P. 1
Zene u preduzetnistvu

Zene u preduzetnistvu

|Views: 112|Likes:

More info:

Published by: Igor Gile Đorđević on Jan 30, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as TXT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/30/2011

pdf

text

original

Preduzetni ki proces 1 Pretpostavke za uspeh malog preduze a Pretpostavke za uspe no uklju ivanje u privrednu strukturu ve e su ukoliko se ra spola e sa: 1.

jasnom, tr i no valorizovanom idejom o proizvodu ili usluzi 2. ob ezbe enom finansijskom i drugim oblicima pomo i 3. adekvatnom organizacionom inf rastrukturom za podr ku realizaciji preduzetni ke ideje 4. tehni kim ³znati kako´ 5. u spostvaljenim li nim kontaktima sa partnerima. 6. dostupnim izvorima snabdevanja . Stvaranje nove vrednosti u ekonomskom smislu zna i stvaranje sto ve e razlike izme u vrednosti upotrebljenih resursa i vrednosti proizvoda i usluga dobijenih tim vrednostima. U savremenom konkurentnom poslovanju postoji mno tvo mogu nosti za stvaranje nove vrednosti.

Preduzetni ki proces 2 Preduzetni ki proces sastoji se iz tri me usobno povezane pokreta ke sile etnik i njegov tim Poslovna prilika Resursi

Preduz

Preduzetni ki proces 3 Svi prethodno navedeni elementi moraju se pravilno procenjivati kako bi se pove ale anse za poslovni uspeh. Preduzetnik mora da proceni svoje jake i slabe stran e, ili sopstvene prednosti i nedostatke. Potom mora da izvr i tr i nu procenu po slovne prilike i da racionalno vrednuje potrebne resurse.

. iskustvo. v alorizuju resursi . Prim er slabih I jakih strana preduzetnika osniva a.. znanje. naro ito u po etnom perio du tokom kojeg se vr i tr i na provera poslovne ideje. koji zeli da izgradi i vodi hote l.ve tine preduzetnika i njegovog tima imaju klju nu ulogu u svakoj uspe noj organizaciji ili preduze u.Preduzetni ki proces . priprema poslovni plan. Ovde je bitno da se u tim privuku i uklju e partneri koji imaju karakteristike bitne za uspeh a koje nedostaju preduzetniku osniva u..li ne osobine Li ne osobine.

Ali poslovna prilika se ne sme izjed na avati sa tr i nom ansom.poslovna prilika Poslovna prilika se smatra glavnom pokreta kom silom za preduzetni ko delovanje i klju nim faktorom preduzetni kog procesa. .Preduzetni ki proces . to je esta gre ka neuspe nih preduzetnika.

Preduzetni ki proces .fizi ka sredstva i finansijski i ljudski resursi Smatra se da su dobri preduzetnici u stanju da iz ograni enih sredstava izvuku m aksimum i napreduju sa minimalnim dodavanjem sredstava. vra anja na prethodni korak. Put od kreiranja ideje d o ostvarenja uspe nog biznisa je dug. naporan i pun zamki i prepreka. . Sistem pok u aja i gre aka. Taj se proces sastoji iz nekoliko klju nih faza iako se on ne odvija po nekom nau nom modelu.

.Faze kreiranja preduzetni ke ideje Motivacija Identifikovanje poslovne ideje. izbor poslovnih partnera Po etak i opstanak. prilike Vrednovanje (tr i na provera) ideja Identifikovanje resursa Pridobijanje sledbenika.

preduzetnika. JASNO A. celishodnosti ulaska u konkretni biznis. Prva faza sastoji se od razmi ljanja i iznalazenja STIMULACIJE ZA Druga faza odnosi se na otkrivanje. poslovne prilik e. Precizna poslovna ideja nije samo stvar inspiracije Tre a faza sastoji se u t r i nom proveravanju poslovne ideje. po pravilu.. DRU TVU. ve su u njoj.. SOCIJALNOJ GRUPI IZ KOJE JE ONA. IZAZOVNOST. PORODICI.Faze kreiranja preduzetni ke ideje POSTAVLJANJE CILJEVA I OTPO INJANJE BIZNISA. MOTIVACIJA SE MO E PRONA I U LI NOS TI. li ni interes. obrazovanje. sugestije ro aka i prijatelja i drugo. . GDE POTENC IJALNI PREDUZETNIK ZELI DA BUDE (INSPIRATIVNOST. U ovoj fazi testira se proizvod ili usluga kroz proveru tehni ko tehnolo kih parametara i tr i nih uslova. njeno precizno preispitivanje i vrednovanje u smislu opravdanosti. pronala enje poslovne ideje. ugradjeni iskustvo iz prethodnog perioda . PRAKTI NOS T REALIZACIJE VIZIJE). ODNOSNO GLOBALNE PREDSTAVE O BUDU EM BIZNISU. MOTIVACIJA STOJI U OSN OVI OBLIKOVANJA VIZIJE.

registraciju preduze a i drugo. Pregovaranje obuhvata zatv aranje finansijske konstrukcije posla.Faze kreiranja preduzetni ke ideje etvrta faza uklju uje identifikovanje i specifikovanje svih osnovnih resursa za uspe nu realizaciju novog biznisa. Peta je faza pregova ranja za ulazak u posao. pribavljanje ra znih vrsta dozvola. realizaciju poslovnog plana. izbor poslovnih partnera. Neophodan je vremenski operacionalizovan plan ulaska u posao i analiza dobavlja a sirovina i materijala. .

imperativni zahte vi su uspostavljanje poslovnih odnosa sa stru njacima i veza sa potro a ima i do bavlja ima. Navedene faze pore ane su logi kim redosledom. to zna i da je uspe n o savla ivanje prethodne uslov za narednu. zavisno od napora svakog konkretno g preduzetnika. . Osnovni. Vremensko trajanje bilo koje faze nij e mogu e unapred odrediti i ono je razli ito.Faze kreiranja preduzetni ke ideje esta faza obuhvata zavr ne pripreme i ulazak u posao.

stvaranje bazi nog modela organizacije. Obuhvata: 1. 5. faze mogu se prikazati u formi preduzetni kog alogaritma. 9. 3. 10. pridobijanj e sledbenika. plan rasta i razvoja.14. 2. finansijsku podr ku. obezbe enje fizi kih resursa. 13.Faze kreiranja preduzetni ke ideje Svi navedeni koraci. 7. dono enje odluke da se u e u biznis. dobit ili gubitak. 15. start up aktivnosti. i 16. poslovanje ili preduzetni ki menad ment. identifikovanje poslovne pr ilike i kreiranje poslovne ideje. izradu poslovnog plana. 6. zakonske forme poslovanja i registraciju preduze a. proveru sopstvenih preduzetni kih sposobnosti. 8. formiranje menad erskog tima.11. izbor organizac ione. 12. 4. k oji se shvata kao skup (kona ni) koraka (simbola) i uop teni postupak za sistema tsko re avanje pojedina nih zadataka.po etak poslovanja. . tr i nu proveru poslovne ideje.

Poslovna ideja rezultat je stvaral a kog mi ljenja.Identifikovanje poslovne prilike Prvi korak u otpo injanu biznisa ili potrebe da se unese promena u postoje i jes te pitanje kako do i do dobre poslovne ideje. Zato oni pre pronalaze pos lovne ideje tamo gde ih drugi ne vide. Faza inkubacije (prikupljanje svih bitnih injenica) mogu da doprinesu da se oblikuje ideja sa uspe nom prakti nom primeno m. garancija nema. koje je prisutnije kod preduzetnika. . Ipak.

. on e do i do ideje koja mo e biti po etak velikog posla. sugestija. Kao to je pokazano u ranijem izlaganju. a neki autori ka u i malo sre e. kreativnost pojedinca mo e se unaprediti. drugo.talenat. po rodi ni biznis. Va n o je podsetiti da je za nastanak preduzetni ke ideje bezuslovno potrebno stru no znanje. preuzimanjem ideja nekog d rugog. Iz kojih i zvora mogu do i poslovne ideje? Istra ivanja pokazuju da ideje mogu do i iz bavl jenja istim biznisima. ansa. Posto je razni metodi i postupci za razvoj grupnog i kolektivnog mi ljenja. prijatelji i rodbina. Ako preduzetnik ima dovoljno relev atnih informacija. obrazovanje. li ni interes.Identifikovanje poslovne prilike Do faze iluminacije (otkrivanja najboljeg re enja) do i e samo onda ako je predu zetnikova svest usmerena na su tinu problema. ali I u drugim organizacijama. Naj e i izvori preduzetni kih ide ja su: Prethodni posao. uklju ivanjem u ve uhodani biznis i sl. prirodna nadarenost .

izlazak na tr i te je izvodljiv i menad erski tim je u stanju da to postigne. Sve to zaj edno donosi nagradu za preduzetnika. Anticipacija tih promena u poslovnom okru enju je od vitalnog zn a aja za preduzetnike. Odnos. uspe e dolaze na temelju iskustva iz prethodnog posla.Identifikovanje poslovne prilike ni preduzetnici do dobrih poslovnih ideja naj e Dakle. Tako e i da ostvari konkurentnu prednost. P oslovno okru enje je po pravilu dato i ne mo e se na jednostavan na in izmeniti. Dobra poslovna ideja ne podrazumeva uvek tr i nu priliku. Ustva ri. mo emo re i da je svaka ideja o novom proizvodu ili usluzi koja nije tr i no proverena poslovna ideja. poslovne prilike se stalno pojavljuju usled dina mi nih promena. i/ili vo eni li nim interesom. U takvim okolnostima. ovako definisana. bitno je razlikovanje poslovne ideje sa izgledom na uspeh od tr i ne prilike. Zato pojedini preduzetnici. interakcija poslovne ideje i okru enja. koje odlikuje kreativnost. izra enu u vidu ostvarenog zna ajnog profit a i potencijala za rast. kr edibilitet i odlu nost e uo iti i iskoristiti priliku na tr i tu dok je drugi te k razmatraju. Rezultat te interakcije predstavlja priliku oko koje se stvara novi poslovni poduhvat. Tr i na prilika. a poslovna prilika je tr i no proverena poslovna idej a koju je mogu e realizovati. Poslovni poduhvati u tr i nim ekonomijama odvijaju se u okru enju koje je deter minisano privatnim vlasni tvom i profitom (izuzev socijalnih i neprofitnih organ izacija). sadr i otvoreno vreme za realizaciju. Kao to je re eno. Zatim. .

(b) tehni ke izvodljivosti i (c) odr ivosti.Kada poslovna ideja postaje poslovna prilika? Sa aspekta poslovne prakse smatra se neophodnim da preduzetnik svoju poslovnu id eju testira preko (a) tr i ta. (a) Tr i na provera poslovne ideje obuhvata slede e situacije: .

moraju imati uo ljivu prednost u odnosu na proizvod ili uslugu koji se ve nalaze na tr i tu. 3 . Ako je inovacija kompleksna i kupac mo e imati te ko e da razume njeno kori enje. Novi proizvod ili usluga. . Ako nije tako. koji se nalaze u osnovi biznis ideje. Proizvod ili usluga moraju biti dostupni i spremni za isporuku kada ih kupac poru i. prodaja kao i po etna reputacija preduzetnika se gubi. na in uvanja i odr avanja novog proizvoda moraju biti jednostavni i laki za komunikaciju sa kupcima. Upotreba. Poslovna ideja mora biti kompatibilna sa postoje im potro a kim stavovima i v erovanjima kako ne bi bile potrebne neke drasti ne promene u pona anju kupaca. 4. 2. ona ne e biti privla na za kupovinu (primer s upa iz kesice i makrobioti ki poluproizvod).Tr i na provera poslovne ideje 1.

Tr i na provera poslovne ideje 5. Vrlo va na je trenutna i uo ljiva korist proizvoda ili usluge za kupca kako b i on bio uveren da je tom kupovinom zadovoljio neku svoju konkretnu potrebu. tada se konkretna ideja mora redefinisati. Ako najmanje 3 ili 4 od navedenih karakteristika nisu prepoznate. na primer. on je testira kroz navedene s ituacije. dostupnost uzorka za degustaciju ili dostava na ku nu adresu. 6. Kada preduzetnik procenjuje svoju poslovnu ideju. . kupaca. konkurencije. Za kupca je va na mogu nost da proizvod ili uslugu isproba pre kupovine to podra zumeva. kao i marketing za konkretan proizvod ili uslu gu. Tr i no testiranje podrazumeva i analizu dobavlja a.

da li se tehni ke karakteristike proizvoda mogu modifikovati u funkciji zadovoljenja specifi nih zahteva kupaca? 3. Da li proizvod ima funkcionalan dizajn i atra ktivan izgled? 2.Provera tehni ke izvodljivosti poslovne ideje Postavljaju se slede a pitanja: 1. Da li je dizajn fleksibilan. Da li je proizvod pouzdan i siguran za upotrebu? . Kakve su tehni ke karakteristike i izdr ljivost materijala koji se upotreblja vaju? 4.

Da li je odr avanje proizvoda jednostavno i jeftino? 6.Provera tehni ke izvodljivosti poslovne ideje 5. Da li se postoje a op rema mo e primeniti i u proizvodnji planiranog proizvoda ili se mora adaptirati? .

Od ega zavisi izbor lokacije (mikro i makro) budu e preduzetni ke organizacije? . K ako do i do neophodnog start-up kapitala? 2. Koji je vremenski horizont za finansijske projekcije? 5.Procena odr ivosti budu eg proizvoda ili usluge Ovde se posmatraju ekonomske varijable i tra e odgovori na slede a pitanja: 1. Koliko obrtnog kapitala je potrebno u inicijalnoj fazi biznisa? 3. Da li se mo e uticati na period povra aja pozajm ljenog kapitala? 4. Kak o meriti profitne potencijale novog proizvoda ili usluge? 6.

Koja vrsta eksterne ekspertize je neophodna u po etnoj fazi rasta o rganizacije? .Procena odr ivosti budu eg proizvoda ili usluge 7. Da li postoje zakonske pote ko e oko registrovanja preduze a? 8. Da li je biz nis sezonskog karaktera i kako se to odr ava na ukupnu poslovnu efikasnost i efe ktivnost? 9.

Otcepljenje m spin off 4. . Kupovanjem postoje eg biznisa 3. Kroz li no iskustvo 7. Fran izingom 5. Inovacijom 6.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 1. Kopiranjem postoje eg biznisa 2. umetnosti i zanata. Preko hobija i sportova.

. U takvim slu ajevima za dola enje do poslovne idej e mo e se koristiti kopiranje nekog ve postoje eg biznisa. Kada se pojavi potreba za nekim proizvodom ili uslugom kojih nema dovoljno. onda se otvara mogu nost da se u e u proizvodnju i li pru anje konkretne usluge.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje Na ini na koje budu i preduzetnik tra i odgovor na postavljeno pitanje: 1. Kopir anje nekog ve postoje eg biznisa. reklama. posetom nekom gradu da bi se v idelo ta sve tamo postoji itd. Korisne informacije n alazimo u programima lokalne televizije.

I est i rizi an na in dolaska do poslovne ideje. u kojima se odvija restrukturisanje i transform acija. Na ovaj na in mo e se posti i tr i ni uspeh neki h proizvoda. pa i proizvodnih programa. odnosno usluga. Osnovno pitanje koje se mora postaviti pre nego to se donese odluka o kupovini konretnog biznisa jeste za to postoje i vlasnik prodaje svoj biznis. Ovaj na in va an je za p rivredne strukture u tranziciji.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 2. . Otceplje nje (spin off) predstavlja odvajanje vitalnih delova glomaznih i neefikasnih fir mi i stvaranje novih preduze a. 3. kao i privatizacija (stvaranje vi e manjih firmi). Kupovina postoje eg biznisa.

poslovnog znanja.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 4) Odluka da se kupi fran iza predstavlja jednu od opcija da se u e u novi posao . U zamenu za odre eni na in pla anja i obe anj e da e slediti uputstva i standard kvaliteta. daje pravo osnivanja sli nog preduze a nekom drugom. ustup a fran izantu. dav alac fran ize. priru nike o tome kako se posluje. uz naknadu. nabavci opreme i sirovina. primalac fran ize dobija pravo upo trebe odre ene tr i ne marke. ko i posete davaoca fran ize uvek kada je to potrebno. To podrazumeva i podr ku u marketingu. primaocu fran ize. fran izing mo e mo shvatiti kao na in poslovanja u kome vlasnik priznatog poslovnog sistema. davalac fran ize. marketing tehnike. Prema definiciji Me unarodne agencije za fran izing (IFA). uz uslove precizno odre ene ugovorom. kao i pru anje odre ene usluge u vez i s tim kori enjem. Zna i. fran iza predstavlj a kontinuirani poslovni odnos na osnovu kojeg fran izor. . svog imena. potencijalno m preduzetniku. pravo kori enja svog imid a. pomo na po etku i u osposobljavanju zaposlenih. primaocu fran ize.

rizicima i gubicima Ho e li fran izing zadovoljiti aspiracije posla i elju za samostalno u primaoca fran ize .ta primalac fran ize treba da zna o samom sebi Razumevanje fran izinga Motivacija za odre eni oblik preduzetni tva Li na psihof izi ka kondicija za samozapo ljavanje Sposobnost izdr ljivosti autoriteta davaoc a odre ene fran ize Potrebna inovativnost i prilagodljivost Starost i sopstvena poslovna zrelost Sopstvena finansijska situacija Mentalna ja ina za no enje sa p roblemima.

Naj e e su to slede e informcije: . U tom cilju fran izna udru e nja izdaju bro ure ili organizuju savetovanja.ta primalac fran ize treba da zna o samom sebi Stru na sprema i spososbnosti Spremnost za te ak prekovremeni rad. kao i spremno st na odricanje od dru tvenih i li nih zahteva van posla Podr ka porodice ivotna o ekivanja Kandidati za kupovinu fran ize tra e razne relevantne informacije pr e nego to se odlu e da potpi u sporazum o fran izi.

istra ivanja.Inforamacije za potencijalne primaoce fran ize U emu je specifi nost fran izinga. gubici. sadr aj i posebna vrednost. Planovi poslovanja. rasta Osposobljenost ljud i u centrali. . irenja. zadu enost. vrste i oblici nadzora davaoca fran ize. brzina rasta. teritorijalna prava i ekskluzivnosti Usluge dav aoca fran ize potrebne za funkcionisanje tr i ta Finansijski profil i poslovni p okazatelji davaoca fran ize (profitabilnost. f inansijske projekcije i sl) Na in. Tro kovi marketinga. lizing aran mani itd Izbor i okru enje lokacije. Konkurencija. Visina i na in pla anja lanarine. Tr i ta i stabiln ost tr i ta. podela prometa.

odnosno poslovne prilike. u irenju standarda k valiteta. distributeri i drugi). upravlj kog i tehni kog znanja i tehnologije. . to ga ini privla nim izvorom poslovne ideje. dobiti poslovnih navika i rasta proizvodnih sistema koji se posredno u jklju uju u fran izing (dobavlja i. Zna aj fran izinga za ekonomski razvoj dru tava u tranziciji nalazi se u transfe ru poslovnog.Privla nost fran izinga Smatra se da je fran izing sredstvo za osnivanje. relativno brz i unosan rast pr eduze a.

razli itih nivoa sposobnosti i stru nosti da rade zajedno u organizaciji. kao priliku. obnova. Inovacije. Primeri po znatih inovacija uvo enje kupovine na otplatu (od bitnog zna aja za farmere i mn oge male preduzetnike). Ona se mo e izra ziti kao zamena i kao dopuna. socijalna inovacija 20. Tu se radi o promeni upotrebne vrednosti r esursa u cilju zadovoljenja neke potrebe potro a a. Ranije smo op irno govorili o inovacijama kao osnovnom i specifi n om oru u preduzetnika. U osnovi. veka je menad ment.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 5. ona je transformacija novih idej a u tr i no prihvatljive proizvode i usluge. Korisna definicija inovacija bila bi da je to promena mo gu e koristi od raspolo ivih izvora.. Shvata se kao korisno znanje koje pojedincu omogu uje da okupi produktivne pojedince. Oni je koriste kao promenu. kontejner za prevoz robe brodovima. Neki ekonomisti ka u da se inovacije mogu p re vezati za tra nju nego za ponudu. . Inovacija kreira resurs.

personalni kompjuteri.Federal Express). Aleksandar Bell . To su invencija.sijalica.Holiday Inn. Primena postoje eg prozvoda. adaptacija. Adaptaciaj (pro irenja) pre dstavlja novu upotrebu ili razli ite aplikacije. Cilj preduzetnika je uvek da pretvore materijal u resurs ili da kombinovanjem postoje ih resursa dobiju nove i produktivnije konfiguracij e. us luge ili procesa.Tipovi inovacija u poslovnoj praksi Razlikuju 4 tipa inovacija u poslovnoj praksi.robne ku e. imit acija i sinteza.telefon ). Imitacija je kreativna reaplikacija ve postoje eg poslovnog koncepta (Wal Mart . 3. 1. Kemmons Wilson . Ray Kroc MCDonalds. usluga ili proces (Thoma s Edison . Invencija je potpuno novi proizvod. 2. Gateway . Sinteza je kombin cija i upotreba postoje ih poslovnih koncepata i faktora na novi na in (Fred Smi th . Pizza Hut pica radnja. 4. oblike tih resursa. .

Poznati sportisti ot varaju prodavnice sportske opreme.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 6. . podst icaj za otvaranje vlastitog restorana. Li no iskustvo je est izvor za pronla enje ideja za otpo injanje uspe nog biz nisa (primer putovanja u razne zemlje kao izvor inaspiracija za nove biznise) Ho biji i sportovi mogu biti dobar izvor preduzetni kih ideja. Kuvanje kao hobi mo e biti inspiracija.

pred budu im preduzet nikom otvaraju se brojne dileme. Prvi korak je dono enje odluke da se postane preduzetnik . Pogre no se obi no kre e od re avanja pitanja finansiranja. Nakon toga dolazi odluka da li kupiti postoje i biznis ili otpo eti sasvim n ov preduzetni ki poduhvat. a kupac se eksplicite n e spominje. kojeg e kvaliteta biti. prvo utvrditi ta i kome e se prodavati. lokacije poslovnog prostora. . na ta je ve prethodno ukazano. ili lebdi neki pojam spolja njeg ili doma eg tr i ta. U elji da uspe potencijalni preduzetnik esto odlu uj e na osnovu intuicije. Realni privred ni procesi name u da je nu no.. obezbe enja materi jalnih inputa. bez prethodne detaljne tr i ne procene.. tehnologija. kako i sa kojom odl ukom i i ka budu nosti.Poslovna orijentacija preduzetni kog poduhvata Pre dono enja odluke o izboru na ina ulaska u mali biznis. po kojim cenama e se prodavati i s l. me u kojima su glavne kada.

Na osnovu analize svih tih delova utvr uju se podru ja za vo stvo u tro kovima ili drugi izvor za diferenciranja. Identifikovanje podru ja za sti canje konkurentne prednosti podrazumeva detaljno ra lanjavanje ukupne aktivnosti preduze a na relevantne segmente.Poslovna orijentacija preduzetni kog poduhvata Od posebne je va nosti ocena mogu nosti konkretnog preduzetnika da stekne uslove za uspe nu borbu na tr i tu i ili prestizanje konkurencije. kao komponn ete za sticanje konkurentnih prednosti. Kako je vrednost ono to su kupci spremni da plate. to preduzetnik svoju diferentnu predn ost nalazi u mogu nosti da istu korist ponudi po ni oj ceni od konkurencije ili da obezbedi korist koja je vi a od tra ene cene. Vrednost koju je pr eduze e u stanju da kreira za kupce mora da nadma uje njegove tro kove. .

U Srbiji je tokom tran zicionih procesa veliki broj aktuelnih preduzetnika kupio ve postoje i biznis kr oz procese privatizacije. To su osni vanje novog preduze a ili kupovina ve postoje eg biznisa. savremena filozofija preduzetni kog menad menta stavlja u prvi plan dve mogu nosti za ulazak u vlastiti biznis u tr i nim uslovima.Na ini ulaska u preduzetni tvo Kao to je re eno. . naj e e kroz aukciju kao na in kupovine. Zato je od in teresa da se analiziraju dobre i lo e strane ovog puta u vlastitu preduzetni ku budu nost.

Kanali distribucije i finansiranja ve su uspostvaljeni.Odluka o kupovini postoje eg preduze a . odnosno u fazi eksploatacije. prednosti kupovine postoje ih biznisa mogu se formulisati u nekolik o slede ih: Postoje i biznis je manje rizi an. Metode i sistemi rada su ve ve kreirani. postoje e preduze e ve ima reputa ciju na tr i tu. Proizvodna oprema i inventar se ve nalaze u funkciji.prednosti Opravdanost. uz ste en zn anja i iskustva. Radnici sa odre enim kvalifikacijama ve se nalaze u proizvodnje i prometa. .

mogu tra iti nove vlasnike firme. kao i kupc i.Odluka o kupovini postoje eg preduze a ± slabe strane Slabe strane. tro kovi da se to uradi mogu biti veom a visoki. Finansijeri. kreditori. Pti tome aktuelni vl asnik mo e pre utati te injenice. Zastarelost prozvodne opreme i inventara. Neadekvatno izabrana lokacija. dobav ja i. . to zahteva r ekonstrukciju i modernizaciju. nedostaci kupovine postoje eg preduze a: Preduze e mo e biti ponu eno na prodaju zbog gubtika i nerentabilnosti u poslovanju. Preduze e ne prozvodi upotrebne vrednos ti kakve zahteva tr i te. Ukoliko je neophodno odre eno proizvodno i organizaciono prestruktuiranje preduze a.

privatizacija dr avni h preduze a u zemljama tranzicije. Izuzetak je prodaja. . Takvi su: Za to akuelni vlasnik eli da proda taj biznis Fizi ko stanje firme Tr i te te firme Finansijski uslovi postoje eg biznisa Objektivni uslovi plasmana. Mogu e da su razlozi prodaje opravdani. Takv i su bolja re enja za biznis i na temelju toga potreba za ve im ulaganjima za ko ja vlasnik nije sposoban ili spreman.Odluka o kupovini postoje eg preduze a Budu i preduzetnik mora da istra i i mnoge druge aspekte postoje eg biznisa pola ze i od ve navedenih slabih strana.

Razlog mogu biti i gub ici i konstantno smanjenje prodaje u uslovim apojave nove konkurencije i drugo.Odluka o kupovini postoje eg preduze a Odluka vlasnika da proda biznis mo e biti motivisana eljom da se povu e iz bisni sa. unosniji i sli no. treba da istr a i: Sastav populacije Konkurenciju Pona anje kupaca . na kome je postoje i biznis. da ga smanji. Budu i preduzetnik u proceni tr i ta. da u e u neki drugi.

Pored toga. tr eba analizirati i slede e Karakteristike populacije (obrazovni nivo. Primeri. nacionalne slu be za zapo ljavanje. starosnu strukturu. stopu nezaposlenosti. spisak potencijalnih kupaca. Prvi korak je definisanje tr i ta na koje je ono usmereno. dohadak. Ovi podaci mogu se na i u statisti kim publikacijama. ma pa gradskog prevoza i saobra ajnica. od nosno plate. periferija. Trendove u rastu stanovni tva Sve faktore koji su poslednjih desetak godin a determinisali karakteristrike konkretnog tr i ta Procenu mogu eg broja potenci jalnih kupaca u odnosu na ukupan broj stanovnika grada ili regiona. . kao to su privredne komore.Odluka o kupovini postoje eg preduze a Stanovni tvo. Tu su od koristi mape grada. neki njegov odre eni deo. Da li j e to grad. izve tajima odre enih institu cija. etno psiholo ka obele ja i dr.

Odluka o kupovini postoje eg preduze a

Za dobru odluku o kupovini postoje eg biznisa potrebno je napraviti detaljnu ana lizu konkurencije na tr i tu. Takva analiza uklju uje odgovore na slede a pitanj a: Koliko se direktnih konkurenata nalazi na datom tr i tu? Koliko je potencijal nih konkurenata na istom tr i tu? Koliko je preduzetnika (konkurenata) u posledn jih nekoliko godina napustilo biznis? Koliko se novih konkurenata u poslednjih p et godina pojavilo na tr i tu? Kakva je politika cena konkurencije? Kakvu garanc iju i servise nudi konkurencija?

Odluka o kupovini postoje eg preduze a Kakva je efikasnost kanala distribucije (uzimaju i u obzir i propagandu i promoc iju) konkurencije na tr i tu? Odredite sve konkurente i klasifikovati u dve grup e sna ne i slabe. Faktori koji determini e finansijski bonitet kupovine postoje eg biznisa. Da bi se oni mogli utvrditi i sistematizovati, potrebno je koristiti slede i redosled koraka: Kakav je bio trend gotovine i profita u poslednjih 10 godina? Istra iti trend prodaje u poslednjih 5 godina? Da li je aktiva vrednovan a objektivno? Da li je mogu e, nakon dono enja odluke o kupovini biznisa, obezbe diti dovoljno sredstava za pokri e dugova? Da li je o ekivani profit u skladu sa kupovnom cenom?

Odluka o kupovini postoje eg preduze a Pre kupovine postoje eg biznisa treba uzeti u obzir i slede e zakonske aspekte: Obezbediti uvid i u celosti istra iti kompletnu evidenciju koja se odnosi na pos toje e vlasni tvo nad biznisom. ISPITATI DA LI JE LOKACIJA U VLASNI TVU ILI JE P OD ZAKUPOM. Da li su zalo na prava i dugovi izmireni ili padaju na teret novog k upca. Da li su patenti i trgova ka marka za ti eni prema va e im zakonskim propi sima. Da li postoje a firma ima ekskluzivne ugovore sa dilerima. Pribaviti infor macije o vlasni tvu, zakupu nad objektima, proizvodnom opremom, inventarom i dru gim. Da li postoje a firma ima nere ene sporove. Sve navedene aktivnosti usmeren e su ka tome da se do e do valjane procene opravdanosti i vrednosti ulaganja u b udu i biznis.

To nije slu aj kod osnivanja novog biznisa. Kada budu i preduzetni k kupuje postoje i biznis on na osnovu pa ljive analize ima realne anse da dodje do prili no ta ne prognoze o biznisu u koji ulazi. Ona uklju uje put od sopstveno d efinisane poslovne ideje do uspe nog i stabilnog biznisa. . U osnovi ovog izbora je elja potencij alnog preduzetnika za kreativnim zadovoljstvom.Osvajanje novog biznisa prednosti Opredeljenje da se kreira potpunon novi biznis nosi mnogo vi e izazova i rizika nego to je preuzimanje postoje eg biznisa.

Da bi izgradili lojalnost potencijalnih kupaca. Da bi sa mostalno doneli odluku o finansijerima.Osvajanje novog biznisa Pojedini preduzetnici daju prednost osnivanju novih biznisa i iz slede ih razlog a: Da bi izbegli negativne efekte proiza le iz gre aka biv ih vlasnika. . lo kaciju. odabrali proizvodnu opremu. dobavlja e i radnike. inventar.

Stvaranje koncepcije marketinga koje polazi od istra ivanja tr i ta jedan je od najzna ajnijih koraka u pripremanju poslovnog plana. . potra nje i potro nje. privu e dovoljan broj potro a a koji e svojom kupovinom proizvesti pro fit. Validna poslovna odluka o otpo injanju biznisa temelji se na celovitom i ko mpleksnom istra ivanju tr i ta da bi se utvrdili faktori koji uti u na formiranj e potreba. To zna i da je potreba za odre enim proizvod om ili uslugom kreirana od strane potro a a. Projektovani biznis treba tako e da animira.Osvajanje novog biznisa Zaklju ak iz dosada njeg izlaganja jeste da je za poslovni uspeh budu eg biznisa neophodna realna poslovna prilika.

zakonom za ti eni kao autorsko delo i td. Tr i na kratkovi dost. 3. Nedostatak objektivne procene. Novi biznis mora biti atraktivan da privu e ku pce i da ostvari diferentnu prednost u odnosu na konkurenciju. Sigurn i proizvod i usluga za kupca. Neadekvatno razumevanje tehni kih zahteva. Radnik za ti en na radnom mestu. . Kupac treba da vi di superirnost novog proizvoda da bi ostavio svog starog snabdeva a i do ao kod novog. Nerea lne finansijske procene. 5. Umesto obezb e ivanja stru ne pomo i sa strane. Nijedan proizvod nije trenutno profitonosan niti je uspeh ne to ve ito (na dinami nom tr i tu). 6. 4. Umesto toga zaljubljenost u ideju o odre enom proizvodu ili usluzi.Osvajanje novog biznisa ± slabe strane Mogu e zamke pri izboru novog biznisa: 1. 2. patentirani. pre svega preterano optimisti ka o ekivanja u pogledu o bezbe enja finansijskih sredstava za po etak i operativno poslovanje. Neatrak tivnost preduzetni kog poduhvata. pojedini preduzetnici ulaze u proizvodnju bez prethodnog sagledavanja svih relevantnih aspekata proizvodnog procesa. Ignorisanje zakonskih zahteva.

operativni ruko vodilac. odnosno osniva biznisa. organizacija preduze a. one su osniva i preduze a. 2. . 1. kao i sredstva koja se unose u preduze e. me usobni odnosi. izvr ilac i radnik na mnogim drugim zadacima. Tre i oblik je korporacija koja podra zumeva nevidljivost vlasnika. Naj e i ob lik u razvijenim privredama je pojedina no vlasni tvo. Ugovorom o osnivanju partnerske firme utvr uju se ciljevi. Partnerstvo uklju uje vi e osoba koje dele vlasni tvo.Izbor vlasni ke strukture poslovanja Svaki preduzetnik mora da izabere tip vlasni tva koji e koristiti. Kod ovog tipa vlasni tva u jednoj li nosti su sjedinjeni vlasnik.

prihvata onu formu vlasnika ko ja se ini najsvrsishodnijom.Izbor vlasni ke strukture poslovanja Preduzetnik koji ulazi u posao.. Zadatak je pravnog eksperta da informi e i savetuje budu eg vlasnika kako bi izbor bio u injen sa t o manje lutanja. Va nost anga ovanja pravog pravnog eksperta. Ova vrsta pomo i n aro ito je va na kod kupovine postoje eg preduze a ili fran ize. . Za to je potrebna pravna pomo . JEDNA OD NAJVE IH TE KO A za preduzetnika su mnogobrojni strani termini u pravnim dokumentima. novi ili uhodani.

rizikuje u planirani biznis. 2. odlu i kolik o od sopstvene imovine eli da ulo i. njegovim preferencijama. Pr i izboru odgovaraju eg legalnog oblika vlasni tva. odlu i koliko e kapitala biti potrebno za konkretni poslovni poduhvat. poreskim ograni enjima i drugim. preduzetnik mora da 1.Izbor vlasni ke strukture poslovanja Najprihvatljivija forma vlasni tva determinisna je specifi nostima delatnosti bu du eg preduzetnika. .

6.Izbor vlasni ke strukture poslovanja 3. odlu i da li eli da interna strana poslovanja ostane u relativnoj tajnosti 5. uzme u obzir neophodnost stabi lnosti i kontinuiteta delatnosti i pote ko a pri (eventualnom) transferu vlasni tva. zadrzi nad poslovnim poduhvato m. 7. razmotri poreske obaveze u odnosu na razli ite forme poslovanja. odlu i kakvu i koliku kontrolu eli da ostvari. razmotri olak ice i tro kove organizacije. 4. .

Pojedina no vlasni tvo je poslovanje iji je titular jedan ovek i ono je pod k ontrolom jedne osobe. agen cije za promet nekretninama. kao i osetiti gor inu neuspeha. Nijedna druga forma poslovanja nema tako izra enu k oncentraciju kontrole. . Ovaj oblik vlasni tva je naj e i u trgovini na malo i uslu nim delatnostima.Opis osnovnih tipova vlasni tva 1. Poznato je da se ova forma vlasni tva smatra bitnim motiv atorom za ve u poslovnost. Ova forma vlasni tva omogu uje vlasniku potpunu kontrolu nad poslovanjem. Ova je forma vlasni tva najstarija a danas i naj ire zastu pljen au zemljama EU. Ovde je vlasnik taj koji e i skusiti poslovni uspeh i ostvariti profit. Primeri su uslu ne radionice. kao i u ostalim regionima. mali restorani. poslovni uspeh i profit. Jedino podle e mnogobrojnim zakonskim odredbama dr ave. bistroi i sl.

Prednost je tako e jedno stavnost. Glavna prednost je to kao for ma poslovanja ovaj oblik vlasni tva nije podlo na pla anju poreza na prihod. to je slu aj kod korporacija. . lako a i niski tro kovi zapo injanja biznisa. Vla snik pla a porez na ostvareni profit. Ovde nema potrebe za ugo vorom to je slu aj kod partnerske firme. ulaganju itd. Tako e nisu potrebni dokumenti o ujidin jenju.Opis osnovnih tipova vlasni tva Prednosti pojedin nog vlasni tva su i to to vlasnik u iva pravo maksimalne tajno sti i slobode da ne mora da podnosi izve taje javnosti.

Ova forma vlasni tva tako e ograni ava iznos koji se mo e pozajmiti. veliki kap ital retko je u pojedina nom vlasni tvu. Nagla ena rizi no st poslovanja. .Pojedina no vlasni tvo Nedostaci pojedina nog vlasni tva 1. Zapravo. 2. mali broj budu ih preduzetnika ima veliko bogatstvo. sem u slu aju da poseduje veliku li nu imovinu . Vlasnici kao pojedinci odgovorni su za sve poslovne dogovore. Vrlo esto ak i valsnici malih radnji se susre u sa ozbiljnim preprekama zbog ograni enih sredstva. Kada investira mora da se osloni na sopstvene re surse budu i da nema deoni are ili partnere. Oni zala u svoju imovinu i ona im se mo e oduzeti ako ne po tuju dogovore. Neograni ena odgovornost pojedina nog vlasnika zna i da on ne mo e odvajati svoje poslov anje od li ne imovine prilikom ispunjavanja zahteva kreditora. Vlasnik je u nepovoljnoj situaciji ako eli da obezbedi ve e sume kapitala. Ipak.

jer u tom slu aju sig urnost njihovog zaposlenja zavisi od zdravlja i drugih osobina vlasnika male fir me. Ipak. Pojedina no vlasni tvo je i vrlo nestabilna forma poslovanja. . Mo e se zavr iti bankrotstvom . Osobe sa visokim stru nim kompetencijama u oblasti menad menta.. Tako e se pokazuje da vlasnici malih firmi ne mogu da plate i zadr e visoko obrazovane stru njake za poslove za koje oni nemju vremena ili znanja da ih obav e. povla enjem vlasnika u penziju i drugim. PRODAVNICE NA MALO). in injerstva i drugih nerado se zapo ljavaju kod pojedina nih vlasnika. 4.Pojedina no vlasni tvo 3. za ve inu ma lih firmi kontinuitet u poslovanju je va an i po eljan (PREDUZETNI KE GRA EVINSK E FIRME.

Partnerstvo Partnerstvo je oblik poslovne organizacije u kojoj se udru uju dva ili vi e part nera. Savet je da se ne stupa u partnerske p oslovne odnose bez precizno. u uslu nim delatnostima. Ug lavnom se sre u u veleprodajama i prodajama na malo.. Partnerstvo mo e b iti zasnovano na pismenom ugovoru ili na usmenom dogovoru. . Sli no je pojedina nom vlasni tvu sem u broju partnera. U pravnom smislu. Parnerstva su u razvijenim ekonomijama re i oblici vlasni tva od pojedina nog i korporacija. to je ugovor koji ima obavezuju i karakter. os iguravaju im kompanijama i trgovini nekretninama. pa ljivo i jasno napisanog ugovora.

Ukoliko ne postoji interni ugovor. Partner sa neograni en om odgovorno u. kao i u slu aju pojedina nog vlasnika.Partnerstvo Partnerstvo po iva na principu neograni ene odgovornosti. zavisno od udela u profitu. Obi no u estvuje u upravljanju i odgovara za sve poslovne dugove. nezavisno od veli ine svog udela u vlasni tvu. dele dugove. po zakonu. dolazi do al okacije dogovora firme. partneri. a svi partneri imaju dovoljno li ne imovine. . ima pravo da nast upa kao zastupnik partnerstva. U slu aju da partnersko poslovanje bankrotira.

a o stali mogu biti sa ogarni enom ili specijalnom odgovorno u.Partnerstvo Ugovor o partnerstvu obi no reguli e raspodelu profita. . No. profit se obu no deli prema veli ini investiranog kapitala . ako je to elja partnera. ugovorom se mo e predvideti i druga ije. Me u partnerima sa neogr ani enom odgovorno u. U slu aj u partnerstva mora postojati bar jedan partner sa neograni enom odgovorno u.

kreditori su voljni da daju kredite. .. Udru ivanjem vi e pojedinac a mo e se u i u poslovanje koje je jednoj osobi nedostupno. Tako e postoje odre ene olak ice kada je oporezivanje u pitanju. Kako je li na imovin a vi e lica podlo na odgovornosti.Partnerstvo .prednosti Prednost partnerstva u odnosu na pojedina no vlasni tvo jeste to ono omogu ava n ekoj firmi da obezbedi ve i kapital za investiranje.

Ustvari. neograni ena li na o dgovornost.nedostaci Glavni nedostatak je neograni ena odgovornost partnera.Partnerstvo . Nedostatk je nestabilnost i ote an kontinuitet. njegov udeo se prodaje novoj osobi. njegovim povla enjem mora se imenovati novi partener. Kako svaki partner sa neograni enom odgovorno u moze slobodno nastup ati u odnosu na ugovaranje i ostale obaveze u ime firme. Zato se javlja problem transfera vlasni tva. onda problem zakonske o dgovornosti postaje ve i. Ako je dan partner ode u penziju ili umre. tj. . Partneri prihvataju tu no vu osobu.

ta treba da sadr i ugovor o partnerstvu .

Korporacije mogu posedovati imovinu.korpor acija je ta koja kupuje gra evinske objekte.Korporacija Ve ina korporacija (akcionarska dru tva) u razvijeniom zemljama su u privatnom v lasni tvu. . pozajmljuje n ovac i podlo na je zakonskim potra ivanjima. Prema zakonima . Sredstva se obezbe uju prodajom ude la u vlasni tvu. dugovati i njihova dugovanja se mogu sudski potra ivati. Cilj im je ostvarivanje profita. ma ine. uzimanjem kredita od banaka ili pozajmicama od ulaga a prodajom obveznica i na druge na ine. prodaje robu.

. ODVAJANJE VLASNI TVA OD UPRAVLJANJA KORPORACIJOM OMOGU UJE ONIMA KOJI NISU VLASNICI DA IMA JU STATUS I AUTORITET.Korporacija Korporacija je oblik poslovanja u malim i velikim biznisima. Tako e se omogu uje klj u nim menad erima da steknu svoj udeo u ukupnom fondu akcija. Korporacija zakonski ima ulogu odgovornog lica i pravi je vlasnik poslova nja. to pospe uje menad erski talenat. upravlja ku mo delegiraju Upravnom odboru. Vlasnici korporacije. Vlasnici deonica je dne korporacije imaju ograni enu odgovornost i nisu odgovorni za dogovore korpor acije. a esto i da ih dob iju pod povoljnim okolnostima. Tako se upravne delatnosti stavljaju u ruke kompetentnih stru njaka. deoni ari.

Korporacija tako e dozvoljava ve i obim poslovanja nego to je slu aj sa pojedina nim vlasni tvom ili partnerstvom. Aktiv nost korporacije se nastavlja. Povla enje bilo kog deoni ara ne uti e na ivot korporacijre. a poslovna politika se menja kada se povu e glavn i deoni ar. POSTOJI OTVORENO TR i TE AKCIJA. Prednost je i dugoro nost i stabilnost. .prednosti Prednost korporacije je u lakom preno enju vlasni tva. Akcionari mogu prodavati akcije kome god ele.Korporacija .

S obzirom na odvojenost vlasni tva i up ravljanja. a deoni ari pla uju porez na dividende. prednosti korpora cije su Ograni ena odgovornost Delegiranje uprave Prenosivost vlasni tva Dugoro nost i stabilnost Ve i obim poslovanja . Administrativno osoblje. kao i menad eri. su slu benici kompanije i njihove plate su zagarantovane bez obzira na uspe nost firme Ukratko. Pla anje poreza na prihode.nedostaci Jedan od najve ih je dvostruko oporezivanje. profit.Korporacija . menad eri ne moraju imati neposredni interes za porast profita kompan ije.

Korporacije Nedostaci Oporezivanje Neadekvatna kontrola vlasnika Tro kovi i problemi organiz acije Opasnost od nedostatka li nih interesa Nedostatak tajnosti i sve ve a kont rola dr ave. .

Nek i poslovni projekti ne mogu da se realizuju zbog nedostatka kapitala. va i tvrdnja da se uvek mogu na i sredstva za dobre projekte.Kako obezbediti po etni kapital Nakon izbora oblasti privredne delatnosti i prave odluke strategijskog karaktera izbora oblika vlasni tva. . smat ra se da u na elu. Ipak. Prvi korak je da se realno proceni visina nov anih sredstava potrebnih za r ealizaciju novog posla. preduzetniku predstoji da odgovori na pitanje kako da osigura finansijska sredstva neophodna za organizaciju i realizaciju novog bizn isa. a potom da se na u mogu nosti za fizi ko poslovanje.

Bez dobrog poslovnog plana mnogi biznisi nikada ne e dobiti ansu za otpo injane.Kako obezbediti po etni kapital Bez temeljne analize tr i ta i konkurencije. . Biznis plan je instrument pristupa poten cijalnim finansijerima celog projekta (bankarima i ostalim potencijalnim finansi jerima). Iz toga se vidi da je profesionalno ura eni poslovni plan osnova za obe zbe ivanje finansijske podr ke. To je neophodno ako preduzetnik eli da bi se izo trila biznis ideja i ocenila op rvadanost ulaganja u njenu realizaciju. Najva nija je izrada integralnog poslovnog plana. budu i preduzetnik i vlasnik malog preduze a ne e mo i da ubedi bankare i zainteresovane ulaga e u to da su njegove projekcije realne i odr ive.

Kako obezbediti po etni kapital Preduzetnik ima vi e mogu nosti za obezbe ivanje finansijskih sredstava za reali zaciju novog biznisa. U drugom slu aju preduzetnik treba da se odlu i da li e aplicira ti za kredit kod banke ili e se obratiti nekom privatnom izvoru. .ili anga ovanje tu eg kapitala. Naj e i izvori preduzetni kog finansiranja su du ni ki kapital i trajni kapital. kao to su posedovanje sopstvenog kapitala.

Pozajmica podrazumeva da ponu ava kap itala osigurava svoj novac upisivanjem hipoteke na imovinu korisnika du ni kog k apitala. finansi sjko posredni tvo.Kako obezbediti po etni kapital Du ni ki kapital. finansiranje od strane kupaca i dobavlja a. lizing. glavni cu i tako e pla a pla a dogovorene kamate. Naj e e oblici du ni kog kapitala su bankarski krediti. . koji zavr ava tako to korisnik vra a pozajmljenu sumu. Izme u korisnika i ponu a a du ni kog kapitala uspostvalja se poverila ki odnos.

vreme. sa relativno jednostavnim postupcima i procedurama za dobijanje i njihovo kori enje. ove procedure . bankarski krediti su relativno jednostavni na ini za obezbe ivanje potre bnog kapitala. . 1. sa stabilnim i razu enim finansijskim tr i tima. iako je dosta ura eno na uvo enju procedura. U razvijenim privredama.Kako obezbediti po etni kapital DU NI KI KAPITAL. uklju uju i i Srbiji. kriterijumi vrednovanja biznis planova. Bankarski krediti se poajvljuju u svim fazama ivotnog ciklu da preduze a. kao i instrumenti za garanciju jo uvek predstavljaju zna ajne te ko e za preduzetnike. tro kovi. U zemljama u tranziciji.

. obezbedi i sopstveno u e e. Informacije o finansijskom tr i tu su promenljive i svaki preduzetnik ih mora pazljivo pratiti. Uslovi. Drugi se odnosi na norme ko je mora da ispunjava preduzetni ka organizacija. vrste i raspolo ivi obim k reditnih sredstava su razli iti u razli itim bankama. Prvi se odnosi na li nost preduz etnika (njegove spososbnosti za preduzetni ku trku). pored kredita. Po pravilu se tra i da preduzet nik. Dva osnovna bankarska zahteva.Kako obezbediti po etni kapital Bankarski krediti smatraju se naro ito primerenim za finansiranje rane faze razv oja preduze a. I proverav ati Za pravilan pristup banci. ka i za pro irenje poslovanja. vrlo je va no da preduzetnik ima svest ta banka o d njega zahteva.

kreditne informacije i transfer novca. racionalnije i sa ve im izgledima da dobije kredit. finansisjke referen ce. Korisno je da preduzetnik zatra i sav etodavnu fiansijsku pomo od bankara pre nego to treba da podnosi kreditni zahtev .Kako obezbediti po etni kapital Banke. pored nov anih pozajmica. . To je dobar na in da bankari bolje upoznaju i preduzetnika i njegov preduzetni ki poduhvat i uspostave poslovni odnos. Ovo e uticati da preduzetnik formuli e kreditni zahtev stru nije. nude i profesionalne savet.

Budu i preduzetnici znaju ili treba da znaju da va an izvor finansiranj a mogu biti i kupci i dobavlja i kroz razne oblike avansa ili to mo e biti zadu ivanje kod dobavlja a.Kako obezbediti po etni kapital Lizing uklju uje nabavku opreme u uslovima kada je ivotni vek opreme relativno k ratak. POZAJMICE KOD TZV. a onda ga pozajmljuju pojedincima i preduze ima. To su preduze a koja obezbe u ju novac iz razli itih izvora. Kod b anaka. komitenti mogu povu i svoje depozite i tako smanjiti kreditene mogu nosti banaka. FINANSIJSKIH POSREDNIKA. . Za finansijske posrednike je karakteristi no da imaju precizno regulisane o dnose sa vlasnicima finansijskih sredstava koji svoj novac ne mogu povu i. Tro kove svog poslovanja pokrivaju iz razlike izme u kamatne stope koju pla aju vlasnicima finasijskih sredstava i kamatne stope koju zara unavaju svojim strank ama.

dobvlja a.Kako obezbediti po etni kapital Trajni kapital obuhvata slede e izvore 1. dokapitalizacije preduze a ili promen u vlasni tva. ve ¶i za pove anje trajnosti stabilnosti preduze a u o ima kupaca. Prodaja donosi gotovinu. Venture ili rizi ni kapital. Privatna ulaganja drugih preduzetnika u realizaciju preduzetni kog poduhvata konkretnog preduzetnika. 3. ko nkurenata. kao to su bankarski krediti. 4. Javna prodaja vlasni kih vrednosnih papira na tr i tu. i samih zaposlenih. pod odre enim us lovima. Poseban oblik trajnog kapitala su i fondovi. tzv. ali i decentr alizaciju. Trajni kapital se mo e obezbediti a ko se proda deo preduze a ili ono podeli. esto se korist i ne samo za sni avanje tro kova kapitala. 2. vlasni ki trajni kapital ili neki oblici finansij ske podr ke dr ave. . Ovaj vid finansiranja mo e biti dopuna drugim vidovima finansiranja .

Zavise od uspeha pro izvoda i razvijenosti finansijskog tr i ta. Obi no u estvuje sa 20 do 40% u vlasni tvu preduze a. Za razliku od banaka. U r azvijenim zemljama prodaja udela rizi nog kapitala realizuje se izme u 5 i 7 god ina od osnivanja preduze a.Kako obezbediti po etni kapital Ko mo e biti nosilac rizi nog kapitala Nosioci rizi nog kapitala mogu biti insti tucije u dr avnoj i privatnoj svojini. One obezbe uju kapital firmama koje imaj u nagla en potencijal za rast i konkurentsku poziciju. Strplje nje. Riz i ni kapital pru a pomoc u upravljanju firmom. Rizi ni kapital dolazi do prihoda tek nekoliko godina. politi ke i ekonomske situacije.. Investitori rizi nog kapitala zah tevaju ve i prihod u odnosu na druge oblike kapitala. Rizi ni kapital re tko ima ve inski udeo. . riz i ni kapital ne tra i povra aj sredstava ve o ekuje zaradu na prodaji akcija jed nog dana po znatno vi oj ceni od njihove po etne investicije. jer je rizik ve i.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->