Preduzetni ki proces 1 Pretpostavke za uspeh malog preduze a Pretpostavke za uspe no uklju ivanje u privrednu strukturu ve e su ukoliko se ra spola e sa: 1.

jasnom, tr i no valorizovanom idejom o proizvodu ili usluzi 2. ob ezbe enom finansijskom i drugim oblicima pomo i 3. adekvatnom organizacionom inf rastrukturom za podr ku realizaciji preduzetni ke ideje 4. tehni kim ³znati kako´ 5. u spostvaljenim li nim kontaktima sa partnerima. 6. dostupnim izvorima snabdevanja . Stvaranje nove vrednosti u ekonomskom smislu zna i stvaranje sto ve e razlike izme u vrednosti upotrebljenih resursa i vrednosti proizvoda i usluga dobijenih tim vrednostima. U savremenom konkurentnom poslovanju postoji mno tvo mogu nosti za stvaranje nove vrednosti.

Preduzetni ki proces 2 Preduzetni ki proces sastoji se iz tri me usobno povezane pokreta ke sile etnik i njegov tim Poslovna prilika Resursi

Preduz

Preduzetni ki proces 3 Svi prethodno navedeni elementi moraju se pravilno procenjivati kako bi se pove ale anse za poslovni uspeh. Preduzetnik mora da proceni svoje jake i slabe stran e, ili sopstvene prednosti i nedostatke. Potom mora da izvr i tr i nu procenu po slovne prilike i da racionalno vrednuje potrebne resurse.

znanje. v alorizuju resursi .li ne osobine Li ne osobine..Preduzetni ki proces . priprema poslovni plan. koji zeli da izgradi i vodi hote l. . Ovde je bitno da se u tim privuku i uklju e partneri koji imaju karakteristike bitne za uspeh a koje nedostaju preduzetniku osniva u.ve tine preduzetnika i njegovog tima imaju klju nu ulogu u svakoj uspe noj organizaciji ili preduze u. naro ito u po etnom perio du tokom kojeg se vr i tr i na provera poslovne ideje.. Prim er slabih I jakih strana preduzetnika osniva a. iskustvo.

Preduzetni ki proces . . Ali poslovna prilika se ne sme izjed na avati sa tr i nom ansom.poslovna prilika Poslovna prilika se smatra glavnom pokreta kom silom za preduzetni ko delovanje i klju nim faktorom preduzetni kog procesa. to je esta gre ka neuspe nih preduzetnika.

Sistem pok u aja i gre aka. vra anja na prethodni korak. Put od kreiranja ideje d o ostvarenja uspe nog biznisa je dug. naporan i pun zamki i prepreka. . Taj se proces sastoji iz nekoliko klju nih faza iako se on ne odvija po nekom nau nom modelu.Preduzetni ki proces .fizi ka sredstva i finansijski i ljudski resursi Smatra se da su dobri preduzetnici u stanju da iz ograni enih sredstava izvuku m aksimum i napreduju sa minimalnim dodavanjem sredstava.

Faze kreiranja preduzetni ke ideje Motivacija Identifikovanje poslovne ideje. prilike Vrednovanje (tr i na provera) ideja Identifikovanje resursa Pridobijanje sledbenika. . izbor poslovnih partnera Po etak i opstanak.

PORODICI. sugestije ro aka i prijatelja i drugo. PRAKTI NOS T REALIZACIJE VIZIJE). pronala enje poslovne ideje. IZAZOVNOST. JASNO A.. Precizna poslovna ideja nije samo stvar inspiracije Tre a faza sastoji se u t r i nom proveravanju poslovne ideje. poslovne prilik e. li ni interes. SOCIJALNOJ GRUPI IZ KOJE JE ONA. . ODNOSNO GLOBALNE PREDSTAVE O BUDU EM BIZNISU. njeno precizno preispitivanje i vrednovanje u smislu opravdanosti. obrazovanje. celishodnosti ulaska u konkretni biznis. ve su u njoj. preduzetnika.. DRU TVU.Faze kreiranja preduzetni ke ideje POSTAVLJANJE CILJEVA I OTPO INJANJE BIZNISA. GDE POTENC IJALNI PREDUZETNIK ZELI DA BUDE (INSPIRATIVNOST. MOTIVACIJA STOJI U OSN OVI OBLIKOVANJA VIZIJE. ugradjeni iskustvo iz prethodnog perioda . po pravilu. U ovoj fazi testira se proizvod ili usluga kroz proveru tehni ko tehnolo kih parametara i tr i nih uslova. Prva faza sastoji se od razmi ljanja i iznalazenja STIMULACIJE ZA Druga faza odnosi se na otkrivanje. MOTIVACIJA SE MO E PRONA I U LI NOS TI.

Faze kreiranja preduzetni ke ideje etvrta faza uklju uje identifikovanje i specifikovanje svih osnovnih resursa za uspe nu realizaciju novog biznisa. Neophodan je vremenski operacionalizovan plan ulaska u posao i analiza dobavlja a sirovina i materijala. . registraciju preduze a i drugo. Peta je faza pregova ranja za ulazak u posao. realizaciju poslovnog plana. izbor poslovnih partnera. Pregovaranje obuhvata zatv aranje finansijske konstrukcije posla. pribavljanje ra znih vrsta dozvola.

imperativni zahte vi su uspostavljanje poslovnih odnosa sa stru njacima i veza sa potro a ima i do bavlja ima.Faze kreiranja preduzetni ke ideje esta faza obuhvata zavr ne pripreme i ulazak u posao. to zna i da je uspe n o savla ivanje prethodne uslov za narednu. Osnovni. Navedene faze pore ane su logi kim redosledom. zavisno od napora svakog konkretno g preduzetnika. Vremensko trajanje bilo koje faze nij e mogu e unapred odrediti i ono je razli ito. .

6. i 16. 10. izbor organizac ione. tr i nu proveru poslovne ideje. 4.po etak poslovanja. proveru sopstvenih preduzetni kih sposobnosti. 7. dono enje odluke da se u e u biznis.Faze kreiranja preduzetni ke ideje Svi navedeni koraci. 9. . 5. plan rasta i razvoja. faze mogu se prikazati u formi preduzetni kog alogaritma. k oji se shvata kao skup (kona ni) koraka (simbola) i uop teni postupak za sistema tsko re avanje pojedina nih zadataka. izradu poslovnog plana. stvaranje bazi nog modela organizacije. 15.11. 3. identifikovanje poslovne pr ilike i kreiranje poslovne ideje. zakonske forme poslovanja i registraciju preduze a. pridobijanj e sledbenika. 12.14. Obuhvata: 1. dobit ili gubitak. 8. formiranje menad erskog tima. 13. start up aktivnosti. finansijsku podr ku. 2. obezbe enje fizi kih resursa. poslovanje ili preduzetni ki menad ment.

Faza inkubacije (prikupljanje svih bitnih injenica) mogu da doprinesu da se oblikuje ideja sa uspe nom prakti nom primeno m. . koje je prisutnije kod preduzetnika. Poslovna ideja rezultat je stvaral a kog mi ljenja. garancija nema. Ipak. Zato oni pre pronalaze pos lovne ideje tamo gde ih drugi ne vide.Identifikovanje poslovne prilike Prvi korak u otpo injanu biznisa ili potrebe da se unese promena u postoje i jes te pitanje kako do i do dobre poslovne ideje.

sugestija. obrazovanje. uklju ivanjem u ve uhodani biznis i sl. ali I u drugim organizacijama. drugo. po rodi ni biznis. Naj e i izvori preduzetni kih ide ja su: Prethodni posao. prirodna nadarenost . Kao to je pokazano u ranijem izlaganju.talenat. ansa. Va n o je podsetiti da je za nastanak preduzetni ke ideje bezuslovno potrebno stru no znanje. li ni interes. a neki autori ka u i malo sre e. . Ako preduzetnik ima dovoljno relev atnih informacija. prijatelji i rodbina.Identifikovanje poslovne prilike Do faze iluminacije (otkrivanja najboljeg re enja) do i e samo onda ako je predu zetnikova svest usmerena na su tinu problema. Iz kojih i zvora mogu do i poslovne ideje? Istra ivanja pokazuju da ideje mogu do i iz bavl jenja istim biznisima. kreativnost pojedinca mo e se unaprediti. Posto je razni metodi i postupci za razvoj grupnog i kolektivnog mi ljenja. preuzimanjem ideja nekog d rugog. on e do i do ideje koja mo e biti po etak velikog posla.

Odnos. Anticipacija tih promena u poslovnom okru enju je od vitalnog zn a aja za preduzetnike. a poslovna prilika je tr i no proverena poslovna idej a koju je mogu e realizovati. poslovne prilike se stalno pojavljuju usled dina mi nih promena. kr edibilitet i odlu nost e uo iti i iskoristiti priliku na tr i tu dok je drugi te k razmatraju. Zato pojedini preduzetnici. uspe e dolaze na temelju iskustva iz prethodnog posla. Tako e i da ostvari konkurentnu prednost. Ustva ri. ovako definisana. mo emo re i da je svaka ideja o novom proizvodu ili usluzi koja nije tr i no proverena poslovna ideja. i/ili vo eni li nim interesom. Dobra poslovna ideja ne podrazumeva uvek tr i nu priliku. U takvim okolnostima. P oslovno okru enje je po pravilu dato i ne mo e se na jednostavan na in izmeniti. interakcija poslovne ideje i okru enja. Poslovni poduhvati u tr i nim ekonomijama odvijaju se u okru enju koje je deter minisano privatnim vlasni tvom i profitom (izuzev socijalnih i neprofitnih organ izacija). Rezultat te interakcije predstavlja priliku oko koje se stvara novi poslovni poduhvat.Identifikovanje poslovne prilike ni preduzetnici do dobrih poslovnih ideja naj e Dakle. Kao to je re eno. izra enu u vidu ostvarenog zna ajnog profit a i potencijala za rast. Tr i na prilika. . Zatim. bitno je razlikovanje poslovne ideje sa izgledom na uspeh od tr i ne prilike. izlazak na tr i te je izvodljiv i menad erski tim je u stanju da to postigne. Sve to zaj edno donosi nagradu za preduzetnika. koje odlikuje kreativnost. sadr i otvoreno vreme za realizaciju.

Kada poslovna ideja postaje poslovna prilika? Sa aspekta poslovne prakse smatra se neophodnim da preduzetnik svoju poslovnu id eju testira preko (a) tr i ta. (b) tehni ke izvodljivosti i (c) odr ivosti. (a) Tr i na provera poslovne ideje obuhvata slede e situacije: .

Upotreba. 2. . 3 . koji se nalaze u osnovi biznis ideje. Novi proizvod ili usluga. 4. Proizvod ili usluga moraju biti dostupni i spremni za isporuku kada ih kupac poru i. na in uvanja i odr avanja novog proizvoda moraju biti jednostavni i laki za komunikaciju sa kupcima. moraju imati uo ljivu prednost u odnosu na proizvod ili uslugu koji se ve nalaze na tr i tu.Tr i na provera poslovne ideje 1. Ako je inovacija kompleksna i kupac mo e imati te ko e da razume njeno kori enje. Ako nije tako. prodaja kao i po etna reputacija preduzetnika se gubi. Poslovna ideja mora biti kompatibilna sa postoje im potro a kim stavovima i v erovanjima kako ne bi bile potrebne neke drasti ne promene u pona anju kupaca. ona ne e biti privla na za kupovinu (primer s upa iz kesice i makrobioti ki poluproizvod).

Za kupca je va na mogu nost da proizvod ili uslugu isproba pre kupovine to podra zumeva.Tr i na provera poslovne ideje 5. kupaca. dostupnost uzorka za degustaciju ili dostava na ku nu adresu. Vrlo va na je trenutna i uo ljiva korist proizvoda ili usluge za kupca kako b i on bio uveren da je tom kupovinom zadovoljio neku svoju konkretnu potrebu. na primer. . 6. tada se konkretna ideja mora redefinisati. on je testira kroz navedene s ituacije. Ako najmanje 3 ili 4 od navedenih karakteristika nisu prepoznate. konkurencije. Kada preduzetnik procenjuje svoju poslovnu ideju. Tr i no testiranje podrazumeva i analizu dobavlja a. kao i marketing za konkretan proizvod ili uslu gu.

Da li proizvod ima funkcionalan dizajn i atra ktivan izgled? 2.Provera tehni ke izvodljivosti poslovne ideje Postavljaju se slede a pitanja: 1. Kakve su tehni ke karakteristike i izdr ljivost materijala koji se upotreblja vaju? 4. Da li je dizajn fleksibilan. da li se tehni ke karakteristike proizvoda mogu modifikovati u funkciji zadovoljenja specifi nih zahteva kupaca? 3. Da li je proizvod pouzdan i siguran za upotrebu? .

Da li se postoje a op rema mo e primeniti i u proizvodnji planiranog proizvoda ili se mora adaptirati? . Da li je odr avanje proizvoda jednostavno i jeftino? 6.Provera tehni ke izvodljivosti poslovne ideje 5.

Koliko obrtnog kapitala je potrebno u inicijalnoj fazi biznisa? 3. Od ega zavisi izbor lokacije (mikro i makro) budu e preduzetni ke organizacije? .Procena odr ivosti budu eg proizvoda ili usluge Ovde se posmatraju ekonomske varijable i tra e odgovori na slede a pitanja: 1. Kak o meriti profitne potencijale novog proizvoda ili usluge? 6. Koji je vremenski horizont za finansijske projekcije? 5. Da li se mo e uticati na period povra aja pozajm ljenog kapitala? 4. K ako do i do neophodnog start-up kapitala? 2.

Procena odr ivosti budu eg proizvoda ili usluge 7. Da li postoje zakonske pote ko e oko registrovanja preduze a? 8. Da li je biz nis sezonskog karaktera i kako se to odr ava na ukupnu poslovnu efikasnost i efe ktivnost? 9. Koja vrsta eksterne ekspertize je neophodna u po etnoj fazi rasta o rganizacije? .

Fran izingom 5. Preko hobija i sportova. Otcepljenje m spin off 4. . Kupovanjem postoje eg biznisa 3.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 1. Kroz li no iskustvo 7. umetnosti i zanata. Inovacijom 6. Kopiranjem postoje eg biznisa 2.

posetom nekom gradu da bi se v idelo ta sve tamo postoji itd. reklama. U takvim slu ajevima za dola enje do poslovne idej e mo e se koristiti kopiranje nekog ve postoje eg biznisa. Korisne informacije n alazimo u programima lokalne televizije. Kopir anje nekog ve postoje eg biznisa.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje Na ini na koje budu i preduzetnik tra i odgovor na postavljeno pitanje: 1. Kada se pojavi potreba za nekim proizvodom ili uslugom kojih nema dovoljno. onda se otvara mogu nost da se u e u proizvodnju i li pru anje konkretne usluge. .

Na ovaj na in mo e se posti i tr i ni uspeh neki h proizvoda. u kojima se odvija restrukturisanje i transform acija. . Osnovno pitanje koje se mora postaviti pre nego to se donese odluka o kupovini konretnog biznisa jeste za to postoje i vlasnik prodaje svoj biznis. kao i privatizacija (stvaranje vi e manjih firmi). Ovaj na in va an je za p rivredne strukture u tranziciji.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 2. I est i rizi an na in dolaska do poslovne ideje. Otceplje nje (spin off) predstavlja odvajanje vitalnih delova glomaznih i neefikasnih fir mi i stvaranje novih preduze a. odnosno usluga. pa i proizvodnih programa. 3. Kupovina postoje eg biznisa.

daje pravo osnivanja sli nog preduze a nekom drugom. kao i pru anje odre ene usluge u vez i s tim kori enjem. pravo kori enja svog imid a. dav alac fran ize. U zamenu za odre eni na in pla anja i obe anj e da e slediti uputstva i standard kvaliteta. nabavci opreme i sirovina. primaocu fran ize. To podrazumeva i podr ku u marketingu. Prema definiciji Me unarodne agencije za fran izing (IFA). primalac fran ize dobija pravo upo trebe odre ene tr i ne marke. marketing tehnike. ustup a fran izantu. . priru nike o tome kako se posluje. uz uslove precizno odre ene ugovorom. potencijalno m preduzetniku. davalac fran ize. fran izing mo e mo shvatiti kao na in poslovanja u kome vlasnik priznatog poslovnog sistema. poslovnog znanja. uz naknadu. svog imena. primaocu fran ize.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 4) Odluka da se kupi fran iza predstavlja jednu od opcija da se u e u novi posao . Zna i. fran iza predstavlj a kontinuirani poslovni odnos na osnovu kojeg fran izor. pomo na po etku i u osposobljavanju zaposlenih. ko i posete davaoca fran ize uvek kada je to potrebno.

rizicima i gubicima Ho e li fran izing zadovoljiti aspiracije posla i elju za samostalno u primaoca fran ize .ta primalac fran ize treba da zna o samom sebi Razumevanje fran izinga Motivacija za odre eni oblik preduzetni tva Li na psihof izi ka kondicija za samozapo ljavanje Sposobnost izdr ljivosti autoriteta davaoc a odre ene fran ize Potrebna inovativnost i prilagodljivost Starost i sopstvena poslovna zrelost Sopstvena finansijska situacija Mentalna ja ina za no enje sa p roblemima.

ta primalac fran ize treba da zna o samom sebi Stru na sprema i spososbnosti Spremnost za te ak prekovremeni rad. U tom cilju fran izna udru e nja izdaju bro ure ili organizuju savetovanja. Naj e e su to slede e informcije: . kao i spremno st na odricanje od dru tvenih i li nih zahteva van posla Podr ka porodice ivotna o ekivanja Kandidati za kupovinu fran ize tra e razne relevantne informacije pr e nego to se odlu e da potpi u sporazum o fran izi.

zadu enost. Tro kovi marketinga. Konkurencija. gubici. Visina i na in pla anja lanarine. f inansijske projekcije i sl) Na in.Inforamacije za potencijalne primaoce fran ize U emu je specifi nost fran izinga. lizing aran mani itd Izbor i okru enje lokacije. vrste i oblici nadzora davaoca fran ize. istra ivanja. teritorijalna prava i ekskluzivnosti Usluge dav aoca fran ize potrebne za funkcionisanje tr i ta Finansijski profil i poslovni p okazatelji davaoca fran ize (profitabilnost. irenja. brzina rasta. podela prometa. Tr i ta i stabiln ost tr i ta. Planovi poslovanja. . sadr aj i posebna vrednost. rasta Osposobljenost ljud i u centrali.

dobiti poslovnih navika i rasta proizvodnih sistema koji se posredno u jklju uju u fran izing (dobavlja i. . distributeri i drugi). upravlj kog i tehni kog znanja i tehnologije. u irenju standarda k valiteta.Privla nost fran izinga Smatra se da je fran izing sredstvo za osnivanje. to ga ini privla nim izvorom poslovne ideje. relativno brz i unosan rast pr eduze a. odnosno poslovne prilike. Zna aj fran izinga za ekonomski razvoj dru tava u tranziciji nalazi se u transfe ru poslovnog.

ona je transformacija novih idej a u tr i no prihvatljive proizvode i usluge. kontejner za prevoz robe brodovima. . Oni je koriste kao promenu. obnova. Shvata se kao korisno znanje koje pojedincu omogu uje da okupi produktivne pojedince. Tu se radi o promeni upotrebne vrednosti r esursa u cilju zadovoljenja neke potrebe potro a a. Ranije smo op irno govorili o inovacijama kao osnovnom i specifi n om oru u preduzetnika. Inovacija kreira resurs. U osnovi. Inovacije.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 5. socijalna inovacija 20. Korisna definicija inovacija bila bi da je to promena mo gu e koristi od raspolo ivih izvora. Primeri po znatih inovacija uvo enje kupovine na otplatu (od bitnog zna aja za farmere i mn oge male preduzetnike). veka je menad ment.. razli itih nivoa sposobnosti i stru nosti da rade zajedno u organizaciji. Ona se mo e izra ziti kao zamena i kao dopuna. Neki ekonomisti ka u da se inovacije mogu p re vezati za tra nju nego za ponudu. kao priliku.

personalni kompjuteri. . Cilj preduzetnika je uvek da pretvore materijal u resurs ili da kombinovanjem postoje ih resursa dobiju nove i produktivnije konfiguracij e.Tipovi inovacija u poslovnoj praksi Razlikuju 4 tipa inovacija u poslovnoj praksi. Pizza Hut pica radnja. 2. Kemmons Wilson . Primena postoje eg prozvoda. 4. adaptacija.telefon ). 1.robne ku e. Aleksandar Bell . Adaptaciaj (pro irenja) pre dstavlja novu upotrebu ili razli ite aplikacije. usluga ili proces (Thoma s Edison . To su invencija.sijalica. us luge ili procesa.Federal Express). Gateway . Invencija je potpuno novi proizvod. oblike tih resursa. Ray Kroc MCDonalds.Holiday Inn. 3. imit acija i sinteza. Sinteza je kombin cija i upotreba postoje ih poslovnih koncepata i faktora na novi na in (Fred Smi th . Imitacija je kreativna reaplikacija ve postoje eg poslovnog koncepta (Wal Mart .

. Kuvanje kao hobi mo e biti inspiracija. Poznati sportisti ot varaju prodavnice sportske opreme. Li no iskustvo je est izvor za pronla enje ideja za otpo injanje uspe nog biz nisa (primer putovanja u razne zemlje kao izvor inaspiracija za nove biznise) Ho biji i sportovi mogu biti dobar izvor preduzetni kih ideja. podst icaj za otvaranje vlastitog restorana.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 6.

po kojim cenama e se prodavati i s l. pred budu im preduzet nikom otvaraju se brojne dileme. prvo utvrditi ta i kome e se prodavati. lokacije poslovnog prostora. tehnologija. Pogre no se obi no kre e od re avanja pitanja finansiranja. ili lebdi neki pojam spolja njeg ili doma eg tr i ta. Realni privred ni procesi name u da je nu no. . a kupac se eksplicite n e spominje. kojeg e kvaliteta biti... Nakon toga dolazi odluka da li kupiti postoje i biznis ili otpo eti sasvim n ov preduzetni ki poduhvat. U elji da uspe potencijalni preduzetnik esto odlu uj e na osnovu intuicije. bez prethodne detaljne tr i ne procene. Prvi korak je dono enje odluke da se postane preduzetnik . obezbe enja materi jalnih inputa. na ta je ve prethodno ukazano.Poslovna orijentacija preduzetni kog poduhvata Pre dono enja odluke o izboru na ina ulaska u mali biznis. kako i sa kojom odl ukom i i ka budu nosti. me u kojima su glavne kada.

Kako je vrednost ono to su kupci spremni da plate. . Identifikovanje podru ja za sti canje konkurentne prednosti podrazumeva detaljno ra lanjavanje ukupne aktivnosti preduze a na relevantne segmente.Poslovna orijentacija preduzetni kog poduhvata Od posebne je va nosti ocena mogu nosti konkretnog preduzetnika da stekne uslove za uspe nu borbu na tr i tu i ili prestizanje konkurencije. Na osnovu analize svih tih delova utvr uju se podru ja za vo stvo u tro kovima ili drugi izvor za diferenciranja. kao komponn ete za sticanje konkurentnih prednosti. to preduzetnik svoju diferentnu predn ost nalazi u mogu nosti da istu korist ponudi po ni oj ceni od konkurencije ili da obezbedi korist koja je vi a od tra ene cene. Vrednost koju je pr eduze e u stanju da kreira za kupce mora da nadma uje njegove tro kove.

Na ini ulaska u preduzetni tvo Kao to je re eno. U Srbiji je tokom tran zicionih procesa veliki broj aktuelnih preduzetnika kupio ve postoje i biznis kr oz procese privatizacije. Zato je od in teresa da se analiziraju dobre i lo e strane ovog puta u vlastitu preduzetni ku budu nost. savremena filozofija preduzetni kog menad menta stavlja u prvi plan dve mogu nosti za ulazak u vlastiti biznis u tr i nim uslovima. . To su osni vanje novog preduze a ili kupovina ve postoje eg biznisa. naj e e kroz aukciju kao na in kupovine.

Metode i sistemi rada su ve ve kreirani. . Proizvodna oprema i inventar se ve nalaze u funkciji.prednosti Opravdanost. prednosti kupovine postoje ih biznisa mogu se formulisati u nekolik o slede ih: Postoje i biznis je manje rizi an. odnosno u fazi eksploatacije.Odluka o kupovini postoje eg preduze a . Radnici sa odre enim kvalifikacijama ve se nalaze u proizvodnje i prometa. uz ste en zn anja i iskustva. postoje e preduze e ve ima reputa ciju na tr i tu. Kanali distribucije i finansiranja ve su uspostvaljeni.

Odluka o kupovini postoje eg preduze a ± slabe strane Slabe strane. Zastarelost prozvodne opreme i inventara. kreditori. dobav ja i. to zahteva r ekonstrukciju i modernizaciju. Ukoliko je neophodno odre eno proizvodno i organizaciono prestruktuiranje preduze a. tro kovi da se to uradi mogu biti veom a visoki. . nedostaci kupovine postoje eg preduze a: Preduze e mo e biti ponu eno na prodaju zbog gubtika i nerentabilnosti u poslovanju. Neadekvatno izabrana lokacija. Preduze e ne prozvodi upotrebne vrednos ti kakve zahteva tr i te. kao i kupc i. Pti tome aktuelni vl asnik mo e pre utati te injenice. mogu tra iti nove vlasnike firme. Finansijeri.

privatizacija dr avni h preduze a u zemljama tranzicije.Odluka o kupovini postoje eg preduze a Budu i preduzetnik mora da istra i i mnoge druge aspekte postoje eg biznisa pola ze i od ve navedenih slabih strana. Izuzetak je prodaja. Takv i su bolja re enja za biznis i na temelju toga potreba za ve im ulaganjima za ko ja vlasnik nije sposoban ili spreman. Mogu e da su razlozi prodaje opravdani. . Takvi su: Za to akuelni vlasnik eli da proda taj biznis Fizi ko stanje firme Tr i te te firme Finansijski uslovi postoje eg biznisa Objektivni uslovi plasmana.

Budu i preduzetnik u proceni tr i ta. da u e u neki drugi. da ga smanji. treba da istr a i: Sastav populacije Konkurenciju Pona anje kupaca . Razlog mogu biti i gub ici i konstantno smanjenje prodaje u uslovim apojave nove konkurencije i drugo. na kome je postoje i biznis. unosniji i sli no.Odluka o kupovini postoje eg preduze a Odluka vlasnika da proda biznis mo e biti motivisana eljom da se povu e iz bisni sa.

Trendove u rastu stanovni tva Sve faktore koji su poslednjih desetak godin a determinisali karakteristrike konkretnog tr i ta Procenu mogu eg broja potenci jalnih kupaca u odnosu na ukupan broj stanovnika grada ili regiona. od nosno plate. neki njegov odre eni deo. periferija. starosnu strukturu. spisak potencijalnih kupaca. Primeri. stopu nezaposlenosti. kao to su privredne komore. Pored toga. nacionalne slu be za zapo ljavanje. Da li j e to grad. Prvi korak je definisanje tr i ta na koje je ono usmereno. dohadak. tr eba analizirati i slede e Karakteristike populacije (obrazovni nivo. Ovi podaci mogu se na i u statisti kim publikacijama.Odluka o kupovini postoje eg preduze a Stanovni tvo. Tu su od koristi mape grada. izve tajima odre enih institu cija. . ma pa gradskog prevoza i saobra ajnica. etno psiholo ka obele ja i dr.

Odluka o kupovini postoje eg preduze a

Za dobru odluku o kupovini postoje eg biznisa potrebno je napraviti detaljnu ana lizu konkurencije na tr i tu. Takva analiza uklju uje odgovore na slede a pitanj a: Koliko se direktnih konkurenata nalazi na datom tr i tu? Koliko je potencijal nih konkurenata na istom tr i tu? Koliko je preduzetnika (konkurenata) u posledn jih nekoliko godina napustilo biznis? Koliko se novih konkurenata u poslednjih p et godina pojavilo na tr i tu? Kakva je politika cena konkurencije? Kakvu garanc iju i servise nudi konkurencija?

Odluka o kupovini postoje eg preduze a Kakva je efikasnost kanala distribucije (uzimaju i u obzir i propagandu i promoc iju) konkurencije na tr i tu? Odredite sve konkurente i klasifikovati u dve grup e sna ne i slabe. Faktori koji determini e finansijski bonitet kupovine postoje eg biznisa. Da bi se oni mogli utvrditi i sistematizovati, potrebno je koristiti slede i redosled koraka: Kakav je bio trend gotovine i profita u poslednjih 10 godina? Istra iti trend prodaje u poslednjih 5 godina? Da li je aktiva vrednovan a objektivno? Da li je mogu e, nakon dono enja odluke o kupovini biznisa, obezbe diti dovoljno sredstava za pokri e dugova? Da li je o ekivani profit u skladu sa kupovnom cenom?

Odluka o kupovini postoje eg preduze a Pre kupovine postoje eg biznisa treba uzeti u obzir i slede e zakonske aspekte: Obezbediti uvid i u celosti istra iti kompletnu evidenciju koja se odnosi na pos toje e vlasni tvo nad biznisom. ISPITATI DA LI JE LOKACIJA U VLASNI TVU ILI JE P OD ZAKUPOM. Da li su zalo na prava i dugovi izmireni ili padaju na teret novog k upca. Da li su patenti i trgova ka marka za ti eni prema va e im zakonskim propi sima. Da li postoje a firma ima ekskluzivne ugovore sa dilerima. Pribaviti infor macije o vlasni tvu, zakupu nad objektima, proizvodnom opremom, inventarom i dru gim. Da li postoje a firma ima nere ene sporove. Sve navedene aktivnosti usmeren e su ka tome da se do e do valjane procene opravdanosti i vrednosti ulaganja u b udu i biznis.

Kada budu i preduzetni k kupuje postoje i biznis on na osnovu pa ljive analize ima realne anse da dodje do prili no ta ne prognoze o biznisu u koji ulazi. .Osvajanje novog biznisa prednosti Opredeljenje da se kreira potpunon novi biznis nosi mnogo vi e izazova i rizika nego to je preuzimanje postoje eg biznisa. To nije slu aj kod osnivanja novog biznisa. U osnovi ovog izbora je elja potencij alnog preduzetnika za kreativnim zadovoljstvom. Ona uklju uje put od sopstveno d efinisane poslovne ideje do uspe nog i stabilnog biznisa.

Da bi izgradili lojalnost potencijalnih kupaca. dobavlja e i radnike. . lo kaciju. Da bi sa mostalno doneli odluku o finansijerima.Osvajanje novog biznisa Pojedini preduzetnici daju prednost osnivanju novih biznisa i iz slede ih razlog a: Da bi izbegli negativne efekte proiza le iz gre aka biv ih vlasnika. inventar. odabrali proizvodnu opremu.

To zna i da je potreba za odre enim proizvod om ili uslugom kreirana od strane potro a a. Validna poslovna odluka o otpo injanju biznisa temelji se na celovitom i ko mpleksnom istra ivanju tr i ta da bi se utvrdili faktori koji uti u na formiranj e potreba. Projektovani biznis treba tako e da animira. Stvaranje koncepcije marketinga koje polazi od istra ivanja tr i ta jedan je od najzna ajnijih koraka u pripremanju poslovnog plana. . potra nje i potro nje. privu e dovoljan broj potro a a koji e svojom kupovinom proizvesti pro fit.Osvajanje novog biznisa Zaklju ak iz dosada njeg izlaganja jeste da je za poslovni uspeh budu eg biznisa neophodna realna poslovna prilika.

Sigurn i proizvod i usluga za kupca. Tr i na kratkovi dost. 2. Umesto toga zaljubljenost u ideju o odre enom proizvodu ili usluzi. 5. Neatrak tivnost preduzetni kog poduhvata. Umesto obezb e ivanja stru ne pomo i sa strane. Ignorisanje zakonskih zahteva. 4. pre svega preterano optimisti ka o ekivanja u pogledu o bezbe enja finansijskih sredstava za po etak i operativno poslovanje. zakonom za ti eni kao autorsko delo i td. Kupac treba da vi di superirnost novog proizvoda da bi ostavio svog starog snabdeva a i do ao kod novog. Neadekvatno razumevanje tehni kih zahteva. Radnik za ti en na radnom mestu. Nerea lne finansijske procene. pojedini preduzetnici ulaze u proizvodnju bez prethodnog sagledavanja svih relevantnih aspekata proizvodnog procesa. Nijedan proizvod nije trenutno profitonosan niti je uspeh ne to ve ito (na dinami nom tr i tu). 3. .Osvajanje novog biznisa ± slabe strane Mogu e zamke pri izboru novog biznisa: 1. Nedostatak objektivne procene. patentirani. 6. Novi biznis mora biti atraktivan da privu e ku pce i da ostvari diferentnu prednost u odnosu na konkurenciju.

operativni ruko vodilac. organizacija preduze a.Izbor vlasni ke strukture poslovanja Svaki preduzetnik mora da izabere tip vlasni tva koji e koristiti. Naj e i ob lik u razvijenim privredama je pojedina no vlasni tvo. Partnerstvo uklju uje vi e osoba koje dele vlasni tvo. Tre i oblik je korporacija koja podra zumeva nevidljivost vlasnika. Kod ovog tipa vlasni tva u jednoj li nosti su sjedinjeni vlasnik. me usobni odnosi. one su osniva i preduze a. kao i sredstva koja se unose u preduze e. odnosno osniva biznisa. 1. . Ugovorom o osnivanju partnerske firme utvr uju se ciljevi. 2. izvr ilac i radnik na mnogim drugim zadacima.

Ova vrsta pomo i n aro ito je va na kod kupovine postoje eg preduze a ili fran ize. Za to je potrebna pravna pomo . Va nost anga ovanja pravog pravnog eksperta.Izbor vlasni ke strukture poslovanja Preduzetnik koji ulazi u posao. prihvata onu formu vlasnika ko ja se ini najsvrsishodnijom. JEDNA OD NAJVE IH TE KO A za preduzetnika su mnogobrojni strani termini u pravnim dokumentima. . novi ili uhodani. Zadatak je pravnog eksperta da informi e i savetuje budu eg vlasnika kako bi izbor bio u injen sa t o manje lutanja..

preduzetnik mora da 1. poreskim ograni enjima i drugim. odlu i koliko e kapitala biti potrebno za konkretni poslovni poduhvat. rizikuje u planirani biznis. njegovim preferencijama. 2. odlu i kolik o od sopstvene imovine eli da ulo i.Izbor vlasni ke strukture poslovanja Najprihvatljivija forma vlasni tva determinisna je specifi nostima delatnosti bu du eg preduzetnika. Pr i izboru odgovaraju eg legalnog oblika vlasni tva. .

6. razmotri poreske obaveze u odnosu na razli ite forme poslovanja.Izbor vlasni ke strukture poslovanja 3. odlu i da li eli da interna strana poslovanja ostane u relativnoj tajnosti 5. razmotri olak ice i tro kove organizacije. 7. 4. uzme u obzir neophodnost stabi lnosti i kontinuiteta delatnosti i pote ko a pri (eventualnom) transferu vlasni tva. zadrzi nad poslovnim poduhvato m. odlu i kakvu i koliku kontrolu eli da ostvari. .

Ovde je vlasnik taj koji e i skusiti poslovni uspeh i ostvariti profit.Opis osnovnih tipova vlasni tva 1. bistroi i sl. agen cije za promet nekretninama. Ovaj oblik vlasni tva je naj e i u trgovini na malo i uslu nim delatnostima. poslovni uspeh i profit. kao i u ostalim regionima. Nijedna druga forma poslovanja nema tako izra enu k oncentraciju kontrole. Ova forma vlasni tva omogu uje vlasniku potpunu kontrolu nad poslovanjem. mali restorani. Pojedina no vlasni tvo je poslovanje iji je titular jedan ovek i ono je pod k ontrolom jedne osobe. Primeri su uslu ne radionice. Jedino podle e mnogobrojnim zakonskim odredbama dr ave. . Poznato je da se ova forma vlasni tva smatra bitnim motiv atorom za ve u poslovnost. Ova je forma vlasni tva najstarija a danas i naj ire zastu pljen au zemljama EU. kao i osetiti gor inu neuspeha.

Ovde nema potrebe za ugo vorom to je slu aj kod partnerske firme. Vla snik pla a porez na ostvareni profit. lako a i niski tro kovi zapo injanja biznisa. Tako e nisu potrebni dokumenti o ujidin jenju.Opis osnovnih tipova vlasni tva Prednosti pojedin nog vlasni tva su i to to vlasnik u iva pravo maksimalne tajno sti i slobode da ne mora da podnosi izve taje javnosti. . to je slu aj kod korporacija. ulaganju itd. Prednost je tako e jedno stavnost. Glavna prednost je to kao for ma poslovanja ovaj oblik vlasni tva nije podlo na pla anju poreza na prihod.

sem u slu aju da poseduje veliku li nu imovinu . Vrlo esto ak i valsnici malih radnji se susre u sa ozbiljnim preprekama zbog ograni enih sredstva. Zapravo. Oni zala u svoju imovinu i ona im se mo e oduzeti ako ne po tuju dogovore. . Ova forma vlasni tva tako e ograni ava iznos koji se mo e pozajmiti. 2.Pojedina no vlasni tvo Nedostaci pojedina nog vlasni tva 1. Neograni ena odgovornost pojedina nog vlasnika zna i da on ne mo e odvajati svoje poslov anje od li ne imovine prilikom ispunjavanja zahteva kreditora. Vlasnik je u nepovoljnoj situaciji ako eli da obezbedi ve e sume kapitala. Vlasnici kao pojedinci odgovorni su za sve poslovne dogovore. Nagla ena rizi no st poslovanja. Ipak. mali broj budu ih preduzetnika ima veliko bogatstvo. veliki kap ital retko je u pojedina nom vlasni tvu. Kada investira mora da se osloni na sopstvene re surse budu i da nema deoni are ili partnere.

Osobe sa visokim stru nim kompetencijama u oblasti menad menta. PRODAVNICE NA MALO). Mo e se zavr iti bankrotstvom . jer u tom slu aju sig urnost njihovog zaposlenja zavisi od zdravlja i drugih osobina vlasnika male fir me. Pojedina no vlasni tvo je i vrlo nestabilna forma poslovanja. povla enjem vlasnika u penziju i drugim.Pojedina no vlasni tvo 3. 4.. Tako e se pokazuje da vlasnici malih firmi ne mogu da plate i zadr e visoko obrazovane stru njake za poslove za koje oni nemju vremena ili znanja da ih obav e. za ve inu ma lih firmi kontinuitet u poslovanju je va an i po eljan (PREDUZETNI KE GRA EVINSK E FIRME. Ipak. . in injerstva i drugih nerado se zapo ljavaju kod pojedina nih vlasnika.

Sli no je pojedina nom vlasni tvu sem u broju partnera. Partnerstvo mo e b iti zasnovano na pismenom ugovoru ili na usmenom dogovoru. Parnerstva su u razvijenim ekonomijama re i oblici vlasni tva od pojedina nog i korporacija. pa ljivo i jasno napisanog ugovora. . u uslu nim delatnostima. Ug lavnom se sre u u veleprodajama i prodajama na malo. U pravnom smislu. to je ugovor koji ima obavezuju i karakter.Partnerstvo Partnerstvo je oblik poslovne organizacije u kojoj se udru uju dva ili vi e part nera. Savet je da se ne stupa u partnerske p oslovne odnose bez precizno.. os iguravaju im kompanijama i trgovini nekretninama.

dolazi do al okacije dogovora firme. partneri. a svi partneri imaju dovoljno li ne imovine. Ukoliko ne postoji interni ugovor. U slu aju da partnersko poslovanje bankrotira. Obi no u estvuje u upravljanju i odgovara za sve poslovne dugove.Partnerstvo Partnerstvo po iva na principu neograni ene odgovornosti. Partner sa neograni en om odgovorno u. po zakonu. kao i u slu aju pojedina nog vlasnika. nezavisno od veli ine svog udela u vlasni tvu. dele dugove. zavisno od udela u profitu. . ima pravo da nast upa kao zastupnik partnerstva.

a o stali mogu biti sa ogarni enom ili specijalnom odgovorno u. No. U slu aj u partnerstva mora postojati bar jedan partner sa neograni enom odgovorno u. . ugovorom se mo e predvideti i druga ije.Partnerstvo Ugovor o partnerstvu obi no reguli e raspodelu profita. Me u partnerima sa neogr ani enom odgovorno u. ako je to elja partnera. profit se obu no deli prema veli ini investiranog kapitala .

.prednosti Prednost partnerstva u odnosu na pojedina no vlasni tvo jeste to ono omogu ava n ekoj firmi da obezbedi ve i kapital za investiranje. . Udru ivanjem vi e pojedinac a mo e se u i u poslovanje koje je jednoj osobi nedostupno. Tako e postoje odre ene olak ice kada je oporezivanje u pitanju.Partnerstvo . kreditori su voljni da daju kredite. Kako je li na imovin a vi e lica podlo na odgovornosti.

Ustvari. onda problem zakonske o dgovornosti postaje ve i. Zato se javlja problem transfera vlasni tva. neograni ena li na o dgovornost. njegov udeo se prodaje novoj osobi. Nedostatk je nestabilnost i ote an kontinuitet.Partnerstvo .nedostaci Glavni nedostatak je neograni ena odgovornost partnera. Ako je dan partner ode u penziju ili umre. tj. Partneri prihvataju tu no vu osobu. Kako svaki partner sa neograni enom odgovorno u moze slobodno nastup ati u odnosu na ugovaranje i ostale obaveze u ime firme. njegovim povla enjem mora se imenovati novi partener. .

ta treba da sadr i ugovor o partnerstvu .

. dugovati i njihova dugovanja se mogu sudski potra ivati. Sredstva se obezbe uju prodajom ude la u vlasni tvu.korpor acija je ta koja kupuje gra evinske objekte. uzimanjem kredita od banaka ili pozajmicama od ulaga a prodajom obveznica i na druge na ine. prodaje robu. ma ine. Cilj im je ostvarivanje profita. Prema zakonima . pozajmljuje n ovac i podlo na je zakonskim potra ivanjima. Korporacije mogu posedovati imovinu.Korporacija Ve ina korporacija (akcionarska dru tva) u razvijeniom zemljama su u privatnom v lasni tvu.

Korporacija zakonski ima ulogu odgovornog lica i pravi je vlasnik poslova nja.Korporacija Korporacija je oblik poslovanja u malim i velikim biznisima. Vlasnici korporacije. ODVAJANJE VLASNI TVA OD UPRAVLJANJA KORPORACIJOM OMOGU UJE ONIMA KOJI NISU VLASNICI DA IMA JU STATUS I AUTORITET. a esto i da ih dob iju pod povoljnim okolnostima. to pospe uje menad erski talenat. upravlja ku mo delegiraju Upravnom odboru. . Tako se upravne delatnosti stavljaju u ruke kompetentnih stru njaka. Vlasnici deonica je dne korporacije imaju ograni enu odgovornost i nisu odgovorni za dogovore korpor acije. deoni ari. Tako e se omogu uje klj u nim menad erima da steknu svoj udeo u ukupnom fondu akcija.

Povla enje bilo kog deoni ara ne uti e na ivot korporacijre.Korporacija . Korporacija tako e dozvoljava ve i obim poslovanja nego to je slu aj sa pojedina nim vlasni tvom ili partnerstvom. Prednost je i dugoro nost i stabilnost.prednosti Prednost korporacije je u lakom preno enju vlasni tva. Akcionari mogu prodavati akcije kome god ele. . Aktiv nost korporacije se nastavlja. a poslovna politika se menja kada se povu e glavn i deoni ar. POSTOJI OTVORENO TR i TE AKCIJA.

a deoni ari pla uju porez na dividende. S obzirom na odvojenost vlasni tva i up ravljanja.Korporacija . prednosti korpora cije su Ograni ena odgovornost Delegiranje uprave Prenosivost vlasni tva Dugoro nost i stabilnost Ve i obim poslovanja . Pla anje poreza na prihode.nedostaci Jedan od najve ih je dvostruko oporezivanje. Administrativno osoblje. menad eri ne moraju imati neposredni interes za porast profita kompan ije. kao i menad eri. su slu benici kompanije i njihove plate su zagarantovane bez obzira na uspe nost firme Ukratko. profit.

Korporacije Nedostaci Oporezivanje Neadekvatna kontrola vlasnika Tro kovi i problemi organiz acije Opasnost od nedostatka li nih interesa Nedostatak tajnosti i sve ve a kont rola dr ave. .

smat ra se da u na elu. Nek i poslovni projekti ne mogu da se realizuju zbog nedostatka kapitala.Kako obezbediti po etni kapital Nakon izbora oblasti privredne delatnosti i prave odluke strategijskog karaktera izbora oblika vlasni tva. a potom da se na u mogu nosti za fizi ko poslovanje. va i tvrdnja da se uvek mogu na i sredstva za dobre projekte. preduzetniku predstoji da odgovori na pitanje kako da osigura finansijska sredstva neophodna za organizaciju i realizaciju novog bizn isa. Ipak. Prvi korak je da se realno proceni visina nov anih sredstava potrebnih za r ealizaciju novog posla. .

Bez dobrog poslovnog plana mnogi biznisi nikada ne e dobiti ansu za otpo injane. . Iz toga se vidi da je profesionalno ura eni poslovni plan osnova za obe zbe ivanje finansijske podr ke. To je neophodno ako preduzetnik eli da bi se izo trila biznis ideja i ocenila op rvadanost ulaganja u njenu realizaciju. Biznis plan je instrument pristupa poten cijalnim finansijerima celog projekta (bankarima i ostalim potencijalnim finansi jerima). budu i preduzetnik i vlasnik malog preduze a ne e mo i da ubedi bankare i zainteresovane ulaga e u to da su njegove projekcije realne i odr ive. Najva nija je izrada integralnog poslovnog plana.Kako obezbediti po etni kapital Bez temeljne analize tr i ta i konkurencije.

U drugom slu aju preduzetnik treba da se odlu i da li e aplicira ti za kredit kod banke ili e se obratiti nekom privatnom izvoru. Naj e i izvori preduzetni kog finansiranja su du ni ki kapital i trajni kapital. kao to su posedovanje sopstvenog kapitala.Kako obezbediti po etni kapital Preduzetnik ima vi e mogu nosti za obezbe ivanje finansijskih sredstava za reali zaciju novog biznisa.ili anga ovanje tu eg kapitala. .

finansi sjko posredni tvo.Kako obezbediti po etni kapital Du ni ki kapital. Izme u korisnika i ponu a a du ni kog kapitala uspostvalja se poverila ki odnos. koji zavr ava tako to korisnik vra a pozajmljenu sumu. finansiranje od strane kupaca i dobavlja a. Pozajmica podrazumeva da ponu ava kap itala osigurava svoj novac upisivanjem hipoteke na imovinu korisnika du ni kog k apitala. lizing. glavni cu i tako e pla a pla a dogovorene kamate. Naj e e oblici du ni kog kapitala su bankarski krediti. .

vreme. 1. bankarski krediti su relativno jednostavni na ini za obezbe ivanje potre bnog kapitala. iako je dosta ura eno na uvo enju procedura. sa stabilnim i razu enim finansijskim tr i tima. uklju uju i i Srbiji. ove procedure . tro kovi. sa relativno jednostavnim postupcima i procedurama za dobijanje i njihovo kori enje. kriterijumi vrednovanja biznis planova. U razvijenim privredama.Kako obezbediti po etni kapital DU NI KI KAPITAL. U zemljama u tranziciji. Bankarski krediti se poajvljuju u svim fazama ivotnog ciklu da preduze a. . kao i instrumenti za garanciju jo uvek predstavljaju zna ajne te ko e za preduzetnike.

Kako obezbediti po etni kapital Bankarski krediti smatraju se naro ito primerenim za finansiranje rane faze razv oja preduze a. pored kredita. vrste i raspolo ivi obim k reditnih sredstava su razli iti u razli itim bankama. . Po pravilu se tra i da preduzet nik. vrlo je va no da preduzetnik ima svest ta banka o d njega zahteva. ka i za pro irenje poslovanja. Informacije o finansijskom tr i tu su promenljive i svaki preduzetnik ih mora pazljivo pratiti. I proverav ati Za pravilan pristup banci. Drugi se odnosi na norme ko je mora da ispunjava preduzetni ka organizacija. obezbedi i sopstveno u e e. Prvi se odnosi na li nost preduz etnika (njegove spososbnosti za preduzetni ku trku). Dva osnovna bankarska zahteva. Uslovi.

. pored nov anih pozajmica. finansisjke referen ce. kreditne informacije i transfer novca. nude i profesionalne savet. Korisno je da preduzetnik zatra i sav etodavnu fiansijsku pomo od bankara pre nego to treba da podnosi kreditni zahtev .Kako obezbediti po etni kapital Banke. To je dobar na in da bankari bolje upoznaju i preduzetnika i njegov preduzetni ki poduhvat i uspostave poslovni odnos. Ovo e uticati da preduzetnik formuli e kreditni zahtev stru nije. racionalnije i sa ve im izgledima da dobije kredit.

Kod b anaka. POZAJMICE KOD TZV. To su preduze a koja obezbe u ju novac iz razli itih izvora. FINANSIJSKIH POSREDNIKA. .Kako obezbediti po etni kapital Lizing uklju uje nabavku opreme u uslovima kada je ivotni vek opreme relativno k ratak. Za finansijske posrednike je karakteristi no da imaju precizno regulisane o dnose sa vlasnicima finansijskih sredstava koji svoj novac ne mogu povu i. Budu i preduzetnici znaju ili treba da znaju da va an izvor finansiranj a mogu biti i kupci i dobavlja i kroz razne oblike avansa ili to mo e biti zadu ivanje kod dobavlja a. komitenti mogu povu i svoje depozite i tako smanjiti kreditene mogu nosti banaka. Tro kove svog poslovanja pokrivaju iz razlike izme u kamatne stope koju pla aju vlasnicima finasijskih sredstava i kamatne stope koju zara unavaju svojim strank ama. a onda ga pozajmljuju pojedincima i preduze ima.

dobvlja a. i samih zaposlenih. 3. dokapitalizacije preduze a ili promen u vlasni tva. Poseban oblik trajnog kapitala su i fondovi. Trajni kapital se mo e obezbediti a ko se proda deo preduze a ili ono podeli. esto se korist i ne samo za sni avanje tro kova kapitala. 4. vlasni ki trajni kapital ili neki oblici finansij ske podr ke dr ave. . Javna prodaja vlasni kih vrednosnih papira na tr i tu. Venture ili rizi ni kapital. ko nkurenata.Kako obezbediti po etni kapital Trajni kapital obuhvata slede e izvore 1. 2. kao to su bankarski krediti. Prodaja donosi gotovinu. tzv. pod odre enim us lovima. ali i decentr alizaciju. Privatna ulaganja drugih preduzetnika u realizaciju preduzetni kog poduhvata konkretnog preduzetnika. ve ¶i za pove anje trajnosti stabilnosti preduze a u o ima kupaca. Ovaj vid finansiranja mo e biti dopuna drugim vidovima finansiranja .

politi ke i ekonomske situacije. Zavise od uspeha pro izvoda i razvijenosti finansijskog tr i ta.. One obezbe uju kapital firmama koje imaj u nagla en potencijal za rast i konkurentsku poziciju. Rizi ni kapital re tko ima ve inski udeo. Investitori rizi nog kapitala zah tevaju ve i prihod u odnosu na druge oblike kapitala. jer je rizik ve i.Kako obezbediti po etni kapital Ko mo e biti nosilac rizi nog kapitala Nosioci rizi nog kapitala mogu biti insti tucije u dr avnoj i privatnoj svojini. Rizi ni kapital dolazi do prihoda tek nekoliko godina. Obi no u estvuje sa 20 do 40% u vlasni tvu preduze a. Riz i ni kapital pru a pomoc u upravljanju firmom. riz i ni kapital ne tra i povra aj sredstava ve o ekuje zaradu na prodaji akcija jed nog dana po znatno vi oj ceni od njihove po etne investicije. . U r azvijenim zemljama prodaja udela rizi nog kapitala realizuje se izme u 5 i 7 god ina od osnivanja preduze a. Za razliku od banaka. Strplje nje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful