Preduzetni ki proces 1 Pretpostavke za uspeh malog preduze a Pretpostavke za uspe no uklju ivanje u privrednu strukturu ve e su ukoliko se ra spola e sa: 1.

jasnom, tr i no valorizovanom idejom o proizvodu ili usluzi 2. ob ezbe enom finansijskom i drugim oblicima pomo i 3. adekvatnom organizacionom inf rastrukturom za podr ku realizaciji preduzetni ke ideje 4. tehni kim ³znati kako´ 5. u spostvaljenim li nim kontaktima sa partnerima. 6. dostupnim izvorima snabdevanja . Stvaranje nove vrednosti u ekonomskom smislu zna i stvaranje sto ve e razlike izme u vrednosti upotrebljenih resursa i vrednosti proizvoda i usluga dobijenih tim vrednostima. U savremenom konkurentnom poslovanju postoji mno tvo mogu nosti za stvaranje nove vrednosti.

Preduzetni ki proces 2 Preduzetni ki proces sastoji se iz tri me usobno povezane pokreta ke sile etnik i njegov tim Poslovna prilika Resursi

Preduz

Preduzetni ki proces 3 Svi prethodno navedeni elementi moraju se pravilno procenjivati kako bi se pove ale anse za poslovni uspeh. Preduzetnik mora da proceni svoje jake i slabe stran e, ili sopstvene prednosti i nedostatke. Potom mora da izvr i tr i nu procenu po slovne prilike i da racionalno vrednuje potrebne resurse.

iskustvo.ve tine preduzetnika i njegovog tima imaju klju nu ulogu u svakoj uspe noj organizaciji ili preduze u. naro ito u po etnom perio du tokom kojeg se vr i tr i na provera poslovne ideje. priprema poslovni plan. koji zeli da izgradi i vodi hote l. v alorizuju resursi . Ovde je bitno da se u tim privuku i uklju e partneri koji imaju karakteristike bitne za uspeh a koje nedostaju preduzetniku osniva u.Preduzetni ki proces . .li ne osobine Li ne osobine. znanje. Prim er slabih I jakih strana preduzetnika osniva a...

Preduzetni ki proces . Ali poslovna prilika se ne sme izjed na avati sa tr i nom ansom.poslovna prilika Poslovna prilika se smatra glavnom pokreta kom silom za preduzetni ko delovanje i klju nim faktorom preduzetni kog procesa. to je esta gre ka neuspe nih preduzetnika. .

Sistem pok u aja i gre aka.fizi ka sredstva i finansijski i ljudski resursi Smatra se da su dobri preduzetnici u stanju da iz ograni enih sredstava izvuku m aksimum i napreduju sa minimalnim dodavanjem sredstava. Taj se proces sastoji iz nekoliko klju nih faza iako se on ne odvija po nekom nau nom modelu.Preduzetni ki proces . vra anja na prethodni korak. naporan i pun zamki i prepreka. . Put od kreiranja ideje d o ostvarenja uspe nog biznisa je dug.

Faze kreiranja preduzetni ke ideje Motivacija Identifikovanje poslovne ideje. . izbor poslovnih partnera Po etak i opstanak. prilike Vrednovanje (tr i na provera) ideja Identifikovanje resursa Pridobijanje sledbenika.

. njeno precizno preispitivanje i vrednovanje u smislu opravdanosti. U ovoj fazi testira se proizvod ili usluga kroz proveru tehni ko tehnolo kih parametara i tr i nih uslova. GDE POTENC IJALNI PREDUZETNIK ZELI DA BUDE (INSPIRATIVNOST. Precizna poslovna ideja nije samo stvar inspiracije Tre a faza sastoji se u t r i nom proveravanju poslovne ideje. MOTIVACIJA STOJI U OSN OVI OBLIKOVANJA VIZIJE. po pravilu. IZAZOVNOST. obrazovanje. PORODICI. . MOTIVACIJA SE MO E PRONA I U LI NOS TI. preduzetnika. sugestije ro aka i prijatelja i drugo.Faze kreiranja preduzetni ke ideje POSTAVLJANJE CILJEVA I OTPO INJANJE BIZNISA. pronala enje poslovne ideje. ve su u njoj. SOCIJALNOJ GRUPI IZ KOJE JE ONA. DRU TVU. ODNOSNO GLOBALNE PREDSTAVE O BUDU EM BIZNISU. ugradjeni iskustvo iz prethodnog perioda . poslovne prilik e. li ni interes.. PRAKTI NOS T REALIZACIJE VIZIJE). JASNO A. celishodnosti ulaska u konkretni biznis. Prva faza sastoji se od razmi ljanja i iznalazenja STIMULACIJE ZA Druga faza odnosi se na otkrivanje.

izbor poslovnih partnera. realizaciju poslovnog plana. . Pregovaranje obuhvata zatv aranje finansijske konstrukcije posla. registraciju preduze a i drugo. Peta je faza pregova ranja za ulazak u posao. pribavljanje ra znih vrsta dozvola.Faze kreiranja preduzetni ke ideje etvrta faza uklju uje identifikovanje i specifikovanje svih osnovnih resursa za uspe nu realizaciju novog biznisa. Neophodan je vremenski operacionalizovan plan ulaska u posao i analiza dobavlja a sirovina i materijala.

. Vremensko trajanje bilo koje faze nij e mogu e unapred odrediti i ono je razli ito. to zna i da je uspe n o savla ivanje prethodne uslov za narednu. imperativni zahte vi su uspostavljanje poslovnih odnosa sa stru njacima i veza sa potro a ima i do bavlja ima.Faze kreiranja preduzetni ke ideje esta faza obuhvata zavr ne pripreme i ulazak u posao. zavisno od napora svakog konkretno g preduzetnika. Navedene faze pore ane su logi kim redosledom. Osnovni.

stvaranje bazi nog modela organizacije. 13. 7.14. start up aktivnosti. 10. 15. 5. 3. pridobijanj e sledbenika. tr i nu proveru poslovne ideje.po etak poslovanja. 6.Faze kreiranja preduzetni ke ideje Svi navedeni koraci. dobit ili gubitak. obezbe enje fizi kih resursa. . 2. plan rasta i razvoja. dono enje odluke da se u e u biznis. 4. poslovanje ili preduzetni ki menad ment. zakonske forme poslovanja i registraciju preduze a.11. faze mogu se prikazati u formi preduzetni kog alogaritma. finansijsku podr ku. izradu poslovnog plana. proveru sopstvenih preduzetni kih sposobnosti. 9. k oji se shvata kao skup (kona ni) koraka (simbola) i uop teni postupak za sistema tsko re avanje pojedina nih zadataka. identifikovanje poslovne pr ilike i kreiranje poslovne ideje. formiranje menad erskog tima. 12. Obuhvata: 1. izbor organizac ione. 8. i 16.

Identifikovanje poslovne prilike Prvi korak u otpo injanu biznisa ili potrebe da se unese promena u postoje i jes te pitanje kako do i do dobre poslovne ideje. garancija nema. . Zato oni pre pronalaze pos lovne ideje tamo gde ih drugi ne vide. koje je prisutnije kod preduzetnika. Ipak. Faza inkubacije (prikupljanje svih bitnih injenica) mogu da doprinesu da se oblikuje ideja sa uspe nom prakti nom primeno m. Poslovna ideja rezultat je stvaral a kog mi ljenja.

prijatelji i rodbina. prirodna nadarenost .talenat. Iz kojih i zvora mogu do i poslovne ideje? Istra ivanja pokazuju da ideje mogu do i iz bavl jenja istim biznisima. Ako preduzetnik ima dovoljno relev atnih informacija. drugo. li ni interes. ansa. Naj e i izvori preduzetni kih ide ja su: Prethodni posao.Identifikovanje poslovne prilike Do faze iluminacije (otkrivanja najboljeg re enja) do i e samo onda ako je predu zetnikova svest usmerena na su tinu problema. . sugestija. po rodi ni biznis. Posto je razni metodi i postupci za razvoj grupnog i kolektivnog mi ljenja. preuzimanjem ideja nekog d rugog. kreativnost pojedinca mo e se unaprediti. Kao to je pokazano u ranijem izlaganju. Va n o je podsetiti da je za nastanak preduzetni ke ideje bezuslovno potrebno stru no znanje. on e do i do ideje koja mo e biti po etak velikog posla. ali I u drugim organizacijama. a neki autori ka u i malo sre e. obrazovanje. uklju ivanjem u ve uhodani biznis i sl.

sadr i otvoreno vreme za realizaciju. izra enu u vidu ostvarenog zna ajnog profit a i potencijala za rast. i/ili vo eni li nim interesom. poslovne prilike se stalno pojavljuju usled dina mi nih promena. Odnos.Identifikovanje poslovne prilike ni preduzetnici do dobrih poslovnih ideja naj e Dakle. mo emo re i da je svaka ideja o novom proizvodu ili usluzi koja nije tr i no proverena poslovna ideja. bitno je razlikovanje poslovne ideje sa izgledom na uspeh od tr i ne prilike. . Rezultat te interakcije predstavlja priliku oko koje se stvara novi poslovni poduhvat. P oslovno okru enje je po pravilu dato i ne mo e se na jednostavan na in izmeniti. Ustva ri. Zatim. U takvim okolnostima. interakcija poslovne ideje i okru enja. Tr i na prilika. a poslovna prilika je tr i no proverena poslovna idej a koju je mogu e realizovati. Zato pojedini preduzetnici. Anticipacija tih promena u poslovnom okru enju je od vitalnog zn a aja za preduzetnike. Sve to zaj edno donosi nagradu za preduzetnika. koje odlikuje kreativnost. Tako e i da ostvari konkurentnu prednost. Kao to je re eno. Dobra poslovna ideja ne podrazumeva uvek tr i nu priliku. uspe e dolaze na temelju iskustva iz prethodnog posla. Poslovni poduhvati u tr i nim ekonomijama odvijaju se u okru enju koje je deter minisano privatnim vlasni tvom i profitom (izuzev socijalnih i neprofitnih organ izacija). izlazak na tr i te je izvodljiv i menad erski tim je u stanju da to postigne. ovako definisana. kr edibilitet i odlu nost e uo iti i iskoristiti priliku na tr i tu dok je drugi te k razmatraju.

Kada poslovna ideja postaje poslovna prilika? Sa aspekta poslovne prakse smatra se neophodnim da preduzetnik svoju poslovnu id eju testira preko (a) tr i ta. (b) tehni ke izvodljivosti i (c) odr ivosti. (a) Tr i na provera poslovne ideje obuhvata slede e situacije: .

moraju imati uo ljivu prednost u odnosu na proizvod ili uslugu koji se ve nalaze na tr i tu. prodaja kao i po etna reputacija preduzetnika se gubi. Upotreba. koji se nalaze u osnovi biznis ideje. Novi proizvod ili usluga. .Tr i na provera poslovne ideje 1. na in uvanja i odr avanja novog proizvoda moraju biti jednostavni i laki za komunikaciju sa kupcima. Ako je inovacija kompleksna i kupac mo e imati te ko e da razume njeno kori enje. Ako nije tako. 4. Poslovna ideja mora biti kompatibilna sa postoje im potro a kim stavovima i v erovanjima kako ne bi bile potrebne neke drasti ne promene u pona anju kupaca. Proizvod ili usluga moraju biti dostupni i spremni za isporuku kada ih kupac poru i. 3 . 2. ona ne e biti privla na za kupovinu (primer s upa iz kesice i makrobioti ki poluproizvod).

. Kada preduzetnik procenjuje svoju poslovnu ideju. konkurencije. Tr i no testiranje podrazumeva i analizu dobavlja a. na primer.Tr i na provera poslovne ideje 5. dostupnost uzorka za degustaciju ili dostava na ku nu adresu. 6. on je testira kroz navedene s ituacije. kupaca. tada se konkretna ideja mora redefinisati. Vrlo va na je trenutna i uo ljiva korist proizvoda ili usluge za kupca kako b i on bio uveren da je tom kupovinom zadovoljio neku svoju konkretnu potrebu. Za kupca je va na mogu nost da proizvod ili uslugu isproba pre kupovine to podra zumeva. kao i marketing za konkretan proizvod ili uslu gu. Ako najmanje 3 ili 4 od navedenih karakteristika nisu prepoznate.

Da li proizvod ima funkcionalan dizajn i atra ktivan izgled? 2. Kakve su tehni ke karakteristike i izdr ljivost materijala koji se upotreblja vaju? 4.Provera tehni ke izvodljivosti poslovne ideje Postavljaju se slede a pitanja: 1. Da li je proizvod pouzdan i siguran za upotrebu? . Da li je dizajn fleksibilan. da li se tehni ke karakteristike proizvoda mogu modifikovati u funkciji zadovoljenja specifi nih zahteva kupaca? 3.

Da li je odr avanje proizvoda jednostavno i jeftino? 6.Provera tehni ke izvodljivosti poslovne ideje 5. Da li se postoje a op rema mo e primeniti i u proizvodnji planiranog proizvoda ili se mora adaptirati? .

Kak o meriti profitne potencijale novog proizvoda ili usluge? 6. K ako do i do neophodnog start-up kapitala? 2. Koji je vremenski horizont za finansijske projekcije? 5. Od ega zavisi izbor lokacije (mikro i makro) budu e preduzetni ke organizacije? . Da li se mo e uticati na period povra aja pozajm ljenog kapitala? 4. Koliko obrtnog kapitala je potrebno u inicijalnoj fazi biznisa? 3.Procena odr ivosti budu eg proizvoda ili usluge Ovde se posmatraju ekonomske varijable i tra e odgovori na slede a pitanja: 1.

Da li je biz nis sezonskog karaktera i kako se to odr ava na ukupnu poslovnu efikasnost i efe ktivnost? 9. Da li postoje zakonske pote ko e oko registrovanja preduze a? 8.Procena odr ivosti budu eg proizvoda ili usluge 7. Koja vrsta eksterne ekspertize je neophodna u po etnoj fazi rasta o rganizacije? .

Inovacijom 6. Otcepljenje m spin off 4. . umetnosti i zanata.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 1. Kroz li no iskustvo 7. Fran izingom 5. Preko hobija i sportova. Kopiranjem postoje eg biznisa 2. Kupovanjem postoje eg biznisa 3.

reklama.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje Na ini na koje budu i preduzetnik tra i odgovor na postavljeno pitanje: 1. Kada se pojavi potreba za nekim proizvodom ili uslugom kojih nema dovoljno. . onda se otvara mogu nost da se u e u proizvodnju i li pru anje konkretne usluge. Kopir anje nekog ve postoje eg biznisa. U takvim slu ajevima za dola enje do poslovne idej e mo e se koristiti kopiranje nekog ve postoje eg biznisa. posetom nekom gradu da bi se v idelo ta sve tamo postoji itd. Korisne informacije n alazimo u programima lokalne televizije.

3. u kojima se odvija restrukturisanje i transform acija.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 2. Kupovina postoje eg biznisa. pa i proizvodnih programa. Osnovno pitanje koje se mora postaviti pre nego to se donese odluka o kupovini konretnog biznisa jeste za to postoje i vlasnik prodaje svoj biznis. . odnosno usluga. kao i privatizacija (stvaranje vi e manjih firmi). Ovaj na in va an je za p rivredne strukture u tranziciji. Otceplje nje (spin off) predstavlja odvajanje vitalnih delova glomaznih i neefikasnih fir mi i stvaranje novih preduze a. I est i rizi an na in dolaska do poslovne ideje. Na ovaj na in mo e se posti i tr i ni uspeh neki h proizvoda.

ko i posete davaoca fran ize uvek kada je to potrebno. daje pravo osnivanja sli nog preduze a nekom drugom.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 4) Odluka da se kupi fran iza predstavlja jednu od opcija da se u e u novi posao . marketing tehnike. poslovnog znanja. Prema definiciji Me unarodne agencije za fran izing (IFA). fran iza predstavlj a kontinuirani poslovni odnos na osnovu kojeg fran izor. primalac fran ize dobija pravo upo trebe odre ene tr i ne marke. potencijalno m preduzetniku. primaocu fran ize. nabavci opreme i sirovina. dav alac fran ize. priru nike o tome kako se posluje. fran izing mo e mo shvatiti kao na in poslovanja u kome vlasnik priznatog poslovnog sistema. U zamenu za odre eni na in pla anja i obe anj e da e slediti uputstva i standard kvaliteta. svog imena. ustup a fran izantu. uz uslove precizno odre ene ugovorom. primaocu fran ize. davalac fran ize. To podrazumeva i podr ku u marketingu. kao i pru anje odre ene usluge u vez i s tim kori enjem. pomo na po etku i u osposobljavanju zaposlenih. . uz naknadu. pravo kori enja svog imid a. Zna i.

rizicima i gubicima Ho e li fran izing zadovoljiti aspiracije posla i elju za samostalno u primaoca fran ize .ta primalac fran ize treba da zna o samom sebi Razumevanje fran izinga Motivacija za odre eni oblik preduzetni tva Li na psihof izi ka kondicija za samozapo ljavanje Sposobnost izdr ljivosti autoriteta davaoc a odre ene fran ize Potrebna inovativnost i prilagodljivost Starost i sopstvena poslovna zrelost Sopstvena finansijska situacija Mentalna ja ina za no enje sa p roblemima.

Naj e e su to slede e informcije: . U tom cilju fran izna udru e nja izdaju bro ure ili organizuju savetovanja.ta primalac fran ize treba da zna o samom sebi Stru na sprema i spososbnosti Spremnost za te ak prekovremeni rad. kao i spremno st na odricanje od dru tvenih i li nih zahteva van posla Podr ka porodice ivotna o ekivanja Kandidati za kupovinu fran ize tra e razne relevantne informacije pr e nego to se odlu e da potpi u sporazum o fran izi.

Visina i na in pla anja lanarine. gubici. istra ivanja. f inansijske projekcije i sl) Na in. teritorijalna prava i ekskluzivnosti Usluge dav aoca fran ize potrebne za funkcionisanje tr i ta Finansijski profil i poslovni p okazatelji davaoca fran ize (profitabilnost. . rasta Osposobljenost ljud i u centrali. vrste i oblici nadzora davaoca fran ize. sadr aj i posebna vrednost. Tr i ta i stabiln ost tr i ta. zadu enost. brzina rasta. lizing aran mani itd Izbor i okru enje lokacije.Inforamacije za potencijalne primaoce fran ize U emu je specifi nost fran izinga. Planovi poslovanja. Konkurencija. irenja. Tro kovi marketinga. podela prometa.

upravlj kog i tehni kog znanja i tehnologije.Privla nost fran izinga Smatra se da je fran izing sredstvo za osnivanje. . distributeri i drugi). u irenju standarda k valiteta. relativno brz i unosan rast pr eduze a. dobiti poslovnih navika i rasta proizvodnih sistema koji se posredno u jklju uju u fran izing (dobavlja i. to ga ini privla nim izvorom poslovne ideje. odnosno poslovne prilike. Zna aj fran izinga za ekonomski razvoj dru tava u tranziciji nalazi se u transfe ru poslovnog.

. obnova. kontejner za prevoz robe brodovima. Inovacija kreira resurs. Oni je koriste kao promenu. veka je menad ment. Primeri po znatih inovacija uvo enje kupovine na otplatu (od bitnog zna aja za farmere i mn oge male preduzetnike). ona je transformacija novih idej a u tr i no prihvatljive proizvode i usluge. Ranije smo op irno govorili o inovacijama kao osnovnom i specifi n om oru u preduzetnika. Ona se mo e izra ziti kao zamena i kao dopuna.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 5. . Korisna definicija inovacija bila bi da je to promena mo gu e koristi od raspolo ivih izvora. Tu se radi o promeni upotrebne vrednosti r esursa u cilju zadovoljenja neke potrebe potro a a. socijalna inovacija 20. U osnovi. Neki ekonomisti ka u da se inovacije mogu p re vezati za tra nju nego za ponudu. Inovacije. razli itih nivoa sposobnosti i stru nosti da rade zajedno u organizaciji. Shvata se kao korisno znanje koje pojedincu omogu uje da okupi produktivne pojedince. kao priliku.

adaptacija. 2.personalni kompjuteri.telefon ). Ray Kroc MCDonalds.Federal Express). us luge ili procesa. . usluga ili proces (Thoma s Edison . Sinteza je kombin cija i upotreba postoje ih poslovnih koncepata i faktora na novi na in (Fred Smi th . 1. Pizza Hut pica radnja.sijalica. Gateway .Tipovi inovacija u poslovnoj praksi Razlikuju 4 tipa inovacija u poslovnoj praksi. Primena postoje eg prozvoda.Holiday Inn. Aleksandar Bell . Kemmons Wilson . 4. 3. Imitacija je kreativna reaplikacija ve postoje eg poslovnog koncepta (Wal Mart . Cilj preduzetnika je uvek da pretvore materijal u resurs ili da kombinovanjem postoje ih resursa dobiju nove i produktivnije konfiguracij e. Invencija je potpuno novi proizvod. Adaptaciaj (pro irenja) pre dstavlja novu upotrebu ili razli ite aplikacije. oblike tih resursa.robne ku e. To su invencija. imit acija i sinteza.

Poznati sportisti ot varaju prodavnice sportske opreme. . Kuvanje kao hobi mo e biti inspiracija. podst icaj za otvaranje vlastitog restorana.Na ini dola enja do uspe ne poslovne ideje 6. Li no iskustvo je est izvor za pronla enje ideja za otpo injanje uspe nog biz nisa (primer putovanja u razne zemlje kao izvor inaspiracija za nove biznise) Ho biji i sportovi mogu biti dobar izvor preduzetni kih ideja.

. tehnologija. kako i sa kojom odl ukom i i ka budu nosti. me u kojima su glavne kada. kojeg e kvaliteta biti. Realni privred ni procesi name u da je nu no. po kojim cenama e se prodavati i s l. obezbe enja materi jalnih inputa. Prvi korak je dono enje odluke da se postane preduzetnik . Pogre no se obi no kre e od re avanja pitanja finansiranja.Poslovna orijentacija preduzetni kog poduhvata Pre dono enja odluke o izboru na ina ulaska u mali biznis. prvo utvrditi ta i kome e se prodavati. bez prethodne detaljne tr i ne procene. a kupac se eksplicite n e spominje.. . na ta je ve prethodno ukazano. ili lebdi neki pojam spolja njeg ili doma eg tr i ta. lokacije poslovnog prostora. Nakon toga dolazi odluka da li kupiti postoje i biznis ili otpo eti sasvim n ov preduzetni ki poduhvat. U elji da uspe potencijalni preduzetnik esto odlu uj e na osnovu intuicije. pred budu im preduzet nikom otvaraju se brojne dileme.

Vrednost koju je pr eduze e u stanju da kreira za kupce mora da nadma uje njegove tro kove. . Kako je vrednost ono to su kupci spremni da plate. Na osnovu analize svih tih delova utvr uju se podru ja za vo stvo u tro kovima ili drugi izvor za diferenciranja. Identifikovanje podru ja za sti canje konkurentne prednosti podrazumeva detaljno ra lanjavanje ukupne aktivnosti preduze a na relevantne segmente. to preduzetnik svoju diferentnu predn ost nalazi u mogu nosti da istu korist ponudi po ni oj ceni od konkurencije ili da obezbedi korist koja je vi a od tra ene cene. kao komponn ete za sticanje konkurentnih prednosti.Poslovna orijentacija preduzetni kog poduhvata Od posebne je va nosti ocena mogu nosti konkretnog preduzetnika da stekne uslove za uspe nu borbu na tr i tu i ili prestizanje konkurencije.

Na ini ulaska u preduzetni tvo Kao to je re eno. To su osni vanje novog preduze a ili kupovina ve postoje eg biznisa. U Srbiji je tokom tran zicionih procesa veliki broj aktuelnih preduzetnika kupio ve postoje i biznis kr oz procese privatizacije. savremena filozofija preduzetni kog menad menta stavlja u prvi plan dve mogu nosti za ulazak u vlastiti biznis u tr i nim uslovima. Zato je od in teresa da se analiziraju dobre i lo e strane ovog puta u vlastitu preduzetni ku budu nost. . naj e e kroz aukciju kao na in kupovine.

Radnici sa odre enim kvalifikacijama ve se nalaze u proizvodnje i prometa. Proizvodna oprema i inventar se ve nalaze u funkciji. odnosno u fazi eksploatacije. uz ste en zn anja i iskustva. prednosti kupovine postoje ih biznisa mogu se formulisati u nekolik o slede ih: Postoje i biznis je manje rizi an.prednosti Opravdanost. Kanali distribucije i finansiranja ve su uspostvaljeni.Odluka o kupovini postoje eg preduze a . postoje e preduze e ve ima reputa ciju na tr i tu. Metode i sistemi rada su ve ve kreirani. .

kao i kupc i. Zastarelost prozvodne opreme i inventara. tro kovi da se to uradi mogu biti veom a visoki. Finansijeri. nedostaci kupovine postoje eg preduze a: Preduze e mo e biti ponu eno na prodaju zbog gubtika i nerentabilnosti u poslovanju. mogu tra iti nove vlasnike firme. Pti tome aktuelni vl asnik mo e pre utati te injenice.Odluka o kupovini postoje eg preduze a ± slabe strane Slabe strane. kreditori. Ukoliko je neophodno odre eno proizvodno i organizaciono prestruktuiranje preduze a. Neadekvatno izabrana lokacija. Preduze e ne prozvodi upotrebne vrednos ti kakve zahteva tr i te. . to zahteva r ekonstrukciju i modernizaciju. dobav ja i.

Izuzetak je prodaja. Takvi su: Za to akuelni vlasnik eli da proda taj biznis Fizi ko stanje firme Tr i te te firme Finansijski uslovi postoje eg biznisa Objektivni uslovi plasmana. .Odluka o kupovini postoje eg preduze a Budu i preduzetnik mora da istra i i mnoge druge aspekte postoje eg biznisa pola ze i od ve navedenih slabih strana. privatizacija dr avni h preduze a u zemljama tranzicije. Takv i su bolja re enja za biznis i na temelju toga potreba za ve im ulaganjima za ko ja vlasnik nije sposoban ili spreman. Mogu e da su razlozi prodaje opravdani.

na kome je postoje i biznis. treba da istr a i: Sastav populacije Konkurenciju Pona anje kupaca . Razlog mogu biti i gub ici i konstantno smanjenje prodaje u uslovim apojave nove konkurencije i drugo. da u e u neki drugi. unosniji i sli no.Odluka o kupovini postoje eg preduze a Odluka vlasnika da proda biznis mo e biti motivisana eljom da se povu e iz bisni sa. Budu i preduzetnik u proceni tr i ta. da ga smanji.

Trendove u rastu stanovni tva Sve faktore koji su poslednjih desetak godin a determinisali karakteristrike konkretnog tr i ta Procenu mogu eg broja potenci jalnih kupaca u odnosu na ukupan broj stanovnika grada ili regiona. Da li j e to grad. Prvi korak je definisanje tr i ta na koje je ono usmereno. nacionalne slu be za zapo ljavanje. periferija. spisak potencijalnih kupaca. tr eba analizirati i slede e Karakteristike populacije (obrazovni nivo. kao to su privredne komore. starosnu strukturu. Tu su od koristi mape grada. dohadak. . ma pa gradskog prevoza i saobra ajnica. Primeri. neki njegov odre eni deo. od nosno plate.Odluka o kupovini postoje eg preduze a Stanovni tvo. etno psiholo ka obele ja i dr. izve tajima odre enih institu cija. Pored toga. Ovi podaci mogu se na i u statisti kim publikacijama. stopu nezaposlenosti.

Odluka o kupovini postoje eg preduze a

Za dobru odluku o kupovini postoje eg biznisa potrebno je napraviti detaljnu ana lizu konkurencije na tr i tu. Takva analiza uklju uje odgovore na slede a pitanj a: Koliko se direktnih konkurenata nalazi na datom tr i tu? Koliko je potencijal nih konkurenata na istom tr i tu? Koliko je preduzetnika (konkurenata) u posledn jih nekoliko godina napustilo biznis? Koliko se novih konkurenata u poslednjih p et godina pojavilo na tr i tu? Kakva je politika cena konkurencije? Kakvu garanc iju i servise nudi konkurencija?

Odluka o kupovini postoje eg preduze a Kakva je efikasnost kanala distribucije (uzimaju i u obzir i propagandu i promoc iju) konkurencije na tr i tu? Odredite sve konkurente i klasifikovati u dve grup e sna ne i slabe. Faktori koji determini e finansijski bonitet kupovine postoje eg biznisa. Da bi se oni mogli utvrditi i sistematizovati, potrebno je koristiti slede i redosled koraka: Kakav je bio trend gotovine i profita u poslednjih 10 godina? Istra iti trend prodaje u poslednjih 5 godina? Da li je aktiva vrednovan a objektivno? Da li je mogu e, nakon dono enja odluke o kupovini biznisa, obezbe diti dovoljno sredstava za pokri e dugova? Da li je o ekivani profit u skladu sa kupovnom cenom?

Odluka o kupovini postoje eg preduze a Pre kupovine postoje eg biznisa treba uzeti u obzir i slede e zakonske aspekte: Obezbediti uvid i u celosti istra iti kompletnu evidenciju koja se odnosi na pos toje e vlasni tvo nad biznisom. ISPITATI DA LI JE LOKACIJA U VLASNI TVU ILI JE P OD ZAKUPOM. Da li su zalo na prava i dugovi izmireni ili padaju na teret novog k upca. Da li su patenti i trgova ka marka za ti eni prema va e im zakonskim propi sima. Da li postoje a firma ima ekskluzivne ugovore sa dilerima. Pribaviti infor macije o vlasni tvu, zakupu nad objektima, proizvodnom opremom, inventarom i dru gim. Da li postoje a firma ima nere ene sporove. Sve navedene aktivnosti usmeren e su ka tome da se do e do valjane procene opravdanosti i vrednosti ulaganja u b udu i biznis.

Kada budu i preduzetni k kupuje postoje i biznis on na osnovu pa ljive analize ima realne anse da dodje do prili no ta ne prognoze o biznisu u koji ulazi. Ona uklju uje put od sopstveno d efinisane poslovne ideje do uspe nog i stabilnog biznisa. U osnovi ovog izbora je elja potencij alnog preduzetnika za kreativnim zadovoljstvom.Osvajanje novog biznisa prednosti Opredeljenje da se kreira potpunon novi biznis nosi mnogo vi e izazova i rizika nego to je preuzimanje postoje eg biznisa. . To nije slu aj kod osnivanja novog biznisa.

odabrali proizvodnu opremu. inventar. dobavlja e i radnike. Da bi izgradili lojalnost potencijalnih kupaca. Da bi sa mostalno doneli odluku o finansijerima. lo kaciju. .Osvajanje novog biznisa Pojedini preduzetnici daju prednost osnivanju novih biznisa i iz slede ih razlog a: Da bi izbegli negativne efekte proiza le iz gre aka biv ih vlasnika.

Osvajanje novog biznisa Zaklju ak iz dosada njeg izlaganja jeste da je za poslovni uspeh budu eg biznisa neophodna realna poslovna prilika. . To zna i da je potreba za odre enim proizvod om ili uslugom kreirana od strane potro a a. privu e dovoljan broj potro a a koji e svojom kupovinom proizvesti pro fit. Stvaranje koncepcije marketinga koje polazi od istra ivanja tr i ta jedan je od najzna ajnijih koraka u pripremanju poslovnog plana. Validna poslovna odluka o otpo injanju biznisa temelji se na celovitom i ko mpleksnom istra ivanju tr i ta da bi se utvrdili faktori koji uti u na formiranj e potreba. Projektovani biznis treba tako e da animira. potra nje i potro nje.

Neatrak tivnost preduzetni kog poduhvata. Nijedan proizvod nije trenutno profitonosan niti je uspeh ne to ve ito (na dinami nom tr i tu). 5. pre svega preterano optimisti ka o ekivanja u pogledu o bezbe enja finansijskih sredstava za po etak i operativno poslovanje. 3. Kupac treba da vi di superirnost novog proizvoda da bi ostavio svog starog snabdeva a i do ao kod novog. 6. Nedostatak objektivne procene.Osvajanje novog biznisa ± slabe strane Mogu e zamke pri izboru novog biznisa: 1. . Neadekvatno razumevanje tehni kih zahteva. Umesto toga zaljubljenost u ideju o odre enom proizvodu ili usluzi. Novi biznis mora biti atraktivan da privu e ku pce i da ostvari diferentnu prednost u odnosu na konkurenciju. Nerea lne finansijske procene. zakonom za ti eni kao autorsko delo i td. Tr i na kratkovi dost. Ignorisanje zakonskih zahteva. 2. Umesto obezb e ivanja stru ne pomo i sa strane. Sigurn i proizvod i usluga za kupca. patentirani. 4. Radnik za ti en na radnom mestu. pojedini preduzetnici ulaze u proizvodnju bez prethodnog sagledavanja svih relevantnih aspekata proizvodnog procesa.

Naj e i ob lik u razvijenim privredama je pojedina no vlasni tvo. Ugovorom o osnivanju partnerske firme utvr uju se ciljevi. 2. Kod ovog tipa vlasni tva u jednoj li nosti su sjedinjeni vlasnik. kao i sredstva koja se unose u preduze e. izvr ilac i radnik na mnogim drugim zadacima. operativni ruko vodilac. one su osniva i preduze a. Tre i oblik je korporacija koja podra zumeva nevidljivost vlasnika. odnosno osniva biznisa. 1. .Izbor vlasni ke strukture poslovanja Svaki preduzetnik mora da izabere tip vlasni tva koji e koristiti. me usobni odnosi. Partnerstvo uklju uje vi e osoba koje dele vlasni tvo. organizacija preduze a.

Va nost anga ovanja pravog pravnog eksperta. JEDNA OD NAJVE IH TE KO A za preduzetnika su mnogobrojni strani termini u pravnim dokumentima. prihvata onu formu vlasnika ko ja se ini najsvrsishodnijom. novi ili uhodani.. Ova vrsta pomo i n aro ito je va na kod kupovine postoje eg preduze a ili fran ize.Izbor vlasni ke strukture poslovanja Preduzetnik koji ulazi u posao. Za to je potrebna pravna pomo . Zadatak je pravnog eksperta da informi e i savetuje budu eg vlasnika kako bi izbor bio u injen sa t o manje lutanja. .

2.Izbor vlasni ke strukture poslovanja Najprihvatljivija forma vlasni tva determinisna je specifi nostima delatnosti bu du eg preduzetnika. njegovim preferencijama. Pr i izboru odgovaraju eg legalnog oblika vlasni tva. odlu i kolik o od sopstvene imovine eli da ulo i. rizikuje u planirani biznis. poreskim ograni enjima i drugim. preduzetnik mora da 1. odlu i koliko e kapitala biti potrebno za konkretni poslovni poduhvat. .

7. 6. razmotri olak ice i tro kove organizacije. 4. zadrzi nad poslovnim poduhvato m. odlu i kakvu i koliku kontrolu eli da ostvari. uzme u obzir neophodnost stabi lnosti i kontinuiteta delatnosti i pote ko a pri (eventualnom) transferu vlasni tva. razmotri poreske obaveze u odnosu na razli ite forme poslovanja.Izbor vlasni ke strukture poslovanja 3. odlu i da li eli da interna strana poslovanja ostane u relativnoj tajnosti 5. .

Nijedna druga forma poslovanja nema tako izra enu k oncentraciju kontrole. Poznato je da se ova forma vlasni tva smatra bitnim motiv atorom za ve u poslovnost. Ovaj oblik vlasni tva je naj e i u trgovini na malo i uslu nim delatnostima. bistroi i sl. Jedino podle e mnogobrojnim zakonskim odredbama dr ave.Opis osnovnih tipova vlasni tva 1. Primeri su uslu ne radionice. Ovde je vlasnik taj koji e i skusiti poslovni uspeh i ostvariti profit. poslovni uspeh i profit. Ova forma vlasni tva omogu uje vlasniku potpunu kontrolu nad poslovanjem. Pojedina no vlasni tvo je poslovanje iji je titular jedan ovek i ono je pod k ontrolom jedne osobe. Ova je forma vlasni tva najstarija a danas i naj ire zastu pljen au zemljama EU. kao i u ostalim regionima. agen cije za promet nekretninama. mali restorani. kao i osetiti gor inu neuspeha. .

Glavna prednost je to kao for ma poslovanja ovaj oblik vlasni tva nije podlo na pla anju poreza na prihod.Opis osnovnih tipova vlasni tva Prednosti pojedin nog vlasni tva su i to to vlasnik u iva pravo maksimalne tajno sti i slobode da ne mora da podnosi izve taje javnosti. Tako e nisu potrebni dokumenti o ujidin jenju. . Vla snik pla a porez na ostvareni profit. Ovde nema potrebe za ugo vorom to je slu aj kod partnerske firme. to je slu aj kod korporacija. Prednost je tako e jedno stavnost. lako a i niski tro kovi zapo injanja biznisa. ulaganju itd.

Vlasnik je u nepovoljnoj situaciji ako eli da obezbedi ve e sume kapitala. 2. . Neograni ena odgovornost pojedina nog vlasnika zna i da on ne mo e odvajati svoje poslov anje od li ne imovine prilikom ispunjavanja zahteva kreditora. Kada investira mora da se osloni na sopstvene re surse budu i da nema deoni are ili partnere. Nagla ena rizi no st poslovanja.Pojedina no vlasni tvo Nedostaci pojedina nog vlasni tva 1. mali broj budu ih preduzetnika ima veliko bogatstvo. Vrlo esto ak i valsnici malih radnji se susre u sa ozbiljnim preprekama zbog ograni enih sredstva. Ova forma vlasni tva tako e ograni ava iznos koji se mo e pozajmiti. sem u slu aju da poseduje veliku li nu imovinu . Oni zala u svoju imovinu i ona im se mo e oduzeti ako ne po tuju dogovore. Vlasnici kao pojedinci odgovorni su za sve poslovne dogovore. veliki kap ital retko je u pojedina nom vlasni tvu. Zapravo. Ipak.

PRODAVNICE NA MALO). Pojedina no vlasni tvo je i vrlo nestabilna forma poslovanja. . za ve inu ma lih firmi kontinuitet u poslovanju je va an i po eljan (PREDUZETNI KE GRA EVINSK E FIRME. in injerstva i drugih nerado se zapo ljavaju kod pojedina nih vlasnika. Mo e se zavr iti bankrotstvom . Tako e se pokazuje da vlasnici malih firmi ne mogu da plate i zadr e visoko obrazovane stru njake za poslove za koje oni nemju vremena ili znanja da ih obav e. Ipak.Pojedina no vlasni tvo 3.. 4. jer u tom slu aju sig urnost njihovog zaposlenja zavisi od zdravlja i drugih osobina vlasnika male fir me. povla enjem vlasnika u penziju i drugim. Osobe sa visokim stru nim kompetencijama u oblasti menad menta.

Ug lavnom se sre u u veleprodajama i prodajama na malo. Partnerstvo mo e b iti zasnovano na pismenom ugovoru ili na usmenom dogovoru. to je ugovor koji ima obavezuju i karakter. Parnerstva su u razvijenim ekonomijama re i oblici vlasni tva od pojedina nog i korporacija. pa ljivo i jasno napisanog ugovora.. Savet je da se ne stupa u partnerske p oslovne odnose bez precizno. Sli no je pojedina nom vlasni tvu sem u broju partnera. os iguravaju im kompanijama i trgovini nekretninama. u uslu nim delatnostima. U pravnom smislu.Partnerstvo Partnerstvo je oblik poslovne organizacije u kojoj se udru uju dva ili vi e part nera. .

dele dugove. kao i u slu aju pojedina nog vlasnika. po zakonu. nezavisno od veli ine svog udela u vlasni tvu. U slu aju da partnersko poslovanje bankrotira.Partnerstvo Partnerstvo po iva na principu neograni ene odgovornosti. Partner sa neograni en om odgovorno u. a svi partneri imaju dovoljno li ne imovine. ima pravo da nast upa kao zastupnik partnerstva. zavisno od udela u profitu. . partneri. dolazi do al okacije dogovora firme. Ukoliko ne postoji interni ugovor. Obi no u estvuje u upravljanju i odgovara za sve poslovne dugove.

Me u partnerima sa neogr ani enom odgovorno u. profit se obu no deli prema veli ini investiranog kapitala . .Partnerstvo Ugovor o partnerstvu obi no reguli e raspodelu profita. No. U slu aj u partnerstva mora postojati bar jedan partner sa neograni enom odgovorno u. ako je to elja partnera. a o stali mogu biti sa ogarni enom ili specijalnom odgovorno u. ugovorom se mo e predvideti i druga ije.

Udru ivanjem vi e pojedinac a mo e se u i u poslovanje koje je jednoj osobi nedostupno. . Kako je li na imovin a vi e lica podlo na odgovornosti. Tako e postoje odre ene olak ice kada je oporezivanje u pitanju. kreditori su voljni da daju kredite.Partnerstvo ..prednosti Prednost partnerstva u odnosu na pojedina no vlasni tvo jeste to ono omogu ava n ekoj firmi da obezbedi ve i kapital za investiranje.

tj.nedostaci Glavni nedostatak je neograni ena odgovornost partnera. njegovim povla enjem mora se imenovati novi partener. Ako je dan partner ode u penziju ili umre. Ustvari. Nedostatk je nestabilnost i ote an kontinuitet. neograni ena li na o dgovornost.Partnerstvo . . Partneri prihvataju tu no vu osobu. Kako svaki partner sa neograni enom odgovorno u moze slobodno nastup ati u odnosu na ugovaranje i ostale obaveze u ime firme. njegov udeo se prodaje novoj osobi. onda problem zakonske o dgovornosti postaje ve i. Zato se javlja problem transfera vlasni tva.

ta treba da sadr i ugovor o partnerstvu .

dugovati i njihova dugovanja se mogu sudski potra ivati. Prema zakonima .korpor acija je ta koja kupuje gra evinske objekte.Korporacija Ve ina korporacija (akcionarska dru tva) u razvijeniom zemljama su u privatnom v lasni tvu. . prodaje robu. uzimanjem kredita od banaka ili pozajmicama od ulaga a prodajom obveznica i na druge na ine. pozajmljuje n ovac i podlo na je zakonskim potra ivanjima. ma ine. Cilj im je ostvarivanje profita. Sredstva se obezbe uju prodajom ude la u vlasni tvu. Korporacije mogu posedovati imovinu.

ODVAJANJE VLASNI TVA OD UPRAVLJANJA KORPORACIJOM OMOGU UJE ONIMA KOJI NISU VLASNICI DA IMA JU STATUS I AUTORITET. Tako e se omogu uje klj u nim menad erima da steknu svoj udeo u ukupnom fondu akcija. Korporacija zakonski ima ulogu odgovornog lica i pravi je vlasnik poslova nja. Vlasnici deonica je dne korporacije imaju ograni enu odgovornost i nisu odgovorni za dogovore korpor acije. deoni ari. a esto i da ih dob iju pod povoljnim okolnostima. to pospe uje menad erski talenat.Korporacija Korporacija je oblik poslovanja u malim i velikim biznisima. upravlja ku mo delegiraju Upravnom odboru. Vlasnici korporacije. Tako se upravne delatnosti stavljaju u ruke kompetentnih stru njaka. .

Korporacija . Aktiv nost korporacije se nastavlja. a poslovna politika se menja kada se povu e glavn i deoni ar. Akcionari mogu prodavati akcije kome god ele. Povla enje bilo kog deoni ara ne uti e na ivot korporacijre. Korporacija tako e dozvoljava ve i obim poslovanja nego to je slu aj sa pojedina nim vlasni tvom ili partnerstvom. POSTOJI OTVORENO TR i TE AKCIJA. Prednost je i dugoro nost i stabilnost. .prednosti Prednost korporacije je u lakom preno enju vlasni tva.

nedostaci Jedan od najve ih je dvostruko oporezivanje. menad eri ne moraju imati neposredni interes za porast profita kompan ije. a deoni ari pla uju porez na dividende. prednosti korpora cije su Ograni ena odgovornost Delegiranje uprave Prenosivost vlasni tva Dugoro nost i stabilnost Ve i obim poslovanja . kao i menad eri. Administrativno osoblje. S obzirom na odvojenost vlasni tva i up ravljanja. Pla anje poreza na prihode. su slu benici kompanije i njihove plate su zagarantovane bez obzira na uspe nost firme Ukratko.Korporacija . profit.

Korporacije Nedostaci Oporezivanje Neadekvatna kontrola vlasnika Tro kovi i problemi organiz acije Opasnost od nedostatka li nih interesa Nedostatak tajnosti i sve ve a kont rola dr ave. .

preduzetniku predstoji da odgovori na pitanje kako da osigura finansijska sredstva neophodna za organizaciju i realizaciju novog bizn isa. Prvi korak je da se realno proceni visina nov anih sredstava potrebnih za r ealizaciju novog posla.Kako obezbediti po etni kapital Nakon izbora oblasti privredne delatnosti i prave odluke strategijskog karaktera izbora oblika vlasni tva. Ipak. va i tvrdnja da se uvek mogu na i sredstva za dobre projekte. smat ra se da u na elu. a potom da se na u mogu nosti za fizi ko poslovanje. . Nek i poslovni projekti ne mogu da se realizuju zbog nedostatka kapitala.

Iz toga se vidi da je profesionalno ura eni poslovni plan osnova za obe zbe ivanje finansijske podr ke. To je neophodno ako preduzetnik eli da bi se izo trila biznis ideja i ocenila op rvadanost ulaganja u njenu realizaciju. . Biznis plan je instrument pristupa poten cijalnim finansijerima celog projekta (bankarima i ostalim potencijalnim finansi jerima). Najva nija je izrada integralnog poslovnog plana. Bez dobrog poslovnog plana mnogi biznisi nikada ne e dobiti ansu za otpo injane.Kako obezbediti po etni kapital Bez temeljne analize tr i ta i konkurencije. budu i preduzetnik i vlasnik malog preduze a ne e mo i da ubedi bankare i zainteresovane ulaga e u to da su njegove projekcije realne i odr ive.

kao to su posedovanje sopstvenog kapitala. .ili anga ovanje tu eg kapitala. Naj e i izvori preduzetni kog finansiranja su du ni ki kapital i trajni kapital.Kako obezbediti po etni kapital Preduzetnik ima vi e mogu nosti za obezbe ivanje finansijskih sredstava za reali zaciju novog biznisa. U drugom slu aju preduzetnik treba da se odlu i da li e aplicira ti za kredit kod banke ili e se obratiti nekom privatnom izvoru.

Kako obezbediti po etni kapital Du ni ki kapital. koji zavr ava tako to korisnik vra a pozajmljenu sumu. . Izme u korisnika i ponu a a du ni kog kapitala uspostvalja se poverila ki odnos. finansiranje od strane kupaca i dobavlja a. Naj e e oblici du ni kog kapitala su bankarski krediti. Pozajmica podrazumeva da ponu ava kap itala osigurava svoj novac upisivanjem hipoteke na imovinu korisnika du ni kog k apitala. lizing. glavni cu i tako e pla a pla a dogovorene kamate. finansi sjko posredni tvo.

bankarski krediti su relativno jednostavni na ini za obezbe ivanje potre bnog kapitala. sa stabilnim i razu enim finansijskim tr i tima. uklju uju i i Srbiji. U zemljama u tranziciji. U razvijenim privredama. . 1. vreme. kao i instrumenti za garanciju jo uvek predstavljaju zna ajne te ko e za preduzetnike.Kako obezbediti po etni kapital DU NI KI KAPITAL. Bankarski krediti se poajvljuju u svim fazama ivotnog ciklu da preduze a. ove procedure . kriterijumi vrednovanja biznis planova. tro kovi. sa relativno jednostavnim postupcima i procedurama za dobijanje i njihovo kori enje. iako je dosta ura eno na uvo enju procedura.

Po pravilu se tra i da preduzet nik. I proverav ati Za pravilan pristup banci. Prvi se odnosi na li nost preduz etnika (njegove spososbnosti za preduzetni ku trku). pored kredita. vrste i raspolo ivi obim k reditnih sredstava su razli iti u razli itim bankama. Dva osnovna bankarska zahteva. vrlo je va no da preduzetnik ima svest ta banka o d njega zahteva. obezbedi i sopstveno u e e. ka i za pro irenje poslovanja. . Informacije o finansijskom tr i tu su promenljive i svaki preduzetnik ih mora pazljivo pratiti. Drugi se odnosi na norme ko je mora da ispunjava preduzetni ka organizacija.Kako obezbediti po etni kapital Bankarski krediti smatraju se naro ito primerenim za finansiranje rane faze razv oja preduze a. Uslovi.

nude i profesionalne savet. kreditne informacije i transfer novca. pored nov anih pozajmica. To je dobar na in da bankari bolje upoznaju i preduzetnika i njegov preduzetni ki poduhvat i uspostave poslovni odnos. Ovo e uticati da preduzetnik formuli e kreditni zahtev stru nije. . racionalnije i sa ve im izgledima da dobije kredit. finansisjke referen ce.Kako obezbediti po etni kapital Banke. Korisno je da preduzetnik zatra i sav etodavnu fiansijsku pomo od bankara pre nego to treba da podnosi kreditni zahtev .

Kako obezbediti po etni kapital Lizing uklju uje nabavku opreme u uslovima kada je ivotni vek opreme relativno k ratak. Za finansijske posrednike je karakteristi no da imaju precizno regulisane o dnose sa vlasnicima finansijskih sredstava koji svoj novac ne mogu povu i. komitenti mogu povu i svoje depozite i tako smanjiti kreditene mogu nosti banaka. Kod b anaka. a onda ga pozajmljuju pojedincima i preduze ima. . Budu i preduzetnici znaju ili treba da znaju da va an izvor finansiranj a mogu biti i kupci i dobavlja i kroz razne oblike avansa ili to mo e biti zadu ivanje kod dobavlja a. POZAJMICE KOD TZV. FINANSIJSKIH POSREDNIKA. Tro kove svog poslovanja pokrivaju iz razlike izme u kamatne stope koju pla aju vlasnicima finasijskih sredstava i kamatne stope koju zara unavaju svojim strank ama. To su preduze a koja obezbe u ju novac iz razli itih izvora.

vlasni ki trajni kapital ili neki oblici finansij ske podr ke dr ave. 4. Ovaj vid finansiranja mo e biti dopuna drugim vidovima finansiranja . ve ¶i za pove anje trajnosti stabilnosti preduze a u o ima kupaca. Trajni kapital se mo e obezbediti a ko se proda deo preduze a ili ono podeli. i samih zaposlenih. . esto se korist i ne samo za sni avanje tro kova kapitala. 2. dokapitalizacije preduze a ili promen u vlasni tva. pod odre enim us lovima. ko nkurenata. Poseban oblik trajnog kapitala su i fondovi. ali i decentr alizaciju. dobvlja a. Privatna ulaganja drugih preduzetnika u realizaciju preduzetni kog poduhvata konkretnog preduzetnika. Prodaja donosi gotovinu. Venture ili rizi ni kapital. Javna prodaja vlasni kih vrednosnih papira na tr i tu. 3.Kako obezbediti po etni kapital Trajni kapital obuhvata slede e izvore 1. kao to su bankarski krediti. tzv.

Strplje nje. Riz i ni kapital pru a pomoc u upravljanju firmom. Zavise od uspeha pro izvoda i razvijenosti finansijskog tr i ta. Obi no u estvuje sa 20 do 40% u vlasni tvu preduze a. One obezbe uju kapital firmama koje imaj u nagla en potencijal za rast i konkurentsku poziciju.. .Kako obezbediti po etni kapital Ko mo e biti nosilac rizi nog kapitala Nosioci rizi nog kapitala mogu biti insti tucije u dr avnoj i privatnoj svojini. politi ke i ekonomske situacije. Rizi ni kapital dolazi do prihoda tek nekoliko godina. Rizi ni kapital re tko ima ve inski udeo. Za razliku od banaka. Investitori rizi nog kapitala zah tevaju ve i prihod u odnosu na druge oblike kapitala. jer je rizik ve i. U r azvijenim zemljama prodaja udela rizi nog kapitala realizuje se izme u 5 i 7 god ina od osnivanja preduze a. riz i ni kapital ne tra i povra aj sredstava ve o ekuje zaradu na prodaji akcija jed nog dana po znatno vi oj ceni od njihove po etne investicije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful