HORNEROVA ŠEMA

U fajlovima iz prve godine srednje škole , polinomi i algebarski izrazi, smo naučili kako se dele polinomi i kako se

pomoću Bezuovog stava dobija ostatak pri deljenju polinoma.

Engleski matematičar Horner je napravio šemu za deljenje polinoma P( x)  an x n  an 1 x n 1  ...  a1 x  ao sa x  c .

Ideju je dobio u teoremi o jednakosti dva polinoma : Polinomi P i Q su identični ako i samo ako su istog stepena i ako

su im koeficijenti uz iste stepene od x jednaki.

Da mi prepričamo njegovu ideju...

Kad delimo polinom P ( x)  an x n  an 1 x n 1  ...  a1 x  ao , koji je n - tog stepena sa x  c , dobijamo polinom

Q( x)  bn 1 x n 1  bn  2 x n  2  ...  b1 x  bo , koji je n-1 stepena i ostatak, to jest :

Pn  x    x  c  Qn 1  x   r

Sredjujući ovo i uporedjujući odgovarajuće koeficijente Horner je dobio formulice:

bn 1  an
bk 1  ak  c  bk gde je k  1, 2,...n  1
r  a0  c  b0

Ovo zapisano u obliku šeme bi bilo:

an an 1 ....... ak ....... a0

c bn1 bn 2  an 1  c  bn1 ....... bk 1  ak  c  bk ....... r  a0  c  b0

Evo nekoliko primera koji će vam verovatno razjasniti primenu Hornerove šeme…

Primer 1.

Podeliti polinom P ( x)  2 x 4  x3  3 x 2  4 x  1 sa x  1

Rešenje:
www.matematiranje.com

1
Iz polinoma P( x)  2 x 4  x3  3x 2  4 x  1 “ pročitamo” da je:

a4  2 jer je to koeficijent uz najveći stepen x 4

a3  1 jer je to koeficijent uz stepen x3
a2  3 jer je to koeficijent uz stepen x 2
a1  4 to je koeficijent uz x
a0  1 član bez x- sa ( slobodan član)

Iz polinoma x  1 “ pročitamo” da je: c  1 ( uporedjujemo x  1 sa x  c )

Da postavimo Hornerovu šemu:

a4 a3 a2 a1 a0
c b3 b2 b1 b0 r

Sad zamenimo vrednosti …

2 -1 3 -4 1
1 b3 b2 b1 b0 r

Po Hornerovim formulicama računamo vrednosti za b- ove.

bn 1  an
Iz formulica bk 1  ak  c  bk gde je k  1, 2,...n  1 , imamo:
r  a0  c  b0

b3  a4  b3  2
b3  a4
b2  a3  c  b3 b2  a3  c  b3  b2  1  1  2  b2  1
b1  a2  c  b2 pa je : b1  a2  c  b2  b1  3  11  b1  4 ubacimo u šemu:
b0  a1  c  b1 b0  a1  c  b1  b0  4  1 4  b0  0
r  a0  c  b0
r  a0  c  b0  r  1  1 0  r  1

2 -1 3 -4 1
1 2 1 4 0 1

Dobili smo polinom trećeg stepena čiji su koeficijenti b3  2 uz x 3 ; b2  1 uz x 2 ; b1  4 uz x , a slobodan član je 0.

www.matematiranje.com

2
Imamo dakle: 2 x 4  x 3  3x 2  4 x  1  ( x  1)(2 x 3  1x 2  4 x)  1 ili zapisano na drugi način:

2 x 4  x3  3x 2  4 x  1 1
 2 x 3  1x 2  4 x 
x 1 x 1

Primer 2.

Podeliti polinom P ( x)  3x 6  2 x5  x3  4 x  1 sa x  2

Rešenje:

Ovde pazimo jer nema x 4 i x 2 , pa su ti koeficijenti nula!

x  2 uporedjujemo sa x  c pa je c  2

Iz P ( x)  3x 6  2 x5  x3  4 x  1 je:

a6  3
a5  2
a4  0
a3  1
a2  0
a1  4
a0  1
a6  3 a5  2 a4  0 a3  1 a2  0 a1  4 a0  1
c  2

Preko formulica tražimo:

b5  a6  b5  3
b4  a5  c  b5  b4  2  (2)  3  b4  8
b3  a4  c  b4  b3  0  (2)  (8)  b3  16
b2  a3  c  b3  b2  1  (2) 16  b2  31
b1  a2  c  b2  b1  0  (2)  (31)  b1  62
b0  a1  c  b1  b0  4  (2)  62  b0  128
r  a0  c  b0  r  1  (2)  (128)  r  255

www.matematiranje.com

3
 a6  3 a5  2 a4  0 a3  1 a2  0 a1  4 a0  1
c  2 b5  3 b4  8 b3  16 b2  31 b1  62 b0  128 r  255

Imamo da je:

3x 6  2 x 5  x3  4 x  1  ( x  2)(3x 5  8 x 4  16 x3  31x 2  62 x  128)  255

3x6  2 x5  x3  4 x  1 255
Ili u drugom zapisu :  3 x 5  8 x 4  16 x 3  31x 2  62 x  128 
x2 x2

www.matematiranje.com