UVODNE NAPOMENE

UVOD U ANATOMIJU
SREĆNO! SREĆ

Naziv predmeta: Šifra predmeta: Rukovodilac predmeta: Status predmeta: Godina studija: Broj ESPB: Uslovljenost drugim predmetima na I godini: Broj časova aktivne nastave:

Anatomija M - 13 Prof. dr Rade Čukuranović Obavezan I; semestar: I i II 9 + 15= 24 ne postoji 270 (predav. 135 i prakt. nastava 135)

UVODNE NAPOMENE
Cilj predmeta
Anatomija, kao prvi medicinski predmet sa kojim se sreću studenti, ima za cilj da ih upozna sa normalnom gradjom čovečijeg tela, da kroz praktičan rad studenti steknu odredjena iskustva i da ovladaju anatomskom terminologijom.

UVODNE NAPOMENE
SADRŽAJ PREDMETA SADRŽ
TEORIJSKA NASTAVA: PRAKTIČNA NASTAVA: koncipirana po topografskom principu i obuhvata sve delove i strukture čovečjeg tela, u potpunosti uskladjena sa teorijskom nastavom, te su programi identični.

Ishod predmeta
Nakon položenog ispita studenti medicine biće osposobljeni da definišu i opisuju normalnu gradju tela čoveka, da je prostorno sagledaju i da primenjuju potrebnu terminologiju, tako da budu pripremljeni za dalje praćenje predkliničkih, a posebno kliničkih predmeta čiju osnovu čini Anatomija.

(Sadržaj predmeta je dat na oglasnoj tabli Instituta za anatomiju)

UVODNE NAPOMENE
Nastavnici koji predaju anatomiju na Medicinskom fakultetu u Nišu Niš
Prof. dr Ljiljana Vasović Prof. dr Svetlana Antić Prof. dr Rade Čukuranović Prof. dr Snežana Pavlović Doc. dr Stojanka Arsić Doc. dr Slobodan Vlajković Doc. dr Marija Daković Bjelaković Doc. dr Ivan Jovanović Doc. dr Slađana Ugrenović

UVODNE NAPOMENE
U izvođenju praktične nastave učestvuju i praktič uč
Ass. dr Vesna Stojanović Ass. dr Vladimir Živković Ass. dr Miljana Pavlović Ass. dr Braca Kundalić

1

uz dozvoljeno odstupanje od predmetu. šest u toku školske godine sva ostala propuštena predavanja se moraju kolokvirati kod nastavnika pre overe propuš overe semestra. kao i primenu stečenih znanja i veština u praktične svrhe) PROVERA ZNANJA: • Kolokvijumi. Preko administratora akademske mreže mrež predavanje stave na sajt fakulteta. Udžbenici odgovarajućih poglavlja autora ostalih medicinskih fakulteta u zemlji. predviđena za organizovanje predispitnih • Konsultacije. • Izrade završnih radova. Sadržaj predavanja mora biti tako koncipiran da ona budu korisna za Sadrž savladavanje gradiva i pripremu ispita. saradnju i učešće. SAMOSTALNI RAD STUDENATA (navedeni oblici nastave zahtevaju od studenata pripremu. Sadržaj predavanja mora da pokriva najmanje 80% gradiva predviđenog Sadrž 80% gradiva planom rada. podstiču ih na stvaralački način razmišljanja i deduktivan način zaključivanja. 2 . UVODNE NAPOMENE Predavanja Tematske jedinice predstavljanja se moraju obrađivati po redosledu koji redosledu je predviđen planom rada na predmetu. • Vežbe. zadnja nedelja je • Seminari. • Ispiti. Osim tri predavanja u semestru tj. oko 10%. UVODNE NAPOMENE Dostupnost predavanja Nastavnici su u obavezi da studentima nakon predavanja: Učine dostupnim ''HANDOUT''. Nakon 20 do 30 minuta predavanja potrebno je organizovati fazu individualnog ili timskog interaktivnog rada. 30 nedelja u školskoj godini. Kontinirano će se proveravati znanje studenata i evidentiraće se njihovo evidentirać učešće u interaktivnoj nastavi. konsultacija i vežbi) • Mentorstvo. nastavi. (nastava se odvija u toku 15 nedelja u semestru.UVODNE NAPOMENE PREPORUČENI UDŽBENICI PREPORUČENI PREPORUČ UDŽBENICI UDŽ za drugi semestar za prvi semestar Za seminare iz opšte anatomije 2 seminara u I semestru i 3 seminara u II ALTERNATIVNI UDŽBENICI UDŽ UVODNE NAPOMENE Ukupno angažovanje studenata angaž AKTIVNA NASTAVA – OBLICI: • Predavanja. tj.

sara predviđeno studentima. Položeni ispitni kolokvijum u vidu ostvarenog kredita. Ocena na ispitu formira se na osnovu većeg broja već indikatora znanja i aktivnosti studenata (prisustva i aktivnosti na teorijskoj nastavi. grupe. priznaje se sve do uspešno Polož sve uspeš položenog završnog ispita u istoj školskoj godini. aktivira konač ispit u celini izvlačenjem ispitivača istog dana kada je polagao poslednji kolokvijum. Ako je nezadovoljan konačnom ocenom dobijenom kroz konač kolokvijume Ispit se sastoji od pismenog. polož završ Gradivo položeno na ispitnom kolokvijumu ne ispituje se na završnom ispitu. rezultata na kontrolnim praktič testovima. rada. miologija. UVODNE NAPOMENE Seminari U toku dva semestra studenti su u obavezi da realizuju 4 seminara. osmiš sadrž neophodnih objašnjenja za razumevanje odgovarajućih metodskih objaš odgovarajuć jedinica. svaki nastavnik i saradnik treba da odredi vreme (jedan školski za nastavnika i dva za saradnika) predviđeno za konsultacije sa studentima. praktič ispita). Sadržaj vežbe mora da pokriva 80% gradiva tematske jedinice Sadrž vež 80% gradiva predviđene Planom rada. semestra. preporuč Na vezbama se kontinuirano proverava znanje studenata. postojeć konač Ako student ne položi prvi kolokvijum gubi pravo na kolokvijalni način ispita i aktivira ž polo nač ispit u celini. ali ne manju od 6. u fiksnom terminu. uz obavezan interaktivni pristup. osim jedne vežbe. klasič U posebne rubrike studenskog kartona evidentira se prisustvo studenata studenata na vežbama i unose zapažanja i ocene koje se odnose na njihovo vež zapaž angažovanje i savladavanje gradiva. a izvlač ispitivač najkasnije sledećeg dana. Provera znanja studenata iz odgovarajućih seminara vrši se putem odgovarajuć vrš testova. polož završ Kolokvijum se sastoji od pismenog. ne manje od 5 studenata. praktičnog i završnog praktič završ (usmenog) ispita. klasičnim propitivanjem ili testiranjem. mogu obezbediti dva časa dodatne nastave sedmično iz mog sedmič oblasti za koje su zainteresovani. koje polažu ili u predviđeno vreme tokom trajanja polaž tra semestra ili kasnije u toku semestra. uz Vež rada. Student koji nije zadovoljan konačnom ocenom dobijenom kroz kolokvijume. UVODNE NAPOMENE Konsultacije Najmanje jednom nedeljno u svakoj nastavnoj nedelji u semestru. osmišljavanjem njihovih sadržaja i davanjem seminara. rezultata ostvarenih u toku praktične nastave i seminara. UVODNE NAPOMENE Kolokvijum Kolokvijum je oblik provere znanja kojim se detaljno procenjuje znanje iz obavljene nastave u toku jednog semestra. praktičnom i usmenom delu ispita). Zadnje nedelje u semestru u dogovoru sa studentima šef predmeta/katedre je obavezan da organizuje svakodnevne predispitne konsultacije i vežbe. koji se odnose na pojedine delove opšte anatomije opš (osteologija. Nastavnici i saradnici su dužni da studentima pomažu u realizaciji duž pomaž seminara. praktičnom i usmenom delu pra ktič kolokvijuma). identifikacijom pojedinih elemenata na kadaveru ili organima. UVODNE NAPOMENE Ispit Student polaže ispit u celini u sledećim slučajevima: polaž sledeć sluč Ako nije koristio kolokvijalni način polaganja ispita. neurologija). shodno postojećem Pravilniku o formiranju konačne ocene. izgubljene vežbe se moraju uz kolokviranje nadoknaditi pre overe vež semestra (jedna vežba se može sa svojom grupom nadoknaditi u toku vež mož semestra). studenata. ocena na kontrolnim testovima.UVODNE NAPOMENE Vežbe Vež Vežbe se moraju izvoditi po redosledu koji je predviđen Planom rada. Glavni deo vežbe (učenje na kadaverima ili pojedinim njihovim vež (uč njihovim organima) posvećen je primeni znanja stečenih na predavanjima i posveć steč čitanju preporučene literature. praktičnog i završnog (usmenog) ispita. praktič završ Ocena na kolokvijumu formira se na osnovu većeg broja indikatora znanja i aktivnosti već studenata (prisustva i aktivnosti na teorijskoj nastavi. artrologija. koje će vež omogućiti studentima da uspešnije savladavaju ispitne omoguć uspeš obaveze. dozvoljeno odstupanje od 10%. ocena dobijenih u toku praktične dobijenih praktič nastave i seminara. UVODNE NAPOMENE Dodatna nastava Studentima se na zahtev grupe. Ako student položi oba predviđena kolokvijuma konačna ocena se određuje na bazi polož konač ukupno ostvarenog kredita. U tom slučaju student može dobiti i manju ocenu na ispitu u ć slede sluč mož celini. sve ostale angaž vež be. angiologija i neurologija). 3 . nač Ako je pao na prvom kolokvijumu i.

. 8 poena proseč 81..ocena 9 (odličan) za ostvarenih ........ 19. jednu izgubljenu vežbu student može vež mož * Uslov je za usmeni ispit.0 vež poena poena poena poena 6...... CNS sa čulima u II semestru)*: 10-18 poena 10- *Obavezni su........... pak..test provere pozitivan u redovnim terminima: 2 poena ....0 .......5 poena ............ 95 – 100 poena ... A....... ISPITNI TEST (iz celokupnog gradiva)*: 10 poena *Uslov je za praktični ispit..0 poen.prosečan uspeh 71-80% . ...ocena 7 .....ocena 6 ......... 41Niš Rad i uspeh studenata izražava se poenima.... Grudni koš.....ocena 9 ..... održ vež 6... B... provere i procene znanja tokom prać nastave) i rezultata na završnom (usmenom) ispitu........................ a 50 poena mož završnim ispitom.......preko 51% pozitivnih odgovora.. PRAKTIČNI ISPIT*: 13-20 poena PRAKTIČ 13..........preko 51% pozitivnih odgovora........ održavaju se u terminima vežbi.........ocena 7 ..32 poena odgovara oceni 10 (izuzetan) poena odgovara oceni 9 (odličan) (odlič poena odgovara oceni 8 (vrlo dobar) poena odgovara oceni 7 (dobar) poena odgovara oceni 6 (dovoljan) DEFINICIJA ANATOMIJE U ŠIREM SMISLU: Anatomija je deo biologije koji predstavlja nauku o svim živim bićima i koji istražuje ne samo oblike tela živih bića (morfologija) nego i njihove funkcije (fiziologija)... KAO ZBIR POENA IZ PREDISPITNIH OBAVEZA I ZAVRŠNOG (USMENOG) ISPITA ZAVRŠ I KREĆE SE U RASPONU OD 27....ocena 8 ...... polož * Uslov su za izlazak na ispit....... na kraju semestra pre njegove overe..............................5 ...5 poena ... 85 .... 2....5 poena ...50 ..........5-50 POENA KREĆ 27. ..... (Ruka.... ISPITNI TEST (iz celokupnog gradiva)*: 5 poena *Uslov je za praktični ispit........ 6 poena proseč 61...... shodno Pravilniku o završ polaganju ispita i formiranju konačne ocene na Medicinskom fakultetu konač (čl..... . 19 poena ......... 55 – 64... planom.....5 poena ......ocena 6 ........ kolokviranje.... VEŽBE*: 1...... neki od njih ili svi ne polože polož u planiranim terminima tokom semestra polažu se u okviru polaž obaveznog ispitnog testa koji obuhvata celokupno gradivo..ocena 10 (izuzetan) za ostvarenih .....5 .. 41-43 i 172 Statuta Medicinskog fakulteta u Nišu).......> 3 odsudstva student gubi pravo na 1. ZAVRŠNI (USMENI) ISPIT: 13..... TESTOVI IZ GRADIVA 7.... pak. 8....74 poena ....37. 9.5 poena .... 15 poena .. 10 poena poena ..... Trbuh... VEŽBE*: 3 do 6 POENA VEŽ .. sve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi....preko 75% pozitivnih odgovora. PRAKTIČNI ISPIT*: 6...prosečan uspeh 51-60% ..do 6 odsustva: 2 poena .. 1... 13 poena * Uslov je za usmeni ispit... ukoliko se....prosečan uspeh 91-100% ...........prosečan uspeh 71-80% ........47.....prosečan uspeh manji od 51% . kao i u slučaju ispita u celini....... 0 proseč poena poena poena poena poena poena 4. ukoliko se. 10 proseč 51.................. na osnovu rezultata Konač sluč predispitnih aktivnosti i rezultata završnog (usmenog) ispita..... 3...... 6... PARCIJALNO POLAGANJE ISPITA PREKO KOLOKVIJUMA POLAGANJ Ispit se može polagati i preko kolokvijuma: I kolokvijum obuhvata gradivo prvog semestra..............5-10 poena PRAKTIČ 6.5.... koš Glava i Vrat........ SEMINARI (2+2: opšta anatomija)*: 2-4 poena opš 2- 7. PREDAVANJA (prisustvo i aktivnost): 0-1 poen 2.. 4........ njega su oslobođeni studenti praktič koji su položili testove iz gradiva u redovnim terminima........prosečan uspeh 81-90% .100% pozitivnih odgovora .... kolokviranje.ocena 8 (vrlo dobar) za ostvarenih..... TESTOVI IZ GRADIVA (Ruka. ......prisustvo vežbama ............ocena 9 ..... a propuštena propuš predavanja mora kolokvirati da bi dobio potpis na Katedri.................. 16.. održ vež 2....... 4 ... neki od njih ili svi ne polože polož u planiranim terminima tokom semestra polažu se u okviru polaž obaveznog ispitnog testa koji obuhvata celokupno gradivo. Ocena sa diplomskog ispita ulazi u prosečnu ocenu proseč studenta......ocena 7 ..................5 poena poena .....42 .5 ....32..... Na osnovnu ostvarenih poena formira se konačna završ konač ocena prema odgovarajućoj skali (v... odgovarajuć Ispit se može polagati u celini (nakon drugog semestra) ili preko dva mož kolokvijuma (posle prvog i posle drugog semestra)..........ocena 10 ...........ocena 6 ............... 1...test provere pozitivan u redovnim terminima: 4 poena ...100% pozitivnih odgovora . PREDAVANJA (prisustvo i aktivnost): 0-2 poena 5.. 16 proseč 81...............ocena 6 (dovoljan) za ostvarenih ......ocena 10 . PRAVILNIK O FORMIRANJU KONAČNE OCENE KONAČ IZ PREDMETA ANATOMIJA ZA STUDIJSKI PROGRAM MEDICINA Konačna ocena se formira na osnovu predispitnih aktivnosti studenata Konač (rezultata kontinuiranog praćenja.......37 ... 7 poena proseč 71.........prisustvo vežbama ..42......... CNS sa čulima u II semestru)*: 10-18 poena 10- *Obavezni su....... . 9 poena proseč 91....... 95 ...... Trbuh....... održavaju se u terminima vežbi....... P O L A G A NJ E I S P I T A U C E L I N I .preko 75% pozitivnih odgovora........prosečan uspeh 91-100% .. njega su oslobođeni studenti praktič koji su položili testove iz gradiva u redovnim terminima. 33 poena . završ ...... jednu izgubljenu vežbu student može vež mož nadoknaditi uz kolokviranje sa svojom grupom u toku semestra............. 20 poena .. sve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi...... 12 proseč 61....prosečan uspeh 61-70% ......................0 ...47 .. 39 poena . SEMINARI (2: opšta anatomija)*: 1-2 poena opš 4. 0 poena proseč KONAČNA OCENA NA KOLOKVIJUMU FORMIRA SE U VIDU KONAČ BROJA OSVOJENIH POENA (KREDITA)..............5 poena .prosečan uspeh manji od 51% ..75 ......84 poena ostvarenih..... javne odbrane rada pred nadležnom komisijom. 25 poena . ispit..... antropotomija zootomija fitotomija U UŽEM SMISLU: UŽ Anatomija je nauka o građi čovečijeg tela... izbora teme za diplomski rad..0 poena. 50 poena se može ostvariti predispitnim aktivnostima...........3.. b..ocena 7 (dobar) za ostvarenih ... 55 . 22....... 14 proseč 71. polož 3... a propuštena propuš predavanja mora kolokvirati da bi dobio potpis na Katedri........5 ...... KOLOKVIJUMA..ocena 9 ... .5-25 poena ZAVRŠ 13...ocena 7 .....ocena 6 .......5 vež 5. FORMIRANJE KONAČNE OCENE NA OSNOVU OSTVARENIH POENA Č KONA (KREDITA) VRŠI SE PREMA SLEDEĆOJ SKALI: VRŠ SLEDEĆ .....100 poena .......ocena 10 (izuzetan) za ostvarenih .ocena 8 (vrlo dobar) za ostvarenih ........... 65 – 74........ocena 6 (dovoljan) za ostvarenih ..........test provere pozitivan u terminu nadoknade: 2 poena *Uslov su za izlazak na ispit....5(ZA STUDENTE KOJI SU POLOŽILI KOLOKVIJUM): POLOŽ ......5 do 3 POENA VEŽ ........................1.ocena 8 .. Maksimalan broj poena je izraž 100...................................... 6..ocena 10 .. kasnije). 18 proseč 91..........64 poena nadoknaditi uz kolokviranje sa svojom grupom u toku semestra...5 .... 27 poena FORMIRANJE KONAČNE OCENE NA KONAČ OSNOVU OSTVARENIH POENA (KREDITA) VRŠI SE PREMA SLEDEĆOJ SKALI: VRŠ SLEDEĆ SKALI: ...prosečan uspeh 61-70% .0 .ocena 7 (dobar) za ostvarenih .............ocena 10 ..........prosečan uspeh 51-60% ... Grudni koš...........94 poena (odlič ..5 poena (odlič . a II mož prvog kolokvijum gradivo drugog semestra......ocena 9 . 17 poena .. 13.......do 3 odsustva: 1 poen ....... Konačna ocena na kolokvijumu formira se........5 poena ........ Noga....ocena 8 . takodje uz kolokviranje.....0 .. takodje uz kolokviranje..UVODNE NAPOMENE Diplomski ispit Diplomski ispit se sastoji iz: iz: a..0 ..5 ............... ZAVRŠNI (USMENI) ISPIT: 27-50 poena ZAVRŠ 27................ KONAČNA OCENA NA ISPITU KOJI SE POLAŽE PREKO KOLOKVIJUMA KONAČ POLAŽ ODGOVARA ZBIRU OSVOJENIH POENA SA OBA KOLOKVIJUMA. 3. na kraju semestra pre njegove overe........ 45 poena ..> 6 odsudstva student gubi pravo na 2...5 poena * Uslov su za izlazak na ispit..... ispit.. 85 – 94.......ocena 8 ..27. 7..... izrade diplomskog rada pod nadzorom mentora i c.5 poena poen ...5 poena ....ocena 9 (odličan) za ostvarenih ... 65 .. ...... 3.. koš Glava i Vrat............ Karlica u I semestru.test provere pozitivan u terminu nadoknade: 1 poen *Uslov su za izlazak na ispit. Karlica u I semestru.... 5...prosečan uspeh 81-90% ... 75 – 84...5poena . Noga.. njihov medjusobni odnos kao i odnos prema okolini u kojoj žive.... .... 50 poena ................. nadlež Diplomski rad student može da brani kada položi sve mož polož ispite iz predmeta utvrđenih Nastavnim planom................ 5 poena proseč 51.

"anatémnein" • Termin “Anatomija” vodi poreklo od grčke reči "anatémnein". nasleđ em. Glavni zadatak anatomije je da prepozna međuzavisnost individualnih komponenti unutar tela čoveka. koja znači “seći odvojeno” ili “disekovati”. koja proučava građu i oblikovanje tela čoveka. Mikroskopska anatomija omogućuje saznanja o mikro. Njen glavni dodatak predstavlja elektronska mikroskopija. Makroskopska anatomija se zasniva na prepoznavanju struktura golim okom. Pre će biti da je Anatomija nauka. MAKROSKOPSKA (anatomija) MIKROSKOPSKA (histologija) ANATOMIA MORFOLOGIA) ISTORIJAT ANATOMIJE Medicina drevnih naroda Praistorija Mesopotamija tradicionalna medicina Indije Tradicionalna medicina Kine Stari Egipat ISTORIJAT ANATOMIJE – drevnih naroda Medicina stare Grčke Grč Medicina Grčke i Rima Grč Srednji vek i renesansa Novi vek “Božanska jetra” Bož jetra” ISTORIJAT ANATOMIJE – drevnih narodanaroda- ISTORIJAT ANATOMIJE – drevni Egipat – balsamovanjebalsamovanje- 5 . Morfologija je mnogo šire područje nego područ (= anatomija jer razjašnjava nastanak razjaš telesnih oblika kao i zakone po kojima se prenose na potomstvo nasleđem. Nije dovoljno anatomiju smatrati umetnošću disekcije.relacijama unutar tela čoveka.

njihove živce. traheju – građu oka. građu oka.Aleksandrijska škola - Sekcirao leševe životinja i opisao: vidni leš živac. žučne puteve. Erasistrat (310 – 250 pNE) opisao: srčane srč zalistke. vene. a iskustvo je glavni uzrok medicinskog saznanja. oko. sa započ leš njima započinje današnja anatomija. ARISTOTEL (384 – 322 pNE) Opisao aortu. arterije.GALEN Grč Kornelije Calzo – osam tomova medicinskog saznanja GALEN – grk iz Pergama radi i živi u Rimu Povezuje morfologiju sa funkcijom Osnivač Galenske Osnivač medicine koja se zadržala zadrž do Novog veka.HIPOKRAT . jetru. tvrdio da je mozak centar intelekta. moždinu.otac medicinemedicine460 – 377pNE ISTORIJAT ANATOMIJE – stara grčka grč ISTORIJAT ANATOMIJE – stara grčka grč Uporedno sa medicinom razvijala se i anatomija kao njen nerazdvojni i jedinstveni deo Postavio medicinu na pouzdane temelje iskustva – prirodne pojave treba tumačiti prirodnim tumač uzrocima. crevnu vaskularizaciju. započ današ Herofil (300pNE): opisao mozak i kičmenu kič ISTORIJAT ANATOMIJE Grčko rimska škola . mož organe za varenje. venski sinusi lobanje. ISTORIJAT ANATOMIJE – Aleksandrijska škola Herofil i Erasistrat rade u Aleksandriji. započinju sekciranje ljudskih leševa. 6 . dao prve podatke o uporednoj anatomiji. sekcira leševe leš životinja. Napisao delo ANATOMICA. HIPOKRAT “ otac medicine ” ISTORIJAT ANATOMIJE – stara Grčka Grčki lekar ALKEMEON iz Krotona (500pNE) Grč ISTORIJAT ANATOMIJE .

Andernach. Sylvius. De Capri.renesansarenesansaLeonardo da Vinci bavio se anatomijom ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas Pre Vazala: Torre.PADOVA 7 . Cambridgeu FRANCUSKA – Mompelje. Napulj Bolonja.ISTORIJAT MEDICINE -Anatomija u XII i XIII veku Otvaraju se medicinske škole i fakulteti u: ITALIJA – Bolonja. Salamanki Mondino de Luzzi – 1314g. KOMPENDILJ ANATOMIJE (na principima Galenske medicine) Sve do XVI veka vlada dogmatski Galenovi principi ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas SIKSTIO IV i KLEMENT VII Posebnom bulom odobrili da se anatomija može učiti sekciranjem ljudskih leševa. Pariz ŠPANIJA – Valensija. ENGLESKA – Oxford. Achellini. mož uč leš Od tada počinje ekspanzija u razvoju poč anatomije i medicine. ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas Grade se anatomski amfiteatri – teatrum anatomicum Sale za sekciranje ISTORIJAT MEDICINE . Benedetti. Da Vinči Vinč Svi ostali veliki slikari RENESANSE odlično poznaju odlič anatomiju ljudskog tela ANDREJA VASAL . Padova.

HERWING.. HARVEY...ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas TABULAE ANATOMICAE 1538 kritika Galenske medicine i anatomije DE HUMANI CORPORIS FABRICA 1555. HALLER. RATHKE. MORGANJI. DOUGLAS. THOMAS WILLIS (Istraživač Istraž ivač cerebralne cirkulacije) ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas U XVIII i XIX veku: GEORGES CUEWIER 1769-1832 (uporedna 1769anatomija i embriologija). BELLINI. WOLFF.. HISS. ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas ANATOMIJA U XIX i XX VEKU svetlosna mikroskopija elektronska mikroskopija rentgen (kontrastne metode) ultra zvuk skener magnentna rezonanca TOLDT 8 . LAEUWENHUEK. BAER. MILLER. ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas VAZALA SLEDE: VAZ SLEDE: FALLOPIO. VATER. KERKING. MECKEL... MALPIGHI. BRUNER. LOWER.

želudac i creva za vreme disanja. Topografska anatomija omogućava doktoru da pri omoguć ispitivanju bolesnika poznaje raspored organa u telu I ako ih ne vidi kroz kožu. potkožnog masnog tkiva potkož kojim upravljaju žlezde sa unutrašnjim lučenjem unutraš luč razlikuje se zavisno od pola i zivotnog doba. Ona. zida. ustanovljen je jedino putem Röjer nakon smrti isti je promenjen zbog popuštanja svog mišićnog popuš miš zida. sistem. vrat. otuda i njen naziv. obzira na to gde se nalaze organi koji mu pripadaju. pripadaju. pluća prilikom dijafragma. Tkiva manje gustine propuštaju propuš Rö. mora. Ona. eluca. kož Ima zadatak da istrazuje organske sastave golim okom. npr. kožom i potkožnim kož potkož masnim tkivom. mora. kakav je u živom telu. hirurgije. prvenstveno za vreme studija. svaki sisteme. građ CILJ ANATOMIJE PODELA ANATOMIJE SISTEMATSKA ANATOMIJA TOPOGRAFSKA ANATOMIJA RENTGENSKA PLASTIČNA (slikarstvo. Raspored tkivom. Važno je reći da lakš Važ reć se na ovaj način mogu videti nač unutrašnji organi tokom njihovog unutra rada i tako ustanove sve promene njihovog oblika pri radu ( npr. HIRURŠKA ANATOMIJA HIRURŠ To je deo topografske deo anatomije koji služi služ potrebama hirurgije. RENDGENSKA ANATOMIJA Mnogi organi mogu se posmatrati na rendgenskom aparatu ili na fotografskoj ploči u ploč obliku senke. da do tančina tanč upozna njegovu normalnu građu. osposobio za uspesno lečenje leč obolelog tela. posebno. vrat. mikroskopom ( mikropskopska anatomija) anatomija) Histologija je poseban ogranak sistematske anatomije Zadatak sistematske anatomije je da istrazuje ove organske sisteme. da bi se doktor. telu. glavu. tela. varenja). prema tome ne prikazuje delove tela. dijafragma. glavu.HIRURŠKA KLINIČ HIRURŠ SISTEMATSKA. posebno. bez npr. naziv. Oblik tela uslovljen je građom kostura sa građ zglobovima i rasporedom mišićnih masa. Pravi oblik želuca. ruku kao celinu nego sledi svaki put pojedini sistem. doba. varenja). polož odnos. projekcija. vajarstvo) PLASTIČ UPOREDNA ILI KOMPARATIVNA KLINIČKA . kao projekcija. studija.zrake lakše.Svaki budući buduć doktor. tela. lupom ili okom. 9 . pluć disanja. a zatim miš masa. senke. DESKRIPTIVNA ANATOMIJA TOPOGRAFSKA ANATOMIJA Topografska (regionalna) regionalna) anatomija opisuje sve organske sisteme koji se nalaze u određenom delu tela pri čemu je određ glavna pažnja usmerena na njihov paž položaj i odnos.

omoguć sakrivenih unutrašnjih organa.zrake ( bacaju svoju senku). Istraživanje krvotoka kod ribe.KONTRASTNA RADIOGRAFIJA Konvencionalna MRI i 3D rekonstrukcija conventional MRI shows both nodes same 3D reconstruction of node metastatic red nonmetastatic green Gušće građeni ili šuplji organi (sudovi). komparacija sa krvotokom kornjače. npr. više zadržavaju Rö. (lymphangiographia. viš zadrž senku). krvnih i limfnih sudova unutraš organa. Anatomija je sredstvom. abdominal CT – fails to differentiate between the 2 nodes MRI with superparamagnetic nanoparticles – signal in normal node decreased but high in metastatic node CT . ispravlja onaj nedostatak anatomije koji uglavnom opisuje građu mrtvog ana građ tela. tela. Ona omogućuje gledanje unapređ nač ino istraž tela.ANATOMIA ULTRAZVUK KOMPARATIVNA ANATOMIJA (Npr. unapređena ovim načinom istraživanja tela. čime se oveku.) i to gledanje na živom čoveku. ptica i sisara) “ANATOMSKI MULAŽ” 10 . ispunjeni nekim kontrastnim građ sredstvom. Istraž kornjač krokodila.

2. ti pojedini organi nisu delovanje. Ipak. urinarium -Sy. svi služe većem zadatku. nervosum -Organum sensum -Integumentum communae . nego više njih čine celinu u kojoj jedan viš organ upotpunjuje delovanje drugog. posebni oblik i svoje posebno delovanje. respiratorium -Sy. Planum medianum s. Plana sagittalia 3. a drugog. Plana horizontalia 3. Ima zadatak da prouči prouč sve što je bitno za spoljni oblik tela i njegove promene kao i da na to upozori doktora (i umetnika).koža kož ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKI ANATOMSKI STAV ORIJENTACIJA U ANATOMIJI Orijentacione linije i tačke tač (prirodne i konvencionalne) ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKE RAVNI 1. genitalia -Sy.1. drugog. coronalia 2. Ipak. mediosagittalis 3. umetnika) ANATOMIJA U UMETNOSTI I UMETNOST U ANATOMIJI Leonardo da Vinci-a Vinci- SISTEMATSKA ANATOMIJA Čovečje telo je sastavljeno od velikog oveč broja organa. od kojih svaki ima i svoj organa. služ već zadatku. potpuno nezavisni jedan od drugog. SISTEMATSKA ANATOMIJA podela Systema sceletale Systema articulare Systema musculare Systema cardiovasculare Splanchnologia Splanchnologia podela: -Sy. Plana frontalia s. Plana paramediana 11 . umetnosti. digestorium -Sy.Plastična anatomija je Plastič u službi likovne služ umetnosti. endocrinae -Sy.

eversio KINESIOLOGIA (1. Protractio – retractio) TERMINOLOGIJA U ANATOMIJI anatomska nomenklatura ANATOMSKA NOMENKLATURA ANATOMSKA NOMENKLATURA BAZEL (1895) – BNA JENA (1935) – JNA PARIZ (1955) – PNA – važi i danas sa važ dopunama (mi koristimo sa dopunama iz 1998). hebrejskog i arapskog jezika 12 . Oppositio 2. Inversio .ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKI PRESECI Frontalni presek Horizontalni presek Sagitalni presek KINESIOLOGIA 1. 5500 termina Osnova je latinski. Elevatio – depressio 2. Supinatio – pronatio 3. a koriste se reči iz grčkog.

prednja strana Regio deltoidea Regio brachialis anterior Regio cubitalis anterior Gornji ekstremitet (membrum superius) topografska podela.TERMINOLOGIA ANATOMICA (preko 5500 latinskih naziva) Topografski delovi tela čoveka (partes corporis) “May I please be excused? My brain is full!!” MOJ MOZAK JE PUN! Topografski delovi gornjeg i donjeg ekstremiteta Gornji ekstremitet (membrum superius) topografska podela. zadnja strana Regio deltoidea Regio brachialis posterior Regio cubitalis posterior Regio carpalis anterior Regio antebrachialis anterior Regio palmaris Digiti manus Regio antebrachialis posterior Regio carpalis posterior Regio dorsalis manus Digiti manus 13 .

okruglasta: kvržica (tuberculum et epicondylus) kvrž kvrga (tuber. linearna: 2. Sezamoidne kosti(ossa sesamoidea) (patella) (cellulae mastoideae. trochanter et protuberantia) 3. os lacrimale. ulna. Pneumatične kosti (ossa pneumatica) Pneumatič 6.OSTEOLOGIJA (nauka o kostnom sistemu) Strukture skeletnog sistema (systema skeletale) su: kosti zglobovi ligamenti OPŠTA OSTEOLOGIJA OPŠ 206 kostiju Osovinski skelet (skeleton axiale) axiale) 80 kostiju -lobanja (cranium) (cranium) -kičmeni stub (columna vertebralis) kič (columna vertebralis) -grudna kost (sternum) (sternum) -rebra (costae) (costae) OBLIK KOSTIJU 1. vertebrae) (os occipitale. os coxae. radius. Pljosnate kosti (ossa plana): Pridruženi skelet (skeleton Pridruž appendiculare) . ossa tarsi) 3. vomer. os frontale. Duge kosti (ossa longa): epiphysis proximalis diaphysis epiphysis distalis (humerus. sinus paranasales) Ispupčenja Ispupč SPOLJNI IZGLED KOSTIJU Udubljenja SPOLJNI IZGLED KOSTIJU I Zglobna: glava (caput) kolotur (trochlea) zglobna kvrga (condylus) II Nezglobna: 1. oštra: oš bodlja (spina) nastavak (processus) I Zglobna: zglobna čašica (acetabulum et cavitas glenoidalis) (acetabulum glenoidalis) II Nezglobna: linija (linea) greben (crista) utisnuće (impressio) utisnuć (impressio) žleb (sulcus) (sulcus) pukotina (fissura) (fissura) jamica (fovea) (fovea) jama (fossa) (fossa) usek (incisura) (incisura) III Zglobna i nezglobna: 14 . scapula.126 kostiju appendiculare) -Kosti gornjeg uda (ossa membri superioris) (ossa superioris) -Kosti donjeg uda (ossa membri inferioris) (ossa inferioris) 4. Nepravilne kosti (ossa irregularia) (viscerocranium. tibia i fibula) 2. costae) 5. Kratke kosti (ossa brevia): brevia): (ossa carpi. femur. os parietale. os nasale. sternum.

Nedostaju u slušnim koščicama sluš koš Vene Pratilje nutritivnih arterija Nezavisne emisarne vene OKOŠTAVANJE (OSTEOGENESIS) CENTRUM OSSIFICATONIS PRIMARIUM ET SECUNDARIUM Osteogenesis membranacea Primarni centar okoštavanja Osteogenesis cartilaginea Sekundarni centar okoštavanja 15 . karlica. površ kičmenih pršljenova. Bogato su zastupljeni u pokosnici. *kič rebra. grudna kost. u većim pljosnatim kostima.Otvori SPOLJNI IZGLED KOSTIJU I Prolazni otvori: foramen magnum II Otvori za ishranu kostiju: foramen nutricium III Kanal (canalis) IV Kanal koji ulazi u kost ali ne prolazi kroz nju (meatus) meatus acusticus internus I Pokosnica (periosteum) površni sloj (stratum fibrosum) površ duboki sloj (stratum osteogeneticum) II Koštano tkivo: Koš substantia compacta (90%) (površni sloj kosti) (površ substantia spongiosa (10%) (dublji delovi kosti) endosteum III Koštana srž (medulla ossium): Koš srž crvena (medulla ossium rubra) *kičmeni stub. godine crvena koštana koš srž u dugim kostima biva zamenjena žutom srž želatinozna (medulla ossium gelatinosa) – u starosti GRAĐA KOSTIJU Arterije KRVNI SUDOVI KOSTIJU ŽIVCI KOSTIJU I Duge kosti: 1-2 nutritivne dijafizne arterije brojne male epifizne arterije ogranci periostalnih arterija II Kratke kosti: III Nepravilne kosti: IV Pljosnate kosti: arterije periostalnog porekla nutritivne arterije (najmanje 2) periostalne arterije periostalne arterije Najbrojniji su na zglobnim površinama dugih kostiju. kič prš već Prate nutritivne krvne sudove (vazomotorni nervi). zajedno sa periostalnim arterijama ulaze u kost. lobanja žuta (medulla ossium flava) *posle 18.

godine – unutar pet godina: 1. Deblje 3. grudne kosti. Sedalna ispupčenja (tuber ischiadicum) bliža su jedno drugom ispupč bliž 7.ANATOMSKE VARIJACIJE Zavise od: uzrasta pola fizičkih osobina fizič zdravlja dijete rase genetičkih faktora genetič endokrinih faktora I Lobanja odraslog muškarca u odnosu na lobanju žene je muš 1. Reljefi na njoj su bolje izraženi izraž 3. denticija denticija 2. Ugao koji zaklapaju donje grane preponskih kostiju manji je i ima ima oblik oštrog ugla oš 6. godine života – unutar jedne godine: 1. Zaporni otvor (foramen obturatum) širi je i trouglastog oblika UTVRĐIVANJE STAROSTI SKELETA Do 25. izgled lopatice. (sekundarna) homeostatska regulacija nivoa kalcijuma u krvi Formiranje krvnih ćelija hipertrofija atrofija regeneracija 16 . Bedrene jame su uže i strmije už 4. Veće Već 2. izgled lobanjskih šavova – progresivno zatvaranje koje počinje sa unutrašnje strane poč unutraš 2. Pojedine koštane formacije su istaknutije koš 4. rebarnihhrskavica i kičmenih pršljenova kič prš RASNE RAZLIKE Razlike su u 85 -90% evidentne bez merenja kod crnaca mongoloida stanovnika Kavkaza BIOLOŠKE REAKCIJE KOSTIJU SYSTEMA SKELETALE FUNKCIJE Rigidni okvir u telu koji obezbeđuje zaštitu vitalnim i zaš vulnerabilnim organima Dvokraka poluga skeletnim mišićima miš Rezervoar kalcijuma i fosfata. osifikacija Iznad 25. 10% veća već 2. Pneumatične šupljine su veće Pneumatič već 1. donja vilica i zubi su veći već 5. Gornja. Teže Tež RAZLIKE U ODNOSU NA POL II Kosti udova odraslog muškarca u odnosu na žene su: muš su: III Karlica odraslog muškarca u odnosu na karlicu žene je muš 1. Konveksitet krsne kosti je slabije izražen izraž 5. Teža Tež 3. Uža i dublja 2.

(ossa membri superioris) Kosti ramenog pojasa (cingulum pectorale s. Ključna kost (clavicula) cingulum membri superioris) Ključna kost (clavicula) Ključ (clavicula) Lopatica (scapula) (scapula) Kosti slobodnog dela gornjeg ekstremiteta (pars libera membri superioris) Ramena kost (humerus) (humerus) Lakatna kost (ulna) (ulna) Žbica (radius) (radius) Kosti šake (ossa manus) (ossa Ključna kost (clavicula) gornja strana. pripoji Ključna kost (clavicula) Ključna kost (clavicula) donja strana. pripoji Lopatica (scapula) zadnja strana 17 .

Ključnica (clavicula) spaja sledeće kosti: Ključ (clavicula) sledeć a. kratkih kostiju b. Lopatica (scapula) ima sledeće uglove: sledeć uglove: a. nepravilnih kostiju 2. grudnu kost (sternum) i lopaticu (scapula) (sternum) (scapula) TEST PITANJA 3. pripoji TEST PITANJA 1.Lopatica (scapula) zadnja strana. angulus medialis / lateralis / inferior 18 . lopaticu (scapula) i ramenicu (humerus) (scapula) (humerus) c. ramenog pojasa (cingulum pectorale) (cingulum pectorale) b. angulus superior / inferior / medialis c. angulus superior / inferior / lateralis b. pripoji Lopatica (scapula) prednja strana Lopatica (scapula) prednja strana. slobodnog dela gornjeg uda (pars libera membri superioris) (pars superioris) c. Ključnica (clavicula) je primer: Ključ (clavicula) a. pripada i jednom i drugom delu gornjeg uda 4. grudnu kost (sternum) i ramenicu (humerus) (sternum) (humerus) b. dugih kostiju c. Lopatica (scapula) je kost: (scapula) a.