P. 1
1. Predavanje R Cukuranovic UVOD U ANATOMIJU

1. Predavanje R Cukuranovic UVOD U ANATOMIJU

|Views: 704|Likes:
Published by ogy123

More info:

Published by: ogy123 on Jan 20, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/07/2013

pdf

text

original

UVODNE NAPOMENE

UVOD U ANATOMIJU
SREĆNO! SREĆ

Naziv predmeta: Šifra predmeta: Rukovodilac predmeta: Status predmeta: Godina studija: Broj ESPB: Uslovljenost drugim predmetima na I godini: Broj časova aktivne nastave:

Anatomija M - 13 Prof. dr Rade Čukuranović Obavezan I; semestar: I i II 9 + 15= 24 ne postoji 270 (predav. 135 i prakt. nastava 135)

UVODNE NAPOMENE
Cilj predmeta
Anatomija, kao prvi medicinski predmet sa kojim se sreću studenti, ima za cilj da ih upozna sa normalnom gradjom čovečijeg tela, da kroz praktičan rad studenti steknu odredjena iskustva i da ovladaju anatomskom terminologijom.

UVODNE NAPOMENE
SADRŽAJ PREDMETA SADRŽ
TEORIJSKA NASTAVA: PRAKTIČNA NASTAVA: koncipirana po topografskom principu i obuhvata sve delove i strukture čovečjeg tela, u potpunosti uskladjena sa teorijskom nastavom, te su programi identični.

Ishod predmeta
Nakon položenog ispita studenti medicine biće osposobljeni da definišu i opisuju normalnu gradju tela čoveka, da je prostorno sagledaju i da primenjuju potrebnu terminologiju, tako da budu pripremljeni za dalje praćenje predkliničkih, a posebno kliničkih predmeta čiju osnovu čini Anatomija.

(Sadržaj predmeta je dat na oglasnoj tabli Instituta za anatomiju)

UVODNE NAPOMENE
Nastavnici koji predaju anatomiju na Medicinskom fakultetu u Nišu Niš
Prof. dr Ljiljana Vasović Prof. dr Svetlana Antić Prof. dr Rade Čukuranović Prof. dr Snežana Pavlović Doc. dr Stojanka Arsić Doc. dr Slobodan Vlajković Doc. dr Marija Daković Bjelaković Doc. dr Ivan Jovanović Doc. dr Slađana Ugrenović

UVODNE NAPOMENE
U izvođenju praktične nastave učestvuju i praktič uč
Ass. dr Vesna Stojanović Ass. dr Vladimir Živković Ass. dr Miljana Pavlović Ass. dr Braca Kundalić

1

(nastava se odvija u toku 15 nedelja u semestru. uz dozvoljeno odstupanje od predmetu. predviđena za organizovanje predispitnih • Konsultacije. Nakon 20 do 30 minuta predavanja potrebno je organizovati fazu individualnog ili timskog interaktivnog rada. Osim tri predavanja u semestru tj.UVODNE NAPOMENE PREPORUČENI UDŽBENICI PREPORUČENI PREPORUČ UDŽBENICI UDŽ za drugi semestar za prvi semestar Za seminare iz opšte anatomije 2 seminara u I semestru i 3 seminara u II ALTERNATIVNI UDŽBENICI UDŽ UVODNE NAPOMENE Ukupno angažovanje studenata angaž AKTIVNA NASTAVA – OBLICI: • Predavanja. podstiču ih na stvaralački način razmišljanja i deduktivan način zaključivanja. • Vežbe. Sadržaj predavanja mora biti tako koncipiran da ona budu korisna za Sadrž savladavanje gradiva i pripremu ispita. oko 10%. SAMOSTALNI RAD STUDENATA (navedeni oblici nastave zahtevaju od studenata pripremu. Kontinirano će se proveravati znanje studenata i evidentiraće se njihovo evidentirać učešće u interaktivnoj nastavi. UVODNE NAPOMENE Dostupnost predavanja Nastavnici su u obavezi da studentima nakon predavanja: Učine dostupnim ''HANDOUT''. zadnja nedelja je • Seminari. UVODNE NAPOMENE Predavanja Tematske jedinice predstavljanja se moraju obrađivati po redosledu koji redosledu je predviđen planom rada na predmetu. tj. 30 nedelja u školskoj godini. šest u toku školske godine sva ostala propuštena predavanja se moraju kolokvirati kod nastavnika pre overe propuš overe semestra. Udžbenici odgovarajućih poglavlja autora ostalih medicinskih fakulteta u zemlji. 2 . konsultacija i vežbi) • Mentorstvo. saradnju i učešće. • Izrade završnih radova. Preko administratora akademske mreže mrež predavanje stave na sajt fakulteta. nastavi. kao i primenu stečenih znanja i veština u praktične svrhe) PROVERA ZNANJA: • Kolokvijumi. • Ispiti. Sadržaj predavanja mora da pokriva najmanje 80% gradiva predviđenog Sadrž 80% gradiva planom rada.

Zadnje nedelje u semestru u dogovoru sa studentima šef predmeta/katedre je obavezan da organizuje svakodnevne predispitne konsultacije i vežbe. praktičnog i završnog praktič završ (usmenog) ispita. U tom slučaju student može dobiti i manju ocenu na ispitu u ć slede sluč mož celini. osmiš sadrž neophodnih objašnjenja za razumevanje odgovarajućih metodskih objaš odgovarajuć jedinica. neurologija). nač Ako je pao na prvom kolokvijumu i. UVODNE NAPOMENE Kolokvijum Kolokvijum je oblik provere znanja kojim se detaljno procenjuje znanje iz obavljene nastave u toku jednog semestra. Položeni ispitni kolokvijum u vidu ostvarenog kredita. praktičnog i završnog (usmenog) ispita. rada. semestra. osim jedne vežbe. praktič završ Ocena na kolokvijumu formira se na osnovu većeg broja indikatora znanja i aktivnosti već studenata (prisustva i aktivnosti na teorijskoj nastavi. ocena dobijenih u toku praktične dobijenih praktič nastave i seminara. klasič U posebne rubrike studenskog kartona evidentira se prisustvo studenata studenata na vežbama i unose zapažanja i ocene koje se odnose na njihovo vež zapaž angažovanje i savladavanje gradiva. koji se odnose na pojedine delove opšte anatomije opš (osteologija. koje će vež omogućiti studentima da uspešnije savladavaju ispitne omoguć uspeš obaveze.UVODNE NAPOMENE Vežbe Vež Vežbe se moraju izvoditi po redosledu koji je predviđen Planom rada. polož završ Kolokvijum se sastoji od pismenog. 3 . artrologija. uz Vež rada. shodno postojećem Pravilniku o formiranju konačne ocene. mogu obezbediti dva časa dodatne nastave sedmično iz mog sedmič oblasti za koje su zainteresovani. ali ne manju od 6. Ako je nezadovoljan konačnom ocenom dobijenom kroz konač kolokvijume Ispit se sastoji od pismenog. aktivira konač ispit u celini izvlačenjem ispitivača istog dana kada je polagao poslednji kolokvijum. UVODNE NAPOMENE Ispit Student polaže ispit u celini u sledećim slučajevima: polaž sledeć sluč Ako nije koristio kolokvijalni način polaganja ispita. Student koji nije zadovoljan konačnom ocenom dobijenom kroz kolokvijume. a izvlač ispitivač najkasnije sledećeg dana. izgubljene vežbe se moraju uz kolokviranje nadoknaditi pre overe vež semestra (jedna vežba se može sa svojom grupom nadoknaditi u toku vež mož semestra). Ocena na ispitu formira se na osnovu većeg broja već indikatora znanja i aktivnosti studenata (prisustva i aktivnosti na teorijskoj nastavi. dozvoljeno odstupanje od 10%. polož završ Gradivo položeno na ispitnom kolokvijumu ne ispituje se na završnom ispitu. rezultata ostvarenih u toku praktične nastave i seminara. Provera znanja studenata iz odgovarajućih seminara vrši se putem odgovarajuć vrš testova. uz obavezan interaktivni pristup. osmišljavanjem njihovih sadržaja i davanjem seminara. Nastavnici i saradnici su dužni da studentima pomažu u realizaciji duž pomaž seminara. priznaje se sve do uspešno Polož sve uspeš položenog završnog ispita u istoj školskoj godini. u fiksnom terminu. postojeć konač Ako student ne položi prvi kolokvijum gubi pravo na kolokvijalni način ispita i aktivira ž polo nač ispit u celini. ocena na kontrolnim testovima. svaki nastavnik i saradnik treba da odredi vreme (jedan školski za nastavnika i dva za saradnika) predviđeno za konsultacije sa studentima. UVODNE NAPOMENE Dodatna nastava Studentima se na zahtev grupe. ne manje od 5 studenata. Glavni deo vežbe (učenje na kadaverima ili pojedinim njihovim vež (uč njihovim organima) posvećen je primeni znanja stečenih na predavanjima i posveć steč čitanju preporučene literature. miologija. praktičnom i usmenom delu pra ktič kolokvijuma). klasičnim propitivanjem ili testiranjem. praktič ispita). identifikacijom pojedinih elemenata na kadaveru ili organima. preporuč Na vezbama se kontinuirano proverava znanje studenata. sve ostale angaž vež be. studenata. Sadržaj vežbe mora da pokriva 80% gradiva tematske jedinice Sadrž vež 80% gradiva predviđene Planom rada. rezultata na kontrolnim praktič testovima. angiologija i neurologija). UVODNE NAPOMENE Konsultacije Najmanje jednom nedeljno u svakoj nastavnoj nedelji u semestru. UVODNE NAPOMENE Seminari U toku dva semestra studenti su u obavezi da realizuju 4 seminara. praktičnom i usmenom delu ispita). sara predviđeno studentima. koje polažu ili u predviđeno vreme tokom trajanja polaž tra semestra ili kasnije u toku semestra. Ako student položi oba predviđena kolokvijuma konačna ocena se određuje na bazi polož konač ukupno ostvarenog kredita. grupe.

ZAVRŠNI (USMENI) ISPIT: 27-50 poena ZAVRŠ 27.. 33 poena .. 16 proseč 81....prosečan uspeh manji od 51% .........5 poena .. kolokviranje.... B...........do 3 odsustva: 1 poen ... P O L A G A NJ E I S P I T A U C E L I N I .. 10 poena poena ..... 7 poena proseč 71.......42......75 ...............preko 75% pozitivnih odgovora.............. 3.5-50 POENA KREĆ 27... 6 poena proseč 61.0 vež poena poena poena poena 6.... KONAČNA OCENA NA ISPITU KOJI SE POLAŽE PREKO KOLOKVIJUMA KONAČ POLAŽ ODGOVARA ZBIRU OSVOJENIH POENA SA OBA KOLOKVIJUMA....5 poena ........ocena 7 .... 6.... 65 ..ocena 6 ..5-10 poena PRAKTIČ 6.. KAO ZBIR POENA IZ PREDISPITNIH OBAVEZA I ZAVRŠNOG (USMENOG) ISPITA ZAVRŠ I KREĆE SE U RASPONU OD 27........ 13 poena * Uslov je za usmeni ispit.......... 41-43 i 172 Statuta Medicinskog fakulteta u Nišu). 3.ocena 8 ......ocena 9 (odličan) za ostvarenih . 7.............ocena 6 ......... 20 poena .....5 poena poen .. A......... Grudni koš..........5 . kao i u slučaju ispita u celini..ocena 10 .... javne odbrane rada pred nadležnom komisijom....27... TESTOVI IZ GRADIVA (Ruka. nadlež Diplomski rad student može da brani kada položi sve mož polož ispite iz predmeta utvrđenih Nastavnim planom.....5poena .......ocena 8 .....50 .. ...... Noga...... polož 3.5 poena .5 ..ocena 10 (izuzetan) za ostvarenih ....prosečan uspeh 91-100% .............. .. neki od njih ili svi ne polože polož u planiranim terminima tokom semestra polažu se u okviru polaž obaveznog ispitnog testa koji obuhvata celokupno gradivo.5 poena ...ocena 9 .... 39 poena . izrade diplomskog rada pod nadzorom mentora i c.......42 ........ njega su oslobođeni studenti praktič koji su položili testove iz gradiva u redovnim terminima.37...........ocena 7 (dobar) za ostvarenih .. ukoliko se...................... izbora teme za diplomski rad.... 1.......... 25 poena ......... b...ocena 9 (odličan) za ostvarenih . Na osnovnu ostvarenih poena formira se konačna završ konač ocena prema odgovarajućoj skali (v... sve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi.. PARCIJALNO POLAGANJE ISPITA PREKO KOLOKVIJUMA POLAGANJ Ispit se može polagati i preko kolokvijuma: I kolokvijum obuhvata gradivo prvog semestra.................. ..47.... 50 poena se može ostvariti predispitnim aktivnostima... održavaju se u terminima vežbi........ 55 – 64........... PRAKTIČNI ISPIT*: 6.... 8.0 ..............5 poena ... koš Glava i Vrat........ neki od njih ili svi ne polože polož u planiranim terminima tokom semestra polažu se u okviru polaž obaveznog ispitnog testa koji obuhvata celokupno gradivo............. jednu izgubljenu vežbu student može vež mož nadoknaditi uz kolokviranje sa svojom grupom u toku semestra........> 6 odsudstva student gubi pravo na 2....ocena 6 (dovoljan) za ostvarenih ...3................... pak... održ vež 6..................prosečan uspeh 61-70% .... ukoliko se....0 .......prosečan uspeh 71-80% .. planom...5-25 poena ZAVRŠ 13.. ispit.ocena 7 ....prosečan uspeh 71-80% ...74 poena ... 22. održavaju se u terminima vežbi........47 . 95 – 100 poena . 75 – 84..... ispit... 95 .. 5 poena proseč 51.......... 3.... a 50 poena mož završnim ispitom... 41Niš Rad i uspeh studenata izražava se poenima................. PRAKTIČNI ISPIT*: 13-20 poena PRAKTIČ 13........... antropotomija zootomija fitotomija U UŽEM SMISLU: UŽ Anatomija je nauka o građi čovečijeg tela................... KOLOKVIJUMA..... 6. koš Glava i Vrat.... 16.. 85 .. Karlica u I semestru...test provere pozitivan u terminu nadoknade: 2 poena *Uslov su za izlazak na ispit........prosečan uspeh 61-70% .ocena 10 ..... 17 poena ..ocena 8 (vrlo dobar) za ostvarenih. PREDAVANJA (prisustvo i aktivnost): 0-1 poen 2. Ocena sa diplomskog ispita ulazi u prosečnu ocenu proseč studenta................. 2... na osnovu rezultata Konač sluč predispitnih aktivnosti i rezultata završnog (usmenog) ispita.... 45 poena ...do 6 odsustva: 2 poena .... 85 – 94. CNS sa čulima u II semestru)*: 10-18 poena 10- *Obavezni su.........test provere pozitivan u terminu nadoknade: 1 poen *Uslov su za izlazak na ispit..... polož * Uslov su za izlazak na ispit............. takodje uz kolokviranje.....ocena 7 (dobar) za ostvarenih . održ vež 2............. njihov medjusobni odnos kao i odnos prema okolini u kojoj žive. 0 proseč poena poena poena poena poena poena 4...... Maksimalan broj poena je izraž 100....5 vež 5... pak........... 8 poena proseč 81......5 do 3 POENA VEŽ .. FORMIRANJE KONAČNE OCENE NA OSNOVU OSTVARENIH POENA Č KONA (KREDITA) VRŠI SE PREMA SLEDEĆOJ SKALI: VRŠ SLEDEĆ ....test provere pozitivan u redovnim terminima: 4 poena .......preko 75% pozitivnih odgovora...preko 51% pozitivnih odgovora.......0 poen........ocena 6 ...37 .ocena 9 ...ocena 7 .ocena 9 .. kasnije).......5 ... odgovarajuć Ispit se može polagati u celini (nakon drugog semestra) ili preko dva mož kolokvijuma (posle prvog i posle drugog semestra).. njega su oslobođeni studenti praktič koji su položili testove iz gradiva u redovnim terminima...........test provere pozitivan u redovnim terminima: 2 poena ... CNS sa čulima u II semestru)*: 10-18 poena 10- *Obavezni su..... 15 poena ........ Karlica u I semestru......... 5...... shodno Pravilniku o završ polaganju ispita i formiranju konačne ocene na Medicinskom fakultetu konač (čl..............UVODNE NAPOMENE Diplomski ispit Diplomski ispit se sastoji iz: iz: a.... 4 ....... VEŽBE*: 3 do 6 POENA VEŽ ..0 poena............5 poena ... 14 proseč 71..... Noga.....ocena 8 . .. .prosečan uspeh 51-60% .100 poena ....ocena 7 ...> 3 odsudstva student gubi pravo na 1... 50 poena ... PREDAVANJA (prisustvo i aktivnost): 0-2 poena 5.....prosečan uspeh 91-100% .100% pozitivnih odgovora ....1...prosečan uspeh 81-90% ....84 poena ostvarenih. a II mož prvog kolokvijum gradivo drugog semestra....... Grudni koš... ....ocena 6 ..32..5 poena * Uslov su za izlazak na ispit..... (Ruka.. ZAVRŠNI (USMENI) ISPIT: 13............94 poena (odlič .... .. VEŽBE*: 1.......5 ..5 poena ..64 poena nadoknaditi uz kolokviranje sa svojom grupom u toku semestra..prisustvo vežbama .....prisustvo vežbama .....ocena 6 (dovoljan) za ostvarenih . 65 – 74.........prosečan uspeh manji od 51% ........... 4... a propuštena propuš predavanja mora kolokvirati da bi dobio potpis na Katedri.0 . ISPITNI TEST (iz celokupnog gradiva)*: 5 poena *Uslov je za praktični ispit. 55 ...... završ ... 13...... .... 1....ocena 10 ................ na kraju semestra pre njegove overe... ISPITNI TEST (iz celokupnog gradiva)*: 10 poena *Uslov je za praktični ispit................... takodje uz kolokviranje..5..ocena 10 .. Trbuh.. sve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi......5 poena poena ....... 19 poena ........0 ..5 poena (odlič .........ocena 9 ... PRAVILNIK O FORMIRANJU KONAČNE OCENE KONAČ IZ PREDMETA ANATOMIJA ZA STUDIJSKI PROGRAM MEDICINA Konačna ocena se formira na osnovu predispitnih aktivnosti studenata Konač (rezultata kontinuiranog praćenja....prosečan uspeh 51-60% .. SEMINARI (2: opšta anatomija)*: 1-2 poena opš 4..5(ZA STUDENTE KOJI SU POLOŽILI KOLOKVIJUM): POLOŽ ....... TESTOVI IZ GRADIVA 7.......preko 51% pozitivnih odgovora. a propuštena propuš predavanja mora kolokvirati da bi dobio potpis na Katedri..........0 .....5 ....prosečan uspeh 81-90% .5 .. 19. na kraju semestra pre njegove overe..ocena 10 (izuzetan) za ostvarenih .....................32 poena odgovara oceni 10 (izuzetan) poena odgovara oceni 9 (odličan) (odlič poena odgovara oceni 8 (vrlo dobar) poena odgovara oceni 7 (dobar) poena odgovara oceni 6 (dovoljan) DEFINICIJA ANATOMIJE U ŠIREM SMISLU: Anatomija je deo biologije koji predstavlja nauku o svim živim bićima i koji istražuje ne samo oblike tela živih bića (morfologija) nego i njihove funkcije (fiziologija)...... 10 proseč 51... Konačna ocena na kolokvijumu formira se........... 12 proseč 61.. kolokviranje........ocena 8 (vrlo dobar) za ostvarenih . jednu izgubljenu vežbu student može vež mož * Uslov je za usmeni ispit.............. SEMINARI (2+2: opšta anatomija)*: 2-4 poena opš 2- 7.... 9 poena proseč 91.... 18 proseč 91...5 poena ....... 9....... provere i procene znanja tokom prać nastave) i rezultata na završnom (usmenom) ispitu............. 27 poena FORMIRANJE KONAČNE OCENE NA KONAČ OSNOVU OSTVARENIH POENA (KREDITA) VRŠI SE PREMA SLEDEĆOJ SKALI: VRŠ SLEDEĆ SKALI: .... Trbuh.......100% pozitivnih odgovora ......... 0 poena proseč KONAČNA OCENA NA KOLOKVIJUMU FORMIRA SE U VIDU KONAČ BROJA OSVOJENIH POENA (KREDITA)......ocena 8 ...

Njen glavni dodatak predstavlja elektronska mikroskopija. Morfologija je mnogo šire područje nego područ (= anatomija jer razjašnjava nastanak razjaš telesnih oblika kao i zakone po kojima se prenose na potomstvo nasleđem. koja znači “seći odvojeno” ili “disekovati”."anatémnein" • Termin “Anatomija” vodi poreklo od grčke reči "anatémnein". MAKROSKOPSKA (anatomija) MIKROSKOPSKA (histologija) ANATOMIA MORFOLOGIA) ISTORIJAT ANATOMIJE Medicina drevnih naroda Praistorija Mesopotamija tradicionalna medicina Indije Tradicionalna medicina Kine Stari Egipat ISTORIJAT ANATOMIJE – drevnih naroda Medicina stare Grčke Grč Medicina Grčke i Rima Grč Srednji vek i renesansa Novi vek “Božanska jetra” Bož jetra” ISTORIJAT ANATOMIJE – drevnih narodanaroda- ISTORIJAT ANATOMIJE – drevni Egipat – balsamovanjebalsamovanje- 5 . nasleđ em. koja proučava građu i oblikovanje tela čoveka. Nije dovoljno anatomiju smatrati umetnošću disekcije. Mikroskopska anatomija omogućuje saznanja o mikro. Glavni zadatak anatomije je da prepozna međuzavisnost individualnih komponenti unutar tela čoveka. Pre će biti da je Anatomija nauka. Makroskopska anatomija se zasniva na prepoznavanju struktura golim okom.relacijama unutar tela čoveka.

HIPOKRAT . ARISTOTEL (384 – 322 pNE) Opisao aortu. tvrdio da je mozak centar intelekta.GALEN Grč Kornelije Calzo – osam tomova medicinskog saznanja GALEN – grk iz Pergama radi i živi u Rimu Povezuje morfologiju sa funkcijom Osnivač Galenske Osnivač medicine koja se zadržala zadrž do Novog veka.otac medicinemedicine460 – 377pNE ISTORIJAT ANATOMIJE – stara grčka grč ISTORIJAT ANATOMIJE – stara grčka grč Uporedno sa medicinom razvijala se i anatomija kao njen nerazdvojni i jedinstveni deo Postavio medicinu na pouzdane temelje iskustva – prirodne pojave treba tumačiti prirodnim tumač uzrocima. a iskustvo je glavni uzrok medicinskog saznanja. sekcira leševe leš životinja. venski sinusi lobanje. žučne puteve. započ današ Herofil (300pNE): opisao mozak i kičmenu kič ISTORIJAT ANATOMIJE Grčko rimska škola . dao prve podatke o uporednoj anatomiji. mož organe za varenje. jetru. traheju – građu oka. oko. građu oka. sa započ leš njima započinje današnja anatomija. Erasistrat (310 – 250 pNE) opisao: srčane srč zalistke. Napisao delo ANATOMICA. arterije. ISTORIJAT ANATOMIJE – Aleksandrijska škola Herofil i Erasistrat rade u Aleksandriji. njihove živce. započinju sekciranje ljudskih leševa. crevnu vaskularizaciju. 6 . moždinu.Aleksandrijska škola - Sekcirao leševe životinja i opisao: vidni leš živac. vene. HIPOKRAT “ otac medicine ” ISTORIJAT ANATOMIJE – stara Grčka Grčki lekar ALKEMEON iz Krotona (500pNE) Grč ISTORIJAT ANATOMIJE .

ENGLESKA – Oxford. Sylvius. Da Vinči Vinč Svi ostali veliki slikari RENESANSE odlično poznaju odlič anatomiju ljudskog tela ANDREJA VASAL . Andernach.ISTORIJAT MEDICINE -Anatomija u XII i XIII veku Otvaraju se medicinske škole i fakulteti u: ITALIJA – Bolonja. KOMPENDILJ ANATOMIJE (na principima Galenske medicine) Sve do XVI veka vlada dogmatski Galenovi principi ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas SIKSTIO IV i KLEMENT VII Posebnom bulom odobrili da se anatomija može učiti sekciranjem ljudskih leševa. Pariz ŠPANIJA – Valensija. Cambridgeu FRANCUSKA – Mompelje. Padova.renesansarenesansaLeonardo da Vinci bavio se anatomijom ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas Pre Vazala: Torre. De Capri. ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas Grade se anatomski amfiteatri – teatrum anatomicum Sale za sekciranje ISTORIJAT MEDICINE . Benedetti. Napulj Bolonja. Achellini. mož uč leš Od tada počinje ekspanzija u razvoju poč anatomije i medicine.PADOVA 7 . Salamanki Mondino de Luzzi – 1314g.

DOUGLAS. BELLINI.. VATER. BRUNER.. RATHKE. HALLER.. BAER. ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas ANATOMIJA U XIX i XX VEKU svetlosna mikroskopija elektronska mikroskopija rentgen (kontrastne metode) ultra zvuk skener magnentna rezonanca TOLDT 8 . MORGANJI. LAEUWENHUEK. KERKING. HARVEY. HISS. MILLER. HERWING.ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas TABULAE ANATOMICAE 1538 kritika Galenske medicine i anatomije DE HUMANI CORPORIS FABRICA 1555.. MECKEL. MALPIGHI. WOLFF. LOWER.. THOMAS WILLIS (Istraživač Istraž ivač cerebralne cirkulacije) ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas U XVIII i XIX veku: GEORGES CUEWIER 1769-1832 (uporedna 1769anatomija i embriologija). ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas VAZALA SLEDE: VAZ SLEDE: FALLOPIO..

zida. da do tančina tanč upozna njegovu normalnu građu. lupom ili okom.HIRURŠKA KLINIČ HIRURŠ SISTEMATSKA. Tkiva manje gustine propuštaju propuš Rö. kož Ima zadatak da istrazuje organske sastave golim okom. hirurgije. prema tome ne prikazuje delove tela. želudac i creva za vreme disanja.Svaki budući buduć doktor. prvenstveno za vreme studija. eluca. sistem. dijafragma. kožom i potkožnim kož potkož masnim tkivom. bez npr. mikroskopom ( mikropskopska anatomija) anatomija) Histologija je poseban ogranak sistematske anatomije Zadatak sistematske anatomije je da istrazuje ove organske sisteme. senke. pluć disanja. svaki sisteme. mora. telu. tela. tela. obzira na to gde se nalaze organi koji mu pripadaju. Topografska anatomija omogućava doktoru da pri omoguć ispitivanju bolesnika poznaje raspored organa u telu I ako ih ne vidi kroz kožu. npr. naziv. varenja). glavu. Pravi oblik želuca. mora. studija. varenja). građ CILJ ANATOMIJE PODELA ANATOMIJE SISTEMATSKA ANATOMIJA TOPOGRAFSKA ANATOMIJA RENTGENSKA PLASTIČNA (slikarstvo. Važno je reći da lakš Važ reć se na ovaj način mogu videti nač unutrašnji organi tokom njihovog unutra rada i tako ustanove sve promene njihovog oblika pri radu ( npr. Ona. potkožnog masnog tkiva potkož kojim upravljaju žlezde sa unutrašnjim lučenjem unutraš luč razlikuje se zavisno od pola i zivotnog doba. Ona. posebno. glavu. pluća prilikom dijafragma. vrat. projekcija. da bi se doktor. osposobio za uspesno lečenje leč obolelog tela. vrat. kakav je u živom telu. kao projekcija. pripadaju.zrake lakše. doba. HIRURŠKA ANATOMIJA HIRURŠ To je deo topografske deo anatomije koji služi služ potrebama hirurgije. vajarstvo) PLASTIČ UPOREDNA ILI KOMPARATIVNA KLINIČKA . DESKRIPTIVNA ANATOMIJA TOPOGRAFSKA ANATOMIJA Topografska (regionalna) regionalna) anatomija opisuje sve organske sisteme koji se nalaze u određenom delu tela pri čemu je određ glavna pažnja usmerena na njihov paž položaj i odnos. polož odnos. otuda i njen naziv. Raspored tkivom. 9 . ustanovljen je jedino putem Röjer nakon smrti isti je promenjen zbog popuštanja svog mišićnog popuš miš zida. a zatim miš masa. RENDGENSKA ANATOMIJA Mnogi organi mogu se posmatrati na rendgenskom aparatu ili na fotografskoj ploči u ploč obliku senke. ruku kao celinu nego sledi svaki put pojedini sistem. posebno. Oblik tela uslovljen je građom kostura sa građ zglobovima i rasporedom mišićnih masa.

više zadržavaju Rö. abdominal CT – fails to differentiate between the 2 nodes MRI with superparamagnetic nanoparticles – signal in normal node decreased but high in metastatic node CT . omoguć sakrivenih unutrašnjih organa. tela. Anatomija je sredstvom. Istraž kornjač krokodila. komparacija sa krvotokom kornjače. ispravlja onaj nedostatak anatomije koji uglavnom opisuje građu mrtvog ana građ tela. Ona omogućuje gledanje unapređ nač ino istraž tela. ispunjeni nekim kontrastnim građ sredstvom.zrake ( bacaju svoju senku).) i to gledanje na živom čoveku. viš zadrž senku). Istraživanje krvotoka kod ribe. krvnih i limfnih sudova unutraš organa. čime se oveku. unapređena ovim načinom istraživanja tela. npr. ptica i sisara) “ANATOMSKI MULAŽ” 10 . (lymphangiographia.KONTRASTNA RADIOGRAFIJA Konvencionalna MRI i 3D rekonstrukcija conventional MRI shows both nodes same 3D reconstruction of node metastatic red nonmetastatic green Gušće građeni ili šuplji organi (sudovi).ANATOMIA ULTRAZVUK KOMPARATIVNA ANATOMIJA (Npr.

2. drugog. posebni oblik i svoje posebno delovanje. Ipak. od kojih svaki ima i svoj organa. Plana frontalia s. nego više njih čine celinu u kojoj jedan viš organ upotpunjuje delovanje drugog. Planum medianum s. genitalia -Sy.koža kož ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKI ANATOMSKI STAV ORIJENTACIJA U ANATOMIJI Orijentacione linije i tačke tač (prirodne i konvencionalne) ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKE RAVNI 1. svi služe većem zadatku. Plana sagittalia 3. coronalia 2. umetnika) ANATOMIJA U UMETNOSTI I UMETNOST U ANATOMIJI Leonardo da Vinci-a Vinci- SISTEMATSKA ANATOMIJA Čovečje telo je sastavljeno od velikog oveč broja organa. ti pojedini organi nisu delovanje. služ već zadatku. digestorium -Sy. Ima zadatak da prouči prouč sve što je bitno za spoljni oblik tela i njegove promene kao i da na to upozori doktora (i umetnika).Plastična anatomija je Plastič u službi likovne služ umetnosti.1. respiratorium -Sy. Plana paramediana 11 . nervosum -Organum sensum -Integumentum communae . urinarium -Sy. mediosagittalis 3. SISTEMATSKA ANATOMIJA podela Systema sceletale Systema articulare Systema musculare Systema cardiovasculare Splanchnologia Splanchnologia podela: -Sy. potpuno nezavisni jedan od drugog. endocrinae -Sy. Plana horizontalia 3. umetnosti. Ipak. a drugog.

eversio KINESIOLOGIA (1. Supinatio – pronatio 3. Oppositio 2.ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKI PRESECI Frontalni presek Horizontalni presek Sagitalni presek KINESIOLOGIA 1. Elevatio – depressio 2. 5500 termina Osnova je latinski. a koriste se reči iz grčkog. Inversio . Protractio – retractio) TERMINOLOGIJA U ANATOMIJI anatomska nomenklatura ANATOMSKA NOMENKLATURA ANATOMSKA NOMENKLATURA BAZEL (1895) – BNA JENA (1935) – JNA PARIZ (1955) – PNA – važi i danas sa važ dopunama (mi koristimo sa dopunama iz 1998). hebrejskog i arapskog jezika 12 .

prednja strana Regio deltoidea Regio brachialis anterior Regio cubitalis anterior Gornji ekstremitet (membrum superius) topografska podela. zadnja strana Regio deltoidea Regio brachialis posterior Regio cubitalis posterior Regio carpalis anterior Regio antebrachialis anterior Regio palmaris Digiti manus Regio antebrachialis posterior Regio carpalis posterior Regio dorsalis manus Digiti manus 13 .TERMINOLOGIA ANATOMICA (preko 5500 latinskih naziva) Topografski delovi tela čoveka (partes corporis) “May I please be excused? My brain is full!!” MOJ MOZAK JE PUN! Topografski delovi gornjeg i donjeg ekstremiteta Gornji ekstremitet (membrum superius) topografska podela.

okruglasta: kvržica (tuberculum et epicondylus) kvrž kvrga (tuber. ulna. os lacrimale. sternum. Pljosnate kosti (ossa plana): Pridruženi skelet (skeleton Pridruž appendiculare) . Pneumatične kosti (ossa pneumatica) Pneumatič 6. os parietale. linearna: 2. Nepravilne kosti (ossa irregularia) (viscerocranium.126 kostiju appendiculare) -Kosti gornjeg uda (ossa membri superioris) (ossa superioris) -Kosti donjeg uda (ossa membri inferioris) (ossa inferioris) 4. Sezamoidne kosti(ossa sesamoidea) (patella) (cellulae mastoideae. radius. tibia i fibula) 2. Duge kosti (ossa longa): epiphysis proximalis diaphysis epiphysis distalis (humerus. os nasale. scapula. ossa tarsi) 3. oštra: oš bodlja (spina) nastavak (processus) I Zglobna: zglobna čašica (acetabulum et cavitas glenoidalis) (acetabulum glenoidalis) II Nezglobna: linija (linea) greben (crista) utisnuće (impressio) utisnuć (impressio) žleb (sulcus) (sulcus) pukotina (fissura) (fissura) jamica (fovea) (fovea) jama (fossa) (fossa) usek (incisura) (incisura) III Zglobna i nezglobna: 14 . os coxae.OSTEOLOGIJA (nauka o kostnom sistemu) Strukture skeletnog sistema (systema skeletale) su: kosti zglobovi ligamenti OPŠTA OSTEOLOGIJA OPŠ 206 kostiju Osovinski skelet (skeleton axiale) axiale) 80 kostiju -lobanja (cranium) (cranium) -kičmeni stub (columna vertebralis) kič (columna vertebralis) -grudna kost (sternum) (sternum) -rebra (costae) (costae) OBLIK KOSTIJU 1. Kratke kosti (ossa brevia): brevia): (ossa carpi. os frontale. trochanter et protuberantia) 3. vertebrae) (os occipitale. femur. costae) 5. sinus paranasales) Ispupčenja Ispupč SPOLJNI IZGLED KOSTIJU Udubljenja SPOLJNI IZGLED KOSTIJU I Zglobna: glava (caput) kolotur (trochlea) zglobna kvrga (condylus) II Nezglobna: 1. vomer.

lobanja žuta (medulla ossium flava) *posle 18. Bogato su zastupljeni u pokosnici. zajedno sa periostalnim arterijama ulaze u kost. Nedostaju u slušnim koščicama sluš koš Vene Pratilje nutritivnih arterija Nezavisne emisarne vene OKOŠTAVANJE (OSTEOGENESIS) CENTRUM OSSIFICATONIS PRIMARIUM ET SECUNDARIUM Osteogenesis membranacea Primarni centar okoštavanja Osteogenesis cartilaginea Sekundarni centar okoštavanja 15 . *kič rebra. grudna kost. godine crvena koštana koš srž u dugim kostima biva zamenjena žutom srž želatinozna (medulla ossium gelatinosa) – u starosti GRAĐA KOSTIJU Arterije KRVNI SUDOVI KOSTIJU ŽIVCI KOSTIJU I Duge kosti: 1-2 nutritivne dijafizne arterije brojne male epifizne arterije ogranci periostalnih arterija II Kratke kosti: III Nepravilne kosti: IV Pljosnate kosti: arterije periostalnog porekla nutritivne arterije (najmanje 2) periostalne arterije periostalne arterije Najbrojniji su na zglobnim površinama dugih kostiju. karlica. kič prš već Prate nutritivne krvne sudove (vazomotorni nervi). površ kičmenih pršljenova.Otvori SPOLJNI IZGLED KOSTIJU I Prolazni otvori: foramen magnum II Otvori za ishranu kostiju: foramen nutricium III Kanal (canalis) IV Kanal koji ulazi u kost ali ne prolazi kroz nju (meatus) meatus acusticus internus I Pokosnica (periosteum) površni sloj (stratum fibrosum) površ duboki sloj (stratum osteogeneticum) II Koštano tkivo: Koš substantia compacta (90%) (površni sloj kosti) (površ substantia spongiosa (10%) (dublji delovi kosti) endosteum III Koštana srž (medulla ossium): Koš srž crvena (medulla ossium rubra) *kičmeni stub. u većim pljosnatim kostima.

Uža i dublja 2. Pojedine koštane formacije su istaknutije koš 4. godine – unutar pet godina: 1. 10% veća već 2. Pneumatične šupljine su veće Pneumatič već 1. Konveksitet krsne kosti je slabije izražen izraž 5. Ugao koji zaklapaju donje grane preponskih kostiju manji je i ima ima oblik oštrog ugla oš 6. Veće Već 2. Teža Tež 3. grudne kosti.ANATOMSKE VARIJACIJE Zavise od: uzrasta pola fizičkih osobina fizič zdravlja dijete rase genetičkih faktora genetič endokrinih faktora I Lobanja odraslog muškarca u odnosu na lobanju žene je muš 1. Gornja. Zaporni otvor (foramen obturatum) širi je i trouglastog oblika UTVRĐIVANJE STAROSTI SKELETA Do 25. Teže Tež RAZLIKE U ODNOSU NA POL II Kosti udova odraslog muškarca u odnosu na žene su: muš su: III Karlica odraslog muškarca u odnosu na karlicu žene je muš 1. Deblje 3. Reljefi na njoj su bolje izraženi izraž 3. Sedalna ispupčenja (tuber ischiadicum) bliža su jedno drugom ispupč bliž 7. osifikacija Iznad 25. godine života – unutar jedne godine: 1. (sekundarna) homeostatska regulacija nivoa kalcijuma u krvi Formiranje krvnih ćelija hipertrofija atrofija regeneracija 16 . izgled lopatice. donja vilica i zubi su veći već 5. Bedrene jame su uže i strmije už 4. denticija denticija 2. rebarnihhrskavica i kičmenih pršljenova kič prš RASNE RAZLIKE Razlike su u 85 -90% evidentne bez merenja kod crnaca mongoloida stanovnika Kavkaza BIOLOŠKE REAKCIJE KOSTIJU SYSTEMA SKELETALE FUNKCIJE Rigidni okvir u telu koji obezbeđuje zaštitu vitalnim i zaš vulnerabilnim organima Dvokraka poluga skeletnim mišićima miš Rezervoar kalcijuma i fosfata. izgled lobanjskih šavova – progresivno zatvaranje koje počinje sa unutrašnje strane poč unutraš 2.

(ossa membri superioris) Kosti ramenog pojasa (cingulum pectorale s. Ključna kost (clavicula) cingulum membri superioris) Ključna kost (clavicula) Ključ (clavicula) Lopatica (scapula) (scapula) Kosti slobodnog dela gornjeg ekstremiteta (pars libera membri superioris) Ramena kost (humerus) (humerus) Lakatna kost (ulna) (ulna) Žbica (radius) (radius) Kosti šake (ossa manus) (ossa Ključna kost (clavicula) gornja strana. pripoji Ključna kost (clavicula) Ključna kost (clavicula) donja strana. pripoji Lopatica (scapula) zadnja strana 17 .

ramenog pojasa (cingulum pectorale) (cingulum pectorale) b. Ključnica (clavicula) spaja sledeće kosti: Ključ (clavicula) sledeć a. angulus superior / inferior / medialis c. slobodnog dela gornjeg uda (pars libera membri superioris) (pars superioris) c. pripada i jednom i drugom delu gornjeg uda 4.Lopatica (scapula) zadnja strana. Ključnica (clavicula) je primer: Ključ (clavicula) a. Lopatica (scapula) ima sledeće uglove: sledeć uglove: a. angulus superior / inferior / lateralis b. nepravilnih kostiju 2. pripoji TEST PITANJA 1. dugih kostiju c. angulus medialis / lateralis / inferior 18 . lopaticu (scapula) i ramenicu (humerus) (scapula) (humerus) c. grudnu kost (sternum) i lopaticu (scapula) (sternum) (scapula) TEST PITANJA 3. pripoji Lopatica (scapula) prednja strana Lopatica (scapula) prednja strana. Lopatica (scapula) je kost: (scapula) a. kratkih kostiju b. grudnu kost (sternum) i ramenicu (humerus) (sternum) (humerus) b.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->