Preduzetni ki proces 1 Pretpostavke za uspeh malog preduze a Pretpostavke za uspe no uklju ivanje u privrednu strukturu ve e su ukoliko se ra spola e sa: 1.

jasnom, tr i no valorizovanom idejom o proizvodu ili usluzi 2. ob ezbe enom finansijskom i drugim oblicima pomo i 3. adekvatnom organizacionom inf rastrukturom za podr ku realizaciji preduzetni ke ideje 4. tehni kim ³znati kako´ 5. u spostvaljenim li nim kontaktima sa partnerima. 6. dostupnim izvorima snabdevanja . Stvaranje nove vrednosti u ekonomskom smislu zna i stvaranje sto ve e razlike izme u vrednosti upotrebljenih resursa i vrednosti proizvoda i usluga dobijenih tim vrednostima. U savremenom konkurentnom poslovanju postoji mno tvo mogu nosti za stvaranje nove vrednosti.

Preduzetni ki proces 2 Preduzetni ki proces sastoji se iz tri me usobno povezane pokreta ke sile etnik i njegov tim Poslovna prilika Resursi

Preduz

Preduzetni ki proces 3 Svi prethodno navedeni elementi moraju se pravilno procenjivati kako bi se pove ale anse za poslovni uspeh. Preduzetnik mora da proceni svoje jake i slabe stran e, ili sopstvene prednosti i nedostatke. Potom mora da izvr i tr i nu procenu po slovne prilike i da racionalno vrednuje potrebne resurse.

naro ito u po etnom perio du tokom kojeg se vr i tr i na provera poslovne ideje. znanje. Prim er slabih I jakih strana preduzetnika osniva a.li ne osobine Li ne osobine.Preduzetni ki proces . iskustvo. Ovde je bitno da se u tim privuku i uklju e partneri koji imaju karakteristike bitne za uspeh a koje nedostaju preduzetniku osniva u. .. priprema poslovni plan. koji zeli da izgradi i vodi hote l. v alorizuju resursi .ve tine preduzetnika i njegovog tima imaju klju nu ulogu u svakoj uspe noj organizaciji ili preduze u..

Preduzetni ki proces . .poslovna prilika Poslovna prilika se smatra glavnom pokreta kom silom za preduzetni ko delovanje i klju nim faktorom preduzetni kog procesa. Ali poslovna prilika se ne sme izjed na avati sa tr i nom ansom. to je esta gre ka neuspe nih preduzetnika.

naporan i pun zamki i prepreka. Put od kreiranja ideje d o ostvarenja uspe nog biznisa je dug. Sistem pok u aja i gre aka.fizi ka sredstva i finansijski i ljudski resursi Smatra se da su dobri preduzetnici u stanju da iz ograni enih sredstava izvuku m aksimum i napreduju sa minimalnim dodavanjem sredstava. Taj se proces sastoji iz nekoliko klju nih faza iako se on ne odvija po nekom nau nom modelu. vra anja na prethodni korak.Preduzetni ki proces . .

izbor poslovnih partnera Po etak i opstanak.Faze kreiranja preduzetni ke ideje Motivacija Identifikovanje poslovne ideje. . prilike Vrednovanje (tr i na provera) ideja Identifikovanje resursa Pridobijanje sledbenika.

PRAKTI NOS T REALIZACIJE VIZIJE)... pronala enje poslovne ideje. Precizna poslovna ideja nije samo stvar inspiracije Tre a faza sastoji se u t r i nom proveravanju poslovne ideje. ve su u njoj. obrazovanje.Faze kreiranja preduzetni ke ideje POSTAVLJANJE CILJEVA I OTPO INJANJE BIZNISA. njeno precizno preispitivanje i vrednovanje u smislu opravdanosti. PORODICI. celishodnosti ulaska u konkretni biznis. ugradjeni iskustvo iz prethodnog perioda . ODNOSNO GLOBALNE PREDSTAVE O BUDU EM BIZNISU. Prva faza sastoji se od razmi ljanja i iznalazenja STIMULACIJE ZA Druga faza odnosi se na otkrivanje. U ovoj fazi testira se proizvod ili usluga kroz proveru tehni ko tehnolo kih parametara i tr i nih uslova. li ni interes. IZAZOVNOST. JASNO A. DRU TVU. poslovne prilik e. po pravilu. MOTIVACIJA STOJI U OSN OVI OBLIKOVANJA VIZIJE. sugestije ro aka i prijatelja i drugo. preduzetnika. . GDE POTENC IJALNI PREDUZETNIK ZELI DA BUDE (INSPIRATIVNOST. MOTIVACIJA SE MO E PRONA I U LI NOS TI. SOCIJALNOJ GRUPI IZ KOJE JE ONA.

. pribavljanje ra znih vrsta dozvola. Peta je faza pregova ranja za ulazak u posao. izbor poslovnih partnera.Faze kreiranja preduzetni ke ideje etvrta faza uklju uje identifikovanje i specifikovanje svih osnovnih resursa za uspe nu realizaciju novog biznisa. registraciju preduze a i drugo. realizaciju poslovnog plana. Pregovaranje obuhvata zatv aranje finansijske konstrukcije posla. Neophodan je vremenski operacionalizovan plan ulaska u posao i analiza dobavlja a sirovina i materijala.

to zna i da je uspe n o savla ivanje prethodne uslov za narednu. Navedene faze pore ane su logi kim redosledom. imperativni zahte vi su uspostavljanje poslovnih odnosa sa stru njacima i veza sa potro a ima i do bavlja ima. .Faze kreiranja preduzetni ke ideje esta faza obuhvata zavr ne pripreme i ulazak u posao. Osnovni. zavisno od napora svakog konkretno g preduzetnika. Vremensko trajanje bilo koje faze nij e mogu e unapred odrediti i ono je razli ito.

faze mogu se prikazati u formi preduzetni kog alogaritma. 8. 9. 5. dono enje odluke da se u e u biznis. poslovanje ili preduzetni ki menad ment. tr i nu proveru poslovne ideje. obezbe enje fizi kih resursa. k oji se shvata kao skup (kona ni) koraka (simbola) i uop teni postupak za sistema tsko re avanje pojedina nih zadataka. 12. i 16. Obuhvata: 1. 2. 6. 3. 10. dobit ili gubitak.po etak poslovanja. izbor organizac ione.14. 13. 4. formiranje menad erskog tima. identifikovanje poslovne pr ilike i kreiranje poslovne ideje. proveru sopstvenih preduzetni kih sposobnosti. izradu poslovnog plana. plan rasta i razvoja. . 15. start up aktivnosti. finansijsku podr ku.Faze kreiranja preduzetni ke ideje Svi navedeni koraci.11. zakonske forme poslovanja i registraciju preduze a. pridobijanj e sledbenika. stvaranje bazi nog modela organizacije. 7.

. Ipak. Poslovna ideja rezultat je stvaral a kog mi ljenja. Faza inkubacije (prikupljanje svih bitnih injenica) mogu da doprinesu da se oblikuje ideja sa uspe nom prakti nom primeno m. koje je prisutnije kod preduzetnika.Identifikovanje poslovne prilike Prvi korak u otpo injanu biznisa ili potrebe da se unese promena u postoje i jes te pitanje kako do i do dobre poslovne ideje. garancija nema. Zato oni pre pronalaze pos lovne ideje tamo gde ih drugi ne vide.

on e do i do ideje koja mo e biti po etak velikog posla. prirodna nadarenost . po rodi ni biznis. Naj e i izvori preduzetni kih ide ja su: Prethodni posao. preuzimanjem ideja nekog d rugog. li ni interes. ansa. kreativnost pojedinca mo e se unaprediti. ali I u drugim organizacijama. obrazovanje. Posto je razni metodi i postupci za razvoj grupnog i kolektivnog mi ljenja. a neki autori ka u i malo sre e. Ako preduzetnik ima dovoljno relev atnih informacija. Iz kojih i zvora mogu do i poslovne ideje? Istra ivanja pokazuju da ideje mogu do i iz bavl jenja istim biznisima.talenat. Va n o je podsetiti da je za nastanak preduzetni ke ideje bezuslovno potrebno stru no znanje. sugestija. uklju ivanjem u ve uhodani biznis i sl. drugo.Identifikovanje poslovne prilike Do faze iluminacije (otkrivanja najboljeg re enja) do i e samo onda ako je predu zetnikova svest usmerena na su tinu problema. prijatelji i rodbina. . Kao to je pokazano u ranijem izlaganju.

ovako definisana. izra enu u vidu ostvarenog zna ajnog profit a i potencijala za rast. a poslovna prilika je tr i no proverena poslovna idej a koju je mogu e realizovati. koje odlikuje kreativnost. Kao to je re eno. Sve to zaj edno donosi nagradu za preduzetnika. izlazak na tr i te je izvodljiv i menad erski tim je u stanju da to postigne. mo emo re i da je svaka ideja o novom proizvodu ili usluzi koja nije tr i no proverena poslovna ideja.Identifikovanje poslovne prilike ni preduzetnici do dobrih poslovnih ideja naj e Dakle. poslovne prilike se stalno pojavljuju usled dina mi nih promena. Tako e i da ostvari konkurentnu prednost. Tr i na prilika. sadr i otvoreno vreme za realizaciju. bitno je razlikovanje poslovne ideje sa izgledom na uspeh od tr i ne prilike. Anticipacija tih promena u poslovnom okru enju je od vitalnog zn a aja za preduzetnike. Ustva ri. P oslovno okru enje je po pravilu dato i ne mo e se na jednostavan na in izmeniti. Poslovni poduhvati u tr i nim ekonomijama odvijaju se u okru enju koje je deter minisano privatnim vlasni tvom i profitom (izuzev socijalnih i neprofitnih organ izacija). uspe e dolaze na temelju iskustva iz prethodnog posla. Rezultat te interakcije predstavlja priliku oko koje se stvara novi poslovni poduhvat. interakcija poslovne ideje i okru enja. U takvim okolnostima. Zato pojedini preduzetnici. Odnos. Zatim. i/ili vo eni li nim interesom. . Dobra poslovna ideja ne podrazumeva uvek tr i nu priliku. kr edibilitet i odlu nost e uo iti i iskoristiti priliku na tr i tu dok je drugi te k razmatraju.

(a) Tr i na provera poslovne ideje obuhvata slede e situacije: .Kada poslovna ideja postaje poslovna prilika? Sa aspekta poslovne prakse smatra se neophodnim da preduzetnik svoju poslovnu id eju testira preko (a) tr i ta. (b) tehni ke izvodljivosti i (c) odr ivosti.

2. 3 . na in uvanja i odr avanja novog proizvoda moraju biti jednostavni i laki za komunikaciju sa kupcima. Upotreba. Poslovna ideja mora biti kompatibilna sa postoje im potro a kim stavovima i v erovanjima kako ne bi bile potrebne neke drasti ne promene u pona anju kupaca. prodaja kao i po etna reputacija preduzetnika se gubi. 4. Ako je inovacija kompleksna i kupac mo e imati te ko e da razume njeno kori enje. . Ako nije tako. koji se nalaze u osnovi biznis ideje. ona ne e biti privla na za kupovinu (primer s upa iz kesice i makrobioti ki poluproizvod). moraju imati uo ljivu prednost u odnosu na proizvod ili uslugu koji se ve nalaze na tr i tu. Proizvod ili usluga moraju biti dostupni i spremni za isporuku kada ih kupac poru i. Novi proizvod ili usluga.Tr i na provera poslovne ideje 1.

na primer. Ako najmanje 3 ili 4 od navedenih karakteristika nisu prepoznate. Kada preduzetnik procenjuje svoju poslovnu ideju. konkurencije. Za kupca je va na mogu nost da proizvod ili uslugu isproba pre kupovine to podra zumeva. kupaca. tada se konkretna ideja mora redefinisati. .Tr i na provera poslovne ideje 5. kao i marketing za konkretan proizvod ili uslu gu. Vrlo va na je trenutna i uo ljiva korist proizvoda ili usluge za kupca kako b i on bio uveren da je tom kupovinom zadovoljio neku svoju konkretnu potrebu. 6. on je testira kroz navedene s ituacije. Tr i no testiranje podrazumeva i analizu dobavlja a. dostupnost uzorka za degustaciju ili dostava na ku nu adresu.

Provera tehni ke izvodljivosti poslovne ideje Postavljaju se slede a pitanja: 1. Kakve su tehni ke karakteristike i izdr ljivost materijala koji se upotreblja vaju? 4. da li se tehni ke karakteristike proizvoda mogu modifikovati u funkciji zadovoljenja specifi nih zahteva kupaca? 3. Da li je dizajn fleksibilan. Da li proizvod ima funkcionalan dizajn i atra ktivan izgled? 2. Da li je proizvod pouzdan i siguran za upotrebu? .

Provera tehni ke izvodljivosti poslovne ideje 5. Da li je odr avanje proizvoda jednostavno i jeftino? 6. Da li se postoje a op rema mo e primeniti i u proizvodnji planiranog proizvoda ili se mora adaptirati? .

Da li se mo e uticati na period povra aja pozajm ljenog kapitala? 4. Koji je vremenski horizont za finansijske projekcije? 5. Kak o meriti profitne potencijale novog proizvoda ili usluge? 6. Od ega zavisi izbor lokacije (mikro i makro) budu e preduzetni ke organizacije? .Procena odr ivosti budu eg proizvoda ili usluge Ovde se posmatraju ekonomske varijable i tra e odgovori na slede a pitanja: 1. K ako do i do neophodnog start-up kapitala? 2. Koliko obrtnog kapitala je potrebno u inicijalnoj fazi biznisa? 3.

Procena odr ivosti budu eg proizvoda ili usluge 7. Da li je biz nis sezonskog karaktera i kako se to odr ava na ukupnu poslovnu efikasnost i efe ktivnost? 9. Koja vrsta eksterne ekspertize je neophodna u po etnoj fazi rasta o rganizacije? . Da li postoje zakonske pote ko e oko registrovanja preduze a? 8.

Kupovanjem postoje eg biznisa 3. Fran izingom 5. Kroz li no iskustvo 7. umetnosti i zanata. . Inovacijom 6. Preko hobija i sportova. Otcepljenje m spin off 4.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 1. Kopiranjem postoje eg biznisa 2.

U takvim slu ajevima za dola enje do poslovne idej e mo e se koristiti kopiranje nekog ve postoje eg biznisa. posetom nekom gradu da bi se v idelo ta sve tamo postoji itd. Kopir anje nekog ve postoje eg biznisa. reklama. . Korisne informacije n alazimo u programima lokalne televizije.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje Na ini na koje budu i preduzetnik tra i odgovor na postavljeno pitanje: 1. onda se otvara mogu nost da se u e u proizvodnju i li pru anje konkretne usluge. Kada se pojavi potreba za nekim proizvodom ili uslugom kojih nema dovoljno.

Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 2. pa i proizvodnih programa. u kojima se odvija restrukturisanje i transform acija. Na ovaj na in mo e se posti i tr i ni uspeh neki h proizvoda. Osnovno pitanje koje se mora postaviti pre nego to se donese odluka o kupovini konretnog biznisa jeste za to postoje i vlasnik prodaje svoj biznis. . odnosno usluga. 3. Kupovina postoje eg biznisa. I est i rizi an na in dolaska do poslovne ideje. Otceplje nje (spin off) predstavlja odvajanje vitalnih delova glomaznih i neefikasnih fir mi i stvaranje novih preduze a. kao i privatizacija (stvaranje vi e manjih firmi). Ovaj na in va an je za p rivredne strukture u tranziciji.

uz uslove precizno odre ene ugovorom. poslovnog znanja. uz naknadu. ko i posete davaoca fran ize uvek kada je to potrebno. . svog imena. Zna i. Prema definiciji Me unarodne agencije za fran izing (IFA). priru nike o tome kako se posluje. ustup a fran izantu. marketing tehnike. To podrazumeva i podr ku u marketingu. davalac fran ize. pomo na po etku i u osposobljavanju zaposlenih. kao i pru anje odre ene usluge u vez i s tim kori enjem. primaocu fran ize. daje pravo osnivanja sli nog preduze a nekom drugom. nabavci opreme i sirovina. fran izing mo e mo shvatiti kao na in poslovanja u kome vlasnik priznatog poslovnog sistema. fran iza predstavlj a kontinuirani poslovni odnos na osnovu kojeg fran izor. primalac fran ize dobija pravo upo trebe odre ene tr i ne marke. dav alac fran ize.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 4) Odluka da se kupi fran iza predstavlja jednu od opcija da se u e u novi posao . primaocu fran ize. potencijalno m preduzetniku. pravo kori enja svog imid a. U zamenu za odre eni na in pla anja i obe anj e da e slediti uputstva i standard kvaliteta.

rizicima i gubicima Ho e li fran izing zadovoljiti aspiracije posla i elju za samostalno u primaoca fran ize .ta primalac fran ize treba da zna o samom sebi Razumevanje fran izinga Motivacija za odre eni oblik preduzetni tva Li na psihof izi ka kondicija za samozapo ljavanje Sposobnost izdr ljivosti autoriteta davaoc a odre ene fran ize Potrebna inovativnost i prilagodljivost Starost i sopstvena poslovna zrelost Sopstvena finansijska situacija Mentalna ja ina za no enje sa p roblemima.

U tom cilju fran izna udru e nja izdaju bro ure ili organizuju savetovanja. Naj e e su to slede e informcije: . kao i spremno st na odricanje od dru tvenih i li nih zahteva van posla Podr ka porodice ivotna o ekivanja Kandidati za kupovinu fran ize tra e razne relevantne informacije pr e nego to se odlu e da potpi u sporazum o fran izi.ta primalac fran ize treba da zna o samom sebi Stru na sprema i spososbnosti Spremnost za te ak prekovremeni rad.

rasta Osposobljenost ljud i u centrali. irenja. f inansijske projekcije i sl) Na in. Planovi poslovanja. podela prometa. teritorijalna prava i ekskluzivnosti Usluge dav aoca fran ize potrebne za funkcionisanje tr i ta Finansijski profil i poslovni p okazatelji davaoca fran ize (profitabilnost. Tro kovi marketinga. vrste i oblici nadzora davaoca fran ize. Visina i na in pla anja lanarine. . Tr i ta i stabiln ost tr i ta. gubici. lizing aran mani itd Izbor i okru enje lokacije. sadr aj i posebna vrednost. brzina rasta. zadu enost.Inforamacije za potencijalne primaoce fran ize U emu je specifi nost fran izinga. istra ivanja. Konkurencija.

Zna aj fran izinga za ekonomski razvoj dru tava u tranziciji nalazi se u transfe ru poslovnog.Privla nost fran izinga Smatra se da je fran izing sredstvo za osnivanje. distributeri i drugi). upravlj kog i tehni kog znanja i tehnologije. u irenju standarda k valiteta. to ga ini privla nim izvorom poslovne ideje. dobiti poslovnih navika i rasta proizvodnih sistema koji se posredno u jklju uju u fran izing (dobavlja i. relativno brz i unosan rast pr eduze a. . odnosno poslovne prilike.

socijalna inovacija 20. Shvata se kao korisno znanje koje pojedincu omogu uje da okupi produktivne pojedince. Inovacije. ona je transformacija novih idej a u tr i no prihvatljive proizvode i usluge. . veka je menad ment. Oni je koriste kao promenu.. U osnovi. Ranije smo op irno govorili o inovacijama kao osnovnom i specifi n om oru u preduzetnika. Neki ekonomisti ka u da se inovacije mogu p re vezati za tra nju nego za ponudu. kontejner za prevoz robe brodovima. kao priliku. Ona se mo e izra ziti kao zamena i kao dopuna. Inovacija kreira resurs.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 5. Primeri po znatih inovacija uvo enje kupovine na otplatu (od bitnog zna aja za farmere i mn oge male preduzetnike). Korisna definicija inovacija bila bi da je to promena mo gu e koristi od raspolo ivih izvora. razli itih nivoa sposobnosti i stru nosti da rade zajedno u organizaciji. Tu se radi o promeni upotrebne vrednosti r esursa u cilju zadovoljenja neke potrebe potro a a. obnova.

4. adaptacija. oblike tih resursa. usluga ili proces (Thoma s Edison .robne ku e. Ray Kroc MCDonalds. . Adaptaciaj (pro irenja) pre dstavlja novu upotrebu ili razli ite aplikacije. Primena postoje eg prozvoda. Sinteza je kombin cija i upotreba postoje ih poslovnih koncepata i faktora na novi na in (Fred Smi th . Pizza Hut pica radnja. imit acija i sinteza.Tipovi inovacija u poslovnoj praksi Razlikuju 4 tipa inovacija u poslovnoj praksi. To su invencija. Gateway .sijalica. 2. 3. Kemmons Wilson . Aleksandar Bell . 1.telefon ). Imitacija je kreativna reaplikacija ve postoje eg poslovnog koncepta (Wal Mart .Holiday Inn. us luge ili procesa. Cilj preduzetnika je uvek da pretvore materijal u resurs ili da kombinovanjem postoje ih resursa dobiju nove i produktivnije konfiguracij e.Federal Express). Invencija je potpuno novi proizvod.personalni kompjuteri.

Li no iskustvo je est izvor za pronla enje ideja za otpo injanje uspe nog biz nisa (primer putovanja u razne zemlje kao izvor inaspiracija za nove biznise) Ho biji i sportovi mogu biti dobar izvor preduzetni kih ideja.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 6. Poznati sportisti ot varaju prodavnice sportske opreme. podst icaj za otvaranje vlastitog restorana. . Kuvanje kao hobi mo e biti inspiracija.

na ta je ve prethodno ukazano. pred budu im preduzet nikom otvaraju se brojne dileme. po kojim cenama e se prodavati i s l. U elji da uspe potencijalni preduzetnik esto odlu uj e na osnovu intuicije. Prvi korak je dono enje odluke da se postane preduzetnik . obezbe enja materi jalnih inputa. . bez prethodne detaljne tr i ne procene. lokacije poslovnog prostora. me u kojima su glavne kada. prvo utvrditi ta i kome e se prodavati.. Pogre no se obi no kre e od re avanja pitanja finansiranja. kojeg e kvaliteta biti. ili lebdi neki pojam spolja njeg ili doma eg tr i ta. tehnologija. kako i sa kojom odl ukom i i ka budu nosti. Realni privred ni procesi name u da je nu no. a kupac se eksplicite n e spominje. Nakon toga dolazi odluka da li kupiti postoje i biznis ili otpo eti sasvim n ov preduzetni ki poduhvat.Poslovna orijentacija preduzetni kog poduhvata Pre dono enja odluke o izboru na ina ulaska u mali biznis..

. Na osnovu analize svih tih delova utvr uju se podru ja za vo stvo u tro kovima ili drugi izvor za diferenciranja. to preduzetnik svoju diferentnu predn ost nalazi u mogu nosti da istu korist ponudi po ni oj ceni od konkurencije ili da obezbedi korist koja je vi a od tra ene cene. kao komponn ete za sticanje konkurentnih prednosti.Poslovna orijentacija preduzetni kog poduhvata Od posebne je va nosti ocena mogu nosti konkretnog preduzetnika da stekne uslove za uspe nu borbu na tr i tu i ili prestizanje konkurencije. Identifikovanje podru ja za sti canje konkurentne prednosti podrazumeva detaljno ra lanjavanje ukupne aktivnosti preduze a na relevantne segmente. Kako je vrednost ono to su kupci spremni da plate. Vrednost koju je pr eduze e u stanju da kreira za kupce mora da nadma uje njegove tro kove.

savremena filozofija preduzetni kog menad menta stavlja u prvi plan dve mogu nosti za ulazak u vlastiti biznis u tr i nim uslovima. To su osni vanje novog preduze a ili kupovina ve postoje eg biznisa. naj e e kroz aukciju kao na in kupovine. U Srbiji je tokom tran zicionih procesa veliki broj aktuelnih preduzetnika kupio ve postoje i biznis kr oz procese privatizacije. . Zato je od in teresa da se analiziraju dobre i lo e strane ovog puta u vlastitu preduzetni ku budu nost.Na ini ulaska u preduzetni tvo Kao to je re eno.

Proizvodna oprema i inventar se ve nalaze u funkciji. postoje e preduze e ve ima reputa ciju na tr i tu. Kanali distribucije i finansiranja ve su uspostvaljeni. Metode i sistemi rada su ve ve kreirani. odnosno u fazi eksploatacije. Radnici sa odre enim kvalifikacijama ve se nalaze u proizvodnje i prometa. prednosti kupovine postoje ih biznisa mogu se formulisati u nekolik o slede ih: Postoje i biznis je manje rizi an. .Odluka o kupovini postoje eg preduze a . uz ste en zn anja i iskustva.prednosti Opravdanost.

Neadekvatno izabrana lokacija. Zastarelost prozvodne opreme i inventara. . nedostaci kupovine postoje eg preduze a: Preduze e mo e biti ponu eno na prodaju zbog gubtika i nerentabilnosti u poslovanju. kao i kupc i. tro kovi da se to uradi mogu biti veom a visoki. Finansijeri. Ukoliko je neophodno odre eno proizvodno i organizaciono prestruktuiranje preduze a. Pti tome aktuelni vl asnik mo e pre utati te injenice. to zahteva r ekonstrukciju i modernizaciju.Odluka o kupovini postoje eg preduze a ± slabe strane Slabe strane. dobav ja i. kreditori. Preduze e ne prozvodi upotrebne vrednos ti kakve zahteva tr i te. mogu tra iti nove vlasnike firme.

. Takvi su: Za to akuelni vlasnik eli da proda taj biznis Fizi ko stanje firme Tr i te te firme Finansijski uslovi postoje eg biznisa Objektivni uslovi plasmana. Takv i su bolja re enja za biznis i na temelju toga potreba za ve im ulaganjima za ko ja vlasnik nije sposoban ili spreman. Izuzetak je prodaja. privatizacija dr avni h preduze a u zemljama tranzicije. Mogu e da su razlozi prodaje opravdani.Odluka o kupovini postoje eg preduze a Budu i preduzetnik mora da istra i i mnoge druge aspekte postoje eg biznisa pola ze i od ve navedenih slabih strana.

na kome je postoje i biznis. da ga smanji.Odluka o kupovini postoje eg preduze a Odluka vlasnika da proda biznis mo e biti motivisana eljom da se povu e iz bisni sa. Razlog mogu biti i gub ici i konstantno smanjenje prodaje u uslovim apojave nove konkurencije i drugo. da u e u neki drugi. treba da istr a i: Sastav populacije Konkurenciju Pona anje kupaca . unosniji i sli no. Budu i preduzetnik u proceni tr i ta.

nacionalne slu be za zapo ljavanje. Ovi podaci mogu se na i u statisti kim publikacijama. . Tu su od koristi mape grada. Trendove u rastu stanovni tva Sve faktore koji su poslednjih desetak godin a determinisali karakteristrike konkretnog tr i ta Procenu mogu eg broja potenci jalnih kupaca u odnosu na ukupan broj stanovnika grada ili regiona. od nosno plate.Odluka o kupovini postoje eg preduze a Stanovni tvo. spisak potencijalnih kupaca. Da li j e to grad. stopu nezaposlenosti. Prvi korak je definisanje tr i ta na koje je ono usmereno. Pored toga. etno psiholo ka obele ja i dr. neki njegov odre eni deo. dohadak. ma pa gradskog prevoza i saobra ajnica. tr eba analizirati i slede e Karakteristike populacije (obrazovni nivo. starosnu strukturu. kao to su privredne komore. periferija. Primeri. izve tajima odre enih institu cija.

Odluka o kupovini postoje eg preduze a

Za dobru odluku o kupovini postoje eg biznisa potrebno je napraviti detaljnu ana lizu konkurencije na tr i tu. Takva analiza uklju uje odgovore na slede a pitanj a: Koliko se direktnih konkurenata nalazi na datom tr i tu? Koliko je potencijal nih konkurenata na istom tr i tu? Koliko je preduzetnika (konkurenata) u posledn jih nekoliko godina napustilo biznis? Koliko se novih konkurenata u poslednjih p et godina pojavilo na tr i tu? Kakva je politika cena konkurencije? Kakvu garanc iju i servise nudi konkurencija?

Odluka o kupovini postoje eg preduze a Kakva je efikasnost kanala distribucije (uzimaju i u obzir i propagandu i promoc iju) konkurencije na tr i tu? Odredite sve konkurente i klasifikovati u dve grup e sna ne i slabe. Faktori koji determini e finansijski bonitet kupovine postoje eg biznisa. Da bi se oni mogli utvrditi i sistematizovati, potrebno je koristiti slede i redosled koraka: Kakav je bio trend gotovine i profita u poslednjih 10 godina? Istra iti trend prodaje u poslednjih 5 godina? Da li je aktiva vrednovan a objektivno? Da li je mogu e, nakon dono enja odluke o kupovini biznisa, obezbe diti dovoljno sredstava za pokri e dugova? Da li je o ekivani profit u skladu sa kupovnom cenom?

Odluka o kupovini postoje eg preduze a Pre kupovine postoje eg biznisa treba uzeti u obzir i slede e zakonske aspekte: Obezbediti uvid i u celosti istra iti kompletnu evidenciju koja se odnosi na pos toje e vlasni tvo nad biznisom. ISPITATI DA LI JE LOKACIJA U VLASNI TVU ILI JE P OD ZAKUPOM. Da li su zalo na prava i dugovi izmireni ili padaju na teret novog k upca. Da li su patenti i trgova ka marka za ti eni prema va e im zakonskim propi sima. Da li postoje a firma ima ekskluzivne ugovore sa dilerima. Pribaviti infor macije o vlasni tvu, zakupu nad objektima, proizvodnom opremom, inventarom i dru gim. Da li postoje a firma ima nere ene sporove. Sve navedene aktivnosti usmeren e su ka tome da se do e do valjane procene opravdanosti i vrednosti ulaganja u b udu i biznis.

Kada budu i preduzetni k kupuje postoje i biznis on na osnovu pa ljive analize ima realne anse da dodje do prili no ta ne prognoze o biznisu u koji ulazi. To nije slu aj kod osnivanja novog biznisa. Ona uklju uje put od sopstveno d efinisane poslovne ideje do uspe nog i stabilnog biznisa.Osvajanje novog biznisa prednosti Opredeljenje da se kreira potpunon novi biznis nosi mnogo vi e izazova i rizika nego to je preuzimanje postoje eg biznisa. U osnovi ovog izbora je elja potencij alnog preduzetnika za kreativnim zadovoljstvom. .

odabrali proizvodnu opremu. Da bi izgradili lojalnost potencijalnih kupaca. Da bi sa mostalno doneli odluku o finansijerima. lo kaciju.Osvajanje novog biznisa Pojedini preduzetnici daju prednost osnivanju novih biznisa i iz slede ih razlog a: Da bi izbegli negativne efekte proiza le iz gre aka biv ih vlasnika. inventar. . dobavlja e i radnike.

Projektovani biznis treba tako e da animira. Stvaranje koncepcije marketinga koje polazi od istra ivanja tr i ta jedan je od najzna ajnijih koraka u pripremanju poslovnog plana. To zna i da je potreba za odre enim proizvod om ili uslugom kreirana od strane potro a a. Validna poslovna odluka o otpo injanju biznisa temelji se na celovitom i ko mpleksnom istra ivanju tr i ta da bi se utvrdili faktori koji uti u na formiranj e potreba.Osvajanje novog biznisa Zaklju ak iz dosada njeg izlaganja jeste da je za poslovni uspeh budu eg biznisa neophodna realna poslovna prilika. . potra nje i potro nje. privu e dovoljan broj potro a a koji e svojom kupovinom proizvesti pro fit.

Radnik za ti en na radnom mestu. Ignorisanje zakonskih zahteva. . 5. 2. Nedostatak objektivne procene. Kupac treba da vi di superirnost novog proizvoda da bi ostavio svog starog snabdeva a i do ao kod novog. Sigurn i proizvod i usluga za kupca. Umesto toga zaljubljenost u ideju o odre enom proizvodu ili usluzi. Novi biznis mora biti atraktivan da privu e ku pce i da ostvari diferentnu prednost u odnosu na konkurenciju. 6. Nerea lne finansijske procene. 3. Neadekvatno razumevanje tehni kih zahteva. patentirani. pre svega preterano optimisti ka o ekivanja u pogledu o bezbe enja finansijskih sredstava za po etak i operativno poslovanje. zakonom za ti eni kao autorsko delo i td. 4. pojedini preduzetnici ulaze u proizvodnju bez prethodnog sagledavanja svih relevantnih aspekata proizvodnog procesa. Neatrak tivnost preduzetni kog poduhvata. Umesto obezb e ivanja stru ne pomo i sa strane. Nijedan proizvod nije trenutno profitonosan niti je uspeh ne to ve ito (na dinami nom tr i tu).Osvajanje novog biznisa ± slabe strane Mogu e zamke pri izboru novog biznisa: 1. Tr i na kratkovi dost.

kao i sredstva koja se unose u preduze e. . odnosno osniva biznisa. me usobni odnosi.Izbor vlasni ke strukture poslovanja Svaki preduzetnik mora da izabere tip vlasni tva koji e koristiti. izvr ilac i radnik na mnogim drugim zadacima. organizacija preduze a. one su osniva i preduze a. 1. operativni ruko vodilac. Tre i oblik je korporacija koja podra zumeva nevidljivost vlasnika. Kod ovog tipa vlasni tva u jednoj li nosti su sjedinjeni vlasnik. Naj e i ob lik u razvijenim privredama je pojedina no vlasni tvo. Ugovorom o osnivanju partnerske firme utvr uju se ciljevi. Partnerstvo uklju uje vi e osoba koje dele vlasni tvo. 2.

. . JEDNA OD NAJVE IH TE KO A za preduzetnika su mnogobrojni strani termini u pravnim dokumentima. prihvata onu formu vlasnika ko ja se ini najsvrsishodnijom. Ova vrsta pomo i n aro ito je va na kod kupovine postoje eg preduze a ili fran ize. novi ili uhodani. Za to je potrebna pravna pomo . Zadatak je pravnog eksperta da informi e i savetuje budu eg vlasnika kako bi izbor bio u injen sa t o manje lutanja. Va nost anga ovanja pravog pravnog eksperta.Izbor vlasni ke strukture poslovanja Preduzetnik koji ulazi u posao.

rizikuje u planirani biznis. poreskim ograni enjima i drugim. odlu i koliko e kapitala biti potrebno za konkretni poslovni poduhvat.Izbor vlasni ke strukture poslovanja Najprihvatljivija forma vlasni tva determinisna je specifi nostima delatnosti bu du eg preduzetnika. preduzetnik mora da 1. . Pr i izboru odgovaraju eg legalnog oblika vlasni tva. odlu i kolik o od sopstvene imovine eli da ulo i. 2. njegovim preferencijama.

6. .Izbor vlasni ke strukture poslovanja 3. 4. odlu i da li eli da interna strana poslovanja ostane u relativnoj tajnosti 5. 7. razmotri poreske obaveze u odnosu na razli ite forme poslovanja. zadrzi nad poslovnim poduhvato m. razmotri olak ice i tro kove organizacije. uzme u obzir neophodnost stabi lnosti i kontinuiteta delatnosti i pote ko a pri (eventualnom) transferu vlasni tva. odlu i kakvu i koliku kontrolu eli da ostvari.

bistroi i sl. poslovni uspeh i profit. Pojedina no vlasni tvo je poslovanje iji je titular jedan ovek i ono je pod k ontrolom jedne osobe. agen cije za promet nekretninama. Primeri su uslu ne radionice.Opis osnovnih tipova vlasni tva 1. Poznato je da se ova forma vlasni tva smatra bitnim motiv atorom za ve u poslovnost. Ova je forma vlasni tva najstarija a danas i naj ire zastu pljen au zemljama EU. mali restorani. Ovaj oblik vlasni tva je naj e i u trgovini na malo i uslu nim delatnostima. Ova forma vlasni tva omogu uje vlasniku potpunu kontrolu nad poslovanjem. kao i u ostalim regionima. kao i osetiti gor inu neuspeha. Jedino podle e mnogobrojnim zakonskim odredbama dr ave. Ovde je vlasnik taj koji e i skusiti poslovni uspeh i ostvariti profit. Nijedna druga forma poslovanja nema tako izra enu k oncentraciju kontrole. .

. Tako e nisu potrebni dokumenti o ujidin jenju. lako a i niski tro kovi zapo injanja biznisa.Opis osnovnih tipova vlasni tva Prednosti pojedin nog vlasni tva su i to to vlasnik u iva pravo maksimalne tajno sti i slobode da ne mora da podnosi izve taje javnosti. Glavna prednost je to kao for ma poslovanja ovaj oblik vlasni tva nije podlo na pla anju poreza na prihod. to je slu aj kod korporacija. ulaganju itd. Ovde nema potrebe za ugo vorom to je slu aj kod partnerske firme. Vla snik pla a porez na ostvareni profit. Prednost je tako e jedno stavnost.

Zapravo. Ipak. . Kada investira mora da se osloni na sopstvene re surse budu i da nema deoni are ili partnere. Vlasnik je u nepovoljnoj situaciji ako eli da obezbedi ve e sume kapitala. veliki kap ital retko je u pojedina nom vlasni tvu. Vrlo esto ak i valsnici malih radnji se susre u sa ozbiljnim preprekama zbog ograni enih sredstva. Vlasnici kao pojedinci odgovorni su za sve poslovne dogovore. Nagla ena rizi no st poslovanja. Oni zala u svoju imovinu i ona im se mo e oduzeti ako ne po tuju dogovore. sem u slu aju da poseduje veliku li nu imovinu . mali broj budu ih preduzetnika ima veliko bogatstvo. Ova forma vlasni tva tako e ograni ava iznos koji se mo e pozajmiti. Neograni ena odgovornost pojedina nog vlasnika zna i da on ne mo e odvajati svoje poslov anje od li ne imovine prilikom ispunjavanja zahteva kreditora. 2.Pojedina no vlasni tvo Nedostaci pojedina nog vlasni tva 1.

in injerstva i drugih nerado se zapo ljavaju kod pojedina nih vlasnika. 4. Mo e se zavr iti bankrotstvom . PRODAVNICE NA MALO). Ipak.. Tako e se pokazuje da vlasnici malih firmi ne mogu da plate i zadr e visoko obrazovane stru njake za poslove za koje oni nemju vremena ili znanja da ih obav e. jer u tom slu aju sig urnost njihovog zaposlenja zavisi od zdravlja i drugih osobina vlasnika male fir me. Osobe sa visokim stru nim kompetencijama u oblasti menad menta. Pojedina no vlasni tvo je i vrlo nestabilna forma poslovanja.Pojedina no vlasni tvo 3. povla enjem vlasnika u penziju i drugim. . za ve inu ma lih firmi kontinuitet u poslovanju je va an i po eljan (PREDUZETNI KE GRA EVINSK E FIRME.

Partnerstvo mo e b iti zasnovano na pismenom ugovoru ili na usmenom dogovoru. to je ugovor koji ima obavezuju i karakter. Sli no je pojedina nom vlasni tvu sem u broju partnera. Ug lavnom se sre u u veleprodajama i prodajama na malo. Savet je da se ne stupa u partnerske p oslovne odnose bez precizno. .Partnerstvo Partnerstvo je oblik poslovne organizacije u kojoj se udru uju dva ili vi e part nera. u uslu nim delatnostima.. os iguravaju im kompanijama i trgovini nekretninama. Parnerstva su u razvijenim ekonomijama re i oblici vlasni tva od pojedina nog i korporacija. pa ljivo i jasno napisanog ugovora. U pravnom smislu.

po zakonu. ima pravo da nast upa kao zastupnik partnerstva. U slu aju da partnersko poslovanje bankrotira. dolazi do al okacije dogovora firme. kao i u slu aju pojedina nog vlasnika. partneri. Ukoliko ne postoji interni ugovor. nezavisno od veli ine svog udela u vlasni tvu. Partner sa neograni en om odgovorno u. dele dugove. .Partnerstvo Partnerstvo po iva na principu neograni ene odgovornosti. Obi no u estvuje u upravljanju i odgovara za sve poslovne dugove. a svi partneri imaju dovoljno li ne imovine. zavisno od udela u profitu.

ako je to elja partnera. profit se obu no deli prema veli ini investiranog kapitala . . Me u partnerima sa neogr ani enom odgovorno u. a o stali mogu biti sa ogarni enom ili specijalnom odgovorno u. No. ugovorom se mo e predvideti i druga ije. U slu aj u partnerstva mora postojati bar jedan partner sa neograni enom odgovorno u.Partnerstvo Ugovor o partnerstvu obi no reguli e raspodelu profita.

.prednosti Prednost partnerstva u odnosu na pojedina no vlasni tvo jeste to ono omogu ava n ekoj firmi da obezbedi ve i kapital za investiranje. kreditori su voljni da daju kredite.. Tako e postoje odre ene olak ice kada je oporezivanje u pitanju. Udru ivanjem vi e pojedinac a mo e se u i u poslovanje koje je jednoj osobi nedostupno. Kako je li na imovin a vi e lica podlo na odgovornosti.Partnerstvo .

tj. Ustvari. neograni ena li na o dgovornost. Nedostatk je nestabilnost i ote an kontinuitet. njegovim povla enjem mora se imenovati novi partener. .nedostaci Glavni nedostatak je neograni ena odgovornost partnera. Ako je dan partner ode u penziju ili umre. onda problem zakonske o dgovornosti postaje ve i. Partneri prihvataju tu no vu osobu. njegov udeo se prodaje novoj osobi. Zato se javlja problem transfera vlasni tva. Kako svaki partner sa neograni enom odgovorno u moze slobodno nastup ati u odnosu na ugovaranje i ostale obaveze u ime firme.Partnerstvo .

ta treba da sadr i ugovor o partnerstvu .

korpor acija je ta koja kupuje gra evinske objekte. Cilj im je ostvarivanje profita. uzimanjem kredita od banaka ili pozajmicama od ulaga a prodajom obveznica i na druge na ine.Korporacija Ve ina korporacija (akcionarska dru tva) u razvijeniom zemljama su u privatnom v lasni tvu. Sredstva se obezbe uju prodajom ude la u vlasni tvu. ma ine. pozajmljuje n ovac i podlo na je zakonskim potra ivanjima. prodaje robu. dugovati i njihova dugovanja se mogu sudski potra ivati. . Korporacije mogu posedovati imovinu. Prema zakonima .

Vlasnici korporacije. Korporacija zakonski ima ulogu odgovornog lica i pravi je vlasnik poslova nja. a esto i da ih dob iju pod povoljnim okolnostima. to pospe uje menad erski talenat. . upravlja ku mo delegiraju Upravnom odboru. ODVAJANJE VLASNI TVA OD UPRAVLJANJA KORPORACIJOM OMOGU UJE ONIMA KOJI NISU VLASNICI DA IMA JU STATUS I AUTORITET.Korporacija Korporacija je oblik poslovanja u malim i velikim biznisima. Tako e se omogu uje klj u nim menad erima da steknu svoj udeo u ukupnom fondu akcija. deoni ari. Vlasnici deonica je dne korporacije imaju ograni enu odgovornost i nisu odgovorni za dogovore korpor acije. Tako se upravne delatnosti stavljaju u ruke kompetentnih stru njaka.

Aktiv nost korporacije se nastavlja. Prednost je i dugoro nost i stabilnost.prednosti Prednost korporacije je u lakom preno enju vlasni tva. POSTOJI OTVORENO TR i TE AKCIJA.Korporacija . . Korporacija tako e dozvoljava ve i obim poslovanja nego to je slu aj sa pojedina nim vlasni tvom ili partnerstvom. Povla enje bilo kog deoni ara ne uti e na ivot korporacijre. Akcionari mogu prodavati akcije kome god ele. a poslovna politika se menja kada se povu e glavn i deoni ar.

kao i menad eri. menad eri ne moraju imati neposredni interes za porast profita kompan ije. Pla anje poreza na prihode. profit.Korporacija .nedostaci Jedan od najve ih je dvostruko oporezivanje. prednosti korpora cije su Ograni ena odgovornost Delegiranje uprave Prenosivost vlasni tva Dugoro nost i stabilnost Ve i obim poslovanja . a deoni ari pla uju porez na dividende. Administrativno osoblje. S obzirom na odvojenost vlasni tva i up ravljanja. su slu benici kompanije i njihove plate su zagarantovane bez obzira na uspe nost firme Ukratko.

Korporacije Nedostaci Oporezivanje Neadekvatna kontrola vlasnika Tro kovi i problemi organiz acije Opasnost od nedostatka li nih interesa Nedostatak tajnosti i sve ve a kont rola dr ave. .

a potom da se na u mogu nosti za fizi ko poslovanje. Ipak. Prvi korak je da se realno proceni visina nov anih sredstava potrebnih za r ealizaciju novog posla.Kako obezbediti po etni kapital Nakon izbora oblasti privredne delatnosti i prave odluke strategijskog karaktera izbora oblika vlasni tva. va i tvrdnja da se uvek mogu na i sredstva za dobre projekte. . Nek i poslovni projekti ne mogu da se realizuju zbog nedostatka kapitala. preduzetniku predstoji da odgovori na pitanje kako da osigura finansijska sredstva neophodna za organizaciju i realizaciju novog bizn isa. smat ra se da u na elu.

To je neophodno ako preduzetnik eli da bi se izo trila biznis ideja i ocenila op rvadanost ulaganja u njenu realizaciju.Kako obezbediti po etni kapital Bez temeljne analize tr i ta i konkurencije. Bez dobrog poslovnog plana mnogi biznisi nikada ne e dobiti ansu za otpo injane. . Biznis plan je instrument pristupa poten cijalnim finansijerima celog projekta (bankarima i ostalim potencijalnim finansi jerima). Najva nija je izrada integralnog poslovnog plana. Iz toga se vidi da je profesionalno ura eni poslovni plan osnova za obe zbe ivanje finansijske podr ke. budu i preduzetnik i vlasnik malog preduze a ne e mo i da ubedi bankare i zainteresovane ulaga e u to da su njegove projekcije realne i odr ive.

. U drugom slu aju preduzetnik treba da se odlu i da li e aplicira ti za kredit kod banke ili e se obratiti nekom privatnom izvoru. Naj e i izvori preduzetni kog finansiranja su du ni ki kapital i trajni kapital.Kako obezbediti po etni kapital Preduzetnik ima vi e mogu nosti za obezbe ivanje finansijskih sredstava za reali zaciju novog biznisa. kao to su posedovanje sopstvenog kapitala.ili anga ovanje tu eg kapitala.

Kako obezbediti po etni kapital Du ni ki kapital. lizing. . finansi sjko posredni tvo. koji zavr ava tako to korisnik vra a pozajmljenu sumu. Izme u korisnika i ponu a a du ni kog kapitala uspostvalja se poverila ki odnos. Pozajmica podrazumeva da ponu ava kap itala osigurava svoj novac upisivanjem hipoteke na imovinu korisnika du ni kog k apitala. Naj e e oblici du ni kog kapitala su bankarski krediti. glavni cu i tako e pla a pla a dogovorene kamate. finansiranje od strane kupaca i dobavlja a.

sa relativno jednostavnim postupcima i procedurama za dobijanje i njihovo kori enje. Bankarski krediti se poajvljuju u svim fazama ivotnog ciklu da preduze a. kriterijumi vrednovanja biznis planova. sa stabilnim i razu enim finansijskim tr i tima. . kao i instrumenti za garanciju jo uvek predstavljaju zna ajne te ko e za preduzetnike. tro kovi. bankarski krediti su relativno jednostavni na ini za obezbe ivanje potre bnog kapitala. iako je dosta ura eno na uvo enju procedura. U zemljama u tranziciji. ove procedure .Kako obezbediti po etni kapital DU NI KI KAPITAL. uklju uju i i Srbiji. vreme. 1. U razvijenim privredama.

Uslovi. ka i za pro irenje poslovanja. Drugi se odnosi na norme ko je mora da ispunjava preduzetni ka organizacija. vrste i raspolo ivi obim k reditnih sredstava su razli iti u razli itim bankama. I proverav ati Za pravilan pristup banci. Prvi se odnosi na li nost preduz etnika (njegove spososbnosti za preduzetni ku trku). Dva osnovna bankarska zahteva. vrlo je va no da preduzetnik ima svest ta banka o d njega zahteva. obezbedi i sopstveno u e e. pored kredita. .Kako obezbediti po etni kapital Bankarski krediti smatraju se naro ito primerenim za finansiranje rane faze razv oja preduze a. Informacije o finansijskom tr i tu su promenljive i svaki preduzetnik ih mora pazljivo pratiti. Po pravilu se tra i da preduzet nik.

finansisjke referen ce. kreditne informacije i transfer novca. Ovo e uticati da preduzetnik formuli e kreditni zahtev stru nije. pored nov anih pozajmica. nude i profesionalne savet. . racionalnije i sa ve im izgledima da dobije kredit. To je dobar na in da bankari bolje upoznaju i preduzetnika i njegov preduzetni ki poduhvat i uspostave poslovni odnos. Korisno je da preduzetnik zatra i sav etodavnu fiansijsku pomo od bankara pre nego to treba da podnosi kreditni zahtev .Kako obezbediti po etni kapital Banke.

Kako obezbediti po etni kapital Lizing uklju uje nabavku opreme u uslovima kada je ivotni vek opreme relativno k ratak. FINANSIJSKIH POSREDNIKA. POZAJMICE KOD TZV. Tro kove svog poslovanja pokrivaju iz razlike izme u kamatne stope koju pla aju vlasnicima finasijskih sredstava i kamatne stope koju zara unavaju svojim strank ama. To su preduze a koja obezbe u ju novac iz razli itih izvora. Budu i preduzetnici znaju ili treba da znaju da va an izvor finansiranj a mogu biti i kupci i dobavlja i kroz razne oblike avansa ili to mo e biti zadu ivanje kod dobavlja a. Za finansijske posrednike je karakteristi no da imaju precizno regulisane o dnose sa vlasnicima finansijskih sredstava koji svoj novac ne mogu povu i. a onda ga pozajmljuju pojedincima i preduze ima. komitenti mogu povu i svoje depozite i tako smanjiti kreditene mogu nosti banaka. . Kod b anaka.

tzv. dokapitalizacije preduze a ili promen u vlasni tva. vlasni ki trajni kapital ili neki oblici finansij ske podr ke dr ave. ali i decentr alizaciju.Kako obezbediti po etni kapital Trajni kapital obuhvata slede e izvore 1. Venture ili rizi ni kapital. 4. 3. Privatna ulaganja drugih preduzetnika u realizaciju preduzetni kog poduhvata konkretnog preduzetnika. kao to su bankarski krediti. esto se korist i ne samo za sni avanje tro kova kapitala. Prodaja donosi gotovinu. ko nkurenata. 2. Javna prodaja vlasni kih vrednosnih papira na tr i tu. pod odre enim us lovima. i samih zaposlenih. . Trajni kapital se mo e obezbediti a ko se proda deo preduze a ili ono podeli. ve ¶i za pove anje trajnosti stabilnosti preduze a u o ima kupaca. dobvlja a. Poseban oblik trajnog kapitala su i fondovi. Ovaj vid finansiranja mo e biti dopuna drugim vidovima finansiranja .

Rizi ni kapital dolazi do prihoda tek nekoliko godina.. Strplje nje. jer je rizik ve i.Kako obezbediti po etni kapital Ko mo e biti nosilac rizi nog kapitala Nosioci rizi nog kapitala mogu biti insti tucije u dr avnoj i privatnoj svojini. Rizi ni kapital re tko ima ve inski udeo. . politi ke i ekonomske situacije. One obezbe uju kapital firmama koje imaj u nagla en potencijal za rast i konkurentsku poziciju. Riz i ni kapital pru a pomoc u upravljanju firmom. U r azvijenim zemljama prodaja udela rizi nog kapitala realizuje se izme u 5 i 7 god ina od osnivanja preduze a. Obi no u estvuje sa 20 do 40% u vlasni tvu preduze a. Investitori rizi nog kapitala zah tevaju ve i prihod u odnosu na druge oblike kapitala. Zavise od uspeha pro izvoda i razvijenosti finansijskog tr i ta. Za razliku od banaka. riz i ni kapital ne tra i povra aj sredstava ve o ekuje zaradu na prodaji akcija jed nog dana po znatno vi oj ceni od njihove po etne investicije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful