Preduzetni ki proces 1 Pretpostavke za uspeh malog preduze a Pretpostavke za uspe no uklju ivanje u privrednu strukturu ve e su ukoliko se ra spola e sa: 1.

jasnom, tr i no valorizovanom idejom o proizvodu ili usluzi 2. ob ezbe enom finansijskom i drugim oblicima pomo i 3. adekvatnom organizacionom inf rastrukturom za podr ku realizaciji preduzetni ke ideje 4. tehni kim ³znati kako´ 5. u spostvaljenim li nim kontaktima sa partnerima. 6. dostupnim izvorima snabdevanja . Stvaranje nove vrednosti u ekonomskom smislu zna i stvaranje sto ve e razlike izme u vrednosti upotrebljenih resursa i vrednosti proizvoda i usluga dobijenih tim vrednostima. U savremenom konkurentnom poslovanju postoji mno tvo mogu nosti za stvaranje nove vrednosti.

Preduzetni ki proces 2 Preduzetni ki proces sastoji se iz tri me usobno povezane pokreta ke sile etnik i njegov tim Poslovna prilika Resursi

Preduz

Preduzetni ki proces 3 Svi prethodno navedeni elementi moraju se pravilno procenjivati kako bi se pove ale anse za poslovni uspeh. Preduzetnik mora da proceni svoje jake i slabe stran e, ili sopstvene prednosti i nedostatke. Potom mora da izvr i tr i nu procenu po slovne prilike i da racionalno vrednuje potrebne resurse.

. v alorizuju resursi . . znanje. Ovde je bitno da se u tim privuku i uklju e partneri koji imaju karakteristike bitne za uspeh a koje nedostaju preduzetniku osniva u.li ne osobine Li ne osobine. koji zeli da izgradi i vodi hote l. Prim er slabih I jakih strana preduzetnika osniva a.ve tine preduzetnika i njegovog tima imaju klju nu ulogu u svakoj uspe noj organizaciji ili preduze u. iskustvo.. priprema poslovni plan. naro ito u po etnom perio du tokom kojeg se vr i tr i na provera poslovne ideje.Preduzetni ki proces .

Ali poslovna prilika se ne sme izjed na avati sa tr i nom ansom. .Preduzetni ki proces .poslovna prilika Poslovna prilika se smatra glavnom pokreta kom silom za preduzetni ko delovanje i klju nim faktorom preduzetni kog procesa. to je esta gre ka neuspe nih preduzetnika.

Taj se proces sastoji iz nekoliko klju nih faza iako se on ne odvija po nekom nau nom modelu. Put od kreiranja ideje d o ostvarenja uspe nog biznisa je dug.fizi ka sredstva i finansijski i ljudski resursi Smatra se da su dobri preduzetnici u stanju da iz ograni enih sredstava izvuku m aksimum i napreduju sa minimalnim dodavanjem sredstava. naporan i pun zamki i prepreka.Preduzetni ki proces . . vra anja na prethodni korak. Sistem pok u aja i gre aka.

izbor poslovnih partnera Po etak i opstanak.Faze kreiranja preduzetni ke ideje Motivacija Identifikovanje poslovne ideje. prilike Vrednovanje (tr i na provera) ideja Identifikovanje resursa Pridobijanje sledbenika. .

SOCIJALNOJ GRUPI IZ KOJE JE ONA. Prva faza sastoji se od razmi ljanja i iznalazenja STIMULACIJE ZA Druga faza odnosi se na otkrivanje. MOTIVACIJA SE MO E PRONA I U LI NOS TI.Faze kreiranja preduzetni ke ideje POSTAVLJANJE CILJEVA I OTPO INJANJE BIZNISA. JASNO A. njeno precizno preispitivanje i vrednovanje u smislu opravdanosti. sugestije ro aka i prijatelja i drugo. Precizna poslovna ideja nije samo stvar inspiracije Tre a faza sastoji se u t r i nom proveravanju poslovne ideje. ODNOSNO GLOBALNE PREDSTAVE O BUDU EM BIZNISU. poslovne prilik e.. PRAKTI NOS T REALIZACIJE VIZIJE). pronala enje poslovne ideje. ve su u njoj. ugradjeni iskustvo iz prethodnog perioda . GDE POTENC IJALNI PREDUZETNIK ZELI DA BUDE (INSPIRATIVNOST. preduzetnika. obrazovanje. U ovoj fazi testira se proizvod ili usluga kroz proveru tehni ko tehnolo kih parametara i tr i nih uslova. DRU TVU. PORODICI. IZAZOVNOST. . MOTIVACIJA STOJI U OSN OVI OBLIKOVANJA VIZIJE. celishodnosti ulaska u konkretni biznis. li ni interes.. po pravilu.

izbor poslovnih partnera. registraciju preduze a i drugo. Peta je faza pregova ranja za ulazak u posao. Pregovaranje obuhvata zatv aranje finansijske konstrukcije posla. pribavljanje ra znih vrsta dozvola. . realizaciju poslovnog plana.Faze kreiranja preduzetni ke ideje etvrta faza uklju uje identifikovanje i specifikovanje svih osnovnih resursa za uspe nu realizaciju novog biznisa. Neophodan je vremenski operacionalizovan plan ulaska u posao i analiza dobavlja a sirovina i materijala.

Osnovni. imperativni zahte vi su uspostavljanje poslovnih odnosa sa stru njacima i veza sa potro a ima i do bavlja ima. to zna i da je uspe n o savla ivanje prethodne uslov za narednu. Navedene faze pore ane su logi kim redosledom. Vremensko trajanje bilo koje faze nij e mogu e unapred odrediti i ono je razli ito.Faze kreiranja preduzetni ke ideje esta faza obuhvata zavr ne pripreme i ulazak u posao. zavisno od napora svakog konkretno g preduzetnika. .

tr i nu proveru poslovne ideje. faze mogu se prikazati u formi preduzetni kog alogaritma. pridobijanj e sledbenika. zakonske forme poslovanja i registraciju preduze a. i 16. 10. 6. k oji se shvata kao skup (kona ni) koraka (simbola) i uop teni postupak za sistema tsko re avanje pojedina nih zadataka.14. poslovanje ili preduzetni ki menad ment. dobit ili gubitak. 13. 9. dono enje odluke da se u e u biznis.po etak poslovanja. 8. finansijsku podr ku. formiranje menad erskog tima. identifikovanje poslovne pr ilike i kreiranje poslovne ideje. . 4. stvaranje bazi nog modela organizacije.11. start up aktivnosti. 3. 7. plan rasta i razvoja. obezbe enje fizi kih resursa. proveru sopstvenih preduzetni kih sposobnosti.Faze kreiranja preduzetni ke ideje Svi navedeni koraci. 2. izradu poslovnog plana. 5. izbor organizac ione. Obuhvata: 1. 15. 12.

Poslovna ideja rezultat je stvaral a kog mi ljenja.Identifikovanje poslovne prilike Prvi korak u otpo injanu biznisa ili potrebe da se unese promena u postoje i jes te pitanje kako do i do dobre poslovne ideje. . koje je prisutnije kod preduzetnika. Ipak. garancija nema. Faza inkubacije (prikupljanje svih bitnih injenica) mogu da doprinesu da se oblikuje ideja sa uspe nom prakti nom primeno m. Zato oni pre pronalaze pos lovne ideje tamo gde ih drugi ne vide.

on e do i do ideje koja mo e biti po etak velikog posla. a neki autori ka u i malo sre e. drugo. Va n o je podsetiti da je za nastanak preduzetni ke ideje bezuslovno potrebno stru no znanje. preuzimanjem ideja nekog d rugog. uklju ivanjem u ve uhodani biznis i sl. ansa. Iz kojih i zvora mogu do i poslovne ideje? Istra ivanja pokazuju da ideje mogu do i iz bavl jenja istim biznisima.talenat. prijatelji i rodbina. Ako preduzetnik ima dovoljno relev atnih informacija. obrazovanje.Identifikovanje poslovne prilike Do faze iluminacije (otkrivanja najboljeg re enja) do i e samo onda ako je predu zetnikova svest usmerena na su tinu problema. sugestija. Kao to je pokazano u ranijem izlaganju. kreativnost pojedinca mo e se unaprediti. po rodi ni biznis. ali I u drugim organizacijama. . li ni interes. Posto je razni metodi i postupci za razvoj grupnog i kolektivnog mi ljenja. Naj e i izvori preduzetni kih ide ja su: Prethodni posao. prirodna nadarenost .

Dobra poslovna ideja ne podrazumeva uvek tr i nu priliku. Ustva ri. ovako definisana. Tako e i da ostvari konkurentnu prednost. P oslovno okru enje je po pravilu dato i ne mo e se na jednostavan na in izmeniti. interakcija poslovne ideje i okru enja. uspe e dolaze na temelju iskustva iz prethodnog posla. U takvim okolnostima. kr edibilitet i odlu nost e uo iti i iskoristiti priliku na tr i tu dok je drugi te k razmatraju. koje odlikuje kreativnost. mo emo re i da je svaka ideja o novom proizvodu ili usluzi koja nije tr i no proverena poslovna ideja. Kao to je re eno. a poslovna prilika je tr i no proverena poslovna idej a koju je mogu e realizovati. izra enu u vidu ostvarenog zna ajnog profit a i potencijala za rast. Zatim. . Sve to zaj edno donosi nagradu za preduzetnika. poslovne prilike se stalno pojavljuju usled dina mi nih promena. izlazak na tr i te je izvodljiv i menad erski tim je u stanju da to postigne. i/ili vo eni li nim interesom. bitno je razlikovanje poslovne ideje sa izgledom na uspeh od tr i ne prilike. Tr i na prilika. Odnos. sadr i otvoreno vreme za realizaciju. Rezultat te interakcije predstavlja priliku oko koje se stvara novi poslovni poduhvat. Zato pojedini preduzetnici. Anticipacija tih promena u poslovnom okru enju je od vitalnog zn a aja za preduzetnike. Poslovni poduhvati u tr i nim ekonomijama odvijaju se u okru enju koje je deter minisano privatnim vlasni tvom i profitom (izuzev socijalnih i neprofitnih organ izacija).Identifikovanje poslovne prilike ni preduzetnici do dobrih poslovnih ideja naj e Dakle.

Kada poslovna ideja postaje poslovna prilika? Sa aspekta poslovne prakse smatra se neophodnim da preduzetnik svoju poslovnu id eju testira preko (a) tr i ta. (b) tehni ke izvodljivosti i (c) odr ivosti. (a) Tr i na provera poslovne ideje obuhvata slede e situacije: .

Upotreba. na in uvanja i odr avanja novog proizvoda moraju biti jednostavni i laki za komunikaciju sa kupcima. moraju imati uo ljivu prednost u odnosu na proizvod ili uslugu koji se ve nalaze na tr i tu. Ako je inovacija kompleksna i kupac mo e imati te ko e da razume njeno kori enje. Novi proizvod ili usluga.Tr i na provera poslovne ideje 1. Ako nije tako. 2. koji se nalaze u osnovi biznis ideje. prodaja kao i po etna reputacija preduzetnika se gubi. Proizvod ili usluga moraju biti dostupni i spremni za isporuku kada ih kupac poru i. Poslovna ideja mora biti kompatibilna sa postoje im potro a kim stavovima i v erovanjima kako ne bi bile potrebne neke drasti ne promene u pona anju kupaca. ona ne e biti privla na za kupovinu (primer s upa iz kesice i makrobioti ki poluproizvod). 4. 3 . .

Ako najmanje 3 ili 4 od navedenih karakteristika nisu prepoznate. 6. Tr i no testiranje podrazumeva i analizu dobavlja a.Tr i na provera poslovne ideje 5. on je testira kroz navedene s ituacije. tada se konkretna ideja mora redefinisati. kupaca. Za kupca je va na mogu nost da proizvod ili uslugu isproba pre kupovine to podra zumeva. konkurencije. . kao i marketing za konkretan proizvod ili uslu gu. Vrlo va na je trenutna i uo ljiva korist proizvoda ili usluge za kupca kako b i on bio uveren da je tom kupovinom zadovoljio neku svoju konkretnu potrebu. dostupnost uzorka za degustaciju ili dostava na ku nu adresu. Kada preduzetnik procenjuje svoju poslovnu ideju. na primer.

Da li je proizvod pouzdan i siguran za upotrebu? . Kakve su tehni ke karakteristike i izdr ljivost materijala koji se upotreblja vaju? 4. Da li je dizajn fleksibilan.Provera tehni ke izvodljivosti poslovne ideje Postavljaju se slede a pitanja: 1. da li se tehni ke karakteristike proizvoda mogu modifikovati u funkciji zadovoljenja specifi nih zahteva kupaca? 3. Da li proizvod ima funkcionalan dizajn i atra ktivan izgled? 2.

Da li je odr avanje proizvoda jednostavno i jeftino? 6. Da li se postoje a op rema mo e primeniti i u proizvodnji planiranog proizvoda ili se mora adaptirati? .Provera tehni ke izvodljivosti poslovne ideje 5.

Procena odr ivosti budu eg proizvoda ili usluge Ovde se posmatraju ekonomske varijable i tra e odgovori na slede a pitanja: 1. Koliko obrtnog kapitala je potrebno u inicijalnoj fazi biznisa? 3. Da li se mo e uticati na period povra aja pozajm ljenog kapitala? 4. Koji je vremenski horizont za finansijske projekcije? 5. Kak o meriti profitne potencijale novog proizvoda ili usluge? 6. K ako do i do neophodnog start-up kapitala? 2. Od ega zavisi izbor lokacije (mikro i makro) budu e preduzetni ke organizacije? .

Da li je biz nis sezonskog karaktera i kako se to odr ava na ukupnu poslovnu efikasnost i efe ktivnost? 9. Da li postoje zakonske pote ko e oko registrovanja preduze a? 8.Procena odr ivosti budu eg proizvoda ili usluge 7. Koja vrsta eksterne ekspertize je neophodna u po etnoj fazi rasta o rganizacije? .

Kroz li no iskustvo 7. Inovacijom 6. Kupovanjem postoje eg biznisa 3. umetnosti i zanata. Otcepljenje m spin off 4. . Fran izingom 5. Kopiranjem postoje eg biznisa 2. Preko hobija i sportova.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 1.

Kada se pojavi potreba za nekim proizvodom ili uslugom kojih nema dovoljno. U takvim slu ajevima za dola enje do poslovne idej e mo e se koristiti kopiranje nekog ve postoje eg biznisa. reklama. Korisne informacije n alazimo u programima lokalne televizije. onda se otvara mogu nost da se u e u proizvodnju i li pru anje konkretne usluge. Kopir anje nekog ve postoje eg biznisa. . posetom nekom gradu da bi se v idelo ta sve tamo postoji itd.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje Na ini na koje budu i preduzetnik tra i odgovor na postavljeno pitanje: 1.

Na ovaj na in mo e se posti i tr i ni uspeh neki h proizvoda. u kojima se odvija restrukturisanje i transform acija.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 2. 3. pa i proizvodnih programa. I est i rizi an na in dolaska do poslovne ideje. Ovaj na in va an je za p rivredne strukture u tranziciji. . odnosno usluga. Otceplje nje (spin off) predstavlja odvajanje vitalnih delova glomaznih i neefikasnih fir mi i stvaranje novih preduze a. Osnovno pitanje koje se mora postaviti pre nego to se donese odluka o kupovini konretnog biznisa jeste za to postoje i vlasnik prodaje svoj biznis. kao i privatizacija (stvaranje vi e manjih firmi). Kupovina postoje eg biznisa.

fran izing mo e mo shvatiti kao na in poslovanja u kome vlasnik priznatog poslovnog sistema. . svog imena. uz naknadu. U zamenu za odre eni na in pla anja i obe anj e da e slediti uputstva i standard kvaliteta. nabavci opreme i sirovina. ko i posete davaoca fran ize uvek kada je to potrebno. poslovnog znanja. davalac fran ize. pravo kori enja svog imid a. dav alac fran ize. primaocu fran ize. uz uslove precizno odre ene ugovorom.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 4) Odluka da se kupi fran iza predstavlja jednu od opcija da se u e u novi posao . priru nike o tome kako se posluje. pomo na po etku i u osposobljavanju zaposlenih. To podrazumeva i podr ku u marketingu. primaocu fran ize. primalac fran ize dobija pravo upo trebe odre ene tr i ne marke. marketing tehnike. daje pravo osnivanja sli nog preduze a nekom drugom. potencijalno m preduzetniku. Prema definiciji Me unarodne agencije za fran izing (IFA). Zna i. fran iza predstavlj a kontinuirani poslovni odnos na osnovu kojeg fran izor. ustup a fran izantu. kao i pru anje odre ene usluge u vez i s tim kori enjem.

rizicima i gubicima Ho e li fran izing zadovoljiti aspiracije posla i elju za samostalno u primaoca fran ize .ta primalac fran ize treba da zna o samom sebi Razumevanje fran izinga Motivacija za odre eni oblik preduzetni tva Li na psihof izi ka kondicija za samozapo ljavanje Sposobnost izdr ljivosti autoriteta davaoc a odre ene fran ize Potrebna inovativnost i prilagodljivost Starost i sopstvena poslovna zrelost Sopstvena finansijska situacija Mentalna ja ina za no enje sa p roblemima.

Naj e e su to slede e informcije: .ta primalac fran ize treba da zna o samom sebi Stru na sprema i spososbnosti Spremnost za te ak prekovremeni rad. kao i spremno st na odricanje od dru tvenih i li nih zahteva van posla Podr ka porodice ivotna o ekivanja Kandidati za kupovinu fran ize tra e razne relevantne informacije pr e nego to se odlu e da potpi u sporazum o fran izi. U tom cilju fran izna udru e nja izdaju bro ure ili organizuju savetovanja.

sadr aj i posebna vrednost. vrste i oblici nadzora davaoca fran ize. Planovi poslovanja. Konkurencija. Visina i na in pla anja lanarine.Inforamacije za potencijalne primaoce fran ize U emu je specifi nost fran izinga. rasta Osposobljenost ljud i u centrali. f inansijske projekcije i sl) Na in. podela prometa. Tro kovi marketinga. istra ivanja. brzina rasta. . teritorijalna prava i ekskluzivnosti Usluge dav aoca fran ize potrebne za funkcionisanje tr i ta Finansijski profil i poslovni p okazatelji davaoca fran ize (profitabilnost. gubici. irenja. Tr i ta i stabiln ost tr i ta. zadu enost. lizing aran mani itd Izbor i okru enje lokacije.

to ga ini privla nim izvorom poslovne ideje. upravlj kog i tehni kog znanja i tehnologije. dobiti poslovnih navika i rasta proizvodnih sistema koji se posredno u jklju uju u fran izing (dobavlja i. Zna aj fran izinga za ekonomski razvoj dru tava u tranziciji nalazi se u transfe ru poslovnog. u irenju standarda k valiteta. . relativno brz i unosan rast pr eduze a. odnosno poslovne prilike.Privla nost fran izinga Smatra se da je fran izing sredstvo za osnivanje. distributeri i drugi).

Inovacije. razli itih nivoa sposobnosti i stru nosti da rade zajedno u organizaciji. kontejner za prevoz robe brodovima. obnova. ona je transformacija novih idej a u tr i no prihvatljive proizvode i usluge. Ranije smo op irno govorili o inovacijama kao osnovnom i specifi n om oru u preduzetnika.. Oni je koriste kao promenu. Korisna definicija inovacija bila bi da je to promena mo gu e koristi od raspolo ivih izvora.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 5. Tu se radi o promeni upotrebne vrednosti r esursa u cilju zadovoljenja neke potrebe potro a a. Shvata se kao korisno znanje koje pojedincu omogu uje da okupi produktivne pojedince. U osnovi. veka je menad ment. socijalna inovacija 20. Ona se mo e izra ziti kao zamena i kao dopuna. kao priliku. . Primeri po znatih inovacija uvo enje kupovine na otplatu (od bitnog zna aja za farmere i mn oge male preduzetnike). Inovacija kreira resurs. Neki ekonomisti ka u da se inovacije mogu p re vezati za tra nju nego za ponudu.

imit acija i sinteza. 2. Adaptaciaj (pro irenja) pre dstavlja novu upotrebu ili razli ite aplikacije. Aleksandar Bell . adaptacija. Gateway . us luge ili procesa. Invencija je potpuno novi proizvod. Kemmons Wilson .Tipovi inovacija u poslovnoj praksi Razlikuju 4 tipa inovacija u poslovnoj praksi. 1. usluga ili proces (Thoma s Edison . Cilj preduzetnika je uvek da pretvore materijal u resurs ili da kombinovanjem postoje ih resursa dobiju nove i produktivnije konfiguracij e. Primena postoje eg prozvoda. Sinteza je kombin cija i upotreba postoje ih poslovnih koncepata i faktora na novi na in (Fred Smi th . Imitacija je kreativna reaplikacija ve postoje eg poslovnog koncepta (Wal Mart . .personalni kompjuteri. 4. Ray Kroc MCDonalds. 3.telefon ).sijalica. To su invencija. Pizza Hut pica radnja.robne ku e. oblike tih resursa.Holiday Inn.Federal Express).

Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 6. Poznati sportisti ot varaju prodavnice sportske opreme. . podst icaj za otvaranje vlastitog restorana. Kuvanje kao hobi mo e biti inspiracija. Li no iskustvo je est izvor za pronla enje ideja za otpo injanje uspe nog biz nisa (primer putovanja u razne zemlje kao izvor inaspiracija za nove biznise) Ho biji i sportovi mogu biti dobar izvor preduzetni kih ideja.

U elji da uspe potencijalni preduzetnik esto odlu uj e na osnovu intuicije.. bez prethodne detaljne tr i ne procene. Nakon toga dolazi odluka da li kupiti postoje i biznis ili otpo eti sasvim n ov preduzetni ki poduhvat. ili lebdi neki pojam spolja njeg ili doma eg tr i ta.. Realni privred ni procesi name u da je nu no. tehnologija.Poslovna orijentacija preduzetni kog poduhvata Pre dono enja odluke o izboru na ina ulaska u mali biznis. obezbe enja materi jalnih inputa. prvo utvrditi ta i kome e se prodavati. me u kojima su glavne kada. Prvi korak je dono enje odluke da se postane preduzetnik . Pogre no se obi no kre e od re avanja pitanja finansiranja. kojeg e kvaliteta biti. a kupac se eksplicite n e spominje. na ta je ve prethodno ukazano. pred budu im preduzet nikom otvaraju se brojne dileme. po kojim cenama e se prodavati i s l. lokacije poslovnog prostora. kako i sa kojom odl ukom i i ka budu nosti. .

kao komponn ete za sticanje konkurentnih prednosti. . Na osnovu analize svih tih delova utvr uju se podru ja za vo stvo u tro kovima ili drugi izvor za diferenciranja. to preduzetnik svoju diferentnu predn ost nalazi u mogu nosti da istu korist ponudi po ni oj ceni od konkurencije ili da obezbedi korist koja je vi a od tra ene cene. Identifikovanje podru ja za sti canje konkurentne prednosti podrazumeva detaljno ra lanjavanje ukupne aktivnosti preduze a na relevantne segmente.Poslovna orijentacija preduzetni kog poduhvata Od posebne je va nosti ocena mogu nosti konkretnog preduzetnika da stekne uslove za uspe nu borbu na tr i tu i ili prestizanje konkurencije. Vrednost koju je pr eduze e u stanju da kreira za kupce mora da nadma uje njegove tro kove. Kako je vrednost ono to su kupci spremni da plate.

U Srbiji je tokom tran zicionih procesa veliki broj aktuelnih preduzetnika kupio ve postoje i biznis kr oz procese privatizacije. To su osni vanje novog preduze a ili kupovina ve postoje eg biznisa. savremena filozofija preduzetni kog menad menta stavlja u prvi plan dve mogu nosti za ulazak u vlastiti biznis u tr i nim uslovima. Zato je od in teresa da se analiziraju dobre i lo e strane ovog puta u vlastitu preduzetni ku budu nost. naj e e kroz aukciju kao na in kupovine. .Na ini ulaska u preduzetni tvo Kao to je re eno.

uz ste en zn anja i iskustva. postoje e preduze e ve ima reputa ciju na tr i tu.Odluka o kupovini postoje eg preduze a . . prednosti kupovine postoje ih biznisa mogu se formulisati u nekolik o slede ih: Postoje i biznis je manje rizi an. Radnici sa odre enim kvalifikacijama ve se nalaze u proizvodnje i prometa. Metode i sistemi rada su ve ve kreirani. Kanali distribucije i finansiranja ve su uspostvaljeni. Proizvodna oprema i inventar se ve nalaze u funkciji.prednosti Opravdanost. odnosno u fazi eksploatacije.

mogu tra iti nove vlasnike firme. nedostaci kupovine postoje eg preduze a: Preduze e mo e biti ponu eno na prodaju zbog gubtika i nerentabilnosti u poslovanju. to zahteva r ekonstrukciju i modernizaciju. Neadekvatno izabrana lokacija. Ukoliko je neophodno odre eno proizvodno i organizaciono prestruktuiranje preduze a. dobav ja i. Preduze e ne prozvodi upotrebne vrednos ti kakve zahteva tr i te. kreditori. Zastarelost prozvodne opreme i inventara. tro kovi da se to uradi mogu biti veom a visoki. Finansijeri. Pti tome aktuelni vl asnik mo e pre utati te injenice.Odluka o kupovini postoje eg preduze a ± slabe strane Slabe strane. kao i kupc i. .

Takvi su: Za to akuelni vlasnik eli da proda taj biznis Fizi ko stanje firme Tr i te te firme Finansijski uslovi postoje eg biznisa Objektivni uslovi plasmana. privatizacija dr avni h preduze a u zemljama tranzicije. . Takv i su bolja re enja za biznis i na temelju toga potreba za ve im ulaganjima za ko ja vlasnik nije sposoban ili spreman.Odluka o kupovini postoje eg preduze a Budu i preduzetnik mora da istra i i mnoge druge aspekte postoje eg biznisa pola ze i od ve navedenih slabih strana. Izuzetak je prodaja. Mogu e da su razlozi prodaje opravdani.

unosniji i sli no.Odluka o kupovini postoje eg preduze a Odluka vlasnika da proda biznis mo e biti motivisana eljom da se povu e iz bisni sa. da u e u neki drugi. Razlog mogu biti i gub ici i konstantno smanjenje prodaje u uslovim apojave nove konkurencije i drugo. na kome je postoje i biznis. Budu i preduzetnik u proceni tr i ta. treba da istr a i: Sastav populacije Konkurenciju Pona anje kupaca . da ga smanji.

. stopu nezaposlenosti. kao to su privredne komore. spisak potencijalnih kupaca. izve tajima odre enih institu cija. od nosno plate. etno psiholo ka obele ja i dr.Odluka o kupovini postoje eg preduze a Stanovni tvo. tr eba analizirati i slede e Karakteristike populacije (obrazovni nivo. periferija. Da li j e to grad. ma pa gradskog prevoza i saobra ajnica. Tu su od koristi mape grada. nacionalne slu be za zapo ljavanje. Prvi korak je definisanje tr i ta na koje je ono usmereno. Primeri. Pored toga. Ovi podaci mogu se na i u statisti kim publikacijama. neki njegov odre eni deo. dohadak. Trendove u rastu stanovni tva Sve faktore koji su poslednjih desetak godin a determinisali karakteristrike konkretnog tr i ta Procenu mogu eg broja potenci jalnih kupaca u odnosu na ukupan broj stanovnika grada ili regiona. starosnu strukturu.

Odluka o kupovini postoje eg preduze a

Za dobru odluku o kupovini postoje eg biznisa potrebno je napraviti detaljnu ana lizu konkurencije na tr i tu. Takva analiza uklju uje odgovore na slede a pitanj a: Koliko se direktnih konkurenata nalazi na datom tr i tu? Koliko je potencijal nih konkurenata na istom tr i tu? Koliko je preduzetnika (konkurenata) u posledn jih nekoliko godina napustilo biznis? Koliko se novih konkurenata u poslednjih p et godina pojavilo na tr i tu? Kakva je politika cena konkurencije? Kakvu garanc iju i servise nudi konkurencija?

Odluka o kupovini postoje eg preduze a Kakva je efikasnost kanala distribucije (uzimaju i u obzir i propagandu i promoc iju) konkurencije na tr i tu? Odredite sve konkurente i klasifikovati u dve grup e sna ne i slabe. Faktori koji determini e finansijski bonitet kupovine postoje eg biznisa. Da bi se oni mogli utvrditi i sistematizovati, potrebno je koristiti slede i redosled koraka: Kakav je bio trend gotovine i profita u poslednjih 10 godina? Istra iti trend prodaje u poslednjih 5 godina? Da li je aktiva vrednovan a objektivno? Da li je mogu e, nakon dono enja odluke o kupovini biznisa, obezbe diti dovoljno sredstava za pokri e dugova? Da li je o ekivani profit u skladu sa kupovnom cenom?

Odluka o kupovini postoje eg preduze a Pre kupovine postoje eg biznisa treba uzeti u obzir i slede e zakonske aspekte: Obezbediti uvid i u celosti istra iti kompletnu evidenciju koja se odnosi na pos toje e vlasni tvo nad biznisom. ISPITATI DA LI JE LOKACIJA U VLASNI TVU ILI JE P OD ZAKUPOM. Da li su zalo na prava i dugovi izmireni ili padaju na teret novog k upca. Da li su patenti i trgova ka marka za ti eni prema va e im zakonskim propi sima. Da li postoje a firma ima ekskluzivne ugovore sa dilerima. Pribaviti infor macije o vlasni tvu, zakupu nad objektima, proizvodnom opremom, inventarom i dru gim. Da li postoje a firma ima nere ene sporove. Sve navedene aktivnosti usmeren e su ka tome da se do e do valjane procene opravdanosti i vrednosti ulaganja u b udu i biznis.

Kada budu i preduzetni k kupuje postoje i biznis on na osnovu pa ljive analize ima realne anse da dodje do prili no ta ne prognoze o biznisu u koji ulazi. Ona uklju uje put od sopstveno d efinisane poslovne ideje do uspe nog i stabilnog biznisa. .Osvajanje novog biznisa prednosti Opredeljenje da se kreira potpunon novi biznis nosi mnogo vi e izazova i rizika nego to je preuzimanje postoje eg biznisa. To nije slu aj kod osnivanja novog biznisa. U osnovi ovog izbora je elja potencij alnog preduzetnika za kreativnim zadovoljstvom.

Da bi sa mostalno doneli odluku o finansijerima. inventar. .Osvajanje novog biznisa Pojedini preduzetnici daju prednost osnivanju novih biznisa i iz slede ih razlog a: Da bi izbegli negativne efekte proiza le iz gre aka biv ih vlasnika. odabrali proizvodnu opremu. dobavlja e i radnike. lo kaciju. Da bi izgradili lojalnost potencijalnih kupaca.

Projektovani biznis treba tako e da animira. privu e dovoljan broj potro a a koji e svojom kupovinom proizvesti pro fit.Osvajanje novog biznisa Zaklju ak iz dosada njeg izlaganja jeste da je za poslovni uspeh budu eg biznisa neophodna realna poslovna prilika. potra nje i potro nje. To zna i da je potreba za odre enim proizvod om ili uslugom kreirana od strane potro a a. Validna poslovna odluka o otpo injanju biznisa temelji se na celovitom i ko mpleksnom istra ivanju tr i ta da bi se utvrdili faktori koji uti u na formiranj e potreba. Stvaranje koncepcije marketinga koje polazi od istra ivanja tr i ta jedan je od najzna ajnijih koraka u pripremanju poslovnog plana. .

Umesto obezb e ivanja stru ne pomo i sa strane. patentirani. 5. Umesto toga zaljubljenost u ideju o odre enom proizvodu ili usluzi. 2. Nedostatak objektivne procene. Kupac treba da vi di superirnost novog proizvoda da bi ostavio svog starog snabdeva a i do ao kod novog. zakonom za ti eni kao autorsko delo i td. 6. pre svega preterano optimisti ka o ekivanja u pogledu o bezbe enja finansijskih sredstava za po etak i operativno poslovanje. 4. Nerea lne finansijske procene. Neadekvatno razumevanje tehni kih zahteva. 3. Novi biznis mora biti atraktivan da privu e ku pce i da ostvari diferentnu prednost u odnosu na konkurenciju.Osvajanje novog biznisa ± slabe strane Mogu e zamke pri izboru novog biznisa: 1. Radnik za ti en na radnom mestu. Neatrak tivnost preduzetni kog poduhvata. Tr i na kratkovi dost. . Sigurn i proizvod i usluga za kupca. Nijedan proizvod nije trenutno profitonosan niti je uspeh ne to ve ito (na dinami nom tr i tu). Ignorisanje zakonskih zahteva. pojedini preduzetnici ulaze u proizvodnju bez prethodnog sagledavanja svih relevantnih aspekata proizvodnog procesa.

kao i sredstva koja se unose u preduze e. Partnerstvo uklju uje vi e osoba koje dele vlasni tvo. 1. Tre i oblik je korporacija koja podra zumeva nevidljivost vlasnika. operativni ruko vodilac. Naj e i ob lik u razvijenim privredama je pojedina no vlasni tvo. organizacija preduze a. one su osniva i preduze a. odnosno osniva biznisa. me usobni odnosi.Izbor vlasni ke strukture poslovanja Svaki preduzetnik mora da izabere tip vlasni tva koji e koristiti. Ugovorom o osnivanju partnerske firme utvr uju se ciljevi. . Kod ovog tipa vlasni tva u jednoj li nosti su sjedinjeni vlasnik. 2. izvr ilac i radnik na mnogim drugim zadacima.

prihvata onu formu vlasnika ko ja se ini najsvrsishodnijom. Ova vrsta pomo i n aro ito je va na kod kupovine postoje eg preduze a ili fran ize. Va nost anga ovanja pravog pravnog eksperta. Zadatak je pravnog eksperta da informi e i savetuje budu eg vlasnika kako bi izbor bio u injen sa t o manje lutanja. JEDNA OD NAJVE IH TE KO A za preduzetnika su mnogobrojni strani termini u pravnim dokumentima. .. novi ili uhodani. Za to je potrebna pravna pomo .Izbor vlasni ke strukture poslovanja Preduzetnik koji ulazi u posao.

odlu i kolik o od sopstvene imovine eli da ulo i. preduzetnik mora da 1. . poreskim ograni enjima i drugim.Izbor vlasni ke strukture poslovanja Najprihvatljivija forma vlasni tva determinisna je specifi nostima delatnosti bu du eg preduzetnika. odlu i koliko e kapitala biti potrebno za konkretni poslovni poduhvat. 2. Pr i izboru odgovaraju eg legalnog oblika vlasni tva. rizikuje u planirani biznis. njegovim preferencijama.

6.Izbor vlasni ke strukture poslovanja 3. . zadrzi nad poslovnim poduhvato m. 4. razmotri poreske obaveze u odnosu na razli ite forme poslovanja. razmotri olak ice i tro kove organizacije. 7. odlu i kakvu i koliku kontrolu eli da ostvari. uzme u obzir neophodnost stabi lnosti i kontinuiteta delatnosti i pote ko a pri (eventualnom) transferu vlasni tva. odlu i da li eli da interna strana poslovanja ostane u relativnoj tajnosti 5.

Ova forma vlasni tva omogu uje vlasniku potpunu kontrolu nad poslovanjem.Opis osnovnih tipova vlasni tva 1. Ovaj oblik vlasni tva je naj e i u trgovini na malo i uslu nim delatnostima. Ova je forma vlasni tva najstarija a danas i naj ire zastu pljen au zemljama EU. mali restorani. Nijedna druga forma poslovanja nema tako izra enu k oncentraciju kontrole. Primeri su uslu ne radionice. . Jedino podle e mnogobrojnim zakonskim odredbama dr ave. kao i osetiti gor inu neuspeha. Pojedina no vlasni tvo je poslovanje iji je titular jedan ovek i ono je pod k ontrolom jedne osobe. Ovde je vlasnik taj koji e i skusiti poslovni uspeh i ostvariti profit. bistroi i sl. Poznato je da se ova forma vlasni tva smatra bitnim motiv atorom za ve u poslovnost. kao i u ostalim regionima. agen cije za promet nekretninama. poslovni uspeh i profit.

Glavna prednost je to kao for ma poslovanja ovaj oblik vlasni tva nije podlo na pla anju poreza na prihod. . to je slu aj kod korporacija.Opis osnovnih tipova vlasni tva Prednosti pojedin nog vlasni tva su i to to vlasnik u iva pravo maksimalne tajno sti i slobode da ne mora da podnosi izve taje javnosti. ulaganju itd. Prednost je tako e jedno stavnost. lako a i niski tro kovi zapo injanja biznisa. Ovde nema potrebe za ugo vorom to je slu aj kod partnerske firme. Tako e nisu potrebni dokumenti o ujidin jenju. Vla snik pla a porez na ostvareni profit.

veliki kap ital retko je u pojedina nom vlasni tvu. mali broj budu ih preduzetnika ima veliko bogatstvo. Neograni ena odgovornost pojedina nog vlasnika zna i da on ne mo e odvajati svoje poslov anje od li ne imovine prilikom ispunjavanja zahteva kreditora. Oni zala u svoju imovinu i ona im se mo e oduzeti ako ne po tuju dogovore. sem u slu aju da poseduje veliku li nu imovinu . Vlasnici kao pojedinci odgovorni su za sve poslovne dogovore. Ipak.Pojedina no vlasni tvo Nedostaci pojedina nog vlasni tva 1. . Vrlo esto ak i valsnici malih radnji se susre u sa ozbiljnim preprekama zbog ograni enih sredstva. 2. Zapravo. Kada investira mora da se osloni na sopstvene re surse budu i da nema deoni are ili partnere. Nagla ena rizi no st poslovanja. Ova forma vlasni tva tako e ograni ava iznos koji se mo e pozajmiti. Vlasnik je u nepovoljnoj situaciji ako eli da obezbedi ve e sume kapitala.

PRODAVNICE NA MALO). Osobe sa visokim stru nim kompetencijama u oblasti menad menta. in injerstva i drugih nerado se zapo ljavaju kod pojedina nih vlasnika. Mo e se zavr iti bankrotstvom . 4. za ve inu ma lih firmi kontinuitet u poslovanju je va an i po eljan (PREDUZETNI KE GRA EVINSK E FIRME. povla enjem vlasnika u penziju i drugim. . jer u tom slu aju sig urnost njihovog zaposlenja zavisi od zdravlja i drugih osobina vlasnika male fir me. Ipak. Tako e se pokazuje da vlasnici malih firmi ne mogu da plate i zadr e visoko obrazovane stru njake za poslove za koje oni nemju vremena ili znanja da ih obav e. Pojedina no vlasni tvo je i vrlo nestabilna forma poslovanja..Pojedina no vlasni tvo 3.

U pravnom smislu. os iguravaju im kompanijama i trgovini nekretninama.. Ug lavnom se sre u u veleprodajama i prodajama na malo. to je ugovor koji ima obavezuju i karakter. pa ljivo i jasno napisanog ugovora. Parnerstva su u razvijenim ekonomijama re i oblici vlasni tva od pojedina nog i korporacija. . Partnerstvo mo e b iti zasnovano na pismenom ugovoru ili na usmenom dogovoru. u uslu nim delatnostima. Savet je da se ne stupa u partnerske p oslovne odnose bez precizno. Sli no je pojedina nom vlasni tvu sem u broju partnera.Partnerstvo Partnerstvo je oblik poslovne organizacije u kojoj se udru uju dva ili vi e part nera.

partneri. Ukoliko ne postoji interni ugovor. dolazi do al okacije dogovora firme. dele dugove. zavisno od udela u profitu. po zakonu. Obi no u estvuje u upravljanju i odgovara za sve poslovne dugove. Partner sa neograni en om odgovorno u. nezavisno od veli ine svog udela u vlasni tvu. U slu aju da partnersko poslovanje bankrotira.Partnerstvo Partnerstvo po iva na principu neograni ene odgovornosti. ima pravo da nast upa kao zastupnik partnerstva. kao i u slu aju pojedina nog vlasnika. a svi partneri imaju dovoljno li ne imovine. .

a o stali mogu biti sa ogarni enom ili specijalnom odgovorno u. profit se obu no deli prema veli ini investiranog kapitala . Me u partnerima sa neogr ani enom odgovorno u. .Partnerstvo Ugovor o partnerstvu obi no reguli e raspodelu profita. U slu aj u partnerstva mora postojati bar jedan partner sa neograni enom odgovorno u. No. ako je to elja partnera. ugovorom se mo e predvideti i druga ije.

.Partnerstvo . Tako e postoje odre ene olak ice kada je oporezivanje u pitanju.prednosti Prednost partnerstva u odnosu na pojedina no vlasni tvo jeste to ono omogu ava n ekoj firmi da obezbedi ve i kapital za investiranje. Kako je li na imovin a vi e lica podlo na odgovornosti. kreditori su voljni da daju kredite. . Udru ivanjem vi e pojedinac a mo e se u i u poslovanje koje je jednoj osobi nedostupno.

nedostaci Glavni nedostatak je neograni ena odgovornost partnera. Nedostatk je nestabilnost i ote an kontinuitet. . tj. Ako je dan partner ode u penziju ili umre. neograni ena li na o dgovornost.Partnerstvo . onda problem zakonske o dgovornosti postaje ve i. njegovim povla enjem mora se imenovati novi partener. Kako svaki partner sa neograni enom odgovorno u moze slobodno nastup ati u odnosu na ugovaranje i ostale obaveze u ime firme. Zato se javlja problem transfera vlasni tva. Ustvari. njegov udeo se prodaje novoj osobi. Partneri prihvataju tu no vu osobu.

ta treba da sadr i ugovor o partnerstvu .

ma ine.korpor acija je ta koja kupuje gra evinske objekte. Cilj im je ostvarivanje profita. uzimanjem kredita od banaka ili pozajmicama od ulaga a prodajom obveznica i na druge na ine. . Prema zakonima . pozajmljuje n ovac i podlo na je zakonskim potra ivanjima.Korporacija Ve ina korporacija (akcionarska dru tva) u razvijeniom zemljama su u privatnom v lasni tvu. prodaje robu. Korporacije mogu posedovati imovinu. Sredstva se obezbe uju prodajom ude la u vlasni tvu. dugovati i njihova dugovanja se mogu sudski potra ivati.

Tako e se omogu uje klj u nim menad erima da steknu svoj udeo u ukupnom fondu akcija. Tako se upravne delatnosti stavljaju u ruke kompetentnih stru njaka. ODVAJANJE VLASNI TVA OD UPRAVLJANJA KORPORACIJOM OMOGU UJE ONIMA KOJI NISU VLASNICI DA IMA JU STATUS I AUTORITET. a esto i da ih dob iju pod povoljnim okolnostima. . Vlasnici deonica je dne korporacije imaju ograni enu odgovornost i nisu odgovorni za dogovore korpor acije. Korporacija zakonski ima ulogu odgovornog lica i pravi je vlasnik poslova nja. deoni ari. to pospe uje menad erski talenat. upravlja ku mo delegiraju Upravnom odboru. Vlasnici korporacije.Korporacija Korporacija je oblik poslovanja u malim i velikim biznisima.

prednosti Prednost korporacije je u lakom preno enju vlasni tva. Povla enje bilo kog deoni ara ne uti e na ivot korporacijre. Korporacija tako e dozvoljava ve i obim poslovanja nego to je slu aj sa pojedina nim vlasni tvom ili partnerstvom. a poslovna politika se menja kada se povu e glavn i deoni ar. Aktiv nost korporacije se nastavlja. POSTOJI OTVORENO TR i TE AKCIJA. Akcionari mogu prodavati akcije kome god ele. Prednost je i dugoro nost i stabilnost.Korporacija . .

kao i menad eri. prednosti korpora cije su Ograni ena odgovornost Delegiranje uprave Prenosivost vlasni tva Dugoro nost i stabilnost Ve i obim poslovanja . Pla anje poreza na prihode. S obzirom na odvojenost vlasni tva i up ravljanja. su slu benici kompanije i njihove plate su zagarantovane bez obzira na uspe nost firme Ukratko. a deoni ari pla uju porez na dividende. profit.nedostaci Jedan od najve ih je dvostruko oporezivanje. menad eri ne moraju imati neposredni interes za porast profita kompan ije. Administrativno osoblje.Korporacija .

.Korporacije Nedostaci Oporezivanje Neadekvatna kontrola vlasnika Tro kovi i problemi organiz acije Opasnost od nedostatka li nih interesa Nedostatak tajnosti i sve ve a kont rola dr ave.

Prvi korak je da se realno proceni visina nov anih sredstava potrebnih za r ealizaciju novog posla. Nek i poslovni projekti ne mogu da se realizuju zbog nedostatka kapitala. va i tvrdnja da se uvek mogu na i sredstva za dobre projekte. smat ra se da u na elu. Ipak.Kako obezbediti po etni kapital Nakon izbora oblasti privredne delatnosti i prave odluke strategijskog karaktera izbora oblika vlasni tva. preduzetniku predstoji da odgovori na pitanje kako da osigura finansijska sredstva neophodna za organizaciju i realizaciju novog bizn isa. a potom da se na u mogu nosti za fizi ko poslovanje. .

Iz toga se vidi da je profesionalno ura eni poslovni plan osnova za obe zbe ivanje finansijske podr ke. budu i preduzetnik i vlasnik malog preduze a ne e mo i da ubedi bankare i zainteresovane ulaga e u to da su njegove projekcije realne i odr ive. To je neophodno ako preduzetnik eli da bi se izo trila biznis ideja i ocenila op rvadanost ulaganja u njenu realizaciju. Bez dobrog poslovnog plana mnogi biznisi nikada ne e dobiti ansu za otpo injane. Najva nija je izrada integralnog poslovnog plana. . Biznis plan je instrument pristupa poten cijalnim finansijerima celog projekta (bankarima i ostalim potencijalnim finansi jerima).Kako obezbediti po etni kapital Bez temeljne analize tr i ta i konkurencije.

U drugom slu aju preduzetnik treba da se odlu i da li e aplicira ti za kredit kod banke ili e se obratiti nekom privatnom izvoru. .Kako obezbediti po etni kapital Preduzetnik ima vi e mogu nosti za obezbe ivanje finansijskih sredstava za reali zaciju novog biznisa. Naj e i izvori preduzetni kog finansiranja su du ni ki kapital i trajni kapital. kao to su posedovanje sopstvenog kapitala.ili anga ovanje tu eg kapitala.

finansi sjko posredni tvo. koji zavr ava tako to korisnik vra a pozajmljenu sumu. Naj e e oblici du ni kog kapitala su bankarski krediti. Pozajmica podrazumeva da ponu ava kap itala osigurava svoj novac upisivanjem hipoteke na imovinu korisnika du ni kog k apitala. Izme u korisnika i ponu a a du ni kog kapitala uspostvalja se poverila ki odnos. . glavni cu i tako e pla a pla a dogovorene kamate. finansiranje od strane kupaca i dobavlja a.Kako obezbediti po etni kapital Du ni ki kapital. lizing.

sa relativno jednostavnim postupcima i procedurama za dobijanje i njihovo kori enje. U zemljama u tranziciji. U razvijenim privredama. bankarski krediti su relativno jednostavni na ini za obezbe ivanje potre bnog kapitala. vreme. tro kovi. kriterijumi vrednovanja biznis planova. ove procedure . kao i instrumenti za garanciju jo uvek predstavljaju zna ajne te ko e za preduzetnike. sa stabilnim i razu enim finansijskim tr i tima. iako je dosta ura eno na uvo enju procedura. 1. .Kako obezbediti po etni kapital DU NI KI KAPITAL. uklju uju i i Srbiji. Bankarski krediti se poajvljuju u svim fazama ivotnog ciklu da preduze a.

Dva osnovna bankarska zahteva. Prvi se odnosi na li nost preduz etnika (njegove spososbnosti za preduzetni ku trku).Kako obezbediti po etni kapital Bankarski krediti smatraju se naro ito primerenim za finansiranje rane faze razv oja preduze a. I proverav ati Za pravilan pristup banci. . vrste i raspolo ivi obim k reditnih sredstava su razli iti u razli itim bankama. ka i za pro irenje poslovanja. obezbedi i sopstveno u e e. Uslovi. pored kredita. Informacije o finansijskom tr i tu su promenljive i svaki preduzetnik ih mora pazljivo pratiti. Drugi se odnosi na norme ko je mora da ispunjava preduzetni ka organizacija. vrlo je va no da preduzetnik ima svest ta banka o d njega zahteva. Po pravilu se tra i da preduzet nik.

kreditne informacije i transfer novca. To je dobar na in da bankari bolje upoznaju i preduzetnika i njegov preduzetni ki poduhvat i uspostave poslovni odnos. racionalnije i sa ve im izgledima da dobije kredit. pored nov anih pozajmica. nude i profesionalne savet. Korisno je da preduzetnik zatra i sav etodavnu fiansijsku pomo od bankara pre nego to treba da podnosi kreditni zahtev . .Kako obezbediti po etni kapital Banke. Ovo e uticati da preduzetnik formuli e kreditni zahtev stru nije. finansisjke referen ce.

komitenti mogu povu i svoje depozite i tako smanjiti kreditene mogu nosti banaka. To su preduze a koja obezbe u ju novac iz razli itih izvora. POZAJMICE KOD TZV. a onda ga pozajmljuju pojedincima i preduze ima. Za finansijske posrednike je karakteristi no da imaju precizno regulisane o dnose sa vlasnicima finansijskih sredstava koji svoj novac ne mogu povu i. Kod b anaka. Budu i preduzetnici znaju ili treba da znaju da va an izvor finansiranj a mogu biti i kupci i dobavlja i kroz razne oblike avansa ili to mo e biti zadu ivanje kod dobavlja a. .Kako obezbediti po etni kapital Lizing uklju uje nabavku opreme u uslovima kada je ivotni vek opreme relativno k ratak. Tro kove svog poslovanja pokrivaju iz razlike izme u kamatne stope koju pla aju vlasnicima finasijskih sredstava i kamatne stope koju zara unavaju svojim strank ama. FINANSIJSKIH POSREDNIKA.

vlasni ki trajni kapital ili neki oblici finansij ske podr ke dr ave. Trajni kapital se mo e obezbediti a ko se proda deo preduze a ili ono podeli. 2. . tzv. i samih zaposlenih. Venture ili rizi ni kapital.Kako obezbediti po etni kapital Trajni kapital obuhvata slede e izvore 1. 3. Privatna ulaganja drugih preduzetnika u realizaciju preduzetni kog poduhvata konkretnog preduzetnika. Prodaja donosi gotovinu. dokapitalizacije preduze a ili promen u vlasni tva. kao to su bankarski krediti. Ovaj vid finansiranja mo e biti dopuna drugim vidovima finansiranja . dobvlja a. pod odre enim us lovima. 4. ko nkurenata. ali i decentr alizaciju. esto se korist i ne samo za sni avanje tro kova kapitala. Javna prodaja vlasni kih vrednosnih papira na tr i tu. Poseban oblik trajnog kapitala su i fondovi. ve ¶i za pove anje trajnosti stabilnosti preduze a u o ima kupaca.

Strplje nje. U r azvijenim zemljama prodaja udela rizi nog kapitala realizuje se izme u 5 i 7 god ina od osnivanja preduze a. Zavise od uspeha pro izvoda i razvijenosti finansijskog tr i ta. riz i ni kapital ne tra i povra aj sredstava ve o ekuje zaradu na prodaji akcija jed nog dana po znatno vi oj ceni od njihove po etne investicije.. . jer je rizik ve i. Rizi ni kapital dolazi do prihoda tek nekoliko godina. politi ke i ekonomske situacije.Kako obezbediti po etni kapital Ko mo e biti nosilac rizi nog kapitala Nosioci rizi nog kapitala mogu biti insti tucije u dr avnoj i privatnoj svojini. Rizi ni kapital re tko ima ve inski udeo. Riz i ni kapital pru a pomoc u upravljanju firmom. Investitori rizi nog kapitala zah tevaju ve i prihod u odnosu na druge oblike kapitala. Obi no u estvuje sa 20 do 40% u vlasni tvu preduze a. Za razliku od banaka. One obezbe uju kapital firmama koje imaj u nagla en potencijal za rast i konkurentsku poziciju.