Jozef Hajdn

Franc Jozef Hajdn (nem. Franz Joseph Haydn; Rorau, 31. mart 1732 — Beč, 31. maj 1809) je
bio austrijski kompozitor i dirigent.

Šire muzičko obrazovanje stekao je kao član dečačkog zbora Bečke katedrale. U kompoziciji
zapravo samouk, Hajdn se i kasnije, kao kompozitor i dirigent dvorske muzike knezova
Esterhazi, razvijao samostalno, „odsečen od sveta“, kako sam kaže, „i prisiljen da postane
originalan“. Proveo je tri decenije, od 1761. do 1790, na kneževskim dovorovima u Ajzenštadu i
Esterhaziu, dok je nakon 1790. većinom boravio u Beču.

„Dobri tata Hajdn“, čuvar klasične tradicije, prvi u velikoj trojki bečkih klasika, Mocartov
prijatelj i učitelj mnogih muzičara svoga doba stekao je za života veliku popularnost i poštovanje
koji su nakon smrti izbledeli, da bi ga 20. veka ponovo otkrilo kao vrelo nepresušne muzičke
dobrote.

Hajdn je dao neizmerno bogat i raznovrstan opus, što svedoči o lakoći stvaranja i o potrebi
tadašnjeg muzičkog tržišta koje je stalno tražilo nova dela. Njegove 104 simfonije, 24 klavirska
koncerta, 5 koncerata za violončelo, mnoštvo komornih kompozicija za različite instrumente i
ansamble, tridesetak opera, oratoriji, mise, kantate — sve to čini jedan od najbogatijih opusa u
istoriji komponovanja uopste.

Kako je Hajdn stario, u svoja dela uključivao je sve više seljačkih narodnih melodija koje je
slušao u mladosti. Savršeni primer je poslednji stav njegove poslednje simfonije, br. 104 —
Londonske simfonije.

Težište njegovog stvaranja je na instrumentalnoj muzici, a posebno je razvio klavirsku sonatu,

gudački kvartet i simfoniju. U operi daje veću važnost karakterizaciji likova. Najstariji je od
trojice majstora bečke klasike.

Dela

 Čudak,
 Nenadani susret,
 Mesečev svet,
 Simfonija rastanka,
 Oksfordska, 6 Pariških i 12 Londonskih simfonija,
 84 gudačka kvarteta,
 oratorijumi Stvaranje i Godišnja doba.
Volfgang Amadeus Mocart

Volfgang Amadeus Mocart (nem. Wolfgang Amadeus Mozart) (27. januar 1756. - 5. decembar
1791) je bio jedan od najznačajnijih i najuticajnijih svetskih kompozitora klasične muzike.Mocart
je rođen u Salcburgu u današnjoj Austriji, tada glavnom gradu nezavisne nadbiskupije u Svetom
rimskom carstvu. Kršten je dan nakon rođenja u katedrali sv. Ruperta imenom Johan Hrizostom
Volfgangus Teofilus Mocart.

Njegova muzička veština već je bila vidljiva kada je imao samo nekoliko godina. Otac mu je bio
Leopold Mocart, jedan od vodećih evropskih učitelja muzike, čija je uticajna knjiga Pisani
članak o osnovama sviranja violine (nem. Versuch einer grundlichen Violinschule) objavljena
godine kada je rođen Mocart. Otac ga je i naučio da svira violinu i klavir, a kako je brzo učio,
svoje prve kompozicije je napisao kada je imao svega pet godina.

Leopold je ubrzo shvatio da može zaraditi mnogo novca ako predstavi svog sina evropskim
dvorovima kao čudo od deteta. Mocartova starija sestra, Maria Ana, zvana Nanerl, bila je vešta
pijanistkinja i često je pratila svog brata na Leopoldovim turnejama. Jedanput, kad je Mocart bio
bolestan, Leopold je izjavio da više brine o gubitku prihoda, nego o dobrobiti svog sina. Moguće
je da su stalna putovanja i hladna klima doprineli Mocartovoj bolesti kasnije u životu.

Tokom godina u kojima se formirao kao muzičar, Mocart je nekoliko puta putovao po Evropi,
počevši sa koncertom 1762. godine na dvoru princa Bavarske u Minhenu i na austrijskom
carskom dvoru u Beču. Duga koncertna turneja odvela ga je, zajedno sa ocem, na dvorove u
Minhenu, Manhajmu, Parizu, Londonu, Hagu, ponovo u Parizu, i na kraju, natrag domu kroz
Cirih i Minhen. Otišli su ponovo u Beč pri kraju 1767. godine i ostali tu do decembra 1768.
godine.

Dela

Volfgang Amadeus Mocart je bio veoma plodan kompozitor. Njegov opus obuhvata preko 600
dela najrazličitijih žanrova:

 simfonije - najpoznatije su Pariska, Hafner, Linc, Praška, Simfonija br. 40 i Jupiter

 klavirski koncerti - najpoznatiji su br. 21, br. 25 i br. 26
 violinski koncerti - najpoznatiji su br. 3 i br. 5
 klavirskih sonata - najpoznatija je br. 11 ili Turski marš
 violinske sonate
 gudački kvarteti - najpoznatiji su Hajdn kvarteti
 gudački kvinteti
 serenade - najpoznatija je Mala noćna muzika
 opere - najpoznatije su Otmica iz saraja, Figarova ženidba, Don Đovani, Tako čine sve i
Čarobna frula)
 mise - najpoznatije su Krunidbena misa i Velika misa)
  rekvijem

Ludvig van Betoven

Ludvig van Betoven (nem. Ludwig van Beethoven, 16. decembar 1770. — 26. mart, 1827),
nemački kompozitor, nadmoćna muzička figura u prelaznom periodu između ere klasicizma i
romantizma.Ludvig van Betoven rođen je u Bonu u Nemačkoj, od oca Johana van Betovena
(nem. Johann van Beethoven) (1740—1792), flamanskog porekla, i majke Magdalene Keferih
van Betoven (nem. Magdalena Keverich van Beethoven) (1744—1787). Njegova porodica se
generacijama bavila muzikom - njegov deda Lodewijk van Beethoven (1712–1773), po kom je
dobio ime, bio je bas pevač na dvoru Kelnškog elektorata, a kasnije i kapelmajster (svojevrsni
muzički direktor). Njegov sin, a Betovenov otac, bio je tenor pevač na istom dvoru, a davao je i
časove klavira i violine kao dodatni izvor prihoda. Sve donedavno, veliki broj referentne
literature označavao je 16. decembar kao Betovenov datum rođenja, jer je bio kršten 17.
decembra, u vremenu kada su novorođena deca krštavana dan nakon rođenja. Međutim, moderno
učenje odbacuje takvu pretpostavku.

Betovenov prvi muzički učitelj bio je njegov otac, muzičar u izbornoj skupštini u Bonu i
alkoholičar, koji ga je u više navrata tukao, budio usred noći u društvu muzičara - amatera
Tobajasa Pfajfera (koji mu je zapravo bio prvi učitelj), kada bi počinjale lekcije, a sve to
pokušavajući da ga načini „muzičkim čudom“ poput Mocarta. Međutim, drugi su ubrzo i sami
primetili Betovenov talenat. Kristijan Gotlob Nef je podučavao i zaposlio Betovena, koji je
ujedno i primao sponzorstvo Upravničkog elektorata. Betoven je ostao bez majke sa 17 godina i
obaveza uzdizanja dva mlađa brata pala je na njega. Za Nefa je imao puno poštovanja. Odlazeći
iz Bona početkom poslednje decenije osamnaestog veka, Betoven mu je rekao: Ako ikada
postanem veliki muzičar, to će biti i Vaša zasluga.

Posle očeve smrti 1792. godine Betoven se seli za Beč gde je nameravao da studira kod Jozefa
Hajdna. Pošto je Hajdn imao malo vremena za predavanje, prosledio je Betovena Johanu
Albrehtsbergeru. Ubrzo je dobio reputaciju klavirskog virtuoza i, postepeno, kompozitora.
Betovenovo najlepše stvaralačko doba obeležila je i jedna nesreća, koja se ubrzo pretvorila u još
veći podsticaj za umetničko stvaranje: sa nepunih 26 godina počeo je gubiti sluh, zbog čega je
1808. godine morao okončati pijanističku karijeru. Pojavio se još samo jednom, 1814. godine, ali
1818. godine gluvoća je postala i definitivna. Zbog toga je tokom vremena imao specifičnu
sudbinu i kao dirigent. U pojedinim trenucima, morao se u izvođenje uključivati i pomoćnik,
kako bi se interpretacija spasla.

Betovenova pijanistička tehnika bile je revolucionarna za ono doba. Krasila ju je neverovatna

snaga u brzim i snažnim muzičkim tokovima, a izrazita melodioznost u laganim i raspevanim.
Bila je to prava detonacija eksploziva prema pijanističkoj tehnici starog kova koja je krasila
Betovenove prethodnike, koja je upoređivana sa baratanjem lukom i strelom. Kada bi dirigovao
orkestrom, Betoven bi se visoko uzdizao, snažno uspravljao kod silovitih i brzih zvučnih pokreta,
a gotovo saginjao pod pult kod umerenih, sporih i raspevanih. Uopšte uzev, kao interpretator bio
je nemiran, plahovit, emotivan, ali i veoma izražajan, pa čak i savršen.
Kako je gluvoća postajala izraženija, on je to sve teže podnosio, zatvarao se u sebe, izbegavao
ljude, sa svojim prijateljima komunicirao preko sveščica, koje su kasnije štampane i prodavane, a
otkrile su dobar deo duše ovog umetnika. Poslednjih devet godina svog života, kada je gluvoća
postala definitivna, povukao se u svoj vlastiti svet tišine, u kome stvara svoja najveća remek dela:
Misu Solemnis, Hamerklavir sonatu, 9. Simfoniju i poslednje Gudačke kvartete. Ono što je manje
poznato i uglavnom se iz određenog obzira ne navodi u zvaničnim izvorima, jeste mogućnost da
je Betoven svoju gluvoću, pa tako i polaganu i preranu smrt, zaradio zahvaljujući preteranom
konzumiranju alkohola.

Dela

 38 klavirskih sonata
 Klavirski komadi, samostalni ili ujedinjeni u cikluse, najčešće u obliku varijacija na
osnovnu temu, za klavir. Najpoznatije su Eroika - Varijacije i 33 Varijacije na temu
Dijabelijevog valcera, C-dur,
 17 gudačkih kvarteta 9 Sonata za violinu i klavir.
 5 Sonata za violončelo i klavir
 Koncert za violinu, violončelo, klavir i orkestar,
 Dela za violinu i orkestar,
 Dve romanse ,
 Koncert za violinu i orkestar,
 Vokalni ciklusi: najpoznatiji su pesma Adelaida, . i ciklus Udaljenoj dragoj,
 Misa Solemnis (Svečana Misa).