Da li sam pogrešio? pita Erih fon Deniken.

Njegove pristalice su se uplašile, a protivnici likuju. Međutim, ove reakcije su pogrešne. Deniken daje rešenje koje je negde između. Iskreno priznaje gde je preterao i gde je naseo na zablude. To šTo je neke kamenčiće izdvojio uopšte ne može da naškodi njegovom mentalnom mozaiku. Njegov saldo je pozitivan, i između ostalih-zasniva se i na izjavama njegovih bivših kritičara. Polazeći sa najnovijeg stanovišta tehni-ke, nastavlja liniju, kojom je pre 17 go-dina šokirao svet. Tehničari i naučnici vec danas projektuju ne samo tehnike, pomoću kojih izučavaju naš sunčev si-stem, već prave planove do 2100 godi-ne: tada u svemiru treba da nastan.u čitavi gradovi - sa svim stvarirna koje život čine lepim, a čime se stari dobri svet rasterećuje. Na taj način se mogu rešiti problemi sa čovekovom sredi-nom, a zalihe sirovina na našoj planeti već skoro potpuno iscrpljene mogu se neizmerno zameniti. - Planovi za bu-dućnost nastali u laboratorijama i na tehničkim stolovima postojaii su još pre više hiljada godina. Denikenovi dokazi nas uveravaju. Na osnovu ozbiljnih sta-rih izvora dokazuje, da su još u predi-storijskp doba stanovnici udaljenih planeta napuštali svoje nastambe da bi posetili našu planetu. Tada su zemljani živeli još u kamenom dobu, ili u ne-kom još starijem vremenu. NJima ta čudna bića sa njihovom strašnom teh-nikom uopšte nisu bilajasna, u stranci-ma su videli bogove i posvećivali im kultove, o čijem smislu još i danas ar-heolozi i religijski naučnici vode rasprave te pokušavaju da ih odgonetnu. Deniken kaže: jer ono što im se čini ne-mogućim ne žele da smatraju za mo-guće.

Erih fon Deniken

Da li sam se prevario?
Nova sećanja na budućnost
Sa prilogom sanskritskog naučnika Prof. dr Dilepa Kumara Kanjilala, Kalkuta

propusti. Za hrabre je ona . Za slabe je ona "Nedostižno". koji te moje obavezne rekvizite . 2. osvetljen jakom svetlošću."Šansa".NOVA SEĆANJA NA BUDUĆNOST Buducnost ima mnoga imena. zamenik. Ispred te nevelike zgrade nalazio se prostrani parhing. godine. To je bilo ujutro u 8 časova.limični izgled podzemnih rezervoara za slalku vodu . Gde se kriju samo vozaci tib bezbrojnih autoino-bila? Na ulazu zgrade dočekala me je gospoda K. Ona MI uze tašnu sa ramena i kamere i predade ih iednoi'n naredniku. nalik dnevnoj. Moj ćutljivi vozač skrenuoje ševrolet na asfaltirani.kao pri tiezbednosnoj hontroli na aeorodromima . Kormije. Viktor Igo (1802-1885) Mladi čovek u uniforrni vazduhoplovnih snaga SAD nije bio govoi-ljiv. avgusta 1984. Ne pita-jući očitao sam na brojaCu da smo prešli 5 kiloroetara pre no sto smo se zaustava. ispred iedne neugtedne zgrade – ČENEJSKOG PLANINSKOG KOMPLEKSA. Za bojažljive je "Nepoznato". kontakte sa medijima VASIONSKE KOMANDE SAD. Pregledali su mi pasoš i na košulju okačili karticu sa brojem i datumom''Posle prolaska kroz rentgenski tunel i kroz dvoja vrata sa žičanim rešetkama. šefa odeljenja 7.0. krivudavi planinski put. Vozili smo se autoputem 115 u Koloradu. Ispred uerovatno najuećih i najdebljih trezorskih vrata na svelu Dp. kratko i očigledno nerado odgovarao je na moja znatiželjna pitanja. koja su se bašumno otvorila i zatvorila. koji iza krivine uroni u stenoviti tunel. uđosmo u zeleni vojni autobus.

Fleksibilne veze treba u slučaju zemljotresa ili atomskih eksplozija da amoi-tizuju svaku vibraciju i da garantuju slobodno lebdenje.000 čeličnih klinova dužine do 11 metala. koje leže na 1319 moćnih čeličnih opruga. a i medusobno nisu povezane.000 tona gra-nita. . Ovde je izgrađen jedan od najimpozantnijih i najnepoznatijih građevinskih objekata današnjice. a da bi se same stene učinile "imunim". Zgrade počivaju na oprugama teskim 500 kilograma "Kuće" ovog čeličnog tehničkog sela nemaju direktan kontakt sa stenama. To je bio podatak koji se mirne duše mogao izmeniti na više u slučaju sumnje. Sastoji se od 15 trospratnih Celičnih zgrada. Da ništa ne bi propalo iznete su karnene mase koje su poslužile kao materijal za izgradnju parkirališta u ovom stenovitom kraju.Saznadoh da je iz planinskog masiva izminirano 700. u granitje nabijeno 110. jer se ovde staraju o tome da ne preteruju. Zidovi i plafoni tunela. stubovi za povezivanje i hale osigurani su čeličnom mrežom od odrona kamena. od kojih svaka teži 500 kilograma.

od kojih nekoliko stotina radi u podzemnom kompleksu u planinama Čejena kod Kolorado Springsa. Sa jednog lako iskošenog zida svetlucale su konture kontinenata ispresecane kri-vim linijama.kada se nađosmo u zatamnjenoj prostoriji. Gospođa Kormije je telefonirala i kao u bajci. koji stabilizuju stene Komandna soba. Levo i dcsno čelični klinov dugi do 11 m. U dva nivoa sedeloje dvanaestak Ijudi ispred ekrana i kompjuterskih tastatura.Trospratne Selične ku-će nemaju direktnu uezu sa stenama. koja broji 6000 saradnika.čarobne reči Ali Babe "Sezame otvori se'". tiz . Veliki ekran u boji pokasuje konlure konlincnata Prilikom obilaska postalo mijejasno kome pripadaju ti bezbrojni automobili napolju: njihovi vlasnici su armija Ijudi VASIONSKE KOMANDE. oni su zaposleni u nervnom centru američke vasionskc kontrole. . otvoriše se jedna'vrata .

ovde iza pultova ne sede činovnici sa zaštitnicima za rukave. VASIONSKE KOMANDE su začas proračunale položaj u trenutku povratka u atmosferu i moguće mesto pada. Ukoliko bi neki sovjet-ski nebeski špijun doleteo u blizinu bilo kog američkog satelita kompjuter koji osmatra dao bi za tren oka alarm. Čitava vojska briljantnih matematičara -čak daje sastavljena i od samih Ajnštajna . "Smem li da izvršim probu na nekom primeru?" "Molim Vas. "Vidite. "Stanica je izbačena u vasionu 29.. Prva čovekova dimenzija bilaje zemlja. Oficir mi je sa ponosom pokazao jedini "vasionski katalog" slobodnog sveta koji izgleda skoro kao kakav starinski registar. Gde su utopije postale stvarnost Čeličnom nervnom centni u planinama Čejena utopije su odav-— no postale stvarnost. Naravno. ne možete nas iznenaditi!" "Onda mi recite. ona poznaje i sve njihove karakteristike: da lije to neki civilni ili vojni objekat? Da li na njemu funkcioniše svaki uređaj? Kakvu funkciju ima? Na ekra-nima se ocrtavaju. Sve je kompjuterizovano.312 satelita na dan 2. Veći objekti se raspadaju što na radarskim ekranima izgleda kao početak raketnog napada. zatim vazduh. godine radioaktivni ruski satelit KOSMOS 1402 počeo da luta kosmosom kompjuterske galerije. Kadaje na početku 1983. odgovori oficir smešeći se zamišljeno. "SALJUT 6 nije satelit nego vasionska stanica koju su već više puta posećivala sovjetska vasionska vozila". . Saznao sam da se "tamo gore" nalazi preko 15.312 satelita sada ki-uži oko zemlje na regulisanim putanjama.000 objekata i među njima delovi raketa i drugi vasionski otpad.godinama ne bi mogla postići ono što kompjuteri urade za sekundu. Na poziv putem šifre daju buduće putanje bez obzira koji datum tražimo. sve trenutne putanje svih 5. Međutim. godine proveli u vasioni otprilike 6 godina. Krivalinijazastade.. na pritisak dugmeta. a američki samo 300 dana. dobro ste čuli: svih satelita!" promrmlja oficir. pa more. Ako brojimo sate i dane onda su ruski kosmonauti od 1977. Saznao sam da predmeti sa prečnikom od oko jednog metra imaju petoprocentnu šansu da savladaju ponovni ulazak u atmosferu.?" "Toje sadašnje vreme i sadašnja pozicija". septembra 1977.Gde je SALJUT 6 "Ovde kontrolišemo putanje svih satelita koji kruže oko globusa.. dok danas vasiona postaje njegov "element".on se upravo nalazi iznad Mađar-ske!" "Jesu li to proračuni o verovatnoj putanji ili se SALJUT 6 stvarno kreće onako kako se pomera kriva linija. a na velikom ekranu pojavi se kriva linija koja se produžavala brzinom puža. dok smo posmatrali krivu liniju. avgusta 1984. Začu se kloparanje nekoliko tastera. U tome Sovjeti imaju neuporedivo više iskustava od Amerikanaca. kompjuteri ne pokazuju samo postojeće stanje.." "Sve satelite? Ne samo svoje. Banka podataka VASIONSKE KOMANDE SAD ne katalogizira samo satelite. 5. godine! Od malopre povećao se broj za par satelita. u njemu je zapisano svako lansiranje satelita sa njegovim ponovnim povratkom u atmosferu.?" "Ne. objasni moj oficir. Medutim. linija pokazuje sadašnju poziciju SALJUTA 6 . godine"... gde se sada nalazi SALJUT 6!?" Oficir sa naže preinajednom kolegi i šapnu mu nekoliko reči.

VASIONSKA KOMANDA takođe upozorava na opasnost sve prijateljske nacije koje imaju svoje satelite na putanjama od Japana preko Evrope do Indye. bila ispunjena kompjuterima i ekra-nima. Ovde su me učinili mudrijim: kao što se može tačno odrediti položaj svakog satelita ili nekog njegovog otkinutog komada. Zahvaljujući brzim informa-djama STS 4je uspeo da za 12 kilometara mimoiđe starotelo rakete. Kontrola Zemlji bliske vasione nema praznina. cistijim od bilo kog vazduha koji dišemo u svetu. tako se može saznati i položaj bilo koje podmor- Pcigll. Sve do ovog časa imao sam pogrešno mišljenje da su podmornice pod vodom sigurne od otkrivanja. Pošto u vasioni vlada priliSna gužva. "Ovaj tim nosi veliku odgovornost. reče on.. U njoj j e vladala atmosfera neke velike univerzitetske biblioteke. "Dobrodošli". s tim štoje umesto knjigama. U leto 1984. a STS 9 je uz pravovremeno upozorenje promašio ruski satelitski ostatak za samo 1.d na centralu za rano upozoravanje pretrpanu elektronikom.. godine NASAje izgubila dva relativno mala satelita kojeje lansirao Spejs šatl. VASIONSKA KOMANDA ihje odmah ponovo pronašla. zamračena i snabdevena filtriranim vazduhom bez bakterija. Spejs šatl je iz ove granitne planine dobio termine za startovaiye i podatke o putanji. Predali su me drugom oficiru. Ovde se izračunavaju i putanje u kojima ne može doći do sudara i dostavljaju se civilnim ili vojnim ustanovama. postoji veliki icteres za putanje sigurne od sudara. i da ne govorite glasno!" Našli smo se u prostoriji za rano upozore-nje. Molim Vas da iiikome ne smetate u radu. duboko uplaniriama Čejena .300 metara.

ostajale su do sada neprimećene. tip rakete i još mnoge druge važne podatke. Kompjuteri nam odmah saopštavajukoji su senzori registrovali događaj. "Želite li time reći da znate da li je neka raketa sa punjenjem ili nije?". Ovim senzorima -javljačima. Na taj način smo povezani sa svim važnim komandnim mestima. koji. Pretpostavimo da su rakete lansirane sa podmornice. mi smo na telefonima. podmornice zajednog čoveka. Centralni kompjuter analizira vesti i izbacije pojedinosti na ovih pet velikih ekrana! Daću Vam jedan primer da biste imali predstavu o vremenu. Kada podignete slušalicu partnerje već na vezi.800 sekundi. na primer. Želimo da proverimo da li komandna mesta na Grenlandu. Samo senzori stacionirani u vasioni daju dnevno. čaki ako otkažejedan deo senzora. od drugih tipova senzora. tačni položaj mesta lansiranja. u zavisnosti od mesta sa koga su lansirane rakete.javljaju vreme lansiranja. brzinu starta. kao i radarskim uredajima ili infracrvenim uređajima u satelitima.. objasnio mije oficir.Bila je atmosfera kuo u čttoonici ncke velike univerzitetske biblioteke nice nezavisno od toga da li se nalazi usidrena u luci ili je na dnu nekog inora ili okeana. upitah. oko 1. siguran sam . opet zavisno od mesta na kome se nalazi podmornica. dok se ovde ne uključi alarm. koje ne mogu dalansiraju strategijske projektile.. Tako. i tada su rakete već dospele do američkog kontinenta. danju i noću. oko 20. Aljasci ili u Sau-dijskoj Arabiji imaju iste informacije kao i mi. nego na radioaktivnost ili optički. u tom slučaju će vreme ranog upozorenja. Međutim.direktno u ovu prostoriju za rano upozoravanje informaciju o tom događaju. ne reaguju na infracrvene zrake." "Kako to utvrđujete?" "Imamo ovde bezbednosne telefone. Balistički raketni napad traje. a to je sve prethodno isprogramirano. Dok kompju-teri na ekranima daju podatke. ne promiče nijedan start rakete. Čim neki senzor registruje nešto neobično (ato može biti 1 erupcija vulkana ili šumski požar) odmah šalje brzinom svetlosti centralnom kompjuteru .ne još za dugo. "stacioniranje na svim kontinentima pod vodom i u vasioni. . iznositi samo 600 sekundi.000 informacija. "Naš sistem senzora". pravac kretanja projektila. postoji i izuzetak: vrio male pod-mornice. Ne mora da se bira nijedan broj. kao na primer. moramo biti apsolutno sigurni da se ne radi ni o kakvoj tehničkoj smetnji ni o lažnoj uzbuni. Istovremeno kompjuter traži podatke.

koji potvrđuje "istinitost napada"."Pa moramo znati! Kako bismo onda razlikovali klopku od prave bombe?" To me je ostavilo bez reči.. Sada znam da Ijudi. grafikonima i slikama. ali samo za trenutak.TAJNA. a istovremeno brzi štampači počeše da izbaciju beskonačne trake hartije. bojao sam se dabijednajedina pogrešno ispaljena raketa mogla da izazove svetski rat i do tog trenutka sam mislio dajedan pokvareni kompjuter može svet dovesti do propasti. Nedovoljno informisan. pre nego što VASION-SKA KOMANDA uopšte da prvi alarm strategijskoj izvršnoj komandi. a zatim da drugi. ove brze sluge Ijudskih mozgova ispuniše eki-ane kolonama brojeva. Nekoliko oficira zgrabiše telefone i počeše mirno da Model ultraljubičastog senzora Ocima na nebu ni šta ne promiće . začu se ukratkim intervalima signal i zasvetle crveno svetlo sa natpisom "Classified" . Zatim.. U Rusiji je lansirana raketa Dok smo razgovarali i dok su podaci neprekidno svetlucali na ekranima. Svi ekrani postadoše odjednom prazni. kompjuteri i senzori deluju pod jednim sigurnosnim sistemom.

Poziv Ronalda Regana naučnicima Aroerike će u istorijskim knji-gamajednom prevazići apel Džona F. pravac i brzina leta izračunati su i pretvoreni u preciznu krivulju. Na mojepitanje zašto naj-mlađakom-pjuterska generacijajoš nije u upotrebi rekao mije da VASIONSKA KOMANDA upotrebljava nove aparature tek onda kada se dokažu u svim zamislivim i teoretskim predstavama odgovarajućih situaci-ja. a istovremeno su se ispisivale na štampačima. Ovde. maila 1966. rezultat neće imati ništa sa Ratom zvezda. Govor o Ratu zvezda citiranje već u delovima i emitovan u svet. u izvesnom smislu. u čeliCnom selu pod planinama Čejena. njegovo rešenje nije povezano sa programom Rata zvezda. a uprkos tome. Serije daljih podataka su se munjevito smenjivale na ekranima. avgusta 1984. odgovori oficir samouvereno. godine. Jedini njen zadatakje nadgledanje vasione bliske Zemlji i identifi-kacija i klasifikacija vasionskih objekata. maja 1983. Kenedija iz 1961. ne možemo rešiti pre kraja ovoga veka..postoji opasnost od napada atomakih bombi. a za mene upečatljiv doživljaj. koji su nam darivali atomsko oruzje. odmahje utvrđeno i mesto ispaljivanja. nema pravo raspolaganja ni strategijskim ni vasionskim sistemima naoružanja. Moramo defanzivnim sredstvima presresti zastrašujuću sovjetsku pretnju raketama. VASIONSKA KOMANDA.. roedutim. identifiko-van je tip rakete. umirujuće. kao vojna institucija. Svi ovde služe. 2. godine i do mekog spuštanja APOLA 11 sa posadom 20. Uprkos tome . godine.pa šta? "Predsednik Ronald Regan istupioje 23. svako na svom zadatku. Mislim daje nužno da i ja citiram od reči do reči relevantne delove: "Hteo bih sa Vama da podelim san o budućnosti u koji se svi nadamo. Sia se desilo? Upravo sada. Strahovito.tobože već preva. da li je sa punjenjem ili nije. i narednik i general. aveć se znalo i sve okonstrukciji objekta.33 časova po lokalnom vremenu. ne rade politički fanatici. u 10. Već postoje neuporedivo brži računari sa upravo neshvatljivim sposobnostima. cilj nijebio tajna. Kenedijeva inicijativa je dovela do sletanja LUNE 9 na Mesec 3.. Pozivam naučnike.kako mi je pričao brigadni general Erl S. "Sa koliko tačnosti se može utvrditi mesto pada?" "Od oko sto metara". tehnologijaje dostigla takav nivo da je za nas pametno da otpočnemo sa takvim naporima.razgovaraju sa partnerima na nekoj udaljenoj tački zemljine kugle. međutim. jer se samo nekoliko sekundi posle lansiranja negde u Rusiji saznalo u Kolorado Springsu da je ispaljena raketa. Jednoga dana će naućnici i tehničari realizovati Reganove inicijative. godine pred — kamere i najavio "Inicijativu za jačanje strategijske odbrane" (Strategic Defence Initiative). Veceras činiro važan prvi . godine kada je odredio Mesec za prvi cilj vasionskog putovanja. jula 1969. Medutim. posmatranju vasione sajednim ciljem: upozoriti na iznenadni napad Ameriku i ceo slobodni svet. van Imvegen .zidenoj generaciji. vasionski mamjaci ili fantasti. Zvezdani ratovi .. Pri tom kompjuteri koji ovde rade enormnom brzinom pripadaju . Za Ijude VASIONSKE KOMANDE toje rutinska stvar. Te večeri je Ronald Regan zahtevao od naučnika Amerike "da nam daju u ruke sredstva koja će atomsko oruzje učiniti zastarelim i prevaziđenim". možda. Do zvezda je još dalek. da svoje veličanstve-ne talente stave u službu čovečanstva i svetskog mira i da nam daju u ruke sredstva koja će atomsko oružje učiniti zastarelim i preva-zidenim. Kako bi bilo kada bi naš slobodan narod bezbedno živeo sa saznanjem da se njegova sigurnost ne bazira na momentalnom americkom protiv udaru na sovjetski napad već na mogućnosti da se strategijsko-balističke rakete mogu presresti i uništiti pre nego što dosegnu našu zemlju ili oblasti naših saveznika? Znam daje to krupan tehnički zadatakkoji. dalek put. 1 za realizaciju Reganovog zadatka će biti potrebno vreme. sajednog sovjetskog eksperimentalnog poligona ispa-Ijenaje raketa.

ubrzanje projektila teškog deset grama na 1. šinski toprail njihovim eksperimentalnim institutima izleću iz cevi pro-jektili teški dva kilograma startnom brzinom od 20 km u sekundi deset puta brže od nemačkih eksperimentalnih projektila iz 1943. Jedan apsolutno tajni metal okružuje u obliku cilindra najmi-nimalnije atomsko eksplozivno punjenje. bez detonadje. Uništavajući ultraljubičasti zraci Ultraljubičasti zraci o kojima ću sada da govorim sasvim su nepodesni za kozmetičke svrhe da bi se pocrnelo.1943.kako se može pretpostaviti! . Takav rentgenski laser ne može se. usmeriti na jednu tačku kao optički laserski zrak. koja su povezana šinom među sobom. Sa ovom munjom zraka oslobađa se nekoliko stotina milijardi vati.Moram se pozabaviti budućim vasionskim oruzjem kako bi Stalac kasnije mogao da shvati šta se većjednom dešavalo u prastaro vreme. Amerikanci su dalje razvili ovaj tehnički princip. Do tada su projek-tili ispaljivani eksplozivnim pogonskim gasom iz cevi oružja." Da li će biti moguće da se rakete u letu. a plazma projektil. Oslobođena termička energija nuklearnom detonacijaom utiče na emisiju rentgenskih zraka iz atoma metalnih vlakana. računa se da na udaljenosti od preko 4.3 mikrometra (1 mikrometar = . stacioniranje atomskog oružja u vasioni zabranjeno je ugovorima izmedu Istoka i Zapada. uopšte. doduše. da zavareni sastavi na rezervoarima za gorivo popucaju ili da se raketa izbaci iz kursa. ali vrlo komplikovano vasionsko oružjeje nuklearno-napunjeni rentgenski laser.. Ovi projektili se zbog svog delovanja i kinetičke energije mogu nazvati "ubitačnim" čak i za rakete. U traženju mogućnosti da se atomske rakete unište laserskim zracima koji imaju svetlosnu brzinu eksperimentisalo se Ekscim-skim laserom. LM je bila skraćenica za linearni motor. On funkcioniše na bazi jedinjenja plemeniti gas-halogen i proizvodi ultraljubičasti zrak talasne dužine od 0. ne provocira drugu stranu da proizvedejoš opasnije rakete da bi imala šansu da probije "zaštitni kišobran"? Šta ova političko-vojna kontroverzija ima sa mojim teorijama? Mnogo.najefikasnije. Negativna strana ovoga » principaje što se rentgenski laser i sam razori od atomske eksplozije.. Magnetna polja. ubrzavaju projektile brže od najjačeg pogon-skog gasa i to bešumno. na kraju.000 metara u sekundi.korak. Do sada . poželjno da R. Bogu hvala. Kod linearnog motora magnetna polja povlače/odbijaju projektil i preda-ju ga sledećem magnetnom polju. presretnu i "neutrališu" pre nego što dostignu svoj cilj'? Da lije. godine. Tajni projekt LM UNemačkoj se 1943. Cilj je bio da se projektil od sedam kilogra-ma ubrza pomoću magnetnih polja na 2. godine! .eganov san postane stvarnost? Da li on. Međutim. Zbog toga na Zemlji treba imati mnogo takvih rentgenskih lasera i spremnih za lansiranje ili se moraju stacionirati u vasioni.000 kilometai-a ima rasturanje od oko 200 metara. i tadaje dovolj-na ta kinetička energija da se raketi koja dolazi zada uništavajući l rentgenski udar. Izdajem nalog da se nastavi sa intenzivnim naporima i napravi dugoročni istrazivački i razvojni program koji bi imao daleki cilj da se nkloni pretnja koju donoge atomske rakete. No. Projektili su tako brzi da ih na njihovoj putanji trenje sa vazduhom ne može ni usporiti ni skrenuti. međutim. koji se spregnuti cilindrično raspo-ređenim metalnim vlaknima upravljaju na cilj. godine radilo na jednom tajnom projektu LM. mnogo toga! Tehnike koje se mogu razaznati na horizontu daleke budućnosti već su jednom imale svoju primenu. Nemačkim tehničarima je uspelo . Sinski top ubrzava plazmu. u dalekoj prošlosti čovečan-stva.050 metara u sekundi.

ali deluje iz vasione! A to se dešava ovako: Parabolično borbeno ogledalo se izbacuje na putanju na udalje-nosti od 1. . NEMOGUĆE.000 metara. delimično to je realnost Onaj ko već ne veruje realističkim prorocima trebalo bi bar da pažljivije pročita Bibliju. a ovaj ga šalje na "borbeno ogledalo". Cilj se uništava energijom kojaje proračunata na 160 MJ (megadžula). najmanja čestica elementa. U momentu kada neka strana raketa startuje. NEMOGUĆE fantaziranjeje bila "spekulacija" da se genetski kod može programirano menjati. odsada njima neće biti ništa nemoguće. brzinom svetlosti (300. može cepati važila je kao NEMOGUĆA.000 kilometara od Zemlje. taj vidi ribe na drveću!". NEMOGUĆNOST probijanja zvučnog zida bilaje tobožnji zakon fizike. ova dva ogledala.000 m). Geosinhroni reflektor na 36. U blizini zemaljske stanice drži se spremna energija jedne centrale koja se za sekund može dovesti na laserski zrak. navedena kao primer.1/1. Ako i čim VASIONSKA KOMANDA ovaj projektil definitivno identifikuje kao neprijateljsko ofanzivno oruzje.000 km se pomoću bezazlenog laserskog ili radarskog zraka upravlja na leteći objekt i ono ga prati. koji se prostiru u svim pravcima." Kineski seljaci imajujednu odgovarajućuposlovicu. Kao NEMOGUĆE se smatralo da meteori padaju sa neba. prenošenje misli od mozga ka mozgu. svejedno šta preduzimaju. Izgleda kao da je pronađeno Kolumbovojaje: laserski zrak se proizvodi na Zemlji. predstava da se svetlosni talasi. ne bi bila dovoljna da unište jato raketa. međutim. odnosno. kojeje već uhvatilo cilj. a drugi reflektor se lansira na visinu od 36. pa čak i Mars.000 km/sek) intenzivni ultraljubičasti zrak pojuri ka geosin-hronom reflektoru. Ideja da se atom. NEMOGUĆE je ukloniti zemljinu težu ili ikada premašiti brzinu svetlosti. i kada najviše komandno mesto naredi obaranje. bioje okvalifikovan NEMOGUĆIM fantazerom.000.000 kilometara visine je stalno u "optičkoj vezi" sa "borbenim ogledalom" na 1. Tamo naime. tako se govorilo. sve se događa u nanosekundama. Ta opskurna reč NEMOGUĆE čestoje dovođena do apsurda. sinhrono sa okretanjem Zemlje. Ekscimski laser dobija energiju. NEMOGUĆE je. Munja iz čovečje ruke! Naravno. centriraju najednu talasnu dužinu i odvedu u jednom pravcu na neku malu tačku. ali je još uvek u upotrebi. "Onaj ko vidi nebo u vodi. NEMOGUĆA je bila. senzori siste-ma za rano upozoravanje osete toplotu vrelog mlaza rakete i daju uzbunu. čak do skoro. U mislima i u planiranju računa se sa oko 400 "borbenih ogledala" koja bi stalno morala da kruže oko Zemlje. stoji u Genezi: "A toje tek početak njihovog tvorenja. sve je NEMOGUĆE. Ogledalo na 1. To znači da drugi reflektor ostaje stalno na jednom mestu. Prevaziđena reč NEMOGUĆE Ono što su pisali autori naučno-fantastičnih romana. NEMOGUĆIM se smatrao prastari san da se Ijudi vinu u nebo. koja bi month'ana na raketama sprem-mm za lansiranje mogla za par sekundi da budu izbačena u svoju orbitu.000 kilometara u geosinhronu orbitu. po-staloje stvarnost. Masa energije koja se tada oslobađa mogla bi "usput" da istopi za tren kocku leda od 142 kilograma težine. Onaj ko je smatrao mogućim da čovek dosegne Mesec. a ozbiljni '—'naučnici smatrali utopijom i odbijali nadmenim smeškom.

eksperementiše oružjem pomoću zrakova od čestica koji lansiraju kao "municiju" energetski napunjene protone i nega-tivno napunjene elektrone. Tamo je brzi kompjuter najmlađe generacije izračunao kurs susreta. kompjuteri su nacrtali podatke o njenoj putanji na monito-rima i poslali ih radarskoj stanici na Atolima. Toga ponedeljka. u Kaliforniji. Senzor na glavi rakete-presretača radi tako osetljivo da može da pronađe "toplinu" ledenog bloka u jezivoj hladnoći vasione. Desetogjuna 1984. Njegova merenja su predata kompjuteru na raketi koji u momentu primanja reguliše mlaznice za pravac. Uprkos držanju u tajnosti procuriloje da se u Livermorskim laboratorijama. koja je trebalo da garantuje da se .000 kilometara ođ Kalifornije na Atolima u Tihom okeanu. Jedna rake-tapresretač poslata je u pravcu "neprijateljskog projektila" ~ koji je leteo brzinom od 25000 km na čas. prodiru kroz svaki zid.Kao muva u tamnoj sobi Velike sile u centrima za ispitivanje razvijaju oružja sa zracima koji se mogu emitovati sa uništavajućim dejstvom na daljine od hiljade kilometara a koji se sastoje od subatomskih čestica.. prečnika 5 metara. na Duhove u 10. Nemoguće? Sačekajmo da vidimo.58 časova startovala je raketa sa vazduhoplovnog uporišta Vanderberg. Navodnoje NEMOGUĆE da se puščano zrno na svojoj balističkoj putanji pogodi drugim zrnom. Već u fazi startovanja VASIONSKA KOMANDAje otkrila raketu. udaljeno 8. međutim. ne uništavaju rakete. godine američki tehničari su precrtali to NEMOGUĆE. Na 200 km visine raketa-presretač je razvila metalnu mrežu u obliku kišobrana.. i onesposo-bljavaju kompjutere. Ovi zraci ne progorevaju nikakve rupe. Njen cilj je bio malo ostrvo Mek.

model lovca-presretača. On ireba trostrukom. brzinom zvuka da dostigne visinu od kilonmelara. prihližavajuči projektili u poslednjem momentu ne mimoiđu. Mreža je bila nepotrebna. Sudarje bio direktan. Kompjuteri u VASION-SKOJ KOMANDI sujavili puni pogodak! Tom vežbom u gađanju dokazanoje da se raketakoja leti višestručni brzinom zvuka može pogoditi raketom koja isto tako brzo leti. NEMOGUCE, mislilo se do pre nekoliko godina. Akoje neka raketa rsapustila rampu ništa je više ne može zadržati. Da se pogodi? NEMOGUĆE. 1 ponovo je NEMOGUĆE otišlo u korpu za otpatke. Borbeni avion SAD, F-15, već danas postiže visinu od 30 kilome-tara. Planira se mašina "Advanced Fighter" koja bi trebalo, pri u-ostrukoj brzini zvuka, da leti na visini od 40 kilometara, a to su avioni koji imaju već kvalitet satelita. Ovakvi avioni mogu ispod krila da nose više raketa-presretača, da ih popnu na veliku visinu i da ih lansiraju u pravcu "neprijteljskih" raketa. Već sada lovci mogn da odnesu rakete u stratosferu i da unište satelite i orbitalne stanice. Količina troškova za najveću vazdušnu borbu u istoriji sveta se ne može predstaviti. Do kraja ovog veka treba da se, prema zvaničnim podacima, utroši 500 milijardi dolara u takvo ispitivanje naoruža-nja. Da li se mogu postavljeni ciljevi dostići? Zašto se daje toliki novac, zašto se ulaže toliko Ijudske pameti i toliko radne snage u takve projekte? Da lije naoružavanje kosmosa neizbežno? Kuda sve to vodi?

Rupe u kišobranu
T\o sada je svako oružje nadmašeno protivoružjem. Pametni su dizali glasno svoj glas protiv militarizacije kosmosa. U studiji "Raketna odbrana u kosmosu" četiri naučnika, koja su sa ovom matenjom upoznata, otkrila su praznine u planiranom zaštit-nom kišobranu i ukazala na (neizbežne) rupe kroz koje se kišobran može probiti. Sti-učnjaci za međunarodno pravo obraćaju pažnju na pravne probleme: velike sile i 80 drugih država potpisale su 27. januara 1967. godine Ugovor o kosmosu, a u njegovom članu 2. stoji: "Vasiona, uključujući Mesec i druga nebeska tela, ne podleže nikakvom nacionalnom prisvajanju upotrebom nadmoći, korišćen-jem okupacije ili drugih sredstava". Zvezdano nebo iznad nas ne sme se učiniti bojištem, njegove zvezde ne treba da se degradiraju imperijalnim kolonijalizmom.

Što se tiče stacioniranja oružja u kosmosu u članu 4. Ugovora iz 1967. godine stoji: "Države saugovarači se obavezuju da u orbitu ne dovode nikakve predmete koji nose atomsko oružje ili drugo oruzje za masovno uništavanje, kao ni da nebeska tela snabdevaju takvim oruzjem, niti da takvo oružje stacioniraju u kosmosu. Mesec i druga nebeska tela će države saugovarači koristiti isključivo u mirolj ubive svrhe. Osnivanje vojnih uporišta, postrojen-ja i utvrđenja, isprobavanje oružja svake vrste i obavljanje vojnih Vezbi na nebeskim telima su zabranjeni. Upotrebavojnogpersonala za naučno ispitivanje ili druge roiroljubive svrhe nije zabranjena. Isto tako nije zabranjena upotreba opreme ili uređaja kojaje potreb-na za miroljubivo ispitivanje Meseca ili drugih nebeskih tela".

Juče dogovoreno - danas već prevaziđeno
Ta osnovu stanja tehnike 1967. godine izgledaloje daje sa ovim ugovorom svejasno, međutim, ništa nijejasno! Ugovor zabra-njuje samo upotrebu "atomskog oružja i sredstava za masovno uništenje" u kosmosu. Laser - kojije upotrebljen protiv rakete koja nosi atomsko onižje - nije nijedno ni drugo. Kremljuje uspelajedna, mora se reći, genijalna dezinformacija: u Moskvije, naime, lansirana priča o govoru predsednika Regana o Ratu zvezda, a zapadni mediji su preuzeli ovu zgodnu formuhi. Od tog vremena kruži mišljenje da Amerika hoće da "instalira" u kosmosu uništavajuće sisteme oružja, zračna oruzja u više varijanti, dok Sovjeti svoja nastojanja isključivo namenjuju miroljubivoj budućnosti. Da ne bi smo zamagljivali stva-ritrebalo bi da se primi k znanju da su Sovjeti u orbitu prvHansirali satelite - ubice... i da su za ispitivanje zračnih oružja do 1983. godine potrošili vise novca od Amerikanaca. SAD sujošjednom bile druge: major avijacije Jurij Gagarinje izveo prvi kosmički let sa Ijudskom posadom 12. aprila 1961. go-dine. Rukovodilac istraživačkog programa strategijske odbrane SAD, general Dzems A. Abrahamson, izjavioje 1. decembra 1984. godine ujednom intervjuu: "Sovjeti su vršili ispitivanja u oblasti zračnog oružja već duže vreme. Imamjedan vrlo interesantan članak iz sovjetskih izvorakoji je napisan 1982. godine. U njemu je planirana kompletna arhitek-tura ovoga što mi sada pokušavamo da postignemo i to odaVno pre govora predsednika". "Svetska istorijaje zbir onoga što se moglo izbeći", pisaoje nobe-lovac Bertrand Rasel (18721970). Da li je to spirala bez kraja? Od pronalaska samostrela bilo je pregovora o razoružavanju. Neprijatelji su obećavali međusobno da ovo Ijuto oružje neće upotrebljavati u borbi. A zašto se spirala okreće? Zato što se Ijudi boje jedan drugoga, što ne veruju jedan drugom. A zašto ne verujujedan drugom? Zato štojedan ne zna šta onaj drugi ima ispod štita. Šta je prvo -jaje ili kokoška? Tako se stalno posle novog oružja pronalazi još novije i pošto je kontrola arsenala nemoguća, spirala naoružavanja se okreće - kao perpe-tuum mobile.

Razmišljanja jednog nepolitičara
Nisam agent Stejt Departmenta, ali sam kao Švajcarac koji je ožalošćen konfliktom Istok-Zapad, zainteresovan za politiku -što znaju moji čitaoci. Međutim, ne interesuje me ništa drugo osim mira tehničkog razvoja u službi čovečanstva. Isto tako, išao sam veoma često i boravio isuviše dugo u SAD da bih mogao da poverujem da taj narod manje žudi za mirom od nekog drugog naroda na našoj planeti. Izmedu 1820. i 1977. godine - to su poslednje poznate brojke za koje znam - Amerika je primila 48,06 miliona useljenika iz Evrope (75,2%), iz Azije (5,4%), iz Kanade, Srednje i Južne Amerike (18,3%). Nijedna druga nacija nema toliko otvorena vrata za use-lje-nike. Zele li rat ti milioni Ijudi koji još uvek dobrovoljno pristižu? Oni hoće da rade i žive u slobodi, a te želje ispnnjava samo mir, a ne rat. Posle takozvanog govora o Ratu zvezda, 1984. godine, ogromna većina od 220 miliona Amerikanaca izabralaje Regana za predsed-nika i oni žele da u miru sačuvaju svoje blagostanje. (P-eganje dobio većinu u 49 od 50 država). Ne podmećem Sovjetima manju naklo-nost za mir - samo, ne mogu da ih proveravam sa sigurnošću. 0 blagodeti i prokletstvu demokratije - sve se zna. Osobina i negativna strana diktatureje da se ne sazna ono što treba da ostane tajna. Zato mislim da Amerikanci hoće da oslobode svet od nltklearnog terora i da onemoguće atomske rakete da dođu do svog cilja. One će biti eliminisane već u kosmosu. Ujednoj televizijskoj diskusiji 6. septembra 1984. godine profesor Edvard Teler, koji je učestvovao u razvoju atomske i hidrogenske bombe i koji je takođe jedan od inicijatora projekta Rata zvezda rekaoje: "Kako se izbegava rat? ... Ako me udariš, ja ću ti vratiti udarac, a moj će udarac biti tako strahovit, da se nećeš ni usuditi da udariš. Nikada to nije bilo lepo ni prihvatljivo ... Verujemo da možeino ukloniti zastrašivanje odmazdom, jer umesto odmazde imamo od- j branu ... Najvažnije je da se umesto napada umemo zaštiti i to je ta - " odbrana za koju seja zalažem." Teler se založio za razvoj oružja koja nisu uperena protiv čoveka nego protiv oružja protivnika. Na primedbu da sve te tehnologije budućnostijoš neće funkcionisati, Telerje ležerno odgovorio: "Ima-mo daleko bolje mogućnosti o kojima ja, na žalost, ne mogu da govorim..." Pre više hiljada godina ratovali su, oči u oči, pojedini Ijudi, Već su se grupisali i pećinski Ijudi. Iz pi-vih naselja sukobljavale su se horde kopljima i strelama. Gradovi - države i kraljevstva organizovali su redovne, različito naoružane trupe. Brodovi su postajali tvrđave sa posadom. Kao prethodnik tenkova na frontovima pojavljivala su se naoružana borna kola. Nove legure metala za mačeve i opremu odjedanput su postale poslednji krik. Ljudi su uvek nekad i negde iražili nove ubistvene tehnike, a gradovi i države su se povezivali pod znakom zajedničkog interesa. Pojavili su se topovi, revolveri i mi-traljezi - nova oružja kojima se moglo ubiti još više Ijudi. Jednoga dana ratovi su avionima preneti u vazduh, a nastavljeni podmorni-cama pod vodom. Na suvom, na vodi i u vazduhu Ijudi su postali perfektne ubice. Zatim su tragali za četvrtom dimenzijom konflikata - i "otkrili su" kosmos. U međuvremenu se pregovaralo o razoružan-ju i miru! Uprkos pregovorima o razoružanju, oruzje eskalira u ocigledno nezadrživoj evoluciji tehničkih pronalazaka. Zvuči para-doksalno, ali to ima i svoju dobru stranu.

Veća prodaja donosi bogatstvo i socijalnu sigurnost. i dalje Hteo bih na jednom primeru da pokažem kako se u Severnoj Americi rađaju ideje za budućnost. Za tu novu dimenziju nisu više dovoljni novčani.samo za sekunde može poremetiti ravnotežu da bi se u odlučujućoj minuti ponovo uravnotežila. do 19.istorijski posmatrano . duhovni i tehnički resursi jednoga bloka. da smišljaju nove. gde je konkurencija zabranjena. Nije to. tamo gde nema otvorenih razgovora naučnika i tehničara. bio sastanak u prugastim odelima. nego neka posada bez nacionalnosti.aerodinamika ." Ono što stoji u članu 5. U godini 2000. Nainicijativu agencije NASA održao se od 15. "Kosmonaute. napredak dolazi samo putem naređenja .materijali . tehnička evolucija prodire u daleki kosmos. u krugu univerziteta u Teksasu. dakle.Sa univerziteta došaoje 21 učesnik. godini i dalje". To će biti zadatak svih nacija.ono vodi postavljenom cilju.cilj toalet-papirili raketa. Kladim se (i nadam se da ću dobiti opkladu) da ni Rusi ni Amerikanci neće odleteti na Alfa kentauri (naša najbliža zvezda. uključujući Mesec i druga nebeska tela. jedan naučni skup. Trudili su se da pozovu mlade istraživače. treba podržavati!" Mnogo sporije funkcioniše evolucija tehničkog razvoja i bez priti-ska straha od rata. godine u međunarodnom ugovoru o kosmosu. a put ka većem izobilju koje je stečeno vrednim radom pojedinca blokiran. 1 kao štoje svako doba postavljalo svoja pitanja i mi možemo da pitamo: šta dolazi sutra. "Prilikom ispitivanja i korišćenja kosmosa. Sve je bilo opuštenije nego što se moglo očekivati. 28 iz industrije. Tamo gde zakaže razmena informacija nezamislivo je putovanje prema želji srca. Tema susretaje bila "Tehničke mogućnosti vazduhoplovstva u 2000.da to ležerno kažemo -ne može više naći ni saksija sa cvećem. Pošto se na Zemlji i u bliskom kosmosu . Vazduhoplovne snage. praktične. svejedno da li je .situaciju koja .kompjuteri .navigacija .januara 1984. koji bi sa sobom doneli svoje neistrošeno oduševljenje. vesnici čovečanstva koje se dogovara u miru. države saugovarači rukovode se načelom sarad-nje i međusobne pomoći.3 svetlosne godine). udaljena 4. a katalizatorje slobodna konkurencija. šta prekosutra? Apsurdnaje pretpostavka dajedna od super sila može da pobedi drugu.Evolucija prodire u kosmos Tstorija velikih političkih razmii-icaje istovi-emeno istorija epohal-—nih tehničkih dostignuća sviđalo nam se to ili ne. Kontinuirani razvoj novih oružja cementira pat . kao poslanike čovečanstva. ili Mornarica. Prilikom pozdravne reči predloženo je sedam radnih grupa u koje se gost mogao uključiti prema interesu i znanjima: . Neće biti čudno ako se SAD u odlučujućoj trci nađe ispred svih. U slobodnom svetu pritisak vrši svakodnevna konkurencija kojaje podstrek pronalazačima da stvaraju sve bolje. trebalo bi da bude postulat i poruka za povratak zvezdama. Prva bojažljiva saznanja te evolucije u kosmosu pojavljuju se već 1967. godine. a 30 iz državnih institucija. jednostavne proizvode sa sve više mogućnosti primene. Veća zaradaje stimulans za sve koji su aktivni u privred-nom životu. kao što su NASA.

Kompjuter-ski stručnjaci su objasnili kako se mogu pomoću novih konzolnih sistema smanjiti vreme sletanja i davanja dozvole za poletanje za 50%.Ijudski faktori. Radna grupa za materijale.strukture i . fiberglasa ili žilavih ngljemčnihjedinjenja kao štoje kevlar. Takođe se mogućim smatra i veštacka inteligencija. Dok se u izvesnim evropskim zemljama razvija neprijateljstvo prema tehnici "Prema glupom parnom valjku koji guši osnove naše egzistencije američka omladinaje shvatila da se njena budućnost može oblikovaii samo tehničkim sredstvima. na primer. Koji se zahtevi postavljaju za navigadju i kompjuter? 11. Gradnja potpuno automatskih aviona za teret i kontrohi. koji lete bez Ijudske posade opisana je kao tehnički moguća za realizaciju. Može li čovek da savlada potrebne kompjuterske sisteme? 12. Predložene su legure od keramike. Koliku bi brzinu trebalo da razvija taj avion? 4. Računari. Svaka radna grupaje izabrala predsedavajućeg kojije postavljao pitanja kao što su: 1. Koje materijale treba razviti? 7. došlaje do zaključka da su potrebne nove legure metala da bi se zamenio aluminijum. Koje bi osobine trebalo da ima taj avion? Treba li da bude veliki i spor .brz i mali. Koji tip aviona je poželjan za 2000. mogao je da saopšti svoje rezerve u vezi sa onim štoje čuo i u razgovoru sa učesnicima drugih radnih grupa da usaglasi mogućnosti realizacije smelih tehnologija. Gde je granica opterećenja bukom? 9. ili kombinacija ove dve varijante? Da li bi on trebalo da leti u atmosferi ili i u stratosferi? 3. da brzinom misli preispitaju mere pilota i da koriguju eventualne greške.pogonski motori . u-eba samostalno da preuzmu zadatke bezbednosti. uštedelo na težini i isključile temperature od trenja kod velikih brzina.. Da li je razumna i poželjna simbioza čoveka i kompjutera? Svaki učesnik je iznosio svoje ideje. staklene keramike. kompjuterska inteligencija sa Ijudskom sposobnošću odlučivanja. Da li taj avion budućnosti treba da poleće i da aterira verti-kalno? 6. grafita. Kakve pogonske motore treba konsti-uisati? 8. Amerika je dokazala . Koliki domet treba da iina? 10. Koji se zahtevi postavljaju za materijal? 5. godinu? 2. stoputa efikasniji i mnogo manji od današnjih.

Prilikom skupa na univerzitetu Ostin. nije se pojavljivala rezignirajuća reč "NEMOGUĆE" u diskusijama čak ni onda kad se postavilo pitanje da lije moguće izgraditi ekonomičnu letilicu koja bi bila u stanju da leti unutar i izvan atmosfere. a u bezvazdušnom prostoru iznad nje obe ove tehnike otkazuju. .svoj postkolumbovski epitet "Novi svet" i danasje to više od ukrasnog prideva. Mlazni avion ne postiže nikada takve brzine. Unutar atmosfere mogzi da lete avioni sa propelerima ili mlaznim motorima. U kosmosu nema vazduha za disanje. Prilikom brzog povratka u atmosferu usijava se spoljna podloga kosmičke letilice zbog trenja sa vazduhom. pri tome je svaki učesnik bio upoznat sa tadašnjim nesavladivim teškoćama. u Teksasu. L'nutar atmosfere unutrašnjost aviona treba da izdrži neuporedivo manji pritisak od kosmičke letelice koja leti u vakuumu apsolutno zaptivena. On se mora sa sobom nositi u prtljažniku ih proizvoditi usput. U kosmičkoj hladnoći potrebni su za izolaciju robusniji inatenjali nego prilikom leta kroz zemljinu atmo-sferu koja putnicima i obezbeđuje vazduh za disanje.

SCRAM startuje pomoću normalnih mlaz-nica koje ga ubrzavaju do oko dvostruke brzine zvuka. . Džeri Arnet r-ikovodilac projekta iz vazduhoplovne baze Rajt Peterson u Ohajn zjavioje u novembru 1982. godine: "NačelnamogućnostgradnjejednogTAVpreispitaiia je i mi-sli-mo da će postojati tehnologija da se izgradi letelica nove generacij. Tek tada se pilot prebacuje na SCRAM: inotori uzimaju potreban kiseonik di-rektno iz vazduha (kod raketa se on mora nositi sa sobom).Sve više. može da sleti na bilo kakav aerodrom. neće promeniti ele-mentarnu osnovu našeg opstanka. Ono će postizati više od mnogostruko dokazanog spejs šatla koji se ispaljuje sa raketom v. TAV može munjevito da obavi specijalne obaveštajne misije na velikim visinama.letelica postiže 3700 km/'h. nepoštedenu stvarnost spada i ono fantastično. To. to će samo biti sposobnosti prvoga deteta TAV. Međutim. sve brže "Oroblemi kao što su ovi čekaju na rešenje. a rastojanje od Kalifornije do Evrope će preći za 30 minuta. Dali ce Amerikanci da izrade letelicu koja može da operiše unutar i van atmosfere? Sasvim je izvesno.34 minuta pri brzini od 7424 metara u sekundi. U poštenu. Sada se uključuje raketni motor: on podiže TAV na visinu od 150 kilometara. ako ne sutra onda prekosutra. Na OVOJ visini i SCRAM-u ponestaje kiseonika. postizaće 29-struku brzinu z^nika i moći će da operiše u visinama od 80 do 100 kilome-tara. štoje u ovom trenutku nezamisli-vo. Projekat teče pod nazivom "Transatmospheric Vehicle" (TAV) :ransatmosfersko vozilo. TAV može bi'zo da pomogne astronautima koji su doživeli havariju. Obilazak Zemlje će trajati samo dva sata. Dr. Da li je planirani TAV pametna investicija? Ljudi iz Mek Donel Daglas korpoi-acije. međutim. a vraća se i bez pogona na Zemlju i u koga se takođe sumnjalo. Pod našim evropskim nebom poznati su isti problemi. Oni će biti rešeni ako ne danas onda sutra. znaju. Za veću moć te nove generacije mora se konstruisati kombinovani pogonski motor koji će u sebi sadržati mlazni motor i raketu. jer se neki pesimistički prorok češka za bradu i govori gluposti o nepoželjnosti takvih projekata. oni golicaju tehničare i naučnike. Rešenje problema leži na stolu. To su podaci koji ga svrstavaju u Zemljine satelite u super brzoj orbiti. jer se ovaj kosmički transporter diže na visinu od 117 km za 8. "Dete prve generacije TAV već ima svoje rodendane. može da služi kao brza veza Zemlje sa nekim vasionskim gradom. a sa startovanjem drugih raketa diže sejoš više. Ono se skraćeno zove SCRAM (Supersonic Combustion Ramjet Engine . Sa snagom oba motora mlaznog i SCRAM . U struji kiseonika bržoj od zvuka sagoreva tečni vodonik. TAV može da spreči ili da izvede napade na kosniičke stanice. najvećeg preduzeća vazduhoplovne industrije sveta iz Sent Luisa. Procenat kiseonikaje već nedovoljan za mlazui motor. a njegova braća treba da idu više od "samo sto kilometara". ali se ovi često ne usnđuju da se sa njima uhvate u koštac. orbitu. Kada stigne u gornju atmosferu mlazni deo motora se zau-stavlja. Takav avion će biti neuporedivo brži i moći će da se popne na neuporedivo veće visine od spejs šatla. ali je još dovoljan za SCRAM i ovaj sada ubrzava vozilo na 6400 km/h i nosi ga na visinu od 35000 metara.supersonični mla'zni mo-tor sa uimtrašnjim sagorevanjem). Ono će imati startnu težinu pet stotina do osam stotina tona.

Boingu. ProizuodačMak Donel Daglas TAV će biti novi prototip za transatmosferske putničke avione. kaže: "Ni najmanje ne sumnjam da će kroz dvadesetpetgodina svi letovi na dugim prugama ići kroz kosmos" . Dženera! Dajnamiksu i Rokvelu – . gudine izgleda tocrteinikonccplpruogTAV.koji sa svojih sto hiljada zaposlenih pred-stavlja treće po redu prcduzeće vazduhoplovne industrije u SAD. Lokidu. Nortropu. Ovo poslednje se već tiče nas koji smo na Zemlji. rukovodilac projekata kompanije Lokid iz Barbenka u Kaliforniji . Gramanu. na odredišni aerodrom. kao orao na svoj plen.Ouakoje u aprilu 1984. Interkontinentalni džambo budućnosti biće TAV: on će izleteti u stratosferu i obrušavaće se. Za 1984.Mak Donel Daglasu. Melvin Salvej. Planeri velikih američkih avionskih firmi polaze već sada oci toga da će bliska atmosfera u sledećem veku biti beznadežno prenatrpana i da putnički džambo-džetovi ne smeju više da truju vazduh potreban za život. godinu ratno vazduhoplovstvo SAD staviloje na raspo-laganje velikim avioiiskim firmama .

ta. Pošto ovaj segment postigne orbitalnu visinu EUREKE njime će se polako manevrisati u pravcu EUREKE i to tako da se zaustavi na sto metara ispred nje.analogno biološkoj evoluciji . Ova platforma za uiSestruku upotrebu premestiće se iz orbite na putanju blisku Zemlji t tamo će ostati šest meseci.počelo sa malom L vasionskom kapsulom kao "jednoćelijski organizam". Tako treba da se sateliti bez Ijudske posade upotrebe kao dokovi. Eureka! Ono što je . Posle misije platformu će uhuatiti manipulaciona ruka Orbitra i vratićeje na Zemlju. Obe platforme se zatim spajaju. Cilj ovog manevra spajanja ima pasivnu spojku. a prilikom drugog lansiranja ponoviće se ista procedura. kojima će biti daljinski komandovano iz Nemačke. koja se razvija i gradi po nalogu ESA (Evropska vasionska uprava) od strane konzorcijuma SPEJSLAB. izjavljuje: "Drugi vasionski segment za višekratnu upotrebu» bez Ijudske posa-de. nekoliko metara ispred cilja ponovo zastane. EUREKA se može u vasioni povezivati sa drugim platformama u većejedinice. ali ne prema uzviku grčkog matematičara Arhimeda (287-212. a 'lovac' aktivnu. može da donese materijal i gorivo za . spaja se u j modularni sistem i većejedinice. na operacionu visinu od 500 kilometara. autonomno funkcionise i koju je moguće povratiti. a da posle.ena. a zatim će je Spejs šatl uzeti i vratiti na Zemlju. Prilikom prve upotrebe 1987. Ona će se potom pripremati za novu misiju. bliži se cilju. EUREKA će obaviti nekoliko eksperimenata. Zvaće se EURE-KA." Nakon pristajanja. Ona takode. EUREKAje skraćenica za European Retrievable Carrier (Evropska platforma za višekratnu upotrebu). Evropska vasionska uprava (ESA) gradi takav satelit koji će se lansirati 1987. pod rukouođenjem MBB-ERNA iz Bremena. Sa ove tačke će se EUREKA popeti sopstvenim motorima. godine. godine EUREKA će sa sobom poneti 12 eksperim. druga platforma može da preuzme već (utvrđene) podatke koje možda ne bi mogla da preuzme preko radija zbog smetnji. godine pre naše ere) kojije prilikom otkrića osnovnog hidrostatičkog zakona uzviknuo "Eureka! Pronašao sam!". na visinu od 296 kilometara. U vezi sa tim proizvođač. Spejs šati će ovaj novitet EUREKA izneti na njegovu putanju. firma MBB.Crtež prve višenamenske platforme EUREKA koja leti.

U starom svetu se ne čuje ništa o usmerenoj pripremi omladine na kosmičku dimenziju iyene sopatvene budućnosti. i to bi bile vasionske stanice od modularnih zemaljskih sistema. a naravno. godine u svom obraćanju naciji: "Možemo da pratimo naš san o dalekim zvezdama. januara 1984. Stari svet će biti "zaobiđen". Ujednom članku. Ovaj program je napravila NASA sa Nacionalnim institutom za kosmos (NSI). učenici daju sebi oduška zadacima za razmišljanje o vasionskim dimenzijama. godine nastao je program za mlade astronaute da bi se "koristile vasionske snage SAD za stimulisanje omladine Zemlje da studira tehnologiju" . koji će slobodno leteti i moći da se spajaju. Dejvid. možemo da živimo i radimo u kosmosu radi privredne i ekonomske dobiti. avgusta 1984. vode se od kompjuterske tehnike do laserske tehnologije. Američka administracija . posećuju se svetski poznati astronautički centri. 12. govori čak o "vasionskoj rasi" koja se može stvoriti. u pravom smislu Dieneral Dcgnomiks konstmiše raketu. U leto 1984.koja ništa ne može da sprovede protiv većine trudi se da dobije saglasnost građana za ove. Mladi ljudi koji se odluče za saradnju pociryu sa vasionskim igrama. Najbolji dobijaju čak šansu da kao "vasionski turisti" uzmu učešća u vasionskom letu. ona će unaprediti međunarodnu saradnju i ohrabriti američku industryu da se premesti izvan Zemlje" . Kentauer kao nosača tereta u Zemljirtu orbitu visoke ciljeve. Noćas ću dati uputstvo agenciji NASA da zajednu decenrju razvije vasion-sku stanicu koja će imati stalnu Ijudsku posadu . Leonard V. godine. razumljivo samo po sebi.male raketne motore ili struju za akumulatore. On se uzbuđiue zbog beznačajnih satelita koji treba da šalju televizijske programe u stanove i smatra letove malobrojnih . država preuzima troškove i. Ne mora se ostati na ovom paru. Predsednik Ronald Regan rekao je 25. Vasionska vozila se pojavljm'u na tržištu kao igračke. Više platformi se mogu povezati u veću jedinicu. Reganje dopunio: "Ova vasionska stanica će biti baza za naučne i komercijalne aktivnosti. predstavnik NSI. San o dalekim zvezdama Oledeća generacija će stalno donositi sa sobom kosmonautičke "sisteme sa Ijudskom posadom.

za 15 godina! . stanica za astronaute iz dmgih vasionskih . i u Rusiji.ova stanica treba da se poveća dogradpjom novih segmenata u jedinicu za više namena. Toje početak. Dirljivo! Ono što se n najvećoj javnostž radi u SAD na pridobijanju om-ladine za vasionaku budućnost dešava se. naravno. možda. ne sasvim uz dobrovoljan pristanak mladih. Već krajem veka . a Šatl će ih uzeti i zameniti novom posadom. Ona će biti laboratonja za naučnike i tehničare. opservatorija za posmatranje vasione.Model iz konstrukcionih hiroa Lokida zapocetnc stepene uisionske sianice visprenih Ijudi u spejs šatlu već kao efikasno učešće u osvaja-nju kosmosa. SOS stanica. samo. Tim od 6 do 8 astronauta radiće oko dva meseca u stanici. Nije utopija! Prva vasionska stanica SAD imaće oko 36 tona orbitalne mase sa '200 m' klimatiziranogprostora.

Ujesen 1985. Ruka za hvatanje satla neumomi nosoč tereta (lem) izbacuje satelit (desno) vozila koji su pretrpeli havariju. zamenik šefa "Analize vozila". i one će. jedna eska-drila sa400 letova godišnje može da odnese u vasionu 12 hiljada tona materijala za godinu dana. mesto startovanja drugih vasionskih letova i građevinski osnov za veće objekte.koji se plaćaju iz budžeta agencye NASA. Svaki ovaj spejs šatl koštaoje dve milijarde dolara. sa oko četiri stotine upotreba. naime. Astronautika koja teži ka suncu i zvezdama određuje takođe ponore naše prošlosti". fabrika za specijalne vasionske proizvode. Pri sadašnjem kapacitetu tereta od 30 tona po Šaltu. sa najmodernijom tehnikom i devet tona lakši od KOLUMBIJE. Kao pouzdani vasionski transporteri dokazali su se u međuvremenu KOLUMBIJA. . Sa ovim odlikama svaki nosač tereta treba da obavi četrdeset letova godišnje. ne polazim od utopijske tehnologije trihiljadite godine nego od tehnike kojom već raspolažemo. To Je planerima još uvek premalo. neće se ostati na samo četiri šatla . Čarls H.Spejs šatl. 240 km severozapadno od Los Anđelesa. U sledeće dve godine planiraju se mesečno dva lansiranja šatla. Deset novih šatlova. Trajanje jedne misije treba da se skrati na dva-tri dana. Bio sam ismejan. Eldred. protiče u istraživačkom centru agencije NASA u Lengliju: 'Komercijalne vasionske aktivnosti vrlo će se brzo približiti budžetu agencije NASA. Takode. Naslednici poznatog kvarteta su već u radu. a od devedesetih godina treba da bude oko 35 lansiranja gidišnje. Uniformisani Ijudi bi trebalo da prestanu da se smeju kad opišem kako se može izgraditi vasionski grad za deset miliona Ijudi. građen u seriji. bilo bi dovoljno za više odjednog starta dnevno. Pre 17 godina napisao sam u svojoj prvoj knjizi: "Sećanja na budućnost": "Vek astronautike nije više vek tajni. U ovom predstavljanju ja. godine ANTLANTIS. ČELENDŽER i DISKAVEM. jer bi svaki od ovih nosača tereta došao u upotrebu u proseku dvaput godišnje. dopuniće ovaj kvartet i obaviće vojnu misiju za Pentagon koji se nalazi u Vanderbergu. Svaki novi vasionski transporter. a vreme za održava-nje maksimalno na nedelju dana. 0 izgradnji vasionskog grada Tamo gde se gradi mora se doneti materijal. Vreme boravka na Zemlji trebalo bi stoga skratiti kao i boravak u kosmosu. Ispaljivanje u orbitu bi postalo rutina. verovatno. brzo premašiti državne izdatke za civilne vasionske projekte". treba manje da kosta od dosad iz-građenih i da ima aktivno vreme upotrebe od 15 godina. Prema planu agencije NASA trebalo bi da budući šaflovi budu u mogućnosti da uzlete i ateriraju po svakom vremenu. a za 10 godina 120 hiljada tona. Hteo bih da uzmem čitaoca za ruku i da ga upoznam sa mnogo većim objektima da bi dobio predstavu o kosmičkim gradovima i kako su oni već hiljadama godina okroživali Zemlju.

. godine naseljavanje kosmosa bilo je u domenu autora naučne fantastike. . profesor avijacye i astronautike na renomiranom Institutu za tclmologiju Masacusets (MIT) prihvatio spckulacija."i i napisao jednu visoko naučnu studiju. a ne 50 vasionskih transpor-tera? Toje "samo" pitaiye finansiranja ovog gigantskog poduhvata i ujedinjene snage industnje SAD .Da li se može obavljati trgovina između Zemlje i te nebeske kolonije i čime bi stanovnici iz vasione plaćali dobra uzsta sa Zemlje? Profesor O'Neil je računao.Da ]i se inogii i kada isfinansi rati vasionski gradovi sa 10. pa čak i milion Ijudi? .staviće na raspola-ganje potrebna sredstva čim se ukaže šansa za dobit. koju nijedan naučni časopis nije hteo da objavi.000. Hteoje da sazna da lije fantazija ovog esnai'a piaaca iznikla iz neke bar priblizno realisticke osnove.000.Da li se takva populacija u vasioni može ishraniti i kretati? Da li može živeti? . O'Neil. 100. pravio modele.Da li se mogu napraviti vasionske stanice sa preko sto stanov-nika? . O'Neil se zapitao: . Do 1976.Ali gde piše da se gi'adi samo deset. diskutovao sa strucnjacima..Da li takva monstmozna građevina može da bude od pomoći zavičajnoj planeti? .Da li one imaju ekonomskog sinisla? . a zatim se Gerard K.a ne države . O'Neilovi proračuni troškova i koristi izgledali su lektorima i uredniciroa isuviše fantastični.

Za izgradnju vasionskih gradova moraju da postoje tri pretpos-tavke: . Tamo su se mogli videti modeli i tehnički crteži vasionskih naselja koji nisu bili naučna fantastika. Zainteresovani publikacijama.Potrebni su nosaSi tereta koji će da donesu Ijude i materijale u orbitu. da nije stalno otvorena prema novim idejama. Institut za vasionske studije. Za nekoliko mesed onoje imalo nekoliko stotina hiljada članova. U mom opisivanju mogućnosti realižacije gigantskih vasionskih gradova pridržavam se radova O'Neila. Godinu dana kasnije O'Neil je. Oia je stupila u vezn sa O'Neilom i organizovala izložbu u Kenedijfevom astronautičkom centru na Floridi. osnovali su 1977. Uskoro se ujedinilo 55 univerziteta u Univerzitetsku asocijaciju za ispitivanje kosmosa. Kada je profesor O'Neil konačno objavio svoje radove u svima razumljivoj formi Amerikanci su bili tako oduševljeni mogućnošću naseljavanja kosmosa da su osnovali društvo L-5. po nalogu agencije NASA. godine u Prinstonu. koji je od države priznat kao opšte koristan. Ovu premisu spunjavaju šaflovi. kao što jeste. nastavio svoju studiju o naseljavanju kosmosa. . Radne grupe ispituju tehničke mogućnosti velikih sti-uktura u kosmosu. Knjiga profesora O'Neila "Naša budućnost u kosmosu" prevedena je na nemački jezik. čuvenom univei'zitetskom gradu u državi Nju Džersi.Prci apartmanl vasionskih stanovnika dobijaju oblik Agencija NASA ne bi bila tako uspešna.

U vasioni se morqu utvrditi idealno mesto ili idealna mesta. na primer. Lagranžovo delo "0 problemu tri tela" postaloje veoroa aktuelno. Tada se često ne radi samo o problemu tri tačke nego o problemu četiri tačke. njegov račun variacije.cioni centri su tačke u ravni dve mase koje se okreću jedna oko dmge. uz pomoć kompjutera. Ispitivanja su potvrdila Lagranžovo otkriće. lociranje vasionskog grada.Materijal donet sa Semlje nikada neće biti dovoljan da se izgrade džinovske strukture . ostaje . Lagranž je izračunao da su te "mrtve tačke" prouzrokovane uticajem gi-avitacije di-ugih planeta i iz toga zaključio da meteoriti koji dođu na takvu tačku moraju tamo ostati zauvekJer nikada ne mogu da dođu u oblast gravitacije neke druge planete. i a mala nebeska tela nazivaju se "Trojanci". naime 1772. planete i Meseca. "Da bi se jasno videlo često je dovoljno . nalazi se skoro pred vratima.. Profesor O'Neil izraćunao je sa svojim saradnicima da je L-5 idealno mesto zajedan relativno skromni kosmički grad. u libracionoj tački u miru ili opisuje periodične putanje. Sada. Treće telo. teorija funkcije hjegovi principi mehanike. Ono što je Lagranž izračunao može se verifikovati naodernim teleskopima: na Lagranžovim tačkama. . Zbog toga je društvo i dobilo naziv L-5. u vasionskom veku. razumljiv način: Libracione tačke. stalno za 60°. Ove tačke. sakupljeni su mali meteoriti. Ne postoji ozbiljan priručnik u kome ovaj princip nije objašnjen na kratak. kao što je neka mala planeta. kao Sunce i Jupiter. Berlin se javlja Odakle će se uzimati jeftin materijal? Kako će se doneti do L-5? Mesec se nudi. Vađenje i transport kamena sa Meseca sujednostavniji nego što sebi predstavljamo i to je već danas moguće. matematičar Žozef Lui Lagranž (1736-181. fabrikama i uređajima za provodenje slobodnog vremena. Gde se može naći potreban materijal i kako se može jeftino doneti na gradilišta? Pitanje 2: na njegaje odgovoreno pre 200 godina Gde se može i gde trea naseliti vasionski grad? Pre više od 200 gocna. Druga premisa. Sunca. je ispunjena. libra. još nazvanim i libracione tačke. Posle smrti Fridri-ha 11 preselio se u Pariz Dok njegovi savremenici nisu znali šta bi započeli sa hrabrim algelirskim i brojčanim teorijama važni mate-matički principi su poveani sa imenom Lagranž. godine prihvatio poziv Fridriha Velikog da dođe na BeAisku akademiju nauka. koje je izračunao Lagranž. izračunali mnogo više L-tačaka od samo dve Ltačke. godine. označavaju se sa L-4 i L-5. Njihov položaj odgovara strogim rešenjima problema tri tela prema Ž. druga tačka ga prati na istom rastojanju. Jedna od tih tačaka ide ispred planete Jupiter.) odgovorioje na ovo pitanje. ako treba odrediti L-tačke između Zemlje. Nabazi Opšteg zakona gravitacije Isaka Njutna. Savremeni matematičari su. Postavši sa 19 godina profesor u Torim onje 1766. Lagranž se zainteresovao za čudne osobine dve "mrtve tačke" na putanji Jupitera.sa kućama za stanovnike vasione. Lagranžu (Lagranžove tačke). Na njegovoj putanji oko Sunca.

nastalaje 1983.Institu-ta za vazduhoplovstvo i astronautiku Tehničkog univerziteta iz Berlina.Šta se može proizvoditi na Mesecu? Kako se mogu proizvedeni produkti odneti? . koji su u stanju da ispune sve logističke zadatke vezane sa fabrikom na Mesecu. kolikoje Ijudi potrebno? .Crtački prikaz kamenoloma na mesecu promeniti pravac gledanja" rekaoje Antoan de Sen Egziperi (1900-1944). mogu se razviti i staviti u rad.Da li je moguća gi-adnja fabrike na Mesecu i da li je ona ekonomski opravdana? . Kraj citata.Realizacija fabrike na Mesecu u medunarodnim okvirima bila bi mera koja stvara poverenje i bitno bi unapredila medunarodnu saradnju za više decenija. do 2005.Za izgradnju fabrike na Mesecu i kosmičkih transportmh siste-ma za nju mora se računati sa vremenskim periodom od 15. godine studija "Nacrt projekta za izgradnju fabrike na Mesecu"1 .Sistemi za kosmički transport. U Berlinu se tako radilo.Tehnički problemi u vezi sa gradnjom i radom fabrike na Mesecu izgledaju rešivi srednjoročno. . bez uvođenja novih tehnologya značajnih za ovaj projekat. maksi-malno 20 godina. .Realizacija proizvodiye na Mesecu dovela bi dugoročno do rasterećenja biosfere Zemlje. Pod rukovodstvom profesora Hajnca-Hermana Kelea. .Koje bi državne ili međunarodne organizacije bile fmansijeri? Iz te studije ćemo naznačiti sledeće zaključke: . . sa.Za koji vremenski period se može realizovati ovaj projekat? . .Kolika treba /mora da bude mesečeva stanica? .Kolikije tehnički angažman. Iz fizičkih i energetskih razloga naročito pogodne godine za izgradnju fabrike na Mesecu bile bi 2000. Profesori i studenti su investirali 2000 radnih sati za odgovor na ovakva pitanja: .

a zbog nedostatka kiseonika neće sagorevati lož-ulje. nalazi se solarna elektrana. Ujednom hemyskom postrojenju za pripremu "rastva-raće se fini materual pomoću fluorovodonične kiseline i soi-tiraće se različitim postupdma razdvajanja". na rastojanju od oko 38500 km od Mesečeve površine. Ljudi koji se bave zaštitom prirode i čovekove okoline mogu da kliču . "Dalje će se obavljati elektrostatičko zgušivavanje drugih elemenata" (prof. uključujući ijedan transporter za velike terete koji tektreba izgraditi samo za ovu priliku . medutim. Minerali će se zatim mleti i magnetski sortirati. Na Mesecu se može proizvoditi gas koji sadrži veliki udeo kiseo-nika. ali profesor Kele pretpostavlja da "ljudi ne žele da im se oduzme ta avantura da sami rade u takvoj fabrici". godine. na Mesecu biti skupa proizvodnja potrebne energije i da li če nedostajati energije? Ne! " Na neutralnoj tački izmedu Zemlje i Meseca. pri čemu moraju skidati samo površinu. a čak i životinje treba da obezbede kvalitetniji život stanovnika Meseca. mnogo osvedofiena atomska energija! . Sve su to delatnosti koje mogu da obavljaju roboti. Sirovine će se mehanički ople-menjivati do oblika koji omogućava transport do Zemlje ili do drugih tafiaka Sunčevog sistema.do potrebe za finansira-njem od 20 milijardi američkih dolara godišnje za vremenski period od 1976. Projektovano je u velikoj meri samosnabdevanje životnim namirnicama (kao što su bašte sa hidrokulturama). takođe. Ona bi snabdevala Zemlju sti-ujom i vrednim sirovinama. Ostaje samo mnogo napadana. Tada bi već počela da se amortizuje Mesefieva fabrika. do 2002. dok će se druga polovina proiz-voditi direktno na Mesecu. neophodnog životnog elementa za stanovnike kosmosa.Ko to treba da plati "Derlinska studija dolazi . koja pretvara Sunčevu ener-giju u lasersku energiju i prenosije do Mesečeve fabrike"17^ Vasion- Ovako planeri agencije NASA vlde naselja na nekoj susednoj planeti ska elektrana će isporučivati otprilike polovinu količine energije izračunate za rad Mesečeve fabrike.uzimajući u obzir sve troškove razvoja —i proizvodnje. isto tako nužnogza rakento gorivo i važnog za proizvodiy'u vode. Da li će. Kele). Na ovom Zemljinom satelitu u bezvaz-dušnom prostoru ni najmanji vetrić neće okretati vetrenjače.Rotacioni bageri će kopati minerale.

Koncept agencije NASA nove transportne mašine sa mesec .

Nozet iz Kalifornijskog astronomskog instituta potvrdili su sledeće: "Rezultat ispitivanja kosmosa biće nužno Mesečeva baza sa stal-nom posadom. i provodiće svoju bestrežnisku mladost na pratiocu Plave planete.od radosti! Zemaljska biosfera će se poštedeti i može se obnoviti. Titana. koja je udaljena 384400 km.skoro su neiscrpna. Vrhunac: tamo gore ništa ne korodira! Ležišta gvozdene rude na Zemlji nagriza vazduh. Ležišta boksita .. Na 35. do 13.. ovaj cilj se ne može postići bez vrhunske tehnologije. Njegova blaga mogu se iskorišćavati površinski u dnevnim kopovi-ma. U prospektima će se nuditi hoteli i restorani. a na Mesecu nikada nije bilo vazduha. mamiće nas rajski parkovi i sportski tereni. Crna mora sadrže mnogo gvožđa najboljeg kvaliteta. tamo ima na gomile. M. Kopanje zlata u prošlom veku bila je sirotinjska priredba prema šansama koje nudi Mesec. pripadnici agencije NASA. Oni će provoditi praznike sa stanovnicima kosmosa u kilometarski dugačkim cevima od stakla i plastike i neće morati da se odreknu nijedne prijatne stvari "odozdo". Ova baza se nalazi unutar onoga što se ekonomski može postići na kraju ovoga veka. na Mesecu ima napretek... Infrastruktura Otudija Berlinskog tehničkog fakulteta predlaže za transport mesečev autobus na pogon jednostepenim vodonično-kiseoničnim raketama. će prve bebe u svojim pasošima imati upisano "mesto rođenja: Mesec". Godine 2020. koji na ovom svetu nedostaje. kongresu Međunarodne astronautičke federacije. Američki istraživački timovi potvrđuju rezultat rada na Berlin-skom tehničkom fakultetu. Stanovnici Meseca biće bogati."18) Za samo 30 godina moći će turisti koji su umorni od Zemlje posetiti Mesec. Silikona. Ona će biti prvo samostalno vanzemaljsko naselje Ijudi. Djuk i V. godine u Lozani u Švajcarskoj. koji se održao od 7. a banke i pošte će nam pružati svoje usluge. a koji je potreban za proizvodnju solarnih ćelija. Ovaj autobus ne bi trebalo da transportuje Ijude i robu . koga na Zemlji već sasvim malo ima. Zar to nije cilj za koji se isplate ovakvi troškovi? Industrija neće nikada biti izlišna: napolje sa njom u vasionu! Medutim.neophodne sirovine za proizvodnju alumi-nijuma . oktobra 1984. Mendel kao i gospodin S.

. Posada druge. a da samo ne napušta površinu Meseca. mnogo veće stanice. Profesor O'Neilje izmislio drugu metodu: "Moramo poci od pretpostavke da se za nekoliko godina mora preraditi nekoliko miliona tona mesečevog materijala. stolice" čiju je prvu generaciju NASA sa uspehom testirala rečima znač da lunarna postrojenja moraju biti u stanju da u rokuod nekoliko godina odvezu sa Meseca oko hiljadu puta veću masu nego što e njihova sopstvena. Ovakav teški transporter bi se morao sastaviti u vasioni iz delova koje bi tamo doneli spejs šatlovi. što drugim Vasionska odela postaju Idkša. -Raketa bi ga stavljala u pokret kratkim guranjem i ne bi mn bili potrebni motori da ga podignu sa neke planete. U kakve će platne grupe biti svrstani Ijudi koji rade iste poslove na Zemlji i na Mesecu? Za stalne gradove u vasioni mesečev autobus nije dovoljan za tiansport materijala. udobnija. gde će se presedati i pretovarivati roba. Stoga moramo razviti transportno sredstvo koje može da odnese sa Meseca koristan teret. Za sindikate će nastati problenii: na Zemlji se rad sa glomaznim predmetima smatra teškim dok gore. biće sasta-vljena od školovanih vasionskih radnika prve stanžce. Saobraćaj između Meseca i zcmaljske orbite obavljao bi teski ti •ansporter koji . nego samo do mesečeve orbite na oko sto kilometara visine. pokreiljirija i elegantnija.Tranaporter tereta po modela agencije NASA od Zemlje do Meseca. njihove kolege rukuju njima kao igračkama. On će se zadržavati samo u bestežinskom prostoru između orbita..uprkos svojim džinovskim razmerama troši malo energije. Ovo ne inoze obaviti nijedna danas postojeća raketa. Novorazvijeni materijali to omogućavaju Za veze na kratkim rastojanjima služe ove "vatrene." Kako to treba da se postigne? . u bestežinskom stanju gde sve lebdi.

Pogled na industrijsko i stambeno naselje na Mesecu Magnetna železnica Trms-Rapid na eksperimentalnoj deonici u Emslandu . a prednji zid kola se spušta i u istoj desetinki sekunde oslobađa tovar koji poleti pod pravim uglom u odnosu na mesečevu površinu i počne da lebdi. Profesr O'Neil se držao ovog principa da bi projektovao svoju "elektrodinamičku centrifugu materijal". Ovaj magnetni voz se natovari matenjasom i teret kreće. Pomoću magnetnih impulsa voz ubrzava kretanje do brzine od 2. Na šini se nalaze plitka kola sa cetiri zida čiji se prednj] zid može veoroa brzo:spustiti daljinskora koman-dom. dugačka 67 km.0 principu linearnog motora već sam govorio u vezi sa "elektro-magnetskim topom".38 km u sekundi kojaje potrebna za izlaženje iz mesečeve teže. On ovako zamišlja njenu funkciju: Na Mesecu će se položiti "šina magnetne železnice". koju izračunava kompjuter. Ovaj postupak omogućava mala mesečeva teža kombinovana sa brzinom elektrodinamične centrifuge za materijal. voz naglo koči. koja se niože samo na poslednjim kilometrima hidraulički pomerati nalik na neki teški top. Nakon toga voz se vraća nazad. Posle poslednje korekcije pravca.

funkcije nošenja. bez dodira. bila bi do pre nekoliko godina još nemoguća. u blizini holandske granice.u pozadini cevovod za elektrodinamični transport materijala vljaju se elektromagnetima ugrađenim u vozilo. Sa magnet-noin železnicom oni se u budućnosti mogu zaboraviti. Ona raspolaže nosećim.Trans-rapid Izgradnja ove elektrodinamične centrifuge. između mesta Derpen i Laten.5 km u Emslandu. brzinom do 400 km na sat. na bešumnoj eksperimentalnoj železnici da baciš pogled u blisku budućnost! . voznim i pogonskim sistemom bez trenja: "Kod magnetne tehnike vožnje. AEG i BBC u konzorcijumu "Magnetska železnica Trans-rapid". dodi u Emsland i pokušaj tamo. godine ona vozi na eksperimental-noj pruzi dužine 31. Magnetna železnica funkcioniše nezavisno od trenja izmedu točkova i šine.'' Putniče. vođenja i pogona oba Uprvom planu mesecev autobus . Od 1984. Probleme sa velikim brzinama i enormnim otporom trenja rešile su nemačke firme MBB. kojuje predložio pro-—fesor O'Neil. Svim železničarima na svetu bili su poznati problemi trenja izmedu točkova i šina koji su ogi'aničavali veće bi-zine.

Snimak rakete pokazuje. Tamo nema otpora vazduha. Spejs šatlovi nose prethodno isfabrikovane građevinskeelemente do vasionske stanice. kako se mora zamišljati centrit'uga za materijal . ne može biti oduvan. .kao magnetna šina ugrađena u cev. pri naj-većoj brzini. a njena posada sortira lebdeći materijal u konvoj od nekoliko hljada tona. da ne bi nastale pogrešne predstave opisivanjem eksperimentalne železnice u Emslandu. Građevinski delovi tereta lete u neprekidnom nizu kroz tamu vasione i skupljaju se u blizini Meseca na tački L-2. 1986. a zatimstižu i stanovnici kosmosa. Tu treba da nastane prvi. Gradi se dmga kosmička stanica. Spejs šatl odnosi malu vasionsku stanicu u orbitu Ze'm-Ije. Tu se okreće mala vasionska stanica oko sopstvene ose. da bi ga pomoću vasionskog šlepera upravila ka tački L-5. a eventualno treća ičetvrta.drugoj Lagranžovoj tački! Znamo već da meteoriti ostaju "za-lepljeni" na libracionim tačkama. Gradilište na L-5 Tuda ide materijal katapultiran sa mesečeve površine? Ide ka. Posade dolaze iza toga. a materijal u kolima. 1990-1995. skromni vasionski grad.Magnetna centrifuga za materijal na Mesecu ima upravo idealne uslove. 19871990. Ona se povećava. Upravo tuje potreban ovaj teret.

po profesoru O'Neilu.td. Iste godine će se u mesečevoj Idinici roditi pi'va inesečeva beba. Ona obrazuje bazu kod kosmičkog grada kojaje. Stanica na Mesecu se razvija u naselje. Tamo se nagomila-vaju životae namirnice. Na visini od 38500 km iznad Meseca pušta se u pogon pn'a vasionska elektrana. Izgrađeno je pristanište na Mesecu. prvi vanzemaljski čovek. Kosmički radnici na orbiti Zemlje sastavljaju dve većstanice od prefabrikovanih modula. Druga vasionska stanica napušta zemljinu orbitu i pri-ključnje se stanici L-5. Jedna od velikih kosmičkih stanicaje gotova i snabdeve-na. nazvana OSTRVO T. U meduvremenuje postignuto da šatlovi startujučetiri stotina puta godišnje. Elekti-odinamična centrifuga za materijalje u izgradnji. 2000-2005.Između Meseca i stanice L-2 postoji stalni saobraćaj. Ona isporuč'uje energiju preko mi-krotalasa i lasera direktno u mcsecevo naselje. Vasionski šleperje vuče ka tački L-2 u blizini Meseca. 1995-2005.1995-2000. kiseonik i. . U pogonuje malaelektrana. voda. za duževreme. Robotipočinju sa proizvodnjom sirovina.

Sa Meseca. Na Zemlji se rasplamsava diskusija: da li ova deca sa Meseca treba da ostan'u tamo ili se moraju vaspitavati na Zemlji? 2005. sigurno bih se ograđio od spiska nezamislivog. redovno stižu materijali koji će. Neko ko veruje u budnćnost. Fabrike mesefieve kolonije počinju sa transportova-njem prvih sirovina. Čovečanstvoje do sada preživelo sve apo-kalipse.umesto da nslove parališuću rezignaciju . naći svoju primenu kao izolacioni materijal od hladnoće i zračenja iz kosmosa. Tada će. . Sve nacionalne krize energije vode ka jednoj internacionali golaća. organizacija izvoznika nafte." Zemlje sveta će prinudno morati da dodu do oštroumnog konsen-zusa. — • Inventar tehničkih mogućnostije zapanjujući. misli da će globalni razvoj primorati političare na pregovore. koje stignu bez najave. pre svega.Red vožnje za razvoj Sledeća vremenska tabela za pojedine etape gradnje tehnički je potpuno realna ako i ukoliko se pravovremeno donesu političke odluke. da razi-i gra svoju stvaralačku maštu. ali samo protiv takvih. kada izvori usahnu? Ubeđen sam da će se i tada automobili voziti i da ćemo se i dalje gi'ejati. počeli bi da plivaju. Protiv katastrofa. Uvek. a ipak izvodljivog. kao što sam ja. Covek može da n i mobiliše svoje odbrambene snage. Protiv onih koje se razvijaju polako : koje decenijama nadolaze i mogu se spoznati. novom tehnikom usporenaje potrošnja nafte. "Čovek ne počinje lako da misli. Dali će se ostvariti ono štoje moguće u okviru vremenskog plana od 20 godina nije pitanje tehnike nego samo pitanje pravovremenih političkih odluka. Međutim. udvadesetostruči sa o svoje prihode izazov je prihvaćen: razvijene su i unapredene alternativne energije. kadjednom počne više ne prestaje. globalna kontrola radanja postaća neizbežna. To je znao Žan Žak Ruso (1712-1778). Propast sveta? Pesimističke prognoze. kao ona Rimskog kluba ili studija Global 2000. Međutim. na našem putu u budućnost malu pauzu. što se u većini slučajeva ne dogadaJer: "Stalno se pojavljuju Eskimi koji govore stanovnicima Konga šta treba da rade". da alarmira pronalazače. TAV stoji na raspolaganju za brzi prevoz. Svetsko stanovništvo raste. a glad hara kontinen-tima. jer: "Fantazija je važnija od znanJa" rekao je Albert Anštajn. takođe. Već se nazire prstenasta struktura OSTRVA I. Skoro neprimetno razvoj korača u čizmama od sedam milja. Ukoliko se ne pojave Eskiini da se umešaju u rad tehničara važiće sledeći raspored: 2004. U meduvremenu ima već deset rnesečevih beba. Oko stanice L-5 lebdi sve više paleta sa prefabrikovanim delovima i rezervom. Zagađivanje čovekove okoline podjednim nebom bez granica neće se zaustaviti na carinskoj rampi. Međustatus Tapravimo ipak. šta ce se desiti kada se nafta ne bude mogla dobiti ni za kakvu cenu. Kada je OPEC. knjiga "Jedna se planeta pljačka" ispunile su . rekaoje poljski satiričar Stanislav Jerži Lem. čovek je ncmoćan. Sada se samo vezujem za mogućnosti trenutka. kadaje stanovnicima Zemlje voda došla do grla. da ne pratim uvek loptu kojom se igi'a u eksperimentalnim institutima budućnosti. Izazvao sam glasno raz-mišljajući u "Sećanjima na budućnost" šok u celom svetu.pilotsku funlEciju: predvidele su kaTastrofu na horizontu. Da nisam upoz-nat sa materijom. Raste potreba za radnim mestima.

industrije. naselja moraju se premestiti u vasionu. U plivanju će da sazri saznanje da se konačno mora razmišljati o životu izvan Plave planete. Zemlje u razvoju sa svojih 60 procenata svetskog stanovništva daju 10 procenata proiz-vodnje dok zemlje sa državnom trgovinom. Po sličnom principu se mogu vasionske fabrike i vasionski gradovi staviti u sopstvenu rotaciju. U kružnom toku se upotrebljeni vazduh meša i priprema. piše: "Pretpostavimo da se ovde. štoje uostalom metoda koja se dokazala u svim vasionskim vozilima sa posadom. Poslednje sredstvo je . Potpuno nove perspektive se mogu naslutiti. međutim. Pepeo. treba našu lepu Zemlju da oštećujemo. jer se može dobijati čak kao sporedan proizvod iz mnogih sirovina.rešenjima.centrifugalnu silu kao u mašini za pranje rublja | naših majki. Brže nego što se misli i okeani će biti "ispumpani". Voda se penje. a onaj ko traži izlaz mora da otvori sanduk sa rešenjiraa. elektrane. Svetsko stanovništvo e-nih je brojalo preko 4. prisilno ispuruti prazninu. Pre svega. iako već sada neomiljena. a kasnije sa asteroidnog prstena? Zašto "ovde dole" graditi neomiljene elektrane. Orbitalnoj teškoj indu-striji stoji na raspolaganju za procese rastapanja sunčeva energija u neiscrpnoj količini. Ovakav priraštaj odgovara nastaj anj u nove. oponira se da u bestežinskom prostoni to sve uopšte nije moguće! Tehnička fantazija već razmišlja o fabrikama koje se kao neki ogromni točak okreću polako oko svoje sopstvene ose i stvaiaju . Ako se oba rastope onda aluminijum . Kroz okno možemo da posmatramo: što se brže okreće doboš. veštačku težu . onaj ko voli mir mora da bude za miroljubivo naseljavanje kosmosa. a za 2020. pokuša napraviti legura od aluminijuma i materijalakoji sadrži antimon. Opterećenje čovekove okoline je u raznim oblastima postalo ne-snošljivo. Prilikom dobijanja kiseonika iz kamenja sa Meseca. 40 procenata kiseonika. Tamo gde dođe do diskusije između Ijudi uniforroisanih gledišta. kada ih možemo smestiti u vasionu? Za moj ukus pametnijeje i bolje prošinti se u vasionu pravovremeno i dobrovoljno. komadi veša se sve više stiskaju uz zid doboša. šljake i minerali postaće hu-mus za baštovanske kulture. a za sekundu jedne četvorofilane porodice! Zapadne industrijske imaju oko 25 procenata svetskog stanovništva. ali namjoš ne stoji do grla. na Zemlji. sa svojih 15 procenata svetskog stanovništva daju 15 procenata proizvodnje. Nećemo đa se sazaljevamo! Sanđuci sa problemima vešto su bili a svuda po svetu. Pomanjkanje kiseo-nikaje nevažno. ostaju otpaci. Ona neće moći dovoljno da snabdeva stanovništvo koje neprekidno raste. godinu ntrostručenje stanovništva. godine.5 milijarde Ijudi 1982. Ako se takozvana teška industrija premesti na L-tačke. sirovine će se prerađivati u polufabrikate. 30 procenata metala. Horizont planiranja je neograničen. U februaru 1985. a 011 te probleme nije mogao da drži pod poklopcem. vsb gcdine Svetska banka je prognozirala udvostničenje.neopravdano zabranjivana atomska energija. Poznatoje da kamenje sa površine Meseca sadrži 20 procenata silikona. od Medutim. koji se mogi-i primeniti u izgradnji vasionskih gradova. medutim. dva velika grada za dan. dok je ostalih 10 posto mešavina. bilo je i biće. Ova dva metala imaju vrlo različite gustine. velike države za godinu dana. Fizičar Piter Vajk. Naša planeta prilično je istrošena. Zašto. a sada radi na dugoročnim studijama za agenciju NASA. Ba se Iz sanduka sa rešenjima potiče urbi et orbi (svima i svakome) velika ir''oj ideja za vasionska naselja. Za proizvod-DJTI i snabdevanje čovečanstva svim potrebnim dobrima površina Zemljeje premala. zavisno od željene teže. osim sanduka sa problemima i sanduka sa riz. one K-adaju oko 75 procenata svetske proizvodnje. kojije dugo godina radio na Kalifornijskom univerzitetu. Ona se može bez slojeva oblaka hvatati za pogon visokih peći i za proizvodnju laserske energije. a vodonični motori će "nicati" iz mozgova prona-lazača. kad se sirovine mogu uzimati sa Meseca.

a zatim pomoću mikrotalasa ili u laseru koncentrisati i slati na Zemlju. "Doživljaj Meseca" ćejoš više garantovati fasci-nacijn koju smo do sada osećali prilikom pi-vog susreta sa drugim kontinentima. velikim skokovima. a raznm ne govori suprotno. neće nas spasti. pre svega Olimpus Mons koji je . Ako raazvoj na svim poljima bude i dalje napredovao. koje bi imale bolje dejstvo za 35 procenata od najboljih sunčanih ćelija koje smo danas u stanju da napravimo. termonuklearni reaktor. U vasioni se ziačenje usijanog Simca moze hvatati i na satelitima pretvarati u elektricitet. prvorazredni zadatak vasionskih kolonista biće da snabdevaju Zemlju energijom. u Alabami.ispliva na površinu čim metali ponovo počnu da se stvrdnjavaju. Stoga se ovalegura na Zemlji ne može proizvesti u ekonomičnim količinama. isuviše je veliki gubitak energije u zemljinom vazdušnoni omotaču. Erike. Isuvišeje velika razdajina od mesta proizvodnje do potrošača. Do meseca i nazad T^'onačno. U međuvremenu su sva odmarališta već viđena i posećena ili prepu-njena kao mravinjaci. Sunce. koja se u nuždi. govori čak u prilog turizma na Marsu. a sebi ih ne mogu priuštiti. Optička industrija će proizvoditi "kosmički čista" sočiva i specijalne medicinske uređaje. kristali i mešavine stakla koji se mogu proizvesti samo u bestežinskom stanju ili u maloj teži. Takva legura bi predstavljala novi materijal za proizvodnju sunčanih ćelija. Inženjer Kraft A. i vasionski turizam ne sme da ostane nepomenut. a najveći deo nestaje u Univerzumu. vulkanski oblikovane pojedinačne planine." ) U vasionskim laboratorijama se mogii proizvoditi farroaceutski proizvodi. daje svoje zrake milionima godina. Ko ne bi poželeo dajednom u bestežinskom stanju Meseca hoda v. Međutira. To bi Lila efikasna i jeftina pomoć za prenaseljene zemlje u razvoju. onda će Ijudi imati sve više slobodnog vremena. kojejoš uvek grade elektrane. godine biće hit-let na mesečevu bazu. rođeni Berlinac i dugogo-dišnji saradnik Vernera fon Brauna u Hantsvilu. u velikom stilu dobija na Zemlji. "Tamo su gigantske. Solarna energija. isuviše su nesigurni vreme'iski uslovi. 2010.

velikirn kraterima sa peščanim dinamakoje su naneli vetrovi. i blizina porodice i pi-ijatelja. godine radio je u timu Vernera fon Brauna u Psnemindeu. ." Da bi se znalo kakvu tezinu imaju izlaganja devedesetjednogodišnjeg profesora Obeila. Nastaće habitati (lat.noću bi se mogli osvetljavati veliki gradovi iz kosmosa i tako bi se štedela struja.visok 25000 metara. 17.'ili posettoci Maisa pod roze nebom između veličanstvenih izlazaka i "Prvo. godine. i pouosan što je on. prečnika 5 metara. Čazma Marineris je razgranati sistem džirovski?i klisara dug 2500 kilone-tara. do 1958. bio u auditorijumu. Od 1941.konstniisao raketu od 25 metara težine. godine.da pustinjski predeli postanu plodni ili da se pomeranjem ohlaka sprece poplave. Medutim. sport. a publika mu je dugo aplaudirala. . Njegovo delo "Ljudi u kosinosu" se pojavilo 1954. do 1940. tome i mnogo ceniu drugome mogu se dr. Habitati Taseljenicima kosmosa potrebna je relaksacija. bio u agenciji NASA u Hantsvilu cd 1955.ma sa skulptura-ma titanske visoravni. prilikom mogpredavanja u Majsterzinge hali u Nirnbergu. pozdravio sam ga. predeli. u tački L-5 trebalo bi izgraditi OSTRVO I. januara 1975. a prečnik baze mu je 600 kilometara. mnogo godina. godine na Tehničkom fakultetu n Beču izvodio eksperimente sa raketama. sa korisnim teretom od 10 tona. Prema predstavama profesora O'Neila. Ogledala će regulisati sunčevu svetlost u rtmu dana i noći. da je 1923. a zajedno sa njim. Habitatio stan). hteo bih da podsetim na to da je on 1917. godine (!) opisao bitne elemente današnjih velikih raketa u svojoj knjizi "Raketa za planetarne prostore" i da je od 1938. ima još mnogo većih mogućnosti. Teža u naseljima za stanovanje biće istakao na Zemlji. Tako bi se kasnije moglo uticati na klimu . Drugo. Treće. Haotičnim predelima vanzemaljske divljine. pojedinačne facete bi se mogle tako pomeriti da se u ugrozenim regionima izbegnu noćni mrazevi. godine. Zahvalan sam svojoj sudbini što sam mogao da upoz-nam profesora Obo-te pn. mogu se lako oslobađati putevi za brodove prerna arktičkim lukama. gcdine nije štamparska greška! -.

cveće. da una prečnik od 1. većje dogovoreno.5 kilometara. bez grešaka. potoci i jezera. omiljene domaće životinje su razumljiv komfor. Na tom terenu treba da živi u prijatnim uslovima 140000 Ijudi. Jednog dana će biti i tehnologija prevaziđena. Džinovski točak OSTRVA II treba. Ono će biti izgrađeno brže. Vlade i koncerni mogu da kupe habitate kao što je i OSTRVO II. ubrzo počmi sa gradnjom OSTRVA II. prema planovima O'Neila. Sume. Uprkos strogoj kontroli rađanjajednom neće biti dovoljno prostora na OSTRVU 11. Svi oni kojeje ovamo doterala čežnja za novim dimenzijama.8 km. menadžeri. centri za provodenje slobodnog vremena. radnici i njihove porodice ne treba ničega što život čini vrednim življenja da se odreknu. Pogled na svetiucajuće zvezdane dijamante iz crne vasione.jer će graditelji već imati iskustva stečeJia prilikom gi-adnje OSTRVA I. tehničari. parkovi. na biiske planete i vasionske fabrike koje kruze oko habitatajejedin-stven. veka . da kolonisti sa OSTRVA I. Vazduh-koji se stalno filtrira i prerađuje biće bolji od onoga na zavičajuoj planeti. posle prvih razglednica sa srdačnim pozdravima iz vasione. a i životinje uspevaće u biotopima. a obim ekvatora od 6. drveće. Projekcija agencije NASA totalnog izgleda habitata 21. Pošto će želja za ise-lja-vanjem sa Zemlje postati još već.Trava.

pri čemu su ušteđene ogromne količine isekticida. i 1972. Plantaže su se mogle preventivno grejati.8 tona. onaje . povećati broj interkontinentalnih poziva od 3 mi-liona 1965.Od svog zakonskog osnivanja. "Amerinkanci su osnovali svoju agenciju NASA kao civilnu orga-nizaciju od zajedničke koristi koja će što je brže moguće nove tehnologije što donose dobit davati privatnoj industriji. doduše. Troškovi / korist Qa kosmonautikom nastala je u SAD dinamična industrija rasta. ali ovog puta ne u konstrukciji džinovskog točka.sa kosmičkom kapsulom teškom 5. hrabri vasionski mislilac. godine. moguća. solarne ćelije. godine najveći stepen hitnosti . Doktor Stanek beležijedan impresivan uspeh: gi-adnja vasionske r.5 km i dužinom od 32 km. daju pravovremene prognoze o žetvi itd. . jedinicama za snabdevanje od 25 tona i jedinicom za ateriranje na Mesec. medutim. veka?"3 preuzimam nekoliko plodova kosmicke ere: . godine. .9 metara. Agencija NASA je rezultate svojih istraživanja odmah dalje davala industriji radi direktne primene u korist svih ..anice "SKAJIAB" koštalaje dve milijarde dolara.koštali su 50 milijardi dolara. OSTRVO III bi sa svojih 1000 kvadratnih kilometara slobodne površine ponudilo životni prostor za milion Ijudi. mikroprocesore. klima uređaje. "Komercijalna astronautika . Rat nije više otac svih stvari. Sa dosadašnjim sredstvima jedva da bi bilo moguće da se svakih 30 minuta dobije snimak oblaka za celu hemisfei-u. kojaje bila teška 16 tona . izračunao je da se OSTRVO III tada već može izgraditi sa prečnikom od 6. da se posluži jeftinim fotografijama koje je iz kosmosa napravio LANDSAT. prilikom otvaranja teško dostupne oblasti Amazona. godine agencija NASAje ispunila program • meje Džon F. .Indonezijaje uspela da poveže prek'o satelita svoja velika i mnogo hiljada malih ostrva za neznatno malu cenu u poređenju sa onim koliko bi koštalo povezivanje podmorskim kablovima. Između 1968. i time u znatnom delu amortizovala svoje sopstvene investicije.SAD otkrila mdno bogatstvo u vrednosti od oko 15 milijardi i^lara. To su patenti za nove veštačke materijale koji kao čičak zatvaraju prtljag.Satelitski snimci upozoravaju na nevreme. medicinsku kontrolu u stacionarima za intezivnu negu. negoje to kosmonau-tika. O'Neil." Iz doku-mentacije švajcarskog stiiičnjaka za kosmos. . Staneka.naftni bum 21. dr Bruna L. godine. . agencija NASA je prijavila nekoliko hiljada patenata čiji smo korisnici svi..Krenuće se na gradnjujoš većeg habitata. . . džepove itd. 1958.Afričkim državama su satelitski snimci omogućili da prate i uništavaju jata skakavaca.Uz istovremeno pojeftinjenje mogao se. međutim. sa čijim se korišcenjem može početi za 15 godina. a time su u poslednjim godinama izbegnuti gubici u proseku od 45 miliona dolara.. Takođe profitiraju i siromašnije zemlje: . olo sa posadom spustio se na Mesec. desetostruko skuplja. nego cilindra koji se okreće oko svoje uzdužne ose. otknvaju nalazišta slatke vode. zahvaljujući telefon-skim satelitima.Brazil je mogao. konstruisanje zgradnja Apola .Farmerima u Floridi su svakih 30 minuta davane temperaturne karte kadaje postojala bojazan da nastupe hladne noći. Kenedi dao 1961. pejsmejkere. na 200 miliona 1980. prečnika osnovice 3.Pomoću komunikacionih satelita može se dokazati daje komu-nikaciona mreža sa nadzemnim vodovima i veza pomoću mikrota-lasa. optička vlakna. Projektovanje.

oni žele da idu dalje u Univerzum. Nekada. bez uspomena na Zemlju odakle su. naseljenici kosmosa neće imati na Zemlji rođake. a finansira ih konzorcijum koji se sastoji od država. Polazed sa te osnovice neka svako sebi predstavi šta se može desiti u tim naseljima u vasioni. Da sam počeo sa: "Zamislite dapostoji gigantskovasionsko naselje!" moji čitaoci bi me smatrali autorom naučne fantastike. Katalog pitanja Tz obimne literature povadio sam samo najvažnije podatke koji su potrebni radi razumevanja velikog putovanja u budućnost. Autarkični kao što su. državama učesnici-ma.finansijerima. Sa tehnološkog i tmansij-skog stanovišta nema nesavladivih prepreka za izgradnju džinov-skih vasionskih postrojenja. . Ovi troškovi se dele na rok od 20 godina. Nameće sejedan katalog pitanja kao što je ovaj: Kome će pripadati to naselje . "'Takvim pitanjima mogu se ispuniti cele knjige. Da li će se leševi vraćati na Zemlju? Da li će se u ovim posebnim okolnostima razviti no'vi pravni kodeks? Da li će ciljevi biti unapred dati sa postojbinske planete Zemlje. samim naseljenicima kosmosa? Ko utvrđuje natalitet? Ko ga kontroliše? Da li će grad . Časopis "Tajm" izvestioje 1974. Spekulišimo malo. Kao njihovi prethodnici. Mi možemo tirne da počnemo. Za 30 godina moći ćejednovasionsko naselje da egzistira nezavisno od Zemlje. Sledeće generacije će to morati. da traže avanture u novim dimenzijama. nasledivanje? Dali će stanovnici raznih habitata živeti miroljubivo među sobom ili se u naslednoj masi skriva bacil permanentnih sukoba? Preti li "krik malih zvezda"? Kako će se planeta Zemlja ponašati u slučaju konflikta? Može li se ona staviti pod pritisak novog oružja iz novih industrija? Špekulacije? Ovaj katalog pitanja ni izdaleka nema pretenzija da bude potpun. pošto se stanica kroz kamate i kamate na kamate amortizuje. možda kroz sto godina. gordi na svoje slobodno biće oni zaključuju da kažu zbogom našem Sunčanom sistemu. hrabri pioniri. godine o studijama koje su došle do rezultata da "tehnološka i ekonomska dobit kosmičkog programa prevazilazi troškove sa 14:1" . Da ne bih sebi dozvolio takvu kvalifikaciju skupio sam podatke u malu enciklope-diju za izgradnju vasionskog habitata. osnovni posed.država koja nastane u kosmosu biti demokratska ili funkcionerska država? Da li će socijalni sastav da ostane stabilan ili će se razviti stanja slična na Zemlji? Šta će se dešavati sa umrlim? Da li će postojati rozanjum ili vasionske sahrane? (Jedva dajeto moguće: u bestežinskom stanju bilabi to zanimljiva predstava). ili će ih naseljenici kosmosa sami odredivati? Mogu li vasionski gradovi da postanu pretnja za Zemlju? Da li će se vremenom stvoriti nepoznate vrste bakterija ili virusa na koje su imuni samo oni koji su rođeni u kosmosu? Da li će "oni gore" stvoriti druge moralne zakone od "onih dole"? Da li će život biti kraći ili duži? Da li će vasionske kolonije stvoriti novu valutu? Ako će je stvoriti kako će se isplaćivati isporuke? Da li će postojati vlasništvo. Jedna prognoza je sigurna: tamo gore neće biti perfektno društvo! Čovek nije savršen. industrija i bana-ka. preduzetnicima ili.Sadaje gradnja kosmičkog habitata OSTRVO II proračunata na 200 milijardi dolara.

ono već operiše u bestežinskom stanju.god. gocttne VOJADŽER II proći će planetu Uran.Vasionski grad okupira naučna elita. a oni se dosađuju osom Zemlja . Žele davrše misuu u Univerzumu verom i inteligencijom. godine. Regent. Istraživačka radoznalost ih izgoni iz habitata.L .tačka. s vremena na vreme jak potisak. Nije čudo što mudri Ijudi razmišljaju o tome. U januaru 1986. Lagano ubrzanje.svejedno kakvog oblika države . Univerzum je. shvatio sam da se na ' horizontu špekulacija doduše sasvim ocrtavaju mogućnosti.Posle temeljnog proučavaiya. a tajnaje ova: na izračunatoj putanji one se stalno navode u privlačnu oblast neke planete. a VOJADŽER 1 i VOJADŽER II u aavgustu i septembru 1977. brzine se još uvek pokazuju kao premale. Sve što se u vezi s tim sada može učiniti i što bi ubuduće bilo moguće. da bi se konačno oslo-bodili svih prepreka i ugovora. Nemoguće? Fantastično Međuzvezdane sonde malog formata već su u vasioni: PIO-NIR X i PIONIR XI startovali su u martu i aprilu 1972.na svojoj generalnoj skupštini da osnuje jednu novuistraživačku grupu pod imenom „Komisija 51“istraživanje vanzemaljskog života. Ovo su četiri scenarija od mnogih zamislivih motivacua da se probije ka novim horizontima.a nautike").od Karla Sagana. ako je moguće pod uticajem pri-vlačnih sila neke planete. bez zle name-re. ovoga putapo nalogu duhaUniverzuma. ukupno 210 astrono-ma i 40 naucnika iz . mole se u crkvama. U vasionskim habitatima se razvila neka nova religija. Rupe. da 11 će pri tako sporom kretanju vasionskih habitata uopšte biti moguća koloniza-cija naše galaksije. pomeraće ga na dugom putu didje u kosmos. m: Razvila se prosvećena monarhija ili predsednička demokratija. da otvore vrata u vasionu za jedinu pravu religiju. Pristupila joj je naučna elita astronomije i astrofizike . Meduzvezdano putovaiye od zvezde ka zvezdi moglo bi tako dapočne. Pa i ako jedno veliko vasionsko naselje ne mora više da se dize sa Zemlje. Putaiye su tako utvrdene da izgleda kao da će sonde zbogprivlačnih sila da se sruše na planetu. one ih promašuju što je uslovljeno njihovim velikim brzinama. međutim. preko Džona Bilingema.Mesec planete. Filipa Morisona do Edvarda Parsela. koja je a. Sve četiri će napustiti našSunčev sistem. beskonačan i rastojanja samo do nama najbliže zvezde Alfa Kentauri ne mogu se nikada savladati. Premise za sva"provalivanja" bili bi dovoljnojaki inotori koji bi mogli da odvuku džinovske habitate sa neke L-tačke iz Sunčevog sistema. opisuje profesor Hari 0. Izaslanička misija pofiinje. oni prirodno poseduju nagon religioznih preobraćivača da moraju proširiti svoju misiju. samo ih sprečavaju stari ugovori sa Zemljom. redovni profesor na i Tehničkom univerzitetu u Minhenu za astronautičku tehnologyu. i u svoja dva izvrsna i uzbudljiva dela "Bezgranična dimenzija astro. prema kosmičkim merilima. ali da jaki motori ostaju problem. Naslednici kralja ili predsednika žele neograničena prava i hoće da vladaju milionima stanovnika. godine. Frenka Drakea. Ove sonde lete bez pogona. međutim. kako su nas učili. Čak i najbrži vasionski brodovi bu putovali veko-vima ili milenijumima.naređuje "svome Barodu" da otputuje u drugi Sunčev sistem. Njeni vernici su bogobojažljivi.X . nazovimo je "Izaslanička misya". Komisija 51 Meređunarodnaastronomska unija (IAU) zaključila je 1982.

Meseci. na svakih šest svetlosnih meseci -jedna zvezda. Stoga. a ne da se krije iza zida na kome je napisao "NEMO-GUĆE". dabiseijedan renomiraniakademikuključiourazrešenje problema. a da razdaljinu putovanja povećamo za faktor 10 . Papagianis ). vasionski brod će razda-Ijinu od deset svetlosnih godina do susednih zvezda preći za otprilike pet stotina godina. dakle. oni u svojoj posadi već imaju specijaliste za sirovine. asteroidi i mrtve planete izvrsni su izvori sirovina. od prvog Sputnjika u orbiti do Coveka na Mesecu. kaže profesor Papagianis. "to znači da bi talas kolonizacije napredovao otprilike deset svetlosnih godina na hiljadu godina (500 za putovanje i 500 za razvoj). kao svi naučnici. Rukovodilac "Komisije 51" postao je profesor Majkl D.. razvijenijim vasionskim brodom." "Pri brzinama od 2 procenta brzine svetlosti. Osim toga. Proksima kentauri. astronom na univerzitetu u Bostonu. On kaže: "Stoga izgleda apsolutno razumno da se pretpostavi da ćemo u sledećem stoleću ili onom iza njega biti u stanju da postignemo za jednu desetinu više. razumno računajući može se pretpostaviti da ćejedna kosmička kolonija na nekoj drugoj planeti da uradi isto u roku od 500 godina. Robert S.000. U prečniku od deset svetlosnih godina postoji već deset zvezda. utoliko pre što kosmo-nautima stoji na raspolaganju sve osnovno tehničko znanje. raniji predsednik Svetske banke. pre nego štojejedan mali deo njih otišao dalje bilo starim ili novim. Ono što se za deset godina od teh-ničkih rešenja moralo savladati. udaljena je četiri svetlosne godine. koje se pomoću atomske fuzije bez daljnjeg mogu postići. motore itd. trebalo bi tehnolozima i kosmonautima da bude moguće za 500 godina. a uz to u prtljažniku nose gotove planove za izgradnju vasionskih habitata. Papagianis postupa. Maknamara. vasionski kolonisti pet stotina godina proveli na putu i upotrebili daljih pet stotina godina za industrijalizaciju neke planete u susednom Sunčevom sistemu. On pretpostavlja da će vasionska kolonija svakih pet svetlosnih godina nailaziti na novi Sunčev sistem. Profesor Papagianis stavlja na početak svojih razmišljanja činje-nicu daje čovek za vreme poslednjih sto godina povećao razdaljinu putovanja za faktor 10 . Na da. koja će nas dovesti do najbližih zvez-da. dakle. Sa deset miliona godina bi totalna kolonizacija bila upravo hiljaditi deo njene starosti. oprezno kod svojih pro-računa i ne uzima maksimalno optimističke cifre. pogonska goriva. Ako su jedanput sleteli na neku sti'anu planetu X." Profesor Papagianis se osvrće na maksimu Alberta Ajnstajna: "Najveći broj osnovnih ideja nauke same su po sebijednostavne i po pravilu se mogu interpretirati jezikom razumljivim za svakog. Moramo se naučiti da razmišljamo u velikim vremenskim perio-dima. najbliža stabilna zvezda. a brzine za faktor 4000. Nezamislivi vremenski period? Računa se daje naša Galak-sija stara deset milijardi godina. što znači brzinom od jedne svetlosne godine na vek". zajednu vasionsku koloniju nije im potrebna planeta slična Zemlji. . cepanje atoma. dao je očigledan primer: "Ako istoriju univerzuma predstavimo kao liniju dugačkujednu milju (1609.Ijini odsto svetlosnih godina ima ih čak 400. onda na njoj Ijudi izgledaju kao delić poslednjeg santimetra!" Ako su. a u prečniku od dvadeset svetlosnih godina sedamdesetpet." Ovako računa taj astronom iz Bostona: "Za manje od četiri stotine godina Americije uspelo da "presedne" sa volovskih kola na raketu za Mesec. To bi nara dozvolilo da povećamo brzinu za faktor 400 što je oko jedan do dva procenta brzine svetlosti. metalurgiju. To znači rastojanja od deset svetlosnih godina. Na taj način bi se čitav naš Mlečni Put kolonizirao za 10 miliona godina.drugih oblasti.34 m).

astrofiziku. novo . svađaju se o totalnom kraju ili ponovnom rođenju 9 posle smrti. Astronautska klopka Ota bi sve moglo da se odigra u vasioni? Radi boljeg razumevanja -'onoga što ću kasnije da izložim pratićemo zamišljene scenanje. Vasionski kolonisti iz četiri razloga. Na brodu se stalno nešto dešava i bez estradnih animatora. neka treća doživeće uletanje u strani Sunčev sistem. Naučnici diskutuju o sinergetskim fenomenima. neposlušnih nastaju tako prve male kolonije. iz komandnog centra izbegava meteorite. Istražuju se nove vrste energije. upravlja najmodernijom tehnikom. a neka opet leti u prebrzom vozilu TAV u izviđanje.•iavigaciju. jer ciljevi nisu bili ni naznačeni u nekom poznatom katalogu zvezda. odrasli se usavršavaju u bibliotekama. Oni što rade smatraju ove gotovane suvišnim. koje sam kao primer naveo. u vazduhu se oseća napetost. Ko ih se ne pridržava biće pivom prihkom izbačen na neku planetu sličnu Zemlji. živi. Uprkos tome. Posle revolucije donose nove zakone. Jedna će biti svedokprvog kompjutera sa sopstvenom svešću. genetiku i kompjuterologiju. Deca se igraju u dečijim vrtićima. potiču od X-generacije rođene u kosmosu. U njihovom habitatu se voli. počinju zate-gnutosti. koja traži mesto boravka. Njihova deca završavaju stroge osnovne škole. Postiglo se to da se toleriše rukovodeći tim koji rukovodi koloni-jom. neka druga učestvuje u astronomskim ot-krrićima o kojima ranije nije bilo nikakve predstave. prepiru se o strukturama početka i kraja • Univerzuma. Od nezadovoljnih. Na trzište se iznosi novo voće. Svaka generacija doživljava nešto neobično. Ona se može ukotviti na nekoj bližoj planeti. sve se ponovo upotrebljava u kružnom obnavljanju. nauku o gravi-taciji. . Tako se sadašnjost u tipičnom vasionskom bivstvovanju pretvara u prošlost. Pronalaze se nove vrste pogonskih motora. Radi se samo ono štoje najnužnije. drži najbolji kurs. Medutim. ne mora u svakom slučaju da putuje 5 svetlosnih godina do sledećeg Sunca. Konačno: više nema đubreta. umire. Elita posećuje restora-ne i biblioteke koje su rezervisane samo za njih. Vasionska kolonija. stariji univerzitete sa odličnim fakultetima za astronomiju.One nisu nanizane jedna za drugom već su nagomilane u dubini prostora.

ali ne postoji vasionski raj. Ovi kolonisti kleče u startnim otvorima spremni da svoju veru prenesu drugim planetama. a u devetoj generaciji potpuno i prekinula. "Veliki brat" je svuda. Glupim je smatran jedan deo stanovnika kojije služio kao radna snaga za prostije poslove. Od hominida preko Ijudi presađenaje na vasionske koloniste loša osobina svaste. Međutim. Bilo kuda se vasionski kolonisti kretali. da Zemlja ništa više nije mogla da im ponudi. uspomenu na prapostojbinu u čipu. Ijubomore i zavisti. u vezi. odobrava istraživa-nja u frustrirajućem obimu. Obrazovanje komitetkoji priprema posetu Zemlji kroz deset hiljada godina.i u otvorenim razgovorima. naučni-ka i mženjera. Ljudi su se tako osećali naprednim i nadmoćnim. svuda se iznenada pojavljuje regentov trodimenzionalni laserski hologram. sa narodnim veseljem i iaserskim koncertom. Onaj ko hoće da se dalje . prisluškuje stanove i radna mesta. sa povećanom razdaljinom se sma-njila. ujedinjuje se da bi pružila otpor naredbama regenta. njegovaje vlast čvrsta: on kažnjava. a njihov životni vek bio je prilično kratak. a kojs ima izvrstan nkus).i. medutim.acionalnim praznikom. Obrazovale su se kaste. Oni vellfiaju univerzalni duh univerzuma.povrće kojeje genetski odgajio neki novi genijalni Gregori Johan Mendel. a eksperimenti se vrše samo pod strogom kontrolom. kritika je za-branjena. ali i opozicija koja se pita da li se isplati taj trošak? Šta bi moglo da budejoš interesantno na staroj Plavoj planeti? Sebe smatraju najvećim u Univerzumu. sa n. Zemlja više ne predstavlja u kompjuteru ništa osim i memorisane pozicije u Galaksiji. Tako on sebi stvara oreol sveprisutnosti: zar ga istovremeno nisu videli na mnogim mestima? U habitatu izaslanicke misije vlada ambijent manastira. svako brine o svakome. krunom stvaranja. Oružje nose samo pripadnici telesne garde l'egenta. Srednja klasa koja se sastojala od činovnika. Godišnja nagrada habitata za pi'onalazak koji je doneo najveću korist stanovnicima predaje se uz eeremonip. Na kraju. Svi se osećaju ravnopravnim. Medijska sredstva drži na uzici. prema praviiima igre i silom zakona ove negativne osobine moraju se uklonit. u početku stalno praktikovana. Najsiromašniji su obavljali opasne radove na reaktoru. U toj prekomernoj nadmenosti razvila se regentska tiranija.

a zadati cilj. . levo i desno pored njihovog habitata. Glavne nauke su: roolekularna biologija. Braća izaslaničke misije znaju da će veliki deo ovih životnih klasa izgoreti na Suncima ili da će pasti na beživotne planete. gde će izrasti serne njihove inteligencije i dovesti do novog početka evolucije. rezimiraoje portparol igumana. Izotopni sat programiran je na vreme X. smeju da uđu gamo specijalisti. Ujedinjeni u svom misionarskoro nagonu šalju u Univerzum sonde sa svojim genetskim materijalom. propustili? Kako možemo bolje da služimo duhu Univerzuma? Kreiranaje nova ideja: stvorimo nove Zemlje! Napra-vimo nabeživotnim planetaroa životne predele! Složili su se u tome da bolje ne mogu da služe svojoj izaslaničkoj misiji. Do sada se argumentovalo da su vanzemaljci. hiljada-ma godina ranije morali biti u svemu nadmoćniji od Ijudi. a u hale habitata. ali se nadaju da će delić od njih stići na nebeska tela slična Zemlji. "Tamo gde naiđemo na primitivan život". Dvanaest učenih igumana 26. Kako ubrzati širenje sperme inteligencije? Šta smo prevideli. u kojima se nalaze životno važni sistemi. sposobnosti i poroke kao svi Ijudi na završetku dvadesetog veka. Predstavljeni tehnički sistemi. da su morali pokazivati potpuno "neljudsko" ponašanje. Za normalne koloniste postoje tabu-zone. "pri-pomoćićemo mu veštačkim mutacijama da napravi skok u evoluciji!" Vasionski gradovi prolaze kroz Suncev sistem Priznajem da sam sa puno fantazije izatkao predstave o životu u vasionskim habitatima. On će aktivirati jedno bezopasno punjenje biološke bombe i osloboditi genetski materijal.nisam napustio trag vrline. Oni imaju vrline. takozvani bogovi.mogud su. . od malih vasionskih stanica. ineđutim. Izmedu pojanja i molitvi ova braća izračunavaju vreme stizanja njihove bombe n. Upućuju ih na dražesne igračke na ivici Sunčevih sistema. Za takve argu-mentacije nema prinudnih razloga. .Stanovnici vasionskih habitata nisu nadljudi. Time bi bio izvršen zadatak izaslaničke misije. ove pobude za razmišljanje idu u ovom pravcu . slično svetim kružocima svih religija. koje promiču ispod i iznad. Eksperimenti za napl'edak obavljaju se u osiguranim pro-storijama.obrazuje posle osnovne škole to može da čini držeći se pravila ordena. Konstatujem: -Ranije ili kasnije evolucya će naterati čovecanstvo u vasionu.Za širenje inteligentnih životnih oblika nisu nužni superbi-zi vasionski brodovi. nisam ništa napisao što se naučno i tehnički ne može učiniti. Sa Ijubavlju nazivaju "hiološkim bombama" sonde koje se šalju raketama na čvrsto gorivo. mesečeve stanice i OSTRVA 1 do vasionskih habitata . genetika i radioastronomija. generacije diskutovali su za vreme razrađivanja zadataka o tome štaje bolje učiniti. preko TAV.

Interesantne teme za istraživanje .-Vanzemaljski posetioci sa stranih vasionskih habitata su povre-dljivi. njihova prebivališta mogu biti napadnuta spolja i iznutra.

. U toj predstavi nije ništa nelogično sem naše nadmenosti u pretpostavkama da smo mijedini inteligentni oblici života u Univerzumu. kao štoje Darvinova. Emamiel Kant (1724 . selekcije i prilagođavanja ili putem spontane mutacije iz vasione? . monumentalno parki-ralište u Stonhendžu. takode znam. Realnost naše prošlosti spada u nasledstvo. nerazumljivi tehnički fenomeni koji su izazvali posmrtno obožavanje vanzemaljskih posetilaca? .1804) kaže: "Nema ničeg praktiCnijeg od dobre teorije". koji je u starosti od 365 godina ne umirući "odleteo u nebo"? .Iz kojih pobuda su se odlučivali narodi iz praistorijskih i rano istorijskih vremena na gradnju dosad nerazumljivih gradevina " kao što su piramide u mnogim zemlama. Britanski astrofizičar.U dvanaest knjiga sam sakupio indicije koje treba da dokažu i da učine razumljivim posetu vanzemaljaca pre mnogo hiljada go-dina. ali sigurno ne u svrhu da se neraz-jašnjena pitanja potčiste pod tepih. Izgradnjom mosta u budućnost treba da se osvetli i da se učini razumljivom naša najranya prošlost koja leži u tami.Kako je čovek postao inteligentan? Da li piitem do sada pretpostavljene evolucije. Iz rasprave sa studentima stalno saznajem koliko su zainteresovani za ovu temu. smatra čak mogućim da su spontane mutacije nastale od genetičkog materijala iz vasione).Kakoje nastao prvi život na Zemlji? Nijedan ozbiljan naučnik više ne tvrdi da je ovo pitanje skinuto sa dnevnog reda.tako što su životne klice na Zemlju došle izvana. . trebalo bi ispitati pomoću najmodernijih tehničkih po-moćnih sredstava koja stoje na raspolaganju fakultetima. međutim.Šta su bili povodi za nastajanje najstarijih religija? Prirodne pojave? Načini ponašanja koji se psihološki mogu rastumačiti ili/i pogrešno protumačeni. Oslo-bođena tradicionalnih "rešenja" takva pitanja bi trebalo bez predrasuda ispitati i. šta nam koriste teorije o poreklu. ako . dimom i bukom? .kao što to nauka sve više konstatuje . supstanca svih mitologija? . Pri tome bi pretpostavke o poseti vanzemaljaca Zemlji mogle istovremeno da daju sveže impulse za više naučnih grana.Zašto su opisi "božjeg suda" identični sa uništavanjem celih ze-malja? . ser Fred Hojl. Razmišljanja koja su stavljena na diskusiju.Kako je nestalo i iz čega se obrazovalo svetski jedinstveno jezgro.Kako se mogu razumeti pomeranja vremena predstavljena u mnogim predanjima? Zašto su za "bogove" drukčiji protoci vreme-na nego za Ijude? -Zaštoje za sve religije zajednička misao o povratku Boga ili Bogova? Zašto se Ijudi plaše tog povratka? . akoje moguće. da se sa tim ne mogu probiti na svojim seminarima.ta se može predstaviti pod religioznim ili mitološkim likovima iz predanja koji su sa bukom nestajali "prema nebu"? . a šta oznake "sinovi neba" i to ne samo u apokrifskoj knjizi proroka Enoha.gledanje u središte Zemlje.Iz kog razloga nasleđeni sveti spisi pojave boga stalno dovode u vezu sa vatrom.Sta govore spiskovi i imena "palih anđela". i to ne samo sa moje strane.samo zato što se ne uklapaju u teoriju sa kojom se trguje na naučnom tržištu. (Nobelovac Fransis Krik pretpostavlja daje život na Zemlji nastao smišljeno ili slučajno . meniri u francuskoj Bretanji? . prostor za nove aspekte našeg porekla i budućnosti. međutim.nisu tačne i nisu sposobne da obuhvate i ono štoje nespojivo i neshvatljivo? Da li potiskivanje činjenica spada u to . naći odgovore na sledeće: . Traži se stanarsko pravo. . Nove ideje se ne mogu ubaciti u zacementiranu zgradu razmišljanja nadležnih naučnika. Pretpostavam da jošuvekima mnogoakademikačijejecentralnoi omiljenobavljenje . zemljotresom.

Takođe bi naciljani udari kometa ili asteroida mogli da utiču na brže okretanje Venere u dnevnom i noćnom ciklusu.grebanjem stvara slike koje se mogu razaznati samo iz vazduha? . ) U njoj upozorava na fantastične mogućnosti da se čitave planete. preobrate u Zemlji slične planete.Zašto su Ijudi uvek tražili blizinu Boga na visokim planinama? Zašto su njima gradili oltare prevashodno na visokim vrhovima? Kojoj svrsi su služile tamo podnošene žrtve? . Pošto sam nabrojao šta bi tehnički bilo moguće. crpli svoja zapanjujuća astronomska i matematička znanja? Iz kog izvora su uzeli narodi Maja svoju "tablicu tame" koja pokazuje svako pom-račenje Sunca i Meseca u prošlosti i budućnosti? Ko im je dao podatke o orbiti Venere. Solomonovih letećih kola? Kako je nastajao hindusko mnogo-boštvo čiji svaki Bog raspolaže specifičnim sposotinostima? . atomskim eksplozijama izbaciti iz putanje tako da se njihovi komadi sudare sa Venerom.Nojevog kovčega. zaokrožena slika sveta. Obergje konkretan. rekao je moj zemljak Johan Kaspar Lafater (1741-1801). Onje obja-vio značajnu knjigu "Nove zemlje" 1981. Ako odgovori na ova pitanja nastaće jedna nova. Ovaj pojam se pojavio prvi put 1930." Planeri terraforminga ozbiljno razmišljaju da izmene te uslove. hteo bih da pokažem šta bi trebalo da bude još moguće u sferi fanta-stičnog. godine. otkud inicua-tiva za kult Sunca i zvezda. špekulišu oni. kaže Oberg. Obergkaže: "Brži broj okretaja planete stvarajače magnetno polje i time smanjuje ozračenje od Sunca. koji su tako precizni da su posle šest hi-ljada godina morali da se koriguju samo zajedan dan? . Njena atmosfera sadrži isuviše ugljen-dioksida i paru sumporne kiseline. nezavisno jedan od drugog.Kako mogu stari hroničari i proroci da tako beskompromisno tvrde da su izvesna znanja dobili od "nebeskih učitelja"? . predstavlaju božije figurice kao "bića sa šlemo-vima"? Zašto su svuda slični motivi na crtežima po stenama? . Mnogi pogledi će morati da se revidiraju. godine u naučnofantastičnom romanu V.Kako se pojavio kult čisto tehničkih sprava . To je bila već hiljadama godina tema literature i mitologije. a ovaj bi se istopio na užarenoj Veneri i tako bi nastala vodena para koja je važna za život. "Možda ovo zvuči zapanjujuće".Odakleje došla ideja za prastare religiozne simbole. Za Zemaljske uslove Venera je isuviše vrela.Zašto na celoj zemaljskoj kugli tako mnogo naroda." . pomoću veštačkih sredstava.Koliko ima istine u tvrdnji prastarih "Bogova" da su Zemlju zajedno sa živim bićima "stvorili" u etapama? Nauka ima reč.. Danas znamo daje na njoj kao u srednjovekovnim vizijama pakla. kao narodi Maja. Olafa Stepldona "Prvi i poslednji Ijudi" i znači preformi-ranje Zemlje Ui stvaraiye novih svetova.Zašto su Ijudi izgradili hramove u kojima su živeli "Bogovi"? Zašto građevine hramova često predstavljaju pretpostavljene du-plikate "nebeskih rezidencija" ili leteća konačišta "Bogova"? . Komete bi se rnogle. Osim toga ona se isuviše polako okreće. "Kao prvi kandidat za terraforming nudi se Venera. Komete se sastoje delom od leda.Nekada se verovalo daje ona bliznakinja Zemlje. za kult "letećih brodova"? . "ali koncept da se planete pomoću veštačkih sredstava preformiraju delom nye ništa revolucionarno.Odakle su stari kulturni narodi.Zašto se rano Covečanstvo podvrglo muci da . "Terraforming" žejms Eduard Oberg radi kao kontrolor leta u Džonsonovom ••--astronautičkom centru agencije NASA u HJUstonu. međutim: "Saznati da se grešilo samoje priznanje daje čovek danas lukaviji nego juče"." U stručnom jeziku se postupak za preobražavaiye beživotnih svetova u upotrebljive planete za Coveka naziva "terraforming".

našeg Mlečnog Puta. u izvesnim predelima Venere vladala bi klima slična nekom našem južnom moru.mogu da žive i na visokim temperaturama. pritisak sadašnje atmosfere Venere bi ga "razmrljao". Zemlja se nalazi na upravo idealnom rastojanju: nikada nije prehladno. priznati naučni-ci. profesor Fric Cvikli. u suvoj pustinjskoj žezi. Svatakva razmišljanja sujoš u povoju. na ekvatoru u vlažnoj džungli.polazeći od tehnološkog i biološkog znanja . a da se Sunce okreće oko Zemlje. kao štoje pokojni švajcarski astrofizičar. Pri tome se. Položaj Zemlje Suncev sistem se sastoji od jednog Sunca i jedne ili više planeta.4 miliona kilometara onoje veće od Zemlje "samo" 109 puta. On predlaže veštačke oblake od prašinekoji stvaraju hlad i sprečavaju osunče-nje i koji bi mase vodene pare pretvorili u kišu za stvaranje okeana. živi u grenlandskoj hladnoći. međutim. Aristarh je bio ismejan. ugljen-dioksid pretvara u kiseonik. mladi naučnik Aristarh sa Samosa (300-230) postavioje hrabru tezu da Sunce i fiksne zvezde stoje nepokretni. koji je predavao na Kalifornijskom institutu za tehnologiju ili profesor ovako: "Rastite i razmnožavajte se. Mada su danas samo teorije. razmišljanja pokazuju . Medutim. debelokorne trajne ćelije sa rezervnim materijama." Čovek odoleva. naše Sunce je sasvim obična prosečna zvezdica. otprilike. nikada pretoplo što su idealni uslovi za razvoj svih zamislivih životnih oblika. Zna se da na Marsu i Veneri ovo izgleda kritično. Pravi problem predstavlja pritisak u atmosferi Venere koji je. 280.da se vrele (Venera) i hladne (Mars) planete mogu nakraju krajeva preobraziti u nebeska tela slična Zemlji. na drugim planetama život sličan životu na Zemlji ne bi uopšte došao u obzir. podnosi najrazličitije klime ili uživa u njima. na našoj susednoj planeti bilo bi ipak pretoplo za Ijudsku egzistenciju. kao sporedni proizvod.Sledeća mera bila bi proizvodnja plavih algi u genetičkim labora-torijama od kojih bi nekoliko hiljada tona trebalo ubaciti u atmosferu Venere. Ovejednoćelijske alge posedujujednu stvarnofenomenalnu osobinu . Čoveku treba atmosferski pritisak od oko 215 grama na kubni santimetar. Džejms Oberg nema samo jedan predlog. sto puta veći od vaz-dušnog pritiska na Zemlji u visini površine mora. Da bi preživele u nepovoljnim životnim uslovima one stvaraju velike. Od devet planeta koje kruže oko našeg Sunca. Kojoj okolnosti možemo da zahvalimo za povoljan položaj u ko. vladajte biljkama i životinjama. On se prilagodava. Oko 400 godinakasnije. Sa prečnikom od 1. naime 150. Idealno rastojanje od Sunca čini Zemlju "Ijudskom planetom".3 smosu? U stara vremena Ijudi su bili ubeđeni da je Zemlja u središtu Univerzuma. potčinite Mars. a sem toga morao bi se zaustaviti efekat stakle-ne bašte. Međutim. Posle nekoliko vekova. godine naše ere egipatski astronom Klaudije Ptolomej iz Aleksandrije (120-180) dopunioje tadašnje znanje "Ptolomejevim . ali danas je poznato da je njegova pretpostavka bila pravilna: Sunce se nalazi u središtu našeg Sunčevog sistema. zbog ekstremno visokih ili niskih temperatura. a takode bi se i atmosfera Venere totalno izmenila. rekao je Tomas Alva Edison (1847-1931) i učinio je "neverovatna" tehnička otkrića koja su promenila svet. U poređeiiju sa 200 milijardi sunaca. Nešto niži i nešto viši pritisak podnosi se bez specijalnog odela. Međutim. godine pre naše ere. To neće ići tako glatko i jednostavno kao u ovim fantastičnim idejama koje sam vam skraćeno skicirao. I. a da Zemlja kruži oko Sunca. izračunaoje Oberg. "Bespomoćnost i nezadovoljstvo su prvi preduslovi napretka". one se masovno razmnožavaju! Svojom razmenom materija redukovale bi visoko učešće ugljen-dioksida u atmosferi Venere. u proredenom vazduhu na visoravnima Anda. što je najvažnije.

1 Kopernik se prevario videći da su putanje planeta oko Zemlje kružne. a vrlo daleko izvan toga i jedan krug sa mnogo zvezdica. Nije čudo što je on ostao važeći hiljadu i po godina dok genijalni Nikola Kopernik (1474-1543) iz istočnopruskog Torna mje napisao 1543. Geocentrični sistem ovog Aleksandrinca sadržao je celo antičko znanje astronomije i matematike. Sunce je u središtu našeg planetnog sistema prividno kretanje zvezdanog neba potiče od okretanja Zemlje. a oko nje se okreću Mesec. Kopernik je utvrdio: ne Zemlja. godine svoje glavno delo "Sedam knjiga o kruženju nebeskih tela". otkrili: . Tek su tri zakona Johana Keplera (1571-1630). koji nose njegovo ime. planete i Sunce.geocentričnim sistemom" u kome Zemlja stoji u središtu.

unapred prora&unati. mogli bi se stvoriti "Zemlji slični" svetovi ako se neka hladnija planeta pomeri na putan-ju bližu Suncu ili ako se vrela Venera udalji od Sunca. zaslugom nekog čarobnjaka. . a kod ovih razdaljina nekoliko dese-tina hiljada kilometara ne znače ništa. a ni veštački oblaci od prašine da bi se vrela planeta ohladila.da su putanje planeta oko Sunca elipsaste. recimo. sve aranžiralo na novim putanjama."' . U ova-kvim okolnostima ne bi više bila potrebna ogledala prečnika hiljadu kilo-metara da hi se zagrejala hladna planeta. uletela nepoznata planeta u te putanje. koji se baci u vazduh ponovo pada na Zemlju? Odgovor se nalazi u njegovom životnom delu "Matematičke osnove prirodn. Dakle. ali bi Mars. .e nauke" koje sadrži Njutnov Zakon o gi-avitaciji.. Naš Sunčev sistern se uravnotežio. sa priličnom tačnošću. a najsporije na najudaljenijoj tački od Sunca. privlačne snage masa bile bi pome-rene. Zakon kaže: "Dve mase se privlače silom koja je direktno proporcionalna proizvodu mase. Pogonski motori koji bi to mogli da učine spadaju u oblast najdalje utopije. Međutim. a indirektno proprocionalna kvadratu njihovog rastojanja".da one utoliko sporije kruže oko Sunca ukoliko su dalje od njega. njene mase i njene brzine postoji uzročni odnos. inženjeri "terraforminga" ne daju se odvratiti sadašnjim statusom. Oni kažu: "Stvorimo nove odnose gravitadje u nekom Sunčevom sistemu! Minirajmojednu planetu i druga nebeska tela biće oterana na nove putanje! Nove putanje se mogu. a Merkur bi možda bio čak izbacen u drugo sazvežđe. Ova tri zakonaje dopunio Isak Njutn (1643-1727) kojije prilikom svojih studija u Kembridžu naišao na Keplerova dela. Šta bi se desilo kada bi iznenada. doduše. ili ako bi iz njih bila uklonjena neka postojeća planeta? Ravnoteža bi bila narušena. bio lociran bliže Suncu. Kao po redu vožnje devet planeta opisuje svoje elipsaste putanje. Ali kako bi se mogle "pomeriti" planete? Vasionska kolonija u tami vasione Uz najhrabriju tehničku fantaziju ne može se zamisliti energija koja bi mogla da pomeri planete sa njihovih putanja. Posle dužeg vremena bi se. Pojednostavljeno rečeno: između razdaljine neke planete od Sunca. teore-tičar i pažljivi posmatrač svakodnevnih pojava. zapitao se: zašto predmet.da se planete kreću najbrže na tački najbližoj Suncu. Njutn.

Igumani "Izaslaničke misije" likuju: 3. planeti. Neka vi-vi voda od živih bića. 6. 1 Bog vide daje to dobro. 0. planetu i uravnoteženi sklop ovogsunčevog sistema dospeva u haotično stanje. Avetinjski. Medutim. 2 % azota. samo ne nedostaje vreinena. Od tada roboti mogu da eksploatišu sirovine svake vrste direktno sa novonastalih asteroida. a timeje naučna elita rešila problem energije. porasla bi temperatura i počelo bi kruženje voda . nedostaju sirovine. da bi pratili razvoj svog eksperimenta. postoji primitivan život.. gmizavce i polj-sku divljač. 5. Rezultati postoje . To samo tako zvuci. izračunali njihove putanje. doduše. onekomadaju 5.kiša. Verska braća "Izaslaničke misije" sada imaju svoju željenu planetu na ide-alnoj putanji Sunčevog sistema. 1 % argona. i Bog nazva to suvom zemljom. Prevashodna briga naučne elite kreće se u pravcu stvaranja energije. da suvo postane vidljivo! 1 to se desi. šesta se udaljava. "Terraformmg"! Ludo. Generacije rođene u kosinosu odavno duže žive od njihovih predaka. Geneza.. i tada reče Bog: vodu ispod neba skupiću najedno mesto. Robotske sonde su u munjevitim izletima pokupile podat-ke o šansama za život. planeta: sterilna. gde gvožđe. biblijska praistorija stvaranja sveta u osnovi ne govori ništa drugo. 1 Bog reče: neka iz zemlje izraste mlado zelenilo: zelje koje ima seme i drveće sa plodovima koje po svojoj vrsti na zemlju plodove donosi. planeta je pogodna za gajenje života "po njihovom uzoru". ujedan prsten. 3. Posle stolećima dugog leta nedostaje sve. i sve leteće zverke svaku prema svojoj vrsti.. stvorili bi se okeani. gde uran. Istovremeno se aktivira čitav lanac vodoničnih bornbi. planeta: temperature preko 700 stepeni.arski duboke rupe u 5. planeta: užareno tečna. takode.. Generacija "X" vasionskih naseljenikane pokazuje ni najmanji interes da ode u neki novi svet. Buše kilomet. Utopijski.. Komadi pete planete sudaraju se sa drugim nebeskim telima." . mada se ona mora približiti nešto bliže Suncu.. bez života. Posle dugih proračuna mkovodeća tela sastavljena od naučnika i igumana odlučuju da oba problema . Njima ništa ne znači da ostanu pet stotina godina u novootkrivenom sunčevom sistemu. kao što je očekivano. svaku prema svojoj vrsti! 1 to se desi. led. bez atmosfere. Komadi se brzo hlade. planeta: džinovsko nebesko telo. a ptice neka lete iznad zemlje. zatim razne primi-tivne životne forme. medutim. i Bog reče: neka zemlja stvori živa bića: stoku.. Vrhnnac poduhvata bila bi planirana veštačka mutacija najrazvijenije vrste -"stvaranje" intilegencije. 4.. 1 Bogvide daje to dobro. a vasionski habitat se pomera na bezbedno mesto. Njihova domovina. a gde titan. Sunce ovog stranog sunčevog sistema je. 1 Bog stvori velike morske životinje i sve što tamo živi i kreće se.energije i zadatka misije reše jednim udarcem.. Tada bi se rastopile polarne kape. Već pred uletanje u novi sunčev sistem astronomi su odabrali šest planeta. ne smeta da u meduvremenu odu do tri najbliža sunčeva sistema i da se posle dve i po hiljade godina vrate. Senzori javljaju gde se nalazi led. .. mnogo prirodnih bogatstava u rudama.. Prvo bi se posejale plave alge koje proizvode kiseonik.3 procenta kiseonika. na praznik neba! 1 to se desi. od čega voda vrvi.. orkanske bure od peska i vodene pare.7 % ugljen-monoksida i 0.. planeta: temperature do 20 stepeni na ekvatoni. Kao štoje ranije izračunato. on nazva more. 2. a tamo gde se skupila voda..oblaci .1. a zatim biljke i živa bića svih vrsta. i Bog vide daje to dobro. a ipak najveći deo njih skuplja se. napravili spektralne analize i izmerili temperature površine. džinovske ledene kape na polovima. .. ". u kojemu je seme prema njegovoj vrsti.Hipoteza: Jedan vasionski habitat već je 500 godina na putu i približava se nekom sunievom sistemu. da otuda koriste sirovine i istovremeno da nadgledaju eksperiment "Izaslaničke misije". izdašno. planeta: led ispod zamrznute površine. njihova "planeta"je vasionsko naselje. atmosfera pretežno od inetana i amonijaka. slaba atmosfera sa 96 % ugljendioksida. Njima. Treća i četvrta planeta približavaju se Suncu.. . stalna zaleđenost. posle dužeg putovanja kroz tamu kosmosa habitat mora da dopuni svoje zalihe energije.

pitanje se prebacuje u neki drugi sunčev sistem. Dok se drugi svetovi nalaze izvan naših mogućnosti ispitivanja ne ostaje nam nikakav drugi izbor.mi postojimo. Sa pretpostavkom da su obe "ubačene". mi Ijudi smo sami sebi najbliži. na Alfa ken-tauri (udaljenoj četiri svetlosne godine). U vezi s tim astronom i astrofizičar profesor Nikolaus Fogt sa univerziteta u Minhenu kaže: "Intenzivno istraživanje manifestacija vanzemaljske intergencije trebalo bi da otpočne u našem sopstvenom Sunčevom sistemu. Stara. Kada se otkriće konaCno razume. Za našim sopstvenim životom ne moramo više da tragamo . na Siujusu (uda-Uenoj osam svetlosnih godina)? Ne. Bel nabacio je u svojoj studiji "Zoo-loška hipoteza" pitanje da nije čovek. Američki astronom Džon A. Možda ista pitanja uznemiravaju vanzemaljske civiliza-cije. Svejedno gde se može naći odgovor o vanzemaljskom životu.nemaju odgovor. Ukoliko stvarno živimo •u zoološkom vrtu. možda. u našem Sunfievom sistemu. Da li se život prenosi putem inteligentnih životnih oblika od sunčevog sistema ka sunčevom sistemu. onda to svako može i ume. treba da pokušamo da se probijemo do rešetaka i da otkrijemo naše čuvare. mi moramo početi sa istraživa-njem kod nas. Međutim. . nego putem sračunate. Možda oni borave sakriveni u asteroidnom prstenu ili negde u spojnom planetarnom sistemu Umesto završne reči uz ovaj kompleks problema citiraću Vilhel-ma Jensena (1837-1911) jednim umnim stihom: Ko prvi dobije ideju.za koje uzimam slobodu da tvrdim da su nekad postojali . dugim prilagođavanjem. Prvo mu se godinama smeju.Svestan sam da ovom alegorijom šokiram.imali su nekad i negde svoje poreklo. kao što to smatra mogućim nobelovac Fransis Krik u svojoj knjizi "Sam život"? Da li inteli-gencija ne nastaje slučajno. Prema mom razumu. gde treba da istrazujemo vanzemaljske životne oblike? Na Bernadovoj zvezdi (udaljenoj šest svetlosnih godina). kao što mi u rezervatima za divljač posmatramo ponašanje životinja. 1 strani astronauti . da će mi se prebaciti da tehniziram božanski akt stvaranja sveta. veštačke mutacije "spolja"? Naravno da mi je poznato da život i inteligencija mogu da nastanu kako na Zemlji tako i negde u vasioni. posebna vrsta koju su odgajili vanzemaljci i koju oni posmatraju iz vasione. prastara pitanja odakle smo. moje mišljenje nije jeretično. Moramo prvo u našem Sunčevom sistemu da tražimo odgovor. kadaje sve počelo i kako .

Klan se sakuplja. nešto uporedivo. Nastaju priče. šta se još i danas dešava. On pre-tražuje sve vijuge u svom mozgu. godine. ne nalazi iskustva sa kojima može da uporedi ovo upravo doživljeno. zaboravljenog ostrva u Južnom moru? Šta se dešava u glavama australijskih domorodaca pored čijih pećina iznenada pro-tutnje tenkovi? Kako reaguju patuljasti Pigmejci u afričkoj tropskoj šumi kada se helikopter uz zaglušujuću buku spusti pred njihove kolibe od slame? Kakvo iznenađenje dožive Eskimi kad ugledaju podmornicu koja ispliva između santi leda u blizini njihovog igloa? Kako je izgledalo kada su prvi beli zavojevači počastili svojom iznenađujućom posetom Indijance u Južnoj i Centralnoj Americi? Susreti tehnički razvijenije sa nekom primitivnom kulturom na-zivaju se "konfrontacije kultura". o čijem postojanju nemaju pojma? Kako reaguje čovek iz kamenog doba na neočekivani bljesak svetlosnog zraka iz džepne lampe? Kakav utisak ostavljaju vatrometne rakete. godine u brdovitom predelu Nove Gvineje živelojejoš preko milion urođenika koji nikada nisu nešto čuli o belim Ijudima. Oni nikada nisubili videli nešto slično. međutim. koje na tamnom nebu sa grmljavinom proizvode kišu zvezdica. BIez Paskal (1623-1662) Tako se ponašaju Ijudi koji se iznenada konfrontiraju sa hićima i predmetima iz poslovično vedrog neba. Engleza i Nemaca. Odakle dolazi ono štoje pred njima? Šta hoće od njih ove strane spodobe? Da li ovi nepoznati predmeti predstavljaju opasnost za njih? Razgovara se i savetuje i zbog nedostatka nekog. za njih prihvatljivog. pa i nove religije. jer su konfrontacije kultura stalno u sebi skrivale seme za nove kultove. Oko 1930. Buciućnost sama našaje svrha. koji su. a koja ni u snu nisu sretali. Ispitajmo to na primeni i izvucimo iz toga zaključke. Njegova čula javljaju nešto totalno nerazurnljivo. Znamo šta se dešavalo prekjuče i juče. objašnjenja. 1920. na stanovnike nekog usamljenog. Takoje bilo i pre mnogo hiljada godina kada su se vanzemaljski kosmonauti "prikazali" prvi put našim primitivnim precima. nedodirnuti od stranog sveta. Ukolikoje veća razlika svetova koji se susreću. smenili Australijanci. legende. doduše. savetuje. Živeli su u plemenima. Toje dokazano. ne razume šta se dešava.II FANTASTIĆNA STVARNOST Prošlost i sadašnjost naša su srcdstva. kada 511 ovi prvi put videli tehničke naprave koje su im bile nerazumljive. a njih su zatim. Istraživanja u Novoj Gvineji Raojedna od poslednjih belih mrija na karti sveta koloniziranaje Nova Gvineja prvo od strane Holandana. kada su beli konkvistadori prodrli u netaknute rajeve "divljaka". u uslovima kamenog doba i ništa nisu znali o teh-ničkim . utoliko su grotesknije posledice. Takojebilo prekjuče ijuče. naselili samo obalsku oblast. nagađa. Pnmitivac ne veruje svojim očima i ušima.

koji je onda pripadao timu koji je doživeo prve kontakte sa urođenicima. izbila je zlatna groznica 1926. Ova tri tvrdoglava Australijanca imali su hobi da fotografišu i snimaju filmove. do-duše. Pre nego što . konzervi. kako objašnjavaju braća Li. Na Novoj Gvineji. Njimaje takođe uspelo da privuku urođenike za rad na improvizovanom malom aerodromu. Smrtno sam se uplašio i počeo da plačem. Drugi su govorili da su to naši preci koji sn se vratili sa onog sveta. drugom po veličini ostrvu ua svetn. Za njih su postojale samo dve mogućnosti. ili su to bili duhovi izumrlih predaka! "U našem selu se proširila vest da su došle munje.tekovinama novoga vremena. Nekoliko starih urođenika su se prepoznali na fotografijama. Hiljade Ijudi. Njih dvojica su napravili povećanja od materijala nastalog oko 1928.i kamere. "Oni su jednostavno bili srećni što imaju mesto za tapkanje". Taj se čovek pojavio sasvim iznenada. Odakle li dolazi? Možda sa neba ili iz reke? Bili smo potpuno zbunjeni. njihovi zemljaci Konoli i Anderson mogli su da se vrate na to. kaže Bendžamin Li. zbunjeno stajali pred svakim predmetom bez obzira da li se radilo o šibici." Jedan od onih sa neba upravoje uradio ono!". Njihov prvi kontakt sa prastanovništvom ostao je kao svojevrsna dokumentacija. još živi. Ono što su saznali obrazložili su u jednom televizijskom dokumentarnom filmu Obojica su polazili od toga da još mora da živi neki Australijanac iz tridesetih godina. osamdesetih godina. koja su : poznavali. Oni su uvek imali sa sobom -sem oružja na boku i sita za ispiraiye zlata na leđima . Braći Li je postalo jasno da ne mogu da transportuju sve što im je potrebno od obale u prašumu. ali rad im je činio zadovoljstvo. Ono što im je tada prolazilo kroz glavu objasnili su ovi." Štabi inače trebalo da misle? Postojala su stara predanja. na austra-Ujskom obalnom pojasu. kada su se neposredno konfronti-rali sa civilizacijom dvadesetog veka? Australijski istraživači Bob Konoli i Robin Anderson tražili su odgovore na ova pitanja. nisu shvatali o čemu se radi. Tim uporaim tragačima za zlatom pripadala su i braća MajkL Bendžamin i Džejms Li. pantalone i košulje. Sada." Bendžamin i Džejms Li potvrdili su taj utisak: "Mi smo bili nešto apsolutno strano za njih. da su nekada Bogovi sišli sa neba i da su Ijude podučili. Šta su osećali. a. Neki od hrabrijih omirisali su zaostavštinu belog čoveka i utvrdili da nebesko govno smrdi isto tako kao i zemaljsko. sem toga. Nikada pre toga nismo videli takvo biće. Oni danas drukčije izgledaju. jerje mala-rija desetkovala mlade avanturiste. žena i dece pevajući su nogama ravnali tle. pričali su oni. šta su mislili ovi zakasneli Ijudi iz kamenog doba. Hiljade Australijanacaje potražilo svoju sreću u vrelim priobalnim oblastima tog stranog sveta. Sa kolonom nosača braća Li su preko planina prodrli u unu-trašnjost zemlje. Mali broj njihje izdržao. Moj meje otac poveo u lov i tada smo prvi put videli belog čoveka. Konoli i Anderson imali su sreću. a fotogra-fije od pre pedeset godina su ih prikazivale u keceljama i sa kopljima. Prastanov-nici su. urođenici. nose cipele. Smatrali smo te belce munjama sa neba. Jedan staracje ispričao: "Tada sam još bio dete. niti nađeno zlato ka obali. godine i uspeli su da indentifikuju mesta događaja i da ih ponovo nađu. Groznica nije trajala dugo. Oni su bili opsednuti mislju da se u dubini kopna nalaze velike količine tog traženog žutog metala. ili su ovi stranci morali doći sa neba. olovci ili makazama. Dok su oni posle višednevnog marša gradili logor urođenici su se sa poniznim držanjem približavali i donosili im šećernu trsku i druge poklone. izvestioje špijun. zlanti plen je bio mali. nešto štojoš nikada nisu videli. urođenik nije skriven posmatrao kako jedan od belaca spušta pan-talone i vidljivo izbacuje svoje izlučevine. dakle. koji mogu da opišu taj događaj iz svog ugla. godine. Tu su bile i slike osoba koje su mogli da pokažu starijim stanovnicima. Oni su se čak nadali dajoš postoje živi prastanovnici Nove Gvineje koji su bili deca ili mladići u ono vreme kada su ih belci otkrili. Potrudili su se da nađu avionsku vezu. Oni.

A šta su radili ovi stranci? Oni sii stajali satima u reci. mnogi od njih su bili tako prestrašeni da su pustili vodu. Nesporazumi su otklonjeni. kao amin u crkvi. Ispirali su pesak i odvajali male žutekamenčiće iz čudnih činija. To mora da su duhovi njihovih predaka! Odvajkada je postojao običaj da se mrtvi spaljuju. moramo se upitati. Razumljivo.je avion pozvan radiom objasnili su urodenicima da će sa neba doći velika ptica.. a da se pepeo i kosti bacaju u reku. oni su ostali u ubeđenju da oni nisu sa ovog sveta. šta bi se desilo.kult o belcirna koji su sišli sa neba u jednoj ogromnoj bučnoj ptici i ponovo tamo nestali. Upravo bi se to desilo. Međutim. u meri u kojoj je bilo moguće razumevanje. jer nisu znali sta se otuda spušta. neka nova religija. nastao bi neki novi kult. kult o precima koji se vraćaju. Jedna stara ženaje ispričala da su se prilikom sletanja džinovske ptice bacili na zemlju i sakrili lica. zatirn su pobegli i sakrili se. Belci su ostali. . nrođenici su počeli da uče. a mlada generacija prastanovnika većje podučavana u školama koje su osnovali belci." Malo po malo. medutim. Kargo-kultovi stalno nastaju Ono što se pre više hiljada godina dogodilo. kada su tudi astro-nauti posetili pračovečanstvo. urođenici su shvatili da ovi čudni belci nisu nebeska bića. čak su stalno novi dolazili. da su belci posle kraćeg zadržavanja nestali tako naglo kao što su se pojavili i da se nikada više nisu vratili? Sigurno. Dakle. to su moralibiti njihovi mrtvi precikoji su u recitražili svoje sopstvene ostatke. Kako se inače može objasniti njihovo neobično ponašanje? Godine SM prolazile. ponovo se dešava i u našem veku. da će sa sobom doneti mnoge lepe stvari. koji su u reci tražili svoje kosti . hi-ljade radoznalih urođenika bile su prisutne kada se avion spustio na utabano zemljište. a mnogi su se čvrsto zagrlili u vrištali od straha. Bendžamin Li je posmatrao: "Ljudi su bili kao u panici. Jezička barijera je probijena. a u svome stomaku čak i Ijude.

U to vreme su se pronosile priče da Džon Frum ima tri sina: Isaka. kako? Otkud strancima 'a bogatstva za koja. kamera. Ostrvljani su u očekiva-nju obećanog karga noćima igrali u divljoj ekstazi. Svejedno da U pravi ili izmisjen. kada prvi put sretnu do tada neotkrivena urođenička plemena nedodirnuta nijednom civilizacijom. svetu. oduševljenju na Tani nije bilo kraja. ne moraju ni da rade? U in'ia "divljaka" razvijaju se dva alternativna rešenja za tu zago-ili ove strane spodobe imaju svoj kargo sa neba ili od svojih . Urođenici su prihvatali ovu robu kao stvar samu po sebi razumljivu. Kada su se. igračke. koji su ostrvljane prevodili u hrišćanstvo.blagoslov i Djima stigao s neba. naročito zato štoje izgledalo da svetbelaca raspolaže neizmer-nim količinama robe.daje. Moramo sebi predstaviti da su prastanovnicima r "nate stvari koje su za nas razumljive same po sebi. Amerikanci su pokla-njali mnoštvo kargoa urođenicima: žvakaću gumu. Po osti-vu su stvarno tumarala tri osti-vljanina u dugim odorama kao "proroci" Džona Fruma i obećavala kargo koji treba da stigne. očigledno. avanturisti. Da li se kod ove sumnjive pojave radilo samo o glasini? Glasine se. Sve ono što su velike ptice. u stvari. navodno prosvećenom. Tako nastaju kargo-kultovi. vojnici imaju stalno kod sebe robu (kargo). mreža za komarce. naočari. kada će Džon Frum uskoro da ih usreći! Kada su se pojavili australijski hidrokrilni čamci i na kraju jedan američki nosač aviona. nisu bili zadovoljni. Pri tome im se budi želja da . noževe. Štaje kargo-kult i kako on nastaje? Osvajači.-h predaka. pitali su se. godine kada su se urođenid naglo povukli iz svojih sela u džunglu. jer će kargo biti deljen u ogromnim kolicinacaa. pa i šešir. jer im je obećana i zato što im taj kargo pripada. "Roba" je sve: puška. Štaje tako naglo ušlo u te Ijude? Polako se saznalo da se na delu ostrva pojavio "Džon Fi-um" i najavio novi svet u kome niko više ne mora da radi. Međutim. Sopstvena posmatranja ih dovode do zaključka da su se rnrtvi vratili i da su za njih iz svoga čudesnog sveta doneli kargo. imali tarnnu boju kože.postoje brojni kargokultovi. konzerve. teret. lakve čudne predmete. Jakova i Lastuana (od last one. premalo karga za njih. tovar. Do danas nije moglo da se razjasni koje bio taj Džon Frum i da li se iza njega skrivalo neko zivo biće. transportni avioni. taj Džon Frum rasturio je društvenu etrukturu roalog ostrva Tana. ali ima 11000 staoovnika ijedan aktivni vulkan. Misionari adventista i presbiterijanaca. Medutim. Hteli su da imaju i takve avione kako bi kargo . poslednji). Literafrura navodi sa tog ostrvajedan upravo klasičan slučaj kargo-kulta koji tamo i danas postoji. sve što jedna takva bogata okupaciona sila ima u prtljažniku. „ tek one hiksuzne! Oni zainteresovano posmatraju šta stranci aie sa tim stvarima. misionari. skupocena dobra. «Jifdiko dode blagoslov sa neba možda bi i oni sami mogli da iAiTa kargo. odnosno zapadnom Tihom okeanu . Klasični kargo-kult Hebridi se nalaze u Tihom okeanu i njima pripada osamde-set ostrva. kao i oni sami. Biloje to u maju 1941. zbog toga urodenici pokušavaju da se prijateljski drugom svetu u kome nema telesnih mana i u kome ima svega što zažele i da u tom drugom svetu niko ne živi u bedi. čokoladu. šta njima izvode. Bioje to za njih neoborivi dokaz da kargo ni u kom slučaju ne pripada samo belcima. u svakom sluCaju. kod "primitivnih" prihvataju zdravo za gotovo isto kao i u našem. Amerikanci iskrcali na Tanu situacija sejoš više iskomplikovala. Sada su znali da su "njihov Bog" Džon Frum i njegovi proroci bili u pravu. zatim. konzerva. našli su se pred zagonetkom. istovarali na improvizovanim aerodromima učinilo ihjejoš pohlepmjim. jednostav---.Kargo je reč uzeta iz engleskogjezika i znači: roba. čak donji veš i veštačka vilica. Etnolozima i teolozima je poznato da na udaljenim ostrvskim predelima Mikronezije i Melanezije arhipelazima u severozapad-nom. Zaštojoš raditi. Mislili su što se tiče količine robe kojaje iskrcana sa ratnog broda . napijali su se i poklanjali sve što su imaUJerje trebalo da dobiju mnogo lepše stvari. Jedno od najmanjih je Tana koje je dugo samo pedesetkilometara. Ostrvljaiii su ugledali vojnike koji su. .

ostrvljani su. lako tako blizu sreći. u isprav-nost pogrešnih ubeđenja". :klona dobijenih bez muke. Ali milioni vernika i veliko vremensko rastojanje ne govore ništa o tome da li je na početku postojala neka zabluda. uskoro je usledilo ' režnjenje.neracije moći da učestvuju u bogatom kargo . nije trebalo da nedostaju ni "poljske bolnice" koje su videli. Neloiag je naterao svoje zimljake da na platou Ikelan izgrade pistu da bi kargo ubuduće n-ogao da im stigne direktno sa neba. koji za biskupsku palicu? Od koga se videlo da se određene radnje mogu izvršavati samo u odeći kojaje protokolarno utvrđena? Šta imitiramo kada se u litiji na Brašančevo ulicama nosi "nebo"? Zašto se u oltaru zatvara "svetinja"? Odakle potiču uzori za anđele sa krilima i sveta svetla koja zrače? Odakle su stanovnici Zemlje preuzeli nerazumljive predstave kao što su one o Spasovdanu? Da li smo sami pronašli "bezgrešno začeće". Ko su bili naši uzori i učitelji? Amerikanci kao vesnici Bogova To proleće 1945. neko nerazumevanje tehnike. Privremenoje tamo bilo stacioni-rano 400000 vojnika. konstatovao je Bertrand Rasel. Avioni su neprestano sletali i donosili rezerve za rat na Pacifiku. naš -'kultni nakit. stvara neku vrstu ogledala u kome ćemo se sami ogledati. "spase-nje". neobične ptice su nestale put neba bi-zo. Ostalaje samo nada da će --. Između naših religioznih predstava i oblika ponaša-nja i ka.blagoslovu. Stalno previdamo da su "naše" religije u suštini nastale na sličan način. jer su bili ubeđeni da će kargo stići do njih samo pod tim čarobnim znakom. 1 mi ćemo morati da se pitamo o počecima i o uzrocima naših religijskih svetova. miropotnazanj e? Bavljenje kultovima nastalim u našem veku. Kargo nije punio šupe. o razarajućem ratu na celoj Zemljinoj kugli. godine Amerikanci su na Novoj Gvineji pretvorili oblast oko Holandije u bazu.lame i drveta sklepani su avioni po uzoru na američke mašine. Osti-vljani su se povukli u sebe. kultnu odeću? Koji prastari model je služio za krunu. Prorok Starog zaveta Jezekilj detaljno i tačno je opisivao "gospodina" koji je sa velikom bukom na . Holandski činovnici na osti-vu posmatrali su sa '-izumevanjem ove ludosti i smejali se. Oni nisu imali pojma o svetskoj politici. Na kraju došli su do zaključka da bi morali da imitiraju strance dabi ponovo došli do kargoa.U fazi tog orijastičnog očekivanja blagostanja koje će doći ostrvlja-nin Neloiagje objavio daje on ponovo rođeni Džon Frum i istovre-meno predodređeni kralj SAD i Tane. ponašanjem Ijudi iz kamenog doba sadašnjice. Domoroci. za svaki slučaj. Smatram iluzijom da se zapadne religije izvode iz božje reči. Ponovo je bilo onako ka-ve američkih vesnika bogova. te velike.: stavljeni su i "lekari" i "bolničarke". kao što su se i pojavile. tetovirali na svojoj tamnoj koži slova USA. Međutim. Takođe. posmatrali su sumnjičavo i bez razumevanja šta se događa. Poreklo i razvoj kargo kulta i drugih kultova stvaraju nam šansu za pogled u našu sopstvenu prošlost. "praotački greh". Od . Njihov svet bio je žbun! Stranci koji su preko noći upali u njihov svet izgledali su neizmer-m bogati i poklanjali su kargo u velikim količinama. većinom Papuanci. Odakle smo uzeli sopstvene uzore Odakle smo mi sami preuzeli uzore za naše kultne predmete. Mladi urođenici su se trimovali sjnom drilu. Šta su pogrešno raadili? ako lako navikmiti na blagodeti kargoa nerado su se odvikavali od . Na napuštenim plažama izgradili su sa materijalom iz šipražja ogromne s'orske šnpe" u kojima su želeli da uskladište eventualni kargo. medutim. No. samo u masi vernika i hiljadama godina prohujalog vremena kada su utvrđeni časovi rodenja religija. "Najveći broj i najgora zla kojeje učinio čovek čoveku potekla su iz čvrstog uverenja.rgokultova postoji razlika u biti. iz božjeg uzora. vredno rade ono što su svakodnevno gledali Dečje sujeverje? Verovati u to bila bi lažna nadmenost iz koje potiskujemo ono što namje neraznmljivo.

Analogno tome.bibliotekar Univerzitetske bibIioteke u Cirihu. da su urođenici sela Kajmari ubrzo po njegovom dolasku pojednostavljeno imitirali njegov hidroavion kojimje došao i da su ga poklanjali deci kao igračku. Vest se proširila okolo. godine BBC iz Londonaje emitovao u dokumen-tarnoj seriji PANORAMA film o poletanju rakete u Zahii u Africi. Ovo pismo je odštampano u jednom malom misionarskom listu i postaloje možda najređi dokument' o ponašanju primitivnih naroda prema stranoj tehnici: .njegove oči sleteo na Zemlju u "kolima" sa "krilima" i "točkovima". Doneli su brzu odluku datri pisme-na coveka iz plemena napišu pismo Rusima i da ga daju jednom misionaru na dalji postupak. ali je želeo da se jednorn vrati. Neki član plemena čuoje da su Rusi izbaciH u vasionu "nebesko vozilo" satelit. Kad su etnolozi prvi put helikopterom posetili pleme Tašadaja na Filipinima. kojijoš radi na svojoj knjizi. sakupljao je. dozvolio mije da unapred preuzmem nekoliko priča. gospoda L. Prema predanjima Pamona. Ponadali su se da će stalno dobijati fine. Tašadaji sujemd za pravilo da su oni koji su iznenađeni u svom primitivnom svetu ispunjeni radoznalošću i strahom i da pokušava-ju da njima stranu tehnologiju objasne pojmovima iz poznate životne okoline. abonbo na sadašnjosti. a telegrafski vod duž želez-ničke pruge "žica koja peva. Barcelo. 16. bisera prošlosti. Tumač ih je pitao kakav utisak na njih ostavlja lansiranje rakete. Dopatka. Naučnica je pitala v-hovnog svešt.enika Pemona. Ono štoje videla vrlojuje iznenadilo: Indijanci su u nebesku oblast svoga boga Hirikavaji uci-tali neki strani objekat koji nije postojao na ranijim slikama na steni. Takoje Frenk Harli konatatovao. izveštava o markantnom slučaju modernog nastajanja mita. Kameraje pokazala grupu Crnaca koji su sa čuđenjem gledali ovaj dogadaj." Često su pripadnici primitivnih naroda pokušavali da imitiraju tehničke konstrukdje. odvajao i arhivirao kargo-kultove iz vremena velikih otkrića. Njena plemenska braća su se iščudavala ovom nebeskom čudovištu sa sigurne udaljenosti. za vreine njegove ekspedicije u Novu Gvineju dvade-setih godina. Jedan Crnac je odgovorio: "To su naši moćni prijatelji koji šalju vatru u nebo!" Moralo bi se još jednom otići tamo da bi se konstatovalo da li se razvio raketni kult. velike poklone. Jedino vremensko rastojanje omogućava da se ovaj dogadaj primi kao "božja manifestacija". f'emoni su bili ubeđeni u to da rnogu "preko Rusa" da pošalju vest svom starorn Bogu Hirikavajiju. Venecuelski etnolog. kod Indijanacaje od prvelarekćuće parae lokomotive postao "vatreni konj". kao da se to samo po sebi razumc: "To su Rusi!" Kako to? Gospoda Barcelo došlaje na trag ovoj nerazumljivoj stvari. oktobra 1978. Onaje ispitivala indijansko ple-me Pemon u venecuelskoj oblasti Gran Sabana. jedna starica je sakrila lice i bacila se na tle. njimaje doneo kult Bog Hirikavaji koji je posle boravka na Zemlji odleteo zvezdama. Posle opreznih priprema naučnici su prošver-covali magnetofon u pećinujedne porodice Tašadaja da bi takoreći na izvoru zapisali reakcije. Na "ovoj stvari koja krade glas" ostale su reči strahopoštovanja i čuđenja pred "velikom pticom" koja im je donela kargo. B i s e r i iz kruga Kargo-kulta Moj prijatelj Ulrih Dopatka. strane poklone samo ako budu dobri sa stanovnicima "velike ptice". kada su se odigravale konfrontacije kultu-ra. a ovaj je odgovorio. U svojim istraživanjima gospođa Barcelo je otkrila i novije crteže na steni Pemon-Indijanaca.

Inače. mnogo p"o'iiva. ne znam šta od nas treba da bude. Dragi pobratime. Neka bude hvala misionai-ima koji nam govore da posle ovog života postoji neki drugi. koji je za portugalskog kralja otkrio Brazil i uzeo ga u posed. . Ovaj nedvosmisleni nesporazum bestidno su iskoristili njegovi španski sledbenici. koji im se ponovo vratio. Dali biste nam. napisaoje Kristifor Kolumbo (1451 -1506) u svom brodskom dnevniku posle iskrcavanja na jednom Bahamskom ostrvu.1618). Pošalji nam par dobrih pušaka."Vrlo poštovani Rusi. Indijanci iz Virdžinije. trijumfalni doček. a kojije. ne onih koje dolaze iz Brazila. jer se niko ne brine za nas. učinili uslugu da ovo pismo pošaljete mome pobratimu Hirikavajiju kojije pre nekoliko godina otišao na jednu od onih zvezda koje su blizu Mesecu. na zemlju. u kome ćemo uživati ako budemo dobri. Možda si odleteo na nekom orlu lešinaru? Danas nam obećavaju Rusi da se uskoro može tamo leteti. moramo mnogo toga da preživljavamo. Tako ćemo uništiti Karamaje i odstreliti ptice i divijač. Dragi pobratime PIirikavaji. dođi dole.1541). a i Pedro Alvares Kabral (1468 . Najboljeje da ti siđeš ovamo i da im kazfeš kako si odleteo da oni ne bi sa time toliko razbijali glavu. bolji život za nas. jer nas Kanaroaji (belci) ubijaju. Takođe bih hteo da znam kako si otišao na one zvezde. Njima je pomogla vera Acteka i Inka. ništa mi ne pada na pamet. njih su prosto smatrali bogovima koji se vraćaju kući.1547) i Francisko Pizaro (1478 . koji je po nalogu svoje kraljice Elizabete 1 tražio Eldorado iz priče. priredili su moreplov-cu Valteru Raliju (1552 . Da li vi gore nosite odela ili još idete u keceljicama? Pošalji nam komad crvenog platna.1526). Ranije Indijanci nisu umirali i bili smo brojni. Toje sve. jedva se spasao od podaničkih poklonjenja urođenika. Kako si ti tanio gore? Mi ovde imamo mnogo katara. kući kod tvojih rođaka. Hernandi Kortez (1485 . ali danas nas je malo. jerje na špan-skom. šaljem ti ovih par reči na indijanskom: Chiricavai achike non pona adombaton piak! (Hirikavaji. Šaljem n ovo pismo uz pomoć Rusa da ti dam vesti od tvojih rođaka i da ti kažem da nam od tvog odlaska ide loše i da mnogo patimo.1779) za njihovog Boga Rongoa. Ovaj se entuzijazam nije odnosio na surove osvajače. prema legendi napustio njihovo ostivo na jednoj "lađi od oblaka". molimovas. Doviđenja! Tvoj pobratim Uaipajuri" Istorijske konfrontacije kulture Pozdravili su nas kao da smo došli sa neba". Ukoliko ovo pismo ne razumeš više. Urođenici sa Tahitija su smatrali svetskog moreplovca i pronala-zača Džemsa Kuka (1728 . jer ma koliko razmišljao o tome. mnugo muva koje ujedaju i koje nam ne daju da spavamo. koja je upravo za vreme dolaska osvajača obećavala ponovni povratak Bogova Kecalkoatla i Ticia Virakoha. nego one iz Uaranapia od kojih se zemlja ti-ese.

Prilikom iskrcavanja na Haili Kolumbo je bio pretrpan poklonima od strane urođenika Ponovo smo u sadašnjosti. To su bili njihovi Bogovi. "Jedanput . starosedeoci.spasle život u Australiji. koji su predstavljeni moćnim debelim naočarima. Aborgiini.kabinaje bila svojevreno otvorena . Kada je Hans Bertram pisao i pričao svojim avanturističkim letovima nije izostavio priču koja opisuje su mu jedne obične pilotske naočari . u napali njega i njegovog pratioca samo zato što su sa crteža nama već poznavali likove slične pilotima.

Stvari koje su ostale od belih osvajača urođenici su uvažavali skoro kao kullnc objekte.pričvršcenu na jakom stubn .ulu. gođine plemićku tit. Za proglašenje svojine postavio je .uboviina .mesinganu ploču na kojoj je bio izgraviran novčić od šest penija sa likom kraljice Elizabete I. a to mi je spaslo život od Ijutitih Aborigina!" pričaoje Hanc Bertram. Godinama kasnije dosaoje na Lo mesto njegov zemljak Landonie i našao stub okićen vencima i okružen žrtvama. Kada je dvadesctih godina Frenk Harli p.svuda gde su Porfrugalci i Španci markirali granice državnim simbolima ili ih saino obeiežili obojenim st. radi obeležavanja poseda.nalaze kultna mesta u znaku sećaiija na pivu pojavu tajanstvenog belog čovekaNačini obožavanja su katkad i komični. Fransis Drejk (1540 . koji je svojiin putovanjima korisnim za kiuuu ilubiu 1580.Svetskom moreplovcu Džejmsu Kuku urodenici sa Havaja su se podanički bacali pred noge u životu sam smeo da izgledam kao bog. a on sam je bio pretrpan pokloninia. Stub i mesingana ploča su postali centar za religiozne 'finale urodenika. Slićno se desilo 1565. Tamoje francuski kapetan Žan Ribo. godine kalifornijsku obalu u engleski posed. Isto tako se u celoj Africi . doveo je 1579.i'eduzeo svoju . podigao stub i ukrasio ga grbom. Nedodirnuti tehnikom urođenici ne znaju dalije nekasprava koja se kreće živo biće ili nije. godine u Floridi. Na bozji svet ne asociraju samo lica nego i predmeti.1596).

poglavice koje su vodile glavnu reč u Džonsonovoin kultu. Ništa se nije znalo. već da i njegov hidroavion obožavaju kao nešto "božansko'. godine do pacifičkog ostrva NjuiIanover. međutim. Da bi se stvorio kult nije bio potreban ni dn'ektan dodir sa nekom osobom. U martu 1965-godine. osiin daje to neko dubro delo. Kao epsdeinija širio se od sela do sela k'ult Džonsona. a čije bi i-posobnosti mogao da poboljša i njihov skromni doprinos. Čak se i princ Filip. žrtvom za hidroavion. Osti-vljani su proširili glas daje taj daleki predscdnik odličan vladar i gospodin koji voli Ijude.ekspcdiciju u papuarske oblasti Nove Gvineje saznaoje da m-ođcnici smatraju ne Raino njega saniog za božansko biće. suprug engleske kraijice niože radovati jednom kultu: pleme lounhanas na ostrvu'Tana proglasilo ga je za svoga Boga. donele su u misionarsku stanicu nekoliko džakova sa zlatnim nov-ceni . kult Dzonsona ima još i danas svoje tihe. Džonsona prodrla je 1964. Svejedno. Neka pozitivna vest o inerama pi-edsednika SAD Lindona B. od togaje nastaia prava predstava. Svako veče su se pojavljivali sa zaklanom svinjom.za to su hteli da kupe predsednika! Svestenici su poslali kući osti-\'ljane sa džakovima objasnivši im da se predsednik Džonson ne nježe kupiti. vojvoda od Edinburga. Najveća zelja urođenika . i't'-ajne pristalice.

jezerima. okreće se. Sveznajući su složni u tome da. imamo oči i uši samo za ono što poznajemo. drugo. jer nije bilo tumača koji bi uneli jasnoću. Primi-tivni narodi su nazvali te "pojave" tako jedino zbog toga što su im sama dešavanja bila nerazumljiva. ne govori naš jezik.e da "Bog Filip" živi sa njima. Pojavljuje se materijalizovan na zaprepašće-nje sekretarica i šefova u današnjim biroima. na severnim ograncima centralnog planinskog lanca. Tamo gde se nešto strašno desi ili pojavi . a ne daje bio duh. Duhovi su povezani sa sujeverjem."duhovima". istoriju genijalnog hajdelberškog matematičara kojije pronašao vremensku formulu i sa njom se vratio u treći vek u Italiju." Prastanovnici nisu imali oči i ušiJer nisu poznavali predstavnike tudeg sveta. koji se pojavio 1985. a najveće zablude uvlače sejezičkim etiketiranjem. Tamoje. treće. Ovo je prijatna klackalica između prošlosti i sadašnjosti. Ako se desi nešto nesvakidašnje wek se pojavljuju opisi koji. Da su oni bili prisutni pokazalo bi se da su "primitivci" opisali kao duhove strance koji su se tako naglo pojavili samo zato što im je bilo nemogziće smisaono opisivanje i imenovanje neke iznenadne pojave. U početku nisu bili mogući jezičkoanalitički razgovori sa prastanovnicima. gleda na kalendar i saznaje daje upao u pogrešno vreme. . Diplomata i pesnik Ervin Vikert opisuje u svom romanu "Na-pušteni hram".Ajbesfeld kaže: "Pistaje za njih bila mesto pojavejedne nove kulture sa kojoin su se povezivali religiozno ponavljanje stvaranja i željena dobra. godine. Pitanje za kviz bi bilo: da li su sekretarice i šefovi posmatrali tog čoveka iz budućnosti kao "duha"? Da! Znači. leteo kroz vazduh i stvorio Ijudski rod i Inljni svet. živeo narod Me-ka. Njima se pripisuje natprirodna sila u odstranjivanju bolesti i kata-strofa. šumama i stepama. rukovodi-!ac grupe za psihologijn ponašanja na Maks Plankovom institutu u Bavarskom mestu Zevizen i šef katedre u Minhenu. bilo bi pravilno reći da se on pojavio kao duh. Zbog toga mi se ne dopadaju urođenički opisi prvih došljaka u kojima su belci okarakterisani kao duhovi. posmatrao je nastajanje modernog kulta u Zapadnoj Novoj Gvineji. preuzevši to od primitivnih naroda rado označavaju bele osvajače koji se iznenada ""pojavljuju . Lik koji se često pojavljuje u naučno-fantastičnoj literaturije putnikkroz vreme: veliki profesor koji pronalazi vremensku mašinu i pomoću nje putuje kroz genera-cije u prošlost. prvo. Ja nisam NLO-apologeta. Istrazivač ponašanja profesor Ireneus Ajbl . zbog nedostatka tačnih pojmova.j." Gde se duh vara u "duhu"! "Put za shvatanje realnosti popločan je zabludama.Ajbesfeld.novata bića koja žive u planinama. Trebalo bi biti Bog. On odavno veruje daje njihov praotac Jelini nekada sa "bukom i grmljavinom!" izronio iz planine. Kada su belci sleteli avionima ponovilo se ono što se dešavalo i kod drugih primitivnih naroda: narod Mekaje hitnu potrebu zajednom pistom da bi se njihovim duhovimaa prilika da ih posete. Svet duhova izdržava sve što mu se pripiše! Skoro sam pročitao kod Getea ' jednu rečenicu koju je on izdiktirao svome sekretaru Ekermanu: "Stara istinaje u pravu da mi. čak . Oni koje su domoroci videli bili su daleko od toga da budu "duhovi". u suštini. Etnolozi. samo ne "sprave" duhova. jer u naučno-fantastičnoj verziji on je telesno zaista bio tu. Živeoje sa bogovima da bi na kraju sam ostao u napuštenom hramu na stubu. a da bi u svako doba mogao da im siđe sa neba napravijenaje pista za sletanje njegovog nebeskogvozila. Ako su u stručnoj literaturi duhovi prikazani kao aveti. a ratni brodovi i avioni bili su sve drugo.. ne postoje NLO.prisutni su duhovi. Kao duhovi u narodnom verovanju postoje . da oni u najboljem slučaju moraju biti čulna obmana ili. ali bih hteo nešto da ispravim. Za njegovo eventualno pojavljivanje stalno se drže tri mlade devojke u pripravnosti. ispa-daju nerazumljivi.. a tehnički uređaji mračni prirodni fenomeni. Ajb . onda sasvim realne ličnosti postaju priviđenja.

Sve se u objašnjenjima može prihvatiti ukoliko se i ovaj aspekt uklopi u razmišljanja naucna fantastika smatra. (ko zna?) postoje NLO njihove posade će se isto tako zabavljati sa nama kao što se superpametnjakovići zabavljaju kargo-kultovima. Meni je jasno da oko tih kultova ima mnogo zagonetki. Ovaj mit opisuje Irongalija kao hiće kojeje stalno živelo u vazduhu i kome nije bilo potrebno tle. Ne vodim kargo-kult i slične kultove u tom pravcu gde se defakto može govoriti o "duhovima" (precima!). kada su prastanovnici istom reči nazvali Ijudske likove. jer ona ne uzimaju u obzir vanzemaljski elemenat. kada su vanzemaljci postali inicijatorima kultova. Ova figura se zvala Irongali. što bi u prevodu značilo: onaj što odozgo gleda na sve. daje ovako moglo bit Irongali 'prastanovništvo Salomonskih osti-va u Tihom okeanu Cuva ~ zamršeni mit stvaranja sveta u kome nastupa centralna figT-ira koja se ne može dovesti u vezu ni sa duhovima ni sa nečim zema-Ijskirn. realnu posetu „nebeskih bića“ kojom su jednom davno."avetinjska" pojava. ipak. živeoje sam i samo s vremena na vreme . Ukoliko. Nisu mi dovoljna pojednostavljena tumačenja. Ja ne pišem disertaciju koja se mora dopasti mome mentom. da su se tu našli i prirodni fenomeni koje su Ijudi pogrešno razumeli. a svoje "otpatke" izbacivaoje u more. Boravioje tamo i danju i noćn. naši preci bili počastvovani.

životinje i Ijude. Razume se da su Merodahovom svešteniku za njegovo delo stajali na raspolaganju dokumenti iz ranih vekova. a duhovi ne proizvode otpake. a Flavijus Jozefus. treća knjigaje Sista istorija kojaje dopirala do Aleksandra. Ko pažljivo sluša. onda to stvarno ne bi bilo nikakvo avetinjsko delanje. saznaće kakvu su finu razliku "primitivci" uočavali izmedu duhova i realnih bića. od kojih postoje još samo delovi.zaustavljao se iznad mora da bi mahao stopahma. tamo je živeo -"nešto oko 350.sveštenik Merodaha Bero-zus. Vabilonikaje sačuvana u fragmentima. koje je trebalo. Mitovi nisu nastali slučajno. zagađujući čovekovu okolinu.u Vavilo . Pre sto i više godina nije bilo letećeg belca koji je mogao da lebdi iznad Tihog okeana. Prema vavilonskim svedocanstvima Berozus je napisao na grčkomjeziku istorijsko delo utri toma (Vabilonika): prvaknjiga se bavila astronomijom i stvaranjem sveta. Šta je pisao Berozus Dok je Aleksandar Veliki još vladao Vavilonom. kao u čarobnom cirkusu "Ronkali". Kod njega je sve tako čarobno. Hristov savremenik. druga je govorila o deset prakraljeva pre potopa i 86 kraljeva koji su sledili iza njega. posmatra. plodove. godine pre naše ere . ubrajaoje Berozusa u najveće naučni-ke prošlosti. koji je veliko i malo ostavljao u čudu. izbacivati u more. kome nije bilo potrebno tlo pod nogama. Licijus Seneka ju je citirao. Da su oni "duhovima" dali lepe žene i da je došlo do polnog odnosa. jer su sve velike biblioteke sveta . Na kraju Irongali je stvorio drveće.

Pergamonu. Ijudska glava. ispod riblje glave izraslaje dmga. kako se uvode zakoni i premerava zemlja. Međutim. Njegova slika je sačuvana do danas. Ovo biće se preko dana povezivalo sa Ijudima.Vavilonski prikaz Oanesa 2000 godina stariji od sveštenika Berouzsa U. pokazivalo imje sejanje i žetvu plodova i uopšte sve što spada u zadovoljavanje svakodnevnih životnih potreba. po-ducavalo ihjekako se gi'ade gradovi i hramovi. zatim. Oanesje napisao i knjigu o nastajanju i obrazovanju država i predao je Ijudima. predavalo im znanja iz nauke i iz mnogih •umetnosti i učilo ih pismenosti. Aleksandriji i Rimu – uništene. EfD). Pozivajući se na jedno mnogo starije predanje Berozus je napisao: "Prve godine se iz Eritrejskog mora (danas Arapsko more. Medutim. ne uzimajući hranu. Imaloje riblje telo. Ijudska stopala izrasla iz repa i Ijudski glas. Od toga vremena ništa nije pronađeno što prevazilazi ovo. pojavilojedno razumom nadareno živo biće imenom Oanes. Jerusalimu . gde se ono graniči saVavilonom." .

takođe su nesposobni da podučavaju kako se grade "gradovi i hramovi". a kultovi velikih osvajača i moreplovaca u istorijski sagledivim.da pripadnici nižih kultura pokušavaju da na sebe skrenu pažnju. kako se "uvode zakoni i premerava zemlja". Kod Feničana se biće istog porekla i sposobnosti naziva Taut. 0. nase ere). pod imenom Ima takođe pojavljuje tajanstveni učitelj iz mora koji po-dučava Ijude. i Egipat će biti napušten . U svojim mitovima pokušavali su da opišu načine delovanja nerazumljivih tehničkih uređaja. . videla primitivna plemena pre mnogo vekova? Znamo da su htela da privuku nečiju pažnju. zato što se njegov izveštaj ne može staviti pod istu kapu sa takozvanim naučnim saznanjima! Stari pisci. zapravo. plemena su se već pre mnogo hiljada godina susreli sa Ijudima više razvijenih kultura (civilizacija) . prevashodno kargo-kulta. u Avesti. hteo sam " da naglasim: . poznavaoje egipatske sveštenike i hramove i imaoje pristup starim predanjima naroda na Nilu. ali se pitamo . U drugom veku posle Hrista živeo je naučnik koji je svojim kolegama na kraju drugog milenijuma u "spomenaru napisao nešto što je vredno razmišljanja. Imu.na način preisto-rijskog nastajanja kargo-kulta. Toje bio filozof. jer će se božanstva vratiti sa Zemlje na nebo. a u staroj Kini.da pripadnici nižih kultura obožavaju predmete viših kultura kao "božanske objekte". Oni nemaju "znanja iz nauke i pismenosti".da imitiraju radnje i uređaje nerazumljivih stranaca. diskvalifikovanje. Duhovi nemaju običaj "da pišu knjigu i daje daju čovečanstvu". iz vremena cara Fuk-hia ostaloje predanje da se iz vode Meng-hoa "pojavilo čudovište sa konjskim telom i zmaje-vom glavom koje je na leđima imalo tablu sa slovnim znacima". veliki naučnik svoga vremena. Apulej je mnogo putovao. . Prapočeci mnogih kultova ne moraju se tražiti štapom u magli. tim pre sto mnogi od njih poseduju obeležja kargo-kultova? Treba se zapitati štaje podstaklo narode iz prošlosti da stvore kultne objekte koje su obožavali. svrstavaju se sa njim u pisce bajki. kao željeno mišlenje podstaknuto prirodnim fenomenima. retoričar i sofista Lucije Apulej koji je živeo u vreme cara Marka Aurelija (161 .. Egiptu! Egiptu! Od tvog znanja ostaće samo bajke koje će kasnijim pokolenjima da izgledaju neverovatne.180. šta su..da se novi kultovi (i religije) rađaju iz konfrontacije sa nerazumljivom tehnikom. iz vazduha?. Namerno se zaboravlja da se u svetoj knjizi Parsa. . Tauta i biće iz Kine ne bi nam trebalo podmetati kao "duhove". Kargo-kultovi su nastali u našem veku. . Onje vidovito napisao u svojim "Meta-morfozama": "Doći će vrerne kada će izgledati da su Egipćani uzalud bogobo-jažljivo i revnosno služili božanstva. Zar se ovaj način ponašanja analogijom ne može preneti i na narode praistorij-ske epohe.Kultovi i religije su nastali iz fantazije. Kakvi su bili originali. koji potvrđuju Berozusa.Gdeje ovo značajno i ozbiljno izlaganje svrstano od strane malo-brojnih naučnika koji se uopšte time bave? Pod BAJKE! Berozus. studirao je u Kartagini i Rimu." Rezime Ovim razmatranjem kultova.Kome su slali signale i šta su želeli da saopšte? Postoje četiri alternative: . . Oanesa.čiju? Koje nebeske rezidencije su bile uzori zagrađenje hramova na Zemlji? Koje napravio planove za oživo-tvo-renje dvorova sa neba? Čiju pažnju su hteli da privuku drevni graditelji kada su u tle urezivali gigantske crteže koji se mogu videti i sagledati u celinijedino sa velike visine.Narodi. . iz neshvatljivog "duha". Iz svih verifikacija je poznato zašto su i kako inicirani kultovi.da često veruju da su tehničke sprave živa biće. utvrđenim vremenima.

Pre 17 godina napisao sam u "Sećanjima na budućnost" na stra-nama 38.posmatrana iz vazdu-ha . otac Don Kamila). Ja neću . Kako to da se u srži slažu sva opisiva. Međutim. Čujem kako moji čitaoci uzdišu: "Evo ga opet sa tim starim šeširom!" Moji će se kritičari radosno ustremiti nato . U načehije svaka od ovih vai-ijanata moguća.nja? Ili su možda svi izveštači indoktrinirani na nekom nebeskom fakultetu? "Ko napusti izvesno a prati neizvesno. Svejedno gde . kojaje duga 60 kilimetara. To dokazuju fundi-rane istorijske studije.jasno! . To sve drugi stari narodi nisu mogli da sagledajujer sami nisu imali pojma o predanju. Treća alternativa se sme isključiti za mnoge slučajeve kultova . Međutim. "stražari neba" iz izveštaja Henoha. neće se ni bog Inka Virakoha ni njegov kolega iz plemena Maja Kecalkoatl vratiti na svoja "mesta zločina". urođenici u nisko razvijenim kulturnim prostorima konačno primećuju da su bića koja su uvažavana kao bogovi ipak Ijudi. ni Julije Cezar. kaže se u staroindijskoj Veda. ne za sve. Ceo svet zna da ni gospodari Inka. Ijudi posećuju Ijude. to potkrepljuju besprekorna predanja. Međutim. o Ijudima koji su posetili rane stanovnike Zemlje. Narajana.sa izuzetkom legcnde o Allantidi.što mi naj manje smeta -jer "kritičarje kokoška kojakokodače kad druge nose jaja!" (Dovanino Gvareši (1908-1968). Krunski dokumenat Naca Naša Zemlja takoreći vrvi od ostataka imitiranih "neheskih rezidencija" i od "avetinjskih aerodroma". niti Sokrat. . U ime svih bih hteo da govorim o klasičnom. Hitopadesa 1..nedvosmisleno nam govori o ideji aerodroma". o nastojanju predaka da se izjednače sa letećim bićima. koji brzo i vredno izučavajujezike.Pre mnogo hiljada godina postojala je jedna zemaljska tehnička civilizacija koja je uticala na primitivnije životne uslove.da li sam lud? . Međutim. Istovremeno se tvrdi da au ih nebeski učitelji podučavali životno važnim stvarima. podmetnuto mi je sijaset obznana.205.opet ne za sve! U istorijskjm delima se na nalazi ništa o tehnički visoko razvijcniin civilizacijama u dalekoj prošlosti . Možda su znali šta 'bogovima' treba za sletanje.Obožavani i kopirani "bogovi" bili su vanzemaljci. a i leteća visočan-stva. da bi mogli da kažu iz koje zemlje potiču ili da će s vremena na vreme da se vrate da bi završili svoje poslove. mitovi. Ako se uzme u obzir činjenica koliko se čezne za njima. Tada inje bilo novinskih agencija. nego samo o nebeskim prilikamakoje su dolazile sa neba ili iz velike daljine. on gubi izvesno." Od objavljivanjate provokativne hipoteze u svim medijimaje o zagonet-noj pustinjskoj površini u Peruu objavljeno toliko zastrašujućih besmislica. Za mene ostaje . pošto sn Atlantidu stvorili po legendi.da dosađujem svojim čitaocima. kao kod kargo-kultova. predanja izričito ne govore o zemaljskim bićima. Takođe sam se pitao: "Da li je netačna pretpostavka da su linije položene da bi se kazalo 'bogovima': sletite ovde! sveje pripremljeno onako kako ste to'vi' naredili! Možda graditelji tih geometrijskih figura nisu imali pojma šta rade. i 39: 'Ravnica Nace. po mome saznanju. a i neizve-sno je izgubljeno". ali: u međuvremenuje sazrelo vreme zajedno razjašnjenje. da je Atlantida postojala. bogovi koji su njome vladali. prve dve se mogu isključiti za mnoge kultove. Tome doprinose nastojanja današnjih istraživaca. nestali su zauvek. onda bi se ona morala svrstati pod četvi-fru alternativu. mnogo diskutovanom svedočanstvu na ravni NacaJužno od Lime u Peruu. ni stari persijski kraljevi nisu uopšte znali za avione. a kamoli za vasionske brodove. Konačno. predanja i istorijske knjige iz starih vremena pricaju o letećim bogovima.samo četvrti predlog i samo o njemu se može diskutovati osim ako se ima tužna hrabrost da se s'vi hroničari iz starih vremena sa njihovim izveštajima žigošu kao lažovi.

nije bukvalno otišao u vazduh. Nikome ni-su upale u oči gravure na tlu. Pođimo u osnovnu školu! Ova. Hoću da bez praznina predstavim ono štoje nauci do sada palo na pamet u vezi sa zagonetkom Nace. Ovo je upravo klasiCan slučaj kako žrtvu odvesti u klanicu. Nisam nadaren za klanicu utoliko pre što sebe stavljam u bolji položaj. jer poznajem stvari. Razlog za Kosokov vazdušni po-duhvat bio je jednosta-van: rečano mu je da su na oko 60 kilometara du-goj pustinjskoj površini markirane zanimljive li-nije. stvar je urezana južno od Lime u tle peruanske pampe. kako se ovaj put zove na španskom. Karetere Intei-amerika-ne. godine doktor Pol Kosok. sa univerziteta Long Ajlend iz Njujorka. naj-manje 1500godina. Kosokje preleteo pustinjsku površinu iz-među gradića Palpe i Na-ce u jednomotornom spoi-tskom avionu. tako strasno osporavajuća. Generacije i generacije su hodale ili se vozile.Naca se nađe na tapetu. Mada je mnogo trazio. Ne želim da izbegavam borbu. sve dok 1939. niti je neko vodio računa o njima. 1 uvek se ispostavi u prvom angažovanom razgovoni da diskutanti uopšte ne znaju šta sam stvarno napisao. na zemlji nije mo Pet najpoznatijih urezanih crteža u ravnici Naca .kao ispaljena iz pištolja .me pozovu na diskusiju . Da bi ona i ubuduće imala materijal za bajku poslužiću se istim či-njenicama koje se ne nalaze u ravnici Nace. Ispod sebeje video rđastomrku užarenu zemlju i tamnu traku Pan amerikane. preko ravnice Nace.

Iz vazduha je.gao ništa da otkrije. Kosokova mašina je prozujala iznad jedne perfektne. jednu 30 metara visoku Ijudsku figuru i dva lica na zracima okruženim glavama. Ugledaoje konture majmuna sa uvijenim repom. nežnim linijaina nacrtane spirale. U stvari. na kosim stranama planine okrenutim prema nebu. jasno video svetle. Nije li to izgledalo kao neki džinovski pauk? Spustioje dubinsko kormilo na 500 metara i njegova pretpostavka se potvrdila: to je zaista bio pauk koji je bio jasno ugreban u tle. . Kosokje ostao zapanjen. trapezoidne površine na tamnomrkoj pozadini. Leteo je prateći kao konac prave linije koje su kilometrima prelazile preko pravo-ugao-niku sličnim pistama. međutim. doktor Kosok se bavio praćenjem sistema za navodnja-vanje. guštera i na kraju. a zatim ribu. kanalima i vodovodom Inka u njihovom toku Jer oni svakako Pogled na jednu od "pista" tipičnih za Nacu.

.

Danas se skromno govori o "magičnim linijama". Počela je sistematski da premerava linije i figure. esej "Prastari crteži u pustinji Perua. spirale i životinje. Nemačka matematičarka i geograf dr Marija Rajhe srelaje 1946.Sedam uzanih linija. isušenom pampasu! Da lije ovaljudska zagonetka u međuvremenu razrešena? U početku je gospođa Rajhe smatrala rešenjem "astronomski kalendar" . Zašto su postojali paralelni putevi koji su naglo počinjali i isto se tako naglo završavali? Pošto se u ravnici Naca veoma često pojavljuju trapezi. jer su aerodromi sa takvom markacijom nastali tek u našem. . Počelo je odgonetanje. Sećajući se linija piste nekog aerodroma. veku.jer u stvari dve od bezbrojnih uskih linija idu tačno. tri godine kasnije. Gospođa Rajhe se naselila na hacijendi San Pablo. u to se uopšte ne uklapaju druge urezane figure. Danas stanuje u Naci u hotelu "Turistas" u kome joj je peruanska vlada. saslavni deojvdne fi.re ne mogu naglo da nestanu. ka letnjoj i zimskoj solsticijskoj tački. Zajedno sa Polom Kosokom obmvila je. ovaj istoričarje zatražio savete arheologa.jer su neke od urezanih figura bile bliske slici zvezda. Crteži i malobrojne fotografije tako su fascinirali mladu naučnicu da se prihvatila razjašnjenja Naca-zago-netke.gu. Međutim. ali se to objašnjenje uskoro napustilo. Skoro 40 godina istraživanja u zažarenom. u blizini crteža na tlu. došlo se čak na pomisao da se radi o simbolima neke vrste religije trigono-metrije. kao znak priznanja za njen trud. To nisu mogle biti inustre aerodroma po njegovom mišljenju. Mariji su pomogle institucije i peruansko ratno vazduhoplovstvo: nju više nije napuštala fascinacija zagonetke Naca. Mislilo se na ostatke starih puteva Inka. Proteklo j e 40 godi na. U svom traganju otkrio je najveću. godine Amerikanca Kosoka. najzagonetniju slikovnicu čovecanstva. stavila sobu na doživotno raspolaganje. kao prema kompasu. Tada je naučnica pretražila astronomsku slikovnicu.

samo nekoliko metara udaljenog od autoputa Pan amerikana. ove Unije se penju. pored njih. . i bez saradnje vrednih kolona čistača. ne mogu sa neba prevideti! Različiti kvalitet linija i figura dozvoljava pretpostavku da su nastale u raziiim vremenima. sa svojim predimenzioniranim kljunom. Linije razne širine prekrivaju vazdušni snimak. pri dnžini tela od 120 metara. Linije i "piste" sn. Da bi se to mnoštvo učinilo razumljivim da pomenemo da se neke od tih uzanih linija pod pravim uglom ukrštaju sa "pistama". a majmun 50 metara. prekoviše kilometara idu premavelikim "pistama" i ulivaju se u njih kao snop zrakova. čak 250 metara. Između uzanih linija i "pista" nalaze se veliki trapezi dugački do osam stotina rnetara.U stručnoj literaturi sam čitao. o čuda!. a da se opet druge sjedinjuju pod oštrim uglom. paukova. Sajednog brežuljka. a u televizijskim izveštajima video i čuo da se kod ovih fenomena pretežno radi o ugrebanim crtežima životinja. A tada. Što se tiče dimenzija radi se. ravne kao pod konac. linije slične putevima. ojednoj prilično maloj ribi kojaje zapravo duga 25 metara. koji je i najveća ptica Anda. pedeset linija se protežu prema severu. jugu i zapadu. koje kao da su lenjirom izvučene. majmuna i Ijudi. pauk ima samo 46. koje su široke trideset. međutim. širi svoja krila u širini od 110 metara. da se. Ove urezane slike iz Nace bile bi danasjedva vidljive da ih gospođa Rajhe sa svojim pomoćnicima metlama nije oslobodila od peska i kamenja. bezbrojne tanke. utisak je apsolutno netačan! Pre svega se. pak. na površini pustinje razaznaju piste. na planinske strane ili. Ovaj. po pet idu paralelno. nama sugerirani. iznad njih. pedeset i više metara. na primer. naime. Samo kondor. tako snažno urezane u tle. i duge preko Sa panoramskog tornja na Panameriki turista vidi ovu panoramu sa linijama dvakilometra! Izmedu njih. izmedu njih se nalaze relativno male ugrebane slike riba. Jedna zagonetna ptica meri. neke od njih do metar široke linije. ptica.

Ako ne avionima (ili vasion-skim brodovima) Indijanci su mogli da gledaju tu panoramn iz vazduha u balonu! Ovaj hobi-arheolog tražio je obaveštenje kod "Medunarodnogistraživackog društva" u FIoridi." Arheolog amater Džim Vudmen oživeo je diskusiju jednosta-vnim pitanjem: za šta bi Indijancima koristile te ogromne slike urezane u tle pustinje kad se one u svojoj ukupnosti mogu videti samo iz vazdnha!? Pošto su se naučnid složili u tome daje plemeni-ma prc Inka vazduhoplovstvo bilo nepoznato. Ovaj origi-nalni pokušaj se treba prihvatiti onakvim kakavje i bio. KONDOR 1 se podigao. Posle nekoliko kilometara KONDOR 1 se spustio negde na pustinjski plato. Stvaraoci figura i linija kod Nace nisu. u Peruu skoro svakog dana sija sunce. Jedan saradnik se setio brazilske marke za vazdušnu poštu iz 1944. a ravnica Naca se užari. Krstio gaje KONDOR I. Da li su bili sveštenici vere. Istočni Nemac Zigfrid Vaksman misli da je u mnoštvu linija razaznao "kulturni atlas istorije čovečanstva". da li su njihovi božji gospodari morali posle smrti da se vrate ka Suncu? Ma kako ovaj Vudmenov projekt bio zabavan i smeo. Džim Vudmen je konstatovao: "Pošto naučnici do sada ništa ne znaju o letećim spra vama starih Peruanaca. Oba pilota su izašla iz gondole. polazio od zablude da su gospodari Inka kao "Sinovi sunca" slati u nebo. koja je prikazivala stari luft-balon. međutim. Balonje imao oblik piramide koja stoji na svom vrhu. Istraživacko društvo je preuzelo troškove proizvodnje i isplatilo Indijancima za njihov rad ćitava 43 američka dolara! U takvim uslovima može se težiti još jednom hobiju. koju su ispleli Ajmara-Indijanci od lake trske na obali jezera Titikaka. Sto mu gromova! U tom predelu ni travka ne raste. ni u kom slučaju ne znači da ti Indijanci stvarno nisu mogli da lete!" Uh! Vudmen je to hteo tačno da sazna. Inke nazivaju "Sino-vima sunca". kao neuspeo start. Sa 130 metara visine polako se spustio na zemlju.25 metar visok. odleteo u visinu. Balon je ispitan blizu Kahuačija. Toje bio balon kojije Portugalac Bar-tolomeo Louranko de Gusrnao u sedamnaestom veku pustio iznad Lisabona. Peruanski arheolozi su me ubedivali da se radi o "linijama za zemljoradnju". U balonje dove-denajara sa vatre zapaljene pod njirn. Na balonu je visila dva i po metra široka ijedan i po metar visoka gondola. Ovaj Lst balona bez upravljanja dao je istraživačima iz Floride idejn. 25 metara širok i zapremine 2250 kubnih metara. oslobođen Ijudskog tereta. Kao štoje već rečeno: Džim Vudmenje hteo da zna. Kako bi bilo kad bi sejedan crni balon od vrlo lakog materijala u tokn dana sam ugrejao? Možda su Inke sahranjivali svoje mrtve na taj "vazdušasti" način ili su svoje umrle gospodare slali u gondoli balona da odlete prema Suncu? Bilo kako bilo. Opremljen dolarima potrebnim za svoj hobi. biti da se mogu pretpostaviti kraljevska vazdušna sahranjivanja. godine. Džim Vudmen i Džulijen Not ušli su u gondolu. a balon je. skočio i Ijuškajući se. može. lako kao dečji balon. nekadašnje prestonice Naca-Indijanaca. on ipak ima zna&yne začkoljice. naručioje da mu se sašije od finog peruanskog pamuka trouglasti balon . takođe. ali se pitam: da li su za uzdizanje balona potrebne "piste"? Pre svega Džim Vudmen je. medutim.Slikovne zagonetke sa mnogim znacima pitanja Kakve se sve špekulacije ne ubacuju u tu "najveću slikovnicu čovečanstva"! Posle hipoteza gospođe Rajbe profesor Aldon Ma-zon bio je mišljenja da ove figure "predstavljaju verovatno božanstva" i da su "bez sumnje napravljene za oči nebeskih božan-stava. Nema nikakvih svedočanstava za to da su se gospodari pre Inka smatrali "Sinovima sunca". Može biti da su indijanski gospodari uživajući iz visine posmatrali ove urezane slike. bili Inke! Oni su živeli pre Inka. .

Ova istraživačka grupa imalaje u svom prtljagu najmoder-nije merne instrumente i kompjuter u čijoj memoriji su bile sve vazne zvezdane konstelacije i pozicije koje su se mogle videti iznad Nace u proteklih 6900 godina. Džerald S. Traženje objašnjenja za Nacu produžava se i dalje. a indijanski trkači morali su da trče po linijama i figurama pre no što se popnu na pobedničko postolje. Ravnicaje tako nešto kao gigantski sportski teren. i mnoge figure leže koso na stra-nama planina.oko koje se figure sportista upravo kreće. "_ prkos nedvosmislenom naučnom razjašnjenju stalno se pojave vrdnja daje dokazano da crteži na ravnid Nace odražavaju . kaže on. Merenja su defakto pokazala u nekim krivinama ovakav rezultat. ovo može ozbiljnim da smatra neko ko taj predeo nikada nije video! Na ravnici Naca kiša pada najviše pola sata godišnje. Nesumnjivoje razočaravajuće ngospođu Mariju Rajhe da se njeno životno delo uništi kompjuterom. na isteku godine. upitali su elekronski mozak: koje linije pokazuju na zvezde izmedu 5000. a gledaoci ih čak ne bi ni videlijer bi trkači bili veličine mrava! Nijedan Inka ne bi mogao da razazna . izmakli bi i najoštrijem oku. te linije upravljene ka zvezdama. u prošlim sroledma imali magacine za . tleje isušeno i ništa. fon Brojnig • učinioje urezane slike reliktima Olim-pijade naroda pre Inka. minhenski advokat za patente. sa razočaranjem smo morali da teoriju astronomskog kalendara". GeorgA.. Da nisu možda sportisti imali sposobnost posetilaca vašara koji stoje zalepljeni na zidovima rotacionih vašarskih sprava? Gospoda fon Brojnig i Ditfurt treba brzo da zaborave ovu smešnu Olimpijadu na ravnici Naca. profesor astronomije na astrofizičkoj opserva-toriji u Kembridžu u državi Masačusets. Profesor Hokins je kazao: "Ne. i -3-r ogromni astronomski kalendar. bilaje za to da neke Unije upućuju na odredene konstelacije zvezda. Medutim. ostaje njen epohalni učinak štoje premerila i kate-aorizirala Nacu. ama baš ništa ovde ne uspeva. Hokins. godine pre naše ere? Gde su bile u jesen iste godine? Posle dugotrajnih radova na premeravanju i ubacivanja rezultata kompjuter. otputovaoje sa saradnicima u Nacu. Sahrana astro kalendara gospođe Rajhe Ostaje. Bez tih podataka profesor Hokins sa svojim timom ne bi mogao da obavi istraživanja. u stvari. možda na Plejadu. Kad trkači udu u krivinu u njoj bi se moralo nagomilati više kamenja i peska nego na pravim linijama. Zašto bi plemena pre Inka -to sveznajući profesor nije govorio . Kompjutei' je brzo odgovorio na pitanja: gde su bile Plejade iznad Nace u proleće 3100. Konačno. Medutim. Izbel sa Državnog univerziteta u Njujorkul3) rronašao je terapiju zapošljavanjem! Izbel je posmrtno rešio sve probleme tržišta rada Indijanaca. samo "astronomski kalendar gospođe Rajhe". Antropolog profesor Viliam H. godine pre naše ere i 1900. Nauka se u najboljem maniru prihvatila te hipoteze. Oni nisu.Olimpijada u pampi Čvrsto stojeći nogama na zemlji. godine naše brojki koje je kompjuter odštampao bile su poražavajuće'tezu gospođe Raj he.pošto se to vidi samo iz vazduha . Televizijski profesor Hoimar fon Ditfurt pokušao je da ozbiljno podrži ovu ideju.priređivali Olimpijadu na tom sasušenom platou? Na ovoj ravnici velikoj preko 1000 kvadratnih kilometara.. međutim.

daleka ostrva.verovatno davali narodu korisne kalorične tabele. "Rešenje problema sastojalo se u tome da se interes stanovmštva odrz'i na ovim ceremonijalnim radovima koji troše dovoljno energije da bi se privredni viškovi redovno iscrpljivali. Na nebu se pojavljuju "predstave raskošnih boja".zalihe gde bi uskladištavali poljopn-vredne proizvode. Nekada su sveštenici Inka -to bilo na liniji Izbelove teorije . sa druge strane. nekim prilikama. Raspitajte se kod Izbela! Ništa nije previše budalasto da se ipak ne može reći. Helmut Tribuč. . "Samo na velikim udaljenostima vide se n. šume i građevine. Štaje animiralo Ijude na stvaranje njihovih zagonetnih dela? Šta ih je nagnalo na njihov nerazumljivi rad? Simsalabim: svuda fatamorgana. profesor fizičke hemije na Slobodnom univerzi-tetu u Berlinu.jesu li Indijanci rezultate svoje tera-pije zapošljavanjem rnogli i sami da vide. pominje Stounhendž U Engleskoj. a radnici bi se tako izmoriii da bi im prošla volja za pravljenjem dece. razrešio je najveći broj preistorijskih zagonetki sveta jednimudarcem ' On kratko i jasno kaže dasn velika preistorijska umetnička dela "uvek građena na mestima na kojima se veoma često pojavljuju fatamorgane". nije ništa prema stvaranju posla da bi se "na taj način regulisao broj stanov-nika"." Bilo je potpuno beznačajno. Tu l'i dužnost mogle da preuzmu vlasti Svetske zdravstvene organizacije. upućuje na svetilište Olmeka u La Venti. Kao potvrdu navodi polja sa menirima u francuskoj Bretanji. Na tu se ideju moralo doći' Tom metodom mogli bi se potrošiti i poljoprivredni viškovi u Evropskoj zajednici i SAD. na egipatske piramide i ~ naravno na Nacu. U berićetnim godi-nama skinulo bi se salo na taj način. To. upravo. Ostaje "samo" da se razmisli kakvo bi apsolutno besmisleno veliko gradilište tre-balo organizovati za mnoge generacije n svetu. u Meksičkom zalivu. Šta da se radi-pita se Izbel. Zato je za vreme berićetnih godina postojala opasnost da se stanovnišfrvo prekomerno razmnoži i da gladuje kad dodu godine sa lošom žetvom. misli ovaj njujorški ša]jivdžija. na nebu odrazi hramova što.

Vode. može biti nešto u tome."Nije mi pri tome ništa smetalo "da su astronaiiti. One idu u cik-cak. nego i mnoge druge na kosim stranama brda. nije bilo na pustinjskoj površini.fatamorgane postale zone kontakta sa onim svetom. i posle mnogih boravaka u toj ravnici nisam video fatamorganu dobijam profesorski šamar: "Deniken tvrdijasno ijednostavno da su džinovske piste u pnstinji Nace postavljene kao piste za sletanje astronauta sa drugih plane-ta. Pi-vo bih hteo da kompletiram sekvenciju teorija . Tamo skoro nikada ne pada kiša ispod ravnice. Tamo postoje .ne samo horizontalne linije i figure. a što se tiče nastajanja izvesnih kultova. međutim. da ismejavam ideju profesora Tribuča. samo ovoliko: ona se ne niože primeniti na ravnicu Naca. i za linije kod Nace. Ovde bi zakazao i Ariadnin konac štoje rečeno. Time su mesta kultova . Uzgred. biloje vode. neophodne za fatamorganu. Dalekoje od mene. koji su na svom putu morali da prokrstare veliki prostor." Vratiću se na ovaj šamar. kao Linije se ukrštaju. teško mogli da se prepuste avionima sa krilima.daje ob-jašnjenje za to što su hramovi morali da budu veliki da bi imali privilegiju svetosti.ko to osporava? . Budite strpljivi! Vratiću se na tu konstataciju koja izgleda protivrečna. Prema mišljenju Tribuča to važi. a poštoja.

Zajednoglaika.ju konce. Štirlajnov originalni predlog biva dot. Palpe i Parakasa nadeni su indijanski tkački radovi u očaravajnćim boja-ma i fantastičnim motivima. zbog stotećima duge kulture tkanja. pa sam shvatio da tkalje radeći v cik-cak linijama. u vezi s tim ove linije bi trebalo da predstavljaju simbolične veze sa izvorima. na kojima se ukršta preko 50 linija. ona je ovom junaku dala klube konca pomoću koga se on vratio u slobodu. dakle. kći kritskog vladara Minosa. da predkolumbovski Indijanci nisu poznavali ni točak ni vrtesku. mogli su da posmatraju figure iz vazduha. rnisli 011.Doig1 tobožnja zvezda .ukoliko se ne pojavi odmah kao "naučno" rešenje. Smatram pozitivnim što se toliki mozgovi muče rešavanjem za-gonetke Nace. kao što samja. Da lije Svajcarac Henri Stirlajn pronašao Arijadnin konac koji će nas izvesti iz zagonetnog lavirinta Naca? Njegov napis.ređa. U bezbrojnim grobovima oko Nace. ostaci džinovske tkačnice Indijanaca. onoj o "letećim mačka-stim bićima" iz Havina de Huantara u severno-peruanskim Andima. To mi izgleda kao korak u pravilnom pravcu. Drugi arheolozi pripisuju ove linije nekim planinskim bogovima. Možda su. Zoltan Zelko iz Budimpešte godinamaje mozgao kako bi se moglo ući u trag ovom fenomenu. nosi gordi naslov: "Naca.uz t. ipak ne mogu sebi da predstavim tu gigantsku tkačnicu.Arijadnin konac za Nacu? A rijadna. Profesor Frederiko Kaufman . Ništa se od toga ne može videti.o još misleći na mustro svog rada . kako na užarenoj ravnici . nikada ne bi mogle da dođu do razboja! Da zamisl'mo vojsku Indijanaca kojaje sa koncem u rukama šetala okolo! Oni bi. a ovde se tragovi konzei-viraju skoro kao na Mesecu. po Štirlajnu. Trebalo bi da zamislimo hil-jade Indijanaca. čuvani ovi skoro bcskonačni konci. pored linija ugazili pešačke staze u tle. Takođe se bojim da bi na mnogim tačkama. "Leteći mačji bogovi". A figure? Indijanci su bili uvereni da su "leteći mačji bogovi". One su. shodno svom imenu.amerm boje. Njihovo poreklo naslućuje ujednoj staroj peruanskoj kultun. Štirlajn tumači linije iz Nace kao "preostale tragove gigantskih osnova za tkanje". Štirlajn polazi od toga. godine. Pretpostavka se bazira na činjenici da su Naca-Indijanci bili izvrsni tkači.jedan za drugim kao guske . Da li su ih oni na komandu polagali na prave linye na tlu ponovo podizali i predavali daje? Vredne tkalje . te duge i raspoređene linije.arheolog iz Perua opisuje ove linije kao "magične linije". kako su ih polagali da se višebojno predivo ne bi nepovratno pomešalo i zamrsilo? U Naci izgleda da odgovor leži na dlanu: konci su polagani na ravnicu i o tom još i danas svedoče. a ni motovila ili vitla. U Parakasu su otkriveni tkački radovi dužine 28 metara i širine 6 metara u koje je utkan konac dugačak preko 50 kilometara! Jasnoje da ni baba najstarijeg poglavice nije mogla oko ruku da drži takve konce vrednoj snaji radi premotavanja. ove linije vodile do mesta ži'tvovanja. Ovaj praktični Švajcarac se pita kako sv. koji su slavljeni kao bogovi koji daju vodu. Svaku novu ideju treba pozdraviti . savladali umetnost letenja. ključ tajne".trebalo bi da su uzimale k sebi te 50 kilumetara duge kor'ce raznih boja u ritmu tkanja? Od kakvog li su samo Deraskidivog materijala bili proizvedeni ovi konci? Mustra je zahtevala stalnu s'. da bi konačno došao do saznanja . došlo do strahovite "salate od konca". lako nisam netalentovan u stvarima fantazije. Prilog sa istoka Iza gvozdene zavese zagonetkaNaca remeti naučnicima zasluženi mir. koji se pojavio u Parizu 1983. dakle. Mnoge tkanine nemaju ivicu i sastoje se od konca koji može biti kilometrima dug. pomoglaje Tezeju da ne zaluta u lavirintu.učen onda kada mora da objasni kako su nosači konca izašli na kraj sa figurama na zidovima stena. malo je isuviše kontroverzna ta naučnost.

Ako su to već "vesti" i "signali onima koji rade u dolini" . na odgonetku Nace iakoje star već 20 godina. U toj mreži linija Zoltan Zelko naslućuje sistem za prenošenje vesti: "vesti se mogu predavati svetlosnim signalima. Pošto je posada usmereno razmišljala o mogućoj oblasti za sletanje. pomoću reflektujućih zlatnih i srebrnih ploča. a ono što se iznosi ne približava se i nijednoj od (simpatićnih) premisa. Brate. Iscrpno sam ga obradio u svojim krsjigama "Povratak zvezdama" i "Svet u slikama". a noću vatrenim signalima. Jasno! Razumljivo da stranim astronautima ne treba "pista" za sletanje. Komandant ce na ekranima precizno naći mesto ateriianja koje smatra najsigurnijim. Signali vatrom i dimom sa planine na planinu .danas bismo govorili o spejs šatlu . a na visini od nakoliko stotina meta. Moj prilog Naci "pretpostavimo da neki vasionski grad vanzemaljaca kruži oko nase Zemlje. mogli rasporedivati i upozoravati na eventualne napade. Zar Amerikanci pre sletanja na Mesec nisu bili suoCeni sa istim . izbačenje vasionski brod za snabdevanje i poslat napovršinu Zemlje. U obzir bi došao neki heli-kopter.zašto onda tako strašno kompli-kovano. u većini slučajeva se uzvitla pesak i kamenje. bar u vreme Inka. Jozef Blumrih. Za prenošenje vesti upotrebljavani su. dabi se onikoji rade u dolini. uzdize se planinski lanac sa planinama visokim pet i šest hUjada metara. Verovatno su ti signali bili nužni u ovom stenovitom svetu. onda bi se pojavio sistem Naca. prema mojoj knjizi "Sećanje na budućnost". Ogromna pustinjskapovršina. do sada bi se moglo svako odbaciti sa malo argumenata) želeo bih da izložim svoj predlog . Tu se stalno pledira "naj-bliže moguće. kako se do toga dolazi?! Okojezera Titikaka nalazi se oko 40 ruševina iz vremena Inka i pre njih.kao što je praktikovano kod starih Švajcaraca. nisu postojala bića koja su mogla da izgrade piste (jedan tehnički visoko razvijeni vasionski brod za snabdevanje ne bi se spuštao pomoću "gumenih" točkova. Takođe. U svakom slučaju oni ne ispunjavaju naufinu maksimu "približno". koje je dugo 800 kilometara i široko 100 kilometara" .mogli su se davati i bez strahovito skupe i sa mukom položene mreže linija na tlu. stvarno. nosioci štafete koji su predstavljali pouzdane vesnike. a u neposrednoj blizini su konstatovani i inteligentni oblici života. kao što je inženjer NASA." Izmeđujezera Titikaka i ravnice Naca. (U zagradi i eventualno sletanje u Saharu ne bi omogućilo etnolozima studije na nekoj vrsti inteligentnih oblika života).ne aterira vertikalno. Vasionski brod . Ako se ove ruševine povežu sa određenim uzdignućima u bazenu Titikaka i preko svega povuče mreža linija. Efekatje isti: tamo gde se vozilo spušta. Pošto bih. ravnicaNaca.da te linije "u stvari odgovaraju geografskoj karti predela jezera Titikaka. a možda i sletanje pomoću vazdušnog jastuka po principu Overkrafta). rekonstruisao Jezekiljev vasionski brod .ra ovaj vrtložni efekatje minimalan. Optički zapanjujuće prikazan je u dokumentarnom filmu. Ovde nailazim na protivljenja i primedbe daje tle ispod površine Nace isuviše mekano da bi moglo da nosi neku tešku mašinu. veoma rado prihvatio neko ubedljivo rešenje (medutiro. se nudila. Izgledaju mi prilično iznuđeni rezultati naučnog razmišljanja. i kao što mi još danas to poka-zujemo na švajcarski nacionalni praznik . prirodno rešenje".

proble-mom? Kada je Apolo 11 sletao 20. i kada je 7. . zbog visine letelice. jula. godine. avgusta 1971. Za naprednu tehnologiju može se pretpostaviti da može da reši i takve probleme. letelica Igl išla na Mesec. Trapezoidje najuži tamo gdeje mlaz. bioje to takođe nov teren jer niko nije znao da li tle može da nosi teške terete. 1969. godine. Prilikom ateriranja je na ravnici Naca ostala trapezoidna površina.

.

uskih. Diskutovali su i objašnjavali među soborn da se stvarno dogodilo nesto što ih je uznemirilo. jednog dana. Bespomoćno su staj ali tamo i nisu znali šta se desilo. šetala su okolo u odorama koje su svetlucale kao srebro i zlato. inače ne bi mogla da leti kao moćni kondor. pradede su videle te strance svojim sopstvenim očima! . usudili da odu na mesto događaj a. Totemi. dolazed sa neba. uzimali su uzorke tla. možda. generadje su se rađale i umirale. Tada su stranci. Najhrabriji su se. i videli kako se "božansko vozilo" sa repom od vatrenih mlazeva. Sadaje stajala mirno u pustinji. Videli su neku glasnu "stvar" kojaje klizilakroz vazduh izbacujući plamen i kojaje. Nezgrapna. Počeli su da izvlače linije i da ravnaju površine. što su dovoljnojasno dokazali. oni su požurili na svoje osmatračnice. ostavili poklon. mora da suje naseljavali "bogovi". Ona stvar je došla sa neba. Oni su nudili "bogovima" mnoštvo linija. Međutim. u svim pravcima. nadali su se da su im za povratak potrebne te linije. a i sveštenici su ćutali. sirokih. strašno je zagrmelo. zamoljeni su za pomoć.malo delovao na tle. Ijudima sličnabića. bušili rupe u zemlji. "Božanska" bića nisu se više pojavila. sa usteza-nj em. ali i oni su ostali nemi. dakle. kao orkan. podiglo u nebo. napravila vrtlog na tlu. skupljali kamenje i poslovali čudnim spravama. počeli sa svojim radovima.. merili gustinu vaz-duha i mešavine plemenitih gasova. šta su iin govorili znaci na Zemlji koje su "bogovi" ostavili za sobom. Ostali su samo neki rekviziti "bogova". misteriozni pomoćnici. ta povrsina očišćena od peska i kamenja? Da lije od njih bilo zahtevano da za "bogove" pt'ave takve površine? Šta su značile te linije koje su se sužavale i koje su išle pravo na sledeći brežuljak i tamo nestajale? Sveštenici su naredili i narodje slušao. Šta bi to moglo biti? Čak ni tako mudri starci iz plemena nisu imali objašnjenje. a najširi tamo gde je letelica konačno sletela. Onda. Prateći nezasitu radoznalost male grupe su se stalno vraćale na misteriozno mesto. pretpostavimo. Na ravnici je ponovo zavladao mir. Sa daljine su pratili uzbuđenje •urođenika i po završetku radova su im. Radili su u blaženoj nadi da će "bogovi" da se vrate. Sa strahom i fruđenjem Indijanci su sa obližnjih brežuljaka i brda pratili njima nerazumljivu delatnost "bogova". Od celog priviđenja ništa nije ostalo sem trapezne površine očišćene od kamenja i peska. Jedna"pista" trapeznog oblika prostire se kao skijaška skakaonica i prelazi u tri uzane linije Pogled na "aerodrom" Naca iz brišitćeg leta Godine su prolazile. Da li su uz sav trud učinili nešto pogrešno? Međutim. pl'avili mikroskopska ispitivanja..

Bi-zinom ateriranja od . kao konac prave linije koje su dijagonalno sekle pusti-njsku pistu. Generacije su zatim stvarale figure u Naci. uzane. ako ne čak i verovatnim. Pod vođstvom sveštenika. u stvari. ali ja smatram mogućim. Ponovoje otpočeo mučan rad.ima pomogla da slete iz velike visine. Ali kada su podigli crno-mrko kamenje sa pustinjskog tla. da će tako biti. Snimak sličan atem-anju davnog broda na ravnici Naca. gledajući televizijski snimak preko satelita. išle paralelno i naglo nestajale u žutom pesku. hoće !i se opet ignorisati pravo reše-nje? Da li će se pustinja Mojave smatrati religijom trigonometnje? Da li će ova pomoć za sletanje predstavljati magične linije. godine prvi američki spejs šatl na tle u zlatnožutoj pustinji Mojave u Kaliforniji.Sveštenifika mudrost je došla do saznanja da se ovim nebeskim bićima mora dati do znanja da ih čekaju. pojavio se svetli do-nji sloj tla koji je sa više kontrasta mogao pokazati vanzemaljcima da ih čekaju. atlas-kul-ture čovecanstva? Da li će se ovde preseliti mesto Olimpijade? Da li će se "starim" Amenkancima podmetnuti terapija zapošljava-njem? Dali će se izmanipulisati neka fatamorgana ili pretpostaviti mamut-ska tkačnica? Da li će se ovde naknadno postaviti neki apsurdni sistem za prenošenje vesti? Smešno je. aprila 1981.347. Moraju se poslati znaci prema nebu. Ponovo su se sveštenici posavetovali. Mi smo. Izgledaloje daje to rešenje. da bi na donjem sloju tla obrazovali moćne slike. da bi pilot. piisustvovali ovom grandioznom ateriranju. Ko sada još može glasno da tvrdi da vasionskim vozilima nisu potrebne piste! Linije u pustinji Mojave post-avila je NASA kao markadju površine. Setimo sekako su kargo-kultovi nastajali u ovom veku. Indijanci su sakupljali kamenje da bi postavili prostrane znake.5 km/h spustio se 14. Urođenici su pravili avetinjske aerodrome i kopirali ponašanje američkih "bo-gova". Složili su se da samo uklone kamenje i kamenčiće. ukoliko se ne napusti logika koja prvo . Kada se šati zaustavio na pisti dugačkoj 4592 metara ceo svetje mogao da vidi kiiometarski duge. One su nanesene prskanjem! Hoće li se ponoviti istorija? Da 15 će ponovo jednom arheolozi bespomoćno obarati glave pred tim linijama i pistama i preklapati o nekom gigantskom kalendaru.

jedna pojedna.Jedinsteni pogledi.' blti "planirane" u manjoj razmcri i "nacrtaxie". utisci prilikom brišućeg leta!Iz pravougaone „piste“izlaze kilometrima duge linije prave kao strela. Komplikovanijeje sakonturama figura koje se tako dobro mogu videti iz visine. Linije su se mogle izvlačiti uz pomoc kanapa. Pustinja Mojave bi stigla do magičnog hokuspokusa. daleko jedan od drugog. aprila 1981. a Indijanci s'a mogli. Slobo-dno postavljene nameću pitanje geodetskih pomoćnih sredstava. ako SE ne saćuvaju slike koje će nam govoriti o činjenicama.'' Pri tome ova matematičarka i geografsasvim pravilno ocenjuje teškoće. kako izgleda u beskonačnost Prvi SPEJS ŠATL se 14. godine prizemljio u kalifornijskoj pustinji Mojave. . alipra vljenje figura visoko na ravnici nije bilo nikakvo čudo.pri čemu se oni koji su to radili ne mogu više okarakterisati kao primitivci. a precizne naredbe dozvoljavaju pretpostavku njihovog postojanja .. i svetu preneo utisak o Naci izvlači iz šešira Lesraislena "prirodna objašnjenja". glasnim komandama Ui signalnim zastavicama da pomeraju radiiike. I te će slike jednom biti prastaro predanje! Stvaranje ugrebanih crteža U Naci nisu imali na raspolaganju velike pištolje sa bojom.. Ko je uradio skice za te figure? Marija Rajhe misli da su te figure 'unapred..

vaze i sudove za piće. U centnma stare kulture Naca."Samo onaj ko je upoznat sa praksom geometra može da shvati k. Možda su ove džinovske figure na tlu već odavno posto-jale kada su ih Indijanci uzeli kao motive za ključeve. onda. Gde je.Avoje prethodno obrazovanje potrebno Ijudima koji su u stanju ca jedan nacrt nekog crteža u maloj razmeri prenesu u džinovske razmere nz potpuno zadržavanje proporcija. a da su ih.Indijanci iz vremena pre Inka iz oblasti Nace. pa se po njemu može odrediti i starost urezanih slika u prostoru. u obližnjoj pustinji Parakasa.. Raniji Peruanci mora da su imali instrumente i pomoćna sredstva o kojima mi ništa ne znamo. bio početak postavljanja te "najveće šume slika čovečanstva"? Da li postoji mogućnost da su te figure i sistem linija stvorili nosioci neke vrlo stare kulture. Iz starosti keramike ne može se obavezno zaključiti da su crtači ugrebanih slika i grnčari živeli u isto vreme. Arheolozi skreću pažnjn i na crteže na keramici koji. u nekim retkim slučajevima. pronadeni'su mnogi grobovi Indijanaca u kojima je .sem mumificiranih leševa .pronadena i keramika i fino izatkani štofovi čije su boje ostale sačuvane! Na štofovima i keramici često se mogu razaznati Ijudi sa krilima. pokazuju značajnu sličnost sa urezanim figurama u Naci. tokom vekova i milenijuma. Primeri za to su riba i ptica. Ovu metodu ne smatram valjanom. 1 ovde imitacije stranih. neki drugi narodi renovirali i restaurirali? Svaka kultura je imala svoj centar. Mene bi samo začudilo da takve predstave nisu ugledale svetlo dana. krilatih bića pokazuju tipično ponašanje pred kargo doživljajima. uopšte. iinao instrumente? Stručnjaci kažu . Gde je bio centar Naca kulture? ." Ko je.. Vreme nastanka keramičkih predmeta se može odrediti sa priličnom tačnošću. kažu stručnjaci. i upućuju na keramiku Nace i njenu vezu sa izotopom ugljenika C—14.

koji su bili nabijeni u tle na rastojanju od oko dva metra. u predelu tadašnje haciende Kahuahi. zabili ovaj mali drveni stub "da bi se i sami bolje snašli u ovom Neshvalljivo lepe. * Zaključak bi bio sledeći: ukoliko su oni koji su izgrebali slike na tlu postavili i ovaj stub u zemlju. na obali reke Rio Grande de Naca. Jošjedan impresivan nalaz opkoljavao je ivicu grada Kahuahi: na stotine ostataka drveća rogača štrcala su u pravilnim redovima iz tla.e predstauljaju krilala bića . godine naše ere? Arheolozi pretpostavljaju da su oni koji su izgrebali i konstruisali slike. Uz to. bof:ate bojama ikanine iz Nar. otkriven grad u kome je stanovalo više hiljada stanovnika. Nađenje i kompleks stubova koji se sastojao od četvorougaonika od dvanaest redova sa po 20 stubova u svakom. Ovaj zanimljivi raspored stubova označen je kao kalendar.Gde je bio centar Naca kulture Danas se pretpostavlja da se centar Naca-kulture nalazio direktno u Naca-dolini. pomoću metode C-14. sa malom di-venom svetinjom na vrhu. naime. onda bi to znafiilo da su morali biti aktivni na Naca-ravnici oko 525.minus 80 godina. Tamoje. godine naše ere plus . u vreme oko 525. nađena je piramida visoka 22 metra. Šta bi inače? Američki istraživač Dankan Strong pronašao je u neposrednoj bli-zini zagrebanih crteža drveni stub i datirao ga. kao neka negovana kultura.

istesanih monolita izbijalaje voda u tunel u kome bih mogao da stojim uspravno. jesu li bili arheolozi? Ne može se reći sa potpunom sigurnošću kada je Naca-ravnica dobila svoje "lice" kojeje danas najveća zagonetka. nerazjašnjeno. pri visokom vodo-staju često je plavila ovu ravnicu.zamršenom lavirintu linija"'. godine. bez daljeg. nije mogla da dovede vodu na polja iznad zemlje. u pravcu Pacifika. severno od Naca-ravnice. od strane nekog tehnički verzira-nog naroda. logično. Postoji i druga. svojom istočnom paralelnom rekom. AJi zašto samojedan kolac? Za ovu namenu bi moralo. Rio Ingenio prolazi skoro bez vode. Toje moglo biti pre hiljadu ili pre hiljadupetstotina godina. od Anda naovamo. gradonačelnik me je odvezao •u svome džipu do podzemnih timela na ivici Naca-doline. a možda i pre. a voda se hvata daleko gore na ograncima Anda i dovodi se u dolinu. Ušli smo u 20 metara duboku rupu ispod isušenog tla. na ravnici kiša pada najviše pola sata godišnje. umesto daje vodi podzemnim kanalima isklesanim u monolitu? Još više od toga! Pre 1500 i više godina eksplozija stanovništva nije primoravala poljoprivredne farme da u ogromnim količinama proizvode poljoprivredne proizvode. Doduše. tndijan-ski seljaci su mogli da svoje skromne njive u dolinama Naca ili Palpa . Iz moćnih. Zarjednostavna Indio-kultura. kada su me gradski oci Nace slavili i proglasili za počasnog gradanina. U jesen 1979. Ovi podzemni tuneli. da sve vrvi od markacije! Ko može sa sigurnošću da tvrdi da taj solo-kolac nije zabijen u zemlju kada sn već odavno postojale "piste". dugi su kilometrima. Da li je zarnislivo da su figure tek kasnije. linije i figure? Ja nisam bio tamo. Gradonacelnik meje vodio u tri ulaza i svuda smo videli istu sliku. retko pominjana zagonetka: Rio Grande de Naca teče uporedo sa Rio Ingenio. objasnio mi je gradski otac. Tudaje prolazio vodeni kanal koji ne bi bio perfektnije napravljen ni u vreme starih Rimlja-na. ali to ne sprečava reku da iz Anda donosi kamenje i vodu. uključene u mrežu linija? Kada me je Naca slavila Nešto u vezi sa navodno jednostavnom zanatskom umetnošću ranih stanovnika Nace izgleda mi.

.

Teorije —koje se mogu primenit. Činjenicaje. nalaze se velike.Na pustinjskom tlu Majesa i Sihuasa u peruanskoj provinciji Arekvima nalaze se džinovski ugrebani crteži iz vremena pre Inka.ravnica" treba da je veća od stare "najveće slikovnice svetske istorije". postoje ugrebane slike Ijudima sličnih prilika sa džinovskim očima. Ova novo-otkrivena "Naca . Pitam se. Kako.Tek pre kraćeg vremena peruanski pilot Eduardo Gomez de la Tore u pampasima Sanhozea. zbog čega su nastali ovde ovi kilometrima dugi podzemni tuneli? ' Gradonacelnik Nace mije objašnjavao da pođ-zemni kanali imaju ukupnu dužinu od nekoliko stotina kilometara. avgusta 1984.postave direktno pored vode.Na udaljenosti od 400 kilometara vazdušne linije od Nace. . merdevine sa krivim prečkama i strane bregova pune ornamentalno izvedenih četvorougaonika. Naca-kultura nije ostavila nikakva megalitska svedoča-nstva iznad zemlje. . u pravcu neba upravljene markacije na pustinjskom platou i nakosim zidovima. da li su kanali ispod zemlje vođeni tako da se poplave Ria Ingenia "hvataju" u tunelima? Ova . Da li je mreža tunela za vodu postojala pre početka Naca-kulture? Da li je ona konačno služila za isušivanje površine? Avionski snimci pokazuju da povremene poplave Ria Ingenia idu pored "pista". infra-stmkturno delo prvog ranga? U stilu Naca-kulfrure ne može se ništa slično naći. uostalom. Ovaj fakat mi nameće špekulativno pitanje. Recni meanderi pored "pista"! Da lije ispod legendarne ravnice izgradena džinouska kanalizacija koja će odstranjivati vodu od ugrebanih crteza? Naca i njena "konkurencija" "Ouket sa bitnim cvetovima tumačenja Nace sam svezao. zašto. ako se izgubi "jedinstvenost" obeležja ove ravnice sa imenovanjem mesta koja pokazuju iste karakteristike: . siubovi. a tamo gde mali rukavac meandra poplavi uzane linije on ih ne dotiče.pretpostavka bi govorila da su graditelji kanala identični sa giaditeljima mreže linija.južno od Naca-ravnice. koji su investitori i radnici mogli da savladaju ovo moćno postrojenje. Pilotje svoje avionske snimke predao etnološkom muzeju u Limi 27. džinovski pravougaonici. u Bale de Zana. Zanimljivo.U severnom Peruu. . od južnog peruanskog grada Molendo pa do pustinje i planina čile-anske provincije Antofagasta.spekulativna . . pronašao je gigantske linije i crteže. godine.i samo na Nacu blede. medutim. daje preko cele godine svuda oko Nace bilo dovoljno sveže vode. Ljudi koji su bili u stanju da pve monolite podze-mno obrađuju i prerađuju mogli su i nad zerpljom da gi'ade.

200 miljajužno od Tabuka.Hemšil Dajčis. Vajltšajr. Dorset . Dorset .e u obliku piramide koji se završavaju "kaminima". Gasidž St.Izdužena polja od lave u meksikanskoj pustinji Sonora snab-devena su velikim znacima uperenim u pravcu neba. na tlu je nacrtana. 121 metar visoku. kao slike se mogu razaznati samo iz vazduha.Gasidž Kaudaun. Dontsi . Šepuik. medvedi-ma. nedaleko od gradića Blit. na teško dostupnom stenovitom zidu krugove sa zracima uperenim prema unutrašnjosti. Vrh "kamina" nosi džinovski. Fovand. pticama. Blite. Berford St. Dorset . Neki od tih brežuljaka su bili grobovi. u pustinji Saudijske Arabije.Video sam u pustinji Tai-apakar. One na vrhu prikazuju trouglov. zmijama.Jugoistočno od Los Anđelesa. Martin. nalazi se oko 5000 (!) takozvanih brežuljaka .Ćajlsberi Kemp. na reci Kolorado.slika. blizujordanske granice. ovale sa ornamentima šahovske table i jednu. medutim. Mihael. Dorset . Najvažniji su: . Vajltšajr . dug 110 metara i "dugi čovek iz Vilmingtona" visok "0 metara. Vajltšajr . .Bedbari Hil. .Hod Hil. Kajld Oukford. U . Uinterborn.Od reke Kolorado nizvodno do Meksika. .Hambldon Hil. Darnford.U Engleskoj su najpoznatiji "'beli konj iz Ufingtona" u Berkšajru. . figuru sličnu robotu sa majmunčetom. Storpein.U blizini gradića Sakaton u Arizoni u tle je urezan jedan predimenzionirani lik. od Stenovitih planina do Apalača na severnoj strani Amerike. Samo iz vazduha se mogu raspoznati čitavi lanci maundsa.više geometrijskih figura dugih 100 do 200 metara. gušterima i Ijudima. veštačkih brežuljaka. slikovnica sa bizcnima. crni prsten čiji je prečnik veći od osnove piramide. Kao i u Naci uklcinjenoje kamenje sa rdastomrke podloge . indijanskih maundsa. . skoro uspravnu.Fidžsberi Rings. nalaze se velike u tle ugrebane slike Ijudi i životinja.Odžberi.

. da se "Beli konj iz Ufingtona". sa dužinama stranica do kilometar i po. Naučnici su ubeđeni da se on još dalje provlači kroz oblast Kazahstana i da svojim protezanjem prevazilazi svetski poznat sistem tajanstvenih linija i crteža u Peruanskoj pustinji Naca. a da se ne zna da se pod nogama imajedan jedinstveni arheološki spoinenik". taj. dugačak 110 m po tim "delovima" može ići nekoliko stotina puta. Engleska.centru prstena se nalazi krupna crna tačka. stavioje u akta: "Uobičajene metode arheološkog istraživanja ove oblasti potpuno su nepodesne. džinovski trouglovi. Ispostavilo se da su to slike napravljene grebanjem. šefodelenja za arheologiju Uzbekistan-ske akademije nauka20). jedino uporedivi arheološki fenomen". Sovjetski arheolog Vsevolod Jagodin. U skoro neprekidnom lancu nizali su sejedan za drugim. i ovali. Na vrliu trou-glova nalaze se prstenovi sa prečnikom od oko 10 mefcara. Arheolozi i geolozi su seli u helikopter da utvrde šta se to nalazilo na zemlji. na dužini od više stotina kilome-tara. Berksajr.Prilikom analiziranja satelitskih snimaka oblasti oko Aralskog mora sovjetski geolozi su učinilijedno senzacionalno otkriće: od Kap Duana do unutrašnjosti sasušenog poluostrva Ustjurt našli su na tlu zanimljive trouglaste formacije. Časopis "Sovjetska kultura" pisao je: "Ovaj kiklopski sistem mogao se do sad ispitati u dužini od 100 kilometara. Njihov reljefje tako gladak. Sve slike se mogu videti samo iz vazduha. Fotografije su pokazale nešto neobično. Gigantske razmere ovih tvorevina čine ih potpuno neshvatljivim za Ijudske veličine. . po svojim razmerama. Iz aviona su tada vršena posmatranja ovih retkih slika u nenaseljenoj pustinjskoj oblasti. Najveće figure koje se stalno ponavljaju slične su velikim džako-vima sa trouglastim strelama naslonjenim na njima.

Medutim. za brzu i nebirokratsku pomoć. Ovaj malitimjeznao.i nije mi ništa govorio. U blizini zelene trake otkrili sujedva pnmetno uzvišenje. da se nalazi u neposrednoj blizinijedne "strele". akoje moguće i za fotografije. niski zid od lanca kamenja koji je na najvišem mestu .. U njegovom izveštaju je stajalo da su zagonetne slike izgledale iz vazduha kao gigantske zelene linije: "One su se odvajale od belomrko-svetlozelene pozadine. a onda. Tako sam u stanju da iz ruskih informacija isfiltriram precizne opise. kao akrobate. ove zelene linije sveile kao čudovišni signali prema nebu. Uskoro su stigli iscrpni odgovori.. ova oblast se prevlači oskudnom stepskom travom.izvazdušnog osmatranja. tmovitim žbunovima i belo-plavkastim. azijatskim pelenom vrste dzusan. "Nova Naca" na ruskom Aralskom moru Tedanistraživačp'uštenje malimavionomkodjedne od "strela". Zbnnjeno sulutali oko mesta sletanja. slavisti na Slobodnom univerzitetu u Beriinu. trećega na ramena. Za putovanje u Sovjetski Savez granice su previsoke i preguste. a pogotovu za oblasti u koje ni sami Rusi ne mogu jedno-stavno otputovati. dva čoveka su se popela na krilo aviona i podigli su." Zavisno od godišnjcg doba. Poslali su mi fotografije iz stmčnih publikacija koje nisu dostupne javnosti. a i članke iz časopisa. Kaleidoskop ćiriličnih slova treperio mi je pred očima .ljivostiina izveštavam tek onda kada ih vidim i fotografišem. i od profesora čija imena na žalost ne smem da spomenem. Ovaj je javio da se na oko 200 metara udaljenosti sa stepskog tla uzdiže taiTinozelena linija. Otišli su tamo. na flu se one ne mogu razaznati. Dabi mogli nešto bolje da vide predeo. Ali zašto imamo mudre prijatelje i poznanike? Moram srdačno da se zahvalim profesoru Rolfu Ulbrihu. u vreme suše. ovaj se prostor uskoro ponovo sasuši. ali ništa odtoga nisuvideli.Rasporedena na velikfij poursini ujuinoarabijskoj puslinji nalazi se ova800 mclara dugaeka geomelrijska figura Šta bi trebalo i šta bih smeo sebi da predstavim pod tim "džaka-stim slikama" sa "strelama"? Pošto sam u ranijim godinama nasedao mnogim pogrešnim informacijama odavno mije prešlo u naviku da o arheološkim zanim. Pisao sam prijateljima u Rusiji i zainolio ih za informacije. kao tamnozelene trake.

Jvdan od zagonetnih zelenih trouglova u ruskpj pu.'ilinji Vslrju.ri

Noca - zagonetna slika gtedana iz vazduha merio 80 santimetara. Ovaj "objekat" bioje dokaz veštačke tvorevine Tu nenaseljenoj pnstinji. Na odi-eđenim rastojanjimaljudi su pronašli brežuljke od skupljenog krečnjaka, a u njima i kosture i kei-amičke sudove. Doživeli su fantastičnu realnost: čiin su se našli na jednoj od zelenih linija,

mogli su, na dužini od više stotina metara, da prate njihov tok prav kao lenjir, međutim, ukoliko bi se pomerili saino par metara cela linija je nestajala kao odnesena magičnoin rukom. Ove tvorevine su premerene. Pocetak linije obeležili su kame-njem i pratili je. Prosečna dužina strane jedne "linije džaka" utvrđenaje na 800 do 900 metara, a dužina "strele" u nastavku na 400 do 600 metara što, dakle, znači da su cele figuracije bile duge oko jedan i po kilometar. Na unutrašnjim stranama "linija džaka" 20) lovištima za velike lovove na lutajuće životinje (rnislilo se na ste-pske magarce i antilope), Prva pretpostavka ,je bila da su ove životinje uterivane u "džakove", a da su na kraju "džaka" bili posta-vljeni pastiri da zadrže ovu divljaG. Euski arheolozi su uskoro odbacili ovu ideju; za pretpostavku takvog lova ovi "džakovi" su bili neupotrebljivi, jer su morali da budu ograđeni gaterima; antilope su moglejednim skokom da pobegmi preko pastira. Nije otkriven trag ostataka neke ograde. U stepi takođe nije bilo drveta. U ovaj koncept se, uz to nisu uklapale ni "strele" koje su pokazivale sve moguće pravce. Ćasopis "Sovjetskakultura" takode otvoreno govori o "arheo-loškom čudu". Doktor Ivanovič, Vladimir Avinski, geolog i minerolog, član So-vjetske akademije nauka, vidi u tvorevini na platou stepe na Usjurtu "znake" za vanzemaljska bića. Ukoliko smo u Usjurtu tako bespo-moćni kao u Naci, o obe stvari se bar objektivno može reći da se njihovi znaci mogu razaznati samo iz velike visine... Suprotno od Nace, gde se linije i figure mogu videti sa obližnjih brežuljaka i planina, na platou na Usjurtu nema nikakvih uzdignuća. Ja bih za oba fenornena prihvatio mnoga od ponuđenih objašnjenja, kada bi linije i figure bile vidljive stanovnicima Zemlje, kada one ne bi bile tako nedvosmisleno upravljene ka nebu, Na kraju ta dokazana činjenica navodi čoveka na razmišljanje da ove dve stvari nisujedne vrste. Bađava je - zato što je ona ranije otkrivena - prenositi objašnjenja za Nacu na Usjurt. To ništa ne donosi. Pre oko 40 godina, kada smo se morali polako - a u mnogim krugovima veoma nerado - npoznati sa mišlju da nismo jedini inteligentni životni oblici u univerzunru, pojavilo se razmišljanje kako bismo mogli da o svojoj egzistenciji signaliziramo drugim životnim oblicima. Tada se govorilo o tri mogućnosti: - U vasionu će se odašiljati radio signali. - Dalekim planetama davaće se svetlosni signali. - Na markantnim tačkama Zemlje postaviće se optiCke markacije koje se ne mogu prevideti. Predlog broj 1) je sproveden, međutim do sada nema odgovora, a i predlog 2) je ostao bez svetlosnog odjeka. Za izgradnju optičkih markacija predloženo je da se prostrane površine zaseju biljkama svetlih boja, tako da od kontrasta nastanu geometrijski ili matematički simboli od univerzalne važnosti.

III.

INDIJA ZEMLJA HILJADU BOGOVA
Onaj ko hoce da brine ?.a budućnost mora prihvatiti prošlost sa slruhopošLovanjem, a sadašnjosl sa nepovcrenjcm. Žozef Žuber (1754-1824) U Tprospektima sejužnoindijskom gradu Madrasu pripisuje "umerna klima". Ja tu pnjatim klimatsku situaciju nisam uhvatio ni prilikom moje četvrte posete - posle 1968, 1975 i 1980. godine. Ponovoje bilo zagušujući vrelo, opet mi se pri najmanjim pokretima lepila košulja za telo. Razumljivoje što su maharadže na svakom koraku zahtevale od svojih slugu da im lepezama od palme stvaraju blago kretanje vazduha. Ovi letnji dani 1984. godine izgledali su mi vreliji od svih visokih temperaturakoje sam doživeo. Na žalost, nisam došao u klimu umerenog blagorodnog nerada, u glavni grad države Tamil Nadu na Koromandelskoj obali Bengal-skog zaliva. Pozvali su me da održim dva predavanja - jedno u Istraživačkom institutu Kupusvami Sastri, jednoj od uglednih san-skritskih škola, ajedno na Univerzitetu Ana. Osim toga u programu je bilo, shodno mojoj želji, razgledanje hramova. Na međunarodnom aerodromu Madras, sačekao me je profesor Mahadevan, mali, živahni naučnik britanskog porekla, i po običaju zemlje njegovi pratioci su me okitili vencima odjasmina i sandalovog drveta. Da taj Ijupki običaj služi i za ugodnost čula mirisa trebaloje uskoro da iskusim. Nije slučajno što se iz tropskog sandalovog drveta dobija mirišljavo sandalovo ulje. Za vreme petnaestominutne vožnje do hotela profesor Mahade-van mije pružio prve potrebne podatke. Ovaj grad sa tri i po miliona stanovnika udaijen je železnicom 2188 kilometara od Nju Delhija. Toje grad naučnih instituta i društava, muzeja i biblioteka, raspo-laže značajnom industrijom vagona i kamiona, vodeći je u elektrotehnici i takodeje filmski grad. Ove činjenice, kao što sam prilikom posmatranja kroz prozor kola zaključio, ne smeju da izazovu zapadnjačke predstave. Na jednoj raskrsnici fakirje pustio svoju kobru da se bori sa mungosom; dok

je semafor stajao na crvenom mali smešan leopard. kroz grupe prosjaka. Ljudi koji su trčali između ruda. . izgledalojedaće mungos da podlegne. Svuda su bili prodavci sladoleda. miris znoja i mokraće. tezge kao leteće radnje. vezan za dugački konopac. zadah izduvnih gasova iz autobusa. a tada me je zapahnuo oblak smrada. mršave tamne stanovnike. vredan sažaljenja i pretrpan prljavštinom prosioje ispred prozora automobila koji sam spustio da ovom siromašku dam nekoliko rupija. Neki bogalj. Aplauz posmatrača. trgovci novinama. anazelenomjebrzim obrtom pobedio kobru. Shvatio sam blagoslov venca od sandalovog di'veta i prineo ga nosu. muvajuće. rikše. pokušao se osloboditi. Saobraćaj se odvijao kroz tumarajuće. Kada je semafor prešao na žuto. Nepoznati mladić svirao je svome dresiranom majmunu da bi ovaj igrao uz zvuke frule. vukli sujoš uvek najjeftiniji taksi koji ne zagaduje čovekovu okolinu.

na najboljem engleskom. Profesor Sri K. Predavanje u sauni Kolokvijum je bio u auditorijumu jedne od niskih zgrada. Šandrasekran mi došapnu da se radi o himni iz Rigvede. Dok je rukovodilac Instituta izgovarao reči pozdrava. i dogovorio se sa njim da digne palac uvis kad projektor bude spreman za rad. a ne i za sedenje. Usred gužvejedan mladi čovek mije predstavljen kao električar. koji još nije bio podignut. hiljadunogi stvaralac univerzuma i svih svetova. Prišao 5am mikrofotiu u goloj vodi. Poslao mi je jedan bespomoćni smešak preko glava studenata. zbirke najstarijih indijskih žrtvenih mitova. uglavljen u masu studenata odevenih u belo. Osećaju se prijatno u svome elementu i ne znaju ništa o pomeranju vremena zbog dugogleta. međutirn. ajasam razumeo samosvojeimejersu svigovorilitamilskim jezikom koji Evropljanin ne mora da savlada. mogla se čuti špenadla daje pala na zemlju. Biloje mirno. treći. i krenuo ka mikrofonu. iako on pripada dra-vidskimjezicima. kojima se slavi hiljaduglavi. međutim. Mislio sam da sam sadaja na redu. ustao sam. pa i četvrti govornik uzeo je reč. Ova pesma mi je prijatno . posma-trao sam moga električara koji se.Toje prednost koju domaći imaju pred svima koji dolaze iz dmgih klimatskih zona. očajno trudio da struju uvede u projektor. Uputio sam ga u njegov zadatak sa dijaprojektorom. Krajickom oka sam posmairao "moga" električara Govornik se pokloni i odstupi. najvećoj porodici jezika centralne ijužne Indije. Posle oko 45 minuta data mi je reč . Spori ventilatori mešali su vazduh gust kao testo. Drugi. baciojošjedan brzi pogled na palac moga električara. pre nego što sam mogao da formu-lišem reč ustadoše dva mladića i zapevaše visokim glasovima neku litanijsku naizmeničnu pesmu. Opet sam dobio venac. Na užoj strani je bio stp sa mikrofonom. a iza slike indijskih bogova pretrpane bojom. Počela su klanjanja sa svih strana. Otvorio sam usta. Stranac odahne i trudi se da ispuni očekivanje. Imao sam upravo vremena da odem pod fuš i da promenim veš. kada su me već pozvali u sanskritsku školu Kupusvami Sastri. ruke su me nežno ponovo vratile u stolicu. Palacje ostao dole. hiljaduoki.sedeli su nastavnici i studenti na podu ili su stajali oko zidova tamo gdeje bilo mesta samo za stopala. Prekrštenih nogii . i starijije od ostalih indijskih novihjezika.kako se može tako dugo izdržati?! . kojije bio zreo za muzej. sagrađenih oko velikog školskog dvorišta.

da bi se dijapozitivi mogli efikasno projektovati. u dru-gim državama je ublažena. Ventilator se zaustavi. a samo u Biharu.i iz svoje kutije cigareta izvuče srebrnasti papir. mogao da pročitam u štampi na engleskomjeziku da je bilo interesantno . a električar je digao palac u vis! Sačekao sam malo po završetku himne i zamolio da se ugasi svetlo. zapadnom Bengalu i Kašmiru alkoholje dozvoljen. i uvi dva kabla time. žute i mrke tačke na čelu koje sam video kod mnogih Indusa. dakle.kako to? . Svetlo se ponovo upali.. Mi smo. Upitao sam protesora Mahadevana šta znače one crvene. Eureka! Gasi svetlo! Pušio sam se od vrućine. Ugasiše se svetla. žena i muškaraca ije li tačno da se . Turisti mogu dobiti dozvolu koja važi za celu Indiju i sa njom mogu u sporednim prostorijama hotela okvasiti grlo. a imao sam prermjeru: moje prvo predavanje u sauni mogloje dapočne.Prekršlenih nogu sedeli su profesori i studenti zvučala..o kome sam sledećeg dana. Moj električar mi zadovoljno namignu . sedeli uz čaj. U državama Tamil Nadu i Gujarat vlada najstroža probibicija.sedeli smo uz čaj sa mlekom i limunom. a i projektor ostade bez stmje. zatraži od studenata oko sebe da mu daju isti materijal. Posle predavanja . posle učtivog za-hvaljivanja.

a odozdo na gore Boga Šivu. Postoje Indusikoji nopšte ne uzimajuboju nego samo nanose pepeo na čelo." Doktor MahaUngam. često se uz ovu tačku na čelu povlači i jedna vodoravna linija od pepela. Centar nervnog sistema se spaja u sredini čela. Ta tacka treba ovo mesto simbolički da drži hladnim.tim tačkama signalizha ko je oženjen. Dabi čovek stalno bio svestan da je stvoren od pepela i da će ponovo postati pepeo. kome se zahvaljujem za poziv u Madras. ova tacka ima i religiozno značenje zavisno od toga da li po dužini ide odozgo na dolc. ali i sok od korena i1i prah krečnjaka. ili obrnuto. kao šareni pas lutalica... godinamaje bio član Parlamenta i pripada mnogim renomiranim institucijama. Nagasuami . Ako stoji odozgo na dole ona znači Boga Višnn. kao zapeta. Međutim. Za markiranje se obično upotrebljava puder od sandalovog drveta. kojije bog razaranja ali i dobrotvorac. je . i to ne samo kao uspešan fizičar i inženjer. veren ili na neki drugi način zavzet. Profesor Mahadovan se nasmeši: "Toje sve glupost. tačno iznad korena nosa. jednog od glavnih bogova Indusa.kako sam primetio na licu mesta tako poznat u Indiji. profesor R.

pri povratku. Mahalingam me je upoznao sa arheologom R. Pun figura bogova. A tada Mahabalipuram! Prvi pogled na taj 25 metara dugi. Arjunaje morao da ispašta za neko nedelo pa su i te scene uklesane u ovaj reljef. sam togjutra doblo na poklon. Tapkali su bosonogi po pesku i u blagirn talasićima. koji je svoj ubitacni buzdovan. Uveče. kojije uz to bio kompetentan. junaka Mahabharate. zatim kroz suvu oblast sa malo palmi i mnogo likom pokrivenih koliba od blata. a sandalovo drvo dugo zadrzava svoj pnjatan mins. Ovaj visoki. a koji se slavi kao "kralj bogova". Doktor Mahalingam se nasmeši: "Cveće brzo ivene. izgrađen u sedmom veku. a tu i tarno svilu i pamuk. koje su direktno isklesane iz kamena. Ranijeje bio direktor muzeja u Madrasu. jer ima ajkula. a koja treba daje druga po veličini peščana plaža na svetu. na obali okeana. Pratioci su nie posavetovali da. sastrugalo. Venac od sandalovog drvetajemči dugo prijateljstvo. crnokosi naučnik pozdravio meje kao starog prijatelja. želeo sam da mu razjasnim neke stvari iz moje literature. dobio sam utisak o finoj beloj plaži koja se proteže Bengalskim zalivom.On ima ključ za sva vrata. životinja i duhova. i pokazao se kao čovek bez predrasuda: bio je zainteresovan da više aazna o mojini teorijama. metaravisokikamenihramjezapanjujiići. udaljen sat vožnje automobilom. toje -kako reče profesor Nagasvaini najveći i umetnički najznačajniji kameni hram Indije. mršavi. Reljef prikazuje kako Arjuna uzima "nebeska kola" od Indre i u njima odlazi u vasionu. Poznavaoje već neke od mojih kajiga. Reljefu bazi pokazuje scene iz života Arjune. a danas je arheolog najvišeg ranga u Tamil Nadu. Arjunaje na nebu video mnoga nebeskakola. koji. Pritiskam na nos sveži venac od sandalovog drveta. a pošto sam ga ocenio kao radoznalog čoveka. Upitao sam da li postoji razllka izmedu venca od cvcća i od sandalovog drveta. Iza siromašiuh tezgi trgovci su nudili turistima plodove. Putje vodio pored plaže kroz siromašne četvrti. ali i "Silazak . zasebna tela" . Religija ne dozvoljava da se skinu dugačke odore." Sttptilna vrsta prijateljstva koja u sebe uvlači još i nos' Direktno na obali nalazi se petospratni hram Jalasijana. ni u kom slučaju ne otplivam dalje. Dr. a planete su mu izgledale kao lampe. Druge hramove inore je plimom i osekom uništilo. koje su se pojavile iia više indijskih jezika. Mahabalipuram Naš pi-vi zajednički poduhvat vodio nasje u gi'ad hramova Maha-balipuram. hram kralja Rajasimha. posmatrao sam mravinjak Ijudi kojije tražio osveženje od parališuće vrućine u povetarcu i vodi. Nagasvamijem. vozeći se obalnim putem nazvanim "raarina". "mada su to velika. Prvo. Ispred roštilja na drveni ćumur Cučale su majke sa decotn i pekle kukumzno korenje ili (skoro bezukusne) lepinje.adetaljnijcposmatra-nje fascinirajuće. Slatkasti mžris mešao se sa smradom iz otvorenih odvodnih kanala. najveći ravni reljef na svetu. devet. Ova kamena slika se zato i naziva "Pokajanje Arjune". Indra je staroinđijski junački bog sa Ijudskim likom. profesoroin na Drža-vnom univerzi-tetu. ukoliko nekad poželim da se okupam. svoje tajno oružje vadša upotrebljavao protiv demona.

.

Ganga sa nafca". u stvari sakriva mnogo toga. Taj kamen. Sam o na kraLkom rastojanju od balansirajućeg monolita nalazi se gramtni blok sa nklesanom kadom (koja ima prečnik od 2 metra). Pre bili govorio o većini nišama. istom . da bi zaboravio svoju zaljubljenost u mlekaricu (Gopis) kojuje posma-trao dok se kupala. a sa dcsne strane. u kojoj je Kriana trebalo da oblikuje i obrađuje kamenje . težak oko 200 tona. Medutim.pama. Poštovan od Indusa kao neka vrsia spasite-Ija. a možda i zbog toga. inkarnacija boga Višnua. Meni su Lakve kade. glavnu reku prednje Azije. lako su u literaturi tako nazvani oznaka "pećina" nije odguvarajuća. pcćinskih hramova. trebalo bi da gaje nekad oblikovao i napravio iz stena "kao od butera".kao buter. Arjunin spomgnik Tarno gde se sastavljaju stene i zemlja ukopano je osam manda. pri čemu pukotina u steni treba da predstavlja Gang. Ispred inaudapama Jamapuri nalaze se s'tlni rnonplitni slonovi. dijagonalno na ivici balansira ogromni kamoni blok i izgleda kao da de se svakog momenta snišiti. on se održava a toj drskoj poziciji već 1300 godina! Krišna. Krišna je taj masivni kamen stavio u takav položaj da bi Ijude stalno podsećao na svoju snagu. mislimja. a legenda o tome kakoje Arjuna podigao inalim prstom brdo Govardhana daj e veći značaj starom j unaku. što bi bila jedna od metoda prerade i obrade koja bi priličila "bogu pastira".

Internacionalnost takvih retkosti slalno me zapanjuje. poznate još iz južnog Japana i visoravni u Peruu.metodoni isklesane iz stene. "kaubvicr" . V ouom koritu treba daje bog Krišna prerađluao iublikmao kame.nje.

.

bogu Višnuu koji je ličio na orla? Kako je Genesa. stvarnih vlasnika kola. kao mnogobozačke predstave. Bima. Šahadeva . Kako se može. Jedna od bozjih kola su kopija jednostavne kolibe. imaju krasne skulpture. a druga. Naroaje teško da iza toga neraziimljivog raspoznamo neki emisao. sa trećim okom na čelu? Kako je Garudah roogao da služi kao životinja zajabanje "princu ptica". često jašući na pacovu simbolički predstavljen? Ovo pitanje inozemo postaviti 40000 puta . Cetvrtaje višespratna i ukrašavaje vrh osmougaonogtornja. Takve ratejoš i danas vuku slonovi ili Ijudi u procesijama i tada svaka kola nose figure bogova. Mi. Ona stoje na strani i sićušna su pored ogromnog slona koji kao da bi ih mrzovoljno odgurnuo od sebe. koji kao trbušasti covek sa glavorn glona.. 1 ona su inodelirana iz stenja i nisu pokretna kao božja kola od drveta i metala. mislimo mi. Medutim. Indijski panteon Upanteonu božanstava koja se slave u Indiji sakupljeno je oko 40000 božanskih likova i svakom se pripisuju odredene sposo-bnosti. krov u obliku piracade.i princezi Draupadi. sin Sivin. trebalo bi prizvati u svest nastajanje kargo-kultova' Bića Indijske nutologije. lavove u prirodnoj veliCini i slonove i volove priljubljenejedneuzdruge. Nakula. naginjemo tome da ovo ro&oStvo bogova politeističkih verskih saveza odbacimo kao sujeveije. posvećena Arjunu. u drugim hramovirna. zapadnjaci.Modeli rata A psolntna atrakcija Mahabalipurama su pet rata. Arjuna. Peta boa kola izgleda da su ovde zalutala. čiji se točkovi okreću. pre nego što se sve zanimljivosti odbace kao čisto eujeverje.. premazan pepeloio leša. slaviti Šiva predstavljen kao asketa. Ovih pet rata posvećeno je braći Pandava koji se zovu Judistira. Treća rata se sastoji od kućice i hrama u kome sedi božanski junak. božjih kola. koja su . vezani za monoteističkti religiju.

himnama bogovima: "Hvaljeni. vi Ijudi sunca. dane. Jednog dana dostići ćete kraj puta. Vi prolazite kroz noći. Preko ramena nose strelasto oružje. mogli su da hvataju sa mnogo ruku. Dodite.. a glave im pokrivaju šlemovi. leteli sukao ptice. vi gromovnici. Kad se vi stabilni Maruti. kroz prostor. vi Maruti. deca oblaka.listom doSla sa neba. Zašto? U Vedama ovi mladid se bore u raskošnim odećama za Indru. Maruti. brzi kao tigrovi.. koji ste odrasli u dalekom vazdušnom prostoru ili u dalekom prostoru velikoga neba. videli su sve kao da imaju 1000 očiju. a njihova nebeska kola su brza kao munja. grmeće snage. Ispod skulptura postoje i "Maruti". brzi kao vetar koji uzdrmava brda. Kada prolazite kroz ravnice i besputne pre-dele vi Maruti ne imajte nikad štete.. Ova mitska izmešana bića roogu naći objašnjenje u tehnlSkoro nerazumevanju u vezi sa načinom raznuilljanja prema sopstvenim željama. U Vedama nastupaju kao grupa bogova bure. koji sa bogo-vima i pored tijih posmatraju kako Aquna ispašta svoj gi'eh. nebeski mladići. kamenim pucnjevima. ispred grudi zaštitnu ploču sa ugraviranim nedefinisanim znacima. onda se ponašamo kao "gladijatori koji se bore vezapih očiju" (Volter). ne odlazite u daljine! Vi Ijudi koji sevate munjom. a na zglobovima metalno prstenje. vi umešni. svetle kao vatra. To se može ovako pročitati u pesmama Siavasve Rigvedi. UkoUko sve to ne posmatramo kao pogrešno rastumačenu tehniku. gospodara neba. bila su jaka kao slonovi. kroz vazduh. sa neba. U rukama Boija Arjunina kola su najveća i najlepša u mestu hramovaMahabalipuram Maruti drže munje. lukavi kao pacovi. iz vaz-duha.. Vi premeravate snagom . vi muževi neba pokažete zauzdavajući konje u trku.

Na čast nekje vaša veličina. pa i da nas zavaravaju. koji se recuno u Grčkoj kultno slavi kao znak snage i plodnosti. Često se sreće u obliku realističkih (falusnih) stubova. Tamo je stajalo pre 4. ispod obale. oni smeju sve. Joni predstavlja stopu iz čije se sredine izdiže Lingam.. U ophođenju sa bogovima mora se naučiti ovo: oni Su dobri za iznenađenja. nekaje vredna pogleda vaša pojava kao ona sunčeva.Ponovojedonesenoohrabrujuće ukazivanje na to da li se ipak uporednom analizom slike i teksta konačno može otkriti. Vi Maruti. na more: 'Ovde ispred nas. dokučiti tehnika kojaje stajala na raspolaga-nju Marutima. neprejudicirano ispitivanje. U odlasku sam otkrio ujednom reljefu hramaljupki ženski lik saproporcionalnim grudima što mi se učinilo kao halucinacija. tobože svetski duh. jer su ovekovečeni u hiljadamaskulpturauhramovima. Sem ovih bogova bure staroindijska predanja o bogovima i junacima nude vrio interesantne objekte za ozbiljno. reče doktor Mahalingam. zaštitnika sveto-v». istovre-meno važi i za "bezlični lik". zajedno odrasli. izrasli ste u lepotu. Mi takođe ne znamo sa sigurnošću Kao u prastara vremena volovi sluie još uvek kao tegleće iivoiinje jednostavnih napniva . u tamnoj svetosti stoji crni. Vratio sam se da se uverim i u dmgoj prespektivi ista skulptura se pokazala kao muškarac. Medutim." Značajno hvaljenje izgleda.. Lingamje -dol boga Šive.vazdušni prostor. to znači više od falusa. a na staroindijskomjeziku znači 'oinaku" a i "polni organ". simbol prirodne snage koja rada. Pomozite i nama n besmrtnosti! Neka vas ne spreče ni brda ni reke. Zajedno rođeni. Doktor Mahalingam pokaza napolje. sposobnosti i očekivanja od "dece oblaka"! Da li su to opisani proizvodi nesputane fantazije ili uzori? Ovi bogovi bure mora da su čisto zbog najezde iz vasione banuli na Zemlju sa svojih hrabrih vožnji kroz vazduh. i u većini slučajeva muje pridodat "joni". koji u svojoj unutrašnjosti skriva goli lik boga Višnua. oni mogu sve. zakopana su pod vodom svedoča-nstva naše prastare kulture. i nasmeši se-jer taje reč deo njegovogimena. To nije bila halucinacija: ume-tnikje predstavio dvojni lik u svim telesnim obeležjima. vi Maruti. Očigledno tom starom kamenorescu nije bilojasno kogaje pola bilo ovo božanstvo. 5 ili još više milenijuma sedam hramova. međutim. Koracao sam levo-desno i figura je istovremeno menjala pol. petnaestougaoni stnb. Tingam takođe važikao simbol stvaralačke snage. "materinsko krilo". Idite tamo gde ste naumili. pa i u licu. Ovaj stub predstavljaLingam. Ušli smo u sedmospratni hram na samoj obali. a na strani mora. i idite u nebo i na zemlju.

.

čuceći oko motocilda. nije primio. posmatran za to vreme od strane devojaka u sariju koje su. žutoj i zelenoj.koliko su stare naše Vede. Ove svetleće boje nadvladavaju sve sive tonove ulične slike.Cae poznajem. Na osnovu takozvanih dokumenata o Tomi onje važio za Isr. IJ baziliki San Toma cuvaju se njegove kosti. a da tok nismo primetili. Iz svih predanjaje nedvosmislenojasno da su u pocetku bili bogovi. koju sam ostavio na krovn automo1. aker i plavoj. možda je to neka posetakoja se timc' pozdravlja. Žuti motocikl-taksi 1 smrdljivi izduvni gasovi provlače se kroz Ijv. Onje postao patron gnostičkih spisa i slavi ga sirijska ortodoksija. Kada smo krenuli mora daje jedna kamera. crvenoj i rezeda. to je Indija.)ila pala. Zbog slabog svetla fotografisao sam ovo nekad gordo vozilo sa tri kamere i sa raznim objektivhna. "Neverni Toma". Muškarci nose na glavama ne ma-nje šarene turbane. skoi'o prcpotopska idila. Tamilske žene vole svileni sari u smelim bojama. koji je sumnjao u vaskrsnuće Hrista bi trebalo daje po predanju držao propovedi u Indiji. i divlje gestikulirajući dado nam znak da stane-mo. Zašto. Tamo na plaži propadala su od vetra i nevremeiia neka drvena božja kola izbledelih boja. koja nisu mogla više da učestvuju ni u kakvoj procesiji.. Rupije. TreLa daje apostol Toma mučenički umro u Madrasu." Povratak. a devojke imaju cveće u crnoj kosi. ali mnogi prolaznici imaju na sebi okačene vence od cveća.sovog blizanca.dsku gomilu. koje sam hteo da mu dam. U Madrasu je proveo među Tominim hrišćanima svoje životno veče. U parku teozofskog društva sludira se i uci u senci dn'cća . mi se čini šareriijim gradom od drugih indijskih gradova s. Nekoliko trenutaka kasnije obide nas onaj momak svojim motodklom. Skriperumpudur. a takođe i vrh koplja koje ga je pogodilo. ćaskale sa nekim brkatim momkom. Još je dalek put pred nama dok ne upoznamo našu prošlost. ne znam. Volovi su vrikli starinske piugove. Ime tog siromašnog sela neću nikada da zaboi'avim. Seljacijoš uvek rade na svojim poljima iako se polako spušta tama. Ozaren pruži mi moju kameru..

profesor u Oksfordn. pregled svih znanja najstarijih tibetanskih predanja.koje su starije od Zemlje? . najznačajniji sanskritski ekspertje bio Svama Dajanand Sarasvati. Postojaloje prvobiino ispoljavanje i ono još uvek postoji. dakle. kada bi g. da Dzian nije namenjen nekom proroku ili nekom od mnogobrojmh bogova. indijskih. Kine i Indije. negativno izrazio o izvorima koje je gospoda Blavatski koristila. pojavila se u Londonu 1888.prihvatiće se da su nauke iz knjige Dzian dospele sa one strane Hiinalaja. Sarasvati je uzeo reč. "Skrivena nauka" u tri knjige koje je napisala Helena Blavatski. Delo je izazvalo pažnju javnosti ne samo zbog toga štoje autorka nveravala da su celokupni izvori koje je preradila uzeti iz starih. sanskritskih tekstova i iz tibetanskih predanja (koja su i danas zakopana u tibetanskim Krip-tima). Bitan osnov za skrivenu nauku je knjiga Dzian. Ne nađe li se vreme postanka ovih knjiga . teosofija. celokupan opis prastarih tibetanskih škola. ali njeni podaci ipak nisu provereni već su izvrgnuti ruglu. Poznati delovi Dziana nalaze se u hiljadama tekstova prevedenih na sanskrit. Oko 1890. koja će ovom društvu pribaviti i pružiti stare duhovne činjenice: da evolucija doseže van Ijudskog sveta do kosmosa i da se Čulna. i ono danas ima ogranke u skoro svim zemljama. već je navela i mesta starih skrovišta. Maks Miler došao kod mene. gde bi ubrzo saznao da su Kalapani (izvori) koji su preplavili Evs-opu samo mi-ve odbaćenih kopija pojedinih mcsta iz naših svetih knjiga. još za života dobijala podršku indijskih naučnika. neće biti izgubljeno zauvek za svet. osiin u komunističkim državama. . trebalo bi da bude jedna nova religija. odveo bih ga do Gupta. Teosofijsko di"uštvo je osnovala 1888. knjige Kan-dsur u 108 i knjige Tandsur u 225 tomova. Kada se spe-cijalista za Indiju Maks Miler.u blizini Oke Mata na Himalajima. Danas se makar zna. g. Pismoje nrezano u drvenom hloku širinejednog metra. već će se ponovo pojaviti. čije je vreme nastanka nepoznato. nevidljiva materija može proučiti nedokučivim sposobnostima. štoje gospođa Blavatski. 10 do 20 cm debljine i 15 cm visine. godine u Njujorku Ukra-jinka Helena Potrovna Blavatski (1831-1891). već je to više fonetski. g. ako Ijudi budu imali strpljenja da to sačekaju.STAROINDIJSKI TEKSTOVI U JEDNOJ "SKRIVENOJ NAUCI" A đarkod Madrasaje svetsko sedište Teosofijskog društva. Uprkos mnogim tvrdnjama. Nije nikakvo čudo. Prvo je preveden stoti deo teksta koji govori o bogovima i njihovim delatnostima na Zemlji. gotovo besmislena. Do skoraje sveta knjiga sa svojim simbolima bila nerazumljiva. što na grčkom znači božija nauka mudrosti. iz Japana .

ne krijem da sam bio skeptičan.da bi se uštedela energija i hrana. koji će se polako okretati oko sv6je ose.do sada .. Jos nije kucnuo čas. takvi prostorni giganti će verovatno dobiti formu ogromnih točkova.. strofe iz knjige Dzian 3. da stvore svoje verne slike-Patiće i patnju prouzrokovati. "(Strofa 1). korena sveta? . Dogodiše se bitke između stvaranja i razaranja i bitkc za prostor.. starijitočkovi se okreću dole-gore. Knjiga Dzian ne može da prihvati naukn baziranu samo na materiji. jer sve je jedan jedini broj. . Tama ispuni beskonačni svemir... pravi kugle od vatre. svoje učitelje . dokja Alaja svemira u Paramarti bio i veliki točak Anupadaka? (Strofa 2) ... (0 kućnoj upotrebi ove metode se žučno diskutuje!) Sve to i još nešto više se već nalazi u knjizi Dzian.KOSMIĆKA EVOLUCIJA Okrivena nauka" od H. sinovi zemlje.. životje nesvesno pulsirao u svetskim prostranstvima ... koja se.Gde su bili građevinari.. majka i sin ponovo bili jedno i sin nije bio dovoljno budan za novi točak i njegovo putovanje po svetu. (Strofa 5) . . .. Fohat napravi pet koraka i u svakom uglu četvorougla načini leteći točak.. on ih gradi kao slike staryih toćkova i pričvršćuje ih u večna središta.. kako ih Fohat gradi? Sakuplja vatrenu prašinu. glavni točak. Prvi božanski svetje gotov . Ovde su. Poslušajte. (Strofa 6). nerazumljivih teksto-va. . ... . ... . ali ipak mogućaje pomisao dajedan deo stanovništva habitata provodi dugačak put u dubokom snu . izviriše u prostoru ponovo probuđene energije. iz sjaja svetlosti. On ih postavi n šest.... u četvrtom je sinovima naređeno. koji iz nebroja nasta.. a pošto vana samo od ezoteričnog i teosofijskog društva. jerje ležala uspavano u beskraj-nim skutimatrajnosti.. Ja. jer su otac. Blavatskije do danas osporavana. trči kroz njih i oko njih i ispunjava ih životom. navodno. Stojimo pred realnim tehnickim mogućnostima da u svemiru gradimo velike hahitate i da ih opremamo pogonskim motoriina... pravaca sobe i u sredinijedan.. Nisam bez razloga pričao o budućim stanovnidma svemira sa religioznom sklonošću ka misionarstvu... šta smo mi. koji ih mogu pustiti da gotovo neograničeno dugo putuju od sunčevog sistema do sunčevog sistema.. razdvoji iskre donjeg car-stva.. (Strofa 4) . Smela. takođe. Učite da ne postoji ni prvi ni poslednji." . Autori naučne fantastikc. kojije sijao iz večite tame.. zrak još nije u klicu bljesnuo.... Moram da pokažem zašto sve to danas gledam drugim očima. Nije bilo vremena...nepoznatih autora! Budu li naučnici uvukli u kalkulaciju veštački-realizujuće svemirske habitate. četa sinova svetla stoji u svakom uglu i Lipika u srednjem točku. Oni kažu: Ovo je dobro.. Klica se pojavi i stalno se nanovo pojavljivala. svetli sinovi osvanulih Man-vantara? ..... Matripanda još nije nabujao. iz prapla-mena rođeni. napisano 11 nepoznatom. davnom vremenu od ........ od naših očeva naučili. Stvaraoci forme iz ne-fcrme. Poslušajte vi.. potomci pi-vobitne sedmorke. nošena n veštačkim matericama. Tu se govori o Kosmičkoj evoluciji. a onda ih stavi u pokret u ovom i onom pravcu . ali gde je bio Dangma.sinove vatre.. .. Konačno se kreću sedam malih točkova pridržavajući jedan di'ugog. čiju maštu stvarnost često pretekne.. pišu o milionima oplođenih jaja. Da bi se veštački dobila sila zemljine teže. lakše će im pasti značenje.. Ovo je prva bitka. Materinski mrestispunjava sve. koje radosno trepereći lebdeše u njihovim sjajnim stanovima i iz toga stvoriše klice za točkove. dakle. Ako započinje svoje delo. . . nalaze u blizini nekog sunčevog sistema..

kroz . V. dostojanstveni starac. nedaleko odavde. pozdravnim gestom oko koga se i ja potrudih. Konzervisana su. otprilike deset santimetara debljine i 30 do 40 cm dužine. Profesor Nagasvami se uključi: "Mogu Vam pokazati. "Tamo su odložena i čnvanakao bitan deo naše rane istorije. pazljivo pročitan. odveza povez i razdvoji drvajedno od drugog. Mogla bise naći zamerka da se izvori za knjigu Dzian ne mogu kontrolisati. Razgovor gospode vođen na tamilu nisam razumeo. Zbog čega sam ja bio tako blizu izvora besprekornih objašnjenja? Sledećeg dana sam upitao profesora Ma-hadevana. najvećim delom neprevedenih. bilo kao autora ili kao izdavača. pozdravi profesora Nagasvamija naklonom. nije potreban nikakav "komentar. Svaminata Ijer ju je nosio sa sobom dok je decenijama putovao Indijom otkupljujući stara predanja i spasavajući ih od propadanja. dvospratnu kuću.U JEDNOM STRANOM SVETU Za ovaj originalni tekst. Pažljivo. pretežno nepoznati i još neprevedeni rukopisi?" "Naravno da postoje takve 'zakopane' kolekcije tekstova u mana-stirima i školama hramova". dr Mahalingama i profesora Nagasvamija. Kustos. a 91 knjiga o sanskritu nosi ime preminulog dr Ijera. jednu zapanjujucu kolekciju!" Posle četrdeset petominutne vožnje dođosmo u malu. Profesor Nagasvamije počeo da nas vodi. krečom ofarbanu. zato što su mnoga izložena totalnom ti-uljenju. Sad se pokazalo šta ona štite: tanke. Nakratkom sastanku obavljenom stojeći informisan sam kakoj'e nastala ova kolekcija: dr U. što predstavlja Sizifov posao za visokokvalifikovane Ijude koji provode ceo život na tome". Njegove kolege ga pominju uz veliko poštovanje. odgovori naučnik. Preko 3000 rukopisa se nalazilo u ovoj kući. kojije došao po mene u hotel. neke sa rupicama levo i desno. drvene lamele i listove palme. Na metalnim policama pažljivoje poređano i složeno više stotina vrpcama povezanih drva. profesor Nagasvami dohvati jedan drveni svežanj. "Postoje li mesta na koja su odloženi stari. sa rukama ispred gmdi preko krsta. ali pročitah iz izraza lica kustosa daje spreman da nam pokaže svoje blago. često se kopiraju nova.

učenije genera-cije . Mora da j e postojao poseban smisao. mikroskopski precizno. pri tome. kao kod žaluzina. što su Ijudi u toliko religioznih i mitoloških predanja može . kao Kandsur i Tandsur. Mali Tibet. Šta li je bio cilj i namera ranih hroničara i da li su oni radili po nekom višem nalogu kada su svoja saopštenja držali nerazumljivim zajedno vreme. a takode i veoma stare tamilijske literature.stajaloje na hiljade malih pismenih znakova.Profesor Mahadevan bioje uvek prisutan koje je.kao ovde. oznake pisma nisu podizane. koje će tek kasnije shvatiti ceo sadržaj? Izgleda mi značajno da su stari tekstovi nastajali za pametnije." Zapazio sam podzemna skloništa u Ladaki. Neki delovi teksta sukopirani na papiru. vrhom noža urezan. Nagasvami. objasni daje svaki znak. za vreme rada. "Štaje saopšteno?" Profesor Nagasvami sleže ramenima: "To su delovi vedskih tekstova. zi kojima sam se pre nekoliko godina divio hiljadama folija palme. ali dalekoviše od polovine se do sada nije moglo dešitrovati. i tu je preveden samo mali deo. a neke koji su se rasklapali kao police. Urezano odštampano? . Toje delimičan odgovor. kojije otvarao sledeći svežanj. bio provučen kanap. tek posle stavljanja znakova bila bi očišćena prašina od boje ili pepeo u finim lamelama. takođe presovanih između daščica. tako da bi ono štoje bilo napisano postalo vidljivo. neki su se mogli prevesti.

reče on. reč '•eligija. na. Pred uiazom u najveći Šiva. Unutiašnjost je mracna. Božije pohvalo au dobijai! utemeljitelji religije i "bogovi". praćen ritmičnim udarcima sihara. koja potiče 00' italijanske reci religio što znači očuvati. preko cigareta do pertli. nemilo i nepogodno razdvajana.vatreni stub kao sirobol kosmičke vatre. bi'taje prepravljana i sakačena.jedan od sedam svetih gi-adova Indije i religiozni centar sa 124 hrama i molitvena mesta .i sa svojorn Biblijom. vlažna.Na tankim đruenim fi>iijanw urezanoje milimetarsko pismo se reći bili zakleti da za buduće generacije sacuvaju tekstove nepro menjenim. da se sačuvaju predanja i sifrovane poruke za stoleće ko-smičkog kretanja.. gorela 1. čija je briga bila. povezana za određena dnevna vreine. vrste laute.'. Sveće različitih boja . stalno i uvek sa novmi rečima prilagodavana razume-vanju u tom dobu. mirisi truleži ne mogn se osetiti od mirisa cvećaOdnekud sa bedema se čuje visoki ton flaute. ova vrsta muzikeje. Nazivanaje onako kako su to raniji auton želeli. godine pre Hrista. vnića i pomalo nepnjatna.upitah usput profesora Nagasvamija o celokupnom smislu Lingama kojih ima u svakom indnskom hramu: "Da li je Lingam simbol za falus?" "Ne samo to". Hrišćani nisu.'tu. nažalost tako postupa. ali Lingam ima tri medusobno dodirna značenja . LINGAMI TROSTRUKOG ZNAČENJA Za vreme jednoipočasovne vožnje za Kančipuram . od olo-vki.1 apokrifima. postoji od 500.. a uz to sam morao da prcdam i kameru. zato što u intervalima prima boje i raspoloženja. kao ovde ili na Tib'. kako sam saznao. Ispred kovčega stoje vernici i mole se figurama bogova ohojenih jakim bojarna i ukrašenih vencima cveća. Opet je zadah znoja mase milostivo prevučen mirisima sandalovine. "Pravo značenjeje vatreni stub. falusa kao davaoca života i ose sveta. Pri tomeje sačuvana.hram zadrža nas Čuvar da bisroo se izuli." Starije žene sa unncima u zavežljajima na ledima prose sve.

kako sam saznao. Unutrašnjost je mracna.Piramidrti kramovi u Kancipuramii strrni KU ' "isoki kac oni (2 kuliureMaja Smnje žene sa unncima u zavežljajima 'na leđima prose sve. praćen ritmičnim udarcima sihara. preko cigareta do pertli. mirisi truleži ne mogii se osetiti od inirisa cveća. a uz to sarn morao da pi'cdam i kamcru. Pred ulazom u najveći Šiva-hram zadrža nas čuvar da bismo se izuli. Opet je zadali znoja mase inilostivo preričen mirisima sandalovine. vlažna. povezana za određena dnevna vreme na. Sveće različitih boja . vnića i poirialo neprijatna. postoji od 500. Odnekud sa bedema se čnje visoki ton flaute. godine pre Hrista Ispred kovčega stoje veroici i mole sejigurama bogova obojenih jakim bojama i ukrašenih vencima cveća. od olo-vki. zato što u intervalima prima boje i raspoloženja. ova vrsta muzikeje. vrste laute.

U jednoj niši. Neke skulpture su umotane n sknpoccizu svilu. i drže neobično oruđe u i-ukan-ia.trepere. obasjanoj žutom bojom .

skrenu ka nama na triciklu. 'Uzmi ova nebeska kola!'. Ovamo. svetlosno oružje. skrećući na sebe pažnju prodornom zvonjavom. doline i okean su prodrmani strašnim vetrovima. "Toje plešući Šiva.. Nudio je iz neke kutije neraspakovani sladoled i kockice zamrznutog voćnog soka. 'Bogovi pomažu pravedne. nebeske moći te potpomažu. Bilo je to krilato. Ne postoji hram bez dvanaest kalendarskih božanstava. kakvu Ijudske oči nikada ranije ne videše.. Centarje bio sveto mesto. Mora da sam kod "borca u vazdušnim bitkama" uši vidljivo okrenuo u pravcu vetra." objasni profesor Nagasvami.'MataIi okrenukola. Odatle pročitah: "'Brže Matali!. "Ako pogodiš. gospodara univerzuma sa Matalijem. Takoje glavna osovina hrama bila određena. iznad koga je konačno građena piramida. koji su bogovi pratili flautama. koja su sijala kao sunčevi zraci. popni se u zlatna kola. jer mi sledećeg dana profesor Mahadevan dade tekst koji se odnosi na boga Matalija iz Ramajane. bez segmenata za dvanaest meseci i bez pobožnih mesta za različite zvezdane bogove na rubovima hrama. a onda se ozari: "On izvodi nebeski ples!" Momak pokupi svoje rupije i ponosno se odveze dalje." A koji ples izvodi Šiva?" Momak prekopa po svom mozgu. sa žutim. Iz sredine je u svim pravcima zračila božija snaga. Graditelji su vezivali kanap na štap i povlačili krugove određujući veličinu hrama. igrajući se prstima.Profesor Nagaswami odgovarao je na moja pitanja pravci neba: popovi su zabadali štap u zemlju. na mesto gde se pošteni Rama sreo sa svojim neprijateljima.. reče Indra. Rama se pope u kola i baci se u jednu bitku. Biću tvoj vozač i ubrzaću grmeća kola." "U redu".' Odeven u nebeske vrste materijala.. povika Matali Rami. provokativno reče momak pokazujući najednu skulpturu sa zida hrama. Ovde. dobićeš deset rupya od mene!". Paralelno sa osovinom istok-zapad povlačene su linije. "Je li to bio nebeski ples?" upitah. priznade Mahadevan. Odmah pored Šive vidite Indru. cimbalima i ostalim instrumentima. lakiranim noktima. opasan samo plavom maramom oko kuko-va. tačno u sredini stajao je Lingam.. "Toje kosmički ples o razaranju i stvaranju. Niše oko centra su sa oltarima bile ostavljene po-dređenim bogovima. 'Požuri sa mojim nebeskim kolima. Nismo hteli ništa da kupimo.. kod izlaska sunca senkaje pokazivala na zapad. Bogovi i smrtnici su posmatrali borbu drhteći i gledajući kako Rama napada nebeskim bornim kolima. reče profesor Ma-hadevan. drugog po veličini epa Indijaca pored Mahabharate.. koji su bili pove-zani sa zvezdanim nebeskim svodom.. a kod zalaska na istok. smrtonosno kao munje s neba. U kružnom luku . u svetilištu. Brda. Čestiti Rama se namerio na svoje neprijatelje. Postade mračno nad bojnim poljem." Svetlosmeđi momak.. Oblaci smrtonosnih zrna zatamniše sjaj-no lice nebeskog svoda. "Znam koje to!". bogovi Parvati su ga gledali. Na mestima gde su se ukrštale linije i krugovi dobijali su se segmenti koji su ležali bliže ili dalje od centra odredenog za svetilište. sedište boga komeje hram bio posvećen. pojavi se bledo sunce. Kad se bitka ni time ne završi Rama u svom besu uze Bramino oružje napunjeno nebeskom vatrom.. borcem u vaz-dušnim bitkama.

g. Da su koristili govore nekih mojih kritičara." Bioje to raport nalik na neki iz Hirošime posle pada prve atomske bombe. koji ste nazvali bačvom. "Živi lli neko gore?" upitah. Nikad pre nije bilo tako užasnog oružja.. Ovi.s obzirom na sujetu njihovog esnafa . Leševi sii bili unakaženi zastrašujućom vrelinom i više nisu ličili na Ijude. 6. Krug na vrhu. Sve preživelo je bledelo. blizinu nebu. bila bi to . savremenih i priznatih akademika .nisam razabrao nijedno prihvatljivo objašnjenje....! Ne bih želeo da Mahabharata sadrži sećanja na budućnost.Šiva koji igra (levo) Primer za bogatstvo oblika (desno) munjevito oružje ubrzano se sjuri i probode Ravanovo metalno srce. Svitaloje. Drveće se redom rušilo." One bi trebalo da nas opomenu kolikoje strm i naporan putka nebu. Usled dejstva ovog oružja ratnicima je opadala kosa i nokti sa ruku i nogu. nosili su na vrhu tvorevine slične bačvama. svetje posrtao u vrelini..osim indijskih. u kojoj su nabrojana sva božija oružja. sve ribe pomreše.. Od sprata do sprata vode stepenice". na piramidi. Pošto sam okarakteri-sao samo "borce u vazdušnim bitkama" sa njihovim akcijama i oružjem iz Ramajane. kojima su ubijeni ratnici koji su na telu nosili metal. nikada ranije nismo čuli o nekom takvoim oružju . na ki-vavu poljanu pade kiša nebeskog cveća i sa neba se začu umirujuća muzika nevidljivih harfi.razumljiva reakctja. Gore."Smem li to prihva-titi od reči do reči ili samo . Kad se sve umiri. Ukazao sejeziv prizor. jerje bilo "prekriveno smrtonosnim dahom bogova... knjiga Mahabha-rate. Vrućinaje bila nešto slabija. tamo niko ne živi niti je živeo. skakali u reke." U takvim tekstovima . Voda je ključala. "Ne. prali sve što su dodirnuli i sebe. želeo bih da do reči dođe i 5.. prema nebu ispruženi tornjevi.. Slonovi su bili nagoreli i teturali su se tarno amo. Vatrice od drvenog uglja su raspirivane. Ukoliko bi ratnici na vreme saznali za dejstvo ovog oružja. Konji i kola izgoreše. kidali bi svaki metalni deo sa tela.. avgusta 1945. objasni Nagasvami. simbolizujejedno vozilo. treperelo je svetlo." Mahabharata: "Popaljen žarom oružja.

Arjiini. Tn sv i božanski blizanci Asvini.. koji su obišli zemlju u tolai jednog dana u sjajnom nebeskom vozilu. koji je Višnmi ." Smeškao se: "Mogao bihjednu količinu. a na nebu kao munja.. ali svilu pravimo i mi." Onda skrenu razgovor na di-ugu temu i -pita: "Želite li da kupite svilu? Južna Indijaje centar indnstrije svile.sjanih"i. da sam pri pogledu na piramidne kule Kanhipuramu morao misliti na raketnu. On dovodi izgorele žrtve bogovima... vlasnik "svetlećih kola. koji drži stalno u rukama lotosov cvet i koji je za bogove preuzeo izvidničku ulogu sa svojim nebeskiin vozilom. Surija.kao alegorijsko tumačenje?" Ramajana. bazu? Profesor Nagasvami slegnu ramenima. BOGOVI U RANOJ ISTORIJI LETA U SVEMIR Donošenje mog cilja moram srazmerno selektirati i što je moguće više saznati o oniin bogovima koji se sreću na putevima za svemir: Rai'm. jer se i fabrike nalaze u susednoj državi Misoreu kod Bangalorea. Mahabharata. Zato što je iz velike daljine sve video ušao je u literaturu kao "božanski špijun". zlatnih i obe. ostaje još jedan snažni eskadron. Marutima.. koji se nalazi u Mahabharati i u Vedima na nebu. Tuje i prijateljski bog sunca. plemeniti knez ptica.. kočijaši. Indri. Tu je i Garduah. bog vatre." nije završio do kraja. čineći se na zernlji kao vatra. Tu je i iz lotosa rodeni Agni. kao da želi da mi naznači: "Prihvatite to kako želite. Da li to čine tekstovi.

U svom delu "The Prehistory of Aviation" ("Preistorija avijacije"). tukle su se dve lake žene . Tuje i Visvakarman. nedaleko od induskog hrama. svojim ženama. kao sunčevi zraci asa-jna kola. ili o kralju Rumanvatu koji je dao da se sagradi ogroman nebeski brod u kome bi mesto našli stanovnici čitavogjednog grada.već je pravio i najlepša nebeska vozila u voznom parku bogova. samostalno delovao. veka pre Hristaje predanje relike tradicije. koja su se samostalno pokretala. poklonicima i jednom grupom iz 'vakog dela gi'ada u nebeska kola.kakva dolikuje jednom kralju bogova.one se u celom svetu mogu brzo prepoznati . kralj ponovo sTartova dok ga je gledalo bezbroj radoznalaca koji se diviše nebesldm kolima.koristio za bi-že napredovanje.sa nekim lako igračice ne smeju uiše u hramove. 0 tome govori i indijska legenda: "Dakle. leteo čak do Meseca. počela da se smeju. Na ivici puta. Posle kratkog međusletanja. Dosegoše daljine nebeskog svoda i konačno pratiše pravce vetra. ili 5. Kalki se takođe koristio nebeskim vozilom kojim se moglo upravljati "pomoću volje pilota". od plemenitih metala svih vrsta napravljena. Višnu-Purana. koji nije samo Indri sagradio priato. smesti se kralj sa oso-bljem harema. Nebeska kola preleteše zemlju iznad okeana i onda su upravljena u pravcu grada Avantisa. Beitold Laufer. gasio požare." Mnogobrojna božanstva u sanskritskoj literaturi mogla su se poređati prema osobinama kojima se neko božanstvo odlikovalo i prema uređajima koje su bogovi posedovali. zajedno sa šoferom. zaštićena blistavim oružjem. One se zatim izvode u dvorištu hrama . Čikago 1928. je izveštavao o čoveku Vicvile koji je sa svojom ženom "kroz vazduh" utekao hapšenju u nekoj kraljevskoj palati. ali sam se usudio da se glasno nasmejem tek kad su oba moja profesora." Uzgred rečeno. jos uvek se godinama studiraju stari hramovi plesovi na slaru hramnu muziku u specijalnim školama. LEKCIJA Slika je bila veoma smešna. Mašina se zaustavi kako bi kralj mogao ia prisustroje svečanosti. gde se održavala neka svečanost. bacao bombe. u kome je jedno poglavlje posvećeno razdobljima kada su praočevi čovečanstva dolazili sa neba u "sopstvenim leteli-cama": "Dok Kalki još govori sa neba dođoše dvoja. graditelj bogova. koja datira iz 4.

ne pobeže. Pogodi me prigovarajući pogled profesora Nagasvamija i on reče: "Ne postoji nekakva hramovna prostitucija. mogli su biti sigzirni da su dame neudate. pesme i muzika uvođeni u rituale molitvi kao i u mnogim dnigim nemonoteističkim religijama. Lingama. Oni sv bili ti koji su se udvarali hramovnim igračicama zbog njihovih čari i lepote. Omalovažava-jućim gestom jedna od devojaka podiže svoj sa strano izrezani sari do zadnjice: Možeš malo da me. To se ponovijošnekolikoputa. koje su Tokom 1800 godina." (Takode internacionalna vrsta bezglasnog sporazumevanja)". stvarno besmisleno i bez razloga. Pre 30 godinaje hramovni ples zakonom zabranjen. "Jesu li to bile bludnice iz hramova?" upitah sa najlepšom. čvrstoje stežući pod miškom. Odabrane. Osim toga. profesor Nagasvami me je odveo u P. ona bi nanovo letela na ulicu. Apsurdna pomisao . veku se tradicionalni život promenio dolaskom Evropljana. nije platio ilije premalo dao.. Mislili su za njih da su prosti-tutke popova. leteće rezidencije nebeskih bića. Vimani. Nekada sn plesovi. Od davnina cenjene porodice. Čim bi je dohvatio i ponovo namestio na glavu. neudate devojke su godinama podučavane umetnosti hramovnog plesa. ostaLe su bez hleba.prostitucija najednom svetom mestu! Nije poznat nijedan slnčaj koji pokazuje da je u hramu bilo seksa.vojnikom koji. Britanci nisu znali ništa o hramovnim igračicama. verovatno. One od toga napraviše zabavu vukući vojniku kapu sa glave. falanga zvezdanih bogova.-žavni muzej na drumu Panteon koji u više svojih zgrada krije arhealoške kolekcije kulturnog razvoja južne Indije iz ranog doba preko Palava-Čalukija i Čola-dinastija. preko nebrojenih generacija negovale hramovni ples. Tck •u 18. Pred kipom u bronzi Šive u plesu Nagasvami Objasni: . svedokvojnikujednomskoku ne dohvati svoju kapu i." VIMANI SVUDA Pre mog leta za Kalkutu. Šteta.. švaj-carskom bezazlenošću.

Bile su mi poznate slične grdosije iz centralne Amerike . treće ruke može se razumeti znak za univerzalnu zaštitu. tiho ih podučavajući. Levom rukom maše zvonom koje simbolizuje zvučne talase. U gestu srednje. jednog od pet velikih bogova Hinduizma. Skoro se sapletoh na lik čoveka u bronzi sa slonovskom suriom. jednog od oiiih koji su služili Sivu. Čuvari muzeja ga pozdraviše sa poštovanjem.kosmos će nići i ponovo nastati iz plamena. Ganeša važi za odstranjivača prepreka i čuvara učenosti. što bi u govoru simbola trebalo da iskaže neznanje.20000 vazdušnih kilometara udaljene odavde! "Kako nazivate ovo biće sa surlom?" "Toje prikaz Ganeše." . treperenja univerzuma.zadovoljstvomje posmatrao učiteljice i učitelje koji su svoje razrede vodili kroz velike kolekcije.Vimana (levo) Lihgam(desno) Šiva ( levo) Ganeša (desno) "Siva igra i jednom nogom stoji na leđima nekog čoveka." Profesor Nagasvami bio je direktor ovog muzeja i poznavao je svaki njegov deo kao svoj džep. U desnoj drži plamen koji predstavlja iluziju . Sa priinetnim.

verovatnoje i stariji. Nisam očekivao nikakve prepreke. godine pre naše ere u čast naučnika Tiruvaluuara "Da li se njegova tradicija može ustanoviti?" Profesor odmahnu glavom: "Najmanje dve hiljade godina." "Sta znači njegovo ime?" "Ganeša je sastavljena sanskritska reč. ." Preduzeo sam sve da sakupim dostupan materijal o "odstranji-vaču prepreka". prema tome znači: gospodar četa. 'Ganasi' su čete. 'isa' je gospodar. koja su sagrađena oko 100. Ovaj Šivin sin je pominjan još u Vedenima.Grupna fotografija sa "mojim "profcsorima ispred boijih kola.

.

za protivnike moje hipoteze. Ostaje mi samo da kažem da autor konstatuje u uvodu da je proučio celokupnu vedsku literaturu. a tekstovi su neki moj pronalazak. . diskutovao sa popovima. takoreći. Glavni grad istočno-indijskih ujedinjenih država Behgala. komeja nisam bio dorastao. Njegova reč kao stručnjaska na sanskritje veorna eenjena. kako nikada nije ni postojao. Pročitah naslov rukopisa: LETEĆE MAŠINE U STAROJ INDIJI Progutah tekst preko noći. U avionu sam pročitao daje gradom zavladala epidemija dezinterije. kojije sam izabrao.IZNENAĐENJE U KALKUTI Kalkuta. Pre deset godina . počasni član Azijatskog društva i zvanični profesor na Univerzitetu u Kalkuti." Fridrih Hebel 1813 -1863. Toliko o Kalkuti. Na aerodromu me je sačekao moj bengalski izdavač Ajit Dut sa istraživačem sanskrita. Tek pošto smo se ugurali ujedan taksi profesor Kanjilal reče bez uvoda: "Bojim se da Vi imate pravo!" "Kako bi to trebalo da razumem?" 'Ovo ovde sve objašnjava". Dockan saznah od drugih profesora da Kanjilal zauzimajedan poseban rang: onje. dajem ovde.tako sam upoznao Kanjilala . bilo je (ovde spada ta reč) -senzacionalno. odštampam u ovoj knjizi. kojeg poznajem iz ranijih susreta i sa kojim sam se dopisivao. Takoje mali. klasićne sanskritske tekstove kao i budističku sanskritsku literaturu o tragovima vanzenuJjaca. To što je profesor Kanjilal u višego-dišnjem radu otkrio i komentarisao. najprljaviji grad na svetu. savetovao se sa kolegama. nego mu ostati veran. uz odobrenje naučnika. profesorom Kanjilalom. reče i gurnu mi u ruku 321 sitno kucanu stranicu na engleskomjeziku. možeje odmah brisati iz svog voznog reda jer uvek postoji nekakva epidemija. tako senzacionalno da će moji akademski kritičari bežati od istine tvrdnjama kako ovaj profesor Kanjilal ne postoji. Među slušaocima se nalazio i profesor Kanjilal. Danas je drža-vni delegat za pitanja sanskrita. Ko se posle ovoga da zadržati da ne poseti Kalkutu.eje imun protiv prijavštine. Rezultatje poražavajući . tamnokosi čovek sa svojim debelim staklima naočara uspeo: on je obučavan na Sanskrit-koledžu u Kalkuti. kompletnu adresu: Profesor dr Dileep Kumar Kanjila 'Nishi-Saran' Railpukur Road Deshbandhunagar Calcutta-59 Profesor Kaiyilal mi je dozvolio da jedan odlomak iz njegovog dela. atakujud na mene u diskusiji svojim temeljnim znanjem sanskrita. Zbog toga. Ko preživi Kalkutu nada-1. bio rektor poznatogViktorija-koledža Kocbehara u zapadnom Bengalu. "Čestoje potrebno više hrabrosti promeniti svoje mišljenje.držao sam predavanje na univerzitetu o mojoj životnoj temi. studirao je u Oksfordu. odrastao uz sanskrit.

Značajnaje činjenica. "Rbhusi" su konstruisali leteća kola za "Asvinas". Leteća vozila su opisana u Rigvedi prvo kao "Rathas". izvodila su različite operacije i prilikom starta stvarala veliku buku. ipak. Voziloje moralo posedovati i amfibijske sposobnosti s obzirom daje bez štete moglo da se spusti na morsku površirm i odatle da stigne do obale. ova specijalna vozila su bila veoma prostrana. Iz ovih himni izranjaju prva ukazivanja na vozila koja su bila sposobna da sa živim bićimalete kroz vazduh. ali js. ali . nebesko vozilo je nudilo i mesta za kralja Bujua spasenog u brodolomu. sastojao se iz tri dela i bio je trouglast.2 Ova leteća kola su bila izuzetno udobna. čak i iznad najviših slojeva oblaka i u "nebo". srebra ili gvožda). U njima se moglo svuda leteti. Vozilo je imalo tri točka koja su se prilikom leta uvlačila. Pri tome je jasno naznačeno da se vozilo kretalo po nebu bez ikakvih "zaprežnih konja". da su u Rigvedi spomenuti pogonski mate-rijali u različitim stanjima. su pomenuta čak tri leteća vozilakoja su služila za različite spasilačke operacije. Opisano nebesko vozilo je pokretano pomoću tečnosti.4. Te reči su Reč "madhu" znači u klasičnom sanskritu "med". Tvorevine poput eksera i nitni činile su vozilo stabilnim. blizance. Po svom i izgledu bila su veličanstvena. u neprija-teljskim borbenim redovima i komorama za mučenje.' U hirnnama je pomenuto da su leteća kola bila brža i od misli/ Leteći aparat je bio veliki. za gospodu Čandru kao i zajoš dve do tri osobe. (Rečje po smislu prevodiva kao "vozilo" ili "kola"). krivudala u pravcu Sunca i Meseca i sletala na Zemlju uz veliku buku. Osim mesta za tri pomenuta pilota. Za upravljanje njim bile su potrebne najmanje tri osobe. najviše korišćeni metal u vedskim tekstovima zlato koje tako divno sija.LETEĆE MAŠINE U STAROJ INDIJI Profesor dr Dileep Kumar Kanjial Rigvedi postoje poznate himne posvećene božanskim blizanci-ma "Asvinas". Prema opisu u Rigvedi. za Surijasovn ćerku. Reči "madhu" i "aiu" najvernije prevedene znače "med" i "tečnost". Izvedenoje preko 30 herojskih dela. "Rbhus" i ostalim božanstvima.1 Kad se spuštalo iz oblaka na zemlji su se sknpljale velike mase Ijudi da prisustvuju sletanju.no prevesti. Leteća vozila su v Rigvedi obično izrađivana od metala (zlata." Spome-nutoje daje leteće vozilo imalo tri "stuba". koji su među bogovima važili za lekare. niedn kojima sn spasilačke akcije na moru. Kola su se kretala lakše nego ptica na nebu. čiji naziv danas nije moguće korekt. Pojedine reči u ovom teškom odnosu zahtevaju u vedskim teksto-vima posebnu pažnju.46. U Rigvedi 1. u pećinama.

misliš dosegnuti blagostanje tima što ćeš nabaviti vazdušno vozilo? (3.9 je let "Marutsa" približan stvarnosti.koja se obično odnosi na kuvani pirinač. Nebeska vozila su imala više komora i perlama ukrašene prozore. pomutiti i iscepati u komade . To bi odgovaralo brzini od 320 km na čas! Sa izuzetkom dva slučaja u svim prethodno pomenutim odlom-cirna reč "Vimana" je stalno korišćena pri opisu letećeg objekta. Donji spratovi su bili opremljeni kristalima. manje drveće i biljke su bili počupani. "što sadrži tečnu supstancu" i "u čijoj moći su bili izlazak i zalazak Sunca i Meseca". u Jajui-vedi 17.7-9) . Vozila su bila vrlo prostrana i snabdevena svim oblicima luksuza.. Slede pojedini izvodi iz tekstova. (3.(4.25-37) . koji beše ukrašen labudom. (4. draguljima ispunjeno i što može u vazduh leteti. Surke. Dovde prikazani tekstovni odlomci ne dovode do zaključka da su se vozilima koristila "božanska" ili "nebeska" bića. "tečnom supstancom". koja je čuvana u tankovima i kasnije upotrebljavana kao gorivo. U svim ovim odvraćanjima r reč povezivana sa rastezanjem nebeskog svoda i njegovim dirnen-:.. Uzletala su ujutro iz Lanke (Cejlon) i popodne stizala u Ajodaju.. Leteće konstruk-cije su koristili probrani Ijudi. "^Dsana" u smislu letećeg vozila se pojavljuje tek u Jajurvedi 17. kao u junačkom epu Ramajani reči "Vimana" i "Ratha" upotrebljavane za leteće objekte: ..4-5.59.123.123. "vazdušna vatra".6-7) -Popni se u vozilo. Pošto si zaveo Situ (suprugu jednog kralja). znači ovde prevreli pirinčan sok.35. posle dva medusletanja u Kiskidaji i Vasistasrami. vladajuće . -scunar dana" ili kao "stvaralac neba". kao stručnjak.Leteći objekt. ' "Ana". ?re togaje reč različito upotrebljavana. (4.121. koje je imalo brzinu misli. kao dokaz kako su. (4. kada su se kretala po zemlji.Sve haremske dame kralja majmuna Sugrive završiše žurno doterivanje i popeše se u vozilo.Ovo je divno vazdušno vozilo. Pretpostavlja se daje reč o mešavini alkohola i soma-soka. Neki leteći aparati su uzletali i sletali po utvrđenom planu: tri puta danju i tri puta noću. koje beše ravno palati ("Vimana").Zajedno sa Karom on se pope u leteće vozilo. Na ovom mestu bih. kao i delovima teksta koji slede. Tako su Ravana i Marisa ušli u vozilo. koje su se izuzetno brzo kretale i koje su imale trup sjajan kao zlato. Pokrenu se uz buku koja beše ravna gromovima iz oblaka.10-30) .59. podiže se u vazduh uz veiikubuku. U unutrašnjosti su se nalazile udobne. da su leteća vozila ostavljala tragove točkova. eho buke kod "a se odbijao o brežuljke i pećine.30.jama. Zgra-de su se tresle.48. a celokupan unutrašnji prostor bioje zastrt tepisiitia i prostirkama.Onda se samostalno vozilo. kao npr. (3.je Vimana" jasno prikazana kao leteći objekt. Ipak.se u leksikonu poredi sa reči "soma". ZanimIjivo je. Reč koja je u ovim stihovima pretvorena u nominativ stoji za nešto "što ispunjava sjajem (divotom) nebeski svod". koje beše ukrašeno draguljima i licima demona.1) .155) Tekstovi u Ramajani su opisivali nebeska vozila kao letelice napred zašiljene.166. Onaiz Ramajane su mogla da prevezu do dvanaest putnika. a izgledaloje kao da će se d sve te buke letećeg vozila. ponovo pojavi u Lanki sa sirotom Sitom i Trijatom..42. ja ću vas vazdušnim putem dovesti do Lanke (današnji Cejlon). U celokupnoj klasičnoj i pm-anijskoj lite-raturi je zajednička imenica za leteća vozila "Vimana".11 " U Rigvedi 1.12) . bogato dekorisane prostorije. rekao nešto o reči "Vimana". "obasjava ceo region". nazvano Puspaka i kao sunce sija. takođe..Ti. Pri tome su vozila preval-jivala distancu od tačno 2880 kilometara za devet sati.

sa jedne strane leteći ohjekti prema Zemlji. Ova "nebeska bića" su se po želji kretala u vasioni ili na zemlji. Po poreklu reči može se izvući značenje "ispnnjene prostonje"). koje su opisane mogle su imati svoje putanje na nebu kao i današnji 18 sateliti. Stari opisi približavaju se današnjim razmišljanjima i crtanim konstrukcijama vasionskih habitata. Kad se Arjuna približio svemirskom objektu. Ipak je u sanskritskoj literaturi stalno ukazivano na to da tehnika za konstrukciju letećih objekata potiče od bogova. Samo u Mahabha-rau postoji 41 mesto gde se pominje leteća "Vimana". takozvane Sabe. U Sabaparvanu su opisane neobične tvorevine. U unutrašnjosti ovih gigantskih satelita. pićem. Citat: "Zastrašujuća bitka se rasplamsa. Onaje opisana u glavi 168. čak i oružjem i municijom. čiji broj se zastrašujuće povećavao. Njega je sagradio Brama za demone Pulamu i Kalaku. Takoje bilo rečeno u opisu putovanja Arjune na nebo. Neki od njih su bili u letu. Gradjebio neosvojiv.10 U tekstovima Sabaparvan su doneseni detaljni ukazi na ova "Ijudska bića". Jedan od ovih svemirskih gradova.porodice ili vojskovode. 169. koje su imale otvore hangara toliko široke da bi mogle dozvoliti ulazak letećih objakata. U Vanaparvanu postoje i drugi svemirski gradovi. koji rasturi grad u komadiće i oni padoše na Zemlju. letele su različite vrste "Vima-na". (Pojam ove tvorevine nije jasno preveden. drugi na tiu. Trebalo bi da su oni u ranijim vremenima došli na Zemlju. a neki su bili spremni da uzlete. i 173. U vezi sa ovim značajnaje činjenica da su prave orbitalne stanice kružile oko Zemlje. koji se okretao oko svoje ose. koji su u nekim slučajevima mogli da posećuju te gradove. žene demoni su se branile nezamislivim omžjem. koji bi se danas mogli opisati kao svemirski gradovi. Veliki deo njih nosi ime "Vimana". koje je konstruisao i kasnije transportovao u ove gradove bog Maja. Sa ovih vasionskih habitata su poletali. bio je protiv demona u svemirskim gradovima. da bi studirali Ijude. Ovu konstataciju bi najbolje dokazale sledeće rečenice: . vodom i svim potrepšti-nama za život. Arjimaje morao da prođe mnoge nebeske regione gde je posrnatrao stotine drugih vazdušnih objekata. Svemirske konstrukcije su bile ogromne i sijale su kao srebro na nebu. a s druge strane. a Indra i ostali bogovi nagradiše Arjunu kao junaka.Širokogruda osobakoja se pope u nebesko vozilo zadivi bogove. božanski junak Mahabharate. Posle žestoke obostrane borbe Arjuna ispali smrtni hitac. a žene demoni su bile tako uspešne u odbrani. zvao se Hiranjapura. što bi se prevelo kao "grad od zlata". Bile su opremljene hranom."' . Vanaparvana (delu Mahabharate). Klatio se sajedne strane na drugu. da su se čak i bogovi držali podalje. a dokje trajala vazdušni grad u nebo odlete i onda se ponovo Zemlji približi. na Zemlji su takođe pravljcna leteća vozila. Takođeje postojala jasna razlika između bogova u njihovim velikim svemirskim gi-ado-vima i odabranih Ijudi. Ćesto je vrlo teško povući razliku između "Vimana" koji su uzletali iz svemirskih gradova i onih koji su konstruisani na Zemlji. Različite konstrukcije. jednomje došlo do bitke. Gaganacara i n/i Kecara. Preživeli demoni se podigoše iz ruševina i nastaviše da se bore".Bogovi stvoriše mehaničku napravli zbog određenog cilja. Ipak. ' Imali su irnena Vaihajasi. Na kraju su svi demoni uništeni. koji su se okretali oko svoje ose. Arjuna." .

Sve u svemu tojejasan opis leta od oko 2900 kilometara.. -Božanskoletećevozilo. neki put u nižim slojevima u kojima su ptice letele. Kadje kralj Dusianta silazio iz Indrinog broda.On uđe u Indrinu omiljenu božansku palatu i vide hiljade letećih vozila za bogove. 1 to od Lanke (Cejlon) do Ajodaje preko Setubande. . a kasnije je često korišćen i u klasičnoj literaturi. različitefazeRaminogletaodLanke (Cejlon) do Ajodaje. Kalidasa pominje pojedine zapanjujuće detalje. dragulja i perli i zato je izgledao kao zvezdani svod. prostrane leteće mašine če doći tebi i ti ćeš bitijedini čovek koji izgleda kao božanstvo. Misore i Alahabada.' Kad se podigao u visinu. potomče Kurua.Veliko božanstvo izađe iz letelice.. Drugi. a onda je ubrzala i stigla u Ajodaju. Tri primera su dovoljna kao ilustracija: . morskih životinja i podvodne formacije. povede svojim letećim objektom i pokaza mi ostala vozila. gospod bog. Barata se udvarao Siti. 24 . koje su bile ukrašene labudovima i udobne kao palate. koje se moglo kretati u svim pravcima i beše poznato kao Saubapu-ra. dođe specijalnim letećim objektom koji je mogao da primi 33 božanska bića. . koji pripada Mahavamsi.' Vozilo se kretalo gore-dole.. Reč "Vimana" je vrlo retko upotrebljavana u vezi sa Ijudskim mestima za stanovanje. U obimnim tekstovima budističke literature se pojam "Vimana" u smislu letećeg objekta nalazi na više mesta. koja je sedela u unutrašnjosti. posle razgovora.0 ti. . ovaj zli čovek dođe na samoletećem telu. Letelicaje letela otprilikejednu milju usporenom brzinom..0 ti." Veliki deo budističke literature shvata pojam "Vimana" u znače-nju pokretne. Ramin glavni grad. Neki naučnici naginju tome da pojam "Vimana" u budističkoj literaturi prikažu kao palate u kojima su boravili bogovi i srećne duše.pojavi se sa neba.Grupe iz Marutsa dođbše u božanskim letelicama i Matali me (Arjuna). U ovom značenju je izraz upotrebljavan u vedskoj i puranskoj literaturi..kojimjeupravljaoMatali. Tako izraz "Vimana" jasno opisuje leteći objekt u pi'vom delu Sulavamse. Tu je govoreno o sjajnoj palati. nebeske vazdušne palate ili vazdušnih kola. Tačan opis u tekstu glasi:3'". od sjajnog metala načinjene. veličanstvena mesta nazvana "Vi-mane" služila srećnim "duhovima" kao gradovi za stanovanje.Takođe su se Ijudi kretali po nebu u letelicama.Gospod mu predade letelicu koja se samostalno pokretala. kada budeš sedeo u tom vozilu. Morska obala je ličila na ivicu tankog gvozdenog točka.3 Posle toga pope se Rama sa Baratom i ostalima uz iste stepenice u nebesko vozilo ukrašeno zastavama. autentični prizor na leteće objekte u staroj Indiji nalazi se u delima Kalidasa.Pomoću čarolije jedne molitve dođe bog Jama u Kunti u vaz-đušnom vozilu.Kadaje nestao iz vidokruga umirućih. Veliki grad je bio napunjen stotinama letelica od zlata. neke samo odložene. 33 . i onda opet na "putevima bogova"/ Nakon leta iznad dela okeana. . Uparikara Vasu. Tako su u Vimana Vatuu.Bogovi se pojaviše u sopstvenim letećim vozilima. visoko gore na nebu primeti 27 hiljade neobičnih letećih objekata.. stepenice. Ljudi koji se skupiše na mestu sletanja bili su zaprepašćeni.Kada je kralj Suparna išao na igru kockicama. a neke u pokretu. neki put izmedu oblaka. pred njim se ukaza panorama talasastog mora. njegova žena Sursoni siđe iz letelice. da bi prisustvo-vali borbi između Kripakarije i Arjuna. koja je lebdela u vazduhu. . koji bi trebalo da nas nateraju da se zaniislimo nad ovim. nekih reka. Čak Indra. Raina se spnsti niz elegantne. Tako on opisuje... jezera i pustinje nebesko vozilo je sletelo u Utarakosalu. primeti sa čudenjem da točkovi .25 . sa očiglednim detaljima i sa naučnom preciznošću.

Druga grupa astronoma beleži datum bitke Barata . Matali objasni da je to nadmoćni kvalitet Indrinih vozila. Bili su u Ijudskom obl'ku i imali su Ijudske kvalitete. oro protivurečnosti biće jasne. Čak i danas je tako da samo bolje i poslovni Ijudi mogu uživati u putovanju avionom.onih koje su proizveli i koristili bogovi. godine pre Hrista. Nasuprot tome. pre nego što bi smeo da praktikuje letenje. ' " ' Primer za letelicu konstruisanu na Zemlji je prica o dva brata. Osim toga. oaime. Prandara i Pajadara. bila fizička ili ne. Kod velikogbroja opisanih raznovrsnih letećih objekata može se logicki postaviti pitanje kakoje jedno takvo vredno saznanje moglo da padne u zaborav i zašto nikad nisu pronađeni arheološki ostaci letećih aparata. U Sainaranganasutradaru je jasno naznačeno da otkri-vanje tehničkih pojedinosti ili delova mašina mora ostati tajna. Ovaj datum se dobija iz astronomskih posma-tranja koja su u starim tekstovima pomenuta u vezi sa ovom bitkom.rata oko 2449. Čak i jedan tako temeljan i nrudar zapadnjački naucnik kao H. U vedskim tekstovima su božanski blizanci "Asvinas" prikazani kao veoma mladi. puranski tekstovi se čvrsto drže broja od 100 nebeskih Asurasa.Dokaz potvrduje da je bilo dve vrste letelica . Nasuprot tim shvatanjima. i onih koje potiču iz radionica na Zemlji. pre Hrista. Ep Mahabharata. Konzervativni indijski naučnici postavljaju nastanak četiri Vedena. g. čije oči nisu sijale. g. U naučnoj raspravi o pitanju da li su bogovi bili duhovne ili fizičke prirode. Bodananda komentar Vaimanika Sastre definise daje samo čovek koji poseduje sva znanja Vimana ovlašćen za letača. koji se sa svoje strane poziva na neke stare izvore. Tragičnost opisanib situacija može se porediti sa oniro koje bi danas izazvao atomski rat. Bramanas i Upanisade izmedu 6000. pre Hrista. zastupa shvatanje da su oba mišljenja tačna. predstava o bogovima kao apstraktnim bićima ili kao persoprirodnih sila protivreči predstavi o životnim bićima u letećih tvorevinama. Razaranja su bila . Osim toga Sajana jasno tvrdi u jednom komentaru u Rigvedi da su se bogovi vratili na Zemlju sa nekog dalekog "mesta na nebu". koji su večno izgledali mladi i čiji "Vend" (gde se verovatno misli na zrake oko tela) nikad ne venu. Dmgi razlog nestajanja umetnosti leten-ja Ijudi i bogova su i raznorazne bitke i katastrofe završene hiljadama godina pre rođenja Hrista. Jakobi datirao je nastanak Vedena oko 4500. mehanički vazdušni aparati. razumljiva je diskrecija oko njegovog sastava i porekla. Oni naučiše od demona Maje. Jaska. pre Hrista. Zloupo-treba ovih starih znanja je bila zabranjena uz pretnje strašnim kaznama.vozila ne dižu nikakvu prašinu niti prave ikakve šumove iako su se okretali. U Mahabharati su opisana snažna razaranja izazvana moćnim oružjem bogova. Pošto Viinanas nije korišćen samo kao transportno sredstvo već i kao strategijsko oruzje. dok evropski naučnici veruju da se događaj zbio oko 1000. Visvakarma i Maja su bili retki koji su to znali. Bogovi su postavljali obavezu svojim učenim Ijudima da tajne o letećim aparatima ne poveravaju neukim osobama. savremena Btraživanja glavnih osobina vedskih bogova podržavaju tezu da su bogovi bili fizička bićakoja su se pre mnogo godina pojavila u našem Siunčevom sistemu. Razlika izmedu objekata koje su koristili bogovi i onih koje su hansdli obični smrtnici. a neki od njih čak i u dalju prošlost. Kod ovih staroindijiskih predanja postavlja se pitanje da li su Banska bića. opisuje ove bogove kao fizička bićakoja se nisu znojila. koja su se pela u ove aparate. On. Naime. Budući pilot bi. navika starih Indijacaje bila da odhičujuće aspekte nauke ograničavaju samo na uzan krug učitelja i učenika. Sem toga. koja su saobraćala između Zemlje i svemira. Tako jedna gmpa indijskih astronoma misli da se bitka kod Kumksetre dogodila oko 3102. dok široke inase u zemljama u razvoju ne mogu sebi priuštiti putovanje takvim traosportnim sredstvom. god. morao da izuči 32 vrste tajni Vimanasa. korišćenje ore tehnologije je bilo ograničeno samo na elitu i nije bilo raspro-acranjeno među širim masama. Tehnologija letenja starog doba je bila dobro sakrivena tajna. Zapanjeno je registrovao da točkovi uopšte ne dodiruju zemlju. Bogovi su bili kako fizički tako i duhovni. kako se prave nezavisni. autor Nirukte donosi kompromisno rešenje. Bližim ispitivaiyem se dolazi do zaključka daje bilo malo pionira tehnike koji su posedovali znanja o letećim aparatima. pre Hrista. Vedski tekstovi kategorično potvrduju da je bilo 35 nebeskih bogova. i 2000. Pripišu li se bogovima neke Ijudske aktivnosti i čak Ijudski karakter.

kosmičko razaranje (ratovi bogova). Merioje (preračunato u današnje mere) 550 X 800 kilometara. "gaganakara" (vaz-duh) ili "Vimana" (leteći aparat). Maja.prirodne katastrofe (kao poplave i zemljotresi). Tek saznanja o modernoj tehnici dozvoljavaju razumnu interpretaciju. lebdeoje slobodno u vazduhu i bio ispunjen zlatno-sjajnun zgi'adama. Teškoćaje ležala saroo u tome što smo mi tek u novije vreme shvatili precizno znaSe-nje izraza kao što su "Vajihajasi" (leteti). Katastrofe koje su povukle Ijudsku dvilizaciju u sapa-tništvo nisu pomenute samo u Vedenima i Puranasima nego i u kasnijoj klasičnoj indijskoj literaturi. U njemu je bilo drveća i vodopada. Imaoje četiri ulaza koje su čuvali stražari opremljeni najrazličitijim oružjem. a predmeti iz tridesetogodišnjeg rata se u najboljem slučajujoš nalazeu muzejima. Ne sme biti čudno ako se saznanje o korišćenju letećih mašina prevede u doba Vedena i ako često bude isprepletano legendama. Kako se može pročitati u Vanaparvanu. Zbog svih ovih razloga ne bi trebalo da bude Cudno ako ne izrone nikakve relikvijeletećih aparata na arheološkim nalazišti-ma. ali ipakje ostalo sećanje na to u epskoj formi. Narada muje saopštio da slične nebeske sale postoje za svakog od bogova Indru. arhitekta Asurasaje izradio za Judistiru. Kuveru i Bramu. Da bi se bogovi na Zemlji isto tako dobro osećali kao u svojim nebeskim rezidencijama. .Jaminom svemir-skom gradu se može pročitati daje bio okružen belim zidom i daje blještavo treperio kada se svojom putanjom kretao po nebu. Čak i dimenzije ovih nebeskih tvorevina su u sanskritskoj literaturi pre-nošene. Prvobitni bogovi su dolazili iz velikih daljina kosmosa. Ove božanske palate su bile opremljene poslugom (popovima) i svim ostalim pogodnostima. glavi Sabaparvana (sasta-vni deo Mahabharate) su opisivani takvi svemirski gradovi. . Nazivane su u religioznom području kao "hramovi". Ove nebeske tvorevine su pre više hiljada godina bile za Ijude nešto nepojmljivo. Jamu. što je duboko delovalo na njihovu sposobnost predočavanja. srebi-a i ostalih metala. veomalep i pun kuća. . kao kod kineskih zmajeva letača ili indijskih božanskih kočija. Opisi ovakvih letećih gradova su od pamtiveka stalni deo staroin-dijskih epova u čiju se istinitost ne sme sumnjati. U 3. skupštinsku salu od zlata. 0 jednom tak-vom gradu se kaže daje osvetljen. Ratna razaranja i naredne katastrofe su izbrisale znanje. Kadaje Judistira upitao mudrog i učenog Naradu da li je ikada ranije konstruisana tako prekrasna sala. 0. r regionalni i sveteki ratovi. Ovi gradovi su se neprestano nalazili u svemiru i bili su opremljeni svim uređajima za udoban život.tako strašna daje preživeliina trebalo mnogo vremena za organizovanje nove zajednice. najstarijeg od Pandavasa. koja je bila snabdevena sa 8000 radnika prebačenih na nebo. od kojih su sledeći zabeleženi u sanskritskoj literaturi: . stanovali su u izuzetno velikim i udobnim gradovima van Zemlje. U indijskim sanskritskim tekstovima se ne radi o nekoliko stotina godina. U Evropi se već danas nalazi malo ostataka iz prvog svetskog rata. Po indijskom predanju Ijudska civilizacija je veoma stara i ne može hiti svrstana u vremenske okvire zacrtane modernim naučnim ispitivanj em. Uništenja svetskih razmera se nalaze i u raznim sanskritskim tekstovima. Različiti razarajući talasi su imali različite uzroke. Ostaje pitanje samo zašto su ludi pri gradnji hramova imitirali božanska vozila. božansko. način gradnje i planiranje prastarih letećih uređaja. Delovi ovih sećanja žive još i danas u folkloru. Ijudi su probali da oponašanju prilikom konstrukcije hramova leteće tvore-vine nebeskih bića.Varunu. Kuverin svemirski grad bi trebalo da bude jedan od najlepših u galaksiji. već o nekoliko hiljada godina. U nieđuvremenu ili mračnim penodima nauke gube se tragovi korišćenja letećih mašina svih vrsta.

indiolozi podkontinent itd. daje Stounhendž podignut u čast boga Koelusa (latinski i nebeskog). Dzouns je naveo izvore iz kojih je citirao i iz svega je rezimirao da su kameni krugovi postavljeni kao veliki spomemk Koelusn da bi sve generacije mogle da se podsete na "nebeskog". Sve uspra.E. onajejoš nešto mnogoviše. Posebno istoričar Diodorus Sikulus piše: Prvi koji je vladao Atlantidom bio je Koelus. makar periferno pozabavili tiin pitanjem? Da li će jednom biti pokrenuta uporedna arheologija s obzirom na mitsku |.. "bogu visina". VladaojejednimveUkim delom Zemlje od istoka ka zapadu. Dvorski arhitekta Inigo Džouns (1573-1652) se kao prvi. Džonsje pisao kralju: "Podvlačim da u vezi sa tim saopštim da nije podobno šta preci o Loelusu u predanjima kazaše. 1 Stounhendž. iz kojih se ukoliko se temeljno proučava. polja da obrađuju. On nauči Ijude zajedno da zive.STOUNHENDŽ Samo u Evropi postoji jos uvek oko 200 kamenih spomenika --kružnog oblika ili u obliku točka. takođe. zasuše ga Ijudi be-amrtnim pocastina i poštovaše ga kao boga.. Tamo se može naći "230 linija (redova) posvećenih osnovnom konstrukcionom principu le-tećih mašina. amerikanisti svoj teren. Nazvaše ga Koelusom vezujući to za njegovo znanje o nebeskim telima. po nalogu kralja Džemsa 1 (1603-1625) temeljno bavio "visećim kamenjem". oni su posvećeni Zevsu... Zbog njegovog velikog znanja o zvezdanom nebu. Uz to je specijalno pomenuto kako se vidlj'vi i nevidljivi objekti mogu napasti. On odgoji divljake da žive civilizovanim životom i da međusobno komunicira-ju. Stare hronike govore o tome daje Džons uveravao u svojoj ekspertizi kralja. kao znaci pitanja.. EvD).. da mitovi sadrže istinu. "gromovniku" kojije stvarao elementarne sile. onaje. OMALOVAZAVANA PRAISTORIJA Zastu etnolozi i arheolozi ne dođu na to da uporede vidljive osta-tke na Zemlji koje. baš zbog toga što je posvećen nebeskom bogu Koelusu.1 Engleskoj se može uračunati u takve tragove. U ovom antikvitetu je postavljeno mnogo kamenja kao imitacija celokupnog dela različitih zvezda koje nam se na nebu pc'javljuju u formi kruga nazvanog nobeskom krunom. Da li om ikad razmenjuju svoja sa-znanja? od prvih.. Sve je svakorne dustupno. Bio je uspešan posmatrač zvezda i razjašnjavao je Ijudima šta će se dogoditi..vljeno kamenje ovog antikviteta predstavlja simbolične plamenove.." Dvorsk.. Vildsir. visoko ceujenih Ijudi svoga esnafa.. koga "drugi nazivaju Uranom"*. Prema položaj'u Sunca podelioje godinu na mesece. koji se bavio mitovima starih Indijaca: "Onaj koji ovde nalazi samo besmislene fabule i alegorije nema pojma o njihovom značenju (mitova. može učiti. Stounhendž je podigni'it.. gotovo koncen-tričnim kamenim krugovimakod Selisberija. profesorA. kameni krugov u spomen "nebeskom" koji stvori kalendar. arhitekta I.. Verovatno je jedan od razloga visok stepen specijalizovanosti stručnih oblasti... Mitologija je nešto sasvirn drugo: onaje najuzvišeniji izraz najuzvišenijihistina.." Iz saradnje arheologa sa etnolozima bi se mogao izvući zaključak o starosti . i praistorija čovecanstva. ali. žude za odgovorima? Tn se ne radi o sakrivenim tekstovima. koji-ma se izražavalo poštovanje nebu. postoji vcliki broj zagonetnih stecišta. spomenicima bez porekla. gradove da grade.. pokazuje takođe i Bojina Samarangana Sutradara. 7 književnost' Egiptolozi preoravaju svojn oblast... Stalno se pitarn da li postoje arheolozi koji bi se. sa aspekta budućih svemirskih letova i oružane cehnike." Koliko je Volhajm bio u pravu.Volhajm da Foneska12. Vatreno kamenje (Lingami) kao sećanje na bogove..

Simboličkije prikazan kao debeo čovek sa glavom slona (ijednom kljovom). čak do kamenog doba. Ganešaje takođe važio zaposrednika između čoveka i svemoći i zbogtogaje često pominjan na početku sanskritskih tekstova. 0 ovim "rušiocima prepreka" obavestio sam se u Indiji. Čudnovata ob-darenost ovaj Ganeša.mitovi. Kada piše knjigu. dobro očuvanim pećinskim crtežima. preko Nepala do Kine. Simbolika nebeski bog/točak doseže. Tibeta. Javi i spisima u domaćim univerzitetskim bibliotekama. Naialost. takođe.mitskih predanja. Kako je trbušasti došao do svog renomea? . a takođe se poziva pre svakog putovanja. Sijama i Japana. dakle. koji ima četiri ruke ijaše na pacovu. Bornea. Balija. radnici su u jednom rudniku uranijuma na zidu pronašli pećinske crteže među kojima velike likove slične Ijudima sa kacigama na glavi . pored božanski lik.na primer prilikom gradnje kuće: "Kada Indus gradi kuću postavlja prvo Ganešinu sliku na mesto gradnje. uslužni duh Šive. Jave. njegovo ime na staroindijskom — znači "gospodar Gana". vandali se nisu mogli uzdrSati da ne ureiu svoja nevazna imena zad. Ga-neša služi i kao zaglavlje. Slika ili skulptura "uklonitelja prepreka" upozorava na raskršćima. brine se. (Pre 25 godina su slične figure "epohe okruglih glava" takođe pro-nađene u Tasili-brdima u Sahari). prvo pozdravlja Ganesu. Toliko stari bi mogli biti i Krišna . POPULARNI GANESA Ganesajebio sin Šivin." Za indijske saobraćajne okolnosti. Ispod je veliki točak. hiljadama godina una- Crlezi na steni u blizini grada Gaisila prikazuju diinovske prilike sa šlemouima. Do danasje Ganesa ostao najpopularniji Hindu-bog. Ganešinoj popularno-sti ne može ni prići od Indije. na portalima banaka za miran platni promet. blizu Gatsile. pozdravlja na železničkim stanicama i radnjama. Ne začuđuje što su rušioci prepreka željeni na celom svetu . koji se vodi kao lord Krišna. toje razumljiva zaštitna mera. Zapadno od Kalkute.kao ilustraciju mitova. nijedna domaća ili strana filmska zvezda. Čak se i bogGaneša14 u indijskoj pećinskoj umetnosi pojavljuje u Ijudskom obliku i s glavom slona. Južno od Bopala leži pećinski lavirint Biinsbetka sa mnogim.

u sredini: od surleje postala tvorevina slična crevu. Tvoj sluga nudi ti esenciju vrućeg i mirišljavog dima od sandalovine i tamjana. međutim. pre je stvoren iz mozga. stoji na poternici. čast pripada Sivi. Dozvoli bogu Gani da siđe.čouečja priiika saglavom slona i surlom sa s. da siđe sa božanskog neba. On nije rođen od roditeljskogpara.Boga slonova Ganeše: levo . Skup zamoli Šivu za pomoć : 'O bože nad bogovima. pećinske depoe. samo ti si u sra-nju da stvoriš biće sposobno da otkloni sve prepreke..Najstariji sin boga i boginje. Nebeska bića su se pre posete Zemlji savetovala kako bi se prepreke u ovom stranom svetu mogle otklo-niti. korisniče trozupca. A ovako je u balinezijskim hrainovima opevan dolazak Gane : Oprosti mi. Uz to. posvećene Ganeši. na Baliju nikad nije postojalo živih slonova. Rane predstave pokazuju kvazisintetičkog potomka bogova sa oreolom. Morali su da naprave mesta za sletanje božanskih vozila. . Tamo se naš odstranitelj prepreka Gana naziva "bog sa sm-lom". iz mozgova svojih konstruktora nastali bog za više svrha. Šive i Parvati. najzapadnijem od malih Sundskih Ostrva. "kako sa neba leti". Bali/Indonezija) . posetio sam takozvane slonovske špilje.. takode.. usko povezan sa devet planeta. nogama i surlom kojima se moglo služiti: Ganeša. Na ostfvu Bali." Šiva i Parvati izmisliše biće sa Ijudskim telom i glavom slona koja je gledala u svim pravcima i rukarna. podatak nije korektan. trooki. a u induskim hramovima on je. pomoćniku bogova.. Varijanteprikazivanja.trane (muzej u Denpasaru. — desno: surlaje konaino postala crevo sagrade nedostupne.

robot sa kablom za snabdevanje energijom. pobednik prepreka. Iz ogromnih usta. Kao robotjepostavljenza"čuvara vrata i ulaza".pojavljuje se crevo .surla koje preko ramena završava ujednoj tanku sličnoj kutijci na leđima. onaj sauvijenomsurlom. Figura. Ovo je za akademike koji paralelno istražuju!) Šta čini slona-boga unikatom? Nadam se da mi se nece protivu-rečiti kada poreknem egzistenciju Ijudi sa slonovskim surlama u prošlitn vremenima. davalac uspoha. lavovi sa krilima kojih su puni muzeji. zaštojedno dvopolno biće dobija surlu. od uveta do uveta. koja se svuda može sresti. na primer. Apelujem na pažljiv pogled mojih čitalaca: nisu li danas Ijudi sa "surlama" među nama? Vojnik sa gas-maskom. gde je potukao sve kojima je ulaz bio zabranjen zbog toga ima i jednu polomljenu kljovu.koje rani savremenici nisu mogli da shvate. astronaut sa crevom za kiseonik. 1 drugi narodi su imali svoja bića sa surlom: U Dikiz-Delti u Kostariki kameni kip pokazuje Ijudsko biće sa upadljivo velikim očima i neobično spljoštenom lobanjom. Da li je Ganeša bio specijalitet starih Indijaca? Nipošto. onaj sa visećim sto-makom. Ijudi sa krilima. (Jedan robot-čuvar sličnih karakteristika se pojavljuje i u sumerskim Gilgameš-epovima.U jednoj nemačkoj disertaciji su sa naučnom revnošću sastavljena imena i osobine koje su Ganeši tokom vremena pripisane. Razmišljam. ne može biti luda ideja nekog nadrealističnog umetnika. zašto su životinje vezane za zemlju ukrašene krilima? 1 spekulišem da su stalno oživljavani uzori . Likovi sa Ijudskim de-lovima tela i glavama sa suriama po uzoni na slonove pojavljuju se isto tako zagonetno kao i "leteći geniji". upravljač.kargo-kult . .

.

.

U Kostariki Ganešin kolega(levo) Jedna verzija Ganeše na Monte Albanu u Meksiku

BOŽANSKA VOZILA U KAMENIM HRAMOVIMA

U velikom Šiva-hramu u Prambananu na Javi našao sam oba-veštenje potvrđe.nim. Ovo uređenje su u 19. veku podigli kraljevi Sailendra-dinastije. Arheolozi su, međutim, pronašli daje na istom mestu postojala građevina koja je morala biti mnogo starija. Medu indijsko-budističkim uredenjima sa daleko više od 100 hramova - nedaleko od Džogdžakarte - postoji glavni hram, po-svećen. Sivi, koji se sastoji od moćnog tornja, zaštićenog sa bokova sa dva manja, dodeljena Brami i Višnuu. Ispred se nalaze još tri manja hrama koji su određeni kao "vozila bogova". Oko šest tornjeva kvadratno je poređano još 156 simetričnih kovčega iste veličine za prateće hogove. Četiri prilicno uska stepenika sa klimavim gelende-rom su se ulivala u tamne portale. Veličanstvena gradevina predstavlja boga Šivu kako se sa svojim pratiocima useljava u hram. Kamene statue četvororukog Sive sa glavom u ovalnom oreolu stoje u centralnom Vimanu. Šiva nosi tiaru i narukvice na zglobo-virna ruku. U bočnoj odaji vrebaoje Ganeša. Dvadeset četiri cuvara štitila su pozornicu, a dvadeset dva muzičara i plesača brinulo se za zabavu za vreme dugog putovanja.

.

. Zidovi balustrade pričaju kamenim slikama ceiu indijsku istoriju onako kako je ona ispredana u Ramajani.Bića indiske mitologije koja liče na anđele Svaka muzička grupaje nebeski posmatrač. Višnuov šaljivdžija Garudah nedostaje u stripovima isto tako malo. Lica bogova pokazuju bes i nadu. trebalo bi daje leteo svojim leteeim aparatom od Indije do Cejlona. svakoje postavljen u gracioznu pozu. koji. Prikazano je leteće vozilo kojim je oteta kraljica Sita i ono kojim juje kralj Bima oslobodio. slugu i zlikovaca. gnev i radost koje se odražavaju i u crtama lica junaka. kao i kralj majmuna Hanuman.

Danas se zna: brežuljakje iskopan ad hoc. u neophodnost njihovog nemog shige. prečišćenom kamenju i zatimje liferovao sve u pravilnom redosledu prilikom ponovnog sastavljanja hrama. brežuljkastoj kupi. pretesterisanom. Ipak dobar učinak! . kpji su rastavljeni u zamršenu slagalicu.Bića sa surlom stražare na stepenicama BOROBUDUR BOROBUDUR U blizini provincijskog glavnog grada Džogdžakarte na srednjoj Javi najznačajniji i najveći spoinenikjužne hernisfereje Boro-budur. a IBMje poklonio kompjuter. strričnu snagu i uređaje. 1 tako. a takode i arheologe. novac i radnici dabismo sanirali podzemlje hrama. do 1968. a ne kompjuter!" IBM-ovi stručnjaci su ubedili indonežansku vladu. Bez kompjutera nikada 55000 kubnih metara blokova andezita. ostalo bi se kod pretpostavke daje hram postavljen na prirodnoj. Kompjuteru su uneti u memoriju podaci o pre-aetom. kamenje i skulpture. g. ponovo sastavljen. bez obzira što je radilo preko 10000 radnika nije došlo do nereda. zaboravljenje i ponovo otkriven 1835.. Borobudurje po nekim našim proračunima sagrađen oko 800. Da nije bilo obnove. 1963. Opet je 28 zemalja u okviru UNESCO-a sakupilo novac. Arheokizi su jadikovali: "Potrebna namje stručna snaga. Pre više od 20 godina. geološkoj. podignut dobrih 65 metara iznad vode Nila kojaje nagrizala građevinu i na novom mestu je verno originalu. se budističko svetilište našlo u naslovima svetske štampe. ne bi posle restauriranja našli staro mesto. Takođe je poziv za pomoć "spasite Borobudur" izazvao eho. Hramu je pretio raspad isto kao pećin-skom hramu Abu Simbel iz vremena pre Hrista na zapadtioj obali Nila u gornjem Egiptu. 1460 reljefa na terasama. Abu Simbel je po nalogu UNESCO-a od 1964.

mistični dijagram Uspon ka Borobuduru .Borobudur .

5“km površine .Sasvim gore: kameni krst sa Stupom 1300 reljefa = 2.

1472 Stupe uskršnjavanju Borobudur Prethodno je hram-piramida bio visok 42 metra, a sada imajoš naočitih 35 metara visine. Devet terasa je naslagano poput kamene torte. Preko pet kvadratnih terasa se dižu tri kruzne platforme koje se ujednom kamenom krugu završavaju Stupom. Devet stepenovanja kao kod Maja-piramida. Arhitekti iz iste škole? Kvadrat u osnovi ima dužinu stranice 123 metra, sledeći su za nekoliko metara povučeni unazad, tako da je nastao hodnik kojim se može ići okolo. Zidovi hodnika pnkazuju sa obe strane 1300 re-ljefa sa prizorima iz života Bude, začetnika religije, rođenog u Katmanduu, u Nepalu. Poređane jedna do druge ove slike daju površinu od dva i po kilometra. Nije li dovoljno!? Postoji još 1212 tabli sa ornamentima svih vrsta, 1740 trouglaste, završne table, 100 spremišta za vodu u obliku monstruoznih glava, 432 figure Bude i 1472 Stupa, jedna zapanjujuća orgija fantazije, bogatstva i umetno-sti ručnog rada, "jedna himna u kamenu Budinom putu ka izbavljenju"' Borobudur znači otprilike "brdo akumulacije", a ta-kođe i "gospodar svetog brda".

BUDA I NJEGOVI BOGOVI
Hinduizam je nastao iz simbioze vedsko-bramanske religije i prearijskih religija dravidskejužne Indije kao i verskih formi dose-Ijenika. Za razliku od ostalih religija, kod hinduizma, kome pripada 300 milionavernika indijske Unije, nije poznatutemeljitelj. Hinduizam je "večna religija", koja postoji od kad je sveta i veka, svako mu može pripadati ukoliko se prikloni Vedi i obimnom Panteonu božan-stava. Buda (560-480) znači na staroindijskom "budni", "obasjani". U početku se zvao Sidarta - na staroindijskom: onaj, kojije dosegao cilj - i potekao je iz plemenite porodice, odrastao u kneževskim palatama svoga oca sa obiljem luksuza u zemlji ispred nepalskih Himalaja. Sa 29 godina shvatio je beskorisnost svoga postojanja, napustioje domovinu i tražeći put spoznaje vežbaoje sedam godina umetnost meditacije da bi dosegao - kako to budisti nazivaju "srednju stazu".

Prethodnoje hram-piramida bio visok 42 metra, a sada imajoš naočitih 35 metara visine. Devet terasa je naslagano poput kamene torte. Preko pet kvadratnih terasa se dižu tri kruzne platforme koje se ujednom kamenom krugu završavaju Stupom.* Devet stepenovanja kao kod Maja-piramida. Arhitekti iz iste škole? Kvadrat u osnovi ima dužinu stranice 123 metra, sledeći su za nekoliko metara povučeni unazad, tako da je nastao hodnik kojim se može ići okolo. Zidovi hodnika pnkazuju sa obe strane 1300 re-ljefa sa prizorima iz života Bude, začetnika religije, rođenog u Katmanduu, u Nepalu. Poređane jedna do druge ove slike daju površinu od dva i po kilometra. Nije li dovoljno!? Postoji još 1212 tabli sa ornamentima svih vrsta, 1740 trouglaste, završne table, 100 spremišta za vodu u obliku monstruoznih glava, 432 figure Bude i 1472 Stupa, jedna zapanjujuća orgija fantazije, bogatstva i umetno-sti ručnog rada, "jedna himna u kamenu Budinom putu ka izbavljenju". Borobudur znači otprilike "brdo akumulacije", a ta-kođe i "gospodar svetog brda".

BUDA I NJEGOVI BOGOVI
Hinduizam je nastao iz simbioze vedsko-bramanske religije i prearijskih religija dravidskejužne Indije kao i verskih formi dose-Ijenika. Za razliku od ostalih religija, kod hinduizma, kome pripada 300 milionavernika indijske Unije, nije poznatutemeljitelj. Hinduizam je "večna religija", koja postoji od kad je sveta i veka, svako mu može pripadati ukoliko se prikloni Vedi i obimnom Panteonu božan-stava. Buda (560-480) znači na staroindijskom "budni", "obasjani". U početku se zvao Sidarta - na staroindijskom: onaj, kojije dosegao cilj - i potekao je iz plemenite porodice, odrastao u kneževskim palatama svoga oca sa obiljem luksuza u zemlji ispred nepalskih Himalaja. Sa 29 godina shvatio je beskorisnost svoga postojanja, napustioje domovinu i tražeći put spoznaje vežbaoje sedam godina umetnost meditacije da bi dosegao - kako to budisti nazivaju "sred-iyu stazu".

Filozof Karl Vit je pisao: "Ono štoje u građevini vidljivo kao ostvarenjejejedan moćni hik, jedna velika kupola izlomljenog prostora, koja je vidljiva na krista-lizovaniro formama mase. Sa svih horizonata bmji stvoreni prostor.,, Prostor opušta snazne mase, a da ih ne razruši daje građevinskoj masi poletnu elastičnost, duboku mekoću, moćnu napetost, pokretnost i nestvarnu uzbuđenost... Sve ove forme mase ističu potenciju celokupnog prostora,i masa se stapaju je-dno u drugo... Ova masa se nadima i usijava od ekspanzije." Indijaje takođe bilavredna mog četvi'togputovanja. Air Indiaje na domaćem letu napravila još jcdno medusletanje u Madrasu. Profesor Mahadevan se oprosti od mene, dajući mi svežanj novina i magazina; mogao sam, osim sa listova na engleskom, raspoznati samo po fotografijama, da sadrže izveštaje o mojim predavanjima na visokim školama Madrasa i Kalkute i reportaže o mojim poseta-ma mestima, Šarena naslovna stranajednog magazina iz Šri Lanke mijerparala oči: pokazivalaje - upravo onako kako arheolozi zahtevaju - poznatu

Naslovna strana magazMa iz ŠriLanke .

trostepenu nadgradnju Stupa! "Buda" u njemu prikazan sa bosim nogama. ni jedno umetničko delo ne nastaje bez konkretne predstave o gotovom delu. kargo-kult. bio je kao i stotine puta viđeni Buda u Borobuduru. . i dan danas za iznenađenja dobri. Iscrpno obrađena u mojoj knjizi "Dan kada su bogovi došli") koja leži duboko ujednoj od Maja-piramida..nadgrobnu ploču Palenke. graciozno ispruženih ruku.. Bez preterivanja: ovaj crtež me je oborioiPokazivalajeusprav-nu. rezidencija srećnih bogova!" Tako su voleli da govore praistorijiski Indijci.i onda sagra-diše svoje Stupe. "Ujednom uređaju oblika zvona ili polukugle sa vrhom usmere-nim u pravcu svemira može se dosegnuti nebo. Kakve su se bezumne predstave stvarale u Ijudskim mozgovima dokazuje. sa tiarom na glavi. Staje bilo pi-vo -jaje ili kokoš? Stajejednom za svagda bilo na početku: duhovni prikazjednog objekta ili reprodukcija? Nesumnji-vo.

Zašto se arheolozi i etnolozi ne služe ovim poklonom tehnike da sačuvaju obaveštenja i uporede ih." Dejvid Lojd Džordž (1863-1945) . pet milijardi podataka iz svih naučnih oblasti. otprilike. sporta. tehnike. UDVOSTRUČUJE MARŠ SVOJOJ DECI. religije itd. neobičnih građevina? "SVAKA GENERACIJA MORA ZAVRŠITI SVOJ DNEVNI MARŠ NA PUTU NAPRETKA. KOJA NA VEĆ OSVOJENOM TERENU KORAČAUNAZAD.Trenutno se na svetu koristi 2400 elektronskih banaka informa-cija sa. medicine. duhuvne nauke. umetnosti. JEDNA GENERACIJA. da se popnu preko baštenske ograde monumentalnih. Za samo nekoliko minuta se tražene osnovne informacije mogu dobiti odštampane na stolu.

Beograd Tiraž: 500 primeraka Beograd.Izdavac: IPP "Divit". 1998. god. Beograd Makedonska 25 UOOOBeograd 7.a izdavača: Zoran Milisavljević Prevod: Dragoljub Zivojinović Stampa: IPP "DIVIT". ISBN 86-81883-34-8 .

CARGO -KULT . registroje se svaki atomski pokušaj kao i svaki start rake-te.u. Principal of the Calcuta Sanscrit College (direktor Sanskrit koledž u Kal-kuti). koja . američki svemirski komand.može se slobodno reći . KAKO DA NAS SVAKIM NOVIM HICEM JOŠ BOLJE UBEDI" .a osmatraju se čitavi kontinenti. Od profesoraje dobio uput-stva za prastara verska predanja.Denikena je za poređenje između da-našnjeg statusa tehnike i svemirske tehnologije vanzemaljaca inspirisala poseta strogo čuvano SPACE COM-MAND. o susretuS "primitivrah Ijudi" sa modernom tehnotogijom. jer se javljaju na mnogim mestima na svetu u različito vreme. akademski način dato je kao odgovor u vidu pitanj'a sa naslovrie strane knjige: Deniken nije pogrešio. dok su naši prapreci živeli u pećinama. Takve konfrontacij? kultura su čudne. Dilep Kumar Kanjilal (Dileep Kumar Kanjilal) profesor na univerzitetu u Kal-kuti. Čak i oni koji sumnjaju u njegovu teoriju moraju se zamisliti. kada saznaju o tzv. Sa SPACE COMMAND .nadmoćno potvrđuju njegove analogne zaključke: pre više hilj'ada godina su postojali veli-ki vasionski brodovi. koje Deniken izvlači na osnovu svojih osmatranja. "DENIKEN NESUMNJIVO ZNA. i postojao je već i rat zvezda. a po-sebno zbog toga. Sve što Kanjilal iznosi na suvoparan. postojali su sve-mirski gradovi. Za ovu knjigu Denikin je vršio ispitiva-nja u Indiji. Kođindijskih predanja Deni-ken daje reč stručnjaku za sanskrit: Dr. Taj pogled u tajni svet uzbudljiv je kao i zaključci.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful