Redovni pravni lekovi 2010

SADRŽAJ:

SADRŽAJ:....................................................................................................................3 UVOD.......................................................................................................................... 4 POJAM ŽALBE..............................................................................................................6 POREKLO ŽALBE.........................................................................................................8 ŽALBA NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA...............................................................9 3.1.PRAVO NA ŽALBU............................................................................................10 3.2.SADRŽAJ ŽALBE...............................................................................................13 3.3. RAZLOZI ŽALBE..............................................................................................15 3.4. OSNOVI ZA POBIJANJE PRESUDE.....................................................................17 3.5. POSTUPAK PO ŽALBI NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA.............................21 3.6. GRANICE ISPITIVANJA PRVOSTEPENE PRESUDE..............................................23 3.7. ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI...................................................24 .........................................................26 ŽALBA NA PRESUDU DRUGOSTEPENOG SUDA..........................................................26 ............................................................................................................................. 28 5.POSTUPAK PO ŽALBI PRED SUDOM TREĆEG STEPENA...........................................28 6. ŽALBA NA REŠENJE...............................................................................................30 ZAKLJUČAK............................................................................................................... 33 LITERATURA:.............................................................................................................40 IZVORI:.....................................................................................................................41

3

Redovni pravni lekovi 2010

UVOD

Razmišljajući koji institut, odnosno koju temu da obradim za diplomski rad, vodila sam se idejom da svoje vreme posvetim nečemu zašta znam da će me svakako pratiti kroz moj budući rad, odnosno čime se želim u budućnosti baviti. Tako sam došla do zaključka da rad kojim ću zaključiti proces fakultetskog obrazovanja, nosi naziv REDOVNI PRAVNI LEKOVI. Redovni pravni lekovi predstavljaju institute procesnog prava i nalaze svoju upotrebu u Krivičnom, Parničnom, Vanparničnom, Izvršnom, Upravnom, Prekršajnom postupku i postupku povodom privrednih prestupa.Pomoću njih određena lica imaju pravo da traže preispitivanje sudskih odluka i odluka upravnih organa. Redovni pravni lekovi su sredstva pomoću kojih ovlašćena lica pobijaju sudsku odluku zbog postojanja nekih pravnih nedostataka ili da ta lica traže njeno preinačenje ili ukidanje. Izučavanjem ove vrste materije, koja se bavi zaštitom subjektivnih prava građana, i oblicima njihove zaštite jeste krivično pravo. U okviru ove široke teme može se uopšteno reći da je prvani lek izjava volje kojom se od organa višeg stepena zahteva da ispita zakonitost nekog akta.Samo postojanje i mogućnost korišćenja pravnih lekova od strane ovlašćenih lica, nalazi se u osnovnom zadatku KPP-a. To podrazumeva da se pravedno preispita krivična stvar na zakonit način.Po pravilu svaki akt može da bude podvrgnut tom ispitivanju bar pod jednim organom nadležnim za ovo.Naime, u toku vođenja provostepenog postupka, može doći do grešaka od strane subjekta koje prouzrukuju i donošenje odluke sa određenim nedostacima.Do ovakvih odluka se dolazi i zbog neznanja, nesposobnosti,ili nezadovoljnih radnji samih sudija. Javlja se nužnost da se ovakve odluke isprave, i to od strane ovlašćenog lica koji inicira postupak pravnim lekovima, odnosno podnošenjem pravnog leka. O podnetom pravnom leku odlučuje krivični sud višeg stepena koji je sastavljen od sudija sa većim stručnim znanjem i iskustvom. To pruža garanciju da se nezakonite ili nepravilne sudske odluke isprave, jer ovaj sud razmatra krivičnu stvar u povoljnijim uslovima, gde objektivno i svestrano razmatraju sudsku odluku. Osnovnu podelu pravnih lekova predstavlja podela na redovne i vanredne lekove.

4

Redovni pravni lekovi 2010

Redovni pravni lekovi su oni koji se ulažu protiv odluka koje još nisu postale pravosnažne.Vanredni prvani lekovi su oni koji se mogu ulagati samo protiv odluka koje su postale pravosnažne.

Mogućnost upotrebe pravnih lekova protiv odluka državnih organa je ustavno pravo građana. Po Ustavu, svako ima pravo na žalbu ili drugi pravni lek protiv odluke kojom se rešava o nekom njegovom pravu ili zakonom zasnovanom interesu. Međutim, opravdanje pravnih lekova je mnogo šire, naročito u krivično procesnom pravu, jer se radi nekada o veoma važnim pravima i dobrima. Oni su ustavnovljeni i u javnom interesu doslednog ostvarivanja principa zakonitosti i u interesu pravičnosti, na kojima počiva krivični zakonik i krivično pravo uopšte.

5

258 6 .2005. Žalba je pravno sredstvo i pravni lek. jer su pravni lekovi pravna sredstva.Petar Stanojević. Pravni lek je pravno sredstvo kojim stranke ili druga zakonom ovlašćena lica pobijaju odluku nižeg suda ili postupak u kome je doneta. 3. ako smatraju da je nezakonita i nepravilna i traže od suda pravnog leka da je preinači ili ukine svojom odlukom. Str. Žalba na presudu drugostepenog suda.Niš. Žalba na presudu prvostepenog suda. Žalba na rešenje. 1 Čedomir Stevanović. Stranka može pobijati jednu odluku samo ukoliko je ova izrečena na njenu štetu. jer se izjavljuje protiv sudske odluke.1 U krivičnom procesnom pravu. Pojam pravnog sredstva je širi od pojma pravnog leka. Krivično procesno pravo.Redovni pravni lekovi 2010 POJAM ŽALBE Redovni pravni lekovi su takva sredstva kojima se pobijaju nepravosnažne sudske odluke.redovni pravni lekovi su : 1. dok sva pravna sredstva nisu pravni lekovi. 2.

Oni su posebna vrsta pravnih sredstava koja se razlikuju od drugih pravnih sredstava po tome što su usmerena protiv odluka suda. Pravno sredstvo koje nije pravni lek je svako drugo sredstvo napada ili odbrane kojim stranka ili drugi učesnik postupka ostvaruje svoja zakonska prava i štiti svoj interes zasnovan na zakonu. osim onih sredstava koja služe za pobijanje sudskih odluka. 7 .Redovni pravni lekovi 2010 Pravni lekovi su jedna vrsta procesnih radnji stranaka.

nije posledica formalizma. dok kod legisakcionog nije dozvoljeno pravo na žalbu. 2 Obrad Stanojević. Rimsko pravo.Redovni pravni lekovi 2010 POREKLO ŽALBE Prve oblike žalbe možemo tražiti u rimski građanski postupak koji je prošao kroz tri oblika:2 • • • Legisakcioni Formularni Ekstaordinarni Formularni i ekstraordinarni se odlikuje novinama. ne može se ponovo pokrenuti isti spor. Stranke nemaju pravo na žalbe. 2003.sudjenje više nije jednostepeno već višestepeno i ovde se primenjuje pravilo ne bis in idem. primenjivalo se pravilo o ne bis in idem. 8 . uvođen je novi način suđenja.ona je nastala zbog same prirode suđenja. Str. Ekstraordinarni počiva na temeljno različitim predpostavkama. 211. Ta specifičnost. Beograd. Kada se okonča postupak po žalbi( ili ako žalbe nije bilo). Uvodi se pravo na žalbu tj. ostavljena je mogućnost strankama da se žale. koju zadržava i formularni postupak .

pa sve do održavanja sednice drugostepenog suda. Kad ovlašćeno lice podnese dve ili više žalbi napadajući presudu svakom žalbom po drugom osnovu. koji ima dvostruku funkciju: predstavlja pravo određenih lica da traže preispitivanje sudksih odluka i sredstvo za aktivno sticanje pravosnažnosti tih odluka. 9 .Zakon o krivičnom postupku. od dana dostavljanja prepisa presude.3 3 Špiro Vuković. koji može biti izjavljen protiv prvostepene presude od strane ovlašćenih lica u roku od 15 dana. Žalba kao redovan pravni lek je poseban institut KPP-a.odnosno da odlaže izvršenje presude. podnositi podneske kojima će dopunjavati razloge zbog kojih se blagovremeno žalbom napada prvostepena presuda.str. Osnovna osobenost žalbe je da se ulaže protiv nepravosnažnih sudksih odluka i da ima uvek suspenzivno dejstvo .1981. Ovlašćena lica koja su podnela žalbu u roku mogu van tog roka. a drugostepeni sud je dužan da ispituje i ceni te razloge. blagovremenost svake žalbe posebno se ispituje.Beograd.260-261.Redovni pravni lekovi 2010 ŽALBA NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA Žalba na presudu prvostepenog suda je osnovni i najvažniji redovni pravni lek.

Redovni pravni lekovi 2010 3.branilac. njegov bračni drug. U red ovlašćenih lica koja mogu izjaviti žalbu. brat. kako bi ona postala povoljna za optuženog. 2.PRAVO NA ŽALBU Stranke mogu izjaviti žalbu protiv presude u redovnom postupku u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa prvostepene presude. usvojilac.4 4 Član 372. usvojenik. Dakle. U nekim postupcima koji su označeni kao hitni.1. Zakonik o krivičnom postupku 10 . Zakon predviđa i to da u korist optuženog žalbu mogu izjaviti. onosno u skraćenom postupku taj rok je od 8 dana.srodnici po krvi. U korist optuženog pre svega znači da mora postojati pravni interes za izjavljivanje žalbe koji se ogleda u tome da se žalbom presuda napada. ili nekoj drugoj trajnoj zajednici. zakonski zastupnik optuženog i oštećeni. u karakteru žalbe koju ulažu kao i stav optuženog prema onim koji ulažu žalbu u njegovu korist. tako i za drugog. krivično procesne stranke. spadaju najpre. stav. Titulari prava na žalbu su samo određena lica između kojih postoji razlika koja se ogleda u tome da li im to pravo pripada bezuslovno ili pod određenim uslovima. sestra. Rok važi kako za samog optuženog.ako u zakonu nije određen drugi rok. hranilac i lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici. odnosno dozvoljenosti žalbe bilo kog od gore navedenih lica u slučaju oslobađajuće presude. može se postaviti pitanje postojanja pravnog interesa.

ali samo ako bi se kao cilj žalbe postavilo to da se optuženi oslobodi po osnovu koji je bolji po njega.ZKP. ali samo ako je javni tužilac preuzeo gonjenje od njega kao tužioca. Na primer. 3. jer je to za njega svakako povoljniji osnov oslobođenja. ali samo izuzetno on može izjaviti žalbu. U suprotnom uvek bi se postavljalo pitanje da li zaista i učinio.5On ima najpotpunije pravo na žalbu s obzirom da je zaštitnik zakonitosti. ili u slučaju da je na glavnom pretresu zastupao predlog državnog tužioca koji uredno pozvan nije otišao na glavni pretres. Stav. Glasi: Državni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu. tako i u korist optuženog.Redovni pravni lekovi 2010 Mnogi imaju to mišljenje da sama po sebi oslobađajuća presuda ne lišava optuženog prava da uloži žalbu. tako i u korist optuženog. zbog osnova iz kojeg se presuda može pobijati. Protiv volje optuženog ne može se izjaviti žalba. odnosno lice od koga je oduzeta imovinska korist – pribavljanja krivičnim delom. Oštećeni po pravilu žalbu izjavljuje samo zbog odluke o troškovima krivičnog postupka. izuzev ako je osuđen na kaznu zatvora od 30 do 40 god. Ovo pravo imaju krivično procesni subjekti kojima pravo na žalbu pripada pod izvesnim ograničenjima koja se mogu odnositi na određene uslove ili na obim njihovih ovlašćenja. ako je oslobađajuća presuda doneta zbog zastarelosti krivičnog gonjenja. Javni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu. optuženi bi je svakako mogao napadati ukoliko smatra da nema dokaza da je krivično delo učinio. 5 Član 372. 11 .. Ograničeno pravo na ulaganje žalbe ima oštećeni i lice čiji je predmet oduzet presudom.

predviđeno je da se optuženi može odreći prava na žalbu i pre toga. Špiro Vuković. 12 .str. Međutim.Beograd 1981. Str. 263.6 Tužilac i oštećeni se mogu odreći prava na žalbu od časa objavljivanja presude pa do isteka roka za izjavu žalbe.Čedomir Stevanović.Redovni pravni lekovi 2010 Optuženi se može odreći prava na žalbu posle dostavljanja prepisa presude. Novi Pazar. ako su to učinili ovlašćeni tužilac i oštećeni koji ima pravo da pobija presudu iz svih zakonom predviđenih osnova .izuzev ako bi optuženi po presudi trebalo da izdržava kaznu zatvora.7 6 7 Muamer Nicević .446.Krivično procesno pravo. a mogu do donošenja odluke drugostepenog suda odustati od već izjavljenje žalbe. Zakon o Krivičnom postupku. 2008.

Pozivajući se na nove činjenice.Redovni pravni lekovi 2010 3. Član 374. Osnov za pobijanje presude.8 2.SADRŽAJ ŽALBE Žalba se podnosi u pismenoj formi u vidu podneska. Obrazloženje žalbe. Stav.2008. 10 8 9 Muamer Nicević.god. Čedomir Stevanović. može u žalbi izneti samo one nove činjenice I dokaze koji su važni za odluku o kazni.str. Optuženi koji je u celosti priznao osnovanost optuzbe.2. 4. u smislu da je tačno označno na koju se presudu odnosi.208.446. Prema ZKP-u žalba treba da sadrži : 1.446.str. Pre svega. Predlog da se pobijena presuda potpuno ili delimično ukine ili preinači.a može i na zapisnik suda.sud će žalbu odbaciti. Čedomir Stevanović. Novi Pazar. Potpis podnosioca žalbe. odnosno koja se presuda pobija žalbom. ovog člana. Samo obrazloženje žalbe je bitan element koji je predviđen u Zakonu o Krivičnom postupku od 1976. svaka žalba mora da bude tačno određena. a pozivajući se na nove dokaze. Krivičnom prpcesno pravo. 13 .Krivično procesno pravo. tj.Novi Pazar. dužan je da navede činjenice koje pomoću tih dokaza zeli dadokaže.tačno je predviđeno koje sve bitne elemente treba da sadrži svaka izjavljena žalba. Zakonik o krivičnom postupku 10 Muamer Nicević.9 Sadržina žalbe je zakonom određena. žalilac je dužan da navede dokaze kojima bi se te činjenice imale dokazati. Ako žalba ne sadrži podatke iz stava 1. • • • • • Označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba. Presuda se može pobijati samo navođenjem onih osnova koji su taksativno nabrojani u zakonu.

žalbu sa ovim nedostacima izjavljenu u korist optuženog koji ima branioca sud će dostaviti drugostepenom sudu ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi. ili ako je žalbu izjavio oštećeni.Krivično procesno pravo. Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija.2005. te je i u ovom slučaju optuženi i te kako povlašćen u odnosu na ostale žalioce. bitno da se iz žalbenog podneska vidi zbog čega se stranka žali.258. prvostepeni sud će rešenjem protiv koga nije dozvoljena žalba pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu. Ako žalilac u određenom roku ne postupi po nalogu suda. Petar Stanojević . ili ako žalba nije potpisana. to je dovodilo do odugovlačenja krivičnog postupka i faktičkog produženja roka za žalbu. 14 . oštećeni kako tužilac ili privatni tužilac koji nema punomoćnika. U koliko se žalilac ovom pozivu ne odazove. Razlog žalbe ne mora biti stručno i pravno okarekterisan. a odbaciće je ako se to ne može utvrditi.Niš. ali je predvideo da se mora podneti potpuna žalba. Ono što je zanimljivo. sud će odbaciti žalbu ako ne sadrži određene odredbe. 11 Čedomir Stevanović.11 Imajući u vidu ovu pojavu zakonodavac je produžio rok za žalbu. a optuženi nema branioca.str. Ako je žalbu izjavio optuženi ili lice. sud će rešenjem odbaciti žalbu kao neosnovanu.Redovni pravni lekovi 2010 Pošto je u sudskoj praksi bilo pojava da se o žalbi navode samo zakonski osnovi bližeg određivanja i sa napomenom da obrazloženje sledi.prvostepeni sud će pozvati žalioca da u odredjenom roku dopuni žalbu pismenim podneskom ili na zapisniku kod tog suda. a žalba nije sastavljenja u skaldu sa odredbama .

tj. • Stranka može presudu pobijati iz više razloga ili raznih vrsta.materijalnog i procesnog zakona. Presuda se može pobijati žalbom zbog stvarnih ili pravnih nedostataka do kojih dolazi zbog propusta ili grešaka o radu pojedinih subjekata. na pravne nedostatke. 15 . Na procesno ili nepotpuno utvrđeno stanje i samim tim na pogrešno izricanje krivične sankcije.3. U pravnom životu ona obično ističe nedostatak o činjeničnom stanju ili pogrešnu primenu materijalnog prava na slučaj da sud ne prihvati njeno mišljenje o povredi procesne odredbe.Redovni pravni lekovi 2010 3. RAZLOZI ŽALBE Razlozi žalbe su nepravilnosti u prvostepenom suđenju i zbog kojih žalilac presudu pobija. Osnovi za pobijanje presude su pre svega nedostaci u presudi koji si nastali kao rezultat propusta i grešaka u radu krivičnog suda i drugih subjekata učinjenih u toku rasvetljenja krivične stvari. Osnovi za pobijanje presude mogu se svesti u dve kategorije i to: • Na neprimerno ili pogrešnu primenu krivičnog .

U razlozima se vrši analiza izvedenih dokaza i daju se određeni rezultati analize. niti je dovoljno samo izneti činjenično stanje kako ga sud smatra utvrđenim. Razloge treba svesti na izlaganje u najbitnijem onih dokaznih rezultata koji se odnose na odlučne činjenice. u razlozima se mora utvrditi činjenično stanje i moraju pružiti razlozi za utvrđeno činjenično stanje. Dakle. što bi bila prosta reprodukcija izvedenih dokaza. već je potrebno navesti sadržajne rezultate tih dokaza i njihovu ocenu. potrebno je za svaki dokaz dati razlog zašto ga sud tako ocenjuje. odnosno nedokazanosti pojedinih činjenica.Redovni pravni lekovi 2010 Kod svake presude. Nije dovoljno samo prepričati tok dokaznog postupka. Za sve presude je važno obrazloženje činjeničnog stanja koje se sastoji u izlaganju rezultata dokaznog postupka u najbitnijem. u navođenju zbog čega neke činjenice uzima kao dokazane ili nedokazane. i na dovoljan i jasan način se prikazuje veza između pojedinih dokaznih rezultata i ocene dokazanosti. uvek vezano za činjenice koje treba dokazati i sa jednovremenom ocenom uspelosti tog dokazivanja prema nalazu suda. 16 .

12 Bitne povrede odredaba krivičnog postupka Pošto sve povrede odredaba krivičnog postupka nisu iste po svojoj prirodi i težini. OSNOVI ZA POBIJANJE PRESUDE Jedna presuda se može pobijati iz sledećih grupa osnova : • • • • bitne povrede odredaba krivičnog postupka. odluke o krivičnim sankcijama.3. imovinskopravnim zahtevima.4. 1.vrši se klasifikacija istih na apsolutne i relativne bitne povrede odredaba krivičnog postupka.. oduzimanju imovinske koristi. troškovima krivičnog postupka.Redovni pravni lekovi 2010 3. kao i zbog odluke o objavljivanju presude putem sredstava javnog informisanja. U red apsolutno bitnih povreda odredaba krivičnog postupka spadaju sledeće povrede: 12 Član 385. Apsolutno bitne povrede su takve povrede koje samim postojanjem vode ukidanju prvostepene presude. pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. povrede Krivičnog zakonika.2.4.ZKP 17 .stav.

ili privatnom tužiocu protivno njegovom zahtevu uskraćeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa. 5. oštećenom kao tužiocu. 3. ili ako je optuženom i braniocu. Ako se presuda zasniva isključivo na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati. ili predloga oštećenog odnosno odobrenja nadlažnog organa. Ako je optužba prekoračena . 2. Ako je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca. 8. 6. 7. 18 . 4. Ako je protivno ovom zakoniku bila isključena javnost na glavnom pretresu.Redovni pravni lekovi 2010 1. Ako je presudom povređena odredba ovog zakonika. osim ako je presudu za krivično delo iz nadležnosti nižeg suda doneo viši sud. Ako je presudu doneo stvarno nadležni sud ili ako je sud nepravilno odbacio optužbu zbog stvarne nadležnosti. 9. Ako je na glavnom pretresu sudio sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti. Ako je sud nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije sudio na glavnom pretresu ili koji je pravosnažnom odlukom izuzet od suđenja. Ako je glavni pretres održan bez lica čije je prisustvo na glavnom pretresu po zakonu obavezno.

6. Da li ima okolnosti koje isključuju krivično gonjenje.13 Presuda se može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog stanja i kada je sud neku činjenicu pogrešno utvrdio ili je nije utvrdio. Naime. 5. Da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. ili je stvar već pravosnažno presuđena. Da li su povređene odredbe o uračunavanju pritvora i izdržane kazne. Da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo. Ako je izreka presude nerazumljiva. Da li je odlukom o kazni . Drugu grupu osnova za pobijanje presude čine povrede krivičnog zakona. ukinut će pobijenu presudu i predmet vratiti provostepenom sudu na novo suđenje. Tako je predviđeno da povreda krivičnog zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju: 1. ili o oduzimanju imovinske koristi prekoračeno ovlašćenje koje sud ima po zakonu. odnosno kada je nije utvrdio.1986.str. 19 . a naročito da li je nastupila zastarelost krivičnog pomilovanja.Zagreb. 2. Ako želitelj pobija presudu zbog neke apsolutno bitne povrede krivičnog procesnog prava. Zakon o krivičnom procesnom pravu. odnosno odlukom o meri bezbednosti. a viši sud koji odlučuje povodom žalbe ustanovi da ta povreda zaista postoji.277. Stranka može tvrditi da je presuda nepravilna zato što je sud činjenicu od značaja za primenu materijalnopravne odredbe pogrešno utvrdio. uslovnoj osudi ili sudskoj opomeni . Da li ima okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost.Redovni pravni lekovi 2010 10. 13 Vladimir Bajer. ove povrede su takve da čine apsolutne povrede i o njima sud vodi računa po službenoj dužnosti. 4. 3.

To će biti slučaj kad sud nije primenio pravilo po kome je dužan da rasvetljava činjenično stanje i da pretresa sve bitne činjenice. Naime.14 U nauci se uzima da nepotpuno utvrđeno činjenično stanje spada u relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka ako ovakav nedostatak proističe iz greške suda. u takvom slučaju sud se nije upustio u pretresanje neke činjenice zato što po njegovoj materijalnopravnoj oceni ona za rešenje spora nije od značaja. Zakonik o krivičnom postupku. 20 . 14 Član 378.Redovni pravni lekovi 2010 Nepotpuno utrđeno činjenično stanje postoji i kad na to ukazuju nove činjenice ili novi dokazi.

POSTUPAK PO ŽALBI NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA Žalba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju za sud i za protivnu stranu i branitelja radi davanja odgovora.ili usmeno na zapisnik.Redovni pravni lekovi 2010 3. Žalba se podnosi pismeno. 21 .5.

22 .15 Blagovremenu i dozvoljenu žalbu koja je potpuna.odnosno njihove zakonske zastupnike. Muamer Nicević.2005.i da li je dozvoljena. nepotpuna ili nedozvoljena. Predsednik veća prvostepenog suda odbacuje žalbu koja je neblagovremena.453. provstepeni sud će rešenjem.da li je izjavljenja od strane ovlašćsenog lica.str. protiv koga nije dozvoljena žalba. koja ne može u roku od 8 dana od dana prijema žalbe podneti sudu odgovor.Novi Pazar. kako i njihove svedoke i veštake za koje sud odluči da se saslušaju. još jednom ispituje blagovremenost i dozovljenost žalbe.eventualni odgovor na žalbu dostaviće drugostepenom sudu radi donošenja meritorne odluke. tj.ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba). Njegov zadatak je da pripremi predmet za nesmetano meritotno odlučivanje po žalbi. predsednik veća dostavlja protivnoj stranci.267.pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu podneskom ili na zapisnik kod suda.Krivično procesno pravo.2008. Drugostepeni sud zakazuje ročište na koje poziva stranke .punomoćnike. Posle toga.str. predsednik veća koje je donelo prostepenu presudu . Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija.Niš. 15 16 Petar Stojanović Čedomir Stevanović Krivično procesno pravo. Čedomir Stevanović.Redovni pravni lekovi 2010 U nadležnom prvostepenom sudu. Kada utvrdi njenu tačnost. 16 Predsednik žaljenog veća u drugostepenom sudu. predsednik veća će imenovati sudiju izvestioca. žalbu prima predsednik veća koje je izrekao pobijenu presudu najpre ispituje da li je žalba blagovremena .

Raspravu pred drugostepenim sudom počinje izveštavanjem izvestitelja. ali mora biti uvek po službenoj dužnosti. Stranke mogu na raspravi iznositi nove dokaze i činjenjice. GRANICE ISPITIVANJA PRVOSTEPENE PRESUDE Drugostepeni sud ispituje presudu u onom delu u kojem se pobija žalbom. Drugostepeni sud mora po službenoj dužnosti ispitati : 23 . Optuženik i njegov branitelj imaju uvek poslednju reč. 3. koji izlaže stanje stvari. sud će odlučiti o žalbi i doneti odluku uzimajući u obzir ono što je izuzeto u žalbi i u odgovoru na žalbu. ali ne dajući svoje mišljenje o osnovanosti žalbe. Nakon toga.Redovni pravni lekovi 2010 Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke. a prema potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi .6. pročitaće se presuda ili deo presude na koji se iznosi žalba.

Po službenoj dužnosti sud mora da vodi računa i da li je krivični zakon predviđen na štetu optuženog.Redovni pravni lekovi 2010 1. Da li je na štetu optuženog povređen krivični zakon. ili na osnovu održanog pretresa odbaciti žalbu kao: 24 . jer sve povrede krivičnog zakona po svojoj prirodi predstavljaju apsolutne nedostatke presude. Da li postoji povreda odredaba krivičnog postupka i da li je glavni pretres protivno odredbama ovog zakona održan u odsustvu optuženog. Sud vodi računa i da li je krivični zakon povređen na štetu optuženog.jer sve povrede krivičnog zakona po svojoj prirodi predstavljaju apsolutne nedostatke. ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI Drugostepeni sud može u sednici veća. a u slučaju obavezne odbrane i u odsustvu branioca optuženog. Može se izvesti zaključak da drugostepeni sud kao sud pravnog leka ispituje pobijenu presudu u granicama osnova za pobijanje presude iznetih u žalbi i u granicama onih apsolutnih nedostataka koje po zakonu mora da ispituje po službenoj dužnosti. 3.7. Po zakonu drugostepeni sud ispituje presudu u delu u kojem se pobija žalbom. 2.

Zagreb.1981.a utvrdi se da je za suđenje u prvom stepenu nadležan viši sud. Ako se optuženik nalazi u pritvoru. Ako drugostepeni sud pri razmatranju žalbe ustanovi da je za suđenje u prvom stepenu stvarno nadležan.18 Drugostepeni sud može i samo delimično ukinuti prvostepenu presudu. Zakon o krivičnom postupku. 1.290-291. ako se pojedini delovi mogu izdvojiti bez štete za pravilno presuđenje. str. kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti. Odbijanje žalbe kao neosnovane i potvrđivanje provstepene presude Drugostepeni sud će presudom odbiti žalbu kao neosnovanu.i potvrditi prvostepenu presudu ako naiđe da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. Drugostepeni sud će. Vladimir Bajer . drugostepeni sud će ispitati postoje li razlozi za pritvor i doneti rešenje o ukidanju pritvora. uvažavajući žalbu ili po službenoj dužnosti. osim slučajeva iz (člana 399 stav.17 Žalba će se odbaciti rešenjem kao neblagovremena ako se utvrdi da je podnesena nakon zakonskog roka. 25 .Zakon o kricičnom postupku.Redovni pravni lekovi 2010 Neblagovremnu ili nedozvoljenu. Ali ako je podnesena samo žalba u korist optuženika.stav. ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka. predmet uputiti veću istog suda i o tome obavestiti prvostepeni sud. ili odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi presudu suda prvog stepena.19 Drugostepeni sud vratiće sve spise sudu prvog stepena sa dovoljnim brojem otvorenih prepisa svoje odluke radi predaje strankama i drugim zainteresovanim licima. rešenjem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet na ponovno suđenje. ne može se samo iz tih razloga ukinuti prvostepena presuda.1986. Protiv tog rešenja nije dozvoljena žalba. ili ukinuti ovu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovni pretres i odluku.288. 17 18 19 Špiro Vuković.1) ovog zakonika ili ako smatra da zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja treba narediti novi glavni pretres pred prvostepenim sudom. osim u slučaju predviđenom ovim zakonikom. ili preinačiti provostepenu presudu. Beograd.ZKP. Član 397.str. ukinut će prvostepenu presudu.

Protiv presude drugostepenog suda dozvoljena je žalba sudu koji odlučuje u trećem stepenu samo u sledećim slučajevima : 26 .koji se može izuzetno upotrebiti samo u zakonom određenim slučajevima.Redovni pravni lekovi 2010 ŽALBA NA PRESUDU DRUGOSTEPENOG SUDA Žalba na presudu drugostepenog suda je poseban redovni lek.

20 O žalbi protiv drugostepene presude rešava sud trećeg stepena u sednici veća. Zakonik o krivičnom postupku 27 .Reč je o Vrhovnom sudu. Sam postupak po žalbi na presudu drugostepenog suda. Pred ovim sudom ne moze se održati pretres. 20 Član 403. 3) Drugostepeni sud preinačio presudu prvostepenog suda kojom je optuženi oslobođen od optužbe i izrekao presudu kojom se optuženi oglašava krivim.naročito ako je isti sud odlučivao po žalbi na presudu prvostepenog suda. Izuzetak postoji samo da se pred trećestepenim sudom ne može održati pretres. shodno odredbama koje vaze za postupak u drugom stepenu. odvija se po odredbama koje važe za postupak po žalbi na presudu prvostepenog suda. Posebno je pitanje sastava krivičnog suda za odlučivanje po žalbi na presudu drugostepenog suda u trećem stepenu. 2) Drugostepeni sud na osnovu održanog pretresa utvrdio činjenično stanje drugačije nego prvostepeni sud i na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnovao svoju presudu. koji može odlučivati po žalbi na presudu okružnog suda kao prvostepenog u drugom stepenu. već po žalbi ovaj sud može odlučivati samo u sednici veća.Redovni pravni lekovi 2010 1) Drugostepeni sud izrekao najdužu zatvorsku kaznu ili ako je potvrdio presudu prvostepenog suda kojom je izrečena takva kazna.

odnosno . izuzetno trostepenost. Naime.POSTUPAK PO ŽALBI PRED SUDOM TREĆEG STEPENA Zakon je u osnovi predvideo dvostepenost.Redovni pravni lekovi 2010 5. ako je taj sud potvrdio presudu drugostepenog suda kojom je izrečena smrtna kazna za krivično delo utvrđenim zakonom. a u jednom slučaju čak predvideo mogućnost žalbe protiv presude suda trećeg stepena. predviđena je mogućnost žalbe protiv presude suda trećeg stepena. 28 . ako povodom žalbe bude izrečena kazna za takvo delo.

a granice ispitivanja presude suda trećeg stepena istovetne su granicama ispitivanja prvostepene presude.Čedomir Stevanović. već o žalbi na presudu trećestepeni sud može odlučivati samo u sednici veća.2008. Postupak po žalbi na presudu drugostepenog suda karakteriše sledeće: Žalba na presudu drugostepenog suda se podnosi sudu koji je presudu izrekao u prvom stepenu u istom roku. Izuzetak postoji smo u tome.Redovni pravni lekovi 2010 Sud trećeg stepena rešava u postupku koji važi za postupak po žalbi na presudu prvostepenog suda.Novi Pazar. 29 . Odlučujući o žalbi. Viši javni tužilac imao bi pravo na žalbu samo u slučaju korišćenja instituta devolucije.459.str. sud trećeg stepena može doneti sve odluke kao i drugostepeni sud. a ne onaj koji je postupio pred drugostepenim sudom.Krivično procesno pravo. koji imaju pravo na ovaj pravni lek su isti kao i što je kod žalbe protiv prvostepene presude. Subjekti. 21 Muamer Nicević. osim oštećenog koji nema pravo na žalbu. 21 Za podnošenje ove žalbe ovlašćen je javni tužilac koji je postupio pred prvostepenim sudom. što se pred sudom trćeg stepena ne može održati pretres.

Krivično procesno pravo.str.23 U pogledu mogućnosti ulaganja žalbe postoje tri vrste rešenja.2008.2005. Str.Čedomir Stevanović.22 6.Redovni pravni lekovi 2010 Na kraju i u postupku pred sudom trećeg stepena primenjuje se ustanova beneficium cohaesionis. 271. Petar Stojanović. ŽALBA NA REŠENJE Žalba na rešenje je redovan pravni lek.Naime.Novi Pazar.postoje rešenja na koja je po pravilu dozvoljenja žalba. Čedomir Stevanović. i rešenja na koja 22 23 Muamer Nicević. i to nesto drugačije u odnosu na sud drugog stepena. zatim ona kod kojih nije dozvoljena žalba.459-460. koji se odlikuje određenim osobenostima. Ove osobenosti se odnose na mogućnost ulaganja žalbe na organe nadležne za odlučivanje po žalbi i na pitanje suspenzivnog dejstva žalbe.Niš. 30 .Krivično procesno pravo.

Krivično procesno pravo. može doneti više vrsta odluka. Razmatrajući žalbu nadležni sud će. Nadležni sud rešavajući po žalbi na rešenje. po pravilu. 24 Muamer Nicević. Čedomir Stevanović. Tako je zakonom predviđeno da je dozvoljenja žalba protiv rešenja istražnog sudije i protiv drugih rešenja. Tako može rešenjem odbiti žalbu kako neblagovremenu ili kao nedozvoljenu. odnosno da li je rešenje doneo ovlašćeni organ. O žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća ako zakonom nije drugačije određeno. Najzad.Redovni pravni lekovi 2010 nije dozvoljenja samostalna žalba. sud pravnog leka može uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti.2008. rešavanjem će odbiti žalbu kako neosnovanu i potvrditi rešenje doneto u prvom stepenu.str. 31 . s ‘tim što će se po službenoj dužnosti voditi računa samo o tome da li je provostepeni sud bio stvarno nadležan za donošenje toga rešenja. Zatim. od dana dostavljanja rešenja.Novi Pazar. ispititati rešenje samo u okviru navoda u žalbi. i po potrebi . predmet varatiti na ponovno odlučivanje sudu koji je doneo pobijeno rešenje.donetih u prvom stepenu.460.izuzev ako u ovom Zakonu nije izričito predviđeno da žalba nije dozvoljena.24 Žalba na rešenje se podnosi sudu koji je doneo rešenje od strane ovlašćenih lica u roku od 3 dana.

1986. ako zakonom nije drugačije određeno. 5. sud će po službenoj dužnosti paziti za donošenje rešenja :Provostepeni sud bi bio stvarno nadležan. 25 Vladimir Bajer. Protiv rešenja veća donesenog pre i u toku istrage nije dozvoljena žalba. 4. Protiv rešenja o sprovođenju istage i drugih rešenja javnog tužioca. žalba nije dozvoljena ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije.25 O sednici drugostepenog veća na kojoj se odlučuje o žalbi osuđenog protiv rešenja prvostepenog suda o odbijanju zahteva za ponavljanje postupka i pored zahteva osuđenog. je li rešenje doneo ovlašteni organ.izuzetno u drugim slučajevima. Rešenja koja se donose radi pripremanja glavnog pretresa i presude . stranke i lica čija su prava povređena mogu izjaviti žalbu uvek kada u ovom zakonu nije izričito određeno da žalba nije dozovoljena. Protiv rešenja istražnog sudije i protiv rešenja suda donesenih u prvom stepenu .Zagreb. ako zakonom nije drugačije određeno. 32 .odlučuje istražni sudija. O žalbi protiv prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća.296. 2. Ispitivanjem žalbi. str.Redovni pravni lekovi 2010 1. osim kada je ovim zakonom drugačije određeno.Zakon o krivičnom postupku. 3.mogu se pobijati samo u žalbi na presudu. odnosno. stranke se ne pozivaju. To uostalom važi kad se u drugostepenom postupku odlučuje o žalbi protiv svakog drugog rešenja prvostepenog suda.

Pravni lekovi su vrsta pravnih sredstava kojima stranke i druga ovlašćena lica u krivičnom postupku pobijaju odluku suda o krivičnoj stvari koju smatraju nepravičnom ili nezakonitom. preinačiti ili ukinuti. 33 . ZAKLJUČAK Redovni pravni lekovi su pravna sredstva koja se ulažu protiv odluka koje nisu postale pravosnažne. sud može rešenjem odbaciti žalbu kako neblagovremenu ili nedozovljenu žalbu kao neosnovanu ili uvažiti žalbu i rešenje. tražeći od suda pravnog leka da je izmeni ili ukine. Pravni lekovi (legal remedies. i po potrebi i predmet uputiti na ponovno odlučivanje. remedia iuris) su procesne radnje subjekata u krivičnom postupku kojima se pobija sudska odluka s ciljem da se ukine ili izmeni donošenjem nove sudske odluke.Redovni pravni lekovi 2010 Samim rešavanjem žalbe. Rechtsmittel.

i žalba na rešenje. ni sve bitne povrede zakona koje mogu biti osnov pravnom leku. efikasan sistem pravilnog sudskog odlučivanja i. 34 . tako da osnov pravnom leku mogu biti samo povrede zakona izričito utvrđene zakonom. prepisuje se u samom zakonu. Međutim. nemaju istu važnost. s druge strane. dakle dokazuje njena nepravilnost ili nezakonitost i po tom osnovu od neposredno višeg nadležnog suda traži preinačenje ili ukidanje te odluke. Redovni pravni lekovi u krivičnom postupku su : žalba na presudu prvostepenog suda. Polazeći od toga. Pravnim lekom pobija se odluka suda. Kod relativnih povreda zakona ostavljeno je sudu da u svakom pojedinom slučaju ocenjuje da li je povreda uticala na zakonito i pravilno donošenje odluke. Kod određivanja osnova pravnih lekova bitno je obezbediti. Traži se samo da podnosilac žalbe dokaže povredu bez obaveze da dokazuje i uticaj te povrede na odluku. sem nekih izuzetaka. suđenje u daljim stepenima uslovljeno je upotrebom pravnih lekova. Kod apsolutnih povreda zakona polazi se od neoborive pretpostavke da su one imale štetan uticaj na odluku. isključiti mogućnost nanošenja neopravdane štete nekoj stranci . zavisi od volje lica ovlašćenih na njihovo podnošenje. da bi neka povreda zakona bila osnova pravnom leku. što dalje znači da sve bitne povrede zakona nisu i apsolutne. treba da je bitna. s tim da ta lica određuju i obim i predmet odlučivanja. Kada se završi postupak u prvom stepenu. Postojanje postupka pravnih lekova.Redovni pravni lekovi 2010 Pravni lek je materijalizovani izraz nezadovoljstva određenom sudskom odlukom u obliku zakonskog pravnog sredstva. Pravni lek je moguć samo pod uslovom da je doneta odluka u prethodnom stepenu i da ne postoji mogućnost da drugostepeni sud donese odluku umesto prvostepenog. uz isključivanje mogućnosti da se dokazuje suprotno. Polazeći od toga. s jedne strane. Da li je neka povreda zakona bitna. razlikuju se apsolutne i relativne povrede zakona. žalba na presudu drugostepenog suda.

postoji mogućnost iznošenja novih činjenica i novih dokaza i sl.Redovni pravni lekovi 2010 Opravdanje upotrebe pravnih lekova sadržano je i u izvesnosti donošenja pravilnije odluke u postupku pravnog leka. Pravo na žalbu je zagarantovano ustavom i spada u osnovna građanska prava. drugostepeni sud je kvalitetno bolji. Koristeći ovo pravo građani podstiču državne organe na poštovanje principa zakonitosti i štite svoja prava i interese. pravilnost donesene odluke podvrgava se oceni dveju različitih foruma. koja se ogleda u više važnih činjenica: • • • • izjavom pravnog leka krivični se predmet iznosi pred višu instancu u kojoj su sudije s većim znanjem i iskustvom i boljim objektivnim uslovima rada. • Ovaj diplomski rad je samo mali deo onoga što žalba kao redoavn pravni lek zahvata i sve ono što sadrži.može se reći. druge sudije ponovo ispituju istu stvar.pokušala dati neki svoj lični osvrt na teoijski deo teme. što znači da se odluka formira kroz više ispitivanja raznih lica. U ovom radu sam. dok sam pravne detalje i realna rešenja navela iz originalnog teksta Zakona. 35 . pravičnost i sigurnost građana samim njenim ulaganjem. Iz ovog diplomskog rada može se zaključiti da je žalba redovan pravni lek koji omogućava istinitost.

3 ZKP-a protiv presude Opštinskog suda u Tutinu K br.2010.Redovni pravni lekovi 2010 Republika Srbija OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO Kt.225/09 od 10.MP/MX Osnovnom sudu Novi Pazar za Apelacioni sud Kragujevac Na osnovu čl. u Zakonskom roku.2 tač.2009.godine. godine Novi Pazar.12.4 i čl 364 st. izjavljujem 36 .08.broj 392/09 Dana :09.46 st.

Mihailović Miloš iz Niša je oglašen krivim jer je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz čl.1 KZ PC.1 KZ RS. Obrazloženje Presudom Opštinskog suda u Tutinu K br. godine upravljao navedenim vozilom na kojem je preinačen br.3 i čl.Mihajlović Miloš dana 05.Odlučujući o optužnom predlogu Opštinskog javnog tužilaštva u Tutinu KT br.367.12.355 st.367. a ne da je on izvršio preinašenje broja šasije .tač.zatečen na graničnom prelazu Mehov krš da upravlja PMB marke Golf 4 na koje je preinačen br.421/00 podnetom protiv optuženog iz Niša prvostepeni sud je održao glavni pretres i sproveo dokazni postupak. dok kasnije u obrazloženju u zadnjem pasusu nalazi da nije dokazano da je okrivljeni izvršio kriv. Ovakvim pogrešnim i nepotpunim utvrđivanjem činjeničnog stanja Prvostepenoi sud je potvrdio i Krivični zakon u korist okrivljenog. TUŽIOCA ZAMENIK 37 .Da je Prvostepeni sud pročitao optužni predlog video bi da je okrivljeni optužen da je dana 05. Naime.355 st.0902008.370. pa tako Prvostepeni sud u obrazloženju optužbe navodi da nema dokaza da je okr.2.2009.2008.225/09 od 10.godine. Delo iz čl. Šasije.Redovni pravni lekovi 2010 ŽALBU -Zbog pogrešno i nepotpunog utvđenog činjeničnog stanja iz čl. Sa napred iznetog Predlažem Predlaže se da Apelacioni sud u Kragujevcu ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno suđenje.tako a je potpuno nejasno zašto je Prvostepeni sud otišao u skroz pogrešnom pravcu i utvrđivao činjenice koje nisu predmet optužbe.1. Prvostepeni sud se tokom celog dokaznog postupka trudio da dokaže kako okrivljeni nije izvršio falsifikovanje broja šifre na motoru marke GOLF 4 i tvrdio kako to uopšte nije predmet optužbe.god.ZKP-a.09.šasije .tač. i Zbog povrede krivičnog zakona iz čl.tako da je nesporno da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret što nije bilo potrebno posebno dokazivati. ZKP.st.

46 st. godine.10.2010.2 tač.2009.08. u blagovremenom zakonskom roku izjavljujem ŽALBU 38 .Redovni pravni lekovi 2010 Republika Srbija OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO Kt.broj 392/09 Dana :09.4 ZKP-a presude Opštinskog suda Novi Pazar 14.08. godine Novi Pazar. od 12.2009.MP/MX Osnovnom sudu Novi Pazar za Apelacioni sud Kragujevac Na osnovu čl.

jer je kao jednu od olakšavajućih okolnosti uzeo da je okrivljeni stariji čovek i da nije dokazano da okrivnlejni nije izvršio falsifikovanje isprave broj šasjie odnosno godinu proizvodnje. Republika Srbija OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO Kt.4 Obrazloženje 39 . Prvostepeni sud je pogrešno cenio izvedene dokaze i na osnovu pogrešene ocene izvedenih dokaza izveo pogrešani zaključak kada je okrivljenog oslobodio optužbe.stav 1 ZKP-a.2010.jer u dokaznom postupku nije dokazano da je izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret. Zato.broj 508/10(09) od 22. Oštećeni je istakao da se protiv okrivljenog u vezi predmetnog vozila vodi parnični postupak u da je doneta prvostepena odluka kojem je okrivljeni obavezan da mu nadokandi štetu.kao i to da nije znao da je isto falsifikovano u trenutku kada je vozilo predao oštećenom Stojanović Nemanji.355. oslobođen je optužbe Puzović Nenad Iz Boroštice zbog krivičnog dela falsifikovanje.što ga po zakonu oslobađa krivične odgovornosti. PREDLAŽEM Da Apelacioni sud u Kragujevcu ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje .Redovni pravni lekovi 2010 -Zbog odluke o kazni na osnovu člana 371.355 stav.stav 1.broj 392/09 Dana :09.MP/MX Osnovnom sudu Novi Pazar za Apelacioni sud Kragujevac ŽALBU -Zbog odluke o krivičnoj sankciji iz člana.07.isprave iz čl. godine Novi Pazar. Obrazloženje Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru.2010.godine .1 tačka 2 ZKP-a.08. 367 tač.Sudska jedinica U Tutinu II-9 K.KZ RS na osnovu čl.

4.U ovom slučaju radi se o licu koje je i ranije osuđivano i to presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru K br. Na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca.30/09. međutim Prvostepeni sud je okrivljenom izrekao blagu krivičnu sankciju sa kojom se neće postići svrha i cilj kažnjavanja tj. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio činjenično stanje i pravilno je doneo odluku kada je okrivljenog oglasio krivim i krivično odgovornim.na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. 2.1.1981.Novi Pazar.49/07 zbog krivičnog dela iz člana 204. Predlažem. Krivično procesno pravo.Beograd. Da Apelacini sud preinači prvostepenu presudu u pogledu krivične sankcije i osudjenog osudi na kaznu po zakonu.2009.godine proglašen je krivim Miloš Milić zvani Migo iz Novog Pazara zbog kriv.2008. Čedomir Stevanović. KZ i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz čl.Niš.stav. LITERATURA: 1. u vezi sa st.delovanja na okrivljenog da ne ponovi kriminalno ponašanje i uticaj na druge da se uzdrže od vršenja ovakvih i sličnih krivičnih dela. Zakon o krivičnom postupku. Krivično procesno pravo.344 st.09. 3.10. KZ.348 KZ RS.Čedomir Stevanović.2005. KZ RS.1. Muamer Nicević. Vladimir Bajer.2.zbog krivičnog dela iz člana 355stav.Redovni pravni lekovi 2010 Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru.2. Špiro Vuković. 40 .Izrečena mu je jedinstvena kazna zatvora u trajanje u od 7 meseci. Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru K br.Petar Stanojević.dela nasilničkog ponašanja iz čl.

rs 41 .1986.spr.pravniportal. www.rs www. IZVORI: 1.Redovni pravni lekovi 2010 Zakon o krivičnom postupku.Zagreb. Zakonik o krivičnom postupku 2.org www.projurus.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful