"N I K 0 L ATE

KNJIGA II

-------

S L A"

In}.

SLAVKO

BOKSAN

NIKOLA
J NJEOOVO
OSNOVI

TESLA
DELO
fREKVENClJA

ELEKTROTEHNIKE, VISOKIH I RADIOTEHNIKE

Drugo, prcstreno izdanje

IZDAVACKO

PREDUZECE NAR();lr,c.; REPUBLIKE BEOGRAD, 1i150

SH13IJE

BIB

L lOT

EKA

.N I K 0 L ATE
K:'\JIOA J!

S L A"

In2. SLAVKO BOKSAN

NIKOLA
I NJEOOVO

TESLA
DELO
I"R[~KVJ;:r";CJJA

OS:-":OVI ELl:KTlWTEI-[i\JKE, V[SOKI[[ J RADIOTEllNIKI::

Drugo,prosirC1Joizdanje

l. TESLlNA LlCNOST 11. TESLIN zrvor J I~AD Ill. TESLl0lA BORBA

IZDAVACKO

PREDUZECE
BE

NARODNE

REPUBLlKF.

s:

m.TE

0 G R A D.

19!:O

Nikola (189:2)

Talla

PREDGOVOR

PRVOM

IZDANJU

U prvoj knjizi Biblioteke "Nikola Tesla" objavili smo nove priloge istoriji e!ektrotehnike, koji se odnose na Teslin polifazni sistem i njegove indukcione motore. Ta knjiga trebala je da upozna Citaoce sa najvaanljim otkridima i pronalascima na tom polju i da prtkafe borbu, vodjenu decenijama prctiv Tesle i njegovog dela, koje saeinjava temelje danasnje elektrotehnike. Glavni joj je ciIj bio da pruZi strucnjactma dokumentovanu gradju u pogledu mnogih specijaln.h Teslinih pronalazaka na tom polju, koji su u strucnoj literaturi i u istoriji elektrotehnike vezani za druga imena. U istoriji elektrotehnike ima dosta takvih slucajeva. ali se u pogledu Tes!inih otkrica i pronalazaka najvise greSilo, a moze se reCi da je to cesto cinjeno i namerno jet- u tstonf nauke i tehnike mnogi pisci rusu pt-ikaztval i dogad+aie onako kako su se stvarno odigravali, vee i sa drugih stanovnta. Isti sluca] imamo i kod drugih Teslinih epohalnih dela, narccito kod njegovih pronalazaka na polju radiotehnike. Jos za Tes!inog Hvota ucinjeno je mnogo da se njegova dela prfkagu u pravcj svetlosti I da se istorija elektrotehnike t radiotehnike uputi pravcem koji bi vodio ozbiljno racuna 0 istoriskom razvitku. Ali to nije dosta. Treba uCiniti jo!i mnogo v:se da bt se Teslinom delu odalo priznanje koje zaslujiuje. Ni kod nas Teslina dela nisu prikazana jos u potpunosti, niti ie njihov zn aca] dovcljno poznat i pravilno ocenjen. Iz tih razioga, a povodom 90-godisnjice od Teslina rodjenja Upravni odbor Drustva "N:kola Tesla" za unapredjenje nauke t tehnike resto je da u knjigama Bibliotcke ,.Nikola Tesla" objavi sto potpuniju Teslinu biografiju i opstrne izvode iz njegovih patenata i drugih objava kako bi etrucnjact dcsl i do iscrpnog nauCnog materijala, a rnladji narastaji tacno upozna!i sta je sve ovaj nas veliki coves stvorio i cime je zaduaio covecanstvo. Vodeci racuna 0 tim zeljama Druetva pisac je napisao vece delo koje je podeiio na tri dela.

U prvom [e prtkazao Teslu kao coveka i okarakterisao njegova najvaznija dela u vee! sa znacajn.jim dogadjajima iz Teslinog zivota i borbe koju je vodio za njihovo ostvarenje. U drugom su prikazani osnovi elektrotehnike, koji obuhvataju najvaanije pnjmove iz elektrotehnike jednosmerne i natzmentcne struje. Izvodi iz Teslinih patenata. na kojima je jzgradjena danasnja elektrotehnika trofazne struje, dati su kao dokazni materijal. U trecem delu dati su osnovi visok.h frekvencija i radiotehnike u vezi sa Teslinim naucnim otkricima i pr-onalascima. Prvi deo obj avljujemo kao drugu knjigu Biblioteke "Nikola Tesla''. Nadamo se da ce ettaoci i za ovu nasu knjigu pokazati isto interesovanje kao i za ranije, jer smo se trudili da izlozimo cinjenice objektivno i dokumentovano i da tesku materiju izlofimo sto prostije kako bi se knjigom mogao koristiti veci krug ettaleca. Drugi i treci dec btce stampani za najk race vreme kao posebnc knjige Biblioteke. Inz. Slavko Boksan Beograd, juna 1946. PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU Drugo izdanje znatno [e prcstreno i dopunjeno. U drugi dec knjige uneta su nova poglavlja pod naslovom "Polifazni sistem" i "TesJin: motori naizmerricne struje" u kojima su prikazani Teslini radovi na tim poljima i citiranl najvafniji stavovi iz njegovih osnovnih patenata. Zbog toga [e izmenjen i naslov tog dela i glasi .,Teslin atvot i rad". dok je u prvom izdanju glasio "Teslin Hvot". U treeem delu knjige objavljena su dva dokumenta, koji su za ist~riju elektrotehnike i radiotehnike od presudnog znacaja. To su sudska resenja koja se odnose na Tesline osnovne patente na polju poliiaznog sistema i na Markonijev osnovni patent na polju beatcne telegrafije. Dba resenja su dcneta u Teslinu korist. Prvo je resenje .z 1900 g. i pretstavlja potpuno priznanje vagnost! Teslinih osnovnih patenata na polju proizvodjenja, prenosenje i iskortsdanja elektrfcnc ener'gije. Drugo resenje odnosi se na ponistenje Markonijevog osnovnog patenta ria polju bezicne telegrafije u S. A. D. zbog ranijih Tealin.h patenata na tom polju. Posto je u ovoj knjizi obuhvacen najvazniji Teslin rad, otpada potreba stampanja posebnih knjiga. 0 kojima je rec u predgovoru prvom izdanju. Beograd, juna 1950. Pis a c.

I. TESLINA

LICNOST

UVOD U odlomcima svoje autobiografije, koje je Tesla neko vremc objavljivao u [ednom arnerickom struenom casoptsu, izrekao je 0 zneceju pronalazaka i 0 sudbinl pronalazaea ove misli: "Napredni razvitak covekov zavisi u prvom redu od pronaIazaka. To fe nejvezntjt proizvod njegovog stvaralaekog duha. Krajnji cif covekov je da potpuno zavIada nad materijalnim svetom j da podjarml i stavt u sluzbu coveeanstva prirodne sile. U tome leii teZak zadatak prona lazaea koji cestc ostaje bez ikakve nagrade, a Sesto biva i pngresno shvaeen. Ali kao naknada za to sluai mu u dovoIjnoj mer! ubedjenje da spada u red izuzetno pcvlaseemb Ijudi, bez kojih bi ljudska rasa, U npsfcj borbi za opstanak prot:v nerniIosrdnih elemenata, nestala sa Hca ZemIje, a nagrada, mu je i uflvanje koje ima za sve vreme dok svcje duhovne sfle iskoriseuje za stvaralaCki red. Sto se mene tice. u punoj meri sam osetio car toga u7:ivanja i mogu reci da je moj ztvot kroz dugi niz godina protekao u neprckid nom zanosu. Za mene se govorilo i ptsalo da sam jedan od najvecth radnika. To je. meade, taeno, ako se pod radom razume i nepr-ekidno misljenje i razrnisljanje kome sam posvetio sve svoje budne eesove. Ali, ako pod radom razumemo same odredjeno zanimanje u strogo propisanom vremenu, obavIjano prema izvesnim propisima, tada bih mogao reci da spadam u red najvebh neradnika. Svako zanimanje po odredjenim propisima i strogom programu iziskuje izvesno zrtvovanje ztvotne energije. Ja nikada nisam platio tu cenu za svoj rad. Naprotiv, napredovao sam u razvijanju svojih mis'li ne trosect svoju energiju u velikoj merl".t) I} Electnical Exper-imenter1919. New York My Inventions.

Ove reei velikog nauenika i prcnalaaaca, kcji je evojtm delime preobrazio ne sarno tehniku i industriju, vee strorio nove grane nauke i naucnog stvaranja i Izezvao citav preokret i u ekonomskom. eocrjelnom i kulturnom razvitku zovecenstve. karakterisu Teslu u punoj meri. Za njega je smisao njegovih napora bic u tome da svoie misli utrosi na upoznavanje i iskoriseenje prirodnih sila, kako bi od njih svaki covek imao koristi. Pri tome [e za njega bile sporedno da Ii ee i on imati neke koristi od svega toga. Dovoljna nagrada bilo mu je uaivanje u stvaraleckom radu. I on je u takvorn radu uaivao i znao da uziva. U tome je tsao dotle, da je cesto radio 1 danju i nocu u svojoj laboratoriji, a cesto je ave svoie budne caseve provodio u razmisljanju, stvarajuci iz svojih nenadmagtvih vizija nove oblike mastna i aparata koji su imali da pcslufe ostverenju velikih zamisli. Niegova stvaralacka fantazija po nekad je prevazilazila granice saznanja ne sarno nestrucnjeke vee i mnogih poznatih struenih radnika, tako da su neka niegove sacpstenje bila nerazumljiva 1 po kojf put izgledala i sasvirn nerealna. Zato su Teslu razni nestrucni, a coste i poznati strueni ptsct. kroz citav niz godina nazivall u tsto vreme i genijalnim pronatezaeem i "fantastom", .anadjionlcarem", "vizionarom" i .eenjaltcom'' To je dobro dolazilo Teslinim protivnicima i imitatorima, koji su mnoge Tesline pronalaske iskoriscavali bez ikakvog ovlescenje. i od njegovih ideja stvarali slavu i kapitale. Vodili su dobro organlzovanu propagandu protiv Tesle i njegovog imena i pokusavalt da mnoge njegove ideje i pronalaske vezu za svoje ime. Na taj naein stvaran je 0 Tesli i njegovim delima sasvim pogresan sud, koji nisu mogli izmeniti ni objektivni naucnici. za koje mofemo reel da su bili u stanju da prodru dublje u naCin Teslinog stvaranja i da shvate ogromni Iavirfnt njegovih naucnih i tehnickih misli. Nastojanja takvih. Tesli naklonjenih, naucnika bila su korisna, ali nisu bila dovoljna da bi se izmenila slika 0 Tesli koju su 0 njemu u javnosti uspel i da stvore njegovi neprfjatelji. Veliki interesi licne i nacionalne prirode bili su po sredi. Oni su bili i suvtse rnccni, te sa protiv njih moglo tesko boriti. U mnogim industrisk.m zemljama na Teslinim idejama i pronalascima stvarane su nove grane tehnike i industr-ije, bez obaira na Teslina patentna prava. 2ato je u javnosti trebalo stvoriti ubedjenje da su osnove za te nove grane tehnike i industrije stvarali oni koji _su 'I'esline ideje vesto iskor-iscavalj, a ne Teala. Osim toga, tada je i u nauci

postojao velikt nacionalni sovinizam koji [e diktirao one sto ie a Tesl i trebalo izreci, a to Ie izazivalo pometnju i kod Teslinih pri[atelja I stvaralo sasvim pcgresnu al.ku 0 coveku koji je vtse nego iko u istoriji uticao na tehnicki i industriski napredak i svojtm genijalnim ldejama i ostvarenjima za kratko vreme izmenio zoveka i njegov nacin rada I !ivota. Doista, od vremena, kada je pocela epoha primene elektricne snage u celom svetu na osnovu Teslinog trofaznog sistema, nije presto ni 60 godina, a za to kratko vreme covecanetvc se izmenflo. Uslovi rada u radionicama i fabrikama, nacin proizvodnje i raspodele dobara. socijalne prilike :. kulturni odnosi postali su sasvim drugi. Pre 60 godina proizvodjenje i potrosnja elektricne energije bili su tek u povoju, a izgledi za neku veeu primenu jako ograniceni. Ali 12 oktobra 1887. nastaje preokret. Toga dana Tesla prijavljuje osnovne patente koji ce elektrotehniku i elektrfcnu industriju aa kratko vreme preobrazitl i od njih naciniti one sto su danas. Stvarno, tada je samo u vecim gradovlma Amerike i Evrope bflo instalirano po nekoliko ma!ih lokalnih elektrlenth centrale Edisonova t'pa, dok danas ogromne mreze elektrrcnfh fica prekrivaju sve kulturne drZave i prenose neograntcene koheine elektncne energije. Svaki sektor tih elektricnih mrefa znaCi izvor energt]e za nase zivotne potrebe. Svaka nova elektr'ena centrala i svaka nova mreae visokog napona, koja prenosi Teslinu trofaznu struju na daljine od vtse stotina kilometara, stvara nove grane industrije i privrede i poveeeva i pros'ruje grantee ljudske delatnosti. Ta izvanredna Teslina struja, koja je toliko moene. da su pomocu nje mogli biti cstvareni ogromni industriski centri na izvorrma energije iii daleko od njih, u isto vreme je i toliko pri!agodljiva, da nam sluz! za sv€: nase potrebe u encrglji, bez obaira da Itee radi 0 snagama od nekoliko desetina hiljada k.Iovata iii sarno od nekoliko desetina vata Nju iskoriscujemc za osvetljenje domova i ulica, za pogon rnesme. pumpi i ventilatora, ona je izvor energije za medicinske i telekomuni kacione potrebe, za pogon seleemce i brodova, za paljoprivredu i mlinarstvo i za bezbrojne druge potrebe. Te potrebe ogromne su i postaju svakim danom sve vece. One traze sve vise primenu elektr-icne energije i sto vtse elektricne energije; a ta energija donos! svugde opsti napredak i blagostanje. Danas stvarno nerna ni [edne kulturne zemlje u svetu u kojoj elektrfcna energija ne bi 'pretstavljala osnovu industriskog, privrednog i kulturnog napretka. Za njenu proizvodnju iskoriscuju se sve raspoloZive vodene snage

lU i sv i izvori termicke energije. a to sve blagodareci Teslinom trofaznom sistemu i njegovom indukcionom motcru, bez kojih bi se eovecanetvo u pugledu elektricne privrede nalazilo verovatno i danas skoro u Istom stanju u kame je bilo pre 60 godina. Danasnje doba pretstavlja doba elektr'iene snage. Ona je simbol opsteg progresa koji je nastao nesravnjivim razvitkom elektrfene slufbe usled univerzalne primene Teslfnog trofaznog sistema. Sarno nesto manje vremcna proslo je otkako je Testa. 1891. godine. zadivio svet jednom novom vrstom str-uja: vlsokofrekventnom strujorn, koja je dovela do navih izvanrednih ostvarenja i do novih grana naucne i tehnieke delatnosti. Tesla je visokofrekventnu struju proizvodio na razne naeme i u raznim vidovima, pa je, prema tome, postizavao i reane dejstva. Zato sve te razne vrste visokofrekventne struje obuhvatamo cpstim imenom: Tesline struje. a nazivaju se i strujama visoke frekvencije iii visokofrekventnim oscilacijama. To je drugo Teslino epohalnc dele koje se pokazalo od nedogiednog znacaja. Sam Tesia zapazio je i objavio razna Izvan. redna dejstva tth struja, te je zato i pozivan od raznih nauenth drustava da ih pred njima pokade i uctnt pr-istupaemm za dalja naucna istrafivanja. Tesline struje posluzile su mu u prvo vremc za proizvodjenje raznih svetlosnlh fenomena, i7. kojih su docni]c nastal i novi nactnt ekonornicnog elektrtenog osvetljenja. U toku daljih istrafivanja Tesla je pokazao da se one mogu prtmentu i 7.:;1 proizvodjenje azota iz vazduha.. ozona, za topljenje gvozdja i rafiniranje celika I za razne druge svrhe. Trece veliko TesEno delo [este tehnika visokih napona .. Vet; 1891. godine Tesla je postigao napone od vise stotina hiljada volti, a u toku nekoliko godina intenzivnog istrazivaekog rada ostvario je napone i od vrse miliona volti. Sve je to postavilo temelje jedne nove vrlo vame tehnike, bez koje se danasnja elektrotehnika ne da zamisliti. Cetvrto Teslino epohalno delo jeste otkrlce fizioloskih dejstava Teslinih struja i njihova pr-imena za lecenje. Na tom delu zasnovane su metode Iezenia pomocu elektriciteta, poznate pod imenima .,darzonvalizacija", "diatermija" i .cterapija kratkih talasa''. I0 tim svojim velikim otkriCima 'Tesla je dac obavestenja naucnom svetu vee 1891. godine; ali je : docnije vise puta skretao pai:nju medicinarima na njih i ukazao na to da se mogu postlcl sasvim raaltctta dejstve, prema tome kakvi se aparati i kakve vrste vtsokofrekventne struje zele iskoristiti.

11 Poslcdnje Teslino epohalno dele jeste beaicne telegrafija, telemehanika i razne druge grane radiotehnike. Danas je u struenim k rugnvima vrlo dobro poznato da je 'I'esla polostc temelje radiotehnike i da je sve ono sto se na tom polju krajem proslcg i pocclkom ovog stoleca postigio, pa i mnogo od onaga sto se danas ostvaruje, zasnovanc na principima : pronalascima koje [e objavio ovaj veliki stvaralac devedesetih. godina prcslog stoleca.

Priznanje

posie smrti

Danas se Tesli priznaje u strucnoj ltteraturf da je sa tim delima unapredio nauCnu misao u izvanrednoj meri i da je doprineo tehmekom i industriskom razvitku viSe nego iko drugi u istoriji tehnike i industrije. Koliko [e to' tacno.rpokazace nekoliko citata iz clanaka i izjava pozriatih amer-ickih i engleskih naucnika. koje su objavili u strucnim ceeoptstrna neposredno posle Tesline srnrtl iii nesto docnije Jedan od Teslinih saradnika iz epohe primene i razradjivanja Teslinog polifaznog sistema, mnogo zaslufen da se projektuje i izgradi prva velika hidrocentrala na vodopadima Niagare koja oznacuje pocetak velike epobe iskoriscenja Teslinog sistema proizvodjenja, prenosa, raspode!e i tskortscenja elektricne energije, profesor Carls Skot, u svorn prikazu razvitka elektrotehnike za poslednje dve decemje prosloga veka, kaae izmedju ostalog ovc:') "Faradejev princip elektromagnetne indukcije, objavljen 1831.. doveo je tek posle nekih cetrdeset godina do raznih, prakticno ostvarenih oblika dinarnomasine. Proizvodjenje elektriciteta pomocu mehanieke snage dalo je potstreka da se iznalaze aparati i razvtjaju raznt metodi ili .eisternt'' za raspodelu i tskortscenje elektr-icne struje. Evolucija "s:stema" postigla je vrhunac u Teslinoj polifaznoj naizmenienoj struji sa njegovim jedinstvenim indukcionim motorom. Njegov sistem vladao je razvitkom primene elektriciteta za vreme od pola veka, i nastavlja i danas da vlada kao nasa metoda upotrebe elektrfcna snage. ,.To je bio Teslin doprinos elektricnoj snazi. Teslina nedavna smrt desila se pola veka posle prikazivanja njegovog polifaznog st.
I)

neering.

Nikola 'reetas Achievements in the Electrical Art. Electrical EngiNew York. August 1943. V. Nauka i tehnika. Januar 1946.

12
sterna na Svetskoj izloibi u Cikagu i njegove prtmene za veliki projekat na Niagari. To je metod koji se danas univerzalno iskol'isruje. Ne znamc ni jedan durgi. Ali, da bi se dobio pregled i otkrio pravi znal::aj polifaznog sistema, potrebno je ispr-ieati nesto 0 pianirskim godinama elektr'ienog osvetljenja i snage. .Pcsle 40 god.na, - dinamomasina; zatim za vreme od dve de-

centje. pune dogadjaja, beznaeajni pocetct

primene

elektrtenog

oavetlenja u trgovacke svrhe, razv ijani naporima rnnogih radnika, a tada dolazi do iskoriscenja Niagarine snage, gde je Teslin pollfazni sistem dostigao "veliki stepen prelaza od mehanicke snage u industriji na elektricnu snagu primenjenu svugde" i omogucto nas razvitak snage u dvadesetom stclecu. Godine 1876., 1886. i 1896 sluze kao grantcne medje ovih decenija punih dogadjaja.

1876. Prilikom osamdesetngodisnj.ce rodjenja profesora Elihu Tom.sona (1933), pitao sam ga koje- su elektricne masine bile na stogodi§njoj izlozbi u Filadeifiji 1876 goidne. .Dobro, reprtceeu Vam", rece on. .Btla je [edna Gramova mestna iz Francuske koja [e davala sfruju za jednu luenu lampu, a druga je sluzila za galvanoplastiku; [edna Valasova dtnamomasina proizvodila je struju za jednu lampu smestenu navr'hu zgrade." Na ialoabi [e bila isto tako i jedna dtnamomastna koju je konstruisao profesor V. A. Antoni. Godine 1928. ,Franklinov .nstitut proslavio je pedesetogodisnjicu prvih ispitivanja stepena dejstva df namomasine. Medju govornicima nalazio se Carls Bras (Charles F. Brush) cija je dinamomas:na bile ispitivana; profesor Tomson, nastavnik prirodnih nauka na Visokoj skoli u Filadeifiji, rukovao je ispitivanjem; njegov asistent bio je E. V. Rajs (E. W. Rice) docnije glavni direktor Generalnog elektrfenog dr-ustva (General Electric Company). Bras koji [e diplomirao u Micigenu, bio je jako zatnteresovan u konstrukciji elektricnih aparata jos iz vremena kada je pohadjao visoku tehnieku skolu i pronasao je nov tip dtnamomastne koji je bio u stanju da snabdeva cetiri lucne lampe u cetrn nezavisna strujna kola. 'I'rgovacka prodaja te dinemomasine otpocela je rano 1878 godine. 0 tome je Bras rekao: "Bilo je to u onoj godini kada sam imao veliku sreeu da pronadjem i usavrsim modernu rednu lucnu lampu sa otocmm kalemovima za regul isanje. To je omogucilo da sc tucne

13 lampe snabdevaju strujom iz centralnih stanica, i mishm da se to maze smatrati pccetkom sweranja industrije elektrlcnog osvetIjenja." D'namo i lampe bile su podesene za redni sistem sa stalnom strujom; uobieajena struja bila [e aka 10 ampera, a napon se pea na aka 50 volti za svaku lampu koja bi se dodala. Posle Ispitivanja u Franklinovom insti tutu, pojavic se sistem lucnog osvetljenja Tomson-Huston; ubrzo potom bilo je mnogo drugih sistema u ostrom takmtcernu za osvetljenje uliea i fabrika. U jednom ograntcenom opsegu motori su radili na fed sa luenim lampama (sprega u seriji]. Sistem stalne struje (napon sc menjae sa optereeenjem] za rad motora, jeste metoda, upotrebljivana u instalacijama, koju je opisao Kap u "E]ektri~nom prenosu energ'fe'' 1890. Ootcno, jedan generator i jedan izdvojen motor na rastojanju sacinjaval.i su prenos energije. U rudniku Komstok u Nevadi sest Bra!iovih motora od 80 ks. primali su stalnu struju preko nezavisnih strujnih kola iz sest generators i pomoeu kajisa stavljali su u pogon osovinu jedne drobiliee. Sijalice sa ustjan.m vlaknom Mogle su de rade u kolu stalne atruje, sarno akc su imale jaka vlakna, podesena za velike struje i za napon od nekoliko volti, ili ako su bile vezane u mnogcstruke redove [paralelno). Prakt.one teskoce koje su prolzflaaile iz redne veze bilesu mnogobrojne. Edison je uvideo koristi od strujnog kola stalnog napona i od paralelnog vezivanja sijalica, jar bi to omogueilo da se pale c gase kao gasno osvetljenje. Zato se latio da ostvari koncic (vlakno) visokog otpora, koji bi uzimao malu struju i tako omoguCio provodnike dozvoljene veliCine. Godine 1879. ostvario [e s.jalicu a, isto tako. i sistem stalnog napona koft je danas u opstoj upotrebi u svetu. Njegova centra'la u ulici Pirl u KjujorkSiti-u otpocela je rad 4 septemb ra 1882. Potporuenik Frank J. Sprag, kao amerlck! clan i sekretar oceniivackog suda za dode'jivanje nagrade za mas-ne i sijahce na Elektricnoj izlofbl 1882. godine u Kristal-palati u Londonu, u svorne razradjenom izvestaju za mornaricu. opisao je oko 20 tipova dinamomastna ; ocev.dno Edisonova, sa visokootpomim otocntm poljem, bila je naroctto podesena za proizvodnju stalnog napona. Sprag kaze: "Edisonove masine bile su konstruisane take, da su einile dec jednog posebnog i savrsenog sistema osver'fenje, i kao takve imale su naroc.te karakteristike. koje nisu zapagene kod drugih mastna." U jednoj raspravi pred Britanskim udrugenjem za unapre-

14 djenje neuke 0 .zahtevima jednog sistema za elektricnu raspodelu" on izlaze da novi ststom sa stalnim naponom najbolje odgovara ovim zahtevima. U svome mar-ljtvom izvestaju Sprag opisuje mnoge oblikc lucnih lampi i sijelica sa usijanim vlaknom koje su bile izIozene, ali ne i motcre. jer ih nije bila. Po svome povratku, on ozbiljno radi na konstrukciji i uvodjenju motora u Edisonova strujna kola. Osamdosetih godina mnogi pioniri cinil i su pokusaje sa elektrtcnom vucom. Sprag se pojavio sa probnim putevima od aka jedne milje sa jednim iii vtse kola, a njegov Ricmonov put, sa 40 kola, udvostrucio je postojeci ukupni broj elektrtcnih kola u Sjedinjenim Driavama.

1886. Tokom anacamo 1886. godine pojavila sc u Bufalu, Njujork, jedna osnovna novina - rad sa natamentcnom strujom. Nova vrsta struje u malom iznosu bila je preneta pod naponom od 1000 vclti , a potom transformovana na 20 puta jaeu struju za sijal ice sa usijanim vleknom od 50 volti. Peste je Edisonov troztcni sistem u trgovaekom pogledu zbog skupih bakarnih provodnika bio ogranifen na radius od oko pola milje, novi sistem sa naizmenicnorn strujom ogromno je prosiric povrsinu koja [e mogla biti snabdevena elektrtcnom energijom. Vestinghaus je 1885. godine kupio Golarov i Gibsov sistem sa naizmenicnorn stalnom strujom. U Picburgu je one sto je doslo iz inostranstva, potpuno doterano u elektricnorn i mehanickom pogledu. Viljem Stanlej, Vestinghausov elektricni struenjak, pozdravia je zelju da se od stalne struje predje na rad sa stalnim napanom; on je bio upoznat sa kontra-elektromotornorn silom (recenc je da je on skovao taj izraz). Njegov cilj je bio da primarnim namotajem sa dovoljnom kontra-elektromotornom stlom omoguCi transformatorima paralelno vezivanje na kolo visokog napona: za to je bio dobio [edan vafan patent. Vestinghaus, medjutim. bio [e zainteresovan za obezbedjenje mehanlcke konstrukcije potrebne za fabrikaciju. ObJik', upotrebJjen u prvim trasformatorima, zastitio Je patentom. Novi transformatori ulili su poverenje, i Stanlej je predloaic da se produzi sa razvojem natementcne struje u Grit-Beringtonu. Masaeuset. Peste uepesnog prikazivanja rada ovog sistema u martu

15 1886, dosla je izrada crteza i izgradnja masina zu prodaju i otvaranje stuzbe za natzmentcnu struju u Bufalu. Ali, dok je naizmenicna struja rnogla da savlada daljine. stc je ked jednosmer-ne struje za osvetijenje sa sijalicama pretstavljalo smetnje, uspesnog motora naizmenlcne struje nije btlo. Maja 18B8, u predavanju pred Arnerickim institutom elektroinzinjera objavlo je Tesla svoj novi ststem motora netzmentcne struje. Kad novog sistema polifazne struje proizvodile Sll U motoru obrtno magnetno polje, kcje je indukovalo struje u zatvorenom sekundarnom kolu motora. stvarajuci mehanteko obrtanje. Obrtno dejstvo naizmenicnih struja, kcje sleduju vremenski jedna drugoj, slicno je dejstvu dva B: tri cilindra za proizvodnju stalnog oortnog momenta kod parne mastne. Vestinghaus je odmah uvideo sta bi ovaj motor mogao da znaci za sluzbu naizmen icne struje i obezbedio je patentna prava i 'I'esline ueluge. Nastala je ozbiljna s.tuacija. Strujna kola u upotrebi bila su jednofazna sa frekvencijom ad 133 cikla. Silni napori da bi se Teslin motor prilagodio nj ima, bili su uzaludni. Mali motor je istrajno trazio da mu se da ono sto mu je trebalo. i breg jel dosao Muhamedu. Niskofrekventni polifazni genera tori zameniE su svcje zastarele prethodnike u hiljadi elektr-icnih centrale - takva je bila snaga Teslinog motora. Tip:cna metoda 80. godina bila je Iznalazenje korisnih prcnalazaka, kao !;ito su luena lampa iii sijalica, iii motor za tramvaje i razradjivanje nekog "sistema" za njih, koji bi cbtcno nosio ime njegovog tvorca. Tako se u jednoj deceniji pojavilo nekih dvadeset "sistema" tehnickih ill trgovaekih za svaki tip osvetljenja i dvanaest za trarnvaje. Potstrek je dolazio od pronalazaea i fabrikanata. Ono ate su ostvarivali prirnano je i upotrebljavano. Ali 1890 godine dosao je poziv da se res! jedan nepredvidjen problem Nase omedjene godine, 1886., sklopljen je ugovor za iskortseenje velike snage Niagarrnih vodopada. Kod poeetncg Eversedovog plana mnogi kanali pod pravim uglovima od gornjeg toka reke bili su predvidjeni za snabdevanje vodorn odvojenih basena. u kojima bi radila po jedna turbina ad 500 ks, a ona bi imala da isprazni svoju vodu u sistem kanala koji su se zavrsavali u podnoiju vodopada. Projekt se koprceo dok ga nlje preuzela jedna Njujorska grupa, povertvsi njegovo izvodjenje Eduardu Din Adamsu. Brzo je ustanovljeno da bi bili i suvtse veliki troskovi za predlofenc busenje basena i tunela za prafnjenje vode iz toekova na mestima

10 duf fronta reke, dugackog 21/2 m.Ije, za predvidjeni industriski grad. Usteda je zahtevala smestenje turbina na jednom mestu, ali proizvodnja ogromnih snaga na jednom mestu zahtevala je prenos energije kako za lokalne industr ije, take i za veea rastojanja. Trgov ack! Iskortscene elektrfcne rnetode za osvetlenje lucnim lampama t sijalicama pomocu jednosmerne iIi jednofazne naizmenidne str-uje, kao i za tramvaje, kada je malo elektrtenih mastna prelez:10 100 ks - bile su nedovoljne za veltki projekt. Zato je Medjunarodna Niagara komisija. sastavljena od str-uenjaka iz vi§e zemalja, na ce~u sa lordom Kelvinom, tragala strom sveta za metedama i masinama. Dna je trasila i dobila razne planove. Jedna kopija originalnog izvestaja Komisije u pet svezaka - vecinorn u rukopisu sa 12 sevtiutaka planova nalazi se u knjiznici Inzinjerskih drustava u Njujorku. Iz nje se vidi stanje tehnike 1890. godine. 17 projekata od 20 pretstavnika iz 6 zemalja odnosi se na hidraulieni uredjaj i na prenosenje energije. Od najboljih prikazanih planova sest se odnosi na neelektrieni prenos, a cetiri od ovih predvidel.i su komprimovani vazduh; od sest elekt.ncnih planova cetiri predvidjaju jednosmernu atruju. Tipicno kod ovih poslednjih bilo je vezivanje na red deset generators od 1000 volti za prenosnu Iiniju od 10.000 volti i za motcre sltcnog rasporeda u Bufalu, koji bi pokretali genera tore za lokalnu r-aspodelu. Drugi jedan plan predlagao [e jednu fazu, ali "detalji ntsu bili potpuno opisant". Preostali plan profesora Dzordia Forbsa preporueivao ie [ednu polifaznu instalaciju. Forbs je rekao : .Bice iznenadjenje za mnoge kao sto je, priznajern, u pocetku bile i za rnene samoga, sto sam, poole temeljnog i nepristrasnog ispitivanja problema, dosao do rezultata da jedino prakttcnc resenje za Bufalo, a najbolje za novi Industrlski grad, koji po predlogu treba da se izgradi blizu Niagare, lei: u usvajanju generatora i motet-a za natzmentcnu struju." On dalje izlaie: ,.Jedini nesinhronizovani motor koji se razvio do praktiCnog oblika jeste Teslin motor, izradjen od Vestinghausovog drustva, i koji sam Iteno ja podvrgao raznim ispitivanjima u radionicama Drustva u Picburgu. Obrtni moment pri stavljanju u pokret eamesan je. . najveci motor koji sam ispitivao bio je od 5 ks ... on nema ni komutator, niti cetkrce, niti druge kolektore." Forbs je predlozin generatore od 500 ks (u centr-al! od 50.000 ks) i transformatore od 100 ks, jer su same to, kao ate je naglasavao, vee isprobane velieine. Komisija ie nasla da ponuda nije prthvatljiva; "za sistem distribucije nagrada rrije bila dodeljena". Ona

17 [e povoljno gledala na elektrtcne metode, ali nije bila uverena da [e naizmenicna struja bila ona koja bi odgcvarala. (Lord Kelvin je bio upomo protiv naizmenicne atruje, sve dok mu se njenom uspesnom primenom nlje dokazalo da nije u pravu). nela Taka je bile stanje prenosa za 100.000 ks bila u toku. snage 1890. kada je izgradnja tu-

Polifazni ststem se proslavio prenoaom na daljinu od 100 milja, od Laufena do Frankvurtske izlozbe 1891., u kame je linija od 30.000 volti davala snagu jednom trofaznom motoru konstruisanom od Dobrovolskog. Projekt je predlogio C. E. L. Braun, izvrstan inzinjer i konstruktor, kao pokusaj prenosa pr-i visokom naponu golim Hcama, uz objasnjenje: "trofaznu struju primenjenu kad Frankfurta dugujemo radovima g. Tesle." Projekt Niagare pia je pr.mamljiv, a Teslina metoda je obeeavala. Vodeea americka elektricna drustva, Vestinghaus, TomsonHuston i Edison-generalno, ntsu podneli planove u 1890. Ubrzo zatim, poslednja dva spojfla su se u Generalno elektrtcno druatvo. ko]e je nastavilo sa usavraavenjem polifaznih masina, sto je profesor-Tomson vee bio eepcceo. Vestinghaus se pripremao za Niagam. poverivsi rukovodstvo opsteg izvodjanja L. B. Stilvelu, a nacrt generator-a B. G. Lamu.· Kao prethodna radnja, prtpremljeno je osvetljenje Svetske izlofbe u Cikagu 1893., oomocu polifazne struje. Jedan :zlozbeni indukcioni motor od 500 ks, sa kratko spojenim ankerom pri pustanju urad. pokretao je [edan dvofazni generator za davanje snage motorima i sijalicama, a preko obrtnih konvertera i motor-generators i za sve vrste rada jednosmerne struje iz jednog izvora celokupne slufbe. Inzinjeri Niegare pozvall su ponudjace. i kada su dva arnerieka drustva izrazila svoju gotovost za izvrsenje, ueinjene su posete njihovim radionicama pocetkom 1893., radi pregledu mastna i d'skusije 0 planovima. Posle uzastopnog prikazivanja maslna od strane oba drustve, ugovor je bio ustupljen u oktobru 1893. Vestinghausovom druswu za tr-i Teslina polifazna generators od po 5000 ks, svaki vise puta veei negc i jedan prethodni. (Docnije je jos 7 generator-a dopunilo uredjaj centrale br. 1. da b! se dobila snaga od 50.000 ks.) Prema plancv.ma centrale za proizvodjenje snage br. 2. treba!a je da prenosi energiju pomoCu "zbijenog vazduha", ali je docnije i ona elektricno opremljena od strane Generalnog elektricnog druswa (General Electric Company].

18 Istovremeni razvoj projekta Niagare i Teslinog sistema, bile je slueajno poklapanje. Nikakva odguvarajuca metoda zu upotrebu ve'tke snage nije bila na raspclczenju 1890.; dok je hidraulicni tunel bic u izgrednjf, usavrsavanje polifaznih masina opravdalc je -avanicnu odluku od 6. maja 1893. 0 primeni Teslinog sistema. i to pet godina i pet dana pusle dodeljivanja Teslinth patenata. Polifazna metoda donela je uspeh projektu Niagare; i, obrnutc, Niagara

je done'a neposredan prestts novorn elektricnom sistemu. U avgustu 1895. isporucena je snaga prvom potroseeu, Picburskom topioniekom drustvu (sada Amerieko drustvo za alumi-

nijum) za proizvodnju aluminijuma Halovim procesom. koji je patentiran eneeejne 1886. godine. Tako su se Stanlejeva demonstraella naizmeniene struje, prava Niagarinog drustva za tskcr.scenie snage i poeetak industrije aluminijuma nasl i ujedno prvih meseci 1886. Svako se razv'jeo svojim odvojenim putem, a potom su se zdruaili u toku nepune decenije, uvodect novo doba snage. elektrtcnc slufbe i svetlog metala. Prenoa od padova Niagare do Bufala, na rastojanju od 22 mflje. blc je 1896. pusten urad. Uporedite ovaj dzinovski I univerzalni sistem, sposoban za zdruzivanje mnogih izvora snage u sistem supersnage, sa mnostvom liliputanskih "sistema", koji su prethodno snabdevali elektrienu s'ufbu. Kao sto je g. Adams malacki objasnio: "Nekad raznolike vrste struje, koje su napajale razliCite vrste sijalica i mctcra, bile su proizvodjene lokalno; kod sistema Niagara Tesla proizvodi se sarno jedna vrsta struje, da bi se prenela do mesta upotrebe i onda pratvor-ila u zeljenu vrstu. Demonstracija na Niagari sa strujom za sve svrhe iz velikih generatora, neposredno je dovela do slicnih sistema snage u NjujorkSiti-u za nadzemne, ulicne i podzemne zeljeznice, za elektrifikaciju parnih zeljeznica, i za Edisonove sisteme, bilo podizanjem potstanica za pretvatanje naizmenicne struje u jedno smernu, bilo potpunim preuredjivanjern na sluzbu sa naizmenlcnom strujom. Godine 1896., kcje [e dostignut vrhunac, zapoceta su dva dalekoeeena razvoja za sirenje polifazne struje, jedan trgovaeki a drug i tehnicki. Razmenom patentnih prava, Generalno elektricno d rustvo doslo [e do dozvole za iskor-iscenje Teslinih patenata, koje vise niko nije mogao da osporava zbcg nekih 20 sudskih presuda. Isto tako, Parsonova turbina preneta je u Ameriku. a sa njom [e dosco i njen konstruktor. To je crncguc'Io Dzordzu Vestinghausu da pomocu jedne nove metode ostvari ideal svog prvog patenta; .obrtnu

19
parnu masinu". Vrhunac parne mestne dosao je pccetkorn 1900 godine; razvoj od jednog veka proieveo je velike parne masine koje .su terale alternatore od 5000 do 7500 kilovata za njujorsku nadzemnu i podzemnu zeljeznicu. Ali nagli napredak raanih fipova. parne turbine doveo je parnu masinu ubrzo do zastarelosti; posebne [edtnice dvaestinu puta vece od najvecih parnih ma1iina daju sada snagu glavnom gradu. Pojedine elektrtcne centrale daju sada vise snage nego sve hiljade pojedinih centrala i usamljenih postrojenja iz 1890. godine ukupno. Na prekretnici ovog veka Dzordz S. Morison, sjajan inzinjer, nazvao je fabr:cki proizvedenu snagu - masinsku snagu - "Novom epohom" ljudskog napretka, najznacajnijim dogadjajem od pronelaska pisane azbuke, koji je obelefio prelazak iz varvarstva u civilizaciju. On je pokazao znaca] doprinosa snage za industriski preokret i za razvoj u 19. veku. naroctto posredstvom mlinova i fabrika, lokomotiva I parobroda. On je predvideo ubrzano sirenje snage posredstvom novih tipova pogonskih masina i elektr-icnih metoda raspodele i primene. On je, dalje, ukazao na duboki utica] ov.h fiaickrh sredstava. na nas nacln Hvota. Mnogo od toga stc je bilo pretskazano pre 40 godina postaje vee prolazno - ukljucujuei zaplet i rat. U nasem sadanjem silnom ratnom naporu, kako u pripremi materijala tako i u industriskoj proizvodnji, ono sto Ie bitno, to [e elektr.ena snaga, i sto vlse elektrtcne snage. Proizvodnja elektricnih centrala za vreme prve godine sadasnjeg rata bfla je skoro 10 puta vece nego pre 25 godina, a za oko 20 milijardi knovatcasova veca od proizvodnje prethodne godine, sto iznosi toliko koliko je iznosila ukupna proizvodnja prve godine prvog svetskog rata. Snaga i prenosna sredstva sakuplla su narode celog sveta u [ednu zajednicu. Doista usavrsavanje fizii::kih sredstava napreduje svakako brae nego nasa sposobnost da ih upravimo socijalnom dobru. Ali novo doba snage dozvoljava beskrajno sirenje napretka civ.lliaacije i njenih dprinosa ka boljem Hvotu. Pojava proizvodjenja snage obelekila je poeetak novog doba u napretku ljudskog roda. Elektricna snaga beskrajno umnofava koristi od mehanicke snage pornocu prenosa i ponovne upotrebe u mnogim mctor-ima; zatim njenom proizvodnjom osvetljenja i njenirn doprinosom hemiskoj industriji.

20
Razvoj elektricne snage od Faradejevog otkrica 1831. do pocetnog velikog uredjaja Teslinog polifaznog sistema 1896. nesumnjivo [e najogromniji dogadjaj u celoj istoriji iniinjerstva". Jedan od najistaknutijih engleskih strucnjaka na polju radiotehnike V. H. Ekles, napisao je povodom Tesline smrti izmedju

ostaiog

OVO:

"Testa le konstruisao i izgradio vise altematora, !. 1891. postigao je irekvencije od 30.000 perioda u sekundi (cikla). On je proucavao osobine tih struja u strujnim krugovima sa induktane.jum i kapacitetam i razradio je induktivno spojene i seglasene strujne krugove, da bi pomoeu rezonancije povecec njihov napon. Za v'soke frekvencije iskoristio je prainjenja kondenzatora kroz indukcione kaleme i postigao je velike snage pomocu rotacionih varn'eara kao i magnetnim prekidanjem varniee. Sprezanjem primarnog strujnog kruga sa rezonantnim sekundarnim krugom u kome su sa nalazile metalne pcvrstne, dobivao je velike plamenove I neprekidne jonizacione struje u vazduhu i u Gajslerovim eevima. Zapazio je da bombardovanje jona proizvodi izvanrednu fosforoseenciju, a kadkad i topljenje tvrde mater-ije. "Ali glavna Teslina namera bile je prenosenje snage i vest! kroz prostor. Godine 1892. i 1893. razradio je svoju semu. Visokofrekventnu energiju dovodto je do velike antene, koja se sastojala iz visokouzdignute rnetalne povr-sine, spojene pomocu vertikalne z:ee sa velikom rnetalnom plceom zakopanom u zemlju. Prijemna antena bi'a [e usvakom pogledu jednaka otpremnoj. Slika, objavIjena u zurnalu Franklinovog institute, pokazuje kako je izvoroseilacija ukljueen u verttkalnu Hcu blizu uzemljenja na otpremnoj stanici, I.kakc su pr.jemnt aparati na odgovarajueem mestu predvidjeni na prijemnoj stanici. On nije uzeo patent na antenu, i naglasio je da se po njegovorn ubedjenju elektriene osct'ectje s:re po povrstn! zemlje i da u svorne rasprostiranju rnogu biti potpomognute sprovodljivim gornjim slojev'ma atmosfere - a to je bilo osam godina pre Hevisajda i Kenelija. Na taj naein Tesla je stvorio, dye godine pre nego sto je beZicna telegrafija na trgovackoj osnovi pocela da se tskcnseuje, sve elemente za otpremne radiostaniee. kako sa neprekidnim, tako i sa pr-lgusenirn vamlcnlm talasirna. U pr-ijemnim stanicama bio je Lcdsov, odnosno Branlijev koherer vee upotrebljen za varn.cnu telegrafiju, ali se Tesla koneentrisao na neprekidne talase. Posto [e izgradio nekoliko malih stanica, podigao [e 1899. godine veliku stanicu od 200 kW u Koloradu. Iz nje je pre-

21 nosio bez zica dovo!jno snage da je mogao osvetliti lampu na daljini od 30 km. Za prencsenje signala pcmceu neprekidnih talasa pronasao je prektdec poznat pod 1menom tiker, keji au drugi ;skl> riscavali kroz vise od desetak gadina posle toga, a Tesla je iz svoje stanice u Koloradu prenosio i pr-Imae signale bez fica na daljmi od 1000 km. Docnije su njegcv oblik antene, njegov obrtni preki<Iac i njegov seg'esem transformator (strujni krugovi u rezonanciji) uspesnc iskorisceni od mnogih drugih u varnlcnim stantcarna u celom svetu. .Prostor nas primorava da ovaj pregled TesIinih radova 6V~ demo na svega nekoliko velikih tekovina koje su Teslina stvaralacka imaginacija i konstruktivni genije dali svetu. Njegovi drug! pronalasci odnose se na piromagnetni generator, termomagnetne motore, unipolarne dinamomasine, aparate za merenje, lampe, mehanicke vibratore velike snage i na razne instrumente. Nekih 700 patenata vezano je za njegovo ime, a najvedi dec pre nego sto je nevrsto 50 godina zivota. Njegov nabin rada oeigledno bio je da odredi problem, nadje resenje, izgradi mas:ne i prijavi patentnu specifikaciju, iIi, po mogutstvu, da odrzi predavanje u nekorn tehniekom drustvu. Odmah peste toga bacao se na nekl nov problem. Kada se desilo da je jedan od njegovih predmeta, visokofrekventno praanjenje. pokazivao izvanredne efekte, bio je primoravan da drli 0 tome eksperirnentalna predavanja po nekoliko puta. Demonstracije su bile izvanredne i savrsene. Iz toga je poslovni svet izvodio zakljucak da je TesIa na neki naein zeleo da se reklamira To je sasvlm pogresno. Kroz ceo svoj Hvot od 86 godina 'I'esl a. je retko uputio svoju paznju na svoj Iicni uspeh. Nikad nije plsao ponovo 0 svojirn ranijim radovirna, I retko je trazio prioritet, iako je neprekidno bic pljaekan, Tolika rezerva narocito je cudna za jedan duh koji je blo toliko bogat u stvaralackim mislma i toliko kompetentan u prakticrtim delima.vi) Pronalaaae elektronskog osicilatora, superheterodine i frekventne modulacije. nosilac Nobelove nagrade, E. K. Armstrong :1.rekao je posle Tes'tne smrti izmedju ostalog ovc: ,.Pronalasci Nikole Tesle na polju polifaanih struja i njegov indukcioni motor bill bi dovoljni da mu ovekovece slavu a njegovorn docnijern delu na polju struja visokih frekvencija i visekog napona osecam se pozvanim da kaiem svoje misIjenje, jer je 1) W. H. Eccles: Dr. Nikola Nauka t telmilal._ Januar 1946. Testa, Narure, Eebruary 13· mu. V.

22 ono Iavrsilo najveci utica] na moj razvitak i na moje opredeljenj€ u Zivotu. Ko moze danas da l:ita knjigu .Pronalesct. iatrafivanja j spisi Nikole 'I'esle'', objavljenu pred kraj prosloga veka, a da ne bude fasciniran lepotom op.sanih eksperimenata i zadivljen Izvanrednom Teslinom sposobncseu da udje u prirodu pojava koje je Istrafivao? A ko je u stanju sada da shvati teskcce koje je Tesla morao savladati u tim ranim danima? Ali moiemo pretpostaviti od kcl'ke je inspiracije bila ta knjiga pre eetrdeset godina za mladiea koji se resavao da proueava elektr'iene pcjave. Uticaj te knjige bio je isto toliko dubok ko'iko i presudan za dalji rad . "Verujem da ce svet dugo vremena cekati dok se ne pojavi genije koji bi mogao biti takmac Nikcli Tesli u pogledu njegovih velikih ostvarenih dela i njegove imaginacije." Drugi jedan i telekomunikacija, ~ajne rect: poznati amertcki stru~njak na polju radtotehn'ke Mobornj, napisao [e istom prilikom ove zna-

"Velik: pionir beaicne telegrafije preminuo je. "Vizionar" Tesla kako sam ga nazivao u svojoj mladosti, koji je aarobio misU cele moje generacije svojim delom u nepoznatom carstvu prostore i elektriciteta. .Banjaltca", kako su ga mnogi nazlval i, sa svojomzadivljujucum vizijom, koja je bila daleko ispred svog vremena, tako da je vrlo malo Ijudi tek mnogo godina posJe Markonijeve po[ave saznalo da je veliki Tesla prvi razradio ne same pr-incipe elektrtcne rezonancije, vee da je stvarno prvi stvorio sistem bezicnog prenosa vesti vee 1893. Ko [e u stanju danas da proeita strantce autoritativnog i istoriskog dela koje je objavio 1894. T. K. Martin pod nas!ovom .Pronalesct, tstrestvanfe i spisi Nikole Teale", a da ne bude impresioniran c:njenicom da je Tesla vee te godine razradio visokofrekventne strujne krugove u rezonanciji i ststem bezicnog prenosenja vesti u kome je, kao sto pokazuje slika u Martinovoj knjizi, predv ideo uzemljen otpremnik sa uzdignutom iicom za eraeenje elektromagnetnih talasa, koju danas nazivamo "antenom" - a to je pronalazak i sistem koji je pripisivan Markoniju; dalje, visokofrekventni alternator sposoban za prenosenje vesti u spektru najdui:h talasa koji se danas tskonseavaju bas u radiotelegrafiji; isto tako i Teslin resonator koji je, Iskorfjican u pomenutim strujnim krugovima, omcgueavec rezonaneiju sa antenom, koji bi danas, upotrebljen u domenu visoke frekvencije i bez dodatka antene i veze sa zemljorn, morao biti priznat kao sistem radiotransmisije od strane Federalne komunikacione komisije I mo.

23
gao biti'iskoriscen semo uz licenclju. Priznajmo, isto taka, da je I'esla preporuCivao provodnik od tankih upletenih fica za vfsokofrekventne strujne krugove, koji [e mnogo docnije "pronadjen" u Nemackoj. Brizljiva istrafivanja u Martinovoj knjizi mogu se prepcrueiti naroctto radioiniinjerima i Istortcartma koji ne znaju da je Tesla vcliki pionir na pclju radiotehnike." Pretsednk Americke radiokorporacije, Sarnov rekao je: "Velika dela Nikole Tesle na pclju nauke 0 elektricitetu pretstavljaju spomenike koji simbofisu Ameriku kao zemlju sreenog doba. Faseiniran elektricitetom, Tesla je osamdesetih godina prirodno cue nesto 0 Edisonu j c:tao da je u Americi otpocelo elektr-ieno doba. Za takav odltcan duh koji je sanjao 0 svetu u kome bi etektrtcttet lmao univerzalnu primenu. Amerika je hila snafan magnet koji ga je privukao preko Okeana. Njegov san postao ie java, a njegova ambcija postala je eedovc'jene kada se, ubrzo posto se iskrcao, nasao u Edisonovoj laboratoriji i ctpccec da projektuje dtnemomastne i motore. Ali nezavisan duh tog originalnog mislioca trazio je da se slobodno razv-ja. Za njega [e sloboda i samoda bila vasntja nego novae iIi velika Iaboraturfja. On Ie Hveo u novim idejama - idejama koje su za rnnoge bile Iantastlcne. Ali Tesla nije bio onaj koga bi ideje savladj ivale. On [e njih savladjivan, a naroctto devedesetih gcd.na, kada je dao svetu indukcioni motor, koji je omozucic da se prenost energija sa Niagare i pokreeu elektricne zelezniee u Sirakuzi na da!jini od 160 milja. Teslin kalem ill transformator j mnoge druge elektr'icne pronalaske. On je bio pionir na polju radiotehnike. Njegove nove .deje da se etar stavi u talasanje i da se elektromagnetni tala.si dovedu u rezonaneiju, stavfle su ga na celo bezicne tehnike. Teslin urn bio je coveeja dinamomaliina koja [e radila za sreeu ccvecenstve''.t) Kada [e, 1944 godine, poznati amerieki pisae Oni12) objavio svoju veliku knjigu 0 Nikoli Tesli, koja je vee iste godine doalvela tri izdanja, mnogi casopisi i dnevni listovi doneIi su prfkaze te knjige i dali tom prilikom svoje misljenje 0 Tesli i njegovim delima. Tako je 15 novembra tste godine poznati dnevni list New York Times izrnedju ostalog donee ovo: "U earstvu eiste nauke Tesla je bio daleko vect genije od Edi... U ovoj zemlji imao je mnogo teskoca, ali je na kraju natsac ~e Armstronga Mobomja i Sarnova oUampane su u RadioCraft. F-ebruary. 1943. New York. 2) O'Neill: Prodigal genius. The life of Nikola 'res:e New York 1944. tves washburn inc.

24 na razumevanje ked Vestinghauza. i otpceete [e epoha prenoSenja elektrtcne snage na vehke daljlne. To velika delo zna da ceni ceo strucni svet. ali je Tesla blo tsto taka i pokretac, originator ctteve radiotehnike i radiodifuaije i velikog dela onaga sto je danas u ~irokoj javnosti poznato pod imenom "elektronika". I u svojim najboljirn godinama Testa [e bic neshvatljiv, ali i pored sveg tog ostaje cinjenica da je ziveo i da je svojim delom preobrazio svet u zadivljujueoj meri. Njegov fivot pretstavlja znaeajan odeljak u IstorijiAmerike". Ovt navodi znaeajni su ne sarno zbog toga stc dolaze od Ijudi koji su poznavali Teslina dela, vee u prvom redu zbog toga sto su tf Ijudi i sami vrlo istaknuti radnici na poljima na kojima je Teslin pioniraki rad doveo do velikih ostvarenja. Carls Skot, profesor ne univeraitetu u Yale. saradjivac je sa Teslom kod Vestinghauza 1889. godine i istakao se jednim vafnim pronalaskom koji je omoguCio da se dvofazna struja pretvort u trofaznu. "To se vdi pcmceu Skotovog transformatora koji je bio Iskortseen u hidrocentrali na vodopadima Nlagare u drugoj polovini poslednje decenije pro§log veka. Do tog pronalaska Skot je dosao kao Teslin asistent, koji lie pokazao vrlo sposoban u projektovanju elektricnih centrala 'I'eslinog sistema. On je proveo vi§e od 20 godina kod Vestlnghauza ti istakao Be i sa druglm svojim radovirna, take da je, 1911., kao istaknut struenjak na polju elektrotehnike postavljen za profeeora univerziteta u Yale. On je najbolje upoznat sa Teslinim polifaznim .ststemom j sa njegovim anacajem za razvitak elektrotehnike, i zato su njegove izjave u pogledu ovog Teslinog dela merodevne za svakog ko se bavi istorijom elektrotehnike. Skot skromno procenjuje znacaj Teslinog sistema, ali je to dovoljno da Be dobije prava slika o njegovorn ogromnom istoriskom zn aeaju. Skot kaae: "Evolucija "sistema" postigla ie vrhunac u Teslinoj po!ifaznoj naizmenienoj struji sa njegovim jedinstvenim indukcionim motorom. Njegov sistem vledao je razvitkom primene elektriciteta za vreme od pola veka, I nastavlja i danas da vlada kao nasa metoda upotrebe elektrtzne snage.. Razvoj elektricne snage od Faradejevog otkrica. 1831., do pocetnog vehkog uredjaja Tes!inog polifaznog sistema, 1896., nesumnjivo je najogrornniji dogadjaj u eeloj istcrij i inZinjer· stva''. Sta znace ove reCi? One nam kafu u stvari da je Teslin polifazni sistem delo koje [e od elektrotehnike i elektricne industrije stvorilo one stc imamo danas i sto ce u buduenost: da dodje, ali time nije obuhvaeeno sve, jer to 'I'eshno delo pretstavlja u isto

25
-vreme i citav niz naucnih otxrtce, iz kojih je atvcrena jedna nova neucna oblast na polju elektriciteta. Profesor Ekles, koji je pratio 'I'eslm rad na polju radiotehnike, kaze da je Tesla vee 1892. i 1893. razradto osnovni plan radiotehnike, a taj saelnjava i danea-csnovu ovog izvanrednog polja p;rimene elektriciteta Saopstenja takvih strucnjake. kao stc su Skat i Ekles, pomoei ee nam da ocenimo u pruvoj meri Teslu kao naucnika i pronalaeeea i poslufice nam kao osnova da upotpunimo i nas sud 0 Tesli kao coveku. I saopstenja ostalih naucnika koja smo ovde nave1i posluZiCE! istoj svrsi.

Tesla

kao naucnik

i pronalazac

Kad govorimo 0 naucnim tstrezivanjtma i 0 pronalascima, Imemo cbtcno u vidu pojedine naucne oblasti u kojima sposobni tstraz:vaci i pronalazael svojim radom doprinose da se neka nova po . java ispita i primeni za praktlene potrebe. Kod vefikih nauenih otknca, kao sto je na pro Faradejevo otkrice indukcije ili otkrice Rentgenovih i Bekerelovih zrakova, radi se 0 sasvim necem drugom. Parade], Rentgen i Bekerel dosli su do ctkrica koja su poloaila temelje nov.m naucrrim granama, koje pretstavljaju citava polja za nova istrafivanja na kojima su mnogi naucnici u toku decentje stvortlt velika dela i pruzili mogucnostt pronalazaeima da razrade citave serije prakucno upotrebljivih pronalazaka. Tako je na pro otkrice indukcije postavilo temelje gradjenju dinamomaSina, elek· tromotora, transformatora i drugih elektrtcrrih aparata, a Isto tako ornoguctlo je i pronalazak telefona, indukcionih aparata i drugih pronalazaka kod kojih indukovane struje dolaze do izraza. Zato .Fn radeja i slavimo kao jednog od najveefh naudnika u istoriji, koji je svojim velikim otkrieem stvorto nove puteve naucne, tehnieke j industriske delatnosti. Takvog genijalnog naucnog radnika kao sto je Paradej ne moaemo okarakterisati kao obienog naucnog Istrezivaca, a ne mofemo ga uvrstiti ni u prcneteeece u obicnom smislu reel, [er njegov rad nlje bio uperen u pravcu da pronadje neki nov aparat, iIi da vrs! istraalvan]e u jednoj strogo odredjenoj, vee poznatoj neucnoi oblasti. cern Kao naucnik Tesla je genije Faradejeve veltctne. obrtnog magnetnog polja i polifazne (visefazne) Svojim otkristruje mario

26 je dele tsto take velikog znacaja kao sto je i Faradejevo otkrtce indukcije. Ali kad Tesle imamo jos nesto. On je u tsto vreme i pronalazae, ali pronalazac najviseg reda. On je kao izvanredan prakttcen inzinjer svoj pronalaaacki genije uperio u pravcu da od svojih otkrica sam stvori prakttcnc upotrebljivo dele, to mu je u puDOj meri pcslc za rukom. Nekih 40 patenata dobio jc u Sjedinjenim Americkim Draavama sarno na polju polifaznog sistema, a na tim patent.rna izgradjena je eela danasnja elektrotehnlka. To se jasno vidi iz Skotovih reel kad kaje da razvitak koji je doveo do poeetnog velikog uredjaja Teslinog polifaznog sistema pretstavlja najogromniji dogadjaj u celoj istoriji tnatnjerstve. Te Se reci odnose na Teslin polifazni sistem kao celinu, kako na osnovna naucne otkrica, tako i na citave serije praktienih prona!azaka, razradjen.h u Teslinim patentlma. koji su umogucifi da se grade elektr-iene centrale Teslinog sistema i da se stvori epoha danasnje elektrifikacije. Ali Tesla nije stvorio sarno to delo. On je Isto tako tvorec nauke i tehnike visokih frekvencija i radiotehnike, a od osnovnog mecaja su i druga njegova dela, kao sto je primena TesHnih struja u elektroterapiji i drugo. Kad sve to uzmemo u cbztr, namece nam se misao da je Tesla kao neucntk i pronalaaac sasvim izuzetna pojava. Njegov genijalni duh stvorio je vise nov.h naucnih grana i. po recima Bklesa, nekih 700 pronalazaka. Onil ga naziva rasipnickim genijem, i doista u herojskom dobu naucncg l tehniekog stvaranja Tesla je res'peo svoie ideje u tolikoj meri, da [e tesko bilo razumeti kako ovaj izvanredni covek dolazi do tolikog broja naucnth otkrice i kako dolazi do bezbrojnih ideja pomocu kojih je ta otkr-ica pretvorio u praktiCno primenljive pronalaske. Jos tege je b.Io razumeti zasto. je dozvolio da ga neprestano plj ackaju drugi I zasto je tako retko trazio prioritet za sebe i svoje pronalaske. Kad sam Ekles kaze da Ie eudne tolika rezerva jednog duha toliko bogatog stvaraleekim mislima i toliko kompetentnog u prakticnim ostvarenjima, pr-irodno je da je sve to bilo jos mnogo nerazumjivije drugima, a narocito poslovnim ljudima, koji su naucna otkrica i pronalaske ce-nili samo sa stanovtsta poslovnih mogucnostt i svojih finansiskih tnteresa. . I nama u poeetku nije bilo jasno zastc je Tesla stotine svojih pronalazaka eastteevao patentima, kad je dozvoljavao da drugi necvtaseeno iskor-iseuju mnoge od njih i da od toga prave za sebe slavu i kapitale. Dugim razmisljanjem i proueavanjem Tesline lie.-

27
nest! dosl i smo do zakljucka da takav eovek kao sto [e b10 Teele iz vi1ie razloga nije ni mogao rad.t! drukeije. On [e godinama razradjivao svoje pronalaske i prijavljivao ih je patentnom uredu zato, no su patenti za njega pretstavljali neku vrstu publtcistickcg organa preko kegs je svoje pronalaske secpstaveo svetu, kao sto je to c;nio j u svojim predavanjlma pred naucnim drustvlma iIi u svojim clancima, objavijivanim u strucmm cesoptstma. Patent! su blli za njega u prvom redu sredstvo da sebe primora da razradi ideje do kraja kake bi pratstavljale prakt.cno primenijive pronalaske. A novae koji je od patenata dobivao bio je za njega Isto take samo sredstvo, koje mu je poslufilo za omogucivanje daJjeg naucnog stvaranja. Od nekih svojih patenata dobio -je milione dclera, ali je te ogromne sume trosic na nove laboratonje i nove eksper-imente i mislio je sarno na to kako ee omogucttt dalji naucn! napredak pomoeu novih ideja. Zato nije vodio racuna 0 tome koje ee i kakv€ patente drugi necvteseeno tskorseevatt. On licno nikad nije vedicpatentne procese, iako istorija njegovih pronalazaka pokazuje da su oko njegovih patenata vodjeni mnogobrojni prcceai. Te proceae vodila su predueeee koja su od Tesle otkupi1a njegova patentna prava Vestinghauz je kroz vise od 10 god.na vodio nekih dvadeset velikih procesa protiv mnogih preduzeca koja su neovlaseeno iskoriseavala 'I'esline patente i dobio je sve procese. Najvisi patentni sud u Vasingtonu def.nitlvnim resenjem iz 1900 godine osudio je sve one koji su neovlaseeno tskorucavelt Tesline pronalaske da placaju velike ctstete. Ali 0 tome je vodio brigu Vestinghauz a ne Tesla koji se nije ni .nteresovao esto kolika je otsteta bila dosudjena Vestinghauzu. Pun ideja i stvaralaeke energije Tes!a je jurio svojim pravcern i stvarao dela, ne obairuci se na materijalne Interese i na sporove koji su vodjen! zbog njegovih pronalazaka. Cif mu je bio opsti progres, bez obzira s koje strane dolazio, i aetee je da njegove ideje i otkrlca potstaknu i druge na istraflvanja u pravcima, kojima [e postavio cvrste temelje. Na taj nacin on je i dolazfo do svog cilja. Armstrong kaae da je knjiga u kojoj su 1894. godine objavljeni pronalasci, istrazivanja i spisi Nikole Tesle, pretstavljala za njega ogromni izvor insp.r acija i da je bila presudna za njegovo opredeljenje u nauci, a Mobornj priznaje da je Tesla svojim delom u nepoznatom carstvu prostora j elektriciteta zarcb:o misli cele njegove generacije. Jos mnogo ranije u viSe mahova u ndim knjigama i Clancima ns stranim jezi-

28
cima objavilj smc nase stanovtste da su TesEna otkrlca i pronalasci, objavljeni u Martinovoj knjiai i po strucntm casopisima, posluZili kao izvor inspiracija za ettave generacije naucnika i istrazivaca. i to se sada pokazuje kao taeno Izjave Armstronga, Mobornja, Sarnova i drugih, koji su svojim radcvima unapredilt radiotehniku, pretstavljaju dragocena dokumenta, jer dolaze kao prtznanja onih koji su stvarno videli i duhovne i materijalne koristi od Teslinih ideja. Armstrong Dam kafe dalje da je bio zadivljen izvanrednom 'Teslrnom sposobnoscu da udje u prirodu pojava koje je Istraftvac i da danas niko nije U stanju da shvati teskoce koje je Tes1a morao savladati u vremenu kada je stvarao svoja velika dela. I to priznanje daje Dam izvesne podatke koji karakterfsu 'I'eslu kao naucnika j pronelezeee. Tesla [e imao neshvatljivu sposobnost da ulazi u tajne prirode i isto taka neshvatIjivu energiju da savlada sve teskoee koje su se pr-i tome pojavljivale. U istoriji nauke imamo dosta primera kako su genijalni Ijudi upornim radom uspeval i da savladaju sve te§koce pri otkrivanju pri r-odnih zakona, ali je Teslin slueaj jedinstven kako zbog mnostva genijalnih otkriea. taka i zbog mnoMva ideja pomocu kojih je svoja otkrica pretverao u tehnieko delo. Teslina predavanja, paterrti i eland, narocitc na polju. nauke i tehnike vlsok.h Irekvencija, pretstavljali su u svoje vrerne, krajem proslcg i pocetkom ovcg stoteea, eitavu strucnu literaturu koja je posluffla kao osnova za sve one sto je u to vreme na tom polju proucavano i stvareno. Ta Iiteratura bila [e rever znanja na tom novom polju nauerre, tehnicke i industriske delatnosti. To su bili udzbenici za cttave generacije strucnjeka. koje su iz njih crple svoje znanja i ideje za nove pronalaske. U tom pogledu tsprteao nam [e poznaf nemaekt struenjak na polju radiotehnike, Cenek, prilikom Tesline pr-cslave u Beogradu (1936). vrlo znadajne stvari. Po njegoYom priznanju Martinova knjiga iz 1894., u kojoj su objavljeni Teslini radovi u ot+ginalu, izazvala [e u nemaekim struenlm krugcvirna toliku senzaoiju da je odmah bila prevedena na nemacki jezik. Dna je dobra iskoriscene i posluzne je dvostrukom cilju. Kadgod je patentnom sudu bio prijavljen nekl patent na polju visakolrekventnih oscilacija I radiotehnike, specijalno na polju beiiene telegrafije. onima koji su osporavali patentne pr-ijave bilo je dovoljno da se pozovu na Martinovu knjigu i da iz nje cifiraju 'I'eslirie ideje, i patentni zahtev bio bi odbacen. S druge strane, ta knjiga pretstavljala je za prcnalazace izvor Iz koga su crpili ideje, koje su prijavljivali kao "svoje" pronalaske. U [avncsti se 0 tome

29 nije pisalo, ali je sve to bile dobra poznato etrucnim krugovima. Verovatno je da i sam Tesla 0 tome nije ni~ta znao, ali smo ubedjeni da je on tu knjigu ba~ i objavio u cilju da potstakne druge de njegove ideje razradjuju. Slika koju iz ovih cinjenica dobivamo 0 Tesli kao naucnfku i pronalazadu nije potpuna. Iz nje se ne vidi prava Teslina Hcnost. On sam se pojavljuje kao gentjatan naucntk i pronalazad, koji svoja mnogobrojna vel.ka otkrica i pronalaske rasipa u cilju opsteg napretka, koji zasticava patentima mnoge stotine pronalazaka, a ne vodi 0 njima racuna i dozvoljava da ih drugi iskoriscuju bez niegovog ovlescenia. Sve to nije dovcljno da bismo ckarakterisali T~ siu lcao naucnika i pronelazeca. Morarne ga upoznati i kao coveka u njegovom odnosu prema drugima i kao radnika koji je godinama neprekidnc radio da bi svoje ideje pretvcrto u dela, i kao borea koji je godinama savladjivao sve prepreke, a moramo ga upoznati iu njegovom intimnom zivotu, [er i to [e bitno da bismo upotpunili slfku 0 Tesli kao naueniku i pronalazacu. Tek kad se uzmu u obzir sve erte Teslina karaktera i kad sa njegova jedinstvena Ilcnost osvetli sa svih strana pcstaee nam razurnljivo sve ono sto je Tesla stvorio i kako [e stvarao. Pri tome moramo voditi racuna 0 prilikama u kojima je ztvec i radio i 0 ljudima sa kojima je u svom radu imao dodira, jer, iako je Tesla najveei deo svog Hvota provodio, kako sam kafe, u mislima ! razmi§ljanju, kao praktican pronalazae bio je okrufen mnogim ljudima razlicitog karaktera. Mnoge je smatrao za svoje prijatelje. ali su ga oni okrua'vali i prib'lifaval i mu se jedino u eilju da ga iskoriste. Takav covek kao sto je Tesla, koji je izv rsto najvecu revoluciju u istoriji tehnike i industrije, pr-irodno je bio opkoljen sa svih strana ne samo poslovnim Ijudima vee i naucniclma i istraaivacima, a tsto tako i novinarirna i piscima koji au svaku njegovu Izjavu i svak! njegov pronalazak iskoriscavali sa svog stanovtsta. Iako [e nerado davao saopstenja nestrucnom svetu 0 svojim radov.ma i namerama. ipak je morao s vremena na vreme da popusti pred navalom novinara i reportera i da preko njih istupa u javnosti, a sve je to uticalo na to da se ceiokupna siika koja [e godinama stvarana 0 Tesli kao naucniku i pronalaaaeu pomuti. Zato je potrebno odvojiti sve ono 8to nije bitno, da bi se shvatila uloga Teslina u r-aavitku nauke i tehnike i dobila prava slika 0 njemu kao naucniku i pronalazaeu. Zato cemo u daljem izlaganju pokusati da Teslu pnkedemo onakvog kakav je u stvari bio, kao velikog radnika koji ie bio u

30 atanju da radi nejteae poslove, i to ne sarno intelektualne vee i fizicke prirode; kao borea koji je gud.nama istrajao u borbi i savladjivao sve prepreke da bi svoja otkrica i pronalaske pretvorio u prakttcno deja; kao filozafa, koji je kao i mnogi drugi veliki ljudi imao svoje pogJede na svet i teaio za tim da razjasni tajne materije i zivota, t, na posletku, kao osecajno bice, da bismo se upoznali i sa tom stranom njegove lienosti. Tek kad sve to upoznamo pribl izicemo se i Tesl.i kao neucniku i pronalazacu, 0 kame su stvorene citave bajke, koje su doprinele tome da se ovaj veliki radnik i stvaralac proglasi za madjionicara, fantastu, vizionara i sanjalicu.

Veliki

radnik

Vee sarna efnientce sto je Tesla objavio nekih 700 patenata pokazuje koliko je neumorno morao raditi ovaj stvaralac da bi 700 pronalazaka razradio, eksperimentalno proverio, naCinio modele, izgradio gotovema1iineiaparate.pripremio patentne prijave i obavio sve druge poslove koji su bili u vezi sa prona!asCima,' a pre svega nasao ljude koji b! te patente otkupili. Pa i poole toga trebalo je obavljati mnoge radnje koje su bile u vezi sa prakficnom prlmenom pronalazaka. Kogod je imao prilike da se bavi pronalascima ili realieec.jom tudjih pronalazaka zna iz sopstvenog iskustva koliko je rada potrebno da bi se same jedan pronalazak razradio i doveo do primene. Sedam stotina pronalazaka i bezbroj predavanja. clanaka i drugih saopstenja pretpostavlja ne sarno genijalnost vee i istrajnost u radu i neprekidno bavljenje problemima koji saCinjavaju predmet pronalazaka. Teslinu licnost, pored njegove genijalnostl, naroeito karakterBu neumornost i izdrZljivost u radu. Tesla je bio ve!iki radnik ; bio je u stanju da radi godinama po osamnaest i dvadeset eaeova dnevno. U svojim laboratorijama provod:c je cesto po nekoliko dana i nee! bez odmora. ali i u svome kabinetu. pa i svima slobodnim casovima, radio je ovaj ccvek neumorno j neprekidno. On nam kale da je bio neradnik, ako pod radom podrazumemo odredjeno zanimanje u strogo propisanom vremenu, jer je dugo vremena provodlo u razmisljanju, kome je pcsvectvao sve svoje budne eesove. Ali ta vrsta rada, koju nazivamo intelektualnim_ radom, pretatavlja Isto tako rad, koji crpe snagu zoveku, a naroeito kada se takav rad od-

31 nosi na prnucavanje prirode i na ianalazenje sredstava da se naucne ideje pretvore u zivo dele. Ukoliko su ideje znaeajnije za nauku t za prakticnu primenu, utoliko se vise umne energtje mora troUi; ali su ostm toga, potrebni i napori da bi se ideje raz radile i savladale sve prepreke koje store na putu njihovim ostvarenjima. 'I'es'a je bio jedan od retkih umnih radnika koji je sa svojim revolucionarnim idejama bio usamljen u celom svetu i morao bniti vel ike napore da bi svoje ideje ostvarto. Njegov polifazni ststem, koji pretstavlja stub danasnje eiektrotehnike, maze posluZitl kao najbclji primer da nam pokefe kako je radio i kolika je morao da razmts'ja i proucave sve ono sto je pre njega na polju elektrotehnike uradjeno, i koliko se morae boriti dok nije sa svojim idejama dosao do cilja. Tesla je bio odlican matematiear i fizi~ar l prcucavao je vrlo oab'Ijno sve one sto je bilo u vezi sa njegovim idejama. Kao student u Gracu imao je pr-vi put prrlike, 1877., da vidi u laboratoriji Gramovu dlnamomasinu jednosmerne struje. Vee pre toga prouc'io [e metode proizvodjenja jednosmerne struje i moguenosti njene primene za mehanicke pogone. Dobro [e znao kakve nedostatke imaju Gramove masine, t dugo je raemtslfec 0 tome kako bi se mogla naiemenicna struja upotrebiti umesto jednosrnerne. Gramove masine bile su snabdevene komutatorima i cetkicama, sa zadatkom da naizrnenienu atruju proizvedenu u dinamomasini upere u jednom pravcu izvan mestne, dakle da od naizmenlcne stvore jednosmernu struju. Docnije cemo pokazati u cemu se to sastoji, a ovde Ie davoljno napomenut; da su komutatori i cetkice kod dinamomasine bili vrlo nepraktient aparati koji su davali povoda raznim kvarovima, jer su se izmedju komutatora i cetklca pojavljivale varntce, koje su ometale rad rnaslne. I kod motora jednosmerne struje komutator i cetktce izazivaju tste nezgode a to ogranteava rad motora. U motor struja dolazi spolja, pa se pomoCu komutatora salje kroz namotaje naizmenicno u suprotnim pravcima, take da u samom motoru dolazi do izraza nalzmentcna struja. Raamisljajuci dugo 0 tom pretvaranju, komutiranju struje, Tesla je dosao do ubedjenja da je to izli~an posao i da mora postojati mogucncst za konst ruisanje motora naiamen.ene struje bez komutatora i cetktca. Takav motor resto bi odjednom dva problema. Pomocu njega bile bi mogucnc prenositi elektrienu energiju na deljinu, a bez nezgode od komutatora i eetkica. Kada se posle dufeg

32
razmisljanja sa ovakvom idejom obratio svom profesoru elektrotehnike Peslu, dobio je odgovor da je ideja nemoguena. Peslu su dobro bili poznati mnogi pokusaji da se ostvari motor naizmenicne struje. a poznavao je dobra i teoriju, te je Tesli skrenuc pafnju na sve teskoee zbog kojih motor naizmerricne struje nije mogao biti ranlje ostvaren. Bas u to vreme cinjeni su pokusaji da se naizmeriicna struja iskoristi za prekttene svrne, jer je ruski pronalazae Jablockov, 1876., cstvaric u Parizu elektricno osvetljenje pomocu naizmen.ene struje, i iskonstio dinarno ma sinu, koju je prcnalazae dtnamomaslne, belgiski mehanicar Gram, konstruisao za na izmenicnu struju jos 1870. Gram je mcrae napust.iti svakl dal] i rad u tom pravcu i koncentr.satt se na masine jednosmerne struje. jer nijo bilo mogucnosu da se naeini motor naizmeniene struje. Ali kad je Jablockov mogao takvu struju iskortstiti za osvetljenje, morale je b:ti po 'I'esltnom ubedjenju mcgucnosn da se na neki na~in iskoristi i za motor. Zato nije btc aastresen profesorovim stavom. Znao [e dobro kakve bi posledice povukac za sobom pronalazak motora naizrneniene struje i nastav.o je uporno da razmiSlja 0 takvom motoru. Taj problem neprastano je imao u mislima. Nije ga napustao za sve vreme dok je hio ria tehniekoj visokoj sko't u Gracu i na univerzitetu u Pragu, pa ni docnije kada [e kao praktican inZinjer radio u Telefonsko] centrali u Budimpesti U svojoj swaralaekoj fantaziji Tesla je bio u stanju da vidi resenje koja drugi nisu mogh da vide, pa ~e u svojim mislima stvarao konstrukcije raznih vrsta meter-a naizmemene struje i ispitivao -svaku pojedinost da hi pronesec najpogodnije resenje, koje je vee bilo sasvim blizu. Po njegovom uhedjenju, elektricna energija imala je da odigra najznacajniju ulogu na polju tehnike zbog njene univerzalne prilagodljivosti kako za proizvodjenje svetlosnih efekata, tako 1 za proizvodjenje mehanieke snage. i u tom pogledu nije moglo biti ogranicenja. Analizujuei sve fizicke pojave na radu Gramove dinamomasine i motora jednosmerne struje, dolazio je do sve veeeg ubedjenja da je motor naizmeniene struje ne sarno ostvarljtv, vee da se mofe ostvariti na neetn. koji ce u tete vrerne res~ti i problem proizvodjenja i prencsenje elektr'Icne energije na velike daljine u praktienn neogranicenim kolieinama. Kada je 1862. godine posle sistematskog prcueevanfe i razmisljanja kroz punih pet godina dosao do resenje. prva misao mu je hila da svoja otkrica i pronalaske eksperlmentalno proved i prakttcno prjrnenl. Zato Tesla napu~ta svoje mesto u Budirnpesti i

33
Edisonovom Kontinentalnom drustvu. Ziveo je u nad: da ce tame imati i finansiske i tehntcke rnoguenosn za to. Ali au tu cekale nove teskcce, koje je trebalo savladatl. Radeei neurnomo skoro dye godine, rnorao je jrajzad da uvidi da Evropa ntje jo!i bila zrela za njegove pronalaske. Uzalud je pokusavac da ubedi svoje direktore u to: kakve sve koristi imati Drustvo od njegovih pronalazaka. Za naizmenienu struju nije bilo razumevanja. Svi su mislili da su Teslini pronalasci bili same neostvarljive ideje, kojima nije bile vredno posvee.vatt pafnju. Teslu ni to ne zbunjuje. Kada mu se dala prilika izveo [e potrebne eksperimente, a tada sa resio da ode direktno Edisonu, koga fe smatrao za coveke, koji ce razumeti njegove ideje i pomcc! mu da ih ostvart. odlazi u Pariz

ee

Edison je sredinom osamdesetih godina, kada je Tesla dosao do njegu, bio jerian cd najslavnljlh prona'azaca u svetu. ne to'iko zbog pronalaska praktleno upotreblj ive elektricne sijal iee, koliko zbog ertavog niza pronalazaka koji su omoguctlt da se elektrtcnc usvetljenje prakticno ostvart i da se podignu elektrlcne centrale za osvetljenje gradova i za snabdevanje radionica etektrtcnom energijom za nogon mastna. Ceo naucni svet verovao [e da [e Edisonovo delo poIoztlo temelje buduceg razvitka elektrotehnike, iako [e tada bilo dobro poznato da Edisonov sistem proizvodjenja i primene elektrtcne struje nije mogao hiti iskoriScen za prenosenje elektricne energije. Primena Edisonovog sistema bila [e mogucna same u neposr ednoj blizini elektr-icne centrale. Jednosmema struja nije mogla biti tskonseena za visoke napone, a to je b.tnc kad je u pitanju prenosenje energije na velike da!jine. Poznata ie etnjentce da se sarno pomocu visokih napona pri prenosenju elektrtcne energije mogu savladati daljine, jer ked niskih napona nastaju nepremcstive teskoce. Eloktrtcna snaga je proizvod napona i struje. Ukolikn je struja Iaca, utoliko je potrebno utros.ti vise bakarnih provodnika da bi struja mogla da se prenese na odredjenu daIjinu. Ked velikih snaga od neko.Iko hiljada kilovata pomocu niskog napona od nekoliko stotina volti, daljine od pola kilometra vee su toliko velike. d:1 prenos postaje nerentabilan. Kada bi se mogli iskoristiti naponi od nekoliko deset.na hiljada volti za takav prenos, bilo bi mogucnc istu snagu preneti rentabilno ne same na daIjinu od pole kilometra, vee i na stotine kflornetara. Tu je legao problem. Jednosmerna sti-ujn nije mogla za te svrhe biti iskor-iscenar jer kod nje nije bile moguenesti da se niski napon preobrazi u visoki. Kod naizmenicne struje to je bilo mogucno i to na vrlo prost i ekonomtcan nacin, ali

34 je ked nje, kao stc smo rekli, postojala drugs jedna nepremostiva teskoee. Nije bilo motors' za naizmenicnu struju, a vrlo V8ZaD P04 troSac elaktr-iene energije, vee u to vreme, bto je, narocito u Arnerici, elektricni motor, koji ie Iskortseavan za razne vrste mehaniokih pagona. Zato su najpoznatiji atrucnjaci odbactli potpuno naizmenicnu struju i smatral i da se same pomocu Edisonovog sistema maze vrsttt elektrifikaciia, bez obzira na njegovu ogr-anicenost. Za njih [e problem bio resen na prost nactn. Trebalo je u svakom vecern gradu na odredjenim mestima podizati posebne male centrale, koje bi podmirivale potrebe pojedinih reona. Za tadanje potrebe,. karla se industrija nalazila joS u dosta primitivnom stanju, to je bilo i dovoljno. Na neko Iskcriscenje vodenih snaga i energije uglja na rudnicima u cflju prenosenja elektricne energije na veee daljine nije se, naravno, mogio ni pomisljati; ali tada se smatrale da napredak Industrije i ne zahteva takva sredstva. Zato se verovalo da je bavljenje problemom konstrukcije elektricnog motora za naizmenicnu struju prosto gubljenje vremena. Kada su najpozvaniji strubnjaci jednom izrekli da takav problem spada u carstvo fantazije i da nije priatupacan naucnom rasmatranju i tehnickom proracunavanju, bilo je iluzorno i baviti se njime. Pa i pored svega toga neki obdareni inzenjeri proveli su dugo vremena u resevenfu tog problema. Francuski naucnik Marse] Depre posvetio mu je mnoge godine svoga rada, a njegov sunarodnik Golar vrlHo je i velike eksperimente da bi dokazao rentabilnost orencsenja elektricne energije pomocu naizmenicne struje. Sve su to, medjutim, bili uzaludni pokusaji, jer motor natementene st-uje niko nije bio u stanju da ostvari. Zato se odustalo od daljih pokusaja i u industriskim zemljama pristupilo podizanju malih elektr-ienih centrala Edisonovog tipa. Tako ie u samom Njujorku sredinom osamdesctib godina bilo podtgnuto nekoliko desetina takvih centrala ukupne snage od oko dve hiljade kilovata. A sta je to bilo prema onome sto je Tesla nameravao da ostvart i Sio je u svojoj viziji vee video ostvareno? Za njega je problem opsteg napretka bto vezan za puna Iskoriscenje prirodnih snaga, u prvom redu za neograniceno i skortsceme elektrfciteta. Karla je dosao do otkrica obrtnog rnagnetnog polja:, smatrao ie da ce ga brzo pretvoriti U praktieno dele i stae iti u slujbu celog 150veeenstva.

35
Bas u to vreme ne sarno u strucntm casopisima vee i u dnevnoj stampi mnogo se pisalu 0 Edisonovim uspeslma i 0 podizanju elektr-ienih centrala u raznim velikim gradovima Amerike i Evrope. Zato je Tesla smatrao da ee njegove ideje dedi u pravo vreme, aka pokusa da se stavi u vezu sa vodecim krugovima na polju etektrtzne industrije, preko kojih bi mogao doei u dodir sa Edisonom. Kontinentalno Edisonovn drustvo u Parizu, koje je otkupilo Edisonove patente za Francusku, bavilo se izgradjivanjem dtnamomasina i Matera jednosmerne struje f uvodjenjem elektricnog osvetljenja. U njemu su radil i uglavnom americki inzinjeri a medju njima bio je i Bacelcr, jedan od najistaknutijih saradnika Edisonovih. On mu je i savetovao da odmah ode u Ameriku I da stupi u vezu sa Edisonom. Tako je, pccetkom 1884., Tesla preseo u Ameriku i dosao u vezu sa ovim genijalnim prakticarem. U prvo vreme Tesla je radio vrlo intenzivno u Edisonovoj laborator-ijt na usevrsevanju masina jednosmeme struje i pokusevec je cesce da razgovara sa Edisonom kako bi ga zainteresovao za svoj pronalazak za koji je bic ubedjen da resava u potpunosti problem iskorisdenja naizmeniene struje za motorni pogon. Tesla [e verovao da sa Edisonom mcse 0 tome slobodno govoriti, ida [e to pravi covek koji bi bio u stanju da uvede njegov ststem u industriju i da ga iskoristi u novim elektnenlm eentralama koje bi bile u stanju da proizvode velike k9licine elektr-iene energije i da je prenose na velike daljine. Tesla je uveravao Edisona da taj novi ststem ima da odigra u buducnostt veliku ulogu, da ce stvoriti novu epohu primene elektricne energije i da ce na taj Inacin izazvati i cttev preokret u industr-iji i u nacinu industrtske proizvodnje. Ali. na veliko Teslino iznenadjenje, Edison nije hteo da cuje ntste 0 takvim "fantazijama", jer je bio ubedjen de mlad rna i vrlo darovit covek kao !ito je bio Tesla, nije u stanju da ostvari ono sto su najveCi autoriteti na polju elektrotehnike smatrah "iluzijom". Edison [e eenio Teslu kao velikoga radnlka, narocito kada je Tesli poslc za rukom da za vrlo kratko vreme dovede u red elektnene instalaeije na ladji Oregon, koje su Edisonovi str-uenjaci projektovali i rnontirali,-, ali nlsu mogJi da dovedu u ispravno stanje za rad. Zato rnu je i poveravao za sve vreme dok sc Tesla nalazio kod njega, od poeetka 1884. do pceetke 1885., na rccito zamrsene poslove i nove konstrukeije, koje druglma nije mogao da poveri. Sve to, medjutim, nije otstranilo Teslu od njegovih "fantazija", [er je njegovo ubedjenje da postoji moguenost za primenu naizmenienlh

36
etruja i u elektromotorima bile toliko, da je neprestano mislio o tome. To pokazuje da je Tesla bio neumoran radnik, jer je radio sve ono sto mu je bile poveravano vrlo vredno, istrajno i sa velikim uspehom, ali je u Isto vreme provod:o svoje budne casove neprekidne i u novim mislima, novim idejama, koje su ga vodile novirn

pravcem.

I sa drugim ljudima pckcsavec le 'I'esla da govcrt 0 svojim Idejama, ali su se i ani plasili Teslinih "fantazija". Smatrali su da je potrebno -da im Tesla dokaae pomocu "realn:h" pronalazaka da je u stanju da stvort nesto novo. Tada je za osvetljenje ulica i radlonica u Njujorku i drugim gradoviroa Iskoriscavana automatska luene lampa i skoro svako elektrrcno preduzece imalo je svoj sistem osvetljavanja pcmocu lucne lampe, pa su ljudi sa kojima je Tesla dolazio u vezu trafil.i od njega da pronadje jedan nov takav slstem koji bi im mogao doneti neposredne koristi. Taj predlog Tealu je zainteresovao, jer je osecao da ee pronalasknm takvog sistema doc! do finanslskih sredstava, koja bi mu omogucila da razradi polifazni sistem i motor naizmenicne struje i prijav! patente na te pronalaske. Zato je svojom neobienom energijom pristupio resenju problema osvetljenja pomucu nove Iucne lampe. Radio [e nekoliko mesec: neprekidno, i kao rezultat pojavio se nov sistem osvetljenja pomceu automatske Iucne lampe za jednosmernu struiu. Tesla je dobio sedam patenata, koji. su svi prijavljeni u toku 1886. Taj njegOY istrajni rad doveo je i do finansiskih uspeha, ali ie njegov znaea] bio vtseu tome llto [e pokazao da je Tes'a realan pronalaza~ koji je u stanju nesamo de da nove praktlcne ideje, vee da ih i pretvor-i u delo. Njegovi finansiski saradnict, koji su isktn-isti'li Tesline patente, narneraval! su da po svaku cenu obezbede daIju Teslinu saradnju, ali se 'I'esla sa njima nije mogao sloziti. On je neumorno nastojao na tome da stvori laboratoriju i radionicu u kojoj bi imao mogucnost! da radi po svojoj votjt, ali u tome nije uspeo. Zato se razisao sa svojim saradnicima i krenuo novim pravcem. Vee poeetkom 1887., osniva se "Teslino ejektricno drustvo" u Njujorku u kame Teslin genije dolazi do punog .zraza. Sada raspolaZe sa radionicom i lab"oratorijom, i izgradjuje prve svoje generatore, transformatore i motore dvofazne i trofazne str-uje, I, vee 1Z oktobra iste godine, prijavljuje osnovnepatente na indukcioni motor, visefazni generator i na ststem prencsenja elektricne energtje

37 pomocu vtsereane (polifazne) struje, a 30 novembra i 23 decembra tete godine prijavljuje jos cet:ri dalja patenta koji se odnose na transformatore i razne vrste indukcionih motora, kao i sistem prenosenje I raspodele elektriene energije pomocu visefazne struje. Brcj prijavljen.h patenata iznosi ukupno sedam, ali Tesla priprema i nove patente, I to citav niz novih patenata koje prijavljuje u toku naredne godine. Vee sarna ta cinjenica sto [e za nepunu godinu dana bto u stanju da organizuje novo drustvo, da stvori rad'onicu i laborator-iju, da izgradi mestne. motore i transformatore, da ih u Iaboratcr-iji isproba i da prijavi osnovne patente, - maze se objasn.t! jedino Da, taj nacin aka se pretpostavi da je 'I'esla vee mnogo ranije sve probterne polifaznog sistema resto u svojim mislima u potpunosti, razmi1Hjajufi 0 njima kroz godine! Sad, kad [e dosao do sredstave. vidimo ga i kao neumornos fizickog radn.ka, koji oraantzuje laboratoriju i stvara konstrukcioni biro u korn i sam izradjuje crteze i serne, a zatim vrsi ispitivanja sa gotovim masinama. A te maslne pokazuju ne same savrsenu tehnicku konstrukciju, vee i Teslinu sposobnost da savlada i raeunsku stranu problema, [er su ispitivanja, koja [e profesor Antoni kao zvanfeni eksperl vr§:o sa Teslinim masinama i motorima u zimu 1887/88. gcdine, pokazala da stepen dejstva Teslinih asinhronih i sinhronih motora prevazilazi atepen dejstva motora jednosmerne struie koji su tada bili u Industrtit primenjeni u vellkoj mert. Takve masine i motore Tesla nije mogao konstruisati bez prethodnih velikih racunskih operacija. Kod elektricnih rnas'na mora se kao i kod drugfh rnaatria za proizvodjenje snage. parnih masina i pamih turbtna, ra~unski sve prlpremifl da bi se dobili povoljni rezultati. Razrada mastne na industriskoj osnovi zahteva potpuno iskorBeenje mater-ijala. Potrebno je sa sto manje materijala proizvesti najvecu snagu. To se ne moze poetic! bez prethodnog proucavanja i bez raeunanja. Raeunske operacije u elektrotehnici, speeijalno naizmenicne etrute, vrlo su kompl ikovane I pretpostavljaju dobro poznavanje osnovnih zakona elektrotehnike, nauke 0 materijalu i problema meharricke abrade. Sve to je Tesli bilo dobra pozna to, a njegove prethodne pripreme, koje poticu jos iz 1877., pokazuju da je Tesla znao da udje u takve prob'eme, tie sarno kao fizicar, vodeci racuna 0 prlncipima teorlske prirode, vee kao peaktiean inzinjer i na tehniekoj osnovi.

38
Zato je i postigao ogroman uspeh. Jedan od nejveeth i najpoznatijih amer-iekih industrijalaca, Dzordf Vestinghauz. zairrteresovao se za Tesline patente i resio se da ih otkupi kako hi se sa svcjim velikim preduzecem ukopcao u Teslino dele i stavio na ~elo prakticne primene Teslinih genijalnih pronalazaka. I istorija drugih Teslinih epohalnih dele pokazuje Teslu kao neumorna radnika, koji je godinama ne same stvarao Ideje, vee ih pretvarao i u praktieno upotrebljiva dela.

Nesebthn

proDalaza~

Druga osnovna erta Teslinog karaktera je nesebtcnost i materijalna nezainteresovanost. On nije bio slavoljubiv i nije osecac ni najmanji znak Ijubornore cak ni u slueajevima kada su drug! pomocu njegovih ideja dolazili do slave i bogatstva. Bio je ,pun ideja, koje su mu se javljale jedna za drugom tako brzo da je razumljivo sto nije mogao imati ni fizi~ke moef ni tehnibkih ni finansiskih sredstava da ih sam ostvart. Zato je i drfao mnoga eksperlmentalna predavanja u kojima je strokogrudc t nesebicno saopstavao naucne otkrica I pronalaske I poziveo naucnike celoga sveta da se pozabave njima i da pokusaju da ih praktleno iskoriste. Medju takve spadaju mnoge ideje od osnovnog znaeaja za da!ji razvitak. Takav je slucaj, na pr., i sa antenom i uzemljenjem u radiotehnici. Tesla, kao stc smo videli. nije zastitio antenu, iako taj pronaLazak pretstavlja osnovu za pretvaranje v.sokofrekventnih oscilacija u elektromagnetne talase u otpremnim radiostanicama, kao i osnovu za pretvaranje elektromagnetnih talasa u elektricne oscilacije u prijemnim stantcama. Ali to je sarno jedan od osnovnih pronalazaka na pclju radiotehnikev a Tesla je dao mnoge proneIeske istog znaeaja na istom polju, koje je patentima eestttto, pa ie. Sia vise, mnogim patentima za§titio i prcnalaske manjeg znacaja, Iz toga ne moeemo izvesti zakljucak da [e Teale propustio nekom omaskom da za§titi tako enazajan pronalazak. vee moramo pretpostaviti da je bio rukovodjen nekim vaanim razlogom. Nije verovatno da Tesla u svcte vreme nije shva'tio u dovoljnoj mer; znaca] tog pronalaska, [er- iz njegovih predavanja vidimo da je u vise mahova skretao paznju na znacaj antene za ostvarenje b~icne telegrafije. Za Teslu je antena pretstavljala tsto tako kao

39
i uzemljenje osnovni princip koji Ie imao da re§i prencsenje elekrt riene energije bez tica za radiotelegrafske i druge svrhe. On je poznavao Hercove eksperimente i vrsto je j sam opite sa Hercovim aparatima proiavodeei Hereove jako prigusene kratkeelektromagnetne talase od nekoliko metara, pa je uvideo da se sa takvi,lh talasima, proizvodjenim Hercovim aparatima, praktieno ne moze rusta posfici. Takvi .talesi kretali su ee u pravoj liniji~ kao i svetlosni erect, a za resenje problema bestene telegrafije na velikim otstojanjima bilo je petrebno u -prvom redu pronaet nactn kako da se prebrodi Zemljina krivina. Zato je pokujac da za takve prenose iskoristi Zemlju, i da joj nametne visokofrekventne oscilacije, ko.je bi magle da se sire po njenoj povrsin! a nel kroz vazduh u pravoj liniji. Da bi te osctlectfe, nametnute Zemlji, mogie doc! do punog ieraze bilo je potrebno stvorrti ctvcren strujni krug, a to je postigao vezivanjem visokouzdignute Hce za jedan kraj svog visokofrekventnog transformatora. Drugi kraj transformatora veeaov.je za Zemlju. Taj plan Tesla prikazuje vee u svom predavanju na Kolumbija koledju u Njujorku, odreenom 20. maja 1891. On rnu tom prilikom slugi za prenosenje energije bee fica za svrhe elektrfenog osvetljenja. U. dvorani u kojoj je predavanje oddano dobivao fe na taj natin luminiscentnu svetlost. U tom slucaju Teslin oscilator sa antenom pretstavljao [e izvor elektrtcne energije koja [e prenosena u obliku elektromagnetnih talasa do izvesne daljine, a evakuisane cevi pretstavljale su prijemnike energije prenete kroz prostor. U vest sa tim eksperimentima Tesla ne nag'lasava jOs znacaj antene i visokofrekventnih oseilaeija za beZicnu telegrafiju, ali vee u narednom predavanju, odrianom 3. februara 1892., pred Institutom elektroinzenjera u Londonu, ponovljenom 4. februara iste godine pred Kraljevskim institutom, Tesla pokazuje ne sarno pornenute eksperimente, vel: postavlja osnove radio tehnike, ukazujuei na to kako je pomocu takvog plana mogueno prenositf signale bez fica na velike daljine. Taj plan Tesla ialafe i u svome predavanju, odrlanorn 19. februara 1892., u Parizu pred Internacionalnim drustvom elektrtcara i Francuskim drustvom fiziesra. a objavljuje ga i u predavanjima 24. februara i 1. marta 1893., odrsanim pred Franklinovim institutom u Filadelfiji i pred Nacionalnom zajednicom elektricnog osvetljenja u St. Luisu. U poslednjim predavanjirna Tesla iznosi u potpunosti ne sarno osnovni plan radiotehnike, u kome i na otpremnoj i na prijemnoj radiostanici predvidja antenu i

40 uzemijenje, vee pokazuje i koliku uiogu igra princip rezonancije, U vezi sa tim planom, u ostvarenju belicne telegrafije izmedju najudaljenijih taceka na Zemljinoj kugli. Ko!iko je taj Teslin plan bio poznat u ana vreme u neucram krugovima i koliko je rnegov znaea] za radiotehniku bio cenjen, pokazuju reci poznatog ruskog fiaicara i pronatezaca na polju radiotehnike Papaya koje je izgovorio u svom predavanju pred Prvim sveruskim elektrotehnickim kongresom januara 1900. U tom predavanju Popov kaze iuieno ovo: "Pribori, kojl su posluzil: Markonijevirn opitima i koji su mu ornogucili da telegrafira na otstojanju od 12 kilometara, sastojal1 su se iz delova koji su opisani u marne priboru. Iz pr'Ioaene seme vidi se prva opisana Markonijeva aparatura. Kao izvor oscilaeija posluzio mu je vibrator telijanskog protesore Rigi. Na otpremnoj staniei bila je, osim toga, postav!jena katarka sa visoko uzdignutim izoio'tPnim provodnikom koji je s [edne strane bio vezan sa jednom loptom vermzera, dok je druga lopta vezana sa zemljom. Oscilactje koje je proizvodio vibrator rasprostirale su se do izdignute Hoe, a iz nje u okolni prostor. Na prijemnoj staniei bio je postavljen isto tako izolovani provodnik, vezan za jednu elektrodu, a drugi kraj elektrode bio je spoferr se zemljom. "Upotreba katarke na otpremnoj i prijemnoj stanici sa iz010vanom zicom u cilju prenosenja signala pomocu elektrfenih oscilaeija nije, medjutim, bilo nistanovo: 1893. godine u Americi izvr!io je slicne opite sa prenosenjem stgnela poznati elektrotehnlcar Nikola Tesla. U njegovim opitima na otpremnoj stanici b:c je na visoko uzdignutoj katarci postavljen izclovan provodnik koji se zavrsavao na gornjem kraju jednim kapacitetcm u obliku metalne plcce. a donji kraj provcdnika bio je spojen sa elektrodom Teslinog transformatora visoke frekvencije i vtsokog napona. Druga elektroda transformatora bila je spojena sa zemljom. Pragnjenja transformatora mog!a su se cuti na prijernnoj stanici u telefonu koji je bio spojen sa visoko uzdignutim provodnikom i zernljom".1) Ovaj cttat iz predavanja slavnog ruskog naucnika dovoljan je da pokaze da je 'I'esla 1893. godine svoj plan radictehnike ne sarno nesebteno objavio naucnom svetu. vee i eksperfmentalno prikazao i izvrsio prenos signala bez stca na osnovu toga plana. U njemu ima ') Izobreteni!c r-adio A. S. Popovim, 19~5.V. Nauka I tehnika. januar 1946. Akademii nauk SSSR, Mosk;va

4!
jos nestc sto tada naucni svet n.je mogao da shvati: antena je na otpremnoj stanici blla vezana za sekundarni kalem Teslinog transformatora, koji ie dobivao snazne oscilacije visoke frekvencije iz primarnog TesEnog kola, sa kojim je bio u potpunoj rezonanciji, a to je ono ate je najbitnije u radiotehnici. Tesla nije zastitto patentom antenu. jer je smatreo da treba i drugi neuentct da pokusaju da rade ria ostvarenju beaicne telegrafije, ali je zastitio patentom svoj transformatcr i strujne krugove u rezonanciji, jer je dobra znao da se bez tih elemenata bezicna telegrafija na velikim daljinama ne maze ostvariti. Da je Tesla patentom zastl tio i antenu onemoguetc bi drugima da pokusaju da rade sa Hercovom aparaturom, a U ono vreme mnogi su srnatrali da se pomocu Hercovih aparata i njegovih kratkih elektromagnetn'h talasa moze ostvariti telegrafija bez fica na velikim daljinama. U literaturi nalazimo dovoljno izjava u tom pravcu. ali su svi ekspertmenti 'z toga vremena bili bez ikakvog uspeha. Nova kreativna Tesline ideja da za prencs elektrfenih signala bez zica treba upotrebitl visoko uzdignut provodnik I iskoristiU zernlju. kako bi se elektr-icni impulsi mogli prenositi po povrliini zernlje u cilju da se savlada Zemlj.na krivina, ubrzo je naisla na razumevanje jer je, kao sto je pozna to, "1895. Popov a odmah za njim Markoni iskoristio Tes!in plan. Ali ni to nije dovelo do uspeha. jer se bez Teslinog transformatora ni je mogla proizvesti dovcfine kolicina elektrfcne energije u obliku visokofrekventnih oscnectfe, niti se izmedju otpremne i prijemne stanice mogla ostvariti rezonancija, 5to je za razvitak beetene telegrafije bilo nejbttntje. Na ta] naein, dakle, objavljivanje kapitalnog pronalaska antene I uzemljenja poslufilc je cilju, koji je 'Tesla irnao u vidu, i u svojim predavanjima i izrekao, na ime, da i drugi pokusaju da rade na re-· eavanju velikog problema, a Tesli je bile mnogo stale do toga da se u interesu opsteg napretka sto veei krug strul:njaka pozabavi njegovim idejama. I mnogi drugi Teslini pronalasci objavljeni su eoveeenstvu u pomenutim predavanjima u istorn cilju. Pred Kraljevskim tnstltutom izrekao je Tesla 0 osvetljenju pomocu luminiscencije izmedju ostalog ovo : "U larnpi se moae izazvati intenzivna fluorescencija. Dna je vrlo intenzivna i naroCito sjajna pri apctreb i kalcijumovog i cinkovog sulfura. Ni u jednoj grant industrije nije potreban toliki progres kao ked osvetljenja". Te reei terekao je Tesla u vezl

sa mnogim eksperimentima u kojima je pokazao kako se pomoeu visokofrekventne struje mcze proizvesti savrseno elektricno osvetljenje. U one doba bile su u upotrebi Edisonove sijalice sa ugljenim vlaknom, koje su trosile vrlo mnogo elektrlcne energije, a davale vrlo malo svetlosti. vtse od 95% energije trosilo se na neeetjenu toplctu, a sarno 5% moglo je bib Iekorrseeno za osvetljenje. Svojim eksperimentima Tesla je pokazao kako ima mogucnostt da se ovom rasipanju energije stane na put i da se proizvedu elektrrcne lampe nesravnjivo boljeg efekta, koje bi pri istoj [acini svetlosti trestle svega dvadeseti deo energije koju su trestle Edisonove sijalice. Danas [e I ova Teslina ideja u punoj mer! ostvarena. Jos pre duzeg vremene primenjene su za osvetljenje fluorescentne lampe u obliku duguljastih cevt. koje su slufile za posrednc osvetljenje pozonsta, dvorana itd., ali poslednjih godina specijalnim konstrukcijama ostvarene su fluorescentne lampe i za osvetljenje stanova. Kod duguljastih cevt iskoriscuje se visok napon, a kod obicnih fluorescentnth sijalica radl se sa ruskim naponima. Elektrrcno osvetljenje razvilo se na osnovu Teslinih radova do velikog sevrsenstve, tako da je njegova osnovna ideja, da se sa sto manje energije proizvede stc vtse svetlosti, dosla do punog izraza. Ovi primed pokazuju koliko jeTesla bio nesebican i neosetljiv za ljudske tastine, i kako je lako prepustao drugima da se prosleve njegovirn pronalascima. Moglo bi se reel da to mceda ne odgovara potpuno Teslinoj prfrodi, jer njemu tada nije blIa ni potrebna slava, posto je vee bio toliko poznat, da je njegovo ime dovelo u zasenak slavu cak i jednag Edisona. Ali taj prigovor nema opravdanja, jer docnije, kada su Edison. Markoni, i mnogi drugi Teslini protivnici velikom reklamom uspel i da Teslino ime nestane iz [avnosti, pa predje u zaborav cek i u nauenom i tehnickom svetu, Tesla nikad nije hteo ni da cuje da neko pravi reklamu za njega. Novinari, pisci i izdavaci pokeSavali su da ga zainteresuju u tom smislu, ali [e on sve ' ponude hladno odbijao. Njegova teznja bila je da stvara dela a ne reklamu za svoja dela. Na isti naein kao stc je bio nesebtcan i strokogrudan u pogledu saopstavanja svojih ideja, otkrica i pronalazaka, Tesla je bio nessbtean i u finansiskom pogledu. Nikad nije cenic novae, niti mu je on ikad bio cilj. Novae [e za niega znacto sredstvc koje je imalo da posluii opsfim interesima. Zbog toga su mu i bila potrebna velika sredstva, i on [e do njih : dolazio, ali ih [e isto tako brzo i tro§io,

43 iskoriScujuci ih za stvarenje mnogi pouzdani pcdaci. novih velfkih deja. 0 tome postoje

Kada je za svcje patente na polju tehnike polifaznog sistema, 1888., dobio rni'lion dolara od lliordfa Vestinghauza. znatan deo te sume utrostc je na nova istraaivanja u laboratorijama u Njujorku vee iduce gcd'ne cim je napustio svoje radove u Pitsburgu ked Vestinghauza. Prilikom predaje patenata Tesla je nacinio sa Vestinghauzam ugovor, kojim mu je bile zagarantcvano da osim jednog miltona dolara dobiti i tantijemu od jednog dolara za svaku prolevedenu konjsku snagu njegovih generators i motora za celo vreme dok traju patentna prava.

ce

To 5U bila vrlc zamasna sredstve, koja bi za svakog drugog ecveka znacila ogromnc imanje, ali to za Teslu nije znacilo mnogo. Njernu je glavni cilj bio da !ito pre prtstup i razradi svojih novib ideja na polju visokih frekvencija i visokih napona, a 0 kakvim se idejama tu radilo. vidal! smo ponestc iz onog sto smo saopstfl i iz Teslinih predavanja pred nauentrn druswima. Do tih novih velikih dela Tesla je dosao radedi neprekidno, eesto danju i noeu, u svojim laboratorijama u kojima je provodtc svoj Zivot vi1ie godina u neprekidnom zanosu, sve dok mu, 13 marta 1895., poaar- nije uni1itio Iabcratorije sa svima masinama, aparatima i instrumentima i sa svima naucnim podacima i zabeleskama koje je tmao oko sebe u svome kabinetu. u kome je pripremao sve ono. sto je u Iaboratorijama trebalo ispitati. . Dok je bio u zanosu stveralackog rada Tesla ntie razmiSljao 0 tome kolike ce tantijeme dobiti od Vestinghauza. U tom vremenu objavio je bio vee citav niz novih pronalazaka, od kcjih je dobio nova finansiska sredstva, ali [e i [edan dec tog novea bio utrosen u eksperimentima. I taj novae poslueic je za nova istrafivanja i za ostverenje novih ideja, a te ideje pretstavljale su za TesIu pravo bogatstvo. U takvom raspolcdenju nalazio se Tesla pccetkom 1892., kada je dobio poztv od mnogih naucnih dru1itava u Evropi da u javnim predavanjlma objavi svoja nova otkrica. I bas u tom raspolcdenju javi rou se [ednoga dana Dzordf Vestinghauz sa sahtevorn da odustane od ugovora, prema kome je imao da prima kroz 15 godina po jedan dclar za svaku proizvedenu i utrosenu konjsku snagu. Zato je i razumkjivo sto se toga prava lako odrekao. Pokuaacemo da prtkakemo kako se to dogodilo.

44
Keda je Vestinghauz otkupio Tesline patentei pr-istupio podizanju eloktrtdnih centrala Tesl:nog sistema I primeni indukcionog motor" za mehentcke pogone, nastale 5U velike teskoce. Edison je osetio kakva mu 58 opasnost priprerna, a to su osetili i drugi pret.stevmct elektricne industrije. Mnogi su pcceli da izgradjuju Tesline trofazne dinamomasine i njegove indukcione motcre i u Amerid i u Evropi i bez otkupa Teslfn.h patenata, racunajuei da ce se dugotrajnim sudskim sporovima lake izvucl iz svih neprilika, a neka velika preduzeca, kao stc je bile Edisonovo generalno elektnznc drustvo i Drujitvo Tomson-Hauston, smatrala su da je potrebno povesti najenergicniju borbu protiv Teslinih patenata i njihovog sopstvenika Vestinghauza. Njima su stojala na raspclozenju ogromna f:nansiska sre~stva, i smatrali su da ee biti u stanju da primoraju Vestinghauza da sa njima pregovara i da im prepusti pod povoljnim uslovima licencije za Iakoriscenje Teslinih pronalazaka. U tu svrhu ta dva velika pr eduzeea, pccetkom 1892., udruz.la su se I obrazcvala zajednicko drustvo pod imenom Opste elektricno drustvo General Electric Company. Odmah zatim ctpceelt su pregovori izmedju tog Drustva i Vestinghauza, ali se nisu povoljno zavrsiH, jer je ugovor sa Teslom, po kome je imalo da se plata Zit svaku konjsku snagu po jedan dolar, pretstavljao glavnu prepreku u pregovorima. Vestinghauz je pokusec da prebrcdi teskoce primajuci u svoje Drustvo neka druga elektricna preduzeca, u kojima su bila zainteresovana razna finansiska drustve, ali, i ti pokusaji nailazili su ria teskoce. Opet je bio u pitanju ugovor sa 'I'eslom. U takvim pr-llikama obraca se Vestinghauz Tesli, izlaze mu svoje teskoee i predccava mu da ee nastati teskoce i za Iskortseevanje Teslinog sistema, ako se ugovor ne izmeni. Sta [e taj ugovor u finansiskom pogledu znac:o za Teslu, mofemc shvatiti kada kaaemo da u svima elektricnim centralama u svetu danas rade bezbrojni Teslini trofazni generatort, Cija ukupna snaga iznosi nekoliko stotina miltona kilovata. I snaga indukcionih motora u svetu ceni sc na nekoliko stotina miliona konjskih snags. Kako je od 1892 do danas proteklo preko 50 godina, mozemo proceniti dosta taeno koliko bi imao Vestinghauz da plati Tesli u toku 15 godina, kotiko je trajala ugovorna obaveza. Onil je procenio tu otstetu na 12 miliona dolara, ali je po nasem uverenju ta procena i suvtse niska, jer od vremena kada je podignuta prva vel.ka hidrocentrala na vodopadima Niagare, u celom svetu, a narojiito u Americi, pristupilo se naglom izgradjivanju velikih kalor-ien.h I hidrocentrala

4~

Teslinog sistema, a njegov indukctom motor postao ie glavno pogonsko sredstvo ne sarno u industriji vee i u svima drugim primenama elektrfcne energije za mehanieke pogone. Tesla, prirodno. U ono vreme nije mogaa taeno proceniti kolika je suma bila u pitanju, ali se i po njegovom racunu morale raditi 0 milionima delara, [er je tada

pravcu sve brfe izgradnje novih elektricnih centrala njegovog sistema i sve veee primene njegovog indukcionog motora. Tesla je
sve to dobra znao, ali je poverovao Vestinghauzu da njegov ugovor pretstavlja velku prepreku za takav razvitak. Zato se zamislio kada mu je Vestinghauz u njegovoj Iaboratcrij i izloflo svoje teskoce. Vee tada su mu bile na umu reel koje je napisao u odlomcima svoje autobiografije: "Napredni razvitak covekov zavisi· u prvom redu od pronalazaka. To [e najvainiji proizvod njegovog stvaralackog duha. Krajnji ci!j covekov ie da potpuno zavlada nad materijalnim svetom i da podjarmi i stavi u sluebu eovecensrva prirodne sfle. U tome lezi teski zadatak pronalazaca koji cestc ostaje bez ikakve nagrade, a cesto biva i pogresno shvaeen. Ali kao nagrada za to slufi mu u dovoljnoj mer-i ubedjenje da spada u red onih tzuzetno povleseenth Ijudi, bez kojih bi ljudska rasa U ostroj borbl za opstanak protiv nemilosrdnih elemenata nestala sa lica Zernlje. a nagrada mu je i ustvanje koje ima za sve vreme dok svoje duhovne sile iskoriseuje za stvaralackl red." Te rect, koje 5U bile deviza celog njegovog z:vota, nisu bile plod razmBljanja i filozofske analize, vee su bile pravi izraz Tcsline prirode. Tesla ih [e organski oseecc. Vot.eo je malog coveka, zelec [e da mu pomogne i da ga podigne toliko vtsoko, da bi j on mogao ucestvovatt u onome sto covekov pronelezeckt duh moze da izmisli i da ostvari. Sta su za njega bili mil ion! dolara? Zar je zbog njih trebalo obustaviti napredak i ometati uspon civiEzacije? Zar je trebalo zbog jednog ugovora spreeavatt da se njegove ideje, otkrica i pronalasci stave sto pre u sluzbu celog coveeanstvat Za momenat je mofda i posumnjao u iskrenost Vestinghauzovih reef, [er se dobro seeac svojih ranijih iskusfeva sa poslcvnim Ijudima. Dok [e jo1i bio u Parizu, direktor fabrike predloflo mu je nagradu od nekokko hiljada dolara akc obavi izvesne poslove u odredjeno vreme. Kada je Tesla zavrsto te poslove, obratio se direktoru da mu isplati honorar, ali ga je ovaj uputio na drugog dtrektora, a ovaj ria treeeg. i tako je ob-lazeci svu trojicu dcsao do saznanja da se nije radilo 0 nekoj ozbiljnoj nagradi vee same 0 gruboj bli. I docnije, kada je radio

vee

Tesla

dobro

znao

da

ee

se razvitak

kretati

46
kad Edisona, ponovilo se isto iskustvo. Poslovni Ijudt nisu ozbiljno shvatali svoje obaveze, date usmeno na vrlo gaiantan naefn. Zato je Tesla sa Vestinghauzom I napravio pismeni ugovor, verujuei de pismeni ugovori vrede viSe nego data rec. Da It je I Westinghauz bto od takvih ljudi koji. su davali obecanja da ih docnije ne hi izvrSi1i? To je bila pitanje koje je stajalo pred Teslom. Nije se dugo razrnislj ao. Brzo ga je resto. Kao §to je munjevito dolazio do .svojih otkrica, taka [e munjevito i sada resio ovaj finansiski problem. Vestinghauz je morae biti zovek sasvim drugog kava. Isplatio mu je odmah bez prigovora mBion dolara lim [e ugovor bio zakljucen. "I'akav zovek nije magao biti neiskren i nije mogao izmisljati price o finansiskim teskocama. One SIl, uo.stalom, bile i ocigledne. Vestinghauz je bio engaaoven u podizanju mnogih elekt.ncruh centrala naizmenicne struje jos pre nego sto je otkupio Tesline patente. Te centrale radile su sa cbfcnom naizmenicnom strujom iskljueivn za svrhe elektrtcnog osvetljenja. Sade ih je trebalo preinaeifi za Teslin sistem i. omogucifi da u znatnoj meri povecaju proizvodnju elektricne energije kako bi Mogle davati struju i za Tesline motore. Iako je Tesla u toku 1888. godine u Vestinghauzovim laboratorijama razradio mnoge tipove jednofaznih indukcionih motora, kod kojih je potrebnu pomocnu fazu proizvodio na razne nadine, pokazalo se da Teslin sistem trazi izmene u samim cerrtralama i rnrelama. Trebalc je genera tore jednofazne struje zameniti generaterima dvofazne ili trofazne struje, a mrese preinaetti. Kod novih centrala, koje su projektovane odmah od pocetka za Teslin sistem, ovakvih teskoea nije bilo, ali kod vee izvedenih centrala jednofazne struje trebalo je savladati velike teskoce. Ocigledno je bilo da su te teskoce bile vezane za finansiske zrtve, koje su dolazile i zbog toga, sto'SU predueeca, zainteresovana za jednosmernu struju, vodila veliku borbu protiv Vestinghauza, jer im je hilo jasno da je Vestinghauz otkupom Teslinih patenata dosac u mcguencst da im ugr ozi opstanak. Ta preduzeea zrtvovala su mnoga i velika finansiska sredstva da hi mogla voditi borbu sa Vestfnghauzorn. U takvim prilikama Vestinghauz je mogao momentano dedi u velike finansiske nezgode, a on je bio taj koji je primio na sebe tesku hrigu -0 sprovodjenju Teslinog sistema u Hvot. Zar takvom coveku zbog jednog dolara za svaku konjsku snagu prniti teSkoce? Zar has u vremenu kada je u svojoj iaboratoriji .radio na novim velikim otkricima i pronalascima, koji su trebali

47 da preobraze tehniku u novorn pravcu, i kada [e Tesla u punoj meri cseceo uiivanje i zanos u stvarelackom radu, zar u takvim prilikama da ometa delo drugog jednog pionira? Tesla je dobro znao sta je Vestinghauz pre toga stvorio I !ita je uNnio za njegov polifazni ststem. Znao je da je to bio pravi eovek koji je verevac u njegavo delo i koj! je veliki dec svojih sredstava stavio na respolczenje da bi se Teslina otkrica ostvarila i posluiila opstem napretku. Takav Sovek mazda i rrije bto dorastao teskim borbama finansiske prirode, i trebalo mu je pomodi. U takvom raspolczenju izrekao je Tesla eve reci: .. Gospodine Vestinghauz! Vi ste verovali u mene kad drugi nlsu; Vi ste bili hrabri da podjete sa mnom kad drugi nisu imali hrabrosti; Vi ste me odrzali kad i vast inzinjer-i nisu imali fantazije da vide velicinu onega sto pretstoji, a s,to smo mi, vi i ja, videli, vi ste dosli meni kao prijatelj. Koristi kcje ee civilizaeija imati cd mog polif.aznog sistema znaee za mene vi~e nego novae koji je u pitanju. Gospodine Vestinghauz, vi eete spasti svoje preduzece i meet eete razvijati moja otkrica. Evo, ovde [e ugovor, vas primerak i moj, ja eu ih pocepati na komade. I vi neeete imati dalje ntkakve neprilike sa mojom tantijemom. Je li to dovoljnov'' Te reci navode nas na razmisljanje. Da Ii su one izraz snainog karaktera I neobicne licnosti, iIi sarno neobiean gest, uCinjen u momentu sentimentainosti, iii rnoeda iz racuna? Po na1iemmi1iljenju. taj gest je izraz Tesline prircde, a ne trenutnog raspclofenja iii nekog narocttog raeuna. 0 nekom raeunu ne moze biti govore, [er Tesla nije mogao ceektvatt da ee sa Vestinghauzom docnije moe! zakljuciti slican ugovor za nove patente. Preinaeenjem urganizaeije i prosirenjem radionica, sto je nastalc kao posledica preuzimanja proizvodnje Teslinih generatora, transformatora, motora i mnogih drugih aparata, potrebnih za elektr-icne centrale Teslinog sistema Vestinghauzavo preduzeee bilo je toliko optereeeno. da nije moglo ni pomi1iljati u doglednom vremenu na neke nove obaveze. To je Tesla dobra znao i nije se mogao predavati nekim i!uzijama u tom pravcu. Ni sentimentalnost ne dolazi u obzir da bi se mogao objasniti takav gest. 'I'esla nije bio sentimentalan ni u svojim mladim godinama, pa ni u starijim, a najmanje u svom zrelom dobu kada se nalazio u naponu snage. 'I'ekav neobicnog gest mogao i nesebienog je biti sarno izraz snage coveka koji nije cenic i karaktera materijalna jednog blaga,

43 vee same stvaralacki rad, upucen

cpstem

progresu

u interesu

celog

covecanstva.
To dokazu ju i mnogi drugi primeri iz vremena kada se Tesla u finansiskoin pogledu nije nalazio u zavidnorn polofaju. Vestinghauz je bto dobra upoznat sa Teslinim prl likama i anao je da jel S vremena na vreme zapadno u finansiske teskoce, pa mu je nudio svoju pomoc, ali je Tesla. svaku pomoe odb.jao sa Istlm gestom. Kada je pre 20 godina Tesla ce§ce dolaalo u finansiske teskoee i nije bio u stanju da podmiri ni troskove u svom hotelu, bio je primoravan da nepusta hotele prvog reda u kojima [e dotle stanovao i prelazfo je u hotele drugog iIi treceg reda, kako bi svoje Itcne izdatke znatno smanjio. U takvirn prilikama Vestinghauzovi naslednici interesoval i su se za Teslino finens'sko stanje i nudili su mu pomoc preko zajednlekih prijatelja, ali Tesla ni 0 tome nije hteo ntsta da cuje, a tada [e vee bio u sedamdesetoj gcd.ni. Njegov prijatelj dr. Paja Radosavljevic, profesor Njujorskog univerziteta. koji je sa Teslom u to vremc odraavao intimne veze i bio vrlo dobro upoznat sa njegovim finansiskm prilikama, saopstavao nam je III vremena na vreme u kakvom se teskom finansiskom stanju Tesla nalazio. Kada smo mu izrazilj svoje misljenje da bi tr-ebalo da govorl sa upravom drustva Vestinghauz. pisao nam je da je on sve pokusavao, at: da Tesla neee ni da cujeo tome. Mi smo mu sugerirali i druga resenje, ali je odgovor bio uvek isti. I u svojoj sedamdesetoj godini Tesla [e bio isti onakav kakav je bio u naponu anage. Sam [e uvek zrtvovec sve stc je bilo u njegovoj mcci, a nikada nije hteo da primi pomoe od drugog. Pomagao te ne sarno sirotinju vee i takvog ccveka kao stc je bio Vestinghauz, a nije hteo ni da pcmislja na to da njemu neko pomogne. Osecao je snagu u seb! da .stvort nova dela i nova sredstve i to mu je uvek i polazilo za rukom. Citav niz njegovih pronalazaka t patenata potice iz vremena kada se vee pr-iblizavao sedamdesetoj godini, a iz sredsteve koje je dobivao od tih patenata stvarao je nova dela. Tesla je b:o nesebtcna i strokogrude slovenska pr-iroda, za koju licni interesi nisu postojali. U skali osecanja najvaanija i najdublja mesta zauzimalo je kod njega saoseeanje sa malim eovekom i posrtvovanost do samoodricanja. On pretstavlja za.sta uzor i najviSi izraz nesebienostt i podrtvovanosti. Novae za njega, doista, nije blo ctl], vee eredswo da se koristi zajednicf ,

49 Neustr8~iv i bceben istraiival:

'I'reca osnovna etta Teslinog karaktera jeste hrabrost, neustrai borbenost. vrsect jos 1890., velike eksper-Imente sa visokim napommanalazio mu se stvct uvek u velikoj opasnosti. Tada se u tehnici radilo sa strujama niskog napona. Naponi od desetak hiljada volti proizvodjeni su sarno pornocu Rumkorfovog induktora, koji je davao stvost

vrlo slabu struju. U svojim eksperimentima Tesla je radio-sa transformatorima volti. Radeci jake struje neprestano i sa neponima od nekoliko stotina hiljada sa takvim naponlma, Tesla je mesecima

ispitivao razne vrste izolacionog matertjala, ulje, gutaperku, pamuk itd., cestc uz opasnost po zivot, ali se za svoj Hvot nikada nije plasto.
Izvodeei eksperimente sa svojim visokofrekventnim strujama. Tesla je propustao kroz svcje telo snagu od nekoliko hiljada k. s. i elektrtcne napcne od nekoliko miliona volti. Te eksper-imente razvtjao je do tolike mere, da su iz njegovog tela sevale vamice i sino se pla men vatre. Pri tome je stojicki izvodio eksperimente u kojima su tste struje topile metalne stapove. Kada je 13. marta 1895. izgorela zgrada u kojoj su bile smestene Tesline laboratorije upropaseen je bio say kapital koji je Tesla ulogio u Ieboratoriie i mnogo aparata i instrumenata kojima je vrslo eksperimente na polju radiotehnike. Tada je Tesla tntenzivno radio na tome da pornocu svojih oseilatora polofi temeIje bezicne telegrafije. Taj pcder- bio je za Tes'u prava katastrofa. ali on nije oeajavao, vee je dao novinarima ovakvu Izjavu : "Sve je unisteno, ne samo one stc je imalo vafnostt za nove radove, vee i one sto je imalo istoriske i Ilene vrednosti. U svojim Iaboratorljama bio sam zaposlen istr aaivanjima u cetiri pravea. Jedan od ovih bio je mehantckt i elektrtcnt oscilator, drugi je bto jedan nov metod elektr-icnog osvetljenja, treci pravae se odnosto na prencs vest! na velike daljme bcz ztce. a cetvrti na ispitivanja 0 prirodi elektricfteta. Svaki od ovih radcve. a i mnoge druge, ja eu nastavit: i nadam se cia cu meet to uskoro uciniti u novim Iaboratorijame.vt) 'I'esla je doista i stvorio novu laboratoriju. To ne bi bio u stanju, da nije bic borbene prirode. Borbenost je jako israfena crta Teslina karaktera. ali se ona no odnosi na borbu za Ilene interese za novae koj l bi mu obez-

=.

1)

Electt-ir-al Review. 20 III 1895. Sun. 20. III. 1895.

so
bedio udoban i miran zivot, vet za materijalna sretstva koja hi mu omoguCila da se hvata u kostac sa pt-irodnim tajnama. Tesla je u svom dugom zivotu cesto dolazio u teske materija!ne prilike i bio primoravan da prekida svoje radove. Njegov borbeni duh savladjivao [e, medjutim, sve prepreke. Kada mu je izgorela laboratortja, upotrebio je svu svoju energiju da bi podigao novu. Vee 1896 poslo mu je za rukom to u punoj meri. Problemi bez:cne telegrafije I drugih grana radiotehnike ispunjavali su tada sve njegove mts't. Ideje [e trebalo eksperimentalno proveravati. a kako za Teslu problem bestcne teiegrafije nije bio u tome da se pomocu Hercovog oscilatora odasilju kratk: elektromagnetni ta'asi i da se pornoeu Branlijevog koherera primaju na daljini od nekoliko stotina tlt h'Jjada metara, vee da se stvore sredstva pcmoeu kojih se mo!e ostvariti bezj~na telegraflja ria celcj Zemljinoj kugli, bez obaira na datjine. kr'vtne j druge p repreke, trebalo [e stvoriti takve sperate i instalacije koji bi bili u stanju to da ostvare. Jo~ iste godine Tes'a je to i ostverto. 0 tome nalazimo u [ednnrn str-ucnorn cascptsu Izmediu ostalog ove podatke : "Jedan pretstavnik na§eg easoptsa uverio 51" licno kod g. 'I'csle. koji je u svojim izjavama vrIc konzervativan i oorezan, da je elektrtcna kcmunikac.ja bez fica svrsen etn. i da upotrebljeni metod i principi omcsueutu prtmante r-azurnliivih signaJa i vestt. prenesenih izmediu dye udaljene tacke. Testa je tagrad!o i otpremnu i prtjemnu stanicu. koia je navelikim daljinama osetljiva na signale otpremnika, bez obzira na zemliine struje, na prepreke i na nravae. I to je tzvrseno sa neverovatno malom potrosnjom energ-je . Jo~ pre nekoliko gcd'na objavio je Tesla svoj plan, i to tek poetu j e eksperimentalno vee U one vreme dobio sa svojim aparatima n(? voljne rezu'tate. Od toga vr-emena trebalo je jo1i dosta da 51" uctnt. i Tesla [e ovom predmetu i resen iu ovog problema do danas nenrestano oosveeivao svoju pemfu. Z" seda necemo iz vise raalosa da objavljujemo pojedinosti. vee jedtno iznosimo da je Tesla sa vrro malom pctrcsnjom energtje txveo komunikacije bez zic~ nn " ...0 ' velikim daljinama, ! da kod njegcvih auarata, kojt 5e mozu graditi sa velike energije. daljlrie ne igraju nikakvu uJogu. Morzov eksperiment na daljini od 60 km. na polju te'egrafije sa Hcama. bio je na mnogo nesgurrrijo] osnovt, nego sto su mcgucnostt bezi~nih prencse na osnovu Teslinih eksperrmenata. Teslino delo visokih frekveneija i visokih napona od ogrornne je vaznostr. Vee 1891. godine on je pretskazao rezultate komunikacije bez ztca. koje je sada

51
ostvario. U ana vreme Tesla je poeec sa frekvencijama ad 10.000 per-ioda u sekundi i usavrsio je svoje aparate toliko, da [e danaa u stanju da proizvodi dva miliona i vise perioda u sekundt.:") Iz druglh objava po casopisima I novinama saznalo se da je Tesla u tim eksperimentima vrsio prenose signala hez z:ca iz [edne male radiostanice na obali ked Njujorka, i da je pr-ijerrma stariica bila postavljena na jednoj ladji koja je hila u pokretu. Prvi eksperimenti vrseni su na daljini od nekoliko kilometara, ali je postepe-

nim povecavanjem energije ctpremne stanice za nekoliko meseci savladana daljina od 45 i vise kilometara. Ladja se kretala pri tome raznim pravcima, taka da su signali rnoralt prebroditi razne prepreke ali je ostvarenl prijem bio takav, da se iz toga mogao izvesti zakljucak da je problem beZi~ne telegrafije bio u potpunosti resen. Upotrebljena aparatura u otpremno] stanici sastojala se iz Teslinog oscilatora sa gai'ienom varnicom, Teslinog transformatora, nekoliko struinih krugova u rezonanciji, antene i uzemljenja, a na prijemniku je Tesli poe'uatc [edan vrlo osetljiv auarat, nazvan rotacionim kohererom, koji je preko Teslinog transfonnatora bio vezan sa antenom, odn. gvozdenim trupom ladje, koj! je sluzio kao uzemljenje. Strujni krugovi prijemnika bili su podeseni tako, da su mogli biti taeno u rezonanciji sa otpremnikom. Posle t'b eksperimenata radilo se tome da se podigne [edna veea radiostanica, t da se eksperimenti izvedu u velikom obimu. Tako se pristupiIo vee 1897. godine podizanju Tesline radto-stan'ce u Koloradu, u kojoj je Tesla vtse od jedne godine izvodio svoje istoriske eksperimente, koji su odred.li pravac razvitka radiotehnika. Iz te stan ice slao je 'I'esla 1899. signale bez fica na daljinu od peekc 1000 kilometara. Kad uzmemo u obzir da je Tesla pocepao svot uaovor sa Vestinghauzom jos 1892., da mu je laborator-ija izgorela 1895., : da je moran vrsitt ogromne napore da bi obnovio svoju laboratoriju i 1896-1897 tzvrsic prve vece eksperimente na oclju beftcne telegrafije, moramo se zap.tati na koji je naein savladao sve teskoce i bio u stanju da podigne u Koloradu otpremnu radiostanicu od 200 kW, koja sarna po sebi i u tehnickom I u finansiskom pogledu pretstavlja ogroman poduhvat. Pa ne sarno to! TesJa izgradjuje 1898. jednu malu Iadju i [ednu radtostan.cu na obali kod Njujorka i stavlja Jadju u pokret pomocu radiotalasa iz otpremne stanice. Ladja cadi bez posade. U njoj se

1)

Eled...-<ical Review,

9 VII

1897.

52
nalaze sarno elektricni akumuiatori, motori, strujni krugovi i antene. Pomocu bencnth s.gnala stavlja 'I'esla elektromotore u pokret kako za kretanje ladje, taka i za upravljanje krmila. Brodovl u blizini prate kretanje ladje bez posade, a komisija, specijalno postate iz patentnog ureda u Vasingtonu da prover! ana sto je Tesla u patentu nevco, ne mose da shvat: avo cudo, koje je Tesla javno pokazao. Vee sarna ta Iadja pretstavlja u tehnickom pogledu citav kompleks problema. Trebalo je izvrlHti citav niz pronalazaka. pro[ektovaf na njoj inatalacije , motore i mehantcke uredjaje, trebalo [e to sve praktteno ostvarif i izvesti i na kraju izvdHti citav niz eksperimenata koji su postavili temelje telemehanike. Na koji nacin uspeva Tesla da to sve ostvari? Odgovor je: genijalnost i borbenoat. Borbenost pre svega, jer sarna genijalnost bez borbenosti ne bi mogla ta cuda ostvar.ti. Tesla ne miruje dok jedan posao ne zavrst bez obzira na to kakve su zrtve potrebne da bi zapcceto de'o ostvarto. Pri tome je sam. Nema za sobom nikakvo vece preduzeee. Radl sa svega nekoliko asistenata i mehanieara, a radi toliko da njegovi .asistenti nisu u stantu da Izdrfe tako naporan rad. Zato i nije mogao da okupi oko sebe vee! broj saradnika koji bi mogli da nastave njegovo delo il! da rade uporedo s njime do kraja na ostvereniu njegovih ideja. Cak i naj:zddljiviji napustal! su ga, jer je Tesla eesto danima i nedeljama radio po 20 i vise casova neprekidno. a to nije radno vreme za Ijude koje ne goni unutrasnji plamen genija na velika dela. Pri tome se desavalo da Tesla nije rnogao svojim saradnicime redovno da daje nt platu, jer je po katkad ostajao bez materijalnih sredstava. Tada je nastajalo mueno vreme. Trebalo [e na neki naein odgovarati obavczama, a trebalo je i sredstava za eksperimente. Zato [e morao pronalaziti i takve aparate, koji bi se mogli neposredno finansiski iskoristiti, a po koji put trebalo je naci i druge revere prihoda. To nam objasnjava easto je Tesla u to vreme prijavljivao i uzimao patente i na pronalaske, koji na izgled nisu imali neposredne veze sa njegovtm velik'm idejama ria polju radiotehnike. Citave sertje patenata koji se odnose na rotacione prektdace i na druge elektricne aparate pcticu bas iz tog vremcna. Za njih je postojala neposredna potrafnja od strane elektricnih preduzeca koja su izr-adjtvala Teslinc medicinske aparate i proizvudila Rumkorfove induktore. Potreba za induktorima bila je sve veta kako u naucntrn iaboratorijama tako i za Rcntgenove aparate, koji su od induktora dobivali struju visokog napona.

53
Iz tog vremena pcttcu i mnog! Teslini clanci, objavljeni po Dedeljnim easoptstma i listovima. u kojima [e Tes'a saopsteveo pojedinosti 0 svojim pronalascima na polju radiotehn.ke i 0 onome §to bi se na osnovu njih rnoglo ostvarttt. I ani su posluklf i vtsem cilju, a sa 'stcnskos stanovlsta pretstavljaju izvanredna dokurnenta koja reetto govore kakve je sve borbe morao da vodi najgenijalniji proualazac na svetu, da hi mogao nastaviti i zavrsf ti prekinute eksperimente. U takve clanke spadaju Tesline objave 0 kretaniu ladta, av.cna. torpeda, projektila i drugih objekata pod komandom radiotalasa. Tesla je smatrao da ee njegovi pronatesct na polju telemehanike meet da sprece svako dalie ratovanje. Verovao je da se oomoeu telemehanike mofe na velikoj daljini iz otpremne radiostanice savrseno dtrtgoe att kretanjem objekata ko]! imaju da sprecavaju nepad neprijatelja, bez obzira sa koje strane dolazio. Ta saocatente hila su prosta prikazivanja moeucncstt primene 'I'eslfnog sistema upravljanja kretanjem na daljini pomocu radiotalasa, ali kad [e taj sistem i za samu patentnu komisiju pretstavljao pravo ~udo, u koje strucnjaei nisu verovali sve dok se na lieu mesta nisu uverei. u Istinltost onega sto [e Tesla u patentnim spisima izlozio. razumljivo ie da je sve to za stru javnost pretstavljalo ogromnu senzaciju. Urednici casoptee i Iistova videIi su u tome za sebe dobar pcsao, a TesEni neprijatelji iskoriscavalt su svaku takvu Tesltnu izjavu da bi mu ked poslovnog sveta naskodill i da bi njegcve pronalaske oglasili plodovima pesnicke fantazije. Tada je Markoni izvodio eksper-imente sa Hercovorn aparaturom i Teslinom antenom todve na da ljini od 20 kilometara. soecijalno za svrhe bezicne te!egrafije, a Tesltne izjave pokazivaJe su k.i:lkve moguenosti pruzafu njegovi pronalasci na raznim poljima radiotehnike. Bas to, stc je 0 tim pronalascima govono u javnosti na takav naEn. nanosilo rnu je stetu. ali i koristi. Prfhod: od tih elanake bili su veliki, [er je, kao sto Teslini protivnici pisu. za svaki takav clanlJ,;: placano po nekoliko hiljada dolara, a to je Tesli posluzflo da u svojoj borbi ne popusti i da .straje do kraja. Oni su dclimicno i doprinel! tome da je Tesla doseo do rnoguenosn da pripremi i izvede svcje eksperimente u Koloradu, koji su doveli do mnogih naucnlh ctkrica, za koje mofemo reel da suo kao i njegova otkriea na pclju radiotelemehanike, bila daleko ispred svog vremena.

54
Pronalascl ispred 'svog vremena

U kolikoj merl 5U mnoga genijalna Teslina otkrtee, kcja su danas prtstupacna svakom kulturnom coveku, bila daleko ispred svog vremena, pokazaeemo u nekoliko primera. Primena Teslinih struja u medicrni pretstavlja danas vehko i posebno polje za nauena tstraatvanja. U naucncj literaturi govori se vrla opstrno 0 terapiji kratkih talasa, diatermiji i darzonvalizaciji. To su tri metode 0 kojima u svakom udfbeniku elektromedicme mozemo naci citave odeljke. ali necemo naci ni [ednu rec koja bi ukazivala na to da te metode pretstavljaju proste primene Teslinih str-uja. koje se razlikuju medju scbom same vrstom proizvodjenja oscilacija i nectnom njihove primene. Kako su pisei takvih udabenlka cbfcno nestrucnjact na polju elektrotehnike, razumljivo je da im nije ni bilo poznato da je Tesia jo~ 1891, objavio kako dejstva njegovih oscilacija zavise od naeina njihovog proizvodjenjai kako je svaka vrsta oscilacija vezana za aparaturu kcja mofe da proizvodi sarno odredjenu vrstu oscilacija. Strucnjaci na polju medicine koji su se bavili proueavanjem fiztolosk.h dejatava visokofrekventnih oscilacija dobivali su Tesline aparate od raznih elektr:cnih preduzeca, zainteresovanih da aparate nazovu imenima koja nidim ne bi pctseeala na Teslu i nfegove radove. Iz brosura koje su povremeno objavljivala elektriena preduzeca 0 aparatima za Ieeenje pomenutim metodama, mosemc videti da se tu radilo 0 velikom poslovnom i finansiskom Interesu. Poznata firma Simens i Halske u Berlinu u jednoj takvoj svojoj broscrt iz 1936. ka.!e u tom pogledu izmedju ostalog ovo: "Za medicinsku primenu struja visokih frekvencija stoje nam na respctczenju dve raalicite vrste aparata: varnicni aparati i aparati s elektronskim cevima. Aparati sa elektronskim cevima, kaje smo razvili dugogodisnjim istrafivacklm radom, rade se za velike snage, potrebne u terapiji kratkih talasa duzine manje od 10 metara. Na taj naein odgovaraju n.ajvi~im potrebama Iekarske prekse i nauenog istrafivanja. Kao dokaz toga maze da posluat einjenica da smo za nekoliko godina Isporucilt oko 4000 takvih aparata. Na poIju terapije kratkih talasa izvlleni lekarski pionirski rad obavljen je velikim delom nastm aparatima uz nasu tehntcku pomoc. Varnicni aparati poznati su vee iz diatermije upotrebljivi su za proizvodjenje visokofrekventnth dugih talasa c oscflacija kratke

55
talasne duaine. aka upotrebimo varnteare sa veIikim brojem sitnih varn.ca, ali ovakvi aparati ked upotrebe ultra kratkih talasa ne datu taka velike snaze kao stc daj u aparati s~ elektronskim cevima. Medjutirn iskustvo, koje imamo danas. kada smo za dtatermiju i terapiju kratkih ta1asa isporucil! daleko vise od 20.000 varnicnib aparata. daje dovcljnu garanciju da i ave nase izradjevine pretstav!jaju u tehniekom pogledu najveca savrsenstva.v') Interest industr-ije, u iskoriscenju 'I'esl.nih pronalazaka na pclju visokofrekventne terap ije, bili su kao sto vidimo vrlo velfki, a danas su svakim danom 5'le vee-:. Ali to je dono, kao sto nam ova] cttet pokazuje. tek mnozo godina peste obtave Teslinih osnovnih ideja. Iz toga izlazi da naucni I tehnicki svet nije bio u stanju del shoat. ove Tesline prcnalaske u potpunosti. jer- su bill daleko ispred svoee vremena. Ovo zactsdjava U toliko vise, sto Tesla nije dao Sarno aparate za proizvocijenje visokih Irekvencija, vee je u isto vreme I ukazao na to da se njegove struje mogu iskoristiti vrlo uspesno za Iecenje t da svaka njegova aparatura moze delovati na covecji orgenizam na specifiean nacin, prema tome kakva se vrsta oscilacije proizvodi. Tesla, pt-irodno, ntje eelec da ulazi dublje u fizicloska dejstva : razne vrstc leeenja pomoCu Teslinih struja, jer je smatrao da je to stvar Jekara, ali je razradio ecerate u tolikoj meri, de je lekarima stavio na raspolofenje i aperate kod kojih su dolazili do Ieraza visoki naponi a sIabe struje, i takve kod kojih su delovale jake struje niskog napona, a i takve kod kojih [e dejstvo dolazilo 1: obliku elektromagnetnih talasa kroz prostor, a to su aparati pomoeu kojih su ostvarene metode Ieeente nazvane imenima darzonvalizac.ja. diatermija i terapija kratkih talasa. Vee u prvcj svojoj publikaciji ogradio se Tesla od toga da zeU da se bavi primenom oscilacija za Iecenje i izrekao je da strueni lekarl treba da proueavaju dejstva odredjenih vrsta oscilacija. a da se tehnicari pr-i konstrukciji aparata imaju upravljati prema tim dejstvima, kako bi se proizvel.i naponi i frekvencije, kojr su najpogodniji za pojedine vrste Ieeenia. U cescptsu Electrical Engineer objavio je Testa jo§ 23. decembra 1891. jedno saopstenje u kome je iz10zio neka dejstva Teslinih oscilacija na covecji organizam, pa je skrenuo pazoju na cinjenicu da [e vee u svojim ranijim predavanjima, jos iz poeetka te godtne.
l)

Kurzweljerrthes-apie,

Siemens-Reinigerwerke,

Berlin

NW

7.

56
objasnio kako se mogu proizvoditi cscilacije raznih talasnih duzina [frekvenc.ja) i raznih napona, upuzoravajuci lekare na to da moraju biti oprezni sa primenom visokih napona da ne hi proizveli stetna dejstva. U tom tlanku stoji izmedju ostalog: "Ova kratko saopetenje, nadam se, nece se protumaciti kao pokusaj sa moje strane da se pr.kezem kao neki lekar cudotvorec. jer ozbiljan tstranvec mora sa gnujenjem odbaciti ad sebe svaku zloupetrebu i prevaru koja se vrSi sa elektricitetom, 0 cemu svakog dana dobivamo nove dokaze. Moje primedbe proizlaze iz duboke pobude i zasnovane su na velikom interesovanju koje ukazuju odIicni lekari svakom stvarnom napretku na polju elektrienog istra~ivanja. Napredak ie poslednjih godina bio tako veliki da je svaki elektrfcar i elektroinfinjer ubedjen da se pomoeu elektriciteta mogu ostvariti mnoga deja, koia 5U izgledala ranije prema tadanjem nasem znanju nemoguena. Zato nije nikakvo cudo stc mncgi lekari koji se interesuju za naucnt napredak vide u elektric'tetu sredstvo koje im rncze posluaiti pri procesima 1e&!nja kao snafna pomoe i izvanredan nactn Iecenja. Od kako sam imao cast da IzloHm pred Americkim institutom elektr-icnih inzinjer.a nekoliko rezu1tata u pogledu tskortseenia naizmenicnih struja visokog napona, dobio sam od slavnih lekara mnoga pisma u kojima me pitaju 0 fizickom dejstvu takvih struja vlsoke frekvencije. Zato skrecem pa!nju na to da sam tada pokazao kako se mofe potpuno izo1ovano telo u vazduhu pomocu elektricne strujev'sokcg napona i visoke frekvendje vrlo brzo zagrejati ... Covecje telc u takvorn slucefu fe odliean provodnik. Kada u jednoj sobt iIi na drugi naztn izolovanu osobu dovedemo u dodir sa takvim izvorom struje. eovecja koZa brzo ee se zagrejat:. Sarno od dimenzija 1 karakteristienih osobina aparata zavisice da postignemo zeljeni stepen zagrevanja. Sarna po sebi pojavila mi se misao da bi sposobni lekari pomceu takvih aparata, konstruisan'h podesno za potrebnu svrhu, bili u stanju da Ieee sa uspehom razne vrste bolesti. Zagrevanje bi se, naravno, odigrevalo na povraini. tj. na kozi, i nastupal o bi bez obzira na to da l i se osoba na kojoj se vrsi ta operacija nalaz! u krevetu Hi se krece po sobi, bilo da je obucena iIi bez odela. Ne pt-imarn na sebe obaveeu da ubjasnim sve rezultate, koji moraju, naravno. bit: kontrolisani posmatranjcm i iskustvom, ali bez obzira na to mogu tvrdtti da se primenom ove metode, naime da se covecje telo izlozi bombardovanju naizmerricnih struja visoke frekveneije i visokog napona, sto me [e dugo vremena zanimalo, -

57 maze ostvarttt zagrcvanje organizma. S pravom se maze oeekivati da se neka od novih dejstava potpuno razlikuju od onih koja su postignuta sa odavno pozna tim i opste pr'menjentm terapeutlcktm metodama. Da li ee sva ta dejstva biti korisna Ili ne, ostaje da se ispita." U ovo nekoliko reh vidimo da Tesla daje U ruke medicinara novo [edno sredstvo i da im daje potstreka da ga ispitaju u raznim pravcima S obzirom na razne bolesti. On ovde govori 0 strujama visokih frekvencija i visokih napona, ali kad se ove njegove izjave dovedu u vezu sa onim sto je ranije objavio, postaje jasno da Tesla ne ocekuje sarno tzvestan uspeh u Ieeenju bolesti pri upotrebi atruja visokih frekvencija i visokih napona, vee ostavlja potpunu slobodu da se isprobaju rami naponi i razne frekvencije i to raznih vrsta, kako bi se za pojedine bolestt pronasla najbolja dejstva koja njegcvt aparati mogu dati. Tesla je u vise nauenih predavanja, od 1891. do 1893., pokazao na koji nacin mogu biti protavedene kako neprekidne, tako i pr-igusene oscilacije od nekoliko desetina hiljada, pa do vise miliona pertoda u sekundi, i objasnio [e kako se te oscilacije mogu iskoristif za razne napone upotrebom Teslinog transformatora, koji je pogodan za proizvodjenje kako napona od nekoUko stotina hiljada i miliona volti, tako i napona od nekoliko desetina i nekoliko stotina volti (sto se prostom izmenorn u konstrukciji rnofe postiCi). Teslin transfcrmator u vezi sa Teslinim oscilatorima i njegovim strujnim krugovima u rezonanciji, pretstavlja citavu tehniku visokih frekvencija koja ie ponikla tz njegovih osnovnih ideja, a koju je sam stvorto. Sve je to naucnorn svetu objavljeno u Teslinim patentima i neucn'm predavanj ima i posta!o pr-istupacno kako tehnicarima, tako i medlcinarfma. Zato je razumlj ivo, sto su se mnogi sposobni lekari obraeal i Tesli i tra7.ili obaveJtenja 0 fiziekim dejstvima njegovih struja visokih frekvencija. Prema tome, lekari su imal i da ;strazuju kako deluju na coveeji organizam Tesline struje j u kakvim se sve oblicima mogu ta dejstva pojaviti i kako se mogu za Iecenje primeniti. Ali je napredak bio spor. Trebalo je vise decenija dok se smisao Teslinih reci nije shvatio. Sa jednom vrstom Teslinih struja bavto se Iscrpno poznati francuski fiziolog D'Arzonval 1892. godine, pa je po njemu metoda Ieccnja kod koje dolaze do izraza visoki naponi od nekoliko hiljada i stotina hiljada volti i jako prigusene frakvencije i nazvana D'Arzonval je prlmenio u potpunosti same Teslinu aparaturu jed-

58
nog odredjenog tipa, u kojoj je pomocu obicne verntce i Teslinog transformatora proizvodio jak n isprek.dane oscilacije visokog napona. On nije shvattcu potpunoati Tesline rect da se njegova aparatura maze iskoristiti u razrrirn vidov.ma, te je njegov metod lecenja bio jednostran. 'I'ek mnogo docnije, posle 20 godina uvidjaju lekari da se sa drugom vrstom 'I'eslinih oscilatora, koji su davali slabo pngusene osciiacije i niske napone, mogu proizvesti posebna speciffcna dejstve, pa su tu vrstu lecenja nazvali diaterrnijom, a posle daljfh dvadeset godina poceli su da primentuju i Tesline ncprekidnc oscllacije od vise miltona per-ode u sekundi, ked kojih dolaze do izraza kratkt elektromagnetni talast. Danas se u literaturi i ne pominje ko je pronalazac diatermije i terapije kratkih ta'ese. Te dve rnetodc dovode se u vezu sa Teslinim imenom vrlo retko, tek po koji put diatermija, Iako je. poznata i neosporna ctnjentca da je i tim metodama kao i darzonvalizaciji sam Tesla poloiio temelje. Koliko je dugo vremena Tesla morao da ekrece pazniu lekarima na razne vrste dejstava Teslinih oscilacija i koliko je bio duboko prodro sam u takve probleme, dokazuje jasno njegovo euveno predavanje na Medicinskom kong resu u Bufalu 1896., koje je objavljeno u mnogim strucntm cesoptsome onega vremena, kako u Americi tako i u Evropi.t) Eksperimenti koje je Tesla tom prilikom Izvrslo sa raznim tipovima svojih oscnetore, f opisi t crtezi koji su 0 tome u Itteraturi objavljeni, dokazuju u svima pojedinostima koliko su sve _ tri vrste primene Teslinih struja u medfc'ni Iskljucivo Teslino delo. Navodimo iz tog opstrnog predavanja sledece rect: "Jedno od prvih dejstava vieokcfrekventnih struja, koje sam posmatrao, a kcje je od tnteresa za lekare. bilo je njihova neskodItivost, jer sam vee pri prvim eksperlmentima bio u stanju da propustim kroz covecje telo bez fkakvih ozbiljnih nezgoda srazrnerno velike kollcine elektricne energije. To dejstvo zajedno sa drugim nepredvidjenim osobinama ovih struja objavio sam neucnom svetu prvl put u jednom tehnickom casopteu februara 1691.2). a docnije u ramim predavanjima pred naucntm drustvima. Odjednom ie postate fesnc da se te struje same po sebi namecu za elektroterapeuticke svrhe. S obzl rom na elektr-iena dejstva i analogno tome, mozemo vrlo komplikovana fiaioloska dejstva podeliti u tri vrste. Prvo 1) Electrical F.n!!ineer. 17 XI 1898. The Electrical World. 21 February 189-1, ETZ. Juli 1891.

t)

dolaze do iaraza staticka dejstva, t]. takva koje .zavise ug'avnom od vtsine proizvedenog elektricnog napona, druga vrsta sastoji se u dtnamicnom dejstvu, tj. takvom koje zavisi u prvom redu od jaNne st ruje koja pro'aat kroz covc~je telo, a treea vrsta sastot! se iz dejstava specijalne prirode, koja moaemo pripisati elektrtcnlm talas'ma i osct'actjema kod koiih elektrtcna energita sporije iIi brze prolazi naizmenicno kroz stencke i dlnamicke oblke. U praktieno] pr-imen! naji':e1ice se odigravaju ove raettztte akcije istovremeno, ali eksperimentatormote slobodnim izborom aparata i posmatranjem ustova dovestl. do tzraza u vecoj meri [edno od ovih dejstava. Tako on mose slati kroz eovecfe tete ili kroz delove tela struje srazmerno velike feztne a malog napona. ali mcee izloziti telo i vrlo visok'm e'ektricntm naponima pri kojima je struja vrlo slaba, a ne kraju moze izloziti pacijenta i dejstvu elektrlcnih talasa koj i dolaze kroz prostor iz znatne daljine, prema tome sta zelL Dok je stvar lekara da tacno ispitaju specif.ena dejstva na organizam i pred'oze pogodne metode tecenia. stvar je elektrlcara da dadu razne puteve primene ovakvih struja. Kako ne mozemo biti dovoljno jasni u opisivanju ovih metoda, navodim dijagrame i sIike u kojim a je objasnjen raspored aparata i veza strujnih krugova". Docnije cemo pokazati u eernu se sastoje razne metode pr-oizvodjenja Teslinih struja, a ovde ukazujemo samo na to da su njegove rnetcde, ~ pored jasnih Teslinih izlaganja u celini. shvacene tek pnsle vise decenija. To je jasan dokaz koIiko su na tom ogromnom vamom polju primene Teslinih oscilacija njegove ideje bile daleko ispred vremena. Danes, u dobu radiofonije, radara, televizije i mnogih drugih prirnena Teslinih oscilacija visokih frekvencija i drugih njegovih pronalazaka izgleda narn neshvatljivo da je moralo proei nekoliko decenija dok njihov znaeaj nije shvacen u potpunost! i dok nisu pr-imenjene sve Tesline metode u medicinske svrhe. Obja~njenje [e u ovome. Op~ti progres dolazi razvijanjem nauke i industrije, a da bi napredak bio sto brii, potrebno je da se naport na polju nauke i industrije uprave istim pravcern. To se danas ostvaruje brzo, jer skoro sva veltka. narotito elektricna industriska preduzeca odr-gavaju dobro snabdevene laboratorije u kojima se naucno ispituju i istrafuju svi problem! koji mogu dovesti do znacajnih praktlcnih primena. Osim toga, osnivaju se i mnoge drfavne i druge laboratorije u kojima se vrse naucna istraz:vanja: kako u cilju unapredjenja

6U nauke. taka i u cilju prakticna primene nauenih otkr-ic a. Pre 40-50godina toga nije bilo. Tek univerzalna primena 'I'esl.nog trofaznog sistema za proizvodjenje, prenosente i tskortscente elektr-ijine energije omogucila je da sc dodje do toga, Za rad u. laboratorijama potrebna je elektricna energija, a pre 50 godina proizvodjeno je u svetu gcdisnje jedva nekoliko stotina miliona kilovat easova. dok je danasnja gcdtsnja proizvodnja hiljadu i vtse puta veta. Prirodno je da su se prerna tome poveeele i moguenostt nauenog, tehnlckog I industriskog napretka, iaka ne sesvtm u toj srazmeri, jer veliki deo potrosnje elektrtene energtje otpada i na druge svrhe. Osim tih momenata dolazi jos [adan vrlo vafan momenat U obzir: paveeao se, na ime, u vrlo velikoj mer: kadar atruenih radnika, jer- se i nastava -na univerzitetima t str-ucnlrn skolame u toku poslednjth 40-50 godina bitno izmenila. U nastavni program uvedene 5U nove naucne i tehnicke grane i stvorene 5U po skolama nove Iaboratorije. Tako 5U proiaisle citave generacije nauenfka i istraziva~a, In:Hnjera i tehntzara. koji su u naprednoj industriji na?Hi ne sarno zaposlenja vee i mogucnostt da usavrse metode naucnog istra!ivanja i proizvodn'ie i da stvore nove oblasti nauke i tehnike. Sve je to doslo kao posledica ogromnog pcrasta proizvodnje i potrosnje elektrfene energije univerzalnom primenom Teslinog trofaznog s:sterna. Pre toga industrija i naucne laboratorije nalaaile so se u vrlo primitivnom stanju. Edisonove ! Tesline laboratorije bile su cuvene u one vreme u celom svetu, a one su pretstavljale u poredjeniu sa danasnjim laboratorijama sasvim neznatne ustanove, vrlo ogranicenog obima. One su bile cuvene ne po svojoj orgeniaaciji i rnosuenost'ma istraaivackog rada vee zbog toga sto su genijalni ljudi u njima radili. Ali one so poslufile kao uzor po kome su stvorene stotine alicnlh, a u smislu neuenog napretka mnogo savrSen:jih ustanova. Danas u bezbrojnim laboratorijama rade mnoge hiljade struenteke, a Tesla je radio skoro sam, potpomognut od svega nekotiko asistenata. On nije bio u stanju u svojoj Iaborator-iji da koordinira rad strucnjaka raznih grana, a danas u mnogim labcratorijama rade na tst'm problemima i fizi~ati, i biolozi, i fiziolozi, i astronomi i tehntcart. cesto istovremeno. Zato [e sada lako mogucno prouditi i rasvetliti svaki problem sa sv.h strana i stvoriti sredstva koja mogu dovesti do resenje, a to [e bitno za brz t-svestrani napredak. To nam objasnjava sto so Tesline ideje bas na polju pt-imene njegovih oscilacija za mediclnske svrhe mogle biti u potpunost!

61
shvacene, razr-adjene industriski i tskortseene u medicini tek u posiednje vreme a tada su se odjednom pojavile kao nove. Zato je razumljivo lao metode pod imenom dlaterm.ja i terapija kratkih talasa ne nose Teslino ime. Ranije bi to bile drukcije, !:to dokazuje ~injenica da su u neuci i medic.ni ukorenjeni termini: galvanizacija. voltaizacija, franklinizacija i faradizacija. Istina, neko vreme u strucncj Iiter aturi govorilo se i 0 teslatzac.jt, pa taj naziv natazimo cak i u starim leksikonirna, ali to ie brzo is~ezlo, potisnuto naaiv.ma koje smo spornenult. To dclazi, naravno, i kao posledica borbe koja je sisternatski vodjena protiv 'I'esle. U tom pogledu dovoljno [e pomenuti same borbu francuskog fiziologa D'Arzonvala t njegovih priataltca, 0 cemu ce docnije biti govora ops'mtte. Za dokaz cinjenice de su mnoga 'I'eshna dela bila daleko ispred svog vremena, poslusice i mnoge njegove ideje na polju rad'otehnike. Kada je u Koloradu sa radiostanicom od 200 kilovata, na daljini ad 1000 kilometara vrsio eksperimente bencne telegrafije, dosao [e do mncg.h navih otkrica. U citavom nizu patenata zastttio je razne pronalaske, ko]e je rasradio na osnovu tih otkriea. Oni su za docniji razvitak radiotehnike bili od osnovnog znacaja. 0 tim radovtma i 0 mnogirn idejama, koje su mu se poiavile u vezi sa tim radovima objavio [e cpstmo secpstenie juna 1900 godine u poznatom eesopfsu Century Magazine. U tom saopstenju Tesla govori 0 svojim eksperimentima na polju radiotelegrafije, izvrSenim na daljini od 1000 kilometara, a govort i 0 tome da njegov sistem bezicne telegrafije omogueuje prenosenje bezicnih signala sa jednog kraja zemtttne kugle na drugi. To je Izreceno i tzvrseno u vremenu kada je Markonijevo drustvo jedva bilo u stanju sa Hercovim aparatima i sa Branilijevim kohererom da ostvart radictelegrafske veze na daljini od svega nekoliko desetina kt'ometare. Za Teslu je tada problem bezicne telegrafije izmedju najudaljenijih tacaka Zemljine kugle bio potpuno resen, kako primencm neprekidnih oscilacija od nekoliko desetina hiljada perioda, koje je pro.zvcdlc pornocu visokofrekventnih generators. tako i primenom frekvencija od nekoliko miliona per ioda. Ali i mnogi drugi problemi radiotehnfke bili su u Teslinim mislima, a na osnovu eksperimentalnih rezultata, na domaku prakticnog ostvarenja. Trebalo je razraditi u pojedinostima Izvesne njegove nove ideje i pcdlci jednu veliku radiostanicu od nekolfko hiljada kilovata, koja bi bila u stanju da sve to ostvari. Koliko su te njegove

mislt i ideje bile ispred svog vremena, pokazuje plan, koji je trebalo ostvariti pomocu takve vehke radiostanice. Taj plan Tesla je izlozio u svcm saopstenju i izrekao da bi stanica mogla obavljati eve radnje : 1) uspostavljanje veza sa telegrafskim stanicama na celoj Zernljino] kugli; 2) otvar-anje i obezbedjenje tajn.h telegrafskih telekomunikacija; 3) uspostavljanje telefonskih veza: 4) univerzalna raspodela novinarskih vest! telegrafskim i telefonskim putem; 5) obev'fenje prencsenja vesti za privatne svrhe; 6) stavljanje u dejstvo specijalnih telegrafskih veza na celom svetu: 7) obavljanje i prenosenje muzickih i drugth slienih prenosa preko veIikih radiostanica; 8) univerzalno registrovanje vremena postavljanjem casovnika bez kontrole: 9) prenosenje spisa, crteza, pisama i slicno putem elektromagnetnih talasa; 10) uspostavljanje univerzalne sluabe na Jadjama. koja omogueuje upravljanje ladjama bez kompasa, odredjivnje polofaja, udaljenost: i brzine kretanja Iadja, u cilju da se na taj naCin izbegnu nesrecni slucajevi i sudert: 11) inaugurisahje jednog sistema svetske lltampe na suvu 1
mOTU:

12) reprodukcija fotografskih stika i svih vrsta crtefa, u celom svetu. Ovaj program nije bio plod fantazije, nt rezultat nekih proro~kih predvidjanja, vee je osnovan na stvarno izvedenim eksperimentima i na predvidjanjirna onoga sto se savrlienim aparatima rnofe posttet na tome pc'ju. Neke od tih aparata Tesla je u ono vreme delimidno i ostvarto, a deltmicnc projektovao na osnovu dobivenih eksper-imentaln-h podataka. Naroeito pada u oei cinjenica sto je Tesla dosao do ubedjenja da se pcmocu radiotalasa mcse utvrditi daljina, poloda] i braina kretanja neke ladje i da postoji rnoguenost da se sa !adjom upravIja na daljini bez ikakvog kornpasa. Odredjivanje daljine i pologaja nekog predrneta pomocu radiotalasa ostvareno je danas pomocu radara, sto pretstvlja jedno od najznacajnijih dela na polju radiotehnike, Ali ni radar nije nista novo, jer je Tesla, kao stc vidirno, jos pre vise od cetrdeset godina

63
nil primenu radiotalasa za ovakve ciljeve ne sarno porntslieo, vee I dao osnovne ideje kako da se taj problem rest, stc se- nalazi tacna opisano u njegovom patentu 787 412 od 16 maja 1900. I mnogi drugi primeri pokazuju da je Testa dao resenja raznih tchnickih problema koja se tek u poslednje vreme prakticno isko!·;scuju. Takve stuceieve imamo u primeni luminiscentnih, fluorescentnih, fosforescentnih i indukcionih lampi za svrhe prakticnog osvetljenja, u primenama fotoelektricnog dejstva za razne prakttcne svrhe itd. Danes su mnoge takve Tesline· ideje tskor+scene na industriskc] osnovi i pretstavljaju znaeajne elemente naucnog i tehnicko~ razvitka. One su nam postale i potpuna razumljive, iako pre 40-50 godina i najpozvanij: atruenjaci nisu bili u stanju da ih shvate. Svet nije bio zreo za njih. ali se u njima nalazilo pozitivno jezgro na korne je tzgradteno one sto se poslednjih godina ostvarilo. U .storiji. nauke ima joo takvih slucajeva, gde je trebalo da prodje vise decenija dok se naucna otkrtca nisu pretvorl la u pr-aktieno delo. Da navedemo same slucaj sa Faradejevim otkrlcem indukcije. Do tog velikog otkrtca Faradej je dcsao jos 1831.. a dinamomasinu ! etektromctor jednosmerne struje ostvarto je beleiski pronalazac Gram tek 1868 .. dak'e posle skoro cetrdeset godina. U tome vremenu vreeni su mnogi pokusaji da se na principu indukcije i druaih Faradetevih ideja dodje do prakttcno upotrebljive dinamomaslne i elektromotora. ali je trebalo mnogo rada i nanora (10k se ntte doslo do uspeha. Ovaj primer ne mofe se potuuno uporediti sa mnogim pr-imer-rna koje imamo sa Testinim idejama, jer je u ono vreme tehnika bila na mnoso nnem stepenu reavtee nego krajern oroslog i poeetkom ovog stoleea. To nam pokazuje koUko su mnoge Tesline ideje bile revolucionarnije, jer ih struenjaci i u vremenu dosta razvijenije tehnike nisu mogli dugo vremena da razumeju i tskor'ste. Tesla kao 4::ovek

Kao sto je u radu bio neumoran, a uporan u borbi za ostvarenje velikib dela, tako je i u intimnorn i osecajncm zfvotu Teslina strasna priroda dolazila do punog izraza. U svojim rnladim godinama Tesla je voleo rnnogo da cita. Strast za cttanfem vladala je njirne toliko, da je citave noet provodio u Citanju.

Za vreme prve j druge godine skolovanja 'u Gracu Tesla je vredno pcseetvao svako predavanje, tako de su ga profesori aavoleli i hvalili. U treeoj godini odao se, medjutim, bumom studentskom zivotu. Jedno vreme izgledalo je da se sasvim izgub:o. Sad ga fe naroeito vezivao kafanski Zivot. Provodio je cttave ncet igrajuCi karte, sah i domine. Strast za kartanjem izaziva!a je veliku zabrinutost kod njegove majke. verovala [e da ee zapasti u rdjavo drustvo I da neee postati koristan Clan zajednice. Tesla [e uveravao majku da moze prestati sa kartanjern kad hoce, ali [e u tsto vreme i priznavao da mu to donosi nercctto uaivanje, i da nfie vredno napustati ufivanja koja ccveku gode. On je stvarno i bio u stanju da na vreme savIada svaku strast, a i njegova mati bila je ubedjena da ee joj sin lako savladati i strast za kartanjem, ako ga pusti da je se sam odrekne. ana je dobro poznavala njegov karakter, znala je da ee sopstvenim nastojanjem pobediti svaku strast koja bi mu skodna. Kada [e jednoga dana, dok se nalazio na odmoru u Gospicu kao student trece godine, izgubio say novae na kartama i od majke zatraaic da mu nabavi povecu sumu novaea, ona je to i ucinila i rekla mu: "Idi i raaveselt se. Ukoliko pre izgubiS sve sto imamo, utaliko ce biti bolje. Znam da ces ti to savladati". I imala je pravo. Tesla [e savladao tu strast joS istog dana i prestao je da igra karte. U mladim godinama Tesla je neko vreme strasno PUSiD i trosio velike kolieine erne kafe. To mu je skodi!D. Osecao [e da ce ugroziti svoje zdravlje, akD ne prek'ne sa tim strastima. Kada je jednoga dana osetio arcane napade zbog velike kolbyine utrosenog nikotina i kofeina, obustav.io je i pusenje i uzmanje kafe, iako mu to nije bilo lako. Posle kratkog vremena. medjutim, osetio je da [e napustanjem tih strasti mnogo dobio, [er je bio u stanju da vise radi i da za krace vreme mnogo bolje napreduje u radu nego ranije. Posle svojih velikih uspeha u Njujorku, kada [e od Vestinghauza dobio miljon dolara, priredjivao je Tesla u hotelu eesto raskosne vezere, ne stedeCi novae. Posle napornog dnevnog rada oblacio bi veeernje ode!o i odlazio u drustvo. Pretstavnici najboljih drustventh krugova smatrali su za cast da budu njegovi gosti. I to se razvilo kod njega u toliku strast, da [e postojala opasnost da ee zanemariti nauena iatrafivanja, Da bi i tu strast savladao, postupio je na duhovit naein. Posle vecere poaivao bi goste u laboratoriju, u kojoj bi im pokazivao svoje pronalaske. Primae je od njih sve moguene pohvale. ali je zapazio da ta vrsta napora nije najprijatnija

65 njegovim gostima. Taka je ubrzo dcslo dctle da su posete tor:ji postajale sve redje, a tsto taka i skupe vecere. u Iabora-

Kao strasna borbena priroda, Tesla nije oseeao zavist, uobraaenost ni oholost. U prvatnom zivotu ponasec se prerna svakom vrlo ljubazno, i nije dozvo!javao da u njegovom drustvu prisutni osete koliko je duhovno iznad njih. Isto taka nije vcleo dase svoi'm delima razmece ni u javnosti. lako su ga pcsecivali mnogi novinari i publicisti, izbegavao je da im cesto daje saopstenja i de se reklamira, a izbegavao je i sve pocestt, diplome i svecanostt. Posle burnih dana, u kojime je preterivao u je!u i picu, dosao

je do ubedjenja da ee svezfnu seeuvatt u starijim dan.rna sarno velikom umerencseu. Kada je imao skoro 80 godina, njegova telesna
i duhovna svesma izazivala je opste divljenje. Mnogi btoloz: i fizioloai pitali su ga kako on provodi svoj zivot kad I u osamdesetoj godini izgleda sves kao mladic. Smatrajuci da je potrebno da 0 tome u javnosti progovori, dao fe saradniku jednog popular-neg strucnog eescptsa nekoliko interesantnih podataka 0 svom nacinu ztvota: uglavnom ovo: "Na ljudsko telo gledam kao na mestnu t tako se i upravl lam, Svo]e tete odrlavam uvek u cistoei, kao sto podmazujem uljem svoje mas'ne, i ne dajem prilike da u njemu nastupi neki poremecaj. Najvaznije je Ishrana i dijeta. Ako masinf ne dajemo najbolju vrstu goriva, nece pravilno raditi. Zato se staram da regultsem rad svoje masine prema naucnim princ.pima i prema zakonima planete na kojoj zivimo. Kao sto imamo dan i nee, take i ljudski zivot ima dva razdoblja. Jednc u kome se radi, a drugo u kome se odmara. Prema tome, treba uzimati : dva g!avna obroka u toku dana. Jedan treba da poslufi za proizvodjenje energije, a drugi za snabdevanje tela materijom koja ee ga krepiti za -vreme spavanja. "Jos od rane mladosti bavio sam se fizickom kulturom i proueevao razne teorije 0 ishrani. To me je dovelo do zakljucka da hranu treba dobro sagvakati. jer se na taj nacin pornafe organima varenja. Proucavajuci teonje ishrane, upotrebljavao sam kao hranu m'eko i eorbu od povrca. Pri radu u laboratoriji uzimao sam kroz vise godina hr-anu kad god sam osetio potrebu i osecao sam da mi [e to einilo dobro, ali usled svojih poslova bio sam sprecen da to nastavim i morae sam da uzimam hranu kao I svaki drugi. Ta promena pocela je da me uznemirava i morale je da prodje dosta vrerncna dok se ntsem prilagodio novom naCinu ishrane. Posle dugog lutanja dosao sam najzad do zakljueka da su dva obroka najko-

66
risnija. Rucak je izli§an kao obrok, jer stomak pretovaren hranam De moee da je pretvori brzo u energiju za rad, Prvi obrok trebe uzimati dva sata pre nego sto pocnemc raditi, a drugi aka 7 iIi 8 sati uvece. Ujutru treba uzimati masnu branu, maslo i ulje, da hi se dobila energija za rad, a uvece proteine (belancevtne) da bi se za vreme spavanja mogle izgradjivati telesne eelijice. Belance jajeta odlicna je hrana, dok u iumancetu osfm gvoZdja i vitamina Ima i mokreene kiseline, koja je stetne. S!r je najhranljivija hrana zbog velike kolieine proteina. Pirinae sadrli najmanje mokraene kiseline i lake se vari. "Mokracna kiselina prouzrokuje mnoga oboljenja kao na pro reumatizam. visok krvni pritisak, i mnoge druge bolesti. Zato De

uaimarn pasulj, grsSak, SQeiVQ j sltcne venva. iako se u njima ne1azivelika koltctna proteina. Primitivan covek mogao je da otstrenr mokraenu kiselinu napornim fizickim radom, ali varoskc stanovniJtvo to ne mofe. .Povree je neophodno potrebno mada u sebi ima malo belaneevtne. Ono je korisno, jer regulise rad creva i suzbija mokracnu kiselinu, a, ostm toga, daje telu vitamine i mineralne soli. I voce neutral Be stetne ktseline i koristi varenju, te ga asto upotrebljavam. a osim toga, u vocu ima dovoljno seeera. Meso jedem tek dva do tri puta godisnje, zato sto u njemu ima rfinogomokracne kiseline. "Alkohol mi ie mnogo pomogao u mom Hvotu. Pomoeu njega izddao sam mnoge napore koji bi inade za mene bili sudbonosni. Kada sam prvi put video u svojim mtsl'ma kako radi lndukcioni motor, srce me [e skoro bilo izdalo, ali mi je nekoliko gutljaja rakije umirilo zivce, i blo sam u stanju filozofskim ddanjem da pratim rad motora. "Na aktivnost miSljenja vrlo povoljno util:e hodanje. Svakog dana hodam najmanje deset milia. Ovo me [e drjalo uvek u dobrorn stanju. Osim toga, kupam se svaki dan j izvodim telesna vefbanja u kupatilu. "Radan covek treba da spava 7-8 casova dnevno, da bi se operavto, ali ja spavam same 2 sata dnevno, ali keda spevam, spavam dobro, umetntckt. jer je spavanje umetnost kao i duboko disenfe koje se mora neuctn. To [e jedna od tajni Istoka, koja za mene nije tajna. Posle svakog spavanja, rna koUko kratkog, moram i danas da izvodim telesna vesbenia da bib uravnote!io novo dobivenu zivotnu snagu.

67

"Seksualni stvct igra veliku ulogu u !ivotu svakeg covesa.

Priroda je stvorila prtvlacncst ljudskog rode. Mi~ljenja sam, polova, da bi obezbedila cpstanek medjutim, cia seksualni !ivat ometa

intelektualni rad. Pre nego stc sam dosec do otkrica obrtnog mag.. netnog polja, morao sam cia' koncentrisem svu svoju umnu snagu za taj eksperiment. Da sam se odao seksualnom zivotu. ne bi do-sao do tog otkrtca" ,1) It ovih reci vidimo da je Tesla razradio citavu teoriju kako bi oeuvec mladalacku svefinu i u star-ijim godinama bio u stanju da se punom energijom oda naudnom i Istraaivackom radu. Zbog toga

je suzhijao sve nagone koji bi ga otstranjivali od toga cilja, ali

i pored svega toga, njegova csecajna priroda dolazila je uvek do svog izraza. Bio [e pesnlcke prirode i voleo je da eita pesnrcka deja. Kada su ga prtjateljl posecivali, dok je bio na vrhuncu slave pceetkom devedesetih god.na, voleo je da im govori 0 srpskoj narodnoj poeziji i 0 podvizima junaka kao !lto [e blo Mi!os Obilic. Znao je napamet mnoge narodne pesmc i ettave odlomke iz Gorskog venca, koje je naucto jos u ranom detinjstvu od svcje majke. Docnije, kada je neucro strene [ezfke, cttao ie pesntcka dela u crtztnalu. Znao je cttavc odeljke iz Fausta. Danteove Komedije, Sekspirova Hamleta, Puskinova Onjegina, Bajronova Cajlda Harolda, a mao je i mnoge pesme nasih pesnika Zrnaja, Ljudevita Gaja i drugth. Sve je to svojim prijateljima deklamovao na ortginalnim jezicima. voleo je da im priea 0 velikim borbama srpskog naroda i 0 njegovim zaslugama za evropsku -kultut-u, jer je svojim ztrvema doprineo u velikoj meri de se talas turske najeede suzbije. 0 tome je napisao i neko!iko elenake, a upoznao je amencku javnost i sa srpskim narodnim pesmam.a i mnogim podvizima srpskih junaka. Preveo je i nekoliko pesama Zmaj Jove .Tovanovtce, koje je njegov prijatelj, poznati arnericki pesnik Dzonson prepevao i objavio.2) U te pesme spadaju Zmajeva ,.Tri hajduka", ..Cudnovata ljubav" . .i .Dva sna". Tesla je Zmaja upoznao karla je boravio u Beogradu 1892. Te godine odrzac je svoja slavna predavanja u Londonu i Parizu, posle kojih je otputovao u Gospie da poseti bolesnu majku. Posle smrti svoje majke ottsao je poslom u Budimpestu gde je zatekao deputeciju Beogradske opsttne. Velike 1) Physical Culture, March 1935, 2) Who are 1he Slavs. by Paul R. Radosavijevich, Ph. D., Pd. O. Pr-ofessor- of New York University. Boston. 1919. ~ichaT'd~. Badger. Paja R. Radcsavljevic: Ndkola- TesJa. pomovsnc.. 192.).

68
skole i Srpskog inzinjerskog drustva, koja ga je pozivala da dodje u Beograd. Tada je u Beogradu Zmaj Jovan Jovanovic b.o .op!tinski lekar, i karl je cue za Teslin dolazak, napisao je pesmu .Poedrev Niko!i Teall", koju mu je Itcno predao. Ltcno poznanstvo sa Zmajem doprinelo [e mnogo tome da je prema tom nasern pesniku oseceo narccrtu paznju. B'o je toliko odusevljen, da je riapisao na engleskom i jedan clanak 0 Zmaju kao pesrrlku, u kame ga veliea kao izvanrednog satlrfcara i poredjuje ga sa pesnicima svetskog glasa_!) Teslina oseeajnost nije dobivala svoj izraz same u interesovanju za narodnu poeziju i za pesnicka dela svetske knjiievnostf vee i U ophodjenju sa ljudima. Blo je kadar da SCI _zaplace kada mu je guslar Perunovie uz gusle pevao narodne pesme i kad mu [e pncao 0 teskim mukama koje [e nas narod pretrpeo u prvom svetskom ratu. Kada su ga posec'velt rrmogi njegovi stromasnf zemljaci, pomagao ih fe i u teskim danima kada I sam nije irnao nista. 'Najmanja pr-iea 0 nevoljama njegovih zem'jaka mogla je kod njega da izazove duboko safaljenje. ali se takvim csecanjfma nije dugo predavao. Njeguva volta bila je u stanju da suzbije sva slaba oseeanja, i on je sa lakocom prelazio u svoje misli, koje su ga kao neki ogromnt bedem Stiti'e od svega stc [e moglo da ga odvede u sent'mentalnost. Tesla nije blo sentimentalan i pored sve svoje oseeajnost! i nije se podavao slabirn trenuctma. Osecao je patnju malog eoveka, ali mu je ana davala potstreka da misli neprestano o tome na koji. nacin da izmeni njegovu sudbinu i da mu omoguel bolj! i sreeniji zivot. Tesla je voleo malog eoveka. Jos vise! On je voleo eoveke kao razumno bice, kao najsavrsen i]! proizvod prirode. Voleo ga je sa osohinama, sa ntegovtm strastima i zel+ema i tezio je uvek da mu pornozne. Nije osecao u sebi mrZni~ ni prema kcme. ali je prezir-ao kapitalizarn i fa~izam, koji su budil! i rasoaIjivali najgore instinkte u Ijudtma. Kapitalizam je usto ekaploatisao ecveka i pretvarao najveei dec Ijudske rase u rota, a fasizam je sputav.ao slobodu ne samo coveke kao takvog vee i ~itav:h naroda. Mnogo mu [e hila osnovi, kako bi mogao
1)

svtma njesovtm

stalo do toga da se svet postati zajednica slobodnih

uredl na novoj Ijudi I naroda, Nauka ~

tehnika.

V. M. Aleksijevi(:: Lik Nikole juli 1946.

'resie u knjilcvnosti.

69
jednakih u dostojanstvu i postovanju coveka. Kapitalizam, cija je lrtva bio i sam Testa, svojom sebtcnoseu otezaveo je atvct maiog eoveke I stvarao s jedne strane malobrojnu klasu bogataSa, aI "ruge ogromnu klasu sirotinje koja je svoj iivot morala da provodi u velikoj matertjalno] bedi i u neprekidnoj borbi za hleb. Protiv fasizma izjasnio se u vtse mahova. Kada su italijanski fasisti napal i Abisiniju i upotrebili moderno ratno orufje protiv junackog ali golorukog etiopskog naroda, Tesla [e podigao svoj glas protiv divljacke tiranije i izrekao ie svoje ubedjenje da ce pravda pobeditl. I u velikom ratu, koji je fasizam i nemacki nactonateoctjettEarn vodio protiv celog coveeanswe, zauzeo je odlucno stanovtste. U svojoj poruci Jugosloven'ma u Americi, aprila 1942., rekao je ov~ Istoriske rezt: "U ovoj godini ima da se odluCi sudbina svega sveta. Ove, 1942 godine, snage ala, koje su okupljene oko Hitlera, moraju bit! unistene. Malo ne svakt dan dobivamo dokaze zato u sili udaraca Sovjetske Rusije i divnih na~:h ratnika u Jugoslaviji 1 na Balkanu. Ali sarno te snage nisu dovoljne. Da bi sile sla bile unt~tene. potreban je slogan naper svih ujedinjenih neroda, i to odmah do krajnjih granica. Svako zakasnjavanje toga zajedniekog truda moglo bi imati nepopravive posledice.. Kao najstariji Srbin, Jugosloven, Amerikanac nMe krvi u Sjedinjenim DrZavama, upucujem Yam ovo pismo moleet Vas da se odazovete pozjvu Prctsednika Ruzvelta. Nas narod pokeauje toliku moralnu snagu da nam svetlja obraz pred svetom. Ono ~to Cine nasa brace u starom zavicaju dostojno je duha koji prostma nesu narodnu pesmu. Koliku dusevnu snagu, evrstu odluku, neprestrasenost i junestvc imali su oni na~i jo~ nerazvljeni decaci kad su pred nemal:kim puskarna radosno klica1i: "Mi smo srpska decal Pucajte". Tako se mi svi mozemo ponositi znajuCi da u citavoj istor:ji sveta nema takvog velicanstvencg pz-imera. Ovi divni mueentci z:viee kroz vekove u nasoj uspomeni i odusevljavati nas na besmrtna de'a , ,.Kemojrno dozvoliti da se ta velicina urnanjuje raspr-ivanjem mrznje - ne protiv sila zia vee svoje brace. Nerazdrufiva je sudbina Srba, Hrvata i Slovenaca u staroj postojbini, rna ~ta nepr-ijatelj pokusao da radio Ovde je nesravnjivo Iakse Izvrsttt duznost nego u krvavim okrsajima na Balkanu. Mi izgJedamo mocniji, sjajniji, plamenitiji aka smo :sloant. Slozni Izvrsavamo dufnost

70

prema mucentstvu naseg naroda, prema covecanstvu. Ko drukclje

radi 'borbe da bi zaustavila divlju najezdu .nernaekih fa~ista, i kade su cl<inovi Sovjetske Akademije nauka 12. oktobra 1941. odrfali svoju ovu poruku: "NasavlH svoj ideal u vlastitoj nezavisnoj dreavt, fugcslovenskt narodi uvek su bili i bice prottv fasisticke ideologije ... Mi Juzni Sloveni sa divljenjem posmatramo herojsku borbu na boji visoke je uputio

Pre toga kada je Sovjetska Rusija kod Moskv€ibila u naponu

nije na dobru

putu,"l)

manifestaciju u Moskvi protiv fa§istil:kih zavcievaea, Tesla im

nom pclju hratskog ruskog .: ostalih naroda Sovjetske Unije, kao

moraIne pobude kojim su nedahnuti va§i div-junaci, Iii za slobodu i civilizovani Hvot svth porobljenlh naroda".") Za pobedu nad fasizmom veliki 'I'esla dac je najve6a sredstva, dao je elektricnu energiju pomocu trofazne struje koja je doprinela bitno da se fasiaam unfstl. AI: je njegova troseana struja donela ! ma'om coveku nesravnjive koristi. Prencsenje elektrfcne energije u praktiCno neogranieenim kohcinama stvorilo je nove moguenosn rada u radionicama i fabrikarna, i olaksalc je tdku sudbinu radnika. Upotrebom elektriciteta izmenili su se higijenski uslov i rada, a pt-imena elektriciteta za Iecenje, u domacinstvu, poljoprivredi, rudriicima i na mnogim drugim poljima delatnosti stvorila je mnogo povoljnije uslove zivota, sto [e sve doprinelo koristi u prvom redu malom coveku, koga je Tesla voleo i 0 kome

[uei svcju krv ne sarno za odbranu svoje zemlje vel:

na polju radiotehnfke dcpriali je donela koristi i malom u stanju da dodje do jevtinih radioaparata, pomocu kojih moee da slusa predavanja, vestt i muzlku, a svega toga nc bi. bile da Tesla nije postavio temelje radiotehnike Osnovna crta Tesle kao coveka jeste covekcljublje i poste> vanje coveka Tu crtu pokazao je jos u svojoj ranoj rnladosti. On je voleo i postovao coveka i visoko cenic coveeje dostojanstvo Kada je jednom prilikom za vreme skolskog odmora setae sa nekim svojim rodjakom, kome je doseo u goste, sretne ih prosjak i zamoli milostinju. Rodjak mu dade jedan novcie, a Tesla svoju jedinu forintu i rece rodjaku da je svoj jedini srcbrnjak dao stoga coveku, ier [e denas svako
I) t)

se neprestano starac. I primena njegovih pronalazaka nela je bitno da se fasizam savlada,

NCWa J~oslavija, Njujork, 1 V .1.942, Ii.,""a~sl[! g:.a<:. N'::.ujork, 21 X 1941.

71
!to je njegov bedni novcic povredio Ij'ndsko dostojanstvo u onom jadnom siromahu, ,Ia da si mu ti dao bar cetirl novctce, ja mu ne bib dao nista, jer nemam novaca", rekao je uzbudjenim gtesom.') U tom pogledu nije se izmenio ni kad je dcaiveo najveee reaocerenja od ljudi koje je pcmagao i nagradjivao. Ali ga. je ta osobina karaktera osamljivala. Nije nailazio na Ijude sllcnfh 050bina I mje mcgao ni skim da se intimno spr'ijatelji. Poslednjih decenija svoga zivota bto je sasvim usemljen. 21vee je u velikim hotelima na najvtsim spratovima. Gradska buka n:je mu smetala u radu. Kad je hteo da se razonodi, odlazio bi u pozor-iste i bioskop, a najrnilija razonoda bila mu je da hrani golubove ispred Narodne biblioteke Pete evnije u Njujorku. Posmatreet su ga sa ufivanjem gledali kako uvek u Isto vreme svako vece doncsi golubovirna hranu, i kako se jatagolubova skupljaju oko njega. Cesee se desavalo da ie bolesnc golubove nosio u hotel, gde ih je Iecto, stc mu je cinilo naroeito zadovoljstvo. Kada je nevrsto 60 godina zivota, posetio ga [e pcmatt elektrotelmtcar Hugo Gernsbak. Tom prilikom opisao je Teslu i njegov nacin Hvota ovim recfme: "Vrata se otvaraju i kroz njih Izlazi visok eovek, vi!i od !test stopa, mrsav i uspravljen. Priblifuje se posetiocu polako i dostojanstveno. Odmah se oseee lienost vi!'ieg reda. Testa dolazl blize i steze mi ruku snemo, sto zadivljuje kad pomtsttmo da je presao 60 godina. Prijatan osmeh iz dubokih, prodornih i '[asnih plavosivih ociju oearave posettoce, koji se odmah oseee kao kod svoie kuee. Tesla me uvodi u svoju sobu za rad u kojoj ne mosete videti ni trunku prasine. Na plsacem stolu akta i papir-i nalaze se u savrsenom redu, sto odaje eoveka uredna i tacna u svakom poglcdu. Na sebt nosi podufi kaput, ali je bez ikekvog ukrasa. Na njcmu ne rnofete zapaait! ni prsten. pa ni lanac od sata. Glas mu je visok, govori brzo i ubedljivo, a taj glas csvaja. Za vreme raegovora nisam mogao skinuti pogled sa njega. Sarno kad sa drugima raagovare, ccvek ima prilike da posmatra njegovu glevu, na kojoj odmah pada u ~i visoko celo sa ispupcenjem izrnedju oeiju, lito pretstavlja siguran znak izvanredne inteligencije. Zatim zapafate dug i Iepo skrojen nos, karakteristican za nauenika. Sta preduzima ovaj covek, koji je stvor.o tolika deta, de se odrli u mtadicsko] svefini i da svet tenenedjuje sve novim pronalasclma 1) Dj. M. stanojevjc: Nikola TeSla
.i

nj"egQVa otikriOa, Beograd.

1694.

72 u toliko vtse, u kolika zalazi u dublju starost? Kako je u stanju ovaj mladie od 60 god.na, koji je profesor matematike, veliki rna~inski i elektroinzinjer i najveci pronalazac svih vremene. da ocuve svoju telesnu i duhovnu svezinu? Da odmah kafem. Tes!a je po rodjenju Srbin. Potlce iz jedne zilave pcrodlce, u kojoj su mnogi njegovt pretci iiveli preko 100 godina. Prema tome, i on se nada, aka sa ne dogodi kakav nesrecan shreaj, da ee dofiveti vrlo duboku starost. Glavni razlog za njegovu mladalacku svefinu jeste umerenost u jelu i piCu. Tesla je nauctc veliku istinu da se Ijudi raaboteveju zbog preteranosti u jelu iIi zato 5tO se hrane hranom koja ne odgovara njihovim potrebama. Zbog toga ranc 1 umiru. On je oprezan. Kada ie utvrdio da mu skodi duvani crna kafa, odmah je napustio i jedno i drugo. U jelu je veliki problrae: jede malo, ali one stc jede mora biti najbolje pripremljeno. Posle svakog jela uztma vehku jabuku. Izvanredan je poznavalac [ela. Kao sto je kao otkrovitelj i pronetezac veliki i u naucl kod svoje kuee, tako isto [e i kao momak cdlican kuvar koji je izumeo mnoga ukusna jela. Njegova jedina mana je dareZljivost. Od SVI>[Ih pronatazaka zaradio [e milione dolara, ali ih je potrosio tsto tako brzo kao sto ih je i zaradio. Tesla je idealista najviseg reda, a za takve ljude novae ne znaN nista."1) Takav kako ga opisuje Gernsbak bio je vrsio sedamdesetu godinu. Tada ga [e posetio Kosanovtc, I tom prilikom objavio je 0 Tesli navodimo ovo : Tesla i kada je rianjegov sestrle. Sava duzi Nanak Iz koga

"Dok se sa rezervom pt-ihlizavam, pcsmatram gao Neobteno eleganten, otmen gospodin, u aaketu sa polucilindrom, sa rukavtcama : tankim stepom u ruci. Otmena skromnost i neutegnutost. Bez ikakvog nakita. Ravan, ispravljen kao svece, vitak, elastlcan. bez traga starosti. Glava kostunjava kao isklesana. Nos poveIik, ravan, fine linije, kao Silerov. Usne tanke, pripijene, celo visoko, nadvijeno nad oci. A o~i? Ko ih vidi jednom, nece ih nikad zaboravtti! Pog'ed blag. a dubok i prodiran, da vam u dusu gleda! Pun nekakvog milosrdja I sete. Tesla irna ol:i Hristove . •,Izdaleka me prepoznaje. Prilazi naglo, rukuje se snazno, rukorn jakom, ko§catom, vicnom na rad. Poole prvih reci kojim vas oslov:java na najlepsem, najcistijern srpskom jeziku, nestaje boI) Hugo Gcrnsback: ary 1919. Nikola 'res;a. Electr-ical Experimenter, Febru-

73
jafljivosti. VeEki Tesla ne da da primeti kako je malen onaj ko a njim govori.. Osecate toplinu, i sto se duze s Teslom razgovarate, taj oseeej vas sve vise obuzima. Daleko je teze raspletati raagovor sa kakvom Malam veltetnom, negoli sa Nikolom Teslom. "Da nema ogledala, ne bih znao da starim" kaje mi. 'I'esla. A ni ogleda!o, rekao bih, ne moze de mu pckaje godine.· Lice tseceno mu je brazdama misli bezdane dubine, tragovima puteva duha bez grantee, ali ne starosti. Kosa mu jos nije sasvim seda. Dei ne izdaju ... Sluh mu istancan i najosetljiviji. "Tesla svoju fizicku oeuvanoet, zdrave rase iako je u detinjstvu pisuje svom nal:inu Hvota .. san osim nasledjenoj do krajnosti slab otpornosti bic pr-l-

mladica, l!oveka, stares. Suzbio je gom volje, i nema l!asova slabosti sreta

"Moral, pre svega, visok do najveceg stepena, beskompromlmoral, koji savladjuje strast! i unistava ih. Takav je u Tesle sve strestt neverovatncm snau njegovu .zivotu .

"Svaka grubost, niskost, sebicnoet oseeaja U onih s kojima se u zivotu izaziva mu bol. Otmenost, plemenitoet, lepota ose~aja izaziva rezonaneiju radosti, zadovoljstva, topline u njegovoj du.§i."l)

Ki u svojoj osamdesetoj godini Tes!a se nije bio izmenio, prema Izvestajima novinara i mnogih drugih pcsettlaca koji su iskoristili proslavu niegove osamdesetogodisnjice da ga Intervjutsu i da s njim razgovaraju 0 velikim delima njegove mladosti i 0 namerama i projektima koje bi Imao u narednim godinama svoga zivota. I tada je, audeei po tim izjavama, Tesla bio jos u punoj snazi, bez ikakva znaka staracke iznemoglcsti. Govorio je ne samo 0 svolim velfk.m delima koja su tada vee bile poznata u najsir-im krugovima, i priznata i od strul!njaka koji su dugo vremena prema Tesli pokazivali i neprijateljsko ddanje, vee i 0 svojim plannv.ma koji su njegovim slusaocima izgledali ne vtse kao snovi [edqog senjet'ce vee kao planov i neobiencg genija, 0 kojima ee tek buduci narastaji moei da kazu presudnu ree. Mozda bi Tesla dofiveo 1939. nije zadesio nesreean kratio zivot. 1) Sava N. xosanovic: da i te planove slucaj. koji mu vidi ostvarene, da ga je pre vremena pre-

Kod Nikole 'resic, 1927.

74 Teslini pogledi
DB

avet

Kao svaki pravi veliki ccvek, Tesla je mnogo razmisljao c svetu i zivotu, Stajao je na stanovtstu materijalizma i smatrao je da je zivot prcizvod metertje, kao ate-su i bezbrojne osobine meterije proizvod koje mogu da materije. hiologije

najraznovrstntjirn komplikovanim jedinjenjima

Za njega je Darvinova teorija, nastalo u vezi sa Darvinovom

pt-ircdnih sila vrse bezbrojne

i najosnovnijih transmutacije

rnaterijalnih cesttca, i da se pojavljuju u

U

obliku sloeene

formiranje nazora 0 zfvotu. Srnatrao [e da le covek automat koji reagira na sve sto se odiu njegavoj okolini. lake je eovecje telo izgradjeno vrlo

i sve ono sto [e na polju teorijom, bila osnova za

grava

komplikovano, sva kretanja koja tela obevlje, rna koliko bill!

samrsene, posledica 5U spoljasnjih uticaja na cute. Prosecan ccvek ne moZe da shvati lako tu istinu, ali ko god je u stanju da dublje udje u probleme Hvcta. mora doci do ubedjenja da zivot nije rezultat vi~ih sila, niU je postao na neshvatljiv naein. Tesla je smatrao da je prvu mehanieku teoriju 0 Hvotu dao Dekart'jos pre tri stotine godina. U ono doba mnoge veme funkcije covecjeg organizma nisu bt'e poznate, a na rocito funkcije tako izrazito fizi1'!kog organa kao sto je oko. Zbog toga su filozofi dugo vremena bili u mraku. Nisu mogli da veruju da ,dejstvo svetlosti ostavlja duboka traga na sve five organizme i da odredjuje pravac njihovog razvltka. Ali oct kako je proiesor Zak Leb objavio znamenite eksperimente na polju heliotropisma, u kojima je pokazao kollko svetlost deluje na nize oblike organizama, postalo je jasno da svetlost igra presudnu ulogu ne sarno na telesne organe vee i na du§evna oseeanja. Mnogirn Ijudima svakidasnjt dogadjaji izgledaju tajanstveni i nerestvt. Na pro iznenadni usee.aj tuge moae se cesto objasniti da biva prouzrokovan na taj nacin sto oblaci zaklanjaju SU,nl:eve zrake. Povrsno posrnatranje pretstavlja u stvari neznanje, a ono je po Teslinom misljenju izvor rnnogih naopakih ideja. Zbog toga mnogi ljud: veruju u telepatiju, spimtizam i zagrobni svet, I cesto zapadaju u bedu i postaju lako obmanuti. Kada ie odraao predavanje u Londonu. pozvao ga je svojoj kuei slavni naucntk Kruks. ko~i se proslavio narocito istrazivanjima sa katodnim zracima otkrtcem nepoznatih elemenata. U drustvu se nalazilo vise poznatih naucnika i, na veliko Teslino iznenadjenje, raspravljalo sc opsirnn o sptrfttemu. Tesla je mnogo

75 cento.Xrukscve neucne radove. Oni S\l ostavili na njega naroeiti utisak vee i zbog toga 5tO je 0 njima mnogo ~itao JDSkao djak. Njegcvi radovt su ga i potstakli. eta Izucava elektriene pojave. U
Kruksovoj kuci vdeni su spiritisticki eksperirnenti, sto je na 'I'e-

alu jako delovalo. Ali se ubrzo otresao teskih misli koje su izazvali ked njega casovi boravka ked Kruksa, i pisao mu je kako striatra da verovanje u spiritizam ne moae biti zasnovano ni na kakvim pr-rcdnim zakorrlma. Ono [e peosta posledica intelektualnog razvitka. Religiske dogme uticale su bitno na taj razvitak. rodi nema mesta onome ate se smatra natprirodnim. Ali u pri-

Covek [e, po Tesli, kao sto smo rekh, automat, kojim upravlja:ju prirodne sne. Spoljne impulse pogresnc smatramo slobodnom vo!jom, ali slobodna volja ne postoji, jet- svako kretanje i svaka radnja koju obavljamo dolaze samo kao odraz spoljasnjlh utieaja, a sve [e to povezano jedno s drugim nevidljivim vezama, iako nam izgleda da je neeavtsnc jedno od drugog_ Dok ie organizam zdrav, cdgovara tacno na delovanja sjla, koje njime upravljaju, a~i onoga trenutka kad nastanu poremecejt, covecji automat nije u stanju savrseno da odgovara. Kad neko izgubi sluh, ill mu oslabi vid, iIi mu bude ozledjen drugi neki deo tela. njegove sposobnosti su smanjene. Narceito ozlede mozga llsavaju covcka kao automata sposobnostt da reaguje na spoljne uttske, a to prouzrokuje dalje stetne posledice. Covek o.setljivih cula, koji je u stanju da dobro po.smatra sve !i;to se oko njega zbiva, lako ee zapaziti svojim visoko razvijenim rnehanizmom i najmanju promenu u zivotnim uslovirna i zato ee biti lako u stanju da Iabegne nesreee, koje ne bi bio u stanju da tabegne, kada bi nastao neki poremeeaj u organizmu. Svcje nazore da covecji organizam deluje kao automat zasnivao je Tesla ne sarno na posmatranju kako eula odgovaraju na spoljne utiske, vee i na eksperimentima koje je vrsto u svojoj laboratoriji. 0 tome kaz-e u odlomcima autobiografije doslovno ovo: .,ldeja 0 izgradnji automata, koji bi potvrdfo moju teoriju, pojavila mi se rano, ali sam na tome poceo aktivno da rad.m tek 1893. godine kada sam pceeo da vrsim sistematski Istrafivanja na polju beziene telegrafije. Za dve godine izgradio sam mnoge automatske rnehanizme, koje sam izlozio u svojoj laboratoriji za svoie posetioee. Godine 1896. usavrsio sam masinu u tolikoj meri, da je bila u stanju da se krece na mnoge nadine, ali su se dalji eksperimenti otegli sve do kraja 1897. godine zbog raznih drugh po-

slove. Tu masinu opisao sam i objasnio u mome clanku objavljenom juna 1900. u casopisu Century Magazine i u drugim easoptsima toga vremena. Kada sam prvi put, pccetkom 1898., javno prikazao tu masinu, izazvala je takvu senzaclju, kakvu nije izazvao ni jedan drugi muj pronalazak. Ncvembra 1898. dobio sam osnovni patent, ali tek kada je glavni strucnjak patentnog ureda dosao u Njujork i osvedoeio se da automat Iunkcionise, jer [e one sto sam tvrdio izgledalo neverovatno. Secem se, kada sam docnije otiseo u vaamgton u cilju da pronalazak ponudim vJadi, da nisu mogll. da poveruju u one sto sam ostvarto. U to doba niko n'Ie nl mislio da je mogucno ostvantt takvu napravu. Na aelcst, nisam pcslusao savet svojih advokata i u patent sam uneo da se kontrola vdi pornoeu jednog strujnog kruga i pomocu dobro pozna tog oblika detektora, a to sam ucin:o iz raz!oga sto jos nisam bio dobio zastttu ria svoje metode i aparate za individualizaciju. Medjutim, ctnjentca je da sam svojim ladjama upravljao posredstvom vise strujnih krugove, tako da su pcremeeejt bili iakljueeni. "Kada sam svoj pronalazak javno pokazivao, neki su traIIJi da upute pitanja automatu bez obzira na 518 bi se odnosila i automat je odgovarao pomocu znakova. To je smatrano u to doba medjtomcerstvom. ali je stvar bila vrlo prosta, jer sam na pitanja davao odgovore ja Ilene pomccu eutomata'Oj Tesla nije verovao u vise sile I smatrao [e da je zovek neka vrsta automata, pa ipak su ga nazivali zovekom koji je izgubio vezu sa realnim svetom, a bas mnogi koji su verovali da su reelssti, bili su ti koji su se odavali iluzijama da ima neeega sto postoji iznad materije, ne u obliku prirodnih aila, koje se javljaju u rna" 'terfii i upravljaju njome, vee u obliku natprirodnih sila, koje je Tesla u mnogim svojim Izjavama odbacio kao plod neozblljne fantazije.

Tesla

ratovt
meseca pred samu buduceg uredjenja mora se roditi nov podnosi. Taj novi

Poslednjih dana svog stvote, na nekoliko smrt, Tesa je zauzeo energican stav u pogledu sveta i objavio je ovc karakteristicne reel: .,Iz ovog rata, najveceg od kad je istor-ije, svet. koj ' cc opravdati jrtve sto ih covccanstvo 1) Nfkola 'rcste: My Inventions, Electrical

Expei-imenter-, 1919. p. 551.

77
svet mora bitt svet u kame neee biti eksploatacije slabog od strane jakog, dobrog od strane zlog; gde nece biti ponlzavanja stromesnog od snovttog i bogatog; gde ee dela urna, nauke, umetnosti s'utiti celini za ulepSavanje i olaksevenje zivota, a ne pojedinclma za sticanje bogatstva. Nevi svet nece biti svet pogazenih I ponizenih, vee slobodnih ljudi i naroda, [ednakih u dostojanstvu i postovanju coveka."l) Iz tih reei izlazi jasno da je Tesla bio poslednjih godina svog fivota nezadovoljan uredjenjem sveta u kame je mali covek blo artva [ak.h i bogatih, koji su blaga ovog sveta iskoriseavali da od coveka stvore roba i gazili njegovo dostojanstvo. ne gledajuci u svakom coveku sebi ravno btce vee roba koga je trebalo iskoristiti do krajnjih grantee. Tesla [e, medjutim, u coveku video sasv'm nesto drugo. Za njega je svaki covek trebalo da osett blagodeti civilizacije i kultumog napretka. Zato je celog veka i stvarae svoia dela da bi i najslabiji ccvek imao od njih koristi. Nauka, pronalasci, knjifevhost i umetnost imali su da poslufe celom C~ vecanstvu za ulepsevenje I olaksanje atvcta. a ne pojedincima za zadovoljenje njihovih neobuzdanih strasti i za gomilanje materijalnih sredstava u cilju eksploatacije slabog od strane jakog, dobrog od strane zlog. Zato je,. po njegovu misljenju, coveeenstvc u svorn razvitku islo pczrcsntm putem. Umesto da se stvaraju pronalasci xa unapredjenje civilizacije i kulture. stvarant su u ct'fu unisterria coveka, [er svaki veliki pronalazak iskorfseavan je za vodjenje ratova i un'stente civilizacije. To ae je i navodilo da veliki dec svojih misli posveti iznalaaenju takvih sredstava koja bi onemogucfla ratove. Kada je ctpocec svoja tetraatventa na polju radiotehnike i dosao do otkr.ca da Ie mogucno bez fica prenositi elektrtznu energiju za davanje signala, kako bi se izmedju kontinenata ostvarilo brzo spcrazumevenje, prva mu ie misao bila da li je mogucno da se ovakva sredstva iskoriste za sprecavanje ratova. Mnogobrojni cksperimenti koje je izvodio u svojoj laboratoriji sa automatima, u kojima je bio u stanju pomocu rezonancije strujnih krugova da stavlja u pokret po svojoj zelji svaki organ automata, kazivali su mu da postoji rnogucnost da pomocu radiotal,asa upravlja kreta1) Sava N. xosanovte: Poslcdn]t i tehnika, Maj-Juni 1945.
daJnj i

smrt Nikole Tesle. Nauka

78 njem ladja i drugih objekatana velikaj daljlni, a to [e pretstavljalo za njega dovoljan razlog da svu svoju urnnu snagu kencentrrse na ovakve pronalaske. Glavni razlog zato bio je vi§i cilj. Verovao je da takve ladje bez posade, snabdevene novim tehnickim pronalascima, biti u stanju da onemoguee ratovanje na moru. Ali to je bila samo jedna od tdeia koje su trebale da poslufe tom uzvisenom cilju. U njegovim mislima pojavljivao se i problem novog projektila koji bi bie U stanju da se kreee, upravljan radiotalasima po valji proneleeece. u svakom pravcu na vrlo veHkcj daljini, a to bi cnemogueilo i ratovanje na kopnu, jer bi vee i sarna pomisao da se na taj necln mogu razor-itt citavi gradovi sprecavele svakog napadaca da pribegava ratu kao jedinom nacinu za resevanje sukoba izmedju drfava. Takva sredstva stajala bi na raspoloaenju i malirn drlavama i pretstavljala bi i za njih izvanredno sredstvo odbrane.

ee

Danas su takva sredstva u velikaj cstvarena. Njihova dejstvo zasniva se na Teslinim pronalascima iz 1894., kada je ostvario prve automate, koje je stavljao u kretanje pomoeu radiotalasa ali ona nisu onemoguetle ratovanje. Tesla se u svojim nadarna prevarlo. Jo§ 1898., kada je javno pokazivao kako se njegova Iadja krece u svirna pravcima pod kontrolom njegove radiostanice kod Njujorka, imao je prilike da uvidi da svet nije bio zreo da razume njegove namere i sustinu njegovih pronalazaka. Ni strucnjact u- Americkom ministarstvu vojske nisu ga mogli da shvate i proglasili su njegove ideje iluzijama. Od tih iluzija poole cetrdeset i vise godina stvorena su velika razoma sredstva, ali je Tesla morae dogivetl stresno razoearanje, jer su njegovi proneIssei posluzil! sasvtm suprctnoj svrst, ne onom lito je on seteo. Neuspesi, koje ie dcsrveo krajem proSlog veka sa takvim pronalascima, nisu ga, medjutim, sprecavali da neprestano misli 0 vecitom mi ru medju narodima i da usavrseva ta aredstva i dalte kako bi sprecio da se Ijudi medju sobom unistavaju. Verovao je da ee doci vreme kada ce nestati ratova i smatrao je da ee to vreme brzo doei. U jednom Slanku iz 1905. govori cpstmo 0 tome. Kako taj Clanak karakterise Teslu kao coveka kome je cilj bio da usrect covecanstvo, eacpsticemo ovde neke iavode. Tesla kaze u elanku izmedju ostalog ovo: "Univerzalni mir, pod pretpostavkom da se mofe ostvariti u najpunijem smislu, ne zahteva citave eone da hi se do tog dcslc,

men

79 iako hi mogld izgledati da je take, sudect po tome 51;0 su SVe! velike refonnatorske ideje u proslostt dolaztle vrlo sporo ... Nalii nazori o trajanju prirodnih promena iIi promena ucpste, dovedeni su u poslednje vreme u sumnju. Osnove nauke izmenile 50 se. Ne mosemo vise verovati u Maksvelovu hipotezu transverzalnih etarskth

talasa. Prakticna primena elektricnih oscflacija, ovo najzna~ajmje polje

nje filantropije
rajueom

cov€cje i

delatnosti, koju sam

specijalno odavno tezio

S obzirom da razbijem.

na unapredjeSa eadovoli-

mira, u velikoj meri usporeno [e ovom fescini-

Iluaijom,

stvom zapeeam prve znake promene u naucnom misljenju u tom pravcu. Izvanredna otkrtea raclioaktivnih elemenata, radijuma i polonijuma, do kojih je dosla gospodia Sklodovska-Kiri, izazvala su u meni oseeaj zahvalnosti, jet- pretstavljaju sjajnu potvrdu
mojih ranijih eksperimenata u kojima sam pokazao da postoje elektrfcne radijacije primarne materije Ili korpuskularnih amanacija (Electrical Review, 1896/7) lito je tada izgledalo mnoatma neverovatno. To nas je probudilo iz pesniekog sna, koji nam je dozaravao etar kao svemoguenoe prenostoce energije, jer danae znamo da postoje cesnce koje imaju merlttvu teftnu I pretstavljaju prenosioce aile. To [e dovelo do radikalnih novih objasnjenja promena i transformacija koje zapaaamo. Na osnovu tog saznanja ne moeemo vise reci da je Sunce topIo, a da je Mesec hladan, niti da su zvezde velike, fer su 'SVe to samo clektricni fenomeni. Na isti neetn moramo i svoje poglede 0 prostoru i vremenu izmeniti .. ,.Elektricitet, kao manifestacija celokupne materije, daje nam sredstva koja ce dovesti do untveraa'nos mir-a. Nova tehnika upravljanja kr-etanja i operacija individualizovanih automata na daljini beztcnim putern pomocu elektr-iciteta mogla bi uskoro da dovede svaki kontinent u mosuenost da odbrani svoje obale od napada sa mora. Za ialjenje je .sto moj predlog pre cetiri godine americka mornar-ica ntte pr-hvati!a i nije iskoristila ova] pronatezak. Isto tako je za ialjenie ~to nije prlhvacen i rnoj beHllni sistem za telegrafske kormmikacije preko Pacifika, iako sam .ios juna 1900. god'ne cbjevio da sam pornocu elektrtdnih Impulse usnco da prenosim signale sa jednog kraja Zemlje na drugi i svoia teleautometa javnc prfkazao. Ali to nije hila krivica slufbenika u mornartct. [er su te moje pronalaske proglesili vizionarnim gemama oni koji su od toga vremena obeeaval i da ce ostvarttt telefoniju preko Okeana i mnogo sto druao, sto [e ostalo samo obeeanie. Da je konstruisanb sarno nekoliko torpeda na mojirn principima telauto-

80
matije, vee same moralni uticaj bio bi vrlo veliki i delovao bl snajno u danasnj.m zapletima na Istoku, a da ne govorim 0 kenstlma koje bi se postigle prenosenjem vesti bez Hce do udaljenih ko'onija koje [e zahvatio ovaj divljaeki sukob. Od kako sam objavia svoje principe, usavrsto sam svoje pronalaske, taka da ie mogucnc upravljat: torpedima po volji na daljinama koje su mnogo veee od onih do kejih dostize I najveei topovski metak, a sve se to moze obaviti sa savrsenom preciznoscu da se sasvim sigurno pogodi objekat koji treba raaortt'. Iskonscenje ave tehnike ucinilo bi izliSnim skupe ratne ladje i utvrdjenja i izmenilo bi ratna sredstva I metode. Ni to nlje sve, jer elektr.cttet pruza mnogo vece i efikasnije mogucnostt u pogledu rata i mira. Da bi se spreeflo ratovanje usevrsavenjem masina za untstavanje. morala bi proct stoIeee, ali druga sredstve mogu dovesti do brzog rezultata .. "Na~a cula dozvoljavaju narn da saznamo sarno ono §to je u nasoj bllzint. Da bismo saznal i ata se dogadja na daljini, moramo prenosttt vestt. materijal i energiju potrebnu za na§ Hvct, a da btsmo mogli ostvariti univerzalne mirne odnose u svetu, potrebno je un i § t i t ! d a I j i n e. Da bi se to ostvarilo, elektricitet je pravo sredstvo. Pomoeu elektriciteta mozemo prenoaiti vesti i snagu neogranteenom brzinorn. "U pogledu prenosenja vesti danasnji sistemi telegrafsk'h i telefonskih telekomunikacija vrlo su ograntcent. Provodni kanaH au skupi i- malog kapaclteta. Veliko usavrSavanje pcstiei ee se upotrebom kablova pod zem!jom. Kapacitet takvih kablova mogac bi se beskrajno poveeati upctrebcm novog priricipa Indlviduallzacije, kcj: sam pre kratkog vremena objavio, a koji dozvoljava simultani prenos mnogo hiljada telegrafskih i telefonskih vesti po jednoj zici bez ikakve interferencije. Ali podmorsk! kablcvi pretstavljaju vrlo ogrentcenc sredstvo, jer- su teskoee kod brzog prenosenja signala vrlo velike. Predlozi koje je dao Hivizajd, i drug! elektr.eert, u tom pogledu, kod kojih bi bio upotrebljen indukcion! kalem aa brzu telegrafiju i telefoniju pomoeu kablova kroz Okean, sasvim su pogresni. To sve otpada, ako se upotrebi moj sistem prenosenja signala i vesti bez fica, i ja sam uveren da ee taj s'stem igrati najvecu ulogu U obezbedjenju mira. Jedna velika stentca mog sistema omogucila bi da se untste daljlne i da bezbrojni prijemni aparati na celoj Zemljinoj kugli trenutno primaju iz nje vesti bea obzi ra gde se nalaze. Sa malim I jevtinim aparatorn bice svako u stanju na rnoru ; na kopnu da sluse preda-

81 vanja. novosti iIi mueteke priredbe, prenosene sa iednoga kraja Zemljine kugle na drugi. Hercovi aparati ne mogu to ostvariti, kao stc sam [a to vee od 1891. godine utvrdio, a moja predvtdianje obistinila 5U se. Pomocu njih se ne mofe ostvariti rezonancija niU individual:zacija vesti, a prencs na znatne daljine POtpUDO je Iskljucen, Moji pronalasci resaveju problem prenceenja vesti·'bez iiea na savrsen nacin ... "I 'prenosenje snage na daljinu elektrienim putem dopr-lneee untstenju daljlna .. "Na taj nectn stvortee se nevi kultumi odnosi u svetu koji doprineti da se odbace ratovi kao sredstvo za resavenje sporova izmedju drfava i narodav.t) I eve Tesline ideje n'su dovele do onog 5tO je Tesla ccekfvao. Njegovi pronalasci nisu mogli da doprinesu spreeavenju ratova. vee su, naprotiv, kao i mnogi drugi naucnt i tehnick! prona1asci iskoristeni u sve veeoj men za ratne svrhe. Tes1a je to i sam dofiveo, ali nije ocafaveo, jer je imao zadovoljstvo da posrnatra kako 5U njegova velika dela na cdlucan naein doprinela da miroljubivl narodi pobede i uniste sile ala. Za poslednjih dvadeset godina pre drugog svetskog rata u svima miroljubivim dr!avama, neroctto u Sovjetskom Savezu, proizvodjenje elektrfcne energije napredovalo je dfinovsklm koracima. U istom odnosu stvarana je i teska industrija i industrija za proizvodjenje ratnih orudja u tim zemljatna. Toga ne bi bilo, da Teslin trofazni sistem nije cmogueto da se stvaralu centri industrije i kombinati daleko od izvora energije. U Sovjetskom Savezu proizvodnja elektricne energije Iznosila je u 1920 godini svega .2 milijarde knovateesove, a peste dvadeset godina dostig1a je ogromnu cifru od oko 80 milijardi ktlovatcesova.: To znaci da je peale dvadeset gcdina planskog rada proizvodnja elektricne energije poveeana 40 puta, a , prema tome, porasla je i proizvndnja najvalnijih industrijskih grana. U Sjedinienim Americkim Drzavarna 1920. godine proizvedeno je 40 mi1!jardi ktlovat-eesova. a 1940. 160 milijardi. U toku rata u Sovjetskom Savezu podignute ISU na Uralu rnnoge nove elektricne centrale Teslina sistema t rnnogi nevi centrt industr-ije, dok je u Sjedinjenim. Americkim Drfavama u toku 1944 gocline prcizvodnje elektrlcne energije do1) The! 'rrensmisstoa of E1edric~ Energ\' without Wires: 'as a Mean3 for Furthering Peace, Iby Nikola 'resia. Electrical World ani! Engineer. January 7. 1905,

ce

82 atigla 230 milijardi knovetcesova. Tesla tak i dofiveo ga I zato ie i bio ubedjen je predvidjao takav razvida ee aile zla biti unistene

jednom za uvek. Aka to veliko Teslino delo u buduenostt posluii jo§ veetm uspesima u proizvodjenju i tskonscenju elektricne energije, i aka
bude upuceno iskljue.vo kulturnom podizanju covecanstve. Tesline nade btce ostvarene. Dela urna i nauke sluzice za ulepsavanje l olak§avanje livota.

II. TESLIN

21VOT

I RAD

Detiujstvo

i ~kolovauie

Nikola Tesla rodjen je u Smiljanu kod Gospiea, u lepom kraju krsne. Like, pod Velebitom, gde je Te.slin otac bio svestentk. Blizu crkve nalazi se mala parohiska kuea u kojoj se Tesla rcdio 10 jula 1856, po novom kalendaru. Njegov otac Milutin Tesla potice iz stare srpske oficirske porodtce. Rodjen je 3. februara 1619. u selu Radueu u Lici. U Gosp:cu je u~io nemacku osnovnu, a docnije vojnu skolu zajedno sa svojim bratom Josifom. Brat mu je osteo u vojsci i postao oiicir. Milutin se nije mogao da snadje u vojnickom pozivu, napustio vojnu skclu i otisao u Pla§ki u bogosloviju, koju je, 1845. zavrsio kao prvi djak. Posle bogoslovije ozento se Djukorn Mandie, cerkom svestenika Nikole Mandica iz Gracaca. a sestrom docnijeg mitrepolita Petra Mandica. Prvo svoje namestenje dobio [e Milutin kao kapelan u Senju, gde je proveo od 1646-1652. godine. U Senju se rodic Teslin stariji brat Dane i dye starije se.stre, Angelina t Milka. Milutin je premesten u Smiljan za administratora 1652., a stalni paroh srniljanski postao je 1857. Posle nepunih sest godina zatrasio je premestaj u Gosptc, gde je ubrzo 'proizveden za protu. Tu [e ziveG do smrti, 29. aprila 1879. Teslin otac bio je vrlo darovit ~ovek 1 odlican besednik. Govcrto je vi.§e jezika i bavio se mnogo Citanjem. Biblioteka mu je bila cuvene. U njoj je bilo dela ne samo iz crkvene i lepe knjlievnosti, vee i iz prirodnih nauka. Bio je pesnik i knjizevnik inapisao je po casopisima i novinama cttav niz clanaka 0 potrebama seljaka, 0 ekonomskim prilikarna u Lici, 0 srpskim skolama, 0 nastavnorn planu u skolama i 0 drugim pitanjima kulturno-pra; svetne prirode. U jednom clanku u Srpskom einevniku, objavlj.

84
nom 26. novembra 1855., istil!e da u Lid nema srpskih .fio!a, te [e zbog toga narodna svest sleba, - iako je Lika po svorn prostoru i broju stanovnika velika. Tada je u Lici bila mnogo nemackih ~kola, i Milutin je radio na tome da se zavedu i skale na narodnom jeziku. Pisao je lepim i cistim narodnim jezlkom. Bic je pravdcIjubiv i nesebtcen, pravi idea!ista, i njegov s:n Nikola, nasledio je

te osobtne ad njega.

Milutin Tesla bio je Suven besednik ne same u svorn kraju Tee u celoj Llci. Kada [e jednom li~ki vladika zatrdio da mu sveItenici napisu propoved sa temom "Rad i vredncea", Milutin [e na-

pisao neibolfu propoved, I to mu je done'o opste priznanje. Zato

je i premejten sa kapelanskog poloiaja u Senju ne palotaj admi .. nistratora, a docnije i paroha u Smiljanu. I 'I'eslma mati Djuka bila je vrlo obdarena, iako nije znala nt titati ni pisati. Bila je najstarije dete u porod.cl i morala ie preuzeti brigu 0 staranju sestorc brace i sestara, [er joj je mati umrla vrfc ranc. To je sprecflo ovu izvanrednu aenu da uci ~k01U 1 da svoj dar razvije u veeoj men. Moze biti da je otac nije ni hteo dati u skolu, jer tada rrije bilo narodnih ~kola u njenom rodnom mestu Gracacu. 0 njoj [e Tesla govcrlo uvek sa narotitim ushicenjem i srnatrao je da Ie svoj prcnalazacki dar nasledio od nje. Bile je u stenfu da pronalazi razne sprave u domaeinstvu, a bile je cuvene u celoj okolini zbog svojih rucnih radova. u kojima BU dolazili do izraza narodni motivi. lako nije znala Citati ni pisati, zanimala se poeatjom i znala ie napamet mnoge srpske narodne pesme i mnoge odlornke iz Njego§evog Gorskog vtienca, Svome sinu NikoIi, koga je neobtcnc volela, govorila [e cesto 0 f-Iozofskim mislima koje je Njego§ objevto U Gorskom vijencu, a eeMp. mu je deklamovala i narodne pesme. To je kod rnalog Tesle Ieawelo toliku ljubav za narodnu poezfiu, da [e sve narodne peerne procnac tim je nauclo da cita i pise. Za vrerne predavanja u Parizu Tesla je dobio vest da mu je mati te§ko bolema. Zbog toga je prekinuo zakazana predavanja, kola je trebao da odrzi u raznim prestonicama Evrope na POzlV nauenih drustava i odmah pohitao u Cospie. Imao 'ie srecu da mater zatekne u zivotu i da sa njome razgovara 0 svojim velikim pronalascima i planovima u buducnosti. Ona je umrla. 4 anrila 1892., na rukama svoga slavnog i neznog sina u svojot 71. -godinl. canju Tesla [e imao bio neobicno starijeg brata Dana, koj! je po Teslinom prtdarovit, ali je umro vrlo mlad, kao djak u

85
realci, U SVOjDj petnaestoj godini. Najstarija njegova sestra Angelina bila je udata za lil:kog protu Jovana Trbcjevica, druga mu sestra M:Ika bila Ie udata za svestenika Glumicica, a najrnladja, Mariea, za pozna tog naseg javnog radnika, protu na Subku Nikolu Kosenovtea. Marica je bila: dve godine mladja od Tesle i imala Je arecu da doZivi proslavu Tesline 80-godiSnjice u Beogradu, na kojoj je u dubokoj starostl I ltcno ucestvovele sa sinorn Savom. Tom prilikom Imah smo zadovoljstvo da govorimo sa njom 0 nJenom vell .. kom bratu, koga je oboZavala. :Priesta nam je kako je jednom prilikom dobila od brata jedan aparat kojim je izlecila teZak reumatizam. To je bio Teslin aparat za diatenniju, koiim je mogla sama da rukuje. Dugo godina zuvela ga je i iskoriseavala za Iecenie raznih bolesti prvo svojih drugarica, a docnije i drugih, jer S9 brzo u celoj okolini ra.§irila vest 0 tudotvornom dejstvu Teslinih struja. Prvi razred osnovne .§kole ueio je Tesla u Smiljanu, a produzio je i svrsio osnovnu skolu u Gosoteu. sde te ucto i nifu realku. Kao djak bio [e vrlo nestasan. Kod kuce nikada nije u~io Akolske zadatke, a ipak je bio najbolji djak. U igri sa drugovlma prednjatio je u svakom pogledu. Naroertc je voleo da se kupa i bio je pravi vestak u plivanju. Voleo [e de hvata ptice, pravt kaveze i da u njima hrani i neguje pticice koje bi uhvatio. Pre nego !ito [e poeeo da pohadja osnovnu §kol.u, pojaviH su Sf': kod njega znaei neobtcne fantazije koja rnu je docaravala pred oei razne slike predmeta, koje su mu izgledale kao stvarne, tako da je smatrao da vidi predmete pred soborn. Kako je vee tada znao da eita, video [e fivo pred sobom sve ono .§to bi proCitao, a bila [e dovoljna i jedna ree koju bi neko pred nitm tegcvono, pa da izazove u njegovoj uobrazilji zivu sliku onoga na !ita se ree odnosila. Velika nexgcda bila te u tome .§to su mu se eesto pojavljiva!e neprijatne i tuzne vizije koje nije bio u stanju da odagna. One su §tetno uticale na njega, te je pokusavac da ih se otrese izmi.§ljanjem drugih, veselijih, koje bi potiskivale ove neprijatne. U tome [e imao uspeha i ubrzo je mogao da se usretsredi na predmete prijatne. To vezbanje dovelo ga je do snafenja volje, talco da je vee u dvanaestoj godini bio u stanju da pomoCu zeljenih vizija potisne potpuno svaku drugu. To je razvijalo njegovu veliku rna§tu u pozitivnom smislu i pornoglo rnu da se bavi iznalafenjem raznih nepoznatih stvari, 0' kojima pre toga ntsta nije euo. Tako

86
se vee u njegovim mladim godinama ispoljio ked njega pronalaza~ki dar, koji je izazivao divljenje njegovih drugova. Jedan od prvih pronalazaka iz tih godina pretstavlja neku vrstu perpetum mobile. Uhvatio je l:etiri gundelja, pa ih je povezao koncime za prutre koji je postavio na dye raklje, taka da se mogao obrtati eke svoje ose. Kada je rukom stavlo prufic u brao obrtanje, gundelji su bili primorani da lete eke cse i da je okrecu dugo vremena sami, jer bi Tesla prestao okretati prufic rukom fim biosetio da ga gundelji sami okreeu. Taj pronalazak stvarao je uaivanje celom njegovom dru!tvu, koje je nastavilc da i samo izvodi takve ogIede. Drugom jednom prilikom napravio ie to~kic sa lopaticama, postavio ga na osovinu I smestio u potociCll koji je prot.ceo pored Smiljana. Voda je padala na lopatice i obrtala toekic. I taj pronalazak izazivao je odusevljenje ked njegavih vrsnfeka, a kod njega ubedjenje da je u stanju da pronalazi nove stvari. Ali to ga je dovodilo i u nezgodne aituacije, naroCito kada [e hteo da izvodi eksperimente kaji nisu bili sasvim bezopasni. Tako je jednom pokuaao da skeet sa krova ruditeljske kuce pomccu velikog dedinog kisobrana. Tom prilikom rdjavo se proveo, jer [e ki§ohran zbog vezdusnog pritiska popustio, a mali pronalazac riaIliao se na zemlji sa pocepanim kisobranom i prtltcnim oz'ledama. Deda ie lake prefalio killobran, ali je imao muke da umiri Teoaline roditelje koji su hteli da ga kazne kako ne bi nikad vise pokusavao da izvodi cvakve sale. Ozlede su brzo prosle, ali 'I'esla nije zaboravio svoj padobran ni u zrelijim godinama. Taj neuspelt eksperiment nije ga obcshrabrio. Nastavto je da razrnislja 0 tome, kako bi mogao od platna ! dasaka napraviti krtle pomocu kojih bi mogao da skace sa brefultaka i da se odrxi u vazduhu. Takva krila bila su imitacija ptieijih krila. Tesla ih je veetvao sebi i drugovima za ramena i skakao bt sa brezuljake. al! n1 tu nije dosao do uspeha, sto ga je sestno, naroeito kada su drugovi pocelt da ga ismevaju. Vee tada se kod njega pokazivala upornost da istraje u aepocetom pravcu, pa [e nastavltao da izmislja nove pronalaske. Jednom je dosao na i deju da prouct mehanizam sata, pa je rasklopio eve satove svoga dede, ali je bflo veliko rezocerenje kad nije uspeo da ih ponovo sastavi. Deda ga [e zbog toga prekorevao i dao satove boljem casovnicaru da ih sklopi. Docnije [e Tesla ta] zanat izuCio kod majstora i postao prav i vestak u rasklapanju i sastavljanju satova. Naroel to zadovoljstvo oseeao je kada je napravio prvu uspelu deeju pusku od

87
zove. Birao je najdeblje cevt, pe ih je sa abe strane snabdevao tanetom od konoplje. Zat'm bi pomccu jednog stepe i svojih grudi naglo pritisnuo jedno tane, a drugo bi zbog sabijenog vazduha odletela dalekc uz jak pucanj. Bio je pravi vestak da puca takvim puskama na veliku daljtnu. Pri tome su po koji put stradavalt prozori, a to rnu ie opet, donosilo prekore od dede. U osnovnoj !kol! pccec je da delje drvene maeeve od skolskih klupa i stottce. i to mu je donostlo ukore ne same dede i roditelja vee i uNtelja Kada je presao u Gospic. nastala je zneeetne promena u njegovom zivotu. U prvo vreme bio je mnogo razalo.§{:en, jer se morao rastaviti od svojih drugova, nakoje se vee toliko navikao, de je plakao sa njima zajedno pri rastanku. Gospte je prerna Smiljanu pretstavljao veliki grad, u kome se Tes1a prvih dana nije umeo nikako da snadte. Zato je provodio dane u sobi. posmatrao kroz prozore sta se dosed ia na u1ici. i mislio na svoje drustvo u Sm.ljenu, na ptice i golubove koje je hran!o i na druse dcatvttaje koji su za mega znabli citav jedan svet za sebe. Neroerto mu .ie zao bile sto je morao napustifi SVO) golubarnik sa go'ubovtma. koj! su se na njega bili navikli toliko, da su mu sletal! na ramena i uzimali hranu iz ruku. Interesantno [e da te Tesla u svojim starijim danima, vee kao slavan pronelaaez u Njuicrku, imao isto ustvenje kada [e kod Gradske blblioteke okupljao oko sebe jata golubova i prueac im hranu iz ruku. To ga [e potseeelo na srecno detinjstvo u Smiljanu. Osim go'ubove. Tesla je zavoleo u Smiljanu i ovce i druge domace zivotinje sa kojima Ie neprestano drugovao. Sve je to u Gospicu morae zaboreviti, ali njegov nemirn! duh nije mu dozvoljavao da mnogo tuguje, vee je trafio nove podvige. Uskoro mu se i dala prflfka za to. Pored Ocsptca protice reka koja je Tesli pruzate moguenost da zadovoljava svoju strast plivanja mnogo vise nego u Sm.ljanu. Tu [e nasao i novo drustvo koje se divilo njegovoj vestini u plivanju i ronjenju. Ta zabava dovela ga je ubrzo do velike slave. U gradu je bilo organizovano vatrogasno drustvo koje [e eesto prolazilo kroz mesto u unlforrm, u paradnom mersu, sa muzikom na celu. Jednog dana nabavljen je .nov vatrogasni stroj, pa je pr iredjena velika svecanost prilikom njegova pustanja urad. Ceo grad je ucestvovao u toj svecanostt. jer su evt zele!i da vide kako ce taj nov! stroj raditl. Ddani su govori, i sve je bilo organizovano u nejveeoj paradi, ali je nastalo ogromno razocaranje kad se videlc da stroj nije U stanju da pumpa vodu. Str-uiinjaci koji su iaporu-

as
fill stroj pokmavali su da pronadju gr~ku, ali bea uspeha. Nastalo je velika kcmesanie i zabuna. I 'I'esla se na1azio u blizini stroja i neopazenc 58 priblifio crevu koje 58 nalazllo u vodi. Kjemu sinu misao da je creve zapuseno. Dohvatio [e crevo rukom i u tom momentu voda je pojurila takvom brzinom, da su zvanieni pretstavnici osetili to na svom svecanom odelu. Nastala je prava senzacija. i Tesla je slavljen kao junak dana. 0 kome se nedeljama u gradu gcvonlo, Kada je eevrstc osnovnu ~kolu, upisao 58 u nii;u realku u kojoj je trebao da 58 pripremi za dalje skolovenie. I u niioj realei isticac 58 kao najbolji ueenik, ali kod kuce nije mnogo otio. Odavao se novim avanturama i brae je postao cuven ked svojih vrmjaka naroctto posJe uspeha sa vatrogasnom pumpom. Bio je narocitl veMak u hvatanju ptica i izmisl.jao je razne nadine kako da ih uhvatL Specijalan jedan nacin izmislio je za hvatanje vrana. U tom cilju sakrivao se u ~umi i irnitovao je svojim gmorn graktanje tih ptica. Vee posle -kratkog vremena vrane hi doletale u dfbunje u kome se sakrivao. On bi bacio komadic tvrde harttje, da hi Ih pozabavlc, brzo skocio do mesta gde bi se vrane nalazile i hvatao ill je golim rukarna pre nego sto bi mogle da izlete iz dfbuna., Na taj nacin eesto je uhvatio po vi~e komada. Ali jednom prilikom dogodilo se DeStO sto mu je poremetilo takva uZivanja. Kada [e uhvatio nekoliko ptica, vraeao se kuci s jednim drugom. Pri Izlasku iz sume, sakupilo se ogromnc jato vrana i nastalo je strasno graktanje i kroz nekoliko minuta su ill cpkcltle. Tesla [e bto prlmoran da pusti uhvaeene vrane i da pobegne sa drugom u jednu peeinu, jer je jato navalilo svom silinom na njih, i situacija je po.stala vrlo kriticna, Pored till nestasluka Tesla je pccec da se bavi i ozbiljnim stvanme. U skoli je bilo nekoliko modela vodnih turbina, koje 50 skrenu:e pafnju malog djaka na tehnicke pr'onalaske. Proucio ih [e i pokusevec da nacini i sam nekoliko takvih modela od drveta. Cinilo mu je narocito zadovoljstvo kad je video kakc se okrecu. Tada je eesto I citao po nesto iz tehnickih nauka, a zatraZio je i knjige 0 vodnirn turbinama. Tom prilikom je natseo na opis vodopada Niagare, koji ga je ocarao. Citajuci opis, stvorio je u masti sliku kakva bi morala biti turbina koju bl stavljao u pokret takay silan vcdopad. Tada mu je dosla misao da ide u Arneriku 1 de cstvart takav plan. To je boo tacno 30, godlna pre nego sto je pu-

89
stene urad velika hidrocentrala na Niagari, koja je prcelavila Te-

S8, osim turbine, i drugim pronalascima. Take je pronasao Iuk sa strelom sa kojom je vrlo vesto Iovto ptice i ribe. Jednom priEkom setec S8 sa svojim strtcern pored reke, u kojoj je bilo dosta pastrmki. One su plivale lzmedju i preko kamenja. uz vodu i po koji put bi S8 pojavile I u vazduhu, iska~uci nestesno iz vade. Tes:i sinu mlsao da uhvati jednu pastrmku i reee strtcu da ce [e uhvatiti na taj neetn Sto ee baeiti yeti kamen koji poklopiti ribu. Strie nije ni poverovao da ce take nesto meet da S8 udini, a dele je vet bilo tevrsenc. Kamen [e presekao ribu na dva dela, a to je Teslinog strtca toliko uvredno, da vise dana nije hteo sa njime rri reef da progovori.

ellno Ime u celom svetu. Kae deckc od deset godina bavio

ee

Oslm modele vodnih turbina buo je u fizickom odeljenju Tesline skole i drugih naucnih aparata, elektr-ienih i mehaniekih. Oni 5U ga mnogo tnteresovslt, u prvom redu zbog toga sto je njegov ucitelj bic u stanju da izvodi veste eksperimente sa njima. Posle izvesnog vremena Izvodio je i sam eksperimente, narocttc sa elektrostatickom maslnom I Lajdenskom bacom, koja ga je zadivljavala zbog elektricne varnice. Snda it, vee proueio ne same udfbenik fizike vee i mnoge druge knjige u kojima je mogao da nadje podataka 0 galvanskoj struji. elektrostatickoj masini i Lajdenskoj bod. Zainteresovao se i za matematiku i ubrzo [e postao odltcan matematicar, pa stekao i javnu pohvalu nastevnika za dobro raeunanje. I za druge predmete pokazivao ie interesovanje i post.eavac je velike uspehe, izuzev u crtanju. koje ga nikako nije cdusevljavelo. Zbog toga je Imao celtkfh neprilika, jer 5U nastavnici traHli od njega da i na tom polju bude pr-vi kao stD' je bio u drugim 'predmetima. Ucenje u skoE mje prouzrokovalo Tesli mnogo teskoee. U samoj skoli istakao se narocltc time sto je predavanja brzo shvatao i pamtio, tako da rnu nije bilo potrebno da uci kod kuce i da traS! vreme na pr-lpremanje za skolu. Zato je bio u stenfu da se u 510bodnim easovtma odaje zabavama, u koje je u prvom redu spadalo plivanje i ronjenje. Godinarna se provodio na taj necm sve dok jednoga dana nije dosao pr i takvim podvizima u zivotnu opasnost. To se dogodilo kad je bto u eetmeestoj godtnt. Sredinom reke plovio je splay sa gradjom. PlivajuCi sa djacirna u blizini sp'lava. Tesla je resto da ih iznenadi jednim narcdlttm podvigom. Zaronio je u dubinu i po-

90 kusac da ispliva ispod splava na drugu stranu. Ovoga puta desilo se, medjutim, nesto Sto ntie ocekivao. Kada je vee mislio da je bie oS druge strane splava digne se na povrsinu, ali, umesto da se docepe vazduha, udari glavom 0 splay. Brzo je zaronio ponovo i pokuseo da pliva dalje. Uskoro je osetio da se gusi i da ee se udaviti, aka odmah ne ispliva na povrsinu. I pri drugom pokusaju udario je glavom 0 splay. U najvecem ocajanju, pokusao je i po treci put da ispliva, ali je sad vee bila ne.zbefna opasnost da se udavi. Usled zadriavanja disanja, stanje mu je postalo nesnosljtvo, pcceo ie da dobiva nesvesticu i osetio je da mu ie bhzu kraj. U tom momentu kao munja mu se javi pomisao da izmedju okruglih greda splava ima dosta otstojanja, sto bi mu dozvolilo da se nadise vazduha, dovoljno da prikupi novu snagu i ispliva. To ga je spaslo. Kada je na taj nectn nekoliko puta uspeo da udahne malo vazduha, .spl ivao [e na povrsinu i sfigao do obale. na kojoj je zbog pretrpljenog str aha i velikih napora pao u nesvest. Drugovi vee su verovali da je nestao u reci i poeel.i su rragat! za njegovim telom. Kada su mu mati i otae doznali za tu nesrecu, upotrebili su sve svoje sile da ga odvrate ad takvih ludosti, ali je to pomoglo sarno za vreme dok se nalaaio pod njihovim nadzorom. Posle dve godine, kada se nalazi u Kar-lovcu na visoj realei, dosao je u jos goru nepriliku. U Karloveu je Tesla stanovao kod svoje tetke. Ona ga je toliko volela, da mu je dozvoljavala da cini sta hoce. To [e Tesla dobro tskonseevao i odao se ponovo svom omiljenom sportu. Phivao io i ronio vise nego sto je to radio u Gcspteu. U Karloveuse nalazio vcliki mlin na reel, koji je pokretao veliki vodni tocak. Zbog toga je preko reke bio izg'radjen nasip, a voda je delom odvodjena kanalom za pogon mlina. Tesla je cesto plivao do nasipa preko koga [e tanak s:oj vode cttcao u provaliju. Sa njim su : drugi plival i cesto zajedno i uziva!i su da sednu na zid nasipa i da pustaju vodu da pored njih prot.ee. To je bila bezopasna zabava koja im ie pricinjavala uZivanje, jer je bilo prijatno posmatrati kako se voda preko zida sliva u duboku provaliju. Jednoga dana. medjutim, voda je toliko nadosla, da se zid nije mogao videti kroz vodu. Ne vodec! 0 tome raeuna, Tesla dopliva do zida, ali ga je bujiea dograbfla i ponela takvom silinom, da se jedva mogao na zidu zausteviti. Bio je sam, i niko mu nije mogao p ri teci u pomoc. Tek uz najveci napor polazflo mu je za rukom da se odrai da ga bujiea ne odnese. To, medjutim, nije moglo dugo trajafi, jer ga je snaga izdavala. U najvecem ocajanju spasao ga je njegov pronete-

9'
zacki duh j znanje koje je stekao proucavajuer f:ziku. Setio se hfdraullekog prlncipa koji rnu je kazivao da je pritisak teenosn u toliko veer, u kollko je veee povrSina na koju pritisak daluje, pa se odjednom okrenuo na levu stranu. Odmah te osetio velika clakllanje. Sada je zbog smanjenog pritiska mogao 'lak§e da se odrzi, ali, je oseeao da ni to ne sme dugo potrajati, jer mu je cela leva strana bila toliko ozledjena, da je oseeac jake bolove. Nije smeo da se okrene na desnu stranu plaseci se da ee teskoce postati jo!l vee!" eim pokusa da to uc:ni. Bio je okrenut prema mlfnu, ali nije mogao da podje u tom pravcu, jer je bujiea ispred njega bila jDs veea Zato se resto da se polako krece unatrag u suprotnom pravcu, verujuci da ee imati toliko snage da se docepa obete. Posle ve.ikih napora i duzeg vremena poslc mu [e to nekako za rukom, ali je i tom prilikom zbog Iscrptjenosu pao u nesvest, i dugo vremena nije mogao doci k sebi. Kada se osvesticovideo je eke sebe svofe prijatelje, koji su znacili za njega slabu utehu, jer je osecac uaasne bolove. Cela leva strana bija mu je oderana, i treba!o je neko'fko nedelja da prodje dok nije prelezao groznieu i bio van opasnosti. To je za njega bila tuzna pouka i morao je da se odrekne daljih takvih podviga. Umesto toga odao se strasno c:tanju ra:znih knjiga, neroctto iz prirodnih nauka. Strast za cttanjern bila [e kod Tesle jo~ dok jc bio na ~kolovanju u Gospicu to!iko raavtjena da mu je otac morae da zabranjuje noeni rad. U bib.Iotecl njegova oca bile je knjiga iz prirodnih nauka. raznih pripovedaka, romana, pa i dela iz socijalnih i ekonornskih nauka. Otac mu je u pocetku dozvoljavao da etta. ali kada je zapazio da ta strast uz ima toliko maba da moze da ugrozi zdrav!je njegova sina. zabranjivao mu [e i da ulazi u biblioteku, pa je morae da prrstupa i energienijim merama. U takve mere spadale [e zakljucavanje bibliotekc i oduzimanje lampe. Tek na valiku mo'bu dozvoljavao mu je s vrernena na vreme da ulazt u hiblioteku, ali je nastojao na tome da ne sme eitati noc1,l. Tesla se raznim naeinima dovijao da eita potajno. U svojoj sobi sakrivao je lojanu sveeu. koja mu je poslufila da etta nocu dok su svi spavali. Da ga no bi v.dcl! po tragu svetlosti, prekrivao je prozcre i kljucaonicu, pa i druge pukotine na vratima. Obezbedjen sa te strane, provodie je rnnoge noel u Citanju sve dok mu majka nc hi ustala da sprema dorucak. Kada je majka dolaziLa da ga budi, pravio bi se da spava. Zbog toga je njegavo zdravlje pnlteno oronulo, taka da

92 je uskoro po eavrsetku nize realke u Gosptcu pao u postelju, iz koje se digao tek: posle vi~ mesect. Bolest je bila teske, i roditelji su hili o~ajn!. a i lekari su bili napustili nadu da ce Tesla ozdraviti. Zata su savetovali roditaljima da mu uefne po volji i da mu dozvole da radi sta hoce. Prva njegova zelja bila je da mu dadu nove kniige za citanje. Otac mu je sada donosio i20biblioteke vesete stvari, naroctto dela Marka Tvena, kcja su Tesli pt-ielnjavaba narcc'to zadovoljstvo. savladala On se udubljivao bolest, u te knjige ozdravio. toliko da [e

iznenadjenje lekara I radost roditelja, jaka Teslina volja za

i on je potpuno

uskoro na crtenjem

Zbog slabog zdrav1ja morao je da prekine sa daljim skotoveojem i proveo je celu 1870. godinuna odmoru. Tek iduee godine ot:§ao [e u Kerlovac gde ga je sestra njegova oca svesrdno prihvatila vodeei mnogo raeuna 0 njegovu slabom zdravlju. U Karlovcu je Tesla Imao prilike da se bavi i umetno§eu Njegov stric, start onctr, imao je narocrtog sm.sla za umetnost, pa je u tom pogledu uticac i na Teslu. Upueivao ga [e da tita dela iz tstorlje umetnosti i da se i sam oda slikarstvu. Kako 'I'esla nije !mao talenta za crtenfe, pcceo [e ubrzo d.a gubi interes ne samo za slikarstvc vee i za istoriju umetnosti. A!i nije gubio mteres za citanjem uopste. Citao je sve vise dela iz fizike, a naroctto iz nauke o elektricitetu. Poslednje godine skolcvenja doMi su mu do ruku u nemezkcm prevodu Faradejevi i Kruksovi radovi, koji su ga opredelili 'de se pcsven elektrotehnici. Realka u Karlovcu imala je sedam razreda. U njoj je Tes1a svrsto visa tn razreda. Nalazila se u Rakovcu, predgradju Karlovca. Predavalo se na nernackom, ali se taueavac I srpsko-hrvatski jezik. Kao .ii u nizoj realci, Tesla [e bio odlican djak, ali je imao teskoca sa crtanjem. Maturu nije polcflo sa odlicnim uspehom same zato sto je iz crtanja dobio ocenu »dovoljno«. Ispite :z matematike, fizike i drugih predmeta poloaio je nejveetm delom sa odlikom, Skolskt drugovi na maturi bili su mu JU!ije Bar-taknvie, Ivan Bjelic, Isak Knrbie, Ivan Ljustina, MOjsije Medic i Nikola Price. Sarno je Medic po ocenama bio bo.ji od njega. U zapisniku -0 polcsenom ispitu od 24 jula 1873. godine stoji primedba na nemackom jeziku: »Poalv - 'Tehnika«. Iz te primedbe vidi se da je Tesla kao svrsen maturant nameravao da uci tehniku, ali se njegov otac tome protivio. Zeleo je da mu se sin oda svestentckcm pozdvu, Taj poziv je bio ranije na-

93
menjen TesEnom hratu, ald posle njegove smrti otac je resio da mu sin Nikola podje njegovim stopama. lako je 'I'esla svlm ailama pokusavec da privoli oca da promeni poziv, verovatnc je da mu to ne bi poslc za rukom, .da nije pao ponovo u pcstelju. Kada je baA zavrsio skolovanje u Karlovcu, izbije u Oospteu t okolfni kolera. Da hi mu spreeio povratak kuci, pisao mu ie otac da ne- dolazi u Gospte, vee da ga priceke, jet zeli sa njirn da ide u lov. Ali Tesla n'Ie cekeo. Saznao je da u Gospteu besni kolera, pa se poplasio da je neko od njegovih cboaeo. Pojurio je odmah kuci, gde se ubrzo razboleo. Dugo vremena bila je izgubljena svaka nada da ee prebcleti. Njegova majka nije klonula duhom. Negovala ga ie i cinila natcovecanske napore da ga spase, i Tesla je preaiveo krizu, ali fe btc toliko slab, da je rnorao devet meseci da ostane u postelji. Za vreme bolovanja otac mu je dao prlstanak da u~i tehniku i cbecanje da ee ga poslati u najbolju tehnicku visoku skolu. To Be po Teslinim reeima odigralo ovako. U trenutku krize na [edan Teslin krik pojuri mu otac u sobu say oeejan, verujuct da je dosec poslednji cas. Al'i mu SEllTesla obrati ovim rectma: »Mozda cu ozdraviti, ako mt dozvolite da ul:im tehnfcke nauke«. Ocev edgevor bio je: »Poslaeu te u najbolju visoku skolu na svetu cim ozdraviJ.« Ovo je za Teslu zneztlo prekretnicu ne samo u njegovom poZ!VU vee i u njegovoj bolesti. Dobro je poznavao cvrst karakter svoga oca i znao je da ee odrfati datu rec. Veliki teret koji ga je pritiskivao pao je sa njegovih grudi, i bo'est je pocela da popusta, Kada je pos!e deeet meseci napustio postelju, otac je trazio od njega da provede gcd.nu dana u p'anini, da bi se mogao priprerniti ee naporni rad na univerzitetu. 'I'esla ie to rado rirthvetto. Tu godinu dana proveo je Iutajuei po planinama, snabdeven Iovaeklm priborom i l:itavom hrpom knjiga. Veza sa pr.rodom ucinila je evcje. Poole godinu dana blo je i telesno i dusevno toliko osnaaen, da je u jesen 1675. mogao krenuti na put u Grac. Akadcmskl gradjaDm

Za nauke na Visokoj tehn:ckoj skolt u Gracu Tesla je bio vr:o dobro priprernljen. Kjegov otac znao je, kao sto smo videli, nekoIiko [eztka i uticao Je i na sina da se jos u ranoj mladosti oda ucenfu svetakih jezika. Nernacki [e lako neucfo, jer se u to doba

.4
nsmaeki jezik ucio u skolerna. ali je tete i§~l) francuskim, sa italijanskim i engleskim jezfkom. Tim jezicima posvetio [e dosta vremena i uspeo [e kao samouk brzo da savlada osnovne pojrnove da je mogao da etta ortgtnejne dela na tim jeaicima. U ocevoj biblioteci nalaa.o ie dosta dela za njega u mnogom pogledu kortsnth. Citajuci ih na ortgtnelnom [eziku, usavrsaveo se postepeno U lleenju [ez ika. bogatio je svoje znanje u knjiaevnoati i prirodnim naukama a i razvijao svoje misli, jer ie SVQ ono sto Jc prccttao belezio u kratk im izvodima i pokusavec da i sam pise clanxe 0 predmetima 0 kojima je bile govora u proCitanim knjigama. Cim je stigao u Grac, upisao se u skolu. Prva poseta koju je uetnio b.Ia je poseta skolsko] bibl ioteci gde je njegova strast za ettamem rnogla biti u punoj meri zadovoljena. Sve slobodne eaSO';G provodio je u biblioteci gde je bio ubrzo poznat kao revnosan pcsetilac koji n.je samo razgledac pcjedine knjige, vee i citao svaku orl pocetka do kraja. Po njegovim recima imao je strast da svaki pocett rad ne prekida sve dok ga ne svrst, a to mu je cesto stvaralo velike neprijatnosti. Tako je [edared uzeo u ruke v olterova dela i poceo da ih eita, ali je na svoje veliko iznenadjenje ubrzo uvtdeo da ta dela obuhvataju stotinu velikih knjiga, starnpanih sttntm slogorn koje je, kao sto Tesla kaae, napisao ova] velikan unfstavajuci dnevno po 72 so1j:ee erne kafe. Veran svofoi navici da svaki rad tzvrsi do kraja, Tesla [e procitac sve Volterove knjige . a kada je prcettao i poslednju svesku rekao [e: »Nikad vtse«. 'Predavanja iz maternatike, f:zike i elektrotehnike uredno [e pohadjao. Radio je od 3 sata ujutru do 11 sati uvece, svaki dan, ne izuzimajuci ni nedelju ni prazntcne dane. Ta vredncea dovela ga je do velikog uspeha, jer [e vee prve godine pclcf:c devet isoita sa odlikom. Bio je najboIji djak, i njegcvi profesori bili su mis.jjenja da zasluzuje vtse nego najbolje oeene. Poole poloaenih ispita krene sa svcjim odlicrrim svedodzbama kuci, u nadi da ee biti triumfalno docekan. Ali se brzo razocarao kada je primetio da sve to na njegovog oca nije napravilo nikakav utisak, pa ni onda kada je pncao sta je sve procttao u biblioteci i koliko su visoko cenih profesori njegovu vrednocu i interesovanje za na~ku. Tesla nije mogao da shvati zasto mu otac nije odavao priznanje i nije ga pohvalto zbog postignutih uspeha. Ni od majke nije saznao n.sta. Zbog toga je boravak u roditeljskoj kudi pretstavljao za njega pravi teret, Tedio je da se sto pre vrati u Grac kako bi nastavic aapoeete radove. Tek posle oceve smrtt saznao [e pravi ra2llog tog

95
hladnog prijema. Kada je 29. apr-ila 1879. godine u Mariboru, gde je kao inzinjer bio na slugbi, dobio telegram koji mu je saopstavac tuznu vest 0 ocevoj smrti, pojurio ie u Gospie. al! je otac vee bio sahranjen. Mati mu je pokazala citavu h rpu pisama koja su u svoje vreme profesori slali njegovom ocu. Tesla je strasnc ettac besprekida jedno pismo za drugim. U pism.ma je izrazavana zelja da rodite!ji zabrane Tesli svaki dalji rad u skclt, [er je postojala- cpasnoot da im sin zbog preteranog rada upopasti zdravlje. Mat: mu [e prfeala da je otac nameravao da poslusa savet profesora i da je ona morala svu svoju vestinu ubedjivanja da upotrebi kako bi ga od toga odvratila. Zato je njegov otec bic hladan i nije sa Teslom 0 tome razgovarao. To je na Teslu toEko delovalo, de je prekinuo boravak u Gcspleu i vratio se infinjerskcm poslu koji mu [e pomogao da savlada strasne mlsl'i koje su ga bile obuze!e. Teslini profesori zapazili su njegov veEki dar i vrednocu u prvoj godini sko'ovanja i ukazivali su mu naroeitu naklonost i prijateljstvo. Profesor Pesl predavao mu [e u tOj gcd.ni teorisku i eksperimentalnu fiziku, a profesor Ale Integralni raeun i perctjalne diferencija'ne [ednaeine. I jedan i druqi obraeali su na Teslu naroCitu paznju. Pesl ga [e smatrao za svoga asistenta i davao mu moguenosu da ucestvuje u izvodjenju fizickih eksperimenata. Tesla je pokaa.veo narocitu okretnost pri spremanju eksoertmenata i pravu vestinu prt njihovom javnom izvodjenju. Radio je mnogo i matematiku. Ale bi ostajao po nekoliko easove posle predavanja sa Tes'om i zadavao bi mu da resava razne probleme. koje je on i na svoje : na profesorovo zadcvo.istvo vrlo brzo resavao. U drugoj godini 'Tesla je izvodio eksperimente u elektrotehnickoj laboratoriji sa raznim elektricnim aparatima. Veliko .anenanjenje bila je za njega Gramova dinamomasina, te godine tek stigla iz Par.za. Bila je konstruisana na naCin kako je Gram pro[ektovao prve svoje mestne. Nepokretni deo masine, sastojao se od vehkog elektromagneta koji je imao obJik potkovice. a pokretni te imao oblik prstenastog ankera sa komutatorom. Cim je masina stlgl a. Tesla je svu svoju paznju obratio na njenu montafu i sa nestrpljenjem ocekivao pustanje masine'u rad. .Jednosmerna struja koju je masina proizvodila hila je upotrebljena za proizvodjenje raznih elektrlcnih efekata. vrsena su merenja Diaulovog toplotnog efekta i proizvodjen je Devijev elektricni luk, a:i je masina iskori~cena i kao eJektromotor. U tom slueaju dobivala je struju \z akumulatorske bater.je. prj pustanju urad motora, pojavile su se

96
velike teSkoee, jer su iz komutatora sevale varnice, a cetkice su brzc bile toliko osteeene, da su morale biti zamenjene. Te teskcee

navele 5U Tes:'l1na misao da Gramov motor nije pogodan za protevodjenje mehanicke snage.
Gram je svoj motor jednosmerne struje prvi put [avno prikazao na Svetskoj izlozbi u Beeu, 1873. godine. Kroz Citav niz godina radio je na tome da ostvari praktlcno upotrebljiv motor i za naizmenicnu struju, ali se to pokazalo kao nernogucno. Motor jednosmerne struje nije se razlikovao ni u cern ad njegove dinamomal!l:ne jednosmerne struje, ali je radio uvek samo sa strujom i2 baterije. Zato je Fonten, kada je na izlo!bi trebao da pokeje i dlnamomasinu i elektrcmotor jednosmerne struje i njihovu upotrebtjivost sa razne praktlcne svrhe, bio pr-imoran, u sporazumu sa Gramom, da za pogon rnotora predvidi struju iz ve1ike akumulatorske baterije. Gramova dinamomasina za vreme trajanja Izlozbe prctevodile je struju za galvanizaciju, a motor je tskcnseen za pogon jedne pumpe_. Gram tada jo! nije znao da se struja dinamomaAine mofe iskoristiti I za pogon motora, i nije pre toga nikad izyeo takav eksperiment, a ntie verovao nt da se stroja mofe preneti na znatnu dalj inu, [er- je smatrao da ce se najveCi deo energije izgubiti u prenosnim vodovima. Ali je vee velikj uspeh bto Ito je motor, napajan strujom ia baterije, bio u stanju da pokreee pumpu. Fonten je, medjutim, pri pustanju motora urad sa strujQm iz akumulatora imao Izvesnih nezgoda, pa je dosec na ddeju da iskoristi struju iz dfnemcmesme. .§to [e dovelo do punog uspeha. Ovo Fontenovo otkrlee pokazalo je da se struja iz dinamomasine moze preneti i na daljinu od nekoliko stotina metar-a, i da motor i na takvoj daljini mofe biti vrlo dobro iskorlscen za pogon pumpe. Gram je to otkriee iskoristio na industriskoj osnovi, [er- je njegovo preduzeee narednih godina izgradilo ~itav niz dinamomas.na i motora jednosmerne struje za takve i s!i~ne potrebe. Kao sto je Fonten imao teskcee pri pustanju elektromotora u rad strujom iz baterije, tako su i Pes} i 'Tesla imali iste teskoce. Tesla je uporno saradjivao sa Peslom da bi teskoce otklonio, ali je u isto vreme i dosao do ubedjenja da Gramov motor ne pretstavlja povoljno resenje problema elektromotora, ne sarno zbog nezgoda koje prouzrokuju komutatort i cetktce vee i zbog ograni~enja pri upotrebi elektricne energije. Kada bi se mogla iskoristiti naizmeni~na struja za pogon elektromotora, ne bi bilo ni takvih nezgoda, niti ogremcenje pri prenosenju energije.