Redovni pravni lekovi 2010

SADRŽAJ:

SADRŽAJ:....................................................................................................................3 UVOD.......................................................................................................................... 4 POJAM ŽALBE..............................................................................................................6 POREKLO ŽALBE.........................................................................................................8 ŽALBA NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA...............................................................9 3.1.PRAVO NA ŽALBU............................................................................................10 3.2.SADRŽAJ ŽALBE...............................................................................................13 3.3. RAZLOZI ŽALBE..............................................................................................15 3.4. OSNOVI ZA POBIJANJE PRESUDE.....................................................................17 3.5. POSTUPAK PO ŽALBI NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA.............................21 3.6. GRANICE ISPITIVANJA PRVOSTEPENE PRESUDE..............................................23 3.7. ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI...................................................24 .........................................................26 ŽALBA NA PRESUDU DRUGOSTEPENOG SUDA..........................................................26 ............................................................................................................................. 28 5.POSTUPAK PO ŽALBI PRED SUDOM TREĆEG STEPENA...........................................28 6. ŽALBA NA REŠENJE...............................................................................................30 ZAKLJUČAK............................................................................................................... 33 LITERATURA:.............................................................................................................40 IZVORI:.....................................................................................................................41

3

Redovni pravni lekovi 2010

UVOD

Razmišljajući koji institut, odnosno koju temu da obradim za diplomski rad, vodila sam se idejom da svoje vreme posvetim nečemu zašta znam da će me svakako pratiti kroz moj budući rad, odnosno čime se želim u budućnosti baviti. Tako sam došla do zaključka da rad kojim ću zaključiti proces fakultetskog obrazovanja, nosi naziv REDOVNI PRAVNI LEKOVI. Redovni pravni lekovi predstavljaju institute procesnog prava i nalaze svoju upotrebu u Krivičnom, Parničnom, Vanparničnom, Izvršnom, Upravnom, Prekršajnom postupku i postupku povodom privrednih prestupa.Pomoću njih određena lica imaju pravo da traže preispitivanje sudskih odluka i odluka upravnih organa. Redovni pravni lekovi su sredstva pomoću kojih ovlašćena lica pobijaju sudsku odluku zbog postojanja nekih pravnih nedostataka ili da ta lica traže njeno preinačenje ili ukidanje. Izučavanjem ove vrste materije, koja se bavi zaštitom subjektivnih prava građana, i oblicima njihove zaštite jeste krivično pravo. U okviru ove široke teme može se uopšteno reći da je prvani lek izjava volje kojom se od organa višeg stepena zahteva da ispita zakonitost nekog akta.Samo postojanje i mogućnost korišćenja pravnih lekova od strane ovlašćenih lica, nalazi se u osnovnom zadatku KPP-a. To podrazumeva da se pravedno preispita krivična stvar na zakonit način.Po pravilu svaki akt može da bude podvrgnut tom ispitivanju bar pod jednim organom nadležnim za ovo.Naime, u toku vođenja provostepenog postupka, može doći do grešaka od strane subjekta koje prouzrukuju i donošenje odluke sa određenim nedostacima.Do ovakvih odluka se dolazi i zbog neznanja, nesposobnosti,ili nezadovoljnih radnji samih sudija. Javlja se nužnost da se ovakve odluke isprave, i to od strane ovlašćenog lica koji inicira postupak pravnim lekovima, odnosno podnošenjem pravnog leka. O podnetom pravnom leku odlučuje krivični sud višeg stepena koji je sastavljen od sudija sa većim stručnim znanjem i iskustvom. To pruža garanciju da se nezakonite ili nepravilne sudske odluke isprave, jer ovaj sud razmatra krivičnu stvar u povoljnijim uslovima, gde objektivno i svestrano razmatraju sudsku odluku. Osnovnu podelu pravnih lekova predstavlja podela na redovne i vanredne lekove.

4

Redovni pravni lekovi 2010

Redovni pravni lekovi su oni koji se ulažu protiv odluka koje još nisu postale pravosnažne.Vanredni prvani lekovi su oni koji se mogu ulagati samo protiv odluka koje su postale pravosnažne.

Mogućnost upotrebe pravnih lekova protiv odluka državnih organa je ustavno pravo građana. Po Ustavu, svako ima pravo na žalbu ili drugi pravni lek protiv odluke kojom se rešava o nekom njegovom pravu ili zakonom zasnovanom interesu. Međutim, opravdanje pravnih lekova je mnogo šire, naročito u krivično procesnom pravu, jer se radi nekada o veoma važnim pravima i dobrima. Oni su ustavnovljeni i u javnom interesu doslednog ostvarivanja principa zakonitosti i u interesu pravičnosti, na kojima počiva krivični zakonik i krivično pravo uopšte.

5

Str. 2. Žalba na presudu drugostepenog suda. Krivično procesno pravo. dok sva pravna sredstva nisu pravni lekovi.1 U krivičnom procesnom pravu. Žalba je pravno sredstvo i pravni lek. 1 Čedomir Stevanović.258 6 . Žalba na rešenje.Redovni pravni lekovi 2010 POJAM ŽALBE Redovni pravni lekovi su takva sredstva kojima se pobijaju nepravosnažne sudske odluke. ako smatraju da je nezakonita i nepravilna i traže od suda pravnog leka da je preinači ili ukine svojom odlukom. Pravni lek je pravno sredstvo kojim stranke ili druga zakonom ovlašćena lica pobijaju odluku nižeg suda ili postupak u kome je doneta. jer su pravni lekovi pravna sredstva.2005.Niš. 3.Petar Stanojević.redovni pravni lekovi su : 1. Pojam pravnog sredstva je širi od pojma pravnog leka. Stranka može pobijati jednu odluku samo ukoliko je ova izrečena na njenu štetu. Žalba na presudu prvostepenog suda. jer se izjavljuje protiv sudske odluke.

osim onih sredstava koja služe za pobijanje sudskih odluka.Redovni pravni lekovi 2010 Pravni lekovi su jedna vrsta procesnih radnji stranaka. 7 . Oni su posebna vrsta pravnih sredstava koja se razlikuju od drugih pravnih sredstava po tome što su usmerena protiv odluka suda. Pravno sredstvo koje nije pravni lek je svako drugo sredstvo napada ili odbrane kojim stranka ili drugi učesnik postupka ostvaruje svoja zakonska prava i štiti svoj interes zasnovan na zakonu.

sudjenje više nije jednostepeno već višestepeno i ovde se primenjuje pravilo ne bis in idem. Ekstraordinarni počiva na temeljno različitim predpostavkama. Rimsko pravo. 211.Redovni pravni lekovi 2010 POREKLO ŽALBE Prve oblike žalbe možemo tražiti u rimski građanski postupak koji je prošao kroz tri oblika:2 • • • Legisakcioni Formularni Ekstaordinarni Formularni i ekstraordinarni se odlikuje novinama. dok kod legisakcionog nije dozvoljeno pravo na žalbu. Ta specifičnost. Kada se okonča postupak po žalbi( ili ako žalbe nije bilo).ona je nastala zbog same prirode suđenja. koju zadržava i formularni postupak .nije posledica formalizma. Uvodi se pravo na žalbu tj. uvođen je novi način suđenja. 2 Obrad Stanojević. 8 . 2003. primenjivalo se pravilo o ne bis in idem. ostavljena je mogućnost strankama da se žale. Beograd. ne može se ponovo pokrenuti isti spor. Stranke nemaju pravo na žalbe. Str.

260-261.Beograd. Ovlašćena lica koja su podnela žalbu u roku mogu van tog roka. koji može biti izjavljen protiv prvostepene presude od strane ovlašćenih lica u roku od 15 dana. a drugostepeni sud je dužan da ispituje i ceni te razloge. 9 . Osnovna osobenost žalbe je da se ulaže protiv nepravosnažnih sudksih odluka i da ima uvek suspenzivno dejstvo .1981. Žalba kao redovan pravni lek je poseban institut KPP-a.3 3 Špiro Vuković. Kad ovlašćeno lice podnese dve ili više žalbi napadajući presudu svakom žalbom po drugom osnovu. blagovremenost svake žalbe posebno se ispituje.Redovni pravni lekovi 2010 ŽALBA NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA Žalba na presudu prvostepenog suda je osnovni i najvažniji redovni pravni lek. od dana dostavljanja prepisa presude. podnositi podneske kojima će dopunjavati razloge zbog kojih se blagovremeno žalbom napada prvostepena presuda.Zakon o krivičnom postupku. pa sve do održavanja sednice drugostepenog suda.odnosno da odlaže izvršenje presude.str. koji ima dvostruku funkciju: predstavlja pravo određenih lica da traže preispitivanje sudksih odluka i sredstvo za aktivno sticanje pravosnažnosti tih odluka.

4 4 Član 372. 2.branilac. brat. U nekim postupcima koji su označeni kao hitni. zakonski zastupnik optuženog i oštećeni.PRAVO NA ŽALBU Stranke mogu izjaviti žalbu protiv presude u redovnom postupku u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa prvostepene presude. U korist optuženog pre svega znači da mora postojati pravni interes za izjavljivanje žalbe koji se ogleda u tome da se žalbom presuda napada. tako i za drugog. može se postaviti pitanje postojanja pravnog interesa. u karakteru žalbe koju ulažu kao i stav optuženog prema onim koji ulažu žalbu u njegovu korist. onosno u skraćenom postupku taj rok je od 8 dana. ili nekoj drugoj trajnoj zajednici. stav. krivično procesne stranke. Zakon predviđa i to da u korist optuženog žalbu mogu izjaviti. hranilac i lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici. njegov bračni drug. Dakle.ako u zakonu nije određen drugi rok. usvojilac. odnosno dozvoljenosti žalbe bilo kog od gore navedenih lica u slučaju oslobađajuće presude.1. Rok važi kako za samog optuženog. U red ovlašćenih lica koja mogu izjaviti žalbu. Titulari prava na žalbu su samo određena lica između kojih postoji razlika koja se ogleda u tome da li im to pravo pripada bezuslovno ili pod određenim uslovima. Zakonik o krivičnom postupku 10 . spadaju najpre. sestra. usvojenik.Redovni pravni lekovi 2010 3. kako bi ona postala povoljna za optuženog.srodnici po krvi.

Redovni pravni lekovi 2010 Mnogi imaju to mišljenje da sama po sebi oslobađajuća presuda ne lišava optuženog prava da uloži žalbu. ako je oslobađajuća presuda doneta zbog zastarelosti krivičnog gonjenja. ali samo ako je javni tužilac preuzeo gonjenje od njega kao tužioca. Na primer.. jer je to za njega svakako povoljniji osnov oslobođenja. U suprotnom uvek bi se postavljalo pitanje da li zaista i učinio. ali samo izuzetno on može izjaviti žalbu. Stav.ZKP. 11 . tako i u korist optuženog. 3. izuzev ako je osuđen na kaznu zatvora od 30 do 40 god. Javni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu. 5 Član 372. Glasi: Državni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu. Oštećeni po pravilu žalbu izjavljuje samo zbog odluke o troškovima krivičnog postupka. optuženi bi je svakako mogao napadati ukoliko smatra da nema dokaza da je krivično delo učinio. ili u slučaju da je na glavnom pretresu zastupao predlog državnog tužioca koji uredno pozvan nije otišao na glavni pretres. odnosno lice od koga je oduzeta imovinska korist – pribavljanja krivičnim delom. Protiv volje optuženog ne može se izjaviti žalba. tako i u korist optuženog. Ovo pravo imaju krivično procesni subjekti kojima pravo na žalbu pripada pod izvesnim ograničenjima koja se mogu odnositi na određene uslove ili na obim njihovih ovlašćenja. Ograničeno pravo na ulaganje žalbe ima oštećeni i lice čiji je predmet oduzet presudom.5On ima najpotpunije pravo na žalbu s obzirom da je zaštitnik zakonitosti. zbog osnova iz kojeg se presuda može pobijati. ali samo ako bi se kao cilj žalbe postavilo to da se optuženi oslobodi po osnovu koji je bolji po njega.

Novi Pazar. Međutim. Zakon o Krivičnom postupku. 2008.6 Tužilac i oštećeni se mogu odreći prava na žalbu od časa objavljivanja presude pa do isteka roka za izjavu žalbe. ako su to učinili ovlašćeni tužilac i oštećeni koji ima pravo da pobija presudu iz svih zakonom predviđenih osnova .Redovni pravni lekovi 2010 Optuženi se može odreći prava na žalbu posle dostavljanja prepisa presude.446.Beograd 1981.Krivično procesno pravo. Str. a mogu do donošenja odluke drugostepenog suda odustati od već izjavljenje žalbe.Čedomir Stevanović.str. Špiro Vuković.7 6 7 Muamer Nicević .izuzev ako bi optuženi po presudi trebalo da izdržava kaznu zatvora. 12 . 263. predviđeno je da se optuženi može odreći prava na žalbu i pre toga.

446. 10 8 9 Muamer Nicević. a pozivajući se na nove dokaze.sud će žalbu odbaciti. Obrazloženje žalbe.a može i na zapisnik suda. Potpis podnosioca žalbe. tj. Čedomir Stevanović. 13 .god.Redovni pravni lekovi 2010 3. Prema ZKP-u žalba treba da sadrži : 1.2008. Pozivajući se na nove činjenice. Ako žalba ne sadrži podatke iz stava 1. dužan je da navede činjenice koje pomoću tih dokaza zeli dadokaže. Osnov za pobijanje presude. • • • • • Označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba. može u žalbi izneti samo one nove činjenice I dokaze koji su važni za odluku o kazni. Samo obrazloženje žalbe je bitan element koji je predviđen u Zakonu o Krivičnom postupku od 1976. žalilac je dužan da navede dokaze kojima bi se te činjenice imale dokazati.208. Zakonik o krivičnom postupku 10 Muamer Nicević.8 2. u smislu da je tačno označno na koju se presudu odnosi. svaka žalba mora da bude tačno određena. ovog člana. Čedomir Stevanović.Krivično procesno pravo.446. odnosno koja se presuda pobija žalbom.2.str.SADRŽAJ ŽALBE Žalba se podnosi u pismenoj formi u vidu podneska. Optuženi koji je u celosti priznao osnovanost optuzbe. Presuda se može pobijati samo navođenjem onih osnova koji su taksativno nabrojani u zakonu. Predlog da se pobijena presuda potpuno ili delimično ukine ili preinači. Pre svega. 4. Krivičnom prpcesno pravo.str.tačno je predviđeno koje sve bitne elemente treba da sadrži svaka izjavljena žalba. Stav. Član 374. Novi Pazar.Novi Pazar.9 Sadržina žalbe je zakonom određena.

ili ako žalba nije potpisana. Petar Stanojević .prvostepeni sud će pozvati žalioca da u odredjenom roku dopuni žalbu pismenim podneskom ili na zapisniku kod tog suda.str. Ako žalilac u određenom roku ne postupi po nalogu suda. a odbaciće je ako se to ne može utvrditi.2005.Redovni pravni lekovi 2010 Pošto je u sudskoj praksi bilo pojava da se o žalbi navode samo zakonski osnovi bližeg određivanja i sa napomenom da obrazloženje sledi. Ako je žalbu izjavio optuženi ili lice. ali je predvideo da se mora podneti potpuna žalba. žalbu sa ovim nedostacima izjavljenu u korist optuženog koji ima branioca sud će dostaviti drugostepenom sudu ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi. Razlog žalbe ne mora biti stručno i pravno okarekterisan.Niš. a optuženi nema branioca. 14 . U koliko se žalilac ovom pozivu ne odazove. bitno da se iz žalbenog podneska vidi zbog čega se stranka žali. 11 Čedomir Stevanović. sud će odbaciti žalbu ako ne sadrži određene odredbe. te je i u ovom slučaju optuženi i te kako povlašćen u odnosu na ostale žalioce.11 Imajući u vidu ovu pojavu zakonodavac je produžio rok za žalbu. ili ako je žalbu izjavio oštećeni. prvostepeni sud će rešenjem protiv koga nije dozvoljena žalba pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu.258. to je dovodilo do odugovlačenja krivičnog postupka i faktičkog produženja roka za žalbu. sud će rešenjem odbaciti žalbu kao neosnovanu. Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija. Ono što je zanimljivo. a žalba nije sastavljenja u skaldu sa odredbama . oštećeni kako tužilac ili privatni tužilac koji nema punomoćnika.Krivično procesno pravo.

Presuda se može pobijati žalbom zbog stvarnih ili pravnih nedostataka do kojih dolazi zbog propusta ili grešaka o radu pojedinih subjekata.Redovni pravni lekovi 2010 3. Osnovi za pobijanje presude mogu se svesti u dve kategorije i to: • Na neprimerno ili pogrešnu primenu krivičnog .3. tj. RAZLOZI ŽALBE Razlozi žalbe su nepravilnosti u prvostepenom suđenju i zbog kojih žalilac presudu pobija. 15 . U pravnom životu ona obično ističe nedostatak o činjeničnom stanju ili pogrešnu primenu materijalnog prava na slučaj da sud ne prihvati njeno mišljenje o povredi procesne odredbe.materijalnog i procesnog zakona. Na procesno ili nepotpuno utvrđeno stanje i samim tim na pogrešno izricanje krivične sankcije. Osnovi za pobijanje presude su pre svega nedostaci u presudi koji si nastali kao rezultat propusta i grešaka u radu krivičnog suda i drugih subjekata učinjenih u toku rasvetljenja krivične stvari. • Stranka može presudu pobijati iz više razloga ili raznih vrsta. na pravne nedostatke.

U razlozima se vrši analiza izvedenih dokaza i daju se određeni rezultati analize. niti je dovoljno samo izneti činjenično stanje kako ga sud smatra utvrđenim. Za sve presude je važno obrazloženje činjeničnog stanja koje se sastoji u izlaganju rezultata dokaznog postupka u najbitnijem.Redovni pravni lekovi 2010 Kod svake presude. potrebno je za svaki dokaz dati razlog zašto ga sud tako ocenjuje. Nije dovoljno samo prepričati tok dokaznog postupka. Dakle. što bi bila prosta reprodukcija izvedenih dokaza. uvek vezano za činjenice koje treba dokazati i sa jednovremenom ocenom uspelosti tog dokazivanja prema nalazu suda. i na dovoljan i jasan način se prikazuje veza između pojedinih dokaznih rezultata i ocene dokazanosti. 16 . već je potrebno navesti sadržajne rezultate tih dokaza i njihovu ocenu. u razlozima se mora utvrditi činjenično stanje i moraju pružiti razlozi za utvrđeno činjenično stanje. u navođenju zbog čega neke činjenice uzima kao dokazane ili nedokazane. Razloge treba svesti na izlaganje u najbitnijem onih dokaznih rezultata koji se odnose na odlučne činjenice. odnosno nedokazanosti pojedinih činjenica.

kao i zbog odluke o objavljivanju presude putem sredstava javnog informisanja. U red apsolutno bitnih povreda odredaba krivičnog postupka spadaju sledeće povrede: 12 Član 385.ZKP 17 . OSNOVI ZA POBIJANJE PRESUDE Jedna presuda se može pobijati iz sledećih grupa osnova : • • • • bitne povrede odredaba krivičnog postupka. imovinskopravnim zahtevima.4. troškovima krivičnog postupka.12 Bitne povrede odredaba krivičnog postupka Pošto sve povrede odredaba krivičnog postupka nisu iste po svojoj prirodi i težini. oduzimanju imovinske koristi.3.Redovni pravni lekovi 2010 3. 1. pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. povrede Krivičnog zakonika.vrši se klasifikacija istih na apsolutne i relativne bitne povrede odredaba krivičnog postupka.2. odluke o krivičnim sankcijama. Apsolutno bitne povrede su takve povrede koje samim postojanjem vode ukidanju prvostepene presude..4.stav.

5. Ako je presudom povređena odredba ovog zakonika. 3. Ako je na glavnom pretresu sudio sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti. ili ako je optuženom i braniocu. Ako je glavni pretres održan bez lica čije je prisustvo na glavnom pretresu po zakonu obavezno. Ako je optužba prekoračena . 6. Ako je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca. ili privatnom tužiocu protivno njegovom zahtevu uskraćeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa. 2. Ako je sud nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije sudio na glavnom pretresu ili koji je pravosnažnom odlukom izuzet od suđenja. oštećenom kao tužiocu. 9. 18 . Ako je protivno ovom zakoniku bila isključena javnost na glavnom pretresu. 7. 4. Ako se presuda zasniva isključivo na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati.Redovni pravni lekovi 2010 1. Ako je presudu doneo stvarno nadležni sud ili ako je sud nepravilno odbacio optužbu zbog stvarne nadležnosti. ili predloga oštećenog odnosno odobrenja nadlažnog organa. 8. osim ako je presudu za krivično delo iz nadležnosti nižeg suda doneo viši sud.

277. a naročito da li je nastupila zastarelost krivičnog pomilovanja. ili je stvar već pravosnažno presuđena. 6. Drugu grupu osnova za pobijanje presude čine povrede krivičnog zakona. Da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. 19 . Da li su povređene odredbe o uračunavanju pritvora i izdržane kazne. Da li je odlukom o kazni .str. 3. Tako je predviđeno da povreda krivičnog zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju: 1. ove povrede su takve da čine apsolutne povrede i o njima sud vodi računa po službenoj dužnosti. uslovnoj osudi ili sudskoj opomeni . Stranka može tvrditi da je presuda nepravilna zato što je sud činjenicu od značaja za primenu materijalnopravne odredbe pogrešno utvrdio. ili o oduzimanju imovinske koristi prekoračeno ovlašćenje koje sud ima po zakonu.1986.Redovni pravni lekovi 2010 10. odnosno odlukom o meri bezbednosti.Zagreb. 5. ukinut će pobijenu presudu i predmet vratiti provostepenom sudu na novo suđenje. Da li ima okolnosti koje isključuju krivično gonjenje. 13 Vladimir Bajer.13 Presuda se može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog stanja i kada je sud neku činjenicu pogrešno utvrdio ili je nije utvrdio. 2. a viši sud koji odlučuje povodom žalbe ustanovi da ta povreda zaista postoji. Zakon o krivičnom procesnom pravu. Ako je izreka presude nerazumljiva. Naime. Da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo. Ako želitelj pobija presudu zbog neke apsolutno bitne povrede krivičnog procesnog prava. odnosno kada je nije utvrdio. 4. Da li ima okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost.

Redovni pravni lekovi 2010 Nepotpuno utrđeno činjenično stanje postoji i kad na to ukazuju nove činjenice ili novi dokazi. u takvom slučaju sud se nije upustio u pretresanje neke činjenice zato što po njegovoj materijalnopravnoj oceni ona za rešenje spora nije od značaja.14 U nauci se uzima da nepotpuno utvrđeno činjenično stanje spada u relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka ako ovakav nedostatak proističe iz greške suda. 14 Član 378. 20 . Zakonik o krivičnom postupku. To će biti slučaj kad sud nije primenio pravilo po kome je dužan da rasvetljava činjenično stanje i da pretresa sve bitne činjenice. Naime.

Žalba se podnosi pismeno.Redovni pravni lekovi 2010 3.5. 21 .ili usmeno na zapisnik. POSTUPAK PO ŽALBI NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA Žalba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju za sud i za protivnu stranu i branitelja radi davanja odgovora.

16 Predsednik žaljenog veća u drugostepenom sudu. provstepeni sud će rešenjem.str.2008. Čedomir Stevanović.Krivično procesno pravo.15 Blagovremenu i dozvoljenu žalbu koja je potpuna. predsednik veća dostavlja protivnoj stranci.453. Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija. Muamer Nicević. koja ne može u roku od 8 dana od dana prijema žalbe podneti sudu odgovor.267.Novi Pazar. tj. nepotpuna ili nedozvoljena. protiv koga nije dozvoljena žalba.Redovni pravni lekovi 2010 U nadležnom prvostepenom sudu. Predsednik veća prvostepenog suda odbacuje žalbu koja je neblagovremena. predsednik veća koje je donelo prostepenu presudu . još jednom ispituje blagovremenost i dozovljenost žalbe.str. predsednik veća će imenovati sudiju izvestioca. 22 . Kada utvrdi njenu tačnost.odnosno njihove zakonske zastupnike.ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba).Niš. Drugostepeni sud zakazuje ročište na koje poziva stranke .da li je izjavljenja od strane ovlašćsenog lica.punomoćnike. Njegov zadatak je da pripremi predmet za nesmetano meritotno odlučivanje po žalbi. 15 16 Petar Stojanović Čedomir Stevanović Krivično procesno pravo.i da li je dozvoljena.2005.eventualni odgovor na žalbu dostaviće drugostepenom sudu radi donošenja meritorne odluke. Posle toga. kako i njihove svedoke i veštake za koje sud odluči da se saslušaju. žalbu prima predsednik veća koje je izrekao pobijenu presudu najpre ispituje da li je žalba blagovremena .pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu podneskom ili na zapisnik kod suda.

6. 3. Optuženik i njegov branitelj imaju uvek poslednju reč. pročitaće se presuda ili deo presude na koji se iznosi žalba. Drugostepeni sud mora po službenoj dužnosti ispitati : 23 . koji izlaže stanje stvari. Stranke mogu na raspravi iznositi nove dokaze i činjenjice. Nakon toga. a prema potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi . Raspravu pred drugostepenim sudom počinje izveštavanjem izvestitelja. ali ne dajući svoje mišljenje o osnovanosti žalbe.Redovni pravni lekovi 2010 Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke. GRANICE ISPITIVANJA PRVOSTEPENE PRESUDE Drugostepeni sud ispituje presudu u onom delu u kojem se pobija žalbom. ali mora biti uvek po službenoj dužnosti. sud će odlučiti o žalbi i doneti odluku uzimajući u obzir ono što je izuzeto u žalbi i u odgovoru na žalbu.

ili na osnovu održanog pretresa odbaciti žalbu kao: 24 .jer sve povrede krivičnog zakona po svojoj prirodi predstavljaju apsolutne nedostatke. Da li postoji povreda odredaba krivičnog postupka i da li je glavni pretres protivno odredbama ovog zakona održan u odsustvu optuženog. ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI Drugostepeni sud može u sednici veća. Da li je na štetu optuženog povređen krivični zakon. Sud vodi računa i da li je krivični zakon povređen na štetu optuženog. 2. Može se izvesti zaključak da drugostepeni sud kao sud pravnog leka ispituje pobijenu presudu u granicama osnova za pobijanje presude iznetih u žalbi i u granicama onih apsolutnih nedostataka koje po zakonu mora da ispituje po službenoj dužnosti. 3.7. jer sve povrede krivičnog zakona po svojoj prirodi predstavljaju apsolutne nedostatke presude.Redovni pravni lekovi 2010 1. a u slučaju obavezne odbrane i u odsustvu branioca optuženog. Po zakonu drugostepeni sud ispituje presudu u delu u kojem se pobija žalbom. Po službenoj dužnosti sud mora da vodi računa i da li je krivični zakon predviđen na štetu optuženog.

ako se pojedini delovi mogu izdvojiti bez štete za pravilno presuđenje. 25 . Protiv tog rešenja nije dozvoljena žalba. Zakon o krivičnom postupku.Redovni pravni lekovi 2010 Neblagovremnu ili nedozvoljenu.1) ovog zakonika ili ako smatra da zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja treba narediti novi glavni pretres pred prvostepenim sudom. Drugostepeni sud će.stav. ne može se samo iz tih razloga ukinuti prvostepena presuda.19 Drugostepeni sud vratiće sve spise sudu prvog stepena sa dovoljnim brojem otvorenih prepisa svoje odluke radi predaje strankama i drugim zainteresovanim licima. ukinut će prvostepenu presudu. ili preinačiti provostepenu presudu. uvažavajući žalbu ili po službenoj dužnosti. Odbijanje žalbe kao neosnovane i potvrđivanje provstepene presude Drugostepeni sud će presudom odbiti žalbu kao neosnovanu. osim u slučaju predviđenom ovim zakonikom. Ali ako je podnesena samo žalba u korist optuženika.1981. kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti.288.a utvrdi se da je za suđenje u prvom stepenu nadležan viši sud.18 Drugostepeni sud može i samo delimično ukinuti prvostepenu presudu. osim slučajeva iz (člana 399 stav.290-291.Zakon o kricičnom postupku. ili odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi presudu suda prvog stepena. Vladimir Bajer .1986. Ako se optuženik nalazi u pritvoru.Zagreb.ZKP. ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka.17 Žalba će se odbaciti rešenjem kao neblagovremena ako se utvrdi da je podnesena nakon zakonskog roka.i potvrditi prvostepenu presudu ako naiđe da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. str. predmet uputiti veću istog suda i o tome obavestiti prvostepeni sud. 17 18 19 Špiro Vuković. Beograd. drugostepeni sud će ispitati postoje li razlozi za pritvor i doneti rešenje o ukidanju pritvora.str. Član 397. 1. Ako drugostepeni sud pri razmatranju žalbe ustanovi da je za suđenje u prvom stepenu stvarno nadležan. ili ukinuti ovu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovni pretres i odluku. rešenjem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet na ponovno suđenje.

Protiv presude drugostepenog suda dozvoljena je žalba sudu koji odlučuje u trećem stepenu samo u sledećim slučajevima : 26 .koji se može izuzetno upotrebiti samo u zakonom određenim slučajevima.Redovni pravni lekovi 2010 ŽALBA NA PRESUDU DRUGOSTEPENOG SUDA Žalba na presudu drugostepenog suda je poseban redovni lek.

Sam postupak po žalbi na presudu drugostepenog suda. odvija se po odredbama koje važe za postupak po žalbi na presudu prvostepenog suda.20 O žalbi protiv drugostepene presude rešava sud trećeg stepena u sednici veća.Redovni pravni lekovi 2010 1) Drugostepeni sud izrekao najdužu zatvorsku kaznu ili ako je potvrdio presudu prvostepenog suda kojom je izrečena takva kazna. 2) Drugostepeni sud na osnovu održanog pretresa utvrdio činjenično stanje drugačije nego prvostepeni sud i na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnovao svoju presudu. shodno odredbama koje vaze za postupak u drugom stepenu. 20 Član 403.naročito ako je isti sud odlučivao po žalbi na presudu prvostepenog suda. Zakonik o krivičnom postupku 27 . Izuzetak postoji samo da se pred trećestepenim sudom ne može održati pretres. već po žalbi ovaj sud može odlučivati samo u sednici veća. Posebno je pitanje sastava krivičnog suda za odlučivanje po žalbi na presudu drugostepenog suda u trećem stepenu. 3) Drugostepeni sud preinačio presudu prvostepenog suda kojom je optuženi oslobođen od optužbe i izrekao presudu kojom se optuženi oglašava krivim.Reč je o Vrhovnom sudu. Pred ovim sudom ne moze se održati pretres. koji može odlučivati po žalbi na presudu okružnog suda kao prvostepenog u drugom stepenu.

POSTUPAK PO ŽALBI PRED SUDOM TREĆEG STEPENA Zakon je u osnovi predvideo dvostepenost. predviđena je mogućnost žalbe protiv presude suda trećeg stepena. a u jednom slučaju čak predvideo mogućnost žalbe protiv presude suda trećeg stepena. izuzetno trostepenost. Naime. odnosno . ako povodom žalbe bude izrečena kazna za takvo delo. 28 .Redovni pravni lekovi 2010 5. ako je taj sud potvrdio presudu drugostepenog suda kojom je izrečena smrtna kazna za krivično delo utvrđenim zakonom.

459.Čedomir Stevanović. 21 Za podnošenje ove žalbe ovlašćen je javni tužilac koji je postupio pred prvostepenim sudom. a ne onaj koji je postupio pred drugostepenim sudom.Krivično procesno pravo.2008. već o žalbi na presudu trećestepeni sud može odlučivati samo u sednici veća. osim oštećenog koji nema pravo na žalbu. a granice ispitivanja presude suda trećeg stepena istovetne su granicama ispitivanja prvostepene presude. 21 Muamer Nicević.str. koji imaju pravo na ovaj pravni lek su isti kao i što je kod žalbe protiv prvostepene presude. 29 .Novi Pazar. Viši javni tužilac imao bi pravo na žalbu samo u slučaju korišćenja instituta devolucije. Odlučujući o žalbi. Postupak po žalbi na presudu drugostepenog suda karakteriše sledeće: Žalba na presudu drugostepenog suda se podnosi sudu koji je presudu izrekao u prvom stepenu u istom roku. sud trećeg stepena može doneti sve odluke kao i drugostepeni sud.Redovni pravni lekovi 2010 Sud trećeg stepena rešava u postupku koji važi za postupak po žalbi na presudu prvostepenog suda. što se pred sudom trćeg stepena ne može održati pretres. Izuzetak postoji smo u tome. Subjekti.

Čedomir Stevanović.Krivično procesno pravo. ŽALBA NA REŠENJE Žalba na rešenje je redovan pravni lek. Petar Stojanović.str. 271.22 6.23 U pogledu mogućnosti ulaganja žalbe postoje tri vrste rešenja. i to nesto drugačije u odnosu na sud drugog stepena.Naime.Krivično procesno pravo. Čedomir Stevanović. Ove osobenosti se odnose na mogućnost ulaganja žalbe na organe nadležne za odlučivanje po žalbi i na pitanje suspenzivnog dejstva žalbe.Redovni pravni lekovi 2010 Na kraju i u postupku pred sudom trećeg stepena primenjuje se ustanova beneficium cohaesionis.Novi Pazar. 30 .postoje rešenja na koja je po pravilu dozvoljenja žalba.2008.459-460. koji se odlikuje određenim osobenostima.Niš.2005. zatim ona kod kojih nije dozvoljena žalba. i rešenja na koja 22 23 Muamer Nicević. Str.

ispititati rešenje samo u okviru navoda u žalbi.2008. Tako je zakonom predviđeno da je dozvoljenja žalba protiv rešenja istražnog sudije i protiv drugih rešenja.Novi Pazar. Razmatrajući žalbu nadležni sud će. Čedomir Stevanović. predmet varatiti na ponovno odlučivanje sudu koji je doneo pobijeno rešenje. odnosno da li je rešenje doneo ovlašćeni organ.str. može doneti više vrsta odluka. O žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća ako zakonom nije drugačije određeno. s ‘tim što će se po službenoj dužnosti voditi računa samo o tome da li je provostepeni sud bio stvarno nadležan za donošenje toga rešenja. Tako može rešenjem odbiti žalbu kako neblagovremenu ili kao nedozvoljenu. sud pravnog leka može uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti.460.donetih u prvom stepenu.izuzev ako u ovom Zakonu nije izričito predviđeno da žalba nije dozvoljena. i po potrebi .Redovni pravni lekovi 2010 nije dozvoljenja samostalna žalba. 24 Muamer Nicević. rešavanjem će odbiti žalbu kako neosnovanu i potvrditi rešenje doneto u prvom stepenu.Krivično procesno pravo. Zatim. od dana dostavljanja rešenja. po pravilu. Najzad. 31 .24 Žalba na rešenje se podnosi sudu koji je doneo rešenje od strane ovlašćenih lica u roku od 3 dana. Nadležni sud rešavajući po žalbi na rešenje.

žalba nije dozvoljena ako ovim zakonom nije drugačije određeno. str. stranke se ne pozivaju.izuzetno u drugim slučajevima. 25 Vladimir Bajer. Ispitivanjem žalbi.296.1986. Protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije. Protiv rešenja o sprovođenju istage i drugih rešenja javnog tužioca. Protiv rešenja istražnog sudije i protiv rešenja suda donesenih u prvom stepenu .25 O sednici drugostepenog veća na kojoj se odlučuje o žalbi osuđenog protiv rešenja prvostepenog suda o odbijanju zahteva za ponavljanje postupka i pored zahteva osuđenog.Zagreb.mogu se pobijati samo u žalbi na presudu. Rešenja koja se donose radi pripremanja glavnog pretresa i presude . 2. ako zakonom nije drugačije određeno. stranke i lica čija su prava povređena mogu izjaviti žalbu uvek kada u ovom zakonu nije izričito određeno da žalba nije dozovoljena. 5. To uostalom važi kad se u drugostepenom postupku odlučuje o žalbi protiv svakog drugog rešenja prvostepenog suda. 3. osim kada je ovim zakonom drugačije određeno. 32 . sud će po službenoj dužnosti paziti za donošenje rešenja :Provostepeni sud bi bio stvarno nadležan.Zakon o krivičnom postupku.Redovni pravni lekovi 2010 1.odlučuje istražni sudija. je li rešenje doneo ovlašteni organ. odnosno. ako zakonom nije drugačije određeno. O žalbi protiv prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća. Protiv rešenja veća donesenog pre i u toku istrage nije dozvoljena žalba. 4.

remedia iuris) su procesne radnje subjekata u krivičnom postupku kojima se pobija sudska odluka s ciljem da se ukine ili izmeni donošenjem nove sudske odluke. Pravni lekovi su vrsta pravnih sredstava kojima stranke i druga ovlašćena lica u krivičnom postupku pobijaju odluku suda o krivičnoj stvari koju smatraju nepravičnom ili nezakonitom. Rechtsmittel. i po potrebi i predmet uputiti na ponovno odlučivanje.Redovni pravni lekovi 2010 Samim rešavanjem žalbe. 33 . sud može rešenjem odbaciti žalbu kako neblagovremenu ili nedozovljenu žalbu kao neosnovanu ili uvažiti žalbu i rešenje. tražeći od suda pravnog leka da je izmeni ili ukine. ZAKLJUČAK Redovni pravni lekovi su pravna sredstva koja se ulažu protiv odluka koje nisu postale pravosnažne. preinačiti ili ukinuti. Pravni lekovi (legal remedies.

Kada se završi postupak u prvom stepenu. Redovni pravni lekovi u krivičnom postupku su : žalba na presudu prvostepenog suda. 34 . tako da osnov pravnom leku mogu biti samo povrede zakona izričito utvrđene zakonom. Kod određivanja osnova pravnih lekova bitno je obezbediti. Traži se samo da podnosilac žalbe dokaže povredu bez obaveze da dokazuje i uticaj te povrede na odluku. isključiti mogućnost nanošenja neopravdane štete nekoj stranci . s tim da ta lica određuju i obim i predmet odlučivanja. Kod apsolutnih povreda zakona polazi se od neoborive pretpostavke da su one imale štetan uticaj na odluku. razlikuju se apsolutne i relativne povrede zakona. treba da je bitna. Kod relativnih povreda zakona ostavljeno je sudu da u svakom pojedinom slučaju ocenjuje da li je povreda uticala na zakonito i pravilno donošenje odluke. s jedne strane. Polazeći od toga. što dalje znači da sve bitne povrede zakona nisu i apsolutne. uz isključivanje mogućnosti da se dokazuje suprotno. sem nekih izuzetaka. dakle dokazuje njena nepravilnost ili nezakonitost i po tom osnovu od neposredno višeg nadležnog suda traži preinačenje ili ukidanje te odluke. suđenje u daljim stepenima uslovljeno je upotrebom pravnih lekova.Redovni pravni lekovi 2010 Pravni lek je materijalizovani izraz nezadovoljstva određenom sudskom odlukom u obliku zakonskog pravnog sredstva. Međutim. Postojanje postupka pravnih lekova. zavisi od volje lica ovlašćenih na njihovo podnošenje. da bi neka povreda zakona bila osnova pravnom leku. s druge strane. Pravni lek je moguć samo pod uslovom da je doneta odluka u prethodnom stepenu i da ne postoji mogućnost da drugostepeni sud donese odluku umesto prvostepenog. Pravnim lekom pobija se odluka suda. žalba na presudu drugostepenog suda. ni sve bitne povrede zakona koje mogu biti osnov pravnom leku. Polazeći od toga. nemaju istu važnost. Da li je neka povreda zakona bitna.i žalba na rešenje. prepisuje se u samom zakonu. efikasan sistem pravilnog sudskog odlučivanja i.

U ovom radu sam.Redovni pravni lekovi 2010 Opravdanje upotrebe pravnih lekova sadržano je i u izvesnosti donošenja pravilnije odluke u postupku pravnog leka. druge sudije ponovo ispituju istu stvar. Pravo na žalbu je zagarantovano ustavom i spada u osnovna građanska prava. 35 . koja se ogleda u više važnih činjenica: • • • • izjavom pravnog leka krivični se predmet iznosi pred višu instancu u kojoj su sudije s većim znanjem i iskustvom i boljim objektivnim uslovima rada. dok sam pravne detalje i realna rešenja navela iz originalnog teksta Zakona.može se reći.pokušala dati neki svoj lični osvrt na teoijski deo teme. postoji mogućnost iznošenja novih činjenica i novih dokaza i sl. drugostepeni sud je kvalitetno bolji. pravilnost donesene odluke podvrgava se oceni dveju različitih foruma. Iz ovog diplomskog rada može se zaključiti da je žalba redovan pravni lek koji omogućava istinitost. pravičnost i sigurnost građana samim njenim ulaganjem. Koristeći ovo pravo građani podstiču državne organe na poštovanje principa zakonitosti i štite svoja prava i interese. što znači da se odluka formira kroz više ispitivanja raznih lica. • Ovaj diplomski rad je samo mali deo onoga što žalba kao redoavn pravni lek zahvata i sve ono što sadrži.

225/09 od 10. godine Novi Pazar.2 tač. u Zakonskom roku.08.46 st. izjavljujem 36 .12.3 ZKP-a protiv presude Opštinskog suda u Tutinu K br.2009.godine.4 i čl 364 st.2010.MP/MX Osnovnom sudu Novi Pazar za Apelacioni sud Kragujevac Na osnovu čl.Redovni pravni lekovi 2010 Republika Srbija OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO Kt.broj 392/09 Dana :09.

god. godine upravljao navedenim vozilom na kojem je preinačen br.2.godine.2008.09. a ne da je on izvršio preinašenje broja šasije . Sa napred iznetog Predlažem Predlaže se da Apelacioni sud u Kragujevcu ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno suđenje.367.1 KZ RS. Ovakvim pogrešnim i nepotpunim utvrđivanjem činjeničnog stanja Prvostepenoi sud je potvrdio i Krivični zakon u korist okrivljenog.šasije .tač.12. pa tako Prvostepeni sud u obrazloženju optužbe navodi da nema dokaza da je okr. Delo iz čl.Da je Prvostepeni sud pročitao optužni predlog video bi da je okrivljeni optužen da je dana 05.st.355 st. TUŽIOCA ZAMENIK 37 .Redovni pravni lekovi 2010 ŽALBU -Zbog pogrešno i nepotpunog utvđenog činjeničnog stanja iz čl.421/00 podnetom protiv optuženog iz Niša prvostepeni sud je održao glavni pretres i sproveo dokazni postupak.1 KZ PC.355 st.tač. dok kasnije u obrazloženju u zadnjem pasusu nalazi da nije dokazano da je okrivljeni izvršio kriv.tako a je potpuno nejasno zašto je Prvostepeni sud otišao u skroz pogrešnom pravcu i utvrđivao činjenice koje nisu predmet optužbe.0902008.tako da je nesporno da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret što nije bilo potrebno posebno dokazivati.1.367.ZKP-a. Šasije. i Zbog povrede krivičnog zakona iz čl. Prvostepeni sud se tokom celog dokaznog postupka trudio da dokaže kako okrivljeni nije izvršio falsifikovanje broja šifre na motoru marke GOLF 4 i tvrdio kako to uopšte nije predmet optužbe. Obrazloženje Presudom Opštinskog suda u Tutinu K br.225/09 od 10.zatečen na graničnom prelazu Mehov krš da upravlja PMB marke Golf 4 na koje je preinačen br. ZKP.2009.3 i čl. Naime.Odlučujući o optužnom predlogu Opštinskog javnog tužilaštva u Tutinu KT br.Mihailović Miloš iz Niša je oglašen krivim jer je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz čl.Mihajlović Miloš dana 05.370.

2 tač.4 ZKP-a presude Opštinskog suda Novi Pazar 14. od 12.2010.46 st.MP/MX Osnovnom sudu Novi Pazar za Apelacioni sud Kragujevac Na osnovu čl.10. godine.08. u blagovremenom zakonskom roku izjavljujem ŽALBU 38 .2009.2009. godine Novi Pazar.broj 392/09 Dana :09.08.Redovni pravni lekovi 2010 Republika Srbija OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO Kt.

367 tač. Republika Srbija OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO Kt.2010.MP/MX Osnovnom sudu Novi Pazar za Apelacioni sud Kragujevac ŽALBU -Zbog odluke o krivičnoj sankciji iz člana.godine .što ga po zakonu oslobađa krivične odgovornosti.kao i to da nije znao da je isto falsifikovano u trenutku kada je vozilo predao oštećenom Stojanović Nemanji.jer je kao jednu od olakšavajućih okolnosti uzeo da je okrivljeni stariji čovek i da nije dokazano da okrivnlejni nije izvršio falsifikovanje isprave broj šasjie odnosno godinu proizvodnje.broj 392/09 Dana :09.4 Obrazloženje 39 .08.stav 1.07.355 stav.jer u dokaznom postupku nije dokazano da je izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret. Oštećeni je istakao da se protiv okrivljenog u vezi predmetnog vozila vodi parnični postupak u da je doneta prvostepena odluka kojem je okrivljeni obavezan da mu nadokandi štetu. Prvostepeni sud je pogrešno cenio izvedene dokaze i na osnovu pogrešene ocene izvedenih dokaza izveo pogrešani zaključak kada je okrivljenog oslobodio optužbe.broj 508/10(09) od 22.Sudska jedinica U Tutinu II-9 K.355. oslobođen je optužbe Puzović Nenad Iz Boroštice zbog krivičnog dela falsifikovanje.Redovni pravni lekovi 2010 -Zbog odluke o kazni na osnovu člana 371. PREDLAŽEM Da Apelacioni sud u Kragujevcu ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje .2010.stav 1 ZKP-a. Zato. godine Novi Pazar.KZ RS na osnovu čl.isprave iz čl.1 tačka 2 ZKP-a. Obrazloženje Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru.

1.2005.10. Predlažem.2008. Vladimir Bajer.Čedomir Stevanović.Petar Stanojević.delovanja na okrivljenog da ne ponovi kriminalno ponašanje i uticaj na druge da se uzdrže od vršenja ovakvih i sličnih krivičnih dela. KZ. Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru K br.Beograd.zbog krivičnog dela iz člana 355stav.344 st.Redovni pravni lekovi 2010 Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru. Muamer Nicević.1. 4. KZ i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz čl.49/07 zbog krivičnog dela iz člana 204. Špiro Vuković.na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.30/09.Niš.Novi Pazar.stav.godine proglašen je krivim Miloš Milić zvani Migo iz Novog Pazara zbog kriv.dela nasilničkog ponašanja iz čl. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio činjenično stanje i pravilno je doneo odluku kada je okrivljenog oglasio krivim i krivično odgovornim. KZ RS. u vezi sa st. 40 .2009. LITERATURA: 1. Krivično procesno pravo.2.2. Krivično procesno pravo.1981. Čedomir Stevanović. 2.Izrečena mu je jedinstvena kazna zatvora u trajanje u od 7 meseci. Zakon o krivičnom postupku. 3. Da Apelacini sud preinači prvostepenu presudu u pogledu krivične sankcije i osudjenog osudi na kaznu po zakonu.09. međutim Prvostepeni sud je okrivljenom izrekao blagu krivičnu sankciju sa kojom se neće postići svrha i cilj kažnjavanja tj.348 KZ RS. Na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca.U ovom slučaju radi se o licu koje je i ranije osuđivano i to presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru K br.

pravniportal. Zakonik o krivičnom postupku 2.org www.Redovni pravni lekovi 2010 Zakon o krivičnom postupku.spr. IZVORI: 1.rs www. www.projurus.1986.rs 41 .Zagreb.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful