P. 1
Karakteristike Mentalnog Zdravlja Odraslih

Karakteristike Mentalnog Zdravlja Odraslih

|Views: 214|Likes:
Published by ipipi

More info:

Categories:Types, Research
Published by: ipipi on Jan 25, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/29/2014

pdf

text

original

Medicus 2003 4 (2) 46-51

lIDK 61388·053.8(497.11)

Strucni rad Professional article

KARAKTERISTIKE MENTALNOG ZDRAVLJA ODRASLIH

Predrag Popovic', Sanja Kocic'>, Caslav MilicL2 i Dragoljub Dokic-' Institut za zastitu zdravlja, Kragujevac, 2Medicmshfakultet, Kraoujevac

CHARACTERISTICS OF MENTAL HEALTH IN ADULTS

Predrag Popovic', Sanja Kocic!", Caslav Milicl,2 and Dragoljub 80ldc' 'Institute for Pubhc Health, Kragujevac, 'Medical Faculty, Kraqujevac

Pri mlj en/Received: 02. 09. 2002.

Pnhvacen/Accepted 01. 10.2003.

ABSTRACT

This study was undertaken to describe characteristics of mental health in adult population of Kragujevac and to investigate differences ofmental health between populations of Kragujevac and the central Serbia. The investigation of the characteristics of mental health in Kragujevac was based on results of research project: "Health status, health needs and utilization of health services by population of the Republic of Serbia" conducted by Institute for Public Health of the Republic of Serbia. The facts were got in by study of section on representative specimen of population in the central Serbia on the whole and residents of Kragujevac. For the statistical data processing we used methods of descriptive and inferentional statistics-X2 test.

As parameters of mental health we investigated: stress, emotional problems, influence of emotional problems on everyday activities and feelings in the last month. For investigations we created questionnaire emulated by similar questionnaires in other countries. In our research we found that disorders of mental health were more frequent in Kragujevac than in the central Serbia. Stress is more present in population of Kragujevac with statistical significant difference in comparison with popula tion of the central Serbia.

Keywords: Mental health, adults, stress, emotional problems, questionnaire.

SAZETAK

Cilj rada je opisati karakteristike mentalnog zdravlja odraslog stanovnistva na teritoriji Kragujevca i ispitati postojanje razlika u mentalnom zdravlju odraslih grada Kragujevca i centralne Srbije. Istrazivanje .Karakteristike mentalnog zdravlja odraslih" bazira se na rezultatima pro)ekta .Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korisconje zdravstvene zastite stanovnistva Srbije" ciji je nosilac Institut za zastiru zdravlja Srbije. Podaci su dobijeni studijorn preseka na reprezentativnom uzorku stanovnistva centralne Srbije kao celme i stanovnistva grada Kragujevca. Za statisticku obradu podataka korisccn je metod deskriptivne i inferencijalne statistike - X 2- test

Kao parametri mentalnog zdravlja korisceni su stres, postojanje emocionalnih problema, uticaj emocionalnih problema na svakodnevne aktivnosti, osecanie u toku poslednjih mesec dana. Za svrhu istrazivanja konstruisan je upitnik po ugledu na slicne iz drugih zemalja. Istrazivanje je pokazalo da su porernecaji mentalnog zdravlja ucestalni na tentoriji gTada Kragujevca nego u centralnoj Srbiji. Stres je prisutniji u populaciji Kragujevca sa statisticki signifLkantnom razlikom u odnosu na centralnu Srbru

Kljucne reci: Mentalno zdravlje, odrasli, stres, emocionalni problemi, upitnik

UVOD

Prvi od devet principa, koliko sadrzi preambula Ustava Svetske zdravstvene organizacije, je zapravo defmicija zdravlja: "Zdravlje je stanje potpunog fizickog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne sarno odsusrvo bolesti i onesposobljenosti".

Mentalno zdravlje se opisuje kao stanje dobrog i skladnog funkcionisanja koje podrazumeva odsustvo dusevnih porernecaja. Mentalno zdravlje ne znaci medutim, odsustvo svih konflikata i kompleksa, vee sarno onih patogenih koji dovode do relativno trajnog gubitka mentalne ravnoteze (1). Ono se ne moze definisati iskljucivo negativno kao odsustvo mentalnih bolesti, jer je to tek neophodan, ali ne i dovoljan uslov. Ovo stanje dusevnog spokojstva i zadovoljstva je posledica punog razvoja licnosti, pozitivnog samoosecanja, dobrih medulicnih odnosa i prilagodljivosti II odnosu prema drugima.

Prema proceni SW (3, 5) 10% svih bolesti cine poremeeaji mentalnog zdravlja, dole Sartorius (4) procenjuje da na 100 000 ljudi ima najmanje 6-8000 ljudi sa mentalnirn iii neuroloskim porernecajima iii koji zavise od alkoholizma iii droge.

Poslednju deceniju 20. veka na teritoriji SFRJ i SRJ obeIezila je permanentna kriza sa ratnim razaranjima, blizinom ratnog okruzenja, velikim brojem izbeglih lica, sankcijarna Ujedinjenih nacija, ekonomskom krizom, bombardovanjem od strane NATO-a. Sve to dovelo je do

pogorsanja ukupnog zdravstvenog stanja stanovnisrva, a posebno do posledica po mentalno zdravlje populacije.

U 1997. godini u SRJ je registrovano ukupno 479731 oboljenja iz gmpe dusevnih porernecaja i poremecaja ponasanja (FOO-F99 po XMKB) iii 3,1 % od svih oboljenja i stanja u vanbolnickoj zdravstvenoj zastiti.

Na teritoriji centralne Srbije u 1997. godini registrovano je 357830 dusevnih porernecaja i poremecaja ponasanja u vanbolnickoj zdravstvenoj zastiti iii 3,3% od ukupnog broja registrovanih oboljenja i stanja u vanbolnickoj zdravstvenoj zastiti. Na teritoriji grada Kragujevca u istoj godini u vanbolnickoj zdravstvenoj zastiti registrovano je 7870 dusevnih poremecaja i porernecaja ponasanja sro Cini 4,5% od svih registrovanih oboljenja i stanja (8).

Od ulrupnog broja stanovnika u Jugoslaviji, po proceni za 1997. godinu, 4,5% njih je trazilo usluge vanbolnicke zdravstvene zastite zbog mentalnih porernecaja, Od toga najvise je registrovano u sluzbi opste medicine (73%), sluibi medicine rada (25%) i 1,3% u sluzbi za zastitu zdravlja skolske dece.

N a teritoriji centralne Srbije usluge vanbolnicke zdravstvene zastite zbog mentalnih porernecaja zatrazilo je 6,2% od ulrupnog broja stanovnika dok je u gradu Kragujevcu taj udeo 4,2%.

Opisana slika predstavlja sarno jedan deo slike mentalnog zdravlja, nacinjene na osnovu koriscenja zdravstvenih usluga. Sa stanovista promocije zdravlja i prevencije boJesti daleko je vaznije znati rasirenost porernecaja u nekoj

~~.J.!"n.i:i'pc .. mll::1#. Dt"~Poj>o''It

i!]::iitHlll.tS~: ?Atcl"'i)8., (::ra:;p'ie1:'"ii>": ,g>\tl(i('K<"""Jol'.,,,,-!ifil:<>"P~l, tol·~I:\1~lojo,f17."",:;GI'iI'I! ~!m_~..-)...'G1.I~S~":.),-.:r)TT1

46

~nr:.r:Il~ rr.=..IfrnrJYocr .... ·¢:'· MIJ lA!)IJtu~ fcrPu..l3UL: He3JJ.r:J.,K~.I,j~?!:IC j.Ij.oc:o.~L-~ ~~I~~j;i'-"..:hGJ I, pt.,ilHe iJW~OO;r.:."";' :!al~.l1 ~ ; p..:.:; ..;, ~~.e1 ':.{131·ltl ;e.n:J:a.IL~~y.. .. h)i)1:EIT1

Medicus 2003; 4(2): 46-511

od pocetnih faza, uzroke koji dovode do porernecaja, ljude koji poremecajima podlezu kao i protektivne mehanizme stanovnistva za odupiranje stresu i ocuvanje mentalnog zdravlja. Takvih istrazivanja nema.

U pravo iz tog razloga ucinjen je pokusaj procene zdravstvenog stanja stanovnisrva Srbije, koji je ukljucio i relevantne aspekte mentalnog zdravlja, kao osnova za izradu i implementaciju odgovarajucih strategija za njegovo unapredenje.

Sa tog sranovisra veoma je vazno kakvo je stanje mentalnog zdravlja, koji se poremecaji i u kojim oblicima pojavljuju u stanovnisrvu Srbije. Poznavanje specificnosti Kragujevca vazno je za izbor najadekvatnijeg pristupa tretmanu ovog problema u nasoj sredini.

Cilj rada je opisati karakteristike mentalnog zdravlja odraslog stanovnistva na teritoriji Kragujevca i ispitati postojanje razlika u mentalnom zdravlju populacije odraslih grada Kragujevca i centralne Srbije.

ISPITANICI I METOOE

Istrazivanje .Karakteristike mentalnog zdravlja odraslih" bazira se na rezultatima projekta "Zdra\Stveno stanje, zdravstvene potrebe i koriscenje zdravstvene zastite stanovnisrva Srbije". Nosilac projekta je Instit It za zastitu zdravlja Srbije ,,Dr Milan Jovanovic Batut" u saradnji sa SZO, Kancelarija u Beogradu i UNICEF-om, Kancelarija u Beogradu.

Podaci su dobijeni studijom preseka na reprezentativnom uzorku stanovnisrva centralne Srbije kao celine i stanovnisrva grada Kragujevca.

Populacija, jedinice posmatranja, izba i vellcino; uzorka

Osnovni skup predstavlja celokupno stanovnistvo Republike Srbije, a u okviru osnovnog skupa posebno je posmatran kontigent odraslih starijih od 19 godina zivota (20 i vise godina). Izbor ispitanika je vrsen metodom slucajnog izbora. Uzorak u Kragujevcu bio je 246 stanovnika, au Srbiji 7454 ispitanika.

Za dornicilno stanovnisrvo predviden je uzorak pomocu koga su dobijene pouzdane ocene za sva obelezja cija ucestalost javljanja prelazi 5%, sa nivoom greske koji nije veci od 7% za najnize kategorije ocenjivanja. Za celu populaciju predvidena je relativna greSka od 5% ocenjenih proporClJa.

Varijable

Kao parametri mentalnog zdravlja korisceni su: stres, postojanje emocionalnih problema, uticaj emocionalnih problema na svakodnevne aktivnosti, osecanje u toku pos1ednjih mesec dana. Ove varijable koriscene su u ovom radu kao zavisne.

Izvori podataka i instrumenti istrazivanja

Kao izvor podataka za ovo istrazivanje koriscen je posebno konstruisani upitnik za odrasle osobe starije od 19 godina iivota (20 i vise godina) sacinjen na osnovu relevantnog iskustva i preporuka dobijenih iz slicnih popu-

lacionih istraiivanja drugih zemalja. Potrebni podaci prikupljani se putem obavljanja intervjua sa ispitanikom.

Kvalitet podataka

U cilju obezbedenja kvalitetnih podataka i prirnene jedinstvene metodologije izvrsena je standardizacija postupaka za prikupljanje, unos i obradu podataka.

Obrada i analiza podataka

Za unosenje podataka izradena je posebna aplikacija, sa predvidenim kontrolama, kako na nivou svakog pitanja, tako i kontrola veze izrnedu odgovora na pitanja i kontrole obuhvata pojedinih klastera. Podatke su unosili prethodno obuceni operateri, upoznati sa ciljem i sadrzajem istrazivanja, strukturom upitnika, sa vezama izmedu pojedinih entiteta i logickom kontrolom.

Za statisticku obradu koriscene su sledece metode deskriptivne statistike: tabeliranje, graficko prikazivanje, mere centralne tendencije i mere varijabiliteta. Za analizu razlika u raspodeli ucestalosti prikupljenih podataka koriscen je metod neparametrijske staristike-j+ test.

Za analizu prikupljenih podataka koriscen je statisticki softver - SPSS. Rezultati su prikazani tabelarno i graficki.

REZULTATI

Stres je po vlastitoj izjavi prisutan kod 3/4 anketiranih Kragujevcana (74%), dok je u centralnoj Srbiji ovaj procenat daleko manji (58,4%). Razlike u raspodeli ucestalosti najvece su u kategoriji ispitanika koji smatraju da su pod stresom, ali ne vise od drugih (64% u gradu Kragujevcu, prema 48,3% u centralnoj Srbiji) (tabela 1). Utvrdeno je da postoji statisticki znacajna razlika u prisutnosti stresa u gradu Kragujevcu i centralnoj Srbiji (X2=25,657; DF=2; p<O,Ol).

Tabela I. Prikaz prisutnosti stresa medju ispitanicima iz Kragujevca i centralne Srbije

STRES I Kragujevac I Centralna Srbija
.
I n % II n %
Nijepod 63 26.0 2979 41.6
stresom
Pod stresom, ali I
ne vise nego 155 64.0 3461 48.3
drugi
1---'-
Pod stresom 24 10.0 728 101
vise nego drugi
UKUPNO 242 100.0 7168 100.0 Na pitanje odgovorilo: 98.4% ispitanika u Kragujevcu i 96.2% ispitanika u Srbiji S·Znaeajno; p<O,Ol( S·Significant; p<O,O I

Slicne, mada manje izrazene razlike, postoje i kada je ree o prisustvu tuge, neraspolozenja, zabrinutosti, potistenosti i drugih emocionalnih problema tokom poslednjih mesec dana (tabela 2). Ne postoji statisticki signifikantna razlika u prisutnosti emocionalnih problema u gradu Kra-

47

IMedicus 2003; 4(2) 46-51

guJevcu centralnoj Srbiji (X2=1,781; DF=2;

p=0,187).

Tabela 2. Pnkaz prisutnosti ernocionalmh problema medju ispitantcirna izKr"?JII-

jevca i centralne Srb.je .

Ernocionalni problems I
(fuC'ja, neras-polozerne,
zabrinutost, potistenost) I Kraqujevac Cenlralna Srbija-
tokom poslednjih rnesec
dana I
n I % n %
NE 136 I 56.2 4334 60.5
DA 106 43.8 2834 39,5
UKUPNO I 242 100.0 7168 100.0 Na pitanje odgovorilo 98.4% ispitanika u Kragujevcu i 96.2% u Srbiji NS-Nije znacajno: p>O,Otl/NS-Not significant; p>O,05

Efekti prisutnih emocionaJnih problema tokom poslednjih mesec dana na radnu sposobnost bili su kod anketiranih u gradu Kragujevcu manje razorni u odnosu na centralnu Srbiju: 17,9% anketiranih stanovnika grada Kragujevca skratilo je duzinu rada, dok je u centralnoj Srbiji broj takvih vise nego 50% veci (29,5% ispitanika sa emocionalnim problemima u poslednjih mesec dana). Efekti emocionaJnih problema takode su se uticali na radni ucinak: 56,3% ispitanika u Srbiji i 43,4% ispitanika sa teritorije Kragujevca uradilo je manje nego sto su zeleli, a 47,3%, odnosno 40,6% ispitanika nije imalo dovoljnu koncentraciju painje za rad (tabela 3). Nema statisticki znacajne razlike (X2=3,976; DF=2; p=0,487) u uticaju emocionaJnih problema na radnu sposobnost stanovnika grada Kragujevca i centralne Srbije .

Tabela 3. Pnkaz uticaja emocionalnlh problema na obavljanje svakodnevnih aktivnosti ispitanika iz Kraquievca i cen!ralne Srbije

Utica] emocionalnih
problema na obavljanje Kraoujevac Centralna Srbija
dnevnih aktivnosti
n % I n %
Problerni su bili takvi da
ste jedno vreme morali da 19 17.9 836 29.5
skratite duzinu rada ili
neku drugu aktivnost
Manje ste uradili nego §to 46 43.4 I 1594 56.3
ste zeleli
Niste radili svoj posao ili i
bilo koju drugu aktivnost 43 40.6 I 1339 47.3
pazljivo kao obicno NS-Nije zni,lt':aj'no; p>O,05 INS-Not sionificant; p>O,C5

Izuzetan uticaj emocionalnih problema na kontakte sa Clanovima porodice, prijateljima, susedima iskazalo je 4 puta vise anketiranih u centralnoj Srbiji (3,7% ispitanika) u odnosu na stanovnike grada Kragujevca (0,9% anketiranih). Nikakav uticaj emocionalnih problema na socijalne kontakte iskazalo je za 20% vise anketiranih stanovnika Kragujevca (26,4%) u odnosu na ispitanike na nivou cen-

tralne Srbije (22,4%) (tabela 4). Mecl:utirn, ispitivanje znacajnosti opisanih razlika pokazalo je da ne postoji statisricki signifLkantna razlika u ucestalosti pojavljivanja efekata emocionaJnih problema uKragujevcu i centralnoj Srbiji (X2=2,945; DF=2; p=0,566).

Tabela 4. Pnkaz uticaja emocionalruh problemaIia scc.·"lWne kontakte ~'fpit~a u Kra~ll..ljevcu i t::entraJ_w~!i Srblji

Uticaj emocionalnih I I
problema na : Kraqujevac I Centralna Sroija
socijalne kontalse I II
I n .% n % I
Nisu mmaJo I 28 26.4 632 22.4 I
Neznatno 33 31.1 1006 35.6
Umereno 37 I 34.9 893 31.6
Veoma I 7 6.6 190 6.7
Izuzetno su uticall I 1 I 0.9 103 3.7
UKUPNO 106 I 100,0 2824 100.0 Na pj!a'lje odgovorilo 100% ispitaruka u Kraquievcu i 99.6% II Srniji NS·N!je znai"-ajno; p>O,05 fNS-No1 IIlgnillcant; p>O,05

U poslednjih mesec dana gotovo duplo vise anketiranih gracl:ana centralne Srbije (12,4%) je stalno bilo PW10 poleta u odnosu na stanovnike grad a Kragujevca (6,6%). U Kragujevcu vise od 1/4 svih anketiranih gracl:ana ili 27,3% nikad nije bilo puno poleta, prema nesto manje od 1/5 ispitanika na nivou centralne Srbije (19,8%) (tabela 5). Razlika u odgovorima za posmatranom obelezju nije statisticki signifLkantna izmecl:u analiziranih gmpa ispitanika (X2=1 627' DF=2' p=O 532)

" , , .

Tabela 5. Pnkaz osecania poleta rnedju ispilanicima IZ Kragu]evca! ceniJ:a!ne Srbije

Bili su puni I Kragujevac Centralna Srbija
poleta
I n % n %
Stalno 16 6.6 I 880 12.4
Ponekad 160 65.1 4813 67.8
I
Nikad I 66 2.73 1409 19.8
I
I I
UKUPNO I 242 100.0 7102 100.0 Na pitanje odgovoriJo 98,4% .spitenika u Kraouievcu i 953% u Srb~l NS-Nlje znacajno, p>O,05 INS-Nat significant; D>O.G5

Smirenost je stalno osecalo 22,5% anketiranih na nivou centralne Srbije, au gradu Kragujevcu 19,4%. Nikad se nije talco osecalo gotovo 2/5 vise anketiranih gracl:ana centralne Srbije (9,1%) u odnosu na ispitanike iz grada Kragujevca (6,6%) (tabela 6). U rvrdeno je da ne postoji statisticki signifikantna razlika u odgovorima ispitanika u Kragujevcu i centralnoj Srbiji 0 prisustvu osecaja smirenosti (X2=1 811' DF=2' p=O 585)

" , , .

48

Medicus 2003; 4(2): 46-511

Tabela 6. Prikaz osecanja smirenosti medju ispitanicima iz Kragujevca i centralne Srbije

Tabela 9. Prikaz potiStenosti i neraspoloZenja kod anketiranih u Kragujevcu i centralnoj Srbiji

Osecali su se smireno i Kragujevac I Centralna Srbija
!
n % n %
Stalno 47 19A 1594 22.5
Ponekad 179 74,0 4857 68A
--
Nikad 16 6.6 646 9.!
-
UKUPNO 242 100.0 7097 100.0 Na pitanje odgovorilo: 98,4% ispitanika u Kragujevcu i 95.2% u Srbiji NS-Nije znacajno; p>O,05 INS-Not significant; p>O,05

Cak 8,0% anketiranih u centralnoj Srbiji nikad nije bilo srecno, kao i 6,6% ispitanika u gradu Kragujevcu (tabela 7), Nerna statisticki signifikantne razlika u ucestalosti osecaja srece kod ispitanika u Kragujevcu i centralnoj Srbiji (X2=1,862; DF=2; p=0,947).

Tabela 7. Prikaz osecanja srece kod anketiranih u Kragujevcu i centralnoj Srbiji

I I
Bili ste srecni Kragujevac I Centralna Srbija
c---- - -
n % n %
Stalno 41 16.9 1282 18.!
_.
Ponekad 185 76A 5236 73.9
I ~_
Nikad 16 6.6 569 8.0
UKUPNO 242 100.0 7087 100.0 Na pitanje odgovorilo 98,4% ispitanika u Kragujevcu i 95.1 % u Srbiji NS-Nije znacajno; p>O,05 INS-Not significant; p>O,05

Stalnu nervozu je osecalo 6,2% anketiranih u Kragujevcu i 7,3% ispitanika u Srbiji (tabela 8), Razlika u odgovorirna po posmatranorn obelezju nije statisticki signifikantna (X2=2,453; DF=2; p=0,132)

Tabela 8. Prikaz osecanja nervoze kod ispitanika u Kragujevcu i centralnoj Srbiji

Bill su veorna nervozni Kragujevac I Centralna Srbija
~- - --~
n % n %
Stalno 15 6.2 522 7.3
Ponekad 175 72.3 4940 69A
Nikad 52 21.5 1652 23.2
u)(upNO 242 100.0 7114 100.0 Na pitanje odgovorilo: 98,4% ispitanika u Kragujevcu i 95.4% u Srbiji NS-Nije znacaino: p>O,05 INS-Not significant; p>O,05

U centralnoj Srbiji stalnu potistenost je osecalo gotovo duplo vise anketiranih (6,2%) u odnosu na grad Kragujevac (3,3%), dok je broj onih koji nikada nije osecao potistenost 15% veci u Kragujevcu (52,9%) nego u centralnoj Srbiji (45,2%), (tabela 9), Nerna statisticki znacajne razlike (X2=2,299; DF=2; p=0,138) u odgovorima na analizirano pitanje izmedu ispitanika iz Kragujevca i centralne Srbije.

I _.
Osecali su se potisteno
i nista nije maglo da ih Kragujevac I Centralna Srnija
oraspolozi I
n % I n %
Stalno 8 3.3 443 6.2
--
Ponekad 106 43.8 3442 i 48.5
!
--"_."_"
Nikad 1.28 52,9 3208 45.2
c-----'- -
I 100.0 II
UKUPNO 242 100.0 7092 i Na pitanje odgovorilo: 98,4% ispitanika u Kragujevcu i 95.2% u Srbiji NS-Nije znacajno; p>O,05 INS-Not significant; p>O,05

Stalno ruznih bilo je 50% vise medu anketiranima u centralnoj Srbiji (6,8%) nego u Kragujevcu (4,5%), dok je kod onih koji se nikad nisu osecali tuzno razlika takode u korist onih iz centrale Srbije (30,0%) prerna ispitanicima iz Kragujevca (25,2%), (tabda 10), Ne postoji statisticki signifikantna razlika u odgovorima (X2= 1,362; DF=2; p=0,417).

Tabela 10. Prikaz osecanja lUge kod anketiranih u Kragujevcu i centralnoj Srbiji

Bill su tuZni KragUjevac I Cenlralna Srbija
I
n % n %
Stalno II 4.5 484 6.8
Ponekad 170 70.2 4482 63.2
Nikad 61 25.2 2128 30.0
-_.
UKUPNO 242 100.0 7094 100.0 Na pitanje odgovorilo: 98,4% ispitanika u Kragujevcu i 95.2% u Srbiji NS-Nije znacajno; p>O,05 INS-Not significant; p>O,05

Stalnu iscrpljenost osecalo je 10,4% anketiranih iz centralne Srbije i 7,0% ispitanika iz grada Kragujevca, (tabela 11), Razlika u prisustvu stanja iscrpljenosti nije statisticki signifikanma (X2=1,485; DF=2; p=0,656) izrnedu posmatranih grupa,

Tabela II. Prikaz osecania iscrpljenosti kod anketiranih u Kragujevcu i centralnoj Srbiji

Bill su iscrpljeni Kragujevac Centralna Srbija
II % n %
Stalno 17 7.0 738 lOA
Ponekad 172 71.1 4966 70.0
Nikad 53 21.9 1395 19.6
UKUPNO 242 100.0 ! 7099 100.0 Na pitanje odgovorilo: 98,4% ispitanika u Kragujevcu i 95.2% u Srbiji NS-Nije znacajno; p>O,05 INS-Not significant; p>O,05

Oni koji se nikada nisu osecali umomo ucestvuju u strukturi ispitanika iz Kragujevca sa 40% vecim udelorn (11,1 %, prema 7,7% u Srbiji, (tabela 12). Medutim, ne

49

IMedJCUs 2003; 4(2) 46-51

postoji statisticki signifikantna razlika u odgovorima ispitanika u dye posmatrane populacije (X2=1,292; DF=2; p=0,464).

Tabela 12. Prikaz osecanja uinora kod isnitanika u Kragujevcu 1 centralnoj Srbiii

Osecalisu se umorno Kraoujevac Centralna Srbija
n % I n , %
Stalno 29 12.0 i 997 11.0
Ponekad 186 76.9 5563 18.3
Nikad 27 III 549 7..7
UKUPNO 1 242 100.0 7110 100.0
I Na pitanje odgovorilo 98,4'1{ ispitanika u Krllc;ujevcu j 95.4% u Srbui NS-Nije znacajno; p>O,()5.iNSNoi sigrulicant; p>O,0,5

DISKUSIJA

Porernecaji mentalnog zdravlja danas u svetu predstavljaju ozbiljan sociomedicinski problem. Njihova etiologija jos uvek nije u dovoljnoj meri razjasnjena, rasprostranjenost im je velika i ima progresivni trend, posebno 11 razvijenim sredinama. Oboleva stanovnisrvo svih dobnih grupa, a obolevanje radno sposobne populacije povlaci sa sobom socijalno ekonomske posledice. Za razliku od somatskih bolesti, poremecaji mentalnog zdravlja dovode do gubitka srnisla i kvaliteta zivota, ito utoliko vise ukoliko je bolest nastupila 11 ranijem periodu zivota. Lecenje ove grupe porernecaja zdravlja je nedovoljno efikasno i skupo, i zahteva angaiman znacajnog dela bolnickih i vanbolnickih kapaciteta. Prema proceni SZO danas u svetu Zivi vise od 400 miliona Ijudi koji boluju od mentalnih ili neuroloskih porernecaja. U Evropskorn regionu SZO mentalni i neuroloski porernecaji takode predstavljaju sve znacajniji zdravstveni i socijalni problem jer se prevalencija krece i preko 5% u celokupnom stanovnistvu (7), a problernatika je raznovrsna, pocev od neuroza i funkcionalnih psihoza da sve vece ucestalosti demencije koja se povezuje sa starenjem stanovnistva, U vezi sa ovom gruporn porernecaja zdravlja je i porast samoubistava koji predstavljaju preko 20% uzroka smrti kod mlactih osoba (od 15 do 34 godina Zivota) i kod starijih od 65 godina.

U poslednjoj deceniji dvadesetog veka stanovnisrvo J ugoslavije bilo je izlozeno citavom nizu stresogenih faktora koji su se negativno odrazavali kako na fizicko tako i na mentalno zdravlje. Zbog toga je i cilj ovog rada bio da se iz istraiivanja u okviru projekta "Zdravstveno stanje, zdravstvene porrebe i koriscenje zdravstvene zastire stanovnistva Srbije", koje je obavljeno u leto 2000. godine, iz uzorka odraslog stanovnistva Republike Srbije, bez autonomnih pokrajina (tzv. centralna Srbija) izdvoje klasteri ispitanika (odrasle osobe starije od 19 godina zivota) koji pripadaju gradu Kragujevcu. Iz tako izdvojenih podataka ispitano je postojanje razlika u mentalnom zdravlju populacije odraslih grada Kragujevca i centralne Srbije, karakteristike mentalnog zdravlja odraslih u gradu Kragujevcu i ispitivano je postojanje razlika u mentalnom zdravlju unutar populacije u Kragujevcu u odnosu na demografske, socio-ekonornske i zdravstvene karakteristike. Adekvatan uzorak, odziv ispitanika i pOtplillost odgovo-

ra, omogucili su da se dode do pouzdanog materijala, na kome Sl1 vrsene planirane statisticke analize, izvrsena procena ostvarenih ciljeva i testiranje hipoteza, kako bi smo na kraju dosli do predloga realnih i prihvatljivih preventivnih mera.

Analiza razlika u mentalnom zdravlju odraslih u Kragujevcu i centralnoj Srbiji

N ase is trazivanje je pokazalo da je stres prisutan kod gotovo 3/4 ili tacnije 74,0% Kragujevcana starijih od 19 godina. U centralnoj Srbiji stres je prisutan kod 58,4% is pitanika. Najveca razlika u raspodeli ucestalosti pojave stresa je u kategoriji ispitanika koji smatraju da su pod stresom, ali ne vise nego drugi ljudi i u Kragujevcu to je 64% anketiranih prema 48,3% u centralnoj Srbiji. Oba ova rezultata daleko odskacu od podatka Kalicanina (2) da u svakom trenutku 20-25% stanovnisrva velikih gradova pati od nekog od porernecaja mentalnog zdravlja. Objasnjenje ove razlike moglo bi se pronaci u nacinu na koji je ceJokupna industrija Kragujevca razvijana kao i na strukturi (po poreklu i obrazovanju) Ijudi zaposlenih u tim istim fabrikama. Otvaranje fabrike automobila pedesetih godina proslog veka privuklo je u Kragujevac mahom neobrazovano stanovnistvo i iz sela koje gravitiraju Kragujevcu, ali i ljude iz udaljenih i nerazvijenih ruralnih podrucja Srbije. Ti ljudi su svu svoju egzistenciju vezali za fabriku automobilao Kada je pocetkorn devedesetih doslo do raspada SFRJ i propasti fabrike, upravo ti radnici sa najnizim obrazovanjem su u najvecoj meri i ostali bez radnih mesta i sa rnalim mogucnostima da pronadu novo zaposlenje koje bi njima i njihovim porodicama obezbedilo egzistenciju. U nekim drugim sredinama sa svim ovde nabrojanim problemima ljudi bi se verovatno izjasnjavali da spadaju u osobe koje su pod stresom i to vise nego drugi, ali ovde je verovatno u pitanju kategorija "trpeljivih" osoba sviklih na svakojake nedace,

Kada je rec 0 prisustvu emocionalnih problema (tuga, neraspolozenje, zabrinutost, potistenost) oni su nesto ceSci medu graaanin1a Kragujevca (43,8%) nego na nivou centralne Srbije (39,5%), ali testiranjem razlika nismo uspeli da dokazemo njihova srarisricku znacajnosr.

Emocionalni problerni su imali manje razorno dejstvo na radnu sposobnost anketiranih u Kragujevcu u odnosu na ispitanike u centralnoj Srbiji. Na osnovu razlike u prisustvu stresa mogli bi smo d06 do zakljucka da je kod ispitanika u Kragujevcu doslo do stvaranja ,,mikrootpomog sistema" koji je definisao Mechanic i za koji on kaze da su to "sopstvena ostrvca mira u moru velike nestabilnosti".

Socijalni kontakti Kragujevcana sa ernocionalnim problemirna, su za razliku od kontakata ispitanika iz centralne Srbije nesto oCuvaniji. Kalicanin (2) kaze da osobe koje su bile izlozene dejsrvu psihosocijalnih stresora Iakse stupaju u interakciju sa drugima, au nadi da im oni mogu pomo- 6, a da se tek manji broj povlaci u sebe i izbegava svaki kontakt.

Dalju potvrdu 0 intenzitetu i pogubnosti delovanja stresa i emocionalnih problema na graaane Kragujevca dobili smo istrazivanjem subjektivnih osecanja u ove dve populacije. Pozitivna osecanja kao sto su: polet, smirenost i sreca

50

Medicus 2003; 4(2): 46-511

su kod anketiranih u Kragujevcu uvek nesto reck prisutna nego kod ispitanika u centralnoj Srbiji. Interesantno je da nasi rezultati pokawju da su se Kragujevcani izgleda navikli i pomirili sa zivotom u stanju hroniCnog stresa jer smo dobili da su rede nego ispitanici u centralnoj Srbiji bili nervozni, tuzni, umorni i iscrpljeni.

ZAKLJUCAK

IstraZivanje u okviru ovog rada pokazalo je da su poremecaji mentalnog zdravlja ozbiljan sociomedicinski problem na posmatranim teritorijama.

Porernecaji mentalnog zdravlja su prisutniji na teritoriji grada Kragujevca nego u centralnoj Srbiji. Stres kao parametar mentalnog zdravlja prisutniji jeu populaciji Kragujevca sa statisticki signifikantnom razlikom u odnosu na centralnu Srbiju. Slicna je situacija i sa emocionalnim problemima, ali nije zabelezena statisticki znacajna razlika izmedu posmatranih populacija po tom obelezju.

LITERATURA

L Trebjesanin i: Recnik psihologije. Beograd: Stubovi kulrure, 2000.

2. Kalicanin P, Paranosic V. Zdravlje za sve: zastira i unapredenje mentalnog zdravlja. Beograd: Naucna knjiga, 1988.

3. The World Health Report 1996. Fighting disease, fostering development. Geneva: World Health Organisation, 1996.

4. Sartorius N. The role of prevention in mental health. World Health 1985; Aug-Sep: 4-6.

5. The World Health Report 1997. Conquering suffering, enriching humanity. Geneva: World Health Organisation, 1997.

6. Statisticki godisnjak 0 narodnom zdravlju i zdravstvenoj zastiti u SR Jugoslaviji 1997. godina. Beograd: Savezni zavod za zastitu i unapredenje zdravlja, 1998.

7. Patel M. Stress and mental health. BMJ 2001; 322: 7293-6.

51

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->