P. 1
REDOVNI PRAVNI LEKOVI-

REDOVNI PRAVNI LEKOVI-

|Views: 4,428|Likes:
Published by albin_skrijelj

More info:

Published by: albin_skrijelj on Jan 16, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/20/2013

pdf

text

original

Redovni pravni lekovi 2010

SADRŽAJ:

SADRŽAJ:....................................................................................................................3 UVOD.......................................................................................................................... 4 POJAM ŽALBE..............................................................................................................6 POREKLO ŽALBE.........................................................................................................8 ŽALBA NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA...............................................................9 3.1.PRAVO NA ŽALBU............................................................................................10 3.2.SADRŽAJ ŽALBE...............................................................................................13 3.3. RAZLOZI ŽALBE..............................................................................................15 3.4. OSNOVI ZA POBIJANJE PRESUDE.....................................................................17 3.5. POSTUPAK PO ŽALBI NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA.............................21 3.6. GRANICE ISPITIVANJA PRVOSTEPENE PRESUDE..............................................23 3.7. ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI...................................................24 .........................................................26 ŽALBA NA PRESUDU DRUGOSTEPENOG SUDA..........................................................26 ............................................................................................................................. 28 5.POSTUPAK PO ŽALBI PRED SUDOM TREĆEG STEPENA...........................................28 6. ŽALBA NA REŠENJE...............................................................................................30 ZAKLJUČAK............................................................................................................... 33 LITERATURA:.............................................................................................................40 IZVORI:.....................................................................................................................41

3

Redovni pravni lekovi 2010

UVOD

Razmišljajući koji institut, odnosno koju temu da obradim za diplomski rad, vodila sam se idejom da svoje vreme posvetim nečemu zašta znam da će me svakako pratiti kroz moj budući rad, odnosno čime se želim u budućnosti baviti. Tako sam došla do zaključka da rad kojim ću zaključiti proces fakultetskog obrazovanja, nosi naziv REDOVNI PRAVNI LEKOVI. Redovni pravni lekovi predstavljaju institute procesnog prava i nalaze svoju upotrebu u Krivičnom, Parničnom, Vanparničnom, Izvršnom, Upravnom, Prekršajnom postupku i postupku povodom privrednih prestupa.Pomoću njih određena lica imaju pravo da traže preispitivanje sudskih odluka i odluka upravnih organa. Redovni pravni lekovi su sredstva pomoću kojih ovlašćena lica pobijaju sudsku odluku zbog postojanja nekih pravnih nedostataka ili da ta lica traže njeno preinačenje ili ukidanje. Izučavanjem ove vrste materije, koja se bavi zaštitom subjektivnih prava građana, i oblicima njihove zaštite jeste krivično pravo. U okviru ove široke teme može se uopšteno reći da je prvani lek izjava volje kojom se od organa višeg stepena zahteva da ispita zakonitost nekog akta.Samo postojanje i mogućnost korišćenja pravnih lekova od strane ovlašćenih lica, nalazi se u osnovnom zadatku KPP-a. To podrazumeva da se pravedno preispita krivična stvar na zakonit način.Po pravilu svaki akt može da bude podvrgnut tom ispitivanju bar pod jednim organom nadležnim za ovo.Naime, u toku vođenja provostepenog postupka, može doći do grešaka od strane subjekta koje prouzrukuju i donošenje odluke sa određenim nedostacima.Do ovakvih odluka se dolazi i zbog neznanja, nesposobnosti,ili nezadovoljnih radnji samih sudija. Javlja se nužnost da se ovakve odluke isprave, i to od strane ovlašćenog lica koji inicira postupak pravnim lekovima, odnosno podnošenjem pravnog leka. O podnetom pravnom leku odlučuje krivični sud višeg stepena koji je sastavljen od sudija sa većim stručnim znanjem i iskustvom. To pruža garanciju da se nezakonite ili nepravilne sudske odluke isprave, jer ovaj sud razmatra krivičnu stvar u povoljnijim uslovima, gde objektivno i svestrano razmatraju sudsku odluku. Osnovnu podelu pravnih lekova predstavlja podela na redovne i vanredne lekove.

4

Redovni pravni lekovi 2010

Redovni pravni lekovi su oni koji se ulažu protiv odluka koje još nisu postale pravosnažne.Vanredni prvani lekovi su oni koji se mogu ulagati samo protiv odluka koje su postale pravosnažne.

Mogućnost upotrebe pravnih lekova protiv odluka državnih organa je ustavno pravo građana. Po Ustavu, svako ima pravo na žalbu ili drugi pravni lek protiv odluke kojom se rešava o nekom njegovom pravu ili zakonom zasnovanom interesu. Međutim, opravdanje pravnih lekova je mnogo šire, naročito u krivično procesnom pravu, jer se radi nekada o veoma važnim pravima i dobrima. Oni su ustavnovljeni i u javnom interesu doslednog ostvarivanja principa zakonitosti i u interesu pravičnosti, na kojima počiva krivični zakonik i krivično pravo uopšte.

5

Stranka može pobijati jednu odluku samo ukoliko je ova izrečena na njenu štetu. 1 Čedomir Stevanović. Žalba je pravno sredstvo i pravni lek.Redovni pravni lekovi 2010 POJAM ŽALBE Redovni pravni lekovi su takva sredstva kojima se pobijaju nepravosnažne sudske odluke. Krivično procesno pravo.Petar Stanojević.2005.redovni pravni lekovi su : 1. 3. 2. Žalba na presudu prvostepenog suda. dok sva pravna sredstva nisu pravni lekovi. Žalba na presudu drugostepenog suda. jer se izjavljuje protiv sudske odluke.258 6 .1 U krivičnom procesnom pravu. Pravni lek je pravno sredstvo kojim stranke ili druga zakonom ovlašćena lica pobijaju odluku nižeg suda ili postupak u kome je doneta.Niš. Pojam pravnog sredstva je širi od pojma pravnog leka. Žalba na rešenje. jer su pravni lekovi pravna sredstva. Str. ako smatraju da je nezakonita i nepravilna i traže od suda pravnog leka da je preinači ili ukine svojom odlukom.

7 . Pravno sredstvo koje nije pravni lek je svako drugo sredstvo napada ili odbrane kojim stranka ili drugi učesnik postupka ostvaruje svoja zakonska prava i štiti svoj interes zasnovan na zakonu.Redovni pravni lekovi 2010 Pravni lekovi su jedna vrsta procesnih radnji stranaka. Oni su posebna vrsta pravnih sredstava koja se razlikuju od drugih pravnih sredstava po tome što su usmerena protiv odluka suda. osim onih sredstava koja služe za pobijanje sudskih odluka.

Beograd. Rimsko pravo. Uvodi se pravo na žalbu tj. koju zadržava i formularni postupak . 211. 8 . Kada se okonča postupak po žalbi( ili ako žalbe nije bilo). Ta specifičnost.Redovni pravni lekovi 2010 POREKLO ŽALBE Prve oblike žalbe možemo tražiti u rimski građanski postupak koji je prošao kroz tri oblika:2 • • • Legisakcioni Formularni Ekstaordinarni Formularni i ekstraordinarni se odlikuje novinama. 2003.sudjenje više nije jednostepeno već višestepeno i ovde se primenjuje pravilo ne bis in idem. Stranke nemaju pravo na žalbe. primenjivalo se pravilo o ne bis in idem. ne može se ponovo pokrenuti isti spor. uvođen je novi način suđenja.ona je nastala zbog same prirode suđenja. dok kod legisakcionog nije dozvoljeno pravo na žalbu. Ekstraordinarni počiva na temeljno različitim predpostavkama. 2 Obrad Stanojević. ostavljena je mogućnost strankama da se žale.nije posledica formalizma. Str.

Ovlašćena lica koja su podnela žalbu u roku mogu van tog roka.1981. a drugostepeni sud je dužan da ispituje i ceni te razloge.odnosno da odlaže izvršenje presude.Redovni pravni lekovi 2010 ŽALBA NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA Žalba na presudu prvostepenog suda je osnovni i najvažniji redovni pravni lek. Kad ovlašćeno lice podnese dve ili više žalbi napadajući presudu svakom žalbom po drugom osnovu. Osnovna osobenost žalbe je da se ulaže protiv nepravosnažnih sudksih odluka i da ima uvek suspenzivno dejstvo . blagovremenost svake žalbe posebno se ispituje. podnositi podneske kojima će dopunjavati razloge zbog kojih se blagovremeno žalbom napada prvostepena presuda.str. koji može biti izjavljen protiv prvostepene presude od strane ovlašćenih lica u roku od 15 dana. pa sve do održavanja sednice drugostepenog suda.3 3 Špiro Vuković. koji ima dvostruku funkciju: predstavlja pravo određenih lica da traže preispitivanje sudksih odluka i sredstvo za aktivno sticanje pravosnažnosti tih odluka.Beograd. od dana dostavljanja prepisa presude.260-261. Žalba kao redovan pravni lek je poseban institut KPP-a. 9 .Zakon o krivičnom postupku.

branilac. stav. kako bi ona postala povoljna za optuženog. hranilac i lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici.Redovni pravni lekovi 2010 3. 2. zakonski zastupnik optuženog i oštećeni. U nekim postupcima koji su označeni kao hitni. Titulari prava na žalbu su samo određena lica između kojih postoji razlika koja se ogleda u tome da li im to pravo pripada bezuslovno ili pod određenim uslovima. Rok važi kako za samog optuženog.4 4 Član 372. krivično procesne stranke.srodnici po krvi.ako u zakonu nije određen drugi rok. Zakonik o krivičnom postupku 10 . brat. spadaju najpre. U korist optuženog pre svega znači da mora postojati pravni interes za izjavljivanje žalbe koji se ogleda u tome da se žalbom presuda napada. Zakon predviđa i to da u korist optuženog žalbu mogu izjaviti. usvojenik. odnosno dozvoljenosti žalbe bilo kog od gore navedenih lica u slučaju oslobađajuće presude. može se postaviti pitanje postojanja pravnog interesa.1.PRAVO NA ŽALBU Stranke mogu izjaviti žalbu protiv presude u redovnom postupku u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa prvostepene presude. ili nekoj drugoj trajnoj zajednici. onosno u skraćenom postupku taj rok je od 8 dana. usvojilac. u karakteru žalbe koju ulažu kao i stav optuženog prema onim koji ulažu žalbu u njegovu korist. njegov bračni drug. Dakle. U red ovlašćenih lica koja mogu izjaviti žalbu. tako i za drugog. sestra.

Glasi: Državni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu. tako i u korist optuženog. Ograničeno pravo na ulaganje žalbe ima oštećeni i lice čiji je predmet oduzet presudom. ili u slučaju da je na glavnom pretresu zastupao predlog državnog tužioca koji uredno pozvan nije otišao na glavni pretres. odnosno lice od koga je oduzeta imovinska korist – pribavljanja krivičnim delom.5On ima najpotpunije pravo na žalbu s obzirom da je zaštitnik zakonitosti. ali samo ako bi se kao cilj žalbe postavilo to da se optuženi oslobodi po osnovu koji je bolji po njega. optuženi bi je svakako mogao napadati ukoliko smatra da nema dokaza da je krivično delo učinio. tako i u korist optuženog. 11 .ZKP.Redovni pravni lekovi 2010 Mnogi imaju to mišljenje da sama po sebi oslobađajuća presuda ne lišava optuženog prava da uloži žalbu. Oštećeni po pravilu žalbu izjavljuje samo zbog odluke o troškovima krivičnog postupka. Protiv volje optuženog ne može se izjaviti žalba. 3. U suprotnom uvek bi se postavljalo pitanje da li zaista i učinio. Na primer. 5 Član 372. Javni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu. jer je to za njega svakako povoljniji osnov oslobođenja. Ovo pravo imaju krivično procesni subjekti kojima pravo na žalbu pripada pod izvesnim ograničenjima koja se mogu odnositi na određene uslove ili na obim njihovih ovlašćenja.. izuzev ako je osuđen na kaznu zatvora od 30 do 40 god. ali samo ako je javni tužilac preuzeo gonjenje od njega kao tužioca. Stav. zbog osnova iz kojeg se presuda može pobijati. ako je oslobađajuća presuda doneta zbog zastarelosti krivičnog gonjenja. ali samo izuzetno on može izjaviti žalbu.

446. 263. Str.Krivično procesno pravo.izuzev ako bi optuženi po presudi trebalo da izdržava kaznu zatvora.7 6 7 Muamer Nicević .str. predviđeno je da se optuženi može odreći prava na žalbu i pre toga. Međutim.Čedomir Stevanović.6 Tužilac i oštećeni se mogu odreći prava na žalbu od časa objavljivanja presude pa do isteka roka za izjavu žalbe. Špiro Vuković. Novi Pazar. Zakon o Krivičnom postupku.Beograd 1981. ako su to učinili ovlašćeni tužilac i oštećeni koji ima pravo da pobija presudu iz svih zakonom predviđenih osnova . a mogu do donošenja odluke drugostepenog suda odustati od već izjavljenje žalbe. 12 .Redovni pravni lekovi 2010 Optuženi se može odreći prava na žalbu posle dostavljanja prepisa presude. 2008.

Čedomir Stevanović. Optuženi koji je u celosti priznao osnovanost optuzbe. Stav.tačno je predviđeno koje sve bitne elemente treba da sadrži svaka izjavljena žalba. Samo obrazloženje žalbe je bitan element koji je predviđen u Zakonu o Krivičnom postupku od 1976. Krivičnom prpcesno pravo. Ako žalba ne sadrži podatke iz stava 1. a pozivajući se na nove dokaze.SADRŽAJ ŽALBE Žalba se podnosi u pismenoj formi u vidu podneska.9 Sadržina žalbe je zakonom određena.446. odnosno koja se presuda pobija žalbom.a može i na zapisnik suda.sud će žalbu odbaciti.208. u smislu da je tačno označno na koju se presudu odnosi. tj. ovog člana. Osnov za pobijanje presude. Pre svega. Predlog da se pobijena presuda potpuno ili delimično ukine ili preinači. Pozivajući se na nove činjenice. 4. 13 .2. Presuda se može pobijati samo navođenjem onih osnova koji su taksativno nabrojani u zakonu.2008.str. žalilac je dužan da navede dokaze kojima bi se te činjenice imale dokazati. Prema ZKP-u žalba treba da sadrži : 1.str. Novi Pazar. Čedomir Stevanović.446.Novi Pazar. dužan je da navede činjenice koje pomoću tih dokaza zeli dadokaže. Obrazloženje žalbe. može u žalbi izneti samo one nove činjenice I dokaze koji su važni za odluku o kazni.Redovni pravni lekovi 2010 3. • • • • • Označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba. svaka žalba mora da bude tačno određena. Zakonik o krivičnom postupku 10 Muamer Nicević.Krivično procesno pravo.8 2.god. Potpis podnosioca žalbe. 10 8 9 Muamer Nicević. Član 374.

Krivično procesno pravo.Redovni pravni lekovi 2010 Pošto je u sudskoj praksi bilo pojava da se o žalbi navode samo zakonski osnovi bližeg određivanja i sa napomenom da obrazloženje sledi. 14 . prvostepeni sud će rešenjem protiv koga nije dozvoljena žalba pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu. Petar Stanojević . U koliko se žalilac ovom pozivu ne odazove. Ako je žalbu izjavio optuženi ili lice. oštećeni kako tužilac ili privatni tužilac koji nema punomoćnika. ili ako je žalbu izjavio oštećeni. te je i u ovom slučaju optuženi i te kako povlašćen u odnosu na ostale žalioce.Niš. sud će odbaciti žalbu ako ne sadrži određene odredbe.prvostepeni sud će pozvati žalioca da u odredjenom roku dopuni žalbu pismenim podneskom ili na zapisniku kod tog suda. to je dovodilo do odugovlačenja krivičnog postupka i faktičkog produženja roka za žalbu. Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija. žalbu sa ovim nedostacima izjavljenu u korist optuženog koji ima branioca sud će dostaviti drugostepenom sudu ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi.11 Imajući u vidu ovu pojavu zakonodavac je produžio rok za žalbu. ili ako žalba nije potpisana.258. Ako žalilac u određenom roku ne postupi po nalogu suda. a optuženi nema branioca. ali je predvideo da se mora podneti potpuna žalba. Razlog žalbe ne mora biti stručno i pravno okarekterisan. sud će rešenjem odbaciti žalbu kao neosnovanu. a odbaciće je ako se to ne može utvrditi. 11 Čedomir Stevanović. a žalba nije sastavljenja u skaldu sa odredbama .str. bitno da se iz žalbenog podneska vidi zbog čega se stranka žali. Ono što je zanimljivo.2005.

Osnovi za pobijanje presude su pre svega nedostaci u presudi koji si nastali kao rezultat propusta i grešaka u radu krivičnog suda i drugih subjekata učinjenih u toku rasvetljenja krivične stvari.materijalnog i procesnog zakona. Na procesno ili nepotpuno utvrđeno stanje i samim tim na pogrešno izricanje krivične sankcije.3. U pravnom životu ona obično ističe nedostatak o činjeničnom stanju ili pogrešnu primenu materijalnog prava na slučaj da sud ne prihvati njeno mišljenje o povredi procesne odredbe.Redovni pravni lekovi 2010 3. • Stranka može presudu pobijati iz više razloga ili raznih vrsta. Presuda se može pobijati žalbom zbog stvarnih ili pravnih nedostataka do kojih dolazi zbog propusta ili grešaka o radu pojedinih subjekata. tj. na pravne nedostatke. RAZLOZI ŽALBE Razlozi žalbe su nepravilnosti u prvostepenom suđenju i zbog kojih žalilac presudu pobija. Osnovi za pobijanje presude mogu se svesti u dve kategorije i to: • Na neprimerno ili pogrešnu primenu krivičnog . 15 .

u razlozima se mora utvrditi činjenično stanje i moraju pružiti razlozi za utvrđeno činjenično stanje. u navođenju zbog čega neke činjenice uzima kao dokazane ili nedokazane. 16 . Dakle.Redovni pravni lekovi 2010 Kod svake presude. odnosno nedokazanosti pojedinih činjenica. već je potrebno navesti sadržajne rezultate tih dokaza i njihovu ocenu. uvek vezano za činjenice koje treba dokazati i sa jednovremenom ocenom uspelosti tog dokazivanja prema nalazu suda. Razloge treba svesti na izlaganje u najbitnijem onih dokaznih rezultata koji se odnose na odlučne činjenice. potrebno je za svaki dokaz dati razlog zašto ga sud tako ocenjuje. Za sve presude je važno obrazloženje činjeničnog stanja koje se sastoji u izlaganju rezultata dokaznog postupka u najbitnijem. niti je dovoljno samo izneti činjenično stanje kako ga sud smatra utvrđenim. U razlozima se vrši analiza izvedenih dokaza i daju se određeni rezultati analize. Nije dovoljno samo prepričati tok dokaznog postupka. i na dovoljan i jasan način se prikazuje veza između pojedinih dokaznih rezultata i ocene dokazanosti. što bi bila prosta reprodukcija izvedenih dokaza.

ZKP 17 . povrede Krivičnog zakonika.12 Bitne povrede odredaba krivičnog postupka Pošto sve povrede odredaba krivičnog postupka nisu iste po svojoj prirodi i težini. pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. troškovima krivičnog postupka. kao i zbog odluke o objavljivanju presude putem sredstava javnog informisanja.3. odluke o krivičnim sankcijama.4.stav. imovinskopravnim zahtevima. OSNOVI ZA POBIJANJE PRESUDE Jedna presuda se može pobijati iz sledećih grupa osnova : • • • • bitne povrede odredaba krivičnog postupka. oduzimanju imovinske koristi.Redovni pravni lekovi 2010 3.4.vrši se klasifikacija istih na apsolutne i relativne bitne povrede odredaba krivičnog postupka.. Apsolutno bitne povrede su takve povrede koje samim postojanjem vode ukidanju prvostepene presude. 1. U red apsolutno bitnih povreda odredaba krivičnog postupka spadaju sledeće povrede: 12 Član 385.2.

Ako je presudu doneo stvarno nadležni sud ili ako je sud nepravilno odbacio optužbu zbog stvarne nadležnosti. Ako je glavni pretres održan bez lica čije je prisustvo na glavnom pretresu po zakonu obavezno. Ako je na glavnom pretresu sudio sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti. osim ako je presudu za krivično delo iz nadležnosti nižeg suda doneo viši sud. 2. 8. ili privatnom tužiocu protivno njegovom zahtevu uskraćeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa. 3. 18 . Ako je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca. Ako je protivno ovom zakoniku bila isključena javnost na glavnom pretresu. 6. 4. Ako je sud nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije sudio na glavnom pretresu ili koji je pravosnažnom odlukom izuzet od suđenja. ili predloga oštećenog odnosno odobrenja nadlažnog organa. Ako se presuda zasniva isključivo na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati. 7. ili ako je optuženom i braniocu.Redovni pravni lekovi 2010 1. oštećenom kao tužiocu. 5. Ako je optužba prekoračena . Ako je presudom povređena odredba ovog zakonika. 9.

Da li ima okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost.1986. ili o oduzimanju imovinske koristi prekoračeno ovlašćenje koje sud ima po zakonu. Da li su povređene odredbe o uračunavanju pritvora i izdržane kazne.Redovni pravni lekovi 2010 10.277. Tako je predviđeno da povreda krivičnog zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju: 1. 6. Drugu grupu osnova za pobijanje presude čine povrede krivičnog zakona. 13 Vladimir Bajer. odnosno odlukom o meri bezbednosti. odnosno kada je nije utvrdio. Naime. Ako želitelj pobija presudu zbog neke apsolutno bitne povrede krivičnog procesnog prava. 3. Stranka može tvrditi da je presuda nepravilna zato što je sud činjenicu od značaja za primenu materijalnopravne odredbe pogrešno utvrdio. Zakon o krivičnom procesnom pravu. 2.str. Da li ima okolnosti koje isključuju krivično gonjenje. 5. Da li je odlukom o kazni . Da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. Da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo. ukinut će pobijenu presudu i predmet vratiti provostepenom sudu na novo suđenje. Ako je izreka presude nerazumljiva. ove povrede su takve da čine apsolutne povrede i o njima sud vodi računa po službenoj dužnosti. a viši sud koji odlučuje povodom žalbe ustanovi da ta povreda zaista postoji. 19 .Zagreb. a naročito da li je nastupila zastarelost krivičnog pomilovanja. ili je stvar već pravosnažno presuđena. 4.13 Presuda se može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog stanja i kada je sud neku činjenicu pogrešno utvrdio ili je nije utvrdio. uslovnoj osudi ili sudskoj opomeni .

To će biti slučaj kad sud nije primenio pravilo po kome je dužan da rasvetljava činjenično stanje i da pretresa sve bitne činjenice. u takvom slučaju sud se nije upustio u pretresanje neke činjenice zato što po njegovoj materijalnopravnoj oceni ona za rešenje spora nije od značaja. Zakonik o krivičnom postupku.Redovni pravni lekovi 2010 Nepotpuno utrđeno činjenično stanje postoji i kad na to ukazuju nove činjenice ili novi dokazi.14 U nauci se uzima da nepotpuno utvrđeno činjenično stanje spada u relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka ako ovakav nedostatak proističe iz greške suda. 14 Član 378. 20 . Naime.

Redovni pravni lekovi 2010 3. Žalba se podnosi pismeno.5. POSTUPAK PO ŽALBI NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA Žalba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju za sud i za protivnu stranu i branitelja radi davanja odgovora. 21 .ili usmeno na zapisnik.

Predsednik veća prvostepenog suda odbacuje žalbu koja je neblagovremena.Niš. 16 Predsednik žaljenog veća u drugostepenom sudu.15 Blagovremenu i dozvoljenu žalbu koja je potpuna. Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija. kako i njihove svedoke i veštake za koje sud odluči da se saslušaju. Drugostepeni sud zakazuje ročište na koje poziva stranke .453. Kada utvrdi njenu tačnost.pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu podneskom ili na zapisnik kod suda. Posle toga. 15 16 Petar Stojanović Čedomir Stevanović Krivično procesno pravo. Njegov zadatak je da pripremi predmet za nesmetano meritotno odlučivanje po žalbi. Čedomir Stevanović. Muamer Nicević. protiv koga nije dozvoljena žalba. provstepeni sud će rešenjem.267. još jednom ispituje blagovremenost i dozovljenost žalbe.i da li je dozvoljena. predsednik veća koje je donelo prostepenu presudu .eventualni odgovor na žalbu dostaviće drugostepenom sudu radi donošenja meritorne odluke. tj.Redovni pravni lekovi 2010 U nadležnom prvostepenom sudu. predsednik veća dostavlja protivnoj stranci. predsednik veća će imenovati sudiju izvestioca.ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba).punomoćnike. koja ne može u roku od 8 dana od dana prijema žalbe podneti sudu odgovor. nepotpuna ili nedozvoljena.2005.str.2008.Novi Pazar.str.odnosno njihove zakonske zastupnike. 22 .da li je izjavljenja od strane ovlašćsenog lica.Krivično procesno pravo. žalbu prima predsednik veća koje je izrekao pobijenu presudu najpre ispituje da li je žalba blagovremena .

sud će odlučiti o žalbi i doneti odluku uzimajući u obzir ono što je izuzeto u žalbi i u odgovoru na žalbu.6. ali ne dajući svoje mišljenje o osnovanosti žalbe. Optuženik i njegov branitelj imaju uvek poslednju reč. Nakon toga. Raspravu pred drugostepenim sudom počinje izveštavanjem izvestitelja. Drugostepeni sud mora po službenoj dužnosti ispitati : 23 . Stranke mogu na raspravi iznositi nove dokaze i činjenjice. 3. koji izlaže stanje stvari. ali mora biti uvek po službenoj dužnosti.Redovni pravni lekovi 2010 Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke. GRANICE ISPITIVANJA PRVOSTEPENE PRESUDE Drugostepeni sud ispituje presudu u onom delu u kojem se pobija žalbom. pročitaće se presuda ili deo presude na koji se iznosi žalba. a prema potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi .

Redovni pravni lekovi 2010 1. Po zakonu drugostepeni sud ispituje presudu u delu u kojem se pobija žalbom. 3. a u slučaju obavezne odbrane i u odsustvu branioca optuženog.jer sve povrede krivičnog zakona po svojoj prirodi predstavljaju apsolutne nedostatke. Može se izvesti zaključak da drugostepeni sud kao sud pravnog leka ispituje pobijenu presudu u granicama osnova za pobijanje presude iznetih u žalbi i u granicama onih apsolutnih nedostataka koje po zakonu mora da ispituje po službenoj dužnosti. jer sve povrede krivičnog zakona po svojoj prirodi predstavljaju apsolutne nedostatke presude. Da li je na štetu optuženog povređen krivični zakon.7. ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI Drugostepeni sud može u sednici veća. Da li postoji povreda odredaba krivičnog postupka i da li je glavni pretres protivno odredbama ovog zakona održan u odsustvu optuženog. Po službenoj dužnosti sud mora da vodi računa i da li je krivični zakon predviđen na štetu optuženog. ili na osnovu održanog pretresa odbaciti žalbu kao: 24 . 2. Sud vodi računa i da li je krivični zakon povređen na štetu optuženog.

288. drugostepeni sud će ispitati postoje li razlozi za pritvor i doneti rešenje o ukidanju pritvora. ili odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi presudu suda prvog stepena. Beograd. Drugostepeni sud će. 1. ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka. ne može se samo iz tih razloga ukinuti prvostepena presuda. Protiv tog rešenja nije dozvoljena žalba. Ako drugostepeni sud pri razmatranju žalbe ustanovi da je za suđenje u prvom stepenu stvarno nadležan.Redovni pravni lekovi 2010 Neblagovremnu ili nedozvoljenu. predmet uputiti veću istog suda i o tome obavestiti prvostepeni sud. Zakon o krivičnom postupku.1986. ukinut će prvostepenu presudu. ili preinačiti provostepenu presudu.18 Drugostepeni sud može i samo delimično ukinuti prvostepenu presudu.1981.Zakon o kricičnom postupku. osim slučajeva iz (člana 399 stav.ZKP.19 Drugostepeni sud vratiće sve spise sudu prvog stepena sa dovoljnim brojem otvorenih prepisa svoje odluke radi predaje strankama i drugim zainteresovanim licima.stav. uvažavajući žalbu ili po službenoj dužnosti. Član 397.1) ovog zakonika ili ako smatra da zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja treba narediti novi glavni pretres pred prvostepenim sudom. kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti.Zagreb.17 Žalba će se odbaciti rešenjem kao neblagovremena ako se utvrdi da je podnesena nakon zakonskog roka. osim u slučaju predviđenom ovim zakonikom. Ali ako je podnesena samo žalba u korist optuženika. ako se pojedini delovi mogu izdvojiti bez štete za pravilno presuđenje.290-291. str.i potvrditi prvostepenu presudu ako naiđe da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. 17 18 19 Špiro Vuković. Ako se optuženik nalazi u pritvoru.a utvrdi se da je za suđenje u prvom stepenu nadležan viši sud. 25 . Vladimir Bajer . ili ukinuti ovu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovni pretres i odluku. Odbijanje žalbe kao neosnovane i potvrđivanje provstepene presude Drugostepeni sud će presudom odbiti žalbu kao neosnovanu. rešenjem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet na ponovno suđenje.str.

Redovni pravni lekovi 2010 ŽALBA NA PRESUDU DRUGOSTEPENOG SUDA Žalba na presudu drugostepenog suda je poseban redovni lek. Protiv presude drugostepenog suda dozvoljena je žalba sudu koji odlučuje u trećem stepenu samo u sledećim slučajevima : 26 .koji se može izuzetno upotrebiti samo u zakonom određenim slučajevima.

već po žalbi ovaj sud može odlučivati samo u sednici veća.Redovni pravni lekovi 2010 1) Drugostepeni sud izrekao najdužu zatvorsku kaznu ili ako je potvrdio presudu prvostepenog suda kojom je izrečena takva kazna.20 O žalbi protiv drugostepene presude rešava sud trećeg stepena u sednici veća. Posebno je pitanje sastava krivičnog suda za odlučivanje po žalbi na presudu drugostepenog suda u trećem stepenu. shodno odredbama koje vaze za postupak u drugom stepenu. odvija se po odredbama koje važe za postupak po žalbi na presudu prvostepenog suda. 3) Drugostepeni sud preinačio presudu prvostepenog suda kojom je optuženi oslobođen od optužbe i izrekao presudu kojom se optuženi oglašava krivim.Reč je o Vrhovnom sudu. Pred ovim sudom ne moze se održati pretres. 2) Drugostepeni sud na osnovu održanog pretresa utvrdio činjenično stanje drugačije nego prvostepeni sud i na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnovao svoju presudu.naročito ako je isti sud odlučivao po žalbi na presudu prvostepenog suda. Zakonik o krivičnom postupku 27 . koji može odlučivati po žalbi na presudu okružnog suda kao prvostepenog u drugom stepenu. 20 Član 403. Izuzetak postoji samo da se pred trećestepenim sudom ne može održati pretres. Sam postupak po žalbi na presudu drugostepenog suda.

ako je taj sud potvrdio presudu drugostepenog suda kojom je izrečena smrtna kazna za krivično delo utvrđenim zakonom. a u jednom slučaju čak predvideo mogućnost žalbe protiv presude suda trećeg stepena. 28 .Redovni pravni lekovi 2010 5.POSTUPAK PO ŽALBI PRED SUDOM TREĆEG STEPENA Zakon je u osnovi predvideo dvostepenost. odnosno . predviđena je mogućnost žalbe protiv presude suda trećeg stepena. izuzetno trostepenost. Naime. ako povodom žalbe bude izrečena kazna za takvo delo.

21 Za podnošenje ove žalbe ovlašćen je javni tužilac koji je postupio pred prvostepenim sudom. što se pred sudom trćeg stepena ne može održati pretres.Novi Pazar.459. Subjekti. 21 Muamer Nicević.str.Čedomir Stevanović. već o žalbi na presudu trećestepeni sud može odlučivati samo u sednici veća. sud trećeg stepena može doneti sve odluke kao i drugostepeni sud. a ne onaj koji je postupio pred drugostepenim sudom. Izuzetak postoji smo u tome. Odlučujući o žalbi. koji imaju pravo na ovaj pravni lek su isti kao i što je kod žalbe protiv prvostepene presude. a granice ispitivanja presude suda trećeg stepena istovetne su granicama ispitivanja prvostepene presude.2008.Krivično procesno pravo. 29 . Viši javni tužilac imao bi pravo na žalbu samo u slučaju korišćenja instituta devolucije.Redovni pravni lekovi 2010 Sud trećeg stepena rešava u postupku koji važi za postupak po žalbi na presudu prvostepenog suda. Postupak po žalbi na presudu drugostepenog suda karakteriše sledeće: Žalba na presudu drugostepenog suda se podnosi sudu koji je presudu izrekao u prvom stepenu u istom roku. osim oštećenog koji nema pravo na žalbu.

Petar Stojanović. 30 .Novi Pazar.str.459-460. Str.2005. Ove osobenosti se odnose na mogućnost ulaganja žalbe na organe nadležne za odlučivanje po žalbi i na pitanje suspenzivnog dejstva žalbe.2008. i to nesto drugačije u odnosu na sud drugog stepena. zatim ona kod kojih nije dozvoljena žalba. i rešenja na koja 22 23 Muamer Nicević.Krivično procesno pravo. 271.Krivično procesno pravo. ŽALBA NA REŠENJE Žalba na rešenje je redovan pravni lek. Čedomir Stevanović.22 6.23 U pogledu mogućnosti ulaganja žalbe postoje tri vrste rešenja.postoje rešenja na koja je po pravilu dozvoljenja žalba.Niš.Redovni pravni lekovi 2010 Na kraju i u postupku pred sudom trećeg stepena primenjuje se ustanova beneficium cohaesionis. koji se odlikuje određenim osobenostima.Čedomir Stevanović.Naime.

2008.Krivično procesno pravo. predmet varatiti na ponovno odlučivanje sudu koji je doneo pobijeno rešenje. Nadležni sud rešavajući po žalbi na rešenje.Redovni pravni lekovi 2010 nije dozvoljenja samostalna žalba. O žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća ako zakonom nije drugačije određeno.donetih u prvom stepenu.str. Najzad. 31 . od dana dostavljanja rešenja. može doneti više vrsta odluka.izuzev ako u ovom Zakonu nije izričito predviđeno da žalba nije dozvoljena.24 Žalba na rešenje se podnosi sudu koji je doneo rešenje od strane ovlašćenih lica u roku od 3 dana. rešavanjem će odbiti žalbu kako neosnovanu i potvrditi rešenje doneto u prvom stepenu. po pravilu. i po potrebi . Tako je zakonom predviđeno da je dozvoljenja žalba protiv rešenja istražnog sudije i protiv drugih rešenja. odnosno da li je rešenje doneo ovlašćeni organ. Razmatrajući žalbu nadležni sud će. s ‘tim što će se po službenoj dužnosti voditi računa samo o tome da li je provostepeni sud bio stvarno nadležan za donošenje toga rešenja. Zatim. sud pravnog leka može uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti. Čedomir Stevanović.Novi Pazar. ispititati rešenje samo u okviru navoda u žalbi. 24 Muamer Nicević.460. Tako može rešenjem odbiti žalbu kako neblagovremenu ili kao nedozvoljenu.

5.Zakon o krivičnom postupku. osim kada je ovim zakonom drugačije određeno. odnosno. Protiv rešenja istražnog sudije i protiv rešenja suda donesenih u prvom stepenu .Redovni pravni lekovi 2010 1. To uostalom važi kad se u drugostepenom postupku odlučuje o žalbi protiv svakog drugog rešenja prvostepenog suda. Protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije. stranke i lica čija su prava povređena mogu izjaviti žalbu uvek kada u ovom zakonu nije izričito određeno da žalba nije dozovoljena.1986. 4. O žalbi protiv prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća. stranke se ne pozivaju. 2.296. Rešenja koja se donose radi pripremanja glavnog pretresa i presude .izuzetno u drugim slučajevima. ako zakonom nije drugačije određeno. Protiv rešenja veća donesenog pre i u toku istrage nije dozvoljena žalba.25 O sednici drugostepenog veća na kojoj se odlučuje o žalbi osuđenog protiv rešenja prvostepenog suda o odbijanju zahteva za ponavljanje postupka i pored zahteva osuđenog.odlučuje istražni sudija. ako zakonom nije drugačije određeno. 3.Zagreb.mogu se pobijati samo u žalbi na presudu. sud će po službenoj dužnosti paziti za donošenje rešenja :Provostepeni sud bi bio stvarno nadležan. Ispitivanjem žalbi. str. je li rešenje doneo ovlašteni organ. 25 Vladimir Bajer. Protiv rešenja o sprovođenju istage i drugih rešenja javnog tužioca. žalba nije dozvoljena ako ovim zakonom nije drugačije određeno. 32 .

Pravni lekovi (legal remedies. Pravni lekovi su vrsta pravnih sredstava kojima stranke i druga ovlašćena lica u krivičnom postupku pobijaju odluku suda o krivičnoj stvari koju smatraju nepravičnom ili nezakonitom. Rechtsmittel. i po potrebi i predmet uputiti na ponovno odlučivanje. preinačiti ili ukinuti. 33 . ZAKLJUČAK Redovni pravni lekovi su pravna sredstva koja se ulažu protiv odluka koje nisu postale pravosnažne. tražeći od suda pravnog leka da je izmeni ili ukine. sud može rešenjem odbaciti žalbu kako neblagovremenu ili nedozovljenu žalbu kao neosnovanu ili uvažiti žalbu i rešenje. remedia iuris) su procesne radnje subjekata u krivičnom postupku kojima se pobija sudska odluka s ciljem da se ukine ili izmeni donošenjem nove sudske odluke.Redovni pravni lekovi 2010 Samim rešavanjem žalbe.

Kod apsolutnih povreda zakona polazi se od neoborive pretpostavke da su one imale štetan uticaj na odluku. isključiti mogućnost nanošenja neopravdane štete nekoj stranci . uz isključivanje mogućnosti da se dokazuje suprotno. Kada se završi postupak u prvom stepenu. Pravnim lekom pobija se odluka suda. što dalje znači da sve bitne povrede zakona nisu i apsolutne. Postojanje postupka pravnih lekova. prepisuje se u samom zakonu. Redovni pravni lekovi u krivičnom postupku su : žalba na presudu prvostepenog suda. s tim da ta lica određuju i obim i predmet odlučivanja. Međutim.Redovni pravni lekovi 2010 Pravni lek je materijalizovani izraz nezadovoljstva određenom sudskom odlukom u obliku zakonskog pravnog sredstva. tako da osnov pravnom leku mogu biti samo povrede zakona izričito utvrđene zakonom. dakle dokazuje njena nepravilnost ili nezakonitost i po tom osnovu od neposredno višeg nadležnog suda traži preinačenje ili ukidanje te odluke. Da li je neka povreda zakona bitna.i žalba na rešenje. 34 . treba da je bitna. žalba na presudu drugostepenog suda. ni sve bitne povrede zakona koje mogu biti osnov pravnom leku. zavisi od volje lica ovlašćenih na njihovo podnošenje. suđenje u daljim stepenima uslovljeno je upotrebom pravnih lekova. s jedne strane. da bi neka povreda zakona bila osnova pravnom leku. Pravni lek je moguć samo pod uslovom da je doneta odluka u prethodnom stepenu i da ne postoji mogućnost da drugostepeni sud donese odluku umesto prvostepenog. Polazeći od toga. nemaju istu važnost. efikasan sistem pravilnog sudskog odlučivanja i. Kod relativnih povreda zakona ostavljeno je sudu da u svakom pojedinom slučaju ocenjuje da li je povreda uticala na zakonito i pravilno donošenje odluke. Traži se samo da podnosilac žalbe dokaže povredu bez obaveze da dokazuje i uticaj te povrede na odluku. razlikuju se apsolutne i relativne povrede zakona. s druge strane. Kod određivanja osnova pravnih lekova bitno je obezbediti. Polazeći od toga. sem nekih izuzetaka.

Koristeći ovo pravo građani podstiču državne organe na poštovanje principa zakonitosti i štite svoja prava i interese. druge sudije ponovo ispituju istu stvar. pravilnost donesene odluke podvrgava se oceni dveju različitih foruma. postoji mogućnost iznošenja novih činjenica i novih dokaza i sl. pravičnost i sigurnost građana samim njenim ulaganjem. što znači da se odluka formira kroz više ispitivanja raznih lica.može se reći. • Ovaj diplomski rad je samo mali deo onoga što žalba kao redoavn pravni lek zahvata i sve ono što sadrži.pokušala dati neki svoj lični osvrt na teoijski deo teme. dok sam pravne detalje i realna rešenja navela iz originalnog teksta Zakona. 35 . koja se ogleda u više važnih činjenica: • • • • izjavom pravnog leka krivični se predmet iznosi pred višu instancu u kojoj su sudije s većim znanjem i iskustvom i boljim objektivnim uslovima rada. Pravo na žalbu je zagarantovano ustavom i spada u osnovna građanska prava. U ovom radu sam. Iz ovog diplomskog rada može se zaključiti da je žalba redovan pravni lek koji omogućava istinitost. drugostepeni sud je kvalitetno bolji.Redovni pravni lekovi 2010 Opravdanje upotrebe pravnih lekova sadržano je i u izvesnosti donošenja pravilnije odluke u postupku pravnog leka.

u Zakonskom roku.08.4 i čl 364 st.2 tač.broj 392/09 Dana :09.godine.2010.225/09 od 10. godine Novi Pazar.Redovni pravni lekovi 2010 Republika Srbija OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO Kt. izjavljujem 36 .MP/MX Osnovnom sudu Novi Pazar za Apelacioni sud Kragujevac Na osnovu čl.12.46 st.3 ZKP-a protiv presude Opštinskog suda u Tutinu K br.2009.

3 i čl. Prvostepeni sud se tokom celog dokaznog postupka trudio da dokaže kako okrivljeni nije izvršio falsifikovanje broja šifre na motoru marke GOLF 4 i tvrdio kako to uopšte nije predmet optužbe. Sa napred iznetog Predlažem Predlaže se da Apelacioni sud u Kragujevcu ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno suđenje.12.421/00 podnetom protiv optuženog iz Niša prvostepeni sud je održao glavni pretres i sproveo dokazni postupak. Šasije.355 st.šasije .370.355 st.tač. Delo iz čl.09.tako a je potpuno nejasno zašto je Prvostepeni sud otišao u skroz pogrešnom pravcu i utvrđivao činjenice koje nisu predmet optužbe.225/09 od 10. Naime.ZKP-a.1.Da je Prvostepeni sud pročitao optužni predlog video bi da je okrivljeni optužen da je dana 05.367. i Zbog povrede krivičnog zakona iz čl.godine.2.0902008. Ovakvim pogrešnim i nepotpunim utvrđivanjem činjeničnog stanja Prvostepenoi sud je potvrdio i Krivični zakon u korist okrivljenog. godine upravljao navedenim vozilom na kojem je preinačen br. Obrazloženje Presudom Opštinskog suda u Tutinu K br.tako da je nesporno da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret što nije bilo potrebno posebno dokazivati.2009. ZKP.god. dok kasnije u obrazloženju u zadnjem pasusu nalazi da nije dokazano da je okrivljeni izvršio kriv. pa tako Prvostepeni sud u obrazloženju optužbe navodi da nema dokaza da je okr. a ne da je on izvršio preinašenje broja šasije .st.Mihailović Miloš iz Niša je oglašen krivim jer je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz čl.Mihajlović Miloš dana 05. TUŽIOCA ZAMENIK 37 .Odlučujući o optužnom predlogu Opštinskog javnog tužilaštva u Tutinu KT br.1 KZ PC.1 KZ RS.367.zatečen na graničnom prelazu Mehov krš da upravlja PMB marke Golf 4 na koje je preinačen br.Redovni pravni lekovi 2010 ŽALBU -Zbog pogrešno i nepotpunog utvđenog činjeničnog stanja iz čl.tač.2008.

2009.broj 392/09 Dana :09. godine Novi Pazar.46 st.2010.08.4 ZKP-a presude Opštinskog suda Novi Pazar 14.2 tač.2009.08. u blagovremenom zakonskom roku izjavljujem ŽALBU 38 . godine.10.Redovni pravni lekovi 2010 Republika Srbija OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO Kt.MP/MX Osnovnom sudu Novi Pazar za Apelacioni sud Kragujevac Na osnovu čl. od 12.

2010. Oštećeni je istakao da se protiv okrivljenog u vezi predmetnog vozila vodi parnični postupak u da je doneta prvostepena odluka kojem je okrivljeni obavezan da mu nadokandi štetu. 367 tač. Prvostepeni sud je pogrešno cenio izvedene dokaze i na osnovu pogrešene ocene izvedenih dokaza izveo pogrešani zaključak kada je okrivljenog oslobodio optužbe. oslobođen je optužbe Puzović Nenad Iz Boroštice zbog krivičnog dela falsifikovanje.Sudska jedinica U Tutinu II-9 K.355. PREDLAŽEM Da Apelacioni sud u Kragujevcu ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje .07.Redovni pravni lekovi 2010 -Zbog odluke o kazni na osnovu člana 371.broj 508/10(09) od 22.4 Obrazloženje 39 . Republika Srbija OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO Kt.godine .MP/MX Osnovnom sudu Novi Pazar za Apelacioni sud Kragujevac ŽALBU -Zbog odluke o krivičnoj sankciji iz člana.08.isprave iz čl.broj 392/09 Dana :09.1 tačka 2 ZKP-a.stav 1. godine Novi Pazar.KZ RS na osnovu čl. Obrazloženje Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru.stav 1 ZKP-a.jer u dokaznom postupku nije dokazano da je izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret.kao i to da nije znao da je isto falsifikovano u trenutku kada je vozilo predao oštećenom Stojanović Nemanji.što ga po zakonu oslobađa krivične odgovornosti.355 stav.jer je kao jednu od olakšavajućih okolnosti uzeo da je okrivljeni stariji čovek i da nije dokazano da okrivnlejni nije izvršio falsifikovanje isprave broj šasjie odnosno godinu proizvodnje. Zato.2010.

Muamer Nicević.zbog krivičnog dela iz člana 355stav.na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.348 KZ RS.30/09.Izrečena mu je jedinstvena kazna zatvora u trajanje u od 7 meseci.Novi Pazar.2008. Krivično procesno pravo.U ovom slučaju radi se o licu koje je i ranije osuđivano i to presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru K br. 3.stav.49/07 zbog krivičnog dela iz člana 204. KZ RS. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio činjenično stanje i pravilno je doneo odluku kada je okrivljenog oglasio krivim i krivično odgovornim.godine proglašen je krivim Miloš Milić zvani Migo iz Novog Pazara zbog kriv.Redovni pravni lekovi 2010 Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru.344 st. 4. LITERATURA: 1. Na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca.09.10.1. Krivično procesno pravo. Špiro Vuković.delovanja na okrivljenog da ne ponovi kriminalno ponašanje i uticaj na druge da se uzdrže od vršenja ovakvih i sličnih krivičnih dela.1981. Vladimir Bajer. u vezi sa st. Čedomir Stevanović.2. Predlažem.Čedomir Stevanović. 40 .2. 2.2005.Beograd.dela nasilničkog ponašanja iz čl. KZ i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz čl.2009. Da Apelacini sud preinači prvostepenu presudu u pogledu krivične sankcije i osudjenog osudi na kaznu po zakonu.1. KZ. Zakon o krivičnom postupku.Niš.Petar Stanojević. Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru K br. međutim Prvostepeni sud je okrivljenom izrekao blagu krivičnu sankciju sa kojom se neće postići svrha i cilj kažnjavanja tj.

Zakonik o krivičnom postupku 2. IZVORI: 1.rs 41 .projurus.spr.org www.1986. www.Redovni pravni lekovi 2010 Zakon o krivičnom postupku.rs www.pravniportal.Zagreb.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->