Professional article Medicus 2003: 4 @):4651 KARAKTERISTIKE MENTALNOG ZDRAVLJA ODRASLIH reczag Popovie!, Sanja Kooi}, Casiav Milé!* Dragoljub Doki¢! ‘Insti za zat zcravlj, Kragujevac, *Medicinski fakultet, Kraguievac CHARACTERISTICS OF MENTAL HEALTH IN ADULTS Predrag Popovie!, Sanja Kaci, Caslav Milié? and Dragolub Bolat® “Institute for Public Healt, Kragujevac, “Medical Faculty, Kragujerac upK61386.058.(407 11) Primijen/Received: 02.09.2008 ABSTRACT This study was undertaken to describe charactenstics of mental health inadult population of Kragulevac and o bvestgate differences of men tal health between populations of Kragujevac and the central Serbia ‘The investigation ofthe chazactoniscs of mental health in Kraqujevac was based on resulls of research project, Health status, heath needs and utlization of heath services by population of the Republic of Ser bia’ conducted Dy Insitute for Public Health of the Republic of Serbia. "The facts were gotin by study of section on representative specimen of ‘Population inthe cental Serbia on the whole and residents of Kea vac. For the statistical data provessing we used methods of descipave and inferensonal statistics 2 test ‘As parameters of mental heal we investigated: stress, emotional prob Jems, in uence of ereational problems on everyday actintis and foe) ings inthe last month. For investigations wo created questionnaire emu lated by similar questonnaires in other counties, In our esearc 2 found that disorders ofmental helt were more frequent in Kragujevac ‘han inthe central Serbia. Sees is more present in population of Kram Jevac vith statistical significant difference in comparison with popula tion of the cental Serbia Key werds: Mental health, adults, stress, emotional problems, queston: uvop Prvi od devet principa, koliko sadrii preambula Ustava Svetske 2dravstvene organizacije, je zapravo definicija zdravlja: Zdravlje je stanje porpunog fizickog, mental- nog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti® Mentalno zdravije se opisuje kao stanje dobrog i sklad- nog funkcionisanja koje poxtrazumeva odsustvo cugevnih poremecaja. Mentalno zctravije ne znaéi medutim, odst- stvo svih konflikata i kompleksa, veé samo onih patoge- nih koji dovode do relativno trajnog gubitka mentalne raynoteze (1). Ono se ne mode definisati iskljudivo nega tivno kao odsustvo mentalnih bolesti, jer je to tek neopho- dan, ali ne i dovoljan uslov. Ovo stanje dusevnog spokoj- siva i zadovolistva je posledica punog razvoja li¢nosti, pozitivnog samooseéanja, dobrih meduliénih odnosa i prilagodljivosti u odnosu prema drugima Prema proceni $ZO (3, 5) 10% svih bolesti gine poreme- ji mentalnog zdravlja, dok Sartorius (4) procenjuje da rna 100 000 jjudi ima najmanje 6-8000 ljudi sa mentalnim ili neurolo’kim poremeéajima ili koji zavise od alkoholi- za ili droge. Poslednju deceniju 20. veka na teritoriji SERJ i SRJ obe- ledila je permanentna kriza sa ratnim razaranjima, bli- zinom ratmnog okruzenja, velikim brojem izbeglih fica, sankcijama Ujedinjenih ‘nacija, ekonomskom krizom, bombardovanjem od strane NATO-a. Sve to dovelo je do Prihvaéen/Accepted: 01. 10.2008, SAZETAK i} ada jo opsaikaaicerisike mentainog zezviaorasog stanov nisiva na fettons Kragujevea spa poste ane raza u mentlno Zaza odasincrada Kragujevea | centane Sibje.lstabivane Ke teltenstte mentalnog ziravjacarasi’ baa se na reeltatira pro Joka Zdzavevero sane, zazavstene ponebe | konsGene adawsne- ne zafte stanovndiva Sibi" Gj noslac Insti za zat zdravia Stove. Podaci su dobijerstucijom preseka na reprezentaivmom uzor lex sanomiva canzalne Sei kao celine starovnisva grada Kragu: Javea. Za statisti cbrady podataka koncen je metod deskaptvne i Inferenojalnesiatstvo 2 test Kao parametri mestalnog zava kone su tes, postoanje emoct ‘onalnin problema, uicaj emocionalik problema na svakodnevne ak nos, ose¢asjeu ola poslednjhmesee dana Za Su istadivarja kon ‘tulsa e upinik po ged na lve tz drugih somalia Iseadvaje je pokacaloda su poremetaj mentalnog zdavha testa ma terion ot 8 Kragujevea nego us centvalno Si Stes je prism u populaci ragujoee sa saith sionf¥antiom raikom v odnesu fa canta mist Riuéne zee: Mentalno adville, odrash, sues, emocionalm problem, pik pogorSanja ukupnog 2dravstvenog stanja stanovnistva, a posebno do posledica po mentalno zdravlje populacije U 1997. godini u SRJ je registrovano ukupno 479731 oboljenja iz. grupe dusevnih poremeéaja i poremeéaja po- nnaSanja (FO0-F99 po X MKB) ili3,1% od svih oboljenjai stanja u vanbolnigkoj zdravstvenoj zastic. Na teritoriji centralne Srbije u 1997, godin registrovano je 357830 dusevnih poremeéaja i poremecaja ponasanja a vanbolni¢koj 2dravstvenoj zastii ili 3,3% od ukupnog broja registrovanih oboljenja i stanja u vanbolni¢ko} zaravstveno} za8tti. Na teritoriji grada Kragujevea u isto} {godin u vanbolnigkoj adravstveno} zaititiregistrovano je 7870 duevnih poremecaja i poremecaja ponaanja sto éi- ni 4,5% od svih registrovanih oboljenja i stanja (8), ‘Od ukupnog broja stanovnika u Jugoslaviji, po proceni za 1997, godinu, 4,5% njih je trazilo usluge vanbolnitke 2araystvene zastite zbog mentalnih poremedaja. Od toga najvide je registrovano w sluZbi opste medicine (73%), siu- bi medicine radia (25%) i 1,3% u shui za zaétiea zdra- vija Skolske dee. Na teritoriji centralne Srbije usluge vanbolnigke zdrav- stvene zaitite zbog mentalnih poremeéaja zatraiilo je 6,2% od ukupnog broja stanovnika dok jeu gradu Kragu- jeveu taj udeo 4,2%, ‘Opisana slika predstavlja samo jedan deo slike mentalnog zdravlja, naginjene na osnovu Kori8cenja zdravstvenih usluga. Sa stanovista promocije zdravlja i prevencije bole- sti daleko je vaznije znati raSirenost poremeéaja u neko}Metticus 2003; 42): 46.5 od potetnih faza, uzroke koji dovode do poreme¢aja, Iju- de koji poremeéajima podlezu kao i protektivne mehani- zme stanovnistva za odupiranje stresu i ouvanje mental- nog zdravlja. Takvih istrazivanja nema. Upravo iz tog razloga utinjen je pokusaj procene zdrav- sevenog stanja stanovnistva Srbije, Koji je ukljutio i rele vantne aspekte mentalnog zdravlja, kao osnova za izradu i implementaciju odgovarajucih strategija za njegovo una- predenie. Sa tog stanovista veoma je vaino kakvo je stanje mental- nog zdravlja, koji se poremeéaji i u kojim oblicima po- javijuju u stanovnigtvu Srbije. Poznavanje specifiénosti Kragujevca vaino je za izbor najadekvatnijeg pristupa tret- ‘manu ovog problema u naéoj sredini. Cilj rada je opisati karakteristike mentalnog zdravlja odra- slog stanovnistva na teritoriji Kragujevca i ispitati postoja- nje razlika u mentalnom zdravlju populacije odraslih gra- da Kragujevca i centralne Srbije. ISPITANICI 1 METODE Istradivanje ,Karakteristike mentalnog zdravlja odraslih* bazira se na rezultatima projekta ,.Zdrastveno stanje, zdravstvene potrebe i koridéenje zdravstvene zaitite sta- novniiitva Srbije“. Nosilac projekta je Institut za zaStitu zdravlja Srbije ,Dr Milan Jovanovie Batut" v saradnji sa SZO, Kancelarija u Beogradu i UNICEF-om, Kancelari- ja u Beograd. Podaci su dobijeni studijom preseka na reprezentativ- nom uzorku stanovnistva centralne Srbije kao celine i sta- novnistwa grada Kragujevca Populacija, jedinice posmatranja, izbor i velitina uzorka Osnovni skup predstavija celokupno stanovnistvo Repu- blike Srbije, a u okviru osnovnog skupa posebno je po- smatran kontigent odraslih starjih od 19 godina zivota (20 i vige godina). Izbor ispitanika je veden metodom slu- @jnog izbora. Uzorak u Kragujevcu bio je 246 stanovni- ka, a.u Srbiji 745¢ ispitanika. Za domicilno stanovnistvo predviden je worak pomodu koga su dobijene pouzdane ocene za sva obelezja éija uce- stalost javljanja prelazi 5%, sa nivoom greske koji nije veti od 7% 2a najnize kategorije ocenjivanja. Za cela populaci- ju predvidena je relativna greska od 5% ocenjenih propor: ia. Varijable Kao parametzi mentalnog zctravlja kori8éeni su: stres, po- stojanje emocionalnih problema, uticaj emocionalnih pro- blema na svakodnevne aktivnosti ose¢anje u toku posied- njih mesec dana. Ove varijable kori8éene su u ovom radu. kao zavisne. Izvori podataka i instrumenti istrazivanja ‘Kao izvor podataka za ovo istraiivanje kori8éen je poscb- no Konstruisani upitnik za odrasle osobe starije od 19 godina Zivota (20 i vie godina) saéinjen na osnovu rele~ vantnog iskustva i preporuka dobijenih iz slignih popu- Jacionih istrativanja drugih zemalja. Powrcbni podaci prikupljani se patem obavijanj interyjua saispitanikom, Evalitet podataka U cilju obezbedenja kvaitetnih podataka i primene jedin- stvene metodologije izvrSena je standardizacija postupaka za prikupljanje, unos i obradu podataka. Obrada i analiza podataka Za unosenje podataka izradena je posebna aplikacija, sa predvidenim kontrolama, kako na nivou svakog pitanja, tako i kontrola veze izmedu odgovora na pitanja i kontro- e obubvata pojedinih klastera. Podatke su unosili pret- hodno obuéeni operateri, upoznati sa ciljem i sadréajem_ istrafivanja, strukturom upitnika, sa vezama izmedu poje- dinih entiteta i logi¢kom kontrolom. Za statistitku obradu koriséene su_sledede metode deskriptivne statistike: tabeliranje, graficko prikazivanje, ‘mere centralne tendencije i mere varijabiliteta. Za analiza razlika u raspodeli uestalosti prikupljenih podataka kori- en je metod neparametrijske statstike-72- test. Za analizu prikupljenih podataka kori8éen je statistiki softver — SPSS. Rezultati su prikazani tabelaro i gra- fieki REZULTATI Swres je po viastitoj izjavi prisutan kod 3/4 anketiranih Kragujevéana (74%), dok je u centralnoj Srbiji ovaj proce- nat daleko manji (58,4%). Razlike u raspodeli uéestalosti nnajve¢e su u kategorii ispitanika koji smatraju da su pod stresom, ali ne vise od drugih (64% u gradu Kragujeveu, prema 48,3% u centralnoj Srbiji) (tabela 1). Utvrdeno je da postoji statistiki znagajna razlike u prisutnosti stresa u gradu Kragujevcu i centralnoj Srbiji (12 DE=2; p<0,01) ‘abel I Pika pisos stress meduisptanicina ie Kracujeca i centaine Sibie STRES Niepod | gg 8‘: a aaa m0 | a9 | a16 Pod stesom, all ne vide nego 185 oo | me | 483 dug | fogs fe Pod stresom ae 2 1oo | mB |) tol UKUPNO 22 tooo} 7168 | 1000 Na plane odgoverin $4 lpnikau Kaguereu 106 24 ieptania u Sta SZnatajno; POO S Sinica p00 Slitne, mada manje izradene razlike, postoje i kada je reé © prisustvu tuge, neraspolozenja, zabrinutosti, potisteno- sti i drugih emocionalnih problema tokom poslednjih mesec dana (tabela 2). Ne postoji statistik signifikantna raalika u prisutnosti emocionalnih problema u gradu Kra-Presesz05 44651 gujewu_ i p=0,187) centralno} Srbiji (=1,781; DF=2; Tabela 2. Pras prisinest emocionaln problemamiads space Kt walne Srbije (22,4%) (tabela 4). Medutim, ispitivanje 2znaéajnosti opisanih razlika pokazalo je da ne postoji stati- sti¢ki signifikantna razlika w uéestalosti pojavljivanja efeka- taemocionalnih problema u Kragujevan i centralnoj Srbi- ji (2=2,948; DF=2; p=0,566) | ‘abel 4 Prk ites eracoalnh pena soa tt ep | Nraguevse | Contana Sia ‘TResgueteu cena See | | Utica emocionalnit . problema | Kragujevac | Containa Sta 8 x]. | # sogjalne kontakee | Ne 196 982 | aaa | 08 o |» [as | # DA 106 | 438 | 253 | 398 isu rimato 3% | ea | ox | m4 ‘UKUPNO, z1a__| 1000 | 168 | 1000 Neznatmo B | a1 | ioe | we Na pare edgovoro 60k apnankauReegulewe 98.4%» Stik Umereno aT 49 | mw | ale NS Nie sna: 9>005 85 Not sella: 0.05 - 7 Veora 1 66 | a7 fekti prisutnih emocionalnih problema tokom posled- | _iawetno su utca U og | 1s | a7 njih mesec dana na radnu sposobnost bil su kod anketira- WO ie) reno | ase 1 to00 nih u gradu Kragujeveu manje razorni u odnosu na cen- is tralnu Srbiju: 17,99 anketiranih stanovnika grada ‘Kragujevca skratilo je duinu rada, dok je uw centralnoj Sr biji broj takvih vise nego 50% veci (29,5% ispitanika sa emocionalnim problemima u poslednjih mesec dana), Efekti emocionalnih problema takode su se uticali na rad- ni uginak: $6,3% ispitanika w Srbiji i 43,49 ispitanika sa teritorije Kragujevca uradilo je manje nego sto su Zeleli, a 47,3%, odnosno 40,6% ispitanixa nije imalo dovoline oncentraciju paznje za rad (tabela 3), Nema statistigki znatajne razlike (12=3,976; DE=2; p=0,487) u uticaj emocionalnih problema na radnu sposobnost stanovnika grada Kragujevca i centralne Srbije Tabela 3. Pskax ucaa emacionaih problema na obavarestakodevn 3k most spank i Keagujeven ceria Sibje Na pari odoovoo: 102% [NS Ne zacajno p>C06 ona Kaguienay 9950 SHi8 ot iro p00 U poslednjih mesec dana gotovo duplo vise ankeriranih gradana centralne Srbije (12,4%) je stalno bilo pano pole- tr u odnosu na stanovnike grada Kragujevca (6,6%), U. Kragujeveu vise od 1/4 svih anketiranih gradana ili 27,3% nikad nije bilo puno poleta, prema nesto manje od 1/5 ispitanika na nivou centralne Srbije (19,8%) (tabela 5). Razlika u odgovorima za posmatranom obelezju nije statistidki signifikantna izmedu analiziranih geapa ispita- nika (2=1,627; DE=2; p=0,532) ‘bela 5. Prkanosetanapolta mod isptanicima i Kacnjovea contalne sibie eee | ] ‘problema na obavijanje Kragujevac | Centalna Stbija ea lindas tale een ee ‘skratite dudinu rada i " 108, | "B86, | 12S eee Aiafcre me pate a ze lar lentes } Now wa seizes ee |e | os fm | aa concn ae | [NS Nj mata; p>0.08 NS Net significant: po0.03 Tauzetan uticaj emocionalnih problema na kontakte sa dla- novima porodice, prijateljima, susedima iskazalo je 4 pu- ta vige anketiranih u centralnoj Srbiji(3,7% ispitanika) u odnosu na stanovnike grada Kragujevea (0,9% anketira- nih). Nikakav uticaj emociasialnih problema na socijalne kontakte iskazalo je za 20% vise anketiranih stanovnika Kragujevea (26,4%) 1 odniosu na ispitanixe na nivou cen- ee | Kragierac | (Centra Seba ee ee ee ee See oe Ponekad | 1 1 | ais | ore mia | 66 aa | we | 198 umveno | mz |_1m0 ice | 1000 Napaanie oogovorlo: 98 spina u Kragucu $8 9H Se Sie mata, po Ob NS Net pelea 99005 Smirenost je stalno oseéalo 22,5% anketiranih na nivou centralne Srbije, au gradu Kragujeveu 194%. Nikad se nije tako oseéalo gotovo 2/5 vige anketiranih gradana cen- tralne Srbije (9,196) u odnosu na ispitanike iz grada Kra- gujevea (6,6%) (tabela 6). Utvrdeno je da ne postoji stati- sticki signifikantna razlika u odgovorima ispitanika u Kragujeveu i centralnoj Srbijio prisustvu ose¢aja smireno- sti (251,811; DF=2; p=0,585)Tabela 6. Prikazoseaniasozenast med iptanicima a Keaguovea cs ne Sibi a] ‘abelas, Prikapottonost i neraspoktonjakod anketraih a Keagyjowe cen valve Sti Medicus 2008; 4(2) 46: ‘Osetali suse smireno | Kragujevac (Centraina Stbiia 2 | *]a | s slze a 194 | ts | as _ Ponekad 179 740 | 4867 | 684 ia ws | 66 | ow | a1 UKUPNO ma __| 1000 | mer | m0 NNapitarje cagoonlo 88,45 spt u Koga [NS Nj mata: p00 NS Not gniicant 7>0 25:26 u Se Gak 8,0% anketiranih u centralnoj Srbiji nikad nije bilo steéno, kao i 6,6% ispitanika u gradu Kragujevcu (tabela 7). Nema statisticki signifikantne razlika u uéestalosti ose- Gia stece kod ispitanika u Kragujeveu i centralnoj Srbiji (P=1,862; DF=2; p=0,947). Tabela 7. Priazcsetana note kod anketrani Kroqueveni cent) Sti Bi ste sreéni fal Ponekad | T sa96 Nika 16 os | om | a ee a oe) Napa cdgovento 984% sptana Kogujercu 98.1% Sei [NS Nie aban; 920,05 NSN signcan 0.08 Stalnu nervozu je oseéalo 6,2% anketiranih u Kragujeveu 1 7,3% ispitanika u Srbiji (tabela 8). Razlika u odgovori- ‘ma po posmatranom obelegju nije statisticki signifikant- na (72=2,453; DF=2; p=0,132) Tabela 8, Pricazceetanja narrce kod ipa w Kaguowoncetoj Sibi Bil su veoma nervorni m3 | 4940 | 694 Nika | aus | 1682 ‘UKUPNO mz | tooo | 7114 | 1000 apie odgowets 08, pai w Krogulewst 95 4864 Sb [NS Nie madaino p>005 US-Notsgiicant p>005 U centralnoj Srbiji stalnu potistenost je oseéalo gotovo duplo vige anketiranih (6,2%) u odnosu na grad Kraguje vac (3,3%), dok je broj onih koji nikada nije oseéao potis tenost 15% veci u Kragujevcu (52,99) nego u centralnoj Srbiji (45,2%), (tabela 9), Nema statisticki znaéajne razli- ke (72=2,299; DF=2; p=0,138) u odgovorima na anali- zirano pitanje izmedu ispitanika iz. Kragujevea i centralne Srbije ‘Oseéal ss poten iniianilemogiodale | Kagujeac | CentralnaStoia craspeed a «| | # sano | [33 Ponekad 16 | 38 Nikad ve | a uKUPNO usa __| 1000 Na pie adgovorlo 98, ispiania vKraguewu 1652 USI [NS Nj anaajne p>0,05 NS Nat sigacan; p>0,05, Stalno tuénih bilo je 50% vige med anketiranima w cen- tralnoj Srbiji (6,8%) nego u Kragujevcu (4,59), dok je kod onih Koji se nikad nisu oseéali tino razlika takode u korist onih iz centrale Srbije (30,0%) prema ispitanicima iz Kragujevea (25,2), (abela 10), Ne postoji statistigki signifikantna razlika w odgovorima (x2=1,362; DF=25, p=0,417). Tabela 10, Pika osetanatuge kod anketranihu Keagujove cena Sih Biisu twins | Kragujevas Contraina Sibi a % a | & Saino n as | a | 68 -—_— ——+ Ponetiad 170 oz | wee | 632 Nikad 6 vez | aie | 00 UKUPNO 24 yoo | tos | 1000 1a psa odgvenlo: 08, septande w Kraguencu S62 w Sebi [NS Ne onaéino, p0,08 NS Wot gc; 0,05 ‘Stalnu iscrpljenost oseéalo je 10,4% anketiranih iz-central- ne Srbije i 7,0% ispitanika iz grada Kragujevca, (tabela 11). Razlika u prisustvu stanja iscrpljenosti nije statistigki signifikantna (= 1,485; DF=2; p=0,656) izmedu po- smatranih grupa. Pekar ccoéana iscrjnod kod ankebramah u Kragujeve | cata: Bui suiscpleni Stalno Ponekad Nika 53 ais | 1906 | 196 UKUPNO- 242 | 1000 | 7090 | 1000 Na pani odgovero: 8,86 isptanica Kragujevcu 86.2% u Sibi [NSN ena: 2008 NS Not iil; p>005 Oni koji se nikada nisu oseéali umorno udestwuju u struk- turi ispitanika iz Kragujevca sa 40% vecim udelom (11,19, prema 7,7% u Srbiji, (tabela 12). Medutim, neBiiostcus 2003, 40): 4651 postoji statisti¢ki signifikantna razlika u odgovorima ispi tanika u dve posmatrane populacije (2=1,292; DF: p=0,464), Tobe 12 Pik osatanja mora kod epanisuRiagujvet corals) [ osccatause momo | Kegujonc | Cental Sia a « | | % Sino ~ | wo | ow | wo Ponsa 1 | 769 | oes | mas Nad am | oe KUEN 2/009 | 1110 | reno Na planjeodgovorn: 9 ea u Kaj L984 uSbip [NSMie ana 3 O5INS Nota 0 05 DISKUSA Poremedaji mentalnog zdravlja danas u svetu predstavija- ju orbiljan sociomedicinski problem. Niihova etiologija jo8 wvek nije u dovoljnoj meri razjasnjena, rasprostranje- rnost im je velika i ima progresivni trend, posebno w razvi- jenim sredinama. Oboleva stanovnistvo svih dobnih gru- pa, a obolevanje radno sposobne populacije povlati sa sobom socijalno ekonomske posledice. Za razliku od so- matskih bolesti, poreme¢aji mentalnog zdravlja dovode do gubitka smisla i kvaliteta Zivota, i to utoliko vige ukoli- Ko je bolest nastupila u ranijem periodu Zivota. Leéenje ove grape poremecaja zdravlja je nedovoljno efikasno i ‘kupo, i zahteva angadman znaéajnog dela bolnigkih i van- bolnigkih kapaciteta. Prema proceni $ZO danas u svetu 4ivi vike od 400 miliona Ijudi koji boluju od mental i neuroloskih poremeéaja. U Evropskom regiony $ZO mentalni i neuroloski poremeéaji takode predstavijaju sve znatajniji zdravstveni i socijalni problems jer se prevalenci- ja kre¢e i preko 5% u celokupnom stanovnistvu (7), a pro- blematika je raznovrsna, poev od neuroza i funkcional- nih psihoza da sve vece uéestalosti demencije koja se povezuje sa statenjem stanovnistva. U vezi sa ovom gru- pom poremeéaja zdravlja je i porast samoubistava Koji predstavljaju preko 20% uzroka smrti kod mladih osoba (0d 15 do 34 godina Zivota) i kod starijih od 65 godina. U posledinjoj deceniji dvadesctog veka stanovnistvo Jugo- slavie bilo je izlozeno éitavom nizu stresogenih faktora koji su se negativno odrazavali kako na fizieko tako i na mentalno 2dravlje. Zbog toga je i cilj ovog rada bio da se iz. istradivanja uw okvirw projekta ,Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korigéenje adravstvene zastite sta” novniktva Srbije®, koje je obavijeno u leto 2000. godine, iz uzorka odraslog stanovnistwa Republike Srbije, bez autonomnih pokrajina (tzv. centralna Srbija) izdvoje Kla~ ster ispitanika (odrasle osobe starie od 19 godina Zivora) koji pripadaju gradu Kragujeveu. Iz tako izdvojenih poda- taka ispitano je postojanje razlika u mentalnom zdravlja populacije odraslih gracia Kragujevea i centralne Srbije, karakteristike mentalnog zdravlja odraslih u gradu Kragu- jevau i ispitivano je postojanje razlika u mentalnom zdra- viju unutar populacije u Kragujeveu u odnosu na demo- grafke, socio-ekonomske i zdravstvene karakteristike. Adekvatan wzorak, odziv ispitanika i potpunost odgovo- ra, omoguili su da se dode do pouzdanog materials, na Kome su veéene planirane statistitke analize, izvrsena pro- cena ostvarenih ciljeva i testiranje hipoteza, kako bi smo nna kraju dodli do predloga realnih i peihvatljvih preventiv- nih mera. Analiza razlike u mentalnom zdraviju odraslih u Kragujevew i centralnoj Srbiji Nate istrazivanje je pokazalo da je stres prisutan kod goto- +0 3/4 ili ragnije 74,0% Kragujevéana starijih od 19 godi- nna. U centraino Srbijistres je prisutan kod 58,4% ispita- niika. Najveca razlika w raspodeli uéestalosti pojave stresa je u kategoriji ispitanika koji smatraju da su pod stresom, ali ne vige nego drugi judi i u Kragujeveu to je 64% anke- tiranih prema 48,3% u centralnoj Srbiji. Oba ova rezulta- ta daleko odskaéu od podatka Kaliganina (2) dau svakom trenutku 20-25% stanovnistva velikih graclova pati od ne- og od poremetaja mentalnog zdravlja. Objasnjenje ove razlike moglo bi se pronaéi u naginu na koji je cclokupna industrija Kragujevca razvijana kao i na strukturi (po po- reklu i obrazovanju) Ijudi zaposlenih w tim istim fabrika- ‘ma. Otvaranje fabrike automobila pedesetih godina pros Jog veka privuklo je u Kragujevac mahom neobrazovano stanovnistvo i iz sela koje gravitiraju Kragujeveu, alt i ju- de iz udaljenih i nerazvijenih ruralnih podruéja Sebije. Ti Jjudi su svu svoju egzistenciju vezali za fabriku automobi- la. Kada je potetkom devedesetih doslo do raspada SFRJ i propast fabrike, upravo ti radnici sa najnizim obrazova- ‘njem su u najvecoj meri i ostali bez radnih mesta i sa ma- lim moguénostima da pronadu novo zaposlenje koje bi njima i njihovim porodicama obezbedilo egzistenciju. U rnekim dragim sredinama sa svim ovde nabrojanim pro- blemima Idi bi se verovatno izjainjavali da spadajur w cosobe koje st pod stresom i to vige nego drugi, ali ovde je verovatno u pitanjur kategorija ,xrpeljivih osoba svildih ra svakojake nedace. ‘Kadaje ret o prisustvu emocionalaih problema (tuga, ne- raspolozenje, zabrinutost, potistenost) oni su neéto ée8di ‘medu gradanima Kragujevea (43,8%) nego na nivou cen- tralne Srbjje (39,59), ai testiranjem razika nismo uspeli da dokaemo njihovu statistitku znadajnost. ‘Emocionalni problemi su imali manje razorno dejstvo na radon sposobnost anketiranih u Kragujeveu u odnosw na ispitanike u centralnoj Srbiji. Na osnova razlike u prisu- stvu stresa mogli bi smo dot do zakljuéka da je kod ispita- nika u Kragujevcu doslo do stvaranjz ,mikroorpornog si- stema' koji je definisao Mechanic i za koji on kage da su to ,sopstvena ostrvea mira u moru velike nestabilnosti* Soxijalni kontakti Kragujevéana sa emocionalnim proble- mima, su 22 cazliku. od kontakata ispitanika iz centralne Srbije neito oguvaniji, Kaliganin (2) kaze da osobe koje su bile izlozene dejstvu psihosocijalnih stresora lake stupaju. u interakeiju sa drugima, a u nadi da im oni mogu pomo- i, a da se tek man}i bro} povlaci u sebe i izbegava svaki kontakt Dalju potvrdu o intenziteru i pogubnosti delovanja stresa i emocionalnih problema na gridane Kragujevea dobili smo istrazivanjem subjektivnih osecanje wove dve popula cije. Pozitivna oseéanja kao Sto su: polet, smirenost i sreéasu kod anketiranih u Kragujeveu uvek nesto rede prisutna nego kod ispitanika u centralnoj Srbiji. Interesantno je da nai rezultati pokazuju da su se Kragujevéani izgleda navi- iii pomiril sa Zivorom u stanju hronignog stresa jer smo dobili dasu rede nego ispitanici u centrainoj Srbiji bili ner- vozni, tuzni, umorni i iscrpljeni. ZAKLJUCAK Istrazivanje u okviru ovog rada pokazalo je da su poreme- &ji mentalnog zaravija ozbiljan sociomedicinski problem nna posmatranim tetitorijama, Poremeéaji mentalnog, zdravlja su prisutniji na teritorii grada Kragujevca nego u centralnoj Srbiji. Stres kao para- metar mentalnog zdravlja prisutniji jew populaciji Kragu- jevca sa statistigki signifikantnom razlikom u odnosu na centralnu Srbiju. Sligna je situacija i sa emocionalnim pro- blemima, ali nije zabelezena statistigki zna¢ajna razlika medu posmatranih populacija po tom obelezju Medious 2008, 4465 LITERATURA 1. Trebjlanin 2 Rednik psblogie, Beograd: Stubov kulture, 2000 KaliéaninR,Paranoie. Zee nase: aia unapredenje men tang adr, Beograd: Nsuna Kia, 1988 The World Health Repore 1996, Fighting disease, fostering devel opment. Geneva: Work Health Organisiion, 1996 Sartorius N. The oe of prevention in mental heli. Woeld He- alth 1985; Aug Spi 46 The Word Hlth Repore 1997. Conquering suferng, enviching fnumanity Gene: World Hleakh Orgarstton, 1997 Statins godinak onarotnom adrwj i zdenstvenoj abi SR Jogos 1997. godin. Beograd: Saveni evo 2 ait snspredenje adr, 1998 arel M, Sess and mental healt, BMJ 2001; 322: 7293-6 2. a