UVODNE NAPOMENE

UVOD U ANATOMIJU
SREĆNO! SREĆ

Naziv predmeta: Šifra predmeta: Rukovodilac predmeta: Status predmeta: Godina studija: Broj ESPB: Uslovljenost drugim predmetima na I godini: Broj časova aktivne nastave:

Anatomija M - 13 Prof. dr Rade Čukuranović Obavezan I; semestar: I i II 9 + 15= 24 ne postoji 270 (predav. 135 i prakt. nastava 135)

UVODNE NAPOMENE
Cilj predmeta
Anatomija, kao prvi medicinski predmet sa kojim se sreću studenti, ima za cilj da ih upozna sa normalnom gradjom čovečijeg tela, da kroz praktičan rad studenti steknu odredjena iskustva i da ovladaju anatomskom terminologijom.

UVODNE NAPOMENE
SADRŽAJ PREDMETA SADRŽ
TEORIJSKA NASTAVA: PRAKTIČNA NASTAVA: koncipirana po topografskom principu i obuhvata sve delove i strukture čovečjeg tela, u potpunosti uskladjena sa teorijskom nastavom, te su programi identični.

Ishod predmeta
Nakon položenog ispita studenti medicine biće osposobljeni da definišu i opisuju normalnu gradju tela čoveka, da je prostorno sagledaju i da primenjuju potrebnu terminologiju, tako da budu pripremljeni za dalje praćenje predkliničkih, a posebno kliničkih predmeta čiju osnovu čini Anatomija.

(Sadržaj predmeta je dat na oglasnoj tabli Instituta za anatomiju)

UVODNE NAPOMENE
Nastavnici koji predaju anatomiju na Medicinskom fakultetu u Nišu Niš
Prof. dr Ljiljana Vasović Prof. dr Svetlana Antić Prof. dr Rade Čukuranović Prof. dr Snežana Pavlović Doc. dr Stojanka Arsić Doc. dr Slobodan Vlajković Doc. dr Marija Daković Bjelaković Doc. dr Ivan Jovanović Doc. dr Slađana Ugrenović

UVODNE NAPOMENE
U izvođenju praktične nastave učestvuju i praktič uč
Ass. dr Vesna Stojanović Ass. dr Vladimir Živković Ass. dr Miljana Pavlović Ass. dr Braca Kundalić

1

• Ispiti. tj. podstiču ih na stvaralački način razmišljanja i deduktivan način zaključivanja. Sadržaj predavanja mora biti tako koncipiran da ona budu korisna za Sadrž savladavanje gradiva i pripremu ispita. uz dozvoljeno odstupanje od predmetu. oko 10%. Nakon 20 do 30 minuta predavanja potrebno je organizovati fazu individualnog ili timskog interaktivnog rada. (nastava se odvija u toku 15 nedelja u semestru.UVODNE NAPOMENE PREPORUČENI UDŽBENICI PREPORUČENI PREPORUČ UDŽBENICI UDŽ za drugi semestar za prvi semestar Za seminare iz opšte anatomije 2 seminara u I semestru i 3 seminara u II ALTERNATIVNI UDŽBENICI UDŽ UVODNE NAPOMENE Ukupno angažovanje studenata angaž AKTIVNA NASTAVA – OBLICI: • Predavanja. 2 . zadnja nedelja je • Seminari. saradnju i učešće. Osim tri predavanja u semestru tj. nastavi. kao i primenu stečenih znanja i veština u praktične svrhe) PROVERA ZNANJA: • Kolokvijumi. Preko administratora akademske mreže mrež predavanje stave na sajt fakulteta. • Vežbe. konsultacija i vežbi) • Mentorstvo. 30 nedelja u školskoj godini. Udžbenici odgovarajućih poglavlja autora ostalih medicinskih fakulteta u zemlji. UVODNE NAPOMENE Dostupnost predavanja Nastavnici su u obavezi da studentima nakon predavanja: Učine dostupnim ''HANDOUT''. Sadržaj predavanja mora da pokriva najmanje 80% gradiva predviđenog Sadrž 80% gradiva planom rada. SAMOSTALNI RAD STUDENATA (navedeni oblici nastave zahtevaju od studenata pripremu. Kontinirano će se proveravati znanje studenata i evidentiraće se njihovo evidentirać učešće u interaktivnoj nastavi. • Izrade završnih radova. predviđena za organizovanje predispitnih • Konsultacije. šest u toku školske godine sva ostala propuštena predavanja se moraju kolokvirati kod nastavnika pre overe propuš overe semestra. UVODNE NAPOMENE Predavanja Tematske jedinice predstavljanja se moraju obrađivati po redosledu koji redosledu je predviđen planom rada na predmetu.

izgubljene vežbe se moraju uz kolokviranje nadoknaditi pre overe vež semestra (jedna vežba se može sa svojom grupom nadoknaditi u toku vež mož semestra). a izvlač ispitivač najkasnije sledećeg dana. 3 . UVODNE NAPOMENE Kolokvijum Kolokvijum je oblik provere znanja kojim se detaljno procenjuje znanje iz obavljene nastave u toku jednog semestra. UVODNE NAPOMENE Konsultacije Najmanje jednom nedeljno u svakoj nastavnoj nedelji u semestru. Glavni deo vežbe (učenje na kadaverima ili pojedinim njihovim vež (uč njihovim organima) posvećen je primeni znanja stečenih na predavanjima i posveć steč čitanju preporučene literature. aktivira konač ispit u celini izvlačenjem ispitivača istog dana kada je polagao poslednji kolokvijum. grupe. nač Ako je pao na prvom kolokvijumu i. miologija. mogu obezbediti dva časa dodatne nastave sedmično iz mog sedmič oblasti za koje su zainteresovani. ne manje od 5 studenata. identifikacijom pojedinih elemenata na kadaveru ili organima. polož završ Kolokvijum se sastoji od pismenog. rada. klasičnim propitivanjem ili testiranjem. Nastavnici i saradnici su dužni da studentima pomažu u realizaciji duž pomaž seminara. Zadnje nedelje u semestru u dogovoru sa studentima šef predmeta/katedre je obavezan da organizuje svakodnevne predispitne konsultacije i vežbe. shodno postojećem Pravilniku o formiranju konačne ocene. UVODNE NAPOMENE Ispit Student polaže ispit u celini u sledećim slučajevima: polaž sledeć sluč Ako nije koristio kolokvijalni način polaganja ispita. klasič U posebne rubrike studenskog kartona evidentira se prisustvo studenata studenata na vežbama i unose zapažanja i ocene koje se odnose na njihovo vež zapaž angažovanje i savladavanje gradiva. rezultata ostvarenih u toku praktične nastave i seminara. ali ne manju od 6. Provera znanja studenata iz odgovarajućih seminara vrši se putem odgovarajuć vrš testova. praktičnom i usmenom delu ispita). postojeć konač Ako student ne položi prvi kolokvijum gubi pravo na kolokvijalni način ispita i aktivira ž polo nač ispit u celini. praktičnog i završnog praktič završ (usmenog) ispita. polož završ Gradivo položeno na ispitnom kolokvijumu ne ispituje se na završnom ispitu. semestra. uz obavezan interaktivni pristup. koji se odnose na pojedine delove opšte anatomije opš (osteologija. UVODNE NAPOMENE Seminari U toku dva semestra studenti su u obavezi da realizuju 4 seminara. neurologija). koje polažu ili u predviđeno vreme tokom trajanja polaž tra semestra ili kasnije u toku semestra. Položeni ispitni kolokvijum u vidu ostvarenog kredita. Ako student položi oba predviđena kolokvijuma konačna ocena se određuje na bazi polož konač ukupno ostvarenog kredita. uz Vež rada. osmišljavanjem njihovih sadržaja i davanjem seminara. preporuč Na vezbama se kontinuirano proverava znanje studenata. UVODNE NAPOMENE Dodatna nastava Studentima se na zahtev grupe.UVODNE NAPOMENE Vežbe Vež Vežbe se moraju izvoditi po redosledu koji je predviđen Planom rada. praktič završ Ocena na kolokvijumu formira se na osnovu većeg broja indikatora znanja i aktivnosti već studenata (prisustva i aktivnosti na teorijskoj nastavi. osmiš sadrž neophodnih objašnjenja za razumevanje odgovarajućih metodskih objaš odgovarajuć jedinica. Ocena na ispitu formira se na osnovu većeg broja već indikatora znanja i aktivnosti studenata (prisustva i aktivnosti na teorijskoj nastavi. studenata. svaki nastavnik i saradnik treba da odredi vreme (jedan školski za nastavnika i dva za saradnika) predviđeno za konsultacije sa studentima. ocena na kontrolnim testovima. U tom slučaju student može dobiti i manju ocenu na ispitu u ć slede sluč mož celini. Student koji nije zadovoljan konačnom ocenom dobijenom kroz kolokvijume. osim jedne vežbe. praktič ispita). praktičnom i usmenom delu pra ktič kolokvijuma). Sadržaj vežbe mora da pokriva 80% gradiva tematske jedinice Sadrž vež 80% gradiva predviđene Planom rada. ocena dobijenih u toku praktične dobijenih praktič nastave i seminara. sve ostale angaž vež be. sara predviđeno studentima. dozvoljeno odstupanje od 10%. Ako je nezadovoljan konačnom ocenom dobijenom kroz konač kolokvijume Ispit se sastoji od pismenog. angiologija i neurologija). priznaje se sve do uspešno Polož sve uspeš položenog završnog ispita u istoj školskoj godini. artrologija. u fiksnom terminu. rezultata na kontrolnim praktič testovima. praktičnog i završnog (usmenog) ispita. koje će vež omogućiti studentima da uspešnije savladavaju ispitne omoguć uspeš obaveze.

.5 ........ ......5(ZA STUDENTE KOJI SU POLOŽILI KOLOKVIJUM): POLOŽ ....... PREDAVANJA (prisustvo i aktivnost): 0-1 poen 2.......... P O L A G A NJ E I S P I T A U C E L I N I .. 19 poena .......5 poena poen ... antropotomija zootomija fitotomija U UŽEM SMISLU: UŽ Anatomija je nauka o građi čovečijeg tela.42............ocena 9 .......... 41Niš Rad i uspeh studenata izražava se poenima................ 95 .0 . Maksimalan broj poena je izraž 100...........27... 20 poena ........ 33 poena ...47 .... koš Glava i Vrat.74 poena . 45 poena .5 poena . 25 poena .. a propuštena propuš predavanja mora kolokvirati da bi dobio potpis na Katedri.......ocena 7 . A.. KONAČNA OCENA NA ISPITU KOJI SE POLAŽE PREKO KOLOKVIJUMA KONAČ POLAŽ ODGOVARA ZBIRU OSVOJENIH POENA SA OBA KOLOKVIJUMA........ provere i procene znanja tokom prać nastave) i rezultata na završnom (usmenom) ispitu.... Ocena sa diplomskog ispita ulazi u prosečnu ocenu proseč studenta. 9 poena proseč 91..... a 50 poena mož završnim ispitom....... .....................5 .ocena 7 .37...5 poena ........prosečan uspeh 91-100% .ocena 7 (dobar) za ostvarenih ......ocena 10 ..... SEMINARI (2+2: opšta anatomija)*: 2-4 poena opš 2- 7.. 95 – 100 poena .94 poena (odlič ....... CNS sa čulima u II semestru)*: 10-18 poena 10- *Obavezni su. 7 poena proseč 71.5 poena .0 . CNS sa čulima u II semestru)*: 10-18 poena 10- *Obavezni su.. 39 poena ......... 13 poena * Uslov je za usmeni ispit.ocena 6 ...... FORMIRANJE KONAČNE OCENE NA OSNOVU OSTVARENIH POENA Č KONA (KREDITA) VRŠI SE PREMA SLEDEĆOJ SKALI: VRŠ SLEDEĆ . 5 poena proseč 51....... Karlica u I semestru. VEŽBE*: 1......prosečan uspeh 81-90% ...preko 51% pozitivnih odgovora...... 10 poena poena .... 2...... B....75 .prisustvo vežbama .....ocena 9 ............. PRAVILNIK O FORMIRANJU KONAČNE OCENE KONAČ IZ PREDMETA ANATOMIJA ZA STUDIJSKI PROGRAM MEDICINA Konačna ocena se formira na osnovu predispitnih aktivnosti studenata Konač (rezultata kontinuiranog praćenja...test provere pozitivan u terminu nadoknade: 2 poena *Uslov su za izlazak na ispit... odgovarajuć Ispit se može polagati u celini (nakon drugog semestra) ili preko dva mož kolokvijuma (posle prvog i posle drugog semestra).....ocena 10 .........................ocena 8 (vrlo dobar) za ostvarenih.....test provere pozitivan u terminu nadoknade: 1 poen *Uslov su za izlazak na ispit.test provere pozitivan u redovnim terminima: 2 poena .. 0 proseč poena poena poena poena poena poena 4... izrade diplomskog rada pod nadzorom mentora i c................. ispit..3........... 1... a propuštena propuš predavanja mora kolokvirati da bi dobio potpis na Katedri..0 .........0 poen.... 50 poena ....UVODNE NAPOMENE Diplomski ispit Diplomski ispit se sastoji iz: iz: a.. 75 – 84.......... nadlež Diplomski rad student može da brani kada položi sve mož polož ispite iz predmeta utvrđenih Nastavnim planom.prosečan uspeh 91-100% .100% pozitivnih odgovora .5 poena (odlič .....................64 poena nadoknaditi uz kolokviranje sa svojom grupom u toku semestra.ocena 8 . koš Glava i Vrat......... 7...... PARCIJALNO POLAGANJE ISPITA PREKO KOLOKVIJUMA POLAGANJ Ispit se može polagati i preko kolokvijuma: I kolokvijum obuhvata gradivo prvog semestra. ZAVRŠNI (USMENI) ISPIT: 27-50 poena ZAVRŠ 27... 16..... VEŽBE*: 3 do 6 POENA VEŽ . 12 proseč 61........... Grudni koš. 5. 22.....ocena 7 (dobar) za ostvarenih ....5 poena * Uslov su za izlazak na ispit......... 85 ..100% pozitivnih odgovora .ocena 6 .... KAO ZBIR POENA IZ PREDISPITNIH OBAVEZA I ZAVRŠNOG (USMENOG) ISPITA ZAVRŠ I KREĆE SE U RASPONU OD 27.......ocena 10 . PRAKTIČNI ISPIT*: 13-20 poena PRAKTIČ 13.......5 poena .ocena 8 .prosečan uspeh 61-70% ....ocena 6 ... kasnije).....prosečan uspeh 71-80% .....5..5-25 poena ZAVRŠ 13..... b. 18 proseč 91......0 vež poena poena poena poena 6........ 15 poena ......5-10 poena PRAKTIČ 6.......5 poena . ZAVRŠNI (USMENI) ISPIT: 13. kolokviranje.5 poena ... završ .. 55 .. jednu izgubljenu vežbu student može vež mož nadoknaditi uz kolokviranje sa svojom grupom u toku semestra... 0 poena proseč KONAČNA OCENA NA KOLOKVIJUMU FORMIRA SE U VIDU KONAČ BROJA OSVOJENIH POENA (KREDITA)... ...... 6...5 .ocena 10 (izuzetan) za ostvarenih .. KOLOKVIJUMA...... 6.. 6 poena proseč 61....... 8 poena proseč 81...prisustvo vežbama .......5poena ......ocena 10 .32 poena odgovara oceni 10 (izuzetan) poena odgovara oceni 9 (odličan) (odlič poena odgovara oceni 8 (vrlo dobar) poena odgovara oceni 7 (dobar) poena odgovara oceni 6 (dovoljan) DEFINICIJA ANATOMIJE U ŠIREM SMISLU: Anatomija je deo biologije koji predstavlja nauku o svim živim bićima i koji istražuje ne samo oblike tela živih bića (morfologija) nego i njihove funkcije (fiziologija).. ukoliko se. Konačna ocena na kolokvijumu formira se....32...... njega su oslobođeni studenti praktič koji su položili testove iz gradiva u redovnim terminima....prosečan uspeh 61-70% ..............ocena 9 ....... njega su oslobođeni studenti praktič koji su položili testove iz gradiva u redovnim terminima....... (Ruka... održavaju se u terminima vežbi.... 85 – 94....... neki od njih ili svi ne polože polož u planiranim terminima tokom semestra polažu se u okviru polaž obaveznog ispitnog testa koji obuhvata celokupno gradivo.... 50 poena se može ostvariti predispitnim aktivnostima.... na osnovu rezultata Konač sluč predispitnih aktivnosti i rezultata završnog (usmenog) ispita. sve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi........ Karlica u I semestru....0 ....prosečan uspeh 71-80% ... ....test provere pozitivan u redovnim terminima: 4 poena . 55 – 64.. Na osnovnu ostvarenih poena formira se konačna završ konač ocena prema odgovarajućoj skali (v..........do 6 odsustva: 2 poena . 3...ocena 6 (dovoljan) za ostvarenih ....5 ......5 poena ...........ocena 7 ................ shodno Pravilniku o završ polaganju ispita i formiranju konačne ocene na Medicinskom fakultetu konač (čl... ...........ocena 9 (odličan) za ostvarenih ...ocena 8 (vrlo dobar) za ostvarenih ......preko 51% pozitivnih odgovora.... 8..5 poena poena .... ispit......... Noga............. 27 poena FORMIRANJE KONAČNE OCENE NA KONAČ OSNOVU OSTVARENIH POENA (KREDITA) VRŠI SE PREMA SLEDEĆOJ SKALI: VRŠ SLEDEĆ SKALI: .......ocena 8 . . kao i u slučaju ispita u celini... pak. TESTOVI IZ GRADIVA 7..... 16 proseč 81...... održ vež 6.........ocena 7 ...ocena 9 (odličan) za ostvarenih ..... Trbuh.. SEMINARI (2: opšta anatomija)*: 1-2 poena opš 4.................. ukoliko se. PRAKTIČNI ISPIT*: 6. održavaju se u terminima vežbi........ polož 3.. ........ Trbuh..... ISPITNI TEST (iz celokupnog gradiva)*: 5 poena *Uslov je za praktični ispit... ....... a II mož prvog kolokvijum gradivo drugog semestra..ocena 9 .... kolokviranje.....> 3 odsudstva student gubi pravo na 1................ izbora teme za diplomski rad.... 41-43 i 172 Statuta Medicinskog fakulteta u Nišu)..... takodje uz kolokviranje.......prosečan uspeh 51-60% .... 3.............. 65 .5 ...................1..................... 13..... 9...47..... 19...0 poena...84 poena ostvarenih....... 3...50 ..preko 75% pozitivnih odgovora.......ocena 6 ...prosečan uspeh manji od 51% ..........5-50 POENA KREĆ 27....prosečan uspeh manji od 51% ........ 10 proseč 51.. 14 proseč 71.... javne odbrane rada pred nadležnom komisijom.... održ vež 2. na kraju semestra pre njegove overe.... jednu izgubljenu vežbu student može vež mož * Uslov je za usmeni ispit.......... 1.do 3 odsustva: 1 poen ........42 ..... Grudni koš......... 4.. sve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi...0 ...... 65 – 74................ocena 8 ...............preko 75% pozitivnih odgovora. PREDAVANJA (prisustvo i aktivnost): 0-2 poena 5. planom...............ocena 6 (dovoljan) za ostvarenih .. neki od njih ili svi ne polože polož u planiranim terminima tokom semestra polažu se u okviru polaž obaveznog ispitnog testa koji obuhvata celokupno gradivo. pak... Noga..............> 6 odsudstva student gubi pravo na 2.....37 . polož * Uslov su za izlazak na ispit..prosečan uspeh 81-90% ..............5 poena ....... 4 ............................ocena 10 (izuzetan) za ostvarenih ... njihov medjusobni odnos kao i odnos prema okolini u kojoj žive............100 poena .......... na kraju semestra pre njegove overe.5 vež 5. ISPITNI TEST (iz celokupnog gradiva)*: 10 poena *Uslov je za praktični ispit...5 do 3 POENA VEŽ ....... 17 poena .prosečan uspeh 51-60% ...5 .. TESTOVI IZ GRADIVA (Ruka..... takodje uz kolokviranje.............

MAKROSKOPSKA (anatomija) MIKROSKOPSKA (histologija) ANATOMIA MORFOLOGIA) ISTORIJAT ANATOMIJE Medicina drevnih naroda Praistorija Mesopotamija tradicionalna medicina Indije Tradicionalna medicina Kine Stari Egipat ISTORIJAT ANATOMIJE – drevnih naroda Medicina stare Grčke Grč Medicina Grčke i Rima Grč Srednji vek i renesansa Novi vek “Božanska jetra” Bož jetra” ISTORIJAT ANATOMIJE – drevnih narodanaroda- ISTORIJAT ANATOMIJE – drevni Egipat – balsamovanjebalsamovanje- 5 . koja proučava građu i oblikovanje tela čoveka. Makroskopska anatomija se zasniva na prepoznavanju struktura golim okom. nasleđ em."anatémnein" • Termin “Anatomija” vodi poreklo od grčke reči "anatémnein". Pre će biti da je Anatomija nauka. Morfologija je mnogo šire područje nego područ (= anatomija jer razjašnjava nastanak razjaš telesnih oblika kao i zakone po kojima se prenose na potomstvo nasleđem. koja znači “seći odvojeno” ili “disekovati”.relacijama unutar tela čoveka. Njen glavni dodatak predstavlja elektronska mikroskopija. Nije dovoljno anatomiju smatrati umetnošću disekcije. Mikroskopska anatomija omogućuje saznanja o mikro. Glavni zadatak anatomije je da prepozna međuzavisnost individualnih komponenti unutar tela čoveka.

HIPOKRAT . jetru. tvrdio da je mozak centar intelekta. oko. mož organe za varenje. 6 . sekcira leševe leš životinja. sa započ leš njima započinje današnja anatomija. vene. a iskustvo je glavni uzrok medicinskog saznanja. započ današ Herofil (300pNE): opisao mozak i kičmenu kič ISTORIJAT ANATOMIJE Grčko rimska škola . Erasistrat (310 – 250 pNE) opisao: srčane srč zalistke.GALEN Grč Kornelije Calzo – osam tomova medicinskog saznanja GALEN – grk iz Pergama radi i živi u Rimu Povezuje morfologiju sa funkcijom Osnivač Galenske Osnivač medicine koja se zadržala zadrž do Novog veka. venski sinusi lobanje. traheju – građu oka. moždinu. arterije. ISTORIJAT ANATOMIJE – Aleksandrijska škola Herofil i Erasistrat rade u Aleksandriji.Aleksandrijska škola - Sekcirao leševe životinja i opisao: vidni leš živac.otac medicinemedicine460 – 377pNE ISTORIJAT ANATOMIJE – stara grčka grč ISTORIJAT ANATOMIJE – stara grčka grč Uporedno sa medicinom razvijala se i anatomija kao njen nerazdvojni i jedinstveni deo Postavio medicinu na pouzdane temelje iskustva – prirodne pojave treba tumačiti prirodnim tumač uzrocima. Napisao delo ANATOMICA. HIPOKRAT “ otac medicine ” ISTORIJAT ANATOMIJE – stara Grčka Grčki lekar ALKEMEON iz Krotona (500pNE) Grč ISTORIJAT ANATOMIJE . ARISTOTEL (384 – 322 pNE) Opisao aortu. dao prve podatke o uporednoj anatomiji. njihove živce. građu oka. crevnu vaskularizaciju. žučne puteve. započinju sekciranje ljudskih leševa.

Cambridgeu FRANCUSKA – Mompelje.PADOVA 7 .renesansarenesansaLeonardo da Vinci bavio se anatomijom ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas Pre Vazala: Torre. Salamanki Mondino de Luzzi – 1314g. Padova. mož uč leš Od tada počinje ekspanzija u razvoju poč anatomije i medicine.ISTORIJAT MEDICINE -Anatomija u XII i XIII veku Otvaraju se medicinske škole i fakulteti u: ITALIJA – Bolonja. Napulj Bolonja. Da Vinči Vinč Svi ostali veliki slikari RENESANSE odlično poznaju odlič anatomiju ljudskog tela ANDREJA VASAL . KOMPENDILJ ANATOMIJE (na principima Galenske medicine) Sve do XVI veka vlada dogmatski Galenovi principi ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas SIKSTIO IV i KLEMENT VII Posebnom bulom odobrili da se anatomija može učiti sekciranjem ljudskih leševa. ENGLESKA – Oxford. De Capri. Sylvius. Pariz ŠPANIJA – Valensija. Achellini. Benedetti. ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas Grade se anatomski amfiteatri – teatrum anatomicum Sale za sekciranje ISTORIJAT MEDICINE . Andernach.

VATER.ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas TABULAE ANATOMICAE 1538 kritika Galenske medicine i anatomije DE HUMANI CORPORIS FABRICA 1555. ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas ANATOMIJA U XIX i XX VEKU svetlosna mikroskopija elektronska mikroskopija rentgen (kontrastne metode) ultra zvuk skener magnentna rezonanca TOLDT 8 . WOLFF. HARVEY... LOWER. THOMAS WILLIS (Istraživač Istraž ivač cerebralne cirkulacije) ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas U XVIII i XIX veku: GEORGES CUEWIER 1769-1832 (uporedna 1769anatomija i embriologija). MECKEL. HALLER. BRUNER.. KERKING. RATHKE. ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas VAZALA SLEDE: VAZ SLEDE: FALLOPIO.. HERWING. HISS. DOUGLAS. BAER. BELLINI.. MORGANJI. MILLER. LAEUWENHUEK.. MALPIGHI.

tela. Ona. telu. zida. sistem. prema tome ne prikazuje delove tela. pluć disanja. obzira na to gde se nalaze organi koji mu pripadaju. tela. vrat. pluća prilikom dijafragma. mikroskopom ( mikropskopska anatomija) anatomija) Histologija je poseban ogranak sistematske anatomije Zadatak sistematske anatomije je da istrazuje ove organske sisteme. doba. eluca. kao projekcija. posebno. 9 . da do tančina tanč upozna njegovu normalnu građu. Pravi oblik želuca. Tkiva manje gustine propuštaju propuš Rö. projekcija. RENDGENSKA ANATOMIJA Mnogi organi mogu se posmatrati na rendgenskom aparatu ili na fotografskoj ploči u ploč obliku senke. posebno. osposobio za uspesno lečenje leč obolelog tela. da bi se doktor. Raspored tkivom. HIRURŠKA ANATOMIJA HIRURŠ To je deo topografske deo anatomije koji služi služ potrebama hirurgije. mora. ustanovljen je jedino putem Röjer nakon smrti isti je promenjen zbog popuštanja svog mišićnog popuš miš zida. DESKRIPTIVNA ANATOMIJA TOPOGRAFSKA ANATOMIJA Topografska (regionalna) regionalna) anatomija opisuje sve organske sisteme koji se nalaze u određenom delu tela pri čemu je određ glavna pažnja usmerena na njihov paž položaj i odnos. studija. vajarstvo) PLASTIČ UPOREDNA ILI KOMPARATIVNA KLINIČKA . naziv. otuda i njen naziv. građ CILJ ANATOMIJE PODELA ANATOMIJE SISTEMATSKA ANATOMIJA TOPOGRAFSKA ANATOMIJA RENTGENSKA PLASTIČNA (slikarstvo. želudac i creva za vreme disanja. glavu. vrat.HIRURŠKA KLINIČ HIRURŠ SISTEMATSKA. glavu. npr. lupom ili okom. prvenstveno za vreme studija. hirurgije. mora. polož odnos. svaki sisteme.zrake lakše. Ona. a zatim miš masa. Topografska anatomija omogućava doktoru da pri omoguć ispitivanju bolesnika poznaje raspored organa u telu I ako ih ne vidi kroz kožu. pripadaju. kožom i potkožnim kož potkož masnim tkivom. Važno je reći da lakš Važ reć se na ovaj način mogu videti nač unutrašnji organi tokom njihovog unutra rada i tako ustanove sve promene njihovog oblika pri radu ( npr. kakav je u živom telu. senke. potkožnog masnog tkiva potkož kojim upravljaju žlezde sa unutrašnjim lučenjem unutraš luč razlikuje se zavisno od pola i zivotnog doba. ruku kao celinu nego sledi svaki put pojedini sistem. bez npr. Oblik tela uslovljen je građom kostura sa građ zglobovima i rasporedom mišićnih masa. varenja). dijafragma. kož Ima zadatak da istrazuje organske sastave golim okom.Svaki budući buduć doktor. varenja).

ispunjeni nekim kontrastnim građ sredstvom. ispravlja onaj nedostatak anatomije koji uglavnom opisuje građu mrtvog ana građ tela. krvnih i limfnih sudova unutraš organa.ANATOMIA ULTRAZVUK KOMPARATIVNA ANATOMIJA (Npr. (lymphangiographia. omoguć sakrivenih unutrašnjih organa. Anatomija je sredstvom. unapređena ovim načinom istraživanja tela.KONTRASTNA RADIOGRAFIJA Konvencionalna MRI i 3D rekonstrukcija conventional MRI shows both nodes same 3D reconstruction of node metastatic red nonmetastatic green Gušće građeni ili šuplji organi (sudovi). tela. Ona omogućuje gledanje unapređ nač ino istraž tela. ptica i sisara) “ANATOMSKI MULAŽ” 10 . Istraž kornjač krokodila. abdominal CT – fails to differentiate between the 2 nodes MRI with superparamagnetic nanoparticles – signal in normal node decreased but high in metastatic node CT .) i to gledanje na živom čoveku. Istraživanje krvotoka kod ribe. viš zadrž senku).zrake ( bacaju svoju senku). čime se oveku. komparacija sa krvotokom kornjače. npr. više zadržavaju Rö.

urinarium -Sy. Plana paramediana 11 . coronalia 2. digestorium -Sy. Ipak. drugog. umetnosti.2. potpuno nezavisni jedan od drugog. mediosagittalis 3.1. nervosum -Organum sensum -Integumentum communae . Plana sagittalia 3.koža kož ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKI ANATOMSKI STAV ORIJENTACIJA U ANATOMIJI Orijentacione linije i tačke tač (prirodne i konvencionalne) ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKE RAVNI 1. služ već zadatku. endocrinae -Sy. ti pojedini organi nisu delovanje. umetnika) ANATOMIJA U UMETNOSTI I UMETNOST U ANATOMIJI Leonardo da Vinci-a Vinci- SISTEMATSKA ANATOMIJA Čovečje telo je sastavljeno od velikog oveč broja organa. Planum medianum s. Ima zadatak da prouči prouč sve što je bitno za spoljni oblik tela i njegove promene kao i da na to upozori doktora (i umetnika).Plastična anatomija je Plastič u službi likovne služ umetnosti. a drugog. Plana frontalia s. Plana horizontalia 3. respiratorium -Sy. genitalia -Sy. posebni oblik i svoje posebno delovanje. svi služe većem zadatku. SISTEMATSKA ANATOMIJA podela Systema sceletale Systema articulare Systema musculare Systema cardiovasculare Splanchnologia Splanchnologia podela: -Sy. Ipak. od kojih svaki ima i svoj organa. nego više njih čine celinu u kojoj jedan viš organ upotpunjuje delovanje drugog.

Protractio – retractio) TERMINOLOGIJA U ANATOMIJI anatomska nomenklatura ANATOMSKA NOMENKLATURA ANATOMSKA NOMENKLATURA BAZEL (1895) – BNA JENA (1935) – JNA PARIZ (1955) – PNA – važi i danas sa važ dopunama (mi koristimo sa dopunama iz 1998).eversio KINESIOLOGIA (1. hebrejskog i arapskog jezika 12 . Oppositio 2.ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKI PRESECI Frontalni presek Horizontalni presek Sagitalni presek KINESIOLOGIA 1. 5500 termina Osnova je latinski. a koriste se reči iz grčkog. Supinatio – pronatio 3. Inversio . Elevatio – depressio 2.

TERMINOLOGIA ANATOMICA (preko 5500 latinskih naziva) Topografski delovi tela čoveka (partes corporis) “May I please be excused? My brain is full!!” MOJ MOZAK JE PUN! Topografski delovi gornjeg i donjeg ekstremiteta Gornji ekstremitet (membrum superius) topografska podela. prednja strana Regio deltoidea Regio brachialis anterior Regio cubitalis anterior Gornji ekstremitet (membrum superius) topografska podela. zadnja strana Regio deltoidea Regio brachialis posterior Regio cubitalis posterior Regio carpalis anterior Regio antebrachialis anterior Regio palmaris Digiti manus Regio antebrachialis posterior Regio carpalis posterior Regio dorsalis manus Digiti manus 13 .

os nasale. ulna. vomer. femur. Pljosnate kosti (ossa plana): Pridruženi skelet (skeleton Pridruž appendiculare) .OSTEOLOGIJA (nauka o kostnom sistemu) Strukture skeletnog sistema (systema skeletale) su: kosti zglobovi ligamenti OPŠTA OSTEOLOGIJA OPŠ 206 kostiju Osovinski skelet (skeleton axiale) axiale) 80 kostiju -lobanja (cranium) (cranium) -kičmeni stub (columna vertebralis) kič (columna vertebralis) -grudna kost (sternum) (sternum) -rebra (costae) (costae) OBLIK KOSTIJU 1. ossa tarsi) 3. sternum. vertebrae) (os occipitale. Duge kosti (ossa longa): epiphysis proximalis diaphysis epiphysis distalis (humerus. os frontale. oštra: oš bodlja (spina) nastavak (processus) I Zglobna: zglobna čašica (acetabulum et cavitas glenoidalis) (acetabulum glenoidalis) II Nezglobna: linija (linea) greben (crista) utisnuće (impressio) utisnuć (impressio) žleb (sulcus) (sulcus) pukotina (fissura) (fissura) jamica (fovea) (fovea) jama (fossa) (fossa) usek (incisura) (incisura) III Zglobna i nezglobna: 14 . Pneumatične kosti (ossa pneumatica) Pneumatič 6. os parietale. Nepravilne kosti (ossa irregularia) (viscerocranium. os coxae. costae) 5. Sezamoidne kosti(ossa sesamoidea) (patella) (cellulae mastoideae. tibia i fibula) 2. linearna: 2. okruglasta: kvržica (tuberculum et epicondylus) kvrž kvrga (tuber. Kratke kosti (ossa brevia): brevia): (ossa carpi. trochanter et protuberantia) 3. os lacrimale. radius. scapula. sinus paranasales) Ispupčenja Ispupč SPOLJNI IZGLED KOSTIJU Udubljenja SPOLJNI IZGLED KOSTIJU I Zglobna: glava (caput) kolotur (trochlea) zglobna kvrga (condylus) II Nezglobna: 1.126 kostiju appendiculare) -Kosti gornjeg uda (ossa membri superioris) (ossa superioris) -Kosti donjeg uda (ossa membri inferioris) (ossa inferioris) 4.

grudna kost. u većim pljosnatim kostima. kič prš već Prate nutritivne krvne sudove (vazomotorni nervi). površ kičmenih pršljenova.Otvori SPOLJNI IZGLED KOSTIJU I Prolazni otvori: foramen magnum II Otvori za ishranu kostiju: foramen nutricium III Kanal (canalis) IV Kanal koji ulazi u kost ali ne prolazi kroz nju (meatus) meatus acusticus internus I Pokosnica (periosteum) površni sloj (stratum fibrosum) površ duboki sloj (stratum osteogeneticum) II Koštano tkivo: Koš substantia compacta (90%) (površni sloj kosti) (površ substantia spongiosa (10%) (dublji delovi kosti) endosteum III Koštana srž (medulla ossium): Koš srž crvena (medulla ossium rubra) *kičmeni stub. Nedostaju u slušnim koščicama sluš koš Vene Pratilje nutritivnih arterija Nezavisne emisarne vene OKOŠTAVANJE (OSTEOGENESIS) CENTRUM OSSIFICATONIS PRIMARIUM ET SECUNDARIUM Osteogenesis membranacea Primarni centar okoštavanja Osteogenesis cartilaginea Sekundarni centar okoštavanja 15 . godine crvena koštana koš srž u dugim kostima biva zamenjena žutom srž želatinozna (medulla ossium gelatinosa) – u starosti GRAĐA KOSTIJU Arterije KRVNI SUDOVI KOSTIJU ŽIVCI KOSTIJU I Duge kosti: 1-2 nutritivne dijafizne arterije brojne male epifizne arterije ogranci periostalnih arterija II Kratke kosti: III Nepravilne kosti: IV Pljosnate kosti: arterije periostalnog porekla nutritivne arterije (najmanje 2) periostalne arterije periostalne arterije Najbrojniji su na zglobnim površinama dugih kostiju. *kič rebra. karlica. lobanja žuta (medulla ossium flava) *posle 18. Bogato su zastupljeni u pokosnici. zajedno sa periostalnim arterijama ulaze u kost.

izgled lobanjskih šavova – progresivno zatvaranje koje počinje sa unutrašnje strane poč unutraš 2. osifikacija Iznad 25. Deblje 3. Veće Već 2. Konveksitet krsne kosti je slabije izražen izraž 5. rebarnihhrskavica i kičmenih pršljenova kič prš RASNE RAZLIKE Razlike su u 85 -90% evidentne bez merenja kod crnaca mongoloida stanovnika Kavkaza BIOLOŠKE REAKCIJE KOSTIJU SYSTEMA SKELETALE FUNKCIJE Rigidni okvir u telu koji obezbeđuje zaštitu vitalnim i zaš vulnerabilnim organima Dvokraka poluga skeletnim mišićima miš Rezervoar kalcijuma i fosfata. godine – unutar pet godina: 1. Pneumatične šupljine su veće Pneumatič već 1. grudne kosti. Gornja. Sedalna ispupčenja (tuber ischiadicum) bliža su jedno drugom ispupč bliž 7. Uža i dublja 2. izgled lopatice. Ugao koji zaklapaju donje grane preponskih kostiju manji je i ima ima oblik oštrog ugla oš 6. denticija denticija 2. 10% veća već 2.ANATOMSKE VARIJACIJE Zavise od: uzrasta pola fizičkih osobina fizič zdravlja dijete rase genetičkih faktora genetič endokrinih faktora I Lobanja odraslog muškarca u odnosu na lobanju žene je muš 1. Zaporni otvor (foramen obturatum) širi je i trouglastog oblika UTVRĐIVANJE STAROSTI SKELETA Do 25. godine života – unutar jedne godine: 1. (sekundarna) homeostatska regulacija nivoa kalcijuma u krvi Formiranje krvnih ćelija hipertrofija atrofija regeneracija 16 . Teža Tež 3. Bedrene jame su uže i strmije už 4. donja vilica i zubi su veći već 5. Pojedine koštane formacije su istaknutije koš 4. Reljefi na njoj su bolje izraženi izraž 3. Teže Tež RAZLIKE U ODNOSU NA POL II Kosti udova odraslog muškarca u odnosu na žene su: muš su: III Karlica odraslog muškarca u odnosu na karlicu žene je muš 1.

Ključna kost (clavicula) cingulum membri superioris) Ključna kost (clavicula) Ključ (clavicula) Lopatica (scapula) (scapula) Kosti slobodnog dela gornjeg ekstremiteta (pars libera membri superioris) Ramena kost (humerus) (humerus) Lakatna kost (ulna) (ulna) Žbica (radius) (radius) Kosti šake (ossa manus) (ossa Ključna kost (clavicula) gornja strana. pripoji Ključna kost (clavicula) Ključna kost (clavicula) donja strana. pripoji Lopatica (scapula) zadnja strana 17 .(ossa membri superioris) Kosti ramenog pojasa (cingulum pectorale s.

Lopatica (scapula) zadnja strana. angulus superior / inferior / medialis c. grudnu kost (sternum) i ramenicu (humerus) (sternum) (humerus) b. dugih kostiju c. lopaticu (scapula) i ramenicu (humerus) (scapula) (humerus) c. angulus medialis / lateralis / inferior 18 . Ključnica (clavicula) spaja sledeće kosti: Ključ (clavicula) sledeć a. pripada i jednom i drugom delu gornjeg uda 4. pripoji TEST PITANJA 1. angulus superior / inferior / lateralis b. Lopatica (scapula) ima sledeće uglove: sledeć uglove: a. slobodnog dela gornjeg uda (pars libera membri superioris) (pars superioris) c. pripoji Lopatica (scapula) prednja strana Lopatica (scapula) prednja strana. ramenog pojasa (cingulum pectorale) (cingulum pectorale) b. kratkih kostiju b. Ključnica (clavicula) je primer: Ključ (clavicula) a. nepravilnih kostiju 2. Lopatica (scapula) je kost: (scapula) a. grudnu kost (sternum) i lopaticu (scapula) (sternum) (scapula) TEST PITANJA 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful