UVODNE NAPOMENE

UVOD U ANATOMIJU
SREĆNO! SREĆ

Naziv predmeta: Šifra predmeta: Rukovodilac predmeta: Status predmeta: Godina studija: Broj ESPB: Uslovljenost drugim predmetima na I godini: Broj časova aktivne nastave:

Anatomija M - 13 Prof. dr Rade Čukuranović Obavezan I; semestar: I i II 9 + 15= 24 ne postoji 270 (predav. 135 i prakt. nastava 135)

UVODNE NAPOMENE
Cilj predmeta
Anatomija, kao prvi medicinski predmet sa kojim se sreću studenti, ima za cilj da ih upozna sa normalnom gradjom čovečijeg tela, da kroz praktičan rad studenti steknu odredjena iskustva i da ovladaju anatomskom terminologijom.

UVODNE NAPOMENE
SADRŽAJ PREDMETA SADRŽ
TEORIJSKA NASTAVA: PRAKTIČNA NASTAVA: koncipirana po topografskom principu i obuhvata sve delove i strukture čovečjeg tela, u potpunosti uskladjena sa teorijskom nastavom, te su programi identični.

Ishod predmeta
Nakon položenog ispita studenti medicine biće osposobljeni da definišu i opisuju normalnu gradju tela čoveka, da je prostorno sagledaju i da primenjuju potrebnu terminologiju, tako da budu pripremljeni za dalje praćenje predkliničkih, a posebno kliničkih predmeta čiju osnovu čini Anatomija.

(Sadržaj predmeta je dat na oglasnoj tabli Instituta za anatomiju)

UVODNE NAPOMENE
Nastavnici koji predaju anatomiju na Medicinskom fakultetu u Nišu Niš
Prof. dr Ljiljana Vasović Prof. dr Svetlana Antić Prof. dr Rade Čukuranović Prof. dr Snežana Pavlović Doc. dr Stojanka Arsić Doc. dr Slobodan Vlajković Doc. dr Marija Daković Bjelaković Doc. dr Ivan Jovanović Doc. dr Slađana Ugrenović

UVODNE NAPOMENE
U izvođenju praktične nastave učestvuju i praktič uč
Ass. dr Vesna Stojanović Ass. dr Vladimir Živković Ass. dr Miljana Pavlović Ass. dr Braca Kundalić

1

• Izrade završnih radova. 30 nedelja u školskoj godini. UVODNE NAPOMENE Dostupnost predavanja Nastavnici su u obavezi da studentima nakon predavanja: Učine dostupnim ''HANDOUT''. UVODNE NAPOMENE Predavanja Tematske jedinice predstavljanja se moraju obrađivati po redosledu koji redosledu je predviđen planom rada na predmetu. konsultacija i vežbi) • Mentorstvo. uz dozvoljeno odstupanje od predmetu.UVODNE NAPOMENE PREPORUČENI UDŽBENICI PREPORUČENI PREPORUČ UDŽBENICI UDŽ za drugi semestar za prvi semestar Za seminare iz opšte anatomije 2 seminara u I semestru i 3 seminara u II ALTERNATIVNI UDŽBENICI UDŽ UVODNE NAPOMENE Ukupno angažovanje studenata angaž AKTIVNA NASTAVA – OBLICI: • Predavanja. SAMOSTALNI RAD STUDENATA (navedeni oblici nastave zahtevaju od studenata pripremu. predviđena za organizovanje predispitnih • Konsultacije. saradnju i učešće. kao i primenu stečenih znanja i veština u praktične svrhe) PROVERA ZNANJA: • Kolokvijumi. podstiču ih na stvaralački način razmišljanja i deduktivan način zaključivanja. 2 . šest u toku školske godine sva ostala propuštena predavanja se moraju kolokvirati kod nastavnika pre overe propuš overe semestra. Sadržaj predavanja mora da pokriva najmanje 80% gradiva predviđenog Sadrž 80% gradiva planom rada. (nastava se odvija u toku 15 nedelja u semestru. Sadržaj predavanja mora biti tako koncipiran da ona budu korisna za Sadrž savladavanje gradiva i pripremu ispita. Nakon 20 do 30 minuta predavanja potrebno je organizovati fazu individualnog ili timskog interaktivnog rada. Kontinirano će se proveravati znanje studenata i evidentiraće se njihovo evidentirać učešće u interaktivnoj nastavi. • Ispiti. zadnja nedelja je • Seminari. Preko administratora akademske mreže mrež predavanje stave na sajt fakulteta. Udžbenici odgovarajućih poglavlja autora ostalih medicinskih fakulteta u zemlji. oko 10%. tj. • Vežbe. nastavi. Osim tri predavanja u semestru tj.

dozvoljeno odstupanje od 10%. miologija. aktivira konač ispit u celini izvlačenjem ispitivača istog dana kada je polagao poslednji kolokvijum. mogu obezbediti dva časa dodatne nastave sedmično iz mog sedmič oblasti za koje su zainteresovani. rezultata ostvarenih u toku praktične nastave i seminara. Ako je nezadovoljan konačnom ocenom dobijenom kroz konač kolokvijume Ispit se sastoji od pismenog. UVODNE NAPOMENE Konsultacije Najmanje jednom nedeljno u svakoj nastavnoj nedelji u semestru. izgubljene vežbe se moraju uz kolokviranje nadoknaditi pre overe vež semestra (jedna vežba se može sa svojom grupom nadoknaditi u toku vež mož semestra).UVODNE NAPOMENE Vežbe Vež Vežbe se moraju izvoditi po redosledu koji je predviđen Planom rada. Student koji nije zadovoljan konačnom ocenom dobijenom kroz kolokvijume. klasič U posebne rubrike studenskog kartona evidentira se prisustvo studenata studenata na vežbama i unose zapažanja i ocene koje se odnose na njihovo vež zapaž angažovanje i savladavanje gradiva. ocena dobijenih u toku praktične dobijenih praktič nastave i seminara. shodno postojećem Pravilniku o formiranju konačne ocene. praktičnom i usmenom delu ispita). praktič ispita). sara predviđeno studentima. Ocena na ispitu formira se na osnovu većeg broja već indikatora znanja i aktivnosti studenata (prisustva i aktivnosti na teorijskoj nastavi. praktič završ Ocena na kolokvijumu formira se na osnovu većeg broja indikatora znanja i aktivnosti već studenata (prisustva i aktivnosti na teorijskoj nastavi. 3 . Ako student položi oba predviđena kolokvijuma konačna ocena se određuje na bazi polož konač ukupno ostvarenog kredita. osmišljavanjem njihovih sadržaja i davanjem seminara. koje polažu ili u predviđeno vreme tokom trajanja polaž tra semestra ili kasnije u toku semestra. Sadržaj vežbe mora da pokriva 80% gradiva tematske jedinice Sadrž vež 80% gradiva predviđene Planom rada. Provera znanja studenata iz odgovarajućih seminara vrši se putem odgovarajuć vrš testova. uz Vež rada. UVODNE NAPOMENE Kolokvijum Kolokvijum je oblik provere znanja kojim se detaljno procenjuje znanje iz obavljene nastave u toku jednog semestra. rezultata na kontrolnim praktič testovima. a izvlač ispitivač najkasnije sledećeg dana. u fiksnom terminu. klasičnim propitivanjem ili testiranjem. sve ostale angaž vež be. praktičnom i usmenom delu pra ktič kolokvijuma). UVODNE NAPOMENE Seminari U toku dva semestra studenti su u obavezi da realizuju 4 seminara. praktičnog i završnog praktič završ (usmenog) ispita. polož završ Gradivo položeno na ispitnom kolokvijumu ne ispituje se na završnom ispitu. neurologija). Položeni ispitni kolokvijum u vidu ostvarenog kredita. Glavni deo vežbe (učenje na kadaverima ili pojedinim njihovim vež (uč njihovim organima) posvećen je primeni znanja stečenih na predavanjima i posveć steč čitanju preporučene literature. grupe. koje će vež omogućiti studentima da uspešnije savladavaju ispitne omoguć uspeš obaveze. postojeć konač Ako student ne položi prvi kolokvijum gubi pravo na kolokvijalni način ispita i aktivira ž polo nač ispit u celini. Zadnje nedelje u semestru u dogovoru sa studentima šef predmeta/katedre je obavezan da organizuje svakodnevne predispitne konsultacije i vežbe. semestra. angiologija i neurologija). studenata. UVODNE NAPOMENE Dodatna nastava Studentima se na zahtev grupe. ne manje od 5 studenata. nač Ako je pao na prvom kolokvijumu i. rada. uz obavezan interaktivni pristup. U tom slučaju student može dobiti i manju ocenu na ispitu u ć slede sluč mož celini. praktičnog i završnog (usmenog) ispita. koji se odnose na pojedine delove opšte anatomije opš (osteologija. ali ne manju od 6. identifikacijom pojedinih elemenata na kadaveru ili organima. priznaje se sve do uspešno Polož sve uspeš položenog završnog ispita u istoj školskoj godini. ocena na kontrolnim testovima. artrologija. Nastavnici i saradnici su dužni da studentima pomažu u realizaciji duž pomaž seminara. preporuč Na vezbama se kontinuirano proverava znanje studenata. svaki nastavnik i saradnik treba da odredi vreme (jedan školski za nastavnika i dva za saradnika) predviđeno za konsultacije sa studentima. osmiš sadrž neophodnih objašnjenja za razumevanje odgovarajućih metodskih objaš odgovarajuć jedinica. osim jedne vežbe. UVODNE NAPOMENE Ispit Student polaže ispit u celini u sledećim slučajevima: polaž sledeć sluč Ako nije koristio kolokvijalni način polaganja ispita. polož završ Kolokvijum se sastoji od pismenog.

....ocena 10 ............. pak............... Karlica u I semestru... 13. Maksimalan broj poena je izraž 100.prosečan uspeh 61-70% ..........0 . 27 poena FORMIRANJE KONAČNE OCENE NA KONAČ OSNOVU OSTVARENIH POENA (KREDITA) VRŠI SE PREMA SLEDEĆOJ SKALI: VRŠ SLEDEĆ SKALI: .......5 poena ....ocena 7 (dobar) za ostvarenih .....5 poena .. P O L A G A NJ E I S P I T A U C E L I N I .. PREDAVANJA (prisustvo i aktivnost): 0-1 poen 2...........test provere pozitivan u terminu nadoknade: 1 poen *Uslov su za izlazak na ispit.. 19 poena ........... održavaju se u terminima vežbi... 10 proseč 51............ javne odbrane rada pred nadležnom komisijom...... 14 proseč 71.... planom..... B.......74 poena .. Grudni koš. 6........... 15 poena ........... PRAKTIČNI ISPIT*: 6.ocena 8 (vrlo dobar) za ostvarenih....0 ....5 .....prosečan uspeh 91-100% ... a propuštena propuš predavanja mora kolokvirati da bi dobio potpis na Katedri...do 3 odsustva: 1 poen ......prosečan uspeh 61-70% ......... Na osnovnu ostvarenih poena formira se konačna završ konač ocena prema odgovarajućoj skali (v...........do 6 odsustva: 2 poena .... antropotomija zootomija fitotomija U UŽEM SMISLU: UŽ Anatomija je nauka o građi čovečijeg tela. 1....5 poena ..ocena 7 .100 poena .... 65 – 74.preko 75% pozitivnih odgovora...... 6 poena proseč 61............ 9.......47 ...........preko 51% pozitivnih odgovora..........0 .. a II mož prvog kolokvijum gradivo drugog semestra.......... CNS sa čulima u II semestru)*: 10-18 poena 10- *Obavezni su.... kolokviranje.... Karlica u I semestru..... ZAVRŠNI (USMENI) ISPIT: 27-50 poena ZAVRŠ 27....preko 75% pozitivnih odgovora. SEMINARI (2: opšta anatomija)*: 1-2 poena opš 4. .prosečan uspeh 71-80% .0 .....................5 ....... 25 poena ......ocena 9 .ocena 10 .......ocena 8 .........ocena 8 .84 poena ostvarenih... 12 proseč 61...ocena 9 (odličan) za ostvarenih ... 16.. koš Glava i Vrat..0 poena. .test provere pozitivan u terminu nadoknade: 2 poena *Uslov su za izlazak na ispit................................0 vež poena poena poena poena 6..................5 vež 5....preko 51% pozitivnih odgovora......ocena 7 .... njihov medjusobni odnos kao i odnos prema okolini u kojoj žive.. VEŽBE*: 1..UVODNE NAPOMENE Diplomski ispit Diplomski ispit se sastoji iz: iz: a........... 3.......... ..... Trbuh..100% pozitivnih odgovora .... na kraju semestra pre njegove overe...........5 poena ...94 poena (odlič ..... A... na osnovu rezultata Konač sluč predispitnih aktivnosti i rezultata završnog (usmenog) ispita.. održ vež 2.prosečan uspeh 91-100% .......... VEŽBE*: 3 do 6 POENA VEŽ ......prosečan uspeh manji od 51% ........ 41Niš Rad i uspeh studenata izražava se poenima.... 5 poena proseč 51..37......... Trbuh.......... KAO ZBIR POENA IZ PREDISPITNIH OBAVEZA I ZAVRŠNOG (USMENOG) ISPITA ZAVRŠ I KREĆE SE U RASPONU OD 27..5 do 3 POENA VEŽ .test provere pozitivan u redovnim terminima: 2 poena .ocena 9 .. 0 proseč poena poena poena poena poena poena 4...... ukoliko se... 2.. 45 poena ....5poena ... .... Konačna ocena na kolokvijumu formira se.5 poena .... SEMINARI (2+2: opšta anatomija)*: 2-4 poena opš 2- 7...... 85 – 94.. TESTOVI IZ GRADIVA 7. njega su oslobođeni studenti praktič koji su položili testove iz gradiva u redovnim terminima.prosečan uspeh 51-60% ..........5 ........ polož 3....... 5..1.. 0 poena proseč KONAČNA OCENA NA KOLOKVIJUMU FORMIRA SE U VIDU KONAČ BROJA OSVOJENIH POENA (KREDITA)...... PRAKTIČNI ISPIT*: 13-20 poena PRAKTIČ 13.64 poena nadoknaditi uz kolokviranje sa svojom grupom u toku semestra.......5 poena .. 7 poena proseč 71. kolokviranje...ocena 8 (vrlo dobar) za ostvarenih .. Ocena sa diplomskog ispita ulazi u prosečnu ocenu proseč studenta.....ocena 10 .......... održ vež 6...ocena 7 .. jednu izgubljenu vežbu student može vež mož * Uslov je za usmeni ispit..... FORMIRANJE KONAČNE OCENE NA OSNOVU OSTVARENIH POENA Č KONA (KREDITA) VRŠI SE PREMA SLEDEĆOJ SKALI: VRŠ SLEDEĆ .ocena 6 (dovoljan) za ostvarenih .. 13 poena * Uslov je za usmeni ispit.100% pozitivnih odgovora .... 8.... 50 poena se može ostvariti predispitnim aktivnostima..... 4..5 poena .. 3. Noga. ........ polož * Uslov su za izlazak na ispit...... KOLOKVIJUMA....... 19..5 poena ....... 10 poena poena .....ocena 6 ....... 75 – 84............... 16 proseč 81........... shodno Pravilniku o završ polaganju ispita i formiranju konačne ocene na Medicinskom fakultetu konač (čl. sve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi.......> 6 odsudstva student gubi pravo na 2....0 .......ocena 6 ..37 .0 poen...prosečan uspeh 51-60% ....... ISPITNI TEST (iz celokupnog gradiva)*: 5 poena *Uslov je za praktični ispit.... izbora teme za diplomski rad........ocena 9 ............ 50 poena .....75 . na kraju semestra pre njegove overe..... takodje uz kolokviranje.......5 . PARCIJALNO POLAGANJE ISPITA PREKO KOLOKVIJUMA POLAGANJ Ispit se može polagati i preko kolokvijuma: I kolokvijum obuhvata gradivo prvog semestra...... 8 poena proseč 81.........prosečan uspeh 81-90% . ispit..5 poena (odlič ....42......ocena 6 ..ocena 6 ........ b..ocena 10 (izuzetan) za ostvarenih ..> 3 odsudstva student gubi pravo na 1....3........ koš Glava i Vrat. odgovarajuć Ispit se može polagati u celini (nakon drugog semestra) ili preko dva mož kolokvijuma (posle prvog i posle drugog semestra)... održavaju se u terminima vežbi.. izrade diplomskog rada pod nadzorom mentora i c.. Noga.... 4 ........ 7.. završ ....test provere pozitivan u redovnim terminima: 4 poena . 6......... 95 – 100 poena .32 poena odgovara oceni 10 (izuzetan) poena odgovara oceni 9 (odličan) (odlič poena odgovara oceni 8 (vrlo dobar) poena odgovara oceni 7 (dobar) poena odgovara oceni 6 (dovoljan) DEFINICIJA ANATOMIJE U ŠIREM SMISLU: Anatomija je deo biologije koji predstavlja nauku o svim živim bićima i koji istražuje ne samo oblike tela živih bića (morfologija) nego i njihove funkcije (fiziologija)...........prosečan uspeh 81-90% . kao i u slučaju ispita u celini.. jednu izgubljenu vežbu student može vež mož nadoknaditi uz kolokviranje sa svojom grupom u toku semestra.......... sve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi........................5.....prisustvo vežbama .................5 poena poen .... 65 ... ispit.5 ....ocena 8 .....ocena 8 ... pak..... a 50 poena mož završnim ispitom.........5-10 poena PRAKTIČ 6......... neki od njih ili svi ne polože polož u planiranim terminima tokom semestra polažu se u okviru polaž obaveznog ispitnog testa koji obuhvata celokupno gradivo.. 33 poena ... ZAVRŠNI (USMENI) ISPIT: 13. PRAVILNIK O FORMIRANJU KONAČNE OCENE KONAČ IZ PREDMETA ANATOMIJA ZA STUDIJSKI PROGRAM MEDICINA Konačna ocena se formira na osnovu predispitnih aktivnosti studenata Konač (rezultata kontinuiranog praćenja.............. njega su oslobođeni studenti praktič koji su položili testove iz gradiva u redovnim terminima.... 95 ... nadlež Diplomski rad student može da brani kada položi sve mož polož ispite iz predmeta utvrđenih Nastavnim planom.32..ocena 7 (dobar) za ostvarenih .. TESTOVI IZ GRADIVA (Ruka. 9 poena proseč 91.47...5 ...5 poena * Uslov su za izlazak na ispit...... 22...prosečan uspeh manji od 51% ......ocena 10 (izuzetan) za ostvarenih ..42 ..................5-50 POENA KREĆ 27....50 ... (Ruka....... neki od njih ili svi ne polože polož u planiranim terminima tokom semestra polažu se u okviru polaž obaveznog ispitnog testa koji obuhvata celokupno gradivo.......... 39 poena ........ a propuštena propuš predavanja mora kolokvirati da bi dobio potpis na Katedri..prisustvo vežbama ..ocena 7 ......... 55 . takodje uz kolokviranje.... 55 – 64..27.... CNS sa čulima u II semestru)*: 10-18 poena 10- *Obavezni su..5(ZA STUDENTE KOJI SU POLOŽILI KOLOKVIJUM): POLOŽ .. 17 poena ...............ocena 6 (dovoljan) za ostvarenih ..... .....................prosečan uspeh 71-80% ....ocena 9 (odličan) za ostvarenih .... ukoliko se............... 20 poena ..... 1..... KONAČNA OCENA NA ISPITU KOJI SE POLAŽE PREKO KOLOKVIJUMA KONAČ POLAŽ ODGOVARA ZBIRU OSVOJENIH POENA SA OBA KOLOKVIJUMA.. provere i procene znanja tokom prać nastave) i rezultata na završnom (usmenom) ispitu................. PREDAVANJA (prisustvo i aktivnost): 0-2 poena 5...... ISPITNI TEST (iz celokupnog gradiva)*: 10 poena *Uslov je za praktični ispit. Grudni koš. kasnije).......ocena 10 . 85 ..5-25 poena ZAVRŠ 13...ocena 9 .......... 3.. . 41-43 i 172 Statuta Medicinskog fakulteta u Nišu)......... .................... 18 proseč 91.....5 poena poena ...

MAKROSKOPSKA (anatomija) MIKROSKOPSKA (histologija) ANATOMIA MORFOLOGIA) ISTORIJAT ANATOMIJE Medicina drevnih naroda Praistorija Mesopotamija tradicionalna medicina Indije Tradicionalna medicina Kine Stari Egipat ISTORIJAT ANATOMIJE – drevnih naroda Medicina stare Grčke Grč Medicina Grčke i Rima Grč Srednji vek i renesansa Novi vek “Božanska jetra” Bož jetra” ISTORIJAT ANATOMIJE – drevnih narodanaroda- ISTORIJAT ANATOMIJE – drevni Egipat – balsamovanjebalsamovanje- 5 . Morfologija je mnogo šire područje nego područ (= anatomija jer razjašnjava nastanak razjaš telesnih oblika kao i zakone po kojima se prenose na potomstvo nasleđem. Mikroskopska anatomija omogućuje saznanja o mikro. Makroskopska anatomija se zasniva na prepoznavanju struktura golim okom."anatémnein" • Termin “Anatomija” vodi poreklo od grčke reči "anatémnein". koja znači “seći odvojeno” ili “disekovati”. Glavni zadatak anatomije je da prepozna međuzavisnost individualnih komponenti unutar tela čoveka. Njen glavni dodatak predstavlja elektronska mikroskopija. koja proučava građu i oblikovanje tela čoveka. Nije dovoljno anatomiju smatrati umetnošću disekcije. nasleđ em.relacijama unutar tela čoveka. Pre će biti da je Anatomija nauka.

sekcira leševe leš životinja. arterije. a iskustvo je glavni uzrok medicinskog saznanja. 6 . moždinu. HIPOKRAT “ otac medicine ” ISTORIJAT ANATOMIJE – stara Grčka Grčki lekar ALKEMEON iz Krotona (500pNE) Grč ISTORIJAT ANATOMIJE . sa započ leš njima započinje današnja anatomija.GALEN Grč Kornelije Calzo – osam tomova medicinskog saznanja GALEN – grk iz Pergama radi i živi u Rimu Povezuje morfologiju sa funkcijom Osnivač Galenske Osnivač medicine koja se zadržala zadrž do Novog veka. jetru. Napisao delo ANATOMICA. crevnu vaskularizaciju. žučne puteve. ISTORIJAT ANATOMIJE – Aleksandrijska škola Herofil i Erasistrat rade u Aleksandriji. ARISTOTEL (384 – 322 pNE) Opisao aortu. traheju – građu oka. građu oka. mož organe za varenje. venski sinusi lobanje.otac medicinemedicine460 – 377pNE ISTORIJAT ANATOMIJE – stara grčka grč ISTORIJAT ANATOMIJE – stara grčka grč Uporedno sa medicinom razvijala se i anatomija kao njen nerazdvojni i jedinstveni deo Postavio medicinu na pouzdane temelje iskustva – prirodne pojave treba tumačiti prirodnim tumač uzrocima.HIPOKRAT . oko.Aleksandrijska škola - Sekcirao leševe životinja i opisao: vidni leš živac. tvrdio da je mozak centar intelekta. započinju sekciranje ljudskih leševa. započ današ Herofil (300pNE): opisao mozak i kičmenu kič ISTORIJAT ANATOMIJE Grčko rimska škola . Erasistrat (310 – 250 pNE) opisao: srčane srč zalistke. vene. dao prve podatke o uporednoj anatomiji. njihove živce.

De Capri. Salamanki Mondino de Luzzi – 1314g. Andernach. Benedetti.ISTORIJAT MEDICINE -Anatomija u XII i XIII veku Otvaraju se medicinske škole i fakulteti u: ITALIJA – Bolonja.renesansarenesansaLeonardo da Vinci bavio se anatomijom ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas Pre Vazala: Torre. Napulj Bolonja. Sylvius. mož uč leš Od tada počinje ekspanzija u razvoju poč anatomije i medicine. Da Vinči Vinč Svi ostali veliki slikari RENESANSE odlično poznaju odlič anatomiju ljudskog tela ANDREJA VASAL . KOMPENDILJ ANATOMIJE (na principima Galenske medicine) Sve do XVI veka vlada dogmatski Galenovi principi ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas SIKSTIO IV i KLEMENT VII Posebnom bulom odobrili da se anatomija može učiti sekciranjem ljudskih leševa. Cambridgeu FRANCUSKA – Mompelje. Pariz ŠPANIJA – Valensija. ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas Grade se anatomski amfiteatri – teatrum anatomicum Sale za sekciranje ISTORIJAT MEDICINE . Padova. ENGLESKA – Oxford.PADOVA 7 . Achellini.

BELLINI.. WOLFF. MILLER. HALLER. BRUNER.. HISS.ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas TABULAE ANATOMICAE 1538 kritika Galenske medicine i anatomije DE HUMANI CORPORIS FABRICA 1555. DOUGLAS. LOWER. ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas VAZALA SLEDE: VAZ SLEDE: FALLOPIO. HARVEY. RATHKE.. BAER.. MALPIGHI. HERWING. THOMAS WILLIS (Istraživač Istraž ivač cerebralne cirkulacije) ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas U XVIII i XIX veku: GEORGES CUEWIER 1769-1832 (uporedna 1769anatomija i embriologija).. VATER. MECKEL. MORGANJI. ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas ANATOMIJA U XIX i XX VEKU svetlosna mikroskopija elektronska mikroskopija rentgen (kontrastne metode) ultra zvuk skener magnentna rezonanca TOLDT 8 . LAEUWENHUEK.. KERKING.

RENDGENSKA ANATOMIJA Mnogi organi mogu se posmatrati na rendgenskom aparatu ili na fotografskoj ploči u ploč obliku senke. hirurgije. npr. mora. eluca. studija. bez npr. vajarstvo) PLASTIČ UPOREDNA ILI KOMPARATIVNA KLINIČKA . kožom i potkožnim kož potkož masnim tkivom. vrat. prvenstveno za vreme studija. Ona. Pravi oblik želuca. pripadaju. telu. svaki sisteme. varenja). želudac i creva za vreme disanja.zrake lakše. ustanovljen je jedino putem Röjer nakon smrti isti je promenjen zbog popuštanja svog mišićnog popuš miš zida. glavu. otuda i njen naziv. posebno. mora. da do tančina tanč upozna njegovu normalnu građu. HIRURŠKA ANATOMIJA HIRURŠ To je deo topografske deo anatomije koji služi služ potrebama hirurgije. sistem. Raspored tkivom. tela. vrat. 9 . projekcija.Svaki budući buduć doktor. kao projekcija. doba. DESKRIPTIVNA ANATOMIJA TOPOGRAFSKA ANATOMIJA Topografska (regionalna) regionalna) anatomija opisuje sve organske sisteme koji se nalaze u određenom delu tela pri čemu je određ glavna pažnja usmerena na njihov paž položaj i odnos. građ CILJ ANATOMIJE PODELA ANATOMIJE SISTEMATSKA ANATOMIJA TOPOGRAFSKA ANATOMIJA RENTGENSKA PLASTIČNA (slikarstvo. da bi se doktor. Ona. lupom ili okom. Tkiva manje gustine propuštaju propuš Rö. glavu. dijafragma. kož Ima zadatak da istrazuje organske sastave golim okom. polož odnos. varenja). tela. Topografska anatomija omogućava doktoru da pri omoguć ispitivanju bolesnika poznaje raspored organa u telu I ako ih ne vidi kroz kožu. pluć disanja. senke. osposobio za uspesno lečenje leč obolelog tela. Važno je reći da lakš Važ reć se na ovaj način mogu videti nač unutrašnji organi tokom njihovog unutra rada i tako ustanove sve promene njihovog oblika pri radu ( npr. a zatim miš masa. pluća prilikom dijafragma. Oblik tela uslovljen je građom kostura sa građ zglobovima i rasporedom mišićnih masa. ruku kao celinu nego sledi svaki put pojedini sistem. posebno. kakav je u živom telu. prema tome ne prikazuje delove tela.HIRURŠKA KLINIČ HIRURŠ SISTEMATSKA. potkožnog masnog tkiva potkož kojim upravljaju žlezde sa unutrašnjim lučenjem unutraš luč razlikuje se zavisno od pola i zivotnog doba. obzira na to gde se nalaze organi koji mu pripadaju. mikroskopom ( mikropskopska anatomija) anatomija) Histologija je poseban ogranak sistematske anatomije Zadatak sistematske anatomije je da istrazuje ove organske sisteme. naziv. zida.

ispravlja onaj nedostatak anatomije koji uglavnom opisuje građu mrtvog ana građ tela. Anatomija je sredstvom.ANATOMIA ULTRAZVUK KOMPARATIVNA ANATOMIJA (Npr. Ona omogućuje gledanje unapređ nač ino istraž tela. komparacija sa krvotokom kornjače.zrake ( bacaju svoju senku). viš zadrž senku). abdominal CT – fails to differentiate between the 2 nodes MRI with superparamagnetic nanoparticles – signal in normal node decreased but high in metastatic node CT . npr.) i to gledanje na živom čoveku.KONTRASTNA RADIOGRAFIJA Konvencionalna MRI i 3D rekonstrukcija conventional MRI shows both nodes same 3D reconstruction of node metastatic red nonmetastatic green Gušće građeni ili šuplji organi (sudovi). unapređena ovim načinom istraživanja tela. krvnih i limfnih sudova unutraš organa. ptica i sisara) “ANATOMSKI MULAŽ” 10 . Istraž kornjač krokodila. više zadržavaju Rö. ispunjeni nekim kontrastnim građ sredstvom. omoguć sakrivenih unutrašnjih organa. čime se oveku. Istraživanje krvotoka kod ribe. (lymphangiographia. tela.

Plana paramediana 11 . svi služe većem zadatku. umetnika) ANATOMIJA U UMETNOSTI I UMETNOST U ANATOMIJI Leonardo da Vinci-a Vinci- SISTEMATSKA ANATOMIJA Čovečje telo je sastavljeno od velikog oveč broja organa. endocrinae -Sy. Ima zadatak da prouči prouč sve što je bitno za spoljni oblik tela i njegove promene kao i da na to upozori doktora (i umetnika). nervosum -Organum sensum -Integumentum communae . potpuno nezavisni jedan od drugog. mediosagittalis 3. Plana frontalia s. Plana horizontalia 3. Plana sagittalia 3.Plastična anatomija je Plastič u službi likovne služ umetnosti. digestorium -Sy. Planum medianum s. a drugog. Ipak. umetnosti. drugog. respiratorium -Sy. služ već zadatku. posebni oblik i svoje posebno delovanje. ti pojedini organi nisu delovanje. genitalia -Sy.1.2. od kojih svaki ima i svoj organa. urinarium -Sy. Ipak. nego više njih čine celinu u kojoj jedan viš organ upotpunjuje delovanje drugog. coronalia 2. SISTEMATSKA ANATOMIJA podela Systema sceletale Systema articulare Systema musculare Systema cardiovasculare Splanchnologia Splanchnologia podela: -Sy.koža kož ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKI ANATOMSKI STAV ORIJENTACIJA U ANATOMIJI Orijentacione linije i tačke tač (prirodne i konvencionalne) ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKE RAVNI 1.

ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKI PRESECI Frontalni presek Horizontalni presek Sagitalni presek KINESIOLOGIA 1. 5500 termina Osnova je latinski. Supinatio – pronatio 3. hebrejskog i arapskog jezika 12 .eversio KINESIOLOGIA (1. Elevatio – depressio 2. Oppositio 2. Inversio . Protractio – retractio) TERMINOLOGIJA U ANATOMIJI anatomska nomenklatura ANATOMSKA NOMENKLATURA ANATOMSKA NOMENKLATURA BAZEL (1895) – BNA JENA (1935) – JNA PARIZ (1955) – PNA – važi i danas sa važ dopunama (mi koristimo sa dopunama iz 1998). a koriste se reči iz grčkog.

TERMINOLOGIA ANATOMICA (preko 5500 latinskih naziva) Topografski delovi tela čoveka (partes corporis) “May I please be excused? My brain is full!!” MOJ MOZAK JE PUN! Topografski delovi gornjeg i donjeg ekstremiteta Gornji ekstremitet (membrum superius) topografska podela. prednja strana Regio deltoidea Regio brachialis anterior Regio cubitalis anterior Gornji ekstremitet (membrum superius) topografska podela. zadnja strana Regio deltoidea Regio brachialis posterior Regio cubitalis posterior Regio carpalis anterior Regio antebrachialis anterior Regio palmaris Digiti manus Regio antebrachialis posterior Regio carpalis posterior Regio dorsalis manus Digiti manus 13 .

radius.126 kostiju appendiculare) -Kosti gornjeg uda (ossa membri superioris) (ossa superioris) -Kosti donjeg uda (ossa membri inferioris) (ossa inferioris) 4. os nasale. linearna: 2. ulna. oštra: oš bodlja (spina) nastavak (processus) I Zglobna: zglobna čašica (acetabulum et cavitas glenoidalis) (acetabulum glenoidalis) II Nezglobna: linija (linea) greben (crista) utisnuće (impressio) utisnuć (impressio) žleb (sulcus) (sulcus) pukotina (fissura) (fissura) jamica (fovea) (fovea) jama (fossa) (fossa) usek (incisura) (incisura) III Zglobna i nezglobna: 14 . os lacrimale. os parietale. Pljosnate kosti (ossa plana): Pridruženi skelet (skeleton Pridruž appendiculare) . Pneumatične kosti (ossa pneumatica) Pneumatič 6. okruglasta: kvržica (tuberculum et epicondylus) kvrž kvrga (tuber. femur. vertebrae) (os occipitale. tibia i fibula) 2. costae) 5. Sezamoidne kosti(ossa sesamoidea) (patella) (cellulae mastoideae. vomer.OSTEOLOGIJA (nauka o kostnom sistemu) Strukture skeletnog sistema (systema skeletale) su: kosti zglobovi ligamenti OPŠTA OSTEOLOGIJA OPŠ 206 kostiju Osovinski skelet (skeleton axiale) axiale) 80 kostiju -lobanja (cranium) (cranium) -kičmeni stub (columna vertebralis) kič (columna vertebralis) -grudna kost (sternum) (sternum) -rebra (costae) (costae) OBLIK KOSTIJU 1. os frontale. sinus paranasales) Ispupčenja Ispupč SPOLJNI IZGLED KOSTIJU Udubljenja SPOLJNI IZGLED KOSTIJU I Zglobna: glava (caput) kolotur (trochlea) zglobna kvrga (condylus) II Nezglobna: 1. Kratke kosti (ossa brevia): brevia): (ossa carpi. Nepravilne kosti (ossa irregularia) (viscerocranium. trochanter et protuberantia) 3. Duge kosti (ossa longa): epiphysis proximalis diaphysis epiphysis distalis (humerus. os coxae. ossa tarsi) 3. scapula. sternum.

Otvori SPOLJNI IZGLED KOSTIJU I Prolazni otvori: foramen magnum II Otvori za ishranu kostiju: foramen nutricium III Kanal (canalis) IV Kanal koji ulazi u kost ali ne prolazi kroz nju (meatus) meatus acusticus internus I Pokosnica (periosteum) površni sloj (stratum fibrosum) površ duboki sloj (stratum osteogeneticum) II Koštano tkivo: Koš substantia compacta (90%) (površni sloj kosti) (površ substantia spongiosa (10%) (dublji delovi kosti) endosteum III Koštana srž (medulla ossium): Koš srž crvena (medulla ossium rubra) *kičmeni stub. zajedno sa periostalnim arterijama ulaze u kost. *kič rebra. lobanja žuta (medulla ossium flava) *posle 18. godine crvena koštana koš srž u dugim kostima biva zamenjena žutom srž želatinozna (medulla ossium gelatinosa) – u starosti GRAĐA KOSTIJU Arterije KRVNI SUDOVI KOSTIJU ŽIVCI KOSTIJU I Duge kosti: 1-2 nutritivne dijafizne arterije brojne male epifizne arterije ogranci periostalnih arterija II Kratke kosti: III Nepravilne kosti: IV Pljosnate kosti: arterije periostalnog porekla nutritivne arterije (najmanje 2) periostalne arterije periostalne arterije Najbrojniji su na zglobnim površinama dugih kostiju. grudna kost. karlica. kič prš već Prate nutritivne krvne sudove (vazomotorni nervi). Nedostaju u slušnim koščicama sluš koš Vene Pratilje nutritivnih arterija Nezavisne emisarne vene OKOŠTAVANJE (OSTEOGENESIS) CENTRUM OSSIFICATONIS PRIMARIUM ET SECUNDARIUM Osteogenesis membranacea Primarni centar okoštavanja Osteogenesis cartilaginea Sekundarni centar okoštavanja 15 . u većim pljosnatim kostima. Bogato su zastupljeni u pokosnici. površ kičmenih pršljenova.

Uža i dublja 2. Reljefi na njoj su bolje izraženi izraž 3. Konveksitet krsne kosti je slabije izražen izraž 5. godine – unutar pet godina: 1. Gornja. Pneumatične šupljine su veće Pneumatič već 1. donja vilica i zubi su veći već 5. Pojedine koštane formacije su istaknutije koš 4. rebarnihhrskavica i kičmenih pršljenova kič prš RASNE RAZLIKE Razlike su u 85 -90% evidentne bez merenja kod crnaca mongoloida stanovnika Kavkaza BIOLOŠKE REAKCIJE KOSTIJU SYSTEMA SKELETALE FUNKCIJE Rigidni okvir u telu koji obezbeđuje zaštitu vitalnim i zaš vulnerabilnim organima Dvokraka poluga skeletnim mišićima miš Rezervoar kalcijuma i fosfata. Deblje 3. Ugao koji zaklapaju donje grane preponskih kostiju manji je i ima ima oblik oštrog ugla oš 6. godine života – unutar jedne godine: 1. Teža Tež 3. Teže Tež RAZLIKE U ODNOSU NA POL II Kosti udova odraslog muškarca u odnosu na žene su: muš su: III Karlica odraslog muškarca u odnosu na karlicu žene je muš 1. osifikacija Iznad 25. grudne kosti. denticija denticija 2. Bedrene jame su uže i strmije už 4. 10% veća već 2. Veće Već 2. (sekundarna) homeostatska regulacija nivoa kalcijuma u krvi Formiranje krvnih ćelija hipertrofija atrofija regeneracija 16 . izgled lopatice. Zaporni otvor (foramen obturatum) širi je i trouglastog oblika UTVRĐIVANJE STAROSTI SKELETA Do 25.ANATOMSKE VARIJACIJE Zavise od: uzrasta pola fizičkih osobina fizič zdravlja dijete rase genetičkih faktora genetič endokrinih faktora I Lobanja odraslog muškarca u odnosu na lobanju žene je muš 1. izgled lobanjskih šavova – progresivno zatvaranje koje počinje sa unutrašnje strane poč unutraš 2. Sedalna ispupčenja (tuber ischiadicum) bliža su jedno drugom ispupč bliž 7.

pripoji Lopatica (scapula) zadnja strana 17 . Ključna kost (clavicula) cingulum membri superioris) Ključna kost (clavicula) Ključ (clavicula) Lopatica (scapula) (scapula) Kosti slobodnog dela gornjeg ekstremiteta (pars libera membri superioris) Ramena kost (humerus) (humerus) Lakatna kost (ulna) (ulna) Žbica (radius) (radius) Kosti šake (ossa manus) (ossa Ključna kost (clavicula) gornja strana.(ossa membri superioris) Kosti ramenog pojasa (cingulum pectorale s. pripoji Ključna kost (clavicula) Ključna kost (clavicula) donja strana.

grudnu kost (sternum) i ramenicu (humerus) (sternum) (humerus) b. angulus superior / inferior / medialis c. grudnu kost (sternum) i lopaticu (scapula) (sternum) (scapula) TEST PITANJA 3. dugih kostiju c. pripoji TEST PITANJA 1.Lopatica (scapula) zadnja strana. Ključnica (clavicula) spaja sledeće kosti: Ključ (clavicula) sledeć a. angulus medialis / lateralis / inferior 18 . pripada i jednom i drugom delu gornjeg uda 4. nepravilnih kostiju 2. slobodnog dela gornjeg uda (pars libera membri superioris) (pars superioris) c. Lopatica (scapula) ima sledeće uglove: sledeć uglove: a. ramenog pojasa (cingulum pectorale) (cingulum pectorale) b. Lopatica (scapula) je kost: (scapula) a. angulus superior / inferior / lateralis b. kratkih kostiju b. Ključnica (clavicula) je primer: Ključ (clavicula) a. pripoji Lopatica (scapula) prednja strana Lopatica (scapula) prednja strana. lopaticu (scapula) i ramenicu (humerus) (scapula) (humerus) c.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful