Preduzetni ki proces 1

Pretpostavke za uspeh malog preduze a

Pretpostavke za uspe no uklju ivanje u privrednu strukturu ve e su ukoliko se ra
spola e sa: 1. jasnom, tr i no valorizovanom idejom o proizvodu ili usluzi 2. ob
ezbe enom finansijskom i drugim oblicima pomo i 3. adekvatnom organizacionom inf
rastrukturom za podr ku realizaciji preduzetni ke ideje 4. tehni kim ³znati kako´ 5. u
spostvaljenim li nim kontaktima sa partnerima. 6. dostupnim izvorima snabdevanja
. Stvaranje nove vrednosti u ekonomskom smislu zna i stvaranje sto ve e razlike
izme u vrednosti upotrebljenih resursa i vrednosti proizvoda i usluga dobijenih
tim vrednostima. U savremenom konkurentnom poslovanju postoji mno tvo mogu nosti
za stvaranje nove vrednosti.
Preduzetni ki proces 2
Preduzetni ki proces sastoji se iz tri me usobno povezane pokreta ke sile  Preduz
etnik i njegov tim  Poslovna prilika  Resursi
Preduzetni ki proces 3
Svi prethodno navedeni elementi moraju se pravilno procenjivati kako bi se pove
ale anse za poslovni uspeh. Preduzetnik mora da proceni svoje jake i slabe stran
e, ili sopstvene prednosti i nedostatke. Potom mora da izvr i tr i nu procenu po
slovne prilike i da racionalno vrednuje potrebne resurse.
Preduzetni ki proces - li ne osobine


Li ne osobine, iskustvo, znanje,ve tine preduzetnika i njegovog tima imaju klju
nu ulogu u svakoj uspe noj organizaciji ili preduze u, naro ito u po etnom perio
du tokom kojeg se vr i tr i na provera poslovne ideje, priprema poslovni plan, v
alorizuju resursi ... Ovde je bitno da se u tim privuku i uklju e partneri koji
imaju karakteristike bitne za uspeh a koje nedostaju preduzetniku osniva u. Prim
er slabih I jakih strana preduzetnika osniva a, koji zeli da izgradi i vodi hote
l.
Preduzetni ki proces - poslovna prilika

Poslovna prilika se smatra glavnom pokreta kom silom za preduzetni ko delovanje
i klju nim faktorom preduzetni kog procesa. Ali poslovna prilika se ne sme izjed
na avati sa tr i nom ansom, to je esta gre ka neuspe nih preduzetnika.
Preduzetni ki proces - fizi ka sredstva i finansijski i ljudski resursi



Smatra se da su dobri preduzetnici u stanju da iz ograni enih sredstava izvuku m
aksimum i napreduju sa minimalnim dodavanjem sredstava. Put od kreiranja ideje d
o ostvarenja uspe nog biznisa je dug, naporan i pun zamki i prepreka. Sistem pok
u aja i gre aka, vra anja na prethodni korak. Taj se proces sastoji iz nekoliko
klju nih faza iako se on ne odvija po nekom nau nom modelu.
Faze kreiranja preduzetni ke ideje
    

Motivacija Identifikovanje poslovne ideje, prilike Vrednovanje (tr i na provera)
ideja Identifikovanje resursa Pridobijanje sledbenika, izbor poslovnih partnera
Po etak i opstanak.
Faze kreiranja preduzetni ke ideje

POSTAVLJANJE CILJEVA I OTPO INJANJE BIZNISA. MOTIVACIJA SE MO E PRONA I U LI NOS
TI, SOCIJALNOJ GRUPI IZ KOJE JE ONA, PORODICI, DRU TVU... MOTIVACIJA STOJI U OSN
OVI OBLIKOVANJA VIZIJE, ODNOSNO GLOBALNE PREDSTAVE O BUDU EM BIZNISU, GDE POTENC
IJALNI PREDUZETNIK ZELI DA BUDE (INSPIRATIVNOST, JASNO A, IZAZOVNOST, PRAKTI NOS
T REALIZACIJE VIZIJE).
Prva faza sastoji se od razmi ljanja i iznalazenja STIMULACIJE ZA

Druga faza odnosi se na otkrivanje, pronala enje poslovne ideje, poslovne prilik
e. Precizna poslovna ideja nije samo stvar inspiracije Tre a faza sastoji se u t
r i nom proveravanju poslovne ideje, njeno precizno preispitivanje i vrednovanje
u smislu opravdanosti, celishodnosti ulaska u konkretni biznis. U ovoj fazi
testira se proizvod ili usluga kroz proveru tehni ko tehnolo kih parametara i tr
i nih uslova.
preduzetnika, ve su u njoj, po pravilu, ugradjeni iskustvo iz prethodnog perioda
, obrazovanje, li ni interes, sugestije ro aka i prijatelja i drugo.

Faze kreiranja preduzetni ke ideje


etvrta faza uklju uje identifikovanje i specifikovanje svih osnovnih resursa za
uspe nu realizaciju novog biznisa. Neophodan je vremenski operacionalizovan plan
ulaska u posao i analiza dobavlja a sirovina i materijala. Peta je faza pregova
ranja za ulazak u posao, realizaciju poslovnog plana. Pregovaranje obuhvata zatv
aranje finansijske konstrukcije posla, izbor poslovnih partnera, pribavljanje ra
znih vrsta dozvola, registraciju preduze a i drugo.
Faze kreiranja preduzetni ke ideje


esta faza obuhvata zavr ne pripreme i ulazak u posao. Osnovni, imperativni zahte
vi su uspostavljanje poslovnih odnosa sa stru njacima i veza sa potro a ima i do
bavlja ima. Navedene faze pore ane su logi kim redosledom, to zna i da je uspe n
o savla ivanje prethodne uslov za narednu. Vremensko trajanje bilo koje faze nij
e mogu e unapred odrediti i ono je razli ito, zavisno od napora svakog konkretno
g preduzetnika.
Faze kreiranja preduzetni ke ideje

Svi navedeni koraci, faze mogu se prikazati u formi preduzetni kog alogaritma, k
oji se shvata kao skup (kona ni) koraka (simbola) i uop teni postupak za sistema
tsko re avanje pojedina nih zadataka.

Obuhvata: 1. dono enje odluke da se u e u biznis, 2. identifikovanje poslovne pr
ilike i kreiranje poslovne ideje, 3. tr i nu proveru poslovne ideje, 4. proveru
sopstvenih preduzetni kih sposobnosti, 5. izradu poslovnog plana, 6. pridobijanj
e sledbenika, 7. finansijsku podr ku, 8. start up aktivnosti, 9. izbor organizac
ione, zakonske forme poslovanja i registraciju preduze a, 10. stvaranje bazi nog
modela organizacije,11. formiranje menad erskog tima, 12. obezbe enje fizi kih
resursa, 13.po etak poslovanja,14. poslovanje ili preduzetni ki menad ment, 15.
dobit ili gubitak, i 16. plan rasta i razvoja.
Identifikovanje poslovne prilike


Prvi korak u otpo injanu biznisa ili potrebe da se unese promena u postoje i jes
te pitanje kako do i do dobre poslovne ideje. Poslovna ideja rezultat je stvaral
a kog mi ljenja, koje je prisutnije kod preduzetnika. Zato oni pre pronalaze pos
lovne ideje tamo gde ih drugi ne vide. Faza inkubacije (prikupljanje svih bitnih
injenica) mogu da doprinesu da se oblikuje ideja sa uspe nom prakti nom primeno
m. Ipak, garancija nema.
Identifikovanje poslovne prilike


 
Do faze iluminacije (otkrivanja najboljeg re enja) do i e samo onda ako je predu
zetnikova svest usmerena na su tinu problema. Ako preduzetnik ima dovoljno relev
atnih informacija, on e do i do ideje koja mo e biti po etak velikog posla. Va n
o je podsetiti da je za nastanak preduzetni ke ideje bezuslovno potrebno stru no
znanje, prirodna nadarenost - talenat, a neki autori ka u i malo sre e. Kao to
je pokazano u ranijem izlaganju, kreativnost pojedinca mo e se unaprediti. Posto
je razni metodi i postupci za razvoj grupnog i kolektivnog mi ljenja. Iz kojih i
zvora mogu do i poslovne ideje? Istra ivanja pokazuju da ideje mogu do i iz bavl
jenja istim biznisima, ali I u drugim organizacijama, preuzimanjem ideja nekog d
rugog, uklju ivanjem u ve uhodani biznis i sl. Naj e i izvori preduzetni kih ide
ja su: Prethodni posao, li ni interes, ansa, sugestija, prijatelji i rodbina, po
rodi ni biznis, obrazovanje, drugo.
Identifikovanje poslovne prilike ni preduzetnici do dobrih poslovnih ideja naj e
Dakle, uspe
 
 
e dolaze na temelju iskustva iz prethodnog posla, i/ili vo eni li nim interesom.
Kao to je re eno, bitno je razlikovanje poslovne ideje sa izgledom na uspeh od
tr i ne prilike. Dobra poslovna ideja ne podrazumeva uvek tr i nu priliku. Ustva
ri, mo emo re i da je svaka ideja o novom proizvodu ili usluzi koja nije tr i no
proverena poslovna ideja, a poslovna prilika je tr i no proverena poslovna idej
a koju je mogu e realizovati. Tr i na prilika, ovako definisana, sadr i otvoreno
vreme za realizaciju. Zatim, izlazak na tr i te je izvodljiv i menad erski tim
je u stanju da to postigne. Tako e i da ostvari konkurentnu prednost. Sve to zaj
edno donosi nagradu za preduzetnika, izra enu u vidu ostvarenog zna ajnog profit
a i potencijala za rast. Odnos, interakcija poslovne ideje i okru enja. Rezultat
te interakcije predstavlja priliku oko koje se stvara novi poslovni poduhvat. P
oslovno okru enje je po pravilu dato i ne mo e se na jednostavan na in izmeniti.
Poslovni poduhvati u tr i nim ekonomijama odvijaju se u okru enju koje je deter
minisano privatnim vlasni tvom i profitom (izuzev socijalnih i neprofitnih organ
izacija). U takvim okolnostima, poslovne prilike se stalno pojavljuju usled dina
mi nih promena. Anticipacija tih promena u poslovnom okru enju je od vitalnog zn
a aja za preduzetnike. Zato pojedini preduzetnici, koje odlikuje kreativnost, kr
edibilitet i odlu nost e uo iti i iskoristiti priliku na tr i tu dok je drugi te
k razmatraju.
Kada poslovna ideja postaje poslovna prilika?


Sa aspekta poslovne prakse smatra se neophodnim da preduzetnik svoju poslovnu id
eju testira preko (a) tr i ta, (b) tehni ke izvodljivosti i (c) odr ivosti. (a)
Tr i na provera poslovne ideje obuhvata slede e situacije:
Tr i na provera poslovne ideje




1. Novi proizvod ili usluga, koji se nalaze u osnovi biznis ideje, moraju imati
uo ljivu prednost u odnosu na proizvod ili uslugu koji se ve nalaze na tr i tu.
2. Poslovna ideja mora biti kompatibilna sa postoje im potro a kim stavovima i v
erovanjima kako ne bi bile potrebne neke drasti ne promene u pona anju kupaca. 3
. Upotreba, na in uvanja i odr avanja novog proizvoda moraju biti jednostavni i
laki za komunikaciju sa kupcima. Ako je inovacija kompleksna i kupac mo e imati
te ko e da razume njeno kori enje, ona ne e biti privla na za kupovinu (primer s
upa iz kesice i makrobioti ki poluproizvod). 4. Proizvod ili usluga moraju biti
dostupni i spremni za isporuku kada ih kupac poru i. Ako nije tako, prodaja kao
i po etna reputacija preduzetnika se gubi.
Tr i na provera poslovne ideje




5. Vrlo va na je trenutna i uo ljiva korist proizvoda ili usluge za kupca kako b
i on bio uveren da je tom kupovinom zadovoljio neku svoju konkretnu potrebu. 6.
Za kupca je va na mogu nost da proizvod ili uslugu isproba pre kupovine to podra
zumeva, na primer, dostupnost uzorka za degustaciju ili dostava na ku nu adresu.
Kada preduzetnik procenjuje svoju poslovnu ideju, on je testira kroz navedene s
ituacije. Ako najmanje 3 ili 4 od navedenih karakteristika nisu prepoznate, tada
se konkretna ideja mora redefinisati. Tr i no testiranje podrazumeva i analizu
dobavlja a, kupaca, konkurencije, kao i marketing za konkretan proizvod ili uslu
gu.
Provera tehni ke izvodljivosti poslovne ideje
  
 
Postavljaju se slede a pitanja: 1. Da li proizvod ima funkcionalan dizajn i atra
ktivan izgled? 2. Da li je dizajn fleksibilan, da li se tehni ke karakteristike
proizvoda mogu modifikovati u funkciji zadovoljenja specifi nih zahteva kupaca?
3. Kakve su tehni ke karakteristike i izdr ljivost materijala koji se upotreblja
vaju? 4. Da li je proizvod pouzdan i siguran za upotrebu?
Provera tehni ke izvodljivosti poslovne ideje


5. Da li je odr avanje proizvoda jednostavno i jeftino? 6. Da li se postoje a op
rema mo e primeniti i u proizvodnji planiranog proizvoda ili se mora adaptirati?
Procena odr ivosti budu eg proizvoda ili usluge
      
Ovde se posmatraju ekonomske varijable i tra e odgovori na slede a pitanja: 1. K
ako do i do neophodnog start-up kapitala? 2. Koliko obrtnog kapitala je potrebno
u inicijalnoj fazi biznisa? 3. Da li se mo e uticati na period povra aja pozajm
ljenog kapitala? 4. Koji je vremenski horizont za finansijske projekcije? 5. Kak
o meriti profitne potencijale novog proizvoda ili usluge? 6. Od ega zavisi izbor
lokacije (mikro i makro) budu e preduzetni ke organizacije?
Procena odr ivosti budu eg proizvoda ili usluge



7. Da li postoje zakonske pote ko e oko registrovanja preduze a? 8. Da li je biz
nis sezonskog karaktera i kako se to odr ava na ukupnu poslovnu efikasnost i efe
ktivnost? 9. Koja vrsta eksterne ekspertize je neophodna u po etnoj fazi rasta o
rganizacije?
Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje
      
1. Kopiranjem postoje eg biznisa 2. Kupovanjem postoje eg biznisa 3. Otcepljenje
m spin off 4. Fran izingom 5. Inovacijom 6. Kroz li no iskustvo 7. Preko hobija
i sportova, umetnosti i zanata.
Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje
 
Na ini na koje budu i preduzetnik tra i odgovor na postavljeno pitanje: 1. Kopir
anje nekog ve postoje eg biznisa. Kada se pojavi potreba za nekim proizvodom ili
uslugom kojih nema dovoljno, onda se otvara mogu nost da se u e u proizvodnju i
li pru anje konkretne usluge. U takvim slu ajevima za dola enje do poslovne idej
e mo e se koristiti kopiranje nekog ve postoje eg biznisa. Korisne informacije n
alazimo u programima lokalne televizije, reklama, posetom nekom gradu da bi se v
idelo ta sve tamo postoji itd.
Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje


2. Kupovina postoje eg biznisa. I est i rizi an na in dolaska do poslovne ideje.
Osnovno pitanje koje se mora postaviti pre nego to se donese odluka o kupovini
konretnog biznisa jeste za to postoje i vlasnik prodaje svoj biznis. 3. Otceplje
nje (spin off) predstavlja odvajanje vitalnih delova glomaznih i neefikasnih fir
mi i stvaranje novih preduze a. Na ovaj na in mo e se posti i tr i ni uspeh neki
h proizvoda, pa i proizvodnih programa, odnosno usluga. Ovaj na in va an je za p
rivredne strukture u tranziciji, u kojima se odvija restrukturisanje i transform
acija, kao i privatizacija (stvaranje vi e manjih firmi).
Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje
 

4) Odluka da se kupi fran iza predstavlja jednu od opcija da se u e u novi posao
. Prema definiciji Me unarodne agencije za fran izing (IFA), fran iza predstavlj
a kontinuirani poslovni odnos na osnovu kojeg fran izor, davalac fran ize, ustup
a fran izantu, primaocu fran ize, uz naknadu, pravo kori enja svog imid a, svog
imena, poslovnog znanja, marketing tehnike, kao i pru anje odre ene usluge u vez
i s tim kori enjem, uz uslove precizno odre ene ugovorom. Zna i, fran izing mo e
mo shvatiti kao na in poslovanja u kome vlasnik priznatog poslovnog sistema, dav
alac fran ize, daje pravo osnivanja sli nog preduze a nekom drugom, potencijalno
m preduzetniku, primaocu fran ize. U zamenu za odre eni na in pla anja i obe anj
e da e slediti uputstva i standard kvaliteta, primalac fran ize dobija pravo upo
trebe odre ene tr i ne marke. To podrazumeva i podr ku u marketingu, priru nike
o tome kako se posluje, pomo na po etku i u osposobljavanju zaposlenih, nabavci
opreme i sirovina, ko i posete davaoca fran ize uvek kada je to potrebno.
ta primalac fran ize treba da zna o samom sebi
        
Razumevanje fran izinga Motivacija za odre eni oblik preduzetni tva Li na psihof
izi ka kondicija za samozapo ljavanje Sposobnost izdr ljivosti autoriteta davaoc
a odre ene fran ize Potrebna inovativnost i prilagodljivost Starost i sopstvena
poslovna zrelost Sopstvena finansijska situacija Mentalna ja ina za no enje sa p
roblemima, rizicima i gubicima Ho e li fran izing zadovoljiti aspiracije posla i
elju za samostalno u primaoca fran ize
ta primalac fran ize treba da zna o samom sebi
 
  
Stru na sprema i spososbnosti Spremnost za te ak prekovremeni rad, kao i spremno
st na odricanje od dru tvenih i li nih zahteva van posla Podr ka porodice ivotna
o ekivanja Kandidati za kupovinu fran ize tra e razne relevantne informacije pr
e nego to se odlu e da potpi u sporazum o fran izi. U tom cilju fran izna udru e
nja izdaju bro ure ili organizuju savetovanja. Naj e e su to slede e informcije:
Inforamacije za potencijalne primaoce fran ize
        
 
U emu je specifi nost fran izinga, sadr aj i posebna vrednost, Tr i ta i stabiln
ost tr i ta, Konkurencija, Planovi poslovanja, irenja, rasta Osposobljenost ljud
i u centrali, Visina i na in pla anja lanarine, podela prometa, lizing aran mani
itd Izbor i okru enje lokacije, teritorijalna prava i ekskluzivnosti Usluge dav
aoca fran ize potrebne za funkcionisanje tr i ta Finansijski profil i poslovni p
okazatelji davaoca fran ize (profitabilnost, zadu enost, gubici, brzina rasta, f
inansijske projekcije i sl) Na in, vrste i oblici nadzora davaoca fran ize, Tro
kovi marketinga, istra ivanja.
Privla nost fran izinga

Smatra se da je fran izing sredstvo za osnivanje, relativno brz i unosan rast pr
eduze a, to ga ini privla nim izvorom poslovne ideje, odnosno poslovne prilike.
Zna aj fran izinga za ekonomski razvoj dru tava u tranziciji nalazi se u transfe
ru poslovnog, upravlj kog i tehni kog znanja i tehnologije, u irenju standarda k
valiteta, dobiti poslovnih navika i rasta proizvodnih sistema koji se posredno u
jklju uju u fran izing (dobavlja i, distributeri i drugi).
Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje



5. Inovacije. Ranije smo op irno govorili o inovacijama kao osnovnom i specifi n
om oru u preduzetnika. Oni je koriste kao promenu, kao priliku. Ona se mo e izra
ziti kao zamena i kao dopuna, obnova. U osnovi, ona je transformacija novih idej
a u tr i no prihvatljive proizvode i usluge. Inovacija kreira resurs. Primeri po
znatih inovacija uvo enje kupovine na otplatu (od bitnog zna aja za farmere i mn
oge male preduzetnike), kontejner za prevoz robe brodovima, socijalna inovacija
20. veka je menad ment. Shvata se kao korisno znanje koje pojedincu omogu uje da
okupi produktivne pojedince, razli itih nivoa sposobnosti i stru nosti da rade
zajedno u organizaciji. Korisna definicija inovacija bila bi da je to promena mo
gu e koristi od raspolo ivih izvora. Neki ekonomisti ka u da se inovacije mogu p
re vezati za tra nju nego za ponudu.. Tu se radi o promeni upotrebne vrednosti r
esursa u cilju zadovoljenja neke potrebe potro a a.
 Tipovi inovacija u poslovnoj praksi
  

 
Razlikuju 4 tipa inovacija u poslovnoj praksi. To su invencija, adaptacija, imit
acija i sinteza. 1. Invencija je potpuno novi proizvod, usluga ili proces (Thoma
s Edison - sijalica, Aleksandar Bell - telefon ). 2. Adaptaciaj (pro irenja) pre
dstavlja novu upotrebu ili razli ite aplikacije. Primena postoje eg prozvoda, us
luge ili procesa. Ray Kroc MCDonalds, Kemmons Wilson - Holiday Inn. 3. Imitacija
je kreativna reaplikacija ve postoje eg poslovnog koncepta (Wal Mart - robne ku
e, Gateway - personalni kompjuteri, Pizza Hut pica radnja. 4. Sinteza je kombin
cija i upotreba postoje ih poslovnih koncepata i faktora na novi na in (Fred Smi
th - Federal Express). Cilj preduzetnika je uvek da pretvore materijal u resurs
ili da kombinovanjem postoje ih resursa dobiju nove i produktivnije konfiguracij
e, oblike tih resursa.
Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje


6. Li no iskustvo je est izvor za pronla enje ideja za otpo injanje uspe nog biz
nisa (primer putovanja u razne zemlje kao izvor inaspiracija za nove biznise) Ho
biji i sportovi mogu biti dobar izvor preduzetni kih ideja. Poznati sportisti ot
varaju prodavnice sportske opreme. Kuvanje kao hobi mo e biti inspiracija, podst
icaj za otvaranje vlastitog restorana.
Poslovna orijentacija preduzetni kog poduhvata



Pre dono enja odluke o izboru na ina ulaska u mali biznis, pred budu im preduzet
nikom otvaraju se brojne dileme, me u kojima su glavne kada, kako i sa kojom odl
ukom i i ka budu nosti. Prvi korak je dono enje odluke da se postane preduzetnik
. Pogre no se obi no kre e od re avanja pitanja finansiranja, obezbe enja materi
jalnih inputa, tehnologija, lokacije poslovnog prostora, a kupac se eksplicite n
e spominje, ili lebdi neki pojam spolja njeg ili doma eg tr i ta. Realni privred
ni procesi name u da je nu no, na ta je ve prethodno ukazano, prvo utvrditi ta i
kome e se prodavati, kojeg e kvaliteta biti, po kojim cenama e se prodavati i s
l.. Nakon toga dolazi odluka da li kupiti postoje i biznis ili otpo eti sasvim n
ov preduzetni ki poduhvat.. U elji da uspe potencijalni preduzetnik esto odlu uj
e na osnovu intuicije, bez prethodne detaljne tr i ne procene.
Poslovna orijentacija preduzetni kog poduhvata


Od posebne je va nosti ocena mogu nosti konkretnog preduzetnika da stekne uslove
za uspe nu borbu na tr i tu i ili prestizanje konkurencije. Vrednost koju je pr
eduze e u stanju da kreira za kupce mora da nadma uje njegove tro kove. Kako je
vrednost ono to su kupci spremni da plate, to preduzetnik svoju diferentnu predn
ost nalazi u mogu nosti da istu korist ponudi po ni oj ceni od konkurencije ili
da obezbedi korist koja je vi a od tra ene cene. Identifikovanje podru ja za sti
canje konkurentne prednosti podrazumeva detaljno ra lanjavanje ukupne aktivnosti
preduze a na relevantne segmente. Na osnovu analize svih tih delova utvr uju se
podru ja za vo stvo u tro kovima ili drugi izvor za diferenciranja, kao komponn
ete za sticanje konkurentnih prednosti.
Na ini ulaska u preduzetni tvo


Kao to je re eno, savremena filozofija preduzetni kog menad menta stavlja u prvi
plan dve mogu nosti za ulazak u vlastiti biznis u tr i nim uslovima. To su osni
vanje novog preduze a ili kupovina ve postoje eg biznisa. U Srbiji je tokom tran
zicionih procesa veliki broj aktuelnih preduzetnika kupio ve postoje i biznis kr
oz procese privatizacije, naj e e kroz aukciju kao na in kupovine. Zato je od in
teresa da se analiziraju dobre i lo e strane ovog puta u vlastitu preduzetni ku
budu nost.
Odluka o kupovini postoje eg preduze a - prednosti


 


Opravdanost, prednosti kupovine postoje ih biznisa mogu se formulisati u nekolik
o slede ih: Postoje i biznis je manje rizi an, postoje e preduze e ve ima reputa
ciju na tr i tu. Kanali distribucije i finansiranja ve su uspostvaljeni. Radnici
sa odre enim kvalifikacijama ve se nalaze u proizvodnje i prometa, uz ste en zn
anja i iskustva. Proizvodna oprema i inventar se ve nalaze u funkciji, odnosno u
fazi eksploatacije, Metode i sistemi rada su ve ve kreirani.
Odluka o kupovini postoje eg preduze a ± slabe strane
 
 
  
Slabe strane, nedostaci kupovine postoje eg preduze a: Preduze e mo e biti ponu
eno na prodaju zbog gubtika i nerentabilnosti u poslovanju. Pti tome aktuelni vl
asnik mo e pre utati te injenice. Finansijeri, kreditori, dobav ja i, kao i kupc
i, mogu tra iti nove vlasnike firme. Ukoliko je neophodno odre eno proizvodno i
organizaciono prestruktuiranje preduze a, tro kovi da se to uradi mogu biti veom
a visoki. Neadekvatno izabrana lokacija. Preduze e ne prozvodi upotrebne vrednos
ti kakve zahteva tr i te. Zastarelost prozvodne opreme i inventara, to zahteva r
ekonstrukciju i modernizaciju.
Odluka o kupovini postoje eg preduze a

     
Budu i preduzetnik mora da istra i i mnoge druge aspekte postoje eg biznisa pola
ze i od ve navedenih slabih strana. Takvi su: Za to akuelni vlasnik eli da proda
taj biznis Fizi ko stanje firme Tr i te te firme Finansijski uslovi postoje eg
biznisa Objektivni uslovi plasmana. Mogu e da su razlozi prodaje opravdani. Takv
i su bolja re enja za biznis i na temelju toga potreba za ve im ulaganjima za ko
ja vlasnik nije sposoban ili spreman. Izuzetak je prodaja, privatizacija dr avni
h preduze a u zemljama tranzicije.
Odluka o kupovini postoje eg preduze a


  
Odluka vlasnika da proda biznis mo e biti motivisana eljom da se povu e iz bisni
sa, da ga smanji, da u e u neki drugi, unosniji i sli no. Razlog mogu biti i gub
ici i konstantno smanjenje prodaje u uslovim apojave nove konkurencije i drugo.
Budu i preduzetnik u proceni tr i ta, na kome je postoje i biznis, treba da istr
a i: Sastav populacije Konkurenciju Pona anje kupaca
Odluka o kupovini postoje eg preduze a

    
Stanovni tvo. Prvi korak je definisanje tr i ta na koje je ono usmereno. Da li j
e to grad, neki njegov odre eni deo, periferija. Tu su od koristi mape grada, ma
pa gradskog prevoza i saobra ajnica, spisak potencijalnih kupaca. Pored toga, tr
eba analizirati i slede e Karakteristike populacije (obrazovni nivo, dohadak, od
nosno plate, stopu nezaposlenosti, starosnu strukturu, etno psiholo ka obele ja
i dr. Trendove u rastu stanovni tva Sve faktore koji su poslednjih desetak godin
a determinisali karakteristrike konkretnog tr i ta Procenu mogu eg broja potenci
jalnih kupaca u odnosu na ukupan broj stanovnika grada ili regiona. Primeri. Ovi
podaci mogu se na i u statisti kim publikacijama, izve tajima odre enih institu
cija, kao to su privredne komore, nacionalne slu be za zapo ljavanje.
Odluka o kupovini postoje eg preduze a

     
Za dobru odluku o kupovini postoje eg biznisa potrebno je napraviti detaljnu ana
lizu konkurencije na tr i tu. Takva analiza uklju uje odgovore na slede a pitanj
a: Koliko se direktnih konkurenata nalazi na datom tr i tu? Koliko je potencijal
nih konkurenata na istom tr i tu? Koliko je preduzetnika (konkurenata) u posledn
jih nekoliko godina napustilo biznis? Koliko se novih konkurenata u poslednjih p
et godina pojavilo na tr i tu? Kakva je politika cena konkurencije? Kakvu garanc
iju i servise nudi konkurencija?
Odluka o kupovini postoje eg preduze a
 
Kakva je efikasnost kanala distribucije (uzimaju i u obzir i propagandu i promoc
iju) konkurencije na tr i tu? Odredite sve konkurente i klasifikovati u dve grup
e sna ne i slabe. Faktori koji determini e finansijski bonitet kupovine postoje
eg biznisa. Da bi se oni mogli utvrditi i sistematizovati, potrebno je koristiti
slede i redosled koraka: Kakav je bio trend gotovine i profita u poslednjih 10
godina? Istra iti trend prodaje u poslednjih 5 godina? Da li je aktiva vrednovan
a objektivno? Da li je mogu e, nakon dono enja odluke o kupovini biznisa, obezbe
diti dovoljno sredstava za pokri e dugova? Da li je o ekivani profit u skladu sa
kupovnom cenom?

    
Odluka o kupovini postoje eg preduze a
        
Pre kupovine postoje eg biznisa treba uzeti u obzir i slede e zakonske aspekte:
Obezbediti uvid i u celosti istra iti kompletnu evidenciju koja se odnosi na pos
toje e vlasni tvo nad biznisom. ISPITATI DA LI JE LOKACIJA U VLASNI TVU ILI JE P
OD ZAKUPOM. Da li su zalo na prava i dugovi izmireni ili padaju na teret novog k
upca. Da li su patenti i trgova ka marka za ti eni prema va e im zakonskim propi
sima. Da li postoje a firma ima ekskluzivne ugovore sa dilerima. Pribaviti infor
macije o vlasni tvu, zakupu nad objektima, proizvodnom opremom, inventarom i dru
gim. Da li postoje a firma ima nere ene sporove. Sve navedene aktivnosti usmeren
e su ka tome da se do e do valjane procene opravdanosti i vrednosti ulaganja u b
udu i biznis.
Osvajanje novog biznisa prednosti

Opredeljenje da se kreira potpunon novi biznis nosi mnogo vi e izazova i rizika
nego to je preuzimanje postoje eg biznisa. U osnovi ovog izbora je elja potencij
alnog preduzetnika za kreativnim zadovoljstvom. Ona uklju uje put od sopstveno d
efinisane poslovne ideje do uspe nog i stabilnog biznisa. Kada budu i preduzetni
k kupuje postoje i biznis on na osnovu pa ljive analize ima realne anse da dodje
do prili no ta ne prognoze o biznisu u koji ulazi. To nije slu aj kod osnivanja
novog biznisa.
Osvajanje novog biznisa




Pojedini preduzetnici daju prednost osnivanju novih biznisa i iz slede ih razlog
a: Da bi izbegli negativne efekte proiza le iz gre aka biv ih vlasnika. Da bi sa
mostalno doneli odluku o finansijerima, odabrali proizvodnu opremu, inventar, lo
kaciju, dobavlja e i radnike. Da bi izgradili lojalnost potencijalnih kupaca.
Osvajanje novog biznisa


Zaklju ak iz dosada njeg izlaganja jeste da je za poslovni uspeh budu eg biznisa
neophodna realna poslovna prilika. To zna i da je potreba za odre enim proizvod
om ili uslugom kreirana od strane potro a a. Projektovani biznis treba tako e da
animira, privu e dovoljan broj potro a a koji e svojom kupovinom proizvesti pro
fit. Validna poslovna odluka o otpo injanju biznisa temelji se na celovitom i ko
mpleksnom istra ivanju tr i ta da bi se utvrdili faktori koji uti u na formiranj
e potreba, potra nje i potro nje. Stvaranje koncepcije marketinga koje polazi od
istra ivanja tr i ta jedan je od najzna ajnijih koraka u pripremanju poslovnog
plana.
Osvajanje novog biznisa ± slabe strane
   
 

Mogu e zamke pri izboru novog biznisa: 1. Nedostatak objektivne procene. Umesto
toga zaljubljenost u ideju o odre enom proizvodu ili usluzi. 2. Tr i na kratkovi
dost. Nijedan proizvod nije trenutno profitonosan niti je uspeh ne to ve ito (na
dinami nom tr i tu). 3. Neadekvatno razumevanje tehni kih zahteva. Umesto obezb
e ivanja stru ne pomo i sa strane, pojedini preduzetnici ulaze u proizvodnju bez
prethodnog sagledavanja svih relevantnih aspekata proizvodnog procesa. 4. Nerea
lne finansijske procene, pre svega preterano optimisti ka o ekivanja u pogledu o
bezbe enja finansijskih sredstava za po etak i operativno poslovanje. 5. Neatrak
tivnost preduzetni kog poduhvata. Novi biznis mora biti atraktivan da privu e ku
pce i da ostvari diferentnu prednost u odnosu na konkurenciju. Kupac treba da vi
di superirnost novog proizvoda da bi ostavio svog starog snabdeva a i do ao kod
novog. 6. Ignorisanje zakonskih zahteva. Radnik za ti en na radnom mestu, Sigurn
i proizvod i usluga za kupca, patentirani, zakonom za ti eni kao autorsko delo i
td.
Izbor vlasni ke strukture poslovanja
 


Svaki preduzetnik mora da izabere tip vlasni tva koji e koristiti. 1. Naj e i ob
lik u razvijenim privredama je pojedina no vlasni tvo. Kod ovog tipa vlasni tva
u jednoj li nosti su sjedinjeni vlasnik, odnosno osniva biznisa, operativni ruko
vodilac, izvr ilac i radnik na mnogim drugim zadacima. 2. Partnerstvo uklju uje
vi e osoba koje dele vlasni tvo, one su osniva i preduze a. Ugovorom o osnivanju
partnerske firme utvr uju se ciljevi, me usobni odnosi, organizacija preduze a,
kao i sredstva koja se unose u preduze e. Tre i oblik je korporacija koja podra
zumeva nevidljivost vlasnika.
Izbor vlasni ke strukture poslovanja


Preduzetnik koji ulazi u posao, novi ili uhodani, prihvata onu formu vlasnika ko
ja se ini najsvrsishodnijom. Za to je potrebna pravna pomo . Zadatak je pravnog
eksperta da informi e i savetuje budu eg vlasnika kako bi izbor bio u injen sa t
o manje lutanja. Va nost anga ovanja pravog pravnog eksperta. Ova vrsta pomo i n
aro ito je va na kod kupovine postoje eg preduze a ili fran ize.. JEDNA OD NAJVE
IH TE KO A za preduzetnika su mnogobrojni strani termini u pravnim dokumentima.
Izbor vlasni ke strukture poslovanja

 
Najprihvatljivija forma vlasni tva determinisna je specifi nostima delatnosti bu
du eg preduzetnika, njegovim preferencijama, poreskim ograni enjima i drugim. Pr
i izboru odgovaraju eg legalnog oblika vlasni tva, preduzetnik mora da 1. odlu i
koliko e kapitala biti potrebno za konkretni poslovni poduhvat, 2. odlu i kolik
o od sopstvene imovine eli da ulo i, rizikuje u planirani biznis,
Izbor vlasni ke strukture poslovanja
   

3. odlu i kakvu i koliku kontrolu eli da ostvari, zadrzi nad poslovnim poduhvato
m, 4. odlu i da li eli da interna strana poslovanja ostane u relativnoj tajnosti
5. razmotri olak ice i tro kove organizacije, 6. uzme u obzir neophodnost stabi
lnosti i kontinuiteta delatnosti i pote ko a pri (eventualnom) transferu vlasni
tva, 7. razmotri poreske obaveze u odnosu na razli ite forme poslovanja.
Opis osnovnih tipova vlasni tva


1. Pojedina no vlasni tvo je poslovanje iji je titular jedan ovek i ono je pod k
ontrolom jedne osobe. Ova je forma vlasni tva najstarija a danas i naj ire zastu
pljen au zemljama EU, kao i u ostalim regionima. Ovaj oblik vlasni tva je naj e
i u trgovini na malo i uslu nim delatnostima. Primeri su uslu ne radionice, agen
cije za promet nekretninama, mali restorani, bistroi i sl. Ova forma vlasni tva
omogu uje vlasniku potpunu kontrolu nad poslovanjem. Jedino podle e mnogobrojnim
zakonskim odredbama dr ave. Nijedna druga forma poslovanja nema tako izra enu k
oncentraciju kontrole. Poznato je da se ova forma vlasni tva smatra bitnim motiv
atorom za ve u poslovnost, poslovni uspeh i profit. Ovde je vlasnik taj koji e i
skusiti poslovni uspeh i ostvariti profit, kao i osetiti gor inu neuspeha.
Opis osnovnih tipova vlasni tva



Prednosti pojedin nog vlasni tva su i to to vlasnik u iva pravo maksimalne tajno
sti i slobode da ne mora da podnosi izve taje javnosti. Prednost je tako e jedno
stavnost, lako a i niski tro kovi zapo injanja biznisa. Ovde nema potrebe za ugo
vorom to je slu aj kod partnerske firme. Tako e nisu potrebni dokumenti o ujidin
jenju, ulaganju itd, to je slu aj kod korporacija. Glavna prednost je to kao for
ma poslovanja ovaj oblik vlasni tva nije podlo na pla anju poreza na prihod. Vla
snik pla a porez na ostvareni profit.
Pojedina no vlasni tvo
 

Nedostaci pojedina nog vlasni tva 1. Vlasnik je u nepovoljnoj situaciji ako eli
da obezbedi ve e sume kapitala. Kada investira mora da se osloni na sopstvene re
surse budu i da nema deoni are ili partnere. Ova forma vlasni tva tako e ograni
ava iznos koji se mo e pozajmiti, sem u slu aju da poseduje veliku li nu imovinu
. Ipak, mali broj budu ih preduzetnika ima veliko bogatstvo. Zapravo, veliki kap
ital retko je u pojedina nom vlasni tvu. Vrlo esto ak i valsnici malih radnji se
susre u sa ozbiljnim preprekama zbog ograni enih sredstva. 2. Nagla ena rizi no
st poslovanja. Vlasnici kao pojedinci odgovorni su za sve poslovne dogovore. Oni
zala u svoju imovinu i ona im se mo e oduzeti ako ne po tuju dogovore. Neograni
ena odgovornost pojedina nog vlasnika zna i da on ne mo e odvajati svoje poslov
anje od li ne imovine prilikom ispunjavanja zahteva kreditora.
Pojedina no vlasni tvo


3. Osobe sa visokim stru nim kompetencijama u oblasti menad menta, in injerstva
i drugih nerado se zapo ljavaju kod pojedina nih vlasnika, jer u tom slu aju sig
urnost njihovog zaposlenja zavisi od zdravlja i drugih osobina vlasnika male fir
me. Tako e se pokazuje da vlasnici malih firmi ne mogu da plate i zadr e visoko
obrazovane stru njake za poslove za koje oni nemju vremena ili znanja da ih obav
e. 4. Pojedina no vlasni tvo je i vrlo nestabilna forma poslovanja. Mo e se zavr
iti bankrotstvom , povla enjem vlasnika u penziju i drugim.. Ipak, za ve inu ma
lih firmi kontinuitet u poslovanju je va an i po eljan (PREDUZETNI KE GRA EVINSK
E FIRME, PRODAVNICE NA MALO).
Partnerstvo

 
Partnerstvo je oblik poslovne organizacije u kojoj se udru uju dva ili vi e part
nera. Sli no je pojedina nom vlasni tvu sem u broju partnera. Partnerstvo mo e b
iti zasnovano na pismenom ugovoru ili na usmenom dogovoru.. U pravnom smislu, to
je ugovor koji ima obavezuju i karakter. Savet je da se ne stupa u partnerske p
oslovne odnose bez precizno, pa ljivo i jasno napisanog ugovora. Parnerstva su u
razvijenim ekonomijama re i oblici vlasni tva od pojedina nog i korporacija. Ug
lavnom se sre u u veleprodajama i prodajama na malo, u uslu nim delatnostima, os
iguravaju im kompanijama i trgovini nekretninama.
Partnerstvo


Partnerstvo po iva na principu neograni ene odgovornosti. Partner sa neograni en
om odgovorno u, nezavisno od veli ine svog udela u vlasni tvu, ima pravo da nast
upa kao zastupnik partnerstva. Obi no u estvuje u upravljanju i odgovara za sve
poslovne dugove, kao i u slu aju pojedina nog vlasnika. U slu aju da partnersko
poslovanje bankrotira, a svi partneri imaju dovoljno li ne imovine, dolazi do al
okacije dogovora firme. Ukoliko ne postoji interni ugovor, partneri, po zakonu,
dele dugove, zavisno od udela u profitu.
Partnerstvo


Ugovor o partnerstvu obi no reguli e raspodelu profita. Me u partnerima sa neogr
ani enom odgovorno u, profit se obu no deli prema veli ini investiranog kapitala
. No, ugovorom se mo e predvideti i druga ije, ako je to elja partnera. U slu aj
u partnerstva mora postojati bar jedan partner sa neograni enom odgovorno u, a o
stali mogu biti sa ogarni enom ili specijalnom odgovorno u.
Partnerstvo - prednosti

Prednost partnerstva u odnosu na pojedina no vlasni tvo jeste to ono omogu ava n
ekoj firmi da obezbedi ve i kapital za investiranje. Udru ivanjem vi e pojedinac
a mo e se u i u poslovanje koje je jednoj osobi nedostupno. Kako je li na imovin
a vi e lica podlo na odgovornosti, kreditori su voljni da daju kredite.. Tako e
postoje odre ene olak ice kada je oporezivanje u pitanju.
Partnerstvo - nedostaci


Glavni nedostatak je neograni ena odgovornost partnera, tj. neograni ena li na o
dgovornost. Kako svaki partner sa neograni enom odgovorno u moze slobodno nastup
ati u odnosu na ugovaranje i ostale obaveze u ime firme, onda problem zakonske o
dgovornosti postaje ve i. Nedostatk je nestabilnost i ote an kontinuitet. Ako je
dan partner ode u penziju ili umre, njegovim povla enjem mora se imenovati novi
partener. Ustvari, njegov udeo se prodaje novoj osobi. Partneri prihvataju tu no
vu osobu. Zato se javlja problem transfera vlasni tva.
ta treba da sadr i ugovor o partnerstvu
Korporacija


Ve ina korporacija (akcionarska dru tva) u razvijeniom zemljama su u privatnom v
lasni tvu. Cilj im je ostvarivanje profita. Korporacije mogu posedovati imovinu,
dugovati i njihova dugovanja se mogu sudski potra ivati. Prema zakonima ,korpor
acija je ta koja kupuje gra evinske objekte, ma ine, prodaje robu, pozajmljuje n
ovac i podlo na je zakonskim potra ivanjima. Sredstva se obezbe uju prodajom ude
la u vlasni tvu, uzimanjem kredita od banaka ili pozajmicama od ulaga a prodajom
obveznica i na druge na ine.
Korporacija


Korporacija je oblik poslovanja u malim i velikim biznisima. Vlasnici deonica je
dne korporacije imaju ograni enu odgovornost i nisu odgovorni za dogovore korpor
acije. Korporacija zakonski ima ulogu odgovornog lica i pravi je vlasnik poslova
nja. Vlasnici korporacije, deoni ari, upravlja ku mo delegiraju Upravnom odboru.
Tako se upravne delatnosti stavljaju u ruke kompetentnih stru njaka. ODVAJANJE
VLASNI TVA OD UPRAVLJANJA KORPORACIJOM OMOGU UJE ONIMA KOJI NISU VLASNICI DA IMA
JU STATUS I AUTORITET, to pospe uje menad erski talenat. Tako e se omogu uje klj
u nim menad erima da steknu svoj udeo u ukupnom fondu akcija, a esto i da ih dob
iju pod povoljnim okolnostima.
Korporacija - prednosti


Prednost korporacije je u lakom preno enju vlasni tva. Akcionari mogu prodavati
akcije kome god ele. POSTOJI OTVORENO TR i TE AKCIJA. Prednost je i dugoro nost
i stabilnost. Povla enje bilo kog deoni ara ne uti e na ivot korporacijre. Aktiv
nost korporacije se nastavlja, a poslovna politika se menja kada se povu e glavn
i deoni ar. Korporacija tako e dozvoljava ve i obim poslovanja nego to je slu aj
sa pojedina nim vlasni tvom ili partnerstvom.
Korporacija - nedostaci
 
     
Jedan od najve ih je dvostruko oporezivanje. Pla anje poreza na prihode, profit,
a deoni ari pla uju porez na dividende. S obzirom na odvojenost vlasni tva i up
ravljanja, menad eri ne moraju imati neposredni interes za porast profita kompan
ije. Administrativno osoblje, kao i menad eri, su slu benici kompanije i njihove
plate su zagarantovane bez obzira na uspe nost firme Ukratko, prednosti korpora
cije su Ograni ena odgovornost Delegiranje uprave Prenosivost vlasni tva Dugoro
nost i stabilnost Ve i obim poslovanja
Korporacije
     
Nedostaci Oporezivanje Neadekvatna kontrola vlasnika Tro kovi i problemi organiz
acije Opasnost od nedostatka li nih interesa Nedostatak tajnosti i sve ve a kont
rola dr ave.
Kako obezbediti po etni kapital

Nakon izbora oblasti privredne delatnosti i prave odluke strategijskog karaktera
izbora oblika vlasni tva, preduzetniku predstoji da odgovori na pitanje kako da
osigura finansijska sredstva neophodna za organizaciju i realizaciju novog bizn
isa. Prvi korak je da se realno proceni visina nov anih sredstava potrebnih za r
ealizaciju novog posla, a potom da se na u mogu nosti za fizi ko poslovanje. Nek
i poslovni projekti ne mogu da se realizuju zbog nedostatka kapitala. Ipak, smat
ra se da u na elu, va i tvrdnja da se uvek mogu na i sredstva za dobre projekte.
Kako obezbediti po etni kapital


Bez temeljne analize tr i ta i konkurencije, budu i preduzetnik i vlasnik malog
preduze a ne e mo i da ubedi bankare i zainteresovane ulaga e u to da su njegove
projekcije realne i odr ive. Najva nija je izrada integralnog poslovnog plana.
To je neophodno ako preduzetnik eli da bi se izo trila biznis ideja i ocenila op
rvadanost ulaganja u njenu realizaciju. Biznis plan je instrument pristupa poten
cijalnim finansijerima celog projekta (bankarima i ostalim potencijalnim finansi
jerima). Iz toga se vidi da je profesionalno ura eni poslovni plan osnova za obe
zbe ivanje finansijske podr ke. Bez dobrog poslovnog plana mnogi biznisi nikada
ne e dobiti ansu za otpo injane.
Kako obezbediti po etni kapital


Preduzetnik ima vi e mogu nosti za obezbe ivanje finansijskih sredstava za reali
zaciju novog biznisa, kao to su posedovanje sopstvenog kapitala,ili anga ovanje
tu eg kapitala. U drugom slu aju preduzetnik treba da se odlu i da li e aplicira
ti za kredit kod banke ili e se obratiti nekom privatnom izvoru. Naj e i izvori
preduzetni kog finansiranja su du ni ki kapital i trajni kapital.
Kako obezbediti po etni kapital


Du ni ki kapital. Izme u korisnika i ponu a a du ni kog kapitala uspostvalja se
poverila ki odnos, koji zavr ava tako to korisnik vra a pozajmljenu sumu, glavni
cu i tako e pla a pla a dogovorene kamate. Pozajmica podrazumeva da ponu ava kap
itala osigurava svoj novac upisivanjem hipoteke na imovinu korisnika du ni kog k
apitala. Naj e e oblici du ni kog kapitala su bankarski krediti, lizing, finansi
sjko posredni tvo, finansiranje od strane kupaca i dobavlja a.
Kako obezbediti po etni kapital
 
DU NI KI KAPITAL. 1. Bankarski krediti se poajvljuju u svim fazama ivotnog ciklu
da preduze a. U razvijenim privredama, sa stabilnim i razu enim finansijskim tr
i tima, bankarski krediti su relativno jednostavni na ini za obezbe ivanje potre
bnog kapitala, sa relativno jednostavnim postupcima i procedurama za dobijanje i
njihovo kori enje. U zemljama u tranziciji, uklju uju i i Srbiji, ove procedure
, kriterijumi vrednovanja biznis planova, tro kovi, vreme, kao i instrumenti za
garanciju jo uvek predstavljaju zna ajne te ko e za preduzetnike, iako je dosta
ura eno na uvo enju procedura.
Kako obezbediti po etni kapital
 

Bankarski krediti smatraju se naro ito primerenim za finansiranje rane faze razv
oja preduze a, ka i za pro irenje poslovanja. Uslovi, vrste i raspolo ivi obim k
reditnih sredstava su razli iti u razli itim bankama. Informacije o finansijskom
tr i tu su promenljive i svaki preduzetnik ih mora pazljivo pratiti. I proverav
ati Za pravilan pristup banci, vrlo je va no da preduzetnik ima svest ta banka o
d njega zahteva. Dva osnovna bankarska zahteva. Prvi se odnosi na li nost preduz
etnika (njegove spososbnosti za preduzetni ku trku). Drugi se odnosi na norme ko
je mora da ispunjava preduzetni ka organizacija. Po pravilu se tra i da preduzet
nik, pored kredita, obezbedi i sopstveno u e e.
Kako obezbediti po etni kapital

Banke, pored nov anih pozajmica, nude i profesionalne savet, finansisjke referen
ce, kreditne informacije i transfer novca. Korisno je da preduzetnik zatra i sav
etodavnu fiansijsku pomo od bankara pre nego to treba da podnosi kreditni zahtev
. To je dobar na in da bankari bolje upoznaju i preduzetnika i njegov preduzetni
ki poduhvat i uspostave poslovni odnos. Ovo e uticati da preduzetnik formuli e
kreditni zahtev stru nije, racionalnije i sa ve im izgledima da dobije kredit.
Kako obezbediti po etni kapital
 

Lizing uklju uje nabavku opreme u uslovima kada je ivotni vek opreme relativno k
ratak. POZAJMICE KOD TZV. FINANSIJSKIH POSREDNIKA. To su preduze a koja obezbe u
ju novac iz razli itih izvora, a onda ga pozajmljuju pojedincima i preduze ima.
Tro kove svog poslovanja pokrivaju iz razlike izme u kamatne stope koju pla aju
vlasnicima finasijskih sredstava i kamatne stope koju zara unavaju svojim strank
ama. Za finansijske posrednike je karakteristi no da imaju precizno regulisane o
dnose sa vlasnicima finansijskih sredstava koji svoj novac ne mogu povu i. Kod b
anaka, komitenti mogu povu i svoje depozite i tako smanjiti kreditene mogu nosti
banaka. Budu i preduzetnici znaju ili treba da znaju da va an izvor finansiranj
a mogu biti i kupci i dobavlja i kroz razne oblike avansa ili to mo e biti zadu
ivanje kod dobavlja a.
Kako obezbediti po etni kapital
 

 
Trajni kapital obuhvata slede e izvore 1. Privatna ulaganja drugih preduzetnika
u realizaciju preduzetni kog poduhvata konkretnog preduzetnika, pod odre enim us
lovima. 2. Javna prodaja vlasni kih vrednosnih papira na tr i tu. esto se korist
i ne samo za sni avanje tro kova kapitala, dokapitalizacije preduze a ili promen
u vlasni tva, ve ¶i za pove anje trajnosti stabilnosti preduze a u o ima kupaca, ko
nkurenata, dobvlja a, i samih zaposlenih. 3. Trajni kapital se mo e obezbediti a
ko se proda deo preduze a ili ono podeli. Prodaja donosi gotovinu, ali i decentr
alizaciju. 4. Poseban oblik trajnog kapitala su i fondovi, tzv. Venture ili rizi
ni kapital. Ovaj vid finansiranja mo e biti dopuna drugim vidovima finansiranja
, kao to su bankarski krediti, vlasni ki trajni kapital ili neki oblici finansij
ske podr ke dr ave.
Kako obezbediti po etni kapital
 


Ko mo e biti nosilac rizi nog kapitala Nosioci rizi nog kapitala mogu biti insti
tucije u dr avnoj i privatnoj svojini.. One obezbe uju kapital firmama koje imaj
u nagla en potencijal za rast i konkurentsku poziciju. Za razliku od banaka, riz
i ni kapital ne tra i povra aj sredstava ve o ekuje zaradu na prodaji akcija jed
nog dana po znatno vi oj ceni od njihove po etne investicije. Rizi ni kapital re
tko ima ve inski udeo. Obi no u estvuje sa 20 do 40% u vlasni tvu preduze a. Riz
i ni kapital pru a pomoc u upravljanju firmom. Investitori rizi nog kapitala zah
tevaju ve i prihod u odnosu na druge oblike kapitala, jer je rizik ve i. Strplje
nje. Rizi ni kapital dolazi do prihoda tek nekoliko godina. Zavise od uspeha pro
izvoda i razvijenosti finansijskog tr i ta, politi ke i ekonomske situacije. U r
azvijenim zemljama prodaja udela rizi nog kapitala realizuje se izme u 5 i 7 god
ina od osnivanja preduze a.