Nebojša Spaić

ISTINITA I POUČNA ISTORIJA BLAGOUTROBIJA

I TEK PONEKOG JOŠ UŽIVANJA
sa zbirkom fantastičnih recepata

© Nebojša Spaić 2010, tekst

© Blueprint 2010, prelom

Restorani, kafane, kafići, klubovi, ugostiteljski objekti i, uopšte,

svi oni koji se pominju u tekstu nemaju pravo da javno, bilo u
medijima, bilo u sopstvenom prostoru, ističu citate i ocene iz
ovog teksta, bez izričitog odobrenja autora ili izdavača.

Izdavač
Dosije studio

Za izdavača
Mirko Milićević

Urednik izdanja
Dušan Mrđenović

Dizajn i prelom
Blueprint
 Nebojša Spaić
ISTINITA I POUČNA ISTORIJA

BLAGOUTROBIJA
I T E K P O N E K O G J O Š U Ž I VA N J A
sa zbirkom fantastičnih recepata

Beograd
2010
 Posveñeno uspomenama na Dragoljuba Najmana,
od koga sam uzeo odgovor na pitanje
“Kako ste?„ – kao i on, na to pitanje
uvek iskreno odgovaram “Uživam„ – i na Slavena Kranjca,
koji nije stigao da napiše recept, ali smo neke zajedno sastavili.
S A D R Ž A J:

Umesto predgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Izgon i posledice
Kuvari su prosvećeni hemičari

Gurmanlučenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Vreme uživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Blog 92 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Na ručku s neistomišljenicima . . . . . . . . . . . . . 139

Umesto pogovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

Preobilje je lepota
 Umesto predgovora

Izgon i posledice
Za razliku od seksa, hrana i ograničenja vezana za ish­
ranu nisu izazivali preveliku histeriju ni države ni crkve
tokom duge istorije našeg roda. Hoću da kažem da je
demokratizacija ishrane (a sami smo se za to izborili) stigla
do tačke da vas niko neće strpati u zatvor ako, na primer,
viljuškom jedete supu, ili konzumirate dezert pre glavnog
jela, što bi, kod ustaljenih procedura obeda, pretpostavljam,
bilo adekvatno različitim i neuobičajenim tehnikama u sek­
su. Ljudi će vas najverovatnije samo čudno gledati, a možda
će vas i neki, teroru sklon francuski šef izbaciti iz restorana.
Ali vas neće ni uhapsiti ni kamenovati! (U SAD, na primer, i
to u nekoliko država, jedino misionarski položaj ne podleže
zakonu protiv nemorala. Isti zakoni se nisu oglašavali po pi­
tanju ishrane.)
I to je donekle čudno, jer je seks, posredno i krajnje
paradoksalno, došao tek kao posledica jedne druge životno
važne aktivnosti. Ako se prisetimo Svete knjige, upravo je
izbor hrane bio prvi greh. Eva je, od čitavog menija koji joj
je bio na raspolaganju u all inclusive Rajskom vrtu, ubrala i

{9}
 ponudila Adamu baš zabranjenu jabuku. Menadžment
dotičnog objekta reagovao je prilično oštro. Najurio je
neposlušne goste, a Zmija, šef sale koji je obrok preporučio,
dobio je otkaz, bez prava na otpremninu, ruke i noge. Po
jednoj, neproverenoj verziji, odgmizao je u daleki svet i vre­
menom stvorio vodeći lanac restorana brze hrane. Adam je
za kaznu imao da radi u znoju lica svog, a Eva da u bolu rađa
decu. Nema više pravljenja potomaka od gline i rebara, sada
ćete seksom, takođe u znoju lica svog (menadžment izgleda
obožava ovu frazu), sebi da pravite potomstvo. No more
Mister Nice Guy! odjekivalo je mermernim stepenicama
koje vode na Zemlju, još dugo pošto su se za posramljenim
i poniženim parom sa škripom i treskom zalupila biserna
vrata.
Šta je izazvalo ovako žustru reakciju Svevišnjeg još
uvek je predmet živih rasprava, a među onima koji su bili
nezadovoljni preblagom kaznom više puta su se oglašavali
zeloti, hasidi, jezuiti, Jehovini svedoci, autori politički korek­
tnih pamfleta i radikalni frutarijanci, koji, doduše, jedu voće
– mada, isključivo ono koje je sâmo palo na zemlju.
Ali, vreme leči sve. Seks se od samog početka nekako
nije doživljavao kao teška kazna. Naprotiv. Izgleda da je
nebeski zakonodavac tu nešto pogrešno shvatio, pa je ova
penološka mera bila ravna kažnjavanju deteta obavezom
dnevnog konzumiranja čokoladnih bananica. Novi svet je
pružao silne mogućnosti za raznovrsnu ishranu, a Adam i
Eva su izrodili potomstvo koje se u današnjoj nauci naziva
svaštojedima i koje je vremenom zaboravilo na incident s
jabukom. Čak je i jedan od Smrtnih grehova, proždrljivost,
inkriminisan kasnijim biblijskim podzakonskim aktima,
lagano izgubio na značaju, baš kao i preljuba, lenjost, pohle­
pa, zavist, gordost ili gnev.

{ 10 }
 Istini za volju, crkve su i dalje pokušavale da zaviruju u
tanjire. Nalagale su šta se i kada može pojesti i popiti, kada
se imaju držati postovi, koji se primerci flore i faune mogu
konzumirati, a koji ne. U mnogim kulturama se znalo i šta
ko može i sme da jede i pije, u odnosu na mesto koje zauzi­
ma na društvenoj lestvici. Timovi kaluđerskih crkveno-
pravnika, međutim, vešto su uspevali da pronađu „rupe u
zakonu“, pa čak i da dokažu, kada je to njima bilo potrebno,
da pilići spadaju u ribe, budući da je jasno da nisu sisari (vi­
deti: Ishrana iza manastirskih zidina). Pravoslavna crkva
je, na primer, zabranila kuvanje na ulju u vreme posta, ali to
nije važilo za suncokret. O tome Ričard Dokins kaže:
Možda zbog toga što suncokret – budući da je biljka iz Novog
sveta – nije eksplicitno pomenut u Bibliji. Teološki um ushićuju
detaljni propisi u ishrani i pronicljivost kako bi se oni izvrdali. U
Južnoj Americi je kapibara (vrsta džinovskog morskog praseta)
počasno proglašena za ribu zbog katoličkih propisa o ishrani
petkom, verovatno zato što živi u vodi. Doris Rejnolds, koja piše
o nutricionizmu, kaže da su francuski katolici i sladokusci
otkrili rupu u propisima koja im je omogućila da jedu meso
petkom. Umoče jagnjeći but u bunar i potom ga ’upecaju’. Mora
da misle kako je baš lako nasamariti Boga.
(R. Dokins, Najveća predstava na Zemlji, Heliks 2009)

Engels je na Marksovom grobu istakao doprinos ve­

likog kritičara kapitalizma rečima kako je ovaj utvrdio da je
ljudima pre svega potrebno da jedu i piju, a da će politika,
nauka, umetnost, religija i ostalo doći na red kada se zado­
volje ove potrebe. Dobro, pominjao je on i garderobu i pris­
tojni stan, ali nas to u ovom trenutku manje zanima. Običan
narod se jednostavno nije bavio legalističkim smicalicama.
Stalnim napadima na barikade društveno-crkvenih
ograničenja ishrana se demokratizovala, da bismo došli do

{ 11 }
 trenutka u kome je, bar u našoj civilizaciji, svako slobodan
da jede i da bude pojeden, dakle, da konzumira šta želi, uko­
liko ima novca i mogućnosti da to sebi priušti.
Gastronomski raj je trajao dosta dugo, sve dok se u
drugoj polovini prošlog veka nije pojavila varijanta španske
inkvizicije, možda s manjkom sredstava prinude, ali nipošto
entuzijazma kada su u pitanju zastrašivanja i pretnje, oličena
u doktorima dijetetičarima, radikalnim vegeterijancima,
džogerima i ostalim propovednicima talibanske provenijen­
cije. Oni možda nisu bili u mogućnosti da zabranjuju sve ono
što vam je prijatno, što je izgleda njihov cilj i program, ali su
svakako imali moć da vam ogade svaki iole ukusan obrok.
I mada zastrašivanja i dalje traju, po svetu se nesmanj­
enim tempom svakodnevno otvaraju novi restorani naj­
raznovrsnijih kuhinja. Nove generacije gurmana uživaju u
specijalitetima bezbroj etničkih grupa, a internacionalizaci­
ja hrane kao cunami je preplavila sve kontinente. Zadovolji­
mo naše strasti za nektarom i ambrozijom, viču hedonisti.
Neka košta šta košta, jednom se živi.
Izgleda da građanska neposlušnost prema „pravilnoj
ishrani“ vuče korene od samih početaka kulinarstva, i to
mnogo pre nego što su osnovane prve države. Duh je na­
jverovatnije pušten iz boce još od trenutka pronalaska
načina da se vatra zauzda i koristi za potrebe ljudi, dakle –
pre više od milion godina. Najpre, nov način pripreme
hrane poslužio je da bi se širi spektar namirnica prilagodio
ljudskoj ishrani, da bi se olakšalo varenje i izvuklo više hran­
ljivih sastojaka, ali je nova tehnologija, takođe, postala rud­
nik inspiracije za one koji su hranu pripremali. Ishrana je
prestala da bude golo punjenje stomaka kaloričnim sastojci­
ma i počela da postaje umetnost.
Kada se kaže „umetnost“ i „publika“ onda se najčešće, s
pravom, podrazumeva podela na one koji stvaraju umetničko

{ 12 }
delo i one koji ga konzumiraju. Kada je gastronomija u pi­
tanju, a ja bih je ovde, bez dileme, proglasio za umetnost,
podela na autore i konzumente donekle je veštačka i nature­
na. Nigde, kao u ovoj oblasti, ne postoji ravnopravnije
učešće konzumenta i stvaraoca u jednom umetničkom činu.
(Ovde s gnušanjem i prezirom ignorišem one koji će u sva­
kom restoranu, u bilo kojoj zemlji na svetu, naručivati
isključivo bečku i ništa osim bečke šnicle – pravdajući se ra­
zlozima „zihera“, ali, u stvari, prikrivajući time samo tragičan
nedostatak mašte. Oni ovu knjigu nikada neće shvatiti. Ne
da imam nešto protiv „bečke“, ali, pobogu...) Nigde, sem
možda u slučajevima nekog bizarnog performansa – gde će
vam biti dozvoljeno da umetnicu ili umetnika koji su pred­
stavljeni kao osobito i, u stvari, nedovršeno umetničko delo,
seckate, bockate, šarate bojom i time po svom nahođenju i
ukusu, zajedno sa autorom i delom stvarate kvalitativno
novi „proizvod“ – nema takve simbioze između autora i
konzumenta. (Zamislite samo smelu ideju da Devojci s
bisernom minđušom docrtate jednu istu takvu ali na nozdr­
vi, ili da se iz publike pištaljkom pridružite Londonskoj fil­
harmoniji.) U konzumiranju hrane, naprotiv, intervencije i
kombinovanja se od vas i očekuju. U redu, ima onih užasno
rigidnih kuvara koji shvataju kao vrhunsku uvredu ako
zatražite dodatak soli ili bibera, sa takvima sam se sretao po
Italiji i Francuskoj pre svega, ali se mora priznati da se vaše
pravo da učestvujete u „performansu“ davanjem svog do­
prinosa „instalaciji“, biranjem sosova, dodavanjem začina ili
preliva, širom planete uglavnom shvata kao doprinos katar­
zi koja je i suština umetničkog poduhvata uživanja u hrani.
Konzumenti vrhunske kuhinje, dakle, čine da dugotrajna
krčkanja, dinstanja, kuvanja (Waiting, that’s what cooking is
all about – Majkl Kejn, u filmu Blue Ice), kao i začinjavanja

{ 13 }
 i sve ostale predradnje u procesu kuvanja dobiju smisao u
sjedinjavanju duhovnog i telesnog blaženstva.

„Kuvari su prosvećeni hemičari“

(Ogist Eskofije)
Da bi veza između koautora u procesu uživanja bila
stabilna, ona mora da bude intenzivna i da se zasniva na
poverenju i umerenim inovacijama. Otud „proverene“ i po
kuhinji poznate kafane i restorani, mada se koautori u većini
klasičnih restorana nikada i ne vide – odvojeni su zidom na
kome se kroz „šuber“ za isporuku hrane, tek delimično, kroz
oblake pare i uz zveket posuđa, mogu nazreti užurbane bele
uniforme. U nekim kafanama, kao na primer u starom
„Maršu na Drinu“, na vratima koja vode u kuhinju je čak
stajalo zastrašujuće upozorenje „Zabranjen ulaz u reproduk­
tivno odeljenje“, a u jednoj kafani u Bosni nešto jednos­
tavniji, ali podjednako energičan „Zabranjen ulaz nikako!“
Bez obzira na formulaciju zabrane, u kuhinju, hiruršku salu
i iza oltara se jednostavno ne ulazi bez preke potrebe i
posebne dozvole.
Pošto knjiga koja je pred vama predstavlja pre svega
pogled na život sa restoranske strane „šubera“, čini nam se
u najmanju ruku pristojnim da u ovom uvodu u gastronom­
sku avanturu u koju će nas, već za koju stranicu povesti au­
tor Blagoutrobija, iskažemo poštovanje prema bar jednom
od brojnih alhemičara i čarobnjaka čiji su doprinosi gas­
tronomiji bili takvi da ih je nemoguće zaobići u bilo kojoj
istoriji kulinarstva.
Kandidata je, naravno, mnogo. Da li da to bude Alek­
sandar Kurakin? Ovaj princ i diplomata je predstavljanjem
„Ruskog obeda” (Service A La Russe) po diplomatskim

{ 14 }
krugovima omogućio da Evropa počne da u obedu uživa na
jedan mnogo sofisticiraniji način. Jela više nisu bila naba­
cana na ogromne trpeze prilikom gozbe (nešto kao preteča
„švedskog stola”), već su predjela, supe, glavna jela i dezerti
donošeni i servirani, jedno po jedno, gostima koji su sve
vreme sedeli za stolom.
Ili Viktor F. A. Rihter, koji je u svojoj izuzetnoj knjizi
Vienna Bread sa čitaocima nesebično podelio višedecenijsko
iskustvo pravljenja, kažu, nejekskluzivnijih bečkih hlebova i
peciva?
Malo je falilo da se odlučim za poštovanog Bovijera
čoveka kome možemo da zahvalimo za koncept restorana i
autora znamenite knjige L’Art du Cuisinier (1814).
Nazovite ovo pravom na privatni afinitet, ali izbor je,
ipak, pao na dragocenog inovatora i jedinog kuvara koji je
korigovao zvaničnu medicinu. Ogist Eskofije, jedan je od
možda najvećih šefova i verovatno najplodnijih stvaralaca u
oblasti gastronomije s kraja XIX i početka XX veka, genije
čijom zaslugom je, između ostalog (tournedo Rossini, pêche
Melba itd.), nastao i teleći stok (fond de veau, veal stock),
neophodan dodatak supama i sosovima. Za neupućene,
stok je ono što nastaje kuvanjem najčešće telećih, ali i
goveđih i pilećih kostiju. Ova želatinasta masa je nestvarno
ukusna baza za najrazličitija jela, ali i neophodan sastojak
sosova i supa.
Za Eskofijea kažu da je usavršio i obogatio stok
različitim dodacima, od peršuna i celera, do konjaka, tartu­
fa i iskuvanih ostataka od pečenja. Tajna slasti želatinaste
mase nebeskog ukusa, koja se dobijala dugotrajnim iskuva­
vanjem, bila je poznata (svaka francuska domaćica je koris­
tila i supu od iskuvanih kostiju), ali ne i objašnjena i – “kodi­
fikovana”, kako će precizno reći istoričari kulinarstva.
Eskofije je, međutim, shvativši u kom grmu leži zec, počeo

{ 15 }
 prvi da klasifikuje stokove i da ih pakuje u bočice, kako bi
ovaj dodatak mogao da koristi u raznim prilikama, a pre
svega za pravljenje veličanstvenih sosova, po kojima je bio
možda i najpoznatiji. Uz ovo, Eskofije nije dozvoljavao
svojim pomoćnicima da peru i ribaju tiganje u kojima se
pržilo meso: u tiganj je dolivao vodu, konjak ili neki drugi
alkohol, kao i razno korenje povrća koje mu je bilo pri ruci,
sa sve mrvicama od prepečenog mesa i masnoćama koje su
ostale posle pečenja. Zajedno sa stokom obogaćenim dron­
jcima od ispečenog mesa (kod nas je ovo poznato kao „gre­
ba“, mnogo ukusnija varijanta opšteprihvaćene „moče“)
prelivao je svoje čuvene sosove, a oni srećnici koji su bili u
prilici da ih probaju tvrdili su da im je ukus bio „božanski“.
Eskofije je znao da je na pragu nečeg kvalitativno no­
vog. Ljudi osetljivog nepca znali su da u simfoniji ukusa
prepoznaju i ovaj dodatak, i to ne kao mešavinu poznatih
aroma, već kao potpuno novi ukus. Međutim, medicina je
vekovima tvrdoglavo insistirala na tome da postoje samo
četiri ukusa: gorko, slano, slatko i kiselo (ljuto, kao što zna­
mo, ne spada u ukuse, jer ga prepoznaju receptori za bol) i
nije bila sklona da prizna svoju uskogrudost. Pravog sagov­
ornika na ovu temu Eskofije je pronašao na potpuno drugoj
strani planete, u liku japanskog hemičara Kikunaea Ikede,
koji je postavio sebi pitanje: zbog čega njegov dashi (klasična
japanska supa, koja ima za bazu teleći stok) ima tako osoben
i predivan ukus – umami? (Umami – jap. ukusno.) Ova
dva posvećenika su vremenom stupila u opsežnu prepisku,
upoređujući svoja iskustva, da bi na osnovu njihovog
istraživanja i inicijative, ukus umami (L-glutamate, C5H­
9
NO4, inače dominantna aminokiselina u formiranju života)
kao ravnopravni, peti ukus, bio priznat i od zvanične medi­
cine tek 2004. godine, decenijama posle njihove smrti.

{ 16 }
 Neka je slava poznatim i nepoznatim kuhinjskim pre­
gaocima. Neka je slava i nama koji poštujemo njihovo delo.
Ova knjiga, kao najnoviji naslov u seriji Dosijeovih
Priručnika, daje nam snagu i inspiraciju da na putu uživanja,
istrajemo što duže.

Dušan Mrđenović

{ 17 }
GURMANLUČENJE
"Ali, dobro jesti i piti, braño moja,
to doista nije isprazno umijeñe!"
Niåe, Tako je govorio Zaratustra
Pre ulaska u svakovrsne detalje, ova povest mora da počne
jednim ovakvim uvodom, makar u ovoj jednoj jedinoj
rečenici, o čitavom univerzumu kafana u kojima sam bio, a
neću ih ovde podrobnije opisati, o jelima, piću i ostalim gas­
tronomskim užicima koji su me milovali ili udarali, pa ću
krenuti od kafana u koje idem sa dvojicom prijatelja iz gim­
nazije – Acom Sisom, i Mikijem, isto Sisom, kao što i oni
mene zovu – jednom mesečno, po običaju koji smo
ustanovili onoliko meseci ranije, pa još malo više zbog
nekolikih ponavljanja, koliko je kafana nabrojano, plus jed­
no 5-6 koliko smo se puta u početku redovno sastajali u
Kaleniću koji, moram i to da kažem, nije u svojoj najboljoj
fazi i u kome se hrana pomalo ofucala, posle čega smo
krenuli u pohod po Beogradu od, čini mi se, Sporta, koji je
od onih mladalačkih vremena renoviran i postao restoran
sa odličnom domaćom hranom i naročito dobrim pečenim
paprikama, pa sam više nego jednom tamo bio, a bili smo i
u kafani Kosmaj, negde u Cvijićevoj, iz koje se sećam etno
fazona i lutaka u narodnoj nošnji u izlogu, koje su nekako
slatke i koje se skroz slažu sa odličnom hranom, taman
samo malo, kako treba, redizajniranom tradicionalnom srp­
skom, pa onda klub Sokoj, u dvorištu Vremena, gde je sve
toliko dobro da je čak musaka od tikvica vredna pamćenja,
a da ne govorimo o teletini i roštilju, pa Oskar, na Dorćolu,
gde smo kobasice od divljeg vepra uzeli umesto deserta,
prethodno skroz zadovoljni srnećim gulašom i telećim re­
brima, pa Bella Italia, sa izvrsnom rozbratnom pečenom
prvo na žaru, a potom u rerni s maslinovim uljem i ruzma­
rinom, u ambijentu tako prijatno napravljenom da se gubi
svest o tome da se ta kafana nalazi u nekakvoj potpuno od­
bojnoj, bezličnoj zgradi na Novom Beogradu, nasuprot, re­
cimo, Kumbari, pod Avalom, gde je lepo pirkalo dok je u
gradu bilo 39 stepeni, zahvaljujući čemu smo uspeli da poje­

{ 21 }
 demo za predjelo neku smesu od preprženog mesa sa krme­
nadle uz kost i paprike iz turšije i gde je gušt kvarila jedino
nepotrebna muzika, koje srećom nije bilo u Zlatiborcu,
odmah iza Partizanovog stadiona, u kome su mi inače, ono­
mad, roditelji organizovali proslavu punoletstva i u kom je
roštilj još uvek besprekoran kao i tada, krajem sedamde­
setih, roštilj, koji moji prijatelji Sise toliko preferiraju da sam
ih jedva ubedio da odemo u onaj neki kineski restoran,
koji im se baš svideo, pa hoće ponovo, tamo odmah od Ru­
zveltove, desno, na usponu za nadvožnjak, nedaleko, u stva­
ri, od Zlatara koji je s razlogom poznat decenijema i u kome
sam prvi put s njima dvojicom probao pitu od heljde, pa
naravno Orač, sa klasično vrhunskim roštiljem na mestu
nekadašnje Vltave, u kojoj se sećam da sam pre ko zna ko­
liko godina jeo češke specijalitete, neko meso u sosu sa
knedlama od hleba, kod koga se u blizini nalazo uvek veoma
dobar Trand(afilović), u kome sam poslednji put bio sa
Mrkijem, pa mi je sugerisao da proverim kakva je njegova
kafana Palilula, gde me je Tamara odvela na sjajan šumski
ćevap, odnosno mešani roštilj prodinstan s povrćem, a bili
smo nas trojica i kod Srbe, unuka valjda, legendarnog Race
iz Boleča koji jagnjetinu peče po posebnoj recepturi pa je
onako lepe, zlatno-braon boje, sočna, ali ne i vodena,
između ostalog i zato što su, kako priča, jagnjad uvek neko­
liko dana kod njega pre klanja, da se smire i da ih popusti
grč od šoka tokom vožnje na prodaju i sa nje, ali jagnjetina
sa kojom se ipak, mada sasvim drugačije spremljena, može
meriti ona iz Pastuva na hipodromu, onda u restoranu
Srbijašuma, predivnoj, senovitoj vili podno Topčiderskog
brda, gde su, mora biti, nekada funkcioneri dolazili na
švaleraciju i gde služe sjajnu supu od fazana, ili u restoranu
Jugoimporta-SDPR, koji je preživeli i unapređeni restoran
funkcionerskog tipa, u koji me je vodio drugi prijatelj iz

{ 22 }
gimnazije, Peđa, pa ja moram ovu dvojicu, na paštetu i
supu od fazana, a potom pola srneći paprikaš, pola gulaš
od divlje svinje, restoran na vrhu jedne od onih no­
vobeogradskih zgrada, ukusno sređen, uredan, čist,
pomalo čak i elegantan, a nekako državni – vidi se da se
tu zna red i pravila ponašanja, pa smo išli u Savski ek-
spres, koji je jedna spolja rupetina iza hotela Bris­
tol, a unutra sasvim pristojno uređena kafana sa
dvadesetak stolova i veoma dobrim leskovačkim
uštipcima, ali prejakim dimljenim vratom, bila je
tu i Mlava, koja je imala nekoliko meseci starog
sjaja i ponovo propala, tako da sam poslednji
put opet video bubašvabu na sopstvenom
stolu i, pošto sam u srednjim godinama
omrzao da pravim skandale, ćutke pla­
tio i otišao, u nameri da nikad više tamo
ne uđem, Čubura, za koju mislim da
ima najbolji roštilj u urbanizovanom
delu Beograda, pa Kovač, u kome su
njih dvojica bili bez mene, kao što se
pominje negde kasnije, pa ću izbegavati
da ponavljam kakogod ovde već pomi­njane
kafane, osim kad baš ne mogu da se uzdržim, a
takva nije Kafanica, gore na Topčideru, kod
Hidrometeorološkog zavoda, sređena u, što se kaže,
etno fazonu, sa teletinom ispod sača u rangu naj­
boljih koje sam ikada jeo, onako da se raspada, lepi, a da nije
prejaka i da ne opterećuje previše, slična joj je Pahuljica,
gore na Zvezdari, gde je fora da se petao šetka oko bubnjare
koja greje salu, pa Majdan, gore na Lionu, u kome je neza­
boravan specijalitet – svinjska rebra, očišćena od kosti, do­
bro ispečena da se mast otopi, a meso ostane sočno, po­
tom bogato prelivena kajmakom, što kažu da je specijalitet

{ 23 }
 kosovskih Srba, koji me podsećaju da je jedino razočarenje
u turneji nas trojice bila kafana koja se zove valjda Čegar,
negde u Baje Sekulića, u koju sam se mnogo uzdao jer su se
ljudi em potrudili da mi doture svoj promotivni CD, em su
držali kafanu na Čaglavici, čuvenoj po roštilju i, u trenutku
pisanja ovog teksta, bila je u okviru turneje još i kafana
Boem na čudnom mestu, iza Plavog mosta, u sklopu neke
radnje sa vodovodnim materijalom, ali sa specijalitetom
koji se zove taštin jezik, ili tako nekako, a radi se o svinj­
skom fileu punjenom kajmakom, šunkom i paradajzom, a
dogovorili smo se da u narednim mesecima pohodimo Ru-
bin, poznatiji kao Vidikovac, gore kod Filmskog grada, gde
Sisa kaže da je kolenica fantastična, ja sa druge strane čuo
za tatar biftek, a nisam bio od fakulteta, sa pokojnim Koki­
jem, koji je voleo da vodi prijatelje po kafanama kad ima
para, pa se sećam da sam sa njim prvi put išao u tada čuveni
Klub 42, u kome je, osim neuobičajenih pica u ono vreme,
kao retko gde bilo i nečega osim svakodnevnih jela sa
roštilja, pa smo nas dvojica uvek uzimali «šatobrijan za dve
osobe», u stvari fino mešano meso sa dekoracijom od
pomorandže što nam se onda činio kao vrhunac gastronom­
ske ekscentričnosti, u kome je sada prijatna, mada preskupa
Kuća piva, sa iznenađujuće skromnim izborom upravo
piva, ali dobrom atmosferom i živom svirkom, a planiramo
i da odemo u Miku Alasa, decenijama s razlogom čuvenu
kafanu na starom obrenovačkom putu u kojoj me je iznena­
dilo da riba na roštilju može da bude toliko bolja od svake
druge ribe na roštilju, ili ćemo ići u neku od kafana u kojima
nismo bili, a koje ću ovde da pomenem, pre svih Trač, itali­
janski restoran direktno preko puta mog stana u kome je
hrana izvrsna, sos od višanja koji ide preko bifteka precizno
dozirane kiselosti, cene umerene, osoblje izuzetno prijatno
i ljubazno, a atmosfera uvek nenametljivo opuštena i pri­

{ 24 }
jateljska, obližnji Zaplet, sa atraktivnim menijem punim
raznoraznih sosova od oraha ili badema i primamljivih
začina, a na mestu meni pomalo sumnjivo izgorelog 20 ok-
tobra, kafančine nekada klasičnog tipa, koja je delila klozet
sa još uvek postojećim Kajmakčalanom, jednim od posled­
njih bircuza u gradu za koji neki tvrde da je bio mesto na
kome su se snimale kafanske scene u onoj staroj, izvrsnoj
seriji u kojoj Zoran Radmilović glumi automehaničara, a
iznad kafane Radnički – Muzej, napravljenoj uz sportski
centar Radnički, koja deluje strahovito obećavajuće, ali od
dva pokušaja – oba su bila razočaravajuća, za razliku od
drugih kafana uz igrališta, od bivšeg Hajduka, sa onim
ćevapčićima što odskaču, pa do BASK-a i njegovih fenome­
nalnih šampinjona punjenih seckanom praškom šunkom i
kačkavaljem, pa zapečenim, ili, da se vratim u kraj, i setim se
restorana Pietro dell Oro, kome ni zanimljiv jelovnik ne
može da umanji odbojnost zbog opterećujuće količine
fenseraja, Potkovice, sa tatar biftekom i drugim ukusnosti­
ma od konjskog mesa, Njujorka i njegovih pristojnih pica, i
naročito kafane Iguana, koju je po povratku iz Australije,
otvorio Goran, naš ortak iz gimnazije, pa potom držao
Iguanu - Na ćošku, na mestu prve picerije u koju sam išao
u Beogradu, da bi, najzad, dole na pristaništu otvorio defini­
tivno najbolji restoran istočno od Njujorka, opet, naravno,
Iguanu, sa fenomenalnom kuhinjom, još boljim džezom i
najboljom atmosferom, dakle Iguanu u kojoj služi jela sa
azijatskim nijansama i fantastične torte koje pravi njegova
supruga i onaj neki topli puding, što se pročulo po gradu, pa
mi je, još dok je bio mali, malo smetala previše poslovna
publika, ali je em blizina ne samo od stana, nego i kancela­
rije u to vreme, uz popust od 20 odsto za redovne mušterije
iz firme u kojoj sam radio, bio razlog da i po nekoliko puta
nedeljno tu ručam makar supu od bundeve, što su, pamtim,

{ 25 }
 jeli Milošević, Tuđman i Izetbegović kad su ih jednom
pustili u grad iz vojne baze u Dejtonu, Ohajo, a koju sam,
ipak bolju, jeo jednom u Holandiji, u sjajnom restoranu za
koji se više ne sećam da li je bio u Amsterdamu ili Hagu, uz
sećanje da je tamo gde je bila Iguana, pre nje bila neka
palačinkarnica, jedno vreme solidan etno restoran, ali
svakako najznačajniji period pre Iguane bio je dok je to bila
kafana Kod Radeta, s razlogom čuvenog Radeta iz Kluba
književnika, po mom mišljenju pomalo precenjenim mes­
tom gde je hrana uvek bila veoma dobra, ali samo ponešto
izvrsno, Radeta koji je potom imao istoimenu kafanu u Baje
Sekulića, a njegov partner otvorio Kod kapetana, na ze­
munskom keju, u kom sam prvi put pio rakiju od šumske
jagode, fenomemalnog mirisa, a taj Rade je posle kraćeg bo­
ravka u restoranu Sinatra, bivše Smederevo u Braće
Jugovića, za razliku od onog Smedereva kod Cvetkove pi­
jace koje valjda još uvek postoji i gde su, čujem, srča i tuča
dan danas redovna pojava, otišao u bogataški klub Privred-
nik, što je postao vrhunski dokaz da je najbolji, jer je na naj­
skupljem mestu, ali kod njega s razlogom, što sam proverio
na jednom koktelu na kome sam tamo bio, ili El Barill, koji
je po hrani mogao da se meri (istina, na sopstvenu štetu, ali
i samo merenje već je nešto) sa ABC hedonizma, a sa iz­
borom vina bio je, rekao bih, iznad većine beogradskih
restorana, a u kome je, pre sadašnjeg solidnog kineskog, bio
riblji restoran Rafailović, koji ulazi u one u kojima sam
uprkos svemu imao poverenja da jedem morsku ribu, a
nekoliko puta sam iskreno uživao u Porto-u i Na dnu mora,
u kome mi se, mada je malo čudno za riblji restoran, poseb­
no sviđalo što imaju točeni Ginis, pa čak i u bivšoj Školjci, a
sadašnjem Langustu, pa onolikih poseta čuvenoj kafani
Dva ribara, mislim prvoj u kojoj sam, kao student, sam
izabrao ribu sa ovala, a koja je sada nekakav centar u čijem

{ 26 }
smo podrumu jedno mesec dana imali kancelariju, pa Po-
let, živ dan-danas, nadam se sa onom neobičnom podrum­
skom salom i galerijom, mada ipak ništa ne može da se upo­
redi sa restoranima na morskoj obali, recimo onim
prekrasnim Starim mlinima kod Kotora, restoranu u
vodenici na ušću nekoliko desetina metara duge ponornice
Ljute, gde smo u baštici, pod maslinom, jeli hobotnicu na
žaru, ili Ćatovića mlinima, možda još i lepšim restoranom
kojih stotinak metara dublje u kopno, na isto tamo nekoj
rečici tamo negde između Kotora i Herceg Novog, u Mori­
nju, gde smo jedno veče došli posle ekskuzije na Lovćen,
kada nam je pukla guma u nekoj vrleti, na nekoj prečici ko­
jom smo se uputili, a nije mogla da se skine, pa smo se sati­
ma nešto mučili i došli u taj raj na zemlji, sa osvetljenjem iz
vode, rasutim stolovima po širokom dvorištu, i izborom pr­
voklasne sveže ribe i, meni uvek interesantnijih, morskih
đakonija - kojekakvih pašteta, usoljenih riba, školjki na
ovakvu i onakvu buzaru, u čemu sam uvek naročito uživao
kod Gliga, Leutom, na sred neizdržive gužve šetališta u Iga­
lu koju je samo Gligova ugostiteljska veština uspevala da an­
ulira, ili odmah preko, na Luštici, na samoj obali, konoba
Vino santo, gde je čovek ni manje ni više nego napravio –
škampe u medovini, spajajući, kako sam kaže, mediteransku
i slovensku kulinarsku tradiciju, ili kod beše li Dve ili Tri
palme, zaboravio sam, u Stolivu, jednom od mestašaca sa
kotorske strane zaliva, koje je magistrala zaobišla pa su us­
peli da očuvaju onaj neki dah autentičnosti, u jednom od
dva sjajna riblja restorana u samom starom Kotoru, pa i
uvek solidnom Galijotu, sve to oko zidina u kojima je pijaca
na kojoj redovno kupujem sir iz ulja pa sa maslinama, pa sa
pršutom, pa sa orasima, pa sa paprikom, sira kakvog ima i u
konobi gore na Žvinjama, nekoliko stotina metara nad­
morske visine iznad Njivica, iz koje se vidi pola Boke, ali gde

{ 27 }
 se glavno jelo mora naručiti dan ranije, pa sač (uključiv hleb
pod njim) sprema neke žena iz sela, a ribu, koja bude,
domaćin, mesta do kog je pomalo komplikovano stići za
raz­liku od Amara, sa veoma dobrom picom i najboljim
toplim sendvičima koje smo ikada jeli, koji je na samoj obali
i na nepunih 30 metara od kuće pa ga, svakako zahvaljujući
i prijateljstvu sa gazda Brankom i činjenici da suprugu mu
Anicu poznajem 35 godina, doživljavam kao deo sopst­
venog dvorišta, da ne pominjem ribu na obali Bosfora,
ona­ko baš izvađenu iz mora i odmah tu, uz obalu, isprženu
na nekoj plotni, pa u Holandiji, gde sam uživao u sirovim
haringama koje oni jedu iz kioska, čak i sa kolica, kao mi
pljeskavice, krabine krake, dužine desetak santimetara, koje
pamtim iz Nju Orleanza bolje nego džez, mada ne zabo­
ravljam jedan all you can eat doručak za neke smešne
pare, dok svira takav bend kakav ovde kada dođe na Jazz
festival bude zvezda sezone, ribetine fantastično privlačnog
izgleda na plaži u Nigeriji, koje su moji domaćini slatko dr­
pali prstima, a ja nisam smeo ni da okusim, poštujući
zdravstvena uputstva za belce, i ponajbolju morsku ribu, u
ribarskom seocetu Svaneke, na ostrvu Bornholm, u sred
Baltika, gde po kafanama služe tu ribu upravo izvađenu,
koja nije videla ozbiljan led i još pomalo mrda, mada je na
kraju, pošto smo je nekoliko dana jeli za doručak, ručak i
večeru, ipak dosadila, a kad smo kod ribe, da ne zaboravim
i one restorane uz Savu, Vagon, u svojevrsnoj rečnoj laguni
u kojoj su vezane jahtice, pa se ima utisak neke primorske,
skrovite plaže, obližnju Ivanjicu, sa mnogo masnijim
prženjem ribe nego što je pristojno i to na ulju koje bi moglo
biti razlog da državni organi preduzmu odgovarajuće mere,
bajatim hlebom, gorkim salatama, ali sa prijatnom atmo­
sferom u ogromnoj bašti, ili, na kraj Ostružnice, Ribarsku
kuću, koju sam otkrio vozeći bicikl, sa dvorištem u kom je

{ 28 }
Delovi dnevnika pisanog tokom boravka u Nigeriji:
...U bašti nas čeka Šojenkin sin, koji se na kraju ispostavio kao OK tip,
režiser TV dokumentaraca i spotova. Inače, sve podseća na kafić na nekoj
našoj provincijskoj železničkoj stanici usred leta, u kombinaciji sa
izbacivačima ispred neke beogradske diskoteke. Vreo vetar, vlažni smrad
vrućine, a neki ljudi kao da je sve sasvim u redu, sede, montirani, zabav-
ljaju se, naručuju – izlazak visokog nivoa. Jedem neku govedinu, užasno,
užasno tvrdu (ne razumem zašto je tako, zašto je nisu spremili na drugi
način) sa pirinčem i tabasko umakom. Normalno, uz još 2-3 piva, malo
slatkasta za moj ukus, užasno sam loše kasnije spavao.
B
...Ujutro se budim u 6, pre 7 sam na recepciji – rekli su da će me pokupiti
u 7. Javljaju se oko 7 i 15 – da će stići oko 8. Doručkujem – omlet od jednog
jajeta, sa 4 parčeta tosta, bez putera, ali sa nekakvim pasuljem slatkastog
mirisa, koji nisam ni pomislio da probam. Pijem kafu – i danima posle se
pitam da li sam smeo, da li je ta voda bila uopšte prokuvana. Odlučujem
da kafu više ne pijem, osim ako ne svratim u neki Šeraton. Posle sam
počeo da hvatam priliku za nes kafu, kada mogu sam da je napravim, sa
vodom iz flaše. Ionako mi je OK hladna.
B
...Zovem ručak (iz nekog razloga teraju goste da ručaju po sobama, iako
imaju restoran) i dobijem – istu onu govedinu kao i prethodno veče,
pomislio bih da su je poslali za mnom avionom, samo bez sosa – od tri
parčeta pojeo sam pola – i, naravno – pirinač. Za večeru sam uspeo da
dobijem komad kuvane ribe, ali u onom ljutom sosu, koji je inače ukusan,
ali mi ne prija, i – pirinač. Smeši mi se kajgana sa pasuljem ujutro, već
vidim.
B
...No, ne mogu da odolim a da ne zabeležim da je posle još jednog ručka – beli
pirinač i meso u ljutom sosu (kokošije, može da se žvaće, ako se naleti na meso,
od tolikih kostiju – odakle one postalo mi je jasno kada sam posle video kaiko
mršavo, sve sa perjem, izgledaju te kokoške) – konačno, dobra večera. Radi se
o nekom internet kafeu, povezanom sa restoranom, u kome na meniju ima
hamburgera, pica, pomfrita – blaženi duh McDonald’s-a mi se ukazao u
svom najlepšem obliku – u ovom gastronomskom očajanju mi se čak učinilo

{ 29 }
 nečiji grob, ali ne smeta, kad ima samo one ribe koja je tu i
ulovljena, pa i čorba od toga zavisi – a ja sam imao sreće da
pogodim dan kada je bilo 4-5 vrsta sitne ribe, plus po koja
glava ozbiljnije, pa je bila izvrsna, a nekako u taj niz ulazi i
Ada safari, tačnije restorančić na tom jezercetu koji ima
prikladan naziv za atmosferu u njemu – Opušteno, sa etno
jelovnikom veoma dobrog kvaliteta, posebno prebrancem i
projom, mada ništa ne može da se meri sa Šekijevom koli-
bom, apsolutno fantastičnim mestom na drugoj obali Du­
nava, kojih petnaestak minuta nizvodno od Pančevačkog
mosta, gde su konobarice najlepše devojke koje se mogu vi­
deti, ljupke, senzualne, visoke, vitke, vrtoglavih dekoltea,
atraktivne, zamamne, ali ni najmanje proste i vulgarne, već
nekako prefinjene, elegantne, a ipak one nisu najprivlačnije
što ima u samoj kafani, već kevina klopa, suvomesnato -
krvavice, švargle, kavurme, kobasice, šunke, pa kuvano
počev od te šunke, pa čorbe, supe, pa kotlići i paprikaši, ri­
blji i mesni, pileći, svinjski i teleći, pa pečenja ispod sača,
jaretina, divljač (fazani, jarebice, zečevi, srnetina, svinje…),
naravno roštilj, sarme, pasulji, svadbarski kupusi, musake,
punjeni zeleni paradajz, ma čuda svakojaka, pa njen sir, beli
i žuti, tvrdi, ovčiji, kozji i kravlji, pa vina stona, domaća, sa
nekog tu peščanog ostrva, al’ i negovana, sortna, isto
domaća, koja se mogu naći samo tu, kod ponekog znalca i u
nekoliko beogradskih restorana, pa rakije, kajsije, dunje, vi­
ljamovke, divlje kruške, pa pečene od trešnje, višnje, ma, re­
koh, čuda svakojaka, a setim se i kafana nizvodno, u Groc­
koj, onu jednu valjda zovu Kod Radeta majmuna, a sećam
se nekadašnjeg odmarališta Investbanke, kojim su upra­
vljali porodični prijatelji, pa bismo tamo išli na vikend-
ručkove još i kao studenti, gde sam, osim sjajne ribe i jednog
smuđa od 2-3 kile kog dan-danas vidim onako ogaravljenog
na ovalu, prvi put uživao u svadbarskom kupusu, ili opet

{ 30 }
da je za stepen ukusnije i kvalitetnije nego u Meku, a delovalo je podjednako
pouzdano, «safe». Naručim pileću supu. Prvo proverim, kažu nije ljuta, tako
da gorušica u kojoj sam od prve večeri nije od te supe dobila dodatnu vatru. U
svakom slučaju radujem se klopi – ješću slobodno (bilo i espresa, al’ mi je bilo
kasno da naručim). Stiže supa, fenomenalna. Uživam u prvoj kašiki njene
kremastosti, prošarane kuvanim kukuruzom i mirišljavim graškom, kad – je-
dan od mojih domaćina u maniru lokalne, prijateljske, inače meni tako
simpatične prisnosti – zagrabi kašiku iz mog tanjira. OK, razumem ja tu
potrebu, ali – supa je ipak supa, i te neke klice putuju kroz tečnost, rekao bih,
mnogo brže nego, recimo – kroz parčiće pomfrita, što bih ja sebi dozvolio da
njemu štrpnem iz tanjira. To je ta kulturološka razlilika – štrpnuti pomfrit, ili
supu. Mislim se – usred Beograda bih izbegavao da nastavim da jedem,
mada, sa druge strane, jasno je da je to čovek sasvim kulturan i obrazovan.
Opet – podneblje čini svoje, svako od nas ima svoje «prijateljske bakterije» u
organizmu, ali – nisu prijateljske za drugoga. Pa obična belačka prehlada
pobi tolika plemena po Latinskoj Americi i Pacifiku, možda i ovaj ima neku
lokalnu bakteriju na koju ja nisam otporan. Sa druge strane – supa prija besk-
rajno. Šta sam mogao – na brzaka sam, opekavši nepce, ubacio još 7-8 kašika,
birajući sa udaljenijeg dela tanjira, dok je on uzimao iz drugog. Na kraju –
odustao sam od poslednje trećine tanjira.
B
...Stiže dupli hamburger sa sirom. Obradujem se, zagrizem kad – ljuto, a
ima i svežeg paradajza, krastavca, zelene salate i luka. Svi su mi rekli da
nikako, nipošto, nikada i ni po koju cenu ne jedem sveže povrće – toliko su
me naplašili da kad sam danas video jednu baštu sa nekim povrćem,
pomislih – šta je tu ameba! Šta mi je ostalo – što sam progutao, progutao
sam – možda su amebe na drugom kraju tanjira, izbacim salatu i – poje-
dem taj hamburger, intenzivnog, ali prijatnog ukusa, mada ljutog toliko
da je gorušica dobro koliko i svih ovih dana.
B
...U međuvremenu sam shvatio zašto im je govedina tako tvrda. To, nara-
vno, nisu švajcarske krave, nego afrička goveda – video sam njihovo meso,
na nekoj ovdašnjoj varijanti hamburgernice. Stoje komadi mesa na 33
stepena, sparušeni, crni, upljuvani od muva, skvrčeni – a čovek ih secka,
nabija na ražnjić i peče na žaru od drveta, na nekavom burencetu. Meni
gladnom to deluje, u stvari, veoma gustiozno i samo me je snaga razuma

{ 31 }
 uzvodno, od Sent Andreje, koja se godinama renovira, a
imala je jako neobičnu karađorđevu šniclu, sa praškom
šunkom, ili susedne Stare carinarnice, u kojoj se grupa pri­
jatelja okuplja na kafi svake nedelje pre podne, a ja prizna­
jem da se neopravdano retko pojavljujem, a gde je hrana,
uprkos podsticajnom jelovniku, sasvim skromna, kao što
smo se jedne večeri šetajući Zemunom i uverili, tamo negde
u Zemunu je i Zlatnik, u međuvremenu uznapredovao u
hotel, ali verujem da je zadržao kvalitetnu kuhunju kakvu je
imao i elegantnu salu, sa kristalnim čašama i srebrnim esca­
jgom, i kafana Brka, u kojoj je gazda bio pijaniji i od muzike
i od nas koji smo ušli kada su prethodnu u kojoj smo bili za­
tvorili, odmah pored sadašnjeg ABC, a nekadašnje Bev-
ande, koja je sad na Vračaru, pod mojim nosom, ali od ljudi
kojima verujem čujem da je prevara, pa nisam ni probao, a
negde kod pijace je Nana, u kojoj se roštilj naručuje na pola
kile i kilo i u kojoj sam se uverio u smislenost izreke „samo
polako i bez ’leba“, i na vrh Gardoša Kula Sibinjanin Janka,
koja je jedno vreme radila kao najlepši kafić u gradu, a do
njega se stigne uzbrdo pored Salaša, sa izvrsnom
vojvođanskom klopom koji se u tu tipičnu zemunsku kuću
sa ponajlepšom terasom u Beogradu preselio iz centra gra­
da, i koji nema nikakve veze sa onim, takođe ugodnim
Salašima kod Novog Sada, neposredno pored legendarnog
i uvek nekako posebno prijatnog Šarana, pa malo gore uz
kej Reka, pre dvadesetak godina poznatija kao Tri sestre,
(obešenjaci su je zvali Šest sisa) u kojoj je zabava i dan da­
nas vrhunska, ali gde se jede mnogo lošije nego u ranim
danima, mada su pohovane masline izvrsne, ali nema više
onakvih mešanih tanjira salata i brusketa, a u, na nju se
naslanjajućem, Veslačkom klubu dugo nisam bio, mada mi
se čini da je zadržao autentičnost, kao i onaj obližnji
restorančić, što se popneš na sprat, ili kao čuveni Radecki,

{ 32 }
i znanja kako se bakterije razmnožavaju na vrućini, sprečila da ipak ne
uzmem taj jedan ražnjić.
B
...Ponovo sam jeo u onom internet kafeu. U stvari, klopa je očajna – samo
je čista i lepo izgleda. Danas sam naručio čikenburger, i nisam ni pola
pojeo, nego samo pomfrit. Uz nekakvu njihovu varijantu pogačice što sam
dobio za doručak (liči, u stvari, na ono što amerikanci zovu muffin), ceo
dan nisam drugo ni jeo. Bilo bi super ako stvarno ozbiljno omršavim
(malo sam skinuo, osetim po kaišu), lakše ću nastaviti dijetu kada se
vratim.
B
...Prošao sam danas motorom kroz pijacu, uključiv – deo za meso. Pa oni
stvarno drže to meso tako, na tim tezgama, sa gomilama muva, u nepo-
jamnom smradu, prljavštini i užasnoj gužvi. I, zajedno sa mesom, tu su i
kompletne iznutrice – kako tek to smrdi i privlači muve! Kladim se da ni
ono što sam jeo svih ovih dana nije čuvano u specijalnim higijenskim ko-
morama na minus 10, jer samo ako jeste – onda je to meso sigurno. Za
divno čudo, da kucnem u drvo i pomerim se s mesta, osim tinjajuće
gorušice nemam problema sa stomakom.
B
...Kineski restoran sasvim je na nivou kineskih restorana po Evropi. Unu-
tra – čisti stolnjaci, čaše, tanjiri, donose vlažne i tople peškire. I klopa je
bila sasvim OK, mada mi se puževi koje je neko naručio nisu baš dopali.
U povratku, ovdašnji domaćin i ja ostali smo na pivu – ispred hotela.
Naime, okruženi zidovima sa bodljikavom žicom, koje štite 5-6 kuća,
momci sede oko nekog, da kažemo, kioska – u stvari naherene straćare u
kojoj se prodaje pivo i neke sitnice, a iz parkiranih automobila svira muz-
ika. Slično nekim našim kioscima.
B
...I restoran u kome smo večerali bio je interesantan. Ulazi se preko mostića
nad bazenom u kome su krokodil od metar i nešto i gomila kornjača. Nije
bilo vode u bazenu – menjaju je – pa je cela stvar delovala još neobičnije.
Ostalo mi je nejasno da li krokodil jede te kornjače, il’ su i one ukras. Unu-
tra, prostor sređen kao u nekom kafiću u Banović Strahinje, i vrlo pri-
mamljiv meni. Pod primamljivim menijem podrazumevam da mogu da

{ 33 }
 na kraj keja, gde konobari rade svoj posao sa šarmom, ali i
prilježnošću jednog Garfilda, što je sasvim suprotan kraj od
svih onih fensi novobegradskih splavova, kojekakvih Žabara
i koga sve ne na šetalištu kod hotela Jugoslavija, koje počinje
nekada skromnim splavom koji se zvao, valjda, Paša, sa naj­
boljom ribljom čorbom u prečniku od tridesetak kilometara
od centra grada (mora biti da je boljih čorbi oduvek bilo u
mestima kraj reka, na sve tri strane) gde su onomad imali
vezanog soma od svojih 7-8 kila, pa je Ognjen, sa nekih 3-4
godine, poverovao da je taj som u stvari riba-čuvar, rekli su
mu i da se zove Milkica, ili splava Uduženja ribolovaca,
kod kule Nebojša, sa drugom najboljom čorbom u gradu,
pa onog nekog splava na Adi što smo mu jednom čamcem
prišli, puta ni nema, ali i Kolibe, izuzetno ukusno uređenog
splava na samom samcijatom Ušću, koji bez dileme ima naj­
bolju poziciju u gradu i nezaboravan pogled na Kalemeg­
dan, kulu Nebojša, Vojni muzej i Sabornu crkvu, ali jedva
tek prihvatljivu hranu, mada je sve zajedno daleko, daleko
bolje i prijatnije biti tu, gde možeš da naletiš na tamburaše
sa kojima je Ljuba Živkov, nego na obližnjim, izvikanim Di-
jalogu i Argumentu, pa i samom Ušću, koje izgleda radi u
ciklusima, i posle osamdesetih, kada se okupljala ekipa na
motorima, i tavorenja devesedetih, ponovo izgeda veoma
privlačno, Vodenice, koja je prekoputa i u kojoj je u neko­
liko navrata kečiga bila dobro očišćena, pa slatka, smuđ
sočan a šaran nemasan i, uopšte, kažem, ta rečna riblja mes­
ta u Beogradu su uvek ulivala mnogo više poverenja, bez
lažne pretencioznosti kao morska, ali sam mesta sa preten­
cioznim kontinentalnim jelom uvek voleo, poput sjajne, se­
novite bašte tek nekoliko godina starog restorana Violeta,
kuća stara, u kome prave odličan biftek u nekim korama, sa
sosom od bundeve, gde uz određene stekove daju preliv od
marmelade od crvenog luka, odnosno kapule, a imaju i mi­

{ 34 }
naslutim na koju temu će biti hrana. Izabrao sam ono što mi se učinilo
najprepoznatljivije – kus-kus, koji sam prethodno jeo tačno 4 puta u
životu, od čega sam ga sam 2 puta spremao, a jednom Svetlana.
B
...Sinoć, na 5 minuta od hotela, okružen «kartonkama» jedan veoma do-
bar kineski restoran. Rekao bih da je to, otprilike, srednja kategorija – nije
super luksuzan, ali je vrlo dobar. Naručio sam slatko-ljutu svinjetinu i
prvu put je pojeo onako kako je pamtim kada sam bio prvi put u inos­
transtvu, u Londonu, kod ćaleta koji je bio na specijalizaciji, pa me je, isto
prvi put u životu, vodio u kineski restoran. Od tada, kad god bih naručio
to jelo – do Lagosa – nije bio taj ukus. Ovaj put – jeste. Istina, cena je bila
prilična – supa, jelo, pirinač, viski (bez leda, za svaki slučaj, jer amebe
lepo žive u ledu) i 2 mala piva – 2.500 dinara. Dnevnice uopšte nisu pre-
velike – pogotovo što se ispostavilo da sam se uglavnom hranio u tom
restoranu.
B
...Onda smo promenili mesto, otišli do još jedne kafane na plaži, udaljene
500 metara, gde je čekao Maki sa nekim prijateljima. E, tu sam sedeo oko
3 i po sata, dok su oni čekali da se ispeku 3 ribe, pio sam samo vodu jer je
pivo bilo vruće, relativno gladan, ali svestan da ne dolazi u obzir da
okusim tu ribu, mada je sjajno izgledala, komadi od kilo ipo, jer je jasno
da se mora pokvariti ako stoji na toj vrućini duže od pola sata, a još jasnije
da svakako stoji bar od tog jutra, ako ne od prethodnog.
B
...Dakle, tu sam video i tu najveću afričku gradsku bedu. Na prvi pogled,
ne razlikuje se previše od ostatka Nigerije, ali, kada smo kolima prešli
preko bare fekalija, bukvalno i nedvosmisleno, shvatio sam da razlika
ipak postoji. Jedva sam se suzdržao da ne povratim, toliko je bilo «ekspli­
citno». Tu smo seli u neku kafanu – popio sam koka-kolu, sa slamkom, u
nadi da ću tako najčistije proći. WC kafane je bio na pola metra od jedi-
nog stola u njoj – u stvari, to je bio maskirani deo iznad fekalne kanali-
zacije koja tu protiče.

{ 35 }
 risni paketić grilovanih tikvica sa kozjim sirom, sa
grešnim, čak i za mene, musom od toblerone, potom
poznate Ipa­neme, jedinog gastronomski mi prihvatljivog
mesta u Strahinjića Bana, za razliku od one kafane u,
uvek zaboravim Jovanovoj ili Jevremovoj, negde pri
početku, ka Francuskoj, koja nosi ime po sopstvenom
kućnom broju, na primer 53 ili 37, u kome kuvar, duplo
gabaritniji od mene, samom svojom pojavom naglašava
kvalitet užitka u serijama „gangova“, odnosno ukusnih
zalogaja od kojekakvih bifteka, guščijih džigerica, karpaća i
koječega, pa je tu, up­r­kos izvikanosti i skupoći, ipak soldina
Tribeca, u kojoj sam, sram me bilo, ali još veća sramota je
što do tada nikad nisam bio okusio jastoga, koji mi se kas­
nije ipak obratio svojom lepotom na jednom drugom mes­
tu, prvi put jeo onu biljku što izgleda kao da mu je mama
crni luk, tata kineski kupus, a ima ukus između peperminta
i onih crnih, tvrdih, gumenih bombona jakog ukusa što jedu
Amerikanci, a što izvrsno ide uz stek koji sam naručio, Pire,
čiji svedeni šarm savršeno odgovara blagim, lirskim kom­
pozicijama jelâ na meniju, onog nekog lista u rerni, sa
šafranom, belim vinom i mirisnim travama, ili Mitologija,
čiji se kuvar, kažu, na kratko prebacio u Kraljevinu, ispod
Que Passa, u kojoj je bilo sjajnih jela i pre i pošto je taj
otišao, od kojih se jedno sastoji od krompira, zapečenog sa
ovčjim sirom, slaninicom i začinima, dok je drugo punjena
teleća šnicla sa strahovito preciznim premazom od, mislim,
nane, a u kojoj sam, Mitologiji, uz zaista vrhunsku hranu,
neka beše piletina u nekom lepom sosu, sa barenim povrćem,
ali baš onako kako treba, da ostane skroz tvrdo, sa svim
sops­tvenim ukusima i sokovima, za susednim stolovima, taj
prvi put kad sam bio, sreo Danu Drašković, Čedu Jovanovića
i Dragoslava Bokana, što je malo previše za moju potrebu
da jedem na miru, a drugi put sam uzeo čuveni, tri nedelje

{ 36 }
 Šaran u muškatnom mleku
Za uspeh ovog neponovljivog gurmanluka najvažnija je
dobra priprema, koja zahteva dosta organizacije, pažnje i
strpljenja, ali – na kraju se itekako isplati. Potrebno je,
naime, šarana držati živog najmanje 7 dana, u najmanje 3
puta onoliko vode koliko je sam težak (za šarana od kilo i
po – četiri i po litre vode). Tu vodu nepohodno je svakog
jutra menjati. Tom prilikom, u vodu treba ubaciti jedan
očišćen češanj belog luka, prstohvat svežeg peršuna, list
lorbera, nekoliko zrna zelenog i crvenog bibera, narendati
nekoliko trunčica kore od limuna i najviše 3 kapi aćeto
balzamika. Šaran će jesti peršun, pomalo njuškati beli luk, a
ostale arome upiće kroz kožu.

Sedmog dana, ribu treba izvaditi, ubiti, očistiti i iseći na ko-

made, kao za prženje. Prilikom čišćenja, potrebno je u po-
sudu uhvatiti koliko god je moguće krvi, koja je već primila
miris svojevsrne marinade u kojoj je šaran živeo. Potom
treba na dno šerpe sipati maslinovog ulja i kad se zagreje,
preliti preko toga pola litre mleka po kilogramu šarana (za
šarana od kilo i po – sedam i po deci mleka). Kad mleko
provri (paziti da ne iskipi!), dosuti šaranovu krv, promešati
i ubaciti komade ribe. Pustiti da se dinsta, uz postepeno
dolivanje što gušćeg crnog vina. Posle 30 minuta skinuti sa
vatre, narendati malo muškatnog oraščića i ostaviti pok-
lopljeno. Služiti mlako, sa barenim pirinčem.

{ 37 }
 Slavenska bundeva
Stari, slovenski recept koji sam čuo od Slavena – ga­
rantovan etno. Na pola preseći i očistiti bundevu, po
mogućnosti onu staru, belu, tvrde kore i jakog mirisa.
U strukturi romboida, na svakih 5 – 7 santimetara,
probušiti koru i špikovati je po jednim zrnom
karanfilića. Kuvati je u kvasu (može i crnom pivu, ako
kvasa nema) na laganoj vatri, sve sa korom, dok pot­
puno ne omekne. Propasirati, dodati malo prokuvanog
kvasa, čašu ovčijeg kiselog mleka na kilo bundeve,
dosta aleve paprike, pregršt iseckanih suvih šljiva i
kašiku meda. Sve dobro promešati i ostaviti da se ohla­
di. Poslužiti preliveno umućenim belancetom. Bez do­
datnog šećera, da se oseti jedinstveni ukus.

{ 38 }
u marinatu odstojali biftek sa raznim prelivima, od kojih je
onaj čokoladni savršeno išao, a Danu, sa Vukom, jednom
smo videli i kod Ace 9, kod kog sam poslednji put išao pre
neko leto, i ta bašta, i ta vrhunska hrana sada srušene kafane
ostaće mi u sećanju po čoveku koji je umro za susednim
stolom, tokom svadbe, ali ću se Golfa, Miloševog konaka i,
naravno, Košute, u koju smo išli još ranih osamdesetih,
uvek sećati po takođe savršenim baštama i, potonje, po
ukusu mesa sa ražnja koji se okreće iznad veštačkog jezerca
u kome plove patke, kao i njihovih blizanaca sa Zvezdare,
gde je nekadašnji Beli bagrem sada postao Stenka 2, sa ri­
bljom čorbom od simboličnih nekoliko dinara kao što je to
i u Stenki, na obali Save, preko puta Ade, odmah pored bro­
da Stara Stenka, gde smo jednom vodili neku važnu ženicu
iz Brisela, naručili joj vešalicu u maramici punjenu mozgom,
ne znajući da je vegetarijanka, pa onda, gore na Zvezdari,
gde je još i Krov Beograda, sa baštom zaista kao u kakvom
seoskom dvorištu i sjajno zapečenim, čak blago, taman da
zamiriše, zagorelim jagnjećim pečenjem ispod sača, Zvez-
dana noć i Tiha noć, u kojoj je bivalo jaretine, ali dugo
nisam išao, i KMG Trudbenik, opet restoran uz drugoraz­
redni fudbalski klub u kome smo pravili svadbu pa se i dan
danas začudim kad pogledam slike koji smo klinci bili i kako
su keve i ćalci bili mladi, tu negde kao mi sad, a nekolike
babe i dede ne toliko nezamislivo matori kao što nam se
tada činilo, no taj restoran još uvek postoji, za razliku od to­
likih, recimo Hajdučke pećine, u Narodnog fronta, gde je
specijalitet bila zapaljena sablja na koju su nanizani komadi
pečenog mesa, ili to beše specijalitet u Topčiderskoj noći,
jednom od retkih mesta u koje se kasnih sedamdesetih i ra­
nih osamdesetih moglo ići do ujutru, kakav je bio i Beli
grad, na Zelenom vencu, verovatno najveća rupa koju smo
redovno posećivali i u kojoj se teško prolazilo bez prisust­

{ 39 }
 vovanja tuči pijanih seljaka, nakupaca i studenata, ili Šanse,
gde je ponekad moralo da se pokaže da si mangup, pa se
sećam kad je Đoka, na odmoru dok je službovao u Jordanu,
momku koji mu je tražio cigaretu na to odgovorio hladnim:
„Ja takve koljem“, onda se prisećam Centrala, odnosno uz­
budljivog silaska u rupu u Čika Ljubinoj, gde je gore bio bife,
sa sardinama i kuvanim jajima, a dole restoran u kome su
služili sasvim jestiva gotova jela, a zid mu je bio ispisan naj­
raznovrsnijim porukama, stihovima i sentencama, ili
obližnje baštice između zgrada, tu u Zmaj Jovinoj, baštice
nekad kafane, a nekad picerije, koja mislim da se zvala Stari
grad, u kojoj je sad ona neka šljašteća mesara, pa splava
Plava laguna, na Adi, kod beogradskog kupatila, splava
Arka, na ušću, koji su bili među prvim splavovima uopšte,
ali i nestalog Šumatovca, u kome mi se čini da nisam nika­
da ništa pojeo, ali sam ne jedno piće popio, gde je sada sas­
vim prijatan, a izuzetno kvalitetan restoran, Lipe, sa Pizza
Hut-om koji ne liči ni na jedan restoran iz tog lanca koji
sam video u ko zna koliko zemalja Evrope, ili Grmeča, u
kome je sada valjda najuspešniji lanac restorana domaće
kuhinje Perper, sa solidnim roštiljem, ali bez atmosfere
koju sam decenijama znao u tom takozvanom Bedrmud­
skom trouglu, na čijim su spoljnjim obodima Srpska kafa-
na, legendarna po glumačkom društvu i više nego po
odličnoj kuhinji, a obe stvari se, kažu, upravo vraćaju na
nivo zlatnih dana, nešto bliža epicentru je još uvek posto­
jana Bosna, koje se, recimo, sećam po jednim ljutim
škembićima sa sirom i špricerima na +42, pa smo se mal’tene
onesvestili kad smo izašli na ulicu ispod er-kondišna, na
obodu sa druge strane su Mornar, uvek pun i standardno
kvalitetetan, Sunce, u kome se više pilo pivo, nego što se
jelo, bar dok nije došao sadašnji vlasnik koji pravi neka srp­
ska posna jela i druge izazovne đakonije, odmah preko puta

{ 40 }
njega bifea koji se smešno zvao – Press, sa dva s, ćirilicom,
i malo dole, Herceg Novi, restorančić sa ne više od 5-6
stolova u kome su služili nešto što se zvalo Zoranova šnicla
i što je bila, koliko se sećam, sočna vešalica punjena nekim
sirom ili kajmakom, naravno i nekakvom šunkom, a koji se
nalazi malo pred glavni ulaz u Skadarliju i Dva bela goluba,
što je kafana koju je jedno vreme držao poznanik i bila je
tada zaista u samom vrhu, pa niže dole uvek prijatan Zlatni
bokal, Dva jelena sa noazetama, za koje oni tvrde da ih ne
prave od ostataka iz tuđih tanjira, meni ko zna zašto odboj­
ni Ima dana, ali zato možda najautentičniji Tri šešira, sve
sa kaljevom peći, niskim tavanicama i svećama na stolu, što
me podseti na nedaleki, prvi Plato, nikao uz knjižaru i raz­
vio se ka lancu novodobnih ekspres restorana, a, na žalost,
uništio svoj razvojni krak koji se ogledao u izvrsnom
Meksičkom restoranu, gore u Gospodara Vučića, u kome
je glavni kuvar sve sastojke naručivao iz Meksika, a kada bi
se njegova kuhinja poredila sa onim drugim meksičkim, is­
pod Poštanske štedionice, pored kafane Delfin, koju je
držao poznanik iz kraja i iz koje pamtim samo sladoled kup,
rekao bi da je to kao porediti fiću i saab-a, što me je pod­
staklo da kupim prvog saab-a a sad, evo, vozim već trećeg,
koji me opet podseća na samo posete libanskom restoranu
Byblos, koji se šetucka po kraju, restoranu uporedivim sa
libanskim restoranom u koji me je u Latinskom kvartu u
Parizu nekoliko puta vodio Žerar, prijatelj koji će se negde
kasnije pominjati kao kuvar američkog ambasadora, koji
govori engleski taman koliko ja francuski, što će reći skoro
uopšte ne, ali koji me je, osim tamo, gde sam prvi put jeo
levantsku kuhinju, sa silnim činijicama i još silnijim začinima
i mirisima, gde je dolazio jedan stari, ulični mađioničar i
uvek ostavljao bez reči društvo za stolom, koji je u
međuvremenu umro, kako sam saznao prilikom poslednje

{ 41 }
 posete, Žerar koji me je vodio još i Kod Renea, u restoran
koji drži četvrta ili peta generacija porodice po kojoj je inače
jedna mera za burence vina od nekih 5 litara dobila ime, gde
se uvek spremaju ista jela, uključiv fantastičnog petla u vinu,
što je uobičajen francuski specijalitet, gde su mi sipali da pi­
jem iz jedne flaše umotane u dekorativnu tkaninu da bi mi,
kad sam popio 2-3 stvarno ljute rakije, pokazali da se u flaši
krije prava, pravcijata mrtva zmija otrovnica, što je bilo rav­
no šoku kada sam, naravno opet sa Žerarom, posle
šampanjca u čuvenih Les Deux Magots, iz kojih nisu izbi­
jali Sartr i ekipa, otišli u, takođe na Monparnasu, La Clos-
erie des Lilas, takođe čuven decenijama, u kome sam imao
po prvi put zadovoljstvo da prisustvujem dogovorima sa
somelijeom, i uživao u jednom, drugom, trećem i inom jelu
(a jelovnici su različiti – za gospodu, normalni, a za dame,
bez cena, da se ne uznemiravaju njihovom visinom prilikom
naručivanja), gde sam, dakle posle 3-4 različita vina, koja su
se nadopunjavala jedno sa drugim i sa hranom koju je pra­
tilo blaženstvo na nepcima, za dižestiv, umesto tada
omiljenog mi konjaka, čijom sam se samom idejom
naslađivao, na nagovor domaćina uzeo „isto što i oni“, a to
je bila, ispostavilo se, veoma dobra, ali ipak obična viljam­
ovka, ili onaj jedan restoran malo iza Bobura, gde me je
vodlila Svetlana, u kome sam uvek uzimao po dva predjela
– topli kozji sir na nekim travama i puževe, baštenske,
pečene, naravno, koje obožavam za razliku od istoimenih
morskih bića, i u kome su mi prvi put sipali vino u onu de­
belu bocu sa velikim otvorom, da diše, što dan-danas nisam
siguran da ima dejstvo za tako kratko vreme, ali je priča
odlična, da ne govorim o hotelu Krejon, možda najluksuz­
nijem u Parizu, obližnjem Klubu saveznika, kod Jelisejske
palate u koji i predsednici svrate, i jednom re­storanu na De-
fansi, gde sam jeo mes­o mo­rskog ježa, pro­dinsta­no u nekom

{ 42 }
sosu, slu­ženo u nje­govom
oklopu, koje je zaista jed­
nistvenog, jakog uku­sa, ki-
neskom restoranu na Ma­
reu u kome prolećne rolnice
daju sa listovima sve­že nane,
u koje se one uviju, pa umoče
u blagi bi­ljni sirup, jednom ovaj
put francuskom re­sto­rančiću na
Mareu, u kome je specijalitet ću­retina
u sosu od suvih smokava i belog grož­đa, i
jednom malom, porodičnom restorančiću
negde u drugom arondismanu, gde su nas, kad
su čuli da smo iz Beograda, neposredno posle
zimskih protesta devedesetih, častili, a to se ne
dešava gotovo nikad u Parizu, pačjim grudima
za koje sam prvi put negde napisao frazu „ne može da se
žvaće, topi se u ustima“, ali sam tekst zagubio pa nije ušao u
ovaj zbornik, dakle pačjim grudima u sosu od pomorandže,
što me je direktno vratilo u centar Beograda, u kafanu
Pogođena patka, odmah ispod Kopitareve gradine, u kući
koja je, kako tvrde, pripadala Dragi Mašin, sa sjajnom bis­
trom pačjom supom i pačjim grudima sa sirom, u koju me
je vodio Nikola, na nekoliko desetina metara od Dake, još
jednog od novootvorenih restorana vrhunskog jelovnika,
gde sam jeo odlične stekove sa sosom od belih i crnih tartu­
fa, koga nipošto ne treba mešati sa Dačom, utemeljivačem
etno restorana sa Karaburme, prvog u kome se kokoške
šetaju dvorištem, jela spremaju s idejom o tome kakva su
mogla biti u nekoj izmaštanoj, staroj Srbiji, i u kome su te­
govi za automatsko otvaranje vrata od klozeta napravljeni
od cepanica, što se sve nekako lepo slaže, za razliku od
Surog, u čijem restoranu u Beogradu nisam čak ni bio,

{ 43 }
 poznajući ga sa Kopaonika, jer je u pitanju najgori odnos
kvaliteta i cene za koji znam – veoma dobar kvalitet, uz
neshvatljivo preteranu cenu, koja odgovara jedino do neu­
kusa naduvanoj priči o samima sebi i sopstvenim jelima, za
razliku od, recimo, zbilja autentične Čuburske lipe,
autentične i po tome što u sred kafane, na sred Čubure, up­
ravo i raste lipa, ali i po specijalitetu – mešanom mesu sa
roštilja zapečenom u saču, čime smo se vratili u kraj, gde,
uprkos tome što je kratko radila Romansa D, pamtim iz­
vrsne kobasice i prijatnu baštu, i došli nazad u priču o
klasičnim kafanama, poput serije onih na Ibarskoj magis­
trali, od kojih se po čuvenju izdvaja Srbija, ali prvenstveno
po kod nas precenjenoj količini, pa ćete češće čuti kada
neko priča o hrani koliko je mesa dobio, koliko je pljeskavi­
ca bila veća od tanjira, nego kakva je ona bila, pa i ja pamtim
pljeskavicu na kajmaku od ukupno mora biti 700 grama,
pola pljeskavica, a pola kajmak, što mi se uveliko smučilo
mnogo pre nego što sam batalio, ali pamtim i jednu izvrsnu
jagnjetinu koju smo tamo jeli ja i Ognjen kada smo išli na
uskršnji raspust u vikendicu, mada jagnjetinu sa ražnja, ma­
kar da sam ih mnoge i bolje jeo, pamtim nekako ponajviše
iz onog hotela kod starog mosta u Višegradu, gde smo,
kad smo sa roditeljima išli na more uvek stajali na ručak, što
mi je ostalo u pamćenju kao vrhunac luksuza u vreme zre­
log samoupravljanja, što me podseti na još jednu hranu uz
put, neku lepinju sa kajmakom na obroncima Zlatibora, u
nekom motelu, mislim da se zvao Bela reka, koji je sada,
videh nedavno, zatvoren, a u kome smo spavali dok su deca
bila mala kada smo putovali na Žabljak, na skijanje, onako
svežu, pa namazanu kajmakom i jajima, pa zapečenu u rer­
ni, ili kačamak, od vodeničnog, belog kukuruznog brašna sa
prženom slanininom, kajmakom i sirom u Kusturičinom
Mećavniku na Mokroj Gori zbog koga vredi ne samo pla­

{ 44 }
titi ekološku taksu, nego i ulaznicu, i nekoliko sjajnih kafa-
na na obroncima Zlatibora, kad se turističkom centru pri­
lazi sa raznih strana, pored svih onih u samom centru i na
Mačkatu, a u kojima se, do poslednje, služi besprekoran
roštilj, pečenje i sač, i tamo nekako čovek razume zašto je
srbijanska kuhinja tako jednostavna – zato što nema potrebe
da bude kompliklovana, kao recimo indijska, koju pozna­
jem pre svega po Indian Palace na Dušanovcu i jednom
gostovanju Hajata iz biće Delhija ili Mumbaja u beograd­
skom, kuhinja u kojoj dominiraju aromatični, ljuti začini i
raznorazne marinade, što se nije zapatilo u Beogradu, u
kome se strana kuhinja ionako teško prima, možda baš zbog
onoga što kaže Roda, a to je da smo mi kroz istoriju često
bili osvajani, pod tuđom upravom, pa nam je ta tuđinska
kuhinja nametana, što je stvorilo otpor prema stranom, za
razliku od, recimo, britanske imperije, koja je osvajala i
donosila kući ono što joj se sviđa, ali uprkos tome, posle
nekoliko decenija, kineski restorani su počeli da se polako
oubičavaju, pa je dugo jedini postojeći Peking, u kome smo
bežeći sa predavanja pili čaj od jasmina, a posle, kad bi bilo
para, jeli između ostalog odličnu pekinšku patku, sve više i
više dobijao konkurenciju, tako da se u izbor može uvrstiti i
onaj kineski restoran na Konjarniku, gde prave veoma do­
bru kiselo-slatku pohovanu svinjetinu, i njegov parnjak, ve-
liki kineski restoran u Zemunu, koji je, mislim, naslednik
izgorelog splava na kom sam jeo patku dinstanu sa kes­
tenom, ili Mao-Tao, sa odličnom ljutom supom, inače na
mestu nekadašnje Sove, gde su služili pohovani kamamber sa
džemom od ribizle, u blizini sa ne baš jasnim razlogom legen­
darnog Vuka, i još legendarnijeg Proleća, koje je uspelo da
zadrži potpuno isti izgled kao i pre nekoliko decenija, a da os­
avremeni jelovnik nacionalnim specijalitetima i veoma
uspešnim gotovim jelima, baš kao i Kolarac, u koji poslednje

{ 45 }
 vreme ponovo redovno svraćam, pa sam imao i taj užitak
da, pošto sam sa oduševljenjem naručio kleku BB, onu
čuvenu, stari konobar, koji me nije ni služio, kaže mladom
„daj mu i pihtije“, namigne mi i pokaže palcem da su odlične,
a u kome smo postavili sopstveni rekord u vreme fakulteta,
sedeći za istim stolom 14 sati neprekidno, od 10 ujutro do
ponoći, kada smo posle otišli verovatno u Koronu, kod Au­
tokomande, mesto na kome sam odrastao nekoliko godina,
pre Manježa i zajedno sa njim, a posle Marša na Drinu,
prve kafane u koju sam počeo da izlazim jer su nam, malo­
letnima, davali vino i sifon, a ponekad bi bilo para i za pom­
frit, pa čak i za vojnički pasulj koji su služili iz manjerke, i
posle Trojke, koja se tada nalazila u mojoj ulici, iznad
samiške, i radila do 3-4 ujutro, pa su nas trpeli za nekim
stočićem kod ulaza u kuhinju ili toalet, ako bi posle
svega ostao koji dinar za još po neku turu, pre
nego što se Trojka preselila u Dom inžinjera
i tehničara, gde je sada valjda neki noćni
klub, u vreme kada se posle 1 ujutro odlazilo
na Krsmanac, negde iznad bioskopa 20 oktobar,
jer je pivo bilo jeftino, ili u rupu ispod Kolarca,
iz istog razloga, ili, kada bismo na šifru – ime
neke balerine koju je neko od nas znao – ulazili
u restoran ispod Narodnog pozorišta, nekim
hodnikom kroz garderobu i spremište, pa
sam smatrao da mi je kao bubnjaru
dužnost da ponesem sa sobom batić za
gong na koji sam natrapao, u vreme u koje
se, kad je trebalo negde izaći, onako malo
svečanije, išlo u Tanjugov press centar, na, recimo,
kuvanu jagnjetinu, ili u Klub novinara, u zgradu
udruženja, pre nego što se udruženje podelilo, i
daleko, daleko pre nego što je napravljen na istom

{ 46 }
mestu klub Štamparija, koje pamtim kao i sva novinarska
mesta – po solidnoj hrani i veoma visokoj toleranciji prema
pijanim gostima, iako je ta tolerancija narušena u restoranu
Politike, na 11. spratu, gde sam ja zakačio da obedujem do­
brih godinu-dve, kao i Kod Šace, ali je Žika Minović, pošto
smo dolazili mi sa radija i provocirali njih iz Politike kao
prodane duše Osme sednice, restoran zatvorio, a njegov
gazda Vesa se brzo snašao i dan danas drži Klub univer-
zitetskih radnika, i na jelovniku još uvek ima jagnjeće
pikljeve, a nalazi se u kapetan Mišinom zdanju, sa sigurno
najlepšom baštom u centru grada, skrovitom, ali ne onoliko
kao što je skrovita bašta opštinskog odbora DSS, gde se
jedna ekipa skupljala godinama, svake druge nedelje praveći
ručkove, što sve spada u listu starih, pouzdanih beogradskih
restorana, tu je i Park, na ulasku na Kalemegdan, u koji mis­
lim da nisam odlazio, osim možda jednom, dva puta, od
kako ne postoje oni JTO (jedinstveni topli obrok) bonovi
koje su roditelji dobijali za ishranu na poslu, pa ustupali
nama, Zlatno burence, kao restoran sasvim OK, a koji
svakako ima najbolje ime za kafanu u gradu, a tu liniju
uspešno nastavljaju, recimo, Konoba u Prote Mateje, kojoj
jedino ne odgovara ime, ali su jela u prijatnoj atmosferi, sve
neke zanimljive kombinacije i neki sosovi od oraha, i tako
nešto, Mikan, sa sigurno najboljim roštiljem u užem grad­
skom jezgru, Kraljevo, sa jagnjetinom u mleku i veoma
ukusnim roštiljem posle kog bi nas često boleo stomak, a
išli smo svejedno jer je ukusno i jer smo tu iznad nekih
godinu dana radili, mada ništa nije dokazano, na izvestan
način klasika već postaje Kalemegdanska terasa, izvrsnog
jelovnika, soldine karte pića, ali još jedne najlepše bašte i
drugog najlepšeg pogleda u gradu, mada kada je o bašti reč
ne treba zaboraviti Zvezdara teatar, sa onim silnim plata­
nima ili lipama, šta god da je, gde je nekad bio čuven cordon

{ 47 }
 bleu, mada dugo nisam bio, pa dalje gore decenijama smis­
leno etabliran Tabor, i eto nas opet na izlasku iz Beograda,
istina prema Smederevu, ali kad pomislim na kafane van
Beograda uvek se setim nekoliko njih u Kosovu Polju i
Gračanici, pozaboravljao sam imena, ali imam utisak da su
Srbi tamo, upravo zbog albanskog okruženja, iz inata, do
perfekcije doveli pripremanje svinjskog mesa za roštilj, a tog
nivoa je bila i kafana Gedža, kad se približavaš Kosovu, na
izlasku iz Kruševca, gde sam jeo mislim najbolju pečenu pa­
priku, debelu, sočnu i, naravno, masnu kako treba, bolju
nego u Leskovcu, iz kog ipak pamtim uštipke, u kafani San-
dokan, rupetini do koje se stiže preko neke pruge, kao i, iz
tog kraja, pečenje u nekoj kafani kod Pirota, po povratku
iz Sofije, zove se valjda 5, iako je bila odlična i jedna na
odlasku u Sofiju, isto negde uz prugu, opet sa vrhunskim
pečenjem, mada iz Bugarske ne pamtim baš neku posebnu
klopu, osim neke kajgane koju smo jeli još kao klinci, na ski­
janju u Pamporovu, kajgane zapečene u tavčetu sa kiselom
paprikom, što me podseti da začudo, iz nekoliko poseta
Rimu i Italiji ne pamtim neki naročit obed, valjda sam na­
basavao na sve neka turistička mesta, iako ću verovatno
uvek da se sećam onog jednog italijanskog restorana u
Amsterdamu, i sopstvenog oduševljenja kada su mi rendali
parmezan u karpaćo, karpaćo koji sam prvi put jeo u jed­
nom zaista izvanrednom italijanskom restoranu u Parizu,
mislim da se zove Pinno, gde sam posle ručka za dezert
uzeo onaj listasti, zrnasti parmezan, ali to je i bilo za
očekivati, dok me je iznenadila nemačka kuhinja, sa bes­
krajnim varijetetima šnicli (sećam se jedne, posute uprženim
sušenim lukom), kobasica, krvavica, šunki, dinstanog,
pečenog, prženog, kuvanog i krčkanog mesa, ili gastronom-
ski užici Madrida, gde sam u kafanskom izlogu video pri­
premljene prasiće od nekih kilo – kilo i po, očigledno zakla­

{ 48 }
 B
Grad u kome je vekovima na snazi kraljevski ukaz da se uz pivo ima
služiti meze, e da se ne bi podanici previše napili, pa sam, onda, uz kri-
glu jednom dobio neku salaticu od školjki, rakova, sira, praške šunke,
paprike i krastvaca, a drugi put paštetu, rekao bih, od čvaraka,  grad u
kome mera za žestoko piće nije ni 0,3 ni 0,5 – nego dok ne kažeš „dosta“,
grad u kome kada prvi put vidiš neku iz lanca radnji „Museo de Jamon“
– pomisliš da je stvarno u pitanju muzej šunke, jer svi oni pomalo
dlakavi  papci svakoj od njih daju neku vrstu estetske autentičnosti,
naročito imajući u vidu da se dâ naći i po koja jagnjeća osušena
pršutica, ne bi ni morao tako spektakularno da izgleda kao što izgleda
Madrid, da čovek pomisli da je to možda i najlepši grad koji je video.
B
Ili, gastronomska uživanja – jedna marinirana jarebica, kao glavno jelo
posle paštete od guščije džigerice, opravdala je očekivanja,  a za vino
koje je išlo uz to, naravno, nije ni bilo potrebe za brigu. Sir iz Manče,
umesto deserta – pominje ga negde, sigurno, i Sančo Pansa. Neobično
– žestokih lokalnih apertitiva nemaju – piju ili sangriju, ili vermut, im-
aju neki lep, nije sladak, a često uzmu i malu čašu zaista ledenog,
točenog laganog piva kao aperitiv.

(Iz teksta pisanog za sajt B92, sekcija putovanja)

ne dan-dva po rođe­nju, ali nisam mogao da ih probam – ne

zbog, ne daj bože, neke neracionalne gadljivosti, već što sam
se baš vraćao sa večere, a rano ujutro odlazio, pa je to ostalo
za sledeću priliku, koje još nije bilo, a valjda će se Španci od­
upreti političkoj korektnosti na tom polju do mog sledećeg
odlaska, a to me asocira na sva ona vraćanja kolima sa aero­
droma u Budimpešti i zaustavljanja i jela u Subotici, na Pa­
liću, u Ribljoj čardi gde se uz činiju paprikaša dobija činija
rezanaca, pa kombinuješ koliko voliš, mirno i bezbrižno jer
daju i ogromnu portiklu, obližnjoj Farmi nojeva, čije šnicle
i nisu baš nešto posebno, Majkinom salašu, ili zaustavlja­

{ 49 }
 nja u kafani u, čini mi se, Bačkoj Topoli, sa odličnim roštilj­
em, u nekoj šumici, što me podseti na bizarno mesto prepu­
no lovačkih trofeja, sa dva papagaja i freskama gazde i
prijatelja po tavanici, u jednoj šumi u Sremu, malo pre nego
što se stigne do mosta za Šabac, gde su kobasice bile izvrs­
ne, i gde smo sa kelnerom razgovarali o povratku sa Jahori­
ne i Rajskim vratima, gde služe nikad slađe ćevapčiće nego
tu, na pauzi usred skijanja, i uštipke od vodeničarskog braš­
na, a može i ozbiljan sač da se dobije, mada im se ćevapčići
svakako ne mogu objektivno meriti sa onima u Sarajevu,
kod Hodžiča, u Petici ili kod koga već, a za koje moj prija­
telj Boro voli da kaže da je nemoguće reći koji su najbolji, da
je to različit stil, i svaki ima svoje, kao, kako kaže, impresio­
nizam, ekspresionizam, kubizam i tako dalje, pa ko je kome
bolji stvar je ukusa, ali volim i beogradske kioske, bila je sjaj­
na Mara, a još i blizu, i koja je toliko nedostajala onih godi­
nu ili dve dok se nije ponovo otvrorila, mada par minuta
dalje od kuće, pa Nišlija i dan danas, pa ono mesto na Dor­
ćolu, mada tamo ponekad posumnjam na soju, a svi ti ulični
doživljaji me podsetiše koliko obožavam kukuruz, i pečeni i
kuvani, kad se pojavi s jeseni na ulicama, kao i kesten, zimi,
a podseti me i na one nekadašnje PKB viršle, koje su služi­
li sa senfom, mnogo senfa, nekog vodnjikavog, razblaženog,
koga sam upravo takvog obožavao, a sada, sada imamo ta­
kva fina, mada ne i rafinirana, mesta kao što je Ottimo, sa
šarmantnom baštom i prihvatljivom italijanskom kuhin­
jom, a sjajnom supom od lista, kod Studenstkog parka, veo­
ma dobar Pane e Vino, italijanski restoran u kom sam jeo
neki jako dobar pacifički specijalitet – ćureće belo u, mis­
lim, krem sosu od badema i kokosa, pa zaista prijatno izne­
nađujući Panta Rei, sa raznim mariniranim mesom i ri­
bom, i salatama interesantnih kombinacija, a ispod bivšeg
Dunavskog cveta, megalomanske restorančine iz doba

{ 50 }
procvata socijalizma, slične onoj restorančini na petom
spratu Beograđanke, koji ću pamtiti po grotesknoj poro­
dičnoj večeri dok je pevajući brčiće sukao Žarko Dančuo ili
Zafir Hadžimanov, uvek sam ih brkao, za razliku od nikad
naročito atraktivnog mi Vašingtona, koji su preuredili u
Belle epoque, pa se sada ne zna da li je to noćni klub, resto­
ran ili predsoblje bordela, ali je hrana prihvatljiva, mada da­
leko od dobre, što me ko zna zašto podseti na Starca Vu-
jadina, u Đenovićima, sa onakvim roštiljom iz inata, kakav
se često nalazi u Crnoj Gori kod pristalica jedinstva sa Srbi­
jom i, opet bez ikakve konkretne asocijacije, setih se večera
kada smo osamdesetih išli na svadbeni put u Budimpeštu,
još u vreme komunizma, i kada smo gore, na Budimu, vis-
a-vis Hiltona koji je pod zaštitom UNESCO-a jer je na ruše­
vinama neke stare crkve i na jednom od ulazaka u podzem­
ne hodnike koji se protežu kroz celo brdo, a gde je sada
hotelski vinski bar, bili u restoranu dekorisanom oklopima,
i kada sam prvi put služen srebrnim escajgom, pa me to,
opet ko zna zašto, podseti na beogradski Sport kafe, jedan
od prvih restorana hrane na brzinu prihvatljivog kvaliteta,
ali koji nikad neće moći da se meri sa, na primer, nekadaš­
njom Pivnicom, dole niz Cetinjsku, njenim kolenicama,
kuvanim rebrima i krilcima na žaru, što je sve služilo kao
osnova za bokale svetlog i tamnog, nefermentisanog piva, a
pomislih da sam mogao da zaboravim takvu klasiku, ili kla­
siku kao što je Franš, jedan od prvih novootvorenih resto­
rana u vreme kada sam ja po njima počeo da izlazim, a koji
se stalno razvijao, ali uvek zadržavao visok nivo usluge, od­
mereno luksuzan izgled i vrhunsku hranu, pa ni ne prime­
ćujem da se tamo, kao što tvrde, skupljaju kriminalci, ili jed­
nu Maderu, sa onom savršenom baštom i legendama o
nekakvom paralelenom centru moći koji se tu stvarao se­
damdesetih, koja je renovirana do neprepoznatljivosti, ali

{ 51 }
 ipak sa nekakvim utiskom stila, kome doprinosi
građanski žamor ogromne gužve u vreme
ručka, i dostojanstveni mir prilikom kakve
večere tokom nedelje, što izaziva žal
za obližnjim Grgečom, sada neka­
kvom parfimerijom ili možda proda­
vnicom pelena, žal jer sam u njemu
sedeo možda samo dva-tri puta u životu,
ne više, a videlo se da ima potencijala, i uvek sam
mislio da ću tu još koji put svratiti kad, eto ti vraga, nisam,
kao ni u Domovinu, sada deo nekog šarmantnog, ali ne više
od toga, lanca kafića, istog koji je preuzeo Grčku kraljicu,
čega mi je žao za razliku od Ruskog cara, koji nikada meni
nije bio bog zna šta, i gde se sećam da me je, dok se zvao
Zagreb, kao studenta iz pihtije posmatralo svinjsko oko, sve
sa trepavicom, pa hoću da kažem da je to neproživljeno
iskustvo i žal za kafanama u koje nisam dovoljno išao slično
onome što osećam kada se pomene Vidin kapija, u kojoj
nisam mogao biti više od nekoliko puta, a sada su napravili
neki predizajniran restoran u kom je jelovnik jako primam­
ljiv kada se pročita, ali nekako sumnjiv, zbog same činjenice
da je dizajn u prvom planu, mada sasvim mogu da prihva­
tim Operu, onu kod Mažestika, čija je sala za ručavanje
jedna od najlepših od svih hotelskih u kojima sam bio, pa i
Operu, onu u Nušićevoj, mada ni za jednu ne delim opšte
oduševljenje, kao ni za Backstage, sa istina veoma dobrom
rolovanom ćuretinom i rezancima sa ljutkastim prelivom i
izvrsnim, izvrsnim kolačem od cimeta i badema koji nepo­
trebno prelivaju sa vanila i malina kremovima, novodošlu
mi u kraj Piazza-u, sa vrlo dobrim, kažu domaćim pastama
i picama, ali na mestu jedne od najstarijih i najboljih klasič­
nih pekara, gde su majstori iza vrata mesili hleb i kore za
burek, a ne kao sada, pa se setih onog restorana, beše San

{ 52 }
Marino, u holu one zgrade na uglu 29. novembra i Cvijiće­
ve, pa Savskog galeba, u kome mislim da sam bio jedan je­
dini put, kada je bio veoma dobar, a nekako mi je baš drago
što sam samo tada bio, jer se potvrdila istinitost grafita koji
je godinama stajao na bioskopu Balkan i koji smatram naj­
boljim opisom (beo)gradskog duha „Ovaj grad je veći od
mene“, Stare trešnje, takođe jedan jedini put, a bilo je veo­
ma dobro mesište, Kneza, u kome sam bio tek nešto češće,
dok upravo pred odlazak ovog teksta u štampu ne otidoh i
ne probah patku sa višnjama i, aman, kesten pireom, za koju
sam iskreno rekao da bi bila primer za hranu bogova da je
bila za nijansu mekša, ili sasvim solidnih restorana za ručak
na brzinu usred centra, poput Dušanovog grada, koji je de­
cenijama čuvao ponovo učestali običaj da se dezerti nude sa
kolica, da može da se lepo vidi, odmeri, pa tek potom izabe­
re, u kom je sada, valjda, neka kockarnica, pa na početku
Kolarčeve mesto u kom je bilo sve i svašta, sada je, valjda,
pivnica, a bio je riblji restoran u kom sam u Beogradu jedini
put jeo žablje batake, a čak je početkom osamdesetih bio i
vegetarijanski restoran, ili Kristala, na sred Trga Republike,
u koji je odlazio još moj deda, ali je posle bio restoran za
direktore Genexa, da bi poslednjih godina ponovo bio
otvoren, ali mi se čini da zvrji prazan, pa Cvijete Zuzorić,
kluba ispod paviljona koji je prošao kojekakve faze, a mislim
da dan-danas radi, a moram ovde da pomenem čuveni Še-
her, u kom sam možda samo jednom jeo, i obližnji Gra-
fičar, kog se ipak srećom setim svakih nekoliko godina, pa
odem da uživam u roštilju, kolikogod i u drugim specijalite­
tima, sećajući se uvek da je razlog što su ponajbolje tradi­
cionalne kafane uz drugorazredne fudbalske klubove, jer je
sport samo opravdanje sredovečnim muškarcima, koji vole
da jedu i piju, da upravo to i rade vikednom, kada bi njihove
žene htele da su oni kod kuće, što me podseti da u kafani

{ 53 }
 Obilić nikad nisam ni bio, kao ni u moje vreme čuvenoj
Mornarsrkoj kasini, ili da nisam nikad jeo u Zlatnom
opanku ni, još gore uz bulevar, u Lipovom ladu, što me,
evo, odvede do Verone, u bivšoj Narodnog fronta, za koju
nisam ni siguran da li još uvek postoji, ali koja je jedna od
prvih kafana u koje sam, još maloletan, počeo da samostal­
no ulazim, i Lovca, u koji sam isto rano krenuo, ali i dalje
svratim, a kog se sećam recimo po jednom ručku iz doba
hiperinflacije, kada je jelo poskupelo nekoliko desetina puta
između naručivanja i služenja, a prva flaša Belana plaćena
iznosom za tri nule manjim od druge, ili po tome što je
Miša, tražeći „nešto lagano pošto je baš ručao“ naručio
šniclu od divlje svinje, punjenu slaninom, kačkava­ljem i ki­
selim krastavcima, objašnjavajući da je u stvari hteo nešto
suvo, a tu je blizu i Villa, u zgradi DS, koja je dokaz kako
uprkos sasvim dobroj kuhinji i prijatnoj atmosferi, mesto
može da ostane sterilno, mada ne onoliko sterilno koliko je
to Monument, mada sam po pravilu tamo uvek naletao na
neke istina izveštačene, ali ipak vrhunske lepotice, pa je uto­
liko vredan pažnje, što se dalo dogoditi i u Lava baru, mada
je on daleko ispred pomenutog zahvaljujući paradajz čorbi
očigledno pravljenoj od mlevenog paradajza, karpaću od je­
lenskog mesa i, naravno, skrovitoj baštici sa bazenom u sred
grada, mada sam uvek voleo i drugi tip mesta, kakva je Sta-
ra Srbija, u kojoj sam jeo najbolju teletinu ispod sača, malo
gore stari, dobri, uvek isti Sokolac, mada je i on bio pod
pretnjom da će ga renovirati, obližnju od drugih hvaljenu
Šumadiju, sa prevarantskom teletinom i, na kraju, da još
jednom pomenem u intimnoj istoriji najznačajniju, čak i pre
Manježa, o kom sam, ima to negde ovde, i svoj prvi novi­
narski tekst sačinio, za Student, kada sam ga jedinog istakao
u odnosu na obližnju Zonu Zamfirovu, još onomad odboj­
nu mi Stupicu i folirantsku baštu SKC-a, kafanu koja je bila

{ 54 }
opredeljujući faktor sazrevanja i u kojoj sam provodio svako
veče, bukvalno svako veče, čak i ako bi se išlo negde drugde,
tamo bih svraćao pre ili posle, da pomenem, dakle, Koronu,
u vojnom, kako smo zvali napušteni plac kod Autokoman­
de, Koronu u kojoj smo i jeli i pili, koliko je već bilo para, ali
svakako otpočeli sopstvenu kafansku povest, što je dovelo
do svih ovih drugih kafana i restorana, a koji su ipak samo
delić od njih oko tri hiljade i šesto, ako se računa sve ono
gde može da se jede i pije, a da vas neko služi, koliko tvrde
ozbiljni istraživači da ih ima u Beogradu, a ko zna tek koliko
na celom svetu.

{ 55 }
VREME UŽIVANJA
 SARMA

S
arma. U samom zvuku te reči ima nečega što oslikava
njenu kompleksnu prirodu, harmoničan i dinamičan
ukus, punoću i izazovnost njenog mirisa. Ono „r“ koje
se smestilo u sredini reči svojom snagom ističe mekotu
pret­hodnog „sa“ i potonjeg „ma“, istovremeno ih povezujući
u neponovljivu „sarmu“.
Da ne bude zabune. Sarma o kojoj vredi pisati je isk­
ljučivo sarma od kiselog kupusa, dok je sarmica od zelja ili
od slatkog kupusa samo zahvaljujući postupku pripreme
uspela da zasluži to ponosno ime. Sarmu od vinove loze tre­
ba gledati sa nešto više blagonakonosti, usled nijanse opo­
rosti i hrapavosti lista koja joj daje specifičan ukus, ali ni ona
ne može da se poredi sa jedinom sarmom koja s punim pra­
vom nosi to ime.
Koliko je samo vekova sporog napretka i postepenog
razvijanja znanja, tehnologije i ukusa bilo potrebno da prođe
do nastanka sarme od kiselog kupusa?
Trebalo je, prvo, izmisliti kiseli kupus. Milenijumi su,
neizbežno, morali proći dok čovek ili neki njegov predak
nije prvo shvatio potrebu pripremanja hrane za zimu, pa za­
tim isto toliko vremena dok nije naučio kako da hranu čuva,
pa onda da posle čuvanja samo osnovnih, trajnih namirni­
ca, poput pirinča, pasulja ili žita, smisli načine da čuva i onu

{ 59 }
 hranu koja se inače kvari, i to tako što će da je soli, suši ili
kiseli i, najzad, da baš kupus u glavicama ukiseli. Sa tim, mo­
rao je paralelno teći jedan drugi proces, koji će se sa prvim
sresti u čudu sarme − proces razvijanja načina obrade i pri­
preme mesa, zaključno sa otkrićem mešanog mlevenog
mesa.
Dok su razvojni procesi nastanka osnovnih sastojaka
− kiselog kupusa i mesa − očigledno imali svoju nužnost,
pojava prve sarme morala je ipak biti delo uma nepoznatog
genija. On je mogao, pretpostavimo, znati i za nadev sarme
− isti kao kod, recimo, musake, punjene paprike i drugih jela
− mogao ga je čak i jesti sa kiselim kupusom u vidu nekakve
musake, ali ideja da se sarma zavije spada, nema sumnje, u
vrhunske rezultate kreativnog duha. Ne treba, međutim,
misliti da bez pomenutog izumitelja ovog jela danas ne bis­
mo uživali u sarmi. Nikako. Ona je, jednostavno, morala
biti otkrivena i iz platonovskog sveta idealnih jela postati
aristotelovska činjenica. Kompletnost njenog ukusa, mirisi,
boje, oblik, toplina koju širi oko sebe nešto su, naime, bez
čega čovečanstvo ne bi bilo potpuno. Ne može biti slučajno
što baš u Dejtonu1 postoji restoran čija vlasnica tvrdi da
kuva najbolje sarme na svetu. Postojanje najboljih sarmi na
svetu u neposrednoj blizini − a sigurno je da jesu takve, jer
sve sarme su najbolje na svetu − neizbežno je uticalo na
pregovarače da prihvate mirovni sporazum, koji se održava
onoliko uspešno koliko traje magijski efekat sarmi. Ako
ništa drugo, samo saznanje da su zatvoreni u bazi u kojoj
ima i T-boun stejkova, i škampa i lososa, ali ne i najbolje
sarme na svetu, moralo ih je podstaći da konačno sklope
sporazum i imaju mogućnost da odu na tu sarmu, makar to

1 Tekst objavljen u vreme mirovnih pregovora o BiH, što je čak izazvalo

i polemiku.

{ 60 }
 Nelegalni paprikaš
Jelo je nelegalno u mnogim zemljama, jer je meso
labuda ključni sastojak, ali takođe u mnogim po Africi,
Aziji i Južnoj Americi nije, pa tamo možete da ga pro­
bate. Mislim da je uvoz smrznutog mesa dozvoljen,
ukoliko ispunjava sanitarne kriterijume, pa je možda
moguće spremiti ga i u Srbiji. U svakom slučaju,
potrebno je tranžirati labuda mužjaka i najmanje 3 di­
vlja zeca. Meso držati 3 dana u pacu od crnog vina,
belog luka, bibera, soli, ruzmarina, bosiljka, nane, vlas­
ca i majčine dušice.

U kotliću na svinjskoj masti dobro prodinstati sitno

iseckan luk, najmanje onoliko koliko ima mesa. Doliti
sav pac i meso, malo zeleni, aleve paprike, nekoliko
ljutih papričica koje svako kasnije može u tanjiru sebi
da razdrobi, ako voli ljuto. Narendati malo krompira,
radi gustine. Nalivati vinom tokom kuvanja. Kuvati da
lagano baca ključiće, dok se meso ne odvoji, pa kosti
povaditi. Servirati sa kačamakom od vodeničnog
brašna. Posuti sveže mlevenim biberom. Kao dodatak,
marinirane šljive.

{ 61 }
 Junetina špikovana povrñem

Komad junećeg buta, od ruže, dobro našpikovati karfi­

olom, brokolijem, prokeljom, peršunom, paškanatom,
celerom, šargarepom, preliti sokom od cvekle, pok­
lopiti i lagano peći u rerni, na 150-170 stepeni, naj­
manje dva sata po kilogramu mesa. Lagano, zdravo, a
mrsno jelo, pogodno za slavsku sezonu, kada smo
umo­rni od svinjetine.
nisu i uradili. Večera u najelitnijem lokalnom restoranu nije
ništa promenila, jer, jeste da je poslužena supa od bundeve
u njenoj polovini i niz drugih đakonija ali − sarme, pisala je
svetska štampa, nije bilo. Požurili su posle kući, na sarmu,
jer je i ta kućna sarma podjednako najbolja na svetu. Ne
može biti slučajno ni što je rat u Bosni uvek zimi, u vreme
kiselog kupusa, mirovao.
Snaga sarme, rekosmo, izlazi iz kompletnosti, jedinst­
venosti i harmoničnosti kojom deluje na sva čula. Oblik je
takav da kao retko koji podjednako privlači i muškarce i
žene. Za muškarce sarme su oble, tople, meke i vlažne, a za
žene one su valjkaste, išarane žilicama, kompaktne, najbolje
kad su dovoljno čvrste i pune mesa, dok činjenica da tu ima
nadeva usklađuje asocijacije oba pola. Miris sarme ima no­
tu kiselosti, naravno od kupusa, notu težine, od dinstanog
luka, ozbiljnosti i odgovornosti od mesa, lakoće i pro­
zračnosti, od pirinča i bezbroj varijacija koje daju lični pečat,
u zavisnosti od dodataka izabranih u skladu sa raspolože­­
njem onoga koji je priprema ili raspoloženjem koje se želi
iza­zva­ti kada se za nekoga priprema − kobasica, rebarca,
slaninica...
Sarma je svaki put nova, drugačija, pa ne može da do­
sadi. Previše je, jednostavno, kombinacija različitih eleme­
nata da bi se ista mogla ponoviti − stepen kiselosti, tvrdoće
i slanosti kupusa; odnos između junetine i svinjetine u mle­
venom mesu, stepen njegove usitnjenosti, pa i komad od
koga potiče, masnoća; zatim količina pirinča u svemu tome;
količina, način sečenja, stepen dinstanja, kvalitet i vrsta cr­
nog luka; da ne govorimo o biberu, alevoj paprici i drugim
začinima, već pominjanim dimljenim dodacima, dužini ku­
vanja i jačini vatre, gustini i količini safta, mogućnosti da
bude bez ili sa jačom ili slabijom zaprškom... I uvek, uvek,
zadržava svoje osnovne, bogougodne odlike. Sarma je, ujed­

{ 63 }
 no, i strukturalni fenomen, pošto pomenuti elementi − kise­
li kupus, meso i ostalo − u bilo kojoj od kombinacija među­
sobnih odnosa uvek daju podjednako dobar kvalitet, užitak
i gurmansku radost.
Pitanje je ukusa ili, pre bi se reklo, kaprica da li je bolja
sarma samo krčkana u loncu na ne previše tihoj vatri, u ze­
mljanoj posudi u pećnici ili, možda, kombinacija oba − bla­
go zapečena posle kuvanja. Predrasuda da je bolja što se
više puta podgreva potpuno je neosnovana jer je, jednosta­
vno, uvek izvrsna.
Načina konzumacije takođe ima nekoliko. Lično, pre­
feriram dve-tri oveće sarme u tanjiru sa mnogo safta, vruće,
direktno sa šporeta, ali prelivene hladnim jogurtom, što
daje jelo koje je moguće jesti isključivo kašikom, mada
svojih draži ima i suvlja sarma, koja se jede viljuškom i
nožem i ona, eventualno, za razliku od prvoopisane, može
da se prelije mileramom. Kao varijaciju na temu treba uvek
imati u vidu prženi krompir, a prava je sreća ako kupus iz­
drži do proleća da bi se sarma mogla jesti sa mladim roze
krompirićima.
Ostaće večita nepravda, za koju je teško dokučiti uzro­
ke, da sarmu ni pesnici nisu opevali, ni slikari ovekovečili na
platnu. Postoji, istina, onaj narodnjak „Otišo’ si, sarmu pro­
bo’ nisi“, ali to je nikakva uteha u umetničkom smislu, mada
je sociološki krajnje interesantno da se upravo ta pesma po­
minje kao etalon niske vrednosti i banalnosti te vrste muzi­
ke. To, pre svega, znači da se visoka kultura nije smela su­
očiti sa tako značajnim, misterioznim i kompleksnim
fenomenom kao što je sarma, ali i da je sama tema pesme
toliko važna, toliko nezaobilazna da je morala biti uočena
među intelektualnom i kulturnom elitom. Posebno pitanje
je činjenica da se baš sarma uzima kao razlog za najveću ne­

{ 64 }
vericu što je „on otiš’o, a da prob’o nije“, u čemu je jasno
sadržana i erotska aluzija.
Teško je, ali i neizbežno priznati, da ni ovaj tekst nije
inspirisan toliko dragim lepotama sarme, već − odsustvom
istih, pošto je autor trenutno na dijeti, pa o sarmi može
samo da mašta i piše, a kada dođe vreme da je ponovo, rav­
nopravno i demokratski sa svim drugim srećnicima jede,
zaboraviće na sve i prepustiti se čistom telesnom užitku.

ZAOBIŒENA VEÅERA
Maksime su ponekad – mada retko − tačne. U ovom
slučaju, radi se o potvrđivanju ispravnosti one o tome da je
uživanje utoliko veće ukoliko je došlo posle određenog (ne
prevelikog, molim) napora da se do njega dođe. Dinamika
teksta koji sledi nalaže da se poštuje taj princip, te da se tek
pri kraju progovori o samom objektu zadovoljstva, ali ipak,
za one koji možda očekuju neku drugu temu, odmah vredi
reći da se radi o – blagoutrobiju.
Dakle, prvo onaj teški deo. Mrak i pljusak spustili su se
zajedno, negde pre Bijelog Polja, a gužva na putu, usred tu­
rističke smene, kao da se pojačala. Štrcaljke za pranje šo­
feršajbne nisu radile. Dogovor je bio da spavamo u Prijepo­
lju, da sutra pogledamo Mileševu. Ostalo je, dakle,
osamdesetak kilometara. Onim krivinama, po kiši, posle
4-5 sati vožnje na 40 stepeni, praznog stomaka, bilo je zaista
naporno voziti.
Najzad hotel u Prijepolju, ali – u hotelu svadba. Na­
kinđurene Sandžaklije uživale su u muzici od koje se nije
mogla čuti recepcionerka. Vizuelni efekat bio je utoliko
strašniji. Izgledala je kao hipertrofirana majka – modni sti­
lista pevaljke koja je probijala uši zapevanjem iz restorana.
Večera tamo nije dolazila u obzir, a ukus gospođe za hotel­

{ 65 }
 skim deskom bio je nesumnjivo sumnjiv, pa smo odbacili
klasični način saznavanja najbolje kafane u okolini. Krenuli
smo na sreću, koja se osmehnula na izlasku iz hotela – tak­
sista, druga najbolja preporučivalačka struka, ako hotelsko
osoblje omane, kretao je u grad.
„Pratite me, idem na železničku stanicu, tamo je najbo­
lja klopa.“
Dobro je zvučalo – na stanicu u Prijepolju, što da ne –
neka domaća kuhinja ili nešto, vredi probati. Uostalom, čo­
vek zna. Posle svega nekoliko minuta, stigli smo. Stanica je
izgledala kao što bi se i očekivalo − prljavo, mračno, sparno
i smrdljivo. Ipak, entuzijazam me nije napuštao. Potražili
smo kafanu – bila je na spratu, još goreg izgleda nego sta­
nična čekaonica. Ozbiljno sam posumnjao, a Tamara me je
već otvoreno odgovarala od svake večere, imajući u vidu i
moju kilažu. Od večere na stanici odustao sam kad sam po­
gledao u tanjir za jednim od tri muvama ispljuvana stola
(fleke od hrane poštujem, ali ovo je bila prljavština koja pre­
nosi zarazne bolesti) – nekakav gulaš od loja mrljavilo je
dvoje odrpanih staraca. Krenuli smo nazad, ja skoro potpu­

{ 66 }
no bez nade da ću pojesti išta osim preostalog smokija u
kolima.
Kad, na jednoj okuci – privatna kafanica. Uspeo sam
da navedem Tamaru da uđemo. Unutra – čisto, prijatno,
erkondišn.
„Šta imate?“
„Sve sa roštilja.“
„A neki vaš specijalitet?“
„Da vidim, da li je ostalo jagnjetine kuvane u
kajmaku.“
Jagnjetine kuvane u kajmaku! Ne jagnjetine u kajmaku,
ili kuvane jagnjetine, makar i u mleku, pa sa kajmakom,
nego – kuvane u kajmaku! Tih desetak sekundi, dok se kel­
ner nije vratio iz kuhinje sa odgovorom, ostale su lični eta­
lon neizvesnosti i strepnje.
„Ima. Hoćete li i šopsku, sa domaćim, zlatarskim
sirom?“
Jok i nećemo. Po dve salate sa rendanim starim, meša­
nim sirom, pojeli smo, uz domaći krušku, pre nego što je
stigla jagnjetina. I tada, posle svega – konačno večera. Ko
god zna kakva je jagnjetina, kakav kajmak, a kakav je mešani
sir u tim krajevima, zna kako nam je bilo. Šta da kažem, sem
da je Tamara pojela porciju i po – koliko sam ja, ostaće
bračna tajna.
E, ovo nije tekst o toj jagnjetini i toj večeri.
Zimus smo prošli pored iste kafane, u vreme ručka.
Nismo stali i nije mi bilo žao. Tridesetak kilometara ranije,
u Plevljima, jeli smo ćevapčiće – tekst je o tome da su bili
toliko dobri da me je bilo baš briga što sam preskočio jag­
njetinu kuvanu u kajmaku. Uostalom, možda i zato što smo
dva dana pre toga na Žabljaku večerali takođe kuvanu, ali
dimljenu jagnjetinu.

{ 67 }
 SAÅ

„Eee, boljega ne ima“, odgovorio je, kada se pomolio iz

nekih pozadinskih prostorija ljubazni konobar na pitanje:
„Imate li jagnjetinu pod sačem?“ Bilo je potpuno jasno da
misli kako na „cijelome svijetu ne ima boljega jela no toga“,
a ne tek da je kod njih jagnjetina pod sačem najbolja. I − bio
je apsolutno u pravu. Ovo priznajem, uz ogradu da sam ve­
liki protivnik tvrdnji da je ovo ili ono jelo, a pogotovo naše,
jer u srpskom kontekstu ta tvrdnja podrazumeva vrhunsku
ignoranciju u sadejstvu sa nacionalnom ksenofobijom, bolje
od tolikih drugih poznatih mi i nepoznatih blagoutrobija
koja se spremaju ili mogu spremiti diljem zemaljskoga šara.
Ipak, jagnjetina pod sačem svakako je najbolje jelo na svetu,
ako se prihvati pretpostavka da najboljih jela ima koliko i
omiljenih vina jednog kolege, koji, kada mu se donese neka
pristojna flaša na poklon, obavezno konstatuje da je to jed­
no od njegovih najdražih stotinak takvih i takvih vina, sa
tog i tog podneblja.
Činjenica da je bilo jagnjetine pod sačem već je najavila
predstojeće uživanje, a sa njim i ovaj tekst. Jer, da priznam
odmah na početku, kompletan ugođaj imao je dodatnu draž
u tome što sam, još pre nego što smo došli do kafane „Velji
mlin“, između Tivta i Budve, nameravao da za Vreme uži-
vanja opišem ono što sam znao da me čeka, po ranijem
iskustvu. Pored prizemne želje da odradim primerke Vre-
mena, koje kao sporadični saradnik dobijam besplatno, že­
leo sam i da napravim zazubice jednom kolegi, koji me je
proteklih meseci u nekoliko navrata pitao − zar sam prestao
da idem po kafanama, kada ne pišem za Vreme uživanja o
klopi. Nisam, naravno, ali pravi podsticaj je nedostajao. A
vrhunski podsticaj bila je Tamarina rečenica, kada sam je
nagovarao da idemo na jagnjetinu pod sačem. Tvrdila je da

{ 68 }
nikada ne može da se ponovi oduševljenje hranom koje se
pamti od prvog puta, da ću se samo razočarati i da je bolje
da klopamo u inače predivnoj uvali Mirišta, na Luštici, gde
noga turista sa šlaufima još nije kročila2.
Uživanje je pojačalo očekivanje jela. „Šta ako je Tamara
u pravu, šta ako nije onako dobro kao što ga pamtim?“, pro­
lazili su slatki strahovi kroz glavu. Naznake su, srećom, bile
pozitivne, pa su strahovanja imala funkciju intelektualnog
gastronomskog petinga, a ne zbiljskog uznemirenja.
Prvi pozitivan nagoveštaj bilo je − naručivanje rakije.
„Imate li neku rakiju?“
„Ima.“ Tihim, mirnim glasom odgovorio je konobar, ne
sačekavši ni da pokušam da tražim eventualno domaću, pa
tek da se raspitujem o kojoj rakiji je reč. I nisam. Osećao
sam se sasvim bezbedno, prepušten njegovom vođstvu kroz
tajne onih pozadinskih prostorija u kojima je boravio. I do­
neo je, odgovorno tvrdim, najbolju domaću lozu koju sam
pio. Očigledno, stalni nagoveštaj osmeha na njegovom licu,
pažljivi, lagani, blago lelujavi hod i diskretni sjaj u očima,
bili su izazvani upravo redovnim, obazrivim doziranjem
istog pića.
Dalje je bilo još bolje. Stigla je šopska! Ko god je na cr­
nogorskom primorju jeo paradajz, zna o čemu govorim. Jer,
koliko je taj paradajz, onako mesnat, pun ukusa, mirisa,
slatkast i sočan, bolji od ovog našeg, beogradskog, toliko je
bolji bio i luk, i krastavac. A sir - salata je bila posuta ni
manje ni više nego obilnim količinama sira iz ulja.
Potom je Jovani, kojoj ne možemo da objasnimo da
ima i drugih najboljih jela na svetu, stigla − karađorđeva.
Poh boje starog zlata bio je preliven pravim pravcatim tartar
sosom, kakav se dugo ne pravi po većini beogradskih kafa­
na. Umućen majonez i šta već ide, ali sa sitno seckanim ki­

2 Ko bi očekivao da ću devedesete po bilo čemu smatrati „zlatnim“?

{ 69 }
 selim krastavčićima. Neko u toj kafani očigledno shvata
značaj tog detalja za ukus tartar sosa. A kad je presekla šnic­
lu, unutra − baš kako treba: kajmak i seckani pršut.
U međuvremenu, Ognjen je išao do sača, nameštenog
na ražnju iznad vodeničnog kamena, jer tu je zaista nekada
bio mlin, i utvrdio da je pepeo još topao. Greh mi na dušu, i
ako ljudi iz te kafane ovo čitaju neka mi oproste, ali u jed­
nom trenutku sam pomislio da je možda pečenje starije
nego što bi trebalo i da će ga možda podgrejati u rerni, ili, ne
daj bože, mikrotalasnoj pećnici. Kao olakšavajuća okolnost
molim da se uzme to što sam tu mogućnost prihvatao sa
nekih 5 do 7 odsto verovatnoće, kao i to što su očekivanja
od jela bila tolika da je svaka, čak i teorijska pretnja izazivala
objektivnu zabrinutost.
Na kraju, iz onih prostorija iza, pojavio se i − kuvar lič­
no. Razgrnuo je pepeo, otvorio je sač i sipao. Prvo sam pro­
bao krompir. Savršen. I onda − jagnjetinu.
Tu je, naravno, bila kulminacija uživanja, ali ne i kraj.
Konobar je sipao potpuno ledeno nikšicko pivo tako da sam
morao da konstatujem da bi on mogao da bude šef sale u
Hajatu. I, što je najbolje, na taj šlagvort je odgovorio onako
kako se samo poželeti može: „A nijesam baš siguran da bih
to htio biti“ − oprezno, da ne uvredi gosta, a ipak sasvim
nedvosmisleno. Naravno da ne bi. U onoj kafani mu je sto­
put bolje.
I, na kraju, kada su deca tražila kolače, još jedan adekva­
tan odgovor − ne držimo slatkiše. A i šta će tu slatkiši, kada
se bolje razmisli.
O samoj jagnjetini neće biti reči u ovom tekstu. Jedno­
stavno, nije da se ne može opisati, ali − ja ne umem. Kad
bolje razmislim, ne znam ni ko bi. U svakom slučaju, poka­
zalo se da nije tačna tvrdnja da se u nekom jelu koje se pam­
ti kao savršeno, ne može ponovo maksimalno uživati. Baš

{ 70 }
može. Mada, iskreno, da nije bilo sve ove racionalizacije,
svih okolnosti, straha i nade, pomalo i inata da pokažem da
baš mogu da uživam, da nije bilo namere da napišem ovaj
tekst, možda bih i priznao da je prošle godine jagnjetina
pod sačem tamo bila daleko bolja. A možda mi se samo čini,
možda je samo tako pamtim.

KRAP
„Naravno, srećemo se tamo gde se dobro klopa.“ Stari
prijatelj, koga nisam video par godina, od kada smo išli na
redovne ručkove nedeljom, po tom pitanju, kao i uvek, bio
je u pravu. Uostalom, cela ekipa koja je išla na te ručkove
slagala se u tom najbitnijem − šta je dobra klopa.
Kruna gastronomskog užitka ovogodisnjeg crnogor­
skog primorja − posle tri mlina i jedne rupe u kojoj vrede
jedino fritura i špricer (ali kakav, u čašama od tri deci, od
debelog, brušenog stakla, sa puno leda, na pakost svim špri­
cerasko-gemišterskim legalistima, koji žive u devetnaesto­
vekovnoj predrasudi da led u to piće ne ide, ne znajući da ta
stupidarija potiče od činjenice da kada su živeli njihovi pra­
dedovi nije bilo ledomata) − sačekala nas je na pružnom
prelazu na ulasku u mestašce. Ne da nije obećavalo − nego:
na tri i po metra od magistrale, uzan prolaz između dve
kuće i odmah − centralni trg, sa bistom poginulog partiza­
na, ofucanim mostom, krilatim spomenikom borcima
NOR-a na vrh stenčuge koja dominira mestom, kasarnom,
policijskom stanicom, izanđalim hotelom − a sve tri zgrade
su takvog sklada i elegancije da bi slobodno mogle da među­
sobno menjaju namenu − olupinom hidroglisera, presah­
lom česmom i kioscima. Virpazar, koji izgleda tačno onako
kako se može pretpostaviti i sa magistrale, što je i razlog

{ 71 }
 zbog kog putnici-prolaznici tu ne zastaju, ako ne znaju šta
ih čeka.
A čeka ih itekakav razlog za zaustavljanje. Još sa trga,
gazdarica Zorka očekivala je na stražnjim vratima da zbla­
nuta porodica Beograđana dođe do njenog „Pelikana“ − a ni
nema gde drugde. U nedostatku izbora, odnosno konku­
rencije, očekivanja nisu bila prevelika − to ti je, što ti je. Sam
ulazak u kafanu, međutim, kroz dnevnu sobu, trpezariju i
kuhinju, ispunjene mirisima i domaćom atmosferom, nago­
vestio je da tu ipak ima nešto. Dok smo čekali gazda Toška,
da se dogovorimo o vozanju čamcem po jezeru, domaća
loza izneverila je sva negativna očekivaja od domaćih loza,
koje itekako znaju da imaju previše sličnosti sa daljim rođa­
kom − špiritusom. Bila je, jednostavno, odlična. Čitajući
tekstić o jezeru, listajući privatne foto-albume, koje nam je
ljubazni konobar dao da se zabavimo, posluženi „friganica­
ma“, kupinama i smokvama, uživali smo u ruskim romansa­
ma koje je svirao harmonikaš, ponosan što je iste pesme
nekada svirao Titu na „Galebu“. Bilo je jasno da posle izleta
jezerom, dolazi u obzir da ručamo isključivo tu i da podva­
rijanta odlaska do Rijeke Crnojevića otpada.
I zaista − kuvar, Mađar, pokazao je zašto je njegova na­
cija poznata po ribljoj čorbi. Pa potom salata, od onog para­
dajza koji se može jesti samo u Crnoj Gori, kupusa, krasta­
vca i pečene paprike, sa tačno onim odnosom maslinovog

{ 72 }
ulja, vinskog sirćeta i belog luka, koji je pretvara u stvarnos­
no otelotvorenje te salate kakva bi se služila u raju, da po­
stoji onakav kakav je u onoj nekoj priči gde junak shvati da
je tamo kada dobije čokoladu sa apsolutno najdražim mu
procentom lešnika u njoj. I − sir. U jelovnuku lepo stoji kozji
sir, pa smo isti i naručili. Konobar kaže u kuhinju: „I porciju
sira.“ Uznemireno intervenišem: „Kozjeg sira!“ „Pa drugi i
nemamo“, smiruje odgovor. I ne treba im drugi.
Krap. Ko god kaže da je krap isto što i šaran, bez obzira
na biološku sličnost, očigledno nije jeo krapa. Baš mi ga je
žao. Ovaj naš bio je od trinaest kila, ulovljen koji sat ranije.
Inače, Virpazar je u crmničkom regionu. Toliko o vinu.
Gazda Toško, u prepunoj kafani, ukrašenoj sušenim
travama, ljušturama školjki i puževa, starim fotografijama,
uljima na platnu na kojima on ribari i sombrerima, od kojih
je jedan na njegovoj glavi, od stola do stola zabrinuto prove­
rava − da li je svim damama spakovao rasad bosiljka. Deca
se slikaju sa krapom koji je ribar upravo doneo u kafanu, a
onda nas vodi u obližnje ribarsko selo. „Eno ga, ka’ prase leži
zaklan“, hvali se ribar. Desetak riba − stotinak kila − do­
maćin Toško tovari u ofucalog kadeta, praćen čoporom
dece koja mu mašu − seoce od stotinak duša, jedno je od
retkih koje mladi ne napuštaju i svi se bave isključivo ribo­
lovom. Toško ima dva elitna restorana i jedan mali hotel u
Budvi. Tamo je gazda. U Virpazaru, Toško je domaćin.
Preko Virpazara, od Beograda do Herceg Novog je za
100 i kusur kilometara i nekoliko sati duže nego preko Tre­
binja, u kom, pride, na pijaci može da se kupi sir iz mjeha,
koji zaslužuje poseban tekst u Vremenu uživanja. Nema
sumnje da iduće godine do Novog idemo preko Virpazara,
da ćemo da prespavamo u etno-sobi u Toškovim dvorima,
pa ujutro sa njim brodom preko jezera uz Rijeku
Crnojevića.

{ 73 }
 DOKLE TAKO?

„I dooo-kle tako?“ – rapavi Čorbin glas, pomešan sa

Bajaginim, Đuleta Van Goga ili čijim već, odjekivao mi je u
mislima dok sam samo sat i po, dva posle fenomenalnog
ručka u turskom restoranu, poručivao večeru – raviole sa
spanaćem, prelivene sosom od tartufa. Baš taj refren, pra­
ćen klasičnim rokerskim rifom, izazivao je nekakav samo­
ironični smeh kada bi ga neko tokom bombardovanja ot­
pevao u „Sir John-u“, džez klubu koji je definitivno bio
najbolje sklonište u istoriji bombardovanja. Smejurija je,
valjda, bila u histeričnoj činjenici da se rok muzičari, koji bi
po definiciji trebalo da budu protiv svakog sistema, moraju
svrstati uz njega, a protiv države koja je postojbina roka i
njegovih preteča, džeza i bluza, da je u tom trenutku to
sasvim u redu u, rekoh, histeričnoj činjenici da nas podjed­
nako nervira i što nas bombarduju i što imamo zajedničkog
neprijatelja sa njima, i što su naši rokeri tako naivni i tako se
nisko, dnevnopolitički srozavaju i – uostalom, svi koji su bili
istovremeno i protiv Miloševića i protiv bombardovanja,
setiće se tog osećanja za koje je meni, kažem, jedan od izra­
za bio upravo pomenuti refren.
E, sad – otkud baš on da mi zvoni u glavi dok jedem
domaće zamešene raviole sa tartufima, usred Tirane, u re­
storanu u kome na ulazu stoje fotografije znamenitih gosti­
ju, uključiv Klintona i Andreotija, i dok cokćem jezikom
(praveći se da znam šta radim, mada sam u stvari po stoti
put pokušavao da provalim ima li ikakvog smisla u tom cok­
tanju ili je u pitanju čisto foliranje, koje niko ne sme da pri­
zna) probajući izvrsno italijansko vino. Psihoanalizirajući
sebe, zaključio sam – paralelizam koji mi je zasvirao refren
je u toj dvojnosti osećanja. Istovremeno sam, naime, apso­
lutno uživao u svakom zalogaju, posle predjela – rukole sa

{ 74 }
mocarelom i listićima parmezana, uz domaći hleb („Kod
nas u Albaniji jako je važan hleb“ – objašnjava ponosno
Remzi, a ja shvatam da jeste tako, inače ne bi bio tako izvrs­
tan) i bio sit, presit – najeden i prejeden.
Rekoh, nema ni dva sata kako sam ručak „Kod Efen­
dije“, jednom od dva turska restorana u Tirani, završio de­
sertom − tufahijom koja je kuvana u narovoj vodi, pa je spo­
ljni deo jabuke primio crvenkastu boju i kiselkast ukus nara.
Rafinman je, shvatio sam to, ključna reč u turskoj kuhinji.
Nije ni čudo, uostalom – vekovima su bili imperija, pa su
imali vremena za dekadenciju, osnov rafiniranosti, bez čega,
opet − nema dobre kuhinje. Uostalom, kafa i ratluk – za
stvaranje te kombinaciju snage i harmonije suprotnosti tre­
ba zaista da postoji veoma definisan civilizacijski osnov –
pa baklave, tulumbe i sve što uz to ide, uključiv nargile i ono
poznato „Svima hašiša!“ iz Banović Strahinje, na čemu je
uvek insistrirao jedan moj stari prijatelj, sve su to turski he­
donistički rituali. Mislili bismo da poznajemo tursku kuhin­
ju. Iskustvo iz „Efendije“ kaže – taman koliko i meksičku,
ukoliko to znanje zasnivamo na kuvanom kukuruzu i čipsu
iz samoposluge sa domaćim kečapom. A efendija je, kada je
čuo da na ručak dolazi neki Srbin, sa petoro Albanaca –
spremio, kako je sam rekao – „posebnu kombinaciju, sa slo­
venskim elementima“. Nemam pojma koji su to „slovenski
elementi“ – on je za primer naveo borovnice koje je ubacio
u jednu salatu − znam da je išlo predjelo, sačinjeno od dva­
desetak tanjirića ko zna čega, ali nečega jako ukusno
izmešanog, pa potom prvo jelo – burek, koji izgledom i
ukusom podseća na ono što mi zovemo burekom taman
koliko i naš burek na „pan cakes“, što bismo mi totalno po­
grešno preveli sa američke palačinke. Pokušao sam da nago­
vorim Remzija da ga proba, pa makar i umro – on ima
nesvakidašnju alegriju na sir. Nije probao, a ja mislim da

{ 75 }
 ima zašto da mu bude žao. Glavno jelo – kockice bifteka na
nekoj vrsti krem-sira i ćuftice, prelivene gustim sosom od
paradajza, bosiljka, belog luka, vina i maslinovog ulja, kojim
se Albanci ponose kao najboljim domaćim proizvodom i
uvereni su da je bolje od italijanskog i španskog. Za laika
poput mene teško je da presudim – to njihovo ulje deluje
savršeno, al’ ne tvrdim da nema boljeg.
Zaista. „Dooo-kle tako?“, mislio sam uz one tartufe o
večeri prethodnog dana, posle šnicle od gofa („Kako ne znaš
šta je gof, pa i kod nas ga tako zovu,“ kaže mi Štef, al’ lako je
njemu da zna kako se zove koja jadranska riba, kad polovinu
svake godine živi u Opatiji − za mene je to uvek bila „ona
riba što liči na omanju tunu“), šnicle koja je stigla posle zai­
sta uzbudljivo jarko zelenog aperitiva, jake i mirisne rakije
– dudovače. Na domaći parfe od lešnika u četvrtom resto­
ranu išli smo dva puta – toliko je bio fenomenalan.
A poseta Tirani je došla neposredno posle boravka na
Zlatiboru – tri dana, gde sam dva puta jeo u izvesnoj „Koli­
bi“ – kafani koja miriše na kiseli kupus sa suvim mesom koji
se krčka na vatri satima, i sa kojim sam uspeo da se izborim
taktički pažljivo, pa sam izvojevao besprekornu pobedu
delj­enjem porcije teletine ispod sača sa Ognjenom. Kakvoći,
mekoti, mirisima, ukusima i drugim nadražajima nemam
prostora da ovde više posvetim ni slova, osim jedne reči –
fenomenalno – jer je vrhunac ipak bio – Mačkat.
Koliko me nije sramota da priznam da po vinu cokćem
bezveze, toliko me je sram što sam Mačkat tek tada spo­
znao. Selo je to, desetak kilometara od glavnog puta. Kada
se uđe, sa leve strane su seoske kuće, sa desne – nekoliko
kafana, jedna do druge. Gomile automobila, svih mogućih
registracija iz cele bivše Jugoslavije. I, smisleno je jesti isk­
ljučivo jagnjetinu. Pečenje, naravno. U Srbiji rafiniranost
nije jača strana, mi smo ipak bili raja, ide se na jednostavne,

{ 76 }
 Bokeška raštan mikstura

Jelo čiji se glavni sastojci mogu jednostavno pokupiti u

plićaku Boke Kotorske. Uzeti što više morskih ježeva,
dva do tri morska krastavca, poneka zvezda bi
dobrodošla, školjki najmanje koliko i ježeva (dagnji,
prilepaka i pužića ima na sve strane), malo one bra­
onkaste, pljosnate, glatke morske trave. Veštiji dečaci
mogu da uhvate i po koju krabicu, kojih su tamošnji
molići prepuni. Iz ježeva i školjki izvaditi meso,
krastavce, zvezde i travu iseći na komade, krabe os­
taviti žive. Sve to propržiti na vrelom maslinovom ulju,
dodati litru belog vina, nekoliko češnjeva belog luka,
lorbera, bibera, ruzmarina i šta već ide, pa u tome ku­
vati raštan kupus. Ne treba soliti, jer su plodovi mora
ionako slani.

{ 77 }
 Åobanska kaša

U surutki kuvati, uz povremeno mešanje, da ne zagori,

dok se potpuno ne raspadne i pretvori u kašu što više,
a najmanje dve vrste različitih žitarica (pšenica, ječam,
ovas, raž) i dodati pasulja, okrunjenog običnog kuku­
ruza (ne šećerca, da se ne raspadne prerano), graška,
boranije, boba, sočiva, bamija, čega već ima, takođe
najmanje dve različite vrste, dodati dosta ljute paprike,
soli i bibera. Na kraju nacediti dosta limuna.
izvorne, jasne vrednosti, što jagnjeće pečenje svakako jeste.
Klasično: „ne može da se žvaće – topi se u ustima“, mlako,
taman kako treba, svakako meso koje je samo pre par sati
trčalo po zlatiborskim pašnjacima, uvek sveže, jer stalna
gužva obesmišljava potrebu postojanja frižidera u tamošnj­
oj kuhinji. Znalci kažu da u sadašnjoj državi samo na još dva
mesta ima tako dobre jagnjetine – u nekoj kafani iznad Bora
i negde tamo, u planinama između Bara i Ulcinja. Ne znam
– možda ima još ta dva podjednako dobra mesta – bolja te­
orijski ne mogu da budu.
I stvarno – dokle tako? Od pustog nabrajanja ne stiže
se čak ni da se opiše makar osećaj blagoutrobija, koji se
rađao sa bilo kojim od ovih zalogaja. Jer, vredi pod obave­
zno ovde pomenuti i jedno predjelo u Bugarskoj, koje je
prethodilo svemu do sada opisanom, u gradiću koji se zove
nešto kao „Nezbah“ i nalazi se na Crnom moru. Bugari tvr­
de da je to najstariji stalno naseljeni grad u Evropi, što bi
značilo da je stariji, na primer, od Atine ili, ne daj bože, od
nekog srpskog mesta, ali nije bitno ni zašto i oni ljudi pate
od „najstarijitosti“, niti da li su u pravu. Bitno je da to mes­
tašce konfiguracijom terena nalikuje Svetom Stefanu, samo
što je poluostrvo otprilike duplo veće, i da su sve kuće ili
menjačnice u kojima ozbiljno kradu, ili preskupe prodavni­
ce bezvrednih suvenira, u kojima takođe kradu ili – kafani­
ce. Posle šezdesetak kilometara na biciklu, koji sam nosio
po 16 sati, autobusom i kolima, u oba pravca zbog tog jed­
nog slobodnog prepodneva na trodnevnom seminaru, seo
sam na terasu sa pogledom na pučinu i naručio, za predjelo
– pohovani sir preliven medom i lešnikom. Kombinacija
ukusa, jedinstven, snažan miris, lepljiva toplota punomas­
nog belog sira, objedinjujuća slast meda i gorčijuća rapavost
lešnika, punoća oblaganja nepca koja se stvorila u toj kom­
binaciji, učinila je da zažalim što sam kao glavno jelo uzeo

{ 79 }
 šašlik sa tri vrste mesa, umesto da ponovim predjelo. No,
kažem – potonjih nekoliko meseci imao sam i malo sreće,
pa je tu bilo svakojakih đakonija, toliko da sam se skoro pa i
zasitio. Dokle tako? – Do prve prilike, naravno.

ŠIBA ŽIVOT
Srećom, ne postim. Inače, početak ove gastronomske
serije ne bi bio onakav kakav dolikuje:
Na Veliku subotu, Nikola je pripremio dva praseta. Za
sebe i mene. Dakle, prasiće koje je hranio taman kako treba,
da ne budu premasni, da mirišu, 15-16 kila. I, onako vruće,
sa ražnja, dok se hladilo naslonjeno na kesten, mamilo je da
mu se pomalo kiducka savršeno reš, vruća kožica i lepljivo,
rastegljivo meso sa butkica i trbuha. A i sutradan, onako
hladno, sa mladim lukom iz Nikoline bašte i renom, bilo je
savršeno. Čak nekako grešno, mada je post prošao. Uz ručak
sam čuo da se samo kod nas, na Balkanu, prase peče na
ražnju. Ne mogu da verujem da je to istina, jer – tako je jed­
nostavno, a tako dobro. Mada – zaista, nešto se ne sećam da
sam to igde viđao, osim u Asteriksu. No, možda su Francuzi
u međuvremenu, od tih galskih vremena, postali suviše so­
fisticirani za jednostavniju lepotu pečenog praseta.
Nastavilo se, posle par dana, na Ohridu. Selo se, valjda,
zove Trpejci, ili tako nekako. U svakom slučaju, nalazi se
petnaestak kilometara od Ohrida i u njemu se istovara sva
riba koja se posle vozi uz obalu. A u tom selu – dve kafane,
do kojih se stiže strmom, kamenom stazom. Neki su čak
hteli da odustanu, mada je prijatelj, koji je kafanu prepo­
ručio, impozantnim stomakom garantovao da zna šta je do­
bra kafana – pa ne bi se on takav lomatao iz Skoplja, kad
god može, tom stazom za bezveze. Uostalom, ulov iz celog

{ 80 }
jezera istovara se ispred te dve kafane, koje prve izaberu
ribu.
Ko nije jeo ohridsku pastrmku, od kilo i po, dve – nek
ne čita sledećih par redova. Ništa neće razumeti. A ko je
jeo, nek uživa u sećanju na najbolju pastrmku koju je imao
sreće da proba i nek zna da je ona treća, koju smo, već siti,
naručili – bila bolja od nje. Ima to neke veze sa sezonom,
nešto riba je taman krenula gore, ispošćena tokom zime, pa
počela polako da dobija mast. A da je upravo kraj zime bilo
je jasno po sunčanim danima, 25 stepeni, sa snežnim kapa­
ma na okolnim planinskim vrhovima.
No, pastrmka i selsko meso (komadi raznog mesa s
pečurkama, malo vina, začinima, ispečeni, pa zapečeni u
zemljanom sudu) poznati su svakom blagoutrobijašu koji je
posećivao Ohrid. Iznenađenje serije bio je – sir sa roštilja.
Beli sir, reklo bi se mlad, svakako mastan, nekako kompak­
tan, u kriškama ko dlan – na roštilju, za predjelo. Miriše na
ćumur, ne i na meso – ne bih se iznenadio da gazda drži raz­
ličite žice, za sir, ribu i meso. Uostalom, bilo je jasno da o
svemu vodi računa – terasa je iznad vode, komitska rakija
hladna taman kako treba, neke pite od baš debelih kora, to­
ple, i to taman kako treba, vina dobro izabrana...
Pa onda – Tivat. Mira, za kaznu što mi nije obezbedila
bicikl, vodi me u najbolju kafanu koju zna. A zna. Sir iz ulja,
pršut – njeguški, kupljen na pumpi, kaže gazdarica: „A što
ću ići gore, kada je isti?“ A mora da jeste jer boljeg ne može
biti, hobotnica na salatu, pa list „Onako reš da bude, da
krcka“, kako je rekla kada nam je pomagala da se odlučimo
između orade, zubaca i tog lista.
A na pijaci, neodoljivi kajmak iz mjeha. Hercegovački.
„Ma kakvo Trebinje, ne znaju ti oni to, ovaj je iz Gacka“, po­
nosito kaže prodavac. No, kajmak ni po jada. Dimljeni krap,
oko dve kile. Morao je biti bar tri puta teži živ. „Najbolji cr­

{ 81 }
 nogorski proizvod“, tvrdi Ranko. Skuvao sam ga kasnije po
njegovom receptu – sa mladim krompirićima (belim, narav­
no), dve kašike maslinovog ulja i dosta ruzmarina. Na svoju
ruku dodao sam lorbera, crvenog bibera u zrnu, belog luka
i crnog, aleksandrovačkog domaćeg vina, sa kojim smo ga
posle zalivali i dok smo jeli. Nisam pogrešio. Ostalo je do­
sta, pa su deca sutra uživala u musaki, koju je Tamara za tu
priliku izmislila – očišćeno meso tog krapa, krompir, malo
ulja, začini – pri kraju umućena jaja i pavlaka, da se zapeče,
k’o svaka musaka.
Tu negde je bio rez sa, koliko znam, prvim libanskim
restoranom u Beogradu. Nisam neki znalac, ali su me neka­
da par puta vodili u jedan njihov restoran u Parizu. Liban­
sku kuhinju, kada bi me neko pitao, definisao sam kroz ne­
gaciju – udaljena je i od evropske i od azijske taman onoliko
koliko te dve međusobno. E, ovde u Beogradu, jeo sam pot­
puno ista ona jela kao i u onom restoranu u Parizu, za nijan­
su možda blaže začinjena tim nekim travama koje daju spe­
cifičan miris svim onim činijicama punim koječega. Da li da
kažem da mi je vodič po restoranima u Parizu uvek bio čo­
vek koji ima svoj restoran i koji je nekoliko godina bio –
glav­ni kuvar američkog ambasadora u Francuskoj? Od nje­
ga sam naučio, recimo, da se najbolje jede tamo gde ima
najmanje jela na meniju – jer onda tamo prave samo to što
prave, ali to prave tako da vam je jasan sadržaj tako francu­
skog pojma – perfektno.
I, na kraju – Brisel. Prestonica sa najboljim dagnjama u
Evropi (Antverpen je, kažu, bolji – ali nit’ je prestonica, nit’
sam ja primetio neku razliku) i sa najboljim pivom. Ajd’, ovo
drugo da uzmemo uslovno – zavisi ko šta od piva očekuje.
Belgijsko je svakako podjednako najbolje kao i irsko, češko,
nemačko, holandsko... Samo, mora da je točeno, naravno.
Pivo zaslužuje poseban tekst, zato – za sada toliko.

{ 82 }
 Ali dagnje! Samo dan i po u
Briselu, sa malo slobodnog vre­
mena, a sve neke kafane, vidi
se, turističke. No, nabasah
na jednu radnju, čudnu.
Kao, prodaju magijske
stvari. Tarot karte, fi­
gurice zmajeva, koje­
kakve trave i tako to.
Tu pitam prodavca.
Momak gleda, nije mu jasno – „Kafane su na sve strane“,
kaže. „Ma vidim, nisam lud, nego gde bi ti ručao dagnje to­
kom pauze za ručak?“ „Tako pitaš?“ „Tako pitam. Znači da
nemam vremena da idem malo dalje, al’ ipak da ne jedem sa
turistima?“ „Sad se razumemo.“ I, zaista – lako sam našao,
tu je, među svim tim turističkim, al’ nekako otmenija. Pred­
jelo – šest puževa na burgonjski način. Još mi mirišu u ne­
kom senzoru, negde na ivici svesnog i nesvesnog dela moz­
ga. Pa dagnje – uzeo sam lagane, sa celerom i šargarepom
– par godina ranije, kad smo bili tamo, jeo sam njihove ču­
vene u pavlaci. Svaka je odisala suštinom mora – takav bi
ukus imale fotografije tropskih ostrva, kada bi neko mogao
da i to naslika. Nervirao sam se što nisam poneo ni jednu
cigaru – ali, takva kafana, na sve ljudi misle, uz račun dono­
se i kutiju holandskih cigarilosa. Ajde, nije baš Partagas, al’
ko mi je kriv što idem na ručak nespreman. Baš tu negde
zazvonio mi mobilni. Javlja se Šebek, onaj koji je onomad,
na istom ovom mestu, onako neuspešno polemisao sa
mnom o jagnjetini pod sačem. Kažem gde sam i šta jedem.
On kaže da je dan ranije bio u Dubrovniku, jeo ostrige. Ja
kažem da on nema pojma šta su školjke. „Mediteran je“,
kažem, „Mediteran, al’ okean – okean“. On kaže: „Ko nema
pojma? Napiši tekst za Vreme uživanja, ako smeš“. Evo, pa

{ 83 }
 baš da vidim sada šta će da odgovori. A nisam mu bio ni re­
kao da se kafana, u kojoj se nalazim, s punim pravom zove
„Sveta dagnja“.
Provere radi, uspeo sam i za sutradan da uglavim rani
ručak, pre odlaska na aerodrom, u istoj kafani. Za predjelo
– Sen Žak. To su one školjke što imaju meso veličine ko­
košije džigerice. U pavlaci, sa krompir pireom, zapečene u
rerni. I potom jegulju na briselski način, što će reći sa zele­
nim sosom – rekao bih od mešavine provansalskih začina.
I sve to u malo više od mesec dana. Pa kažu: „Opet si se
ugojio“. Jesam, kriv sam, šta ću kad me, što reče Duško kad
ga je neko zvao na mobilni dok smo sedeli na onoj terasi na
Ohridu, „šiba život“. U ime zdravog života možda da na kra­
ju priznam da sam se, koliko i svim nabrojanim jelima, da­
nas obradovao na Kaleniću, kada sam kupio kanticu svežih,
šumskih jagoda.

MAÅOR NA PRAGU
Nije to ni perverzija, ni oblapornost – na junskoj vru­
ćini, otrovanog stomaka, kada je pomisao na hranu fizički
mrska i izaziva mučninu, uz čaše gorke soli, kao konačni,
ultimativni lek posle četiri dana neuspešne dijete, samo uz
dvopeke, pirinač i baren krompir – sećati se gastro-enolo­
ške serije od zimus. To, da se baš u goreopisanoj situaciji
piše o onome što sledi, u stvari, moglo bi se nazvati – opti­
mizmom i pobedom volje.
A naravno, nije reč o redovnim zimskih uživancijama,
opevanim toliko puta čak i u popularnoj muzici, ali i kod
ozbiljnijih autora, sa nabrajanjima sarmi, turšija, šunki, ko­
basica, krvavica, čvaraka, ruskih salata, pečenja, torti, štrud­
li, prebranaca i šta ti ja znam – ovde se može pogledati
sadržaj bilo kog pristojnog kuvara i prepisati. To je, bez

{ 84 }
sumnje, hvale vredna niska gurmanluka i krkan­
luka, kako bi Vinaver preveo Rablea, ali – nekako
uobičajena. U pritisloj muci, međutim, pomaže
sećanje na neočekivane bljeske uživanja od
zimus.
Akcija broj jedan bio je pohod u
Sremske Karlovce, po vino, kod Dulke.
Pominjali su mi Bermet, a negde, u
podsvesti, mislim da sam ga se sećao sa
uskršnjih, božićnih i slavskih ručkova,
kod Dede i Nane u Sremskoj Mitrovici,
naravno po tome što su ga odrasli hvalili,
a još više po tome što su davali i nama deci,
pomalo, jer je zaista ukusa kao kolač. I što sam,
kao najstariji i kao muško, dobijao više nego sestre
– pa sam utvrdio i da ’vata k’o vino. U priču da je
fruškogorski Bermet nađen na Titaniku3 nikad ni­
sam verovao, jer ako domaći mediji ostavljaju mo­
gućnost da je možda i austrijski – onda je sigurno
aus­trijski. A i da naši mediji Austriju ne pominju – opet bi
bio austrijski, jer ne samo što je onda Fruška Gora bila deo
Austrougarske – siguran sam da je Beč4 imao bolji marke­
ting i bolje kontakte sa kompanijom − vlasnikom Titanika.

3 Na Titaniku se, u stvari, služio ausbruch, kojeg takođe ima u Karlo­

vcima, ali i u Austriji.
4 U okolini Beča vinogradarstvo je izuzetno razvijeno, a tamošnji seljaci
dogovorili su sistem da određene kuće na smenu u svakom selu budu
otvorene za turiste po nekoliko nedelja, tako da ne stvaraju jedni
drugima konkurenciju. Jedne večeri tako sam uživao u domaćim raki-
jama, vinima i fantastičnim svinjskim đakonijama sa kojima se čak ni
sremačke ne mogu lako meriti. Fascinantno je i što se oni uspešno
dogovaraju kad će ko biti otvoren – kakve bi to pogibeljnosti izazvalo
po selima u Srbiji.

{ 85 }
 No, dobro – Bermet na stranu, pre svega jer me je kao
takav, posle svih ovih godina razočarao – šećer, karanfilić,
cimet, ko šta već dodaje, zaista mu daju – i belom i crnom
− specifičan buke, ukus i miris, ali – u pravu je Slaven koji je
ekspediciju i organizovao, kada kaže da je Bermet „ne samo
žensko, nego nekako i kič piće“ i da mu to dođe kao „oh­
lađeno kuvano vino“. Za sve ostalo − a sva vina kod čoveka
smo i probali i kupili – vrhunska ocena. Počev od mladog,
reskog Rizlinga, za koji sam Dulka reče, ispijajući ga crvenih
obraza, da se „mož’ pit’ i dok radiš“; preko Župljanke, vina
od lokalne sorte belog grožđa koja daje suvo, izuzetno pitko,
a istovremeno vino punog ukusa; pa osvežavajuće Ružice
do opet bogatog, punog a pitkog, trogodišnjeg Kabernea.
Uzeli smo i nešto voćne rakije, kao i vinjak, kako Dulka pra­
vilno naziva derivat koji, i ako je spravljen van istoimene
francuske pokrajine, kod nas pogrešno vole da zovu
konjakom.
Naravno, sve se to prvo probalo, pa se vraćalo na nešto
od ranije probanog, ne bi li se proverilo (posledice, srećom,
nisu bile kao jednom ranije, u jednom drugom podrumu,
kada je sutrašnji mamurluk bio ravan nekim mamurucima
iz gimnazije) – tako da je glad koju smo osetili bila sasvim
razumljiva. U kafani u centru mesta nije bilo ribe, pa nas je
gazda uputio kod svog kuma, preko pruge. Mačorčina od 10
kila, koja se izležavala na naherenom ulazu u jednu sasvim
običnu, pomalo oronolu kuću i nije smatrala za potrebno da
se makne da uđemo nas četvorica, bila je sjajan nagoveštaj,
koji se pokazao ispravnim. Kafedžija nas je ponudio, narav­
no, svojim Bermetom i svojom dunjom za aperitiv; čorba je
bila sjajna, sa mnogo ribe, ali lagana, da ostavi mesta za
kasnije; kiseli kupus hladan, čvrst, mirisan i rezak, a štuka
sveža, savršeno ispečena i – ipak smo u Sremu – punjena
slaninom, da ne bude suva.

{ 86 }
 Na povratku kući dogovorena je ekspedicija za sledeću
nedelju – u Sombor, tačnije Bački Monoštor. Vrlo povoljno,
što će reći, skoro džabe – divlje prasence i mlada srnetina.
Na stranu što sam kasnije bio skroz zadovoljan srnećim
kotlićem koji sam napravio jednog vikenda (mada ga, pri­
znajem, zbog dece nisam zaljutio k’o što treba), kao i Tama­
rino majstorsko pečenje divlje krmenadlice ucelo, namaza­
ne senfom, prelivene (i zalivene) vinom sa začinima, tako
sjajno da u ovom stanju u kome sam dok pišem mogu da
potpuno rekonstruišem i miris, i ukus, i osećaj punog sto­
maka i da u svemu tome uživam. Na stranu, dakle, divljač
− tamo smo, tog sunčanog dana, na obali Dunava, sa leševi­
ma srne od 40 i praseta od 15 kila u gepeku (oko Nove go­
dine, bilo je hladno – pa nije bio problem) – jeli paprikaš.
Naravno – riblji. Kafana, tačnije čarda – i ne zato što se tako
zove, nego jer u funkcionalnom smislu to i jeste − na stubo­
vima je, kao i sve okolne kućice u ribarskom naselju, unutra
– bubnjare i mamurni gazda. Za predjelo, neodoljive su bile
tegle punjene ribom konzerviranom u ulju, istopljenih ko­
stiju – mislim da smo uzeli štuku i smuđa. A onda – na sto
stiže tanjirčina, pokrivena krpom. Neiskusnom, domaćini
su mi objasnili da se radi o postolju za kotlić, sa krpom da
ne isprlja tanjir – ostalo mi je nejasno kakve veze ima, kad
je tanjir lakše oprati nego krpu, ali ajde. Potom, činije sa na­
ravno domaćim rezancima i najzad – ono što ide na sve to,
uključiv onih nekoliko dunja tako na tašte, pred doručak,
oko 13-14 sati ujutro. Domaćini su iskusnim pogledom po
bogatoj masi zaključili da se još uvek poštuje nekakva lokal­
na izreka koja rimovano kaže da nema dobrog „paprasa“ –
to je, valjda, paprikaš – meni isto, kako kad mi uspe, gušće
ili ređe – bez kombinacije soma, smuđa i šarana. A izreka
– k’o izreka. Na tom primarnom nivou – nepogrešiva.

{ 87 }
 Vraćen u realnost još jednom čašom rastvora gorke
soli, setih se da kad god dam emocijama na volju dok pišem
Vreme uživanja o hrani – Filip nešto izbaci (prvo je pitao
šta, a posle, kad je shvatio da mi je svejedno, izbacuje a da
ne pita) – odlučih da privodim kraju tekst, ali uz još jedno
kratko podsećanje, odnedavno.
Kafana – Olimpija, mesto – Kumbor. Pre zemljotresa,
kao klinci, čučali smo na ogradi uz magistralu i slušali mu­
ziku – kakva je bila, jasno je po tome što se pamti priča da
je u klozetu te kafane stajao natpis – „Zabranjeno prati noge
u lavabou“. Ne tvrdim – nisam bio, nisu nam dali da ulazi­
mo unutra. Isprika što sam slušao narodnjake – tada sam
počinjao da sviram bubnjeve i samo sam bubnjara „upijao“.
Od tada, do proletos – nisam ni odlazio. A sad – zatekoh se
tamo i nema gde da se jede kuvano nego u Olimpiji. Ja tamo
– kad ono: sređena baštica, fontanica, zelenilo... Naručim
Karađorđevu – dobijem čudo. Meso – sveže, jutrošnje,
meko i besprekorno ispohovano, onako da preovlađuje
kombinacija prezli i kukuruznog brašna, a ne mleka i jaja. A
tek unutra – kajmak, sir iz ulja, njeguški pršut. Pa preko sve­
ga, rendani, isti onaj sir iz ulja. Garnirung – krompir, oči­
gledno iz bašte iza kuće, sladak od primorskog sunca, valj­
da, peskovite zemlje, odkud znam od čega. Predložio sam
im da promene ime tom jelu, u na primer, „Carska šnicla“,
jer to nipošto nije Karađorđeva, koja ima biti sa kajmakom i
praškom šunkom, nego kreativno razvijena tema.

{ 88 }
 Kafkina beåka
Iseći komad zrele govedine na što tanje, ali i sto veće
šnicle, dobro ga izlupati, posoliti, naliti crnim vinom,
staviti u metalnu posudu i držati u frižideru u delu za
povrće, da ne bude previse hladno, najmanje 72 sata,
da odmekne. Ispohovati kao klasičnu bečku šniclu, ali
na zagrejanom loju, a ne ulju ili masti, i to u prezlama
od u avanu istucanih ovsenih pahuljica i koristivši
ćureće jaje, zbog specifične teksture. Omiljen recept
mog prijatelja kog zovu Kafka, ali ne po spisateljskom
talentu, što bi on voleo, niti po psihološkoj konstituciji,
koja bi ipak bila zanimljiva, nego po nesretnoj fizičkoj
sličnosti sa velikim piscem.

{ 89 }
 Kamilji burag u mleku
(sa osvrtom na punjenu kamilu)
Kamilji burag dobro se opere i skuva u kamiljem
mleku, da polako vri, najmanje četiri sata. U
međuvremenu, na bivoljoj masti se proprži mešano
mleveno meso kamile i koze, kome se pri kraju doda-
ju pirinač i začini – bliskoistočni recept, pa su svako-
jaka ona njihova čudesa potrebita, ali svakako dosta
anisa, šafrana, semenki lana, naravno soli, mešanog
bibera, karija, ljute mlevene paprike, ruzmarina,
majčine dušice, nane, vlašca... Kad se smesa prohladi,
pomeša se sa humusom i time se napuni burag. U
zemljanu ili tučanu tepsiju, može kao naš sač, nalije se
maslinovog ulja i na komade isečeni delovi kamilje iz-
nutrice – crna džigerica, srce, mozak, jezik. Odgore
se stavi punjeni burag, nalije vodom, može da se uba-
ci koji krompir, pokrije kamiljom maramicom, pa
peče ušuškano u pepelu – ne odgore, maramica ne bi
izdržala toplotu – oko sat vremena, dok iznutrice ne
budu gotove. Služi se preliveno kamiljim ili kozjim
kiselim mlekom.

U tim krajevima, inače, turističko-svadbarski speci-

jalitet je kamila punjena kozama, punjenim živinom,
pečena na ražnju. Jede se po malo od svakog mesa.

{ 90 }
 ODRICANJE

Dok nisam prestao da pušim, uživao sam samo u ostva­

renim zadovoljstvima. A sad, nešto, uživam i u onima koja
su mi uskraćena. Nema mi druge, reklo bi se.
Na primer, još od letos prekorevam sebe što, dok smo
bili u Normandiji, nisam uspeo da se nateram da se samo­
ispunjavam tamošnjim čuvenim korpama svežih morskih
plodova – škampi, gambori, kozice, kako se već zovu svi ti
rakovi, manji ili veći, malo, ili nimalo obareni puževi, pri­
lepci, ostrige... Krabe, desetak puta veće no što ih znamo sa
crnogorskog primorja. Sve to na gomilama leda, sa neka­
kvim krckalicama, od kafanice do kafanice – čista secesija,
od fasada do šankova, kažu oni koji se razumeju − na sva­
kom stolu uz obalu, krcka li, krcka. Naravno, ta čudesa su
na okeanskim obalama ponajbolja – a iz nekog razloga, baš
taj deo Normandije važi za – najbolji u Evropi. L’Trepor,
tako se zove mestašce, u koje baš na te specijalitete dolaze
„priokeanci“ koji žive i po nekoliko stotina kilometara se­
verno ili južno, uz istu tu obalu – od Holandije, pa dole, čak
do Portugalije. A oni valjda znaju. Šta ću, kad sam se ono­
mad otrovao od škampa na Hvaru.
Uspeo sam, ipak, da uživam u dagnjama – nemaju onaj
specifičan miris živih morskih plodova, lepo ih skuvaju –
čudim se sebi kako sam ih kao klinac jeo žive, samo sa kap­
ljicom limuna – pa još spreme jal’ sa mileramom, jal’ sa ka­
rijem i senfom, jal’ sa bosiljkom i kojekakvim travama, jal’
na još 99 načina. Žao mi, kažem, što sam preskočio te mor­
ske plodove, ali osim dagnji, uživao sam i u sirevima – naj­
poznatiji smrdljivi francuski sirevi, a baš ih sve volim, i jesu
iz Normandije, i zovu se po imenima tamošnjih sela − šta ja
znam, Kamamber, Pont l’Evek, možda je i Bri tamo negde,
nisam siguran. Stabla jabuke ne samo da su Normandiju

{ 91 }
 proslavila po Kalvadosu (i gorko greše svi oni koji ga zovu
„jabukovačom“, jer je sličnost ta dva pića k’o i dobrog konja­
ka i domaće loze koja se kupuje na pijacama – i jedno i dru­
go piće pravi se od grožđa, al’ kamo sve ostalo – tehnologija,
burad, sorta, uslovi zemljišta, klime...), nego i po „sidru“,
pivu od jabuke, koje ujedinjuje sve osvežavajuće elemente
voćnog soka i omamljujuće odlike piva. Da ne pričam da
sam tu otkrio stvar koja se zove, na primer, andujet, ili tako
već nekako, a što je u stvari – kobasica od škembića! Teško
je opisati složeno zadovoljstvo izazvano tim gurmanlukom,
osim uz apel da se zamisli divnoća ukusa kobasice (kojugod
najviše volite) i škembića, ako ih volite, ili uz informaciju da
mi se, u melodiji jedine francuske dečje pesmice koju znam,
u glavi i sad ponekad vrti refren „Andujet, peti andujet; an­
dujet, peti andujet“.
Iz Normandije − još par reči o žirafi. To je dvoipolitar­
ska naprava za točeno pivo, sve sa slavinom i sistemom za
hlađenje, koju vam lepo donesu za sto, pa ne morate da ju­
rite kelnera svako malo da vam donese još jedno točeno.
Mark i ja smo je spoznali baš isto veče kada smo maštali
kako bi bilo dobro da postoji pab u kome sam sebi možeš da
nalivaš pivo, i ta podudarnost je konačni dokaz da slučaj­
nost ne postoji, da proviđenje upravlja našim zemnim živo­
tima nagoveštavajući tu i tamo postojanje raja.
Malo li je, dakle, za jedno letovanje? Pa šta što ne volim
morske plodove. Ili što više ne pušim, čak ni cigare – zare­
kao sam se da ću sledeću zapaliti tek za 3-5 godina, kada
budem siguran da cigaretu nikad više neću.
„No, dobro – ’ajde“, kažem sam sebi, „žao ti je što nisi
uživao u tim ljigavim puževima, možda ih vremenom i za­
voliš, k’o kavijar, al’ em je bio tvoj izbor, em si se i inače
nauživao tamo. Pa ti se može da uživaš što nisi uživao samo

{ 92 }
u tome. Al’ šta ti je to bilo jesenas u Sarajevu, u čemu nisi
uživao?“
A u Sarajevu, popodne oko 6, kaže mi Adan da dođem
„Kod Kibeta“. Pitam Ljilju gde je ta kafana, a ona me pogle­
da ko’ ozbiljnog čoveka – ko’ da, na primer, dođe neki Saraj­
lija u Beograd pa kaže da ide na jagnjetinu kod Race u Boleč.
I stvarno. Kafana božanstvena, sklonjena negde u onim
brdskim sokacima, gde se klizaš po rapavom asfaltu – kako
li im je zimi? − zaklonjena unutrašnja bašta, puno zelenila,
šedrvan – prvi put sam doživeo razliku između onoga što
označava taj pojam i naša reč vodoskok, i koja se sastoji ne
u samom objektu označavanja, koliko u atmosferi koja ga
okružuje, kojom odiše i koju izaziva, pa sam počeo i Eminu
da potpunije razumevam. I, kažem, sedi tu Adnan sa dva
prijatelja, odma’ se vidi – vrlo prijatan neki svet, mezete
neke kuglice od mesa u nekakvom kremu, čekaju jagnje koje
ima neku privlačno-bledunjavu drap boju dok se okreće na
ražnju, piju ko domaću viljamovku, ko dalmatinski Pošip,
zovu da se pridružim, a ja – imam temperaturu i boli me
zub, naručujem kiselu, popijem za 15 minuta i odlazim, to­
liko mi loše bilo, a ljudi ostadoše začuđeni, još Adnan kaže
– pa sad će da počnu da pevaju sevdalinke! A ja, elem, svo­
jevoljno otišao. Posle sam još dva puta bio u Sarajevu, nisam
se Adnanu ni javio – od sramote. I sad, kako sam prestao da
pušim, nekako se mislim – mazohistički – uživaj u kafani
koju nisu probao, budalo, uživaj, jer ti nema druge već da
uživaš što nemaš ono u čemu uživaš. Mada, poslaću ovaj
tekst Adnanu, pa ako se javi, sledeći put kad odem u Sara­
jevo možda me opet zove “Kod Kibeta”.
Ili, bilo je toga još. Evo, neki dan, na Bledu – u kafani u
onom zamku na vrh one stene, koji pejzažu daje autentičnu
prijatnu sladunjavost kakvu nijedan kič majstor nikada neće
moći da postigne, zajedno sa ostrvcetom na sred jezera,

{ 93 }
 crk­vicom i par kuća na njemu; jezera „u kojima se ogledaju
snežni vrhovi Triglava i stoletni borovi i jele koji pune pluća
udisajima zadovoljstva“, rekao je sigurno neki pisac jeftinih
bedekera ili netalentovanih putopisa, a ipak na najbolji mo­
gući način opisao pejzaž Bleda, posle neke ribe u marinadi,
pohovanog spanaća punjenog šunkom i kačkavaljem – ne
mogu da objašnjavam, ali tako je – i posle nekog punjenog
rolata od mesa s knedlama od zrna integralne pšenice i, na­
ravno, za aperitiv medovina, da probam; šampanjac, jer vo­
lim; i sadjevac, jer sam ga se uželeo; uz ribu belo, pa posle
crno vino iz podruma zamka, koji sam pre podne samostal­
no posetio, pobegavši sa konferencije, i u kome mi se kao
retko kada javio vulgarni turistički poriv da se fotografišem
(srećom, ako ne idu deca ne nosim aparat, inače bih sada
objavio uz ovaj tekst i svoju sliku ispred paučinom obavije­
nih flaša vina, sa podrumarom u nekakvoj fratarskoj odeći
– iako nije, već je radnik lokalnog turist-biroa) – a posle
svega toga nisam zapalio cigaretu. I baš me, nekako, bilo
briga. Čak i drago mi bilo, mada, priznajem − nije mi bilo i
lepo. Još uživam tamo što neki izlaze iz kafane da zapale na­
polju – EU je to, takva kafana, a nema pušenja, možda što je
sa nama bio njihov ministar zdravlja, koji je u zdravici pričao
o tome da su za trećinu smanjili broj pušača tokom par god­

{ 94 }
ina, al’ da im mnogo lošije ide sa kampanjom protiv alkoho­
lizma – dakle, oni idu napolje, a ja ne prekidam da posle te
večere i tog pića slušam neke momke koji sviraju džez klasi­
ku, vrlo pristojno.
Eto. Kažem, ne pušim. Kažem, uživam u odricanju. A
ovo drugo, bar što se pušenja tiče, bezočno lažem. Šta mi
drugo ostaje kad sam odlučio da ne pušim? Na kraju kra­
jeva, makar sam uživao dok sam pisao ovaj tekst – mada bih
radije zapalio cigaretu. I to, zaista, iz čistog uživanja – nije
nikakav problem ostaviti cigarete u smislu onom nekom fi­
ziološkom – ima te nikotinske žvake, pa mi je samo prvi
dan bilo frka – ali, ja baš volim da pušim. A ne pušim. Pa
uživam u odricanju. Poslednje dve rečenice bih mogao da
ispisujem ponovo i ponovo, do ujutro, da nije glupo, kad
mogu da udaram paste, paste, paste, do u beskraj.

BICIKLANJE
Kada su propratne posledice toliko dobre, šta tek reći o
onom glavnom.
Četnički kamp na Ravnoj gori – a da ne bude zabune,
na njemu i piše da je upravo to, i potvrđuje se ogromnom
mrtvačkom glavom u crnom krugu na samom ulazu, uz
jedno ćirilično „Dobro došli“ − koji je „pao u ruke“ biciklisti­
ma. Istina, bili smo i brojčano nadmoćni – nas trojica na
dva četnika − ali šta je to za njih. Dva sukobljena konteksta
mogli su se samo tako sresti, a teško da bi četnici motoriza­
ciju i naoružanje olako prepustili bilo kome iz socijalno-
kulturnog konteksta iz koga su i sami. I, isto tako, teško da
bismo mi, u bilo kojim drugim društvenim okolnostima,
uopšte i pokušali da „zauzmemo“ četničko naoružanje i
motorizaciju. Bio je to više neki bliski susret treće vrste,
koji, po definiciji, prenosi pozitivnu energiju jedne strane i

{ 95 }
 popravlja negativnu one druge. A takvih doživljaja, kao pro­
pratnih pojava kada se bicikla, ima na pretek. Samo na toj
turi, uverili smo se u skrivenu lepotu Ribničke klisure; os­
vežavajući ukus skoro zrelih jabuka i krušaka i veoma pri­
stupačnih, slatkih kupina; blagorodnu prirodu gibanice, je­
dinog jela na meniju u krčmi na vrh Ravne gore, koja je u
stvari prekrasno, blago talasasta (posle solidnog uspona),
kao i u činjenicu da lik „Čiče“ na njegovom spomeniku, re­
klo bi se, više liči na Vuka Draškovića nego na ono što zna­
mo kao izgled Draže Mihailovića.
Što se pozitivnih propratnih efekata tiče, svakako nije
na poslednjem mestu da se istovremeno može pisati za Vre-
me uživanja i to, između ostalog, o hrani (makar o voću) a
pri tom – imati skoro dvadeset kilograma manje nego pre
nekoliko meseci. Uz to, oni koji kondiciju nisu imali 20 go­
dina, pa je zadobili, znaju u kakvoj su prednosti u odnosu na
nesrećnike koji kondiciju čuvaju iz mladosti, pa ni ne znaju
kako im je dobro. Na sve to ide i takmičenje sa samim so­
bom, jedinim ozbiljnim takmacom koga svako ima, pa kada
se deonica od prošli put pređe brže, ili se lakše ode dalje, eto
samozadovoljstva.
Ako se, uz to, zapali cigareta na nekoj ravnoj deonioci
– nizbrdo ne valja, prebrzo izgori – pa čovek dozvoli sebi da
pomisli kako mu se, kad baš hoće, može da bude istovreme­
no i sportista i da koristi sva blagotvorna dejstva duvana,
uživanje se, po ko zna koji put, umnogostručava, uz oseća­
nja koja tim spajanjem suprotnosti izazivaju inat, bezbriž­
nost, samosvesna ležernost i onaj stav, koji se da opisati kao
„baš me briga, može mi se“. A tek kad se zapali na kraj deo­
nice, po mogućstvu uspona, duvan ispunjava pluća punije
nego ikada, i svako crveno krvno zrnce ga oseti, pa je doživ­
ljaj potpuniji nego što obično jeste, a cigareta se puši s pu­
nom svešću o njenoj lepoti, ukusu i štetnosti.

{ 96 }
 Poslednja Mukijeva veåera1
Služilo se predjelo od jezika mladih prepelica u sosu
od škampa i belog luka, kiflice od hmeljnog brašna iz
sušne godine, punjene paštetom od struganog jedno­
rogovog roga, hladni naresci sa bedra nevine kobile u
prelivu od pastuvovog mleka, supa od repova mlade
iguane, pečenje od morskog praseta, salata od morskih
i šumskih ježeva i kolači od maka u šećeru od konoplje.
Kompletna receptura sačuvana je jedino u snovima
kulinara i gastronoma Vojislava Kostića, poznatog po
maksimi: „Najgora smrt je gušenje suvom tortom“,
koga je uništio njegov 50 kilograma lakši dvojnik Voki
Kostić.

Iz Zlatni pečat Bezlejema, Centar za stvaralaštvo mladih, Beo­

grad, 2002.

{ 97 }
 Valjušci od rodnica2
Samelju se biber i kim, dva omanja praziluka, očišćena
sve do sredine, rutvica, presolac; umeša se dobro usit­
njeno meso i zatim proprži sa ovim samlevenim tako
da se poveže, a zatim stavi biber u zrnu i pinjole, i
napuni rodnica koja je prethodno dobro oprana. Tako
se onda kuvaju sa vodom, uljem, presolcem, vezom
praziluka i mirođije.

Ecce flamingo
Flaminga očerupaj, operi, uredi i stavi u lonac, dodaj
vodu, so, mirođiju i malo sirćeta. Na pola kuvanja
dodaj vezicu praziluka i korijandra, da se ukuva. Kada
je skoro kuvan, stavi vino ukuvano do polovine, da do­
bije boju. Stavi u avan biber, kim, korijander, koren
raskovnika, nanu, rutvicu, isitni, dolij sirćeta, kari­
otsku urmu, prelij sokom od kuvanja, izruči u lonac,
poveži sa brašnom, prelij umakom, iznesi. Isto ćeš tako
pripremiti i papagaja.

Recepti koje je B92 bloger sa nadimkom ecce-florian, stavio na

autorov post o šaranu u muškatnom mleku, pozivajući se na
Svetlanu Slapšak, odnosno njen prevod neimenovanog teksta.

{ 98 }
 Pa čuđenje prijatelja i poznanika, koji bi kao poslednje
što bi od vas mogli da očekuju, očekivali da poludite za bilo
kojom zdravom stvari, pogotovo sportom, i uživanje u tome
što i dalje uspevate da iznenadite ne samo sebe, nego i dru­
ge, pogotovo ako se ti drugi malko i zbune kada vas vide u
onim gaćama i majici.
Tu je i neočekivano smanjivanje uobičajenog cinizma,
do čega dolazi kada se vidi da prazna fraza da su „ljudi
najvažniji“ može da ima pun smisao u svetlu iskustva da još
nisam upoznao nekog biciklistu koji je budala, zavidan,
iskompleksiran, pokvaren, i uopšte, koji nije makar OK, ako
ne mora odmah da se provali da je super tip. Mada, na kraju
se najčešće ispostavi da jeste. Poverenje u ljude gotovo je
isto kao ono koje se stiče u kontaktima sa iskrenim ljubitelji­
ma kubanskih cigara – sa naglaskom na iskrenim, jer se tu
foliranata nakupilo koliko ima i pravih aficionados-a, ako ne
i više. Ali lako se provale, pričaju o ceni, a ne odlikama
cigara.
A slatko je i ono kada se sretnete sa nekim ko pedala iz
suprotnog pravca, pa mahnete jedan drugom, ili čak kada
vam mahnu dvojica biciklista dok ste vi u kolima, sa maši­
nama na krovu, a vi im lepo ablendujete ili trubnete u znak
otpozdrava.
Ili, upadanje direktno u scenu iz Mad Max-a, što bi re­
kla jedna poznanica. Onaj put, od srušenog ostružničkog
mosta do Surčina, naime, prav kao strela, ravnog asfalta,
koji ne vodi nigde, dok se neki čudni zvuci prirode čuju u
suton, a most se izdiže iznad reke i ni ne vidi se da je u stvari
srušen, zaista ubacuje čoveka u neko potpuno drugo raspo­
loženje, na korak od druge dimenzije, i izraz „bajkanje“ do­
bija puni smisao.
Ili, sećanja i uspomene, uglavnom pozitivne, vezane
pre svega za bicikl i sve što ga okružuje, a ako ne, ono setne,

{ 99 }
 nekako po svojoj prirodi dobre, koje se motaju kao u nekom
polusnu dok vozite blage uzbrdice.
Za pejzaže – možete i sami da pretpostavite, a upozna­
vanje detaljne topografije pojedinih krajeva stvara osećaj da
vam je „zavičaj“ svugde gde ste vozili turu. Uz to, odmori po
seoskim domaćinstvima, razgovori s ljudima u polju, rakija,
sir ili makar sveža voda koje ponude, otkrivaju neupuće­
nom šta je to taj čuveni „srpski seljak“, i da, kao što bi se i
moglo očekivati, ima svojih i dobrih i loših osobina.
Tih pozitivnih propratnih efekata ima još, no o njima
– neću više. Ostaje pitanje – koji je to osnovni efekat, kada
su sve ovo propratni?
Naravno, to može biti isključivo biciklanje samo po
sebi.

{ 100 }
BLOG B92

{ 103 }
>>Meni
Salata od srnetine sa prelivom od borovnice i hrskavim prazilukom.
Mille-feuille sa poširanim lososom. Pileća prsa punjena Parma šunkom i
mocarela sirom u sosu od belog vina. Mermerna torta od čokoladnog
musa (moj prevod, koji bolje opisuje poslasticu čija osnova jeste
vrhunski mus od čokolade, ali je odgore nekakav čvrsti krem, očigledno
veoma lagana kombinacija, na primer, slatkog vrhnja, vanile, malo
cimeta i žumanceta, pa sve to učvršćeno nekim gustinom, odozgo još
ukrašeno čokoladnim listićima i rendanim zaboravio sam već čime).
Sam meni je, dakle, zvučao savršeno. Nije me impresionirao, mada je
pobudio nadu.

I, kao retko kada, ne samo da se sva nada ostvarila, nego je ukupnan

užitak bio i od nje veći, dovodeći hedonističke senzore na stepen blage
ushićenosti.

Jeo sam u Hajatu najviše 15-ak do 20 puta. Vrlo visok kvalitet, naravno,
ali ništa spektakularno. Od koktela u svako doba dana, lakših i težih,
većih i manjih, preko i masovnih i užih radnih doručaka, ručkova i
večera, do specijalnih događaja, poput gostovanja kakve egzotične
kuhinje. Po jednom-dva put svaka ta stvar, i eto ti. Uvek mi je delovalo
kao vrlo vešt pokušaj kopiranja kakve gastronomski vrhunske izvedbe.
Sa naglaskom na rečima pokušaj i kopiranje. Na sve to, ide sva ta
opterećujuća poslovna blaziranost Hajata, tako da se nikad nisam
posebno radovao obroku u istom - nekad bih radije pojeo dobar roštilj
nego ta njihova solidna jela. Jer, per definitionem, svaka vrhunska stvar,
na primer običan roštilj, bolja je od vrlo uspešnog pokušaja kopije.

No, sinoć je bilo drugačije. Radilo se o proslavi 10 godina Blica i

svakako je doprinelo to što je bila okupljena relativno normalna ekipa,
hoću reći ekipa sa dovoljnim brojem novinara i sličnih zgubidana, da se
čovek ne mora osećati previše uštogljenim. Atmosfera je bila dobra,
najava na meniju priloženom na sedefastoj hartiji sa crvenom mašnom
još bolja, a Krstač je sasvim prihvatljivo vino (mada je mogao biti za
čitav nivo hladniji - činjenicu da je šampanjac bio sramno topao
ostavljam samo uzgred pomenutu, benevolentan zbog svega ostalog).

I onda je stigla ta srnetina, sa prelivom od borovnice i hrskavim

prazilukom. Šta da kažem? Oni koji me znaju, svesni su da me ne mrzi

{ 105 }
 da otputujem stotinak kilometara da kupim lepo tranžiranu srnicu - valja
se imati je kod sebe. Nikad se ne zna kad čovek može da se poželi
paprikaša. A ova je bila tako fenomenalna, da mi i dalje nije jasno šta su
joj radili. Isečena kao karpaćo, rekao bih malko prosušena na dimu i
odstojala u kakvom mirisnom pacu. Na nekakvom ručno spremanom
majonezu, sa ni malo slatkim prelivom od borovnice. Dakle, izuzetno jak
ukus mesa, ublažen tim majonezom, i nekako zaveden sirupom od
borovnice. Bravo za kompozitora tog jela. Hrskavi praziluk, priznajem,
nisam ni primetio.

Mille-feuille sa pravom nisu preveli. Mi bismo rekli pogačica, u

najboljem slučaju pašteta, a radi se u stvari o nekakvom listantom testu
od MoraBitiPuteraUmestoVode i BrašnaOdŽitaUzgajanogStrukPoStruk,Za
livanogRužinomVodicom. I tu unutra nekakav krem, manje majonezolik
nego prethodni (jel’ se vidi da nisam ljubitelj majoneza?) i santimetar i
po debela šnica poširanog lososa. Debljina, naravno, nije bitna zbog
količine, nego zbog „softanosti”, neka mi bude dozvoljeno da iskoristim
tu dragu mi, a rekao bih nepravilnu reč. Posle onog snažnog prvog jela,
lagani, a ipak precizni ukusi ovog blagog jela prijali su nepcima i jeziku
na neki, reklo bi se, lekovit način.

Čak i ja sam bio već sit i nisam se mnogo uzdao u treće jelo - čudna mi
čuda, mišljah, punjeno pileće belo. Grešna mi duša! Sklad sastojaka,
snažan ukus šunke iz Parme, punoća sočne, masne mocarele i precizno
odmeren stepen ispečenosti (jezikom, evo, ne uspevam da izrazim svu
kakvoću ovog gurmanluka), ponovo dakle sočno, da sočnije ne može
biti, a opet sasvim ravnomerno i dovoljno ispečeno pileće belo,
međutim, ubrzo su me razuverili, tako da sam uživao u svakom
zalogaju, lišen sa prva dva jela ovozemaljskog ometajućeg faktora
zvanog glad.

Desert sam već opisao - da se ne ponavljam, samo da kažem da sam se

tek uz njega setio filmova Babetina gozba i Čokolada, a po snazi čulnog
užitka i Ziskindovog romana Parfem. No, nadam se da ću ovih dana
ipak otići do neke kafane što mi prijatelji kažu da je kod plavog mosta
- sve lascivne insinuacije odbijam unapred - sa kariranim stolnjacima,
kelnericom srednjih godina i natprosečnih gabarita, u borosani, i
vrhunskih kuvanih jela. Šta ću, kad volim i jedno i drugo.

{ 106 }
>>Suši, od ‘tice mleko i papci u saftu
Opirao sam se nagovorima da obavezno napišem ovaj post. Nemam
pojma zašto – valjda zbog usađenog voždovačkog zazora prema previše
fancy mestima, pre nego zato što sam oklevao jer sam o sličnoj temi i
istom mestu nedavno pisao. Ali, kada sam video kako sipaju votku,
shvatio sam da ne mogu da izdržim.

Ali, kao što je red, da krenem od kraja – sreća da me još drži ovaj
stomačni virus, pa se nisam prejeo, jer ne bih mogao da spavam do
jutra. I čudo jedno, kako sam uprkos strahu od nastavka petodnevnog
digestivnog mučenja praćenog gastronomskom apstinencijom (isključivio
dvopek, supa iz kesice i pirinač), uživao u svim tim đakonijama.

Nije važno gde, neću opet da pišem o tom mestu prema kome gajim
trostruko šizofrena osećanja, jer me značenjski odbija, poslovno mi je
neophodnmo, a blagoutrobijski me oplemenjava. Bilo je, dakle, što reče
Mici, “od ‘tice mleka”, pa još prigušeno svetlo, “da se ne vidi kako su
diplomate zamastile ruke”. Nas dvojica smo obrnuli krug po sali, sa
popriličnim entuzijazmom. Krenuli smo od kanapeičića sa sjajnim
dimljenim lososom i crnim kavijarom, takođe vrhunskim. U stvari, da ne
pominjem više nivo kvaliteta hrane i pića, samo da kažem da se kao
konjak služio – Henesi XO, najviši u serijskoj klasi. Dakle, losos i kavijar
behu tog nivoa, kao i sve ostalo, rekoh već. Potom smo uzeli nekoliko
komada sušija – bilo ga je sa crvenim i crnim kavijarom, lososom,
hobotnicom, brancinom, krabom, mešanih – biće da sam neki
zaboravio. Prvi put sam se usudio da u Beogradu uzmem suši – morsku
ribu ionako izbegavam na dalje od sat i po kolima od obale, a suši u
Beogradu pogotovo, mada je ovaj put bilo nepogrešivo – pogotovo sa
prelivom koji su ponudili. Prelivom, naravno, od nemam pojma čega, ali
svakako na osnovi soja sosa.

Sveže ostrige sam preskočio, pomenuh da mi je stomak krajnje

nepouzdan, ali nečemu što ću nazvati škampima nisam mogao da
odolim. Nisam, naime, siguran da se škampima mogu zvati ta ukusna
bića zbog njihove veličine – oko 8 cm dužine i dobra 2 cm prečnika
mirisnog, blagog belog mesa, posluženog u kupastim čašama sa oštrim
sosom na bazi paradajza na dnu.

{ 107 }
 Pre slatkiša, inače izvrsnih ručno pravljenih čokoladnih bombona, malko
smo prošetali do voćnih đakonija, i probali suši od ananasa, lisnati
vanilin štapić uvijen u dinju i neke trešnjolike voćke sa crnom i belom
čokoladom. Tuda su se muvale dve izrazito ljupke dame, sa selekcijom
kubanskih cigara – srce mi je počelo da tuče brže, razgledao sam, blago,
izdaleka onjušio, ali sam se uzdržao – evo, već dve godine, 6 meseci i
deset dana nisam ništa zapalio, a cigaru ću zapaliti za još dve godine, 5
meseci i 20 dana. Sve je bilo toliko prilvačno, da čak ni činjenica da
damice nisu imale pojma da mi odgovore na pitanja o cigarama nije
izazvala ni nagoveštaj podsticaja mog mizantropskog karaktera. U onom
mraku, ostadoh tako uskraćen saznanja koje su cigare bile u pitanju –
znam koje nisu, jer prepoznajem onih nekoliko najpopularnijih na
daljinu do 3 metra.

I red je da kažem već jednom za tu votku. Flaše su stajale u ogromnim

ledenim kockama, stranica od pola metra i metar. Kroz jednu od tih
kocki, negde pri sredini, vijuga tunel širine nekoliko milimetara, ukupne

>> Usamljeno popodne

sms poslat prijateljima kad sam bio sam kod kuće:

Dok se grejao tiganj, pio sam Ljubišinu šljivu, pitku, jakog ukusa, al’ ne
žari. Biftek je stajao samo 7 dana, al’ bio je dobar – od matorog govečeta,
pa pun snage, a sve to vreme kvasio se u pacu od bundevinog ulja, soja
sosa, bosiljka, nane, majčine dušice i anisa. U međuvremenu, crno,
domaće iz Velike Hoče je disalo, već sipano u običnu stolovaču, razne
turšije su se temperirale, a hleb sa maslinovim uljem nisam načinjao dok
nisam seo. Drugu čašu vina (manje disala) popio sam už žito koje sam
prelio medom i cimetom. Treću ispijam uz Koltrejna, odvrnutog na preko
30W po kanalu. Mrzi me da se kačim na net, pa pišem sms, a ne blog, da
sa što više ljudi podelim užitak. Jedino što sam ostavio duvan, pa cigare
samo gledam.

Vojin odgovor:
Puši.

{ 108 }
dužine, kad bi se ispravio, bar nekoliko metara. Na vrhu je levak, a na
dnu – pipa. E, votka se tuda sipa.

Žao mi je što sam se poalavio na one slatkiše i nisam shvatio da će biti

još đakonija – stigli su jagnjeći kotleti preliveni sosom od kikirikija i
nekakva piletina na žaru, potpuno privlačnog izgleda. Biće, nadam se,
prilike.

Najčudije od svega desilo mi se potom, kad sam otišao da sačekam

Tamaru i Ognjena posle utakmice. Seo sam u Užice, kafanu koju
obožavam zbog činjenice da je u njoj moguće u bilo koje doba, (4 i 15
noću, provereno onomad), naručiti štagod, kao u sred bela dana. Nije da
sam redovan tamo, al’ saznanje da takva opcija uvek postoji daje čoveku
određenu sigurnost. Ergo, sedeći tamo, uživao sam slušajući kelnera
kako deklamuje – “papci u saftu, sarma, čorbas pasulj sa rebrima,
gulaš”, i baš mi se prijelo nešto od toga. Kažem, muči me taj stomak, pa
sam popio nanu, al’ sutra imam zakazan kasni ručak u jednom od
omiljenih mi restorana, pa ću dotle nekako izdržati.

>>Debeo ali srecan, ili lament uoci dijete

Konavoski dvori
Nikad neću razumeti Prustovu neutaženu čežnju za madlenama, jer ja
sam svoju sedamnaestogodišpnju potragu za sećanjem na jagnjetinu
ispod sača uspešno završio.

Prvi put posle rata, otišao sam iz okoline Novog, gde decenijama
letujemo, do Dubrovnika. Nekad je to bio obavezni izlet bar jednom
godišnje, a sad, evo, po prvi put od 1990-te. BG table, osim jednog
“četnik” dobačenog više za sebe, nisu bile nikakav problem – interesan-
tnije pitanje je zašto se ceo Novi, meštani, koliko i turisti, iščuđavao što
sam išao svojim kolima. Još je interesantije zašto se ni meni, mada sam
navikao da se dok sam bio novinar smucam kojekuda, nekako nije
naročito išlo. Valjda zato što sam znao da sam objektivno nedobrodošao.

Na stranu to. Dok smo išli magistralom, prolazli sva ona mesta, od
Molunata, preko Grude, Čilipa, Slanog, šta ti ja znam, i naravno Cavtata,
osećao sam se kao u nekakvom Antonijonijevom kadru. Sve je
normalno, sve je poznato, sve je čak svakodnevno, ali je nekako mnogo

{ 109 }
 čudno. Nema veze. Dubrovnik isti ko što je i bio, Cavtat takođe, a, to je
poenta, i Konavoski Dvori identični.

Pod gustim hladom lovorovih stabala, sa mrežicom iznad koja zadržava

lišće da ne pada, uz samu ledenu rečicu Ljutu, što je uz prijatni
povetarac spuštalo temperaturu sa onih preko 40 za dobrih desetak
stepeni, konobar se ponašao kao da nas sve lično poznaje. Naravno,
travarica-dve za aperitiv, pa tamošnje vino. Ko ne zna šta su Konavle, ne
vredi mu ni pričati. Podseća, da kažemo, na kombinaciju hercegovačkog
krša i primorske bujnosti. Vreo, ali ne spečen, čvrst i grub, ali i bogat
predeo, savršen je za male količine vrhunske hrane i pića. I za
vinograde. O vinu toliko. Domaća rikula bila je čak prejaka, ali je
paradajz bio kao sama ideja samoga sebe. Uostalom, Konavle vekovima
hrani Dubrovnik, sa pravom grad za koji se veruje da je jedan od
nagospodskijih u tom (ovom) delu sveta. A tu reputaciju, bez rafinirano-
sti, kvaliteta i sklada konavovskih namirnica nikada ne bi dostigao.

Valjda se na meni videlo uživanje (stomak sigurno) i sigurno sam imao

onaj blentavo-srećno-zadovoljan osmejah dok je servirao, jer mi je
prijateljski konobar samoinicijativno (istina na natuknicu prijatelja sa
kojim sam bio) doneo još jedan komad jagnjetine ispod sača. Kako je,
naime, donosio za sve, a meni poslednjem sipao, zalomila mi se neka
dva omanja parčeta. Priznao sam mu – njihov hleb ispod sača,
kukuruzni i pšenični, najukusniji je proizvod od brašna koji sam ikada
jeo, ali jagnjetina ispod sača je ipak ono zbog čega sam to jelo postavio
u onih 100 jela od mesa koje podjednako najviše volim, jer su najbolja
na svetu. To je bio i biće etalon za sve one jagnjetine ispod sača koje
sam, lutajući k’o Odisej do Itake, isprobavao gdegod mi se učinilo da bi
se mogao ponadati makar nagoveštaju te lepote, bogatsva, punoće,
mirisnih nadražaja i, avaj, jedinstvenog ukusa na jeziku i nepcima i
neprevaziđenog osećaja lagane prejedenosti u stomaku.

Na odlasku, od tamošnjeg seljaka, kupio sam flašu loze napunjenu

šakom zrna nekog njihovog lokalnog, belog grožđa, neobičnog,
izduženog oblika koji, neko mi reče, zovu kozje sisice. Izrazito pitka, kao
retko koja rakija koju sam ikada pio, bez obzira na objektivnu snagu,
imala je boju konjaka i pun ukus, koji kao da je malko vukao na karamel
– a koji, kontradiktorno ali istinito, nije sladak. Strahujem da ću do

{ 110 }
sledećeg leta za tim ukusom tragati, ko Prust za madlenama ili ja za
jagnjetinom ispod sača.

Kod Rize u Starom Baru

Negde krajem sedamdesetih išao sam sa kevom i sestrom u Bari,
trajektom u jednodnevni šoping. Sećam se jedino da sam kupio neke
tesne šimi čizme, koje nisu bile ni kaubojske ni šminkerske, pa
apsolutno nisam mogao da ih nosim, i kao kroz maglu se sećam da je
tamo sahranjen Sveti Nikola. Ali se sećam da nas je, posle noći koju
sam probdeo na nekom pomoćnom ležajčiću dok me je mučila morska
bolest, porodični prijatelj sačekao u pristaništu i odvezao do Starog Bara,
gde sam doručkovao pljeskavicu. Bila je tako sočna, lagana, a ipak
pljeskavica sa svim svojim svojstvima, da mi ništa nije smetalo da je
jedem u 10 ujutro, rekoh, posle svog onog ljuljanja. Bio mi je to prvi i
poslednji roštilj za doručak (kiosci posle neprospavanih noći se ne
računaju) do letos.

Išli smo na izlet do Ulcinja i Ade Bojane. Iako smo za letnje pojmove
rano krenuli, oko 8, da se ne zaglavimo na trajektu ili u Kotoru pred
tunelom, nezapamćena gužva koja je bila letos na crnogorskom primorju
uzrokovala je da do Starog Bara, prve planirane stanke, stignemo oko
11, mrtvi gladni, bar nas dvojica. Prisećao sam se one pljeskavice i
merkao gde bi mogla biti kafanica u kojoj sam je jeo. Dve – tri su bile
sumnjive. Izabrao sam onu koja mi je delovala najobičnija, mada ni
ostale nisu baš ništa ekstra, i ušao sa Ognjenom - Tamara i Jovana nisu
bile zainteresovane za ćevape u to doba, pa su nas pričekale nedaleko, u
kafiću.

Ćevapčići – blagog, laganog, vazušastog ukusa, nenametljivog mirisa na

sveže meso, na ćumuru mora biti domaće proizvodnje, koji im daje onu
neophodnu aromu vrhunskog roštilja. Hvalim ih, a Riza, gazda, kaže da
ih 27 godina ni jedna ruka nikad nije zamesila, do njegova. I da od
začina samo soli ide. I da sudžukice nema, osim zimi, jer hoće da se
ukvare, ali da posle podneva dolazi jetrica, kada veterinar pregleda.
Pričam mu svoje sećanje, a on mi potvrdi da je tada samo njegova
ćevabdžinica radila, da su ostali došli “poslednjih godina”, a i zna
pomenutog porodičnog prijatelja, koji naravno, nigde do tu nije nikada ni
išao. A unutra, dva stola za 4-5 ljudi i dva za dvoje, onako uza zid,

{ 111 }
 roštilj, nekakav šank i na zidu – ulje Nikole Gvozdenovića, veoma
priznatog slikara, mada ne kao što je to njegov prezimenjak Nedeljko.
Posle od prijatelja u Beogradu čujem da se kod Rize nekada, a biće i
sada, skupljao umetnički, intelektualni i poslovni krem Bara, ljudi
ozbiljno talentovani, obrazovani ili bogati, i da su tu mogli da se opuste i
da budu ono što jesu.

Inače, žali se Riza da navrate turisti (a ima se šta videti, mada je meni
najjači utisak ostavila hronologija Starog Bara, napuštenog kamenog
grada pomenutog još u 9. veku, gde piše da su ga, valjda 1878. ili tu
negde oslobodili Crnogorci, ali da je od tada napušten, jer su ga prilikom
oslobađanja razorili tako da se više u njemu nije moglo živeti), ali neki
nikakvi. Bilo je, kaže, 5 Poljaka sa jednim psom, i kupili su 7 ćevapa.
Svima po jedan (pa i psu), a neki gladan je pojeo dva.

Epilog
Već dobrih godinu dana po prvu put u životu sam odlučio da ne
razmišljam da li i šta goji. I tako oslobođen, nagurao sam više nego ikad.
I sve nešto mislim, neko je visok, neko nizak, neko plav, neko crn, pa
valjda je OK da neko bude debeo. Jedino što visina i boja očiju ne utiču
na zdravlje. U utorak idem kod nutricionistkinje, ne toliko dijete radi,
koliko da probam da me ubedi da ima razloga da smršam. Ajd,
videćemo.

>>Gozba Sulejmana Veličanstvenog zakonodavca

Već uživam kao da sam jeo. Naravno da sam rezervisao još odavde, iz
Beograda. Večeraću jela koja je Sulejman Veličanstveni, kako ga zovemo
na zapadu, odnosno Sulejman Zakonodavac, kako ga zovu Turci, služio
na gozbi 1539, koju je priredio povodom obrezivanja sinova.

Sulejman, osvajač Beograda i Budimpešte, ratnik koji je držao Beč pod

opsadom, filozof, pesnik čiji stihovi su u Turskoj, poput Njegoševih u
Crnoj Gori, dobili status narodne mudrosti, reformator i zakonodavac,
sultan pod čijom vladavinom je Turska doživela zlatno doba, tu gozbu je
priredio u novembru, pre skoro 5 vekova. Čini mi se to posebno
značajnim, jer se godišnja doba, pa tako i dostupne namirnice,
podudaraju.

{ 112 }
Inače, otomanska kuhinja je u velikoj meri zaboravljena, jer su recepti
bili tajna koja se samo neposredno prenosila, a zna se šta je za odavanje
tajni kod Turaka sledilo.

>>Otomanska večera
„Ajd sad! Pokaži šta znaš, kad si se već upleo u tu muku. Kud si
najavljivao da ćeš pisati o toj večeri! Da nisi, mogao si da se pokriješ

>> Dve sestrice i četiri drugara

sms poslat prijateljima sa mora:

Domaća trešnjevača, kruška, loza i šljivovica ponosno iz frižidera preziru

gordi Glenfiddich na polici. Buteljke bele Korčulanke ostale su same dok
završavam skovinski mirišljavi, a suvi, Muscat. Mostarski, barikirani,
Andrijin Rose pravi im društvo, a tri različita Vranca (da uporedim, pa
izaberem za do kraja) čekaju u hladovitom kupatilu. Paket malih limenki
Becks-ova izgleda kao pešadija koja prati tenk − burence Grolsch-a. Dve
sestrice-hobotnice koje je jutros donela iz mora komšinica su u zamrzi-
vaču, da odmeknu, pre nego sto ih spremimo sa krompirom i hladno
ceđenim maslinovim, pod sačem. Ili, mozda, ipak na salatu? Sa njima,
nekoliko paketa raznih omanjih komada, 6-7 u kilu, čekaju ugora da mu
se pridruže u brodetu. Četiri drugara-brancina, sveži, pravo iz mora, sad
već očišćeni, spremni da se razbaškare na gradele kad mine vrućina. Teleći
vrat sa raštan kupusom, ili jagnjeća rebra u rerni, sa aromatiziranim
začinima, zadaju mi brigu − šta ću od toga sutra, a šta prekosutra. Muka,
a tako još tri nedelje.

Za dezert − sir. Otkriće godine je kolašinski, lisnat, pa zgužvan, kao gaza.

Kozji mladi, ili oni razni dimljeni − sa paprikom, sa pršutom, sa orasima,
maslinama... Mešani plevaljski, u obliku palačinki, pa onaj smrdljivi, iz
mjeha, i naravno, žuti, rupičasti, iz ulja. Pršut izbegavam, zbog pritiska.

Mikijev odgovor:
Popij lekove, pa žderi pršut. Možda ćeš se zagrcnuti.

{ 113 }
 >> Dušica
sms poslat prijateljima prilikom okretanja jedne prasice, kasnije
stavljen na blog

Dušica je lepo spavala, pokrivena čaršavom. Juče je malo plakala, al’ ju je

Vlada brzo smirio i lepo spremio. Sad uživa, okrećući se k’o na rigišpilu −
više joj nije hladno. Nismo je rano probudili, da bude topla kad je budemo
ručali.

ušima i ćutiš. Ko si ti, obesni crvu zemaljski, da misliš da možeš da te

ukuse rečima opišeš?“

Tako nekako bi se moglo opisati osećanje koje imam, povodom obaveze5

da postujem ovo, od kako sam okusio prvi zalogaj u Asitaneu, prilikom
jednog od najfantastičnijih obeda koje sam u životu imao, osećanje
nemoći da se ograničenim ljudskim jezikom opiše ono što su osetili
vrhovi usana, nepca, jezik, i, najzad, blaženi želudac, osećanje o kojem
je govorio RM Točak kada je rekao da on ne može ništa da govori o
muzici, sem da odsvira šta i misli i oseća.

Alva, amam, ratluk, harem, trbušni ples, nargile, kafa, hašiš, naju-
pečatljiviji su i zapadnjaku najpoznatiji momemnti hedonističke kulture
kakva je otomanska. Svaki od njih obuhvata čitav jedan kosmos čulnih
užitaka, užitaka istovremeno krajnje rafiniranih i besramno oblapornih,
što je sjajna kombinacija jedinstva blaženih suprotnosti. U taj rang ulazi
večera kod Asitanea.

Posle raki (neka vrsta mastike ili uzoa - za one koji ne znaju alkoholno
piće sa jakim ukusom peperminta, providno, a pobeli kad se pomeša sa
vodom ili ledom, za koje se prethodno veče u nekom turističkom
restorančiću kelner iščuđavao kako mi klizi i, poštovanja radi, prestao
predamnom da ga zove turističkim „lavljim mlekom“), uzeli smo supu od
badema.

5
Obaveza je bila nastala objavljivanjem prethodng teksta na blogu.

{ 114 }
Kremasta, naravno bademasta supica bila je jedva mlaka, taman da se
svi nežni ukusi koji je sačinjavaju jasno, a ipak usklađeno osete. Imala
je neočekivanu, elegantnu notu koju su joj dala zrnca nara. Inače, da
pomenem uzgred da je sok od sveže ceđenog nara, ujutro, na ulici,
onako gorak, rezak i hladan, sjajan za razbuđivanje.

Za predjelo smo uzeli dve stvari. „Arefe”, odnosno neko okruglasto testo,
ukusa kao milihbrot koji je moja baba-tetka pravila za slavu, kada su joj
u goste, pored nas, dolazila neke ruska grofica i troje-četvoro druge
predratne gospode, sve neki profesori klavira i jezika na dvoru
Karđorđevića, punjeno seckanim jagnjećim mesom, bademima,
pistaćima, suvim grožđem i nepoznatom mi, a besprekornom mešavi-
nom začina, u kojoj se izdvajao miris, rekao bih, nekakvog korijandera i
cimeta, ali sasvim moguće da grešim – kasnije sam na pijaci začina
shvatio da najmanje pola toga nemam pojma šta je. Hasa burek po
spiralnom obliku liči na sarajevski, i tu sva sličnost prestaje. Testo je
istovremeno suvlje, mekše, a hrskavije, punjen je kozjim sirom, zelenim
maslinama, orasima, vlašcem i nečim što se na engleskom piše
tarragon, a rečnici to prevode kao zmijina trava. Štagod da je, ukus hasa
bureka je nežniji i mirisniji od arefe, kojoj snagu daje seckana jagnjetina
– uopšte, seckano mese je neuporedivo robusnije od mlevenog, i ko god
to ne zna, nema pojma šta je dobar tatarski biftek.

Glavno jelo sam prvo pustio Tamaru da izabere, u nameri da prilagodim

sopstveni izbor. „Nirbać” se zove to jelo od na kocke sečene jagnjetine,
ćuftica od jagnjeće džigerice i peršuna, rekao bih, i šargarepe u sosu od
korijandera, đumbira, cimeta i sirupu od nara. Ja sam razmišljao o dva
jela – teletini sa cimetom i jagnjetini „mutanjene“. U svakom slučaju,
dakle, bilo cimetom, bilo samim mesom, uzeo bih neki od sastojaka koje
je i ona naručila. Odlučio sam se za tu kuvanu ili dinstanu, pa zapečenu
jagnjetinu, sa suvim kajsijama, grožđicama, medom i bademima. Neću
znati da li sam pogrešio dok sledeći put ne odem tamo – a tvrdim da je
samo zbog Asitanea vredno zapucati do Istanbula, u kom su fantastičan
sklad džamija posle čije ogromnosti hram Svetog Save izgleda kao
varoška crkva, i njihovi minareti, kule, sultanske palate, mistične
cisterne, mirisni bazari, dinamični Bosfor, Zlatni rog i most Galata,
panoramski pogled na stari grad koji je, mora biti, inspirisao tu neku reč
proglašenu najlepšom rečju na svetu, a koja znači odsjaj mesečime u
moru, čista dodatna korist. Kakogod, nirbah i mutanjene su se skladno

{ 115 }
 dopunjavali, oboje snažnog mirisa mekane, gotovo raspadajuće
jagnjetine, koji je meni oduvek prijao, obogaćen kombinacijom
plemenitih ukusa začina i suvih delikatesa.

Vino ne pominjem – popili smo jednu flašu solidnog lokalnog kabernea,

koji je uspešno pocrtavao užitak – jer, biće, i Sujemnan Veličanstveni
Zakonodavac teško da ga je na gozbi sa koje su bila sva ta jela služio.

I onda, poslastice. Ja sam uzeo nešto, rekao bih između alve i ratluka
(pouzdao sam se u jelovnik na sajtu, ali ove poslastice na njemu nema,
pa mu imena ne znam), sa dosta cimeta i meda. Sjajan, snažan, a
neopterećujući desert. Tamarin slatkiš je, međutim, bio apsolutni vrh
celokupnog gastronomskog užitka, kao što i treba da bude. Neka
gumasto-želatinasta, porozna smeša, bela, potpuno neutralnog ukusa,
ali izuzetno prijamčiva za ulazak sokova u njene pore, plivala je u
ružinom slatkom sirupu, prepuna kuvanih badema i pistaća (da se ne
mora čovek mučiti žvakanjem), sa komadićima suvog voća i listićima
nane, koji su na kraju večere davali olakšavajući miris.

Ozbiljna civilizacija, te osmanlije.

>>Da se dane dušom

Pihtije su mi izmamile spontani aplauz. Delovalo je, mora biti, blazirano,
ali ja sam se sećao Kićine priče od pre 2-3 decenije, kako bi u bašti
Kalenića ekipa ustajala i, uz komentar “objektivna beogradska publika
ocenjuje 5.0, 5.0, 4.8, 5.0”, aplauzom pozdravljala lepotice u prolazu.
Ovacije koje su kasnije dobili kuvari, kad su se pojavili na kraju večere
na kojoj je pokrenuta inicijativa da se i u Beogradu osnuje Slow Food
udruženje, bile su potpuno iskrene, spontane i na mestu, tako da je i
moj rečeni ispad oduševljenja možda nekako prošao kao koliko-toliko
prihvatljiv. Pre nego što pređem na druge detalje, o pihtijama od praseta
lasaste mangulice sa farme u Kopljarima kod Orašca, iz domaćinstva
Maletić, samo da kažem da Žana, koja je bila sa nama za stolom,
uopšte i nikada ne jede ni pihtije, ni ljuto (a ove su baš dobro rezile), a
prijale su joj koliko i meni, dakle, apsolutno. 

Ocenjivali smo tih tuce jela, a pihtije su nametule užasno visok standard
– pa sam peticu dao još jedino supi od morke, gajene u domaćinstvu
Ivković, iz sela Glavica, kod Paraćina. Jaču, puniju, a nežniju,

{ 116 }
utrobomilujuću supu nisam nikada jeo. A supe voolim. Baš. Dočim
Brakus, kaže, ne voli ih, a ovoj je, posle malo premišljanja dao – 6, na
skali do 5. Peticu sam, istina, dao i glavnom jelu, dinstanom,
špikovanom telećem butu od autohtone sorte „buša”, ali je, uprkos
mirisima samog mesa koje je isticao sos od začinskog bilja i bundeve,
mekanog toliko da bi u onom restoranu u kom se jede u potpunom
mraku moglo da prođe kao pire, ono ipak zaostajalo za veličanstvenim
pihtijama i supom.

 I ostala jela bila su izvrsna – retko gde ima takvih u gradu, a boljih
nigde (što je, inače, uopšte slučaj sa jelima u Zapletu kao takvom - tako-
vih restauracija ima po koja, al’ bolje ne ima - o kome bi se mogao
napisati koji hvalospevni pasus, sa istorijskim osvrtom na izgoreli 20.
oktobar i, hvala na pitanju, još stojeći Kajmakčalan, jednu noć sa kraja
osamdesetih sa pijanim Kecom i Tonijem Montanom, kada su
demantovali stereotipe o sopstvenoj romskoj nacionalnosti kao naročito
talentovanoj za muziku, ali i savremenim pasažima o harmonijama
ukusa koje se tamo otkrivaju). Izdvajaju se tartar od divljeg dimljenog
šarana, koji nije dobio 5 jer je bio malo prejak, i teleća glava u
škembetu, koja je dobila skromnu četvorku zbog neprikladnosti pristupa
takvom jednom jelu kao tzv. „gangu”. Kod, recimo, glave u škembetu, ili
ribljeg paprikaša (koji, mlak, jedva da je dobio trojku) treba shvatiti da je
kvantitet neodvojiv od kvaliteta, i da samo jedan zalogaj takvog jela ne
može da znači ništa. Veoma dobra rakija i sasvim solidna vina pratili su
liniju jela koliko su mogli – rekoh, nedostajao je sklad kompozicije, pa
nije iznenadilo što je zaboravljen dižestiv, neizostavan završni takt
svakog ozbiljnog obroka – sreća, u Skveru imaju Henesi XO.

Svako jelo za sebe bilo je ili apsolutno sjajno, ili veoma dobro (izuzetak
je neka greška u jelovniku, koja se svela na čipsolike listiće sa mladim
kajmakom, kojima nisam dao keca samo zbog „dekonstruktivističke”
ideje da se to nazove Mille-feuille – pita sa sirom i mladim kajmakom),
ali mogli su se bolje složiti – prejako meze, pa supa, pa hladno predjelo,
skrojeni su tako da sve to bude više degustacija, nego večera, a
kombinacija ribljeg paprikaša, sarmice od zelja i glave u škembetu bila
je krajnje neusklađena.

No, dobro – zvali me u goste, a ja tako. Zahvalan beskrajno, ubeđen u

ispravnost ciljeva udruženja (da se podstakne potrošnja, odnosno stvori

{ 117 }
 tržište za takve, specijalizovane proizvode, koji ne mogu da se
komercijalno nose sa masovnom produkcijom, pa je potrebna volja
potrošača da plate mnogo više za malo bolje – a lepota i rafinman su
baš u nijansama, tako da je to sasvim opravdano), siguran sam da će
domaćini razumeti dobronamernost i konstrukrtivnost kritike, utoliko pre
što su i sami (Milutin, direktor agencije i šef Zapleta) ozbiljni ljudi.

Gosti su, za tako skrojeno veče, bili neočekivano nepretenciozni – uglav-

nom poslovan neki svet, po koje poznato lice, dvoje troje ljudi iz medija
koji nisu preterano poznati širokoj javnosti... Malo mi je smetalo što su
točioci vino zvali crvenim, a ne crnim, jer to smatram vrhuncem
pokondirenosti i bolesnom potrebom da se prevodi sa engleskog ili
francuskog boja (red, rouge, crveno, znam i ja kako se kaže), a ne
pojam koji se označava, jer u savremenom srpskom jeziku vazda beše
vino crno (man’te me, molim, vina rujnoga i rumenoga, to je arhaizam),
pa ovde, evo, apelujem da se aktivno suprotstavimo tom procesu
pogubnom i po vino, i po jezik.

U iskrenoj nadi da će koncept udruženja Slow Food uspeti i kod nas,

zanosim se snom da će pitanje komercijalnog u njemu biti u drugom
planu, a da će se ta usporenost, da kažem merak, iz naziva prebaciti i
na praksu udruženja. Za početak predlažem da se u svim prilikama
vezanim za udruženje uvedu obaveze isključivanja mobilnih i sedenja
najmanje za cigaretu vremena po okončanju poslednjeg posluženja
(kafe, konjaka, čegagod), kao i da se razmisli o tome da se zabrani
konobarima da se približavaju gostima u prvih 8 minuta po dolasku
svakog od njih, da čovek može da dane dušem i oseti kud’ bi sa jelom i
pićem u tom trenutku poš’o.

>>Na vodama
U „noći između petka i nedelje“ ne samo što smo se nekoliko puta
podnapili, bili na koncertu, savršeno jeli, obišli razuman broj kafana, već
smo i zujali trekerom po Dunavu, spuštali se ogromnim čamcem niz
rukavce, veslali do obližnje čarde na kanalu i kupali se u jezeru.

I sam početak bio je obećavajući. U Somboru smo svratili do Slavenovog

i Klarinog prijatelja koji nam je pokazao gramofon na navijanje, bez
trube, ali sa rezonantnom kutijom, fantastičan mehanizam od mesinga i

{ 118 }
ružinog drveta koji je, što kaže Slaven, “kombinacija violine i sata”.
Slušali smo – somborske tamburaše na pločama iz ranih tridesetih.

Pa polako do kućice na jezeru Korlatoš, kod Bezdana, delu tog

fascinantnog vodeno-šumskog sistema. Tu je Dunav krivudao nekad
onoliko, pa ga je Marija Terezija (ili beše Franjo Josif, vredi proveriti)
prosekla, da skrati plovidbu. Rukavci su postali jezera. Novi tok - ima
nove rukavce i zalive. Tu, na par stotina metara udaljenosti, počinju tri
velika kanala – Dunav-Tisa-Dunav, Veliki bački kanal i Bajski kanal.
Vode koliko hoćeš. Čista da čistija ne može biti – nema industrije, a
vikendaši paze kao svoje, duboka, malko pretopla. Okolo šume i lovišta
na sve strane. Kućica, sa krovom od trske, u cveću, dvorište se završava
molićem na jezeru, vikendica do vikendice na po 50ak metara, praktično
svako ima svoju plažu te širine. Odmah tu, druga ivica dvorišta, nasip do
kanala, do “druge vode”, vezan čamac, a na dvadesetak metara sa druge
strane – čarda. Smuđ je bio izvrstan.

Dakle, prvo veče, raspalismo vatru, pa stavili tanjiraču. Prvo sam

prodinstao luk i krompir, pa dodao batake i karabatake, pa na kraju
tikvice, svinjski i pileci file. Naravno, dosta belog luka, peršuna, bibera,
svega… Jest, previše sam dinstao luk, a i krompir je malko pocrneo, al’
bilo je super, za uz špricere, tako reš. Najeden, zaboravio sam priču o
paprikašu od kombinacije divljeg zeca i štuke, koju je pominjao gazda
kuće, a koji nisam bio u prilici da probam – do sledećeg puta. Pa noćno
kupanje, u uzaludnoj borbi protiv komaraca.

Sutradan rano se probudili, otišli do čoveka – ribar, osnovao ekološku

radionicu, u ribarskoj kolibu koja naherena stoji na obali jezera u blizini,
pa mu to dođe i kao kafana i svratište, sa gitarama i prepariranim ribama
pokačenim na sve strane, 3-4 kera prepuna buva koji su iz nekog
razloga baš mene našli da ližu, kafa, ja preskočio, mamuran, rakiju, i
njegova riblja pašteta. Verovatno najbolje mesto na kom se može naručiti
hrana i piće na kom sam bio u životu.

Pa do dunavskog rukavca, na traker. To je vrsta plovila, koje juri kao

gliser, a izgleda kao neki poludesantni čamac. Nepretenciozno, pristojno,
nenadobudno, nekako šmekerski, sa svim uživanjima u jurcanju rekom,
a bez one gliserske naduvenosti. A potom u barku od svojih 20ak

{ 119 }
 kvadrata, toliku da se na njoj kuva paprikaš, polako gore dole, pod
nadstrešnicom… Pa po šarane i kući da spremamo paprikaš.

Taj njihov paprikaš posebna je nauka. Kuva se sve zajedno, odmah se

stavi i luk i paprika i riba, i osim malo vina i soli, drugo ni ne ide. Pa se
nešto tempira vatra, pa se vrti kotlić, pa se ljulja, pa se proba, pa se pazi
da se ne raspadne (može da se slomi, to je pitanje veštine sipanja).
Slaven nije učestvovao na takmičenjima, al’ za sebe tvrdi da bi uzeo
neku medalju. Po onome što sam probao – verujem mu sto posto.
Utvrdio je, inače, da od stavljanja ribe do završetka ručka prođe sat i 4
minuta.

Na ručku bili Jovan iz Del Arna i supruga, oni otišli na tonsku probu za
unplaged koncert, ja preveslao nas dvojicu do čarde, još koje piće, pa
na taj koncert u grad, bio sjajan, u jednoj prekrasnoj bašti na obali
kanala – bilo baš ladno, pa se niko nije kupao. Sutradan oporavak uz
smuđa za doručak u toj čardi, pa kasni, predvečernji perkelt za ručak u
Novom Sadu. Prethodila svinjska čorba, da od tolike ribe ne padne
holesterol.

Baš sam zahvalan Slavenu i Klari, ujedno i začuđen što su me trpeli.

>>I Manjež je zatvoren

Koliko god voleo kafane, nikad nisam bio od onih koji su smatrali da
treba da kukaju nad Šumatovcem i Lipom. Uostalom, svratim i sam u
Pizza Hut, mislim da su restorančići sa italo-srbijanskom kuhinjom
super, da je lepo što ima raznih salatica i đakonija svakojakih... No,
uvek sam mislio da se nove kafane, restorani i kafići skladno nadgrađuju
na postojeću kafansku infrastrukturu. Onda je krenulo dalje -
Arilje, Grmeč... Zora je ozbiljno zabolela, i, kad tad, morali su stići i
do konačnog zločina, Manježa.

Manjež i Zora bile se kafane u koje je išao i moj deda, pre onog rata.
Manjež se tada zvao po ženi koja ga je držala, na primer bila je to Jula,
ili tako nekako. O Zori se sećam da mi je deda pre petnaestak godina,
kada je otprilike u svojoj osamdeset i nekoj još mogao da izađe sa
mnom u kafanu i popije po koji špricer i podeli kavurmu i crevca, pričao
kako je tamo negde gde je bio onaj kao kiosk-blagajna, postajao “šuber”
krpoz koji su iz kuhinje u restoran onomad, pre ‘41-ve, dodavali

{ 120 }
pasulj - običan i zamašćen (sa prelivenom mašću preko njega), koji je
bio nešto skuplji. I tu se pre par godina pojavila neka skroz odvratna
kockarnica, sa plasificiranom imitacijom nekakvih astečkih piramida, ili
tako već nečega.

A Manjež, Manjež je već ubod u srce, direktno. Ne samo što sam, uz

Koronu na Autokomandi, koja je takođe, čujem, propala, u Manježu
sazrevao bar koliko i na studijama, nego su generacije i genarecije to baš
tamo činile. Manjež je uvek bio oaza neke autentične duhovno-urbane
atmosfere. Tu su se skupljali studenti književnosti, filozofije, FDU-a,
FLU-a i FMU-a, ali prvenstveno oni koji su se time bavili iz neke istinske
unutrašnje potrebe, a ne oni drugi, jer je i onda, kao i sada, bilo fancy
studurati takve stvari.  Pričalo se o bitnim temama kao što su špricer.
smrt i umetnost (tim redom - ljubav se nije smatrala naročito bitnom,
bila je nekako više podazumevajuća pojava). Tu su, u ona vremena,
kada je još socijalizam vladao i kada su kafane bile otvorene do 11, a
Manjež zvanično radio do ponoći, tolerisali ostajanje i do 2, pola 3.
Sećam se, u Studentu sam objavio svoj prvi tekst uopšte, poredići
Manjež, Zonu, Stupicu i baštu SKC-a. Kada sam 5-6 godina kasnije,
učestvujući u prvoj odbrani Manježa, kada smo noćni program Radio
Beograda radili odande, jer su hteli da sruše kuću u kojoj je, taj tekst
pročitao, video sam da je imao neku naivnu autentičnost i opravdani
hvalospev Manježu.

Pre godnu i nešto, opet sam se bio zabrinuo. Renovirali su ga i pretila je

opasnost da se pretvori u kakvu nesreću, poput Zore i Arilja. Ali su ga
otvorili, istog kao i ranije, samo izglancanog. Kafana građanskog duha, iz
prve polovine prošlog veka, zablistala je punim sjajem. Poslednje vreme
sam čak bio učestao - naravno, ne 5 puta nedeljno, kao nekad, al’
jednom mesečno bih svratio na crvca ili brizle, i točeno pivo, koje je u
socijalnom smislu već neko vreme zamenilo špricer.

I sad, čujem - kraj.

>>Manjež ponovo radi!

Lamentirao sam, prošlog juna, ispostavlja se nepotrebno strahujući, nad
sudbinom Manježa. Prođoh pre par dana - kad ima šta da se vidi. Sjajno
obnovljena kafana, koja, mada je u njoj naizgled sve novo, ima sve
najvažnije spoljne odlike starog Manježa. Tu je još ona drvena oplata po

{ 121 }
 zidovima, ali nova, tu su ogledala - opet nova, nova vrata - ali i dalje sa
onim duplim ulazom, da košava ne razbije oznojana leđa pijanaca. I
stolovi nekako liče - a oni izlozi koji se leti otvaraju i povezuju prednju
salu sa baštom su još tu - naravno, novi, lepi, reklo bi se kvalitetni...

I, što je najvažnije, uđem unutra - bilo je oko 4 popodne - a tamo Zlaja,

k’o i obično što je bio. “Bolje je nego ikad, matori - sad imaju i crno
točeno”, kaže mi raspoloženo, kod n-tog.

Čim mi se ukazala prilika, dakle sinoć, otišao sam da isprobam. Cene

pristojne, beli bubrezi odlični, točeno pivo onako smlačeno, nedovoljno
‘ladno - al’ navika i nostalgija čine čudo, pa sam i u njemu uživao;
kelner mlad, pa neiskusan, previše fancy za goste poput mene, al’ će da
nauči vremenom. Klijentela - ko nekad. Normalan neki svet - stariji,
istina, nego kad sam onomad išao. I tu, evo, po drugi put osetim da je
tranzicija za mene završena - ja sam u svojoj normali.

Prvi put sam imao taj osećaj kad sam, pre par meseci, svratio u Mlavu.
Tamo sam išao od početka osamdesetih do neke, da kažem, ‘92. - ‘93.
Mlava je bila kafana onako, recimo za kuvanu rakiju, ili za crevca
(jednom su bila nedovoljno oprana, pa je Tamara provalila mene i Rasu
šta smo jeli - ko se gadi nek čita Džojsa) i špricer, dok nije počela da
propada u okviru neke URO. Prestao sam da idem kad je buba-švaba
pretrčala preko tanjira, a kuvarica je zveknula masnom krpom. Srećom,
nije je ubila. Nisam, dakle, tamo išao sve do nedavno, kad sam se
usudio da gvirnem i vidim šta je uradio taj koji ju je renovirao. A on se,
kao i onaj iz Manježa, naslonio na tradiciju (i Mlava je predratna, rekao
bih da mi je i to deda pričao, mada u njoj za razliku od Zore i Manježa
zajedno nismo bili) u najboljem smislu reči. Nekako se na nju
nadgradio, citatom i arhitektonsko-dizajnerskim, ali i citatom atmosfere,
ostavio je tradiciju negde u temeljima, a ona tamo nenametljivo, odme-
reno daje solidnost, sva postavši dostojanstvena i ispravna, što nije baš
sasvim bila dok je bila aktuelna. Kažem, isti takav stav prema tradiciji
ima i Manjež, sve sa znakom da je to kafana od 1936. godine, što me
je navelo da se prisetim nekolikih anegdota, poput one kad smo jedan
prijatelj i ja po hiljaditi put sedeli sami, bez društva devojaka, uživajući u
špricerima i kojekakvim razgovorima, pa nas je kelner Steva (ili beše
Mile, da nije Steva onaj iz Korone?) provocirao - gde su nam ribe, pa kad
smo za opkladu otišli do Stupice i posle pola sata se vratili sa njih 5 (iz

{ 122 }
 dva društva) i pili na Stevin/Miletov račun celo veče, ili kad je sada jedan
od danas najpoznatijih režisera tvrdio da svako može da pravi uspešne
filmove i kada je, u inat onima koju su za stolom tvrdili da to treba da
bude bog zna kakva umetnička duša i da je potrebno pročišćenje kroz
patnju, obećao da će posle valjda psihologije da završi režiju... Još
pomalo osećam i neku vrstu razočarenja što je neko, sa našeg stola, u
koji sam verovao kao u samog sebe, drukao pandurima za neke političke
osetljive kontakte, pa su me posle zvali na informativni razgovor, od čega
sam se onomad jako, jako, uplašio... Mogao bih da pišem o Manježu do
prekosutra. Al’ to nije poenta. Poenta je da su počele da se pojavljuju
stvari koje se, nekako normalno, nastavljaju na neki sistem vrednosti koji
sam delio i delim, koje se na njega nadograđuju, a ne isrivljuju ga ili
uništavaju.

Baš bi bilo lepo da arhitekta rekonstrukcije Manježa dobije neku

nagradu. I ne želim da znam ko je novi vlasnik kafane - bojim se da se
ne razočaram. Uostalom, ko da je onaj URO bio neko i nešto.

>>DISKUSIJA6

Kafane
Sepulturero (26 Februar, 2007 - 23:16)

Мањеж би стварно био изузетак, ваљда онај који потврђује

правило, јер су углавном уништене све праве кафане у Београду:
Шуматовац, Грмеч, Зора, Смедерево, Мала Кремна, Марш на
Дрину, Триглав, Сувобор, Ариље (ово ми је посебно било жао),
Мали Ексцелзиор, итд.итд.

Мислим да су се у центру Београда једино одржале кафане Морнар,

Босна и Пролеће.

jeste jeste, mlava je OK ali

Jasmina Tesanovic (27 Februar, 2007 - 21:25)

jeste jeste, mlava je wOK ali bude sumorna nekad

orasac je dobar ljudi
znak pitanja

Povodom ovog posta razvila se diskusija koja se pretvorila u glosarij beogradskih

6

kafana, pa njene delove ovde prenosim.

{ 123 }
 trenutno my american man i ja radimo test muckalica po gradu
rating
cubura ima super hranu ali je puna radikala
ima dobra kafana kod specialjnog suda za ratne zlocine, ne mogu da se
setim sada kako se zove
seticu se jos
da li se neko seca kafane BOKA u ulizi sto se nekad zvala ivo lola ribar

Boka je bila...
Nebojša Spaić (27 Februar, 2007 - 21:40)

...super. Koliko se secam, kroz maglu ne samo zbog vremenske

distance, unutra je bila kao privatna kuca? Jedna od prvih stradalih, i to
ne u promeni u kafice, nego iz gradjevinskih razloga. Mislim da je bas
na njenom mestu Komercijalna banka, ona u kojoj su sefovi u kojima je
bilo 600 kg DB heroina.

Inace, jos pre par godina neki moji poznanici i prijatelji, uglavnom
knjizari koji prerastaju u izdavace, nosili su se mislju da osnuju NGO za
zastitu drustvenih kafana i da osnuju nagradu “Borosana” za najmizan-
tropskiju kelnericu koja uziva u svom poslu. No, naravno, kad god bi se
nasli da se o tome dogovore, napili bi se, pa nikako da predju u
management fazu.

Borosana
Sepulturero (27 Februar, 2007 - 21:47)

Ово је (била) одлична идеја. Ја бих предложио келнерицу из

Сувобора у улици Краља Петра али пошто је и та кафана затворена
жири не би имао пролике да је види на делу.

na zalost...
Nietzsches Aprentice (27 Februar, 2007 - 04:07)

...mislim da je i u Prolecu u planu renoviranje. Za Manjez mi je izuzetno

drago. Ljudi ne kapiraju da u jurnjavi za parama bolje sanse imaju
ocuvavanjem starog imidza jer je ovih dana stvarno malo pravih kafana i

{ 124 }
ja, da sam turista npr. bih pre zeleo da svratim u jednu takvu nego u x
na kvadrat novih klonova necega sto je skroz nedefinisano i liseno duha i
istorije i, sto je najgore, atmosfere i arhaicnosti koja je istoj doprinosila...
Meh... Ostace mi ? kao poslednje utociste (nadam se)... E za njega ima
da se borim na sve nacine ako zatreba...

Ih srece Vam...
Vodzo Modzo (27 Februar, 2007 - 11:01)

...Pa ja jos pre 2 nedelje bio, i uredno prijavio&dojavio Gos’n Srletu

Mitrovicu! :))
Jeste, stvarno je dobar Manjez, meni se dopada kako su ga uredili.
Najvaznije da nisu drasticno promenili ambijent, to je i dalje Manjez! :-))

Top 5
Pedja Rafailovic (27 Februar, 2007 - 15:10)

1) Zvezda (originalni naziv: “Velika Astronomija”, do rusenja)

2) Piknik (do ‘91)
3) Stenka (iskljucivo brod, do ‘87/88)
4) Boka (dok je nisu srusili)
5) Saran (do privatizacije i renoviranja)

ovako stoje stvariupravo

Jasmina Tesanovic (27 Februar, 2007 - 17:07)

ovako stoje stvari

upravo sam rucala
pivo nikiscko tamno velika pozitivna inovacija
corba kobajagi ista ali ima zaprsku sa brasnom prema tome...
muckalica potpuno bezveze
pecen papirke solidne
crni hleb odlican
usluga onako ustiogljena
novina vegetarijanski meni
i skuplje sve za jedno 30 posto

{ 125 }
 we will survive but it will never be as it used to
nova uprava kazu, nova kuhinja

Quote:su uglavnom
Strani placenik (27 Februar, 2007 - 17:08)

A sta je to bilo sa Smederevom ? Zatvoreno ili se “profancysalo” ?

Sada se zove...
Nebojša Spaić (27 Februar, 2007 - 18:34)

...Sinatra! Ultra fensi, cudo nevidjeno. Nekakav dzez pokusali da uvedu

popodne, al nije zazivelo. Jedno vreme Rade drzao kuhinju, sve sa
svojom cuvenom dalmatinskom pasticadom.

Otišao i popio jednu za

zzzzz (27 Februar, 2007 - 19:46)

Otišao i popio jednu za dušu Manježa. Sve je u redu, ali meni se sto
dinara za pivo od 0,33 ne čini pristupačnim. A ni diskretne kamere nad
stolovima mi nisu privlačne.

Kafane će ostati tamo gde ima turista koji bi baš da ih vide - u Skadarliji.
Kao u muzeju. Biće te skadarlijske kafane poput nekog zarobljenika koji
pred kamerom govori kako se prema njemu lepo postupa. A izvan
pogleda dušebrižnika, kafane će biti nemilosrdno pouništavane,
otkupljene, zamenjene mestima koje će sebe nazivati kafeima,
pabovima, tavernama, bistroima, pa čak i kafanama. A biće najobičnija,
međusobno identična, neautentična okupljališta, ma kako to zvučalo
klišeizirano - bez duše. Kod Milete Prodanovića pročitah definiciju kiča
- da je kič “lažna autentičnost”. Poslednja zaista autentično beogradska
mesta nestaju. Menjaju ih konzulati kiča i bezličnosti.

Ukratko, dođite u Kajmakčalan. Dok još postoji.

{ 126 }
 Boka
Sepulturero (27 Februar, 2007 - 21:37)

Како да се не сећамо кафане Бока у бившој улици Иве Лоле

Рибара. Сада је на томе месту нека банка. А прекопута је био још
привлачнији бифе, то је тек права ствар, Бриони. Увек сам се чудио
како су ондашњи властодршци трпели такво име за ту крчму.
Додуше, имали су изванредне специјалитете, телећу главу,
шкембиће и слично. А становао сам одмах ту иза ћошка...

Top Five
Sepulturero (27 Februar, 2007 - 21:41)

1. Српска кафана
2. Сувобор
3. Ужичка Кремна
4. Пролеће
5. Ариље

Kajmakcalan je ipak nesto drugo

Nebojša Spaić (27 Februar, 2007 - 21:45)

Nije on u domenu pomenutih kafana. Hrana nikad nije bila nesto, ako bi
je i bilo. Tamo se pilo, dakle klasican bife, a jelo se u 20. oktobru, na
koji se naslanjao. Delili su WC - 20. oktobar je sada Zaplet i mislim da
je odlican, iako je iz druge price.

Golubac Kikevac Neimar...

nsarski (27 Februar, 2007 - 21:41)

(u neke od njih nisam ulazio - bio sam mali), ali kolenice u Golupcu...
mmmm. A propos: “crevca (jednom su bila nedovoljno oprana, pa je
Tamara provalila mene i Rasu šta smo jeli - ko se gadi nek čita Džojsa)”
- bio u mom kraju i Oвчар, pa jedan sto je svakoga dana tu jeo crevca u
saftu jednom zove kelnera i kaze: “sta je sa ovim crevcima danas,

{ 127 }
 nekako nemaju isti ukus, smek?”, kelner ode, vrati se, kaze: “izvin’te
gospodine, dosao nam novi mali u kujnu, pa nije znao. Previse ih oprao.
Izvinjavam se.” Dzojs destilisan. Sad napravili ta neonska svetla,
atmosfericu. Novo vreme, nove kafane.

Golubac
Nebojša Spaić (27 Februar, 2007 - 22:36)

Jedna od najlepsih basti. Njega mi je bas zao. Bio sam vece pred
zatvaranje i rusenje. A malo ispod su Sumadija i Odmor. Sumadija je
nedavno renovirana, nemam pojma sta je ispalo, a Odmor je bar do pre
par godina, negde od 97/98, bio sasvim prihvatljivo mesto za ozbiljnu
klopu. A secam se, osamdesetih, jos u vreme drustvene svojine, na
njegovom izlogu je bio zalepljen rukom pisani papir, onako na listovima
istrgnutim iz onih svezaka “na velike kocke”, sa onim crvenim linijama
sa strane: “Ko pijan padne, mora da se digne, da bi probo nase girice i
lignje”.

Ponela me ova secanja, pa se pitam da li se iko seca Komunalca, ako

mu je to uopste bilo pravo ime, u Brace Jugovica, skoro kod Kralja Petra.

A cudna je prica oko Oraca, vec 15-ak godina u Vltavi. Prvih godina jos
se neko i pitao kad ce, po obecanjima svih mogucih vlasti i urbanista,
da se vrati na staro mesto, u prostor za koji su tvrdili da će napraviti da
bude istovetan. I onda su prolazile godine dok je zgrada nazidana, pa
godine sa praznim lokalom na mestu Oraca, i sad, evo, vec neko vreme
tamo je cigar bar. Priznajem, postujem takodje. Klopa je, inace, u
sadasnjem Oracu i dalje odlicna. I obliznji Trand(afilovic) radi i dalje�, sa
odlicnom kuhinjom.

Cujem da su Dalmatinac i Vardar, u Vojvode Stepe, obnovljeni na pravi

nacin. A za Dalmatinac, koji smo iz nekog razloga zvali Lavatinac, vezuje
se prica da je, navodno, negde sedamdesetih bubnjara zapalila malo
poda oko sebe, a da je Mica Crevar, inace preziveli akter afere
Delon-Markovic, poznat i po tome sto se tukao sa 4-5 taksista
istovremeno naslonjen na drvo ispred kafane Sport, pozar ugasio - mo-
krenjem. On je jos onda, dok su spriceri prevladavali, ispijao piva. Po
dva istovremeno, da ne bude jedini koji ne pije iz “dve posude”.

{ 128 }
Inace, ostale su kafane za rucak, poput Avalice, Graficara, cini mi se i
Sehera, Devetke, Kosute, Golfa... Ima jedna odlicna u Grobljanskoj, ime
joj je neki broj, pa tamo blizu, u Cvijicevoj, Kosmaj (mislim da je novo
mesto, al’ odlicna klopa) nadje se svasta po Zemunu...

Kalenic se ne menja.

Rekao bih, kad razmislim, da je problem sa kafanama u centru,

prvenstveno onim u koje se nije islo da bi se jelo, pa cak ni da bi se pilo,
nego da bi se sedelo (a onda naravno i pilo, i ako se ima para i jelo).

Inace, odlicnih restorana sa odlicnom hranom je sve vise i vise. Posle

talasa picerija osamdestih i kvazi italijanskih restorana, imali smo jedan
talas tzv. “internacionalne kuhunje”, sto ce reci bifteka sa prelivima od
gorgonzole, ponekog trika i konacno salata koje su obrok i nesto vise od
“sezonske”. Ono sto valja je opstalo. Da bi poslednjih godina krenulo sve
vise sa zaista ukusnim mestima, u kojima je osavremenjena i sofisticira-
na domaca kuhinja. Kao, da kazem, Daca, samo manje pretenciozno.
Ima, na primer, na Zvezdari 2-3 takve kafane (mislim da se zovu
Pahuljica, Koliba (ili Konoba, jeste nesto), tamo je Trudbenik, pa ona
neka noc, valjda zvezdana... Nekoliko splavova sa dobrom klopom, na
razlicitim obalama razlicitih reka... Ne mozemo se, sve zajdeno,
pozaliti... Nedostaje mi egzotika, iako i to polako stize. Imamo pristojan
indijski i libanski restoran nesto malo kineskih i ostalih azijskih, nema
dobrog susija, morsku ribu u bgd nikad nisam ni jeo (niti cu), al kazem
- nije tako lose. I onda Manjez u koji mogu ponovo da idem. Meni dosta.

...
Nietzsches Aprentice (28 Februar, 2007 - 04:20)

“Rekao bih, kad razmislim, da je problem sa kafanama u centru,

prvenstveno onim u koje se nije islo da bi se jelo, pa cak ni da bi se pilo,
nego da bi se sedelo (a onda naravno i pilo, i ako se ima para i jelo).”

U tome je i problem, ‘sedenje’ nije ocenjeno kao profitabilna aktivnost i

oni koji su skockali da od nekretnina u centru mogu mnogo vise novca
da izmuzu su dosli, videli i pazarili... Kapitalizam bato... Neumitan,
brutalan, ruzan i efikasan, bez emocija... pa se posle pitaju mladji zasto

{ 129 }
 matori onolko kukaju za komunizmom... Mada ja, kao student finansija,
ne bih trebao da pricam ili razmisljam na nacin na koji razmisljam o
sistemu koji ce me prehraniti, ali eto, valjda je toliko “ljudskosti” ostalo...

sumadija je ta kafana kod

Jasmina Tesanovic (28 Februar, 2007 - 09:31)

sumadija je ta kafana kod specijalnog suda,

dobra je
odmor nije kao sto je nekad bio
vltava je ok
a sta kazete na radecki u zemunu?

Zavicaj
Vodzo Modzo (28 Februar, 2007 - 09:37)

Postoji kafana “Zavicaj” na Zvezdari, ili je makar nekada postojala, ali

naziv joj je stvarno za dijasporu (saznao sam za nju kada mi je dosao
posle x godina drugar iz AUS, pa mi rece da se vratio u Zavicaj... na
jednu ljutu ;-))).
A kada kazem kafana, mislim - Sumadija. Ona se nalazi u Nebojsinoj
ulici, tik pre raskrnice sa nekadasnjom Ognjena Price, a sadasnjom
Vajfertovom ulicom. To je kafana iz mog zavicaja! :)) Inace, poznata po
telecoj glavi u skembetu! ;-))) Sjaaaaaaajna im je klopa, od kada znam
za sebe isao sam tamo na razne klopice.

Jedna jedina
Vodzo Modzo (28 Februar, 2007 - 19:39)

Sumadija, u Nebojsinoj, evo pise iznad, Mr. nsarski. Bio sam tamo pre
jedno dva meseca, ali nije tradic. klopa pala, vec zubatac, list, lignjoslav,
morskarija, a ne svinjarija. :-) Jos je na istom mestu, malcice prepravlje-
na, ali sada lepse izgleda nego nekada.

{ 130 }
 Lavatinac...
Nebojša Spaić (28 Februar, 2007 - 20:11)

...se tako zove u slengu donjeg Vozdovca, jer je, kako mi kaze ortak iz
kraja, sadasnji Dalmatinac pre rata bio Lav.
Inace, ne pomenusmo legendarni Kovac, u kom je veceras bila zabavna
tuca; u kom je hrana odlicna; koji je renoviran “na dobro”; u kom je, kad
sam sedeo prvi put sa Tamarom i jednim ortakom sa vaterpoloa protrcao
pacov, a Tamara ga je prezrela (pacova, ortaka onako devojacki samo
‘ladila); u kom smo pre par godina slavili cetvrt veka od mature; u kom
smo u basti ubedili jednog ortaka koji je dosao na odsustvo i zatekao
devojku u 4 mesecu trudnoce iako je nije video 5 meseci, da je to
moguce zbog Cernobilja, koji je bas bio nekako u to vreme...

Komunalac,
Pedja Rafailovic (1 Mart, 2007 - 00:33)

bese na dobrom glasu i uvek pun. Ulica nije Brace Jugovica, vec Zmaja
od Nocaja (produzetak iste, s tim sto se deo od PMF-a do benzinske
pumpe zove Studentski trg).

Na temu starih kafana i kockarnica: trenutno se nekadasnji Mars na

Drinu rekonstruise u kockarnicu (prijatelji koji stanuju sprat iznad zale se
na nesnosnu buku, za sada samo vikendom (!?).
Kod mene u kraju nekadasnja Mala Madera bila je prvo pretvorena u
neki toboz meksicki fast food, zatim u kockarnicu, a sada je neki butik
na cijim kompletima su nastampane psovke na spanskom i italijanskom.

Da kic nema granica, potvrda je sadasnja, (renovirana) Madera (meni

nikad omiljen restoran), gde, ispred ulaza u bastu, stoji crni granitni
kamen, identican onima na grobljima, sa natpisom firme (ulaznica- nova
crna limuzina ili SUV, parkiran ispred, sa sve soferom).

Eh, a pre samo nekih pola veka (prema kazivanju starijih), u Zori je
pevala Sofka Nikolic.

{ 131 }
 PS: Spajo, jel’ Mica Crevar taj koji se hvalio kako mu je trebalo 10
godina da progovori francuski (ako nije, onda su dvojica prezivelih).

Mica Crevar
Nebojša Spaić (1 Mart, 2007 - 09:50)

Nisam siguran da je uopste naucio francuski, al bi se sigurno hvalio time

da nije mogao. Bio je autolakirer i voleo je daa pokazuje u kafani kako
ima dlakave grudi.

Top five
sandu011 (28 Februar, 2007 - 09:43)

1. Čubura
2. Čuburska lipa�
3. bivša “ Zora”
4. bivše “ Arilje”
5. Orašac

hrana je do j...
vladimir bgd (28 Februar, 2007 - 09:59)

jeo sam u manjezu posle 2 godine i moram da kazem da je strava,

urnebes je da se smrznes a rolovano belo jos bolje i posle svega dobro
pivo. i sve to za extra pare.
samo da jos Prolece pozivi i meni vise ne treba.

Nedostaju
abojic (1 Mart, 2007 - 08:50)

Boka, Brioni, Doboj, Čuburska kasina

Postoje (valjda) Sokolac, Stara Hercegovina, Ljig...

{ 132 }
 Stara Hercegovina!
Vodzo Modzo (1 Mart, 2007 - 13:01)

Good thinking! Tamo je dobra klopa (a i jeftino je - cak su dobili i dobre

poene za skembice pre par godina, kada smo ocenjivali). :)
A ja se sada setih i Trande (Trandafilovic). Btw, u Trandi ima jedan sjajan
kesa, koji je pred penzijom, pise knjigu o radu u kafanama i gostima!
Leti se tamo ide, jerbo ima onaj stari cuburski platan i bastica. ;-)
A iako mozda nije klasicna kafana, mozda je tradicionalni restoran, ali
imate Konobu (ili bese Cobanov odmor?) u Alekse Nenadovica (probao
sam nekih 5-6 jela tamo, e to je vec vrhunska klopa u pitanju, ali i
cena).
Zatim, ako neko pati za starim vremenima i katastrofalnim izgledom
prave kafancine (uzasno je), ko se usudi, moze da udje u ??? valjda -
Boem, to je u Ruzveltovoj ulici, na uglu pre nadvoznjaka. I isto tako
jedna matora kafana u Ilije Garasanina, na uglu kod pijace. Eto, da dam
i svoj doprinos! :-)))

I da zakljucim...
Nebojša Spaić (1 Mart, 2007 - 21:10)

...sa jos par opazanja, pre nego sto opcija komentara ne otpadne. Ovaj
post se pretvorio u zabavan katalog kafana i nostalgije, pa da ne
zaboravimo:

Brankovinu - nisam seo decenijama, al’ odlicno izgleda. Pamtim je po

tome sto jednom 3 meseca nisam bio u Bgd, dodjem tamo, a nece da
me posluze. Kazu - pa preksionoc si se tukao. Nisam ja, majke mi - go-
vorio sam i tada i sada. I pasos sam bio spreman da pokazem. Tukao se
moj tada najbolji prijatelj, netom potom poginuo nesrecnim slicajem,
Zoran Spasovic.

Odmah pored bila je Dobra kapljica. Sad je to lepa poslasticarnica.

Secam se da nisam uspeo da pojedem papke u saftu - bili mi premasni,
a od tada ih nisam probao. Mora bit najmanje cetvrt veka, sedeo sam sa
Zoranom.

{ 133 }
 A u Cika Ljubinoj, bife Central. Tamo kod sadasnjeg DHL-a, rekao bih. Gore
sank, kuvana jaja i nekoliko umazanih stocica, a u podrumu neobicna sala.
Zidovi isarani grafitima, a publika - lokalni svet koji sticajem okolnosti zivi u
centru centra. Jeli se skembice i te stvari.

Takovski grm, vidim danas, takodje u fazi renoviranja.

Poslao Rasa mailom

Nebojša Spaić (1 Mart, 2007 - 21:11)

“Nego sta. A i bila su dobra crevca.

A i secam se da Natasa nije htela tri dana da me poljubi”

Premalo mesta za optimizam

RRastko (26 April, 2007 - 11:05)

I ja spadam u one koji su se odusevili sto Manjez ponovo radi (malo je falilo
da pocnem da trcim unaokolo i vicem “ponovo radi bioskop”) ali vec prvi
dolazak je gotovo ukinuo to odusevljenje.
Prvo, preskupo je.
Drugo, iako se novi vlasnik (vlasnici, ko god) trudi da “zadrzi duh stare
kafane” itd, previse ustogljeni (i neiskusni kelneri) se tu ne uklapaju ama
bas nimalo, kao ni prekori koje dobije malo vece drustvo kada bi da spoji
stolove.
A zasto da spojite?
Pa ima nas desetak.
Aha. Pa trebalo bi da se najavite unapred kada Vas ima toliko, pa da
rezervisete. (???!!!)
I u tom smislu.
Dalje - muzika u Manjezu???
+extra kicerica - “Manjez je nasa kafana”??? (Ko je bio zna o cemu pricam
- veliki natpis na zidu iznad sanka.) Manjez se pretvorio u Skadarliju, ali onu
danasnju, a to nije bio makar u prethodnih desetak godina a verujem i pre
toga, tako da - neiskreno ga preporucujem.
Ali tema za blog svakako divna!
RR

{ 134 }
{ 136 }
 REPORTER
NA RUČKU SA NEISTOMIŠLJENICIMA

Pravila igre6
I. mesto za ručak bira neistomišljenik
II. ručak plaća Reporter (odbija kafane preskupe bez
pravog razloga)
III. autor jede i pije isto što, isto koliko i isto kako
neistomišljenik
IV. kojugod i kakvugod kafu da neistomišljenik pije
(vruću ili hladnu, sa mlekom ili bez, espresso, tursku,
nes, filter...), autor je pije bez šećera
V. autor se nužno ne slaže sa čim god ima ikakvog smisla
ne slagati se, makar lično drugačije mislio

Tekstovi objavljivani nekoliko meseci u listu Reporter, kao pokušaj da se

kroz izbor restorana, hrane, pića i načina konzumiranja opiše sagovornik.
Za poslednjih nekoliko tekstova sagovornik nije birao restoran, nego
marketinško odelenje lista. List je, posledično, ubrzo propao.

{ 137 }
 Åorba sa knedlama od pasulja

Pola kile pasulja držati 24 sata u dve vode, pa samleti u

blenderu što sitnije. Pomešati sa pola kile brašna, 2 ja­
jeta, dodati kvasac i lagano dodavati mleko i mešati,
dok se ne stvori srednje žitka masa. Dok stoji da se
digne, na masti izdinstati po 2 veće glavice crvenog i
crnog luka, 4 češnja belog luka, vezu zeleni, dodati
malo seckane slanine i kobasice, pa i to propržiti,
začiniti solju, biberom i alevom paprikom, pa dodati 2
litre vode i pola kile suvih rebara. Kuvati dok rebra ne
omeku, pa kašikom uzimati testo i ukuvavati dok ne
bude gotovo.
 LOŽA - DRAGOLJUB MIÑUNOVIÑ

Oni koji se sećaju KPZ-a, njegove dekadentne oronu­

losti, udobnih, pohabanih beržera, rasklimanih, hrastovih
stočića, jednog od najstarijih liftova u Beogradu, tapacira­
nog nekakvim meblom, oni koji su tamo ostajali do pred
jutro kada su do tako kasno radile još samo neinteresantna
Šansa, zatim ona socrealistička rupetina Beli grad, gde su
tuče bile tako česte, Krsmanac i još ponešto, oni će se, dakle,
nužno obradovati kada čuju da je mesto renovirano i da
pokušava da obnovi staru slavu.
Razočaraće se, međutim, kada uđu – pre svega, jer će
još jednom osetiti ono što znaju - da prošlost ne može da
se vrati. Još uvek je tu vratar-garderober. No, sada je on
groteskno uniformisan u nekakvu košulju sa napadnim
volančićima, sa zakačenim bižuterijskim brošem i sa polu­
cilindrom. U stvari, ceo restoran je takav nekako, s tim što
je vratar samo preterano takav. Mada, kada se napiše –
zvuči gore nego što jeste. Kafana Loža u stvari je sasvim OK
mesto na kome se da ručati, mirno, pristojno, za prihvatlji­
vu cenu. Samo nije nešto posebno, a htelo bi. Vlasnica,
Sunčica, nada se da će privući onaj stari, građanski Beograd,
da će na ručak ili večeru doći porodica koja ne želi da ide u
obične kafančine, ali ni u eksluzivne restorane, mada, kaže,
dolaze joj i javne ličnosti, poslovni ljudi, političari.
Mićunović je političar sa kojim je moguće imati najdu­
blje neslaganje, upravo zato što politiku promišlja iz pers­
pektive filozofa. Ovih dana objavio je knjigu Moja politika
koja to potvrđuje. I nikad mi nije bilo jasno zašto se on
uopšte bavi politikom, imajući u vidu prljavštinu imanentnu
tom zanatu.
Odgovor me je iznenadio – Mićunović svoje bavljenje
politikom objašnjava time što čovek nije tvorac sopstvene

{ 139 }
 biografije. Kaže, kada vas uhapse iz političkih razloga, kada
vas otpuste iz političkih razloga, kada se bavite filozofijom i,
u duhu vremena, inspirisani Markuzeom, Blohom, Haber­
masom, kritički posmatrate stvarnost, praksu, i kada vas
takav misaoni stav postavi u politiku – onda njome morate
da počnete da se i bavite. „Tito je to malo pojednostavio.
Shva­tio je ono ‘kritika svega postojećeg’ kao, dakle, oni kri­
tikuju i mene i mi smo tako postali njegovi lični politički
protivnici. Posle opet nije bilo druge. Raspad komunizma
nametnuo je princip – ajd sad, prihvati se politike kad o njoj
godinama toliko pričaš, a posle toga to postaje posao,
obavezni ste biračima, obavezni ste ljudima koje ste poveli
sa sobom, obavezni ste stranci.“ Nisam se složio – ipak je ta
vrsta filozofije, ta ideologija, koja ga je odvukla u politiku,
bila njegov izbor. I ne samo to – filozofija Praxisa, kojoj
profesor kaže da i dalje pripada, jeste jedna teleološka filo­
zofija, filozofija sa kompletnim korpusom Makijavelijeve
misli, svakako mnogo složenijim od onog „cilj opravdava
sredstva“, ali isto tako i sa tim stavom unutar sebe. Ospo­
ravao je objašnjenjem da je u tom pogledu na svet kritičko
ono što je dominantno, da postoji jasan sistem vrednosti i
da praktični rezultat nije njegovo merilo, „to nije obožavanje,
nego kritika prakse“, kaže. Nije me ubedio – pre na intu­
itivnom, nego argumentacijskom nivou – kao amater nisam
mogao da se dostojno argumentovano suprotstavim stavo­
vima o filozofiji njenom teoretičaru i praktičaru prve
garniture.
Priznao je i koja su mu bila najveća ogrešenja o princi­
pe za koje se zalaže – kada je paktirao sa drugim strankama,
mada nije podržavao njihovu politiku, samo zarad sopst­
venog političkog cilja. Još uvek se, reklo bi se, nelagodno
oseća što je onomad išao sa ostalim opozicionim liderima
da predlaže Tomislavu Karađorđeviću da se kandiduje za

{ 140 }
predsednika, ali i dalje misli da je u pravu i što je podržao
Koštunicu protiv Labusa za predsednika i što se u dva
navrata i sam kandidovao.
Ljubazan, vaspitan, dobronameran, kakav jeste – prih­
vatio je sve sugestije kelnera. Vrhunski potaž od brokola,
sasvim prihvatljiva sarmica od blitve, jagnjeće pečenje i pita
od bundeve (ne i bundevara, ona se ipak ne nalazi valjana
južno od Save i Dunava), koju je tražio bez šećera. Uz sve to,
jeli smo sjajan crni hleb sa maslinama. Pili smo vodu, neku
negaziranu. „Za ručak čista desetka, doći ću ovde i bez ovih
iz Reportera“, rekao je šefu sale, koga se mnogi sećaju kao
vlasnika bivše Školjke (sada se to zove Langust). Zvučalo mi
je nekako praktično-ljubazno, kao da možda i hoće, ali nije
to baš najčvršće obećanje koje je dao. Inače, to je bio dnevni
izbor – kažu da na takvoj, domaćoj kuhinji baziraju ponudu,
što mi se čini prilično obično, uostalom kao i jelovnik, istina
sa biftecima u pečurkama i mocarelom s rukolom.
Moram da priznam da sam za ovim ručkom od
Mićunovića čuo nešto najiskrenije, najautentičnije i
najtačnije što sam ikada čuo od ijednog političara. Kada je
nabrajao razloge zbog kojih je postao političar, priznao je i
onaj konačni, najdublji. Priznao je da je politika strast. Da je
privlačna, jer puni nagonom za sukobom i borbom. Da je
ona stalno nadmetanje. Da pogoduje narcizmu, želji za
pobedom. Da mnogo toga u njoj može da zaboli, ali da je to
„jedna velika strast koja ispunjava“. Priznajem, toliku
iskrenost – i to ne privatno, nego za javnost – nisam
očekivao. I, u znak po­što­vanja tog gesta, prihvatam sve ne­
dostatne argumente.

{ 141 }
 Soba Feđine babe

Seli smo u prostoriju u kojoj sam pre deset, petnaest godina, još dok je tu
bio KPZ, sedeo sa unukom predratnog ministra Ninčića, Feđom,
novinarem BBC-ja. I negde na pola večere, kaže Feđa: „E baš ovde, gde
nam je sto, bio je krevet moje babe, pa mi celo veče ide slika kako se
češlja dok leži.“ Bilo mi je pomalo neprijatno, i zbog njega i zbog
nacionalizacije kao takve. Tražio sam dugačke, sede dlake u jelu, a svi
smo bili uvređeni kada su nas kelneri pijane izbacivali u ranu zoru,
smatrajući da je pravda na našoj strani, podržavajući Feđu koji je
pokušavao da im objasni da oni ne mogu njega i njegovo društvo da
izbacuju iz spavaće sobe njegove babe.

Mićunović je, osvrćući se po nekadašnjem prekrasnom stanu, konsta-

tovao da su ministri u Srbiji uvek lepo živeli, insinuirajući ne uvek
„transparentnu“ profitabilnost tog poziva.

Jagnjetina na vetru
DM: Da li si na Durmitoru jeo jagnjeći but sušen na vetru? Samo ga
okače, a čisto, mirišu one travke, pa on bude...
NS: Nisam. Ali sam jeo kuvanu dimljenu jagnjetinu. Čak sam i napisao
tekst za...
DM: U jednom selu kod Strazbura, gde uvek ide poslanička grupa kojoj
pripadam, služe za predjelo tako savršene špargle, bez onih
vlakana, sa domaćom šunkom, da drugo ni ne jedem. A negde u
kopnu iznad Kana, u jednom mlinu, neće da kažu šta je, ali jeste
neka afrička ptica, sa medom i začinima, restoran jedan od
nekoliko u svetu koji nisu u njihovom sistemu kategorizacije...
NS: U Normandiji ima jedna kafana, koja je te godine pobedila kao
najbolja u Francuskoj. I na kraju večere, gazda donese specijalitet
kojim je pobedio, isto kaže – pogodite šta je. Kad ono, škembići u
saftu. Istina odlični, ali ima ih takvih bar u 30 restorana u
Beogradu.
DM: A u Buenos Ajresu, jaretina ispod sača, isto tamo čisto, divno...

{ 142 }
Merač nesaglasja Opisna ocena: Najbolji
mogući prostor na najboljem
+4 kafana mogućem mestu u gradu nije
dobio vrhunsku ocenu zbog
+ 3 jelo
prisutne doze istina skupog i
0 piće ukusnog, ali ipak konfekcijskog
+3 opšti stavovi enterijera i bezličnih servisa i
+1 politika escajga. Nouveau riche koji
+3 ukupno može da podigne klasu, ako
nekoliko decenija opstane bez
novih dekoraterskih zahvata i
ako okačene slike malo
potamne od dima. Ili ih
zamene. Da ukusna i korektna
hrana (u kojoj potaž i hleb od
maslina zaslužuju veću ocenu
više) opravdano nije dobila
više od solidne trojke, svedoči
činjenica da smo onoliko
meračili o drugim jelima.
Voda, kao izbor, naravno
neocenjiva – čovek ne može
imati ništa protiv nje, ali još
manje za. Opšti stavovi osobe
obrazovane, inteligenentne,
šarmantne i duhovite kao što
je Mićun nisu apsolutno
pozitivni samo zbog bavljenja
politikom. S druge strane,
jedina ocena iz politike veća
od nule prvi i poslednji put
data je ovde, upravo zbog te
aktivne svesti o svim njenim
dubiozama – svi drugi mogu
se nadati najviše nuli.

{ 143 }
 ABECEDA HEDONIZMA
- VOJA ŽANETIÑ

Laknulo mi je kada sam shvatio da nije bilo potrebe da

me nekoliko dana brine činjenica što nemam pojma gde se
to u Zemunu nalazi restoran ABC, iako mi ga je Voja već
par puta pominjao. Dok sam prethodno, nezadovoljan, dak­
le, što ne znam gde je restoran u koji me vodi, strahovao da
će me nešto isfolirati (mada to od njega ne bih očekivao),
proklinjao činjenicu da gladan, u kasno popodne, putujem
na ručak dobrih tri četvrt sata kroz smrdljivu maglu u
Miloša Velikog i preko omražene Gazele, pa kojekude Ze­
munom, na semaforu pred kafanom mi je sinulo – pa tu
sam u prošlom milenijumu išao u “Bevandu”, dok se nije
preselila kod mene u kraj, pa mi je postala neinteresantna,
tu je, na par metara od nje najdomaćinskija rupa koju znam,
sremački bircuz “Prika” - u kom “Romi što sviraju cigansku
muziku” dozvoljavaju sebi da zaborave kodeks ponašanja i
pokažu, kad ne treba, da znaju starog gosta.
Bio sam radostan zbog prepoznavanja mesta, a
činjenica da sam ozbiljno udario teme, ne primetivši ispust
dok smo se penjali u potkrovlje, nije umanjila pozitivno
predubeđenje, stvoreno i samim dolaskom na odredište
posle mučne vožnje kroz grad. Muzika jeste bila preglasna,
ali se etno fazon lepo uklapao u atmosferu rustičnog
nameštaja, opremljenog escajgom izvrsnog, a nenametljivog
kvaliteta. Kasnije se utisak potvrdio – vrhunska, ali vrhun­
ska kuhinja, u nepretencioznoj, prijatnoj, domaćinskoj at­
mosferi. Da smo sve to jeli u nekom fake mestu, poput onih
u Strahinjića bana, ni utisak hrane ne bi bio toliko dobar,
kao što je bio u odmerenom okruženju. Možda je najbolji
podatak koji opisuje to okruženje činjenica da vinske čaše,
odgovarajućeg, nepretencioznog oblika, izgledaju kao stak­

{ 145 }
 lene, a imaju 30 odsto kristala u sebi – taman da budu do­
voljno bistre, pomalo svetlucajuće i nužno zvonke.
Sa Vojom sam neistomišljenik već skoro četvrt veka, ko­
liko se znamo. Tako se nekako osećam, mada – kad god smo o
bilo čemu razgovarali, kad god smo bilo šta zajedno radili –
dosta smo se lepo slagali. Ali, u pristojnom, mislećem svetu,
nepristojno je toliko se slagati – pa bismo se uvek ponašali kao
neistomišljenici. Sticajem okolnosti, baš mi je takav sagovornik
zapao za tekst. Šta ću, kud ću, nađem polaz - neću se slagati sa
njegovim filmom, i to pre svega zato što ga nisam gledao. Šta će
Voji scenario za film dok njegova firma sasvim lepo radi, do­
voljno da zapošljava 30 ljudi? Šta će mu kada iza sebe ima
fantazmagoričnu monografiju “Bića o kojima malo znamo”,
gomilu Indeksovih pozorišta – na radiju i van njega – na sve to
čitavu jedno karijeru kolumniste kod Ćuruvije i verovatno još
koješta što sam zaboravio?
Naravno, u prvom trenutku upecao se na udicu i
pokušao da mi ospori pravo da kritikujem film koji nisam
gledao, ali se brzo sabrao i odustao od te neodbranjive
pozicije. Pa sama činjenica da neko nije gledao film, najgore
govori o filmu. Da sam ga gledao, već to bi bio dovoljan raz­
log da ne smem ni reč da kažem protiv – što sam ga onda
uopšte gledao. Jedini pravi, svestan negativan stav o bilo
čemu, u konzumentskoj kulturi, nužno je – ne konzumirati.
Ergo, Voja kao znalac baš te kulture, brzo se povukao i ob­
jasnio svoje razloge. Kaže, u godinama u kojima je (a ja o
istim godinama kada sam optimistički nastrojen mislim kao
o najboljim, mada je to jedna od najvećih društvenih laži),
umoran od kompromisa koje biznis podrazumeva, hteo je
da se odmori u poslu u kome nije bio. Film je, kaže, nastavak
tradicije “Budimira Trajkovića” a nipošto “Ludih godina” -
radni slogan za kampanju bio mu je “Slatka priča na ivici
kiča”, gde je ključna reč – ivica.

{ 146 }
 Tagara3
Potreban je jedan goveđi rep, jedan kilogram krompira
u obliku kifle, uzduž rasečenog, pola kilograma ovčje
plećke ili prsa, 80-100 gr. kravljeg loja, 200 gr. crnog
luka veličine smokve, nerasečenog, 2 velike glavice be­
log luka sa ljuskom, 4 korena peršuna, 6 korena
paškanata, 10-12 jabučastih babura bez semena, 300 g
paradajza, rezanog na četvoro, 1 fildžan vinskog
sirćeta, 1 korica cimeta, 10 zrna karanfilića, 15-20 zrna
bibera i 5-6 korenova izvađenih iz glavice kupusa.
Složite sve u đuveč, zalijte vodom malo više od
polovine i pecite u rerni na srednjoj vatri.

U knjizi Posle fajronta, o životu Pavla Vuisića, tvrdi se da mu je

upravo to bilo omiljeno jelo, koje je inače pravio po receptu Sara­
jlije Muzaferije, bivšeg kafedžije i šofera filmske ekipe.. “Često je
vadio iz zadnjeg džepa čitko ispisan recept, čitao ga naglas i
odmah pitao: „Kada ćemo tagaru?“ Mirjani se dizala kosa na gla­
vi. Nije znala šta da radi s paprikom ili korenima od kupusa bez
listova. A trebalo je i 10-12 jabučastih babura bez semena.“

{ 147 }
 I tako, još se pomalo nismo slagali, ali to je već naš
problem. Čitalac bi, da se nastavi tekst o tome, ostao
uskraćen za mnogo važnije informacije. A one se odnose na
hranu i prateće simfonijske linije pića. Za aperitiv smo uzeli
u beogradskim kafanama sve popularniju dunjevaču. Bez
greške – dok gazda Ćira ne počne da služi rakiju od maline,
koju je specijalno za njega dizajnirao njegov prijatelj, Ru­
binov tehnolog. Naručujemo “gangove” - novogastronom­
ski jezik ne poznaje etimologiju te reči, a konobar joj
znalački ne predviđa više od još godinu-dve života – koji se
savršeno harmonizovano slažu jedan na drugi. Biftek u kori
za piticu, preliven sosom od semenki bundeve sa meni ne­
poznatim začinom polikakusom, pa piletina sa italijanskom
pršutom i tikvicama u đenovljanskom sosu (onaj sa
bosiljkom i pinjolama), pa teleći kotlet (medijum - krvav u
sredini) u ljutkastom paradajz sosu s pinjolama, pa biftek
preliven sosom od guščije džigerice garniran pekmezom od
šumskog voća i ćuretina s mlinicima. Sve to, ne samo što je
lepo, nego je i mnogo. Ali, toliko je dobro da se moglo – još.
Savršenu harmoniju davalo je svemu – piće, koje je os­
novnoj liniji hrane obezbeđivalo melodijsku i ritmičku pod­
logu. Ono što hoću da kažem, u stvari, mogao bi da uradi
samo vrhunski kompozitor, u kakvoj savršenoj simfoniji.
Počeli smo belim, Sovinjonom (privatni podrum Kovačević
iz Iriga – dobar, ali za nijansu preagresivnog ukusa) i nas­
tavili crnim - kupažom četiri petine prokupca i po deseti­
nom vranca i kabernea. I to vino, samo za sebe, bilo bi pre­
mirisno da nije nematerijalno lebdelo i iritiralo nepce
zajedno s pinjolama iz pomenutog ljutkastog sosa. Ćira nam
se pridružio i uz poslednja dva jela na slow food lancu častio
bocu čvrstog, odlučnog (meni nepoznatog) bugarskog
crnog. Kasnije smo, uz neverovatnu anegdotu da je u neki
katalog domaćih kafana baš ovaj restoran ušao u sekciju

{ 148 }
“sendvič i salata bar”, prihvatili da nas počasti i Henesijem.
Prethodno smo pojeli suvu pitu (kao što zna svaki ljubitelj
pomenutog deserta, da bi bila stvarno dobra, morala je biti
izrazito sočna) sa lešnikom, prelivenu domaćom slatkom
pavlakom – mislim da znam tezgu na zemunskoj pijaci gde
su je kupili, ali odlična je – pa i ja je tamo kupujem kada, uz
grižu savesti, prevarim Kalenić.
Pitanje skupoće irelevantno je – za potpunost ugođaja,
i duplo viša cena bila bi opravdana. “Gorak ukus” mogao se,
pak, naslutiti zbog računa – jer na njemu jela nisu definisa­
na. Poreski zakon, jednostavno, ne poznaje koncept
uživanja, pa je ambrozijsku seriju jela u fiskalnom računu
nazvao “meni 4”.

{ 149 }
 Bez slika sa cigaretom
VŽ (fotoreporteru Banetu): Nemoj da me slikaš sa cigaretom.
NS: Zašto? Evo, već se na tu temu ne slažemo. Pušiš, a foliraš da ne.
VŽ: Ma ne foliram, nego samo neću da makar i neka četiri klinca počnu
da puše jer vide moju fotku sa cigaretom.
NS: E, sad se baš ne slažemo. Odakle ti ideja da si toliko važan da bi
nekom bio ugled.
VŽ: Ne radi se o mojoj važnosti, nego o javnom ponašanju. Ako se ja
slikam sa cigaretom, i bilo ko – taj vaš Reporter ipak je nekakvo
javno glasilo – sutra će po TV studijima da zadime samo tako. Ja
čak ni za klijente ne uzimam cigarete.
NS: E, pa baš možeš da biraš klijente. Ne slažem se da je to moguće.
VŽ: Mogu, koliko mogu. Što reče jedan naš poznanik na pitanje ima li
ženskih “sa strane” - od kako sam prestao da lažem, sve manje i
manje. Ne mogu, naravno, baš da odbijam klijente, al’, evo trudim
se – nemam ni jednog političara, svi me nerviraju.

{ 150 }
Merač nesaglasja Opisna ocena: Kafana bi
dobila peticu i za opšti utisak
+ 4 kafana da se nisamo smarali gladni po
saobraćajnoj gužvi. Najviša
+ 5 jelo
ocena za jelo i piće principjel­
+ 5 piće no me je brinula, što je dajem
+ 5 opšti stavovi već u drugom tekstu u
-5 politika planiranoj seriji, ali onda sam
+4 ukupno shvatio da mi višedecenijsko
iskustvo po kafanama i
restoranima daje pravo za
konačnu ocenu. Pa, žalim što
već sada znam da dugo neku
kafanu neću oceniti ovako
povoljno. Opšti stavovi u
poređenju sa Vojinim, jednom
od retkih osoba kojima
priznajem vrhunsku inteligen­
ciju, duhovitost i autentičnost,
nužno su maksimalno saglasni.
Najniža ocena o politici ne
znači da se ne slažemo.
Naprotiv. Ona znači da bih
rekao da podjednako, dakle
maksimalno, preziremo tu
ljudsku delatnost.

{ 151 }
 Zapisi viteza Kloda od Aragona4
Predjelo: Kroketi od ostriga

Skuva se sos od pavlake od četvrt litre mleka, od kojeg

se uzme polovina. Mekano dinstani luk stavi se u sos i
protera kroz sito. Dotle, ostrige neka polagano vriju u
sopstvenom soku dok ne budu mekane, odnosno dok
im se ivice ne naberu. Šampinjoni se, opet, ogule i
meko dinstaju na puteru, pa se tučkom u posudi fino
isitne i dodaju u sos. Onda se, kao začin, doda malo
muskata, masa stavi na tanjir i ostavi da se hladi. Zatim
se oblikuju mali „čepovi“, uvaljaju u brašno i mrvice,
pa sve to ponovo hladi jedan sat, a onda se kroketi u
vrućem ulju tako isprže da postanu rskavo smeđi.

Supa: Supa sa bademima od mozga

Opere se jedan mozak, očisti od kožica, razmuti i

preprži. Rastopi se pedeset grama putera, utuku jedan
po jedan dva žumanca i dve razmrvljene kriške belog
hleba, namočenog u supi ili mleku. Doda se pečeni
mozak i začini sa nešto ribane limunove korice, soli,
biberom i muskatom. Čvrsti sneg od dva belanca se
pažljivo umeša, stavi u posudu za koh i peče oko
dvadeset minuta. Oblikuju se kašičicom mali kašičnjaci
u obliku badema i stave u vruću supu.

Po romanu – sotiji renesansnog autora Slobodana Perovića

Klotilda putuje na istok, objavljenog u izdanju beogradskog Rada
1996.

{ 152 }
Glavno jelo: Pečena veprovina

Prvo se od litra vode, sirćeta, soli, bibera u zrnu – sve

po nahođenju, lorberovog lista, pola limuna sa kori­
com, jednog režnja belog luka, jednog do dva vrganja,
dva kisela krastavca, jedne veze peršuna, jedne kašike
senfa i pola kila narezanog luka napravi krepki raso.
Potom se u taj raso stavi veprov hrbat da stoji u njemu
dva do četiri dana. Onda se hrbat izvadi, posoli, stavi u
posudu za pečenje, prelije se vinom i nešto rasola,
dodaju se mirođije i limun, voda dolije i sve se to na
jakoj vatri dinsta jedan sat. Onda se skine poklopac sa
posude, hrbat, uz često dolivanje, peče u sopstvenom
soku sve dok ne postane mekan. Uz njega se služe kne­
dle, rezanci, okruglice, žele od ribizle, sos od šipka i
dunje u konjaku.

Desert: Krem od krvi

Najvažnije je kod mesara nabaviti sveže svinjske krvi i

to celu litru. U velikom loncu oprezno se rastopi pede­
set grama putera i trista grama čokolade. Pomeša se
sto grama brašna i pola kile šećera i doda uz mešanje.
Ulije se svinjska krv i polako zagreva masa dok joj sas­
tav ne postane gust, ali i žitak. Krem nikako ne sme da
provri. Kad se krem makne sa vatre, doda se dobar
gutljaj sambuka ili nekog drugog likera.

{ 153 }
 GULI - BOJANA LEKIÑ

Guli, kao jedan od predloženih restorana, bio bi Boja­

nin izbor ionako – to je njeno omiljeno mesto. Iskreno, Guli
je ponekad i moj izbor. Nisam baš redovan gost – pod re­
dovnim gostom podrazumevam kafanu u koju se ide naj­
manje 10 puta godišnje više od 10 godina, dakle najmanje
stotinjak puta ukupno („svojom kafanom“ može se smatrati
ili ona u koju neko ide najmanje 4 puta mesečno, najmanje
godinu dana; ili ukupno više od 200 puta u životu), ali
sporadično svraćanje u Guli, svakih nekoliko meseci, ipak
jeste nekakva učestalost. Na početku Skadarlije, baš pored
česme, vis-á-vis one pekare u kojoj je lepinja sa gulašem i
ljutim sirom ista kao što je bila pre 30 i kusur godina, mada
se enterijer bespotrebno osavremenio, sa izborom dobre, a
lagane hrane, Guli je idealan za dnevni predah uz lagani
ručak, može i poslovno.
Tako je i uređen. Ima dve sale, od kojih je veća očigledno
„dizajnirana“ tako da se vidi da je to urađeno. Jeste ne­
nametljivo, i ima stila – čvrste, ne preterano masivne stolice
presvučene braon kožom, spuštene svetiljke koje podsećaju
na lustere u bilijar salama, ali sa uočljivim stepenom kvalite­
ta i likovnosti, kvalitetni, obični drveni stolovi, pomalo strog
poredak mesta – i sve zajedno, ambijent ne samo estetski
uspešan, nego i prijatan. Ipak, otišli smo u donju salu, koja
je takođe dizajnirana, ali tako da to baš i nije u prvom planu.
Jednostavnije stolice i drugi dodatni elementi rustičnosti
čine atmosferu opuštenijom, manje obavezujućom. Leti,
bašta je takođe izuzetno prijatna. Mada je u samom centru,
činjenica da je sva nekako od cigle i drveta čini je intimnom
i ne smetaju previše džipovi i telohranitelji koji se tuda mu­
vaju, jer su na spratu iznad Gulija prostorije Čede Jovanovića,

{ 155 }
 još od Saveza za promene, pa preko DOS-a i Centra za
modernu politiku do sadašnje stranke.
Cela kafana je takva nekako – kvalitetna, sa stilom, a
nepretenciozna. Reda radi, moram još da kažem i da sam
relativno dobar sa vlasnikom, Džonijem, i da Guli ima
simbolički veliki značaj upravo za Reporter. Tu smo, negde
u gluvo doba noći 5. oktobra, slaveći pad Miloševića pili naš
sadašnji glavni i odgovorni urednik, zatim Marko Blagojević,
portparol CESID-a, koji je takođe veoma blizak redakciji, i
ja. Sećam se da smo na pitanje konobara „Koju votku?“
odgovorili sa: „Naravno, duplu.“ Rekoh, ovo sam morao da
napišem, da bi se sve činjenice znale i da ne bude da me je
neko „uhvatio“ kako hvalim čoveka koga znam – znam, pa
šta. Kafana je svejedno dobra.
Tim više dozvoljavam sebi i neke ne baš hvalospevne
opaske. Guli jeste kafana sa dobrom klopom. No, ta hranu
nije ujedno i vrhunska. Iskreno, mislim da na tako nešto ni
ne pretenduje. Jelovnik se predstavlja kao italijanski, u smis­
lu da dominiraju pice i paste, poneka interesantna salata i
po koje jelo koje liči na ono što se kod nas pod italijanskim
jelom podrazumeva. Bude i poneka stvar koju Džoni zove
marokanskom, ali ja tako marokansku kuhinju ne zamišljam
– ne poznajem je, ali mora biti da se njihovi ražnjići od
naših razlikuju još po nečemu, osim po začinima kojima su
posuti. Makar ih drže u nekoj marinadi, kladim se.
Bojana Lekić, bez sumnje, jeste neko ko se kod Gulija
oseća dobro. Hrana je dobra, taman toliko da joj nije potreb­
no da bude bolja. Em je dama, em TV lice, em kao direk­
torka BK TV poslovna žena najvišeg ranga, em jedna od
najpoznatijih novinarki, glavna i odgovorna urednica iste te
televizije – njoj hrana nije najvažniji element u restoranu.
„Enterijer, ambijent i klopa“, kaže Bojana, „jeste ono što Guli
čini najboljim restoranom u gradu“. Naravno da se apso­

{ 156 }
lutno ne slažem, ali kombinacija tri pomenuta elementa, uz
krajnje prihvatljiv cenovnik, čini ga kafanom sa najvišom
ocenom za ukupni dojam. Bojana, pak, tu insistira na gas­
tronomskim užicima – pa priča kako Džoni voli da im­
provizuje, kako se sa njim dâ dogovoriti o nekom jelu, kako
je sklon da sluša sugestije i ideje, kako kreativno dopunjava
ponudu svaki put kada se vrati sa nekog puta napolje... Jeste
Džoni sasvim OK, ali ipak nije kulinar vrhunskog nivoa.
Ključno neslaganje, pored tog oko pića i hrane, sa Bo­
janom jeste, naravno – njeno radno mesto. Ajde, na stranu
kako je vlasnik televizije koju vodi došao do para, ajde na
stranu njegov kulturološki milje – ali u najdirektnijoj su­
protnosti sa najosnovijim principima profesije jeste činjenica
da je on ujedno i predsednik jedne velike političke stranke.
Bojana kaže da ni tu nismo neistomišljenici. „Ali, šta sam
moga da radim? Ugovor me obavezuje na pet godina. A i da
me ne obavezuje, Bogoljub (izgleda da ga svi koji rade
nepos­redno sa njim zovu imenom) se ne meša, a i prodaće
vlasništvo nad televizijom.“ Tu smo se malo objašnjavali, ja
sam pokušavao da joj oponiram, ali je ostala pri svojim ar­
gumentima – kao prvo, da se slažemo i da nismo nikakvi
neistomišljenici, a zatim i da su prethodni argumenti do­
voljni. Nekako mi se čini da nisu i da mnogi profesionalni
stomak ipak ne bi mogao sa tim da se pomiri. No, ta granica
kod svakog je različita, a Bojana je dovoljno vrsna u svom
poslu da eventualne probleme koje ima sa te strane uspešno
kompenzuje novinarskim umećem. I, mora se priznati da je
sigurno svesna onoga što radi i da tačno zna zašto to radi. U
našem beslovesnom društvu, i to je vrhunska vrlina.

{ 157 }
 Bojanina kombinacija

Za espreso u Guliju skidam kapu. Bojana mi kaže da joj je Džoni pričao

da je godinama tražio pravi odnos mešavine kafe, stepena prženosti zrna
i podešavanja finoće mlina. Po rezultatu bi se reklo da je uspeo – espreso
je zbilja vrhunski. Neistomišljenica me ipak, tim povodom, odvlači na
samu ivicu kršenja profesionalne etike – otkriva da ga pije pre ručka, i to
sa hladnim mlekom, i seče ga – čajem od nane! Bio sam spreman da
prekršim pravilo i pijem šta ja hoću. Srećom, da nas ne bi previše mučila
– naručuje koka kolu i ja sam sproveo profesionalni zavet rubrike. Hvali
nekoliko vina koja su u Guliju na vinskoj karti, pre svega neka novoze-
landska i čileanska. Pravila rubrike sprečila su me da ih probam – biće
prilike.

Bogoljub na svojoj tv
NS: Kako može da ti bude sve profesionalno u redu kada ste u
predsedničkoj kampanji forsirali Bogoljuba?
BL: Nije tačno. Sva istraživanja minutaže govore da smo bili izuzetno
fer. Međutim, u kampanji za lokalne izbore smo premašili.
Jednostavno se nisam mogla od njih odbraniti.
NS: Šta hoćeš da kažeš? Da su Tito i Sloba OK, a da ne valjaju oni oko
njih?
BL: Ma ne. Ali Bogoljub zaista shvata da mu ni kao političaru ne valja
da bude vlasnik televizije, ni kao vlasniku televizije da bude
političar.
NS (sa nevericom): Shvata?
BL: Da. Jasno mu je da kao političar ima slabu tačku u koju mogu
drugi da ga gađaju, i jasno mu je da kao vlasnik televizije ima
problem ako njegova politika bude previše prisutna, pa ugrozi
program. Ponekad preteruje, pa traži da se pusti u celini neki
napad na njega, da ne bude da krije.
NS: Eh. Znači, em utiče direktno na program, em je i tebi i meni jasno
da kada on pusti napad na samog sebe, to može samo da mu
koristi, jer ga ljudi kapiraju kao otvorenog, demokratičnog...
BL: Jedno je da pokušava da utiče na program, a drugo da li i utiče.

{ 158 }
Merač nesaglasja Opisna ocena: Piće je dobilo
nedovoljnu ocenu i tako drastično
+5 kafana uticalo na ukupan skor ne Bojani­
nom krivicom – sâm sam kriv što ne
+4 jelo
mislim i već treći put za redom idem
-5 piće na ručak sa ljudima koji ako i piju,
0 ošti stavovi piju kad ne rade – a posle ručka
-2 politika nastavljaju posao. Sledeći put paziću
+1 ukupno koga zovem, a i nadam se da će ovo
pročitati kao opomenu, da zna gost
da ću ga „masakrirarti u novinama“
ako bude pio vodu ili te lakopiše.
Glede jela - podelili smo porciju
izvrsnih njoka (u Vojvodini to zovu
šufnudle i uopšte ne misle da je
nešto posebno, više kao da se jede
umesto hleba) sa sušenim paradaj­
zom i pečurkama, pristojnu salatu
od spanaća, rukole i drugih zeleniša
sa sirom i pinjolama i kaprićozu, koja
meni, kao uopšte sve pice, i nije ništa
– osim kada se jedu u Njujorku, sa
5-6 santima debelim sirom - više mi
dođu kao, na primer, čips. Bane
fotoreporter nije se složio – iz
profesionalnih razloga, jer je između
ostalog bio pica majstor, od onih što
bacaju testo uvis tako da se vrti.
Kafana je, međutim, ukupno uzev
stvarno super. Sa Bojaniniom opštim
stavovima ni ovaj put, kao ni toliko
puta pre toga, nisam načisto, pa ne
mogu ni da cenim, a politički sam
preventivno dao dobar minus – ako
makar iz lojalnosti glasa za
Bogoljuba. Ako je njegov glasač iz
uverenja, moja ocena bi bila još niža,
tu negde sa ocenama glasača
radikala, socijalista i Velje.

{ 159 }
 MOTEL ŠARIÑ - JOVAN KOVAÅIÑ

Sa njim je imalo smisla ići u Motel Šarić – simbolika mesta

na kome je uhapšen kao špijun general Perišić, tada potpredsednik
vlade, može da kaže ono što niti će sam Jovan Kovačić reći, niti ću
ja napisati da „sumnjam“, ili da je „očigledno“. Poruka je jasna, ma
koliko stvarnost bila komplikovanija. Bilo kako bilo, posle
dugogodišnje karijere jednog od najuspešnijih ovdašnjih novinara
u međunarodnim razmerama, izveštavanja za Rojters i druge sa
mnogih ratišta i kriza u svetu, poslednjih desetak godina na našem
prostoru, Jovan Kovačić bio je četiri godine politički savetnik viso­
kim predstavnicima za Bosnu, Vestendorpu i Petriču, sve do 5. ok­
tobra, kada je prvi put od kako se u Bosni bavio svojim poslom,
mogao da uđe u Srbiju. Potom je u ime SAD bio savetnik za medije
u OEBS-u i posle diplomatsko-političko-medijskog sukoba koji se
vodio tokom akcije Sablja i posle nje, kada je uz skandal otišao nje­
gov nominalni pretpostavljeni Đovani Porta, i to na mesto jednog
od direktora Pinka za Bosnu, Kovačić se povukao u – privatne
konsultante. Za sebe kaže da se „zna čiji interes predstavlja“ mada
„misli da je i rusko prisustvo ovde važno, radi balansa“ pa je zato
konsultant, između ostalih, i Lukoila.
Priznajem, on se setio da bi bio pravi potez da odemo upravo
tamo, a ne u jednu drugu kafanu, u gradu, pouzdanu, odličnu, poz­
natu, kafanu u kojoj smo se nekoliko puta već nalazili, na takoz­
vanim koordinacijama. To je bilo jedno kafansko društvo, polovi­
nom devedesetih, u kome smo bili i nas dvojica. Bila je to grupa
poznanika, skupljenih slučajno, preko preteče današnjih chat
room-ova, odnosno BBS grupe (preteča weba) na Sezamu „ka­
fane“, u kojoj su bili uglavnom novinari-izdajnici (nekoliko stranih
dopisnika, plus kolege iz Vremena i B92, kao i nekoliko vrlo visokih
savetnika političkih lidera – uključiv poznate predstavnike SPO-a
i JUL-a). U šali smo to zvali – koordinacijom, mada je suština bila
da jedemo i pijemo - i mnogo, i dobro. Ali, sastav ljudi i ime pri­

{ 161 }
 vukli su pažnju raznih službi, pa je jednom čak Lord Oven (ili je to
možda bio Sajrus Vens, svejedno) – hteo da ruča sa nama, ne bi li
saznao šta se sprema. Odbili smo ga, naravno, i digli sebi cenu do
nebesa.
Ibarskom magistralom do pred Lipovačku šumu. Motel
Šarić, mizanscen špijunske farse koja je imala krajnje ozbiljne pos­
ledice, naročito po bivšeg načelnika generalštaba i budućeg haškog
sužnja Perišića. Ponedeljak oko dva, u nigdini – očekivalo bi se da
je motel potpuno prazan, ali neki ljudi su jeli za dva stola, u sali od
tridesetak. Ipak, delovalo je kao da ima sveta, jer su u sredini neka­
kav šank i nusprostorije, pa je prostor izdeljen na intimnije delove.
Skoro prijatan, sa onim gredama koje otkrivaju krovnu konstruk­
ciju i pretenduju da budu etno. Autentičnost se nazirala po postav­
ljenom Dynacord ozvučenju – nema sumnje, tu ozbiljno trešti
uveče, ili kad su neke svadbe, ispraćaji, šta li već Šarić pravi. A po
spisku restorana koje ima, njih 5-6 u Beogradu, reklo bi se da ni
gostiju ne manjka i da zna kako da napuni kafane.
Opet nisam imao sreće: neistomišljenik pije kiselu vodu! Na
nesreću, ovaj put to je imalo pogubnije posledice nego do sada –
hrana je bila toliko jaka da je prosto plakala za vinom, teškim,
crnim, ili makar za puno točenog, mnogo hladnog piva. Onako, u
malim čašama, pa da stalno donosi, da se ne ugreju. Kažem, ni sam
ne pijem preko dana, ali – žeđ me mori više od deset sati, dok ovo
pišem, a već vidim i da mi se smeši besana noć. O stomaku koji
melje kamenje da ni ne govorim. No, svakako, krivica je delom i
moja – bila je to klasična klopačina, onako kako je zamišljaju Srbi.
Pre svega mnogo, a onda jako, a onda slano, a onda dobro. Dakle,
pršuta, ako nije iz Knina, onda je po tamošnjem receptu – meka,
sočna, jaka i slana. Pa goveđi pršut, pa dve vrste sira, masline res­
pektabilne veličine i mesnatosti, kajmak – sve sa dovoljno holes­
terola da ubije celu jednu američku porodicu više klase. A potom
– pečenje. Jagnjeća kožica koja doseže ideal jagnjeće kožice na
ražnju direktno na ovom svetu, bez onih nekakvih igri senki. A

{ 162 }
pogača, koja je bila ovozemaljski savršena, ostaće neopevana zbog
neprikladnosti poređenja sa kožicom, mada je ipak pravedno
pomenuta.
Neistomišljenici, relativno ozbiljni, bili smo u vreme posle
Sablje, kada je on u pomenutom sukobu zastupao stavove za onaj i
onakav Radiodifuzni savet (maliciozno sam primetio da u kolima
sluša Radio Indeks, stanicu-odskočnicu za pola tog tela), a ja bio
aktivno protiv. Pojednostavljeno, on za Pink, ja za B92. Sada se i
sam pitam da li je to uopšte bilo važno (mada, ako i nije, „moja“
strana je bila u pravu). U racionalnoj analizi političke situacije
složili smo se – čak i u tome da, ma koliko ne volimo što će radikali
doći na vlast, to ne znači ništa strašno, jer i oni sada prihvataju os­
novna pravila igre; da će Kosovo dobiti nezavisnost i da, što reče,
„sada treba pametan trgovac da izvuče sve njihove dugove prema
Srbiji“.
No, bez obzira na činjenicu da je neslaganje prešlo i na sva
tekuća slaganja, rekao bih da je ostalo jedno suštinsko
neistomišljeništvo - taj neki utilitarizam, koliko američki, toliko
možda posledica obuke u 63. padobranskoj, koji govori da je važno
postići cilj sa što manje štete i što manje trošenja resursa, taj utisak
efikasnosti kao vrhovne vrednosti, koji može biti nasleđe dese­
togodišnjeg državnog rekorda u kraulu na 100 metara, koji je držao
od ’71, izazivaju neku vrstu psihološkog, emotivnog, intuitivnog
neslaganja. Možda zbog izvesne doze beskrupuloznosti, onim „cilj
opravdava sredstva“ koje je i Đinđić pominjao. A možda je sve to u
prirodi njegovog posla.

{ 163 }
 Zabrinuti Montgomeri

Nekoliko dana po hapšenju Perišića, tadašnji američki ambasador Vilijam

Montgomeri zvao je Kovačića, tada jednog od svojih najbližih saradnika,
ali i privatno bliskog čoveka. Ovaj mu kaže da je na parkingu ispred
Motela Šarić. Montgomeri se, naravno, uzbudi, znajući dobro da se
razgovor sluša i da će razne službe pomisliti da ko zna šta Kovačić tamo
radi. Ovaj je, pak, otišao odatle – pravo kod Montgomerija. Otvorio
gepek i pokazao mu – četiri cevi prečnika 10-12 centimetara. U mraku,
ambasador nije u prvom trenutku video da su to zvučnici jedne poznate
firme, koje je Kovačić išao da kupi, pa da ne luta po selima, dogovorio se
sa čovekom da se nađu na tom parkingu.

Različite perspektive
U muškom toaletu razbijeno je ogledalo.
JK: Al’ je ovde neko zveknuo nečijom glavom o ogledalo.
NS: A možda je neko sam udarao glavom, u pijanom očaju.

JK: Za ovakav razgovor pre 20 godina obojica bismo fasovali po

doživotnu u najboljem i metak u potiljak u verovatnijem slučaju.
NS: Možda, ali ne zato što smo važni, nego što su oni bili histerično-
paranoični.
JK: Svejedno ti je zašto, sa metkom u glavi.

JK: Pa Čeda ti je naš Oliver Nort. Neko mora da radi prljave poslove
za državu.
NS: Možda. Ali to niti je dobro, niti je Oliver Nort ujedno predsednik
poslaničke grupe, drugi čovek stranke, pa potpredsednik vlade...
Zna se ko radi prljave poslove, a ko vodi politiku.
JK: Bio bi ti u pravu da kod nas ima izbora – ali u ovoj zemlji nema
dovoljno sposobnih ljudi, pa retki pojednici moraju da rade
različite poslove.

{ 164 }
Merač nesaglasja Opisna ocena: Ne samo što je
+ 5 kafana Šarić apsolutno najbolji
+4 jelo mogući izbor, zahvaljujući
kojem je rešen ključni problem
-5 piće
ovog teksta - kako predstaviti
+2 opšti stavovi sagovornika, nego je
- 2 politika unutrašnjost turbo zdanja
+2 ukupno iznenađujuće ok. Jelo je bilo
daleko od savršenog, i ocena bi
bila mnogo manja da nije one
kožice. Sva objašnjenja o
poslu, godinama, greškama pri
pijanstvu koja su poslužila kao
opravdanje za kiselu vodu
apsolutno su neprihvatljiva u
datoj situaciji. A koliko se
uopšte slažemo, toliko se
politički ne slažemo. Mada bi
ocena mogla da bude i
suprotna, i veća, i manja – u
stvari, podjednako se i slažemo
i ne slažemo, ali se to nikako
ne može oceniti nulom.

{ 165 }
 KALENIÑ – KSENIJA MILIVOJEVIÑ

Kada vas odbiju Matija Bećković i Predrag Marković, a

prihvati Ksenija Milivojević, mogli biste pomisliti da je do-
bro krenulo. Čak i da nije simpatična i šarmantna koliko
jeste, u poređenju sa prethodnom dvojicom (potonjem zah-
valjujem što mi je sugerisao baš nju i ostvario kontakt),
ručak sa njom je prava profesionalna sreća. A kada na sve to
još, u po vas teškim pravilima igre, koje ste sami sebi
mazohistički nametnuli, dok strahujete od kojekakvih fensi
mesta, lažnih italijanskih, francuskih i inih evropskih
restorana, imate zadovoljstvo da vas pozove u kafanu u ko-
joj sedite najmanje četvrt veka, manje-više redovno (u
proseku minimum 10 puta godišnje, ergo oko 250 puta u
životu), gde poslednjih meseci čak imate redovne sastanke
sa ortacima iz gimnazije, jedinu kafanu u kojoj najprirod-
nije ručate sami, kao u svojoj trpezariji – onda je stvar to-
liko dobra da posle nje mora ko zna šta loše da se desi –
bojim se da ću šta je to saznati verovatno za mesec dana, na
sledećem ručku sa neistomišljenikom.
Kalenić je, dakle, bio iznenađujući izbor. Pomislio sam
da se neistomišljenica možda vešto marketinški postavila,
kao predstavnik „običnog čoveka“. Ali, sa druge strane, kako
joj je ipak na pamet pao baš Kalenić? Kalenić volim zbog
potpune autentičnosti, opuštenosti i stabilnog kvaliteta.
Ajde, jeste, nedavno je kelner pokušao da me pokrade – jed-
nu krađu sam reklamirao, drugu sam mu pustio, nekako me
je bilo sramota što sam ga baš na dva mesta provalio – ali,
bio je nov. Već na ovom ručku ljubazno me je pozdravio, iz-
razom pokazujući da više neće pokušavati – samo zato što
mu je jasno da neće uspeti. Nagomilane lepinje na
priloženom računu ubrajam u lepe običaje, poput bakšiša.
Kažem, desi se tako nešto, ili se desi da im džigerica u sla-

{ 167 }
 nini ostane unutra krvava, da im točeno pivo ne bude baš
najsvežije, i da im paradajz bude baš bljutav i svenuo. (Inače,
skoro sam naučio vrhunski trik koji obezbeđuje da u resto­
ranima uvek dobijete sveže sečen paradajz. Prosto je – pi­
tate konobara kako režu, na kriške ili kolutove, i kada vam
kaže, vi zamolite za suprotno – tobož, jako vam je važno,
baš ste tako navikli.) Ali, sve to nije ništa u poređenju sa
prisnom, ali nenametljivom atmosferom i, u principu, solid­
nom kuhinjom, u kojoj se – pored standardno prihvatljivog
roštilja, ponekad može naleteti na pohovani mozak ili čak
jagnjeća crevca u saftu. Glavu u škembetu, ma kako u stvari
bila dobra, u pristojnom društvu ne treba pominjati dok je
žive Avalice.
Morala je, dakle, moja neistomišljenica znati šta je i
kakav je baš Kalenić – nije on bilo koja stara dobra kafana.
Izbor Kalenića je, ipak, jedna ozbiljna izjava, jedan izražen
životni stav, i to stav koji se meni dopada. Kalenića se sećam,
rekoh, od početka osamdesetih, kada su po njemu visile
krpe sa vezom na kojima su pisale sentence poput jedine
koju sam zapamtio - „Kuvarice manje zbori, da ti ručak ne
zagori“, i kada je sa ogoljenih greda visio poneki klip kuku­
ruza. Bila je to neka vrsta tadašnjeg Dače. Kalenić je imao
slavne periode kada je radio po celu noć, pa bi se oko 4
ujutro tu sretali zaostali, teturajući gradski pijači i upravo
pristigli seljaci koji su pili po koju pre nego što počnu da
prodaju robu na pijaci. U to doba jutra reč Ciganin nije
vređala prisutne Rome – naprotiv, retko kada su bivali bliži
svojim sugrađanima. Taj tolerantni, autentični duh Kalenića
bio je posebno uočljiv sredinom devedesetih, u kontrastu
prema popularanom kafiću Far, odmah prekoputa. Okup­
ljala se tu, ’94-’95, neka mladež, turbo-folk autfita, sa Versaće
krpicama sa buvljaka i Gotje parfemima mešanim u lavori­
ma, dok su pored njih bili naslagani džakovi praziluka i

{ 168 }
krompira, a prodavci spavali po prikolicama. I, nekako –
bila su to dva sveta, koja su smetala jedan drugom. A u
Kaleniću, oba su uspevala ne samo da ne smetaju jedan
drugom, već i da se nekako usklade.
Shvatio sam da će postati sve teže naći mesta za
neistomišljeništvo, kada je u taj i takav Kalenić stigla tačno
u sekundu. To što je naručila koka-kolu nije bio nikakav ra­
zlog protiv. Volim alkohol, mnogo, al’ volim i koka-kolu,
sasvim – u po bela dana često ni sam ne pijem uz ručak.
Hoću reći - pod „ne pijem“, kao i sav normalan svet, podra­
zumevam da u određenom trenutku ne pijem alkohol. I
narudžbina je bila sasvim ispravna – uštipci od mesa (u
Kaleniću – solidni, lepo ispečeni, umešani sa kačkavaljem i
šunkaricom, za Beograd u vrhu lestvice, mada za dve klase
lošiji nego kod Sandokana, u Leskovcu, 1990), pomfrit i
šopska. Kombinacija, dakle, sigurna, nepogrešiva, za sasvim
blagu nijansu hrabra ipak – nije to ni ćevap, ražnjić i
pljeskavica, što je tradicionalna, sigurna varijanta bez imalo
mašte. Na takvu porudžbinu, čak i personal touch – šopska
bez luka. Kako nalažu pravila, takvu sam i ja pojeo – sasvim
je ok. Malo sam se razočarao što je razlog za izbacivanje
luka prozaičan – njegova eterična svojstva, nezgodna u pola
radnog dana, a ne neki pokušaj harmonizacije ukusa, no –
šta je, tu je. Sve zajedno, dakle – toliko ok i na mestu, da je
postalo zabrinjavajuće. Činjenica da puši, meni, bivšem
pušaču, samo je budila zavist – sa svakom tom cigaretom,
makar je to bio i dosadni Marllboro Light, više je uživala.
Ozbiljna zamerka – kada je stigla hrana, nije ugasila
započetu cigaretu, pa su se uštipci nedopustivo ohladili.
Postalo mi je čak i krivo što jedna tako, po svemu bi se
reklo privatno sasvim privlačna osoba, o nekim drugim
stvari­ma sigurno ima meni neprihvatljive stavove.

{ 169 }
 I ima. Kao predsednik skupštinskog odbora za evrop­
ske integracije, nekritički je za Evropu. Na početku razgo­
vora čak kaže da „od globalizacije pobeći ne možemo“.
Samim dopuštanjem da je to nešto od čega bi valjalo bežati,
otkriva da je svesna svih nehumanih, birokratizovanih,
omarketiniranih aspekata gomile različitih „istosti“, u koje
Evropa i Amerika stišnjavaju svet, ali, tokom razgovora –
grčevito brani pozicije da se u Evropu mora ići. Svakako,
lakše je te pozicije kod nas braniti nego napadati – makar
to, očigledno, ne misle Francuzi, Holanđani, a Britanci ne
smeju ni da provere šta misle7. Kao inteligentna i obrazo­
vana osoba, koja zna o čemu govori – a ne govori o tome po
prvi put – Ksenija Milivojević istresla je nekoliko argume­
nata, koji bi možda prošli na televiziji, ali za ručkom – tu se
ipak ljudi međusobno slušaju.
Njen prvi argumet – ono poznato „ako ne u Evropu,
kuda ćemo – u Kinu ili Rusiju“, lako sam osporio. Kao prvo,
zar ne treba sarađivati i sa Kinom i Rusijom? Složila se
odmah da treba i objasnila da je mislila simbolički, „na is­
tok“ – mada se i to objašnjenje dalje lako opovrgava. Od
toga sam odustao, zadovoljan sledećim pripremljenim ar­
gumentom. A to je – da li je ovde ikada iko mislio o trećem
putu. Čini mi se da se malko zbunila, jer toliko puta je kao
argument na pitanje imala odgovor iz jednog koordinatnog
sistema, a sada odjednom – neko tu ubacuje novu dimen­
ziju. Pomogao sam, vulgarno se pozivajući na iskustva nes­
vrstanosti – sladostrasno znajući da će se na iste obrušiti,
mada ih ja koristim samo simbolički, a ne sadržinski. Kada
smo razjasnili da govorim o nekoj vrsti nove, kreativne
pozicije u novim svetskim odnosima, vratila se na poznate

7 U vreme tog ručka bili su aktuelni neuspešni referendumi o evrop­

skom ustavu.

{ 170 }
situacije – Norvešku, Švajcarsku i Island. Nisam uspeo da
objasnim da primeri koje pominje nemaju veze, već da ja
samo govorim kako mislim da su stvari suviše jednostavno
postavljene, upravo po principu istok-zapad, napredno-
nazadno, a da možda postoje neke druge kategorije.
Vratili smo se na suštinsko pitanje – što u Evropu?
Neistomišljenica je priznala da ozbiljna studija, od vrste čije
ime čak zna na engleskom cost and benefit study, dakle
„studija troška i zarade“ nikada nije urađena, da ona, kao
predsednica nadležnog skupštinskog odbora to nije
pokrenula jer su joj (a nismo uspeli da utvrdimo ko su ti što
su joj, i to ne što nije htela da odgovori, već što je očigledno
u pitanju neka plutajuća politička atmosfera, nekakav neza­
dovoljan izraz nekog uticajnijeg od nje na nekom koktelu, ili
nekakva čudna primedba stručnog osoblja u skupštini)
predočili da nije vreme, da ima važnijeg posla. Nije uspela
da mi objasni ni kako je moguće da ima važnijeg posla i kog
to ako je Evropa najvažniji društveni projekat. I, uprkos pet­
naestominutnim razjašnjavanjima, nisam uspeo da shvatim
zašto zahtev za takvu studiju njen odbor ne pokrene – po­
mi­nja­la je nešto i pare, i vladu, i skupštinu, i Srbiju i Srbiju i
Crnu Goru, i koješta, ali sve to zajedno bilo je – kontradik­
torno. Iznalazila je nove i nove argumente, bila verovatno
jedan od najubedljivijih zastupnika proevrospke ideje, ali –

{ 171 }
 Erogene muškacone1
Napravite osnovno neerotično testo od tri šolje brašna,
dve kašike šećera, kašičice PZP, pola kašičice sode
bikarbone, 125 gr putera, šolje mleka i malo muskat­
nog orašćića. Sada dodajte onaj erogeni dodatak*2
(neki će se zadovoljiti i cepanim trešnjama bačenim u
testo). Razvaljajte ga na prst debljine i isecajte erotične
oblike (noga, na primer, ili derrière**3oblika srca –
morate upotrebiti maštu ili od kolača neće biti ništa).
Pecite na namašćenom plehu na 180° C oko 15
minuta.

Iz: Frojdov kuvar, Dosije, 2005.

** U tekstu, mimo recepta, navodi se da je potrebno osvrnuti se po
kuhinji i potražiti suvo grožđe, karanfilić, trešnje, korice limuna i
narandže, cimet i slično.
** Zadnjica na francuskom.

{ 172 }
ono osnovno, pomalo detinje pitanje „A zašto u Evropu?“
ostalo je bez odgovora. OK, možda zato što nema druge.
Za nju sam pripremio i drugi čin neslaganja – šta će,
ako je već tako fina i principjelna, uopšte u politici, prljavoj
igri i kako se oseća u stranci u kojoj je u toku skandal Dinkić-
Davinić, u kojoj je do nedavno bujao skandal sa Jelašićevom
kućom, koja je igrala prljave igre sa prljavim novinama, a
kada su iste te novine počele da igraju prljavo prema stranci,
stranka odgovorila naravno prljavom igrom, kada su se
nizale neprincipjelnosti, političke pogodbe i sve to zbog
čega je nepristojno biti aktivan političar, ne daj bože funk­
cionert ili ministar. Začudo, verovatno zahvaljujući kom­
pletnom stavu tokom celog razgovora, uspela je da me
uveri da je – kada je onomad upravo iz principjelnih razloga
podnela ostavku na sve funkcije u stranci – ostala poslanik
smatrajući da na taj način može da doprinese nekakvom
opštem cilju, pa makar to bio i ulazak u Evropu. Uostalom,
dok mi do nje stignemo, složili smo se – ona u šali, a ja oz­
biljno – Evropa će se već skroz razjediniti.
Definitivno se, dakle, ne slažemo u tim manje važnim,
političkim stvarima. Za svakoga ko ide na ručak u Kalenić
ipak ima nade – za koju godinu, kada se nakupi još malo
ironije i cinizma, Ksenija Milivojević ima šanse da postane
jedan sasvim solidan skeptik. Antiglobalista teško – biće
tada već previše stara za mladalačko buntovništvo, tim pre
što mu ni sada nije sklona.

{ 173 }
 Kafanski argumenti

NS: Ovde u Kaleniću u sezoni klanja uvek ima pohovanog mozga.

Zbog lake kvarljivosti, u Evropi iznutrice ne drže po kafanama. Što
da se priključujemo kada nema takvih stvari – i ko zna još čega?
KM: I Mađari su se plašili da će guščija džigerica vremenom da nestane,
jer nije u evropskim standardima. A ispalo je da je postala hit, pa
se sada proizvodi i troši više nego pre. Ko god im dođe, hoće nju
da jede.

Korida i kanibali
NS: Evropa pritiska Špance da obustave koridu, zbog brige o
životinjama. Sopstveni sistem vrednosti, dakle, represivnom
gestom hoće da nametnu jednom drugom sistemu, pravdajući to
brigom za životinje. Deo sociološkog, kulturološkog, nacionalnog i
tradicionalnogh identiteta Španaca koji bi se izgubio ukidanjem
koride svakako bi po čovečanstvo (i Evropu) bio veća šteta od
ubistva par stotina bikova godišnje.
KM: Neki drugi sistem vrednosti prihvata i kanibalizam, ali to ne znači
da je taj sistem prihvatljiv.

{ 174 }
Merač nesaglasja Opisna ocena: Kalenić je
0 Kafana vankategornik (0), koka-kola
+ 2 Jelo se mogla tolerisati kao prvo
piće, ali reš uštipci su plakali
- 2 Piće
za pivom (-2 kola, +2 jelo).
+ 2 Opšti stavovi Stavovi neistomišljenice su
0 Politika opšte uzev OK – dalo bi se
+2 ukupno ručati zajedno i bez poslovne
obaveze (+2), a politika je kao
takva u najboljem slučaju
neocenjiva (0) – ne verujem da
neko tu može da dobije
pozitivnu ocenu.

{ 175 }
 SINŒELIÑ - MILAN BOŽIÑ

Ovaj tekst napisan je u direktnoj suprotnosti sa kodek­

som redakcije lista Reporter. U trenutku kada je na sto, pos­
le svega, stigao tanjir sa sirom, autor je shvatio da je
beznadežno potkupljen. Priloženi kapar to je potvrdio.
Noževi sa iskrivljenim, dvovršnim špicem, na drvenim plad­
njima pokazali su da ne treba da ga zbog toga bude stid. Au­
tor je, naime, saznao koja je njegova cena – savršen ručak
koji traje četiri sata. Ostalo je nejasno zašto je gazda Miki
uopšte trebalo da potkupljuje autora, kada je Sinđa jedna od
najpoznatijih beogradskih kafana, u kojima krajem nedelje i
vikednom teško da se nađe mesto bez rezervacije. Ili, Miki
razume marketinški koncept koka kole, za razliku od većine
srpskih privrednika.

Predsednik

Navikao sam se, znajući ljude, da vole da svakog funkcionera, ako je

zvanje njegovog radnog mesta predsedničko – predsednikom i
oslovljavaju, čak i van njegove organizacije. To voli i onaj koji oslovljava, i
onaj koga oslovljavaju. Od predsednika opštine, do predsednika
skupštine, države ili vlade. To je razumljivo do izvesne granice - pred-
sedniku opštine, recimo, novinar se može obratiti tom titulom, ako je
naglasi tako da se jasno, blago bezobrazno oseti ironičan podsmeh. Ili,
može se tako obratiti i predsedniku države ili vlade, ako taj osmeh
novinar pokuša da prikrije tako da se vidi da to pokušava, a kao ne
uspeva. U suprotnom – oslovljavanje predsedničkom titulom je
uvlakačko. Znao sam i da unutar sistema i predsednika tog sistema tako
oslovljavaju – i to je skroz OK. Lično, primerice, to činim: Miloša Vasića,
predsednika NUNS-a u jednom mandatu, dan danas oslovljavam
isključivo sa „jedini moj predsedniče“. Ovo je, međutim, prvi put da sam
se na javnom mestu, van sistema, susreo sa time da nekog zovu – pred-

{ 177 }
 sednik, iako je on predsednik ipak samo jednog preduzeća, makar i
Upravnog odbora Telekoma.

A možda se konobar samo vadio što, kad sam pitao da li je stigao Milan
Božić, nije znao ko je Milan Božić. Ili se vadio što nije reagovao na krajnje
negativnu reakciju Baneta fotoreportera na objašnjenje da je Milan bio
SPO-ov v. d. gradonačelnika kada su „pukli“ Đinđića

Ledeni pisoar

Garderoberke ne daju broj – pitaju za ime. Uvek sam hteo da verujem da

pamte svakog gosta, mada se oni sada dele već u tri sale – a uoči Nove
Godine biće tu i četvrta, salon sa posebnim ulazom – za kriminalce,
policajce, špijune, političare i biznismene, kako kažu u kafani, koji neće
da drugi vide da su ušli. Taj VIP salon se upravo sprema – sigurno je da
mnogi majstori ujedno postavljaju kamere i prislušne uređaje za
najrazličitije službe. Uostalom, u ulaznoj sali najčešće sede telohranitelji i
vozači – dakle, ima se koga pratiti. U stvari, tajna garderoberki je što je
jako mali procenat gostiju koji ili nisu javne ličnosti, ili nisu stalni gosti.
Nekolicinu koji dođu povremeno, pa ne pripadaju tim kategorijama, lako
im je pamtiti za taj dan.

Svetlarnik-staklenik, koji je dominirao srednjim delom velike sale izbačen

je i sada je sve to jedan poveći prostor, sa nešto intime obezbeđene
svetlom, bogatim zeleniliom, vodenicom, svećama i sličnim. A prostor
između mu dođe, kažu, k’o modna pista, kada sređene damice
provrckaju. Ipak, to nikako nije turbo-folk ili novobogataško mesto. U
Sinđu dolaze ljudi koji znaju godinama gde i zašto idu.

Sladak detalj tamo mi je uvek bio – WC, sa pisoarima natrpanim

gomilama leda i korama od pomorandži i limuna. Bolji dezodorans od
bilo kog.

{ 178 }
Činjenice na 50 kilometara

Dunja je rakija koju, kao i svaku voćnu, ne možeš previše da popiješ i to joj
je jedina mana. Milan je bio u pravu – popiili smo samo po tri-četiri, dok
nismo počeli sa kutjevačkim rozeom. Neću slagati ako kažem da sam otišao
posle 5-6 flaša – Milan je ostao da sedi sa Mikijem, pa ne tvrdim koliko je
ukupno otišlo.

Pokazalo se da je autor sam kriv što nije pazio sa kim ide na ručak
prethodnih puta, pa ga je stigla sudbina da tri puta za redom jede „pažljivu
hranu“ i pije vodu. Od 176 jela, koliko Miki ima na jelovniku i ponosno
ističe da ih sve uvek može da posluži, naravno sveže, mi smo dobili – na
narudžbinu cenjenog neistomišljenika – kako je Miki kelnerima stalno
govorio „preko reda“:

dinstani file – odnosno komade filea, dinstanog u sosu od vina i

pečuraka;
beogradske medaljone – napravljene kompromisom kuhinje žene iz
Like i muža iz Šumadije, odnosno medaljone zapečene sa blagim sosom
od šunke i luka – valjda je ono sa zapečenošću lički deo;
čačanske uštipke – uštipke od mesa u sosu od kajmaka i pečene paprike,
da ublaži snagu roštilja;
kosačke ražnjiće – od filea i džigerice, prelivene sosom od luka
dinstanog u belom vinu (opis je autorova pretpostavka);
beogradske kobasice – kobasice sa roštilja u sosu od luka i pavlake;
pljeskavicu kao nekad, ljutu – dakle, kao što ime kaže, kao nekad - ona
tanka, sa lukom u mesnoj masi, ne vazdušasta, debela, puna sode, kakvu
nam nameće hamburger kultura;
izvrsnu, čvrstu, malo ljutu, taman da blago rezi turšiju;
neinteresantnu vitaminsku salatu, ali sa odličnim dresingom «na bazi
kombinacije» senfa i oranž đusa (dresing sa slatkom pavlakom i
šumskim voćem nije mi legao – možda, uostalom, nije bio baš od
pomenutog, ali kao da jeste);
dva poslužavnika torti „kao pegla“, što bi rekao Milan Božić – jer na
stomak padaju kao pegla. Esterhazi, opera, reforma, Vasina i sve ono što
ni ne znam kako se zove, al’ se sećam značaja koji je njihovim imenima,
u skladu sa bečkim poreklom, davan na slavama pre nego što su slave
postale mainstream;
pladanj sa četiri vrste sira: jedan buđav, jedan plesniv, jedan kremast i
jedan tvrdi, naravno sa tostom, puterom, pomenutim kaprom, orasima.

{ 179 }
 Da ne bude pristrasno, espreso je očajan – kao blaga turska kafa, tačno
primećuje Bane fotograf. Možda samim tim što je espresso u jednom par
exellance srbijanskom restoranu, a možda što espreso nije ni Ili, ni
Lavaca, ni ništa nego – Donkafe. Možeš misliti.

Koncept srpske kuhinje u tumačenju ovog restorana zasnovan je na tome

što svi sastojci postoje živi u krugu od 50 kilometara. Taj koncept Sinđa je
usvojio kada je shvatio grešku - u kafanu je ušao srbijanski domaćin, pun
para i rekao: „Ovde sviraju Šekspira i služe kinesko pile“, okrenuo se,
otišao i ženi kupio pljeskavicu na kiosku preko puta.

Monolog
MB: Naravno da ne čitam Reporter – znaš da ja nikad ne čitam novine u
kojima ti pišeš. Ništa lično – ja to zbog biračkog tela.
MB (gledajući naslovnu stranu prošlog broja): Vi ste neka antisrpska
novina?
MB (listajući prošli broj): Vidi ga, ovaj Čeda Antić pravi Obrad Kesić u
najavi. Samo još malo da se ugoji.
MB: Vi nezavisni, nezavisni ste od nas, a ne od okupatora.
MB: Stvarno, to što ste na tapet stavili Jočića, Đilasa, Čedu, Vesnu Pešić,
spremate G17 – kao da možda niste ničiji. Ili ste Tadićevi? A ne,
niste – pa imali ste na tapetu Đilasa. Ili možda jeste, možda Tadić
hoće da ga se reši, a ne može sam?
Priča anegdote o Lenjinu, Polu Potu koji je bio u Beogradu i koga je
tada upoznao, svakom aktuelnom političaru – većinu
najsarkastičnijih nadimaka svima redom lično je smislio i
sistematski plasirao u javnim krugovima. Ne čuje, ili se pravi da ne
čuje, kada pokušavam da razgovaram o tome da li je on prvi
domaći Rišelje.
NS: Odlično pričaš, kao i uvek. Ali si verovatno najgori slušalac na svetu.
MB: Šta hoćeš? Sloba je sjajno slušao – kad se onako nakrivi i zabulji na
onom kanabetu, čak su i ozbiljni ljudi izlazili od njega fascinirani.
Pa šta što ne slušam!?

{ 180 }
Merač nesaglasja Opisna ocena: Samo iz perspektive
4,5
+ kafana višedecenijskog iskustva u zemlji i
+ 4,5 jelo svetu, ocena kafane i jela nije najviša
moguća. Uostalom, ona je po definiciji
+ 4 piće
još dugo vremena neosvojiva – kao da
+3 opšti stavovi je u kvizu Milioner najveći iznos
-4 politika osvojen na početku serije. Pardon, bio
+2 ukupno je ABC pre nekoliko brojeva –
sačekajte nekoliko sezona. Dunja je
sjajna rakija, al’ u poslednje vreme na
nju se čovek već uveliko navikao, a
kutjevački roze, mada sasvim bez
greške, isto onako pitak, blago mirisan
i nenametljivo sadržajan kao pre rata,
ipak je po osnovnoj noti dosta
jednostavan. Sa Milanom, ako se u
obzir uzme njegov cinizam kao
istovremeno pozitivna i negativna
crta, čovek se nužno ne slaže. Naročito
o politici – tu, osim ličnog uvažavanja
činjenice da je SPO ubacivao klipove u
točkove Miloševićevoj mašini dok je
nije skroz pokvario, ali da nije bio
sposoban da napravi neku drugu i
pokrene je, pa je stigao do ivice
cenzusa, nemamo ništa zajedničko –
ni kralja, ni Dražu, ni narodnjaštvo...
Ipak, uz sve međusobne komentare, na
granici uvrede, kao da uveliko delimo
osnovni sistem vrednosti i opšte
stavove. Milan je to za ručkom
definisao tvrdnjom da je u Srba
ideologija laž, i da su iza nje – interesi.
Kako nemamo ni zajedničkih, ni
sukobljenih interesa – možemo se
slagati u visokoj meri. U konačnoj
oceni, stepen političkog neslaganja
uslovio je relativno nizak ukupan skor.

{ 181 }
 VERDI - DRAGAN VELIKIÑ

„Reci mi u koju kafanu ideš i reći ću ti kakav si“, svaka­

ko je tačnija izreka od onih o tome da nekog možeš da
spoznaš preko prijatelja, muzike, knjiga ili koječega. A Dra­
gan Velikić je izabrao upravo Verdi, tako da ovaj put, u pos­
lednjem tekstu u ovom restoranskom serijalu (vidi Diskval-
ifikacija – prekršena pravila igre, na kraju ovog poglavlja),
možemo mnogo o neistomišljeniku da saznamo iz tog
izbora.
Priznajem, u Verdi sam i sâm išao relativno često, ali
nekako nisam bio tamo dosta dugo. U ona vremena, bila je
to jedna od retkih kafana dovoljno ekskluzivnih da se čovek
može osećati luksuzno, dovoljno nepretencioznih da se ne
oseća skorojevićki i dovoljno hermetičnih da nisu dolazili
julovci, espeesovci i ostali kriminalci. Kad su vremena
prošla, valjda su se otvorila i druga mesta za normalnu pub­
liku, pa u Verdiju dugo nisam bio – ipak, ne toliko dugo da
me konobari zaborave.
Čekajući Velikića, razmišljao sam šta mi izreka govori
o njemu. I zaključio da je čovek sigurnih rešenja. Da je za
proveren kvalitet, za zicer, za komfor, za izbegavanje ne­
potrebnih rizika. Mada Velikića znam od ranije, i privatno i
kao pisca, poznanstvo u oba smisla je površno, toliko da ne
mogu da proverim tačnost pomenute izreke, ali – ako je
pogrešna, pogrešno je samo moje tumačenje restorana, a ne
i princip o kafani kao lakmusu personaliteta.
U svakom slučaju, Velikić je objasnio šta mu se dopada
baš tu – i slažemo se. Dve su, kaže, ključne stvari – to što
konobari nisu napadni, ponizni, onako dosadno, nametljivo
uslužni i drugi, još važniji – da je moguće, kao retko gde u
Beogradu, dobiti pristojnu čašu ili dve bilo kog vina, a ne
nužno celu „buteljku“. Nismo se mogli više složiti – mada

{ 183 }
 znam još nekoliko mesta na kojima je to običaj – iz prostog
razloga što činjenica da možete popiti vina koliko vam se
hoće, i upravo toliko i platiti, nekako oslobađa. Ne morate
da razmišljate o onome „da li ima smisla da popijem (još)
jednu flašu sam“, ne morate da se dogovarate sa partnerima
sa kojima ste izašli na piće, ne morate ništa. Pri tom,
činjenica da se vino krčmi na čaše, zorno ilustruje civilizacij­
ski pomak u odnosu na socrealistička vremena, kada se do­
bro vino pilo toliko retko da, kada bi ga ostavio otvorenog,
ono bi se ili pokvarilo, ili bi konobari u flašu arhivskog vina
sipali prokislog Cara Lazara. Ergo, sa njegovom ekselenci­
jom se apsolutno slažem o značaju tog detalja.
Naravno, unapred sam znao šta nam je osnovno nesla­
ganje. Činjenica da je, bez iskustva, bez ikavog diplomatskog
staža, znanja, bilo čega – prihvatio da bude ambasador. OK,
bilo mi je jasno da ne samo da on jako dobro poznaje Beč i
Austriju, nego i da Beč i Austija, kao i Nemačka, jako dobro
poznaju njega. Velikić je, rekao bih, tamo možda čak i
priznatiji kao pisac nego kod nas – po onoj vulgarnoj
uzrečici o popu i selu, kako god ona zvučala. Dakle, udario
sam najniže što sam mogao, pitanjem: „Da li je činjenica da
si prihvatio ambasadorsko mesto dokaz ne samo kon­
formizma, nego i demonstracija taštine?“
Lako je odgovorio, tako da sam se malko čak i postideo
pitanja. Objašnjenje može da se svede na to da je ambasa­
dorska ponuda bila prilika da on dâ ono što on kao ličnost
jeste tamo, a to je priznat pisac, čovek koji ima vrednost,
ugled i pozitivnu emanaciju, učini merilom cele zemlje. To
je objašnjenje koje mi je izbacilo sve novinarstvujušće ba­
nalnosti, tipa pitanja „a što baš on“, „ko ga je izabrao“, „da li
shvata da je diplomatija zanat“, „da li misli da je važan sam
tim što je pisac i da je Pisac sa velikim „P“ prevaziđen kon­
cept“... Shvatio sam da je čovek u pravu, da ima smisla da se

{ 184 }
zanat kao takav nauči za šest meseci, uključiv tehnološki
prevaziđenu praksu da ambasada mora da obaveštava do­
micilno ministarstvo spoljnih poslova o svakom preletu
državničkog aviona svoje zemlje, a da takvih preleta preko
austrijskog neba ima ko zna koliko, da Vuk, kao šef diplo­
matije koji misli da je pisac slovenske duše, zaista može tek
tako da pozove kolegu pisca i ponudi mu ambasadorsko
mesto, i uopšte – da je verovatno za našu zemlju jako dobro
što je Velikić tamo. A ako je i njemu dobro – a kaže da jeste,
da ga sve to interesuje, da mu je neobično, da je zanimljivo
i da je dobro, pogotovo posle 15 godina teškog statusa slo­
bodnjaka – tim bolje za sve.

Naprava

Velikić me je kupio za sva vremena kada je

izvadio iz džepa napravu koju je na nekom
koktelu u Beču dobio od Ota fon Habz­
burga. Dodatni šmek priči dala je činje­
nica da je pomenutu spravu izvadio Ha­­
bzburgov sekretar: čovek vodi sekretara
da ponekom dâ taj savršeni izum! Radi se o
predmetu (vidi sliku) koji služi za kačenje čaše za
tanjir, koji se drži u ruci. Oni zupci koji su gore, zakače
se za ivicu tanjira – srednji ide malo ispod, a ona dva sa strane iznad ruba, pa
je fino čvrsto – a čaša se ubacu u rupu. Pasuje svaka sa nogicom – probali
smo rakijsku i dve vinske. Zahvaljujući fizičkim zakonima, može čak i pris-
tojno da se mlatara tanjirom, a da se piće ne prospe. To ostavlja drugu ruku
slobodnu za viljušku, cigaretu, razmenu vizit karti, čačkanje nosa i rukovan-
je, čime se iscrpljuju mogućnosti za korišćenje ruke na koktelima. A kad su
obe zauzete – ništa od tih stvari nije moguće raditi.

{ 185 }
 Ozbiljne razlike
DV: Ja ću goveđe listove Verdi.
NS: Šta je to?
***
DV: Dunjevaču.
NS: Nastaviću s pelinkovcem.
DV: Uzeću to i to (zaboravio sam koje italijansko vino, al’ je flaša od
neobičnih četiri deci – prim. aut.).
NS: Od piva šta imate?
Konobar: MB, Hajniken, Amstel, Beks, Laško...
NS: Imate neko točeno?
Konobar: Ne.
NS: Laško-Beks? Laško-Beks? Laško-Beks? Dajte mi Laško.
DV: I ja bih se o istom premišljao i isto uzeo – jer tamo ima Beksa.
NS: Ja uzeo Laško jer više volim.
(Kasnije, uz sos od tartufa, ozbiljno sam se pokajao što nisam uzeo
ono vino.)

{ 186 }
Merač nesaglasja Opisna ocena: Verdi, pored
+4 kafana krajnje ukusnog i nenametljivog
+4 jelo enterijera, u koji se čak uklapa neka
kopija Direra i, rekao bih, Mantenje
+3 piće
(al’ nisam siguran), sa možda
+4 opšti stavovi ponajboljom pozicijom u gradu – u
0 politika Čumićevom sokačetu, usred centra
+4 ukupno a ipak malo skrajnuto – ipak je
nekako previše vidljiv. Nedostaje
mi tamo, nekako, ona doza
intimnosti – naravno, ne i
skrovitosti. Verdi je, pri tom, nešto
što najviše liči na pravu klasu u
Beogradu. Uveren sam, uostalom,
da Beograd i Srbija i nemaju pravu,
autentičnu klasu kao takvu – jer je
kod nas klasa incident, a ne pojava.
U tom smislu, Verdi je možda
jedini autentičan, nepretenciozan,
odmeren, kvalitetan restoran
najviše klase. Da ne kažem da su
imali i punjač za mobilni. Ocena za
hranu je ocena za nju, a jelovnik
zaslužuje čistu peticu – znaju,
nekako, da vam nagoveste savršen
obrok, pa nije ni važno ako je za
nijansu običniji nego što ste
očekivali. Ocena za piće je ocena
sopstvenog izbora, a nula za
politiku je, rekosmo, najviša
moguća ocena – nema pozitivne
ocene za tu stvar. Četvorka za
opštu (ne)saglasnost tu je samo
zato što mi se čini da je tako – ne
poznajemo se dovoljno, ali ono što
smo razgovarali, bilo je podstica­
jno. Kad bismo se upoznali, moglo
bi da ide i gore i dole.

{ 187 }
DISKVALIFIKACIJA – PREKRŠENA PRAVILA IGRE
Pravila igre, makar samonametnuta, ne bi bila to što jesu da ih se autor
ne pridržava. Na žalost, prilikom nastanka ovog teksta – prekršena su
sva do jednog. Dogodilo se, naime, da je ručak, posle prilagođavanja i
prilagođavanja termina, ispao večera, u pola osam uveče. Sticajem
okolnosti, autor, pod žestokom prehladom, bio je u prilici da se još dva
sata ranije opredeli za piće – to je u datim okolnostima bio pelinkovac
(sada se zove Gorki list), koji je nastavio da pije čekajući neistomišljenika
tri četvrt sata, opet zbog organizacionog nesporazuma za koji je Velikić
ponajmanje kriv. Vino nikako nije išlo posle toga – pa je autor svojevoljno
ispijao pivo. Fotoreporter Bane, koji je obavešten nekih pola sata pre
početka takozvanog ručka, samo je dojurio i islikao šta je mogao, ne
okusivši ni zalogaja – mada je u nepisana pravila ušlo da i on jede i pije
isto što i neistomišljenik (proklinjali smo zajedno onih nekoliko salatara-
akvavivaša, ali smo stoički sve podneli). Kršeći već sve što se moglo
prekršiti, autor je na kraju izabrao i jelo različito od neistomišljenika.
Zbog tolike serije prekršaja, u skladu sa etičkim kodeksom Reportera,
autor je odlučio da se samokazni i prestane da objavljuje rubriku „Na
ručku sa neistomišljenikom“.
{ 190 }
PREOBILJE JE
LEPOTA

{ 191 }
 Umesto pOgovora

Kako je moguće da knjiga ovakvog, rableovski preten­

cioznog naslova, nema bar nekoliko stotina strana, ako već
ne i koju hiljadu? Uživanje u jelu, pri tom, ima i tu snažnu
komponentu prežderavanja, i treba da se jede toliko da se
ne može disati, spavati, da se mora otkopčati kaiš. Zar ova
šaka jada, manje od dve stotine strana, da bude sve što se na
temu u kojoj su količine bitne, u kojoj „veličina znači“, ima
reći? Nekako je neprikladno.
Pa naravno da nije tako – i sve drugačije bilo bi lice­
merno i lažno. Samo pisanje retko kad je uživanje, mnogo
više je rad, pa samim tim – sve što bi više o uživanju, kojem­
god, bilo pisano, ispalo bi iz samog koncepta uživanja. A o
radu veoma pronicljivo primećuje Tom Hodžkinson u knj­
izi Priručnik za dokoličare: Kako da lenčarite (Dosije,
Beograd 2008):
Nedavni izveštaj Ujedinjenih nacija tvrdi da rad ubije dva
miliona ljudi godišnje: to je brojčano isto kao kad bi se svakog
dana događale dve nesreće poput one od 11. septembra. Pa
ipak, ja ne vidim da su vlade širom sveta objavile „rat radu“.

{ 193 }
 Bez mnogo pisanja, a uz dokolicu i sve što ona slavi, u
ovoj brošuri tako manje postaje više i kratka knjiga o bla­
goutrobiju i tek ponekom još uživanju postaje jedino oprav­
dana i moguća.
Veći problem od samog rada potrebnog za pisanje
eventualno opsežnije knjige o čemu ovakvom, sadržan je u
Blejkovim Poslovicama pakla, odakle je pozajmljen naslov
ovog pogovora, a još bolje ga ilustruje njegova čuvena sen­
tenca: Put neumerenosti vodi u dvorac mudrosti. Jer,
poštujući tu veliku istinu, kad bi pravio nekakvu mnogotom­
nu knjižurinu, autor bi se našao u kontradiktornoj situaciji
– da neumereno piše o neumerenosti i pretenduje da u
tome istovremeno uživa. I morao bi da ide dalje, do kraja,
da uvidi da je neumerenost, nezasitost, tek na jedan korak
od neobuzdanosti, koju od divljaštva razlikuje samo to što
je sami divljaci nisu svesni.
A kod divljaštva već dolazimo do tabua – kanibalizma.
Rolan Vilnev, u svojoj Istoriji kanibalizma, tvrdi da jedino
čovek ubija iz gurmanskih poriva, da bi, dakle, uživao u hra­
ni, i, kaže dalje: „...ne treba sumnjati da je meso bližnjeg iz­
vrsno, pošto je potražnja za njim, tokom vekova, dovodila
do pravih pokolja.“ Kako, vaistinu, pisati o uživanju u ukusu
ljudskog mesa, pre svega bez sopstvenog iskustva8? Jeste da
postoje ritualni, magijski, pa čak i praktični razlozi za kani­
balizam, ali gurmanska komponenta se ne zaboravlja, piše
Vilnev:

8 Autor nevoljno (iz principjelnog stava o prevaziđenosti tradicionalnih

kategorija moralnosti) priznaje da nema ama baš nikakvu želju da ga
proba, kao uostalom ni pohovane oči gazela, kandže mladih krokodila,
živog šarančića samo malko spržene kože na vrelom ulju ili tarantule
(pa ni druge bube, osim reš skakavaca) u čokoladi, a o čemu je imao za­
dovoljstvo da gleda dokumentarce.

{ 194 }
 Jer, nasuprot zverima, čovek najčešće priprema svoju hranu i
voli da podeli svoj gurmanski užitak. On može davati prednost
deci (Mobutu, Kafre, urođenici sa Novog Zelanda),
devojčicama (Dahomejci, Ašanti, Gabonci) ili zrelim
muškarcima (Tupi, Guarani), koje čuvaju jedno vreme
(urođenici Fidžija, Konga) ili škope, kako bi ih što više podgojili
(Ubangi, Karibi i Solomonova ostrva). On ima i svoje omiljene
delove: rame, bedro, dlanove, anus, uši (ostrva De la Sond) ili
mozak (Maori). Dođe mu da neki put proždere pomalo
ustajalo meso ili da svog srodnika ispeče živog; ali on zna i da
namrtvo pretuče svoju žrtvu kako bi joj koža omekšala
(urođenici ostrva Rosel) ili da je sitno isecka (Arokanci). Kada
žele da joj pojačaju ukus, žrtvu ostavljaju potopljenu u vodi ili u
ulju (Ubangi, gornji Kongo, Nigerija); kuvaju je u komadima
(Zulu), poslužuju nedopečenu, ili u obliku kobasica, kao na
ostrvu Fidži.

Moralo bi se tu dalje pisati o stvarima kao što je da

„muški genitalni organi imaju ukus pirea od banane“, o uku­
su „dupenaca dečaka i sisica devojčica“, o mešanju ljudske
masti s palminim uljem ili pivom, kao i o ispijanju pepela
roditelja (Kit Ričards, ne divalj, ali neobuzdan, priznao je da
je šmrkao pepeo svog oca pomešan s kokainom, što je kas­
nije demantovao njegov pres agent, ali ne i sam Kit), o
mozgu kuvanom u lobanji, o žrtvama koje se održavaju žive
danima, da bi bile sveže, dok im se odsecaju delovi tela, o
tome da su najveće poslastice „moždina, pomalo otvrdla,
sasušena krv, čuvana u bambusovim stabljikama“, ali i o
tome da su Evropljani, na primer u Francuskoj u 17. veku ili
Italiji čak krajem 19, ako ne i početkom 20. veka, kolektivno
upražnjavali kanibalizam. Eto kuda bi vodila jedna neume­
rena knjiga o uživanju u jelu, koja bi morala da se pozabavi
„izvrsnošću ljudskog mesa“, o kojoj se, kažu antropolozi, so­
ciolozi i spisi moreplovaca, „slažu svi koji su ga probali“.
Tekst o kulinarskim zadovoljstvima ljudožderstva, međutim,

{ 195 }
 odvratan bi bio, s pravom, ne samo čitaocima, nego i sa­
mom autoru. A da se sa odvratnošću piše o odvratnostima,
ne ide u knjizi posvećenoj zadovoljstvu.
I ne samo to. Teorija, literatura i kritika uživanja grana­
ju se na sve moguće strane. U opsežnijem tekstu, čitava
poglavlja morala bi biti posvećena fenomenu hedonizma,
istinskog nasuprot konzumentskom, ovom koji je nastao
kao proizvod lifestyle kampanja za piće (tomovi su napisani
o vinu, pivu, konjaku, rumu, stidljivo već i naši pisuckaju o
rakiji, koktelima, ovom i onom piću, kojem se pokušava
spisateljskom veštinom, izmišljanjem mitova, rituala i
tradicije udahnuti život u „potrošastvo“ mrtvorođeno sop­
stvenom namenom – zaradom, a ne „uživalaštvom“), kam­
panjâ za turizam, sport, lepotu, zdravlje, seks, mladost, za­
bavu kao takvu, potrošnju ili kampanja za cigare, kampanja
zbog kojih me je pomalo sramota da priznam da popušim
po koju, gotovo uvek u privatnom okruženju. Moralo bi se
upustiti u dijalog s tolikim misliocima, od Epikura koji je
slavio dokolicu i uživanje, i Aristotela, bez obzira na njego­
vo potcenjivanje telesnih zadovljstava, do savremenih au­
tora, poput Mišela Onfrea i njegovog Hedonističkog mani-
festa u kojem citira Šamforovu maksimu za koju kaže da
funkcioniše kao hedonistički kategorički imperativ: „Uživaj
i pružaj uživanje, ne nanoseći zlo ni sebi ni bilo kome, to je
sav moral“, ili bi se moralo utvrditi zbog čega je veza anar­
hizma (posebno onog individualističkog, libertarijanskog),
nihilizma i hedonizma toliko prirodna i samonamećuća i
zbog čega se prevazilazi upravo u zadovoljstvu. Autor, jed­
nostavno, nije tome dorastao.
A gde su još sva ostala zadovoljstva? Zadovoljstvo u
srećnoj ljubavi, ili ljubavi uopšte? Zadovoljstvo svako­
dnevnim životom? Životom sa decom, porodicom, pri­
jateljima? Zadovoljstvo u odmaranju, dokoličarenju? Zado­

{ 196 }
Spaja vaistinu voskrese
(postovano na blog na Uskrs 2009.)
Danas ću, posle tačno 5 godina i 19 dana, zapaliti prvu cigaru. Kad sam
ostavljao duvan, namerio sam da, kad ovoliko vremena prođe (minus tih
19 dana), nikad više ne zapalim cigaretu, ali da se vratim istinskom
uživanju u cigarama, onako, ponekad, poneku. Pa, očekujući ručak,
specijalno nabavljen komad jagnjetine od gospodina Tome, koji keva
sprema kako sam navikao još kod babe, posle kog dolikuje častiti se
cigarom, evo, ovako, ublažavam neizdrž.

Jest, cigare su u međuvremenu i kod nas postale i same deo konzu-

mentske zavere (kao dokaz ne samo da nisam njena žrtva, već i da sam tu
zaveru prozreo, upućujem na tekst (na blogu dat link) koji sam objavio u
jednom od poslednjih brojeva Evropljanina, dakle biće negde ‘98-me,
‘99-te, kada ovi pućkaroši što ne skidaju markice nisu smeli ni da pomisle
da im je dozvoljeno tako se zadovoljavati), ali ću nastaviti da ih uživam
sebe radi, prezirući sve koji se cigarama pokazuju, bez istinskog doživljaja
oblaganja nepca neuhvatljivim supstancama.

Priznajem, ovaj post pišem i da objavim prijateljima, koji su nekad znali

da se meni na poklon kupuju samo cigare – kubanske sorte – da im je
slobodno isto ponovo činiti.

U međuvremenu, proverio sam hjumidor, tih nekoliko Partagasa koje

sam sačuvao i drugih kubanki, izgledaju sasvim dobro, pa sam se bacio na
operaciju, da prostite, ovlaživanja.

Još da kažem da sam srećan što sam ostavio cigarete, u velikoj meri zato
što više nisam rob multinacionalki koje ih proizvode i zbog specifične
slobode koju kao pušač nisam mogao da pojmim ni na jednom sastanku
dužem od pola sata, ako se ne puši. Osim toga, ništa mi nije bolje – samo
sam se ugojio i razvilo mi se čulo mirisa, pa mi ovaj grad još više smrdi
nego ranije.

A od cigara će da zamiriše.

Update posle ručka: U boga nisam poverovao, al’ blažen jesam.

{ 197 }
 voljstvo u kreativnosti (makar išlo sa radom)? Uživanje u
lepoti, u umetničkom delu? Uživanje u saznanju, u novom,
u drugačijem, u izazovu, u svemu onome u čemu svakod­
nevno uživamo, kada to hoćemo? Pa bi se imalo pisati o
uživanju u prirodi, autentičnom i proizvedenom, poput
onog patološkog koje demonstriraju horde turista kada na
Ibici, u kafeu Del Mar, aplaudiraju kad sunce zađe za hori­
zont, o uživanju u ljudskim dostignućima, uživanju u
saznanju.
Čemu biti pretenciozan, zašto pisati već napisano, da li
je zaista nužno prolaziti kroz svu tu literaturu iz praktičnih
razloga − da se napiše knjiga? Ili je pokušaj da se ponudi
samo sopstveni utisak o užitku, da se podeli ljubav prema
nekom trenutku, da se on možda ukrade, zarobi, zadrži
pisanjem, a što predstavlja ova zbirka tekstova, u stvari sas­
vim dovoljan.
Stil, svakako, ne bi smeo biti povod, kad je jedna takva
veličina, kao što je Tomas Man, napisala stranice poput one
u Feliksu Krulu:
Nikada ovo raskošno mesto nisam mogao razgledati tako
slobodno i neometano. Ono je bilo pre tesno no prostrano, ali
dosta visoko, i sve do vrha krcato đakonijama. Od šunki i
kobasica, gusto poređanih, ovih poslednjih u svim bojama i
oblicima, belih, okeržutih, crvenih i crnih, nekih nabijenih i
okruglih kao kugle, a i dugačkih, čvorugavih izlomljenih, crneo
se svod. Limene kutije i konzerve, kakao i čaj, šarene posude s
marmeladom, medom i kompotom, vitke i trbušaste boce sa
likerima i esencijama za punč, prekrivale su zid od poda do
tavanice. U staklenim vitrinama na tezgi, dimljene ribe, skuše,
zmijuljice, iverci i jegulje na tanjirima i na činijama, nudile su
se uživanju. Tu su stajali i poslužavnici sa italijanskom salatom.
Na komadu leda jedan morski rak širio je svoja klešta; pušene
sardele, gusto složene, zlatasto su se i uljano prelivale u
otvorenim sandučićima, a probrano voće, baštenske jagode i

{ 198 }
 grožđe, koji su podsećali na obećanu zemlju, smenjivahu se sa
malim građevinama od sardina u kutijama i oblapornim belim
porcelanskim posudama sa kavijarom i paštetom od guščije
džigerice. Očerupani vratovi kljukane živine visili su sa gornjeg
poslužavnika. Mesna roba koja se seče u kriške, kao što su
pokazivali dugački, uzani i masni noževi pokraj nje, i pečeno
meso, šunke, jezik, dimljena lososovina i guščije grudi, behu
naslagani iznad njih. Velika staklena zvona nadnosila su se nad
sve moguće vrste sira: crveni kao cigla, mlečnobeli, mar-
morirani i onaj što u obliku zlatnog talasa curi iz svog srebrnog
omota. Artišoke, veze zelenih špargli, gomile šampinjona,
divne male džigernjače u staniolu, u raskošnom izobilju behu
rasprostrti na sve strane, a na pomoćnim stolovima stajahu
otvorene limene kutije pune keksa, stajali su unakrsno
poslagani sjajno mrki medeni kolači, uzdizale se, načinjene u
obliku urni, staklene boce sa desertnim bombonama i
ušećerenim voćem.

Koncept uživanja i princip zadovoljstva ne bi se mogao

komentarisati, a da se ozbiljno ne poznaje Frojd, koji je bio
takav uživalac (kokain na stranu) da je formulisao maksimu
kao što je „ponekad je cigara samo cigara“, i u uvodu za čiji
kuvar se nalazi konačno razumevanje Jungove anime: „Šta
žene žele? One žele ručak! Dobru večeru! Dobru vinsku
kartu!“.
A kamo još priča o erotskom, seksualnom užitku? O
sladostrasti? O njegovoj snazi, dubini, istinitosti? O zado­
voljstvu i uzajamnosti? Igri, davanju i primanju? Tu bi se
morali komponovati čudesni erotski pasaži koji bi, da bi bili
opravdani, imali smisla jedino ako mogu da stanu u red sa
tolikim besmrtnim erotskim stranicama, od biblijske Pesme
nad pesmama do Henrija Milera i Bukovskog. A nije
slučajno što od smrti potonjeg ni nema ozbiljnog, velikog
erotskog svetskog pisca – pornografija je poslednjih deceni­
ja ponizila erotiku, senzualno i puteno svela na koitalno i

{ 199 }
 kopulativno, tako da je erotsko u javnoj sferi, a kod mlađih
generacija, strahujem, i u privatnoj, postalo teorijski neus­
postavljivo. Pa sva uživanja na prihvatljivoj liniji morala i
zakona, ili ispod nje, orgije, rimske, savremene, koje bilo,
uživanja sadistička i mazohistička, egoistična i narcisoidna,
istraživanja sopstvenih glasova... Valjalo bi da se tu nađe i
teorijski osvrt na masovno trošenje vulgarnog (u kafićima
gomile devojaka i mladića horski, ekstatično, pevaju uz
globalni hit da „vole jebanje, vole da puše“), o čemu su ljudi
sa dubljim uvidom već toliko pisali da se ne bi imalo šta
dodati.
No, čak i bez svih navedenih i onih, brojnijih, nenave­
denih digresija užitka, ova knjiga se ovde imala završiti iz
jednostavnog razloga što ju je, po njenoj prirodi, nemoguće
ikada završiti, pa je tako moguće završiti je uvek. Naime,
ova knjiga bi se mogla nastaviti tako što bi autor unosio
nova iskustva u tekst, onako kako bi ih doživljavao. To je, na
žalost, po prirodi stvari neostvarivo, kao što se Stern žali u
Tristram Šendiju da ne može da napiše autobiografiju, jer
dok piše, nešto se događa, pa to u tekst ući ne može. Jednos­
tavno, kafana i jela će uvek biti, novih i novih, boljih i boljih,
a ovaj zapis to ne može da isprati. Neke kafane su se u
međuvremenu poboljšale, neko pogoršale, neke nastale, a
neke nestale, neke nove autor je otkrio, a u neke stare
prestao da ide, ali – kafane, restorani, tratorije, picerije,
konobe, menze, obedovaonice, kuhinje, sve to je tu, uvek
onoliko da ima gde da se jede i pije, tako da se održava
kosmička gastronomska ravnoteža, koja bi se malko narušila
kada autor ne bi otišao u neku od njih, nego ostao da piše.

{ 200 }
 >> Roštilj od vulkanskog kamena, a onda bežim
sms koji je poslat prijateljima kada je knjiga već uveliko bila na
prelomu

Moj sms - Dok se sve, u velikom finalu, završava ovakvim uživanjem u

cigari, nije mi žao što sam se nadimio, uz Ljubišinu dunju, pekavši
mešano povrće na roštilju od vulkanskog kamena, začinjeno maslinovim
uljem, aćetom, soja sosom, naravno belim lukom, mlevenim biberom, ali i
starim kozjim sirom koji sam narendao i đumbirom, a posle na po manje
od minut sa svake strane konjski ramstek (vizionarski ga nisam posolio) i
konjska pljeskavica, uz trebinjski crni Anđelkovićev tribun, radujem se što
knjiga o blagoutrobiju još nije otišla u prelom, pa ću moći da ubacim ovaj
sms.

Zoranov odgovor

Prascu! Naročito me boli konjski ramstek i kozji sir. Uprkos svemu, raduje
me izlazak nagoveštene knjige. Biće mi pouzdan putokaz šta da nipošto ne
okusim.

{ 201 }
 Nebojša Spaić
ISTINITA I POUČNA ISTORIJA BLAGOUTROBIJA
I TEK PONEKOG JOŠ UŽIVANJA
sa zbirkom fantastičnih recepata

© Nebojša Spaić 2010, tekst

© Blueprint 2010, prelom

Restorani, kafane, kafići, klubovi, ugostiteljski objekti i, uopšte, svi oni

koji se pominju u tekstu nemaju pravo da javno, bilo u medijima, bilo
u sopstvenom prostoru, ističu citate i ocene iz ovog teksta, bez izričitog
odobrenja autora ili izdavača.

Lektura i korektura
Dosije studio

Tiraž
1.000 primeraka

ISBN
978-86-6047-021-0

Štampa
Dosije studio, Beograd
www.dosije.rs
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд