UVODNE NAPOMENE

UVOD U ANATOMIJU
SREĆNO! SREĆ

Naziv predmeta: Šifra predmeta: Rukovodilac predmeta: Status predmeta: Godina studija: Broj ESPB: Uslovljenost drugim predmetima na I godini: Broj časova aktivne nastave:

Anatomija M - 13 Prof. dr Rade Čukuranović Obavezan I; semestar: I i II 9 + 15= 24 ne postoji 270 (predav. 135 i prakt. nastava 135)

UVODNE NAPOMENE
Cilj predmeta
Anatomija, kao prvi medicinski predmet sa kojim se sreću studenti, ima za cilj da ih upozna sa normalnom gradjom čovečijeg tela, da kroz praktičan rad studenti steknu odredjena iskustva i da ovladaju anatomskom terminologijom.

UVODNE NAPOMENE
SADRŽAJ PREDMETA SADRŽ
TEORIJSKA NASTAVA: PRAKTIČNA NASTAVA: koncipirana po topografskom principu i obuhvata sve delove i strukture čovečjeg tela, u potpunosti uskladjena sa teorijskom nastavom, te su programi identični.

Ishod predmeta
Nakon položenog ispita studenti medicine biće osposobljeni da definišu i opisuju normalnu gradju tela čoveka, da je prostorno sagledaju i da primenjuju potrebnu terminologiju, tako da budu pripremljeni za dalje praćenje predkliničkih, a posebno kliničkih predmeta čiju osnovu čini Anatomija.

(Sadržaj predmeta je dat na oglasnoj tabli Instituta za anatomiju)

UVODNE NAPOMENE
Nastavnici koji predaju anatomiju na Medicinskom fakultetu u Nišu Niš
Prof. dr Ljiljana Vasović Prof. dr Svetlana Antić Prof. dr Rade Čukuranović Prof. dr Snežana Pavlović Doc. dr Stojanka Arsić Doc. dr Slobodan Vlajković Doc. dr Marija Daković Bjelaković Doc. dr Ivan Jovanović Doc. dr Slađana Ugrenović

UVODNE NAPOMENE
U izvođenju praktične nastave učestvuju i praktič uč
Ass. dr Vesna Stojanović Ass. dr Vladimir Živković Ass. dr Miljana Pavlović Ass. dr Braca Kundalić

1

Nakon 20 do 30 minuta predavanja potrebno je organizovati fazu individualnog ili timskog interaktivnog rada. UVODNE NAPOMENE Dostupnost predavanja Nastavnici su u obavezi da studentima nakon predavanja: Učine dostupnim ''HANDOUT''. • Vežbe. • Izrade završnih radova. • Ispiti. Osim tri predavanja u semestru tj. (nastava se odvija u toku 15 nedelja u semestru. Udžbenici odgovarajućih poglavlja autora ostalih medicinskih fakulteta u zemlji. predviđena za organizovanje predispitnih • Konsultacije. UVODNE NAPOMENE Predavanja Tematske jedinice predstavljanja se moraju obrađivati po redosledu koji redosledu je predviđen planom rada na predmetu. 2 . SAMOSTALNI RAD STUDENATA (navedeni oblici nastave zahtevaju od studenata pripremu. šest u toku školske godine sva ostala propuštena predavanja se moraju kolokvirati kod nastavnika pre overe propuš overe semestra. podstiču ih na stvaralački način razmišljanja i deduktivan način zaključivanja. 30 nedelja u školskoj godini. saradnju i učešće. tj.UVODNE NAPOMENE PREPORUČENI UDŽBENICI PREPORUČENI PREPORUČ UDŽBENICI UDŽ za drugi semestar za prvi semestar Za seminare iz opšte anatomije 2 seminara u I semestru i 3 seminara u II ALTERNATIVNI UDŽBENICI UDŽ UVODNE NAPOMENE Ukupno angažovanje studenata angaž AKTIVNA NASTAVA – OBLICI: • Predavanja. Sadržaj predavanja mora da pokriva najmanje 80% gradiva predviđenog Sadrž 80% gradiva planom rada. uz dozvoljeno odstupanje od predmetu. Sadržaj predavanja mora biti tako koncipiran da ona budu korisna za Sadrž savladavanje gradiva i pripremu ispita. nastavi. Kontinirano će se proveravati znanje studenata i evidentiraće se njihovo evidentirać učešće u interaktivnoj nastavi. oko 10%. Preko administratora akademske mreže mrež predavanje stave na sajt fakulteta. kao i primenu stečenih znanja i veština u praktične svrhe) PROVERA ZNANJA: • Kolokvijumi. zadnja nedelja je • Seminari. konsultacija i vežbi) • Mentorstvo.

3 . ocena dobijenih u toku praktične dobijenih praktič nastave i seminara. semestra. izgubljene vežbe se moraju uz kolokviranje nadoknaditi pre overe vež semestra (jedna vežba se može sa svojom grupom nadoknaditi u toku vež mož semestra). grupe. koje će vež omogućiti studentima da uspešnije savladavaju ispitne omoguć uspeš obaveze. Provera znanja studenata iz odgovarajućih seminara vrši se putem odgovarajuć vrš testova. sara predviđeno studentima. preporuč Na vezbama se kontinuirano proverava znanje studenata. praktičnog i završnog praktič završ (usmenog) ispita. UVODNE NAPOMENE Konsultacije Najmanje jednom nedeljno u svakoj nastavnoj nedelji u semestru. nač Ako je pao na prvom kolokvijumu i. polož završ Gradivo položeno na ispitnom kolokvijumu ne ispituje se na završnom ispitu. UVODNE NAPOMENE Dodatna nastava Studentima se na zahtev grupe. ne manje od 5 studenata. studenata. osmiš sadrž neophodnih objašnjenja za razumevanje odgovarajućih metodskih objaš odgovarajuć jedinica. klasič U posebne rubrike studenskog kartona evidentira se prisustvo studenata studenata na vežbama i unose zapažanja i ocene koje se odnose na njihovo vež zapaž angažovanje i savladavanje gradiva. dozvoljeno odstupanje od 10%. angiologija i neurologija). UVODNE NAPOMENE Kolokvijum Kolokvijum je oblik provere znanja kojim se detaljno procenjuje znanje iz obavljene nastave u toku jednog semestra. artrologija. uz Vež rada. koje polažu ili u predviđeno vreme tokom trajanja polaž tra semestra ili kasnije u toku semestra. praktičnom i usmenom delu pra ktič kolokvijuma). Sadržaj vežbe mora da pokriva 80% gradiva tematske jedinice Sadrž vež 80% gradiva predviđene Planom rada. praktičnom i usmenom delu ispita). svaki nastavnik i saradnik treba da odredi vreme (jedan školski za nastavnika i dva za saradnika) predviđeno za konsultacije sa studentima. rezultata na kontrolnim praktič testovima. postojeć konač Ako student ne položi prvi kolokvijum gubi pravo na kolokvijalni način ispita i aktivira ž polo nač ispit u celini. shodno postojećem Pravilniku o formiranju konačne ocene. U tom slučaju student može dobiti i manju ocenu na ispitu u ć slede sluč mož celini. klasičnim propitivanjem ili testiranjem.UVODNE NAPOMENE Vežbe Vež Vežbe se moraju izvoditi po redosledu koji je predviđen Planom rada. neurologija). rezultata ostvarenih u toku praktične nastave i seminara. Student koji nije zadovoljan konačnom ocenom dobijenom kroz kolokvijume. osmišljavanjem njihovih sadržaja i davanjem seminara. sve ostale angaž vež be. ali ne manju od 6. ocena na kontrolnim testovima. uz obavezan interaktivni pristup. polož završ Kolokvijum se sastoji od pismenog. Ocena na ispitu formira se na osnovu većeg broja već indikatora znanja i aktivnosti studenata (prisustva i aktivnosti na teorijskoj nastavi. identifikacijom pojedinih elemenata na kadaveru ili organima. UVODNE NAPOMENE Seminari U toku dva semestra studenti su u obavezi da realizuju 4 seminara. priznaje se sve do uspešno Polož sve uspeš položenog završnog ispita u istoj školskoj godini. Nastavnici i saradnici su dužni da studentima pomažu u realizaciji duž pomaž seminara. Zadnje nedelje u semestru u dogovoru sa studentima šef predmeta/katedre je obavezan da organizuje svakodnevne predispitne konsultacije i vežbe. Položeni ispitni kolokvijum u vidu ostvarenog kredita. aktivira konač ispit u celini izvlačenjem ispitivača istog dana kada je polagao poslednji kolokvijum. rada. praktič završ Ocena na kolokvijumu formira se na osnovu većeg broja indikatora znanja i aktivnosti već studenata (prisustva i aktivnosti na teorijskoj nastavi. praktičnog i završnog (usmenog) ispita. osim jedne vežbe. u fiksnom terminu. Ako je nezadovoljan konačnom ocenom dobijenom kroz konač kolokvijume Ispit se sastoji od pismenog. koji se odnose na pojedine delove opšte anatomije opš (osteologija. Glavni deo vežbe (učenje na kadaverima ili pojedinim njihovim vež (uč njihovim organima) posvećen je primeni znanja stečenih na predavanjima i posveć steč čitanju preporučene literature. praktič ispita). miologija. a izvlač ispitivač najkasnije sledećeg dana. UVODNE NAPOMENE Ispit Student polaže ispit u celini u sledećim slučajevima: polaž sledeć sluč Ako nije koristio kolokvijalni način polaganja ispita. mogu obezbediti dva časa dodatne nastave sedmično iz mog sedmič oblasti za koje su zainteresovani. Ako student položi oba predviđena kolokvijuma konačna ocena se određuje na bazi polož konač ukupno ostvarenog kredita.

. polož 3....... ukoliko se. njega su oslobođeni studenti praktič koji su položili testove iz gradiva u redovnim terminima... 15 poena .. javne odbrane rada pred nadležnom komisijom.................preko 75% pozitivnih odgovora... Trbuh. 95 .......prosečan uspeh 61-70% ............ 65 – 74.........75 ..5 ...... 5 poena proseč 51....5 poena .. pak..ocena 6 (dovoljan) za ostvarenih .ocena 8 .27..... . Grudni koš...ocena 9 ....5 poena .....ocena 8 ..... (Ruka...ocena 8 (vrlo dobar) za ostvarenih..... 6......... ispit.... a 50 poena mož završnim ispitom.test provere pozitivan u terminu nadoknade: 2 poena *Uslov su za izlazak na ispit. 50 poena se može ostvariti predispitnim aktivnostima......... 1..32..0 poen.....prosečan uspeh 51-60% ...100% pozitivnih odgovora .. 3.. ispit. Noga.. jednu izgubljenu vežbu student može vež mož * Uslov je za usmeni ispit... a propuštena propuš predavanja mora kolokvirati da bi dobio potpis na Katedri.... . 10 poena poena ..ocena 9 (odličan) za ostvarenih . A... .47...prosečan uspeh 71-80% ...42 ........preko 51% pozitivnih odgovora....... održavaju se u terminima vežbi..ocena 9 (odličan) za ostvarenih .. PRAVILNIK O FORMIRANJU KONAČNE OCENE KONAČ IZ PREDMETA ANATOMIJA ZA STUDIJSKI PROGRAM MEDICINA Konačna ocena se formira na osnovu predispitnih aktivnosti studenata Konač (rezultata kontinuiranog praćenja......... kao i u slučaju ispita u celini.. kolokviranje...preko 51% pozitivnih odgovora.....prosečan uspeh 71-80% . takodje uz kolokviranje... antropotomija zootomija fitotomija U UŽEM SMISLU: UŽ Anatomija je nauka o građi čovečijeg tela........ FORMIRANJE KONAČNE OCENE NA OSNOVU OSTVARENIH POENA Č KONA (KREDITA) VRŠI SE PREMA SLEDEĆOJ SKALI: VRŠ SLEDEĆ .......UVODNE NAPOMENE Diplomski ispit Diplomski ispit se sastoji iz: iz: a.ocena 7 (dobar) za ostvarenih .. na osnovu rezultata Konač sluč predispitnih aktivnosti i rezultata završnog (usmenog) ispita...... 18 proseč 91........ B. KONAČNA OCENA NA ISPITU KOJI SE POLAŽE PREKO KOLOKVIJUMA KONAČ POLAŽ ODGOVARA ZBIRU OSVOJENIH POENA SA OBA KOLOKVIJUMA... 1..ocena 8 .> 6 odsudstva student gubi pravo na 2.. koš Glava i Vrat..... 55 ..................prosečan uspeh 51-60% ...prosečan uspeh 81-90% ......... 19 poena .... pak.... održavaju se u terminima vežbi..... održ vež 6.5 poena (odlič ..> 3 odsudstva student gubi pravo na 1......ocena 10 ..do 6 odsustva: 2 poena .prosečan uspeh 91-100% ................ TESTOVI IZ GRADIVA 7. PRAKTIČNI ISPIT*: 6.. kolokviranje.................... 50 poena ................ ZAVRŠNI (USMENI) ISPIT: 27-50 poena ZAVRŠ 27. sve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi....prosečan uspeh 61-70% ................ TESTOVI IZ GRADIVA (Ruka.. 7 poena proseč 71.. 4........... PREDAVANJA (prisustvo i aktivnost): 0-1 poen 2....5 poena . a II mož prvog kolokvijum gradivo drugog semestra.prisustvo vežbama ...... takodje uz kolokviranje. 8 poena proseč 81..... KAO ZBIR POENA IZ PREDISPITNIH OBAVEZA I ZAVRŠNOG (USMENOG) ISPITA ZAVRŠ I KREĆE SE U RASPONU OD 27.....ocena 6 ....47 ... 6 poena proseč 61.....5 ..... 13 poena * Uslov je za usmeni ispit.......5 poena ..prosečan uspeh manji od 51% ..........ocena 6 (dovoljan) za ostvarenih ..ocena 6 ........5.....prisustvo vežbama ..5(ZA STUDENTE KOJI SU POLOŽILI KOLOKVIJUM): POLOŽ .......5 ...ocena 8 (vrlo dobar) za ostvarenih ...............test provere pozitivan u redovnim terminima: 2 poena ............ 20 poena ..... 16 proseč 81...ocena 10 . 45 poena .. 5................. 39 poena .. 16..ocena 7 (dobar) za ostvarenih ............0 vež poena poena poena poena 6......................... Maksimalan broj poena je izraž 100.. neki od njih ili svi ne polože polož u planiranim terminima tokom semestra polažu se u okviru polaž obaveznog ispitnog testa koji obuhvata celokupno gradivo......ocena 10 (izuzetan) za ostvarenih . .84 poena ostvarenih.....5-25 poena ZAVRŠ 13..5poena .. 2..... 19.....0 ..... VEŽBE*: 1........94 poena (odlič .. 7... ISPITNI TEST (iz celokupnog gradiva)*: 10 poena *Uslov je za praktični ispit..........0 .5 poena poena . b.... 13. PARCIJALNO POLAGANJE ISPITA PREKO KOLOKVIJUMA POLAGANJ Ispit se može polagati i preko kolokvijuma: I kolokvijum obuhvata gradivo prvog semestra..5-10 poena PRAKTIČ 6......0 ...ocena 6 ...... Grudni koš. shodno Pravilniku o završ polaganju ispita i formiranju konačne ocene na Medicinskom fakultetu konač (čl....ocena 8 ... a propuštena propuš predavanja mora kolokvirati da bi dobio potpis na Katedri.5 poena * Uslov su za izlazak na ispit............ njihov medjusobni odnos kao i odnos prema okolini u kojoj žive.. planom.....37.. Trbuh. 0 proseč poena poena poena poena poena poena 4.....ocena 6 ..5 poena ... 41Niš Rad i uspeh studenata izražava se poenima...... PREDAVANJA (prisustvo i aktivnost): 0-2 poena 5.. 4 ..............ocena 9 ................prosečan uspeh 91-100% . Noga...............test provere pozitivan u terminu nadoknade: 1 poen *Uslov su za izlazak na ispit... VEŽBE*: 3 do 6 POENA VEŽ .....42....ocena 10 (izuzetan) za ostvarenih ............. neki od njih ili svi ne polože polož u planiranim terminima tokom semestra polažu se u okviru polaž obaveznog ispitnog testa koji obuhvata celokupno gradivo...... 3. SEMINARI (2+2: opšta anatomija)*: 2-4 poena opš 2- 7.... 41-43 i 172 Statuta Medicinskog fakulteta u Nišu).0 poena...... 27 poena FORMIRANJE KONAČNE OCENE NA KONAČ OSNOVU OSTVARENIH POENA (KREDITA) VRŠI SE PREMA SLEDEĆOJ SKALI: VRŠ SLEDEĆ SKALI: .... 22. ZAVRŠNI (USMENI) ISPIT: 13.......5 vež 5...........preko 75% pozitivnih odgovora. 75 – 84.....ocena 10 ...0 ....ocena 10 .... koš Glava i Vrat.................. 65 ......... 85 . Karlica u I semestru................. 14 proseč 71... 8.... 0 poena proseč KONAČNA OCENA NA KOLOKVIJUMU FORMIRA SE U VIDU KONAČ BROJA OSVOJENIH POENA (KREDITA).. 17 poena ....5 poena ........ 10 proseč 51....................... nadlež Diplomski rad student može da brani kada položi sve mož polož ispite iz predmeta utvrđenih Nastavnim planom. 55 – 64. jednu izgubljenu vežbu student može vež mož nadoknaditi uz kolokviranje sa svojom grupom u toku semestra....50 .....3....................... 3.5 poena poen ...... provere i procene znanja tokom prać nastave) i rezultata na završnom (usmenom) ispitu........ 9............. CNS sa čulima u II semestru)*: 10-18 poena 10- *Obavezni su........ izrade diplomskog rada pod nadzorom mentora i c. ...... Karlica u I semestru...... njega su oslobođeni studenti praktič koji su položili testove iz gradiva u redovnim terminima........5 poena ...............5 do 3 POENA VEŽ .. održ vež 2............ocena 7 ..........prosečan uspeh manji od 51% ............ završ ...... polož * Uslov su za izlazak na ispit.ocena 9 ............... izbora teme za diplomski rad...... na kraju semestra pre njegove overe...... 33 poena ....ocena 7 ..5 . 85 – 94.... na kraju semestra pre njegove overe....100% pozitivnih odgovora ..100 poena ........... ukoliko se.. Konačna ocena na kolokvijumu formira se.do 3 odsustva: 1 poen .1...............5 .........5 poena .64 poena nadoknaditi uz kolokviranje sa svojom grupom u toku semestra.....ocena 7 .test provere pozitivan u redovnim terminima: 4 poena ...... SEMINARI (2: opšta anatomija)*: 1-2 poena opš 4....... 95 – 100 poena ..........5-50 POENA KREĆ 27.............. .... ISPITNI TEST (iz celokupnog gradiva)*: 5 poena *Uslov je za praktični ispit.ocena 7 ................prosečan uspeh 81-90% .. 12 proseč 61. Ocena sa diplomskog ispita ulazi u prosečnu ocenu proseč studenta..... Na osnovnu ostvarenih poena formira se konačna završ konač ocena prema odgovarajućoj skali (v.... .. 9 poena proseč 91.....ocena 9 ........ ......37 .... 25 poena .5 .. KOLOKVIJUMA..74 poena ... odgovarajuć Ispit se može polagati u celini (nakon drugog semestra) ili preko dva mož kolokvijuma (posle prvog i posle drugog semestra).0 . sve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi. PRAKTIČNI ISPIT*: 13-20 poena PRAKTIČ 13. 6... CNS sa čulima u II semestru)*: 10-18 poena 10- *Obavezni su.... P O L A G A NJ E I S P I T A U C E L I N I .....................32 poena odgovara oceni 10 (izuzetan) poena odgovara oceni 9 (odličan) (odlič poena odgovara oceni 8 (vrlo dobar) poena odgovara oceni 7 (dobar) poena odgovara oceni 6 (dovoljan) DEFINICIJA ANATOMIJE U ŠIREM SMISLU: Anatomija je deo biologije koji predstavlja nauku o svim živim bićima i koji istražuje ne samo oblike tela živih bića (morfologija) nego i njihove funkcije (fiziologija)........ kasnije)...

Morfologija je mnogo šire područje nego područ (= anatomija jer razjašnjava nastanak razjaš telesnih oblika kao i zakone po kojima se prenose na potomstvo nasleđem. Mikroskopska anatomija omogućuje saznanja o mikro. MAKROSKOPSKA (anatomija) MIKROSKOPSKA (histologija) ANATOMIA MORFOLOGIA) ISTORIJAT ANATOMIJE Medicina drevnih naroda Praistorija Mesopotamija tradicionalna medicina Indije Tradicionalna medicina Kine Stari Egipat ISTORIJAT ANATOMIJE – drevnih naroda Medicina stare Grčke Grč Medicina Grčke i Rima Grč Srednji vek i renesansa Novi vek “Božanska jetra” Bož jetra” ISTORIJAT ANATOMIJE – drevnih narodanaroda- ISTORIJAT ANATOMIJE – drevni Egipat – balsamovanjebalsamovanje- 5 . Nije dovoljno anatomiju smatrati umetnošću disekcije. koja proučava građu i oblikovanje tela čoveka. Makroskopska anatomija se zasniva na prepoznavanju struktura golim okom.relacijama unutar tela čoveka."anatémnein" • Termin “Anatomija” vodi poreklo od grčke reči "anatémnein". Njen glavni dodatak predstavlja elektronska mikroskopija. Pre će biti da je Anatomija nauka. koja znači “seći odvojeno” ili “disekovati”. Glavni zadatak anatomije je da prepozna međuzavisnost individualnih komponenti unutar tela čoveka. nasleđ em.

jetru. Napisao delo ANATOMICA. započ današ Herofil (300pNE): opisao mozak i kičmenu kič ISTORIJAT ANATOMIJE Grčko rimska škola . arterije. oko. mož organe za varenje. žučne puteve. crevnu vaskularizaciju. ARISTOTEL (384 – 322 pNE) Opisao aortu. a iskustvo je glavni uzrok medicinskog saznanja. građu oka.HIPOKRAT . sa započ leš njima započinje današnja anatomija. HIPOKRAT “ otac medicine ” ISTORIJAT ANATOMIJE – stara Grčka Grčki lekar ALKEMEON iz Krotona (500pNE) Grč ISTORIJAT ANATOMIJE . Erasistrat (310 – 250 pNE) opisao: srčane srč zalistke. započinju sekciranje ljudskih leševa. traheju – građu oka.otac medicinemedicine460 – 377pNE ISTORIJAT ANATOMIJE – stara grčka grč ISTORIJAT ANATOMIJE – stara grčka grč Uporedno sa medicinom razvijala se i anatomija kao njen nerazdvojni i jedinstveni deo Postavio medicinu na pouzdane temelje iskustva – prirodne pojave treba tumačiti prirodnim tumač uzrocima.Aleksandrijska škola - Sekcirao leševe životinja i opisao: vidni leš živac. vene.GALEN Grč Kornelije Calzo – osam tomova medicinskog saznanja GALEN – grk iz Pergama radi i živi u Rimu Povezuje morfologiju sa funkcijom Osnivač Galenske Osnivač medicine koja se zadržala zadrž do Novog veka. 6 . tvrdio da je mozak centar intelekta. moždinu. venski sinusi lobanje. dao prve podatke o uporednoj anatomiji. ISTORIJAT ANATOMIJE – Aleksandrijska škola Herofil i Erasistrat rade u Aleksandriji. njihove živce. sekcira leševe leš životinja.

ISTORIJAT MEDICINE -Anatomija u XII i XIII veku Otvaraju se medicinske škole i fakulteti u: ITALIJA – Bolonja. ENGLESKA – Oxford. Pariz ŠPANIJA – Valensija. Cambridgeu FRANCUSKA – Mompelje. Padova. Andernach. Achellini. Da Vinči Vinč Svi ostali veliki slikari RENESANSE odlično poznaju odlič anatomiju ljudskog tela ANDREJA VASAL . Benedetti. KOMPENDILJ ANATOMIJE (na principima Galenske medicine) Sve do XVI veka vlada dogmatski Galenovi principi ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas SIKSTIO IV i KLEMENT VII Posebnom bulom odobrili da se anatomija može učiti sekciranjem ljudskih leševa.renesansarenesansaLeonardo da Vinci bavio se anatomijom ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas Pre Vazala: Torre. ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas Grade se anatomski amfiteatri – teatrum anatomicum Sale za sekciranje ISTORIJAT MEDICINE . Napulj Bolonja.PADOVA 7 . Salamanki Mondino de Luzzi – 1314g. De Capri. mož uč leš Od tada počinje ekspanzija u razvoju poč anatomije i medicine. Sylvius.

. HERWING. MALPIGHI. KERKING. THOMAS WILLIS (Istraživač Istraž ivač cerebralne cirkulacije) ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas U XVIII i XIX veku: GEORGES CUEWIER 1769-1832 (uporedna 1769anatomija i embriologija).. RATHKE. BRUNER.. LAEUWENHUEK. VATER. ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas VAZALA SLEDE: VAZ SLEDE: FALLOPIO. WOLFF. LOWER. MORGANJI.. MILLER. HALLER. HARVEY.. ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas ANATOMIJA U XIX i XX VEKU svetlosna mikroskopija elektronska mikroskopija rentgen (kontrastne metode) ultra zvuk skener magnentna rezonanca TOLDT 8 . BAER..ISTORIJAT ANATOMIJE od XVI veka do danas TABULAE ANATOMICAE 1538 kritika Galenske medicine i anatomije DE HUMANI CORPORIS FABRICA 1555. DOUGLAS. HISS. MECKEL. BELLINI.

ustanovljen je jedino putem Röjer nakon smrti isti je promenjen zbog popuštanja svog mišićnog popuš miš zida. Oblik tela uslovljen je građom kostura sa građ zglobovima i rasporedom mišićnih masa. glavu. varenja). HIRURŠKA ANATOMIJA HIRURŠ To je deo topografske deo anatomije koji služi služ potrebama hirurgije. vrat. Važno je reći da lakš Važ reć se na ovaj način mogu videti nač unutrašnji organi tokom njihovog unutra rada i tako ustanove sve promene njihovog oblika pri radu ( npr. Raspored tkivom. naziv. tela. kožom i potkožnim kož potkož masnim tkivom. 9 .HIRURŠKA KLINIČ HIRURŠ SISTEMATSKA. tela. svaki sisteme. osposobio za uspesno lečenje leč obolelog tela. pluć disanja. prvenstveno za vreme studija. kao projekcija. doba.Svaki budući buduć doktor. posebno. varenja). kož Ima zadatak da istrazuje organske sastave golim okom. projekcija. RENDGENSKA ANATOMIJA Mnogi organi mogu se posmatrati na rendgenskom aparatu ili na fotografskoj ploči u ploč obliku senke. potkožnog masnog tkiva potkož kojim upravljaju žlezde sa unutrašnjim lučenjem unutraš luč razlikuje se zavisno od pola i zivotnog doba. da do tančina tanč upozna njegovu normalnu građu. Tkiva manje gustine propuštaju propuš Rö. studija. eluca. mikroskopom ( mikropskopska anatomija) anatomija) Histologija je poseban ogranak sistematske anatomije Zadatak sistematske anatomije je da istrazuje ove organske sisteme. telu. Pravi oblik želuca. vajarstvo) PLASTIČ UPOREDNA ILI KOMPARATIVNA KLINIČKA . Ona. kakav je u živom telu. mora. senke. vrat. lupom ili okom. dijafragma. Ona. a zatim miš masa. ruku kao celinu nego sledi svaki put pojedini sistem. mora. bez npr. da bi se doktor. polož odnos. obzira na to gde se nalaze organi koji mu pripadaju. hirurgije. pluća prilikom dijafragma. Topografska anatomija omogućava doktoru da pri omoguć ispitivanju bolesnika poznaje raspored organa u telu I ako ih ne vidi kroz kožu.zrake lakše. želudac i creva za vreme disanja. građ CILJ ANATOMIJE PODELA ANATOMIJE SISTEMATSKA ANATOMIJA TOPOGRAFSKA ANATOMIJA RENTGENSKA PLASTIČNA (slikarstvo. DESKRIPTIVNA ANATOMIJA TOPOGRAFSKA ANATOMIJA Topografska (regionalna) regionalna) anatomija opisuje sve organske sisteme koji se nalaze u određenom delu tela pri čemu je određ glavna pažnja usmerena na njihov paž položaj i odnos. sistem. glavu. prema tome ne prikazuje delove tela. zida. posebno. otuda i njen naziv. npr. pripadaju.

zrake ( bacaju svoju senku).) i to gledanje na živom čoveku. Ona omogućuje gledanje unapređ nač ino istraž tela. omoguć sakrivenih unutrašnjih organa. Istraživanje krvotoka kod ribe. Anatomija je sredstvom. viš zadrž senku). ispravlja onaj nedostatak anatomije koji uglavnom opisuje građu mrtvog ana građ tela. npr. unapređena ovim načinom istraživanja tela. (lymphangiographia. komparacija sa krvotokom kornjače. krvnih i limfnih sudova unutraš organa. abdominal CT – fails to differentiate between the 2 nodes MRI with superparamagnetic nanoparticles – signal in normal node decreased but high in metastatic node CT . čime se oveku. ptica i sisara) “ANATOMSKI MULAŽ” 10 .ANATOMIA ULTRAZVUK KOMPARATIVNA ANATOMIJA (Npr. Istraž kornjač krokodila. više zadržavaju Rö.KONTRASTNA RADIOGRAFIJA Konvencionalna MRI i 3D rekonstrukcija conventional MRI shows both nodes same 3D reconstruction of node metastatic red nonmetastatic green Gušće građeni ili šuplji organi (sudovi). tela. ispunjeni nekim kontrastnim građ sredstvom.

Plana horizontalia 3. mediosagittalis 3. Ima zadatak da prouči prouč sve što je bitno za spoljni oblik tela i njegove promene kao i da na to upozori doktora (i umetnika).1. coronalia 2. Planum medianum s. svi služe većem zadatku. Plana frontalia s. potpuno nezavisni jedan od drugog. posebni oblik i svoje posebno delovanje. endocrinae -Sy. umetnosti. Ipak. urinarium -Sy. nervosum -Organum sensum -Integumentum communae . drugog. digestorium -Sy. nego više njih čine celinu u kojoj jedan viš organ upotpunjuje delovanje drugog.koža kož ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKI ANATOMSKI STAV ORIJENTACIJA U ANATOMIJI Orijentacione linije i tačke tač (prirodne i konvencionalne) ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKE RAVNI 1. Ipak. genitalia -Sy.Plastična anatomija je Plastič u službi likovne služ umetnosti. a drugog.2. ti pojedini organi nisu delovanje. Plana paramediana 11 . Plana sagittalia 3. respiratorium -Sy. od kojih svaki ima i svoj organa. SISTEMATSKA ANATOMIJA podela Systema sceletale Systema articulare Systema musculare Systema cardiovasculare Splanchnologia Splanchnologia podela: -Sy. umetnika) ANATOMIJA U UMETNOSTI I UMETNOST U ANATOMIJI Leonardo da Vinci-a Vinci- SISTEMATSKA ANATOMIJA Čovečje telo je sastavljeno od velikog oveč broja organa. služ već zadatku.

hebrejskog i arapskog jezika 12 . Elevatio – depressio 2. Oppositio 2. Supinatio – pronatio 3.ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKI PRESECI Frontalni presek Horizontalni presek Sagitalni presek KINESIOLOGIA 1. a koriste se reči iz grčkog. Protractio – retractio) TERMINOLOGIJA U ANATOMIJI anatomska nomenklatura ANATOMSKA NOMENKLATURA ANATOMSKA NOMENKLATURA BAZEL (1895) – BNA JENA (1935) – JNA PARIZ (1955) – PNA – važi i danas sa važ dopunama (mi koristimo sa dopunama iz 1998).eversio KINESIOLOGIA (1. 5500 termina Osnova je latinski. Inversio .

prednja strana Regio deltoidea Regio brachialis anterior Regio cubitalis anterior Gornji ekstremitet (membrum superius) topografska podela. zadnja strana Regio deltoidea Regio brachialis posterior Regio cubitalis posterior Regio carpalis anterior Regio antebrachialis anterior Regio palmaris Digiti manus Regio antebrachialis posterior Regio carpalis posterior Regio dorsalis manus Digiti manus 13 .TERMINOLOGIA ANATOMICA (preko 5500 latinskih naziva) Topografski delovi tela čoveka (partes corporis) “May I please be excused? My brain is full!!” MOJ MOZAK JE PUN! Topografski delovi gornjeg i donjeg ekstremiteta Gornji ekstremitet (membrum superius) topografska podela.

radius. os frontale. sinus paranasales) Ispupčenja Ispupč SPOLJNI IZGLED KOSTIJU Udubljenja SPOLJNI IZGLED KOSTIJU I Zglobna: glava (caput) kolotur (trochlea) zglobna kvrga (condylus) II Nezglobna: 1. os lacrimale.OSTEOLOGIJA (nauka o kostnom sistemu) Strukture skeletnog sistema (systema skeletale) su: kosti zglobovi ligamenti OPŠTA OSTEOLOGIJA OPŠ 206 kostiju Osovinski skelet (skeleton axiale) axiale) 80 kostiju -lobanja (cranium) (cranium) -kičmeni stub (columna vertebralis) kič (columna vertebralis) -grudna kost (sternum) (sternum) -rebra (costae) (costae) OBLIK KOSTIJU 1. sternum. scapula. okruglasta: kvržica (tuberculum et epicondylus) kvrž kvrga (tuber. vertebrae) (os occipitale. os parietale. oštra: oš bodlja (spina) nastavak (processus) I Zglobna: zglobna čašica (acetabulum et cavitas glenoidalis) (acetabulum glenoidalis) II Nezglobna: linija (linea) greben (crista) utisnuće (impressio) utisnuć (impressio) žleb (sulcus) (sulcus) pukotina (fissura) (fissura) jamica (fovea) (fovea) jama (fossa) (fossa) usek (incisura) (incisura) III Zglobna i nezglobna: 14 . Pljosnate kosti (ossa plana): Pridruženi skelet (skeleton Pridruž appendiculare) . Sezamoidne kosti(ossa sesamoidea) (patella) (cellulae mastoideae. os coxae. Kratke kosti (ossa brevia): brevia): (ossa carpi. Pneumatične kosti (ossa pneumatica) Pneumatič 6. trochanter et protuberantia) 3. Nepravilne kosti (ossa irregularia) (viscerocranium. linearna: 2. costae) 5. ossa tarsi) 3. vomer. femur.126 kostiju appendiculare) -Kosti gornjeg uda (ossa membri superioris) (ossa superioris) -Kosti donjeg uda (ossa membri inferioris) (ossa inferioris) 4. os nasale. Duge kosti (ossa longa): epiphysis proximalis diaphysis epiphysis distalis (humerus. ulna. tibia i fibula) 2.

karlica. godine crvena koštana koš srž u dugim kostima biva zamenjena žutom srž želatinozna (medulla ossium gelatinosa) – u starosti GRAĐA KOSTIJU Arterije KRVNI SUDOVI KOSTIJU ŽIVCI KOSTIJU I Duge kosti: 1-2 nutritivne dijafizne arterije brojne male epifizne arterije ogranci periostalnih arterija II Kratke kosti: III Nepravilne kosti: IV Pljosnate kosti: arterije periostalnog porekla nutritivne arterije (najmanje 2) periostalne arterije periostalne arterije Najbrojniji su na zglobnim površinama dugih kostiju. Nedostaju u slušnim koščicama sluš koš Vene Pratilje nutritivnih arterija Nezavisne emisarne vene OKOŠTAVANJE (OSTEOGENESIS) CENTRUM OSSIFICATONIS PRIMARIUM ET SECUNDARIUM Osteogenesis membranacea Primarni centar okoštavanja Osteogenesis cartilaginea Sekundarni centar okoštavanja 15 . u većim pljosnatim kostima. zajedno sa periostalnim arterijama ulaze u kost. lobanja žuta (medulla ossium flava) *posle 18. kič prš već Prate nutritivne krvne sudove (vazomotorni nervi). površ kičmenih pršljenova. grudna kost. *kič rebra. Bogato su zastupljeni u pokosnici.Otvori SPOLJNI IZGLED KOSTIJU I Prolazni otvori: foramen magnum II Otvori za ishranu kostiju: foramen nutricium III Kanal (canalis) IV Kanal koji ulazi u kost ali ne prolazi kroz nju (meatus) meatus acusticus internus I Pokosnica (periosteum) površni sloj (stratum fibrosum) površ duboki sloj (stratum osteogeneticum) II Koštano tkivo: Koš substantia compacta (90%) (površni sloj kosti) (površ substantia spongiosa (10%) (dublji delovi kosti) endosteum III Koštana srž (medulla ossium): Koš srž crvena (medulla ossium rubra) *kičmeni stub.

Konveksitet krsne kosti je slabije izražen izraž 5. Gornja. Sedalna ispupčenja (tuber ischiadicum) bliža su jedno drugom ispupč bliž 7. godine – unutar pet godina: 1. Ugao koji zaklapaju donje grane preponskih kostiju manji je i ima ima oblik oštrog ugla oš 6. Reljefi na njoj su bolje izraženi izraž 3.ANATOMSKE VARIJACIJE Zavise od: uzrasta pola fizičkih osobina fizič zdravlja dijete rase genetičkih faktora genetič endokrinih faktora I Lobanja odraslog muškarca u odnosu na lobanju žene je muš 1. Uža i dublja 2. Deblje 3. donja vilica i zubi su veći već 5. grudne kosti. 10% veća već 2. denticija denticija 2. Teža Tež 3. Pneumatične šupljine su veće Pneumatič već 1. Bedrene jame su uže i strmije už 4. osifikacija Iznad 25. izgled lobanjskih šavova – progresivno zatvaranje koje počinje sa unutrašnje strane poč unutraš 2. Zaporni otvor (foramen obturatum) širi je i trouglastog oblika UTVRĐIVANJE STAROSTI SKELETA Do 25. izgled lopatice. godine života – unutar jedne godine: 1. Veće Već 2. (sekundarna) homeostatska regulacija nivoa kalcijuma u krvi Formiranje krvnih ćelija hipertrofija atrofija regeneracija 16 . Teže Tež RAZLIKE U ODNOSU NA POL II Kosti udova odraslog muškarca u odnosu na žene su: muš su: III Karlica odraslog muškarca u odnosu na karlicu žene je muš 1. rebarnihhrskavica i kičmenih pršljenova kič prš RASNE RAZLIKE Razlike su u 85 -90% evidentne bez merenja kod crnaca mongoloida stanovnika Kavkaza BIOLOŠKE REAKCIJE KOSTIJU SYSTEMA SKELETALE FUNKCIJE Rigidni okvir u telu koji obezbeđuje zaštitu vitalnim i zaš vulnerabilnim organima Dvokraka poluga skeletnim mišićima miš Rezervoar kalcijuma i fosfata. Pojedine koštane formacije su istaknutije koš 4.

Ključna kost (clavicula) cingulum membri superioris) Ključna kost (clavicula) Ključ (clavicula) Lopatica (scapula) (scapula) Kosti slobodnog dela gornjeg ekstremiteta (pars libera membri superioris) Ramena kost (humerus) (humerus) Lakatna kost (ulna) (ulna) Žbica (radius) (radius) Kosti šake (ossa manus) (ossa Ključna kost (clavicula) gornja strana.(ossa membri superioris) Kosti ramenog pojasa (cingulum pectorale s. pripoji Ključna kost (clavicula) Ključna kost (clavicula) donja strana. pripoji Lopatica (scapula) zadnja strana 17 .

nepravilnih kostiju 2.Lopatica (scapula) zadnja strana. angulus medialis / lateralis / inferior 18 . Lopatica (scapula) ima sledeće uglove: sledeć uglove: a. pripoji Lopatica (scapula) prednja strana Lopatica (scapula) prednja strana. pripada i jednom i drugom delu gornjeg uda 4. angulus superior / inferior / lateralis b. dugih kostiju c. kratkih kostiju b. Lopatica (scapula) je kost: (scapula) a. angulus superior / inferior / medialis c. grudnu kost (sternum) i ramenicu (humerus) (sternum) (humerus) b. ramenog pojasa (cingulum pectorale) (cingulum pectorale) b. slobodnog dela gornjeg uda (pars libera membri superioris) (pars superioris) c. pripoji TEST PITANJA 1. Ključnica (clavicula) spaja sledeće kosti: Ključ (clavicula) sledeć a. Ključnica (clavicula) je primer: Ključ (clavicula) a. lopaticu (scapula) i ramenicu (humerus) (scapula) (humerus) c. grudnu kost (sternum) i lopaticu (scapula) (sternum) (scapula) TEST PITANJA 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful