kojem je preinačen br.370.godine.Odlučujući o optužnom predlogu Opštinskog javnog tužilaštva u Tutinu KT br.225/09 od 10.355 st.12.tač. a ne da je on izvršio preinašenje broja šasije .tako a je potpuno nejasno zašto je Prvostepeni sud otišao u skroz pogrešnom pravcu i utvrđivao činjenice koje nisu predmet optužbe. Naime. pa tako Prvostepeni sud u obrazloženju optužbe navodi da nema dokaza da je okr.0902008. Ovakvim pogrešnim i nepotpunim utvrđivanjem činjeničnog stanja Prvostepenoi sud je potvrdio i Krivični zakon u korist okrivljenog. dok kasnije u obrazloženju u zadnjem pasusu nalazi da nije dokazano da je okrivljeni izvršio kriv.1 KZ PC.tač. Obrazloženje Presudom Opštinskog suda u Tutinu K br.355 st.god. i Zbog povrede krivičnog zakona iz čl.1.367.šasije .Mihajlović Miloš dana 05. ZKP. Delo iz čl.

MP/MX Osnovnom sudu Novi Pazar za Apelacioni sud Kragujevac Na osnovu čl.08.2009.2009.10.broj 392/09 Dana :09.2 tač. godine.46 st.08. od 12. godine Novi Pazar.Redovni pravni lekovi 2010 Republika Srbija OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO Kt.4 ZKP-a presude Opštinskog suda Novi Pazar 14.2010. u blagovremenom zakonskom roku izjavljujem ŽALBU 38 .

Oštećeni je istakao da se protiv okrivljenog u vezi predmetnog vozila vodi parnični postupak u da je doneta prvostepena odluka kojem je okrivljeni obavezan da mu nadokandi štetu.godine .355 stav.broj 508/10(09) od 22.isprave iz čl. PREDLAŽEM Da Apelacioni sud u Kragujevcu ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje .stav 1 ZKP-a.2010.1 tačka 2 ZKP-a.08. oslobođen je optužbe Puzović Nenad Iz Boroštice zbog krivičnog dela falsifikovanje.07.MP/MX Osnovnom sudu Novi Pazar za Apelacioni sud Kragujevac ŽALBU -Zbog odluke o krivičnoj sankciji iz člana. Zato.4 Obrazloženje 39 . Republika Srbija OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO Kt.jer je kao jednu od olakšavajućih okolnosti uzeo da je okrivljeni stariji čovek i da nije dokazano da okrivnlejni nije izvršio falsifikovanje isprave broj šasjie odnosno godinu proizvodnje.Redovni pravni lekovi 2010 -Zbog odluke o kazni na osnovu člana 371.što ga po zakonu oslobađa krivične odgovornosti. 367 tač.355.broj 392/09 Dana :09.stav 1. godine Novi Pazar.2010.KZ RS na osnovu čl. Obrazloženje Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru.jer u dokaznom postupku nije dokazano da je izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret.kao i to da nije znao da je isto falsifikovano u trenutku kada je vozilo predao oštećenom Stojanović Nemanji. Prvostepeni sud je pogrešno cenio izvedene dokaze i na osnovu pogrešene ocene izvedenih dokaza izveo pogrešani zaključak kada je okrivljenog oslobodio optužbe.Sudska jedinica U Tutinu II-9 K.

1. Zakon o krivičnom postupku.09. KZ i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz čl. Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru K br.dela nasilničkog ponašanja iz čl. KZ.zbog krivičnog dela iz člana 355stav.stav.Niš. 40 .344 st. Krivično procesno pravo. Muamer Nicević. Vladimir Bajer. Špiro Vuković. 2.1981.Čedomir Stevanović.2.delovanja na okrivljenog da ne ponovi kriminalno ponašanje i uticaj na druge da se uzdrže od vršenja ovakvih i sličnih krivičnih dela.Izrečena mu je jedinstvena kazna zatvora u trajanje u od 7 meseci. Da Apelacini sud preinači prvostepenu presudu u pogledu krivične sankcije i osudjenog osudi na kaznu po zakonu. 4. Na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca. međutim Prvostepeni sud je okrivljenom izrekao blagu krivičnu sankciju sa kojom se neće postići svrha i cilj kažnjavanja tj.Petar Stanojević.U ovom slučaju radi se o licu koje je i ranije osuđivano i to presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru K br.348 KZ RS.1.godine proglašen je krivim Miloš Milić zvani Migo iz Novog Pazara zbog kriv. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio činjenično stanje i pravilno je doneo odluku kada je okrivljenog oglasio krivim i krivično odgovornim. Čedomir Stevanović.30/09.2009.2.Novi Pazar. u vezi sa st.10. Krivično procesno pravo.Beograd. 3.2005.na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.49/07 zbog krivičnog dela iz člana 204.Redovni pravni lekovi 2010 Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru. LITERATURA: 1.2008. Predlažem. KZ RS.

spr.Redovni pravni lekovi 2010 Zakon o krivičnom postupku.projurus. Zakonik o krivičnom postupku 2.rs 41 .pravniportal.rs www. IZVORI: 1.Zagreb. www.1986.org www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful