P. 1
Jozef Hajdn

Jozef Hajdn

|Views: 900|Likes:

More info:

Published by: Анђела Масловара on Jan 24, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/16/2012

pdf

text

original

Jozef Hajdn

Franc Jozef Hajdn (nem. Franz Joseph Haydn; Rorau, 31. mart 1732 ² Be , 31. maj 1809) je bio austrijski kompozitor i dirigent. ire muzi ko obrazovanje stekao je kao lan de a kog zbora Be ke katedrale. U kompoziciji zapravo samouk, Hajdn se i kasnije, kao kompozitor i dirigent dvorske muzike knezova Esterhazi, razvijao samostalno, Äodse en od sveta³, kako sam ka e, Äi prisiljen da postane originalan³. Proveo je tri decenije, od 1761. do 1790, na kne evskim dovorovima u Ajzen tadu i Esterhaziu, dok je nakon 1790. ve inom boravio u Be u. ÄDobri tata Hajdn³, uvar klasi ne tradicije, prvi u velikoj trojki be kih klasika, Mocartov prijatelj i u itelj mnogih muzi ara svoga doba stekao je za ivota veliku popularnost i po tovanje koji su nakon smrti izbledeli, da bi ga 20. veka ponovo otkrilo kao vrelo nepresu ne muzi ke dobrote. Hajdn je dao neizmerno bogat i raznovrstan opus, to svedo i o lako i stvaranja i o potrebi tada njeg muzi kog tr i ta koje je stalno tra ilo nova dela. Njegove 104 simfonije, 24 klavirska koncerta, 5 koncerata za violon elo, mno tvo komornih kompozicija za razli ite instrumente i ansamble, tridesetak opera, oratoriji, mise, kantate ² sve to ini jedan od najbogatijih opusa u istoriji komponovanja uopste. Kako je Hajdn stario, u svoja dela uklju ivao je sve vi e selja kih narodnih melodija koje je slu ao u mladosti. Savr eni primer je poslednji stav njegove poslednje simfonije, br. 104 ² Londonske simfonije. Te i te njegovog stvaranja je na instrumentalnoj muzici, a posebno je razvio klavirsku sonatu, guda ki kvartet i simfoniju. U operi daje ve u va nost karakterizaciji likova. Najstariji je od trojice majstora be ke klasike. Dela y y y y y y y udak, Nenadani susret, Mese ev svet, Simfonija rastanka, Oksfordska, 6 Pari kih i 12 Londonskih simfonija, 84 guda ka kvarteta, oratorijumi Stvaranje i Godi nja doba.

po ev i sa koncertom 1762. 5 klavirskih sonata . godine na dvoru princa Bavarske u Minhenu i na austrijskom carskom dvoru u Be u. nego o dobrobiti svog sina. januar 1756. 25 i br. 3 i br. Leopold je ubrzo shvatio da mo e zaraditi mnogo novca ako predstavi svog sina evropskim dvorovima kao udo od deteta. zajedno sa ocem. ponovo u Parizu. bila je ve ta pijanistkinja i esto je pratila svog brata na Leopoldovim turnejama. 40 i Jupiter klavirski koncerti .najpoznatije su Pariska. jedan od vode ih evropskih u itelja muzike. Don ovani.najpoznatiji su Hajdn kvarteti guda ki kvinteti serenade .Mocart je ro en u Salcburgu u dana njoj Austriji. na dvorove u Minhenu.Volfgang Amadeus Mocart Volfgang Amadeus Mocart (nem. Versuch einer grundlichen Violinschule) objavljena godine kada je ro en Mocart. br. Figarova enidba. godine.najpoznatije su Otmica iz saraja. 11 ili Turski mar violinske sonate guda ki kvarteti . Wolfgang Amadeus Mozart) (27.najpoznatiji su br. ija je uticajna knjiga Pisani lanak o osnovama sviranja violine (nem. Ruperta imenom Johan Hrizostom Volfgangus Teofilus Mocart. Kr ten je dan nakon ro enja u katedrali sv. decembar 1791) je bio jedan od najzna ajnijih i najuticajnijih svetskih kompozitora klasi ne muzike. zvana Nanerl. Maria Ana. 21.5. Londonu. Simfonija br. Parizu. Njegova muzi ka ve tina ve je bila vidljiva kada je imao samo nekoliko godina. Otac ga je i nau io da svira violinu i klavir. natrag domu kroz Cirih i Minhen. Hafner. Mocart je nekoliko puta putovao po Evropi. Mocartova starija sestra.najpoznatiji su br. a kako je brzo u io. Pra ka. Hagu. Duga koncertna turneja odvela ga je. Jedanput. tada glavnom gradu nezavisne nadbiskupije u Svetom rimskom carstvu. . Oti li su ponovo u Be pri kraju 1767. Njegov opus obuhvata preko 600 dela najrazli itijih anrova: y y y y y y y y y y y simfonije . Tako ine sve i arobna frula) mise . Dela Volfgang Amadeus Mocart je bio veoma plodan kompozitor. kad je Mocart bio bolestan.najpoznatije su Krunidbena misa i Velika misa) rekvijem . Manhajmu.najpoznatija je br. 26 violinski koncerti . Linc. svoje prve kompozicije je napisao kada je imao svega pet godina. godine i ostali tu do decembra 1768.najpoznatija je Mala no na muzika opere . Otac mu je bio Leopold Mocart. Leopold je izjavio da vi e brine o gubitku prihoda. i na kraju. Mogu e je da su stalna putovanja i hladna klima doprineli Mocartovoj bolesti kasnije u ivotu. Tokom godina u kojima se formirao kao muzi ar.

Krasila ju je neverovatna snaga u brzim i sna nim muzi kim tokovima. prosledio je Betovena Johanu Albrehtsbergeru.amatera Tobajasa Pfajfera (koji mu je zapravo bio prvi u itelj). . jer je bio kr ten 17. Posle o eve smrti 1792. Me utim. mart. zbog ega je 1808. a gotovo saginjao pod pult kod umerenih. a izrazita melodioznost u laganim i raspevanim. i majke Magdalene Keferih van Betoven (nem. 1814. godine morao okon ati pijanisti ku karijeru. Kada bi dirigovao orkestrom. to e biti i Va a zasluga. kada bi po injale lekcije. Ludwig van Beethoven. koja je upore ivana sa baratanjem lukom i strelom. Odlaze i iz Bona po etkom poslednje decenije osamnaestog veka. Betovenova pijanisti ka tehnika bile je revolucionarna za ono doba. kao interpretator bio je nemiran. od oca Johana van Betovena (nem. budio usred no i u dru tvu muzi ara . decembar 1770. Kristijan Gotlob Nef je podu avao i zaposlio Betovena. godine. ali i veoma izra ajan. Ubrzo je dobio reputaciju klavirskog virtuoza i. morao se u izvo enje uklju ivati i pomo nik. koji je ujedno i primao sponzorstvo Upravni kog elektorata. Betoven je ostao bez majke sa 17 godina i obaveza uzdizanja dva mla a brata pala je na njega. a Betovenov otac. kako bi se interpretacija spasla. bio je tenor peva na istom dvoru. Njegova porodica se generacijama bavila muzikom . Betovenovo najlep e stvarala ko doba obele ila je i jedna nesre a. Njegov sin. godine gluvo a je postala i definitivna. u vremenu kada su novoro ena deca kr tavana dan nakon ro enja. veliki broj referentne literature ozna avao je 16. koja se ubrzo pretvorila u jo ve i podsticaj za umetni ko stvaranje: sa nepunih 26 godina po eo je gubiti sluh. Magdalena Keverich van Beethoven) (1744²1787). a kasnije i kapelmajster (svojevrsni muzi ki direktor). ali 1818. po kom je dobio ime. bio je bas peva na dvoru Keln kog elektorata. nadmo na muzi ka figura u prelaznom periodu izme u ere klasicizma i romantizma. Johann van Beethoven) (1740²1792). muzi ar u izbornoj skup tini u Bonu i alkoholi ar.njegov deda Lodewijk van Beethoven (1712±1773). moderno u enje odbacuje takvu pretpostavku. a davao je i asove klavira i violine kao dodatni izvor prihoda. U pojedinim trenucima. Betoven mu je rekao: Ako ikada postanem veliki muzi ar. Za Nefa je imao puno po tovanja. Uop te uzev. Sve donedavno.Ludvig van Betoven ro en je u Bonu u Nema koj. Zbog toga je tokom vremena imao specifi nu sudbinu i kao dirigent. 16. flamanskog porekla. koji ga je u vi e navrata tukao. kompozitora. a sve to poku avaju i da ga na ini Ämuzi kim udom³ poput Mocarta. plahovit. Po to je Hajdn imao malo vremena za predavanje. decembra. nema ki kompozitor. postepeno.Ludvig van Betoven Ludvig van Betoven (nem. Bila je to prava detonacija eksploziva prema pijanisti koj tehnici starog kova koja je krasila Betovenove prethodnike. decembar kao Betovenov datum ro enja. drugi su ubrzo i sami primetili Betovenov talenat. sporih i raspevanih. Betoven bi se visoko uzdizao. emotivan. pa ak i savr en. sna no uspravljao kod silovitih i brzih zvu nih pokreta. Pojavio se jo samo jednom. Betovenov prvi muzi ki u itelj bio je njegov otac. 1827). ² 26. Me utim. godine Betoven se seli za Be gde je nameravao da studira kod Jozefa Hajdna.

kada je gluvo a postala definitivna. pa tako i polaganu i preranu smrt. . naj e e u obliku varijacija na osnovnu temu. i ciklus Udaljenoj dragoj.Kako je gluvo a postajala izra enija. povukao se u svoj vlastiti svet ti ine. Hamerklavir sonatu. zatvarao se u sebe. a otkrile su dobar deo du e ovog umetnika. 9. C-dur. Dela y y 38 klavirskih sonata Klavirski komadi. Dela za violinu i orkestar. Koncert za violinu i orkestar. klavir i orkestar. Misa Solemnis (Sve ana Misa). za klavir. Poslednjih devet godina svog ivota. on je to sve te e podnosio. 5 Sonata za violon elo i klavir Koncert za violinu. sa svojim prijateljima komunicirao preko sve ica. Simfoniju i poslednje Guda ke kvartete. jeste mogu nost da je Betoven svoju gluvo u. y y y y y y y y . Ono to je manje poznato i uglavnom se iz odre enog obzira ne navodi u zvani nim izvorima. izbegavao ljude. koje su kasnije tampane i prodavane. Dve romanse . Najpoznatije su Eroika . u kome stvara svoja najve a remek dela: Misu Solemnis. 17 guda kih kvarteta 9 Sonata za violinu i klavir. violon elo. zaradio zahvaljuju i preteranom konzumiranju alkohola. Vokalni ciklusi: najpoznatiji su pesma Adelaida.Varijacije i 33 Varijacije na temu Dijabelijevog valcera. samostalni ili ujedinjeni u cikluse.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->