UVODNE NAPOMENE

UVOD U ANATOMIJU
SREĆNO! SREĆ

Naziv predmeta: Šifra predmeta: Rukovodilac predmeta: Status predmeta: Godina studija: Broj ESPB: Uslovljenost drugim predmetima na I godini: Broj časova aktivne nastave:

Anatomija M - 13 Prof. dr Rade Čukuranović Obavezan I; semestar: I i II 9 + 15= 24 ne postoji 270 (predav. 135 i prakt. nastava 135)

UVODNE NAPOMENE
Cilj predmeta
Anatomija, kao prvi medicinski predmet sa kojim se sreću studenti, ima za cilj da ih upozna sa normalnom gradjom čovečijeg tela, da kroz praktičan rad studenti steknu odredjena iskustva i da ovladaju anatomskom terminologijom.

UVODNE NAPOMENE
SADRŽAJ PREDMETA SADRŽ
TEORIJSKA NASTAVA: PRAKTIČNA NASTAVA: koncipirana po topografskom principu i obuhvata sve delove i strukture čovečjeg tela, u potpunosti uskladjena sa teorijskom nastavom, te su programi identični.

Ishod predmeta
Nakon položenog ispita studenti medicine biće osposobljeni da definišu i opisuju normalnu gradju tela čoveka, da je prostorno sagledaju i da primenjuju potrebnu terminologiju, tako da budu pripremljeni za dalje praćenje predkliničkih, a posebno kliničkih predmeta čiju osnovu čini Anatomija.

(Sadržaj predmeta je dat na oglasnoj tabli Instituta za anatomiju)

UVODNE NAPOMENE
Nastavnici koji predaju anatomiju na Medicinskom fakultetu u Nišu Niš
Prof. dr Ljiljana Vasović Prof. dr Svetlana Antić Prof. dr Rade Čukuranović Prof. dr Snežana Pavlović Doc. dr Stojanka Arsić Doc. dr Slobodan Vlajković Doc. dr Marija Daković Bjelaković Doc. dr Ivan Jovanović Doc. dr Slađana Ugrenović

UVODNE NAPOMENE
U izvođenju praktične nastave učestvuju i praktič uč
Ass. dr Vesna Stojanović Ass. dr Vladimir Živković Ass. dr Miljana Pavlović Ass. dr Braca Kundalić

1

šest u toku školske godine sva ostala propuštena predavanja se moraju kolokvirati kod nastavnika pre overe propuš overe semestra. Preko administratora akademske mreže mrež predavanje stave na sajt fakulteta. Sadržaj predavanja mora da pokriva najmanje 80% gradiva predviđenog Sadrž 80% gradiva planom rada. Udžbenici odgovarajućih poglavlja autora ostalih medicinskih fakulteta u zemlji. Sadržaj predavanja mora biti tako koncipiran da ona budu korisna za Sadrž savladavanje gradiva i pripremu ispita. oko 10%. 30 nedelja u školskoj godini. kao i primenu stečenih znanja i veština u praktične svrhe) PROVERA ZNANJA: • Kolokvijumi. tj. Kontinirano će se proveravati znanje studenata i evidentiraće se njihovo evidentirać učešće u interaktivnoj nastavi.UVODNE NAPOMENE PREPORUČENI UDŽBENICI PREPORUČENI PREPORUČ UDŽBENICI UDŽ za drugi semestar za prvi semestar Za seminare iz opšte anatomije 2 seminara u I semestru i 3 seminara u II ALTERNATIVNI UDŽBENICI UDŽ UVODNE NAPOMENE Ukupno angažovanje studenata angaž AKTIVNA NASTAVA – OBLICI: • Predavanja. (nastava se odvija u toku 15 nedelja u semestru. uz dozvoljeno odstupanje od predmetu. podstiču ih na stvaralački način razmišljanja i deduktivan način zaključivanja. • Izrade završnih radova. • Vežbe. Osim tri predavanja u semestru tj. 2 . konsultacija i vežbi) • Mentorstvo. zadnja nedelja je • Seminari. saradnju i učešće. nastavi. • Ispiti. SAMOSTALNI RAD STUDENATA (navedeni oblici nastave zahtevaju od studenata pripremu. predviđena za organizovanje predispitnih • Konsultacije. UVODNE NAPOMENE Predavanja Tematske jedinice predstavljanja se moraju obrađivati po redosledu koji redosledu je predviđen planom rada na predmetu. Nakon 20 do 30 minuta predavanja potrebno je organizovati fazu individualnog ili timskog interaktivnog rada. UVODNE NAPOMENE Dostupnost predavanja Nastavnici su u obavezi da studentima nakon predavanja: Učine dostupnim ''HANDOUT''.

Glavni deo vežbe (učenje na kadaverima ili pojedinim njihovim vež (uč njihovim organima) posvećen je primeni znanja stečenih na predavanjima i posveć steč čitanju preporučene literature. 3 . U tom slučaju student može dobiti i manju ocenu na ispitu u ć slede sluč mož celini. Nastavnici i saradnici su dužni da studentima pomažu u realizaciji duž pomaž seminara. izgubljene vežbe se moraju uz kolokviranje nadoknaditi pre overe vež semestra (jedna vežba se može sa svojom grupom nadoknaditi u toku vež mož semestra). osmišljavanjem njihovih sadržaja i davanjem seminara. Provera znanja studenata iz odgovarajućih seminara vrši se putem odgovarajuć vrš testova. klasič U posebne rubrike studenskog kartona evidentira se prisustvo studenata studenata na vežbama i unose zapažanja i ocene koje se odnose na njihovo vež zapaž angažovanje i savladavanje gradiva. rezultata na kontrolnim praktič testovima. UVODNE NAPOMENE Kolokvijum Kolokvijum je oblik provere znanja kojim se detaljno procenjuje znanje iz obavljene nastave u toku jednog semestra. sara predviđeno studentima. mogu obezbediti dva časa dodatne nastave sedmično iz mog sedmič oblasti za koje su zainteresovani. u fiksnom terminu. Ocena na ispitu formira se na osnovu većeg broja već indikatora znanja i aktivnosti studenata (prisustva i aktivnosti na teorijskoj nastavi. praktičnog i završnog (usmenog) ispita. praktič ispita). UVODNE NAPOMENE Seminari U toku dva semestra studenti su u obavezi da realizuju 4 seminara. UVODNE NAPOMENE Ispit Student polaže ispit u celini u sledećim slučajevima: polaž sledeć sluč Ako nije koristio kolokvijalni način polaganja ispita. semestra. praktičnom i usmenom delu pra ktič kolokvijuma). grupe. rezultata ostvarenih u toku praktične nastave i seminara. ocena dobijenih u toku praktične dobijenih praktič nastave i seminara. uz Vež rada. dozvoljeno odstupanje od 10%. polož završ Gradivo položeno na ispitnom kolokvijumu ne ispituje se na završnom ispitu. Sadržaj vežbe mora da pokriva 80% gradiva tematske jedinice Sadrž vež 80% gradiva predviđene Planom rada. ali ne manju od 6. rada. miologija. klasičnim propitivanjem ili testiranjem. priznaje se sve do uspešno Polož sve uspeš položenog završnog ispita u istoj školskoj godini. ocena na kontrolnim testovima. neurologija). praktič završ Ocena na kolokvijumu formira se na osnovu većeg broja indikatora znanja i aktivnosti već studenata (prisustva i aktivnosti na teorijskoj nastavi. koji se odnose na pojedine delove opšte anatomije opš (osteologija. postojeć konač Ako student ne položi prvi kolokvijum gubi pravo na kolokvijalni način ispita i aktivira ž polo nač ispit u celini. osim jedne vežbe. koje polažu ili u predviđeno vreme tokom trajanja polaž tra semestra ili kasnije u toku semestra. polož završ Kolokvijum se sastoji od pismenog. sve ostale angaž vež be. Ako je nezadovoljan konačnom ocenom dobijenom kroz konač kolokvijume Ispit se sastoji od pismenog. Položeni ispitni kolokvijum u vidu ostvarenog kredita. angiologija i neurologija). preporuč Na vezbama se kontinuirano proverava znanje studenata. artrologija. Student koji nije zadovoljan konačnom ocenom dobijenom kroz kolokvijume. praktičnom i usmenom delu ispita). osmiš sadrž neophodnih objašnjenja za razumevanje odgovarajućih metodskih objaš odgovarajuć jedinica. uz obavezan interaktivni pristup. Ako student položi oba predviđena kolokvijuma konačna ocena se određuje na bazi polož konač ukupno ostvarenog kredita. studenata. praktičnog i završnog praktič završ (usmenog) ispita.UVODNE NAPOMENE Vežbe Vež Vežbe se moraju izvoditi po redosledu koji je predviđen Planom rada. ne manje od 5 studenata. svaki nastavnik i saradnik treba da odredi vreme (jedan školski za nastavnika i dva za saradnika) predviđeno za konsultacije sa studentima. UVODNE NAPOMENE Konsultacije Najmanje jednom nedeljno u svakoj nastavnoj nedelji u semestru. nač Ako je pao na prvom kolokvijumu i. a izvlač ispitivač najkasnije sledećeg dana. Zadnje nedelje u semestru u dogovoru sa studentima šef predmeta/katedre je obavezan da organizuje svakodnevne predispitne konsultacije i vežbe. shodno postojećem Pravilniku o formiranju konačne ocene. UVODNE NAPOMENE Dodatna nastava Studentima se na zahtev grupe. identifikacijom pojedinih elemenata na kadaveru ili organima. koje će vež omogućiti studentima da uspešnije savladavaju ispitne omoguć uspeš obaveze. aktivira konač ispit u celini izvlačenjem ispitivača istog dana kada je polagao poslednji kolokvijum.

.....ocena 6 . PRAVILNIK O FORMIRANJU KONAČNE OCENE KONAČ IZ PREDMETA ANATOMIJA ZA STUDIJSKI PROGRAM MEDICINA Konačna ocena se formira na osnovu predispitnih aktivnosti studenata Konač (rezultata kontinuiranog praćenja......47 .... b. 55 – 64... KOLOKVIJUMA....... održ vež 2.0 poen.... SEMINARI (2+2: opšta anatomija)*: 2-4 poena opš 2- 7... PREDAVANJA (prisustvo i aktivnost): 0-2 poena 5..prosečan uspeh manji od 51% .... Na osnovnu ostvarenih poena formira se konačna završ konač ocena prema odgovarajućoj skali (v...5 poena ..74 poena .UVODNE NAPOMENE Diplomski ispit Diplomski ispit se sastoji iz: iz: a.. 2......... PRAKTIČNI ISPIT*: 6...... 13 poena * Uslov je za usmeni ispit. 33 poena ....... 15 poena ..prosečan uspeh 51-60% ........... PARCIJALNO POLAGANJE ISPITA PREKO KOLOKVIJUMA POLAGANJ Ispit se može polagati i preko kolokvijuma: I kolokvijum obuhvata gradivo prvog semestra. 85 – 94....preko 51% pozitivnih odgovora..50 ..64 poena nadoknaditi uz kolokviranje sa svojom grupom u toku semestra..... jednu izgubljenu vežbu student može vež mož * Uslov je za usmeni ispit..... 25 poena ..... B. planom....... KAO ZBIR POENA IZ PREDISPITNIH OBAVEZA I ZAVRŠNOG (USMENOG) ISPITA ZAVRŠ I KREĆE SE U RASPONU OD 27........ocena 7 ... kasnije)...ocena 10 (izuzetan) za ostvarenih ....75 ..... 5 poena proseč 51........ polož * Uslov su za izlazak na ispit.. 12 proseč 61.. 95 ................5(ZA STUDENTE KOJI SU POLOŽILI KOLOKVIJUM): POLOŽ .. 17 poena ........... ZAVRŠNI (USMENI) ISPIT: 27-50 poena ZAVRŠ 27...5 poena (odlič ...ocena 7 . VEŽBE*: 3 do 6 POENA VEŽ ...........ocena 9 ...................... provere i procene znanja tokom prać nastave) i rezultata na završnom (usmenom) ispitu..... TESTOVI IZ GRADIVA 7.. na osnovu rezultata Konač sluč predispitnih aktivnosti i rezultata završnog (usmenog) ispita.. održ vež 6............. 19 poena ........ocena 9 .> 3 odsudstva student gubi pravo na 1..............prosečan uspeh 91-100% .. 10 poena poena ..42. pak....................prosečan uspeh 71-80% ......ocena 10 . 20 poena . KONAČNA OCENA NA ISPITU KOJI SE POLAŽE PREKO KOLOKVIJUMA KONAČ POLAŽ ODGOVARA ZBIRU OSVOJENIH POENA SA OBA KOLOKVIJUMA.0 ........................ 5... na kraju semestra pre njegove overe.....ocena 9 (odličan) za ostvarenih . CNS sa čulima u II semestru)*: 10-18 poena 10- *Obavezni su. Ocena sa diplomskog ispita ulazi u prosečnu ocenu proseč studenta....5..........ocena 8 . (Ruka......37 .. 75 – 84....... 45 poena .. neki od njih ili svi ne polože polož u planiranim terminima tokom semestra polažu se u okviru polaž obaveznog ispitnog testa koji obuhvata celokupno gradivo.ocena 10 ...... ... njega su oslobođeni studenti praktič koji su položili testove iz gradiva u redovnim terminima....ocena 7 (dobar) za ostvarenih ... Karlica u I semestru...test provere pozitivan u terminu nadoknade: 2 poena *Uslov su za izlazak na ispit.prosečan uspeh 71-80% ........ A... nadlež Diplomski rad student može da brani kada položi sve mož polož ispite iz predmeta utvrđenih Nastavnim planom...... TESTOVI IZ GRADIVA (Ruka..... Noga.. Grudni koš..........ocena 6 ...........ocena 8 ......... ...32 poena odgovara oceni 10 (izuzetan) poena odgovara oceni 9 (odličan) (odlič poena odgovara oceni 8 (vrlo dobar) poena odgovara oceni 7 (dobar) poena odgovara oceni 6 (dovoljan) DEFINICIJA ANATOMIJE U ŠIREM SMISLU: Anatomija je deo biologije koji predstavlja nauku o svim živim bićima i koji istražuje ne samo oblike tela živih bića (morfologija) nego i njihove funkcije (fiziologija)....... Noga.............ocena 9 ....... 18 proseč 91..preko 75% pozitivnih odgovora.... 65 – 74.test provere pozitivan u terminu nadoknade: 1 poen *Uslov su za izlazak na ispit..............27.100% pozitivnih odgovora ...5 poena * Uslov su za izlazak na ispit..5 ..ocena 7 (dobar) za ostvarenih ............. kolokviranje......5 poena ........5-10 poena PRAKTIČ 6......preko 51% pozitivnih odgovora..............5-50 POENA KREĆ 27.. Trbuh.prosečan uspeh 61-70% ...5 poena ........ održavaju se u terminima vežbi...........5 poena poena ................. neki od njih ili svi ne polože polož u planiranim terminima tokom semestra polažu se u okviru polaž obaveznog ispitnog testa koji obuhvata celokupno gradivo............ 39 poena ....ocena 10 .prosečan uspeh manji od 51% ..0 ..5 ................ odgovarajuć Ispit se može polagati u celini (nakon drugog semestra) ili preko dva mož kolokvijuma (posle prvog i posle drugog semestra)...... 41-43 i 172 Statuta Medicinskog fakulteta u Nišu). ....100 poena ............ocena 6 .. 3...ocena 8 .. VEŽBE*: 1... 16..prosečan uspeh 91-100% ..... shodno Pravilniku o završ polaganju ispita i formiranju konačne ocene na Medicinskom fakultetu konač (čl.. 7..... ukoliko se....5 poena ......... 14 proseč 71........... takodje uz kolokviranje....... 6.preko 75% pozitivnih odgovora..... koš Glava i Vrat....42 . Karlica u I semestru..> 6 odsudstva student gubi pravo na 2.. CNS sa čulima u II semestru)*: 10-18 poena 10- *Obavezni su.......0 .. 1... održavaju se u terminima vežbi........100% pozitivnih odgovora ... a 50 poena mož završnim ispitom............. 9 poena proseč 91. 3.. sve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi.......94 poena (odlič ...... ispit. 22......... 4... njega su oslobođeni studenti praktič koji su položili testove iz gradiva u redovnim terminima...... ....... javne odbrane rada pred nadležnom komisijom.... 4 . .. kolokviranje... na kraju semestra pre njegove overe... .prosečan uspeh 81-90% ....... 3.............. pak.......5 vež 5....................0 vež poena poena poena poena 6............. 50 poena .....37....5-25 poena ZAVRŠ 13........ njihov medjusobni odnos kao i odnos prema okolini u kojoj žive.............. 6.....0 .....do 3 odsustva: 1 poen ...5 .. ukoliko se. 85 .. ISPITNI TEST (iz celokupnog gradiva)*: 10 poena *Uslov je za praktični ispit.. 27 poena FORMIRANJE KONAČNE OCENE NA KONAČ OSNOVU OSTVARENIH POENA (KREDITA) VRŠI SE PREMA SLEDEĆOJ SKALI: VRŠ SLEDEĆ SKALI: ....... 95 – 100 poena ....ocena 7 ...... 16 proseč 81.. jednu izgubljenu vežbu student može vež mož nadoknaditi uz kolokviranje sa svojom grupom u toku semestra.prosečan uspeh 61-70% . 8 poena proseč 81.. 50 poena se može ostvariti predispitnim aktivnostima.......5 poena .........................84 poena ostvarenih. a propuštena propuš predavanja mora kolokvirati da bi dobio potpis na Katedri.....3.1........ocena 9 .......5poena ... takodje uz kolokviranje. antropotomija zootomija fitotomija U UŽEM SMISLU: UŽ Anatomija je nauka o građi čovečijeg tela.. PREDAVANJA (prisustvo i aktivnost): 0-1 poen 2..prisustvo vežbama .....ocena 8 ....test provere pozitivan u redovnim terminima: 2 poena ...... koš Glava i Vrat.ocena 6 .5 poena .ocena 9 (odličan) za ostvarenih .. Konačna ocena na kolokvijumu formira se.......................5 do 3 POENA VEŽ ...5 poena .... sve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi....ocena 8 (vrlo dobar) za ostvarenih.........0 .ocena 6 (dovoljan) za ostvarenih ....... ..test provere pozitivan u redovnim terminima: 4 poena ..5 poena ................ocena 8 (vrlo dobar) za ostvarenih ..... Grudni koš.....................0 poena.... ZAVRŠNI (USMENI) ISPIT: 13.. 0 poena proseč KONAČNA OCENA NA KOLOKVIJUMU FORMIRA SE U VIDU KONAČ BROJA OSVOJENIH POENA (KREDITA).................. izrade diplomskog rada pod nadzorom mentora i c..prisustvo vežbama ... 8....... 9. 13. završ .........5 ........ izbora teme za diplomski rad......... ispit.... polož 3........... 1..... 19.. FORMIRANJE KONAČNE OCENE NA OSNOVU OSTVARENIH POENA Č KONA (KREDITA) VRŠI SE PREMA SLEDEĆOJ SKALI: VRŠ SLEDEĆ .ocena 6 (dovoljan) za ostvarenih .ocena 10 (izuzetan) za ostvarenih ... 55 . a II mož prvog kolokvijum gradivo drugog semestra....5 ........ocena 10 ........ PRAKTIČNI ISPIT*: 13-20 poena PRAKTIČ 13. P O L A G A NJ E I S P I T A U C E L I N I ..... 10 proseč 51......... 0 proseč poena poena poena poena poena poena 4...5 .. Maksimalan broj poena je izraž 100.....prosečan uspeh 81-90% ..do 6 odsustva: 2 poena ........ . ISPITNI TEST (iz celokupnog gradiva)*: 5 poena *Uslov je za praktični ispit.5 poena poen .......... Trbuh...47..... 7 poena proseč 71....... 41Niš Rad i uspeh studenata izražava se poenima.... 65 ..ocena 7 ...prosečan uspeh 51-60% .. kao i u slučaju ispita u celini... 6 poena proseč 61.. SEMINARI (2: opšta anatomija)*: 1-2 poena opš 4....32.... a propuštena propuš predavanja mora kolokvirati da bi dobio potpis na Katedri..

Nije dovoljno anatomiju smatrati umetnošću disekcije. Makroskopska anatomija se zasniva na prepoznavanju struktura golim okom. Pre će biti da je Anatomija nauka. nasleđ em. Mikroskopska anatomija omogućuje saznanja o mikro. Glavni zadatak anatomije je da prepozna međuzavisnost individualnih komponenti unutar tela čoveka. Njen glavni dodatak predstavlja elektronska mikroskopija. MAKROSKOPSKA (anatomija) MIKROSKOPSKA (histologija) ANATOMIA MORFOLOGIA) ISTORIJAT ANATOMIJE Medicina drevnih naroda Praistorija Mesopotamija tradicionalna medicina Indije Tradicionalna medicina Kine Stari Egipat ISTORIJAT ANATOMIJE – drevnih naroda Medicina stare Grčke Grč Medicina Grčke i Rima Grč Srednji vek i renesansa Novi vek “Božanska jetra” Bož jetra” ISTORIJAT ANATOMIJE – drevnih narodanaroda- ISTORIJAT ANATOMIJE – drevni Egipat – balsamovanjebalsamovanje- 5 ."anatémnein" • Termin “Anatomija” vodi poreklo od grčke reči "anatémnein". koja proučava građu i oblikovanje tela čoveka. koja znači “seći odvojeno” ili “disekovati”. Morfologija je mnogo šire područje nego područ (= anatomija jer razjašnjava nastanak razjaš telesnih oblika kao i zakone po kojima se prenose na potomstvo nasleđem.relacijama unutar tela čoveka.

arterije. venski sinusi lobanje. žučne puteve. ISTORIJAT ANATOMIJE – Aleksandrijska škola Herofil i Erasistrat rade u Aleksandriji.GALEN Grč Kornelije Calzo – osam tomova medicinskog saznanja GALEN – grk iz Pergama radi i živi u Rimu Povezuje morfologiju sa funkcijom Osnivač Galenske Osnivač medicine koja se zadržala zadrž do Novog veka. oko. započinju sekciranje ljudskih leševa. traheju – građu oka. dao prve podatke o uporednoj anatomiji. Erasistrat (310 – 250 pNE) opisao: srčane srč zalistke. jetru. crevnu vaskularizaciju. sa započ leš njima započinje današnja anatomija. njihove živce. 6 . započ današ Herofil (300pNE): opisao mozak i kičmenu kič ISTORIJAT ANATOMIJE Grčko rimska škola . građu oka. tvrdio da je mozak centar intelekta.otac medicinemedicine460 – 377pNE ISTORIJAT ANATOMIJE – stara grčka grč ISTORIJAT ANATOMIJE – stara grčka grč Uporedno sa medicinom razvijala se i anatomija kao njen nerazdvojni i jedinstveni deo Postavio medicinu na pouzdane temelje iskustva – prirodne pojave treba tumačiti prirodnim tumač uzrocima. Napisao delo ANATOMICA.HIPOKRAT . HIPOKRAT “ otac medicine ” ISTORIJAT ANATOMIJE – stara Grčka Grčki lekar ALKEMEON iz Krotona (500pNE) Grč ISTORIJAT ANATOMIJE .Aleksandrijska škola - Sekcirao leševe životinja i opisao: vidni leš živac. a iskustvo je glavni uzrok medicinskog saznanja. sekcira leševe leš životinja. mož organe za varenje. vene. ARISTOTEL (384 – 322 pNE) Opisao aortu. moždinu.

Pariz ŠPANIJA – Valensija.PADOVA 7 . Benedetti. Napulj Bolonja. Andernach. Sylvius.renesansarenesansaLeonardo da Vinci bavio se anatomijom ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas Pre Vazala: Torre. ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas Grade se anatomski amfiteatri – teatrum anatomicum Sale za sekciranje ISTORIJAT MEDICINE . KOMPENDILJ ANATOMIJE (na principima Galenske medicine) Sve do XVI veka vlada dogmatski Galenovi principi ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas SIKSTIO IV i KLEMENT VII Posebnom bulom odobrili da se anatomija može učiti sekciranjem ljudskih leševa. Cambridgeu FRANCUSKA – Mompelje. Da Vinči Vinč Svi ostali veliki slikari RENESANSE odlično poznaju odlič anatomiju ljudskog tela ANDREJA VASAL . mož uč leš Od tada počinje ekspanzija u razvoju poč anatomije i medicine. Padova. Achellini.ISTORIJAT MEDICINE -Anatomija u XII i XIII veku Otvaraju se medicinske škole i fakulteti u: ITALIJA – Bolonja. ENGLESKA – Oxford. Salamanki Mondino de Luzzi – 1314g. De Capri.

ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas ANATOMIJA U XIX i XX VEKU svetlosna mikroskopija elektronska mikroskopija rentgen (kontrastne metode) ultra zvuk skener magnentna rezonanca TOLDT 8 . LOWER. MALPIGHI. DOUGLAS.. WOLFF.. BRUNER. ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas VAZALA SLEDE: VAZ SLEDE: FALLOPIO. LAEUWENHUEK. HERWING. MORGANJI..ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas TABULAE ANATOMICAE 1538 kritika Galenske medicine i anatomije DE HUMANI CORPORIS FABRICA 1555. VATER. HALLER. BAER. MECKEL. BELLINI. KERKING. RATHKE. HISS. MILLER. THOMAS WILLIS (Istraživač Istraž ivač cerebralne cirkulacije) ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas U XVIII i XIX veku: GEORGES CUEWIER 1769-1832 (uporedna 1769anatomija i embriologija). HARVEY....

svaki sisteme.HIRURŠKA KLINIČ HIRURŠ SISTEMATSKA. dijafragma. posebno. Važno je reći da lakš Važ reć se na ovaj način mogu videti nač unutrašnji organi tokom njihovog unutra rada i tako ustanove sve promene njihovog oblika pri radu ( npr. zida. želudac i creva za vreme disanja. građ CILJ ANATOMIJE PODELA ANATOMIJE SISTEMATSKA ANATOMIJA TOPOGRAFSKA ANATOMIJA RENTGENSKA PLASTIČNA (slikarstvo. vrat. DESKRIPTIVNA ANATOMIJA TOPOGRAFSKA ANATOMIJA Topografska (regionalna) regionalna) anatomija opisuje sve organske sisteme koji se nalaze u određenom delu tela pri čemu je određ glavna pažnja usmerena na njihov paž položaj i odnos. pripadaju.Svaki budući buduć doktor. mora. Raspored tkivom. 9 . obzira na to gde se nalaze organi koji mu pripadaju. osposobio za uspesno lečenje leč obolelog tela. vrat. senke. polož odnos. mikroskopom ( mikropskopska anatomija) anatomija) Histologija je poseban ogranak sistematske anatomije Zadatak sistematske anatomije je da istrazuje ove organske sisteme. mora. glavu. lupom ili okom. tela. ruku kao celinu nego sledi svaki put pojedini sistem. varenja). Topografska anatomija omogućava doktoru da pri omoguć ispitivanju bolesnika poznaje raspored organa u telu I ako ih ne vidi kroz kožu. npr. eluca. da do tančina tanč upozna njegovu normalnu građu. potkožnog masnog tkiva potkož kojim upravljaju žlezde sa unutrašnjim lučenjem unutraš luč razlikuje se zavisno od pola i zivotnog doba. pluć disanja. naziv. telu. hirurgije. kakav je u živom telu. HIRURŠKA ANATOMIJA HIRURŠ To je deo topografske deo anatomije koji služi služ potrebama hirurgije. Ona. otuda i njen naziv. Ona. prema tome ne prikazuje delove tela. varenja). vajarstvo) PLASTIČ UPOREDNA ILI KOMPARATIVNA KLINIČKA . Pravi oblik želuca. glavu. Tkiva manje gustine propuštaju propuš Rö. kožom i potkožnim kož potkož masnim tkivom. doba. sistem. da bi se doktor. kož Ima zadatak da istrazuje organske sastave golim okom. RENDGENSKA ANATOMIJA Mnogi organi mogu se posmatrati na rendgenskom aparatu ili na fotografskoj ploči u ploč obliku senke. prvenstveno za vreme studija. projekcija. tela. ustanovljen je jedino putem Röjer nakon smrti isti je promenjen zbog popuštanja svog mišićnog popuš miš zida. pluća prilikom dijafragma. studija. kao projekcija. bez npr.zrake lakše. a zatim miš masa. posebno. Oblik tela uslovljen je građom kostura sa građ zglobovima i rasporedom mišićnih masa.

ispunjeni nekim kontrastnim građ sredstvom. ptica i sisara) “ANATOMSKI MULAŽ” 10 . komparacija sa krvotokom kornjače. unapređena ovim načinom istraživanja tela. Anatomija je sredstvom. tela. čime se oveku. Istraž kornjač krokodila. više zadržavaju Rö. npr.zrake ( bacaju svoju senku). viš zadrž senku). omoguć sakrivenih unutrašnjih organa. abdominal CT – fails to differentiate between the 2 nodes MRI with superparamagnetic nanoparticles – signal in normal node decreased but high in metastatic node CT . Ona omogućuje gledanje unapređ nač ino istraž tela.KONTRASTNA RADIOGRAFIJA Konvencionalna MRI i 3D rekonstrukcija conventional MRI shows both nodes same 3D reconstruction of node metastatic red nonmetastatic green Gušće građeni ili šuplji organi (sudovi).) i to gledanje na živom čoveku. Istraživanje krvotoka kod ribe. ispravlja onaj nedostatak anatomije koji uglavnom opisuje građu mrtvog ana građ tela. (lymphangiographia.ANATOMIA ULTRAZVUK KOMPARATIVNA ANATOMIJA (Npr. krvnih i limfnih sudova unutraš organa.

endocrinae -Sy. drugog. SISTEMATSKA ANATOMIJA podela Systema sceletale Systema articulare Systema musculare Systema cardiovasculare Splanchnologia Splanchnologia podela: -Sy. Ima zadatak da prouči prouč sve što je bitno za spoljni oblik tela i njegove promene kao i da na to upozori doktora (i umetnika). služ već zadatku. potpuno nezavisni jedan od drugog. nervosum -Organum sensum -Integumentum communae .1. svi služe većem zadatku. umetnika) ANATOMIJA U UMETNOSTI I UMETNOST U ANATOMIJI Leonardo da Vinci-a Vinci- SISTEMATSKA ANATOMIJA Čovečje telo je sastavljeno od velikog oveč broja organa. Plana paramediana 11 . digestorium -Sy. Planum medianum s. umetnosti.Plastična anatomija je Plastič u službi likovne služ umetnosti. respiratorium -Sy. Plana sagittalia 3. a drugog. Plana horizontalia 3. Ipak.2. coronalia 2. ti pojedini organi nisu delovanje. genitalia -Sy. mediosagittalis 3. nego više njih čine celinu u kojoj jedan viš organ upotpunjuje delovanje drugog. posebni oblik i svoje posebno delovanje. od kojih svaki ima i svoj organa. Plana frontalia s. urinarium -Sy.koža kož ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKI ANATOMSKI STAV ORIJENTACIJA U ANATOMIJI Orijentacione linije i tačke tač (prirodne i konvencionalne) ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKE RAVNI 1. Ipak.

Elevatio – depressio 2.eversio KINESIOLOGIA (1. Oppositio 2. 5500 termina Osnova je latinski. hebrejskog i arapskog jezika 12 .ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKI PRESECI Frontalni presek Horizontalni presek Sagitalni presek KINESIOLOGIA 1. Protractio – retractio) TERMINOLOGIJA U ANATOMIJI anatomska nomenklatura ANATOMSKA NOMENKLATURA ANATOMSKA NOMENKLATURA BAZEL (1895) – BNA JENA (1935) – JNA PARIZ (1955) – PNA – važi i danas sa važ dopunama (mi koristimo sa dopunama iz 1998). Inversio . a koriste se reči iz grčkog. Supinatio – pronatio 3.

zadnja strana Regio deltoidea Regio brachialis posterior Regio cubitalis posterior Regio carpalis anterior Regio antebrachialis anterior Regio palmaris Digiti manus Regio antebrachialis posterior Regio carpalis posterior Regio dorsalis manus Digiti manus 13 . prednja strana Regio deltoidea Regio brachialis anterior Regio cubitalis anterior Gornji ekstremitet (membrum superius) topografska podela.TERMINOLOGIA ANATOMICA (preko 5500 latinskih naziva) Topografski delovi tela čoveka (partes corporis) “May I please be excused? My brain is full!!” MOJ MOZAK JE PUN! Topografski delovi gornjeg i donjeg ekstremiteta Gornji ekstremitet (membrum superius) topografska podela.

Pneumatične kosti (ossa pneumatica) Pneumatič 6. Sezamoidne kosti(ossa sesamoidea) (patella) (cellulae mastoideae. os frontale. femur. os coxae. ulna. os nasale. Kratke kosti (ossa brevia): brevia): (ossa carpi. radius. sinus paranasales) Ispupčenja Ispupč SPOLJNI IZGLED KOSTIJU Udubljenja SPOLJNI IZGLED KOSTIJU I Zglobna: glava (caput) kolotur (trochlea) zglobna kvrga (condylus) II Nezglobna: 1. ossa tarsi) 3. Pljosnate kosti (ossa plana): Pridruženi skelet (skeleton Pridruž appendiculare) . okruglasta: kvržica (tuberculum et epicondylus) kvrž kvrga (tuber. Nepravilne kosti (ossa irregularia) (viscerocranium. Duge kosti (ossa longa): epiphysis proximalis diaphysis epiphysis distalis (humerus. costae) 5. os parietale. scapula. oštra: oš bodlja (spina) nastavak (processus) I Zglobna: zglobna čašica (acetabulum et cavitas glenoidalis) (acetabulum glenoidalis) II Nezglobna: linija (linea) greben (crista) utisnuće (impressio) utisnuć (impressio) žleb (sulcus) (sulcus) pukotina (fissura) (fissura) jamica (fovea) (fovea) jama (fossa) (fossa) usek (incisura) (incisura) III Zglobna i nezglobna: 14 . trochanter et protuberantia) 3. sternum. vomer. tibia i fibula) 2.OSTEOLOGIJA (nauka o kostnom sistemu) Strukture skeletnog sistema (systema skeletale) su: kosti zglobovi ligamenti OPŠTA OSTEOLOGIJA OPŠ 206 kostiju Osovinski skelet (skeleton axiale) axiale) 80 kostiju -lobanja (cranium) (cranium) -kičmeni stub (columna vertebralis) kič (columna vertebralis) -grudna kost (sternum) (sternum) -rebra (costae) (costae) OBLIK KOSTIJU 1. linearna: 2. vertebrae) (os occipitale.126 kostiju appendiculare) -Kosti gornjeg uda (ossa membri superioris) (ossa superioris) -Kosti donjeg uda (ossa membri inferioris) (ossa inferioris) 4. os lacrimale.

Otvori SPOLJNI IZGLED KOSTIJU I Prolazni otvori: foramen magnum II Otvori za ishranu kostiju: foramen nutricium III Kanal (canalis) IV Kanal koji ulazi u kost ali ne prolazi kroz nju (meatus) meatus acusticus internus I Pokosnica (periosteum) površni sloj (stratum fibrosum) površ duboki sloj (stratum osteogeneticum) II Koštano tkivo: Koš substantia compacta (90%) (površni sloj kosti) (površ substantia spongiosa (10%) (dublji delovi kosti) endosteum III Koštana srž (medulla ossium): Koš srž crvena (medulla ossium rubra) *kičmeni stub. u većim pljosnatim kostima. zajedno sa periostalnim arterijama ulaze u kost. Nedostaju u slušnim koščicama sluš koš Vene Pratilje nutritivnih arterija Nezavisne emisarne vene OKOŠTAVANJE (OSTEOGENESIS) CENTRUM OSSIFICATONIS PRIMARIUM ET SECUNDARIUM Osteogenesis membranacea Primarni centar okoštavanja Osteogenesis cartilaginea Sekundarni centar okoštavanja 15 . lobanja žuta (medulla ossium flava) *posle 18. kič prš već Prate nutritivne krvne sudove (vazomotorni nervi). površ kičmenih pršljenova. Bogato su zastupljeni u pokosnici. *kič rebra. karlica. grudna kost. godine crvena koštana koš srž u dugim kostima biva zamenjena žutom srž želatinozna (medulla ossium gelatinosa) – u starosti GRAĐA KOSTIJU Arterije KRVNI SUDOVI KOSTIJU ŽIVCI KOSTIJU I Duge kosti: 1-2 nutritivne dijafizne arterije brojne male epifizne arterije ogranci periostalnih arterija II Kratke kosti: III Nepravilne kosti: IV Pljosnate kosti: arterije periostalnog porekla nutritivne arterije (najmanje 2) periostalne arterije periostalne arterije Najbrojniji su na zglobnim površinama dugih kostiju.

Uža i dublja 2. donja vilica i zubi su veći već 5. Deblje 3. Teža Tež 3. Gornja. (sekundarna) homeostatska regulacija nivoa kalcijuma u krvi Formiranje krvnih ćelija hipertrofija atrofija regeneracija 16 . grudne kosti. Ugao koji zaklapaju donje grane preponskih kostiju manji je i ima ima oblik oštrog ugla oš 6. izgled lobanjskih šavova – progresivno zatvaranje koje počinje sa unutrašnje strane poč unutraš 2. Pojedine koštane formacije su istaknutije koš 4. denticija denticija 2. Konveksitet krsne kosti je slabije izražen izraž 5. izgled lopatice. Teže Tež RAZLIKE U ODNOSU NA POL II Kosti udova odraslog muškarca u odnosu na žene su: muš su: III Karlica odraslog muškarca u odnosu na karlicu žene je muš 1. Reljefi na njoj su bolje izraženi izraž 3. rebarnihhrskavica i kičmenih pršljenova kič prš RASNE RAZLIKE Razlike su u 85 -90% evidentne bez merenja kod crnaca mongoloida stanovnika Kavkaza BIOLOŠKE REAKCIJE KOSTIJU SYSTEMA SKELETALE FUNKCIJE Rigidni okvir u telu koji obezbeđuje zaštitu vitalnim i zaš vulnerabilnim organima Dvokraka poluga skeletnim mišićima miš Rezervoar kalcijuma i fosfata. godine života – unutar jedne godine: 1. Zaporni otvor (foramen obturatum) širi je i trouglastog oblika UTVRĐIVANJE STAROSTI SKELETA Do 25. Bedrene jame su uže i strmije už 4.ANATOMSKE VARIJACIJE Zavise od: uzrasta pola fizičkih osobina fizič zdravlja dijete rase genetičkih faktora genetič endokrinih faktora I Lobanja odraslog muškarca u odnosu na lobanju žene je muš 1. Pneumatične šupljine su veće Pneumatič već 1. Veće Već 2. godine – unutar pet godina: 1. osifikacija Iznad 25. 10% veća već 2. Sedalna ispupčenja (tuber ischiadicum) bliža su jedno drugom ispupč bliž 7.

pripoji Lopatica (scapula) zadnja strana 17 . pripoji Ključna kost (clavicula) Ključna kost (clavicula) donja strana.(ossa membri superioris) Kosti ramenog pojasa (cingulum pectorale s. Ključna kost (clavicula) cingulum membri superioris) Ključna kost (clavicula) Ključ (clavicula) Lopatica (scapula) (scapula) Kosti slobodnog dela gornjeg ekstremiteta (pars libera membri superioris) Ramena kost (humerus) (humerus) Lakatna kost (ulna) (ulna) Žbica (radius) (radius) Kosti šake (ossa manus) (ossa Ključna kost (clavicula) gornja strana.

pripada i jednom i drugom delu gornjeg uda 4. dugih kostiju c. Ključnica (clavicula) je primer: Ključ (clavicula) a. pripoji Lopatica (scapula) prednja strana Lopatica (scapula) prednja strana.Lopatica (scapula) zadnja strana. slobodnog dela gornjeg uda (pars libera membri superioris) (pars superioris) c. angulus superior / inferior / medialis c. Ključnica (clavicula) spaja sledeće kosti: Ključ (clavicula) sledeć a. kratkih kostiju b. angulus superior / inferior / lateralis b. lopaticu (scapula) i ramenicu (humerus) (scapula) (humerus) c. Lopatica (scapula) je kost: (scapula) a. angulus medialis / lateralis / inferior 18 . pripoji TEST PITANJA 1. grudnu kost (sternum) i ramenicu (humerus) (sternum) (humerus) b. nepravilnih kostiju 2. ramenog pojasa (cingulum pectorale) (cingulum pectorale) b. grudnu kost (sternum) i lopaticu (scapula) (sternum) (scapula) TEST PITANJA 3. Lopatica (scapula) ima sledeće uglove: sledeć uglove: a.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful