P. 1
konacna - Blagoutrobije

konacna - Blagoutrobije

|Views: 1,223|Likes:
Published by Nebojsa Spaic

More info:

Published by: Nebojsa Spaic on Jan 23, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/21/2013

pdf

text

original

Nebojša Spaić ISTINITA I POUČNA ISTORIJA BLAGOUTROBIJA I TEK PONEKOG JOŠ UŽIVANJA sa zbirkom fantastičnih recepata © Nebojša Spaić 2010, tekst © Blueprint 2010, prelom
Restorani, kafane, kafići, klubovi, ugostiteljski objekti i, uopšte, svi oni koji se pominju u tekstu nemaju pravo da javno, bilo u medijima, bilo u sopstvenom prostoru, ističu citate i ocene iz ovog teksta, bez izričitog odobrenja autora ili izdavača.

Izdavač Dosije studio Za izdavača Mirko Milićević

Urednik izdanja Dušan Mrđenović Dizajn i prelom Blueprint

Nebojša Spaić

BLAGOUTROBIJA
I T E K P O N E K O G J O Š U Ž I VA N J A sa zbirkom fantastičnih recepata

ISTINITA I POUČNA ISTORIJA

Beograd 2010

od koga sam uzeo odgovor na pitanje “Kako ste?„ – kao i on. ali smo neke zajedno sastavili. na to pitanje uvek iskreno odgovaram “Uživam„ – i na Slavena Kranjca. koji nije stigao da napiše recept. .Posveñeno uspomenama na Dragoljuba Najmana.

.

. . . . . . . . . . . . . . . . . Vreme uživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Na ručku s neistomišljenicima . . . . . . . Blog 92 . 193 Preobilje je lepota . . . . . . . . . . .S A D R Ž A J: Umesto predgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 . . . . . . . . . . . . 59 105 139 Umesto pogovora . 9 Izgon i posledice Kuvari su prosvećeni hemičari Gurmanlučenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.

viljuškom jedete supu. Ali vas neće ni uhapsiti ni kamenovati! (U SAD.) I to je donekle čudno. na primer. hrana i ograničenja vezana za ish­ ranu nisu izazivali preveliku histeriju ni države ni crkve tokom duge istorije našeg roda. pretpostavljam.Umesto predgovora Izgon i posledice Za razliku od seksa. na primer. Eva je. ubrala i {9} . Isti zakoni se nisu oglašavali po pi­ tanju ishrane. Ljudi će vas najverovatnije samo čudno gledati. što bi. došao tek kao posledica jedne druge životno važne aktivnosti. i to u nekoliko država. Ako se prisetimo Svete knjige. kod ustaljenih procedura obeda. jer je seks. od čitavog menija koji joj je bio na raspolaganju u all inclusive Rajskom vrtu. ili konzumirate dezert pre glavnog jela. upravo je izbor hrane bio prvi greh. a možda će vas i neki. teroru sklon francuski šef izbaciti iz restorana. bilo adekvatno različitim i neuobičajenim tehnikama u sek­ su. Hoću da kažem da je demokratizacija ishrane (a sami smo se za to izborili) stigla do tačke da vas niko neće strpati u zatvor ako. jedino misionarski položaj ne podleže zakonu protiv nemorala. posredno i krajnje paradoksalno.

šef sale koji je obrok preporučio. neproverenoj verziji. pa je ova penološka mera bila ravna kažnjavanju deteta obavezom dnevnog konzumiranja čokoladnih bananica. Jehovini svedoci. doduše. a Eva da u bolu rađa decu. a Zmija. još dugo pošto su se za posramljenim i poniženim parom sa škripom i treskom zalupila biserna vrata.ponudila Adamu baš zabranjenu jabuku. ruke i noge. bez prava na otpremninu. sebi da pravite potomstvo. a među onima koji su bili nezadovoljni preblagom kaznom više puta su se oglašavali zeloti. Naprotiv. Novi svet je pružao silne mogućnosti za raznovrsnu ishranu. Adam je za kaznu imao da radi u znoju lica svog. autori politički korek­ tnih pamfleta i radikalni frutarijanci. hasidi. Ali. Po jednoj. dobio je otkaz. gordost ili gnev. lagano izgubio na značaju. zavist. isključivo ono koje je sâmo palo na zemlju. inkriminisan kasnijim biblijskim podzakonskim aktima. proždrljivost. pohle­ pa. { 10 } . Najurio je neposlušne goste. baš kao i preljuba. jezuiti. sada ćete seksom. odgmizao je u daleki svet i vre­ menom stvorio vodeći lanac restorana brze hrane. vreme leči sve. a Adam i Eva su izrodili potomstvo koje se u današnjoj nauci naziva svaštojedima i koje je vremenom zaboravilo na incident s jabukom. koji. No more Mister Nice Guy! odjekivalo je mermernim stepenicama koje vode na Zemlju. lenjost. Menadžment dotičnog objekta reagovao je prilično oštro. Šta je izazvalo ovako žustru reakciju Svevišnjeg još uvek je predmet živih rasprava. Nema više pravljenja potomaka od gline i rebara. takođe u znoju lica svog (menadžment izgleda obožava ovu frazu). Izgleda da je nebeski zakonodavac tu nešto pogrešno shvatio. Čak je i jedan od Smrtnih grehova. jedu voće – mada. Seks se od samog početka nekako nije doživljavao kao teška kazna.

pa čak i da dokažu. Nalagale su šta se i kada može pojesti i popiti. umetnost. Doris Rejnolds. Mora da misle kako je baš lako nasamariti Boga. ali nas to u ovom trenutku manje zanima. verovatno zato što živi u vodi. Umoče jagnjeći but u bunar i potom ga ’upecaju’. pominjao je on i garderobu i pris­ tojni stan. U Južnoj Americi je kapibara (vrsta džinovskog morskog praseta) počasno proglašena za ribu zbog katoličkih propisa o ishrani petkom. a koji ne. Stalnim napadima na barikade društveno­crkvenih ograničenja ishrana se demokratizovala. U mnogim kulturama se znalo i šta ko može i sme da jede i pije. vešto su uspevali da pronađu „rupe u zakonu“. budući da je jasno da nisu sisari (vi­ deti: Ishrana iza manastirskih zidina). na primer.Istini za volju. ali to nije važilo za suncokret. Timovi kaluđerskih crkveno­ pravnika. a da će politika. da pilići spadaju u ribe. međutim. zabranila kuvanje na ulju u vreme posta. Običan narod se jednostavno nije bavio legalističkim smicalicama. religija i ostalo doći na red kada se zado­ volje ove potrebe. u odnosu na mesto koje zauzi­ ma na društvenoj lestvici. (R. crkve su i dalje pokušavale da zaviruju u tanjire. kaže da su francuski katolici i sladokusci otkrili rupu u propisima koja im je omogućila da jedu meso petkom. koja piše o nutricionizmu. da bismo došli do { 11 } . Teološki um ushićuju detaljni propisi u ishrani i pronicljivost kako bi se oni izvrdali. Pravoslavna crkva je. koji se primerci flore i faune mogu konzumirati. Najveća predstava na Zemlji. O tome Ričard Dokins kaže: Možda zbog toga što suncokret – budući da je biljka iz Novog sveta – nije eksplicitno pomenut u Bibliji. kada se imaju držati postovi. Dokins. Dobro. Heliks 2009) Engels je na Marksovom grobu istakao doprinos ve­ likog kritičara kapitalizma rečima kako je ovaj utvrdio da je ljudima pre svega potrebno da jedu i piju. kada je to njima bilo potrebno. nauka.

svako slobodan da jede i da bude pojeden. podrazumeva podela na one koji stvaraju umetničko { 12 } . i to mnogo pre nego što su osnovane prve države. Ishrana je prestala da bude golo punjenje stomaka kaloričnim sastojci­ ma i počela da postaje umetnost. Oni možda nisu bili u mogućnosti da zabranjuju sve ono što vam je prijatno.trenutka u kome je. što je izgleda njihov cilj i program. radikalnim vegeterijancima. bar u našoj civilizaciji. Izgleda da građanska neposlušnost prema „pravilnoj ishrani“ vuče korene od samih početaka kulinarstva. džogerima i ostalim propovednicima talibanske provenijen­ cije. po svetu se nesmanj­ enim tempom svakodnevno otvaraju novi restorani naj­ raznovrsnijih kuhinja. ali nipošto entuzijazma kada su u pitanju zastrašivanja i pretnje. dakle – pre više od milion godina. I mada zastrašivanja i dalje traju. ali su svakako imali moć da vam ogade svaki iole ukusan obrok. jednom se živi. Nove generacije gurmana uživaju u specijalitetima bezbroj etničkih grupa. viču hedonisti. Neka košta šta košta. uko­ liko ima novca i mogućnosti da to sebi priušti. nov način pripreme hrane poslužio je da bi se širi spektar namirnica prilagodio ljudskoj ishrani. sve dok se u drugoj polovini prošlog veka nije pojavila varijanta španske inkvizicije. ali je nova tehnologija. Zadovolji­ mo naše strasti za nektarom i ambrozijom. Najpre. postala rud­ nik inspiracije za one koji su hranu pripremali. Kada se kaže „umetnost“ i „publika“ onda se najčešće. a internacionalizaci­ ja hrane kao cunami je preplavila sve kontinente. Gastronomski raj je trajao dosta dugo. možda s manjkom sredstava prinude. da konzumira šta želi. s pravom. takođe. oličena u doktorima dijetetičarima. dakle. Duh je na­ jverovatnije pušten iz boce još od trenutka pronalaska načina da se vatra zauzda i koristi za potrebe ljudi. da bi se olakšalo varenje i izvuklo više hran­ ljivih sastojaka.

kuvanja (Waiting. podela na autore i konzumente donekle je veštačka i nature­ na. a ja bih je ovde. (Ovde s gnušanjem i prezirom ignorišem one koji će u sva­ kom restoranu. naručivati isključivo bečku i ništa osim bečke šnicle – pravdajući se ra­ zlozima „zihera“.. kao u ovoj oblasti. dakle. zajedno sa autorom i delom stvarate kvalitativno novi „proizvod“ – nema takve simbioze između autora i konzumenta. ne postoji ravnopravnije učešće konzumenta i stvaraoca u jednom umetničkom činu. proglasio za umetnost. sem možda u slučajevima nekog bizarnog performansa – gde će vam biti dozvoljeno da umetnicu ili umetnika koji su pred­ stavljeni kao osobito i. dinstanja. ali. Konzumenti vrhunske kuhinje. kao i začinjavanja { 13 } .) U konzumiranju hrane. Kada je gastronomija u pi­ tanju. pobogu. u stvari. prikrivajući time samo tragičan nedostatak mašte. intervencije i kombinovanja se od vas i očekuju. u filmu Blue Ice). that’s what cooking is all about – Majkl Kejn. dodavanjem začina ili preliva. ima onih užasno rigidnih kuvara koji shvataju kao vrhunsku uvredu ako zatražite dodatak soli ili bibera. bez dileme. ali.delo i one koji ga konzumiraju. naprotiv. seckate. čine da dugotrajna krčkanja. Nigde. Oni ovu knjigu nikada neće shvatiti. sa takvima sam se sretao po Italiji i Francuskoj pre svega. biranjem sosova. U redu. bockate. šarate bojom i time po svom nahođenju i ukusu. Ne da imam nešto protiv „bečke“. ili da se iz publike pištaljkom pridružite Londonskoj fil­ harmoniji. (Zamislite samo smelu ideju da Devojci s bisernom minđušom docrtate jednu istu takvu ali na nozdr­ vi.) Nigde.. ali se mora priznati da se vaše pravo da učestvujete u „performansu“ davanjem svog do­ prinosa „instalaciji“. nedovršeno umetničko delo. u bilo kojoj zemlji na svetu. u stvari. širom planete uglavnom shvata kao doprinos katar­ zi koja je i suština umetničkog poduhvata uživanja u hrani.

kroz oblake pare i uz zveket posuđa. a u jednoj kafani u Bosni nešto jednos­ tavniji. U nekim kafanama. mada se koautori u većini klasičnih restorana nikada i ne vide – odvojeni su zidom na kome se kroz „šuber“ za isporuku hrane. naravno. Kandidata je. u kuhinju. tek delimično. „Kuvari su prosvećeni hemičari“ (Ogist Eskofije) Da bi veza između koautora u procesu uživanja bila stabilna. mnogo. na vratima koja vode u kuhinju je čak stajalo zastrašujuće upozorenje „Zabranjen ulaz u reproduk­ tivno odeljenje“.i sve ostale predradnje u procesu kuvanja dobiju smisao u sjedinjavanju duhovnog i telesnog blaženstva. mogu nazreti užurbane bele uniforme. iskažemo poštovanje prema bar jednom od brojnih alhemičara i čarobnjaka čiji su doprinosi gas­ tronomiji bili takvi da ih je nemoguće zaobići u bilo kojoj istoriji kulinarstva. ali podjednako energičan „Zabranjen ulaz nikako!“ Bez obzira na formulaciju zabrane. Pošto knjiga koja je pred vama predstavlja pre svega pogled na život sa restoranske strane „šubera“. već za koju stranicu povesti au­ tor Blagoutrobija. ona mora da bude intenzivna i da se zasniva na poverenju i umerenim inovacijama. hiruršku salu i iza oltara se jednostavno ne ulazi bez preke potrebe i posebne dozvole. čini nam se u najmanju ruku pristojnim da u ovom uvodu u gastronom­ sku avanturu u koju će nas. Otud „proverene“ i po kuhinji poznate kafane i restorani. kao na primer u starom „Maršu na Drinu“. Da li da to bude Alek­ sandar Kurakin? Ovaj princ i diplomata je predstavljanjem „Ruskog obeda” (Service A La Russe) po diplomatskim { 14 } .

Ili Viktor F. Ogist Eskofije. stok je ono što nastaje kuvanjem najčešće telećih. međutim. ipak. Nazovite ovo pravom na privatni afinitet. ali ne i objašnjena i – “kodi­ fikovana”. do konjaka.krugovima omogućio da Evropa počne da u obedu uživa na jedan mnogo sofisticiraniji način. glavna jela i dezerti donošeni i servirani. jedan je od možda najvećih šefova i verovatno najplodnijih stvaralaca u oblasti gastronomije s kraja XIX i početka XX veka. Tajna slasti želatinaste mase nebeskog ukusa. pao na dragocenog inovatora i jedinog kuvara koji je korigovao zvaničnu medicinu. kako će precizno reći istoričari kulinarstva. jedno po jedno. Rihter. već su predjela. Za neupućene. Jela više nisu bila naba­ cana na ogromne trpeze prilikom gozbe (nešto kao preteča „švedskog stola”). neophodan dodatak supama i sosovima. veal stock). pêche Melba itd. Ova želatinasta masa je nestvarno ukusna baza za najrazličitija jela. nejekskluzivnijih bečkih hlebova i peciva? Malo je falilo da se odlučim za poštovanog Bovijera čoveka kome možemo da zahvalimo za koncept restorana i autora znamenite knjige L’Art du Cuisinier (1814). genije čijom zaslugom je. A. kažu. Za Eskofijea kažu da je usavršio i obogatio stok različitim dodacima. počeo { 15 } . ali i goveđih i pilećih kostiju. gostima koji su sve vreme sedeli za stolom. koji je u svojoj izuzetnoj knjizi Vienna Bread sa čitaocima nesebično podelio višedecenijsko iskustvo pravljenja. bila je poznata (svaka francuska domaćica je koris­ tila i supu od iskuvanih kostiju). ali izbor je. nastao i teleći stok (fond de veau.). Eskofije je. koja se dobijala dugotrajnim iskuva­ vanjem. od peršuna i celera. shvativši u kom grmu leži zec. ali i neophodan sastojak sosova i supa. između ostalog (tournedo Rossini. supe. tartu­ fa i iskuvanih ostataka od pečenja.

već kao potpuno novi ukus. decenijama posle njihove smrti. upoređujući svoja iskustva. kako bi ovaj dodatak mogao da koristi u raznim prilikama. a oni srećnici koji su bili u prilici da ih probaju tvrdili su da im je ukus bio „božanski“. Eskofije nije dozvoljavao svojim pomoćnicima da peru i ribaju tiganje u kojima se pržilo meso: u tiganj je dolivao vodu. Ljudi osetljivog nepca znali su da u simfoniji ukusa prepoznaju i ovaj dodatak. ne spada u ukuse. bio priznat i od zvanične medi­ cine tek 2004. medicina je vekovima tvrdoglavo insistirala na tome da postoje samo četiri ukusa: gorko. a pre svega za pravljenje veličanstvenih sosova. slano. Eskofije je znao da je na pragu nečeg kvalitativno no­ vog. kao i razno korenje povrća koje mu je bilo pri ruci. ukusno. godine. konjak ili neki drugi alkohol. slatko i kiselo (ljuto. sa sve mrvicama od prepečenog mesa i masnoćama koje su ostale posle pečenja. Zajedno sa stokom obogaćenim dron­ jcima od ispečenog mesa (kod nas je ovo poznato kao „gre­ ba“. Međutim.) Ova dva posvećenika su vremenom stupila u opsežnu prepisku. mnogo ukusnija varijanta opšteprihvaćene „moče“) prelivao je svoje čuvene sosove. Uz ovo. u liku japanskog hemičara Kikunaea Ikede. kao što zna­ mo. Pravog sagov­ ornika na ovu temu Eskofije je pronašao na potpuno drugoj strani planete. inače dominantna aminokiselina u formiranju života) 9 kao ravnopravni. da bi na osnovu njihovog istraživanja i inicijative. i to ne kao mešavinu poznatih aroma. { 16 } . koji je postavio sebi pitanje: zbog čega njegov dashi (klasična japanska supa. peti ukus. po kojima je bio možda i najpoznatiji. koja ima za bazu teleći stok) ima tako osoben i predivan ukus – umami? (Umami – jap. C5H­ NO4.prvi da klasifikuje stokove i da ih pakuje u bočice. jer ga prepoznaju receptori za bol) i nije bila sklona da prizna svoju uskogrudost. ukus umami (L­glutamate.

kao najnoviji naslov u seriji Dosijeovih Priručnika. Neka je slava i nama koji poštujemo njihovo delo. istrajemo što duže. Ova knjiga. Dušan Mrđenović { 17 } . daje nam snagu i inspiraciju da na putu uživanja.Neka je slava poznatim i nepoznatim kuhinjskim pre­ gaocima.

GURMANLUČENJE

"Ali, dobro jesti i piti, braño moja, to doista nije isprazno umijeñe!"
Niåe, Tako je govorio Zaratustra

Pre ulaska u svakovrsne detalje, ova povest mora da počne jednim ovakvim uvodom, makar u ovoj jednoj jedinoj rečenici, o čitavom univerzumu kafana u kojima sam bio, a neću ih ovde podrobnije opisati, o jelima, piću i ostalim gas­ tronomskim užicima koji su me milovali ili udarali, pa ću krenuti od kafana u koje idem sa dvojicom prijatelja iz gim­ nazije – Acom Sisom, i Mikijem, isto Sisom, kao što i oni mene zovu – jednom mesečno, po običaju koji smo ustanovili onoliko meseci ranije, pa još malo više zbog nekolikih ponavljanja, koliko je kafana nabrojano, plus jed­ no 5­6 koliko smo se puta u početku redovno sastajali u Kaleniću koji, moram i to da kažem, nije u svojoj najboljoj fazi i u kome se hrana pomalo ofucala, posle čega smo krenuli u pohod po Beogradu od, čini mi se, Sporta, koji je od onih mladalačkih vremena renoviran i postao restoran sa odličnom domaćom hranom i naročito dobrim pečenim paprikama, pa sam više nego jednom tamo bio, a bili smo i u kafani Kosmaj, negde u Cvijićevoj, iz koje se sećam etno fazona i lutaka u narodnoj nošnji u izlogu, koje su nekako slatke i koje se skroz slažu sa odličnom hranom, taman samo malo, kako treba, redizajniranom tradicionalnom srp­ skom, pa onda klub Sokoj, u dvorištu Vremena, gde je sve toliko dobro da je čak musaka od tikvica vredna pamćenja, a da ne govorimo o teletini i roštilju, pa Oskar, na Dorćolu, gde smo kobasice od divljeg vepra uzeli umesto deserta, prethodno skroz zadovoljni srnećim gulašom i telećim re­ brima, pa Bella Italia, sa izvrsnom rozbratnom pečenom prvo na žaru, a potom u rerni s maslinovim uljem i ruzma­ rinom, u ambijentu tako prijatno napravljenom da se gubi svest o tome da se ta kafana nalazi u nekakvoj potpuno od­ bojnoj, bezličnoj zgradi na Novom Beogradu, nasuprot, re­ cimo, Kumbari, pod Avalom, gde je lepo pirkalo dok je u gradu bilo 39 stepeni, zahvaljujući čemu smo uspeli da poje­

{ 21 }

u kojoj se sećam da sam pre ko zna ko­ liko godina jeo češke specijalitete. između ostalog i zato što su. onda u restoranu Srbijašuma. tamo odmah od Ru­ zveltove. zlatno­braon boje. ali jagnjetina sa kojom se ipak. legendarnog Race iz Boleča koji jagnjetinu peče po posebnoj recepturi pa je onako lepe. odmah iza Partizanovog stadiona. mora biti. odnosno mešani roštilj prodinstan s povrćem. kako priča.demo za predjelo neku smesu od preprženog mesa sa krme­ nadle uz kost i paprike iz turšije i gde je gušt kvarila jedino nepotrebna muzika. pa hoće ponovo. od Zlatara koji je s razlogom poznat decenijema i u kome sam prvi put s njima dvojicom probao pitu od heljde. ono­ mad. predivnoj. ali ne i vodena. desno. gde su. senovitoj vili podno Topčiderskog brda. u kome su mi inače. na usponu za nadvožnjak. jagnjad uvek neko­ liko dana kod njega pre klanja. mada sasvim drugačije spremljena. koji je preživeli i unapređeni restoran funkcionerskog tipa. roštilj. kod koga se u blizini nalazo uvek veoma dobar Trand(afilović). nedaleko. ili u restoranu Jugoimporta-SDPR. sa klasično vrhunskim roštiljem na mestu nekadašnje Vltave. koji moji prijatelji Sise toliko preferiraju da sam ih jedva ubedio da odemo u onaj neki kineski restoran. unuka valjda. gde me je Tamara odvela na sjajan šumski ćevap. nekada funkcioneri dolazili na švaleraciju i gde služe sjajnu supu od fazana. u stva­ ri. u kome sam poslednji put bio sa Mrkijem. krajem sedamde­ setih. u koji me je vodio drugi prijatelj iz { 22 } . sočna. da se smire i da ih popusti grč od šoka tokom vožnje na prodaju i sa nje. može meriti ona iz Pastuva na hipodromu. koje srećom nije bilo u Zlatiborcu. neko meso u sosu sa knedlama od hleba. pa mi je sugerisao da proverim kakva je njegova kafana Palilula. koji im se baš svideo. roditelji organizovali proslavu punoletstva i u kom je roštilj još uvek besprekoran kao i tada. pa naravno Orač. a bili smo nas trojica i kod Srbe.

a nekako državni – vidi se da se tu zna red i pravila ponašanja. a potom pola srneći paprikaš. što kažu da je specijalitet { 23 } . koji je jedna spolja rupetina iza hotela Bris­ tol. do­ bro ispečena da se mast otopi. kao što se pominje negde kasnije. gde je fora da se petao šetka oko bubnjare koja greje salu. etno fazonu. onako da se raspada. pa ja moram ovu dvojicu. na paštetu i supu od fazana. lepi. pa smo išli u Savski ekspres. ali prejakim dimljenim vratom. a meso ostane sočno. Peđa. gore na Zvezdari. što se kaže. sređena u. Čubura. pošto sam u srednjim godinama omrzao da pravim skandale. bila je tu i Mlava. sa teletinom ispod sača u rangu naj­ boljih koje sam ikada jeo. ukusno sređen. restoran na vrhu jedne od onih no­ vobeogradskih zgrada. u kome su njih dvojica bili bez mene. očišćena od kosti. u kome je neza­ boravan specijalitet – svinjska rebra. kod Hidrometeorološkog zavoda.gimnazije. pomalo čak i elegantan. u nameri da nikad više tamo ne uđem. osim kad baš ne mogu da se uzdržim. po­ tom bogato prelivena kajmakom. pa Kovač. čist. za koju mislim da ima najbolji roštilj u urbanizovanom delu Beograda. tako da sam poslednji put opet video bubašvabu na sopstvenom stolu i. uredan. koja je imala nekoliko meseci starog sjaja i ponovo propala. pa Majdan. slična joj je Pahuljica. pola gulaš od divlje svinje. a da nije prejaka i da ne opterećuje previše. gore na Lionu. ćutke pla­ tio i otišao. gore na Topčideru. pa ću izbegavati da ponavljam kakogod ovde već pominjane kafane. a takva nije Kafanica. a unutra sasvim pristojno uređena kafana sa dvadesetak stolova i veoma dobrim leskovačkim uštipcima.

bila je u okviru turneje još i kafana Boem na čudnom mestu. ili tako nekako. cene umerene. osoblje izuzetno prijatno i ljubazno. pa se sećam da sam sa njim prvi put išao u tada čuveni Klub 42. ja sa druge strane čuo za tatar biftek. sa iznenađujuće skromnim izborom upravo piva. šunkom i paradajzom. sa pokojnim Koki­ jem.kosovskih Srba. negde u Baje Sekulića. pa smo nas dvojica uvek uzimali «šatobrijan za dve osobe». ali sa specijalitetom koji se zove taštin jezik. pre svih Trač. poznatiji kao Vidikovac. u sklopu neke radnje sa vodovodnim materijalom. čuvenoj po roštilju i. koji me podsećaju da je jedino razočarenje u turneji nas trojice bila kafana koja se zove valjda Čegar. ili ćemo ići u neku od kafana u kojima nismo bili. sos od višanja koji ide preko bifteka precizno dozirane kiselosti. decenijama s razlogom čuvenu kafanu na starom obrenovačkom putu u kojoj me je iznena­ dilo da riba na roštilju može da bude toliko bolja od svake druge ribe na roštilju. a atmosfera uvek nenametljivo opuštena i pri­ { 24 } . u kome je. itali­ janski restoran direktno preko puta mog stana u kome je hrana izvrsna. a nisam bio od fakulteta. gde Sisa kaže da je kolenica fantastična. a radi se o svinj­ skom fileu punjenom kajmakom. osim neuobičajenih pica u ono vreme. u kome je sada prijatna. u koju sam se mnogo uzdao jer su se ljudi em potrudili da mi doture svoj promotivni CD. iza Plavog mosta. u trenutku pisanja ovog teksta. a koje ću ovde da pomenem. a dogovorili smo se da u narednim mesecima pohodimo Rubin. kao retko gde bilo i nečega osim svakodnevnih jela sa roštilja. u stvari fino mešano meso sa dekoracijom od pomorandže što nam se onda činio kao vrhunac gastronom­ ske ekscentričnosti. ali dobrom atmosferom i živom svirkom. em su držali kafanu na Čaglavici. gore kod Filmskog grada. a planiramo i da odemo u Miku Alasa. koji je voleo da vodi prijatelje po kafanama kad ima para. mada preskupa Kuća piva.

koju je po povratku iz Australije. jednim od posled­ njih bircuza u gradu za koji neki tvrde da je bio mesto na kome su se snimale kafanske scene u onoj staroj. obližnji Zaplet. sa tatar biftekom i drugim ukusnosti­ ma od konjskog mesa. kafančine nekada klasičnog tipa. a iznad kafane Radnički – Muzej. izvrsnoj seriji u kojoj Zoran Radmilović glumi automehaničara.jateljska. koja deluje strahovito obećavajuće. nego i kancela­ rije u to vreme. sa fenomenalnom kuhinjom. naš ortak iz gimnazije. još dok je bio mali. i naročito kafane Iguana. ali od dva pokušaja – oba su bila razočaravajuća. što se pročulo po gradu. dakle Iguanu u kojoj služi jela sa azijatskim nijansama i fantastične torte koje pravi njegova supruga i onaj neki topli puding. a na mestu meni pomalo sumnjivo izgorelog 20 oktobra.Na ćošku. sa atraktivnim menijem punim raznoraznih sosova od oraha ili badema i primamljivih začina. i setim se restorana Pietro dell Oro. uz popust od 20 odsto za redovne mušterije iz firme u kojoj sam radio. da bi. opet. otvorio Goran. Njujorka i njegovih pristojnih pica. ili. pa do BASK­a i njegovih fenome­ nalnih šampinjona punjenih seckanom praškom šunkom i kačkavaljem. Iguanu. što su. pa mi je. pa potom držao Iguanu . najzad. dole na pristaništu otvorio defini­ tivno najbolji restoran istočno od Njujorka. bio razlog da i po nekoliko puta nedeljno tu ručam makar supu od bundeve. Potkovice. da se vratim u kraj. naravno. za razliku od drugih kafana uz igrališta. koja je delila klozet sa još uvek postojećim Kajmakčalanom. ali je em blizina ne samo od stana. { 25 } . od bivšeg Hajduka. još boljim džezom i najboljom atmosferom. pamtim. malo smetala previše poslovna publika. sa onim ćevapčićima što odskaču. napravljenoj uz sportski centar Radnički. na mestu prve picerije u koju sam išao u Beogradu. kome ni zanimljiv jelovnik ne može da umanji odbojnost zbog opterećujuće količine fenseraja. pa zapečenim.

ali i samo merenje već je nešto) sa ABC hedonizma. pa čak i u bivšoj Školjci.jeli Milošević. ali kod njega s razlogom. srča i tuča dan danas redovna pojava. u sjajnom restoranu za koji se više ne sećam da li je bio u Amsterdamu ili Hagu. fenomemalnog mirisa. a koja je sada nekakav centar u čijem { 26 } . iznad većine beogradskih restorana. mislim prvoj u kojoj sam. ili El Barill. u kom sam prvi put pio rakiju od šumske jagode. jedno vreme solidan etno restoran. pre sadašnjeg solidnog kineskog. a sa iz­ borom vina bio je. poseb­ no sviđalo što imaju točeni Ginis. što sam proverio na jednom koktelu na kome sam tamo bio. rekao bih. uz sećanje da je tamo gde je bila Iguana. a u kome je. kao student. koji ulazi u one u kojima sam uprkos svemu imao poverenja da jedem morsku ribu. s razlogom čuvenog Radeta iz Kluba književnika. bio riblji restoran Rafailović. Ohajo. jeo jednom u Holandiji. na ze­ munskom keju. što je postao vrhunski dokaz da je najbolji. za razliku od onog Smedereva kod Cvetkove pi­ jace koje valjda još uvek postoji i gde su. jer je na naj­ skupljem mestu. čujem. Tuđman i Izetbegović kad su ih jednom pustili u grad iz vojne baze u Dejtonu. a nekoliko puta sam iskreno uživao u Porto­u i Na dnu mora. koji je po hrani mogao da se meri (istina. a koju sam. ipak bolju. bivše Smederevo u Braće Jugovića. na sopstvenu štetu. sam izabrao ribu sa ovala. mada je malo čudno za riblji restoran. pa onolikih poseta čuvenoj kafani Dva ribara. otišao u bogataški klub Privrednik. a njegov partner otvorio Kod kapetana. pre nje bila neka palačinkarnica. Radeta koji je potom imao istoimenu kafanu u Baje Sekulića. a sadašnjem Langustu. a taj Rade je posle kraćeg bo­ ravka u restoranu Sinatra. ali samo ponešto izvrsno. po mom mišljenju pomalo precenjenim mes­ tom gde je hrana uvek bila veoma dobra. ali svakako najznačajniji period pre Iguane bio je dok je to bila kafana Kod Radeta. u kome mi se.

na samoj obali. ali gde { 27 } . pa smo se sati­ ma nešto mučili i došli u taj raj na zemlji. meni uvek interesantnijih. jednom od mestašaca sa kotorske strane zaliva. mediteransku i slovensku kulinarsku tradiciju. a nije mogla da se skine. zaboravio sam. koje je magistrala zaobišla pa su us­ peli da očuvaju onaj neki dah autentičnosti. u Mori­ nju. ili kod beše li Dve ili Tri palme. konoba Vino santo. sa osvetljenjem iz vode. u Stolivu. sve to oko zidina u kojima je pijaca na kojoj redovno kupujem sir iz ulja pa sa maslinama. u jednom od dva sjajna riblja restorana u samom starom Kotoru. nekoliko stotina metara nad­ morske visine iznad Njivica. recimo onim prekrasnim Starim mlinima kod Kotora. restoranu u vodenici na ušću nekoliko desetina metara duge ponornice Ljute.smo podrumu jedno mesec dana imali kancelariju. Leutom. kada nam je pukla guma u nekoj vrleti. možda još i lepšim restoranom kojih stotinak metara dublje u kopno. na nekoj prečici ko­ jom smo se uputili. mada ipak ništa ne može da se upo­ redi sa restoranima na morskoj obali. rasutim stolovima po širokom dvorištu. gde smo u baštici. spajajući. iz koje se vidi pola Boke. jeli hobotnicu na žaru. pa sa pršutom. ili odmah preko. kako sam kaže. pa i uvek solidnom Galijotu. i izborom pr­ voklasne sveže ribe i. pa Polet. pa sa paprikom. usoljenih riba. pod maslinom. školjki na ovakvu i onakvu buzaru. gde smo jedno veče došli posle ekskuzije na Lovćen. morskih đakonija ­ kojekakvih pašteta. na Luštici. ili Ćatovića mlinima. na isto tamo nekoj rečici tamo negde između Kotora i Herceg Novog. nadam se sa onom neobičnom podrum­ skom salom i galerijom. na sred neizdržive gužve šetališta u Iga­ lu koju je samo Gligova ugostiteljska veština uspevala da an­ ulira. živ dan­danas. sira kakvog ima i u konobi gore na Žvinjama. gde je čovek ni manje ni više nego napravio – škampe u medovini. pa sa orasima. u čemu sam uvek naročito uživao kod Gliga.

koji je na samoj obali i na nepunih 30 metara od kuće pa ga.se glavno jelo mora naručiti dan ranije. mada je na kraju. ali sa prijatnom atmo­ sferom u ogromnoj bašti. koja bude. uz obalu. mesta do kog je pomalo komplikovano stići za razliku od Amara. da ne zaboravim i one restorane uz Savu. Vagon. u svojevrsnoj rečnoj laguni u kojoj su vezane jahtice. a kad smo kod ribe. u ribarskom seocetu Svaneke. bajatim hlebom. koje pamtim iz Nju Orleanza bolje nego džez. pošto smo je nekoliko dana jeli za doručak. u sred Baltika. onako baš izvađenu iz mora i odmah tu. na ostrvu Bornholm. da ne pominjem ribu na obali Bosfora. koje su moji domaćini slatko dr­ pali prstima. a ribu. Ribarsku kuću. dužine desetak santimetara. i ponajbolju morsku ribu. gorkim salatama. obližnju Ivanjicu. ribetine fantastično privlačnog izgleda na plaži u Nigeriji. koju sam otkrio vozeći bicikl. dok svira takav bend kakav ovde kada dođe na Jazz festival bude zvezda sezone. sa dvorištem u kom je { 28 } . ručak i večeru. kao mi pljeskavice. pa se ima utisak neke primorske. ipak dosadila. doživljavam kao deo sopst­ venog dvorišta. sa veoma dobrom picom i najboljim toplim sendvičima koje smo ikada jeli. svakako zahvaljujući i prijateljstvu sa gazda Brankom i činjenici da suprugu mu Anicu poznajem 35 godina. pa u Holandiji. isprženu na nekoj plotni. gde po kafanama služe tu ribu upravo izvađenu. krabine krake. koja nije videla ozbiljan led i još pomalo mrda. mada ne zabo­ ravljam jedan all you can eat doručak za neke smešne pare. čak i sa kolica. pa sač (uključiv hleb pod njim) sprema neke žena iz sela. domaćin. poštujući zdravstvena uputstva za belce. skrovite plaže. gde sam uživao u sirovim haringama koje oni jedu iz kioska. a ja nisam smeo ni da okusim. ili. sa mnogo masnijim prženjem ribe nego što je pristojno i to na ulju koje bi moglo biti razlog da državni organi preduzmu odgovarajuće mere. na kraj Ostružnice.

kada mogu sam da je napravim. naručuju – izlazak visokog nivoa. izgledaju te kokoške) – konačno. zabavljaju se. u kome na meniju ima hamburgera. sve podseća na kafić na nekoj našoj provincijskoj železničkoj stanici usred leta. sa vodom iz flaše.. Javljaju se oko 7 i 15 – da će stići oko 8. Za večeru sam uspeo da dobijem komad kuvane ribe. B . užasno.Ujutro se budim u 6.Zovem ručak (iz nekog razloga teraju goste da ručaju po sobama. Ionako mi je OK hladna. povezanom sa restoranom. Posle sam počeo da hvatam priliku za nes kafu.. Doručkujem – omlet od jednog jajeta. ako se naleti na meso. pica. B . zašto je nisu spremili na drugi način) sa pirinčem i tabasko umakom. već vidim. ali u onom ljutom sosu.. u kombinaciji sa izbacivačima ispred neke beogradske diskoteke. užasno tvrdu (ne razumem zašto je tako.. malo slatkasta za moj ukus. sve sa perjem. osim ako ne svratim u neki Šeraton.. vlažni smrad vrućine. koji je inače ukusan. iako imaju restoran) i dobijem – istu onu govedinu kao i prethodno veče. B . koji nisam ni pomislio da probam. montirani. može da se žvaće. pre 7 sam na recepciji – rekli su da će me pokupiti u 7. samo bez sosa – od tri parčeta pojeo sam pola – i. bez putera. naravno – pirinač. sa 4 parčeta tosta. režiser TV dokumentaraca i spotova. Inače.No. dobra večera. Odlučujem da kafu više ne pijem.U bašti nas čeka Šojenkin sin. Jedem neku govedinu. sede. ali sa nekakvim pasuljem slatkastog mirisa. a neki ljudi kao da je sve sasvim u redu.. Radi se o nekom internet kafeu. da li je ta voda bila uopšte prokuvana. Pijem kafu – i danima posle se pitam da li sam smeo.. uz još 2-3 piva. užasno sam loše kasnije spavao. ali mi ne prija. Normalno. i – pirinač. od tolikih kostiju – odakle one postalo mi je jasno kada sam posle video kaiko mršavo.. koji se na kraju ispostavio kao OK tip. Vreo vetar. Smeši mi se kajgana sa pasuljem ujutro. pomislio bih da su je poslali za mnom avionom.Delovi dnevnika pisanog tokom boravka u Nigeriji: . ne mogu da odolim a da ne zabeležim da je posle još jednog ručka – beli pirinač i meso u ljutom sosu (kokošije. pomfrita – blaženi duh McDonald’s-a mi se ukazao u svom najlepšem obliku – u ovom gastronomskom očajanju mi se čak učinilo { 29 } .

u Groc­ koj. pa bismo tamo išli na vikend­ ručkove još i kao studenti. pa je bila izvrsna. elegantne. apsolutno fantastičnim mestom na drugoj obali Du­ nava. dunje. pasulji. plus po koja glava ozbiljnije. pa pečene od trešnje. ljupke. ali ne smeta. senzualne. kajsije. svadbarski kupusi. kavurme. a ipak one nisu najprivlačnije što ima u samoj kafani. a sećam se nekadašnjeg odmarališta Investbanke. divljač (fazani. vrtoglavih dekoltea. šunke. ali ni najmanje proste i vulgarne. kozji i kravlji. naravno roštilj. tvrdi. musake. atraktivne. divlje kruške. pa pečenja ispod sača. sa etno jelovnikom veoma dobrog kvaliteta. zečevi. švargle. supe. domaća. gde su konobarice najlepše devojke koje se mogu vi­ deti. suvomesnato ­ krvavice.nečiji grob. zamamne. sortna. pa njen sir. vitke. kojih petnaestak minuta nizvodno od Pančevačkog mosta. gde sam. pa i čorba od toga zavisi – a ja sam imao sreće da pogodim dan kada je bilo 4­5 vrsta sitne ribe. pa vina stona. kobasice. mada ništa ne može da se meri sa Šekijevom kolibom. srnetina. a nekako u taj niz ulazi i Ada safari. ili opet { 30 } . sa nekog tu peščanog ostrva. kad ima samo one ribe koja je tu i ulovljena. već nekako prefinjene. svinje…). kojim su upra­ vljali porodični prijatelji. čuda svakojaka. koja se mogu naći samo tu. svinjski i teleći. jaretina. osim sjajne ribe i jednog smuđa od 2­3 kile kog dan­danas vidim onako ogaravljenog na ovalu. pa kotlići i paprikaši. pa čorbe. ovčiji. prvi put uživao u svadbarskom kupusu. vi­ ljamovke. a setim se i kafana nizvodno. ma čuda svakojaka. jarebice. pa rakije. ma. ri­ blji i mesni. isto domaća. sarme. al’ i negovana. punjeni zeleni paradajz. beli i žuti. višnje. već kevina klopa. pa kuvano počev od te šunke. onu jednu valjda zovu Kod Radeta majmuna. posebno prebrancem i projom. pileći. kod ponekog znalca i u nekoliko beogradskih restorana. re­ koh. tačnije restorančić na tom jezercetu koji ima prikladan naziv za atmosferu u njemu – Opušteno. visoke.

da je za stepen ukusnije i kvalitetnije nego u Meku, a delovalo je podjednako pouzdano, «safe». Naručim pileću supu. Prvo proverim, kažu nije ljuta, tako da gorušica u kojoj sam od prve večeri nije od te supe dobila dodatnu vatru. U svakom slučaju radujem se klopi – ješću slobodno (bilo i espresa, al’ mi je bilo kasno da naručim). Stiže supa, fenomenalna. Uživam u prvoj kašiki njene kremastosti, prošarane kuvanim kukuruzom i mirišljavim graškom, kad – jedan od mojih domaćina u maniru lokalne, prijateljske, inače meni tako simpatične prisnosti – zagrabi kašiku iz mog tanjira. OK, razumem ja tu potrebu, ali – supa je ipak supa, i te neke klice putuju kroz tečnost, rekao bih, mnogo brže nego, recimo – kroz parčiće pomfrita, što bih ja sebi dozvolio da njemu štrpnem iz tanjira. To je ta kulturološka razlilika – štrpnuti pomfrit, ili supu. Mislim se – usred Beograda bih izbegavao da nastavim da jedem, mada, sa druge strane, jasno je da je to čovek sasvim kulturan i obrazovan. Opet – podneblje čini svoje, svako od nas ima svoje «prijateljske bakterije» u organizmu, ali – nisu prijateljske za drugoga. Pa obična belačka prehlada pobi tolika plemena po Latinskoj Americi i Pacifiku, možda i ovaj ima neku lokalnu bakteriju na koju ja nisam otporan. Sa druge strane – supa prija beskrajno. Šta sam mogao – na brzaka sam, opekavši nepce, ubacio još 7-8 kašika, birajući sa udaljenijeg dela tanjira, dok je on uzimao iz drugog. Na kraju – odustao sam od poslednje trećine tanjira. B ...Stiže dupli hamburger sa sirom. Obradujem se, zagrizem kad – ljuto, a ima i svežeg paradajza, krastavca, zelene salate i luka. Svi su mi rekli da nikako, nipošto, nikada i ni po koju cenu ne jedem sveže povrće – toliko su me naplašili da kad sam danas video jednu baštu sa nekim povrćem, pomislih – šta je tu ameba! Šta mi je ostalo – što sam progutao, progutao sam – možda su amebe na drugom kraju tanjira, izbacim salatu i – pojedem taj hamburger, intenzivnog, ali prijatnog ukusa, mada ljutog toliko da je gorušica dobro koliko i svih ovih dana. B ...U međuvremenu sam shvatio zašto im je govedina tako tvrda. To, naravno, nisu švajcarske krave, nego afrička goveda – video sam njihovo meso, na nekoj ovdašnjoj varijanti hamburgernice. Stoje komadi mesa na 33 stepena, sparušeni, crni, upljuvani od muva, skvrčeni – a čovek ih secka, nabija na ražnjić i peče na žaru od drveta, na nekavom burencetu. Meni gladnom to deluje, u stvari, veoma gustiozno i samo me je snaga razuma

{ 31 }

uzvodno, od Sent Andreje, koja se godinama renovira, a imala je jako neobičnu karađorđevu šniclu, sa praškom šunkom, ili susedne Stare carinarnice, u kojoj se grupa pri­ jatelja okuplja na kafi svake nedelje pre podne, a ja prizna­ jem da se neopravdano retko pojavljujem, a gde je hrana, uprkos podsticajnom jelovniku, sasvim skromna, kao što smo se jedne večeri šetajući Zemunom i uverili, tamo negde u Zemunu je i Zlatnik, u međuvremenu uznapredovao u hotel, ali verujem da je zadržao kvalitetnu kuhunju kakvu je imao i elegantnu salu, sa kristalnim čašama i srebrnim esca­ jgom, i kafana Brka, u kojoj je gazda bio pijaniji i od muzike i od nas koji smo ušli kada su prethodnu u kojoj smo bili za­ tvorili, odmah pored sadašnjeg ABC, a nekadašnje Bevande, koja je sad na Vračaru, pod mojim nosom, ali od ljudi kojima verujem čujem da je prevara, pa nisam ni probao, a negde kod pijace je Nana, u kojoj se roštilj naručuje na pola kile i kilo i u kojoj sam se uverio u smislenost izreke „samo polako i bez ’leba“, i na vrh Gardoša Kula Sibinjanin Janka, koja je jedno vreme radila kao najlepši kafić u gradu, a do njega se stigne uzbrdo pored Salaša, sa izvrsnom vojvođanskom klopom koji se u tu tipičnu zemunsku kuću sa ponajlepšom terasom u Beogradu preselio iz centra gra­ da, i koji nema nikakve veze sa onim, takođe ugodnim Salašima kod Novog Sada, neposredno pored legendarnog i uvek nekako posebno prijatnog Šarana, pa malo gore uz kej Reka, pre dvadesetak godina poznatija kao Tri sestre, (obešenjaci su je zvali Šest sisa) u kojoj je zabava i dan da­ nas vrhunska, ali gde se jede mnogo lošije nego u ranim danima, mada su pohovane masline izvrsne, ali nema više onakvih mešanih tanjira salata i brusketa, a u, na nju se naslanjajućem, Veslačkom klubu dugo nisam bio, mada mi se čini da je zadržao autentičnost, kao i onaj obližnji restorančić, što se popneš na sprat, ili kao čuveni Radecki,

{ 32 }

i znanja kako se bakterije razmnožavaju na vrućini, sprečila da ipak ne uzmem taj jedan ražnjić. B ...Ponovo sam jeo u onom internet kafeu. U stvari, klopa je očajna – samo je čista i lepo izgleda. Danas sam naručio čikenburger, i nisam ni pola pojeo, nego samo pomfrit. Uz nekakvu njihovu varijantu pogačice što sam dobio za doručak (liči, u stvari, na ono što amerikanci zovu muffin), ceo dan nisam drugo ni jeo. Bilo bi super ako stvarno ozbiljno omršavim (malo sam skinuo, osetim po kaišu), lakše ću nastaviti dijetu kada se vratim. B ...Prošao sam danas motorom kroz pijacu, uključiv – deo za meso. Pa oni stvarno drže to meso tako, na tim tezgama, sa gomilama muva, u nepojamnom smradu, prljavštini i užasnoj gužvi. I, zajedno sa mesom, tu su i kompletne iznutrice – kako tek to smrdi i privlači muve! Kladim se da ni ono što sam jeo svih ovih dana nije čuvano u specijalnim higijenskim komorama na minus 10, jer samo ako jeste – onda je to meso sigurno. Za divno čudo, da kucnem u drvo i pomerim se s mesta, osim tinjajuće gorušice nemam problema sa stomakom. B ...Kineski restoran sasvim je na nivou kineskih restorana po Evropi. Unutra – čisti stolnjaci, čaše, tanjiri, donose vlažne i tople peškire. I klopa je bila sasvim OK, mada mi se puževi koje je neko naručio nisu baš dopali. U povratku, ovdašnji domaćin i ja ostali smo na pivu – ispred hotela. Naime, okruženi zidovima sa bodljikavom žicom, koje štite 5-6 kuća, momci sede oko nekog, da kažemo, kioska – u stvari naherene straćare u kojoj se prodaje pivo i neke sitnice, a iz parkiranih automobila svira muzika. Slično nekim našim kioscima. B ...I restoran u kome smo večerali bio je interesantan. Ulazi se preko mostića nad bazenom u kome su krokodil od metar i nešto i gomila kornjača. Nije bilo vode u bazenu – menjaju je – pa je cela stvar delovala još neobičnije. Ostalo mi je nejasno da li krokodil jede te kornjače, il’ su i one ukras. Unutra, prostor sređen kao u nekom kafiću u Banović Strahinje, i vrlo primamljiv meni. Pod primamljivim menijem podrazumevam da mogu da

{ 33 }

na kraj keja, gde konobari rade svoj posao sa šarmom, ali i prilježnošću jednog Garfilda, što je sasvim suprotan kraj od svih onih fensi novobegradskih splavova, kojekakvih Žabara i koga sve ne na šetalištu kod hotela Jugoslavija, koje počinje nekada skromnim splavom koji se zvao, valjda, Paša, sa naj­ boljom ribljom čorbom u prečniku od tridesetak kilometara od centra grada (mora biti da je boljih čorbi oduvek bilo u mestima kraj reka, na sve tri strane) gde su onomad imali vezanog soma od svojih 7­8 kila, pa je Ognjen, sa nekih 3­4 godine, poverovao da je taj som u stvari riba­čuvar, rekli su mu i da se zove Milkica, ili splava Uduženja ribolovaca, kod kule Nebojša, sa drugom najboljom čorbom u gradu, pa onog nekog splava na Adi što smo mu jednom čamcem prišli, puta ni nema, ali i Kolibe, izuzetno ukusno uređenog splava na samom samcijatom Ušću, koji bez dileme ima naj­ bolju poziciju u gradu i nezaboravan pogled na Kalemeg­ dan, kulu Nebojša, Vojni muzej i Sabornu crkvu, ali jedva tek prihvatljivu hranu, mada je sve zajedno daleko, daleko bolje i prijatnije biti tu, gde možeš da naletiš na tamburaše sa kojima je Ljuba Živkov, nego na obližnjim, izvikanim Dijalogu i Argumentu, pa i samom Ušću, koje izgleda radi u ciklusima, i posle osamdesetih, kada se okupljala ekipa na motorima, i tavorenja devesedetih, ponovo izgeda veoma privlačno, Vodenice, koja je prekoputa i u kojoj je u neko­ liko navrata kečiga bila dobro očišćena, pa slatka, smuđ sočan a šaran nemasan i, uopšte, kažem, ta rečna riblja mes­ ta u Beogradu su uvek ulivala mnogo više poverenja, bez lažne pretencioznosti kao morska, ali sam mesta sa preten­ cioznim kontinentalnim jelom uvek voleo, poput sjajne, se­ novite bašte tek nekoliko godina starog restorana Violeta, kuća stara, u kome prave odličan biftek u nekim korama, sa sosom od bundeve, gde uz određene stekove daju preliv od marmelade od crvenog luka, odnosno kapule, a imaju i mi­

{ 34 }

Dakle. Od tada. vodio u kineski restoran. jer amebe lepo žive u ledu) i 2 mala piva – 2. jelo. komadi od kilo ipo. toliko je bilo «eksplicitno». viski (bez leda. na 5 minuta od hotela. srednja kategorija – nije super luksuzan.naslutim na koju temu će biti hrana. relativno gladan. Jedva sam se suzdržao da ne povratim.Onda smo promenili mesto. Istina.. Dnevnice uopšte nisu prevelike – pogotovo što se ispostavilo da sam se uglavnom hranio u tom restoranu. od čega sam ga sam 2 puta spremao. Izabrao sam ono što mi se učinilo najprepoznatljivije – kus-kus. ne razlikuje se previše od ostatka Nigerije.... B . bukvalno i nedvosmisleno. isto prvi put u životu. u Londonu. otprilike. sa slamkom. udaljene 500 metara. u nadi da ću tako najčistije proći. to je bio maskirani deo iznad fekalne kanalizacije koja tu protiče. kad god bih naručio to jelo – do Lagosa – nije bio taj ukus. Naručio sam slatko-ljutu svinjetinu i prvu put je pojeo onako kako je pamtim kada sam bio prvi put u inostranstvu. pirinač. koji sam prethodno jeo tačno 4 puta u životu. pio sam samo vodu jer je pivo bilo vruće. tu sam video i tu najveću afričku gradsku bedu. dok su oni čekali da se ispeku 3 ribe. Rekao bih da je to.Sinoć.500 dinara. E. otišli do još jedne kafane na plaži. pa me je. jer je jasno da se mora pokvariti ako stoji na toj vrućini duže od pola sata. ali. kada smo kolima prešli preko bare fekalija. ako ne od prethodnog. cena je bila prilična – supa. B . { 35 } . Tu smo seli u neku kafanu – popio sam koka-kolu. gde je čekao Maki sa nekim prijateljima. za svaki slučaj. Na prvi pogled. tu sam sedeo oko 3 i po sata. ali svestan da ne dolazi u obzir da okusim tu ribu. Ovaj put – jeste. ali je vrlo dobar. mada je sjajno izgledala. B . a jednom Svetlana. a još jasnije da svakako stoji bar od tog jutra. WC kafane je bio na pola metra od jedinog stola u njoj – u stvari. shvatio sam da razlika ipak postoji. okružen «kartonkama» jedan veoma dobar kineski restoran.. kod ćaleta koji je bio na specijalizaciji..

čak i za mene. ka Francuskoj. uz zaista vrhunsku hranu. od kojih se jedno sastoji od krompira. tata kineski kupus. lirskim kom­ pozicijama jelâ na meniju. sa barenim povrćem. za susednim stolovima. ili Mitologija. uprkos izvikanosti i skupoći. sreo Danu Drašković. sa grešnim. tri nedelje { 36 } . a ima ukus između peperminta i onih crnih. potom poznate Ipaneme. da ostane skroz tvrdo. onog nekog lista u rerni. odnosno ukusnih zalogaja od kojekakvih bifteka. u kojoj sam. koji mi se kas­ nije ipak obratio svojom lepotom na jednom drugom mes­ tu. a drugi put sam uzeo čuveni. pa je tu. zapečenog sa ovčjim sirom. sa šafranom. za razliku od one kafane u. koja nosi ime po sopstvenom kućnom broju. ipak soldina Tribeca. čiji svedeni šarm savršeno odgovara blagim. slaninicom i začinima. čiji se kuvar. dok je drugo punjena teleća šnicla sa strahovito preciznim premazom od. guščijih džigerica. ispod Que Passa.risni paketić grilovanih tikvica sa kozjim sirom. neka beše piletina u nekom lepom sosu. u kojoj je bilo sjajnih jela i pre i pošto je taj otišao. belim vinom i mirisnim travama. ali baš onako kako treba. musom od toblerone. uvek zaboravim Jovanovoj ili Jevremovoj. prvi put jeo onu biljku što izgleda kao da mu je mama crni luk. Čedu Jovanovića i Dragoslava Bokana. sa svim sopstvenim ukusima i sokovima. Pire. duplo gabaritniji od mene. ali još veća sramota je što do tada nikad nisam bio okusio jastoga. negde pri početku. gumenih bombona jakog ukusa što jedu Amerikanci. na kratko prebacio u Kraljevinu. sram me bilo. jedinog gastronomski mi prihvatljivog mesta u Strahinjića Bana. karpaća i koječega. a što izvrsno ide uz stek koji sam naručio. samom svojom pojavom naglašava kvalitet užitka u serijama „gangova“. nane. na primer 53 ili 37. a u kojoj sam. Mitologiji. u kome kuvar. tvrdih. kažu. mislim. taj prvi put kad sam bio. što je malo previše za moju potrebu da jedem na miru.

naime. koja zahteva dosta organizacije. prstohvat svežeg peršuna.Šaran u muŠkatnom mleku Za uspeh ovog neponovljivog gurmanluka najvažnija je dobra priprema. Tom prilikom. Sedmog dana. pažnje i strpljenja. Tu vodu nepohodno je svakog jutra menjati. Kad mleko provri (paziti da ne iskipi!). dosuti šaranovu krv. narendati nekoliko trunčica kore od limuna i najviše 3 kapi aćeto balzamika. Potom treba na dno šerpe sipati maslinovog ulja i kad se zagreje. Šaran će jesti peršun. u vodu treba ubaciti jedan očišćen češanj belog luka. u najmanje 3 puta onoliko vode koliko je sam težak (za šarana od kilo i po – četiri i po litre vode). Prilikom čišćenja. nekoliko zrna zelenog i crvenog bibera. list lorbera. očistiti i iseći na komade. sa barenim pirinčem. a ostale arome upiće kroz kožu. Pustiti da se dinsta. ubiti. uz postepeno dolivanje što gušćeg crnog vina. Posle 30 minuta skinuti sa vatre. šarana držati živog najmanje 7 dana. koja je već primila miris svojevsrne marinade u kojoj je šaran živeo. kao za prženje. ali – na kraju se itekako isplati. narendati malo muškatnog oraščića i ostaviti poklopljeno. preliti preko toga pola litre mleka po kilogramu šarana (za šarana od kilo i po – sedam i po deci mleka). potrebno je u posudu uhvatiti koliko god je moguće krvi. Potrebno je. Služiti mlako. { 37 } . pomalo njuškati beli luk. promešati i ubaciti komade ribe. ribu treba izvaditi.

dodati malo prokuvanog kvasa. Sve dobro promešati i ostaviti da se ohla­ di. Bez do­ datnog šećera. belu. dosta aleve paprike. tvrde kore i jakog mirisa. { 38 } .SlavenSka bundeva Stari. pregršt iseckanih suvih šljiva i kašiku meda. sve sa korom. na svakih 5 – 7 santimetara. probušiti koru i špikovati je po jednim zrnom karanfilića. dok pot­ puno ne omekne. Na pola preseći i očistiti bundevu. čašu ovčijeg kiselog mleka na kilo bundeve. Poslužiti preliveno umućenim belancetom. Propasirati. U strukturi romboida. Kuvati je u kvasu (može i crnom pivu. ako kvasa nema) na laganoj vatri. slovenski recept koji sam čuo od Slavena – ga­ rantovan etno. da se oseti jedinstveni ukus. po mogućnosti onu staru.

ali ću se Golfa. zagorelim jagnjećim pečenjem ispod sača. opet restoran uz drugoraz­ redni fudbalski klub u kome smo pravili svadbu pa se i dan danas začudim kad pogledam slike koji smo klinci bili i kako su keve i ćalci bili mladi.u marinatu odstojali biftek sa raznim prelivima. Košute. i KMG Trudbenik. gde je još i Krov Beograda. a nekolike babe i dede ne toliko nezamislivo matori kao što nam se tada činilo. sa baštom zaista kao u kakvom seoskom dvorištu i sjajno zapečenim. u koju smo išli još ranih osamdesetih. po ukusu mesa sa ražnja koji se okreće iznad veštačkog jezerca u kome plove patke. sa Vukom. jednom smo videli i kod Ace 9. naručili joj vešalicu u maramici punjenu mozgom. sa ri­ bljom čorbom od simboličnih nekoliko dinara kao što je to i u Stenki. i ta vrhunska hrana sada srušene kafane ostaće mi u sećanju po čoveku koji je umro za susednim stolom. verovatno najveća rupa koju smo redovno posećivali i u kojoj se teško prolazilo bez prisust­ { 39 } . naravno. kao i njihovih blizanaca sa Zvezdare. jednom od retkih mesta u koje se kasnih sedamdesetih i ra­ nih osamdesetih moglo ići do ujutru. čak blago. gde smo jednom vodili neku važnu ženicu iz Brisela. recimo Hajdučke pećine. gore na Zvezdari. ne znajući da je vegetarijanka. potonje. kakav je bio i Beli grad. na Zelenom vencu. gde je specijalitet bila zapaljena sablja na koju su nanizani komadi pečenog mesa. pa onda. u Narodnog fronta. uvek sećati po takođe savršenim baštama i. no taj restoran još uvek postoji. odmah pored bro­ da Stara Stenka. za razliku od to­ likih. preko puta Ade. od kojih je onaj čokoladni savršeno išao. taman da zamiriše. ili to beše specijalitet u Topčiderskoj noći. tu negde kao mi sad. gde je nekadašnji Beli bagrem sada postao Stenka 2. i ta bašta. a Danu. u kojoj je bivalo jaretine. ali dugo nisam išao. kod kog sam poslednji put išao pre neko leto. na obali Save. tokom svadbe. Zvezdana noć i Tiha noć. Miloševog konaka i.

na čijim su spoljnjim obodima Srpska kafana.vovanja tuči pijanih seljaka. u kojoj je sad ona neka šljašteća mesara. upravo vraćaju na nivo zlatnih dana. a zid mu je bio ispisan naj­ raznovrsnijim porukama. koja mislim da se zvala Stari grad. kod beogradskog kupatila. a izuzetno kvalitetan restoran. a obe stvari se. koji su bili među prvim splavovima uopšte. sa solidnim roštiljem. momku koji mu je tražio cigaretu na to odgovorio hladnim: „Ja takve koljem“. Lipe. ili Šanse. splava Arka. gde je sada sas­ vim prijatan. u kome je sada valjda najuspešniji lanac restorana domaće kuhinje Perper. nakupaca i studenata. nešto bliža epicentru je još uvek posto­ jana Bosna. u kome se više pilo pivo. onda se prisećam Centrala. na odmoru dok je službovao u Jordanu. legendarna po glumačkom društvu i više nego po odličnoj kuhinji. gde je ponekad moralo da se pokaže da si mangup. pa smo se mal’tene onesvestili kad smo izašli na ulicu ispod er­kondišna. u kome mi se čini da nisam nika­ da ništa pojeo. kažu. odmah preko puta { 40 } . sećam po jednim ljutim škembićima sa sirom i špricerima na +42. pa splava Plava laguna. ali sam ne jedno piće popio. uvek pun i standardno kvalitetetan. a nekad picerije. nego što se jelo. tu u Zmaj Jovinoj. a dole restoran u kome su služili sasvim jestiva gotova jela. Sunce. gde je gore bio bife. stihovima i sentencama. ili obližnje baštice između zgrada. pa se sećam kad je Đoka. odnosno uz­ budljivog silaska u rupu u Čika Ljubinoj. na ušću. sa sardinama i kuvanim jajima. baštice nekad kafane. na Adi. recimo. koje se. ali bez atmosfere koju sam decenijama znao u tom takozvanom Bedrmud­ skom trouglu. bar dok nije došao sadašnji vlasnik koji pravi neka srp­ ska posna jela i druge izazovne đakonije. ili Grmeča. na obodu sa druge strane su Mornar. ali i nestalog Šumatovca. sa Pizza Hut­om koji ne liči ni na jedan restoran iz tog lanca koji sam video u ko zna koliko zemalja Evrope.

u kome je glavni kuvar sve sastojke naručivao iz Meksika. restoranu uporedivim sa libanskim restoranom u koji me je u Latinskom kvartu u Parizu nekoliko puta vodio Žerar. gde je dolazio jedan stari. koji govori engleski taman koliko ja francuski. pa niže dole uvek prijatan Zlatni bokal. što je kafana koju je jedno vreme držao poznanik i bila je tada zaista u samom vrhu. vozim već trećeg. Herceg Novi. uništio svoj razvojni krak koji se ogledao u izvrsnom Meksičkom restoranu. koji je u međuvremenu umro. osim tamo. gore u Gospodara Vučića. sve sa kaljevom peći. is­ pod Poštanske štedionice. prijatelj koji će se negde kasnije pominjati kao kuvar američkog ambasadora. rekao bi da je to kao porediti fiću i saab-a. što će reći skoro uopšte ne. sočna vešalica punjena nekim sirom ili kajmakom. meni ko zna zašto odboj­ ni Ima dana. koliko se sećam. gde sam prvi put jeo levantsku kuhinju. restorančić sa ne više od 5­6 stolova u kome su služili nešto što se zvalo Zoranova šnicla i što je bila. ulični mađioničar i uvek ostavljao bez reči društvo za stolom. prvi Plato. niskim tavanicama i svećama na stolu. kako sam saznao prilikom poslednje { 41 } . za koje oni tvrde da ih ne prave od ostataka iz tuđih tanjira. ćirilicom. na žalost. a kada bi se njegova kuhinja poredila sa onim drugim meksičkim.njega bifea koji se smešno zvao – Press. sa dva s. koji me opet podseća na samo posete libanskom restoranu Byblos. što me je pod­ staklo da kupim prvog saab­a a sad. koju je držao poznanik iz kraja i iz koje pamtim samo sladoled kup. Dva jelena sa noazetama. ali zato možda najautentičniji Tri šešira. pored kafane Delfin. i malo dole. koji se šetucka po kraju. što me podseti na nedaleki. evo. naravno i nekakvom šunkom. nikao uz knjižaru i raz­ vio se ka lancu novodobnih ekspres restorana. a. ali koji me je. a koji se nalazi malo pred glavni ulaz u Skadarliju i Dva bela goluba. sa silnim činijicama i još silnijim začinima i mirisima.

ispostavilo se. u kome sam uvek uzimao po dva predjela – topli kozji sir na nekim travama i puževe. posle šampanjca u čuvenih Les Deux Magots. kad sam popio 2­3 stvarno ljute rakije. umesto tada omiljenog mi konjaka. iz kojih nisu izbi­ jali Sartr i ekipa. na nagovor domaćina uzeo „isto što i oni“.posete. da se ne uznemiravaju njihovom visinom prilikom naručivanja). gde sam jeo meso morskog ježa. i jednom restoranu na Defansi. dakle posle 3­4 različita vina. prodinstano u nekom { 42 } . možda najluksuz­ nijem u Parizu. da diše. naravno opet sa Žerarom. gde su mi sipali da pi­ jem iz jedne flaše umotane u dekorativnu tkaninu da bi mi. za dižestiv. što je bilo rav­ no šoku kada sam. koje obožavam za razliku od istoimenih morskih bića. baštenske. što je uobičajen francuski specijalitet. da ne govorim o hotelu Krejon. normalni. koja su se nadopunjavala jedno sa drugim i sa hranom koju je pra­ tilo blaženstvo na nepcima. obližnjem Klubu saveznika. pravcijata mrtva zmija otrovnica. i uživao u jednom. trećem i inom jelu (a jelovnici su različiti – za gospodu. gde me je vodlila Svetlana. čijom sam se samom idejom naslađivao. pokazali da se u flaši krije prava. što dan­danas nisam siguran da ima dejstvo za tako kratko vreme. takođe čuven decenijama. ali ipak obična viljam­ ovka. uključiv fantastičnog petla u vinu. naravno. pečene. kod Jelisejske palate u koji i predsednici svrate. a to je bila. bez cena. ili onaj jedan restoran malo iza Bobura. veoma dobra. Žerar koji me je vodio još i Kod Renea. otišli u. drugom. ali je priča odlična. takođe na Monparnasu. gde sam. u restoran koji drži četvrta ili peta generacija porodice po kojoj je inače jedna mera za burence vina od nekih 5 litara dobila ime. u kome sam imao po prvi put zadovoljstvo da prisustvujem dogovorima sa somelijeom. i u kome su mi prvi put sipali vino u onu de­ belu bocu sa velikim otvorom. La Closerie des Lilas. a za dame. gde se uvek spremaju ista jela.

i jednom malom. kad su čuli da smo iz Beograda. što se sve nekako lepo slaže. jednom ovaj put francuskom restorančiću na Mareu. jakog ukusa. porodičnom restorančiću negde u drugom arondismanu. a to se ne dešava gotovo nikad u Parizu. gde sam jeo odlične stekove sa sosom od belih i crnih tartu­ fa. u kafanu Pogođena patka. što me je direktno vratilo u centar Beograda. staroj Srbiji. u čijem restoranu u Beogradu nisam čak ni bio. koje je zaista jed­ nistvenog. pa umoče u blagi biljni sirup. sa sjajnom bis­ trom pačjom supom i pačjim grudima sa sirom. ali sam tekst zagubio pa nije ušao u ovaj zbornik. koga nipošto ne treba mešati sa Dačom. gde su nas. još jednog od novootvorenih restorana vrhunskog jelovnika. u kući koja je.sosu. topi se u ustima“. prvog u kome se kokoške šetaju dvorištem. utemeljivačem etno restorana sa Karaburme. pačjim grudima za koje sam prvi put negde napisao frazu „ne može da se žvaće. u koje se one uviju. kineskom restoranu na Ma­ reu u kome prolećne rolnice daju sa listovima sveže nane. neposredno posle zimskih protesta devedesetih. { 43 } . u koju me je vodio Nikola. kako tvrde. služeno u njegovom oklopu. jela spremaju s idejom o tome kakva su mogla biti u nekoj izmaštanoj. častili. dakle pačjim grudima u sosu od pomorandže. pripadala Dragi Mašin. i u kome su te­ govi za automatsko otvaranje vrata od klozeta napravljeni od cepanica. za razliku od Surog. na nekoliko desetina metara od Dake. u kome je specijalitet ćuretina u sosu od suvih smokava i belog grožđa. odmah ispod Kopitareve gradine.

neku lepinju sa kajmakom na obroncima Zlatibora. onako svežu. nego kakva je ona bila. čime smo se vratili u kraj. u nekom motelu. jer je u pitanju najgori odnos kvaliteta i cene za koji znam – veoma dobar kvalitet. kajmakom i sirom u Kusturičinom Mećavniku na Mokroj Gori zbog koga vredi ne samo pla­ { 44 } . a pola kajmak. pamtim nekako ponajviše iz onog hotela kod starog mosta u Višegradu. kad smo sa roditeljima išli na more uvek stajali na ručak. uprkos tome što je kratko radila Romansa D. autentične i po tome što u sred kafane. poput serije onih na Ibarskoj magis­ trali. za razliku od. videh nedavno. recimo. pa zapečenu u rer­ ni. belog kukuruznog brašna sa prženom slanininom. i došli nazad u priču o klasičnim kafanama. pa namazanu kajmakom i jajima. koja odgovara jedino do neu­ kusa naduvanoj priči o samima sebi i sopstvenim jelima. ali i po specijalitetu – mešanom mesu sa roštilja zapečenom u saču. ili kačamak. ali pamtim i jednu izvrsnu jagnjetinu koju smo tamo jeli ja i Ognjen kada smo išli na uskršnji raspust u vikendicu. mada jagnjetinu sa ražnja. zbilja autentične Čuburske lipe. što me podseti na još jednu hranu uz put. up­ ravo i raste lipa. koji je sada. na sred Čubure. od kojih se po čuvenju izdvaja Srbija. gde smo. mislim da se zvao Bela reka. pamtim iz­ vrsne kobasice i prijatnu baštu. što mi je ostalo u pamćenju kao vrhunac luksuza u vreme zre­ log samoupravljanja. zatvoren.poznajući ga sa Kopaonika. pa i ja pamtim pljeskavicu na kajmaku od ukupno mora biti 700 grama. ali prvenstveno po kod nas precenjenoj količini. pola pljeskavica. gde. od vodeničnog. ma­ kar da sam ih mnoge i bolje jeo. pa ćete češće čuti kada neko priča o hrani koliko je mesa dobio. na skijanje. a u kome smo spavali dok su deca bila mala kada smo putovali na Žabljak. uz neshvatljivo preteranu cenu. što mi se uveliko smučilo mnogo pre nego što sam batalio. koliko je pljeskavi­ ca bila veća od tanjira.

što je stvorilo otpor prema stranom. pa je dugo jedini postojeći Peking. u koji poslednje { 45 } . ali uprkos tome. možda baš zbog onoga što kaže Roda. sve više i više dobijao konkurenciju. naslednik izgorelog splava na kom sam jeo patku dinstanu sa kes­ tenom. inače na mestu nekadašnje Sove. koja je osvajala i donosila kući ono što joj se sviđa. gde prave veoma do­ bru kiselo­slatku pohovanu svinjetinu. ili Mao-Tao. a to je da smo mi kroz istoriju često bili osvajani. jeli između ostalog odličnu pekinšku patku. tako da se u izbor može uvrstiti i onaj kineski restoran na Konjarniku. i tamo nekako čovek razume zašto je srbijanska kuhinja tako jednostavna – zato što nema potrebe da bude kompliklovana. sa odličnom ljutom supom. pečenje i sač. kao recimo indijska. kuhinja u kojoj dominiraju aromatični. ljuti začini i raznorazne marinade. koju pozna­ jem pre svega po Indian Palace na Dušanovcu i jednom gostovanju Hajata iz biće Delhija ili Mumbaja u beograd­ skom. u kome se strana kuhinja ionako teško prima. pod tuđom upravom. i nekoliko sjajnih kafana na obroncima Zlatibora. koje je uspelo da zadrži potpuno isti izgled kao i pre nekoliko decenija. služi besprekoran roštilj. za razliku od. do poslednje. posle nekoliko decenija. u blizini sa ne baš jasnim razlogom legen­ darnog Vuka. i njegov parnjak. nego i ulaznicu. mislim. pored svih onih u samom centru i na Mačkatu. i još legendarnijeg Proleća. u kome smo bežeći sa predavanja pili čaj od jasmina. veliki kineski restoran u Zemunu. kineski restorani su počeli da se polako oubičavaju. pa nam je ta tuđinska kuhinja nametana. kad se turističkom centru pri­ lazi sa raznih strana. recimo. a u kojima se. što se nije zapatilo u Beogradu. baš kao i Kolarac. gde su služili pohovani kamamber sa džemom od ribizle. britanske imperije. a posle. koji je. a da os­ avremeni jelovnik nacionalnim specijalitetima i veoma uspešnim gotovim jelima. kad bi bilo para.titi ekološku taksu.

u zgradu udruženja. kuvanu jagnjetinu. kada bismo na šifru – ime neke balerine koju je neko od nas znao – ulazili u restoran ispod Narodnog pozorišta. išlo u Tanjugov press centar. prve kafane u koju sam počeo da izlazim jer su nam. u vreme u koje se. ako bi posle svega ostao koji dinar za još po neku turu. koja se tada nalazila u mojoj ulici. negde iznad bioskopa 20 oktobar. i posle Trojke. iz istog razloga. pa čak i za vojnički pasulj koji su služili iz manjerke. malo­ letnima. pa sam imao i taj užitak da. pošto sam sa oduševljenjem naručio kleku BB. kod Au­ tokomande. onako malo svečanije. a posle Marša na Drinu. kad je trebalo negde izaći. mesto na kome sam odrastao nekoliko godina. pa sam smatrao da mi je kao bubnjaru dužnost da ponesem sa sobom batić za gong na koji sam natrapao. koji me nije ni služio. a ponekad bi bilo para i za pom­ frit. pre Manježa i zajedno sa njim. gde je sada valjda neki noćni klub. onu čuvenu. a u kome smo postavili sopstveni rekord u vreme fakulteta. daleko pre nego što je napravljen na istom { 46 } . davali vino i sifon. u vreme kada se posle 1 ujutro odlazilo na Krsmanac. iznad samiške. nekim hodnikom kroz garderobu i spremište. kaže mladom „daj mu i pihtije“. na. ili u Klub novinara. ili. namigne mi i pokaže palcem da su odlične. stari konobar. recimo. ili u rupu ispod Kolarca.vreme ponovo redovno svraćam. od 10 ujutro do ponoći. kada smo posle otišli verovatno u Koronu. pa su nas trpeli za nekim stočićem kod ulaza u kuhinju ili toalet. jer je pivo bilo jeftino. i radila do 3­4 ujutro. sedeći za istim stolom 14 sati neprekidno. pre nego što se udruženje podelilo. pre nego što se Trojka preselila u Dom inžinjera i tehničara. i daleko.

pošto smo dolazili mi sa radija i provocirali njih iz Politike kao prodane duše Osme sednice.mestu klub Štamparija. na ulasku na Kalemegdan. gde se jedna ekipa skupljala godinama. Mikan. sa sigurno najboljim roštiljem u užem grad­ skom jezgru. spratu. kao restoran sasvim OK. iako je ta tolerancija narušena u restoranu Politike. restoran zatvorio. sve neke zanimljive kombinacije i neki sosovi od oraha. a išli smo svejedno jer je ukusno i jer smo tu iznad nekih godinu dana radili. a njegov gazda Vesa se brzo snašao i dan danas drži Klub univerzitetskih radnika. od kako ne postoje oni JTO (jedinstveni topli obrok) bonovi koje su roditelji dobijali za ishranu na poslu. pa ustupali nama. kao i Kod Šace. Konoba u Prote Mateje. što sve spada u listu starih. sa jagnjetinom u mleku i veoma ukusnim roštiljem posle kog bi nas često boleo stomak. skrovitom. mada kada je o bašti reč ne treba zaboraviti Zvezdara teatar. recimo. ali je Žika Minović. pouzdanih beogradskih restorana. na 11. a nalazi se u kapetan Mišinom zdanju. ali još jedne najlepše bašte i drugog najlepšeg pogleda u gradu. sa onim silnim plata­ nima ili lipama. kojoj jedino ne odgovara ime. sa sigurno najlepšom baštom u centru grada. i na jelovniku još uvek ima jagnjeće pikljeve. ali su jela u prijatnoj atmosferi. izvrsnog jelovnika. tu je i Park. mada ništa nije dokazano. Zlatno burence. a tu liniju uspešno nastavljaju. osim možda jednom. u koji mis­ lim da nisam odlazio. ali ne onoliko kao što je skrovita bašta opštinskog odbora DSS. a koji svakako ima najbolje ime za kafanu u gradu. na izvestan način klasika već postaje Kalemegdanska terasa. gde je nekad bio čuven cordon { 47 } . dva puta. soldine karte pića. šta god da je. i tako nešto. koje pamtim kao i sva novinarska mesta – po solidnoj hrani i veoma visokoj toleranciji prema pijanim gostima. Kraljevo. gde sam ja zakačio da obedujem do­ brih godinu­dve. svake druge nedelje praveći ručkove.

dok me je iznenadila nemačka kuhinja. očigledno zakla­ { 48 } . kajgane zapečene u tavčetu sa kiselom paprikom. karpaćo koji sam prvi put jeo u jed­ nom zaista izvanrednom italijanskom restoranu u Parizu. ali imam utisak da su Srbi tamo. mada dugo nisam bio. u kafani Sandokan. i sopstvenog oduševljenja kada su mi rendali parmezan u karpaćo. iako je bila odlična i jedna na odlasku u Sofiju. iz tog kraja. mislim da se zove Pinno. kao i. opet sa vrhunskim pečenjem. dinstanog. gde sam u kafanskom izlogu video pri­ premljene prasiće od nekih kilo – kilo i po. i eto nas opet na izlasku iz Beograda. prženog. ili gastronomski užici Madrida. iz nekoliko poseta Rimu i Italiji ne pamtim neki naročit obed. kobasica. masnu kako treba. sočnu i. iz inata. gde sam jeo mislim najbolju pečenu pa­ priku. što me podseti da začudo. rupetini do koje se stiže preko neke pruge. šunki. istina prema Smederevu. upravo zbog albanskog okruženja. pa dalje gore decenijama smis­ leno etabliran Tabor. posute uprženim sušenim lukom). na izlasku iz Kruševca. osim neke kajgane koju smo jeli još kao klinci. kuvanog i krčkanog mesa.bleu. zrnasti parmezan. gde sam posle ručka za dezert uzeo onaj listasti. do perfekcije doveli pripremanje svinjskog mesa za roštilj. kad se približavaš Kosovu. ali kad pomislim na kafane van Beograda uvek se setim nekoliko njih u Kosovu Polju i Gračanici. pozaboravljao sam imena. zove se valjda 5. ali to je i bilo za očekivati. naravno. iako ću verovatno uvek da se sećam onog jednog italijanskog restorana u Amsterdamu. bolju nego u Leskovcu. valjda sam na­ basavao na sve neka turistička mesta. pečenje u nekoj kafani kod Pirota. isto negde uz prugu. iz kog ipak pamtim uštipke. a tog nivoa je bila i kafana Gedža. na ski­ janju u Pamporovu. po povratku iz Sofije. mada iz Bugarske ne pamtim baš neku posebnu klopu. sa bes­ krajnim varijetetima šnicli (sećam se jedne. krvavica. debelu. pečenog.

Neobično – žestokih lokalnih apertitiva nemaju – piju ili sangriju. Sir iz Manče. da čovek pomisli da je to možda i najlepši grad koji je video. (Iz teksta pisanog za sajt B92. uz kriglu jednom dobio neku salaticu od školjki. Majkinom salašu. grad u kome mera za žestoko piće nije ni 0. nije sladak. i Sančo Pansa. a za vino koje je išlo uz to. sira. pa kombinuješ koliko voliš. naravno. nije ni bilo potrebe za brigu. ne bi ni morao tako spektakularno da izgleda kao što izgleda Madrid. u Ribljoj čardi gde se uz činiju paprikaša dobija činija rezanaca.3 ni 0.B Grad u kome je vekovima na snazi kraljevski ukaz da se uz pivo ima služiti meze. sigurno. a valjda će se Španci od­ upreti političkoj korektnosti na tom polju do mog sledećeg odlaska. točenog laganog piva kao aperitiv. B Ili. naročito imajući u vidu da se dâ naći i po koja jagnjeća osušena pršutica. ili vermut. opravdala je očekivanja. praške šunke. mirno i bezbrižno jer daju i ogromnu portiklu. imaju neki lep. već što sam se baš vraćao sa večere. sekcija putovanja) ne dan­dva po rođenju. onda. ne daj bože. paprike i krastvaca. pa je to ostalo za sledeću priliku. kao glavno jelo posle paštete od guščije džigerice. koje još nije bilo. jer svi oni pomalo dlakavi papci svakoj od njih daju neku vrstu estetske autentičnosti. gastronomska uživanja – jedna marinirana jarebica. a drugi put paštetu. e da se ne bi podanici previše napili. na Pa­ liću. pa sam. a često uzmu i malu čašu zaista ledenog. ali nisam mogao da ih probam – ne zbog. čije šnicle i nisu baš nešto posebno. a rano ujutro odlazio. rekao bih. rakova.5 – nego dok ne kažeš „dosta“. neke neracionalne gadljivosti. a to me asocira na sva ona vraćanja kolima sa aero­ droma u Budimpešti i zaustavljanja i jela u Subotici. ili zaustavlja­ { 49 } . grad u kome kada prvi put vidiš neku iz lanca radnji „Museo de Jamon“ – pomisliš da je stvarno u pitanju muzej šunke. obližnjoj Farmi nojeva. umesto deserta – pominje ga negde. od čvaraka.

Bačkoj Topoli. čini mi se. i gde smo sa kelnerom razgovarali o povratku sa Jahori­ ne i Rajskim vratima. a podseti me i na one nekadašnje PKB viršle. a svi ti ulični doživljaji me podsetiše koliko obožavam kukuruz. i salatama interesantnih kombinacija. u Petici ili kod koga već. a sada. gde su kobasice bile izvrs­ ne. veo­ ma dobar Pane e Vino. u jednoj šumi u Sremu. što me podseti na bizarno mesto prepu­ no lovačkih trofeja. sa odličnim roštilj­ em. razblaženog. i koja je toliko nedostajala onih godi­ nu ili dve dok se nije ponovo otvrorila. kako kaže. i svaki ima svoje. zimi. nekog vodnjikavog. sada imamo ta­ kva fina. pa ko je kome bolji stvar je ukusa. mada par minuta dalje od kuće. sa raznim mariniranim mesom i ri­ bom. a još i blizu. krem sosu od badema i kokosa. mesta kao što je Ottimo. koga sam upravo takvog obožavao. kubizam i tako dalje. kod Hodžiča. na pauzi usred skijanja. malo pre nego što se stigne do mosta za Šabac.nja u kafani u. kao. pa zaista prijatno izne­ nađujući Panta Rei. bila je sjaj­ na Mara. sa šarmantnom baštom i prihvatljivom italijanskom kuhin­ jom. a za koje moj prija­ telj Boro voli da kaže da je nemoguće reći koji su najbolji. kod Studenstkog parka. sa dva papagaja i freskama gazde i prijatelja po tavanici. i uštipke od vodeničarskog braš­ na. mada ne i rafinirana. kad se pojavi s jeseni na ulicama. pa ono mesto na Dorćolu. megalomanske restorančine iz doba { 50 } . ekspresionizam. mnogo senfa. pa Nišlija i dan danas. mada im se ćevapčići svakako ne mogu objektivno meriti sa onima u Sarajevu. da je to različit stil. a sjajnom supom od lista. a ispod bivšeg Dunavskog cveta. mada tamo ponekad posumnjam na soju. u nekoj šumici. i pečeni i kuvani. koje su služi­ li sa senfom. gde služe nikad slađe ćevapčiće nego tu. kao i kesten. a može i ozbiljan sač da se dobije. impresio­ nizam. mis­ lim. ali volim i beogradske kioske. italijanski restoran u kom sam jeo neki jako dobar pacifički specijalitet – ćureće belo u.

i kada sam prvi put služen srebrnim escajgom. ali { 51 } . sa onakvim roštiljom iz inata. pa me to. a gde je sada hotelski vinski bar. slične onoj restorančini na petom spratu Beograđanke. kao što tvrde. ili jed­ nu Maderu. što je sve služilo kao osnova za bokale svetlog i tamnog. koja je renovirana do neprepoznatljivosti. pa se sada ne zna da li je to noćni klub. ili kla­ siku kao što je Franš. u Đenovićima. na primer. na Budimu. jedan od prvih restorana hrane na brzinu prihvatljivog kvaliteta. nefermentisanog piva. ali je hrana prihvatljiva. i kada smo gore. a koji se stalno razvijao. još u vreme komunizma. uvek sam ih brkao. pa ni ne prime­ ćujem da se tamo. što me ko zna zašto podseti na Starca Vujadina. koji ću pamtiti po grotesknoj poro­ dičnoj večeri dok je pevajući brčiće sukao Žarko Dančuo ili Zafir Hadžimanov. dole niz Cetinjsku. resto­ ran ili predsoblje bordela. opet ko zna zašto. jedan od prvih novootvorenih resto­ rana u vreme kada sam ja po njima počeo da izlazim. skupljaju kriminalci.procvata socijalizma. opet bez ikakve konkretne asocijacije. ali koji nikad neće moći da se meri sa. za razliku od nikad naročito atraktivnog mi Vašingtona. podseti na beogradski Sport kafe. setih se večera kada smo osamdesetih išli na svadbeni put u Budimpeštu. kakav se često nalazi u Crnoj Gori kod pristalica jedinstva sa Srbi­ jom i. a pomislih da sam mogao da zaboravim takvu klasiku. nekadaš­ njom Pivnicom. njenim kolenicama. ali uvek zadržavao visok nivo usluge. visa-vis Hiltona koji je pod zaštitom UNESCO­a jer je na ruše­ vinama neke stare crkve i na jednom od ulazaka u podzem­ ne hodnike koji se protežu kroz celo brdo. sa onom savršenom baštom i legendama o nekakvom paralelenom centru moći koji se tu stvarao se­ damdesetih. mada da­ leko od dobre. bili u restoranu dekorisanom oklopima. od­ mereno luksuzan izgled i vrhunsku hranu. koji su preuredili u Belle epoque. kuvanim rebrima i krilcima na žaru.

novodošlu mi u kraj Piazza­u. pa i Operu. nisam. ali nekako sumnjiv. sve sa trepavicom. dok se zvao Zagreb. mada sasvim mogu da prihva­ tim Operu. i gde se sećam da me je. i uvek sam mislio da ću tu još koji put svratiti kad. u kojoj nisam mogao biti više od nekoliko puta. pa se setih onog restorana. eto ti vraga. zbog same činjenice da je dizajn u prvom planu. pa hoću da kažem da je to neproživljeno iskustvo i žal za kafanama u koje nisam dovoljno išao slično onome što osećam kada se pomene Vidin kapija. izvrsnim kolačem od cimeta i badema koji nepo­ trebno prelivaju sa vanila i malina kremovima. čija je sala za ručavanje jedna od najlepših od svih hotelskih u kojima sam bio. beše San { 52 } . ne više. lanca kafića. i dostojanstveni mir prilikom kakve večere tokom nedelje. istog koji je preuzeo Grčku kraljicu. sa istina veoma dobrom rolovanom ćuretinom i rezancima sa ljutkastim prelivom i izvrsnim. što izaziva žal za obližnjim Grgečom. a videlo se da ima potencijala. kome doprinosi građanski žamor ogromne gužve u vreme ručka. kao studenta iz pihtije posmatralo svinjsko oko. koji nikada meni nije bio bog zna šta. kao ni u Domovinu.ipak sa nekakvim utiskom stila. ali ne više od toga. žal jer sam u njemu sedeo možda samo dva­tri puta u životu. sa vrlo dobrim. čega mi je žao za razliku od Ruskog cara. sada neka­ kvom parfimerijom ili možda proda­ vnicom pelena. sada deo nekog šarmantnog. ali na mestu jedne od najstarijih i najboljih klasič­ nih pekara. onu kod Mažestika. kao ni za Backstage. a ne kao sada. onu u Nušićevoj. gde su majstori iza vrata mesili hleb i kore za burek. mada ni za jednu ne delim opšte oduševljenje. a sada su napravili neki predizajniran restoran u kom je jelovnik jako primam­ ljiv kada se pročita. kažu domaćim pastama i picama.

a bio je riblji restoran u kom sam u Beogradu jedini put jeo žablje batake. kog se ipak srećom setim svakih nekoliko godina. za koju sam iskreno rekao da bi bila primer za hranu bogova da je bila za nijansu mekša. sada je. ali mi se čini da zvrji prazan. ili sasvim solidnih restorana za ručak na brzinu usred centra. što me podseti da u kafani { 53 } . pa na početku Kolarčeve mesto u kom je bilo sve i svašta. odmeri. kesten pireom. aman. kada bi njihove žene htele da su oni kod kuće. koji je de­ cenijama čuvao ponovo učestali običaj da se dezerti nude sa kolica. jer se potvrdila istinitost grafita koji je godinama stajao na bioskopu Balkan i koji smatram naj­ boljim opisom (beo)gradskog duha „Ovaj grad je veći od mene“. ili Kristala. Kneza. u holu one zgrade na uglu 29.Marino. da bi poslednjih godina ponovo bio otvoren. u kom je sada. pa Cvijete Zuzorić. neka kockarnica. pa tek potom izabe­ re. a mislim da dan­danas radi. u kome mislim da sam bio jedan je­ dini put. da upravo to i rade vikednom. u kome sam bio tek nešto češće. da može da se lepo vidi. a moram ovde da pomenem čuveni Šeher. valjda. u koji je odlazio još moj deda. takođe jedan jedini put. pa odem da uživam u roštilju. u kom sam možda samo jednom jeo. a bilo je veo­ ma dobro mesište. ali je posle bio restoran za direktore Genexa. koji vole da jedu i piju. kolikogod i u drugim specijalite­ tima. sećajući se uvek da je razlog što su ponajbolje tradi­ cionalne kafane uz drugorazredne fudbalske klubove. kluba ispod paviljona koji je prošao kojekakve faze. na sred Trga Republike. valjda. pivnica. poput Dušanovog grada. Stare trešnje. jer je sport samo opravdanje sredovečnim muškarcima. kada je bio veoma dobar. a čak je početkom osamdesetih bio i vegetarijanski restoran. dok upravo pred odlazak ovog teksta u štampu ne otidoh i ne probah patku sa višnjama i. i obližnji Grafičar. a nekako mi je baš drago što sam samo tada bio. pa Savskog galeba. novembra i Cvijiće­ ve.

kada je jelo poskupelo nekoliko desetina puta između naručivanja i služenja. ali koja je jedna od prvih kafana u koje sam.Obilić nikad nisam ni bio. ili po tome što je Miša. što me. kada sam ga jedinog istakao u odnosu na obližnju Zonu Zamfirovu. mada je i on bio pod pretnjom da će ga renovirati. naravno. o kom sam. malo gore stari. čak i pre Manježa. a prva flaša Belana plaćena iznosom za tri nule manjim od druge. i svoj prvi novi­ narski tekst sačinio. u zgradi DS. skrovitoj baštici sa bazenom u sred grada. a kog se sećam recimo po jednom ručku iz doba hiperinflacije. tražeći „nešto lagano pošto je baš ručao“ naručio šniclu od divlje svinje. kačkavaljem i ki­ selim krastavcima. što se dalo dogoditi i u Lava baru. ili da nisam nikad jeo u Zlatnom opanku ni. a tu je blizu i Villa. u bivšoj Narodnog fronta. mada ne onoliko sterilno koliko je to Monument. za Student. još gore uz bulevar. da još jednom pomenem u intimnoj istoriji najznačajniju. u koji sam isto rano krenuo. ima to negde ovde. obližnju od drugih hvaljenu Šumadiju. mada sam uvek voleo i drugi tip mesta. kafanu koja je bila { 54 } . i Lovca. karpaću od je­ lenskog mesa i. počeo da samostal­ no ulazim. evo. dobri. mesto može da ostane sterilno. ali i dalje svratim. objašnjavajući da je u stvari hteo nešto suvo. u Lipovom ladu. ali ipak vrhunske lepotice. u kojoj sam jeo najbolju teletinu ispod sača. mada je on daleko ispred pomenutog zahvaljujući paradajz čorbi očigledno pravljenoj od mlevenog paradajza. pa je uto­ liko vredan pažnje. za koju nisam ni siguran da li još uvek postoji. mada sam po pravilu tamo uvek naletao na neke istina izveštačene. još onomad odboj­ nu mi Stupicu i folirantsku baštu SKC­a. sa prevarantskom teletinom i. na kraju. odvede do Verone. punjenu slaninom. kao ni u moje vreme čuvenoj Mornarsrkoj kasini. još maloletan. kakva je Stara Srbija. uvek isti Sokolac. koja je dokaz kako uprkos sasvim dobroj kuhinji i prijatnoj atmosferi.

dakle. ali svakako otpočeli sopstvenu kafansku povest. u vojnom. kako smo zvali napušteni plac kod Autokoman­ de. da pomenem. a ko zna tek koliko na celom svetu. bukvalno svako veče. { 55 } . Koronu u kojoj smo i jeli i pili.opredeljujući faktor sazrevanja i u kojoj sam provodio svako veče. a da vas neko služi. a koji su ipak samo delić od njih oko tri hiljade i šesto. ako se računa sve ono gde može da se jede i pije. što je dovelo do svih ovih drugih kafana i restorana. koliko je već bilo para. tamo bih svraćao pre ili posle. čak i ako bi se išlo negde drugde. Koronu. koliko tvrde ozbiljni istraživači da ih ima u Beogradu.

.

VREME UŽIVANJA .

.

dok je sarmica od zelja ili od slatkog kupusa samo zahvaljujući postupku pripreme uspela da zasluži to ponosno ime. izmisliti kiseli kupus. tehnologije i ukusa bilo potrebno da prođe do nastanka sarme od kiselog kupusa? Trebalo je. punoću i izazovnost njenog mirisa. usled nijanse opo­ rosti i hrapavosti lista koja joj daje specifičan ukus. U samom zvuku te reči ima nečega što oslikava njenu kompleksnu prirodu. morali proći dok čovek ili neki njegov predak nije prvo shvatio potrebu pripremanja hrane za zimu. neizbežno. pa za­ tim isto toliko vremena dok nije naučio kako da hranu čuva. trajnih namirni­ ca. Sarmu od vinove loze tre­ ba gledati sa nešto više blagonakonosti. poput pirinča. pasulja ili žita.Sarma S arma. Ono „r“ koje se smestilo u sredini reči svojom snagom ističe mekotu prethodnog „sa“ i potonjeg „ma“. Sarma o kojoj vredi pisati je isk­ ljučivo sarma od kiselog kupusa. prvo. pa onda da posle čuvanja samo osnovnih. istovremeno ih povezujući u neponovljivu „sarmu“. Koliko je samo vekova sporog napretka i postepenog razvijanja znanja. harmoničan i dinamičan ukus. Milenijumi su. ali ni ona ne može da se poredi sa jedinom sarmom koja s punim pra­ vom nosi to ime. smisli načine da čuva i onu { 59 } . Da ne bude zabune.

i to tako što će da je soli. Ne može biti slučajno što baš u Dejtonu1 postoji restoran čija vlasnica tvrdi da kuva najbolje sarme na svetu. oblik. moralo ih je podstaći da konačno sklope sporazum i imaju mogućnost da odu na tu sarmu. najzad. { 60 } . zaključno sa otkrićem mešanog mlevenog mesa. Kompletnost njenog ukusa. ali ideja da se sarma zavije spada. pojava prve sarme morala je ipak biti delo uma nepoznatog genija. toplina koju širi oko sebe nešto su. što je čak izazvalo i polemiku. jednostavno. misliti da bez pomenutog izumitelja ovog jela danas ne bis­ mo uživali u sarmi. boje. recimo. Postojanje najboljih sarmi na svetu u neposrednoj blizini − a sigurno je da jesu takve. međutim.hranu koja se inače kvari. mirisi. Ona je. ali ne i najbolje sarme na svetu. Nikako. Sa tim. Dok su razvojni procesi nastanka osnovnih sastojaka − kiselog kupusa i mesa − očigledno imali svoju nužnost. Ako ništa drugo. i škampa i lososa. pretpostavimo. da baš kupus u glavicama ukiseli. makar to 1 Tekst objavljen u vreme mirovnih pregovora o BiH. koji će se sa prvim sresti u čudu sarme − proces razvijanja načina obrade i pri­ preme mesa. suši ili kiseli i. Ne treba. bez čega čovečanstvo ne bi bilo potpuno. znati i za nadev sarme − isti kao kod. morala biti otkrivena i iz platonovskog sveta idealnih jela postati aristotelovska činjenica. naime. koji se održava onoliko uspešno koliko traje magijski efekat sarmi. punjene paprike i drugih jela − mogao ga je čak i jesti sa kiselim kupusom u vidu nekakve musake. u vrhunske rezultate kreativnog duha. On je mogao. samo saznanje da su zatvoreni u bazi u kojoj ima i T­boun stejkova. nema sumnje. mo­ rao je paralelno teći jedan drugi proces. jer sve sarme su najbolje na svetu − neizbežno je uticalo na pregovarače da prihvate mirovni sporazum. musake.

Kao dodatak. ali takođe u mnogim po Africi. najmanje onoliko koliko ima mesa. Doliti sav pac i meso. U svakom slučaju. Kuvati da lagano baca ključiće. Mislim da je uvoz smrznutog mesa dozvoljen. aleve paprike. Servirati sa kačamakom od vodeničnog brašna. nekoliko ljutih papričica koje svako kasnije može u tanjiru sebi da razdrobi.nelegalni paprikaŠ Jelo je nelegalno u mnogim zemljama. ako voli ljuto. bibera. pa tamo možete da ga pro­ bate. U kotliću na svinjskoj masti dobro prodinstati sitno iseckan luk. jer je meso labuda ključni sastojak. pa kosti povaditi. radi gustine. ukoliko ispunjava sanitarne kriterijume. soli. Posuti sveže mlevenim biberom. belog luka. Meso držati 3 dana u pacu od crnog vina. marinirane šljive. malo zeleni. vlas­ ca i majčine dušice. Aziji i Južnoj Americi nije. nane. dok se meso ne odvoji. Narendati malo krompira. bosiljka. pa je možda moguće spremiti ga i u Srbiji. { 61 } . Nalivati vinom tokom kuvanja. potrebno je tranžirati labuda mužjaka i najmanje 3 di­ vlja zeca. ruzmarina.

. šargarepom. od ruže. celerom. peršunom. zdravo. dobro našpikovati karfi­ olom. prokeljom. pogodno za slavsku sezonu. preliti sokom od cvekle. a mrsno jelo. kada smo umorni od svinjetine. Lagano. brokolijem. paškanatom. naj­ manje dva sata po kilogramu mesa.Junetina Špikovana povrñem Komad junećeg buta. na 150­170 stepeni. pok­ lopiti i lagano peći u rerni.

. masnoća. način sečenja. tople. I uvek. Sarma je. na sarmu. stepen dinstanja. jer je i ta kućna sarma podjednako najbolja na svetu. u vreme kiselog kupusa. jeste da je poslužena supa od bundeve u njenoj polovini i niz drugih đakonija ali − sarme. odnos između junetine i svinjetine u mle­ venom mesu. izlazi iz kompletnosti. dok činjenica da tu ima nadeva usklađuje asocijacije oba pola. meke i vlažne. kompaktne. naravno od kupusa. Za muškarce sarme su oble.. mirovao. slaninica. bogougodne odlike. notu težine. kvalitet i vrsta cr­ nog luka. jedinst­ venosti i harmoničnosti kojom deluje na sva čula. zadržava svoje osnovne. Snaga sarme. od dinstanog luka. pisala je svetska štampa. rekosmo. pa i komad od koga potiče. uvek. Miris sarme ima no­ tu kiselosti. pa ne može da do­ sadi. jednostavno. kombinacija različitih eleme­ nata da bi se ista mogla ponoviti − stepen kiselosti. da ne govorimo o biberu. stepen njegove usitnjenosti. alevoj paprici i drugim začinima. dužini ku­ vanja i jačini vatre. išarane žilicama. gustini i količini safta. rebarca. a za žene one su valjkaste. u zavisnosti od dodataka izabranih u skladu sa raspolože­ njem onoga koji je priprema ili raspoloženjem koje se želi izazvati kada se za nekoga priprema − kobasica. lakoće i pro­ zračnosti. Požurili su posle kući. drugačija. količina. mogućnosti da bude bez ili sa jačom ili slabijom zaprškom. ujed­ { 63 } . nije bilo. jer. već pominjanim dimljenim dodacima. Večera u najelitnijem lokalnom restoranu nije ništa promenila. Sarma je svaki put nova. Ne može biti slučajno ni što je rat u Bosni uvek zimi..nisu i uradili.. tvrdoće i slanosti kupusa. od pirinča i bezbroj varijacija koje daju lični pečat. Oblik je takav da kao retko koji podjednako privlači i muškarce i žene. najbolje kad su dovoljno čvrste i pune mesa. zatim količina pirinča u svemu tome. ozbiljnosti i odgovornosti od mesa. Previše je.

mada je sociološki krajnje interesantno da se upravo ta pesma po­ minje kao etalon niske vrednosti i banalnosti te vrste muzi­ ke. možda. misterioznim i kompleksnim fenomenom kao što je sarma. istina. ali prelivene hladnim jogurtom. To. kombinacija oba − bla­ go zapečena posle kuvanja.no. mada svojih draži ima i suvlja sarma. pre­ feriram dve­tri oveće sarme u tanjiru sa mnogo safta. Predrasuda da je bolja što se više puta podgreva potpuno je neosnovana jer je. Kao varijaciju na temu treba uvek imati u vidu prženi krompir. onaj narodnjak „Otišo’ si. direktno sa šporeta. pre svega. toliko nezaobilazna da je morala biti uočena među intelektualnom i kulturnom elitom. Lično. u ze­ mljanoj posudi u pećnici ili. da sarmu ni pesnici nisu opevali. Načina konzumacije takođe ima nekoliko. za koju je teško dokučiti uzro­ ke. sarmu pro­ bo’ nisi“. i strukturalni fenomen. Posebno pitanje je činjenica da se baš sarma uzima kao razlog za najveću ne­ { 64 } . za razliku od prvoopisane. ali i da je sama tema pesme toliko važna. uvek izvrsna. vruće. Pitanje je ukusa ili. Ostaće večita nepravda. kaprica da li je bolja sarma samo krčkana u loncu na ne previše tihoj vatri. eventualno. jednosta­ vno. užitak i gurmansku radost. koja se jede viljuškom i nožem i ona. meso i ostalo − u bilo kojoj od kombinacija među­ sobnih odnosa uvek daju podjednako dobar kvalitet. znači da se visoka kultura nije smela su­ očiti sa tako značajnim. može da se prelije mileramom. što daje jelo koje je moguće jesti isključivo kašikom. ni slikari ovekovečili na platnu. pošto pomenuti elementi − kise­ li kupus. pre bi se reklo. Postoji. ali to je nikakva uteha u umetničkom smislu. a prava je sreća ako kupus iz­ drži do proleća da bi se sarma mogla jesti sa mladim roze krompirićima.

osamdesetak kilometara. Na­ kinđurene Sandžaklije uživale su u muzici od koje se nije mogla čuti recepcionerka. Onim krivinama. kao da se pojačala. ali ipak. Najzad hotel u Prijepolju. Teško je. da ni ovaj tekst nije inspirisan toliko dragim lepotama sarme. ali – u hotelu svadba. odmah vredi reći da se radi o – blagoutrobiju. prvo onaj teški deo. a ukus gospođe za hotel­ { 65 } . pa o sarmi može samo da mašta i piše. negde pre Bijelog Polja. usred tu­ rističke smene.vericu što je „on otiš’o. u čemu je jasno sadržana i erotska aluzija. Dinamika teksta koji sledi nalaže da se poštuje taj princip. a kada dođe vreme da je ponovo. a gužva na putu. po kiši. ZaobiŒena veÅera Maksime su ponekad – mada retko − tačne. dakle. Vizuelni efekat bio je utoliko strašniji. već − odsustvom istih. Mrak i pljusak spustili su se zajedno. da sutra pogledamo Mileševu. pošto je autor trenutno na dijeti. rav­ nopravno i demokratski sa svim drugim srećnicima jede. ali i neizbežno priznati. Štrcaljke za pranje šo­ feršajbne nisu radile. Dakle. Dogovor je bio da spavamo u Prijepo­ lju. U ovom slučaju. praznog stomaka. Izgledala je kao hipertrofirana majka – modni sti­ lista pevaljke koja je probijala uši zapevanjem iz restorana. a da prob’o nije“. bilo je zaista naporno voziti. za one koji možda očekuju neku drugu temu. molim) napora da se do njega dođe. radi se o potvrđivanju ispravnosti one o tome da je uživanje utoliko veće ukoliko je došlo posle određenog (ne prevelikog. Ostalo je. posle 4­5 sati vožnje na 40 stepeni. zaboraviće na sve i prepustiti se čistom telesnom užitku. Večera tamo nije dolazila u obzir. te da se tek pri kraju progovori o samom objektu zadovoljstva.

Ozbiljno sam posumnjao. što da ne – neka domaća kuhinja ili nešto. čo­ vek zna. Potražili smo kafanu – bila je na spratu.“ Dobro je zvučalo – na stanicu u Prijepolju. Uostalom. ja skoro potpu­ { 66 } . Ipak. vredi probati. Krenuli smo nazad. ako hotelsko osoblje omane. a Tamara me je već otvoreno odgovarala od svake večere. ali ovo je bila prljavština koja pre­ nosi zarazne bolesti) – nekakav gulaš od loja mrljavilo je dvoje odrpanih staraca. entuzijazam me nije napuštao. Od večere na stanici odustao sam kad sam po­ gledao u tanjir za jednim od tri muvama ispljuvana stola (fleke od hrane poštujem. idem na železničku stanicu. tamo je najbo­ lja klopa. druga najbolja preporučivalačka struka. pa smo odbacili klasični način saznavanja najbolje kafane u okolini. Stanica je izgledala kao što bi se i očekivalo − prljavo.skim deskom bio je nesumnjivo sumnjiv. Krenuli smo na sreću. imajući u vidu i moju kilažu. koja se osmehnula na izlasku iz hotela – tak­ sista. kretao je u grad. još goreg izgleda nego sta­ nična čekaonica. sparno i smrdljivo. „Pratite me. mračno. Posle svega nekoliko minuta. stigli smo.

pre nego što je stigla jagnjetina. zlatarskim sirom?“ Jok i nećemo. „Šta imate?“ „Sve sa roštilja. u Plevljima. a kakav je mešani sir u tim krajevima. Po dve salate sa rendanim starim.no bez nade da ću pojesti išta osim preostalog smokija u kolima. E.“ Jagnjetine kuvane u kajmaku! Ne jagnjetine u kajmaku. zna kako nam je bilo. ovo nije tekst o toj jagnjetini i toj večeri. ostale su lični eta­ lon neizvesnosti i strepnje. uz domaći krušku. da li je ostalo jagnjetine kuvane u kajmaku.“ „A neki vaš specijalitet?“ „Da vidim. Tridesetak kilometara ranije. „Ima. Hoćete li i šopsku. posle svega – konačno večera. Zimus smo prošli pored iste kafane. jeli smo ćevapčiće – tekst je o tome da su bili toliko dobri da me je bilo baš briga što sam preskočio jag­ njetinu kuvanu u kajmaku. dok se kel­ ner nije vratio iz kuhinje sa odgovorom. na jednoj okuci – privatna kafanica. pojeli smo. Uostalom. meša­ nim sirom. ali dimljenu jagnjetinu. Ko god zna kakva je jagnjetina. Šta da kažem. kakav kajmak. sem da je Tamara pojela porciju i po – koliko sam ja. makar i u mleku. Unutra – čisto. { 67 } . možda i zato što smo dva dana pre toga na Žabljaku večerali takođe kuvanu. u vreme ručka. Kad. prijatno. I tada. erkondišn. sa domaćim. nego – kuvane u kajmaku! Tih desetak sekundi. ostaće bračna tajna. pa sa kajmakom. Uspeo sam da navedem Tamaru da uđemo. Nismo stali i nije mi bilo žao. ili kuvane jagnjetine.

a sa njim i ovaj tekst. A vrhunski podsticaj bila je Tamarina rečenica. kompletan ugođaj imao je dodatnu draž u tome što sam. koji me je proteklih meseci u nekoliko navrata pitao − zar sam prestao da idem po kafanama. a ne tek da je kod njih jagnjetina pod sačem najbolja. Ovo priznajem. že­ leo sam i da napravim zazubice jednom kolegi. I − bio je apsolutno u pravu. sa tog i tog podneblja. Ipak. a pogotovo naše. Činjenica da je bilo jagnjetine pod sačem već je najavila predstojeće uživanje. koji. Pored prizemne želje da odradim primerke Vremena. Nisam. kada ne pišem za Vreme uživanja o klopi. jer u srpskom kontekstu ta tvrdnja podrazumeva vrhunsku ignoranciju u sadejstvu sa nacionalnom ksenofobijom. Tvrdila je da { 68 } . jagnjetina pod sačem svakako je najbolje jelo na svetu. boljega ne ima“. koje kao sporadični saradnik dobijam besplatno. između Tivta i Budve. nameravao da za Vreme uživanja opišem ono što sam znao da me čeka. po ranijem iskustvu. odgovorio je. ali pravi podsticaj je nedostajao. ako se prihvati pretpostavka da najboljih jela ima koliko i omiljenih vina jednog kolege. bolje od tolikih drugih poznatih mi i nepoznatih blagoutrobija koja se spremaju ili mogu spremiti diljem zemaljskoga šara. još pre nego što smo došli do kafane „Velji mlin“.SaÅ „Eee. naravno. uz ogradu da sam ve­ liki protivnik tvrdnji da je ovo ili ono jelo. Jer. kada se pomolio iz nekih pozadinskih prostorija ljubazni konobar na pitanje: „Imate li jagnjetinu pod sačem?“ Bilo je potpuno jasno da misli kako na „cijelome svijetu ne ima boljega jela no toga“. obavezno konstatuje da je to jed­ no od njegovih najdražih stotinak takvih i takvih vina. da priznam odmah na početku. kada sam je nagovarao da idemo na jagnjetinu pod sačem. kada mu se donese neka pristojna flaša na poklon.

A sir ­ salata je bila posuta ni manje ni više nego obilnim količinama sira iz ulja. srećom. „Šta ako je Tamara u pravu. obazrivim doziranjem istog pića. bile pozitivne. kojoj ne možemo da objasnimo da ima i drugih najboljih jela na svetu. mirnim glasom odgovorio je konobar. I do­ neo je. Dalje je bilo još bolje. pro­ lazili su slatki strahovi kroz glavu. blago lelujavi hod i diskretni sjaj u očima. Potom je Jovani. „Imate li neku rakiju?“ „Ima. ali sa sitno seckanim ki­ 2 Ko bi očekivao da ću devedesete po bilo čemu smatrati „zlatnim“? { 69 } . Prvi pozitivan nagoveštaj bilo je − naručivanje rakije. pažljivi. Jer. Očigledno. stigla − karađorđeva. Osećao sam se sasvim bezbedno. pa tek da se raspitujem o kojoj rakiji je reč. Poh boje starog zlata bio je preliven pravim pravcatim tartar sosom. pun ukusa. bili su izazvani upravo redovnim. lagani. prepušten njegovom vođstvu kroz tajne onih pozadinskih prostorija u kojima je boravio. Umućen majonez i šta već ide. Uživanje je pojačalo očekivanje jela.nikada ne može da se ponovi oduševljenje hranom koje se pamti od prvog puta. beogradskog. šta ako nije onako dobro kao što ga pamtim?“. a ne zbiljskog uznemirenja. da ću se samo razočarati i da je bolje da klopamo u inače predivnoj uvali Mirišta. bolji od ovog našeg.“ Tihim. koliko je taj paradajz. toliko je bolji bio i luk. I nisam. onako mesnat. kakav se dugo ne pravi po većini beogradskih kafa­ na. Naznake su. pa su strahovanja imala funkciju intelektualnog gastronomskog petinga. odgovorno tvrdim. najbolju domaću lozu koju sam pio. slatkast i sočan. i krastavac. zna o čemu govorim. ne sačekavši ni da pokušam da tražim eventualno domaću. na Luštici. Stigla je šopska! Ko god je na cr­ nogorskom primorju jeo paradajz. stalni nagoveštaj osmeha na njegovom licu. gde noga turista sa šlaufima još nije kročila2. mirisa.

selim krastavčićima. Neko u toj kafani očigledno shvata značaj tog detalja za ukus tartar sosa. A kad je presekla šnic­ lu, unutra − baš kako treba: kajmak i seckani pršut. U međuvremenu, Ognjen je išao do sača, nameštenog na ražnju iznad vodeničnog kamena, jer tu je zaista nekada bio mlin, i utvrdio da je pepeo još topao. Greh mi na dušu, i ako ljudi iz te kafane ovo čitaju neka mi oproste, ali u jed­ nom trenutku sam pomislio da je možda pečenje starije nego što bi trebalo i da će ga možda podgrejati u rerni, ili, ne daj bože, mikrotalasnoj pećnici. Kao olakšavajuća okolnost molim da se uzme to što sam tu mogućnost prihvatao sa nekih 5 do 7 odsto verovatnoće, kao i to što su očekivanja od jela bila tolika da je svaka, čak i teorijska pretnja izazivala objektivnu zabrinutost. Na kraju, iz onih prostorija iza, pojavio se i − kuvar lič­ no. Razgrnuo je pepeo, otvorio je sač i sipao. Prvo sam pro­ bao krompir. Savršen. I onda − jagnjetinu. Tu je, naravno, bila kulminacija uživanja, ali ne i kraj. Konobar je sipao potpuno ledeno nikšicko pivo tako da sam morao da konstatujem da bi on mogao da bude šef sale u Hajatu. I, što je najbolje, na taj šlagvort je odgovorio onako kako se samo poželeti može: „A nijesam baš siguran da bih to htio biti“ − oprezno, da ne uvredi gosta, a ipak sasvim nedvosmisleno. Naravno da ne bi. U onoj kafani mu je sto­ put bolje. I, na kraju, kada su deca tražila kolače, još jedan adekva­ tan odgovor − ne držimo slatkiše. A i šta će tu slatkiši, kada se bolje razmisli. O samoj jagnjetini neće biti reči u ovom tekstu. Jedno­ stavno, nije da se ne može opisati, ali − ja ne umem. Kad bolje razmislim, ne znam ni ko bi. U svakom slučaju, poka­ zalo se da nije tačna tvrdnja da se u nekom jelu koje se pam­ ti kao savršeno, ne može ponovo maksimalno uživati. Baš

{ 70 }

može. Mada, iskreno, da nije bilo sve ove racionalizacije, svih okolnosti, straha i nade, pomalo i inata da pokažem da baš mogu da uživam, da nije bilo namere da napišem ovaj tekst, možda bih i priznao da je prošle godine jagnjetina pod sačem tamo bila daleko bolja. A možda mi se samo čini, možda je samo tako pamtim.

krap
„Naravno, srećemo se tamo gde se dobro klopa.“ Stari prijatelj, koga nisam video par godina, od kada smo išli na redovne ručkove nedeljom, po tom pitanju, kao i uvek, bio je u pravu. Uostalom, cela ekipa koja je išla na te ručkove slagala se u tom najbitnijem − šta je dobra klopa. Kruna gastronomskog užitka ovogodisnjeg crnogor­ skog primorja − posle tri mlina i jedne rupe u kojoj vrede jedino fritura i špricer (ali kakav, u čašama od tri deci, od debelog, brušenog stakla, sa puno leda, na pakost svim špri­ cerasko­gemišterskim legalistima, koji žive u devetnaesto­ vekovnoj predrasudi da led u to piće ne ide, ne znajući da ta stupidarija potiče od činjenice da kada su živeli njihovi pra­ dedovi nije bilo ledomata) − sačekala nas je na pružnom prelazu na ulasku u mestašce. Ne da nije obećavalo − nego: na tri i po metra od magistrale, uzan prolaz između dve kuće i odmah − centralni trg, sa bistom poginulog partiza­ na, ofucanim mostom, krilatim spomenikom borcima NOR­a na vrh stenčuge koja dominira mestom, kasarnom, policijskom stanicom, izanđalim hotelom − a sve tri zgrade su takvog sklada i elegancije da bi slobodno mogle da među­ sobno menjaju namenu − olupinom hidroglisera, presah­ lom česmom i kioscima. Virpazar, koji izgleda tačno onako kako se može pretpostaviti i sa magistrale, što je i razlog

{ 71 }

zbog kog putnici­prolaznici tu ne zastaju, ako ne znaju šta ih čeka. A čeka ih itekakav razlog za zaustavljanje. Još sa trga, gazdarica Zorka očekivala je na stražnjim vratima da zbla­ nuta porodica Beograđana dođe do njenog „Pelikana“ − a ni nema gde drugde. U nedostatku izbora, odnosno konku­ rencije, očekivanja nisu bila prevelika − to ti je, što ti je. Sam ulazak u kafanu, međutim, kroz dnevnu sobu, trpezariju i kuhinju, ispunjene mirisima i domaćom atmosferom, nago­ vestio je da tu ipak ima nešto. Dok smo čekali gazda Toška, da se dogovorimo o vozanju čamcem po jezeru, domaća loza izneverila je sva negativna očekivaja od domaćih loza, koje itekako znaju da imaju previše sličnosti sa daljim rođa­ kom − špiritusom. Bila je, jednostavno, odlična. Čitajući tekstić o jezeru, listajući privatne foto­albume, koje nam je ljubazni konobar dao da se zabavimo, posluženi „friganica­ ma“, kupinama i smokvama, uživali smo u ruskim romansa­ ma koje je svirao harmonikaš, ponosan što je iste pesme nekada svirao Titu na „Galebu“. Bilo je jasno da posle izleta jezerom, dolazi u obzir da ručamo isključivo tu i da podva­ rijanta odlaska do Rijeke Crnojevića otpada. I zaista − kuvar, Mađar, pokazao je zašto je njegova na­ cija poznata po ribljoj čorbi. Pa potom salata, od onog para­ dajza koji se može jesti samo u Crnoj Gori, kupusa, krasta­ vca i pečene paprike, sa tačno onim odnosom maslinovog

{ 72 }

ulja, vinskog sirćeta i belog luka, koji je pretvara u stvarnos­ no otelotvorenje te salate kakva bi se služila u raju, da po­ stoji onakav kakav je u onoj nekoj priči gde junak shvati da je tamo kada dobije čokoladu sa apsolutno najdražim mu procentom lešnika u njoj. I − sir. U jelovnuku lepo stoji kozji sir, pa smo isti i naručili. Konobar kaže u kuhinju: „I porciju sira.“ Uznemireno intervenišem: „Kozjeg sira!“ „Pa drugi i nemamo“, smiruje odgovor. I ne treba im drugi. Krap. Ko god kaže da je krap isto što i šaran, bez obzira na biološku sličnost, očigledno nije jeo krapa. Baš mi ga je žao. Ovaj naš bio je od trinaest kila, ulovljen koji sat ranije. Inače, Virpazar je u crmničkom regionu. Toliko o vinu. Gazda Toško, u prepunoj kafani, ukrašenoj sušenim travama, ljušturama školjki i puževa, starim fotografijama, uljima na platnu na kojima on ribari i sombrerima, od kojih je jedan na njegovoj glavi, od stola do stola zabrinuto prove­ rava − da li je svim damama spakovao rasad bosiljka. Deca se slikaju sa krapom koji je ribar upravo doneo u kafanu, a onda nas vodi u obližnje ribarsko selo. „Eno ga, ka’ prase leži zaklan“, hvali se ribar. Desetak riba − stotinak kila − do­ maćin Toško tovari u ofucalog kadeta, praćen čoporom dece koja mu mašu − seoce od stotinak duša, jedno je od retkih koje mladi ne napuštaju i svi se bave isključivo ribo­ lovom. Toško ima dva elitna restorana i jedan mali hotel u Budvi. Tamo je gazda. U Virpazaru, Toško je domaćin. Preko Virpazara, od Beograda do Herceg Novog je za 100 i kusur kilometara i nekoliko sati duže nego preko Tre­ binja, u kom, pride, na pijaci može da se kupi sir iz mjeha, koji zaslužuje poseban tekst u Vremenu uživanja. Nema sumnje da iduće godine do Novog idemo preko Virpazara, da ćemo da prespavamo u etno­sobi u Toškovim dvorima, pa ujutro sa njim brodom preko jezera uz Rijeku Crnojevića.

{ 73 }

sad – otkud baš on da mi zvoni u glavi dok jedem domaće zamešene raviole sa tartufima. i što su naši rokeri tako naivni i tako se nisko. bila u histeričnoj činjenici da se rok muzičari. džeza i bluza. u re­ storanu u kome na ulazu stoje fotografije znamenitih gosti­ ju. Istovremeno sam. da je u tom trenutku to sasvim u redu u. a protiv države koja je postojbina roka i njegovih preteča.dokle tako? „I dooo­kle tako?“ – rapavi Čorbin glas. usred Tirane. dva posle fenomenalnog ručka u turskom restoranu. džez klubu koji je definitivno bio najbolje sklonište u istoriji bombardovanja. Đuleta Van Goga ili čijim već. histeričnoj činjenici da nas podjed­ nako nervira i što nas bombarduju i što imamo zajedničkog neprijatelja sa njima. koji bi po definiciji trebalo da budu protiv svakog sistema. dnevnopolitički srozavaju i – uostalom. Psihoanalizirajući sebe. E. uključiv Klintona i Andreotija. i dok cokćem jezikom (praveći se da znam šta radim. kažem. zaključio sam – paralelizam koji mi je zasvirao refren je u toj dvojnosti osećanja. posle predjela – rukole sa { 74 } . prelivene sosom od tartufa. apso­ lutno uživao u svakom zalogaju. poručivao večeru – raviole sa spanaćem. valjda. rekoh. izazivao je nekakav samo­ ironični smeh kada bi ga neko tokom bombardovanja ot­ pevao u „Sir John­u“. pra­ ćen klasičnim rokerskim rifom. naime. Baš taj refren. koje niko ne sme da pri­ zna) probajući izvrsno italijansko vino. svi koji su bili istovremeno i protiv Miloševića i protiv bombardovanja. mada sam u stvari po stoti put pokušavao da provalim ima li ikakvog smisla u tom cok­ tanju ili je u pitanju čisto foliranje. Smejurija je. pomešan sa Bajaginim. moraju svrstati uz njega. odjekivao mi je u mislima dok sam samo sat i po. jedan od izra­ za bio upravo pomenuti refren. setiće se tog osećanja za koje je meni.

Mislili bismo da poznajemo tursku kuhin­ ju. pa potom prvo jelo – burek. a ja mislim da { 75 } . presit – najeden i prejeden. ali nečega jako ukusno izmešanog. a ja shvatam da jeste tako. inače ne bi bio tako izvrs­ tan) i bio sit. Nije ni čudo. osnov rafiniranosti. pa su imali vremena za dekadenciju.mocarelom i listićima parmezana. sačinjeno od dva­ desetak tanjirića ko zna čega. opet − nema dobre kuhinje. kafa i ratluk – za stvaranje te kombinaciju snage i harmonije suprotnosti tre­ ba zaista da postoji veoma definisan civilizacijski osnov – pa baklave. jednom od dva turska restorana u Tirani. ključna reč u turskoj kuhinji. pa je spo­ ljni deo jabuke primio crvenkastu boju i kiselkast ukus nara. koji izgledom i ukusom podseća na ono što mi zovemo burekom taman koliko i naš burek na „pan cakes“. sa petoro Albanaca – spremio. bez čega. Rafinman je. nema ni dva sata kako sam ručak „Kod Efen­ dije“. na čemu je uvek insistrirao jedan moj stari prijatelj. ukoliko to znanje zasnivamo na kuvanom kukuruzu i čipsu iz samoposluge sa domaćim kečapom. sve su to turski he­ donistički rituali. Uostalom. uostalom – vekovima su bili imperija. Iskustvo iz „Efendije“ kaže – taman koliko i meksičku. pa makar i umro – on ima nesvakidašnju alegriju na sir. sa slo­ venskim elementima“. Nemam pojma koji su to „slovenski elementi“ – on je za primer naveo borovnice koje je ubacio u jednu salatu − znam da je išlo predjelo. Rekoh. kako je sam rekao – „posebnu kombinaciju. Nije probao. uz domaći hleb („Kod nas u Albaniji jako je važan hleb“ – objašnjava ponosno Remzi. A efendija je. što bismo mi totalno po­ grešno preveli sa američke palačinke. kada je čuo da na ručak dolazi neki Srbin. tulumbe i sve što uz to ide. shvatio sam to. završio de­ sertom − tufahijom koja je kuvana u narovoj vodi. Pokušao sam da nago­ vorim Remzija da ga proba. uključiv nargile i ono poznato „Svima hašiša!“ iz Banović Strahinje.

bosiljka. Glavno jelo – kockice bifteka na nekoj vrsti krem­sira i ćuftice. vina i maslinovog ulja. belog luka. pa sam izvojevao besprekornu pobedu deljenjem porcije teletine ispod sača sa Ognjenom. prelivene gustim sosom od paradajza. Selo je to. sa leve strane su seoske kuće. U Srbiji rafiniranost nije jača strana. gde sam dva puta jeo u izvesnoj „Koli­ bi“ – kafani koja miriše na kiseli kupus sa suvim mesom koji se krčka na vatri satima. „Dooo­kle tako?“. mekoti. ukusima i drugim nadražajima nemam prostora da ovde više posvetim ni slova. sa desne – nekoliko kafana. kad polovinu svake godine živi u Opatiji − za mene je to uvek bila „ona riba što liči na omanju tunu“). al’ lako je njemu da zna kako se zove koja jadranska riba.ima zašto da mu bude žao. A poseta Tirani je došla neposredno posle boravka na Zlatiboru – tri dana. Kakvoći. smisleno je jesti isk­ ljučivo jagnjetinu. svih mogućih registracija iz cele bivše Jugoslavije. osim jedne reči – fenomenalno – jer je vrhunac ipak bio – Mačkat. mi smo ipak bili raja. Gomile automobila. Kada se uđe. Za laika poput mene teško je da presudim – to njihovo ulje deluje savršeno. naravno. Na domaći parfe od lešnika u četvrtom resto­ ranu išli smo dva puta – toliko je bio fenomenalan. kojim se Albanci ponose kao najboljim domaćim proizvodom i uvereni su da je bolje od italijanskog i španskog. posle šnicle od gofa („Kako ne znaš šta je gof. { 76 } . Pečenje. šnicle koja je stigla posle zai­ sta uzbudljivo jarko zelenog aperitiva. mislio sam uz one tartufe o večeri prethodnog dana. toliko me je sram što sam Mačkat tek tada spo­ znao. Koliko me nije sramota da priznam da po vinu cokćem bezveze.“ kaže mi Štef. I. Zaista. i sa kojim sam uspeo da se izborim taktički pažljivo. al’ ne tvrdim da nema boljeg. jedna do druge. mirisima. jake i mirisne rakije – dudovače. ide se na jednostavne. pa i kod nas ga tako zovu. desetak kilometara od glavnog puta.

krastavce. dodati litru belog vina. poneka zvezda bi dobrodošla. Sve to propržiti na vrelom maslinovom ulju. { 77 } . Ne treba soliti. Iz ježeva i školjki izvaditi meso. dva do tri morska krastavca. pljosnate. glatke morske trave. malo one bra­ onkaste. prilepaka i pužića ima na sve strane). pa u tome ku­ vati raštan kupus. ruzmarina i šta već ide. krabe os­ taviti žive. školjki najmanje koliko i ježeva (dagnji. jer su plodovi mora ionako slani. zvezde i travu iseći na komade.bokeŠka raŠtan mikStura Jelo čiji se glavni sastojci mogu jednostavno pokupiti u plićaku Boke Kotorske. bibera. nekoliko češnjeva belog luka. Veštiji dečaci mogu da uhvate i po koju krabicu. Uzeti što više morskih ježeva. lorbera. kojih su tamošnji molići prepuni.

graška. Na kraju nacediti dosta limuna. soli i bibera. boranije. a najmanje dve vrste različitih žitarica (pšenica. okrunjenog običnog kuku­ ruza (ne šećerca. ovas. ječam. dodati dosta ljute paprike. raž) i dodati pasulja. bamija. da se ne raspadne prerano).ÅobanSka kaŠa U surutki kuvati. da ne zagori. čega već ima. takođe najmanje dve različite vrste. uz povremeno mešanje. sočiva. boba. dok se potpuno ne raspadne i pretvori u kašu što više. .

niti da li su u pravu. Bugari tvr­ de da je to najstariji stalno naseljeni grad u Evropi. jedinstven. ali nije bitno ni zašto i oni ljudi pate od „najstarijitosti“. Bitno je da to mes­ tašce konfiguracijom terena nalikuje Svetom Stefanu. što bi značilo da je stariji. u planinama između Bara i Ulcinja. koji se rađao sa bilo kojim od ovih zalogaja. učinila je da zažalim što sam kao glavno jelo uzeo { 79 } . taman kako treba. što jagnjeće pečenje svakako jeste. u gradiću koji se zove nešto kao „Nezbah“ i nalazi se na Crnom moru. Klasično: „ne može da se žvaće – topi se u ustima“. autobusom i kolima. objedinjujuća slast meda i gorčijuća rapavost lešnika. ne daj bože. na primer. svakako meso koje je samo pre par sati trčalo po zlatiborskim pašnjacima. seo sam na terasu sa pogledom na pučinu i naručio. od nekog srpskog mesta. u oba pravca zbog tog jed­ nog slobodnog prepodneva na trodnevnom seminaru. Posle šezdesetak kilometara na biciklu. ili preskupe prodavni­ ce bezvrednih suvenira. koje je prethodilo svemu do sada opisanom. vredi pod obave­ zno ovde pomenuti i jedno predjelo u Bugarskoj. i da su sve kuće ili menjačnice u kojima ozbiljno kradu. I stvarno – dokle tako? Od pustog nabrajanja ne stiže se čak ni da se opiše makar osećaj blagoutrobija. uvek sveže. jasne vrednosti. koji sam nosio po 16 sati.izvorne. Znalci kažu da u sadašnjoj državi samo na još dva mesta ima tako dobre jagnjetine – u nekoj kafani iznad Bora i negde tamo. snažan miris. samo što je poluostrvo otprilike duplo veće. Kombinacija ukusa. od Atine ili. mlako. jer stalna gužva obesmišljava potrebu postojanja frižidera u tamošnj­ oj kuhinji. za predjelo – pohovani sir preliven medom i lešnikom. lepljiva toplota punomas­ nog belog sira. Ne znam – možda ima još ta dva podjednako dobra mesta – bolja te­ orijski ne mogu da budu. Jer. punoća oblaganja nepca koja se stvorila u toj kom­ binaciji. u kojima takođe kradu ili – kafani­ ce.

Inače. bilo je savršeno. umesto da ponovim predjelo. Dokle tako? – Do prve prilike. vruća kožica i lepljivo. prase peče na ražnju. nalazi se petnaestak kilometara od Ohrida i u njemu se istovara sva riba koja se posle vozi uz obalu. postali suviše so­ fisticirani za jednostavniju lepotu pečenog praseta. na Ohridu. mada je prijatelj. I. No.šašlik sa tri vrste mesa. kamenom stazom. pa je tu bilo svakojakih đakonija. dok se hladilo naslonjeno na kesten. sa ražnja. kažem – potonjih nekoliko meseci imao sam i malo sreće. da mirišu. Za sebe i mene. ili tako nekako. Uostalom. valjda. koji je kafanu prepo­ ručio. posle par dana. impozantnim stomakom garantovao da zna šta je do­ bra kafana – pa ne bi se on takav lomatao iz Skoplja. na Balkanu. sa mladim lukom iz Nikoline bašte i renom. možda su Francuzi u međuvremenu. onako hladno. Neki su čak hteli da odustanu. kad god može. ne postim. Šiba Život Srećom. Čak nekako grešno. od tih galskih vremena. No. Nikola je pripremio dva praseta. početak ove gastronomske serije ne bi bio onakav kakav dolikuje: Na Veliku subotu. toliko da sam se skoro pa i zasitio. mada je post prošao. osim u Asteriksu. Mada – zaista. a tako dobro. prasiće koje je hranio taman kako treba. mamilo je da mu se pomalo kiducka savršeno reš. naravno. Selo se. Uz ručak sam čuo da se samo kod nas. onako vruće. Ne mogu da verujem da je to istina. ulov iz celog { 80 } . jer – tako je jed­ nostavno. Dakle. do kojih se stiže strmom. 15­16 kila. Nastavilo se. zove Trpejci. A u tom selu – dve kafane. nešto se ne sećam da sam to igde viđao. U svakom slučaju. tom stazom za bezveze. da ne budu premasni. rastegljivo meso sa butkica i trbuha. A i sutradan.

. Beli sir. zubaca i tog lista. Dimljeni krap. Ima to neke veze sa sezonom. od kilo i po. neke pite od baš debelih kora. Ništa neće razumeti. naručili – bila bolja od nje. „Ma kakvo Trebinje. nekako kompak­ tan. pa zapečeni u zemljanom sudu) poznati su svakom blagoutrobijašu koji je posećivao Ohrid. Uostalom. već siti. neodoljivi kajmak iz mjeha. „Najbolji cr­ { 81 } . za sir. komitska rakija hladna taman kako treba. A na pijaci. to­ ple. Sir iz ulja. Ko nije jeo ohridsku pastrmku. ispošćena tokom zime. oko dve kile. kupljen na pumpi. Miriše na ćumur. da krcka“. za kaznu što mi nije obezbedila bicikl. vina dobro izabrana. kako je rekla kada nam je pomagala da se odlučimo između orade. dve – nek ne čita sledećih par redova. pastrmka i selsko meso (komadi raznog mesa s pečurkama. malo vina. ispečeni. pa počela polako da dobija mast. A da je upravo kraj zime bilo je jasno po sunčanim danima. Iznenađenje serije bio je – sir sa roštilja. u kriškama ko dlan – na roštilju. pršut – njeguški. koje prve izaberu ribu. začinima. nek uživa u sećanju na najbolju pastrmku koju je imao sreće da proba i nek zna da je ona treća. reklo bi se mlad. A zna. kaže gazdarica: „A što ću ići gore. ne i na meso – ne bih se iznenadio da gazda drži raz­ ličite žice. pa list „Onako reš da bude. Morao je biti bar tri puta teži živ. 25 stepeni. po­ nosito kaže prodavac. kada je isti?“ A mora da jeste jer boljeg ne može biti. ribu i meso. No. vodi me u najbolju kafanu koju zna. ovaj je iz Gacka“. koju smo. hobotnica na salatu. A ko je jeo. kajmak ni po jada. nešto riba je taman krenula gore. Hercegovački.jezera istovara se ispred te dve kafane. No. sa snežnim kapa­ ma na okolnim planinskim vrhovima. bilo je jasno da o svemu vodi računa – terasa je iznad vode. i to taman kako treba. za predjelo. Pa onda – Tivat. Mira.. svakako mastan. ne znaju ti oni to.

koju je Tamara za tu priliku izmislila – očišćeno meso tog krapa. začini – pri kraju umućena jaja i pavlaka. ovde u Beogradu. koliko znam. češko. nemačko. tvrdi Ranko. mora da je točeno. Nisam pogrešio. dve kašike maslinovog ulja i dosta ruzmarina. ali to prave tako da vam je jasan sadržaj tako francu­ skog pojma – perfektno. crvenog bibera u zrnu. pa su deca sutra uživala u musaki. Prestonica sa najboljim dagnjama u Evropi (Antverpen je. Samo. prvim libanskim restoranom u Beogradu. zato – za sada toliko. sa kojim smo ga posle zalivali i dok smo jeli. krompir. na kraju – Brisel. kažu. Pivo zaslužuje poseban tekst. nit’ sam ja primetio neku razliku) i sa najboljim pivom. jeo sam pot­ puno ista ona jela kao i u onom restoranu u Parizu. aleksandrovačkog domaćeg vina. Da li da kažem da mi je vodič po restoranima u Parizu uvek bio čo­ vek koji ima svoj restoran i koji je nekoliko godina bio – glavni kuvar američkog ambasadora u Francuskoj? Od nje­ ga sam naučio. Skuvao sam ga kasnije po njegovom receptu – sa mladim krompirićima (belim. naravno. ali su me neka­ da par puta vodili u jedan njihov restoran u Parizu. bolji – ali nit’ je prestonica.nogorski proizvod“. kada bi me neko pitao. za nijan­ su možda blaže začinjena tim nekim travama koje daju spe­ cifičan miris svim onim činijicama punim koječega. holandsko. da se zapeče. belog luka i crnog. k’o svaka musaka. E. recimo.. Belgijsko je svakako podjednako najbolje kao i irsko. da se najbolje jede tamo gde ima najmanje jela na meniju – jer onda tamo prave samo to što prave. ovo drugo da uzmemo uslovno – zavisi ko šta od piva očekuje. Ajd’. narav­ no). malo ulja. Ostalo je do­ sta. Tu negde je bio rez sa. Liban­ sku kuhinju. I. definisao sam kroz ne­ gaciju – udaljena je i od evropske i od azijske taman onoliko koliko te dve međusobno.. { 82 } . Na svoju ruku dodao sam lorbera. Nisam neki znalac.

uz račun dono­ se i kutiju holandskih cigarilosa. Momak gleda. On kaže da je dan ranije bio u Dubrovniku. Ajde. prodaju magijske stvari. Pa dagnje – uzeo sam lagane. Kažem gde sam i šta jedem. onako neuspešno polemisao sa mnom o jagnjetini pod sačem. onaj koji je onomad. al’ ipak da ne jedem sa turistima?“ „Sad se razumemo. ako smeš“. sa malo slobodnog vre­ mena. Javlja se Šebek. On kaže: „Ko nema pojma? Napiši tekst za Vreme uživanja. a sve neke kafane. među svim tim turističkim. turističke. „Ma vidim. zaista – lako sam našao. jeo ostrige. Evo.“ I. nisam lud. kad smo bili tamo. Kao. Ja kažem da on nema pojma šta su školjke. al’ nekako otmenija. kažem. pa { 83 } . al’ ko mi je kriv što idem na ručak nespreman. sa celerom i šargarepom – par godina ranije. na istom ovom mestu. negde na ivici svesnog i nesvesnog dela moz­ ga. tu je. vidi se. No. fi­ gurice zmajeva. Tarot karte. nabasah na jednu radnju. kada bi neko mogao da i to naslika.Ali dagnje! Samo dan i po u Briselu. al’ okean – okean“. nije mu jasno – „Kafane su na sve strane“. čudnu. nego gde bi ti ručao dagnje to­ kom pauze za ručak?“ „Tako pitaš?“ „Tako pitam. Još mi mirišu u ne­ kom senzoru. Tu pitam prodavca. „Mediteran je“. nije baš Partagas. takva kafana. Pred­ jelo – šest puževa na burgonjski način. Znači da nemam vremena da idem malo dalje. koje­ kakve trave i tako to. Baš tu negde zazvonio mi mobilni. na sve ljudi misle. jeo sam njihove ču­ vene u pavlaci. „Mediteran. Svaka je odisala suštinom mora – takav bi ukus imale fotografije tropskih ostrva. kaže. Nervirao sam se što nisam poneo ni jednu cigaru – ali.

ultimativni lek posle četiri dana neuspešne dijete. što reče Duško kad ga je neko zvao na mobilni dok smo sedeli na onoj terasi na Ohridu. bez { 84 } . U ime zdravog života možda da na kra­ ju priznam da sam se. pre odlaska na aerodrom. pirinač i baren krompir – sećati se gastro­enolo­ ške serije od zimus. I sve to u malo više od mesec dana. zapečene u rerni. da­ nas obradovao na Kaleniću. u kojoj se nalazim. To su one školjke što imaju meso veličine ko­ košije džigerice. kada sam kupio kanticu svežih. šta ću kad me. kada je pomisao na hranu fizički mrska i izaziva mučninu. kriv sam. A naravno. U pavlaci. prebranaca i šta ti ja znam – ovde se može pogledati sadržaj bilo kog pristojnog kuvara i prepisati. I potom jegulju na briselski način. samo uz dvopeke. krvavica. nije reč o redovnim zimskih uživancijama. „šiba život“. čvaraka. otrovanog stomaka. šumskih jagoda. Za predjelo – Sen Žak. uspeo sam i za sutradan da uglavim rani ručak. u istoj kafani. što će reći sa zele­ nim sosom – rekao bih od mešavine provansalskih začina. To je. u stvari. pečenja. torti. štrud­ li. opevanim toliko puta čak i u popularnoj muzici. ni oblapornost – na junskoj vru­ ćini. turšija. šunki. kao konačni. s punim pravom zove „Sveta dagnja“. moglo bi se nazvati – opti­ mizmom i pobedom volje. ali i kod ozbiljnijih autora. uz čaše gorke soli. To. Pa kažu: „Opet si se ugojio“. sa krompir pireom. Jesam. koliko i svim nabrojanim jelima. sa nabrajanjima sarmi. Provere radi. A nisam mu bio ni re­ kao da se kafana. maÅor na pragu Nije to ni perverzija. ruskih salata. da se baš u goreopisanoj situaciji piše o onome što sledi.baš da vidim sada šta će da odgovori. ko­ basica.

hvale vredna niska gurmanluka i krkan­ luka. međutim. U priču da je fruškogorski Bermet nađen na Titaniku3 nikad ni­ sam verovao. 3 Na Titaniku se. kako bi Vinaver preveo Rablea. pomaže sećanje na neočekivane bljeske uživanja od zimus. pomalo. u podsvesti. kod Dede i Nane u Sremskoj Mitrovici. u stvari. a tamošnji seljaci dogovorili su sistem da određene kuće na smenu u svakom selu budu otvorene za turiste po nekoliko nedelja. kod Dulke. služio ausbruch. Akcija broj jedan bio je pohod u Sremske Karlovce. I što sam. 4 U okolini Beča vinogradarstvo je izuzetno razvijeno. kojeg takođe ima u Karlo­ vcima. tako da ne stvaraju jedni drugima konkurenciju. mislim da sam ga se sećao sa uskršnjih. ali i u Austriji. ali – nekako uobičajena. jer ne samo što je onda Fruška Gora bila deo Austrougarske – siguran sam da je Beč4 imao bolji marke­ ting i bolje kontakte sa kompanijom − vlasnikom Titanika. a negde. jer je zaista ukusa kao kolač. božićnih i slavskih ručkova. Fascinantno je i što se oni uspešno dogovaraju kad će ko biti otvoren – kakve bi to pogibeljnosti izazvalo po selima u Srbiji. a još više po tome što su davali i nama deci. Jedne večeri tako sam uživao u domaćim rakijama. kao najstariji i kao muško. Pominjali su mi Bermet. po vino. A i da naši mediji Austriju ne pominju – opet bi bio austrijski. jer ako domaći mediji ostavljaju mo­ gućnost da je možda i austrijski – onda je sigurno austrijski. vinima i fantastičnim svinjskim đakonijama sa kojima se čak ni sremačke ne mogu lako meriti. U pritisloj muci. { 85 } . naravno po tome što su ga odrasli hvalili.sumnje. dobijao više nego sestre – pa sam utvrdio i da ’vata k’o vino.

pomalo oronolu kuću i nije smatrala za potrebno da se makne da uđemo nas četvorica. U kafani u centru mesta nije bilo ribe. srećom. koji se pokazao ispravnim. trogodišnjeg Kabernea. ukus i miris. svojim Bermetom i svojom dunjom za aperitiv. vina od lokalne sorte belog grožđa koja daje suvo. sve se to prvo probalo. preko Župljanke. savršeno ispečena i – ipak smo u Sremu – punjena slaninom. pre svega jer me je kao takav. kao i vinjak. ispijajući ga crvenih obraza. punog a pitkog. da se „mož’ pit’ i dok radiš“. kada kaže da je Bermet „ne samo žensko. Za sve ostalo − a sva vina kod čoveka smo i probali i kupili – vrhunska ocena. čvrst. pa nas je gazda uputio kod svog kuma. nisu bile kao jednom ranije. Počev od mladog. preko pruge. kod nas pogrešno vole da zovu konjakom. dobro – Bermet na stranu. u jednom drugom podrumu. ko šta već dodaje. ali lagana. ali – u pravu je Slaven koji je ekspediciju i organizovao. da ostavi mesta za kasnije. čorba je bila sjajna. zaista mu daju – i belom i crnom − specifičan buke. karanfilić. kiseli kupus hladan. Kafedžija nas je ponudio. da ne bude suva. reskog Rizlinga. Uzeli smo i nešto voćne rakije. izuzetno pitko. cimet. nego nekako i kič piće“ i da mu to dođe kao „oh­ lađeno kuvano vino“. a istovremeno vino punog ukusa. kada je sutrašnji mamurluk bio ravan nekim mamurucima iz gimnazije) – tako da je glad koju smo osetili bila sasvim razumljiva.No. a štuka sveža. Mačorčina od 10 kila. { 86 } . i ako je spravljen van istoimene francuske pokrajine. ne bi li se proverilo (posledice. pa osvežavajuće Ružice do opet bogatog. Naravno. posle svih ovih godina razočarao – šećer. mirisan i rezak. koja se izležavala na naherenom ulazu u jednu sasvim običnu. bila je sjajan nagoveštaj. sa mnogo ribe. narav­ no. za koji sam Dulka reče. pa se vraćalo na nešto od ranije probanog. kako Dulka pra­ vilno naziva derivat koji.

kako kad mi uspe. Kafana. prelivene (i zalivene) vinom sa začinima. Naravno – riblji. nego jer u funkcionalnom smislu to i jeste − na stubo­ vima je. i ukus. istopljenih ko­ stiju – mislim da smo uzeli štuku i smuđa. Na tom primarnom nivou – nepogrešiva. dakle. tako sjajno da u ovom stanju u kome sam dok pišem mogu da potpuno rekonstruišem i miris. unutra – bubnjare i mamurni gazda. Potom. ali ajde. A onda – na sto stiže tanjirčina. Neiskusnom. paprikaš – meni isto. na obali Dunava. namaza­ ne senfom. skoro džabe – divlje prasence i mlada srnetina. pri­ znajem. Domaćini su iskusnim pogledom po bogatoj masi zaključili da se još uvek poštuje nekakva lokal­ na izreka koja rimovano kaže da nema dobrog „paprasa“ – to je. sa krpom da ne isprlja tanjir – ostalo mi je nejasno kakve veze ima. A izreka – k’o izreka. bilo je hladno – pa nije bio problem) – jeli paprikaš. oko 13­14 sati ujutro. gušće ili ređe – bez kombinacije soma. tog sunčanog dana. valjda. tačnije Bački Monoštor.Na povratku kući dogovorena je ekspedicija za sledeću nedelju – u Sombor. kad je tanjir lakše oprati nego krpu. smuđa i šarana. i osećaj punog sto­ maka i da u svemu tome uživam. domaćini su mi objasnili da se radi o postolju za kotlić. Na stranu. { 87 } . uključiv onih nekoliko dunja tako na tašte. činije sa na­ ravno domaćim rezancima i najzad – ono što ide na sve to. što će reći. tačnije čarda – i ne zato što se tako zove. zbog dece nisam zaljutio k’o što treba). pokrivena krpom. neodoljive su bile tegle punjene ribom konzerviranom u ulju. sa leševi­ ma srne od 40 i praseta od 15 kila u gepeku (oko Nove go­ dine. pred doručak. Vrlo povoljno. Na stranu što sam kasnije bio skroz zadovoljan srnećim kotlićem koji sam napravio jednog vikenda (mada ga. divljač − tamo smo. kao i Tama­ rino majstorsko pečenje divlje krmenadlice ucelo. kao i sve okolne kućice u ribarskom naselju. Za predjelo.

A sad – zatekoh se tamo i nema gde da se jede kuvano nego u Olimpiji. ali uz još jedno kratko podsećanje. peskovite zemlje. meko i besprekorno ispohovano. Ja tamo – kad ono: sređena baštica. odnedavno. zelenilo. Kafana – Olimpija. a posle. njeguški pršut. odkud znam od čega. kad je shvatio da mi je svejedno. jasno je po tome što se pamti priča da je u klozetu te kafane stajao natpis – „Zabranjeno prati noge u lavabou“. setih se da kad god dam emocijama na volju dok pišem Vreme uživanja o hrani – Filip nešto izbaci (prvo je pitao šta. mesto – Kumbor. do proletos – nisam ni odlazio. Garnirung – krompir. valj­ da. „Carska šnicla“. onako da preovlađuje kombinacija prezli i kukuruznog brašna. izbacuje a da ne pita) – odlučih da privodim kraju tekst. jer to nipošto nije Karađorđeva. Od tada. isti onaj sir iz ulja. sladak od primorskog sunca. { 88 } . oči­ gledno iz bašte iza kuće. A tek unutra – kajmak. nisu nam dali da ulazi­ mo unutra. koja ima biti sa kajmakom i praškom šunkom. nego kreativno razvijena tema. kao klinci. jutrošnje. a ne mleka i jaja. čučali smo na ogradi uz magistralu i slušali mu­ ziku – kakva je bila. Predložio sam im da promene ime tom jelu..Vraćen u realnost još jednom čašom rastvora gorke soli. rendani. u na primer. Pa preko sve­ ga. Meso – sveže. Naručim Karađorđevu – dobijem čudo.. fontanica. Ne tvrdim – nisam bio. sir iz ulja. Pre zemljotresa. Isprika što sam slušao narodnjake – tada sam počinjao da sviram bubnjeve i samo sam bubnjara „upijao“.

a ne ulju ili masti. da odmekne. da ne bude previse hladno. naliti crnim vinom. što bi on voleo. ali i sto veće šnicle. najmanje 72 sata.kafkina beÅka Iseći komad zrele govedine na što tanje. i to u prezlama od u avanu istucanih ovsenih pahuljica i koristivši ćureće jaje. { 89 } . niti po psihološkoj konstituciji. Omiljen recept mog prijatelja kog zovu Kafka. ali ne po spisateljskom talentu. ali na zagrejanom loju. posoliti. Ispohovati kao klasičnu bečku šniclu. nego po nesretnoj fizičkoj sličnosti sa velikim piscem. dobro ga izlupati. staviti u metalnu posudu i držati u frižideru u delu za povrće. zbog specifične teksture. koja bi ipak bila zanimljiva.

nalije vodom. U tim krajevima. vlašca. turističko-svadbarski specijalitet je kamila punjena kozama. najmanje četiri sata.. U zemljanu ili tučanu tepsiju. srce. pokrije kamiljom maramicom. ali svakako dosta anisa. pečena na ražnju. mešanog bibera. semenki lana. kome se pri kraju dodaju pirinač i začini – bliskoistočni recept. može da se ubaci koji krompir. { 90 } . mozak. Odgore se stavi punjeni burag. ljute mlevene paprike. jezik. Služi se preliveno kamiljim ili kozjim kiselim mlekom. dok iznutrice ne budu gotove. nalije se maslinovog ulja i na komade isečeni delovi kamilje iznutrice – crna džigerica. šafrana. U međuvremenu. pa su svakojaka ona njihova čudesa potrebita. karija. da polako vri.. može kao naš sač. punjenim živinom. pa peče ušuškano u pepelu – ne odgore. majčine dušice. na bivoljoj masti se proprži mešano mleveno meso kamile i koze. ruzmarina. naravno soli. Kad se smesa prohladi. Jede se po malo od svakog mesa. pomeša se sa humusom i time se napuni burag. inače.kamilJi burag u mleku (Sa oSvrtom na punJenu kamilu) Kamilji burag dobro se opere i skuva u kamiljem mleku. nane. maramica ne bi izdržala toplotu – oko sat vremena.

samo sa kap­ ljicom limuna – pa još spreme jal’ sa mileramom.odriCanJe Dok nisam prestao da pušim. Stabla jabuke ne samo da su Normandiju { 91 } . kad sam se ono­ mad otrovao od škampa na Hvaru. Na primer. i zovu se po imenima tamošnjih sela − šta ja znam. Pont l’Evek. još od letos prekorevam sebe što. jal’ sa ka­ rijem i senfom. Krabe. krcka. od kafanice do kafanice – čista secesija. Žao mi.. pri­ lepci. možda je i Bri tamo negde. Uspeo sam. ili nimalo obareni puževi. A sad. uživao sam samo u ostva­ renim zadovoljstvima. u koje baš na te specijalitete dolaze „priokeanci“ koji žive i po nekoliko stotina kilometara se­ verno ili južno. lepo ih skuvaju – čudim se sebi kako sam ih kao klinac jeo žive. ipak. pa dole. desetak puta veće no što ih znamo sa crnogorskog primorja. baš taj deo Normandije važi za – najbolji u Evropi. A oni valjda znaju. krcka li. Sve to na gomilama leda.. od fasada do šankova. ostrige. jal’ na još 99 načina. i jesu iz Normandije. kažu oni koji se razumeju − na sva­ kom stolu uz obalu. uz istu tu obalu – od Holandije. nešto. Šta ću. Naravno. nisam siguran. što sam preskočio te mor­ ske plodove. gambori. manji ili veći. sa neka­ kvim krckalicama. čak do Portugalije. dok smo bili u Normandiji. jal’ sa bosiljkom i kojekakvim travama. Kamamber. uživao sam i u sirevima – naj­ poznatiji smrdljivi francuski sirevi. ali osim dagnji. kako se već zovu svi ti rakovi. kažem. uživam i u onima koja su mi uskraćena. nisam uspeo da se nateram da se samo­ ispunjavam tamošnjim čuvenim korpama svežih morskih plodova – škampi. a baš ih sve volim. reklo bi se. kozice. L’Trepor. ta čudesa su na okeanskim obalama ponajbolja – a iz nekog razloga. da uživam u dagnjama – nemaju onaj specifičan miris živih morskih plodova. malo. tako se zove mestašce. Nema mi druge.

peti andujet. u melodiji jedine francuske dečje pesmice koju znam. peti andujet“. koju vam lepo donesu za sto. možda ih vremenom i za­ voliš. kada budem siguran da cigaretu nikad više neću. u glavi i sad ponekad vrti refren „Andujet. al’ kamo sve ostalo – tehnologija. nego i po „sidru“. Iz Normandije − još par reči o žirafi. a što je u stvari – kobasica od škembića! Teško je opisati složeno zadovoljstvo izazvano tim gurmanlukom. „No. em si se i inače nauživao tamo. al’ em je bio tvoj izbor. dakle. za jedno letovanje? Pa šta što ne volim morske plodove. Pa ti se može da uživaš što nisi uživao samo { 92 } . klime. ili uz informaciju da mi se. an­ dujet. sve sa slavinom i sistemom za hlađenje. osim uz apel da se zamisli divnoća ukusa kobasice (kojugod najviše volite) i škembića. sorta. pivu od jabuke. Da ne pričam da sam tu otkrio stvar koja se zove. jer je sličnost ta dva pića k’o i dobrog konja­ ka i domaće loze koja se kupuje na pijacama – i jedno i dru­ go piće pravi se od grožđa..). Ili što više ne pušim. pa ne morate da ju­ rite kelnera svako malo da vam donese još jedno točeno. „žao ti je što nisi uživao u tim ljigavim puževima. k’o kavijar. Mark i ja smo je spoznali baš isto veče kada smo maštali kako bi bilo dobro da postoji pab u kome sam sebi možeš da nalivaš pivo. dobro – ’ajde“. ako ih volite. ili tako već nekako. na primer. andujet. burad. da proviđenje upravlja našim zemnim živo­ tima nagoveštavajući tu i tamo postojanje raja.. kažem sam sebi. To je dvoipolitar­ ska naprava za točeno pivo. uslovi zemljišta. i ta podudarnost je konačni dokaz da slučaj­ nost ne postoji. Malo li je. koje ujedinjuje sve osvežavajuće elemente voćnog soka i omamljujuće odlike piva. čak ni cigare – zare­ kao sam se da ću sledeću zapaliti tek za 3­5 godina.proslavila po Kalvadosu (i gorko greše svi oni koji ga zovu „jabukovačom“.

nisam se Adnanu ni javio – od sramote. a ja – imam temperaturu i boli me zub. I stvarno. na Bledu – u kafani u onom zamku na vrh one stene. sklonjena negde u onim brdskim sokacima. popijem za 15 minuta i odlazim. kažem. to­ liko mi loše bilo. zovu da se pridružim. I sad. šedrvan – prvi put sam doživeo razliku između onoga što označava taj pojam i naša reč vodoskok. a ona me pogle­ da ko’ ozbiljnog čoveka – ko’ da. popodne oko 6. na primer. čekaju jagnje koje ima neku privlačno­bledunjavu drap boju dok se okreće na ražnju. kojom odiše i koju izaziva. koji pejzažu daje autentičnu prijatnu sladunjavost kakvu nijedan kič majstor nikada neće moći da postigne. nekako se mislim – mazohistički – uživaj u kafani koju nisu probao. zajedno sa ostrvcetom na sred jezera. puno zelenila. Al’ šta ti je to bilo jesenas u Sarajevu. jer ti nema druge već da uživaš što nemaš ono u čemu uživaš. { 93 } . u čemu nisi uživao?“ A u Sarajevu. I. a ljudi ostadoše začuđeni. Evo. dođe neki Saraj­ lija u Beograd pa kaže da ide na jagnjetinu kod Race u Boleč. naručujem kiselu. mezete neke kuglice od mesa u nekakvom kremu.u tome. uživaj. pa ako se javi. kako sam prestao da pušim. Ili. Posle sam još dva puta bio u Sarajevu. odma’ se vidi – vrlo prijatan neki svet. sedi tu Adnan sa dva prijatelja. Mada. gde se klizaš po rapavom asfaltu – kako li im je zimi? − zaklonjena unutrašnja bašta. ko dalmatinski Pošip. bilo je toga još. poslaću ovaj tekst Adnanu. Pitam Ljilju gde je ta kafana. neki dan. elem. kaže mi Adan da dođem „Kod Kibeta“. piju ko domaću viljamovku. budalo. još Adnan kaže – pa sad će da počnu da pevaju sevdalinke! A ja. sledeći put kad odem u Sara­ jevo možda me opet zove “Kod Kibeta”. i koja se sastoji ne u samom objektu označavanja. Kafana božanstvena. svo­ jevoljno otišao. koliko u atmosferi koja ga okružuje. pa sam počeo i Eminu da potpunije razumevam.

pa posle crno vino iz podruma zamka. Još uživam tamo što neki izlaze iz kafane da zapale na­ polju – EU je to. već je radnik lokalnog turist­biroa) – a posle svega toga nisam zapalio cigaretu. jer vo­ lim. ako ne idu deca ne nosim aparat. i u kome mi se kao retko kada javio vulgarni turistički poriv da se fotografišem (srećom. pobegavši sa konferencije. možda što je sa nama bio njihov ministar zdravlja. za aperitiv medovina. pohovanog spanaća punjenog šunkom i kačkavaljem – ne mogu da objašnjavam. I baš me. ali tako je – i posle nekog punjenog rolata od mesa s knedlama od zrna integralne pšenice i. sa podrumarom u nekakvoj fratarskoj odeći – iako nije. nekako. da probam. šampanjac. a ipak na najbolji mo­ gući način opisao pejzaž Bleda.crkvicom i par kuća na njemu. koji je u zdravici pričao o tome da su za trećinu smanjili broj pušača tokom par god­ { 94 } . inače bih sada objavio uz ovaj tekst i svoju sliku ispred paučinom obavije­ nih flaša vina. rekao je sigurno neki pisac jeftinih bedekera ili netalentovanih putopisa. koji sam pre podne samostal­ no posetio. priznajem − nije mi bilo i lepo. na­ ravno. takva kafana. jezera „u kojima se ogledaju snežni vrhovi Triglava i stoletni borovi i jele koji pune pluća udisajima zadovoljstva“. i sadjevac. posle neke ribe u marinadi. jer sam ga se uželeo. uz ribu belo. mada. a nema pušenja. bilo briga. Čak i drago mi bilo.

prenosi pozitivnu energiju jedne strane i { 95 } . bar što se pušenja tiče. do u beskraj. bili smo i brojčano nadmoćni – nas trojica na dva četnika − ali šta je to za njih. uz jedno ćirilično „Dobro došli“ − koji je „pao u ruke“ biciklisti­ ma. isto tako. ja baš volim da pušim. uopšte i pokušali da „zauzmemo“ četničko naoružanje i motorizaciju. paste. paste. A ne pušim. Eto. Pa uživam u odricanju. Kažem. Četnički kamp na Ravnoj gori – a da ne bude zabune. po definiciji. biCiklanJe Kada su propratne posledice toliko dobre. Poslednje dve rečenice bih mogao da ispisujem ponovo i ponovo. Šta mi drugo ostaje kad sam odlučio da ne pušim? Na kraju kra­ jeva. I. A ovo drugo. ne pušim. i potvrđuje se ogromnom mrtvačkom glavom u crnom krugu na samom ulazu. zaista. iz čistog uživanja – nije nikakav problem ostaviti cigarete u smislu onom nekom fi­ ziološkom – ima te nikotinske žvake. kad mogu da udaram paste. šta tek reći o onom glavnom.ina. Kažem. uživam u odricanju. do ujutro. koji. u bilo kojim drugim društvenim okolnostima. a teško da bi četnici motoriza­ ciju i naoružanje olako prepustili bilo kome iz socijalno­ kulturnog konteksta iz koga su i sami. pa mi je samo prvi dan bilo frka – ali. da nije glupo. na njemu i piše da je upravo to. oni idu napolje. Istina. vrlo pristojno. Dva sukobljena konteksta mogli su se samo tako sresti. makar sam uživao dok sam pisao ovaj tekst – mada bih radije zapalio cigaretu. teško da bismo mi. al’ da im mnogo lošije ide sa kampanjom protiv alkoho­ lizma – dakle. I to. Bio je to više neki bliski susret treće vrste. a ja ne prekidam da posle te večere i tog pića slušam neke momke koji sviraju džez klasi­ ku. bezočno lažem.

kao i u činjenicu da lik „Čiče“ na njegovom spomeniku. samosvesna ležernost i onaj stav. umnogostručava. kao pro­ pratnih pojava kada se bicikla. koja je u stvari prekrasno. više liči na Vuka Draškovića nego na ono što zna­ mo kao izgled Draže Mihailovića. uživanje se. pa je doživ­ ljaj potpuniji nego što obično jeste.popravlja negativnu one druge. i svako crveno krvno zrnce ga oseti. zapali cigareta na nekoj ravnoj deonioci – nizbrdo ne valja. ili se lakše ode dalje. oni koji kondiciju nisu imali 20 go­ dina. A takvih doživljaja. { 96 } . ukusu i štetnosti. znaju u kakvoj su prednosti u odnosu na nesrećnike koji kondiciju čuvaju iz mladosti. Samo na toj turi. o hrani (makar o voću) a pri tom – imati skoro dvadeset kilograma manje nego pre nekoliko meseci. pa kada se deonica od prošli put pređe brže. jedinim ozbiljnim takmacom koga svako ima. duvan ispunjava pluća punije nego ikada. blagorodnu prirodu gibanice. je­ dinog jela na meniju u krčmi na vrh Ravne gore. po ko zna koji put. kad baš hoće. može mi se“. prebrzo izgori – pa čovek dozvoli sebi da pomisli kako mu se. Ako se. blago talasasta (posle solidnog uspona). ima na pretek. između ostalog. koji se da opisati kao „baš me briga. Što se pozitivnih propratnih efekata tiče. uz to. os­ vežavajući ukus skoro zrelih jabuka i krušaka i veoma pri­ stupačnih. može da bude istovreme­ no i sportista i da koristi sva blagotvorna dejstva duvana. svakako nije na poslednjem mestu da se istovremeno može pisati za Vreme uživanja i to. bezbriž­ nost. slatkih kupina. pa je zadobili. uz oseća­ nja koja tim spajanjem suprotnosti izazivaju inat. A tek kad se zapali na kraj deo­ nice. Na sve to ide i takmičenje sa samim so­ bom. Uz to. pa ni ne znaju kako im je dobro. po mogućstvu uspona. eto samozadovoljstva. uverili smo se u skrivenu lepotu Ribničke klisure. re­ klo bi se. a cigareta se puši s pu­ nom svešću o njenoj lepoti.

poSlednJa mukiJeva veÅera1
Služilo se predjelo od jezika mladih prepelica u sosu od škampa i belog luka, kiflice od hmeljnog brašna iz sušne godine, punjene paštetom od struganog jedno­ rogovog roga, hladni naresci sa bedra nevine kobile u prelivu od pastuvovog mleka, supa od repova mlade iguane, pečenje od morskog praseta, salata od morskih i šumskih ježeva i kolači od maka u šećeru od konoplje. Kompletna receptura sačuvana je jedino u snovima kulinara i gastronoma Vojislava Kostića, poznatog po maksimi: „Najgora smrt je gušenje suvom tortom“, koga je uništio njegov 50 kilograma lakši dvojnik Voki Kostić.

Iz Zlatni pečat Bezlejema, Centar za stvaralaštvo mladih, Beo­ grad, 2002.

{ 97 }

valJuŠCi od rodniCa2
Samelju se biber i kim, dva omanja praziluka, očišćena sve do sredine, rutvica, presolac; umeša se dobro usit­ njeno meso i zatim proprži sa ovim samlevenim tako da se poveže, a zatim stavi biber u zrnu i pinjole, i napuni rodnica koja je prethodno dobro oprana. Tako se onda kuvaju sa vodom, uljem, presolcem, vezom praziluka i mirođije.

eCCe flamingo
Flaminga očerupaj, operi, uredi i stavi u lonac, dodaj vodu, so, mirođiju i malo sirćeta. Na pola kuvanja dodaj vezicu praziluka i korijandra, da se ukuva. Kada je skoro kuvan, stavi vino ukuvano do polovine, da do­ bije boju. Stavi u avan biber, kim, korijander, koren raskovnika, nanu, rutvicu, isitni, dolij sirćeta, kari­ otsku urmu, prelij sokom od kuvanja, izruči u lonac, poveži sa brašnom, prelij umakom, iznesi. Isto ćeš tako pripremiti i papagaja.
Recepti koje je B92 bloger sa nadimkom ecce-florian, stavio na autorov post o šaranu u muškatnom mleku, pozivajući se na Svetlanu Slapšak, odnosno njen prevod neimenovanog teksta.

{ 98 }

Pa čuđenje prijatelja i poznanika, koji bi kao poslednje što bi od vas mogli da očekuju, očekivali da poludite za bilo kojom zdravom stvari, pogotovo sportom, i uživanje u tome što i dalje uspevate da iznenadite ne samo sebe, nego i dru­ ge, pogotovo ako se ti drugi malko i zbune kada vas vide u onim gaćama i majici. Tu je i neočekivano smanjivanje uobičajenog cinizma, do čega dolazi kada se vidi da prazna fraza da su „ljudi najvažniji“ može da ima pun smisao u svetlu iskustva da još nisam upoznao nekog biciklistu koji je budala, zavidan, iskompleksiran, pokvaren, i uopšte, koji nije makar OK, ako ne mora odmah da se provali da je super tip. Mada, na kraju se najčešće ispostavi da jeste. Poverenje u ljude gotovo je isto kao ono koje se stiče u kontaktima sa iskrenim ljubitelji­ ma kubanskih cigara – sa naglaskom na iskrenim, jer se tu foliranata nakupilo koliko ima i pravih aficionados-a, ako ne i više. Ali lako se provale, pričaju o ceni, a ne odlikama cigara. A slatko je i ono kada se sretnete sa nekim ko pedala iz suprotnog pravca, pa mahnete jedan drugom, ili čak kada vam mahnu dvojica biciklista dok ste vi u kolima, sa maši­ nama na krovu, a vi im lepo ablendujete ili trubnete u znak otpozdrava. Ili, upadanje direktno u scenu iz Mad Max­a, što bi re­ kla jedna poznanica. Onaj put, od srušenog ostružničkog mosta do Surčina, naime, prav kao strela, ravnog asfalta, koji ne vodi nigde, dok se neki čudni zvuci prirode čuju u suton, a most se izdiže iznad reke i ni ne vidi se da je u stvari srušen, zaista ubacuje čoveka u neko potpuno drugo raspo­ loženje, na korak od druge dimenzije, i izraz „bajkanje“ do­ bija puni smisao. Ili, sećanja i uspomene, uglavnom pozitivne, vezane pre svega za bicikl i sve što ga okružuje, a ako ne, ono setne,

{ 99 }

nekako po svojoj prirodi dobre, koje se motaju kao u nekom polusnu dok vozite blage uzbrdice. Za pejzaže – možete i sami da pretpostavite, a upozna­ vanje detaljne topografije pojedinih krajeva stvara osećaj da vam je „zavičaj“ svugde gde ste vozili turu. Uz to, odmori po seoskim domaćinstvima, razgovori s ljudima u polju, rakija, sir ili makar sveža voda koje ponude, otkrivaju neupuće­ nom šta je to taj čuveni „srpski seljak“, i da, kao što bi se i moglo očekivati, ima svojih i dobrih i loših osobina. Tih pozitivnih propratnih efekata ima još, no o njima – neću više. Ostaje pitanje – koji je to osnovni efekat, kada su sve ovo propratni? Naravno, to može biti isključivo biciklanje samo po sebi.

{ 100 }

.

.

BLOG B92 { 103 } .

.

malo cimeta i žumanceta. i eto ti. na primer. Mille-feuille sa poširanim lososom. Po jednom-dva put svaka ta stvar. ali ništa spektakularno. slatkog vrhnja. hoću reći ekipa sa dovoljnim brojem novinara i sličnih zgubidana. kao retko kada. Jeo sam u Hajatu najviše 15-ak do 20 puta. Vrlo visok kvalitet. Uvek mi je delovalo kao vrlo vešt pokušaj kopiranja kakve gastronomski vrhunske izvedbe. Nije me impresionirao. I. bolja je od vrlo uspešnog pokušaja kopije. dovodeći hedonističke senzore na stepen blage ushićenosti. benevolentan zbog svega ostalog). dakle. najava na meniju priloženom na sedefastoj hartiji sa crvenom mašnom još bolja.> Meni Salata od srnetine sa prelivom od borovnice i hrskavim prazilukom. koji bolje opisuje poslasticu čija osnova jeste vrhunski mus od čokolade. svesni su da me ne mrzi { 105 } . ali je odgore nekakav čvrsti krem. tako da se nikad nisam posebno radovao obroku u istom . Od koktela u svako doba dana. zvučao savršeno. Mermerna torta od čokoladnog musa (moj prevod. odozgo još ukrašeno čokoladnim listićima i rendanim zaboravio sam već čime). Atmosfera je bila dobra. ne samo da se sva nada ostvarila. Šta da kažem? Oni koji me znaju.nekad bih radije pojeo dobar roštilj nego ta njihova solidna jela. preko i masovnih i užih radnih doručaka. vanile. svaka vrhunska stvar. poput gostovanja kakve egzotične kuhinje. Sam meni je. No. Jer. a Krstač je sasvim prihvatljivo vino (mada je mogao biti za čitav nivo hladniji . per definitionem. lakših i težih. mada je pobudio nadu. sa prelivom od borovnice i hrskavim prazilukom. da se čovek ne mora osećati previše uštogljenim. Sa naglaskom na rečima pokušaj i kopiranje. nego je ukupnan užitak bio i od nje veći.činjenicu da je šampanjac bio sramno topao ostavljam samo uzgred pomenutu. očigledno veoma lagana kombinacija. pa sve to učvršćeno nekim gustinom. ručkova i večera. ide sva ta opterećujuća poslovna blaziranost Hajata. Pileća prsa punjena Parma šunkom i mocarela sirom u sosu od belog vina. Na sve to. do specijalnih događaja. sinoć je bilo drugačije. I onda je stigla ta srnetina. Radilo se o proslavi 10 godina Blica i svakako je doprinelo to što je bila okupljena relativno normalna ekipa. većih i manjih. na primer običan roštilj. naravno.

sa ni malo slatkim prelivom od borovnice. Dakle. Hrskavi praziluk. ne uspevam da izrazim svu kakvoću ovog gurmanluka). I tu unutra nekakav krem. punoća sočne. punjeno pileće belo. manje majonezolik nego prethodni (jel’ se vidi da nisam ljubitelj majoneza?) i santimetar i po debela šnica poširanog lososa. lekovit način. a opet sasvim ravnomerno i dovoljno ispečeno pileće belo.valja se imati je kod sebe. naravno. Mi bismo rekli pogačica. nadam se da ću ovih dana ipak otići do neke kafane što mi prijatelji kažu da je kod plavog mosta .Za livanogRužinomVodicom. kelnericom srednjih godina i natprosečnih gabarita. priznajem. rekao bih malko prosušena na dimu i odstojala u kakvom mirisnom pacu. mišljah. a radi se u stvari o nekakvom listantom testu od MoraBitiPuteraUmestoVode i BrašnaOdŽitaUzgajanogStrukPoStruk. Mille-feuille sa pravom nisu preveli. samo da kažem da sam se tek uz njega setio filmova Babetina gozba i Čokolada. masne mocarele i precizno odmeren stepen ispečenosti (jezikom. A ova je bila tako fenomenalna. izuzetno jak ukus mesa. i nekako zaveden sirupom od borovnice.čudna mi čuda. ublažen tim majonezom.sa kariranim stolnjacima. Čak i ja sam bio već sit i nisam se mnogo uzdao u treće jelo . ponovo dakle sočno. tako da sam uživao u svakom zalogaju. lagani. u najboljem slučaju pašteta. neka mi bude dozvoljeno da iskoristim tu dragu mi. Na nekakvom ručno spremanom majonezu. Debljina. kad volim i jedno i drugo. u borosani. { 106 } . nisam ni primetio.da se ne ponavljam. lišen sa prva dva jela ovozemaljskog ometajućeg faktora zvanog glad. nego zbog „softanosti”. snažan ukus šunke iz Parme. reklo bi se. Posle onog snažnog prvog jela. Isečena kao karpaćo. a ipak precizni ukusi ovog blagog jela prijali su nepcima i jeziku na neki. a po snazi čulnog užitka i Ziskindovog romana Parfem. ubrzo su me razuverili. Bravo za kompozitora tog jela. međutim.da otputujem stotinak kilometara da kupim lepo tranžiranu srnicu . Grešna mi duša! Sklad sastojaka. da mi i dalje nije jasno šta su joj radili. Nikad se ne zna kad čovek može da se poželi paprikaša. Šta ću. nije bitna zbog količine. evo.sve lascivne insinuacije odbijam unapred . Desert sam već opisao . a rekao bih nepravilnu reč. No. i vrhunskih kuvanih jela. da sočnije ne može biti.

losos i kavijar behu tog nivoa. brancinom. takođe vrhunskim. Ali. posluženog u kupastim čašama sa oštrim sosom na bazi paradajza na dnu. krabom. rekoh već. Potom smo uzeli nekoliko komada sušija – bilo ga je sa crvenim i crnim kavijarom. blagog belog mesa. I čudo jedno. Nije važno gde. U stvari. Nisam.> Suši. uživao u svim tim đakonijama. Nemam pojma zašto – valjda zbog usađenog voždovačkog zazora prema previše fancy mestima. pa se nisam prejeo. “da se ne vidi kako su diplomate zamastile ruke”. Krenuli smo od kanapeičića sa sjajnim dimljenim lososom i crnim kavijarom. poslovno mi je neophodnmo. { 107 } . što reče Mici. a blagoutrobijski me oplemenjava. kao što je red. Ali. najviši u serijskoj klasi. naime. neću opet da pišem o tom mestu prema kome gajim trostruko šizofrena osećanja. lososom. kao i sve ostalo. mada je ovaj put bilo nepogrešivo – pogotovo sa prelivom koji su ponudili. pomenuh da mi je stomak krajnje nepouzdan. Bilo je. samo da kažem da se kao konjak služio – Henesi XO. ali nečemu što ću nazvati škampima nisam mogao da odolim. od ‘tice mleko i papci u saftu Opirao sam se nagovorima da obavezno napišem ovaj post. od nemam pojma čega. shvatio sam da ne mogu da izdržim. siguran da se škampima mogu zvati ta ukusna bića zbog njihove veličine – oko 8 cm dužine i dobra 2 cm prečnika mirisnog. jer ne bih mogao da spavam do jutra. pa još prigušeno svetlo. supa iz kesice i pirinač). jer me značenjski odbija. hobotnicom. da ne pominjem više nivo kvaliteta hrane i pića. sa popriličnim entuzijazmom. kako sam uprkos strahu od nastavka petodnevnog digestivnog mučenja praćenog gastronomskom apstinencijom (isključivio dvopek. Nas dvojica smo obrnuli krug po sali. mešanih – biće da sam neki zaboravio. Sveže ostrige sam preskočio. da krenem od kraja – sreća da me još drži ovaj stomačni virus. Dakle. dakle. pre nego zato što sam oklevao jer sam o sličnoj temi i istom mestu nedavno pisao. ali svakako na osnovi soja sosa. naravno. Prvi put sam se usudio da u Beogradu uzmem suši – morsku ribu ionako izbegavam na dalje od sat i po kolima od obale. “od ‘tice mleka”. a suši u Beogradu pogotovo. kada sam video kako sipaju votku. Prelivom.

Jedino što sam ostavio duvan. al’ ne žari. I red je da kažem već jednom za tu votku. domaće iz Velike Hoče je disalo. 6 meseci i deset dana nisam ništa zapalio. nane. pa cigare samo gledam. Drugu čašu vina (manje disala) popio sam už žito koje sam prelio medom i cimetom. ukupne sms poslat prijateljima kad sam bio sam kod kuće: Dok se grejao tiganj. jakog ukusa. stranica od pola metra i metar. blago. Mrzi me da se kačim na net. vijuga tunel širine nekoliko milimetara. da čak ni činjenica da damice nisu imale pojma da mi odgovore na pitanja o cigarama nije izazvala ni nagoveštaj podsticaja mog mizantropskog karaktera. pa pišem sms. pio sam Ljubišinu šljivu. Flaše su stajale u ogromnim ledenim kockama. negde pri sredini. ali sam se uzdržao – evo. Treću ispijam uz Koltrejna. Sve je bilo toliko prilvačno. a ne blog. lisnati vanilin štapić uvijen u dinju i neke trešnjolike voćke sa crnom i belom čokoladom.Pre slatkiša. U međuvremenu. > Usamljeno popodne Vojin odgovor: Puši. { 108 } . majčine dušice i anisa. ostadoh tako uskraćen saznanja koje su cigare bile u pitanju – znam koje nisu. al’ bio je dobar – od matorog govečeta. i probali suši od ananasa. inače izvrsnih ručno pravljenih čokoladnih bombona. a sve to vreme kvasio se u pacu od bundevinog ulja. a cigaru ću zapaliti za još dve godine. pa pun snage. da sa što više ljudi podelim užitak. razne turšije su se temperirale. već dve godine. bosiljka. jer prepoznajem onih nekoliko najpopularnijih na daljinu do 3 metra. soja sosa. razgledao sam. malko smo prošetali do voćnih đakonija. 5 meseci i 20 dana. izdaleka onjušio. sa selekcijom kubanskih cigara – srce mi je počelo da tuče brže. Tuda su se muvale dve izrazito ljupke dame. pitku. U onom mraku. Kroz jednu od tih kocki. odvrnutog na preko 30W po kanalu. a hleb sa maslinovim uljem nisam načinjao dok nisam seo. već sipano u običnu stolovaču. crno. Biftek je stajao samo 7 dana.

Žao mi je što sam se poalavio na one slatkiše i nisam shvatio da će biti još đakonija – stigli su jagnjeći kotleti preliveni sosom od kikirikija i nekakva piletina na žaru. čorbas pasulj sa rebrima. a na dnu – pipa. provereno onomad). Slanog. od Molunata. kad sam otišao da sačekam Tamaru i Ognjena posle utakmice. koliko i turisti. kafanu koju obožavam zbog činjenice da je u njoj moguće u bilo koje doba. sarma. osim jednog “četnik” dobačenog više za sebe. (4 i 15 noću. potpuno privlačnog izgleda. gde decenijama letujemo. > Debeo ali srecan. sve je poznato. prolazli sva ona mesta. ali je nekako mnogo Konavoski dvori { 109 } . al’ sutra imam zakazan kasni ručak u jednom od omiljenih mi restorana. Nije da sam redovan tamo. nekako nije naročito išlo. i baš mi se prijelo nešto od toga. naručiti štagod. uživao sam slušajući kelnera kako deklamuje – “papci u saftu. a sad. meštani. Najčudije od svega desilo mi se potom. Prvi put posle rata. osećao sam se kao u nekakvom Antonijonijevom kadru. prilike. pa sam popio nanu. šta ti ja znam. E. Još je interesantije zašto se ni meni. Čilipa. Kažem. nisu bile nikakav problem – interesantnije pitanje je zašto se ceo Novi.dužine. ili lament uoci dijete Nikad neću razumeti Prustovu neutaženu čežnju za madlenama. Ergo. pa ću dotle nekako izdržati. BG table. kao u sred bela dana. Valjda zato što sam znao da sam objektivno nedobrodošao. sedeći tamo. Nekad je to bio obavezni izlet bar jednom godišnje. jer ja sam svoju sedamnaestogodišpnju potragu za sećanjem na jagnjetinu ispod sača uspešno završio. otišao sam iz okoline Novog. preko Grude. Sve je normalno. al’ saznanje da takva opcija uvek postoji daje čoveku određenu sigurnost. Biće. bar nekoliko metara. votka se tuda sipa. po prvi put od 1990-te. iščuđavao što sam išao svojim kolima. Na vrhu je levak. sve je čak svakodnevno. do Dubrovnika. evo. i naravno Cavtata. Na stranu to. nadam se. gulaš”. Seo sam u Užice. muči me taj stomak. kad bi se ispravio. mada sam navikao da se dok sam bio novinar smucam kojekuda. Dok smo išli magistralom.

nije sladak. Kako je. kupio sam flašu loze napunjenu šakom zrna nekog njihovog lokalnog. jedinstvenog ukusa na jeziku i nepcima i neprevaziđenog osećaja lagane prejedenosti u stomaku. Cavtat takođe. Naravno. mirisnih nadražaja i. Nema veze. Uostalom. sa mrežicom iznad koja zadržava lišće da ne pada. sa pravom grad za koji se veruje da je jedan od nagospodskijih u tom (ovom) delu sveta. konobar se ponašao kao da nas sve lično poznaje. imala je boju konjaka i pun ukus. to je poenta. donosio za sve. Dubrovnik isti ko što je i bio. čvrst i grub. Valjda se na meni videlo uživanje (stomak sigurno) i sigurno sam imao onaj blentavo-srećno-zadovoljan osmejah dok je servirao. O vinu toliko. izduženog oblika koji. belog grožđa. zalomila mi se neka dva omanja parčeta. kvaliteta i sklada konavovskih namirnica nikada ne bi dostigao. Domaća rikula bila je čak prejaka. koji kao da je malko vukao na karamel – a koji. To je bio i biće etalon za sve one jagnjetine ispod sača koje sam.čudno. kukuruzni i pšenični. lutajući k’o Odisej do Itake. bez obzira na objektivnu snagu. od tamošnjeg seljaka. isprobavao gdegod mi se učinilo da bi se mogao ponadati makar nagoveštaju te lepote. naime. zovu kozje sisice. najukusniji je proizvod od brašna koji sam ikada jeo. avaj. Konavle vekovima hrani Dubrovnik. Podseća. ali ne spečen. neko mi reče. uz samu ledenu rečicu Ljutu. ali jagnjetina ispod sača je ipak ono zbog čega sam to jelo postavio u onih 100 jela od mesa koje podjednako najviše volim. pa tamošnje vino. da kažemo. bez rafiniranosti. što je uz prijatni povetarac spuštalo temperaturu sa onih preko 40 za dobrih desetak stepeni. jer mi je prijateljski konobar samoinicijativno (istina na natuknicu prijatelja sa kojim sam bio) doneo još jedan komad jagnjetine ispod sača. Izrazito pitka. jer su najbolja na svetu. savršen je za male količine vrhunske hrane i pića. a meni poslednjem sipao. a. neobičnog. ali je paradajz bio kao sama ideja samoga sebe. I za vinograde. Pod gustim hladom lovorovih stabala. punoće. ne vredi mu ni pričati. Vreo. kao retko koja rakija koju sam ikada pio. Na odlasku. Priznao sam mu – njihov hleb ispod sača. travarica-dve za aperitiv. i Konavoski Dvori identični. Ko ne zna šta su Konavle. bogatsva. Strahujem da ću do { 110 } . A tu reputaciju. kontradiktorno ali istinito. na kombinaciju hercegovačkog krša i primorske bujnosti. ali i bogat predeo.

na ćumuru mora biti domaće proizvodnje. da se ne zaglavimo na trajektu ili u Kotoru pred tunelom. prve planirane stanke. Prisećao sam se one pljeskavice i merkao gde bi mogla biti kafanica u kojoj sam je jeo. Sećam se jedino da sam kupio neke tesne šimi čizme. da su ostali došli “poslednjih godina”. I da od začina samo soli ide. Kod Rize u Starom Baru { 111 } . oko 8. kaže da ih 27 godina ni jedna ruka nikad nije zamesila. Negde krajem sedamdesetih išao sam sa kevom i sestrom u Bari. i ušao sa Ognjenom . Išli smo na izlet do Ulcinja i Ade Bojane. koji im daje onu neophodnu aromu vrhunskog roštilja. posle noći koju sam probdeo na nekom pomoćnom ležajčiću dok me je mučila morska bolest. koji naravno. dva stola za 4-5 ljudi i dva za dvoje. stignemo oko 11. kada veterinar pregleda. a ipak pljeskavica sa svim svojim svojstvima. Bio mi je to prvi i poslednji roštilj za doručak (kiosci posle neprospavanih noći se ne računaju) do letos. osim zimi. nenametljivog mirisa na sveže meso. u kafiću. a Riza. ko Prust za madlenama ili ja za jagnjetinom ispod sača. bar nas dvojica. Bila je tako sočna. gde sam doručkovao pljeskavicu. mada ni ostale nisu baš ništa ekstra. i kao kroz maglu se sećam da je tamo sahranjen Sveti Nikola. I da sudžukice nema. nigde do tu nije nikada ni išao. Hvalim ih. do njegova. trajektom u jednodnevni šoping. mrtvi gladni. Pričam mu svoje sećanje. Dve – tri su bile sumnjive. a on mi potvrdi da je tada samo njegova ćevabdžinica radila. lagana. porodični prijatelj sačekao u pristaništu i odvezao do Starog Bara. pa su nas pričekale nedaleko. vazušastog ukusa. onako uza zid. koje nisu bile ni kaubojske ni šminkerske. pa apsolutno nisam mogao da ih nosim. Izabrao sam onu koja mi je delovala najobičnija. a i zna pomenutog porodičnog prijatelja. ali da posle podneva dolazi jetrica. nezapamćena gužva koja je bila letos na crnogorskom primorju uzrokovala je da do Starog Bara. gazda. Iako smo za letnje pojmove rano krenuli. jer hoće da se ukvare.Tamara i Jovana nisu bile zainteresovane za ćevape u to doba. da mi ništa nije smetalo da je jedem u 10 ujutro. Ali se sećam da nas je. Ćevapčići – blagog. laganog. A unutra.sledećeg leta za tim ukusom tragati. posle svog onog ljuljanja. rekoh.

žali se Riza da navrate turisti (a ima se šta videti. pa tako i dostupne namirnice. Sulejman. ljudi ozbiljno talentovani. intelektualni i poslovni krem Bara. koliko da probam da me ubedi da ima razloga da smršam. iz Beograda. pre skoro 5 vekova. jer se godišnja doba. Već dobrih godinu dana po prvu put u životu sam odlučio da ne razmišljam da li i šta goji. veoma priznatog slikara. sultan pod čijom vladavinom je Turska doživela zlatno doba. i kupili su 7 ćevapa. { 112 } . U utorak idem kod nutricionistkinje. Ajd. koju je priredio povodom obrezivanja sinova. I tako oslobođen. jer su ga prilikom oslobađanja razorili tako da se više u njemu nije moglo živeti). služio na gozbi 1539. Naravno da sam rezervisao još odavde. poput Njegoševih u Crnoj Gori. pesnik čiji stihovi su u Turskoj. i da su tu mogli da se opuste i da budu ono što jesu.roštilj. tu gozbu je priredio u novembru. nekakav šank i na zidu – ulje Nikole Gvozdenovića. skupljao umetnički. neko je visok. kako ga zovu Turci. odnosno Sulejman Zakonodavac. neko nizak. kako ga zovemo na zapadu. neko plav. Inače. kaže. reformator i zakonodavac. Bilo je. osvajač Beograda i Budimpešte. podudaraju. Posle od prijatelja u Beogradu čujem da se kod Rize nekada. napuštenog kamenog grada pomenutog još u 9. mada ne kao što je to njegov prezimenjak Nedeljko. filozof. a biće i sada. Večeraću jela koja je Sulejman Veličanstveni. Epilog > Gozba Sulejmana Veličanstvenog zakonodavca Već uživam kao da sam jeo. I sve nešto mislim. Jedino što visina i boja očiju ne utiču na zdravlje. ali da je od tada napušten. gde piše da su ga. neko crn. veku. pa valjda je OK da neko bude debeo. nagurao sam više nego ikad. ratnik koji je držao Beč pod opsadom. 5 Poljaka sa jednim psom. obrazovani ili bogati. Čini mi se to posebno značajnim. videćemo. mada je meni najjači utisak ostavila hronologija Starog Bara. Svima po jedan (pa i psu). dobili status narodne mudrosti. valjda 1878. ne toliko dijete radi. a neki gladan je pojeo dva. ili tu negde oslobodili Crnogorci. ali neki nikakvi.

da odmeknu. pod sačem. Muka. > Otomanska večera „Ajd sad! Pokaži šta znaš. a suvi. ipak na salatu? Sa njima. iz ulja. a šta prekosutra. a tri različita Vranca (da uporedim. u obliku palačinki. Mešani plevaljski.Inače. Buteljke bele Korčulanke ostale su same dok završavam skovinski mirišljavi. zbog pritiska. spremni da se razbaškare na gradele kad mine vrućina. Kozji mladi. kao gaza. kruška. Pršut izbegavam. jer su recepti bili tajna koja se samo neposredno prenosila. Možda ćeš se zagrcnuti. Dve sestrice-hobotnice koje je jutros donela iz mora komšinica su u zamrzivaču.. Teleći vrat sa raštan kupusom. pa zgužvan. maslinama. zadaju mi brigu − šta ću od toga sutra. barikirani. Kud si najavljivao da ćeš pisati o toj večeri! Da nisi. i naravno. kad si se već upleo u tu muku. čekaju ugora da mu se pridruže u brodetu. nekoliko paketa raznih omanjih komada. pa žderi pršut. rupičasti. Otkriće godine je kolašinski. Muscat. iz mjeha. pa izaberem za do kraja) čekaju u hladovitom kupatilu. sa aromatiziranim začinima. Četiri drugara-brancina. 6-7 u kilu. Paket malih limenki Becks-ova izgleda kao pešadija koja prati tenk − burence Grolsch-a. Za dezert − sir. sa orasima. Mikijev odgovor: { 113 } . žuti. lisnat. ili jagnjeća rebra u rerni. mogao si da se pokriješ > Dve sestrice i četiri drugara sms poslat prijateljima sa mora: Domaća trešnjevača. pa onaj smrdljivi.. a tako još tri nedelje. pre nego sto ih spremimo sa krompirom i hladno ceđenim maslinovim. mozda. sveži. pravo iz mora. loza i šljivovica ponosno iz frižidera preziru gordi Glenfiddich na polici. ili oni razni dimljeni − sa paprikom. Andrijin Rose pravi im društvo. Mostarski. a zna se šta je za odavanje tajni kod Turaka sledilo. sad već očišćeni. Ili. Popij lekove. otomanska kuhinja je u velikoj meri zaboravljena. sa pršutom.

jezik. Svaki od njih obuhvata čitav jedan kosmos čulnih užitaka. kafa. najupečatljiviji su i zapadnjaku najpoznatiji momemnti hedonističke kulture kakva je otomanska. užitaka istovremeno krajnje rafiniranih i besramno oblapornih. osećanje o kojem je govorio RM Točak kada je rekao da on ne može ništa da govori o muzici. providno. ušima i ćutiš. U taj rang ulazi večera kod Asitanea. hašiš.> Dušica sms poslat prijateljima prilikom okretanja jedne prasice. harem. amam. kasnije stavljen na blog Dušica je lepo spavala. da misliš da možeš da te ukuse rečima opišeš?“ Tako nekako bi se moglo opisati osećanje koje imam. najzad. prestao predamnom da ga zove turističkim „lavljim mlekom“). za koje se prethodno veče u nekom turističkom restorančiću kelner iščuđavao kako mi klizi i. a pobeli kad se pomeša sa vodom ili ledom. poštovanja radi. Nismo je rano probudili. ratluk. 5 Obaveza je bila nastala objavljivanjem prethodng teksta na blogu. što je sjajna kombinacija jedinstva blaženih suprotnosti. povodom obaveze5 da postujem ovo. nepca. od kako sam okusio prvi zalogaj u Asitaneu. prilikom jednog od najfantastičnijih obeda koje sam u životu imao. obesni crvu zemaljski. osećanje nemoći da se ograničenim ljudskim jezikom opiše ono što su osetili vrhovi usana. uzeli smo supu od badema. nargile. Posle raki (neka vrsta mastike ili uzoa . Juče je malo plakala. trbušni ples. blaženi želudac. sem da odsvira šta i misli i oseća. Alva.za one koji ne znaju alkoholno piće sa jakim ukusom peperminta. { 114 } . i. Ko si ti. okrećući se k’o na rigišpilu − više joj nije hladno. al’ ju je Vlada brzo smirio i lepo spremio. da bude topla kad je budemo ručali. pokrivena čaršavom. Sad uživa.

Testo je istovremeno suvlje. Za predjelo smo uzeli dve stvari. đumbira. i njihovi minareti.Kremasta. inspirisao tu neku reč proglašenu najlepšom rečju na svetu. sa suvim kajsijama. punjeno seckanim jagnjećim mesom. kojoj snagu daje seckana jagnjetina – uopšte. u nameri da prilagodim sopstveni izbor. bilo cimetom. pistaćima. „Nirbać” se zove to jelo od na kocke sečene jagnjetine. zelenim maslinama. onako gorak. rekao bih. U svakom slučaju. Inače. bademima. kule. dinamični Bosfor. sjajan za razbuđivanje. a koja znači odsjaj mesečime u moru. ukus hasa bureka je nežniji i mirisniji od arefe. nema pojma šta je dobar tatarski biftek. pa zapečenu jagnjetinu. u kom su fantastičan sklad džamija posle čije ogromnosti hram Svetog Save izgleda kao varoška crkva. kada su joj u goste. da pomenem uzgred da je sok od sveže ceđenog nara. Ja sam razmišljao o dva jela – teletini sa cimetom i jagnjetini „mutanjene“. orasima. „Arefe”. mistične cisterne. mirisni bazari. a ipak usklađeno osete. seckano mese je neuporedivo robusnije od mlevenog. a rečnici to prevode kao zmijina trava. vlašcem i nečim što se na engleskom piše tarragon. pored nas. sve neki profesori klavira i jezika na dvoru Karđorđevića. Odlučio sam se za tu kuvanu ili dinstanu. taman da se svi nežni ukusi koji je sačinjavaju jasno. i ko god to ne zna. punjen je kozjim sirom. nekakvog korijandera i cimeta. i tu sva sličnost prestaje. ćuftica od jagnjeće džigerice i peršuna. u kojoj se izdvajao miris. cimeta i sirupu od nara. Neću znati da li sam pogrešio dok sledeći put ne odem tamo – a tvrdim da je samo zbog Asitanea vredno zapucati do Istanbula. ujutro. mekše. čista dodatna korist. Glavno jelo sam prvo pustio Tamaru da izabere. sultanske palate. Imala je neočekivanu. elegantnu notu koju su joj dala zrnca nara. Hasa burek po spiralnom obliku liči na sarajevski. suvim grožđem i nepoznatom mi. ukusa kao milihbrot koji je moja baba-tetka pravila za slavu. rezak i hladan. Štagod da je. dakle. medom i bademima. odnosno neko okruglasto testo. panoramski pogled na stari grad koji je. grožđicama. uzeo bih neki od sastojaka koje je i ona naručila. dolazila neke ruska grofica i troje-četvoro druge predratne gospode. naravno bademasta supica bila je jedva mlaka. nirbah i mutanjene su se skladno { 115 } . mora biti. a besprekornom mešavinom začina. rekao bih. na ulici. Kakogod. Zlatni rog i most Galata. i šargarepe u sosu od korijandera. a hrskavije. ali sasvim moguće da grešim – kasnije sam na pijaci začina shvatio da najmanje pola toga nemam pojma šta je. bilo samim mesom.

blazirano. te osmanlije. 5. samo da kažem da Žana. a nežniju. I onda.0. koji je uspešno pocrtavao užitak – jer. oboje snažnog mirisa mekane. kad su se pojavili na kraju večere na kojoj je pokrenuta inicijativa da se i u Beogradu osnuje Slow Food udruženje. Ja sam uzeo nešto. sa komadićima suvog voća i listićima nane. uopšte i nikada ne jede ni pihtije. kao što i treba da bude. koja je bila sa nama za stolom. > Da se dane dušom Pihtije su mi izmamile spontani aplauz. koji su na kraju večere davali olakšavajući miris. rekao bih između alve i ratluka (pouzdao sam se u jelovnik na sajtu. 5. bio apsolutni vrh celokupnog gastronomskog užitka. Neka gumasto-želatinasta. plivala je u ružinom slatkom sirupu. poslastice. koji je meni oduvek prijao. porozna smeša. i Sujemnan Veličanstveni Zakonodavac teško da ga je na gozbi sa koje su bila sva ta jela služio. gajene u domaćinstvu Ivković. kako bi u bašti Kalenića ekipa ustajala i. aplauzom pozdravljala lepotice u prolazu. ni ljuto (a ove su baš dobro rezile). spontane i na mestu. puniju. bile su potpuno iskrene. ali ja sam se sećao Kićine priče od pre 2-3 decenije. obogaćen kombinacijom plemenitih ukusa začina i suvih delikatesa. pa mu imena ne znam). potpuno neutralnog ukusa. gotovo raspadajuće jagnjetine.dopunjavali.0. mora biti. kod Paraćina. Vino ne pominjem – popili smo jednu flašu solidnog lokalnog kabernea. Pre nego što pređem na druge detalje. iz domaćinstva Maletić. a prijale su joj koliko i meni. dakle. prepuna kuvanih badema i pistaća (da se ne mora čovek mučiti žvakanjem). ali izuzetno prijamčiva za ulazak sokova u njene pore. { 116 } . apsolutno. Ocenjivali smo tih tuce jela. tako da je i moj rečeni ispad oduševljenja možda nekako prošao kao koliko-toliko prihvatljiv. Sjajan. sa dosta cimeta i meda. snažan. a pihtije su nametule užasno visok standard – pa sam peticu dao još jedino supi od morke. međutim.8. o pihtijama od praseta lasaste mangulice sa farme u Kopljarima kod Orašca. Tamarin slatkiš je. iz sela Glavica. Ozbiljna civilizacija. Delovalo je. ali ove poslastice na njemu nema.0”. Ovacije koje su kasnije dobili kuvari. a neopterećujući desert. biće. Jaču. 4. bela. uz komentar “objektivna beogradska publika ocenjuje 5.

i teleća glava u škembetu. kada su demantovali stereotipe o sopstvenoj romskoj nacionalnosti kao naročito talentovanoj za muziku. ili veoma dobro (izuzetak je neka greška u jelovniku. dobro – zvali me u goste. a ja tako. a kombinacija ribljeg paprikaša. mekanog toliko da bi u onom restoranu u kom se jede u potpunom mraku moglo da prođe kao pire. uprkos mirisima samog mesa koje je isticao sos od začinskog bilja i bundeve. špikovanom telećem butu od autohtone sorte „buša”. Izdvajaju se tartar od divljeg dimljenog šarana. Peticu sam. u Skveru imaju Henesi XO. kaže. ali mogli su se bolje složiti – prejako meze. još stojeći Kajmakčalan. ali je. Dočim Brakus. ubeđen u ispravnost ciljeva udruženja (da se podstakne potrošnja. I ostala jela bila su izvrsna – retko gde ima takvih u gradu. koja se svela na čipsolike listiće sa mladim kajmakom. Baš. pa hladno predjelo. al’ bolje ne ima . koji nije dobio 5 jer je bio malo prejak. nego večera. jednu noć sa kraja osamdesetih sa pijanim Kecom i Tonijem Montanom. i da samo jedan zalogaj takvog jela ne može da znači ništa. odnosno stvori { 117 } . uopšte slučaj sa jelima u Zapletu kao takvom . posle malo premišljanja dao – 6. dinstanom. A supe voolim. hvala na pitanju. skrojeni su tako da sve to bude više degustacija. mlak. koja je dobila skromnu četvorku zbog neprikladnosti pristupa takvom jednom jelu kao tzv. pa nije iznenadilo što je zaboravljen dižestiv. Svako jelo za sebe bilo je ili apsolutno sjajno.o kome bi se mogao napisati koji hvalospevni pasus. No. ono ipak zaostajalo za veličanstvenim pihtijama i supom. a ovoj je. recimo. ali i savremenim pasažima o harmonijama ukusa koje se tamo otkrivaju). oktobar i. „gangu”. glave u škembetu. sa istorijskim osvrtom na izgoreli 20. istina. nedostajao je sklad kompozicije. ili ribljeg paprikaša (koji. ne voli ih. a boljih nigde (što je. na skali do 5. inače. kojima nisam dao keca samo zbog „dekonstruktivističke” ideje da se to nazove Mille-feuille – pita sa sirom i mladim kajmakom). Zahvalan beskrajno. dao i glavnom jelu. Kod. pa supa. sarmice od zelja i glave u škembetu bila je krajnje neusklađena. jedva da je dobio trojku) treba shvatiti da je kvantitet neodvojiv od kvaliteta.utrobomilujuću supu nisam nikada jeo. Veoma dobra rakija i sasvim solidna vina pratili su liniju jela koliko su mogli – rekoh.takovih restauracija ima po koja. neizostavan završni takt svakog ozbiljnog obroka – sreća.

savršeno jeli. fantastičan mehanizam od mesinga i { 118 } . > Na vodama U „noći između petka i nedelje“ ne samo što smo se nekoliko puta podnapili. utoliko pre što su i sami (Milutin. zanosim se snom da će pitanje komercijalnog u njemu biti u drugom planu. a da će se ta usporenost. i po jezik. jer to smatram vrhuncem pokondirenosti i bolesnom potrebom da se prevodi sa engleskog ili francuskog boja (red. crveno. U Somboru smo svratili do Slavenovog i Klarinog prijatelja koji nam je pokazao gramofon na navijanje.tržište za takve. a ne crnim. jer u savremenom srpskom jeziku vazda beše vino crno (man’te me. da kažem merak. to je arhaizam). U iskrenoj nadi da će koncept udruženja Slow Food uspeti i kod nas. po koje poznato lice. obišli razuman broj kafana. ali sa rezonantnom kutijom. za tako skrojeno veče. pa je potrebna volja potrošača da plate mnogo više za malo bolje – a lepota i rafinman su baš u nijansama. Za početak predlažem da se u svim prilikama vezanim za udruženje uvedu obaveze isključivanja mobilnih i sedenja najmanje za cigaretu vremena po okončanju poslednjeg posluženja (kafe. siguran sam da će domaćini razumeti dobronamernost i konstrukrtivnost kritike. bez trube. veslali do obližnje čarde na kanalu i kupali se u jezeru. već smo i zujali trekerom po Dunavu. apelujem da se aktivno suprotstavimo tom procesu pogubnom i po vino. specijalizovane proizvode. bili na koncertu.. rouge. I sam početak bio je obećavajući. da čovek može da dane dušem i oseti kud’ bi sa jelom i pićem u tom trenutku poš’o. molim. iz naziva prebaciti i na praksu udruženja. bili neočekivano nepretenciozni – uglavnom poslovan neki svet.. konjaka. spuštali se ogromnim čamcem niz rukavce. Gosti su. tako da je to sasvim opravdano). direktor agencije i šef Zapleta) ozbiljni ljudi. vina rujnoga i rumenoga. čegagod). pa ovde. evo. Malo mi je smetalo što su točioci vino zvali crvenim. znam i ja kako se kaže). kao i da se razmisli o tome da se zabrani konobarima da se približavaju gostima u prvih 8 minuta po dolasku svakog od njih. koji ne mogu da se komercijalno nose sa masovnom produkcijom. a ne pojam koji se označava. dvoje troje ljudi iz medija koji nisu preterano poznati širokoj javnosti.

a izgleda kao neki poludesantni čamac. al’ bilo je super. i njegova riblja pašteta. počinju tri velika kanala – Dunav-Tisa-Dunav. osnovao ekološku radionicu. Pa polako do kućice na jezeru Korlatoš. sa svim uživanjima u jurcanju rekom. Prvo sam prodinstao luk i krompir. sa krovom od trske. na traker. rakiju. a bez one gliserske naduvenosti. bibera. pristojno. da skrati plovidbu. Tu. Okolo šume i lovišta na sve strane. Pa noćno kupanje. nasip do kanala. vikendica do vikendice na po 50ak metara. Novi tok . praktično svako ima svoju plažu te širine. svinjski i pileci file. a koji nisam bio u prilici da probam – do sledećeg puta. Nepretenciozno. kafa. prvo veče. otišli do čoveka – ribar. “kombinacija violine i sata”. a vikendaši paze kao svoje. Naravno. druga ivica dvorišta. Rukavci su postali jezera. u cveću. Čista da čistija ne može biti – nema industrije. u uzaludnoj borbi protiv komaraca. peršuna.ružinog drveta koji je. vezan čamac. pa na kraju tikvice. a i krompir je malko pocrneo. koje juri kao gliser. nekako šmekerski. Tu je Dunav krivudao nekad onoliko. koju je pominjao gazda kuće. Slušali smo – somborske tamburaše na pločama iz ranih tridesetih. malko pretopla. kod Bezdana. pa mu to dođe i kao kafana i svratište. Verovatno najbolje mesto na kom se može naručiti hrana i piće na kom sam bio u životu. delu tog fascinantnog vodeno-šumskog sistema. Kućica. mamuran. sa gitarama i prepariranim ribama pokačenim na sve strane. u ribarskoj kolibu koja naherena stoji na obali jezera u blizini. zaboravio sam priču o paprikašu od kombinacije divljeg zeca i štuke. Najeden. što kaže Slaven. pa ga je Marija Terezija (ili beše Franjo Josif. previše sam dinstao luk. pa dodao batake i karabatake. 3-4 kera prepuna buva koji su iz nekog razloga baš mene našli da ližu. Smuđ je bio izvrstan. A potom u barku od svojih 20ak { 119 } . dosta belog luka. Veliki bački kanal i Bajski kanal. dvorište se završava molićem na jezeru. svega… Jest. za uz špricere. ja preskočio. vredi proveriti) prosekla. a na dvadesetak metara sa druge strane – čarda. na par stotina metara udaljenosti. Dakle. Odmah tu. Sutradan rano se probudili. To je vrsta plovila. tako reš. Vode koliko hoćeš. raspalismo vatru. Pa do dunavskog rukavca. pa stavili tanjiraču. nenadobudno. duboka.ima nove rukavce i zalive. do “druge vode”.

al’ za sebe tvrdi da bi uzeo neku medalju.kvadrata. Manježa. Grmeč. još koje piće. Prethodila svinjska čorba. Onda je krenulo dalje Arilje.. pričao kako je tamo negde gde je bio onaj kao kiosk-blagajna. ili tako nekako. drugo ni ne ide. polako gore dole. pa se niko nije kupao. u jednoj prekrasnoj bašti na obali kanala – bilo baš ladno. svratim i sam u Pizza Hut. odmah se stavi i luk i paprika i riba. Baš sam zahvalan Slavenu i Klari. Pa se nešto tempira vatra. pa se pazi da se ne raspadne (može da se slomi. pre ‘41-ve. Zora je ozbiljno zabolela.. da od tolike ribe ne padne holesterol. No. da je lepo što ima raznih salatica i đakonija svakojakih. postajao “šuber” krpoz koji su iz kuhinje u restoran onomad. Manjež se tada zvao po ženi koja ga je držala. kad tad. morali su stići i do konačnog zločina. Slaven nije učestvovao na takmičenjima. na primer bila je to Jula. Po onome što sam probao – verujem mu sto posto. Kuva se sve zajedno. Sutradan oporavak uz smuđa za doručak u toj čardi.. bio sjajan. oni otišli na tonsku probu za unplaged koncert. Uostalom. toliku da se na njoj kuva paprikaš. Manjež i Zora bile se kafane u koje je išao i moj deda. kada je otprilike u svojoj osamdeset i nekoj još mogao da izađe sa mnom u kafanu i popije po koji špricer i podeli kavurmu i crevca. i osim malo vina i soli. pre onog rata. uvek sam mislio da se nove kafane. mislim da su restorančići sa italo-srbijanskom kuhinjom super. to je pitanje veštine sipanja). pod nadstrešnicom… Pa po šarane i kući da spremamo paprikaš. pa se proba. pa na taj koncert u grad. > I Manjež je zatvoren Koliko god voleo kafane. pa se ljulja. pa kasni. Na ručku bili Jovan iz Del Arna i supruga. nikad nisam bio od onih koji su smatrali da treba da kukaju nad Šumatovcem i Lipom. i. Taj njihov paprikaš posebna je nauka. restorani i kafići skladno nadgrađuju na postojeću kafansku infrastrukturu. O Zori se sećam da mi je deda pre petnaestak godina. inače. dodavali { 120 } . pa se vrti kotlić. da od stavljanja ribe do završetka ručka prođe sat i 4 minuta. ja preveslao nas dvojicu do čarde. Utvrdio je. predvečernji perkelt za ručak u Novom Sadu. ujedno i začuđen što su me trpeli..

> Manjež ponovo radi! Lamentirao sam. kao nekad. Pričalo se o bitnim temama kao što su špricer. Kada sam 5-6 godina kasnije.ljubav se nije smatrala naročito bitnom. Pre godnu i nešto. prošlog juna.kad ima šta da se vidi. kada smo noćni program Radio Beograda radili odande. iz prve polovine prošlog veka. Tu je još ona drvena oplata po { 121 } . Prođoh pre par dana . Stupicu i baštu SKC-a. u Manježu sazrevao bar koliko i na studijama. ne 5 puta nedeljno. nad sudbinom Manježa. FDU-a. jer je i onda. Ali su ga otvorili. samo izglancanog. propala. ispostavlja se nepotrebno strahujući. poput Zore i Arilja. koji je bio nešto skuplji. mada je u njoj naizgled sve novo. Manjež je već ubod u srce. uz Koronu na Autokomandi. čujem . Ne samo što sam. FLU-a i FMU-a. smrt i umetnost (tim redom .kraj. kada je još socijalizam vladao i kada su kafane bile otvorene do 11. ali prvenstveno oni koji su se time bavili iz neke istinske unutrašnje potrebe. A Manjež. Kafana građanskog duha. u ona vremena. sa plasificiranom imitacijom nekakvih astečkih piramida. Sećam se. Manjež je uvek bio oaza neke autentične duhovno-urbane atmosfere. video sam da je imao neku naivnu autentičnost i opravdani hvalospev Manježu. bila je nekako više podazumevajuća pojava). opet sam se bio zabrinuo. Tu su. Sjajno obnovljena kafana. koje je u socijalnom smislu već neko vreme zamenilo špricer. a Manjež zvanično radio do ponoći. Zonu.običan i zamašćen (sa prelivenom mašću preko njega). tolerisali ostajanje i do 2. zablistala je punim sjajem. kao i sada. I sad. u Studentu sam objavio svoj prvi tekst uopšte. pola 3. a ne oni drugi. istog kao i ranije.naravno. al’ jednom mesečno bih svratio na crvca ili brizle. Tu su se skupljali studenti književnosti. jer su hteli da sruše kuću u kojoj je. ima sve najvažnije spoljne odlike starog Manježa.pasulj . direktno. koja je takođe. I tu se pre par godina pojavila neka skroz odvratna kockarnica. poredići Manjež. bilo fancy studurati takve stvari. čujem. taj tekst pročitao. Renovirali su ga i pretila je opasnost da se pretvori u kakvu nesreću. nego su generacije i genarecije to baš tamo činile. i točeno pivo. filozofije. ili tako već nečega. koja. Poslednje vreme sam čak bio učestao . učestvujući u prvoj odbrani Manježa.

tamo išao sve do nedavno.stariji. pa nas je kelner Steva (ili beše Mile. novi.ko nekad.. uživajući u špricerima i kojekakvim razgovorima. k’o i obično što je bio. . kad sam se usudio da gvirnem i vidim šta je uradio taj koji ju je renovirao. odmereno daje solidnost. isti takav stav prema tradiciji ima i Manjež. Prvi put sam imao taj osećaj kad sam. tu su ogledala . što nije baš sasvim bila dok je bila aktuelna. kao i onaj iz Manježa. Klijentela . “Bolje je nego ikad. nedovoljno ‘ladno . Srećom.ko se gadi nek čita Džojsa) i špricer. Kažem. uđem unutra . lepi. kod n-tog.a oni izlozi koji se leti otvaraju i povezuju prednju salu sa baštom su još tu . Nisam. ostavio je tradiciju negde u temeljima. što je najvažnije. svratio u Mlavu.‘93. evo. a ona tamo nenametljivo. pa je Tamara provalila mene i Rasu šta smo jeli . da nije Steva onaj iz Korone?) provocirao . istina. da košava ne razbije oznojana leđa pijanaca. po drugi put osetim da je tranzicija za mene završena . I stolovi nekako liče . Normalan neki svet . sva postavši dostojanstvena i ispravna. pa neiskusan. A on se. Tamo sam išao od početka osamdesetih do neke. mada u njoj za razliku od Zore i Manježa zajedno nismo bili) u najboljem smislu reči. pa sam i u njemu uživao. beli bubrezi odlični. nova vrata .bilo je oko 4 popodne .sad imaju i crno točeno”. nego kad sam onomad išao. I. točeno pivo onako smlačeno.ali i dalje sa onim duplim ulazom. ali nova.ja sam u svojoj normali. I tu. dok nije počela da propada u okviru neke URO. ali i citatom atmosfere. kelner mlad.naravno.a tamo Zlaja.gde su nam ribe. Prestao sam da idem kad je buba-švaba pretrčala preko tanjira. reklo bi se kvalitetni. poput one kad smo jedan prijatelj i ja po hiljaditi put sedeli sami. ili za crevca (jednom su bila nedovoljno oprana. naslonio na tradiciju (i Mlava je predratna.opet nova. rekao bih da mi je i to deda pričao. što me je navelo da se prisetim nekolikih anegdota.al’ navika i nostalgija čine čudo. dakle. al’ će da nauči vremenom. Cene pristojne. nije je ubila. pre par meseci. a kuvarica je zveknula masnom krpom. otišao sam da isprobam. pa kad smo za opkladu otišli do Stupice i posle pola sata se vratili sa njih 5 (iz { 122 } . Nekako se na nju nadgradio.. ‘92.zidovima. sve sa znakom da je to kafana od 1936. Mlava je bila kafana onako. kaže mi raspoloženo. citatom i arhitektonsko-dizajnerskim. da kažem. recimo za kuvanu rakiju. bez društva devojaka. matori . dakle sinoć. previše fancy za goste poput mene. godine. Čim mi se ukazala prilika.

bojim se da se ne razočaram. ili kad je sada jedan od danas najpoznatijih režisera tvrdio da svako može da pravi uspešne filmove i kada je. uplašio. koje se na njega nadograđuju. Мали Ексцелзиор. 2007 . Poenta je da su počele da se pojavljuju stvari koje se. јер су углавном уништене све праве кафане у Београду: Шуматовац. drukao pandurima za neke političke osetljive kontakte. sa našeg stola. итд. nekako normalno. Триглав. ko da je onaj URO bio neko i nešto. Uostalom. Грмеч. mlava je wOK ali bude sumorna nekad orasac je dobar ljudi znak pitanja 6 Povodom ovog posta razvila se diskusija koja se pretvorila u glosarij beogradskih kafana. Смедерево. pa njene delove ovde prenosim. Сувобор. u koji sam verovao kao u samog sebe. Mogao bih da pišem o Manježu do prekosutra. { 123 } . a ne isrivljuju ga ili uništavaju.. obećao da će posle valjda psihologije da završi režiju.. ваљда онај који потврђује правило. od čega sam se onomad jako. Baš bi bilo lepo da arhitekta rekonstrukcije Manježa dobije neku nagradu. Марш на Дрину.23:16) Мањеж би стварно био изузетак.. Зора. Мала Кремна. 2007 .21:25) jeste jeste.. Ариље (ово ми је посебно било жао). jeste jeste. Босна и Пролеће. Još pomalo osećam i neku vrstu razočarenja što je neko.dva društva) i pili na Stevin/Miletov račun celo veče. I ne želim da znam ko je novi vlasnik kafane . > DISKUSIJA6 Kafane Sepulturero (26 Februar. u inat onima koju su za stolom tvrdili da to treba da bude bog zna kakva umetnička duša i da je potrebno pročišćenje kroz patnju. nastavljaju na neki sistem vrednosti koji sam delio i delim. mlava je OK ali Jasmina Tesanovic (27 Februar. pa su me posle zvali na informativni razgovor. jako. Al’ to nije poenta.итд. Мислим да су се у центру Београда једино одржале кафане Морнар.

04:07) .. 2007 . napili bi se. Mislim da je bas na njenom mestu Komercijalna banka. Nietzsches Aprentice (27 Februar. nego iz gradjevinskih razloga.. 2007 . Ја бих предложио келнерицу из Сувобора у улици Краља Петра али пошто је и та кафана затворена жири не би имао пролике да је види на делу. Koliko se secam. i to ne u promeni u kafice. jos pre par godina neki moji poznanici i prijatelji. Ljudi ne kapiraju da u jurnjavi za parama bolje sanse imaju ocuvavanjem starog imidza jer je ovih dana stvarno malo pravih kafana i { 124 } . Inace.. naravno.. nosili su se mislju da osnuju NGO za zastitu drustvenih kafana i da osnuju nagradu “Borosana” za najmizantropskiju kelnericu koja uziva u svom poslu.. kroz maglu ne samo zbog vremenske distance. pa nikako da predju u management fazu. Nebojša Spaić (27 Februar... kad god bi se nasli da se o tome dogovore.super. ne mogu da se setim sada kako se zove seticu se jos da li se neko seca kafane BOKA u ulizi sto se nekad zvala ivo lola ribar Boka je bila.trenutno my american man i ja radimo test muckalica po gradu rating cubura ima super hranu ali je puna radikala ima dobra kafana kod specialjnog suda za ratne zlocine.21:40) . ona u kojoj su sefovi u kojima je bilo 600 kg DB heroina.21:47) Ово је (била) одлична идеја. na zalost. unutra je bila kao privatna kuca? Jedna od prvih stradalih. Za Manjez mi je izuzetno drago. Borosana Sepulturero (27 Februar. uglavnom knjizari koji prerastaju u izdavace.. 2007 . No.mislim da je i u Prolecu u planu renoviranje.

.. Meh. do ‘87/88) 4) Boka (dok je nisu srusili) 5) Saran (do privatizacije i renoviranja) ovako stoje stvariupravo Jasmina Tesanovic (27 Februar. 2007 . bih pre zeleo da svratim u jednu takvu nego u x na kvadrat novih klonova necega sto je skroz nedefinisano i liseno duha i istorije i. 2007 . da sam turista npr. 2007 . muckalica potpuno bezveze pecen papirke solidne crni hleb odlican usluga onako ustiogljena novina vegetarijanski meni i skuplje sve za jedno 30 posto { 125 } .. E za njega ima da se borim na sve nacine ako zatreba. Vodzo Modzo (27 Februar.15:10) 1) Zvezda (originalni naziv: “Velika Astronomija”...... meni se dopada kako su ga uredili.Pa ja jos pre 2 nedelje bio..11:01) Ih srece Vam. stvarno je dobar Manjez.ja. i uredno prijavio&dojavio Gos’n Srletu Mitrovicu! :)) Jeste. .. do rusenja) 2) Piknik (do ‘91) 3) Stenka (iskljucivo brod.. Najvaznije da nisu drasticno promenili ambijent.. sto je najgore. atmosfere i arhaicnosti koja je istoj doprinosila... to je i dalje Manjez! :-)) Top 5 Pedja Rafailovic (27 Februar.17:07) ovako stoje stvari upravo sam rucala pivo nikiscko tamno velika pozitivna inovacija corba kobajagi ista ali ima zaprsku sa brasnom prema tome. Ostace mi ? kao poslednje utociste (nadam se).

pabovima. A biće najobičnija. Kao u muzeju. bistroima. A izvan pogleda dušebrižnika.bez duše. međusobno identična.u Skadarliji.. Nekakav dzez pokusali da uvedu popodne. Kod Milete Prodanovića pročitah definiciju kiča .. Sve je u redu. ali meni se sto dinara za pivo od 0. Dok još postoji.we will survive but it will never be as it used to nova uprava kazu.33 ne čini pristupačnim. Biće te skadarlijske kafane poput nekog zarobljenika koji pred kamerom govori kako se prema njemu lepo postupa. { 126 } ...Sinatra! Ultra fensi. kafane će biti nemilosrdno pouništavane. Otišao i popio jednu za zzzzz (27 Februar.da je kič “lažna autentičnost”. sve sa svojom cuvenom dalmatinskom pasticadom. Kafane će ostati tamo gde ima turista koji bi baš da ih vide . A ni diskretne kamere nad stolovima mi nisu privlačne. pa čak i kafanama.18:34) . al nije zazivelo.19:46) Otišao i popio jednu za dušu Manježa. Nebojša Spaić (27 Februar. Jedno vreme Rade drzao kuhinju. Ukratko. cudo nevidjeno. Poslednja zaista autentično beogradska mesta nestaju. neautentična okupljališta. tavernama. ma kako to zvučalo klišeizirano . 2007 . Menjaju ih konzulati kiča i bezličnosti.17:08) A sta je to bilo sa Smederevom ? Zatvoreno ili se “profancysalo” ? Sada se zove. zamenjene mestima koje će sebe nazivati kafeima. 2007 . dođite u Kajmakčalan. 2007 . otkupljene. nova kuhinja Quote:su uglavnom Strani placenik (27 Februar.

21:41) (u neke od njih nisam ulazio . 2007 . oktobar je sada Zaplet i mislim da je odlican.21:41) 1. pa jedan sto je svakoga dana tu jeo crevca u saftu jednom zove kelnera i kaze: “sta je sa ovim crevcima danas. Бриони. Додуше.Boka Sepulturero (27 Februar. oktobru.bio sam mali). na koji se naslanjao. mmmm. имали су изванредне специјалитете. Delili su WC .ko se gadi nek čita Džojsa)” . 2007 . А прекопута је био још привлачнији бифе. nsarski (27 Februar.. Сувобор 3.21:37) Како да се не сећамо кафане Бока у бившој улици Иве Лоле Рибара.. dakle klasican bife. ako bi je i bilo. A propos: “crevca (jednom su bila nedovoljno oprana.20.. 2007 . Tamo se pilo. Ариље Kajmakcalan je ipak nesto drugo Nebojša Spaić (27 Februar. Српска кафана 2. iako je iz druge price. телећу главу. шкембиће и слично. ali kolenice u Golupcu. Сада је на томе месту нека банка. 2007 . Top Five Sepulturero (27 Februar. Увек сам се чудио како су ондашњи властодршци трпели такво име за ту крчму. pa je Tamara provalila mene i Rasu šta smo jeli . { 127 } . то је тек права ствар.21:45) Nije on u domenu pomenutih kafana.. Hrana nikad nije bila nesto.bio u mom kraju i Oвчар.. a jelo se u 20.. Пролеће 5. А становао сам одмах ту иза ћошка. Ужичка Кремна 4. Golubac Kikevac Neimar.

poznat i po tome sto se tukao sa 4-5 taksista istovremeno naslonjen na drvo ispred kafane Sport. negde od 97/98. na njegovom izlogu je bio zalepljen rukom pisani papir. osamdesetih. dok su spriceri prevladavali. Bio sam vece pred zatvaranje i rusenje. pozar ugasio . ako mu je to uopste bilo pravo ime. u sadasnjem Oracu i dalje odlicna. pa nije znao. bio sasvim prihvatljivo mesto za ozbiljnu klopu. nemam pojma sta je ispalo. pa godine sa praznim lokalom na mestu Oraca. ispijao piva.mokrenjem.22:36) Jedna od najlepsih basti. Prvih godina jos se neko i pitao kad ce. Novo vreme. Po dva istovremeno. Izvinjavam se.” Dzojs destilisan. skoro kod Kralja Petra.nekako nemaju isti ukus. koji smo iz nekog razloga zvali Lavatinac. A cudna je prica oko Oraca. 2007 . u Brace Jugovica. A secam se. Ponela me ova secanja. atmosfericu. { 128 } . vezuje se prica da je. u prostor za koji su tvrdili da će napraviti da bude istovetan. A za Dalmatinac. obnovljeni na pravi nacin. da bi probo nase girice i lignje”. vec 15-ak godina u Vltavi. postujem takodje. sa onim crvenim linijama sa strane: “Ko pijan padne. navodno. sa odlicnom kuhinjom. vrati se. kaze: “izvin’te gospodine. pa se pitam da li se iko seca Komunalca. negde sedamdesetih bubnjara zapalila malo poda oko sebe. Golubac Nebojša Spaić (27 Februar. On je jos onda. u Vojvode Stepe. Previse ih oprao. Priznajem. Njega mi je bas zao. A malo ispod su Sumadija i Odmor. inace. smek?”. dosao nam novi mali u kujnu. a da je Mica Crevar. a Odmor je bar do pre par godina. nove kafane. Sad napravili ta neonska svetla. da ne bude jedini koji ne pije iz “dve posude”. mora da se digne. Klopa je. I onda su prolazile godine dok je zgrada nazidana. vec neko vreme tamo je cigar bar. Cujem da su Dalmatinac i Vardar. evo. inace preziveli akter afere Delon-Markovic. jos u vreme drustvene svojine. da se vrati na staro mesto. kelner ode. I obliznji Trand(afilovic) radi i dalje�. po obecanjima svih mogucih vlasti i urbanista. Sumadija je nedavno renovirana. onako na listovima istrgnutim iz onih svezaka “na velike kocke”. i sad.

poput Avalice.... Nietzsches Aprentice (28 Februar. Da bi poslednjih godina krenulo sve vise sa zaista ukusnim mestima. Koliba (ili Konoba. na razlicitim obalama razlicitih reka. ostale su kafane za rucak. kad razmislim.. odlicnih restorana sa odlicnom hranom je sve vise i vise. Kalenic se ne menja. pozaliti. sto ce reci bifteka sa prelivima od gorgonzole.. Rekao bih. valjda zvezdana. i ako se ima para i jelo). imali smo jedan talas tzv. samo manje pretenciozno. Devetke.. pa cak ni da bi se pilo. Ne mozemo se. al kazem . prvenstveno onim u koje se nije islo da bi se jelo. bez emocija.. Kao. Nedostaje mi egzotika. Graficara. cini mi se i Sehera.. nema dobrog susija. “internacionalne kuhunje”. ponekog trika i konacno salata koje su obrok i nesto vise od “sezonske”. nego da bi se sedelo (a onda naravno i pilo. Nekoliko splavova sa dobrom klopom. kad razmislim.nije tako lose. da kazem.. Meni dosta. pa se posle pitaju mladji zasto { 129 } .. ime joj je neki broj.04:20) “Rekao bih.Inace. Kapitalizam bato. 2007 . Golfa. Imamo pristojan indijski i libanski restoran nesto malo kineskih i ostalih azijskih.” U tome je i problem.. . brutalan. iako i to polako stize.. u Cvijicevoj. morsku ribu u bgd nikad nisam ni jeo (niti cu). I onda Manjez u koji mogu ponovo da idem. Posle talasa picerija osamdestih i kvazi italijanskih restorana.. u kojima je osavremenjena i sofisticirana domaca kuhinja. Inace. na Zvezdari 2-3 takve kafane (mislim da se zovu Pahuljica. sve zajdeno.. Ima jedna odlicna u Grobljanskoj. nego da bi se sedelo (a onda naravno i pilo.. videli i pazarili. prvenstveno onim u koje se nije islo da bi se jelo. ruzan i efikasan.. al’ odlicna klopa) nadje se svasta po Zemunu. Daca. jeste nesto). Ima. Kosmaj (mislim da je novo mesto. Ono sto valja je opstalo. tamo je Trudbenik. Neumitan.. i ako se ima para i jelo).. pa cak ni da bi se pilo. da je problem sa kafanama u centru. ‘sedenje’ nije ocenjeno kao profitabilna aktivnost i oni koji su skockali da od nekretnina u centru mogu mnogo vise novca da izmuzu su dosli. da je problem sa kafanama u centru. pa tamo blizu. pa ona neka noc. na primer. Kosute.

na jednu ljutu . lignjoslav. a sadasnjom Vajfertovom ulicom. ali sada lepse izgleda nego nekada. To je kafana iz mog zavicaja! :)) Inace.-))).Sumadija. dobra je odmor nije kao sto je nekad bio vltava je ok a sta kazete na radecki u zemunu? Zavicaj Vodzo Modzo (28 Februar. od kada znam za sebe isao sam tamo na razne klopice. evo pise iznad.-))) Sjaaaaaaajna im je klopa.. u Nebojsinoj. :-) Jos je na istom mestu. ali eto. 2007 .. ali nije tradic. Bio sam tamo pre jedno dva meseca.19:39) Sumadija. pa mi rece da se vratio u Zavicaj. klopa pala. Ona se nalazi u Nebojsinoj ulici. vec zubatac.. sumadija je ta kafana kod Jasmina Tesanovic (28 Februar. { 130 } . list. tik pre raskrnice sa nekadasnjom Ognjena Price. ili je makar nekada postojala. 2007 . a ne svinjarija. poznata po telecoj glavi u skembetu! .09:31) sumadija je ta kafana kod specijalnog suda. Mr. 2007 .09:37) Postoji kafana “Zavicaj” na Zvezdari. mislim . morskarija... valjda je toliko “ljudskosti” ostalo. Mada ja. malcice prepravljena.matori onolko kukaju za komunizmom. Jedna jedina Vodzo Modzo (28 Februar. ali naziv joj je stvarno za dijasporu (saznao sam za nju kada mi je dosao posle x godina drugar iz AUS. nsarski. ne bih trebao da pricam ili razmisljam na nacin na koji razmisljam o sistemu koji ce me prehraniti. A kada kazem kafana.. kao student finansija.

a sada je neki butik na cijim kompletima su nastampane psovke na spanskom i italijanskom. u kom je hrana odlicna. identican onima na grobljima. u Zori je pevala Sofka Nikolic. 2007 . sadasnji Dalmatinac pre rata bio Lav. Ulica nije Brace Jugovica. a Tamara ga je prezrela (pacova. gde. Inace. ortaka onako devojacki samo ‘ladila). (renovirana) Madera (meni nikad omiljen restoran).. sa natpisom firme (ulaznica.. potvrda je sadasnja.00:33) bese na dobrom glasu i uvek pun. sa sve soferom). zatim u kockarnicu. ne pomenusmo legendarni Kovac. Nebojša Spaić (28 Februar. u kom je veceras bila zabavna tuca.. ispred ulaza u bastu. s tim sto se deo od PMF-a do benzinske pumpe zove Studentski trg). { 131 } . Eh. kad sam sedeo prvi put sa Tamarom i jednim ortakom sa vaterpoloa protrcao pacov.20:11) . Na temu starih kafana i kockarnica: trenutno se nekadasnji Mars na Drinu rekonstruise u kockarnicu (prijatelji koji stanuju sprat iznad zale se na nesnosnu buku. a pre samo nekih pola veka (prema kazivanju starijih). koji je bas bio nekako u to vreme. Komunalac. Pedja Rafailovic (1 Mart.. Da kic nema granica. za sada samo vikendom (!?). jer je.. stoji crni granitni kamen. u kom je. Kod mene u kraju nekadasnja Mala Madera bila je prvo pretvorena u neki toboz meksicki fast food. u kom smo u basti ubedili jednog ortaka koji je dosao na odsustvo i zatekao devojku u 4 mesecu trudnoce iako je nije video 5 meseci.nova crna limuzina ili SUV. 2007 . parkiran ispred. kako mi kaze ortak iz kraja. koji je renoviran “na dobro”.Lavatinac.se tako zove u slengu donjeg Vozdovca. da je to moguce zbog Cernobilja. u kom smo pre par godina slavili cetvrt veka od mature.. vec Zmaja od Nocaja (produzetak iste.

vladimir bgd (28 Februar. Doboj. Top five sandu011 (28 Februar. Ljig. { 132 } .. i sve to za extra pare. onda su dvojica prezivelih). Orašac hrana je do j.09:43) 1.09:59) jeo sam u manjezu posle 2 godine i moram da kazem da je strava. jel’ Mica Crevar taj koji se hvalio kako mu je trebalo 10 godina da progovori francuski (ako nije. Stara Hercegovina... bivše “ Arilje” 5. Čuburska kasina Postoje (valjda) Sokolac. 2007 . bivša “ Zora” 4. Bio je autolakirer i voleo je daa pokazuje u kafani kako ima dlakave grudi. urnebes je da se smrznes a rolovano belo jos bolje i posle svega dobro pivo. Čubura 2. Brioni. Nedostaju abojic (1 Mart. samo da jos Prolece pozivi i meni vise ne treba.PS: Spajo. al bi se sigurno hvalio time da nije mogao.. Čuburska lipa� 3.09:50) Nisam siguran da je uopste naucio francuski. Mica Crevar Nebojša Spaić (1 Mart.08:50) Boka. 2007 . 2007 . 2007 .

pise knjigu o radu u kafanama i gostima! Leti se tamo ide. Nebojša Spaić (1 Mart. u Trandi ima jedan sjajan kesa. Odmah pored bila je Dobra kapljica. Tukao se moj tada najbolji prijatelj. pa da ne zaboravimo: Brankovinu . a nece da me posluze. Eto. { 133 } .. Kazu . I pasos sam bio spreman da pokazem. e to je vec vrhunska klopa u pitanju. ali imate Konobu (ili bese Cobanov odmor?) u Alekse Nenadovica (probao sam nekih 5-6 jela tamo. to je u Ruzveltovoj ulici..bili mi premasni. dodjem tamo.13:01) Good thinking! Tamo je dobra klopa (a i jeftino je .. mozda je tradicionalni restoran. I isto tako jedna matora kafana u Ilije Garasanina. na uglu pre nadvoznjaka. jerbo ima onaj stari cuburski platan i bastica. sedeo sam sa Zoranom. ali i cena). na uglu kod pijace. Zatim. 2007 . majke mi .nisam seo decenijama. Secam se da nisam uspeo da pojedem papke u saftu . a od tada ih nisam probao..-) A iako mozda nije klasicna kafana. ko se usudi.Stara Hercegovina! Vodzo Modzo (1 Mart. Btw. Sad je to lepa poslasticarnica. pre nego sto opcija komentara ne otpadne. 2007 . moze da udje u ??? valjda Boem. . netom potom poginuo nesrecnim slicajem.pa preksionoc si se tukao. Zoran Spasovic. al’ odlicno izgleda.cak su dobili i dobre poene za skembice pre par godina.21:10) .sa jos par opazanja. Mora bit najmanje cetvrt veka. da dam i svoj doprinos! :-))) I da zakljucim. Nisam ja. Ovaj post se pretvorio u zabavan katalog kafana i nostalgije. koji je pred penzijom. ako neko pati za starim vremenima i katastrofalnim izgledom prave kafancine (uzasno je).govorio sam i tada i sada. :) A ja se sada setih i Trande (Trandafilovic). Pamtim je po tome sto jednom 3 meseca nisam bio u Bgd. kada smo ocenjivali).

pa da rezervisete.“Manjez je nasa kafana”??? (Ko je bio zna o cemu pricam . Pa trebalo bi da se najavite unapred kada Vas ima toliko. ali onu danasnju. Takovski grm. A i secam se da Natasa nije htela tri dana da me poljubi” Premalo mesta za optimizam RRastko (26 April. Gore sank. Dalje .lokalni svet koji sticajem okolnosti zivi u centru centra. kao ni prekori koje dobije malo vece drustvo kada bi da spoji stolove. Zidovi isarani grafitima. Tamo kod sadasnjeg DHL-a. takodje u fazi renoviranja. (???!!!) I u tom smislu.neiskreno ga preporucujem. ko god) trudi da “zadrzi duh stare kafane” itd.veliki natpis na zidu iznad sanka. 2007 .11:05) I ja spadam u one koji su se odusevili sto Manjez ponovo radi (malo je falilo da pocnem da trcim unaokolo i vicem “ponovo radi bioskop”) ali vec prvi dolazak je gotovo ukinuo to odusevljenje. bife Central.21:11) “Nego sta. Aha. iako se novi vlasnik (vlasnici. a u podrumu neobicna sala. Drugo. vidim danas. rekao bih. A i bila su dobra crevca. Poslao Rasa mailom Nebojša Spaić (1 Mart. a to nije bio makar u prethodnih desetak godina a verujem i pre toga. a publika . 2007 . preskupo je. tako da .muzika u Manjezu??? +extra kicerica . kuvana jaja i nekoliko umazanih stocica. previse ustogljeni (i neiskusni kelneri) se tu ne uklapaju ama bas nimalo. A zasto da spojite? Pa ima nas desetak.) Manjez se pretvorio u Skadarliju.A u Cika Ljubinoj. Jeli se skembice i te stvari. Ali tema za blog svakako divna! RR { 134 } . Prvo.

.

{ 136 } .

posledično. List je. III. IV. hrane. nes.REPORTER NA RUČKU SA NEISTOMIŠLJENICIMA I. { 137 } . Za poslednjih nekoliko tekstova sagovornik nije birao restoran. nego marketinško odelenje lista. pića i načina konzumiranja opiše sagovornik. sa mlekom ili bez. makar lično drugačije mislio Tekstovi objavljivani nekoliko meseci u listu Reporter. kao pokušaj da se kroz izbor restorana. tursku. filter.. espresso. ubrzo propao.. isto koliko i isto kako neistomišljenik kojugod i kakvugod kafu da neistomišljenik pije (vruću ili hladnu. pravila igre6 mesto za ručak bira neistomišljenik ručak plaća Reporter (odbija kafane preskupe bez pravog razloga) autor jede i pije isto što. autor je pije bez šećera autor se nužno ne slaže sa čim god ima ikakvog smisla ne slagati se.). V. II.

vezu zeleni. pa i to propržiti. . dodati kvasac i lagano dodavati mleko i mešati. dodati malo seckane slanine i kobasice. Kuvati dok rebra ne omeku. 4 češnja belog luka. 2 ja­ jeta. biberom i alevom paprikom.Åorba Sa knedlama od paSulJa Pola kile pasulja držati 24 sata u dve vode. dok se ne stvori srednje žitka masa. pa samleti u blenderu što sitnije. Pomešati sa pola kile brašna. pa dodati 2 litre vode i pola kile suvih rebara. začiniti solju. pa kašikom uzimati testo i ukuvavati dok ne bude gotovo. Dok stoji da se digne. na masti izdinstati po 2 veće glavice crvenog i crnog luka.

imajući u vidu prljavštinu imanentnu tom zanatu. kada uđu – pre svega. zatim ona socrealistička rupetina Beli grad. I nikad mi nije bilo jasno zašto se on uopšte bavi politikom.dragolJub miñunoviñ Oni koji se sećaju KPZ­a. međutim. U stvari. oni će se. oni koji su tamo ostajali do pred jutro kada su do tako kasno radile još samo neinteresantna Šansa. Mada. nužno obradovati kada čuju da je mesto renovirano i da pokušava da obnovi staru slavu. ceo restoran je takav nekako. Još uvek je tu vratar­garderober. Samo nije nešto posebno. pohabanih beržera. pristojno. Odgovor me je iznenadio – Mićunović svoje bavljenje politikom objašnjava time što čovek nije tvorac sopstvene { 139 } . dolaze joj i javne ličnosti. Mićunović je političar sa kojim je moguće imati najdu­ blje neslaganje. sa zakačenim bižuterijskim brošem i sa polu­ cilindrom. No. Kafana Loža u stvari je sasvim OK mesto na kome se da ručati. ali ni u eksluzivne restorane. Razočaraće se. Krsmanac i još ponešto. kaže. građanski Beograd. jer će još jednom osetiti ono što znaju ­ da prošlost ne može da se vrati. sada je on groteskno uniformisan u nekakvu košulju sa napadnim volančićima. političari. tapacira­ nog nekakvim meblom. nada se da će privući onaj stari. jednog od najstarijih liftova u Beogradu. kada se napiše – zvuči gore nego što jeste. Sunčica. njegove dekadentne oronu­ losti. hrastovih stočića. mirno. da će na ručak ili večeru doći porodica koja ne želi da ide u obične kafančine. udobnih. Ovih dana objavio je knjigu Moja politika koja to potvrđuje. mada. za prihvatlji­ vu cenu. upravo zato što politiku promišlja iz pers­ pektive filozofa. dakle. s tim što je vratar samo preterano takav. a htelo bi. Vlasnica. gde su tuče bile tako česte. poslovni ljudi.loŽa . rasklimanih.

u duhu vremena. „Tito je to malo pojednostavio. jeste jedna teleološka filo­ zofija. obavezni ste biračima. inspirisani Markuzeom.“ Nisam se složio – ipak je ta vrsta filozofije. kada vas otpuste iz političkih razloga. dakle. Haber­ masom. kaže. Shvatio je ono ‘kritika svega postojećeg’ kao. Još uvek se. kritički posmatrate stvarnost. nelagodno oseća što je onomad išao sa ostalim opozicionim liderima da predlaže Tomislavu Karađorđeviću da se kandiduje za { 140 } . ali isto tako i sa tim stavom unutar sebe. nego kritika prakse“. filozofija sa kompletnim korpusom Makijavelijeve misli. reklo bi se. Posle opet nije bilo druge. Ospo­ ravao je objašnjenjem da je u tom pogledu na svet kritičko ono što je dominantno. da postoji jasan sistem vrednosti i da praktični rezultat nije njegovo merilo. svakako mnogo složenijim od onog „cilj opravdava sredstva“. kada se bavite filozofijom i. mada nije podržavao njihovu politiku. a posle toga to postaje posao.biografije. bila njegov izbor. praksu. kada vas uhapse iz političkih razloga. ta ideologija. Nije me ubedio – pre na intu­ itivnom. „to nije obožavanje. oni kri­ tikuju i mene i mi smo tako postali njegovi lični politički protivnici. i kada vas takav misaoni stav postavi u politiku – onda njome morate da počnete da se i bavite. Raspad komunizma nametnuo je princip – ajd sad. Priznao je i koja su mu bila najveća ogrešenja o princi­ pe za koje se zalaže – kada je paktirao sa drugim strankama. Blohom. prihvati se politike kad o njoj godinama toliko pričaš. koja ga je odvukla u politiku. obavezni ste stranci. samo zarad sopst­ venog političkog cilja. I ne samo to – filozofija Praxisa. nego argumentacijskom nivou – kao amater nisam mogao da se dostojno argumentovano suprotstavim stavo­ vima o filozofiji njenom teoretičaru i praktičaru prve garniture. obavezni ste ljudima koje ste poveli sa sobom. kojoj profesor kaže da i dalje pripada. Kaže.

ali da je to „jedna velika strast koja ispunjava“. neku negaziranu. kakav jeste – prih­ vatio je sve sugestije kelnera. koju je tražio bez šećera. Zvučalo mi je nekako praktično­ljubazno. domaćoj kuhinji baziraju ponudu. Da mnogo toga u njoj može da zaboli. doći ću ovde i bez ovih iz Reportera“. Da je privlačna. Priznao je da je politika strast. ona se ipak ne nalazi valjana južno od Save i Dunava). priznao je i onaj konačni. Uz sve to. želji za pobedom.predsednika. rekao je šefu sale. „Za ručak čista desetka. jer puni nagonom za sukobom i borbom. vaspitan. Da pogoduje narcizmu. Ljubazan. Vrhunski potaž od brokola. ali i dalje misli da je u pravu i što je podržao Koštunicu protiv Labusa za predsednika i što se u dva navrata i sam kandidovao. u znak poštovanja tog gesta. Moram da priznam da sam za ovim ručkom od Mićunovića čuo nešto najiskrenije. toliku iskrenost – i to ne privatno. prihvatam sve ne­ dostatne argumente. najdublji. dobronameran. koga se mnogi sećaju kao vlasnika bivše Školjke (sada se to zove Langust). to je bio dnevni izbor – kažu da na takvoj. Da je ona stalno nadmetanje. ali nije to baš najčvršće obećanje koje je dao. što mi se čini prilično obično. Priznajem. { 141 } . I. jeli smo sjajan crni hleb sa maslinama. Pili smo vodu. kao da možda i hoće. jagnjeće pečenje i pita od bundeve (ne i bundevara. istina sa biftecima u pečurkama i mocarelom s rukolom. najautentičnije i najtačnije što sam ikada čuo od ijednog političara. nego za javnost – nisam očekivao. uostalom kao i jelovnik. sasvim prihvatljiva sarmica od blitve. Inače. Kada je nabrajao razloge zbog kojih je postao političar.

Tražio sam dugačke. Feđom. još dok je tu bio KPZ. isto tamo čisto. DM: A u Buenos Ajresu. Mićunović je. ali jeste neka afrička ptica. bio je krevet moje babe. a čisto.. sede dlake u jelu. gde nam je sto. JagnJetina na vetru DM: Da li si na Durmitoru jeo jagnjeći but sušen na vetru? Samo ga okače. I na kraju večere. u jednom mlinu. ali ima ih takvih bar u 30 restorana u Beogradu. { 142 } .. osvrćući se po nekadašnjem prekrasnom stanu. kaže Feđa: „E baš ovde. DM: U jednom selu kod Strazbura. služe za predjelo tako savršene špargle. sedeo sa unukom predratnog ministra Ninčića. gazda donese specijalitet kojim je pobedio. a svi smo bili uvređeni kada su nas kelneri pijane izbacivali u ranu zoru. neće da kažu šta je. I negde na pola večere. jaretina ispod sača.. sa domaćom šunkom. petnaest godina. konstatovao da su ministri u Srbiji uvek lepo živeli. Ali sam jeo kuvanu dimljenu jagnjetinu. Istina odlični.Soba Feđine babe Seli smo u prostoriju u kojoj sam pre deset. škembići u saftu.. A negde u kopnu iznad Kana. da drugo ni ne jedem. mirišu one travke.. koja je te godine pobedila kao najbolja u Francuskoj. isto kaže – pogodite šta je. i zbog njega i zbog nacionalizacije kao takve. smatrajući da je pravda na našoj strani. pa mi celo veče ide slika kako se češlja dok leži. NS: U Normandiji ima jedna kafana.. novinarem BBC-ja. restoran jedan od nekoliko u svetu koji nisu u njihovom sistemu kategorizacije.. bez onih vlakana.. gde uvek ide poslanička grupa kojoj pripadam. Kad ono. NS: Nisam. pa on bude. insinuirajući ne uvek „transparentnu“ profitabilnost tog poziva. divno. Čak sam i napisao tekst za. podržavajući Feđu koji je pokušavao da im objasni da oni ne mogu njega i njegovo društvo da izbacuju iz spavaće sobe njegove babe. sa medom i začinima.“ Bilo mi je pomalo neprijatno.

ali ipak konfekcijskog enterijera i bezličnih servisa i escajga. { 143 } . ali još manje za. inteligenentne. Opšti stavovi osobe obrazovane. svedoči činjenica da smo onoliko meračili o drugim jelima. Da ukusna i korektna hrana (u kojoj potaž i hleb od maslina zaslužuju veću ocenu više) opravdano nije dobila više od solidne trojke. Nouveau riche koji može da podigne klasu. kao izbor. upravo zbog te aktivne svesti o svim njenim dubiozama – svi drugi mogu se nadati najviše nuli. ako nekoliko decenija opstane bez novih dekoraterskih zahvata i ako okačene slike malo potamne od dima. S druge strane. Voda. Ili ih zamene. naravno neocenjiva – čovek ne može imati ništa protiv nje. jedina ocena iz politike veća od nule prvi i poslednji put data je ovde.Merač nesaglasja +4 +3 0 +3 +1 +3 kafana jelo piće opšti stavovi politika ukupno Opisna ocena: Najbolji mogući prostor na najboljem mogućem mestu u gradu nije dobio vrhunsku ocenu zbog prisutne doze istina skupog i ukusnog. šarmantne i duhovite kao što je Mićun nisu apsolutno pozitivni samo zbog bavljenja politikom.

.

kad ne treba. prijatnoj. iako mi ga je Voja već par puta pominjao. nepretencioznog oblika. opremljenog escajgom izvrsnog. a činjenica da sam ozbiljno udario teme. domaćinskoj at­ mosferi. tu je. ali se etno fazon lepo uklapao u atmosferu rustičnog nameštaja. što ne znam gde je restoran u koji me vodi. Kasnije se utisak potvrdio – vrhunska. strahovao da će me nešto isfolirati (mada to od njega ne bih očekivao). na semaforu pred kafanom mi je sinulo – pa tu sam u prošlom milenijumu išao u “Bevandu”. Muzika jeste bila preglasna. Bio sam radostan zbog prepoznavanja mesta. odgovarajućeg. pa kojekude Ze­ munom. na par metara od nje najdomaćinskija rupa koju znam.voJa Žanetiñ Laknulo mi je kada sam shvatio da nije bilo potrebe da me nekoliko dana brine činjenica što nemam pojma gde se to u Zemunu nalazi restoran ABC. ali vrhun­ ska kuhinja. nezadovoljan. stvoreno i samim dolaskom na odredište posle mučne vožnje kroz grad. da znaju starog gosta. u nepretencioznoj. nije umanjila pozitivno predubeđenje. pa mi je postala neinteresantna. putujem na ručak dobrih tri četvrt sata kroz smrdljivu maglu u Miloša Velikog i preko omražene Gazele. ne primetivši ispust dok smo se penjali u potkrovlje. Možda je najbolji podatak koji opisuje to okruženje činjenica da vinske čaše. Da smo sve to jeli u nekom fake mestu. dok se nije preselila kod mene u kraj. Dok sam prethodno. kao što je bio u odmerenom okruženju. izgledaju kao stak­ { 145 } . dak­ le. u kasno popodne. ni utisak hrane ne bi bio toliko dobar. sremački bircuz “Prika” ­ u kom “Romi što sviraju cigansku muziku” dozvoljavaju sebi da zaborave kodeks ponašanja i pokažu. a nenametljivog kvaliteta. proklinjao činjenicu da gladan. poput onih u Strahinjića bana.abeCeda HedoniZma .

nužno je – ne konzumirati. Jedini pravi. već to bi bio dovoljan raz­ log da ne smem ni reč da kažem protiv – što sam ga onda uopšte gledao. umoran od kompromisa koje biznis podrazumeva. brzo se povukao i ob­ jasnio svoje razloge. nađem polaz ­ neću se slagati sa njegovim filmom. Film je. gde je ključna reč – ivica. u pristojnom. Sa Vojom sam neistomišljenik već skoro četvrt veka. gomilu Indeksovih pozorišta – na radiju i van njega – na sve to čitavu jedno karijeru kolumniste kod Ćuruvije i verovatno još koješta što sam zaboravio? Naravno. i to pre svega zato što ga nisam gledao. { 146 } . Ergo. baš mi je takav sagovornik zapao za tekst. svestan negativan stav o bilo čemu. Ali. mislećem svetu. hteo je da se odmori u poslu u kome nije bio.lene. mada je to jedna od najvećih društvenih laži). kad god smo bilo šta zajedno radili – dosta smo se lepo slagali. ko­ liko se znamo. Pa sama činjenica da neko nije gledao film. a imaju 30 odsto kristala u sebi – taman da budu do­ voljno bistre. do­ voljno da zapošljava 30 ljudi? Šta će mu kada iza sebe ima fantazmagoričnu monografiju “Bića o kojima malo znamo”. kaže. Tako se nekako osećam. Šta će Voji scenario za film dok njegova firma sasvim lepo radi. ali se brzo sabrao i odustao od te neodbranjive pozicije. Sticajem okolnosti. najgore govori o filmu. u godinama u kojima je (a ja o istim godinama kada sam optimistički nastrojen mislim kao o najboljim. u prvom trenutku upecao se na udicu i pokušao da mi ospori pravo da kritikujem film koji nisam gledao. mada – kad god smo o bilo čemu razgovarali. Da sam ga gledao. u konzumentskoj kulturi. Kaže. Voja kao znalac baš te kulture. pomalo svetlucajuće i nužno zvonke. nepristojno je toliko se slagati – pa bismo se uvek ponašali kao neistomišljenici. nastavak tradicije “Budimira Trajkovića” a nipošto “Ludih godina” ­ radni slogan za kampanju bio mu je “Slatka priča na ivici kiča”. kud ću. Šta ću.

10­12 jabučastih babura bez semena. 15­20 zrna bibera i 5­6 korenova izvađenih iz glavice kupusa. bivšeg kafedžije i šofera filmske ekipe. 6 korena paškanata. uzduž rasečenog.. 1 korica cimeta.“ { 147 } . rezanog na četvoro. 1 fildžan vinskog sirćeta. 80-100 gr. “Često je vadio iz zadnjeg džepa čitko ispisan recept.tagara3 Potreban je jedan goveđi rep. nerasečenog. Složite sve u đuveč. tvrdi se da mu je upravo to bilo omiljeno jelo. A trebalo je i 10-12 jabučastih babura bez semena. Nije znala šta da radi s paprikom ili korenima od kupusa bez listova. 2 velike glavice be­ log luka sa ljuskom. čitao ga naglas i odmah pitao: „Kada ćemo tagaru?“ Mirjani se dizala kosa na gla­ vi. crnog luka veličine smokve. o životu Pavla Vuisića. zalijte vodom malo više od polovine i pecite u rerni na srednjoj vatri. kravljeg loja. 300 g paradajza. U knjizi Posle fajronta. pola kilograma ovčje plećke ili prsa. 4 korena peršuna. jedan kilogram krompira u obliku kifle. 10 zrna karanfilića. 200 gr. koje je inače pravio po receptu Sara­ jlije Muzaferije.

pa teleći kotlet (medijum ­ krvav u sredini) u ljutkastom paradajz sosu s pinjolama. Sovinjonom (privatni podrum Kovačević iz Iriga – dobar. Sve to. u kakvoj savršenoj simfoniji.I tako. mogao bi da uradi samo vrhunski kompozitor. toliko je dobro da se moglo – još. Ru­ binov tehnolog. A one se odnose na hranu i prateće simfonijske linije pića. koju je specijalno za njega dizajnirao njegov prijatelj. Čitalac bi. ali za nijansu preagresivnog ukusa) i nas­ tavili crnim ­ kupažom četiri petine prokupca i po deseti­ nom vranca i kabernea. Savršenu harmoniju davalo je svemu – piće. koje je os­ novnoj liniji hrane obezbeđivalo melodijsku i ritmičku pod­ logu. a konobar joj znalački ne predviđa više od još godinu­dve života – koji se savršeno harmonizovano slažu jedan na drugi. Za aperitiv smo uzeli u beogradskim kafanama sve popularniju dunjevaču. preliven sosom od semenki bundeve sa meni ne­ poznatim začinom polikakusom. u stvari. Ćira nam se pridružio i uz poslednja dva jela na slow food lancu častio bocu čvrstog. pa biftek preliven sosom od guščije džigerice garniran pekmezom od šumskog voća i ćuretina s mlinicima. Naručujemo “gangove” ­ novogastronom­ ski jezik ne poznaje etimologiju te reči. Bez greške – dok gazda Ćira ne počne da služi rakiju od maline. samo za sebe. odlučnog (meni nepoznatog) bugarskog crnog. Biftek u kori za piticu. ali to je već naš problem. uz neverovatnu anegdotu da je u neki katalog domaćih kafana baš ovaj restoran ušao u sekciju { 148 } . I to vino. bilo bi pre­ mirisno da nije nematerijalno lebdelo i iritiralo nepce zajedno s pinjolama iz pomenutog ljutkastog sosa. Ono što hoću da kažem. ostao uskraćen za mnogo važnije informacije. ne samo što je lepo. Počeli smo belim. pa piletina sa italijanskom pršutom i tikvicama u đenovljanskom sosu (onaj sa bosiljkom i pinjolama). Ali. da se nastavi tekst o tome. Kasnije smo. još se pomalo nismo slagali. nego je i mnogo.

pa je ambrozijsku seriju jela u fiskalnom računu nazvao “meni 4”. pak. da bi bila stvarno dobra. naslutiti zbog računa – jer na njemu jela nisu definisa­ na. prihvatili da nas počasti i Henesijem. i duplo viša cena bila bi opravdana. “Gorak ukus” mogao se. prelivenu domaćom slatkom pavlakom – mislim da znam tezgu na zemunskoj pijaci gde su je kupili. { 149 } . prevarim Kalenić. morala je biti izrazito sočna) sa lešnikom. jednostavno. ali odlična je – pa i ja je tamo kupujem kada.“sendvič i salata bar”. Pitanje skupoće irelevantno je – za potpunost ugođaja. ne poznaje koncept uživanja. Poreski zakon. uz grižu savesti. Prethodno smo pojeli suvu pitu (kao što zna svaki ljubitelj pomenutog deserta.

već se na tu temu ne slažemo. NS: E. svi me nerviraju. Odakle ti ideja da si toliko važan da bi nekom bio ugled. Zašto? Evo. nego samo neću da makar i neka četiri klinca počnu da puše jer vide moju fotku sa cigaretom. pa baš možeš da biraš klijente. Ja čak ni za klijente ne uzimam cigarete. a foliraš da ne. nego o javnom ponašanju. koliko mogu. sad se baš ne slažemo. baš da odbijam klijente. Ne slažem se da je to moguće. naravno. VŽ: Mogu.bez Slika Sa cigaretom VŽ NS: VŽ: NS: (fotoreporteru Banetu): Nemoj da me slikaš sa cigaretom. VŽ: Ne radi se o mojoj važnosti. E. sve manje i manje. { 150 } . Što reče jedan naš poznanik na pitanje ima li ženskih “sa strane” . Ako se ja slikam sa cigaretom. Pušiš. Ne mogu.od kako sam prestao da lažem. al’. Ma ne foliram. evo trudim se – nemam ni jednog političara. i bilo ko – taj vaš Reporter ipak je nekakvo javno glasilo – sutra će po TV studijima da zadime samo tako.

jednom od retkih osoba kojima priznajem vrhunsku inteligen­ ciju.Merač nesaglasja +4 +5 +5 +5 -5 +4 kafana jelo piće opšti stavovi politika ukupno Opisna ocena: Kafana bi dobila peticu i za opšti utisak da se nisamo smarali gladni po saobraćajnoj gužvi. dakle maksimalno. žalim što već sada znam da dugo neku kafanu neću oceniti ovako povoljno. { 151 } . Najniža ocena o politici ne znači da se ne slažemo. Najviša ocena za jelo i piće principjel­ no me je brinula. što je dajem već u drugom tekstu u planiranoj seriji. Opšti stavovi u poređenju sa Vojinim. Naprotiv. duhovitost i autentičnost. Ona znači da bih rekao da podjednako. nužno su maksimalno saglasni. ali onda sam shvatio da mi višedecenijsko iskustvo po kafanama i restoranima daje pravo za konačnu ocenu. preziremo tu ljudsku delatnost. Pa.

masa stavi na tanjir i ostavi da se hladi. od kojeg se uzme polovina. ostrige neka polagano vriju u sopstvenom soku dok ne budu mekane. namočenog u supi ili mleku. Dotle. Čvrsti sneg od dva belanca se pažljivo umeša. utuku jedan po jedan dva žumanca i dve razmrvljene kriške belog hleba. { 152 } . stavi u posudu za koh i peče oko dvadeset minuta. kao začin. Šampinjoni se. Po romanu – sotiji renesansnog autora Slobodana Perovića Klotilda putuje na istok. Onda se. soli.ZapiSi viteZa kloda od aragona4 Predjelo: Kroketi od ostriga Skuva se sos od pavlake od četvrt litre mleka. Rastopi se pedeset grama putera. pa sve to ponovo hladi jedan sat. pa se tučkom u posudi fino isitne i dodaju u sos. a onda se kroketi u vrućem ulju tako isprže da postanu rskavo smeđi. biberom i muskatom. doda malo muskata. očisti od kožica. opet. odnosno dok im se ivice ne naberu. objavljenog u izdanju beogradskog Rada 1996. Mekano dinstani luk stavi se u sos i protera kroz sito. Oblikuju se kašičicom mali kašičnjaci u obliku badema i stave u vruću supu. Zatim se oblikuju mali „čepovi“. Doda se pečeni mozak i začini sa nešto ribane limunove korice. uvaljaju u brašno i mrvice. razmuti i preprži. Supa: Supa sa bademima od mozga Opere se jedan mozak. ogule i meko dinstaju na puteru.

Onda se hrbat izvadi. jednog režnja belog luka. sos od šipka i dunje u konjaku. Krem nikako ne sme da provri. ali i žitak. Pomeša se sto grama brašna i pola kile šećera i doda uz mešanje. soli. Ulije se svinjska krv i polako zagreva masa dok joj sas­ tav ne postane gust. jedne veze peršuna.Glavno jelo: Pečena veprovina Prvo se od litra vode. peče u sopstvenom soku sve dok ne postane mekan. rezanci. dva kisela krastavca. okruglice. sirćeta. Desert: Krem od krvi Najvažnije je kod mesara nabaviti sveže svinjske krvi i to celu litru. posoli. jednog do dva vrganja. { 153 } . pola limuna sa kori­ com. voda dolije i sve se to na jakoj vatri dinsta jedan sat. doda se dobar gutljaj sambuka ili nekog drugog likera. Potom se u taj raso stavi veprov hrbat da stoji u njemu dva do četiri dana. Kad se krem makne sa vatre. uz često dolivanje. lorberovog lista. bibera u zrnu – sve po nahođenju. dodaju se mirođije i limun. žele od ribizle. jedne kašike senfa i pola kila narezanog luka napravi krepki raso. Onda se skine poklopac sa posude. prelije se vinom i nešto rasola. U velikom loncu oprezno se rastopi pede­ set grama putera i trista grama čokolade. hrbat. Uz njega se služe kne­ dle. stavi u posudu za pečenje.

.

svakih nekoliko meseci. Ima dve sale. { 155 } . kao jedan od predloženih restorana. ne preterano masivne stolice presvučene braon kožom. Mada je u samom centru. vis-á-vis one pekare u kojoj je lepinja sa gulašem i ljutim sirom ista kao što je bila pre 30 i kusur godina. sa izborom dobre. ali sporadično svraćanje u Guli. mada se enterijer bespotrebno osavremenio. Guli je idealan za dnevni predah uz lagani ručak. ili ukupno više od 200 puta u životu). ali sa uočljivim stepenom kvalite­ ta i likovnosti. dakle najmanje stotinjak puta ukupno („svojom kafanom“ može se smatrati ili ona u koju neko ide najmanje 4 puta mesečno. i ima stila – čvrste. ali tako da to baš i nije u prvom planu. može i poslovno. nego i prijatan. ipak jeste nekakva učestalost. bio bi Boja­ nin izbor ionako – to je njeno omiljeno mesto. manje obavezujućom. obični drveni stolovi. Ipak. Na početku Skadarlije. Guli je ponekad i moj izbor. koja je takođe dizajnirana. Jednostavnije stolice i drugi dodatni elementi rustičnosti čine atmosferu opuštenijom. ambijent ne samo estetski uspešan. Iskreno. Leti. baš pored česme. jer su na spratu iznad Gulija prostorije Čede Jovanovića.guli . najmanje godinu dana. od kojih je veća očigledno „dizajnirana“ tako da se vidi da je to urađeno. otišli smo u donju salu.boJana lekiñ Guli. Tako je i uređen. Jeste ne­ nametljivo. činjenica da je sva nekako od cigle i drveta čini je intimnom i ne smetaju previše džipovi i telohranitelji koji se tuda mu­ vaju. a lagane hrane. spuštene svetiljke koje podsećaju na lustere u bilijar salama. kvalitetni. bašta je takođe izuzetno prijatna. Nisam baš redovan gost – pod re­ dovnim gostom podrazumevam kafanu u koju se ide naj­ manje 10 puta godišnje više od 10 godina. pomalo strog poredak mesta – i sve zajedno.

jeste neko ko se kod Gulija oseća dobro. pa šta. moram još da kažem i da sam relativno dobar sa vlasnikom. Tim više dozvoljavam sebi i neke ne baš hvalospevne opaske. osim po začinima kojima su posuti. em TV lice. ali ja tako marokansku kuhinju ne zamišljam – ne poznajem je.još od Saveza za promene. oktobra. Em je dama. Kafana je svejedno dobra. Reda radi. em kao direk­ torka BK TV poslovna žena najvišeg ranga. ali mora biti da se njihovi ražnjići od naših razlikuju još po nečemu. taman toliko da joj nije potreb­ no da bude bolja.“ Rekoh. Iskreno. em jedna od najpoznatijih novinarki. poneka interesantna salata i po koje jelo koje liči na ono što se kod nas pod italijanskim jelom podrazumeva. ta hranu nije ujedno i vrhunska. slaveći pad Miloševića pili naš sadašnji glavni i odgovorni urednik. mislim da na tako nešto ni ne pretenduje. zatim Marko Blagojević. Hrana je dobra. kaže Bojana. duplu. pa preko DOS­a i Centra za modernu politiku do sadašnje stranke. ovo sam morao da napišem. Guli jeste kafana sa dobrom klopom. i ja. glavna i odgovorna urednica iste te televizije – njoj hrana nije najvažniji element u restoranu. Cela kafana je takva nekako – kvalitetna. sa stilom. Naravno da se apso­ { 156 } . „Enterijer. kladim se. a nepretenciozna. Džonijem. i da Guli ima simbolički veliki značaj upravo za Reporter. u smis­ lu da dominiraju pice i paste. Sećam se da smo na pitanje konobara „Koju votku?“ odgovorili sa: „Naravno. Jelovnik se predstavlja kao italijanski. portparol CESID­a. Tu smo. negde u gluvo doba noći 5. bez sumnje. da bi se sve činjenice znale i da ne bude da me je neko „uhvatio“ kako hvalim čoveka koga znam – znam. ambijent i klopa“. Bojana Lekić. No. Bude i poneka stvar koju Džoni zove marokanskom. „jeste ono što Guli čini najboljim restoranom u gradu“. koji je takođe veoma blizak redakciji. Makar ih drže u nekoj marinadi.

da se slažemo i da nismo nikakvi neistomišljenici. kako je sklon da sluša sugestije i ideje. A i da me ne obavezuje. a Bojana je dovoljno vrsna u svom poslu da eventualne probleme koje ima sa te strane uspešno kompenzuje novinarskim umećem. Bojana kaže da ni tu nismo neistomišljenici. Bogoljub (izgleda da ga svi koji rade neposredno sa njim zovu imenom) se ne meša. čini ga kafanom sa najvišom ocenom za ukupni dojam. šta sam moga da radim? Ugovor me obavezuje na pet godina. pored tog oko pića i hrane. na stranu kako je vlasnik televizije koju vodi došao do para. mora se priznati da je sigurno svesna onoga što radi i da tačno zna zašto to radi. Ključno neslaganje. U našem beslovesnom društvu. Ajde. kako se sa njim dâ dogovoriti o nekom jelu.lutno ne slažem. sa Bo­ janom jeste. Bojana. I.. a i prodaće vlasništvo nad televizijom. „Ali. naravno – njeno radno mesto. ali ipak nije kulinar vrhunskog nivoa. a zatim i da su prethodni argumenti do­ voljni. ali je ostala pri svojim ar­ gumentima – kao prvo.. ajde na stranu njegov kulturološki milje – ali u najdirektnijoj su­ protnosti sa najosnovijim principima profesije jeste činjenica da je on ujedno i predsednik jedne velike političke stranke. No. { 157 } . ja sam pokušavao da joj oponiram.“ Tu smo se malo objašnjavali. kako kreativno dopunjava ponudu svaki put kada se vrati sa nekog puta napolje. tu insistira na gas­ tronomskim užicima – pa priča kako Džoni voli da im­ provizuje. i to je vrhunska vrlina. Jeste Džoni sasvim OK. Nekako mi se čini da nisu i da mnogi profesionalni stomak ipak ne bi mogao sa tim da se pomiri. ali kombinacija tri pomenuta elementa. pak. ta granica kod svakog je različita. uz krajnje prihvatljiv cenovnik.

Jedno je da pokušava da utiče na program. odvlači na samu ivicu kršenja profesionalne etike – otkriva da ga pije pre ručka. Po rezultatu bi se reklo da je uspeo – espreso je zbilja vrhunski. Hvali nekoliko vina koja su u Guliju na vinskoj karti. da ne bude da krije. Pravila rubrike sprečila su me da ih probam – biće prilike. a da ne valjaju oni oko njih? Ma ne. tim povodom. i seče ga – čajem od nane! Bio sam spreman da prekršim pravilo i pijem šta ja hoću.. demokratičnog. pa traži da se pusti u celini neki napad na njega. i jasno mu je da kao vlasnik televizije ima problem ako njegova politika bude previše prisutna. em utiče direktno na program. Srećom. i to sa hladnim mlekom. jer ga ljudi kapiraju kao otvorenog. da nas ne bi previše mučila – naručuje koka kolu i ja sam sproveo profesionalni zavet rubrike. Ali Bogoljub zaista shvata da mu ni kao političaru ne valja da bude vlasnik televizije. Međutim. ni kao vlasniku televizije da bude političar. Neistomišljenica me ipak. Jednostavno se nisam mogla od njih odbraniti. Eh. (sa nevericom): Shvata? Da. pre svega neka novozelandska i čileanska.boJanina kombinaciJa Za espreso u Guliju skidam kapu. Znači. u kampanji za lokalne izbore smo premašili. pa ugrozi program. bogolJub na SvoJoJ tv NS: BL: Kako može da ti bude sve profesionalno u redu kada ste u predsedničkoj kampanji forsirali Bogoljuba? Nije tačno. Bojana mi kaže da joj je Džoni pričao da je godinama tražio pravi odnos mešavine kafe. Jasno mu je da kao političar ima slabu tačku u koju mogu drugi da ga gađaju. em je i tebi i meni jasno da kada on pusti napad na samog sebe.. NS: BL: NS BL: NS: BL: { 158 } . Šta hoćeš da kažeš? Da su Tito i Sloba OK. a drugo da li i utiče. to može samo da mu koristi. stepena prženosti zrna i podešavanja finoće mlina. Ponekad preteruje. Sva istraživanja minutaže govore da smo bili izuzetno fer.

više kao da se jede umesto hleba) sa sušenim paradaj­ zom i pečurkama. Kafana je. na primer. sa 5­6 santima debelim sirom ­ više mi dođu kao. kao uopšte sve pice. da zna gost da ću ga „masakrirarti u novinama“ ako bude pio vodu ili te lakopiše. ukupno uzev stvarno super. piju kad ne rade – a posle ručka nastavljaju posao. socijalista i Velje. čips. a i nadam se da će ovo pročitati kao opomenu. Glede jela ­ podelili smo porciju izvrsnih njoka (u Vojvodini to zovu šufnudle i uopšte ne misle da je nešto posebno. nisam načisto. Sledeći put paziću koga zovem. Sa Bojaniniom opštim stavovima ni ovaj put. kao ni toliko puta pre toga. Ako je njegov glasač iz uverenja. i nije ništa – osim kada se jedu u Njujorku. jer je između ostalog bio pica majstor. od onih što bacaju testo uvis tako da se vrti. pristojnu salatu od spanaća.Merač nesaglasja +5 +4 -5 0 -2 +1 kafana jelo piće ošti stavovi politika ukupno Opisna ocena: Piće je dobilo nedovoljnu ocenu i tako drastično uticalo na ukupan skor ne Bojani­ nom krivicom – sâm sam kriv što ne mislim i već treći put za redom idem na ručak sa ljudima koji ako i piju. koja meni. rukole i drugih zeleniša sa sirom i pinjolama i kaprićozu. tu negde sa ocenama glasača radikala. a politički sam preventivno dao dobar minus – ako makar iz lojalnosti glasa za Bogoljuba. Bane fotoreporter nije se složio – iz profesionalnih razloga. moja ocena bi bila još niža. pa ne mogu ni da cenim. { 159 } . međutim.

.

preko preteče današnjih chat room­ova. tada potpredsednik vlade. u gradu. Bilo kako bilo. odnosno BBS grupe (preteča weba) na Sezamu „ka­ fane“. niti ću ja napisati da „sumnjam“. sastav ljudi i ime pri­ { 161 } . može da kaže ono što niti će sam Jovan Kovačić reći. radi balansa“ pa je zato konsultant. ma koliko stvarnost bila komplikovanija. Kovačić se povukao u – privatne konsultante.Jovan kovaÅiñ Sa njim je imalo smisla ići u Motel Šarić – simbolika mesta na kome je uhapšen kao špijun general Perišić. izveštavanja za Rojters i druge sa mnogih ratišta i kriza u svetu. skupljenih slučajno. kao i nekoliko vrlo visokih savetnika političkih lidera – uključiv poznate predstavnike SPO­a i JUL­a). između ostalih. u kome smo bili i nas dvojica. on se setio da bi bio pravi potez da odemo upravo tamo. poz­ natu. u kojoj su bili uglavnom novinari­izdajnici (nekoliko stranih dopisnika. Ali. mada je suština bila da jedemo i pijemo ­ i mnogo. To je bilo jedno kafansko društvo. na takoz­ vanim koordinacijama. pouzdanu. ili da je „očigledno“.motel Šariñ . Vestendorpu i Petriču. Priznajem. kada je uz skandal otišao nje­ gov nominalni pretpostavljeni Đovani Porta. odličnu. polovi­ nom devedesetih. Za sebe kaže da se „zna čiji interes predstavlja“ mada „misli da je i rusko prisustvo ovde važno. poslednjih desetak godina na našem prostoru. Bila je to grupa poznanika. U šali smo to zvali – koordinacijom. kada je prvi put od kako se u Bosni bavio svojim poslom. sve do 5. Potom je u ime SAD bio savetnik za medije u OEBS­u i posle diplomatsko­političko­medijskog sukoba koji se vodio tokom akcije Sablja i posle nje. i dobro. a ne u jednu drugu kafanu. mogao da uđe u Srbiju. plus kolege iz Vremena i B92. i to na mesto jednog od direktora Pinka za Bosnu. Jovan Kovačić bio je četiri godine politički savetnik viso­ kim predstavnicima za Bosnu. i Lukoila. Poruka je jasna. kafanu u kojoj smo se nekoliko puta već nalazili. ok­ tobra. posle dugogodišnje karijere jednog od najuspešnijih ovdašnjih novinara u međunarodnim razmerama.

teškim. Dakle. delovalo je kao da ima sveta. pršuta.vukli su pažnju raznih službi. u nigdini – očekivalo bi se da je motel potpuno prazan. pa da stalno donosi. ili kad su neke svadbe. njih 5­6 u Beogradu. ispraćaji. svejedno) – hteo da ruča sa nama. jer su u sredini neka­ kav šank i nusprostorije. Motel Šarić. kajmak – sve sa dovoljno holes­ terola da ubije celu jednu američku porodicu više klase. Skoro prijatan. Ipak. reklo bi se da ni gostiju ne manjka i da zna kako da napuni kafane. mizanscen špijunske farse koja je imala krajnje ozbiljne pos­ ledice. mnogo hladnog piva. onda je po tamošnjem receptu – meka. Ibarskom magistralom do pred Lipovačku šumu. ali neki ljudi su jeli za dva stola. sa onim gredama koje otkrivaju krovnu konstruk­ ciju i pretenduju da budu etno. a onda dobro. Pa goveđi pršut. No. onako kako je zamišljaju Srbi. A { 162 } . a već vidim i da mi se smeši besana noć. ili makar za puno točenog. Opet nisam imao sreće: neistomišljenik pije kiselu vodu! Na nesreću. naročito po bivšeg načelnika generalštaba i budućeg haškog sužnja Perišića. sočna. jaka i slana. crnim. pa dve vrste sira. a onda slano. ni sam ne pijem preko dana. pa je jednom čak Lord Oven (ili je to možda bio Sajrus Vens. Jagnjeća kožica koja doseže ideal jagnjeće kožice na ražnju direktno na ovom svetu. i digli sebi cenu do nebesa. pa je prostor izdeljen na intimnije delove. u sali od tridesetak. A potom – pečenje. A po spisku restorana koje ima. svakako. tu ozbiljno trešti uveče. a onda jako. da se ne ugreju. ne bi li saznao šta se sprema. ako nije iz Knina. u malim čašama. ali – žeđ me mori više od deset sati. O stomaku koji melje kamenje da ni ne govorim. Kažem. Pre svega mnogo. krivica je delom i moja – bila je to klasična klopačina. Ponedeljak oko dva. dok ovo pišem. bez onih nekakvih igri senki. ovaj put to je imalo pogubnije posledice nego do sada – hrana je bila toliko jaka da je prosto plakala za vinom. Odbili smo ga. šta li već Šarić pravi. Onako. naravno. masline res­ pektabilne veličine i mesnatosti. Autentičnost se nazirala po postav­ ljenom Dynacord ozvučenju – nema sumnje.

koji govori da je važno postići cilj sa što manje štete i što manje trošenja resursa. relativno ozbiljni. kada je on u pomenutom sukobu zastupao stavove za onaj i onakav Radiodifuzni savet (maliciozno sam primetio da u kolima sluša Radio Indeks. ma koliko ne volimo što će radikali doći na vlast. bili smo u vreme posle Sablje.pogača. A možda je sve to u prirodi njegovog posla. Neistomišljenici. izazivaju neku vrstu psihološkog. padobranskoj. to ne znači ništa strašno. koji može biti nasleđe dese­ togodišnjeg državnog rekorda u kraulu na 100 metara. No. koja je bila ovozemaljski savršena. „moja“ strana je bila u pravu). mada je ipak pravedno pomenuta. Sada se i sam pitam da li je to uopšte bilo važno (mada. ako i nije. toliko možda posledica obuke u 63. U racionalnoj analizi političke situacije složili smo se – čak i u tome da. onim „cilj opravdava sredstva“ koje je i Đinđić pominjao. „sada treba pametan trgovac da izvuče sve njihove dugove prema Srbiji“. koji je držao od ’71. Možda zbog izvesne doze beskrupuloznosti. intuitivnog neslaganja. { 163 } . a ja bio aktivno protiv. da će Kosovo dobiti nezavisnost i da. Pojednostavljeno. bez obzira na činjenicu da je neslaganje prešlo i na sva tekuća slaganja. stanicu­odskočnicu za pola tog tela). on za Pink. emotivnog. ostaće neopevana zbog neprikladnosti poređenja sa kožicom. rekao bih da je ostalo jedno suštinsko neistomišljeništvo ­ taj neki utilitarizam. koliko američki. što reče. taj utisak efikasnosti kao vrhovne vrednosti. jer i oni sada prihvataju os­ novna pravila igre. ja za B92.

pak. JK: { 164 } . Svejedno ti je zašto. Možda. pa potpredsednik vlade. pa retki pojednici moraju da rade različite poslove. Ovaj je. ambasador nije u prvom trenutku video da su to zvučnici jedne poznate firme. Ovaj mu kaže da je na parkingu ispred Motela Šarić. tadašnji američki ambasador Vilijam Montgomeri zvao je Kovačića. drugi čovek stranke. Za ovakav razgovor pre 20 godina obojica bismo fasovali po doživotnu u najboljem i metak u potiljak u verovatnijem slučaju. Zna se ko radi prljave poslove. pa da ne luta po selima. a ko vodi politiku. dogovorio se sa čovekom da se nađu na tom parkingu. Neko mora da radi prljave poslove za državu. u pijanom očaju. naravno. sa metkom u glavi. uzbudi.. ali i privatno bliskog čoveka. otišao odatle – pravo kod Montgomerija. Montgomeri se. znajući dobro da se razgovor sluša i da će razne službe pomisliti da ko zna šta Kovačić tamo radi. JK: NS: JK: NS: JK: JK: NS: Al’ je ovde neko zveknuo nečijom glavom o ogledalo. U mraku. Otvorio gepek i pokazao mu – četiri cevi prečnika 10-12 centimetara. nego što su oni bili histeričnoparanoični.. niti je Oliver Nort ujedno predsednik poslaničke grupe. Ali to niti je dobro. različite perSpektive U muškom toaletu razbijeno je ogledalo. Bio bi ti u pravu da kod nas ima izbora – ali u ovoj zemlji nema dovoljno sposobnih ljudi. tada jednog od svojih najbližih saradnika. A možda je neko sam udarao glavom. Možda.zabrinuti montgomeri Nekoliko dana po hapšenju Perišića. Pa Čeda ti je naš Oliver Nort. ali ne zato što smo važni. koje je Kovačić išao da kupi.

zahvaljujući kojem je rešen ključni problem ovog teksta ­ kako predstaviti sagovornika. nego je unutrašnjost turbo zdanja iznenađujuće ok. Sva objašnjenja o poslu. podjednako se i slažemo i ne slažemo. i ocena bi bila mnogo manja da nije one kožice. i manja – u stvari.Merač nesaglasja +5 +4 -5 +2 -2 +2 kafana jelo piće opšti stavovi politika ukupno Opisna ocena: Ne samo što je Šarić apsolutno najbolji mogući izbor. { 165 } . ali se to nikako ne može oceniti nulom. i veća. Mada bi ocena mogla da bude i suprotna. toliko se politički ne slažemo. godinama. A koliko se uopšte slažemo. Jelo je bilo daleko od savršenog. greškama pri pijanstvu koja su poslužila kao opravdanje za kiselu vodu apsolutno su neprihvatljiva u datoj situaciji.

.

a prihvati Ksenija Milivojević. opuštenosti i stabilnog kvaliteta. gde poslednjih meseci čak imate redovne sastanke sa ortacima iz gimnazije. Nagomilane lepinje na priloženom računu ubrajam u lepe običaje. drugu sam mu pustio. francuskih i inih evropskih restorana. Ajde. izrazom pokazujući da više neće pokušavati – samo zato što mu je jasno da neće uspeti. Već na ovom ručku ljubazno me je pozdravio. Čak i da nije simpatična i šarmantna koliko jeste. koje ste sami sebi mazohistički nametnuli. lažnih italijanskih. manje-više redovno (u proseku minimum 10 puta godišnje.KALENIÑ – KSENIJA MILIVOJEVIÑ Kada vas odbiju Matija Bećković i Predrag Marković. bio je nov. bio iznenađujući izbor. mogli biste pomisliti da je dobro krenulo. ili se desi da im džigerica u sla- { 167 } . u po vas teškim pravilima igre. poput bakšiša. desi se tako nešto. nekako me je bilo sramota što sam ga baš na dva mesta provalio – ali. jeste. Kalenić je. sa druge strane. jedinu kafanu u kojoj najprirodnije ručate sami. dakle. imate zadovoljstvo da vas pozove u kafanu u kojoj sedite najmanje četvrt veka. nedavno je kelner pokušao da me pokrade – jednu krađu sam reklamirao. dok strahujete od kojekakvih fensi mesta. Pomislio sam da se neistomišljenica možda vešto marketinški postavila. kao predstavnik „običnog čoveka“. A kada na sve to još. u poređenju sa prethodnom dvojicom (potonjem zahvaljujem što mi je sugerisao baš nju i ostvario kontakt). Kažem. na sledećem ručku sa neistomišljenikom. Ali. ručak sa njom je prava profesionalna sreća. kao u svojoj trpezariji – onda je stvar toliko dobra da posle nje mora ko zna šta loše da se desi – bojim se da ću šta je to saznati verovatno za mesec dana. kako joj je ipak na pamet pao baš Kalenić? Kalenić volim zbog potpune autentičnosti. ergo oko 250 puta u životu).

na kriške ili kolutove. i to stav koji se meni dopada. Bila je to neka vrsta tadašnjeg Dače. ipak. retko kada su bivali bliži svojim sugrađanima. Kalenić je imao slavne periode kada je radio po celu noć. sve to nije ništa u poređenju sa prisnom. i da im paradajz bude baš bljutav i svenuo. ’94­’95. moja neistomišljenica znati šta je i kakav je baš Kalenić – nije on bilo koja stara dobra kafana. da ti ručak ne zagori“. U to doba jutra reč Ciganin nije vređala prisutne Rome – naprotiv. Glavu u škembetu.nini ostane unutra krvava. solid­ nom kuhinjom. dok su pored njih bili naslagani džakovi praziluka i { 168 } . Prosto je – pi­ tate konobara kako režu. ponekad može naleteti na pohovani mozak ili čak jagnjeća crevca u saftu. baš ste tako navikli. rekoh. kada su po njemu visile krpe sa vezom na kojima su pisale sentence poput jedine koju sam zapamtio ­ „Kuvarice manje zbori. autentični duh Kalenića bio je posebno uočljiv sredinom devedesetih. turbo­folk autfita. vi zamolite za suprotno – tobož. da im točeno pivo ne bude baš najsvežije. pa bi se oko 4 ujutro tu sretali zaostali. i kada je sa ogoljenih greda visio poneki klip kuku­ ruza. neka mladež. Morala je. odmah prekoputa. jako vam je važno. dakle. u kontrastu prema popularanom kafiću Far.) Ali. skoro sam naučio vrhunski trik koji obezbeđuje da u resto­ ranima uvek dobijete sveže sečen paradajz. Kalenića se sećam. ali nenametljivom atmosferom i. jedna ozbiljna izjava. i kada vam kaže. Okup­ ljala se tu. Taj tolerantni. u pristojnom društvu ne treba pominjati dok je žive Avalice. jedan izražen životni stav. teturajući gradski pijači i upravo pristigli seljaci koji su pili po koju pre nego što počnu da prodaju robu na pijaci. u kojoj se – pored standardno prihvatljivog roštilja. Izbor Kalenića je. ma kako u stvari bila dobra. sa Versaće krpicama sa buvljaka i Gotje parfemima mešanim u lavori­ ma. od početka osamdesetih. (Inače. u principu.

To što je naručila koka­kolu nije bio nikakav ra­ zlog protiv. čak i personal touch – šopska bez luka. meni. po svemu bi se reklo privatno sasvim privlačna osoba. ražnjić i pljeskavica. što je tradicionalna. o nekim drugim stvarima sigurno ima meni neprihvatljive stavove. samo je budila zavist – sa svakom tom cigaretom. mada za dve klase lošiji nego kod Sandokana. Na takvu porudžbinu. dakle. da je postalo zabrinjavajuće. Kako nalažu pravila. sigurna varijanta bez imalo mašte. kao i sav normalan svet. pa su se uštipci nedopustivo ohladili. a prodavci spavali po prikolicama. nije ugasila započetu cigaretu. Volim alkohol. više je uživala. makar je to bio i dosadni Marllboro Light. takvu sam i ja pojeo – sasvim je ok. I. Shvatio sam da će postati sve teže naći mesta za neistomišljeništvo. Činjenica da puši. nezgodna u pola radnog dana. u Leskovcu.krompira. sasvim – u po bela dana često ni sam ne pijem uz ručak. Sve zajedno. oba su uspevala ne samo da ne smetaju jedan drugom. 1990). koja su smetala jedan drugom. sigurna. I narudžbina je bila sasvim ispravna – uštipci od mesa (u Kaleniću – solidni. A u Kaleniću. dakle – toliko ok i na mestu. umešani sa kačkavaljem i šunkaricom. Malo sam se razočarao što je razlog za izbacivanje luka prozaičan – njegova eterična svojstva. nepogrešiva. za Beograd u vrhu lestvice. Postalo mi je čak i krivo što jedna tako. mnogo. { 169 } . već i da se nekako usklade. kada je u taj i takav Kalenić stigla tačno u sekundu. a ne neki pokušaj harmonizacije ukusa. lepo ispečeni. Hoću reći ­ pod „ne pijem“. za sasvim blagu nijansu hrabra ipak – nije to ni ćevap. no – šta je. tu je. Kombinacija. Ozbiljna zamerka – kada je stigla hrana. bivšem pušaču. pomfrit i šopska. al’ volim i koka­kolu. nekako – bila su to dva sveta. podra­ zumevam da u određenom trenutku ne pijem alkohol.

a sada odjednom – neko tu ubacuje novu dimen­ ziju. zar ne treba sarađivati i sa Kinom i Rusijom? Složila se odmah da treba i objasnila da je mislila simbolički. Pomogao sam. lako sam osporio. vratila se na poznate 7 U vreme tog ručka bili su aktuelni neuspešni referendumi o evrop­ skom ustavu. Holanđani.I ima. Kao prvo. Njen prvi argumet – ono poznato „ako ne u Evropu. očigledno. lakše je te pozicije kod nas braniti nego napadati – makar to. a Britanci ne smeju ni da provere šta misle7. zadovoljan sledećim pripremljenim ar­ gumentom. Od toga sam odustao. ali. Kada smo razjasnili da govorim o nekoj vrsti nove. tokom razgovora – grčevito brani pozicije da se u Evropu mora ići. ali za ručkom – tu se ipak ljudi međusobno slušaju. a ne sadržinski. kuda ćemo – u Kinu ili Rusiju“. birokratizovanih. Čini mi se da se malko zbunila. nekritički je za Evropu. omarketiniranih aspekata gomile različitih „istosti“. vulgarno se pozivajući na iskustva nes­ vrstanosti – sladostrasno znajući da će se na iste obrušiti. kreativne pozicije u novim svetskim odnosima. { 170 } . jer toliko puta je kao argument na pitanje imala odgovor iz jednog koordinatnog sistema. Samim dopuštanjem da je to nešto od čega bi valjalo bežati. u koje Evropa i Amerika stišnjavaju svet. „na is­ tok“ – mada se i to objašnjenje dalje lako opovrgava. Kao inteligentna i obrazo­ vana osoba. A to je – da li je ovde ikada iko mislio o trećem putu. Na početku razgo­ vora čak kaže da „od globalizacije pobeći ne možemo“. koja zna o čemu govori – a ne govori o tome po prvi put – Ksenija Milivojević istresla je nekoliko argume­ nata. otkriva da je svesna svih nehumanih. koji bi možda prošli na televiziji. ne misle Francuzi. Kao predsednik skupštinskog odbora za evrop­ ske integracije. mada ih ja koristim samo simbolički. Svakako.

Vratili smo se na suštinsko pitanje – što u Evropu? Neistomišljenica je priznala da ozbiljna studija. upravo po principu istok­zapad. kao predsednica nadležnog skupštinskog odbora to nije pokrenula jer su joj (a nismo uspeli da utvrdimo ko su ti što su joj. I. Švajcarsku i Island. da ona. nekakav neza­ dovoljan izraz nekog uticajnijeg od nje na nekom koktelu. već što je očigledno u pitanju neka plutajuća politička atmosfera. i vladu. već da ja samo govorim kako mislim da su stvari suviše jednostavno postavljene. od vrste čije ime čak zna na engleskom cost and benefit study. Iznalazila je nove i nove argumente. da ima važnijeg posla. dakle „studija troška i zarade“ nikada nije urađena. Nisam uspeo da objasnim da primeri koje pominje nemaju veze. i koješta. uprkos pet­ naestominutnim razjašnjavanjima. i skupštinu.situacije – Norvešku. bila verovatno jedan od najubedljivijih zastupnika proevrospke ideje. ili nekakva čudna primedba stručnog osoblja u skupštini) predočili da nije vreme. ali – { 171 } . napredno­ nazadno. a da možda postoje neke druge kategorije. ali sve to zajedno bilo je – kontradik­ torno. nisam uspeo da shvatim zašto zahtev za takvu studiju njen odbor ne pokrene – po­ minjala je nešto i pare. Nije uspela da mi objasni ni kako je moguće da ima važnijeg posla i kog to ako je Evropa najvažniji društveni projekat. i to ne što nije htela da odgovori. i Srbiju i Srbiju i Crnu Goru.

pola kašičice sode bikarbone. dve kašike šećera. Iz: Frojdov kuvar. trešnje. karanfilić.erogene muŠkaCone1 Napravite osnovno neerotično testo od tri šolje brašna. šolje mleka i malo muskat­ nog orašćića. cimet i slično. Pecite na namašćenom plehu na 180° C oko 15 minuta. 2005. kašičice PZP. navodi se da je potrebno osvrnuti se po kuhinji i potražiti suvo grožđe. Dosije. ** Zadnjica na francuskom. Razvaljajte ga na prst debljine i isecajte erotične oblike (noga. Sada dodajte onaj erogeni dodatak*2 (neki će se zadovoljiti i cepanim trešnjama bačenim u testo). 125 gr putera. korice limuna i narandže. ili derrière**3oblika srca – morate upotrebiti maštu ili od kolača neće biti ništa). na primer. { 172 } . mimo recepta. ** U tekstu.

možda zato što nema druge. dok mi do nje stignemo. Definitivno se.ono osnovno. političke pogodbe i sve to zbog čega je nepristojno biti aktivan političar. koja je igrala prljave igre sa prljavim novinama. a ja oz­ biljno – Evropa će se već skroz razjediniti. Uostalom. Začudo. političkim stvarima. Za nju sam pripremio i drugi čin neslaganja – šta će. uopšte u politici. Za svakoga ko ide na ručak u Kalenić ipak ima nade – za koju godinu. pa makar to bio i ulazak u Evropu. pomalo detinje pitanje „A zašto u Evropu?“ ostalo je bez odgovora. složili smo se – ona u šali. kada su se nizale neprincipjelnosti. uspela je da me uveri da je – kada je onomad upravo iz principjelnih razloga podnela ostavku na sve funkcije u stranci – ostala poslanik smatrajući da na taj način može da doprinese nekakvom opštem cilju. stranka odgovorila naravno prljavom igrom. Antiglobalista teško – biće tada već previše stara za mladalačko buntovništvo. ako je već tako fina i principjelna. verovatno zahvaljujući kom­ pletnom stavu tokom celog razgovora. { 173 } . dakle. a kada su iste te novine počele da igraju prljavo prema stranci. ne daj bože funk­ cionert ili ministar. tim pre što mu ni sada nije sklona. ne slažemo u tim manje važnim. Ksenija Milivojević ima šanse da postane jedan sasvim solidan skeptik. kada se nakupi još malo ironije i cinizma. OK. prljavoj igri i kako se oseća u stranci u kojoj je u toku skandal Dinkić­ Davinić. u kojoj je do nedavno bujao skandal sa Jelašićevom kućom.

represivnom gestom hoće da nametnu jednom drugom sistemu. A ispalo je da je postala hit. zbog brige o životinjama. jer nije u evropskim standardima. Sopstveni sistem vrednosti.kaFanSki argumenti NS: Ovde u Kaleniću u sezoni klanja uvek ima pohovanog mozga. Deo sociološkog. u Evropi iznutrice ne drže po kafanama. pa se sada proizvodi i troši više nego pre. Zbog lake kvarljivosti. dakle. KM: Neki drugi sistem vrednosti prihvata i kanibalizam. pravdajući to brigom za životinje. Ko god im dođe. { 174 } . nacionalnog i tradicionalnogh identiteta Španaca koji bi se izgubio ukidanjem koride svakako bi po čovečanstvo (i Evropu) bio veća šteta od ubistva par stotina bikova godišnje. Što da se priključujemo kada nema takvih stvari – i ko zna još čega? KM: I Mađari su se plašili da će guščija džigerica vremenom da nestane. hoće nju da jede. ali to ne znači da je taj sistem prihvatljiv. kulturološkog. korida i kanibali NS: Evropa pritiska Špance da obustave koridu.

a politika je kao takva u najboljem slučaju neocenjiva (0) – ne verujem da neko tu može da dobije pozitivnu ocenu. +2 jelo). { 175 } . koka­kola se mogla tolerisati kao prvo piće.Merač nesaglasja 0 +2 -2 +2 0 +2 kafana jelo piće opšti stavovi politika ukupno Opisna ocena: Kalenić je vankategornik (0). ali reš uštipci su plakali za pivom (­2 kola. Stavovi neistomišljenice su opšte uzev OK – dalo bi se ručati zajedno i bez poslovne obaveze (+2).

.

a kao ne uspeva. i onaj koga oslovljavaju. To voli i onaj koji oslovljava. van sistema. Ovo je. pos­ le svega. U suprotnom – oslovljavanje predsedničkom titulom je uvlakačko. Znao sam i da unutar sistema i predsednika tog sistema tako oslovljavaju – i to je skroz OK. autor je shvatio da je beznadežno potkupljen. predsednika NUNS-a u jednom mandatu. recimo. saznao koja je njegova cena – savršen ručak koji traje četiri sata. čak i van njegove organizacije. stigao tanjir sa sirom. do predsednika skupštine. ako je zvanje njegovog radnog mesta predsedničko – predsednikom i oslovljavaju. kada je Sinđa jedna od najpoznatijih beogradskih kafana.SinŒeliñ . Noževi sa iskrivljenim. To je razumljivo do izvesne granice . novinar se može obratiti tom titulom. na drvenim plad­ njima pokazali su da ne treba da ga zbog toga bude stid. Ili. susreo sa time da nekog zovu – pred- { 177 } . Priloženi kapar to je potvrdio. međutim. primerice. države ili vlade. blago bezobrazno oseti ironičan podsmeh. naime. Miki razume marketinški koncept koka kole.predsedniku opštine.milan boŽiñ Ovaj tekst napisan je u direktnoj suprotnosti sa kodek­ som redakcije lista Reporter. prvi put da sam se na javnom mestu. za razliku od većine srpskih privrednika. ako je naglasi tako da se jasno. u kojima krajem nedelje i vikednom teško da se nađe mesto bez rezervacije. Au­ tor je. to činim: Miloša Vasića. dvovršnim špicem. dan danas oslovljavam isključivo sa „jedini moj predsedniče“. predSednik Navikao sam se. U trenutku kada je na sto. Ili. može se tako obratiti i predsedniku države ili vlade. znajući ljude. Od predsednika opštine. Lično. ako taj osmeh novinar pokuša da prikrije tako da se vidi da to pokušava. da vole da svakog funkcionera. Ostalo je nejasno zašto je gazda Miki uopšte trebalo da potkupljuje autora.

lako im je pamtiti za taj dan. salon sa posebnim ulazom – za kriminalce. sa nešto intime obezbeđene svetlom. k’o modna pista. tajna garderoberki je što je jako mali procenat gostiju koji ili nisu javne ličnosti. koji neće da drugi vide da su ušli. Uvek sam hteo da verujem da pamte svakog gosta. gradonačelnika kada su „pukli“ Đinđića ledeni piSoar Garderoberke ne daju broj – pitaju za ime. kad sam pitao da li je stigao Milan Božić. ima se koga pratiti. d. U Sinđu dolaze ljudi koji znaju godinama gde i zašto idu. Uostalom. sa pisoarima natrpanim gomilama leda i korama od pomorandži i limuna. bogatim zeleniliom. koji je dominirao srednjim delom velike sale izbačen je i sada je sve to jedan poveći prostor. vodenicom. Bolji dezodorans od bilo kog. u ulaznoj sali najčešće sede telohranitelji i vozači – dakle. špijune. Ili se vadio što nije reagovao na krajnje negativnu reakciju Baneta fotoreportera na objašnjenje da je Milan bio SPO-ov v. kada sređene damice provrckaju. kažu. U stvari. makar i Upravnog odbora Telekoma. političare i biznismene. to nikako nije turbo-folk ili novobogataško mesto. svećama i sličnim. pa ne pripadaju tim kategorijama. { 178 } . Nekolicinu koji dođu povremeno. iako je on predsednik ipak samo jednog preduzeća. Ipak. nije znao ko je Milan Božić. policajce. Sladak detalj tamo mi je uvek bio – WC. ili nisu stalni gosti. Taj VIP salon se upravo sprema – sigurno je da mnogi majstori ujedno postavljaju kamere i prislušne uređaje za najrazličitije službe.sednik. A možda se konobar samo vadio što. A prostor između mu dođe. kako kažu u kafani. Svetlarnik-staklenik. mada se oni sada dele već u tri sale – a uoči Nove Godine biće tu i četvrta.

puna sode. ne možeš previše da popiješ i to joj je jedina mana. debela. izvrsnu. dva poslužavnika torti „kao pegla“. ljutu – dakle. Esterhazi.činJenice na 50 kilometara Dunja je rakija koju. ne vazdušasta. beogradske kobasice – kobasice sa roštilja u sosu od luka i pavlake. čačanske uštipke – uštipke od mesa u sosu od kajmaka i pečene paprike. Od 176 jela. pa ga je stigla sudbina da tri puta za redom jede „pažljivu hranu“ i pije vodu. ali kao da jeste). kao nekad . pa ne tvrdim koliko je ukupno otišlo. { 179 } . pomenutim kaprom. što bi rekao Milan Božić – jer na stomak padaju kao pegla. puterom. neinteresantnu vitaminsku salatu. sa lukom u mesnoj masi. Pokazalo se da je autor sam kriv što nije pazio sa kim ide na ručak prethodnih puta. opera. orasima. uostalom. malo ljutu. davan na slavama pre nego što su slave postale mainstream. mi smo dobili – na narudžbinu cenjenog neistomišljenika – kako je Miki kelnerima stalno govorio „preko reda“: dinstani file – odnosno komade filea. da ublaži snagu roštilja. Vasina i sve ono što ni ne znam kako se zove. koliko Miki ima na jelovniku i ponosno ističe da ih sve uvek može da posluži. ali sa odličnim dresingom «na bazi kombinacije» senfa i oranž đusa (dresing sa slatkom pavlakom i šumskim voćem nije mi legao – možda. naravno sveže. pladanj sa četiri vrste sira: jedan buđav. odnosno medaljone zapečene sa blagim sosom od šunke i luka – valjda je ono sa zapečenošću lički deo. reforma. al’ se sećam značaja koji je njihovim imenima. u skladu sa bečkim poreklom. kosačke ražnjiće – od filea i džigerice. kakvu nam nameće hamburger kultura. beogradske medaljone – napravljene kompromisom kuhinje žene iz Like i muža iz Šumadije. Neću slagati ako kažem da sam otišao posle 5-6 flaša – Milan je ostao da sedi sa Mikijem. dok nismo počeli sa kutjevačkim rozeom. jedan plesniv. kao što ime kaže. prelivene sosom od luka dinstanog u belom vinu (opis je autorova pretpostavka). nije bio baš od pomenutog. čvrstu. naravno sa tostom. pljeskavicu kao nekad. dinstanog u sosu od vina i pečuraka. taman da blago rezi turšiju. kao i svaku voćnu.ona tanka. jedan kremast i jedan tvrdi. Milan je bio u pravu – popiili smo samo po tri-četiri.

čak su i ozbiljni ljudi izlazili od njega fascinirani. NS: Odlično pričaš. a ne može sam? Priča anegdote o Lenjinu. Ili ste Tadićevi? A ne. spremate G17 – kao da možda niste ničiji. Ne čuje. Možda samim tim što je espresso u jednom par exellance srbijanskom restoranu. otišao i ženi kupio pljeskavicu na kiosku preko puta.Da ne bude pristrasno. kao i uvek. tačno primećuje Bane fotograf. MB: Vi nezavisni. Ništa lično – ja to zbog biračkog tela. Pa šta što ne slušam!? { 180 } . a ne od okupatora. Đilasa. MB: Stvarno. nezavisni ste od nas. to što ste na tapet stavili Jočića. možda Tadić hoće da ga se reši. ni ništa nego – Donkafe. Ali si verovatno najgori slušalac na svetu. Taj koncept Sinđa je usvojio kada je shvatio grešku . ni Lavaca. Koncept srpske kuhinje u tumačenju ovog restorana zasnovan je na tome što svi sastojci postoje živi u krugu od 50 kilometara. monolog MB: Naravno da ne čitam Reporter – znaš da ja nikad ne čitam novine u kojima ti pišeš. okrenuo se. ili se pravi da ne čuje. Možeš misliti. a možda što espreso nije ni Ili. espreso je očajan – kao blaga turska kafa. niste – pa imali ste na tapetu Đilasa. Vesnu Pešić. svakom aktuelnom političaru – većinu najsarkastičnijih nadimaka svima redom lično je smislio i sistematski plasirao u javnim krugovima. pun para i rekao: „Ovde sviraju Šekspira i služe kinesko pile“. Polu Potu koji je bio u Beogradu i koga je tada upoznao. kada pokušavam da razgovaram o tome da li je on prvi domaći Rišelje.u kafanu je ušao srbijanski domaćin. MB: Šta hoćeš? Sloba je sjajno slušao – kad se onako nakrivi i zabulji na onom kanabetu. MB (gledajući naslovnu stranu prošlog broja): Vi ste neka antisrpska novina? MB (listajući prošli broj): Vidi ga. Ili možda jeste. Samo još malo da se ugoji. ovaj Čeda Antić pravi Obrad Kesić u najavi. Čedu.

ni sukobljenih interesa – možemo se slagati u visokoj meri.Merač nesaglasja + 4. ocena kafane i jela nije najviša moguća. ali da nije bio sposoban da napravi neku drugu i pokrene je. stepen političkog neslaganja uslovio je relativno nizak ukupan skor. { 181 } . blago mirisan i nenametljivo sadržajan kao pre rata. Pardon.5 +4 +3 -4 +2 kafana jelo piće opšti stavovi politika ukupno Opisna ocena: Samo iz perspektive višedecenijskog iskustva u zemlji i svetu. ni Dražu. ona je po definiciji još dugo vremena neosvojiva – kao da je u kvizu Milioner najveći iznos osvojen na početku serije. kao da uveliko delimo osnovni sistem vrednosti i opšte stavove. Ipak.5 + 4. Uostalom. bio je ABC pre nekoliko brojeva – sačekajte nekoliko sezona. ako se u obzir uzme njegov cinizam kao istovremeno pozitivna i negativna crta. Kako nemamo ni zajedničkih. pa je stigao do ivice cenzusa. mada sasvim bez greške. nemamo ništa zajedničko – ni kralja. uz sve međusobne komentare. i da su iza nje – interesi. a kutjevački roze. Dunja je sjajna rakija. Milan je to za ručkom definisao tvrdnjom da je u Srba ideologija laž. osim ličnog uvažavanja činjenice da je SPO ubacivao klipove u točkove Miloševićevoj mašini dok je nije skroz pokvario. na granici uvrede.. U konačnoj oceni. ni narodnjaštvo. čovek se nužno ne slaže. al’ u poslednje vreme na nju se čovek već uveliko navikao. isto onako pitak. ipak je po osnovnoj noti dosta jednostavan. Sa Milanom. Naročito o politici – tu..

.

Mada Velikića znam od ranije. ali – ako je pogrešna. ali nekako nisam bio tamo dosta dugo. za komfor. za zicer. svaka­ ko je tačnija izreka od onih o tome da nekog možeš da spoznaš preko prijatelja. U svakom slučaju. Čekajući Velikića. kao retko gde u Beogradu. knjiga ili koječega. tako da ovaj put. Priznajem. na kraju ovog poglavlja). možemo mnogo o neistomišljeniku da saznamo iz tog izbora. i privatno i kao pisca. dovoljno nepretencioznih da se ne oseća skorojevićki i dovoljno hermetičnih da nisu dolazili julovci. ključne stvari – to što konobari nisu napadni. Nismo se mogli više složiti – mada { 183 } . Kad su vremena prošla. Da je za proveren kvalitet. Velikić je objasnio šta mu se dopada baš tu – i slažemo se. toliko da ne mogu da proverim tačnost pomenute izreke. U ona vremena. espeesovci i ostali kriminalci. a ne i princip o kafani kao lakmusu personaliteta. za izbegavanje ne­ potrebnih rizika. bila je to jedna od retkih kafana dovoljno ekskluzivnih da se čovek može osećati luksuzno. u pos­ lednjem tekstu u ovom restoranskom serijalu (vidi Diskvalifikacija – prekršena pravila igre. I zaključio da je čovek sigurnih rešenja. valjda su se otvorila i druga mesta za normalnu pub­ liku. nametljivo uslužni i drugi.verdi . Dve su. kaže. pogrešno je samo moje tumačenje restorana. još važniji – da je moguće. a ne nužno celu „buteljku“. u Verdi sam i sâm išao relativno često. ponizni. A Dra­ gan Velikić je izabrao upravo Verdi. poznanstvo u oba smisla je površno.dragan velikiñ „Reci mi u koju kafanu ideš i reći ću ti kakav si“. pa u Verdiju dugo nisam bio – ipak. ne toliko dugo da me konobari zaborave. muzike. dobiti pristojnu čašu ili dve bilo kog vina. onako dosadno. razmišljao sam šta mi izreka govori o njemu.

jako dobro poznaju njega. i upravo toliko i platiti. bilo mi je jasno da ne samo da on jako dobro poznaje Beč i Austriju. čovek koji ima vrednost. pitanjem: „Da li je činjenica da si prihvatio ambasadorsko mesto dokaz ne samo kon­ formizma. nego i da Beč i Austija. rekao bih. učini merilom cele zemlje. znanja. Dakle. kada bi ga ostavio otvorenog. udario sam najniže što sam mogao. OK. „ko ga je izabrao“. Shvatio sam da je čovek u pravu. bilo čega – prihvatio da bude ambasador.znam još nekoliko mesta na kojima je to običaj – iz prostog razloga što činjenica da možete popiti vina koliko vam se hoće. tako da sam se malko čak i postideo pitanja. tamo možda čak i priznatiji kao pisac nego kod nas – po onoj vulgarnoj uzrečici o popu i selu.. bez ikavog diplomatskog staža. nekako oslobađa. Naravno. kada se do­ bro vino pilo toliko retko da. tipa pitanja „a što baš on“.. ugled i pozitivnu emanaciju. ne morate ništa. Ergo. nego i demonstracija taštine?“ Lako je odgovorio. Ne morate da razmišljate o onome „da li ima smisla da popijem (još) jednu flašu sam“. „da li shvata da je diplomatija zanat“. ili bi konobari u flašu arhivskog vina sipali prokislog Cara Lazara. unapred sam znao šta nam je osnovno nesla­ ganje. „da li misli da je važan sam tim što je pisac i da je Pisac sa velikim „P“ prevaziđen kon­ cept“. Pri tom. bez iskustva. sa njegovom ekselenci­ jom se apsolutno slažem o značaju tog detalja. Objašnjenje može da se svede na to da je ambasa­ dorska ponuda bila prilika da on dâ ono što on kao ličnost jeste tamo. činjenica da se vino krčmi na čaše. Činjenica da je. a to je priznat pisac. Velikić je. kao i Nemačka. zorno ilustruje civilizacij­ ski pomak u odnosu na socrealistička vremena. ono bi se ili pokvarilo. ne morate da se dogovarate sa partnerima sa kojima ste izašli na piće. To je objašnjenje koje mi je izbacilo sve novinarstvujušće ba­ nalnosti. da ima smisla da se { 184 } . kako god ona zvučala.

Pasuje svaka sa nogicom – probali smo rakijsku i dve vinske. zakače se za ivicu tanjira – srednji ide malo ispod. a ona dva sa strane iznad ruba. naprava Velikić me je kupio za sva vremena kada je izvadio iz džepa napravu koju je na nekom koktelu u Beču dobio od Ota fon Habzburga. cigaretu. čačkanje nosa i rukovanje. uključiv tehnološki prevaziđenu praksu da ambasada mora da obaveštava do­ micilno ministarstvo spoljnih poslova o svakom preletu državničkog aviona svoje zemlje. a da se piće ne prospe. kao šef diplo­ matije koji misli da je pisac slovenske duše. a da takvih preleta preko austrijskog neba ima ko zna koliko. A kad su obe zauzete – ništa od tih stvari nije moguće raditi. { 185 } . koji se drži u ruci. da je zanimljivo i da je dobro. Dodatni šmek priči dala je činjenica da je pomenutu spravu izvadio Habzburgov sekretar: čovek vodi sekretara da ponekom dâ taj savršeni izum! Radi se o predmetu (vidi sliku) koji služi za kačenje čaše za tanjir. da mu je neobično. Zahvaljujući fizičkim zakonima.zanat kao takav nauči za šest meseci. pogotovo posle 15 godina teškog statusa slo­ bodnjaka – tim bolje za sve. To ostavlja drugu ruku slobodnu za viljušku. pa je fino čvrsto – a čaša se ubacu u rupu. čime se iscrpljuju mogućnosti za korišćenje ruke na koktelima. zaista može tek tako da pozove kolegu pisca i ponudi mu ambasadorsko mesto. i uopšte – da je verovatno za našu zemlju jako dobro što je Velikić tamo. da Vuk. da ga sve to interesuje. razmenu vizit karti. Oni zupci koji su gore. A ako je i njemu dobro – a kaže da jeste. može čak i pristojno da se mlatara tanjirom.

Hajniken. Šta je to? { 186 } . Ja uzeo Laško jer više volim. DV: Uzeću to i to (zaboravio sam koje italijansko vino. NS: NS: NS: DV: NS: Od piva šta imate? Imate neko točeno? Laško-Beks? Laško-Beks? Laško-Beks? Dajte mi Laško. I ja bih se o istom premišljao i isto uzeo – jer tamo ima Beksa. uz sos od tartufa. NS: Nastaviću s pelinkovcem. al’ je flaša od neobičnih četiri deci – prim. Amstel. aut. Beks. Konobar: Ne..ozbilJne razlike DV: Ja ću goveđe listove Verdi.). ozbiljno sam se pokajao što nisam uzeo ono vino. Laško. NS: *** DV: Dunjevaču.) Konobar: MB.. (Kasnije.

pored krajnje ukusnog i nenametljivog enterijera. Ocena za hranu je ocena za nju. pa nije ni važno ako je za nijansu običniji nego što ste očekivali. ne i skrovitosti. a jelovnik zaslužuje čistu peticu – znaju. ona doza intimnosti – naravno. moglo bi da ide i gore i dole. kvalitetan restoran najviše klase. da Beograd i Srbija i nemaju pravu. najviša moguća ocena – nema pozitivne ocene za tu stvar. nekako. bilo je podstica­ jno. Uveren sam. u koji se čak uklapa neka kopija Direra i. sa možda ponajboljom pozicijom u gradu – u Čumićevom sokačetu. nepretenciozan. Ocena za piće je ocena sopstvenog izbora. pri tom. autentičnu klasu kao takvu – jer je kod nas klasa incident. Mantenje (al’ nisam siguran). { 187 } . Verdi je. Kad bismo se upoznali. usred centra a ipak malo skrajnuto – ipak je nekako previše vidljiv.Merač nesaglasja +4 +4 +3 +4 0 +4 kafana jelo piće opšti stavovi politika ukupno Opisna ocena: Verdi. Četvorka za opštu (ne)saglasnost tu je samo zato što mi se čini da je tako – ne poznajemo se dovoljno. uostalom. nešto što najviše liči na pravu klasu u Beogradu. nekako. rekosmo. a ne pojava. da vam nagoveste savršen obrok. a nula za politiku je. odmeren. Verdi je možda jedini autentičan. U tom smislu. rekao bih. Da ne kažem da su imali i punjač za mobilni. ali ono što smo razgovarali. Nedostaje mi tamo.

.

. ne bi bila to što jesu da ih se autor ne pridržava.DISKVALIFIKACIJA – PREKRŠENA PRAVILA IGRE Pravila igre. Zbog tolike serije prekršaja. samo je dojurio i islikao šta je mogao. autor je na kraju izabrao i jelo različito od neistomišljenika. ispao večera. u pola osam uveče. autor je odlučio da se samokazni i prestane da objavljuje rubriku „Na ručku sa neistomišljenikom“. makar samonametnuta. da je ručak. pod žestokom prehladom. opet zbog organizacionog nesporazuma za koji je Velikić ponajmanje kriv. Na žalost. bio je u prilici da se još dva sata ranije opredeli za piće – to je u datim okolnostima bio pelinkovac (sada se zove Gorki list). Dogodilo se. koji je nastavio da pije čekajući neistomišljenika tri četvrt sata. Vino nikako nije išlo posle toga – pa je autor svojevoljno ispijao pivo. autor. Kršeći već sve što se moglo prekršiti. u skladu sa etičkim kodeksom Reportera. Sticajem okolnosti. posle prilagođavanja i prilagođavanja termina. ali smo stoički sve podneli). Fotoreporter Bane. naime. koji je obavešten nekih pola sata pre početka takozvanog ručka. ne okusivši ni zalogaja – mada je u nepisana pravila ušlo da i on jede i pije isto što i neistomišljenik (proklinjali smo zajedno onih nekoliko salataraakvavivaša. prilikom nastanka ovog teksta – prekršena su sva do jednog.

{ 190 } .

PREOBILJE JE LEPOTA { 191 } .

.

da bude sve što se na temu u kojoj su količine bitne. ima i tu snažnu komponentu prežderavanja. pa samim tim – sve što bi više o uživanju. spavati. kojem­ god. Zar ova šaka jada. mnogo više je rad. ispalo bi iz samog koncepta uživanja. ako već ne i koju hiljadu? Uživanje u jelu. da se mora otkopčati kaiš. Pa naravno da nije tako – i sve drugačije bilo bi lice­ merno i lažno. i treba da se jede toliko da se ne može disati. rableovski preten­ cioznog naslova. Samo pisanje retko kad je uživanje. pri tom. ja ne vidim da su vlade širom sveta objavile „rat radu“. { 193 } . septembra. ima reći? Nekako je neprikladno. Beograd 2008): Nedavni izveštaj Ujedinjenih nacija tvrdi da rad ubije dva miliona ljudi godišnje: to je brojčano isto kao kad bi se svakog dana događale dve nesreće poput one od 11. bilo pisano. u kojoj „veličina znači“.Umesto pogovora Kako je moguće da knjiga ovakvog. A o radu veoma pronicljivo primećuje Tom Hodžkinson u knj­ izi Priručnik za dokoličare: Kako da lenčarite (Dosije. Pa ipak. nema bar nekoliko stotina strana. manje od dve stotine strana.

Bez mnogo pisanja. A kod divljaštva već dolazimo do tabua – kanibalizma. kaže dalje: „. dakle. poštujući tu veliku istinu. Rolan Vilnev. živog šarančića samo malko spržene kože na vrelom ulju ili tarantule (pa ni druge bube. piše Vilnev: 8 Autor nevoljno (iz principjelnog stava o prevaziđenosti tradicionalnih kategorija moralnosti) priznaje da nema ama baš nikakvu želju da ga proba. tvrdi da jedino čovek ubija iz gurmanskih poriva. Jer. kad bi pravio nekakvu mnogotom­ nu knjižurinu. magijski. tek na jedan korak od neobuzdanosti. a o čemu je imao za­ dovoljstvo da gleda dokumentarce. I morao bi da ide dalje. do kraja. sadržan je u Blejkovim Poslovicama pakla. koju od divljaštva razlikuje samo to što je sami divljaci nisu svesni. dovodila do pravih pokolja. uživao u hra­ ni. a još bolje ga ilustruje njegova čuvena sen­ tenca: Put neumerenosti vodi u dvorac mudrosti. ali gurmanska komponenta se ne zaboravlja.. kandže mladih krokodila.. { 194 } . tokom vekova. osim reš skakavaca) u čokoladi. da uvidi da je neumerenost. kao uostalom ni pohovane oči gazela. pošto je potražnja za njim. vaistinu. Veći problem od samog rada potrebnog za pisanje eventualno opsežnije knjige o čemu ovakvom. pa čak i praktični razlozi za kani­ balizam. u ovoj brošuri tako manje postaje više i kratka knjiga o bla­ goutrobiju i tek ponekom još uživanju postaje jedino oprav­ dana i moguća. u svojoj Istoriji kanibalizma. da bi. pre svega bez sopstvenog iskustva8? Jeste da postoje ritualni. a uz dokolicu i sve što ona slavi. odakle je pozajmljen naslov ovog pogovora. i. pisati o uživanju u ukusu ljudskog mesa.“ Kako. autor bi se našao u kontradiktornoj situaciji – da neumereno piše o neumerenosti i pretenduje da u tome istovremeno uživa.ne treba sumnjati da je meso bližnjeg iz­ vrsno. nezasitost.

veku ili Italiji čak krajem 19. On može davati prednost deci (Mobutu.Jer. da bi bile sveže. ali i o tome da su Evropljani. Eto kuda bi vodila jedna neume­ rena knjiga o uživanju u jelu. pomalo otvrdla. priznao je da je šmrkao pepeo svog oca pomešan s kokainom. o tome da su najveće poslastice „moždina. uši (ostrva De la Sond) ili mozak (Maori). On ima i svoje omiljene delove: rame. ili u obliku kobasica. poslužuju nedopečenu. Kada žele da joj pojačaju ukus. međutim. o mozgu kuvanom u lobanji. kuvaju je u komadima (Zulu). dok im se odsecaju delovi tela. čovek najčešće priprema svoju hranu i voli da podeli svoj gurmanski užitak. Gabonci) ili zrelim muškarcima (Tupi. nasuprot zverima. ne divalj. sasušena krv. ali neobuzdan. anus. kažu antropolozi. Karibi i Solomonova ostrva). Ašanti. kao na ostrvu Fidži. koje čuvaju jedno vreme (urođenici Fidžija. Guarani). ali on zna i da namrtvo pretuče svoju žrtvu kako bi joj koža omekšala (urođenici ostrva Rosel) ili da je sitno isecka (Arokanci). gornji Kongo. o kojoj se. o žrtvama koje se održavaju žive danima. o uku­ su „dupenaca dečaka i sisica devojčica“. bedro. što je kas­ nije demantovao njegov pres agent. kao i o ispijanju pepela roditelja (Kit Ričards. Dođe mu da neki put proždere pomalo ustajalo meso ili da svog srodnika ispeče živog. so­ ciolozi i spisi moreplovaca. Konga) ili škope. žrtvu ostavljaju potopljenu u vodi ili u ulju (Ubangi. Tekst o kulinarskim zadovoljstvima ljudožderstva. „slažu svi koji su ga probali“. dlanove. { 195 } . Nigerija). o mešanju ljudske masti s palminim uljem ili pivom. kolektivno upražnjavali kanibalizam. ako ne i početkom 20. kako bi ih što više podgojili (Ubangi. ali ne i sam Kit). veka. koja bi morala da se pozabavi „izvrsnošću ljudskog mesa“. na primer u Francuskoj u 17. čuvana u bambusovim stabljikama“. devojčicama (Dahomejci. urođenici sa Novog Zelanda). Kafre. Moralo bi se tu dalje pisati o stvarima kao što je da „muški genitalni organi imaju ukus pirea od banane“.

mladost. pivu. a ne „uživalaštvom“). koktelima. konjaku. Teorija. poput Mišela Onfrea i njegovog Hedonističkog manifesta u kojem citira Šamforovu maksimu za koju kaže da funkcioniše kao hedonistički kategorički imperativ: „Uživaj i pružaj uživanje. rituala i tradicije udahnuti život u „potrošastvo“ mrtvorođeno sop­ stvenom namenom – zaradom. Moralo bi se upustiti u dijalog s tolikim misliocima. I ne samo to. od Epikura koji je slavio dokolicu i uživanje. za­ bavu kao takvu. istinskog nasuprot konzumentskom. gotovo uvek u privatnom okruženju. kam­ panjâ za turizam. dokoličarenju? Zado­ { 196 } . stidljivo već i naši pisuckaju o rakiji.odvratan bi bio. čitava poglavlja morala bi biti posvećena fenomenu hedonizma. nihilizma i hedonizma toliko prirodna i samonamećuća i zbog čega se prevazilazi upravo u zadovoljstvu. kampanja zbog kojih me je pomalo sramota da priznam da popušim po koju. seks. rumu. libertarijanskog). ovom koji je nastao kao proizvod lifestyle kampanja za piće (tomovi su napisani o vinu. ne ide u knjizi posvećenoj zadovoljstvu. porodicom. kojem se pokušava spisateljskom veštinom. ili bi se moralo utvrditi zbog čega je veza anar­ hizma (posebno onog individualističkog. do savremenih au­ tora. zdravlje. U opsežnijem tekstu. s pravom. nije tome dorastao. A da se sa odvratnošću piše o odvratnostima. pri­ jateljima? Zadovoljstvo u odmaranju. lepotu. nego i sa­ mom autoru. potrošnju ili kampanja za cigare. literatura i kritika uživanja grana­ ju se na sve moguće strane. ili ljubavi uopšte? Zadovoljstvo svako­ dnevnim životom? Životom sa decom. A gde su još sva ostala zadovoljstva? Zadovoljstvo u srećnoj ljubavi. jed­ nostavno. bez obzira na njego­ vo potcenjivanje telesnih zadovljstava. izmišljanjem mitova. to je sav moral“. sport. ne nanoseći zlo ni sebi ni bilo kome. Autor. ne samo čitaocima. i Aristotela. ovom i onom piću.

Još da kažem da sam srećan što sam ostavio cigarete. ništa mi nije bolje – samo sam se ugojio i razvilo mi se čulo mirisa. ‘99-te.) Danas ću. { 197 } . cigare su u međuvremenu i kod nas postale i same deo konzumentske zavere (kao dokaz ne samo da nisam njena žrtva. bez istinskog doživljaja oblaganja nepca neuhvatljivim supstancama. da prostite. izgledaju sasvim dobro. u velikoj meri zato što više nisam rob multinacionalki koje ih proizvode i zbog specifične slobode koju kao pušač nisam mogao da pojmim ni na jednom sastanku dužem od pola sata. al’ blažen jesam. pa mi ovaj grad još više smrdi nego ranije. specijalno nabavljen komad jagnjetine od gospodina Tome. evo. kad ovoliko vremena prođe (minus tih 19 dana). zapaliti prvu cigaru. ublažavam neizdrž. koji keva sprema kako sam navikao još kod babe. ali da se vratim istinskom uživanju u cigarama. ovako. upućujem na tekst (na blogu dat link) koji sam objavio u jednom od poslednjih brojeva Evropljanina. već i da sam tu zaveru prozreo. kada ovi pućkaroši što ne skidaju markice nisu smeli ni da pomisle da im je dozvoljeno tako se zadovoljavati). poneku. Pa. prezirući sve koji se cigarama pokazuju. posle tačno 5 godina i 19 dana. posle kog dolikuje častiti se cigarom. Kad sam ostavljao duvan.Spaja vaistinu voskrese (postovano na blog na Uskrs 2009. nikad više ne zapalim cigaretu. namerio sam da. ovlaživanja. proverio sam hjumidor. očekujući ručak. U međuvremenu. ako se ne puši. onako. Osim toga. Update posle ručka: U boga nisam poverovao. koji su nekad znali da se meni na poklon kupuju samo cigare – kubanske sorte – da im je slobodno isto ponovo činiti. ali ću nastaviti da ih uživam sebe radi. A od cigara će da zamiriše. Priznajem. pa sam se bacio na operaciju. ponekad. Jest. ovaj post pišem i da objavim prijateljima. tih nekoliko Partagasa koje sam sačuvao i drugih kubanki. dakle biće negde ‘98-me.

u izazovu. crneo se svod. baštenske jagode i { 198 } . uživanju u saznanju. pušene sardele. u novom. zmijuljice. o uživanju u ljudskim dostignućima. ne bi smeo biti povod. crvenih i crnih. a probrano voće. gusto poređanih. Ono je bilo pre tesno no prostrano. iverci i jegulje na tanjirima i na činijama. u drugačijem. u kafeu Del Mar. ali dosta visoko. nudile su se uživanju. okeržutih. poput onog patološkog koje demonstriraju horde turista kada na Ibici. zlatasto su se i uljano prelivale u otvorenim sandučićima. da se on možda ukrade. Tu su stajali i poslužavnici sa italijanskom salatom. Limene kutije i konzerve. da li je zaista nužno prolaziti kroz svu tu literaturu iz praktičnih razloga − da se napiše knjiga? Ili je pokušaj da se ponudi samo sopstveni utisak o užitku. zadrži pisanjem. kad je jedna takva veličina. šarene posude s marmeladom. i sve do vrha krcato đakonijama. svakako. gusto složene. zarobi. zašto pisati već napisano. Čemu biti pretenciozan. prekrivale su zid od poda do tavanice. vitke i trbušaste boce sa likerima i esencijama za punč. u stvari sas­ vim dovoljan. kada to hoćemo? Pa bi se imalo pisati o uživanju u prirodi. u svemu onome u čemu svakod­ nevno uživamo. čvorugavih izlomljenih. ovih poslednjih u svim bojama i oblicima. napisala stranice poput one u Feliksu Krulu: Nikada ovo raskošno mesto nisam mogao razgledati tako slobodno i neometano. medom i kompotom. da se podeli ljubav prema nekom trenutku. a i dugačkih. Na komadu leda jedan morski rak širio je svoja klešta. autentičnom i proizvedenom. kakao i čaj. Od šunki i kobasica.voljstvo u kreativnosti (makar išlo sa radom)? Uživanje u lepoti. dimljene ribe. belih. Stil. skuše. u umetničkom delu? Uživanje u saznanju. kao što je Tomas Man. nekih nabijenih i okruglih kao kugle. a što predstavlja ova zbirka tekstova. U staklenim vitrinama na tezgi. aplaudiraju kad sunce zađe za hori­ zont.

a na pomoćnim stolovima stajahu otvorene limene kutije pune keksa. načinjene u obliku urni. uzdizale se. a da se ozbiljno ne poznaje Frojd. uzani i masni noževi pokraj nje. staklene boce sa desertnim bombonama i ušećerenim voćem. senzualno i puteno svela na koitalno i { 199 } . od biblijske Pesme nad pesmama do Henrija Milera i Bukovskog. šunke. Mesna roba koja se seče u kriške. Očerupani vratovi kljukane živine visili su sa gornjeg poslužavnika. jezik. kao što su pokazivali dugački. da bi bili opravdani. A nije slučajno što od smrti potonjeg ni nema ozbiljnog. istinitosti? O zado­ voljstvu i uzajamnosti? Igri. i pečeno meso. koji je bio takav uživalac (kokain na stranu) da je formulisao maksimu kao što je „ponekad je cigara samo cigara“. veze zelenih špargli. stajali su unakrsno poslagani sjajno mrki medeni kolači. davanju i primanju? Tu bi se morali komponovati čudesni erotski pasaži koji bi. koji su podsećali na obećanu zemlju. Koncept uživanja i princip zadovoljstva ne bi se mogao komentarisati. gomile šampinjona. velikog erotskog svetskog pisca – pornografija je poslednjih deceni­ ja ponizila erotiku. marmorirani i onaj što u obliku zlatnog talasa curi iz svog srebrnog omota. u raskošnom izobilju behu rasprostrti na sve strane. behu naslagani iznad njih. dubini. imali smisla jedino ako mogu da stanu u red sa tolikim besmrtnim erotskim stranicama. seksualnom užitku? O sladostrasti? O njegovoj snazi.grožđe. mlečnobeli. dimljena lososovina i guščije grudi. smenjivahu se sa malim građevinama od sardina u kutijama i oblapornim belim porcelanskim posudama sa kavijarom i paštetom od guščije džigerice. Velika staklena zvona nadnosila su se nad sve moguće vrste sira: crveni kao cigla. Artišoke. A kamo još priča o erotskom. divne male džigernjače u staniolu. i u uvodu za čiji kuvar se nalazi konačno razumevanje Jungove anime: „Šta žene žele? One žele ručak! Dobru večeru! Dobru vinsku kartu!“.

kafana i jela će uvek biti. o čemu su ljudi sa dubljim uvidom već toliko pisali da se ne bi imalo šta dodati. tako da se održava kosmička gastronomska ravnoteža. uživanja sadistička i mazohistička. jer dok piše. ili ispod nje.. No. ali – kafane. egoistična i narcisoidna. Valjalo bi da se tu nađe i teorijski osvrt na masovno trošenje vulgarnog (u kafićima gomile devojaka i mladića horski. { 200 } . uvek onoliko da ima gde da se jede i pije. koje bilo. istraživanja sopstvenih glasova. menze. po prirodi stvari neostvarivo. neke nove autor je otkrio. nego ostao da piše. orgije. konobe. nemoguće ikada završiti. Jednos­ tavno. boljih i boljih. a u neke stare prestao da ide. neke nastale. a neke nestale. postalo teorijski neus­ postavljivo. po njenoj prirodi. vole da puše“). pa je tako moguće završiti je uvek. kuhinje. novih i novih. savremene. To je. sve to je tu. Neke kafane su se u međuvremenu poboljšale. ova knjiga bi se mogla nastaviti tako što bi autor unosio nova iskustva u tekst. na žalost. tako da je erotsko u javnoj sferi. Pa sva uživanja na prihvatljivoj liniji morala i zakona. koja bi se malko narušila kada autor ne bi otišao u neku od njih. tratorije. kao što se Stern žali u Tristram Šendiju da ne može da napiše autobiografiju. a ovaj zapis to ne može da isprati. Naime. restorani. čak i bez svih navedenih i onih. rimske. a kod mlađih generacija. ekstatično. i u privatnoj. pevaju uz globalni hit da „vole jebanje. ova knjiga se ovde imala završiti iz jednostavnog razloga što ju je.kopulativno. neko pogoršale. nešto se događa. pa to u tekst ući ne može. obedovaonice. brojnijih. strahujem. picerije.. nenave­ denih digresija užitka. onako kako bi ih doživljavao.

u velikom finalu.> Roštilj od vulkanskog kamena. a posle na po manje od minut sa svake strane konjski ramstek (vizionarski ga nisam posolio) i konjska pljeskavica. pa ću moći da ubacim ovaj sms. raduje me izlazak nagoveštene knjige. aćetom. začinjeno maslinovim uljem. nije mi žao što sam se nadimio. soja sosom.Dok se sve. Biće mi pouzdan putokaz šta da nipošto ne okusim. mlevenim biberom. a onda bežim sms koji je poslat prijateljima kada je knjiga već uveliko bila na prelomu Moj sms . ali i starim kozjim sirom koji sam narendao i đumbirom. pekavši mešano povrće na roštilju od vulkanskog kamena. Uprkos svemu. radujem se što knjiga o blagoutrobiju još nije otišla u prelom. uz Ljubišinu dunju. { 201 } . naravno belim lukom. uz trebinjski crni Anđelkovićev tribun. završava ovakvim uživanjem u cigari. Zoranov odgovor Prascu! Naročito me boli konjski ramstek i kozji sir.

tekst © Blueprint 2010.rs .dosije. Beograd www. bilo u medijima.000 primeraka ISBN 978-86-6047-021-0 Štampa Dosije studio. bilo u sopstvenom prostoru. uopšte. prelom Restorani. kafići. ugostiteljski objekti i.Nebojša Spaić ISTINITA I POUČNA ISTORIJA BLAGOUTROBIJA I TEK PONEKOG JOŠ UŽIVANJA sa zbirkom fantastičnih recepata © Nebojša Spaić 2010. svi oni koji se pominju u tekstu nemaju pravo da javno. Lektura i korektura Dosije studio Tiraž 1. ističu citate i ocene iz ovog teksta. klubovi. bez izričitog odobrenja autora ili izdavača. kafane.

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. Београд .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->