Redovni pravni lekovi 2010

SADRŽAJ:

SADRŽAJ:....................................................................................................................3 UVOD.......................................................................................................................... 4 POJAM ŽALBE..............................................................................................................6 POREKLO ŽALBE.........................................................................................................8 ŽALBA NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA...............................................................9 3.1.PRAVO NA ŽALBU............................................................................................10 3.2.SADRŽAJ ŽALBE...............................................................................................13 3.3. RAZLOZI ŽALBE..............................................................................................15 3.4. OSNOVI ZA POBIJANJE PRESUDE.....................................................................17 3.5. POSTUPAK PO ŽALBI NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA.............................21 3.6. GRANICE ISPITIVANJA PRVOSTEPENE PRESUDE..............................................23 3.7. ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI...................................................24 .........................................................26 ŽALBA NA PRESUDU DRUGOSTEPENOG SUDA..........................................................26 ............................................................................................................................. 28 5.POSTUPAK PO ŽALBI PRED SUDOM TREĆEG STEPENA...........................................28 6. ŽALBA NA REŠENJE...............................................................................................30 ZAKLJUČAK............................................................................................................... 33 LITERATURA:.............................................................................................................40 IZVORI:.....................................................................................................................41

3

Redovni pravni lekovi 2010

UVOD

Razmišljajući koji institut, odnosno koju temu da obradim za diplomski rad, vodila sam se idejom da svoje vreme posvetim nečemu zašta znam da će me svakako pratiti kroz moj budući rad, odnosno čime se želim u budućnosti baviti. Tako sam došla do zaključka da rad kojim ću zaključiti proces fakultetskog obrazovanja, nosi naziv REDOVNI PRAVNI LEKOVI. Redovni pravni lekovi predstavljaju institute procesnog prava i nalaze svoju upotrebu u Krivičnom, Parničnom, Vanparničnom, Izvršnom, Upravnom, Prekršajnom postupku i postupku povodom privrednih prestupa.Pomoću njih određena lica imaju pravo da traže preispitivanje sudskih odluka i odluka upravnih organa. Redovni pravni lekovi su sredstva pomoću kojih ovlašćena lica pobijaju sudsku odluku zbog postojanja nekih pravnih nedostataka ili da ta lica traže njeno preinačenje ili ukidanje. Izučavanjem ove vrste materije, koja se bavi zaštitom subjektivnih prava građana, i oblicima njihove zaštite jeste krivično pravo. U okviru ove široke teme može se uopšteno reći da je prvani lek izjava volje kojom se od organa višeg stepena zahteva da ispita zakonitost nekog akta.Samo postojanje i mogućnost korišćenja pravnih lekova od strane ovlašćenih lica, nalazi se u osnovnom zadatku KPP-a. To podrazumeva da se pravedno preispita krivična stvar na zakonit način.Po pravilu svaki akt može da bude podvrgnut tom ispitivanju bar pod jednim organom nadležnim za ovo.Naime, u toku vođenja provostepenog postupka, može doći do grešaka od strane subjekta koje prouzrukuju i donošenje odluke sa određenim nedostacima.Do ovakvih odluka se dolazi i zbog neznanja, nesposobnosti,ili nezadovoljnih radnji samih sudija. Javlja se nužnost da se ovakve odluke isprave, i to od strane ovlašćenog lica koji inicira postupak pravnim lekovima, odnosno podnošenjem pravnog leka. O podnetom pravnom leku odlučuje krivični sud višeg stepena koji je sastavljen od sudija sa većim stručnim znanjem i iskustvom. To pruža garanciju da se nezakonite ili nepravilne sudske odluke isprave, jer ovaj sud razmatra krivičnu stvar u povoljnijim uslovima, gde objektivno i svestrano razmatraju sudsku odluku. Osnovnu podelu pravnih lekova predstavlja podela na redovne i vanredne lekove.

4

Redovni pravni lekovi 2010

Redovni pravni lekovi su oni koji se ulažu protiv odluka koje još nisu postale pravosnažne.Vanredni prvani lekovi su oni koji se mogu ulagati samo protiv odluka koje su postale pravosnažne.

Mogućnost upotrebe pravnih lekova protiv odluka državnih organa je ustavno pravo građana. Po Ustavu, svako ima pravo na žalbu ili drugi pravni lek protiv odluke kojom se rešava o nekom njegovom pravu ili zakonom zasnovanom interesu. Međutim, opravdanje pravnih lekova je mnogo šire, naročito u krivično procesnom pravu, jer se radi nekada o veoma važnim pravima i dobrima. Oni su ustavnovljeni i u javnom interesu doslednog ostvarivanja principa zakonitosti i u interesu pravičnosti, na kojima počiva krivični zakonik i krivično pravo uopšte.

5

258 6 . Krivično procesno pravo. ako smatraju da je nezakonita i nepravilna i traže od suda pravnog leka da je preinači ili ukine svojom odlukom. jer se izjavljuje protiv sudske odluke. 1 Čedomir Stevanović. Žalba je pravno sredstvo i pravni lek.2005. Žalba na presudu drugostepenog suda.Niš. Žalba na rešenje. Žalba na presudu prvostepenog suda.1 U krivičnom procesnom pravu. Stranka može pobijati jednu odluku samo ukoliko je ova izrečena na njenu štetu. Pravni lek je pravno sredstvo kojim stranke ili druga zakonom ovlašćena lica pobijaju odluku nižeg suda ili postupak u kome je doneta. 3.redovni pravni lekovi su : 1. dok sva pravna sredstva nisu pravni lekovi. 2. Str.Redovni pravni lekovi 2010 POJAM ŽALBE Redovni pravni lekovi su takva sredstva kojima se pobijaju nepravosnažne sudske odluke.Petar Stanojević. jer su pravni lekovi pravna sredstva. Pojam pravnog sredstva je širi od pojma pravnog leka.

Oni su posebna vrsta pravnih sredstava koja se razlikuju od drugih pravnih sredstava po tome što su usmerena protiv odluka suda. Pravno sredstvo koje nije pravni lek je svako drugo sredstvo napada ili odbrane kojim stranka ili drugi učesnik postupka ostvaruje svoja zakonska prava i štiti svoj interes zasnovan na zakonu.Redovni pravni lekovi 2010 Pravni lekovi su jedna vrsta procesnih radnji stranaka. 7 . osim onih sredstava koja služe za pobijanje sudskih odluka.

Rimsko pravo. koju zadržava i formularni postupak . dok kod legisakcionog nije dozvoljeno pravo na žalbu. 8 .nije posledica formalizma.sudjenje više nije jednostepeno već višestepeno i ovde se primenjuje pravilo ne bis in idem. Kada se okonča postupak po žalbi( ili ako žalbe nije bilo). ostavljena je mogućnost strankama da se žale. ne može se ponovo pokrenuti isti spor.ona je nastala zbog same prirode suđenja.Redovni pravni lekovi 2010 POREKLO ŽALBE Prve oblike žalbe možemo tražiti u rimski građanski postupak koji je prošao kroz tri oblika:2 • • • Legisakcioni Formularni Ekstaordinarni Formularni i ekstraordinarni se odlikuje novinama. 2003. Beograd. Uvodi se pravo na žalbu tj. Ta specifičnost. Ekstraordinarni počiva na temeljno različitim predpostavkama. Stranke nemaju pravo na žalbe. primenjivalo se pravilo o ne bis in idem. Str. uvođen je novi način suđenja. 211. 2 Obrad Stanojević.

od dana dostavljanja prepisa presude.str. podnositi podneske kojima će dopunjavati razloge zbog kojih se blagovremeno žalbom napada prvostepena presuda.Beograd. a drugostepeni sud je dužan da ispituje i ceni te razloge.260-261. koji ima dvostruku funkciju: predstavlja pravo određenih lica da traže preispitivanje sudksih odluka i sredstvo za aktivno sticanje pravosnažnosti tih odluka.Zakon o krivičnom postupku.3 3 Špiro Vuković. Ovlašćena lica koja su podnela žalbu u roku mogu van tog roka.Redovni pravni lekovi 2010 ŽALBA NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA Žalba na presudu prvostepenog suda je osnovni i najvažniji redovni pravni lek.1981. Osnovna osobenost žalbe je da se ulaže protiv nepravosnažnih sudksih odluka i da ima uvek suspenzivno dejstvo .odnosno da odlaže izvršenje presude. blagovremenost svake žalbe posebno se ispituje. pa sve do održavanja sednice drugostepenog suda. 9 . Žalba kao redovan pravni lek je poseban institut KPP-a. Kad ovlašćeno lice podnese dve ili više žalbi napadajući presudu svakom žalbom po drugom osnovu. koji može biti izjavljen protiv prvostepene presude od strane ovlašćenih lica u roku od 15 dana.

u karakteru žalbe koju ulažu kao i stav optuženog prema onim koji ulažu žalbu u njegovu korist. sestra. Dakle. hranilac i lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici.ako u zakonu nije određen drugi rok. odnosno dozvoljenosti žalbe bilo kog od gore navedenih lica u slučaju oslobađajuće presude.srodnici po krvi. spadaju najpre. Rok važi kako za samog optuženog. usvojenik. U nekim postupcima koji su označeni kao hitni. njegov bračni drug.branilac. brat.4 4 Član 372.Redovni pravni lekovi 2010 3. stav. usvojilac. ili nekoj drugoj trajnoj zajednici.PRAVO NA ŽALBU Stranke mogu izjaviti žalbu protiv presude u redovnom postupku u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa prvostepene presude. krivično procesne stranke. 2. tako i za drugog. Titulari prava na žalbu su samo određena lica između kojih postoji razlika koja se ogleda u tome da li im to pravo pripada bezuslovno ili pod određenim uslovima. onosno u skraćenom postupku taj rok je od 8 dana. U red ovlašćenih lica koja mogu izjaviti žalbu.1. kako bi ona postala povoljna za optuženog. može se postaviti pitanje postojanja pravnog interesa. Zakonik o krivičnom postupku 10 . U korist optuženog pre svega znači da mora postojati pravni interes za izjavljivanje žalbe koji se ogleda u tome da se žalbom presuda napada. Zakon predviđa i to da u korist optuženog žalbu mogu izjaviti. zakonski zastupnik optuženog i oštećeni.

5On ima najpotpunije pravo na žalbu s obzirom da je zaštitnik zakonitosti. ali samo ako je javni tužilac preuzeo gonjenje od njega kao tužioca. 3. Protiv volje optuženog ne može se izjaviti žalba. Glasi: Državni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu. 5 Član 372. Oštećeni po pravilu žalbu izjavljuje samo zbog odluke o troškovima krivičnog postupka. tako i u korist optuženog.ZKP. optuženi bi je svakako mogao napadati ukoliko smatra da nema dokaza da je krivično delo učinio. tako i u korist optuženog. U suprotnom uvek bi se postavljalo pitanje da li zaista i učinio. Na primer. odnosno lice od koga je oduzeta imovinska korist – pribavljanja krivičnim delom. ili u slučaju da je na glavnom pretresu zastupao predlog državnog tužioca koji uredno pozvan nije otišao na glavni pretres. Javni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu. jer je to za njega svakako povoljniji osnov oslobođenja. Ovo pravo imaju krivično procesni subjekti kojima pravo na žalbu pripada pod izvesnim ograničenjima koja se mogu odnositi na određene uslove ili na obim njihovih ovlašćenja.Redovni pravni lekovi 2010 Mnogi imaju to mišljenje da sama po sebi oslobađajuća presuda ne lišava optuženog prava da uloži žalbu. izuzev ako je osuđen na kaznu zatvora od 30 do 40 god. zbog osnova iz kojeg se presuda može pobijati. ako je oslobađajuća presuda doneta zbog zastarelosti krivičnog gonjenja. Ograničeno pravo na ulaganje žalbe ima oštećeni i lice čiji je predmet oduzet presudom. ali samo izuzetno on može izjaviti žalbu.. 11 . Stav. ali samo ako bi se kao cilj žalbe postavilo to da se optuženi oslobodi po osnovu koji je bolji po njega.

Beograd 1981. Novi Pazar. 12 . ako su to učinili ovlašćeni tužilac i oštećeni koji ima pravo da pobija presudu iz svih zakonom predviđenih osnova .Redovni pravni lekovi 2010 Optuženi se može odreći prava na žalbu posle dostavljanja prepisa presude.6 Tužilac i oštećeni se mogu odreći prava na žalbu od časa objavljivanja presude pa do isteka roka za izjavu žalbe. a mogu do donošenja odluke drugostepenog suda odustati od već izjavljenje žalbe. 2008. Zakon o Krivičnom postupku. Str.446. Međutim. predviđeno je da se optuženi može odreći prava na žalbu i pre toga.izuzev ako bi optuženi po presudi trebalo da izdržava kaznu zatvora. 263.Čedomir Stevanović. Špiro Vuković.str.Krivično procesno pravo.7 6 7 Muamer Nicević .

Pre svega.2. u smislu da je tačno označno na koju se presudu odnosi.9 Sadržina žalbe je zakonom određena. ovog člana. Čedomir Stevanović. Optuženi koji je u celosti priznao osnovanost optuzbe. Predlog da se pobijena presuda potpuno ili delimično ukine ili preinači. odnosno koja se presuda pobija žalbom. Pozivajući se na nove činjenice.446. Osnov za pobijanje presude.8 2.str. • • • • • Označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba.2008. 13 .str.sud će žalbu odbaciti.a može i na zapisnik suda.Novi Pazar. a pozivajući se na nove dokaze. dužan je da navede činjenice koje pomoću tih dokaza zeli dadokaže. Krivičnom prpcesno pravo. Čedomir Stevanović.208. Presuda se može pobijati samo navođenjem onih osnova koji su taksativno nabrojani u zakonu.Redovni pravni lekovi 2010 3.Krivično procesno pravo. Stav. Ako žalba ne sadrži podatke iz stava 1.god.tačno je predviđeno koje sve bitne elemente treba da sadrži svaka izjavljena žalba. Obrazloženje žalbe. Član 374. Novi Pazar. tj. Potpis podnosioca žalbe. žalilac je dužan da navede dokaze kojima bi se te činjenice imale dokazati. Samo obrazloženje žalbe je bitan element koji je predviđen u Zakonu o Krivičnom postupku od 1976.SADRŽAJ ŽALBE Žalba se podnosi u pismenoj formi u vidu podneska. može u žalbi izneti samo one nove činjenice I dokaze koji su važni za odluku o kazni.446. Zakonik o krivičnom postupku 10 Muamer Nicević. 10 8 9 Muamer Nicević. svaka žalba mora da bude tačno određena. Prema ZKP-u žalba treba da sadrži : 1. 4.

14 . Ako je žalbu izjavio optuženi ili lice. sud će rešenjem odbaciti žalbu kao neosnovanu. sud će odbaciti žalbu ako ne sadrži određene odredbe. a optuženi nema branioca. ili ako žalba nije potpisana. Petar Stanojević . a žalba nije sastavljenja u skaldu sa odredbama . ili ako je žalbu izjavio oštećeni.2005. prvostepeni sud će rešenjem protiv koga nije dozvoljena žalba pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu. Razlog žalbe ne mora biti stručno i pravno okarekterisan. Ono što je zanimljivo.Redovni pravni lekovi 2010 Pošto je u sudskoj praksi bilo pojava da se o žalbi navode samo zakonski osnovi bližeg određivanja i sa napomenom da obrazloženje sledi. to je dovodilo do odugovlačenja krivičnog postupka i faktičkog produženja roka za žalbu. oštećeni kako tužilac ili privatni tužilac koji nema punomoćnika. bitno da se iz žalbenog podneska vidi zbog čega se stranka žali.prvostepeni sud će pozvati žalioca da u odredjenom roku dopuni žalbu pismenim podneskom ili na zapisniku kod tog suda. Ako žalilac u određenom roku ne postupi po nalogu suda.Krivično procesno pravo. te je i u ovom slučaju optuženi i te kako povlašćen u odnosu na ostale žalioce. a odbaciće je ako se to ne može utvrditi.11 Imajući u vidu ovu pojavu zakonodavac je produžio rok za žalbu.str. Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija. žalbu sa ovim nedostacima izjavljenu u korist optuženog koji ima branioca sud će dostaviti drugostepenom sudu ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi. U koliko se žalilac ovom pozivu ne odazove. ali je predvideo da se mora podneti potpuna žalba.Niš.258. 11 Čedomir Stevanović.

15 . Na procesno ili nepotpuno utvrđeno stanje i samim tim na pogrešno izricanje krivične sankcije.Redovni pravni lekovi 2010 3.3. Presuda se može pobijati žalbom zbog stvarnih ili pravnih nedostataka do kojih dolazi zbog propusta ili grešaka o radu pojedinih subjekata.materijalnog i procesnog zakona. • Stranka može presudu pobijati iz više razloga ili raznih vrsta. U pravnom životu ona obično ističe nedostatak o činjeničnom stanju ili pogrešnu primenu materijalnog prava na slučaj da sud ne prihvati njeno mišljenje o povredi procesne odredbe. Osnovi za pobijanje presude mogu se svesti u dve kategorije i to: • Na neprimerno ili pogrešnu primenu krivičnog . tj. RAZLOZI ŽALBE Razlozi žalbe su nepravilnosti u prvostepenom suđenju i zbog kojih žalilac presudu pobija. na pravne nedostatke. Osnovi za pobijanje presude su pre svega nedostaci u presudi koji si nastali kao rezultat propusta i grešaka u radu krivičnog suda i drugih subjekata učinjenih u toku rasvetljenja krivične stvari.

i na dovoljan i jasan način se prikazuje veza između pojedinih dokaznih rezultata i ocene dokazanosti. potrebno je za svaki dokaz dati razlog zašto ga sud tako ocenjuje. Dakle.Redovni pravni lekovi 2010 Kod svake presude. Nije dovoljno samo prepričati tok dokaznog postupka. Razloge treba svesti na izlaganje u najbitnijem onih dokaznih rezultata koji se odnose na odlučne činjenice. u razlozima se mora utvrditi činjenično stanje i moraju pružiti razlozi za utvrđeno činjenično stanje. uvek vezano za činjenice koje treba dokazati i sa jednovremenom ocenom uspelosti tog dokazivanja prema nalazu suda. Za sve presude je važno obrazloženje činjeničnog stanja koje se sastoji u izlaganju rezultata dokaznog postupka u najbitnijem. 16 . već je potrebno navesti sadržajne rezultate tih dokaza i njihovu ocenu. niti je dovoljno samo izneti činjenično stanje kako ga sud smatra utvrđenim. odnosno nedokazanosti pojedinih činjenica. u navođenju zbog čega neke činjenice uzima kao dokazane ili nedokazane. što bi bila prosta reprodukcija izvedenih dokaza. U razlozima se vrši analiza izvedenih dokaza i daju se određeni rezultati analize.

imovinskopravnim zahtevima. 1.Redovni pravni lekovi 2010 3.vrši se klasifikacija istih na apsolutne i relativne bitne povrede odredaba krivičnog postupka. povrede Krivičnog zakonika. U red apsolutno bitnih povreda odredaba krivičnog postupka spadaju sledeće povrede: 12 Član 385.stav.. troškovima krivičnog postupka.12 Bitne povrede odredaba krivičnog postupka Pošto sve povrede odredaba krivičnog postupka nisu iste po svojoj prirodi i težini.4. odluke o krivičnim sankcijama. OSNOVI ZA POBIJANJE PRESUDE Jedna presuda se može pobijati iz sledećih grupa osnova : • • • • bitne povrede odredaba krivičnog postupka.ZKP 17 . Apsolutno bitne povrede su takve povrede koje samim postojanjem vode ukidanju prvostepene presude.2.3. oduzimanju imovinske koristi. pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.4. kao i zbog odluke o objavljivanju presude putem sredstava javnog informisanja.

Redovni pravni lekovi 2010 1. 3. Ako je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca. 2. Ako je presudom povređena odredba ovog zakonika. ili predloga oštećenog odnosno odobrenja nadlažnog organa. ili privatnom tužiocu protivno njegovom zahtevu uskraćeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa. Ako je glavni pretres održan bez lica čije je prisustvo na glavnom pretresu po zakonu obavezno. 5. Ako je protivno ovom zakoniku bila isključena javnost na glavnom pretresu. 9. Ako je na glavnom pretresu sudio sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti. Ako je presudu doneo stvarno nadležni sud ili ako je sud nepravilno odbacio optužbu zbog stvarne nadležnosti. oštećenom kao tužiocu. Ako je sud nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije sudio na glavnom pretresu ili koji je pravosnažnom odlukom izuzet od suđenja. ili ako je optuženom i braniocu. 18 . osim ako je presudu za krivično delo iz nadležnosti nižeg suda doneo viši sud. 8. Ako je optužba prekoračena . Ako se presuda zasniva isključivo na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati. 4. 6. 7.

Drugu grupu osnova za pobijanje presude čine povrede krivičnog zakona. ove povrede su takve da čine apsolutne povrede i o njima sud vodi računa po službenoj dužnosti.Redovni pravni lekovi 2010 10. odnosno odlukom o meri bezbednosti.13 Presuda se može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog stanja i kada je sud neku činjenicu pogrešno utvrdio ili je nije utvrdio. Stranka može tvrditi da je presuda nepravilna zato što je sud činjenicu od značaja za primenu materijalnopravne odredbe pogrešno utvrdio. Da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. 6. ukinut će pobijenu presudu i predmet vratiti provostepenom sudu na novo suđenje.1986. Tako je predviđeno da povreda krivičnog zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju: 1. 5. 2. ili je stvar već pravosnažno presuđena. Naime. ili o oduzimanju imovinske koristi prekoračeno ovlašćenje koje sud ima po zakonu. a naročito da li je nastupila zastarelost krivičnog pomilovanja.str. a viši sud koji odlučuje povodom žalbe ustanovi da ta povreda zaista postoji. Ako je izreka presude nerazumljiva. Da li su povređene odredbe o uračunavanju pritvora i izdržane kazne. Zakon o krivičnom procesnom pravu. odnosno kada je nije utvrdio. Da li ima okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost. Ako želitelj pobija presudu zbog neke apsolutno bitne povrede krivičnog procesnog prava. Da li ima okolnosti koje isključuju krivično gonjenje. 4.277. uslovnoj osudi ili sudskoj opomeni . 19 . Da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo. Da li je odlukom o kazni . 13 Vladimir Bajer.Zagreb. 3.

14 Član 378. Naime.Redovni pravni lekovi 2010 Nepotpuno utrđeno činjenično stanje postoji i kad na to ukazuju nove činjenice ili novi dokazi. 20 . To će biti slučaj kad sud nije primenio pravilo po kome je dužan da rasvetljava činjenično stanje i da pretresa sve bitne činjenice. Zakonik o krivičnom postupku.14 U nauci se uzima da nepotpuno utvrđeno činjenično stanje spada u relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka ako ovakav nedostatak proističe iz greške suda. u takvom slučaju sud se nije upustio u pretresanje neke činjenice zato što po njegovoj materijalnopravnoj oceni ona za rešenje spora nije od značaja.

POSTUPAK PO ŽALBI NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA Žalba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju za sud i za protivnu stranu i branitelja radi davanja odgovora.ili usmeno na zapisnik.Redovni pravni lekovi 2010 3. 21 .5. Žalba se podnosi pismeno.

str.453. Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija. Predsednik veća prvostepenog suda odbacuje žalbu koja je neblagovremena. 15 16 Petar Stojanović Čedomir Stevanović Krivično procesno pravo. predsednik veća dostavlja protivnoj stranci. Muamer Nicević.eventualni odgovor na žalbu dostaviće drugostepenom sudu radi donošenja meritorne odluke.str.Krivično procesno pravo.2005. 16 Predsednik žaljenog veća u drugostepenom sudu.punomoćnike.2008. Njegov zadatak je da pripremi predmet za nesmetano meritotno odlučivanje po žalbi.ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba). tj.odnosno njihove zakonske zastupnike.i da li je dozvoljena. još jednom ispituje blagovremenost i dozovljenost žalbe. provstepeni sud će rešenjem. predsednik veća će imenovati sudiju izvestioca. Drugostepeni sud zakazuje ročište na koje poziva stranke . protiv koga nije dozvoljena žalba. nepotpuna ili nedozvoljena.Redovni pravni lekovi 2010 U nadležnom prvostepenom sudu.15 Blagovremenu i dozvoljenu žalbu koja je potpuna. 22 .pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu podneskom ili na zapisnik kod suda. Posle toga.Niš. žalbu prima predsednik veća koje je izrekao pobijenu presudu najpre ispituje da li je žalba blagovremena . kako i njihove svedoke i veštake za koje sud odluči da se saslušaju.Novi Pazar.da li je izjavljenja od strane ovlašćsenog lica. Kada utvrdi njenu tačnost.267. predsednik veća koje je donelo prostepenu presudu . Čedomir Stevanović. koja ne može u roku od 8 dana od dana prijema žalbe podneti sudu odgovor.

Drugostepeni sud mora po službenoj dužnosti ispitati : 23 . a prema potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi . GRANICE ISPITIVANJA PRVOSTEPENE PRESUDE Drugostepeni sud ispituje presudu u onom delu u kojem se pobija žalbom. sud će odlučiti o žalbi i doneti odluku uzimajući u obzir ono što je izuzeto u žalbi i u odgovoru na žalbu. ali ne dajući svoje mišljenje o osnovanosti žalbe. Raspravu pred drugostepenim sudom počinje izveštavanjem izvestitelja. koji izlaže stanje stvari.6. Optuženik i njegov branitelj imaju uvek poslednju reč. ali mora biti uvek po službenoj dužnosti. 3.Redovni pravni lekovi 2010 Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke. pročitaće se presuda ili deo presude na koji se iznosi žalba. Nakon toga. Stranke mogu na raspravi iznositi nove dokaze i činjenjice.

2. a u slučaju obavezne odbrane i u odsustvu branioca optuženog. Može se izvesti zaključak da drugostepeni sud kao sud pravnog leka ispituje pobijenu presudu u granicama osnova za pobijanje presude iznetih u žalbi i u granicama onih apsolutnih nedostataka koje po zakonu mora da ispituje po službenoj dužnosti. Po zakonu drugostepeni sud ispituje presudu u delu u kojem se pobija žalbom. 3.Redovni pravni lekovi 2010 1.7.jer sve povrede krivičnog zakona po svojoj prirodi predstavljaju apsolutne nedostatke. Da li je na štetu optuženog povređen krivični zakon. ili na osnovu održanog pretresa odbaciti žalbu kao: 24 . ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI Drugostepeni sud može u sednici veća. jer sve povrede krivičnog zakona po svojoj prirodi predstavljaju apsolutne nedostatke presude. Da li postoji povreda odredaba krivičnog postupka i da li je glavni pretres protivno odredbama ovog zakona održan u odsustvu optuženog. Po službenoj dužnosti sud mora da vodi računa i da li je krivični zakon predviđen na štetu optuženog. Sud vodi računa i da li je krivični zakon povređen na štetu optuženog.

1981. Beograd. ako se pojedini delovi mogu izdvojiti bez štete za pravilno presuđenje. drugostepeni sud će ispitati postoje li razlozi za pritvor i doneti rešenje o ukidanju pritvora. rešenjem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet na ponovno suđenje. str.288.18 Drugostepeni sud može i samo delimično ukinuti prvostepenu presudu.Zakon o kricičnom postupku. Protiv tog rešenja nije dozvoljena žalba.str. 1.1) ovog zakonika ili ako smatra da zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja treba narediti novi glavni pretres pred prvostepenim sudom. ne može se samo iz tih razloga ukinuti prvostepena presuda. Odbijanje žalbe kao neosnovane i potvrđivanje provstepene presude Drugostepeni sud će presudom odbiti žalbu kao neosnovanu.stav.i potvrditi prvostepenu presudu ako naiđe da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. Ako drugostepeni sud pri razmatranju žalbe ustanovi da je za suđenje u prvom stepenu stvarno nadležan. ili odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi presudu suda prvog stepena. Zakon o krivičnom postupku. 17 18 19 Špiro Vuković. Drugostepeni sud će. kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti. Ako se optuženik nalazi u pritvoru. osim u slučaju predviđenom ovim zakonikom. ukinut će prvostepenu presudu.Zagreb. ili ukinuti ovu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovni pretres i odluku. 25 .290-291.17 Žalba će se odbaciti rešenjem kao neblagovremena ako se utvrdi da je podnesena nakon zakonskog roka.Redovni pravni lekovi 2010 Neblagovremnu ili nedozvoljenu.1986.19 Drugostepeni sud vratiće sve spise sudu prvog stepena sa dovoljnim brojem otvorenih prepisa svoje odluke radi predaje strankama i drugim zainteresovanim licima. Vladimir Bajer . Ali ako je podnesena samo žalba u korist optuženika. Član 397. ili preinačiti provostepenu presudu.ZKP. uvažavajući žalbu ili po službenoj dužnosti. ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka.a utvrdi se da je za suđenje u prvom stepenu nadležan viši sud. predmet uputiti veću istog suda i o tome obavestiti prvostepeni sud. osim slučajeva iz (člana 399 stav.

koji se može izuzetno upotrebiti samo u zakonom određenim slučajevima.Redovni pravni lekovi 2010 ŽALBA NA PRESUDU DRUGOSTEPENOG SUDA Žalba na presudu drugostepenog suda je poseban redovni lek. Protiv presude drugostepenog suda dozvoljena je žalba sudu koji odlučuje u trećem stepenu samo u sledećim slučajevima : 26 .

shodno odredbama koje vaze za postupak u drugom stepenu. Pred ovim sudom ne moze se održati pretres. koji može odlučivati po žalbi na presudu okružnog suda kao prvostepenog u drugom stepenu.20 O žalbi protiv drugostepene presude rešava sud trećeg stepena u sednici veća. Izuzetak postoji samo da se pred trećestepenim sudom ne može održati pretres. 2) Drugostepeni sud na osnovu održanog pretresa utvrdio činjenično stanje drugačije nego prvostepeni sud i na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnovao svoju presudu. 3) Drugostepeni sud preinačio presudu prvostepenog suda kojom je optuženi oslobođen od optužbe i izrekao presudu kojom se optuženi oglašava krivim.Reč je o Vrhovnom sudu. Posebno je pitanje sastava krivičnog suda za odlučivanje po žalbi na presudu drugostepenog suda u trećem stepenu. Zakonik o krivičnom postupku 27 . Sam postupak po žalbi na presudu drugostepenog suda.Redovni pravni lekovi 2010 1) Drugostepeni sud izrekao najdužu zatvorsku kaznu ili ako je potvrdio presudu prvostepenog suda kojom je izrečena takva kazna.naročito ako je isti sud odlučivao po žalbi na presudu prvostepenog suda. već po žalbi ovaj sud može odlučivati samo u sednici veća. 20 Član 403. odvija se po odredbama koje važe za postupak po žalbi na presudu prvostepenog suda.

28 .POSTUPAK PO ŽALBI PRED SUDOM TREĆEG STEPENA Zakon je u osnovi predvideo dvostepenost.Redovni pravni lekovi 2010 5. predviđena je mogućnost žalbe protiv presude suda trećeg stepena. Naime. a u jednom slučaju čak predvideo mogućnost žalbe protiv presude suda trećeg stepena. ako je taj sud potvrdio presudu drugostepenog suda kojom je izrečena smrtna kazna za krivično delo utvrđenim zakonom. ako povodom žalbe bude izrečena kazna za takvo delo. odnosno . izuzetno trostepenost.

Izuzetak postoji smo u tome. 21 Muamer Nicević. već o žalbi na presudu trećestepeni sud može odlučivati samo u sednici veća. 21 Za podnošenje ove žalbe ovlašćen je javni tužilac koji je postupio pred prvostepenim sudom.Redovni pravni lekovi 2010 Sud trećeg stepena rešava u postupku koji važi za postupak po žalbi na presudu prvostepenog suda.str. 29 . Subjekti. sud trećeg stepena može doneti sve odluke kao i drugostepeni sud. što se pred sudom trćeg stepena ne može održati pretres. Viši javni tužilac imao bi pravo na žalbu samo u slučaju korišćenja instituta devolucije.459.Krivično procesno pravo. a granice ispitivanja presude suda trećeg stepena istovetne su granicama ispitivanja prvostepene presude. a ne onaj koji je postupio pred drugostepenim sudom. osim oštećenog koji nema pravo na žalbu.Čedomir Stevanović. koji imaju pravo na ovaj pravni lek su isti kao i što je kod žalbe protiv prvostepene presude. Odlučujući o žalbi. Postupak po žalbi na presudu drugostepenog suda karakteriše sledeće: Žalba na presudu drugostepenog suda se podnosi sudu koji je presudu izrekao u prvom stepenu u istom roku.Novi Pazar.2008.

2008.Čedomir Stevanović.459-460.Redovni pravni lekovi 2010 Na kraju i u postupku pred sudom trećeg stepena primenjuje se ustanova beneficium cohaesionis. Petar Stojanović. koji se odlikuje određenim osobenostima.2005. Str. 271.22 6. ŽALBA NA REŠENJE Žalba na rešenje je redovan pravni lek.Novi Pazar. zatim ona kod kojih nije dozvoljena žalba.str. Čedomir Stevanović.Naime.23 U pogledu mogućnosti ulaganja žalbe postoje tri vrste rešenja.Niš.postoje rešenja na koja je po pravilu dozvoljenja žalba. Ove osobenosti se odnose na mogućnost ulaganja žalbe na organe nadležne za odlučivanje po žalbi i na pitanje suspenzivnog dejstva žalbe. i rešenja na koja 22 23 Muamer Nicević.Krivično procesno pravo. 30 . i to nesto drugačije u odnosu na sud drugog stepena.Krivično procesno pravo.

i po potrebi .24 Žalba na rešenje se podnosi sudu koji je doneo rešenje od strane ovlašćenih lica u roku od 3 dana.460.Krivično procesno pravo. s ‘tim što će se po službenoj dužnosti voditi računa samo o tome da li je provostepeni sud bio stvarno nadležan za donošenje toga rešenja.str.donetih u prvom stepenu.izuzev ako u ovom Zakonu nije izričito predviđeno da žalba nije dozvoljena. Nadležni sud rešavajući po žalbi na rešenje. rešavanjem će odbiti žalbu kako neosnovanu i potvrditi rešenje doneto u prvom stepenu. sud pravnog leka može uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti. predmet varatiti na ponovno odlučivanje sudu koji je doneo pobijeno rešenje. odnosno da li je rešenje doneo ovlašćeni organ.2008. od dana dostavljanja rešenja. Tako može rešenjem odbiti žalbu kako neblagovremenu ili kao nedozvoljenu. Najzad.Novi Pazar. O žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća ako zakonom nije drugačije određeno. ispititati rešenje samo u okviru navoda u žalbi. po pravilu. Razmatrajući žalbu nadležni sud će. može doneti više vrsta odluka. Čedomir Stevanović.Redovni pravni lekovi 2010 nije dozvoljenja samostalna žalba. 31 . 24 Muamer Nicević. Tako je zakonom predviđeno da je dozvoljenja žalba protiv rešenja istražnog sudije i protiv drugih rešenja. Zatim.

2.mogu se pobijati samo u žalbi na presudu. Protiv rešenja o sprovođenju istage i drugih rešenja javnog tužioca. stranke se ne pozivaju. Protiv rešenja istražnog sudije i protiv rešenja suda donesenih u prvom stepenu . Protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije. 4. Ispitivanjem žalbi. odnosno. To uostalom važi kad se u drugostepenom postupku odlučuje o žalbi protiv svakog drugog rešenja prvostepenog suda. O žalbi protiv prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća.izuzetno u drugim slučajevima. str. 3. Protiv rešenja veća donesenog pre i u toku istrage nije dozvoljena žalba. 25 Vladimir Bajer.Redovni pravni lekovi 2010 1.odlučuje istražni sudija.296. stranke i lica čija su prava povređena mogu izjaviti žalbu uvek kada u ovom zakonu nije izričito određeno da žalba nije dozovoljena. osim kada je ovim zakonom drugačije određeno. je li rešenje doneo ovlašteni organ. Rešenja koja se donose radi pripremanja glavnog pretresa i presude .Zagreb. žalba nije dozvoljena ako ovim zakonom nije drugačije određeno. 32 . sud će po službenoj dužnosti paziti za donošenje rešenja :Provostepeni sud bi bio stvarno nadležan.25 O sednici drugostepenog veća na kojoj se odlučuje o žalbi osuđenog protiv rešenja prvostepenog suda o odbijanju zahteva za ponavljanje postupka i pored zahteva osuđenog. ako zakonom nije drugačije određeno. 5.1986.Zakon o krivičnom postupku. ako zakonom nije drugačije određeno.

Rechtsmittel. 33 . tražeći od suda pravnog leka da je izmeni ili ukine. remedia iuris) su procesne radnje subjekata u krivičnom postupku kojima se pobija sudska odluka s ciljem da se ukine ili izmeni donošenjem nove sudske odluke. sud može rešenjem odbaciti žalbu kako neblagovremenu ili nedozovljenu žalbu kao neosnovanu ili uvažiti žalbu i rešenje. preinačiti ili ukinuti. i po potrebi i predmet uputiti na ponovno odlučivanje. ZAKLJUČAK Redovni pravni lekovi su pravna sredstva koja se ulažu protiv odluka koje nisu postale pravosnažne. Pravni lekovi (legal remedies.Redovni pravni lekovi 2010 Samim rešavanjem žalbe. Pravni lekovi su vrsta pravnih sredstava kojima stranke i druga ovlašćena lica u krivičnom postupku pobijaju odluku suda o krivičnoj stvari koju smatraju nepravičnom ili nezakonitom.

s druge strane. uz isključivanje mogućnosti da se dokazuje suprotno. Redovni pravni lekovi u krivičnom postupku su : žalba na presudu prvostepenog suda. suđenje u daljim stepenima uslovljeno je upotrebom pravnih lekova. s tim da ta lica određuju i obim i predmet odlučivanja. tako da osnov pravnom leku mogu biti samo povrede zakona izričito utvrđene zakonom. treba da je bitna. Pravni lek je moguć samo pod uslovom da je doneta odluka u prethodnom stepenu i da ne postoji mogućnost da drugostepeni sud donese odluku umesto prvostepenog.Redovni pravni lekovi 2010 Pravni lek je materijalizovani izraz nezadovoljstva određenom sudskom odlukom u obliku zakonskog pravnog sredstva. Postojanje postupka pravnih lekova. Pravnim lekom pobija se odluka suda. žalba na presudu drugostepenog suda. 34 . Kada se završi postupak u prvom stepenu. s jedne strane. Kod određivanja osnova pravnih lekova bitno je obezbediti. sem nekih izuzetaka. Kod relativnih povreda zakona ostavljeno je sudu da u svakom pojedinom slučaju ocenjuje da li je povreda uticala na zakonito i pravilno donošenje odluke. Da li je neka povreda zakona bitna. što dalje znači da sve bitne povrede zakona nisu i apsolutne. isključiti mogućnost nanošenja neopravdane štete nekoj stranci . zavisi od volje lica ovlašćenih na njihovo podnošenje. ni sve bitne povrede zakona koje mogu biti osnov pravnom leku. Traži se samo da podnosilac žalbe dokaže povredu bez obaveze da dokazuje i uticaj te povrede na odluku. dakle dokazuje njena nepravilnost ili nezakonitost i po tom osnovu od neposredno višeg nadležnog suda traži preinačenje ili ukidanje te odluke.i žalba na rešenje. efikasan sistem pravilnog sudskog odlučivanja i. Kod apsolutnih povreda zakona polazi se od neoborive pretpostavke da su one imale štetan uticaj na odluku. nemaju istu važnost. Međutim. da bi neka povreda zakona bila osnova pravnom leku. razlikuju se apsolutne i relativne povrede zakona. Polazeći od toga. Polazeći od toga. prepisuje se u samom zakonu.

pravičnost i sigurnost građana samim njenim ulaganjem. U ovom radu sam. Koristeći ovo pravo građani podstiču državne organe na poštovanje principa zakonitosti i štite svoja prava i interese. drugostepeni sud je kvalitetno bolji. pravilnost donesene odluke podvrgava se oceni dveju različitih foruma. dok sam pravne detalje i realna rešenja navela iz originalnog teksta Zakona. postoji mogućnost iznošenja novih činjenica i novih dokaza i sl. koja se ogleda u više važnih činjenica: • • • • izjavom pravnog leka krivični se predmet iznosi pred višu instancu u kojoj su sudije s većim znanjem i iskustvom i boljim objektivnim uslovima rada. Iz ovog diplomskog rada može se zaključiti da je žalba redovan pravni lek koji omogućava istinitost.pokušala dati neki svoj lični osvrt na teoijski deo teme.može se reći. • Ovaj diplomski rad je samo mali deo onoga što žalba kao redoavn pravni lek zahvata i sve ono što sadrži. druge sudije ponovo ispituju istu stvar. Pravo na žalbu je zagarantovano ustavom i spada u osnovna građanska prava.Redovni pravni lekovi 2010 Opravdanje upotrebe pravnih lekova sadržano je i u izvesnosti donošenja pravilnije odluke u postupku pravnog leka. što znači da se odluka formira kroz više ispitivanja raznih lica. 35 .

2 tač.broj 392/09 Dana :09.Redovni pravni lekovi 2010 Republika Srbija OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO Kt. izjavljujem 36 .2010.08.3 ZKP-a protiv presude Opštinskog suda u Tutinu K br.12.2009.godine. u Zakonskom roku.MP/MX Osnovnom sudu Novi Pazar za Apelacioni sud Kragujevac Na osnovu čl.46 st.225/09 od 10.4 i čl 364 st. godine Novi Pazar.

2.421/00 podnetom protiv optuženog iz Niša prvostepeni sud je održao glavni pretres i sproveo dokazni postupak.3 i čl. dok kasnije u obrazloženju u zadnjem pasusu nalazi da nije dokazano da je okrivljeni izvršio kriv.09.367. godine upravljao navedenim vozilom na kojem je preinačen br.god.1 KZ PC.Redovni pravni lekovi 2010 ŽALBU -Zbog pogrešno i nepotpunog utvđenog činjeničnog stanja iz čl. pa tako Prvostepeni sud u obrazloženju optužbe navodi da nema dokaza da je okr. Prvostepeni sud se tokom celog dokaznog postupka trudio da dokaže kako okrivljeni nije izvršio falsifikovanje broja šifre na motoru marke GOLF 4 i tvrdio kako to uopšte nije predmet optužbe.tač.0902008.Odlučujući o optužnom predlogu Opštinskog javnog tužilaštva u Tutinu KT br.Mihailović Miloš iz Niša je oglašen krivim jer je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz čl. Šasije. Sa napred iznetog Predlažem Predlaže se da Apelacioni sud u Kragujevcu ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno suđenje.2009. i Zbog povrede krivičnog zakona iz čl.355 st.tako a je potpuno nejasno zašto je Prvostepeni sud otišao u skroz pogrešnom pravcu i utvrđivao činjenice koje nisu predmet optužbe. TUŽIOCA ZAMENIK 37 .Mihajlović Miloš dana 05.1. Naime.tako da je nesporno da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret što nije bilo potrebno posebno dokazivati.367. Ovakvim pogrešnim i nepotpunim utvrđivanjem činjeničnog stanja Prvostepenoi sud je potvrdio i Krivični zakon u korist okrivljenog.tač.1 KZ RS.225/09 od 10.2008. ZKP. Obrazloženje Presudom Opštinskog suda u Tutinu K br.ZKP-a.godine.šasije .12.370. Delo iz čl.355 st.st. a ne da je on izvršio preinašenje broja šasije .zatečen na graničnom prelazu Mehov krš da upravlja PMB marke Golf 4 na koje je preinačen br.Da je Prvostepeni sud pročitao optužni predlog video bi da je okrivljeni optužen da je dana 05.

08.2009.46 st.08.Redovni pravni lekovi 2010 Republika Srbija OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO Kt.2009.2 tač. od 12. u blagovremenom zakonskom roku izjavljujem ŽALBU 38 . godine Novi Pazar.MP/MX Osnovnom sudu Novi Pazar za Apelacioni sud Kragujevac Na osnovu čl.broj 392/09 Dana :09.2010.4 ZKP-a presude Opštinskog suda Novi Pazar 14.10. godine.

355.07. Obrazloženje Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru.2010.MP/MX Osnovnom sudu Novi Pazar za Apelacioni sud Kragujevac ŽALBU -Zbog odluke o krivičnoj sankciji iz člana.isprave iz čl. oslobođen je optužbe Puzović Nenad Iz Boroštice zbog krivičnog dela falsifikovanje. Zato.godine .jer je kao jednu od olakšavajućih okolnosti uzeo da je okrivljeni stariji čovek i da nije dokazano da okrivnlejni nije izvršio falsifikovanje isprave broj šasjie odnosno godinu proizvodnje.stav 1 ZKP-a.jer u dokaznom postupku nije dokazano da je izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret.355 stav. Republika Srbija OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO Kt.1 tačka 2 ZKP-a.08.stav 1. Oštećeni je istakao da se protiv okrivljenog u vezi predmetnog vozila vodi parnični postupak u da je doneta prvostepena odluka kojem je okrivljeni obavezan da mu nadokandi štetu.broj 392/09 Dana :09.što ga po zakonu oslobađa krivične odgovornosti.Sudska jedinica U Tutinu II-9 K.4 Obrazloženje 39 .kao i to da nije znao da je isto falsifikovano u trenutku kada je vozilo predao oštećenom Stojanović Nemanji.broj 508/10(09) od 22.KZ RS na osnovu čl. Prvostepeni sud je pogrešno cenio izvedene dokaze i na osnovu pogrešene ocene izvedenih dokaza izveo pogrešani zaključak kada je okrivljenog oslobodio optužbe. 367 tač. godine Novi Pazar.Redovni pravni lekovi 2010 -Zbog odluke o kazni na osnovu člana 371. PREDLAŽEM Da Apelacioni sud u Kragujevcu ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje .2010.

stav. Na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca.09. LITERATURA: 1.Niš.2009. KZ i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz čl.10.dela nasilničkog ponašanja iz čl.1981. 4.delovanja na okrivljenog da ne ponovi kriminalno ponašanje i uticaj na druge da se uzdrže od vršenja ovakvih i sličnih krivičnih dela. 2.348 KZ RS. Predlažem. Zakon o krivičnom postupku. Špiro Vuković. Muamer Nicević.1.Petar Stanojević.49/07 zbog krivičnog dela iz člana 204.zbog krivičnog dela iz člana 355stav.Beograd.1.30/09. KZ. 3. Čedomir Stevanović.2005.Novi Pazar. Krivično procesno pravo.Redovni pravni lekovi 2010 Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru.Čedomir Stevanović. 40 .2008. Krivično procesno pravo.2.U ovom slučaju radi se o licu koje je i ranije osuđivano i to presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru K br. Da Apelacini sud preinači prvostepenu presudu u pogledu krivične sankcije i osudjenog osudi na kaznu po zakonu. u vezi sa st. KZ RS.2. međutim Prvostepeni sud je okrivljenom izrekao blagu krivičnu sankciju sa kojom se neće postići svrha i cilj kažnjavanja tj. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio činjenično stanje i pravilno je doneo odluku kada je okrivljenog oglasio krivim i krivično odgovornim.godine proglašen je krivim Miloš Milić zvani Migo iz Novog Pazara zbog kriv.Izrečena mu je jedinstvena kazna zatvora u trajanje u od 7 meseci. Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru K br.na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.344 st. Vladimir Bajer.

rs www.rs 41 . IZVORI: 1.spr. www.1986.pravniportal.org www.Redovni pravni lekovi 2010 Zakon o krivičnom postupku.Zagreb. Zakonik o krivičnom postupku 2.projurus.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful