P. 1
Jansen skracena verzija

Jansen skracena verzija

|Views: 1,638|Likes:
Published by Mijau Mjau

More info:

Published by: Mijau Mjau on Feb 02, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/13/2012

pdf

text

original

ISTORIJA UMETNOSTI I KULTURE

SLIKARSTVO I VAJARSTVO

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Sadržaj

Sadržaj:
Praistorija

NASTANAK UMETNOSTI (magija i ritual, umetnost praistorijskog čoveka)................3
Stari vek

EGIPATSKA UMETNOST....................................................................................................4 STARI BLISKI ISTOK – UMETNOST MESOPOTAMIJE..............................................6 EGEJSKA UMETNOST.........................................................................................................8 GRČKA UMETNOST.............................................................................................................9 ETRURSKA UMETNOST....................................................................................................13 RIMSKA UMETNOST..........................................................................................................14 RANOHRIŠĆANSKA UMETNOST....................................................................................16 VIZANTIJSKA UMETNOST...............................................................................................17
Srednji vek

PREROMANIKA...................................................................................................................19 ROMANIKA...........................................................................................................................21 GOTIKA..................................................................................................................................23 RENESANSA..........................................................................................................................28 RANA RENESANSA NA SEVERU – POZNA GOTIKA..................................................28 RANA RENESANSA U ITALIJI..........................................................................................30 VISOKA RENESANSA U ITALIJI......................................................................................33 MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI........................................................................................36 RENESANSA NA SEVERU..................................................................................................39 BAROK....................................................................................................................................41 BAROK U ITALIJI................................................................................................................41 BAROK U NEMAČKOJ.......................................................................................................42 BAROK U FLANDRIJI.........................................................................................................43 BAROK U HOLANDIJI........................................................................................................44 BAROK U ŠPANIJI...............................................................................................................45 BAROK U FRANCUSKOJ – KLASIKA XVII VEKA......................................................46 ROKOKO................................................................................................................................49
Novi vek

MODERNI SVET...................................................................................................................52 NEOKLASICIZAM...............................................................................................................52 ROMANTIZAM.....................................................................................................................55 REALIZAM............................................................................................................................59 IMPRESIONIZAM................................................................................................................61 POSTIMPRESIONIZAM......................................................................................................65

2

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Praistorija

NASTANAK UMETNOSTI
(MAGIJA I RITUAL, UMETNOST PRAISTORIJSKOG ČOVEKA) PRAISTORIJA LJUDSKOG DRUŠTVA: EOLIT (pojava kamenog doba, 1 000 000 – 500 000 godine p.n.e.) PALEOLIT (starije kameno doba, 500 000 – 20 000 godine p.n.e.) MEZOLIT (srednje – prelazno kameno doba, 20 000 – 12 000 godine p.n.e.) NEOLIT (novo – mlađe kameno doba, 12 000 – 3 000 godine p.n.e.) BRONZANO DOBA (3 000 – 1 000 godine p.n.e.) GVOZDENO DOBA (1 000 godine p.n.e. – 1 000 godine) EOLIT Većina umetničke proizvodnje u ovom periodu je izgubljena zbog nepostojane podloge na kojoj je nastala (kora drveta, drvo, koža), tako da se umetnost u paleolitu javlja kao već zrela. PALEOLIT MEZOLIT Najznačajnija dela paleolitskog čoveka su slike životinja urezane ili naslikane u dubini pećina. Najčešći motivi su bizon, jelen, konj, goveda itd. Najčešći par su bizon – konj (Evropa) i slon – žirafa (Afrika). Ove slike su bile sastavni deo magijskog obreda koji je trebao da obezbedi uspešan lov. Osim ovih crteža ljudi mlađeg paleolita su radili male crteže i rezbarije u kosti, rogu, kamenu, kao i ženske figurice, simbole plodnosti – «Venere» i slike ljudi - ritualne igre i slike lova. Slike u pećinama:
Altamira (u Španiji) – Ranjeni bizon, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. Lascaux (u Francuskoj) – pećinske slike životinja, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. La Madelaine (u Francuskoj) – Naga žena, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. Addauri (Monte Pellegrino – Palermo) – Ritualna igra, 15 000 – 10 000 godine p.n.e.

NEOLIT Mlađe kameno doba počinje neolitskom revolucijom na Bliskom istoku (bilo je to doba poslednjeg ledenog perioda u Evropi, tako da se nije mogla ni javiti. Klima severno od Alpa je bila kao sad u Sibiru i na Aljasci). Ona je trajala više hiljada godina i počela je oko 8.000 godine p.n.e. kad su ljudi po prvi put sa uspehom pripitomili životinje i proizveli zrnastu hranu. To je bio put prelaska od lova ka zemljoradnji. Nomadski život se zamenjuje sedelačkim. Novim načinom života u trajnim seoskim zajednicama došlo je i do novih pronalazaka: grnčarija, tkanje i predenje. Osnovne metode građevinskih konstrukcija su od drveta opeke i kamena. Iz ovog perioda poznati su ostaci veoma impresivnih skulptura ljudskih glava strogih individualnih obeležja – «Jerihonske glave», oko 7000 godine p.n.e., (lobanja obložena obojenim gipsom sa očima od školjki). Ljudi Neolita su verovali u duhove predaka i verovalo se da se oni nalaze u glavi čoveka, koja je mogla da nadživi telo i zadrži moć nad sudbinom svojih pokoljenja. Zato su oni te duhove trebali umiriti. Sačuvane glave bile su «klopke za duhove». Pored verovanja u duhove predaka postojalo je i verovanje u animizam – u svakoj stvari postoji duh. U svakodnevnom dodiru sa svetom duhova primitivan čovek se nije zadovoljio što će samo vršiti obrede, već je osećao potrebu da svoj odnos izrazi igrama i sličnim dramskim ceremonijama, stavljajući maske, a ta opčinjenost traje i do današnjih dana.

noge su u profilu.1085 godine p.e. Glava je prikazana u profilu. izbrisana je granica između života i smrti. Muška tela su tamnija od ženskih. Postoje dve vrste: niski bareljef (blago ispupčeni oblici) upušten reljef (urezan) Reljef je blizak gravuri. bez nijansi. Robovlasničko društvo sa faraonom na čelu (sin boga Ra. ujedinjuje se Gornji i Donji Egipat i nastaje Staro Carstvo. te figure nikad nisu slobodne.n. kraj carstva zbacivanjem VI dinastije SREDNJE CARSTVO (2050 – 1778 godine p. Osim arhitektonskih ostvarenja egipatsku umetnost čine: portretne statue biste slike reljefi PORTRETNA SKULPTURA Radi se za slučaj da mumija propadne. Oblici se vide pod pravim uglom. Postoji princip superponiranja za dubinu prostora. Egipćanin je opremao svoju grobnicu kao neku vrstu replike u senci svoje svakodnevne okoline. STARO CARSTVO (3000 – 2105 godine p. njegov Ka mogao da uživa u njoj i gledao je da za svoj Ka obezbedi mumificirano telo ili statuu. tj pripitomljavanjem biljaka i životinja čovek odnosi pobedu nad prirodom. već povećava statičnost. ona ne pokazuje kretanje. nema svetlosti i senke. Bila je razvijena zemljoradnja.e. Zadnja strana skulpture je vezana za zid – pozađe. Egipat nastaje u dolini reke Nil. da bi njegov duh. to ih je povezivalo sa neolitskom prošlošću. (plitak je). često je bojen istim bojama kao u slikarstvu. XI – XII dinastija NOVO CARSTVO (1500 – 1166 ili 1570 . robovi su najmanji. U slikarstvu nema treće dimenzije. piramide). prve civilizacije. Rešenje je međuplemenski rat ili ujedinjavanje u veća i naprednija društva – nastaju prva utvrđenja. Poznavali su samo upravan način predstavljanja. oko je frontalno.) XVIII – XX dinastija Egipćani su verovali u kult mrtvih. a vladari najveći. Pronalaskom pisma počinje istorija. domaćinstvo za njihov Ka. koji je bio vladar Gornjeg Egipta. Bojenje je kontinuirano i uniformno.). 4 Jandrić Jovan . ali mračni strah od duhova mrtvih nije postojao.n. Ponekad izbačena noga.Istorija umetnosti Stari vek EGIPATSKA UMETNOST Sa razvitkom zemljoradnje i stočarstva. Ne poznaju perspektivu. Sagledava se i put umrlog ka «onom svetu». ilustruju život umrlog. Pod Narmerom (Menes).). U egipatskoj umetnosti važi zakon frontaliteta. Reljef je plitak i bliži slikarstvu nego vajarstvu. glavnu karakteristiku egipatske civilizacije i određivao razvoj egipatske umetnosti).n. RELJEF I SLIKARSTVO Imaju iste pobude kao i skulptura – motivi vezani za život. Međutim u dolinama velikih reka. Posrednim putem su dočaravali dubinu prostora. uniformnost. ortogonalno predstavljanje i uglovi se menjaju za 90 ili 180 stepeni. frontalnost i ukočenost u umetnosti. One su bile građene da večno traju i naše poznavanje egipatske civilizacije počiva samo na grobnicama i njihovom sadržaju. monumentalnost. predstavljao božanstvo. Egipćani su sebi gradili grobnice (mastabe. ali nikad nije statična. ukočenost – reprezentativnost. Religija diktira monumentalnost. Vajalo se pomoću projekcija pa su figure «sapete» i predstavljene su čeono. Uzdržanost. «neolitska revolucija» je doživela veliki uspeh i dozvolila je lokalnom stanovništvu da se umnoži više nego što je dozvoljavala postojeća količina hrane. Koriste izokefalij – glave ličnosti istog ranga su u istoj veličini (hijerarhijsko dimenzionisanje). Naglašena je osa simetrije. stopala su razmaknuta i oba viđena sa strane palca.e. Svojstva: smiren stav i kod sedeće i kod stijeće figure. međutim egipatska umetnost se koleba između konzervatizma i novatorstva.

škriljac Portret Hesy – Raa.n..n. Dela: Princ Rahotep sa ženom Nofret. STARO CARSTVO Ukočen stav. STARO CARSTVO Naglašena je snaga. 1365 godine p. kolorit je raznovrstan. Figure su zdepaste. 3100 godine p.e. naglašen je realizam 3.n. bojeni reljef u krečnjaku 2. Umetnost teži ka eleganciji. obojen krečnjak Kefren.n. SREDNJE CARSTVO Javlja se težnja za novim detaljima i pozama. NOVO CARSTVO Doba egipatskog akademizma. 2400 godine p.n. muška i ženska figura su ravnopravne. SREDNJE CARSTVO Povećava se uopštavanje i idealizacija forme. plitki.. 1365 godine p.n. krečnjak (izuzetno prefinjena figura. draperija. čistoti linija i boja. teži da «otkravi» ukočenost Akhenatonove kćeri. Uzimaju se otisci za posmrtne maske. prelepa linija profila) Statua Ramzesa III (konvencionalna i stilizovana) 4. hladno. Raznolikost se javlja u skali tonova. SAITSKO DOBA Naturalističke pojedinosti.e Akhenaton (Amenhotep IV).e. simetrične su.n.e. drvo Ti posmatra lov na nilske konje. vitka. bez osmeha. SLIKARSTVO 1. rađeni po utvrđenim pravilima..e. Dela: Kraljica Nefretiti.n.. izveštačeno. Reljefi su puni života.n.e. graciozna. portretna bista.n. 1375 godine p. opterećenje plastike. 1365 godine p. 2.. Dela: Brat preminuloga.e..e.e. figure duže sa dužim vratovima. kruto. vertikalna osa simetrije. način češljanja. zaobljenih formi.e. 1850 godine p. dostojanstvene. jednostavna. bez perspektive. krhkije. Pisar. a glava je perikom vezana za trup. perspektiva je prikladna. diorit Mikerin i njegova žena. nisu više zdepaste. Javljau se elegantnije proporcije. 2500 godine p. NOVO CARSTVO Izuzetan luksuz. 2530 godine p. manje važne ličnosti pravljene od trošnih materijala.e.. prefinjenošću detalja i inventivnošću dela. realistične.n.Istorija umetnosti Stari vek SKULPTURA 1. 2610 godine p. Dela: Paleta kralja Narmera.e. Skulptura predstavlja nastavak umetnosti Starog carstva. 2650 godine p.n. svola.. 2400 godine p. Dolazi do naturalizovanja figura. kubične. Dela: Sestrozis III. 5 Jandrić Jovan . kvarcit 3. Figure su gracioznije.

samo je Vavilon od 1760 – 1600 godine p. AKAD Umetnost se našla pred novim zadatkom – glorifikacija suverena.n. osnivač Hamurabi Asirija (1000 – 612 godine p. Neopterećeni životom posle smrti.e. Udaljavanje od formalne apstrakcije kod skulptura.n. Hiksi i drugi narodi u Mesopotamiji. vladar Navukodonosor. Hititi pokoravaju Mitance.n. kad je osvaja Aleksandar Veliki). a ne prikazuju lepotu. važi zakon frontaliteta (oko i gornji delovi tela frontalno. a ne realistična. neidealnih proporcija: kratak vrat. vladar Kir Veliki Persija dinastija Sasanida SUMER (državno uređenje «teokratski socijalizam») Sumeri su tvorci klinastog pisma.n.. dubina se prikazuje pomoću ravni.n. Hititi naseljavaju Anadoliju. 2700 – 2500 godine p.) glavni grad Uruk Akad (2340 – 2180 godine p. Slike pričaju priču.n.n. bronza Pobednička stela Naram – Sina.n.).e.).n.e. stapanje Semita sa Sumerima. Mnogo elastičniji i realističniji je kod skulpture koja je rađena dodavanjem. te Asirija ponovo stiče samostalnost.e. a ne oduzimanjem (modelovana od raznih vrsta materijala da bi bila izlivena u bronzi ili kombinuje više maaterijala). koji su se prilagođavali osnovnoj kulturnoj matrici koju su stvorili Sumeri. njiohova umetnost je utilitarna i pragmatična uz veoma malo religijskih motiva.n. na području između reka Tigra i Eufrata.e. pad Asirije. a Mitanci Siriju.). zamišljenog izraza. 3500 – 3000 godine p. Oči su velike. 2300 – 2200 godine p.n. dinastija Ahmenida. – do 331 godine p.e. samostalan.e.e.e. 2500 godine p. Javlja se stilizacija kose i brade. dok južni deo države ostaje slobodan – Novi Vavilon Novi Vavilon (612 – 539 godine p.e. Dela: Glava akadskog vladara 2300 – 2200 godine p. široka ramena. Asur i SZ Mesopotamiju. kao novo shvatanje kraljevskog dostojanstva.. U skulpturi su sugestivnost i sakralnost više izražene. Veća je realističnost predstavljanja.e. glavni grad Ur.n.e. Figure su snažne zdepaste. jer je njihov građevinski materijal čerpić i drvo. Sumerska skulptura je geometrijska i ekspresivna. Kipovi iz Abuovog hrama.e. a ne čisto i kubično kao kod egipćana. od 2000-1500 godine p.n. Ovo je područje stalnih ratova i doseljavanja raznih naroda. vladar Sargon i njegovi naslednici.e. Reljef postaje slobidniji – piramidalne kompozicije.e. 1360 godine p.. Dela: Ženska glava iz Uruka.n.n.. a lice i noge u profilu). vladaju plemena sa severoistoka Novosumersko razdoblje (2125 – 2000 godine p.e. 612 godine p. najstariji spomenik u slavu osvajača NOVOSUMERSKO RAZDOBLJE Arhitektura je religijska.Istorija umetnosti Stari vek STARI BLISKI ISTOK – UMETNOST MESOPOTAMIJE Mesopotamija je skup različitih kultura i naroda koji su se nastanjivali oko 2500 godine p.n.n. Epohe : Sumer (3500 – 2340 godine p. veliki nos. njegov unuk je Naram-Sin 2180 – 2125 godine p. te je tako omogućen kontinuitet u razvoju umetnosti. bez istaknutog pokreta. Umetnost je svetovnog karaktera i veliča kralja.n.n.). Semiramidini vrtovi Persija (osvaja Vavilon 539 godine p. uz osećanje sumerskog vajara za formu putem kupe i valjka.e. «Stijeg» iz Ura.. samo je Lagaš bio samostalan grad-država – vladar Gudea 2000 – 1000 godine p.e. Imaju malo ostataka iz oblasti arhitekture.e. Reljef: nema perspektive i skraćenja. Dela: Glava Gudea VAVILON 6 Jandrić Jovan .

Mnoštvo fantastičnih životinja. fibule. konjska oprema. Njihovu umetnost poznajemo sa predmeta koje su sahranjivali sa mrtvima. najpoznatije arhitektonsko delo. Svim predmetima je zajednički repertoar oblika poznat kao «životinjski stil». bikova i lavova. Skulptura je u arhitektonskom okviru.e. diorit ASIRIJA Asirci su bili za Sumere ono što su rimljani bili za Grke. Ramena i ruke se fino probijaju kroz draperiju. NOVI VAVILON Vavilonska kula. Od Asiraca uzimaju celebrativni reljef. bez uzora sa slojevima odeće jednim preko drugog. reljef. Životinje su velike fizičke snage. gleđosana opeka sa bordurom i modelovano živom bojom. pehari.e.n. Smrtno ranjena lavica.e. Takvi predmeti od kosti drveta ili metala. zdele i slično. 7 Jandrić Jovan . Umetnost slična novosumerskoj. Životinje su ljupke i vedre. stražari na vratima.n. ali zahvaljujući utančanoj gradaciji površine. a kapije i niži delovi unutrašnjih zidova važnih prostorija oblagali su velikim kamenim pločama. ulazna kapija u Vavilon. Persijska vera – učenje Zoroastra. One su ukrašene niskim reljefima ili pak predstavljaju demone čuvare u kombinaciji reljefa i slobodne plastike sa zadatkom da na pojedinca ostave utidak moći i veličanstva kralja. elegantne i graciozne PERSIJA Persijanci su bili stalni nomadi. verski obred vrše pod vedrim nebom na oltarima sa vatrom.n. 721 – 705 godine p. 650 godine p.e. Preokupirana je dekorativnim efektima iz nomadske prošlosti. predstavljaju vrstu pokretne umetnosti. ceremonijalna. peščane i gleđosane opeke. nemaju trajnih spomenika i pisanih izveštaja. Dela: Hamurabijeva stela.Istorija umetnosti Stari vek Kulturno središte Sumera. velike je mase i zapremine. To su najstariji narativni reljefi – slikarsko pripovedanje. Zgrade su od opeke. Nemaju religioznu arhitekturu. U palatama su se nalazili reljefi koji su opisivali kraljeve vojničke podvige sa natpisima i drugim podacima. Hamurabijev zakonik. Svilene tkanine su ponos sasanidske umetnosti. kopče. Reljef je pun dramatske snage. 850 godine p. Statična je. Persijska umetnost pod Ahmenidima je sinteza više elemenata. Palate asirskih vladara dostigle su veliku veličinu i sjaj. 1760 godine p. naodvezuje se na mesopotamsku tradiciju. Za vreme Sasanida umetnost je mešavina rimskih elemenata i elemenata umetnosti bliskog istoka. Dela: Ištarine dveri. od klesanog kamena. Statična je.n. Asurbanipal II u lovu na lavove. Reljef je plitak. kako nazivamo nomadsku opremu: oružje. nasleđujući njena temeljna obeležja. Reljefi su sa figurama u svečanom maršu. Dela: Kapija na tvrđavi Sargona II – krilati bik sa ljudskom glavom. dualizam svetlosti i mraka. reljef.

n.n. Tu se javlja nežna igra pokreta i prisno ljudsko osećanje.e. Atrejeva riznica.e.n. oni prosto «lebde». otkrivenih grudi. oružje. Od svih vidova umetnosti najznačajnije je zidno slikarstvo. Gradili su raskošne palate sa oslikanim unutrašnjim zidovima.e.e. MIKENSKA UMETNOST Skromni grobovi iz perioda 2000 godine p. U periodu 2000 – 1700 godine p.n.. U njima je nađeno veoma mnogo predmeta za ličnu upotrebu: posude za piće. KIKLADSKA UMETNOST – umetnost Kikladskih ostrva Ljudi koji su naseljavali Kikladska ostrva u periodu 2600 – 1100 godine p.e. stvorili su prve ženske aktove u pravoj veličini. što je paradoks jer na Kritu nije pronađen kult zmija.n. za koju se pretpostavlja da je bila majka i boginja plodnosti.n. Tela su vitka. Dela: Zmijska boginja. kamares stil. Minojski stanovnici nisu gradili hramove. te nisu ni imali ni velikih kultnih statua. frontalnog stava. hobotnice.e. a malo kasnije i konične kamene komore – košnice npr. Oči su velike. Minojskom umetniku je važnija elastična lakoća pokreta. tranke u struku. U domenu mikenskog vajarstva nađena je skulptura bogato izvajanog oblika i gipkih pokreta.n. školjke. dali su samo nešto jednostavne grnčarije i poneki komad bronzanog oružja. 1500 godine p. osim svojih skromnih kamenih grobova i stvari koje su sahranjivali sa mrtvima. dugačak nos u obliku grebena.n. pećine i gajevi. a oblici su lišeni težine. klinast oblik tijela. čije se poreklo vezuje za mit o božanskom detetu koje su odgajile nimfe. Freska toreadora. na Kritu je rađena čuvena grnčarija po svom tehničkom savršenstvu i dinamičnom spiralnom ornamentu sa apstraktnom šarom. 1550 godine p. Vaza sa oktopodom. 1800 godine p.n. Na njihovu umetnost su uticale minojska tradicija i egipatska umetnost. HELADSKA (MIKENSKA) umetnost Svaka od njih je podeljena u tri faze: najstariju. Figure su obojene. Iako nisu nađene pretpostavlja se da je postojala bogata dekorativna šema zidnih slika i plastičnih ornamenata u kraljevskoj dvoravi za audijencije – megaron. srednju i najmlađu. ali i najneobičnija u egejskom svijetu.n. 2600 – 1100 godine p. za koje mi znamo i više stotina godina su jedino oni to činili.e. Kasnije slike su biljnog i životinjskog sveta: ribe. To su uglavnom vitke ženske figure. Ovi likovi bujaju od života – živost ritualnih igri. Velik broj ovih slika prikazuje scene iz prirode koje prikazuju životinje ili ptice među rastinjem ili morske životinje (omiljena tema minojskog slikarstva).n.Istorija umetnosti Stari vek EGEJSKA UMETNOST «Egejska umetnost» nije samo geografski pojam. Oko 1600 godine p. boginje ili čak životinje. u ritualnoj igri sa zmijama.e.e. javljaju se duboke grobnice u vidu okna. a sedišta ovog života bila su posvećena mesta. Kikladski vajari II milenijuma p. Figure su u izvesnom obliku «elegantne» i prefinjenje sa nežnim oblinama obrisa. To su uglavnom mermerni idoli i skoro svi predstavljaju nagu žensku figuru u stojećem stavu. KRITSKA (MINOJSKA) UMETNOST Minojska civilizacija je najbogatija. a čak i dela manjih dimenzija sa religioznim temama su retka. nego činjenična tačnost ili dramatska snaga.. Zastupljen je ritmičan talasast pokret.n. stubast vrat.e. već označava i civilizacije koje su se razvile u ovoj oblasti tokom III i II milenijuma p. nisu ostavili za sobom skoro nikakve tragove. Dela: Riton u obliku ljavlje glave. nakit. Imale su pljosnat. 1600 godine p.e. a ono što je izdvaja je nepostojanje kontinuiteta. dobrim dijelom zlatnih i izvrsno zanatski izrađenih.e. zlato 8 Jandrić Jovan . 1500 godine p. ali ipak odvojene: KRITSKA (MINOJSKA) umetnost KIKLADSKA umetnost. a glavno božanstvo bilo je ženskog roda blisko majci ili boginji plodnosti. maske i sl. a suknj je kupasta. terakota Krčag sa siskom. Religiozni život minojskog Krita je teško odrediti. To su tesno povezane.

.Istorija umetnosti Tri božanstva. slonovača Stari vek 9 Jandrić Jovan .e. 1550 – 1400 godine p.n.

ali oko 800-te godine p. Neke od arhajskih vaza poseduju tako karakterističan stil da se njihov umetnički rukopis može poznati i bez potpisa.n. Nju formiraju plemena koja se oko 1100 godine p. grčko zidno slikarstvo dolazi do punog izraza.e. Periodi u grčkoj umetnosti: GEOMETRIJSKI STIL (XI – VIII vek p. Dela su slobodna. torzo kao trougao. godina p.31 godina p.n. a dolazi do opadanja slikanja grnčarije.) GEOMETRIJSKI STIL Geometrijski stil je najstariji karakteristično grčki stil u umetnosti. oblici su šematski.). Oko 700 godine p. Naročito visok umetnički nivo uočavamo među atinskim vazama (atinski stil – crne figure na crvenoj podlozi – VI vek p. a te izveštaje su revnosno sakupljali Rimljani i preneli ih nama.) STROGI STIL (480 – polovina V veka p.n. Dve glavne grupe plemena čine: Dorci – plemena koja su se naselila uglavnom na kopnu Jonci – naseljavaju grčka ostrva i obližnju obalu Male Azije I pored jakog osećanja srodstva i povezanosti.e. veri i tradiciji. a zapažamo i spiralne preplete i rozete kao nove motive. u okviru tog geometrijskog ornamenta javljaju se životinjske i ljudske figure.) – je rana faza klasičnog vajarstva KLASIKA (polovina V – 400. Sve je rađeno bez detalja i neskladno. .n. 675 – 650 godina p. Za arhajsko slikarstvo je karakteristična jasna ravnomerna boja. Grci su ostali podeljeni u puno malih nezavisnih polisa (grad-država).) KLASIKA (400 – 325 godina p.) – pozna klasika ili predhelenizam HELENIZAM (325 . Rađeno je i zidno slikarstvo i slike na pločama. grčka umetnost ulazi u novi period – orijentalizujući stil .n.e. a ruke su uz telo. šahovski ornament. Početna tačka grčke hronologije je 776 godina p. grčku umetnost poznajemo sa originala. Najveće partije određene su za narativne scene. nisu vezana za arhitekturu. koji je pod snažnim uticajem Egipta i Bliskog Istoka.n.: četiri velike Panhelenske (Svegrčke) svečanosti. Mi.e. ARHAJSKI STIL Arhajski stil je period procvata umetnosti. glava je predstavljena kao krug. Oni su bili prvi narod u istoriji koji je opširno pisao o svojim umetnicima.n. slikarstvu i arhitekturi stvorili tipove i oblike i vrednosti na kojima se temelji zapadna estetika. ali je ograničen na periferne zone amfora i vaza.e. U V veku p. a prikazani su prizori iz mitologije. legendi i života. Razvoju ovog stila je doprineo razvoj trgovine. Amfora iz Eleuzine – oslepljenje Polifema i Gorgone. noge su paralelne.n.n.e. VIII vek p. ksoane – skulpture od drvenog debla čija je primarna forma forma debla. Ovaj stil je bio viši po rangu od geometrijskog. Arhajsko slikarstvo nije bilo ograničeno samo na vaze. Arhajske vaze su manje od svojih prethodnica (grnčarija nije više služila za nadgrobne spomenike).n.e.e. Rađene su figurine malih dimenzija.n. Mnogo je jače isticanje teme.e.e. kao sto su npr. odlikuje se svežinom. tj.e. Mi ga poznajemo samo sa bojene grnčarije i sitne skulpture.) ARHAJSKI STIL (kraj VII vek p.n. zasnovane na jeziku.480 godina p. dakle. pisanih izveštaja i rimskih kopija.n. doseljavaju sa severa na grčko poluosrvo. figure su jasnije i dominiraju u odnosu na dekorativne elemente.e.n.e. – osnivanje Olimpijskih igara. pa prema tome zidne slike se nisu razlikovale od slika na posuđu. Grnčarija je najpre bila ukrašena apstraktnilm šarama (trouglovi.n. Iako mu nedostaju glavne odlike klasičnog stila uravnoteženost i osećanje savršenog.e. ne samo u grnčariji. «stil crnih figura» 10 Jandrić Jovan .e. Skulpture su svedene i geometrijske. Helenski narodi su u skulpturi. koncentrični krugovi).n.e. Geometrijski ornament je još uvek prisutan. Dela: Dipilonska vaza.Istorija umetnosti Stari vek GRČKA UMETNOST Grčka civilizacija se formirala od 1100 – 700 godina p. već i u monumentalnoj arhitekturi i vajarstvu. Na posuđu iz sredine šestog veka se nalazio potpis umetnika.

«slobodne».e.n. Grčke statue devojke (Kore) obučene i mladića (Kurosa) nagog. slika.e. Dok egipatske skulpture izgledaju smirene. Glava Rampin. U V veku p. preterano prefinjenoj ljupkosti. 525 g. predstavljaju doba razvoja filozofije. «Hera» izgleda kao oživeli stub.p. 530 g. ima više fantazija.n.p. nosač teleta.p. – Grci su radili skulpturu u mermeru. 540 g. Moskoforos.n. Javlja se uravnotežena nesimetrija opuštenog prirodnog stava contrapposto (protivteža). Celo telo pokazuje veću svesnost masivnih zapremina.p..e. Grčke su napete i pune skrivenoga života. Eksekijas Kora. Grčka statua je čudno neizdiferencirana.p. Osa tela više nije ravna nego je blago kriva u 11 Jandrić Jovan .p.p. Eventualno su stavljali slobodne skulpture na vrh i krajeve zabata. Veza između arhitekture i skulpture je tačno određena bez improvizacija. Skulptura je monumentalna. Od raskošnog plastišnog dekora najjači utisak ostavlja friz.n.n.e.e.n.e.e. Poslednja Kora gubi svoju krutost. Visoki reljef i duboko zasečene figure dočaravaju prostor u dubinu. Desna noga je isturena i njeno koljeno je niže od koljena leve noge. Psijaks Dionis u čunu. za razliku od pređašnje masivne krute perike. 600 g. Tip kore je nešto promenjiviji nego tip Kurosa. 650 g. VI i V v.e.n. slonovači i zlatu. Ona se naziva slobodnom nogom .n.e.e. dok druga noga koja nosi glavni deo težine se zove angažovanom nogom.. Paralelno sa gradnjom hramova javlja se i plastika vezana za arhitekturu u vidu skulpture reljefa. bliže figure su dublje izvajane.n. slika. pa stoga odvaja ruke od rupa i noge jednu od druge.n. pozadina se boji). frizure nalik na periku i pripijene odeće (ženska skulptura). slobodna ili vezana za arhitekturu. Nešto kasnije reljef na zabatima se napušta. razvijaju se polis i demokratija a dolazi i do uspona i u umetnosti. Umetnici ovog doba su: Hagelades. detalji urezani iglom. nestaje «arhajski osmeh” – znak života.n. Statua po prvi put «stoji» u punom smislu reči. komponovane da se uklope u zabat. su zaista slobodne skulpture.e. bele dodato preko crnog da se istaknu delovi) – VI vek p.n. Draperija nije više tako kruta. a glava dobija lak pokret. Arhajska skulptura.p.e. Direktan pogled njihovih ogromnih očiju pruža najrečitiji kontrast nežnom izgubljenom pogledu Egipatskih figura. Friz Sifinijske riznice. Rađene su kao slobodne skulpture. a dobija na kitnjastoj. Dela: Atička amfora iz Vulčija – Herakle davi Nemejskog lava. STROGI STIL Krajem VI v. Život prožima celu figuru.e. crne figure na crvenoj podlozi postaju crvene figure na crnoj podlozi (figure se ostavljaju crvene.) su tretirane ukočeno. 570 – 560 g. Tempo razvoja grčke statue je očigledan i tako Kuros umesto oštro uokvirenih apstraktih površina dobija zaobljene krivine. Gubi se frontalnost i simetrija. Izražena je plemenitost duha.n.p. Pored zabata koji je sadržao narativne scene nije bilo jos puno mesta za koje su Grci smatrali pogodnim za plastiku na arhitekturi. ali na egipatskim figurama nikada nema šupljina. mada i taj razvoj ide po istoj šemi. Ovakva procedura favorizuje dekorativni i dimenzionalni efekat. ali ne stoje slobodno – možemo ih zvati «super reljef». neusiljeno. Kritijas i Talamis. 570 g. a reljef ispod zabata. Isto tako nov je i mnogo organskiji način obrada kose koja pada na ramena u nekim kovrdžavim pramenovima. dramskih umetnosti i književnosti.n.p. Rane grčke statue (650-625 godina p.e. a zamenjuje ga zamišljen izraz. «Hera » ima mnogo prirodniji i nežniji osmeh od svih do tada viđenih. tome doprinosi i boja.Istorija umetnosti Stari vek (kompozicije sa crnim siluetama na crvenkastoj podlozi. Dotle se Grčki vajar ne boji šupljina ni najmanje. Kuros. tj. a na njegovo mesto dolaze pojedinačne staute . nova tzv.. Njihovi preci su egipatske statue. već nešto između kao ideal fizičkog savršenstva i životnosti koji pripada i smrtnima i besmrtnima. ali i jednu novu elastičnost i bezbroj anatomskih detalja koji su dati mnogo funkcionalnije nego ranije. one nisu ni bogovi ni ljudi. 560 g. bronzi. Kuros.p. Dok se ranija Kora ponavlja kao odjek površine četvorougaone ploče. prikazuje «arhajski osmeh» Hera sa Samosa. 525 g.

Dela: Niobida na umoru. ali se javlja i specifičan način oblikovanja glave i lica. pokret i kompoziciju.n. Sve ove osobine su karakteristične za ranu fazu klasičnog stila iliti strogog stila.e..p. One imaju belu prevlaku na kojoj je slikar mogao da slika slobodno i sa istim prostornim efektima kao i njegov moderni naslednik koji se služio hartijom i perom. zbog Peloponeskog rata (431-404 g.450 g. a ne užasavajuća. jasnoću figure kroz određen stav . položaj u mirovanju.e.p. Najpoznatiji su: Zeuksid.e. mermer. Ističe se duh i telo iz čijeg odnosa proizilazi stav o lepom. besprekornu anatomsku čistotu.Istorija umetnosti Stari vek obliku slova S. Dela: Doriforos (koplonoša).440 g. Polikleta i Fidije. Haljina je pripijena uz telo. Posebno su važne slike sa grupa vaza – lektijosi (krčazi za ulje) – za prinošenje žrtve na pogrebu.n. Velike slobodno postavljene statue u pokretu najvažnije su ostvarenje strogog stila. već prikazuje ideal čoveka koji je uskladio sebe spolja i iznutra. ritnmična ljupkost kompozicije. Eufranor.n. 12 Jandrić Jovan . usavršio kontraposto. 460 g. univerzalnom tipu lepote. utvrdio ljudske proporcije ( glava: telo=1:7 ).. najstariji ženski akt kod Grka Partenonski friz. Skulptura se ne zanima za portretnu umetnost.e.. nema ličnog izraza. Do detalja razradio anatomiju tela. Napisao je delo o proporcijama – Kanon. prebacio težište na desnu nogu. stapanje reljefa sa pozadinom. Za klasičnu Grčku umetnost je karakterističan prikaz patnje (patos) koja je plemenita i uzdržana.p.e. svoj duh i telo. Grčko – persijski ratovi zaustavljaju arhaiku. Za sklad proporcija. 480 g. POLIKLET je pomerio stopala. Klasika ne prikazuje čoveka onakvim kakvim jeste.p.p. bronza Dva zabata sa Zevsovog hrama u Olimpiji.p. 450 .n. prvi put patos. a posle vladavine Tiranida Perikle uvodi demokratiju 510 g.n. Skopas itd.. 470 g. Umetnost ide ka opštem tipu. najlepša statua u pokretu.n. Posle pada Tiranida probija se čvrsti Dorski stil koji dovodi do stvaranja klasike V veka – novog pravca. prvi put contrapposto Auriga (vozar). kao i nacrte za Partenonski friz i skulpture Partenona urasle u pozadinu. Lepota tela iskazuje i duhovnu lepotu.) obustavljena izrada velikih skulptura SLIKARSTVO Slikari ovog razdoblja su bili veoma uznapredovali u osvajanju iluzionističkog prostora.n. tj.p.e. Iako do danas nije sačuvano slika ni na drvetu ni na zidovima. najznačajnija grupa klasične skulpture Hegesina stela.p. bronza. Dela: Kritijev mladić. a u klasici je pažnja usresređena na ljudsku figuru koja se analizira kroz proporciju.e. 450-440 g. prelaz ka klasici KLASIKA Grčka klasika počinje 461 g. 160m. uzor otelovljenja klasičnog ideala ljudske lepote MIRON – istraživao figure u naglašenom pokretu..n.kontrapost i pokret možemo reći da su osnovne karakteristike klasike.. Grčki slikar je savladao skraćenje.p. Poikušao je da proširi svoju skalu boja. Klasika teži neporemećenom miru.p.e.. u Atini. spoljne manifestacije i unutrašnje sadržine. ali nije uspeo da senči i modeluje – na vazama. Radio je u slonovači i zlatu. radio ženske figure koje su pokrivene draperijom kroz koju se pokazuje anatomija tela. U arhaici je bila prisutna fantazija. 460 . Hagelad koji je pripadao strogom stilu je bio učitelj Mirona. Delo: Diskobol FIDIJA. pa tu teoriju možemo proveriti sa slika sa posuđa.n.n. Posejdon. Fidijin stil dominirao je do kraja V v.e.e. Teži se ravnoteži duha i tela.

najslavnija statua. ulični svirači.n. kopija.e. 120m. njegove figure poseduju mekoću senke. Menja polikletove proporciji. Teme: osim mitoloških. možda Brijaksisovo delo). Dela: Afrodita. ostalo je da se izrazi.n. kopija Friz Zevsovog hrama u Pergamu. razdvajanje duha i tela Faun Barberin. šaljivo i slikovito.živa draperija.p. duboko klesane figure Nike sa Samotrake. To nisu svojstva skulpture velike umetnosti.n. prva potpuno naga slika ove boginje Grupa Hermes sa malim Bahom. Počev od IV v. Duboko usađene oči. uravnotežen pokret. izražena napetim pokretima i strasnim izrazima lica. 330 g. odraz duhovnog. promene u oblikovanju glave.e. unosi emocije i narušava miran izraz lica. 200-190 g.e. Posle Fidijske vedre snage. Dela: Istočni friz na Mausoleumu. 330 . simbol savršenstva.n. Ovo je stil eksplozivne snage. prikazan etnički tip. bronazana statueta 13 Jandrić Jovan . prikazana strepnja i psihološki patos Igračica pod velom. Čak se prikazuju i motivi iz ljubavne mitologije. Najznačajniji umetnici ovog perioda: SKOPAS – on unosi strast.p. mlade pomodarke i sl. On teži ka eleganciji.. bronza.. portret. npr. 230 – 220 g.n.e. Novi motiv je linija nabora u obliku slova S preko grudi koja stvara efektnu protivtežu obliku tela ispod nje. Predhelenističku skulpturu karakterišu velike statue.p. Ucinio je smeli prodor u prostor.p.e. Povezanost i sklad bili su žrtvovani da bi svaka figura dobila više slobode za snažne i neobuzdane pokrete.n.n. kopija Heraklo koji se odmara. grimasa. prosjaci. patetičnost. Slobodu naglašava i dijagonalna linija slobodne noge i neposlušna kosa. Prakistelove čežnjive lepote i Lisipove elegenacije. LISIP – treće važno ime predhelenističke ere. teatralnost i fizički bol. rukom opružene u horizontalno ispred tela i time osposobio figuru za spontan trodimenzionalni pokret.e.e.e. Dela: Apoksimenos (strugač) Pesničar. Groteskno. PRAKISTEL – najveći Atinski predstavnik «lepog stila»..320 g. Analizira i menja kontrapost tako što prikazuje figuru u trenutku promene oslonca s jedne noge na drugu. Često se javlja međuzavisnost između statue i prosotra.n. original. Dela: Gal na umoru. patetika. 180 g.. U ovoj eri su rađene i male skulpture za privatne vlasnike. koriste se nevažni efekti. Ovaj umetnik je doprineo promeni kontra posta. ima tri friza – istočni uradio Skopas . uveo je oslonac pod ruku i dobio veću izvijenost tela.350 g.Istorija umetnosti Stari vek POZNA KLASIKA Najočiglednija razlika između klasike V i klasike IV v. a velika produkcija dovodi do serijskog stvaranja. 220 g. aktivna povezanost figure i prostora. Nike sa Samotrake.p. Figure ovog perioda imaju jasno izražene lične osobine – portretne (statua Mausola.. Važna grana grčkog vajarstva je portret.p.n.p.p. portret i sad cveta. prenaglašenost je izraza. 360 . fizička i emocionalna. Naracija je jaka. Dela su brojne teme iz svakodnevnog života. dolazti do vitkijeg tela (glava : telo = 1:8). najveće remek delo helenističke ere Glava sa Delosa. mermer. umetnost priča i zabavlja. Duboko usađene oči – Skopasov stil.e.. kopija HELENISTIČKA ERA SKULPTURA O razvoju grčke skulpture u prvom veku helenističke ere znamo malo. 200 g. Majstor je ženske ljupkosti i čulnog oživljavanja puti.p. neklasična žestina.n. vidimo na Mausoleumu. seljaci. borba Grka i Amazonki.p.e. dostojanstvo i patos.

Etrurski slikar (zidno slikarstvo) znao je da postavi čoveka u prirodan okvir.p.e.e. Faze Etrurske umetnosti: GEOMETRIJSKA FAZA. od V v. meki kamen razvoj portreta 14 Jandrić Jovan .e. a u I v.n.p. 520 g.. ali je bila samostalna u tokovima umetnosti.e.p.e. Etrurci su radili monumentalne grobnice koje kasnije Rimljani nisu skrnavili i iz njih mi poznajemo svu njihovu umetnost.e. trodimenzionalnošću.).p. Takođe kopiraju Grke. bronza.n. pun efekata. bronza. Etrurska monumentalana skulptura odlikuje se masivnošću.p.n. (istovremeno sa Grčkom) ORIJENTALNA FAZA. rade bronzane statuete.p. pokojnici su predstavljeni u punoj veličini u poluležećem stavu na poklopcu sarkofaga koji je imao oblik ležaja. Grobnice postaju sve složenije. detalj sa zidne slike iz groba sa lavicama.p. bronza. trup iz anfasa POREĐENJE: Grčka umetnost namenjena estetskom uživanju teme manifestacije ljudskog života optimistična beli mermer.e. ali im je religija mračna i mistična.. prestaje administrativno da postoji Etrurska država.p.p.. III v.p. Etrurci su posvetili veliki značaj portretu u vidu glave bronzanih statua. ogledala i sl.p.n. slonovača analizira se cela figura Etrurska umetnost zagrobnog karaktera tema zagrobnog života sumornost.p. ARHAIKA.e.e. uz suprotnost u boji tela muške i ženske figure.n. od Grka preuzimaju alfabet.e.p.p.n.. Po Herodotu oni su došli iz Male Azije što je i danas predmet i rasprava.n. etrurska umetnost je pokazala najviše životne snage.n. glina Vučica. a preteče su Rima. Njihova kultura je trpela Grčke uticaje.e.n. etrursko shvatanje zagrobnog života postaje kompleksnije. dok im je «arhajski osmeh» poigravao sa usana. pa smrt znači rastanak. (arhajska dekadencija) HELENIZAM Etrurci su bili mnogobožci kao i Grci.e. energija i živahnost plesa. Razvijali su se paraleleno sa Grčkom. zlato. dela su zdepasta i mišićava. Dela: Sarkofag iz Cerverterija.n.e. Tokom V v. Oni su bili majstori u obradi metala. stopala i noge i glava u profilu. Apolon iz Veja.Istorija umetnosti Stari vek ETRURSKA UMETNOST Bronzano doba na Italijanskom poluostrvu se zadržalo do VIII veka p. bronza. Plesačica i plesač. IV v. po legendi odhranila Romula i Rema Portret dečaka. do VII v. 500 g. manje sklono veselju. za domaće tržište i izvoz. Oko 700 g. Urna je sud od pečene gline sa ostacima pokojnika i opremom potrebnom za zagrobni život. U kulturnom i istorijskom pogledu tesno su vezani za Malu Aziju i stari Bliski Istok.e. imali su visok kvalitet livačkog rada i doterivanja počev od VI v.n.n. turobnost pečena zemlja.n.e.p.n. oporost. a ne produžetak života. Toscanu osvajaju Rimljani. snagom i naznakom da je telo u pokretu. 500 g.p.p.n. U tom veku Etrurci naseljavaju područje današnje Toscane (legenda o postanku Rima 753 g.e Mladić i demon smrti (sud za pepeo). (mešanje sa Grčkom umetnosti) PRODUŽENA ARHAIKA. kao da učestvuje u kakvom svečanom obredu.n.e.n. urne dobijaju ljudski oblik (poklopac predstavlja glavu). U periodu VI do kraja V v. VI i V v. 520 g.n.e. 280 g. VII – početak VI v.

istorijski narativni reljef i reprezentativna statua.p. PORTRET – koreni su u helenizmu. umetnost i zanatski perfekcionizam. Dok helenistička (grčka) glava ostavlja na nas utisak svojim utančanim poimanjem psihologije modela. Oseća se psihološka obnaženost koja nas podseća na agoniju rimskog sveta. značajan je po uobličavanju monumentalnog i nesumnjivo rimskog stila.n.n. kriza se odražava i u umetnosti. Vremenom se ovakvi portreti počinju raditi u mermeru.u rimskom portretu retko se iskazala želja za dubljim doživljavanjem dela. Velika je relističnost portreta (oči) čiji je cilj u izrazu.e. Rimljani nisu posedovali stepene uspona u likovnom stvaranju i nikada nisu dostigli vrh kao Grci.. 476 god. slično grčkom patosu. te postaju trajniji i monumentalniji u fizičkom i duhovnom smislu.Istorija umetnosti Stari vek RIMSKA UMETNOST Rimljani se 509 g. a ovakvo poimanje božanskog vladara potiče iz Egipta i sa Bliskog Istoka. Uvoze na hiljadu originala arhajskih. Mnogi njihovi umetnici su grčkog porekla. Glava iako idealizovana (helenizovana) ima potisnute detalje. Nemaju velikih umetnika. način oblačenja. kada umre glava porodice.e.p. postaje carstvo sa Oktavijanom – Augustom na čelu) koja se 395 godine deli na Zapadno i Istočno Rimsko Carstvo. mada je rimska toga obilnija i sa više nabora. nikada nisu dostigli grčki duh u skulpturi (idealizovau lepotu i apstraktan tip).n. oni su imali kult pokojnika. Oni prihvataju grčku kulturu. Rimska umetnost je produžetak etrurske umetnosti pod velikim grčkim uticajem. A zapravo se radi o «praotačkom liku» strahovitog autoriteta.e. a Istočno – Vizantija traje još hiljadu godina. razaraju Veje i počinju potčinjavati Etrurce. VAJARSTVO I RELJEF Vajarstvo i reljef osljanjaju se na grčku skulpturu. ali se njena originalnost ogleda u portretu.p.p.e. klasičnih i helenističkih dela. 80 g. Grade ogromnu državu (od 331 g. dok su poza i draperija uzeti od Grka. U periodu Augustove vladavine figura je trebalo da predstavi i boga i ljudsko biće. koja nije bila samo fizička već i duhovna. Tela su tipska. pretvorenom u rimsku plemenitost ksraktera.n.p. mitologiju. umetnost je slavila velike pobede Rima i rimskih imperatora – osnova za portrete. Prikazuju se sve mračne ljudske strasti ljudske naravi: strah. kad Rimljani osvajaju Grčku.e. Skulptura je samo spoljna manifestacija oblika. (bio je 15 Jandrić Jovan . postojale su šematizovane poze za određenu društvenu funkciju..n.n. Njihova dela su bila angažovana i u službi države. a ne u dokumentu. mermer REPREZENTATIVNA STATUA Rimske političke i vojne vođe bile su odlikovane na taj način što su se njihove statue postavljale na javnim mestima. pad Zapadnog Rimskog Carstva.p. tj. rimska nam na prvi pogled izgleda samo kao podroban izveštaj o topografiji lica i kao da karakter izbija na površinu samo slučajno.e. a glave dodavane.n. Ipak ostaje činjenica da je rimska umetnost u celini drugačija od grčke umetnosti. a pažnja je usresređena na oči «nadahnutog» pogleda. Period oko 75 g. Portret iz Trajanovog vremena (98 – 117 godine) zrači čudnom snagom . Rimljani su lepotu tražili u karakteru (portret i kada je svečan u prvi plan iznosi lične osobine). pobunjuju proiv Etruraca i osnivaju republiku. Dela: Portret rimljanina. Najjače ukorenjene teme u rimskoj skulpturi: portret. a i dela su retko potpisivana. 30 g. a još ih više kopiraju. Takođe.p. Nešto kasnije Plotin – filozof je u tolikoj meri prezirao nesavršenstvo fizičkog sveta da upošte nije ni hteo da ima portret. U III veku krize. 396 g. podozrenje i svirepost. U ovakvim portretima se vidi prastari rimski običaj da se. pravi voštana figura njegovog lica koja se čuva u udubljenju zida ili porodičnom oltaru. realističnom prikazu lica.e. naročito posle 146 g. Bili su zadovoljni kopijama i nije im smetalo što su originali bili neponovljivi. mermer Rimski patricije sa poprsjem svojih predaka.

kojim se htelo pomoću iluzionističkih perspektiva i prozorskih efekata. jer bi posmatrač morao da trči oko stuba da bi pratio priču. pa zbog toga i kompleksaš – prim. 63 – 79 godine. figure koje su nam bliže su izrađene u većoj plastici. slavolucima i stubovima. nema skraćenja.. Uočava se veća briga za dubinu prostora nego kod prethodnika iz klasične Grčke. portreti. 211 – 217 godina Plotin.e. Osnovni koncept i grčkog i rimskog slikarstva je realističko-iluzionistički. Reljefi: na Ari Pacis (Oltar mira) – izrađen 13 g. zidu i sl.n.n. Slikalo se na drvetu. dostigao svojh najveći izraz.. Ovaj friz po broju figura i gustini pripovedanja i dužini od preko 190m predstavlja do tad najambiciozniju kompoziciju. i ima više nedogleda i vazdušna perspektiva – skiagrafia.n. ENKAUSTIKA. ovaj stil zamenjuje jedan mnogo ambiciozniji. Friz od zidnih slika u Vili Misterija. te se uvećavaju. Izdvojene su tri faze ovog drugog stila: drugi. 50 godine 16 Jandrić Jovan .e. žanr-scene. Oko 100 g. On je takođe i najveći promašaj. 244 – 249 godina Karakala . Pošto je perspektiva nedosledna i kod arhitektonskih crteža i kod pejsaža jedinstvo slike i crteža nije strukturno. kraj III veka Konstantin Veliki ISTORIJSKI (NARATIVNI) RELJEF Nastao iz želja rimskih imperatora da ovekoveče svoje najznamenitije podvige u narativnim reljefima na monumentalnim oltarima.e. Zastupljene su sve teme: mitološke.n. Koristi se tehnika skjaćaturo.Istorija umetnosti Stari vek ružan. patuljasta tela i neraščlanjena. teme su idealizovane. pa glača Najranija faza zidnog slikarstva tzv.p. na polusuvom – Meco Fresco i na suvom malteru – Al Seco MOZAIK. I vek p.p. mermer Ženski portret.n. već poetsko. I vek p. Koristi se linearna perspektiva – skenografia. Dela: Bitka kod Isa. autora).. istorijske. slikanje na vlažnom – Al Fresco. Prvi je plan malo izbačen. Ni senke nisu dosledne. ali je nedosledna i nije naučno dokazana. dve vrste: preko oslikane površine utiskuje se sloj voska vosak se meša sa pigmentom. pejsaži. Tu je “helenski stil” koji teži ka klasičnom. 20 g. a ovakvo gledište predstavlja kraj portretne umetnosti koja je do tad postojala. Ovde nema kosih linija. Boje su biljne i veštačke. kopija u mozaiku Igra piljaka.n. prefinjen linearni stil na mermernoj ploči Soba sa Iksionom. Pompeja. ali pune stvarnih pojedinosti. Slikanje portreta kao i portetnih poprsja služilo je kultu predaka. 100 godina Konjanička statua Marka Aurelija.e. zidu . U hrišćanstvu su oči «prozori duše». nanosi. uključujući predele i figure. drugi malo upušten tj. tj. mrtva priroda i dr. 160 – 180 godina Filip Arabljanin. Reljefi na njemu prikazuju novi konstantinovski stil u punoj snazi. ali ništa nije sačuvano.p. je povezana sa helenizmom. Trajanov stub – izrađen 106 – 113 godine u čast pobede nad Dačanima. probiti i produbiti ravna površina zida.kompozicija je simetrična i naglašava položaj imperatora u frontalnom stavu.. dočaravanje dubine prostora na reljefu upuštanjem oblika na osnovnu ravan. godine postalo državna religija) menja se rimski portret. a 395. treći i četvrti stil. 79 godine Pompeju zatrpao je Vezuv Arhitektonska panorama. Pod uticajem hrišćanstva (koje je 313. arhitektura je spljoštena uz pozadinu reljefa. godine legalizovano Milanskim ediktom. Reljef ne uspeva da pomiri ciljeve imperijalne umetnosti (narativne ili simbolične) sa realističnom obradom prostora.e. Poznati su fajanski portreti.e.mermer Trajan. SLIKARSTVO U slikarstvu uočavamo uticaj grčke i etrurske umetnosti. 90 godina. postaju izuzetno značajne i oblikovane. složeniji stil. Dela: August iz Primaporte. Tehnike: FRESKA. reljefi na Konstantinovom slavoluku – slavoluk je izgrađen 312 – 315 godine. utiskivanje raznobojnih kamenčića u svež malter na podu. Nestao je kontraposto. Figure podsjećaju na lutke: velike glave.p. prvi stil iz II v.

To je bio kraj grčke tradicije slobodne skulpture za narednih 100 godina. Đorđa. večnost. veličaju se duhovne osobine. Ranohrišćanske crkve zahtevaju mozaik isto kao što su grčki hramovi zahtevali skulpturu. Marcellina. Slikar katakombi koriste tradicionalni rečnik da saopšti novu simboličnu sadržinu. Prikazivani događaji i ličnosti nemaju ulogu da pričaju svoju istoriju. te su se skrivali u katakombama – podzemne prostorije za zajednički obred i grobna mesta). Biblijska zabrana u pogledu idola zabranjuje velike kultne statue. crkva Sv. o hrišćanskoj umetnosti znamo veoma malo. Ljudske figure su sve izduženije. Brz razvoj hriščanske arhitekture velikih dimenzija imao je revolucionarno dejstvo i na razvoj ranohrišćanskog slikarstva. Dela: Sarkofag Junija Basa. Nasledstvo prošlosti je i apsorbovano i prerađeno. Odjednom je trebalo ogromne površine zidova pokriti slikama dostojnim njihovog arhitektonskog okvira. mermer 17 Jandrić Jovan .Istorija umetnosti Stari vek RANOHRIŠĆANSKA UMETNOST Javlja se sa pojavom hrišćanstva i traje od II do početka VI veka. kasnije prerasta u zlatno – simbol božijeg. Kada je monumentalna skulptura izgubila pokroviteljstvo crkve zadržala je neko vreme pokroviteljstvo države. od dekoracije crkava IV veka je jako malo ostalo. Pogrebni ritual i obezbeđenje predstvljali su vitalni interes za ranog hrišćanina. Sve do 313 godine kad je car Konstantin legalizovao hriščanstvo. Iz nje se razvija vizantijska umetnost i preromanika. tako da se ovaj razvoj slikarstva teško može pratiti. već ni samo ljudsko telo. Rim. 430 godina. Umetnost je kultnog karaktera. Zanemaruju se likovne i estetske karakteristike. Izbegavano je modelovanje. Teme su scene iz Starog i Novog Zaveta. 359 godina Arhanđeo Mihailo (krilo diptiha). Potencira se duhovno. a verske istine se prikazuju kroz simbole (kosmos. početak IV veka Mozaik u kupoli. Figure su u dve dimenzije i udaljuju se od realizma. a veoma su često u molitvenom stavu sa podignutim rukama. Mozaik negira ravninu zidne površine da bi ostvario «iluziju nestvarnosti» nebeskog carstva. dobijaju formalni izraz i transcedentni karakter. katkad veoma izražajnog. ali sve bezličnijeg. Granice izmedju ranohrišćanske i vizantijske umetnosti nisu tačno određene. već da u našem duhu prizovu jedno više simboličko značenje koje ih veže. čija je vera počivala u nadi u večni život. početak V veka VAJARSTVO U poređenju sa slikarstvom i arhitekturom imalo je sporednu ulogu. Umetnost podržava crkvu koja je kosmička struktura. Već od 450 godine spoljašnja sličnost portretne skulpture se povlači pred likom duhovnog ideala. Dela: Slikana tavanica u katakombama Sv. sa mermernih ploča za zatvaranje grobova (hrišćani u rimskom carstvu bili su proganjani. Najstarija dela hrišćanske skulpture su mermerni sarkofazi. nije više opipljiva realnost. Tako se vajarstvo od samog početka razvijalo u antimonumentalnom pravcu (od prostorne dubine i masivnih razmera grčko-rimskih statua ka plitkim oblicima malih dimenzija i čipkastoj dekoraciji površina). Ranohrišćanska umetnost je osnova srednjevekovne evropske civilizacije. slonovača Eutropijev portret. Ne samo individualnost lika. Ovaj umetnički izraz odlikuje logička povezanost i jasnoća. fizičku ili emocionalnu. pa je za njega prvobitno značenje oblika manje važno. SLIKARSTVO Slikarstvo katakombi jasno izražava preokupaciju za drugim svetom. usađenih u gipsani malter. smrt). početak VI veka. 450 godona. crkva Sta Maria Maggiore. Prvi očuvani oblici ranohrišćanske umetnosti potiču iz katakombi. pa se često u skulpturi moralo kloniti figura u pravoj veličini. Figura nosi poruku – ima velike oči. Petra i Sv. Iz ovog procesa rodio se jedan novi umetnički oblik – ranohrišćanski zidni mozaik. Solun. Vatikanske pećine. Mozaik je kompozicija sastavljena od sitnih obojenih komada materijala. kraj IV veka Razilazak Lota i Avrama. Pozadina ne igra nikakvu ulogu. Rim Minijatura iz Vatikanskog Vergilija iz Biblije. Nažalost. Do 200 godine nemamo nikakvih sačuvanih spomenika ranohrišćanske umetnosti.

Istorija umetnosti

Stari vek

VIZANTIJSKA UMETNOST
395 godine car Teodosije deli Rimsko Carstvo na dva dela: Zapadno Rimsko Carstvo (pad 467 godine) i Istočno Rimsko Carstvo – Vizantija (pad 1453 godine). Vekovne rasprave o primatu u crkvi između rimskih papa i carigradskih patrijarha dovodi do crkvenog raskola 1054 godine. Vizantijski carevi su prvo bili sveštenici, pa tek onda svetovni vladari. Vizantijska umetnost (vizanzijski stil, stil carskog dvora u Carigradu) izdvaja se ubrzo posle deobe carstva, ali sve do početka VI veka teško ju je razlikovati od ranohrišćanske umetnosti. Iz ranohrišćanske umetnosti ostaje otpor prema vajarstvu, te nema monumentalne skulpture, tako da je zastupljeno samo slikarstvo tj. mozaik, ikona i freska. Vizantijska umetnost se razvija na grčkom tlu: Mala Azija, Grčka, Balkan, Italija, ali ona nije nastavak grčke umetnosti. Vizantijska umetnost je simbolična, edukativna i komemorativna. Osnovne teme su religiozne. Antropomorfizam ovde dobija novi smisao. Figure su idealizovane, asketizam izraza prigušuje lične crte, a figure su predmet divljenja i služe za tumačenje religiozne teme. Oči su velike i one su «prozori duše». Figure su višestruko naglašene: kompoziciono, prostorno, dimenzionalno. Postoji disproporcija između figure i prostora, figure i pejzaža, koji je namerno smanjen. Ide se ka ortogonalizmu, negira se perspektiva i zastupljena je polihromija. Simbolika u vizantijskoj umetnosti: svetlosni zraci – usmerena energija Božije volje boje: crvena – Božanska energija bela – Božanska svetlost crna – smrt zelena – mladost i cvetanje plava – večno, nebesko, transcedentno hram – simbolična pedstava celog kosmosa Dekor u crkvi: mozaik u gornjem delu hrama, dok se ispod njega spuštaju polihromne mermerne ploče. Svaki deo crkve, pošto ima određenu simboliku, ima i specifičnu dekoraciju. Periodi u vizantijskoj umetnosti: I epoha – Zlatno Justinijanovo doba (527 – 726 godine) II epoha – Ikonoklazma (VIII – IX vek) III epoha – doba Makedonske dinastije (IX – XI vek), drugo zlatno doba IV epoha – doba vladara Komnena (XI – XIII vek) V epoha – Latinsko carstvo (1204 – 1261 g.), doba Krstaških ratova VI epoha – epoha Paleologa i kraj vizantijske umetnosti (XIII – XV vek) SLIKARSTVO Vizantijsko slikarstvo je religiozno i crkveno, ali i raskošno, svečano, dvorsko. Služi i Bogu i vladarima. Vizantijsko slikarstvo je dalo Hrišćanstvu poseban umetnički izraz. Slika iskazuje Božiju istinu. Ona utiče na maštu vernika dematerijalizacijom. Vizantijsko slikarstvo je spiritualno, prikazivane su ličnosti iz Jevanđelja. To je umetnost koja negira stvarnost i ne imitira realnost. Izraz duhovnog je važniji od prikaza telesnog. U vizantijskom stilu dominira kruta hijerarhičnost, mirna svečana poza i odmeren svečani gest dvorskog ceremonijala ili crkvenog obreda. Figura više lebdi, nego što stoji ili sedi. Teži se dvodimenzionalnoj predstavi. Podloga je plava ili zlatna. Predmeti su lišeni težine ili zapremine. Tela su laka i izdužena. Pojedini predmeti su postavljeni u tzv. inverznoj perspektivi, da bi se stvorila dubina prostora, ali se zadržava utisak iracionalnog. Disk oreola u kompoziciji igra važnu ulogu. Forma lica, ruku, nabora, dekoracije i dr. je ustaljena. Glava je ovalna, čelo je visoko – pamet, nos je dug, usta mala, oči su ogromne i one su «prozori duše». Svaki predmet ima svoju perspektivu i prikazuje se tako da se vidi ono najvažnije. Ljudska figura je osnovni motiv u vizantijskoj umetnosti. Bog otac se nikad ne prikazuje, on se samo evocira. Ako su u kompoziciju uneti arhitektonski elementi ili elementi pejsaža, njihova uloga je da objasne mesto dešavanja radnje i oni su određeni kao dekorativni dodaci. Osnovni vidovi slikarstva:

18

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Stari vek

IKONA je portretna slika Bogorodice, Hrista, svetaca ili predstava scena. Rađena je na drvenoj ploči prepariranoj gipsnom podlogom u tehnici tempere. Slikani portreti razvili su se u ranom hrišćanstvu iz grčko-rimskih portreta. Veza sa grčko-rimskim portretnim slikarstvom nije samo u medijumu enkaustici (tehlika slikanja starih Grka koja se sastojala u tome da se voštane boje putem zagrevanja prenose na osnovu slike, obično na drvo), nju vidimo i po finoj gradaciji svetlosti i senke. Ikona je izvanredno snažno delo, verovalo se u natprirodno poreklo svetih slika. Najdragocenije su rađene u tehici mozaika. Sa pravoslavnom verom slikarstv ikona dolazi i na Balkan i Rusiju. Jedna od glavnih tema su 12 velikh praznika iz Jevanđelijskog ciklusa. Frontalnost i krupne oči dominiraju nad asketskim telom. MOZAIK se radi utiskivanjem malih kockica bojenog stakla u svež malter i uglavnom se nalazi u gornjim delovima hrama. FRESKA je slika na vlažnom, polusuvom i suvom malteru. Pokriva velike površine u unutrašnjosti hrama. Jeftina je tehika, a u vizantijskoj umetnosti je malo ima. VAJARSTVO Pošto u vizantijskoj umetnosti nema monumentalnog vajarstva,a statue velikih razmera izumrle su sa poslednjim carskim portretima, vajarstvo je ograničeno na arhitektonske ornamente i reljefe manjih razmera, naročito u slonovači i metalu. I epoha Za vreme vladavine Justinijana 527 – 565 g. najviše se radi mozaik, dok se ikonografija tek začinje. Figure su neobično tanke i visoke, tela izgledaju sposobna samo za ceremonijalne spore pokrete. Svaki nagoveštaj pokreta je isključen. Odeća je prikazana u raskošnim šarama. II epoha Počinje carskim ediktom,izdao Lav III, 726 godine kojim su zabranjene religiozne slike. Borba je trajala 100 godina. Postojala su dva tabora: Ikonoborci – želeli su ograničiti umetnost na apstraktne simbole, na biljne i životinjske oblike, elemente su crpili iz helenističkog dekora i savremene ornamentike islamskog istoka. Ikonofili – podržavali su izradu ikona. III epoha 843 godine pobeđuju ikonofili. Ova epoha je bila drugo zlatno doba vizantijske umetnosti. Dolazi do obnavljanja svetovne umetnosti, kao i poznih klasičnih motiva. Najlepša dela odlikuju se klasicizmom koji je skladno sajedinjen sa duhovnim idealom ljudske lepote. Kompozicija je uravnotežena i jasna. Najznačajniji vid klasičnog nasleđa je emocionalan, to je onaj plemeniti patos izražen gestovima i izrazima lica. Najveće ostvarenje II zlatnog doba je unošenje samilosne crte u crkvenu umetnost. IV epoha - je period vrhunca u slikarstvu. Glavni elemenat stila je linearna arabeska,ornament na arapski način. Figure su izrazito izdužene i vitke. Kompozicje su velike sa više figura datim u širokim potezima. V epoha Započinje padom Carigrada u toku IV Krstaškog rata. Period stagnacije u umetnosti. Linearni stil se zamenjuje plastičnim stilom, veća je monumentalnost. Izbegava se dekorativnost VI epoha Izrazito narativan period. Zbog slabljenja i osiromašenja carstva freske se više rade. Javlja se nagomilavanje novih ikonografskih tema. Naglašena je inverzna perspektiva. Kompozicije su manje. Figure su plastičnije, naglašava se pokret, draperija je često pokrenuta radi pojačavanja dramatičnosti prikazivanja. Više je boja i detalja, nema monumentalmosti.dela:
Justinijan sa pratnjom, mozaik, 547 g., crkva S. Vitale, Ravena Carica Teodora sa pratnjom, mozaik, 547 g., crkva S. Vitale, Ravena Bogorodica, enkaustika na drvetu, crkva Sta Francesca Romana, Rim, VI – VII vek Unutrašnjost apside u crkvi S. Apollinare in Classe, Ravena, 533 – 549 g. Mozaik na kupoli, manastirska crkva u Dafni, Grčka, XI vek Prizori iz Knjige Postanja, mozaik, 1200 g., katedrala Sv. Marka, Venecija Anastazis, freska, 1310 – 1320 g., crkva Svetog Spasa u Hori, Carigrad Starozavetna Trojica, ikona, 1410 – 1420 g., Andrej Rubljov Bogorodica na prestolu, XIII vek, ikona

19

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Stari vek

20

Jandrić Jovan

725 – 750 g. On je značajan element u keltsko-garmanskoj umetnosti ranog srednjeg veka. geometrijski. disciplinom forme i ornamentalnog karaktera. Raspeće. Jedino očuvano slikarstvo su bile minijature. Njihove pisarne radionice – scriptarie postale su središte umetničkih nastojanja. Sadržaj preromanske umetnosti je uglavnom religiozan. U toku perioda neprosvećenosti ovi se elementi životinjskog stila u Zapadnoj Evropi rade i u kamenu i u iluminaciji rukopisa. Irci su tokom ovog perioda preuzeli duhovno i kulturno vođstvo Zapadne Evrope. a 800 g. je proglašen od strane pape za cara Rimljana. Dela: Stranica sa krstom iz Lindisfarnskog Četvorojevanđelja. slažu se elementi različitih kultura da bi nagovestili formiranje novog kulturnog jedinstva. Ovakva umetnost karakteristična je za sve varvare: Kelte. krstionica katedrale Cividale. Likovne umetnosti imale su važnu ulogu u karolinškom programu. Sačuvali su se samo iluminirani rukopisi. nazvan Zlatno doba Irske. Stil je anarhičan. Motivi su ograničeni ikonoklasičnim temama – zoomorfni. životinjski oblici. Umetnik 21 Jandrić Jovan . životinjskog stila. Takođe se dosta radilo u drvetu i koži. ornamentu i šarama životinjskog stila. Paralelno sa vizantijskom umetnošću na zapadu se javljaju preromanika. radovi u slonovači i zlatu. doba Merovinga VIII – IX vek – Karolinška umetnost X – XI vek – Otonska umetnost KULTURA VARVARA. Samim tim umetnost Zapadne Evrope ponovo veže za antiku. Normane i dr. Razvija se vrlo plitka plastika.. tako da je ostataka veoma malo. 700 g.. Podela preromanike: VI – VIII vek – Kultura varvara. potpis patrijarha Sigvalda. mermer.. 650 – 750 g. Češće je slikarstvo. i plastikom hrišćanskog istoka. «Karolinška obnova» može se nazvati prvom i najvažnijom fazom stvarnog sjedinjavanja keltsko-germanskog duha sa duhom sredozemnog sveta. zajednički imenitelj obe crkve je Hrišćanstvo. Skulptura je vezana za arhitekturu (vrata. dok veliku pažnju poklanjaju dekorativnom ukrašavanju. doba neprosvećenosti) Germanska plemena koja su prodrla u Zapadnu Evropu sa istoka nosila su sa sobom jednu staru i duboko rasprostranjenu tradicuju tzv. naglašavanje svetlosti i senke. Rad u metalu različitih vrsta i tehnika u zanatskom pogledu često izvanredno prefinjen. VIII vek. Na preromaničku skulpturu uticalo je mnogo činilaca. Irska KAROLINŠKA UMETNOST 751 g. presto i sarkofazi) i reljefna. romanika i gotika. (mračno doba. Marka iz Ehternaškog Četvorojevanđelja. a to su trošni materijali. Za njih su slike koje su ilustrovale biblijske događaje bile sasvim malo zanimljive. Ipak. Iz književnih izvora saznajemo da su se u karolinškim crkvama nalazili zidne slike. plitak reljef u dve ravni. To je umetnost seobe naroda. Uglavnom su izrađivani predmeti primenjene umetnosti.Istorija umetnosti Srednji vek PREROMANIKA Preromanska umetnost je umetnost Zapadne Evrope i samo se prirodno razlikuje od umetnosti Istočne Evrope.Dablin. pa je period od 600 – 800 g. ali je sve skoro iščezlo. Pipin Mali je krunisan za kralja Franačke države. nego vajarstvo. mozaici i reljefi. Uticaji različitih kultura: ostaci antičke kulture istočno hrišćanska kultura kultura varvara Dozvljeno je trodimenzionalno prikazivanje figure. 700 g. Italija Simbol Sv. sa knjiškog poveza. Njegov naslednik Karlo Veliki je pokušao da rekonstriše Rimsko Carstvo. nema skulpture većih razmera jer je postojao strah od paganske idolatrije. Irska Reljef sa parapetne ploče. bio je glavni medijum životinjskog stila. kao deo svesne političke obnove. Podela Rimskog Carstva izazvala je rascep hrišćanske crkve na istočnu – pravoslavnu i zapadnu – katoličku. Životinjski stil se odlikuje kombinacijom geometrijskih (apstraktnih) oblika i organskih oblika slobodne uobrazilje. Slovene.

prema značaju rade se minijature i freske skulpture nemaju treću dimenziju Dela: Odo iz Melza. sto predstavlja značajnu versku obnovu 936 g. 850 g. Od vizantije je uzet estetski simbolizam. katedrala u Kelnu Bronzana vrata biskupa Bernwarda za crkvu St. Hildeshajm Korice za Codex Aureus iz Echternacha. Benedikt. (westwerk – spajanje svetovnog i duhovnog) Sv. 975 – 1000 g.. Karakteristike karolinške umetnosti: orijentacija od simbolike ka naraciji uvedena ljudska figura koje ima negativan odnos prema antici funkcionalno dimenzionisanje figure. 983 g. Oton I u Aachenu je krunisan za cara. ustreptala energija koja sve stavlja u pokret Ilustracije iz Utrehtskog psaltira Adam i Eva iz Biblije Karla Ćelavog. osnovana opatija Cluny.. drvo. uz dodatno naglašavanje ceremonijalnih i kulturnih vrednosti. 870 g. Plemeniti patos menja izražajnim realizmom. Poznata je Renska škola karolinških rukopisa. Minijature iz Jevanđelja manastirske poglavarice Hilde. kruniše za cara Svetog Rimskog Carstva 972 g. te ga papa 962 g..Darmstadt 22 Jandrić Jovan . katedrala u Aachenu. Dela: Gerovo raspeće. Plavo vidljivo nebo menja zlatnu pozadinu. 1015 g. koji od tada postaje glavna snaga nemačke umetnosti. postaje vodeća sila u Evropi u političkom i kulturnom pogledu. kojim vladaju saksonski kraljevi. Sv. 816 – 835 g. Četiri važna događaja za razvoj Otonske umetnosti su: 910 g. Verdenskim ugovorom. Otonski umetnik prevodi vizantijski jezik na jezik skulpture velikih dimenzija. početak XII veka. krunisao ga Sv.Istorija umetnosti Srednji vek naglašava «prozorski» vid slike. obećava obnoviti državu Karla Velikog ženidba Otona I udovicom langobardskog kralja. Kraj karolinške umetnosti se poklapa sa krajem Karolinškog Carstva. skulptura – reljef i crtež snažne grafike. Oton II ženi vizantijsku kneginju (princezu) Teofanu Nemačka. 800 – 810 g.. Linearni je stil. uz jake vizantijske uticaje. Marko iz Jevanđelja renskog nadbiskupa Eba. nastaju tri anarhična kraljevstva. zlato idrago kamenje OTONSKA UMETNOST Raspadom Karolinškog Carstva 843 g. druga plovina IX veka. Stalne provale Normana predstavljaju smetnju decenijama dalji razvoj umetnosti. Dinamizam linije podseća na plahovit pokret iz doba neprosvećenosti. dakle.. 796 – 895 g.. Radilo se slikarstvo. Otonska umetnost počinje kao obnova karolinških tradicija.. Mateja iz Jevanđelja Karla Velikog. živahno pripovedanje Prednje korice Četverojevnđelje iz Lindaua. Michael.

VAJARSTVO Romaničko vajarstvo se javlja u dva vida: monumentalna skulptura kamena reljefna dekoracija vezana za arhitekturu Obnova monumentalne skulpture začuđuje. Dela: Apostol. Dakle. Skulptor se boji prazne površine. crkva St. Romanička umetnost nije nastala iz jednog izvora. skulptura je u timpanonu. nemaju samo dekorativnu namenu. a nadahnuti su motivima sa Biskog Istoka. ali se javljaju problemi proporcije i anatomije.uticaj iz iluminiranih rukopisa. One su masivne. bogato su razuđene. 1090 g. otonskih. oko 1050 – 1100 g. To je doba intenzivne intelektualne aktivnosti. veliki. te samim tim i obnova gradova: Venecija. karakterističnih i tesno povezanih. Vajarstvo i slikarstvo su u službi arhitekture. Izražena mu je monumentalnost i lični stil. Razvija se od doba Karla Velikog i Otona III. Touluse. Dolazi do povećane građevinske aktivnosti. grifona i sličnih životnja se uvode u crkvenu službu (ritualno pranje ruku sveštenika). Skulpture u niši: imaju arhitektonski okvir poreklo iz vizantijskog izvora. Osnovni faktori su: naslađe iz karolinške i otonske umetnosti poruke iz Cluny-ja se učvršćuju do 1000 g. reljefni likovi su mnogo više realni od slika. koje se nalaze na hodočasničkom putu za Santiao da Campostelu. a potom Španija. Đenova . te dobijaju te dobijaju naziv romaničke pa otud i naziv romanika. trodimenzionalni. arhitektonski oblici su svedeni na pravilne geometrijske oblike. Nema smisla za red. Veoma je retka slobodna skulptura. Razvoj vajarstva u kamenu se najpre dešava u JZ Francuskoj i Sj. zmajeva. već i izražajnu. Razlog: masivni. ni otonska umetnost nisu pokazivale težnju u tom pravcu. te je pretrpava likovima u horizontalnom ili vertikalnom rasporedu. masivnost. Javlja se u čitavoj Zapadnoj Evropi. Romanika uvodi figuraciju u skulpturu. Zrela romanika se javlja u XII veku. Skulpture uz trimo i bočne stubove portala: obrađene su sa neverovatnom savitljivošću uz stub.. Skulpture na portalima: imaju snažan izraz. ornament i skulpturu. jer ni karolinška.. imaju bogatu spoljnu dekoraciju. frontalni strav. Piza. i počinju se širiti po Zapadnoj Evropi (Cluny-jevski Benediktinski red je držao glavne manastirske crkve na hodočasničkim putevima ka Santiago da Campostelu i Rimu) pobeda Hrišćanstva u Evropi: hristijanizacija Viknga pad Kordovskog kalifata 1031 g. hodočasničko putovanje dostiglo je vrhunac u Krstaškim ratovima obnavljanje trgovine u Sredozemlju. a crkve dobijaju jednostavnu koncepciju. Javljaju se raznovrsne dekoracije kapitela. funkcionalno dimenzionisanje – delovi tela u akciji su naglašeniji i obrađeniji od onih u mirovanju. Nemačka i Engleska. u niši i uz trimo (srednji stub koji nosi nadvratnik). Takođe postoji i izokefalij. neobuzdanu maštu i nervoznu gipkost oblika . daleko su više «rimske» po izgledu od starohrišćanskih. Dotle su arhitektonski dekorativni reljef i slikarstvo imali kontinuiran tok razvoja. 23 Jandrić Jovan . Bronzani krčazi za vodu u obliku lavova. Sernin.Istorija umetnosti Srednji vek ROMANIKA Traje od 1050 – 1200 godine. karolinških i vizantijskih crkvi. U kompoziciji postoji nebeska i zemaljska hijerarhija. Sastoji se od velikog broja raznolikh regionalnih stilova. kamena ploča. Francuska ima vodeću ulogu. Predstavljaju zaleđene demone ili figure čuvare. nebesko je iznad zemaljskog. Italija. Benedetto Antelami je najveći vajar u Italiji romaničke umetnosti. Njeno korišćenje je ograničeno na dekoraciju kapitela i portala. brodovi su zasvođeni. Španiji na i u crkvama. «Mezanska» romanička skulptura: izvrsni radovi u metalu i skladne kompozicije i dobra izrada.

Vezelay. 1025 – 1050 g. Radi se na jednoobraznoj podlozi. XI vek Portret lekara. plastičnog modelovanja renske škole i njenog nagoveštavanja svetlosti i prostora. emajlirana ploča. Od mnoštva regionalnih stilova najveća ostvarenja proizašla su iz manastirskih pisarnica Sj. naročito iluminiranih rukopisa. iz rukopisa Carmina Burana. simbolični i dekorativni elementi kompozicije spojeni u jedinstven sklop.. ne reprodukuju prirodne proporcije i forne. Ono predstavlja kontinuirani razvoj karolinškog i otonskog slikarstva. Nikolas iz Verduna. Isčezao je i poslednji trag klasičnog iluzionizma. 1180 – 1190 g. 1160. 1166 g. 1120 – 1132 gKralj David. Zidno slikarstvo je rađeno u tehnici Al Fresco. tako da je trodimenzionalnost slike svedena na naleganja ravnih ploča. timpanon srednjeg portala narteksa. te pokrete i stavove.–Savin-sur Gartempe. Kao i kod vizantijskog slikarstva teži se iluziji prostora. Sv. Le Puy. jedina potpuno slobodna romanička statua SLIKARSTVO Romaničko slikarstvo se ne odlikuje kao i skulptura iznenadnim revolucionarnim razvojem. plus razni uticaji. svetloj ili tamnoj. Ubrzo posle 1150 g. Figure su oivičene debelom konturom. početak XII veka Strašni Sud. «fizički» slobodno stoji u niši. postoji snažno osećanje za kompoziciju. ali zahteva arhitektonski okvir Spomenik Lava. a ne likovna lepota. Mihovil. freska. Belgije i J. Marko iz Jevanđelja u Corbieu. punim bojama. crkva St. minijatura. To je početak postepenog prelaza u gotiku. Maissac. Dakle. trg pred katedralom. Notre-Dame. Odašiljanje apostola. oko 1110. zapadni timpanon katedrale u Autunu. Pierre. kao kod Vizantije. Slikarska dela su jasna i precizna i tek sad možemo reći da su figuralni. Glavni cilj slikarstrva je naracija.Istorija umetnosti Srednji vek Južni portal crkve St. zapadno pročelje katedrale Fidenca. 1130 – 1135 g. Austrija Proletni pejsaž.. Polako se sve više uvažava lepota antičkih umetničkih dela. Ljudska figura je dominantna u odnosu na arhitekturu. Obnavlja se interesovanje za perspektivu. g. oseća se zunatna promena u stilu: umesto apstraktne šeme javljaju se trodimenzionalni oblici sa nagoveštavanjem oble mase tela. prvi pejzaž u umetnosti Zapada posle klasičnog doba 24 Jandrić Jovan . Sv. 1181. koja služi da istakne predstave figura i predmeta. Benedetto Antelami. bronza. Zidanje Vavilonske kule. freska. koje su ispunjene svetlim. g. Engleske. početak XIII veka. Prelazak preko Crvenog mora. Francuske. Figure su stilizovane.dela. Braunschweig.

osim verskih i profane teme (kalendari. ali gubi dekorativni karakter i arhaične stilizovane forme. a u arhitekturi se karakteristike ovog stila najlakše raspoznaju i dostižu svoju najvišu manifestaciju. internacionalan stil. Zagovara se trodimenzionalnost. figure kao da stoje mirno naglašava se simetrija i jasnoća. period od kraja XII do početka XIII veka RAZVIJENA GOTIKA. prozora. Suger je želeo da ova opatija bude duhovno središte Francuske. sadržaji su humaniji (rođenje Hrista. naglašavajući realizam gotičkog vajarstva figure na timpanonima međusobno «opšte» pogledom ili gestom 25 Jandrić Jovan . od XIV veka idealizam zamenjuje živopisni realizam. al boje su nestale Gotski vajani dekor: u okviru portala. XV i XVI vek Gradovi postaju centri umetnosti. Izraz «gotički» je prvenstveno skovan za stil u arhitekturi. ali se umetnost i dalje smatra vidom zanata. Razvija se iz romaničkog vajarstva. godine. a u poznoj gotici dolazi do odvajanja skulpture od arhitekture. Stil XIII veka je idealistički.Istorija umetnosti Srednji vek GOTIKA Traje od XII – XV veka. godine skulptura je bila strogo vezana za arhitekturu. kao stil manje vredan. na kapitelima. no one neće dugo održati tu nepomičnosti i neprirodnu srazmeru glave figure na dovratnicima odišu plemenitošću i čovečnošću. Gotiku možemo tumačiti kao proizvod novog tumačenja sveta. krunisanje Bogorodice). Gotička umetnost počinje kao lokalna forma. Gotička umetnost počinje u Francuskoj. Tek u renesansi dobija ime gotika. pa oko 1400. ima tačno određeno mesto i vreme postanka. Kruti obličasti oblik stuba «pozajmljen» za ljudksu figuru uzrokovao je da ove skulpture budu apstraktnije nego romanske prethodnice. koje se ogleda u nebeskoj i zemaljskoj hijerarhiji sveta. te žiža verskih i rodoljubivih osećanja. Pošto je gotičko vajarstvo počelo u Francuskoj. njegov razvoj možemo pratiti razvojem skulpture na portalima katedrala u Francuskoj. Gotika počinje u arhitekturi. a Bog više ne kažnjava nego prašta. Nestaje strogi dualizam koji je do tad postojao. kao ni jedan stil do tada. najprestižnjia hodočasnička crkva. sredinom XIV veka ove varijante imaju jak međusobni uticaj. tačnije u Ile-de-Franceu i širi se u celoj Evropi. naspram zbijenosti figure stoje kao samostalni entiteti. XIII i XIV vek POZNA (CVETNA) GOTIKA. Dostiglo vrhunac 1220 – 1420. kao pogrdno ime za stil koji predstavlja poslednje razdoblje srednjevekovnog stvaranja. širi se po celoj Evropi. Materijalni svet je proizvod dobrote stvaranja Boga. profane ličnosti). godine. proporcionalnost oblika. Do 1200. a Flandrija poznu gotiku. u XIII veku gubi svoju «uvoznu čar». Osobine: slobodnija kompozicija. Italija sa Firencom stvara ranu renesansu. kada je kao savetnik Luja XVI iskovao savez monarhije i crkve i u slavu toga podigao ovu opatiju. Upoređenje gotskog sa romaničkim portalom: novo osećanje za red. plemenitošću i duhovnošću. te nisu međusobno povezane figure na dovratnicima su u suštini statue sa sopstvenom osnovom. odlikuje se vedrinom. poznata pod imenom Opus Modernum ili Francigenum (moderan ili francuski rad). Poklonjenje mudraca. Skulptura je bila polihromna. varvarski (gotski). Ubrzo posle toga ovo jedinstvo se raspada. Gotička umetnost. godine gotika predstavlja homogen. a regionalne varijante preovlađuju. konzolama i drugo. to je prvi korak ka osvajanju monumjentalne skulpture. a bilo je većinom vezano za crkveni dekor. Vajarstvo ostaje u sastavu arhitekture. zodijački znaci. Podela Gotike: RANA GOTIKA. simboliku zamenjuje naturalizam i realizam. VAJARSTVO FRANCUSKA Gotičko vajarstvo traje od 1150 – 1420. Javlja se od 1137 – 1144 godine kada je opat Suger preziđivao (proširio i prepravio) opatijsku crkvu u Saint-Denisu. javlja se lična nota.

ističu ljudsko saosećanje. Statua je bestelesna. Najpoznatiji predstavnici su: Nicola Pisano (delovao 1258 – 1278. po čemu ovo i jeste gotička skulptura. Draperija je bogato naglašena. kao i reljefi manjih dimenzija. godine NEMAČKA Nemačko vajarstvo je manje bilo vezano za arhitektonski okvir. a ne kao zapremine. izvijena. 1215 – 1220 g. timpanon na portalu južnog transepta. To prouzrokuje individualnost i izražajnu slobodu veću nego kod Francuza. početak XIV veka. 26 Jandrić Jovan . Vrhunac gotičkog klasicizma 1225 – 1245.. katedrala u Naumburgu. kod Dijona. Osa tela je slobodna. Početkom XIV veka nestaje i poslednji trag klasicizma iz gotičke skulpture. Giovanni Pisano (sin). Pieta. statua u drvetu. 1250 – 1260 g. 1225 – 1245 g. usresređen na pojedinosti. Pred kraj XIII veka dolazi do nove vrste religioznih kipova namenjene za privatne potrebe vernika – Andachtsbild. Figura postaje šupljikava i apstraktna. koje nisu uništili borci protivnika katolicizma. katedrala u Naumburgu. Dela: Portal kartuzijanskog manastira. g. u Champmolu. ali ne samo zbog realizma. zapadni portal katedrale u Reimsu. Arnolfo di Cambio. godine kad su izgrađeni novi portali katedrale u Chartresu posle požara. Simbioza statue i stuba se razlaže. Najlepša dela su stvarana za unutrašnjost crkve. Izbočine su svedene na minimum. Unosi se što veća emocionalna snaga u skulpturu. Najkarakterističniji tip je Pieta (Bogorodica oplakuje Hrista u tragičnom realizmu). Notre-Dame. na horskoj pregradi. Statua je sačuvala emocionalnu draž – srž gotičke umetnosti. godine). Detalji su tačno odrađeni. škrinje. 1230 – 1250. herojski i dramski patos Judin poljubac. U italijanskom gotičkom vajarstvu nalazimo i veoma razvijen crkveni mobilijar (predikaonice. Vrhunac je 1400. Figure postaju toliko velike da guše arhitektonski okvir. Claus Sluter. Portal južnog transepta. širina figure i njihova detaljno obrađena postolja zasenjuju stub. 1250 – 1260 g. remekdelo kasnogotičkog naturalizma. već zbog vedre i uravnotežene slike čoveka koji taj realizam izražava. nadgrobne spomenike). a ne na celinu figure – «sladunjava elegancija». Statue u nišama. 1250 – 1260 g. Dela: Raspeće. 1385 – 1393 g. Skulptura ima očigledan. Dela: Zapadni portal. Katedrala u Strasbourgu. kod Dijona. katedrala u Chartresu. unutrašnji zapadni zid katedrale u Reimsu Pariska Bogorodica. godine javlja se ponovno osećanje za masivnost i zapreminu. Pokrajinski muzej. nema više nikakve veze sa klasičnim kontrapostom. horske pregrade. Delo: Grob viteza. izraženija je krivina ose tela. 1145 – 1170 g. Melhisadek i Avram. Figura je živa. na horskoj pregradi. Kartuzijanski manastir u Champmolu. Dominira profil. katedrala u Naumburgu. početak XIV veka. ali se radi i anfas. Pariz Širenje gotičkog vajarstva izvan Francuske posle 1200. pa izgledaju kao linije. 1220g. odraz mršavosti i splasnulosti. Ekkeheard i Uta. jako izražen klasični stil. figure su toliko velike da skoro guše arhitektonski okvir ITALIJA Gotička skulptura kao i arhitektura u Italiji stoji po strani od čitave Evrope.. Stubovi su totalno potisnuti. Claus Sluter Mojsijev kladenac. blago kriva u obliku slova S. koje pokazuju pokojnika u snažnoj akciji palog junaka. Blagovesti i Poseta.Istorija umetnosti Srednji vek Rana faza zrele gotičke skulpture počinje 1195. koji je radio u službi burgundijskog vojvode. 1395 – 1406 g. katedrala u Chartresu.. Najpoznatiji nosilac ovog stila je Claus Sluter. (na dovratnicima katedrale u Reimsu). Najznačajnija dela ovog stila su skulpture manjih dimenzija. godine u doba «Međunarodnog stila». nizozemac. Gotički realizam je realizam «osobitog». Smrt Bogorodice.. Bon Tek posle 1350. godine: ENGLESKA Najbogatiji materijal nam pružaju grobnice.

Od 1200 – 1250 g. U drugoj polovini XII veka vitraž postaje vodeća grana slikarstva zamenjujući iluminirane rukopise. slično nacrtu za slaganje pločica mozaika. 1315 g. Više je figura.. koji potiče iz romanike.) Za razliku od arhitekture i skulpture gotičko zidno slikarstvo se sporije razvijalo. Boje: rubin crvena. Prozor čuva dvodimenzionalnost. katedrala Prato. 1282 g.-1260 g. je «zlatno doba bojenog stakla». krstionica Piza. ali sad već potpuno pod uticajem vitraža i vajarstva. manje su kompozicije. na mermernoj predikaonici. Arnolfo di Cambio Rođenje Hristovo. zbog kojeg dvorska umetnost Pariza postaje uzor celoj Evropi. 1259.. nadgrobni spomenik. Vitraž: je tehnika bojenog stakla rađena ubacivanjem velikog broja komada bojenog stakla između olovnih traka. Giovanni Pisano Madona. okvir ne gospodari kompozicijom. 1265 – 1268 g. Figure su veće. Već od 1250g. Jedino fini detalji su naknadno slikani. Kompozicija je velika. mnogo prirodnije osećanje dubine i prvi put posle klasične antike doživljavamo pozadinu ploče.. San Domenico. mozaik i zidno slika2 727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727 272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272 7272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272 727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727 272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272 727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727 272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272 727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727 272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272 727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727 272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272 727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727 272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272 727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727 272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272 727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727 27 Jandrić Jovan . tzv «Međunarodnog stila». Nicola Pisano Rođenje Hristovo. utančanog i prefinjenog ukusa. u slikarstvu primat opet preuzimaju iluminirani rukopisi. čak i do 300. sa malim minijaturama u obojenom staklu. 1330 g. ne kao radnu površinu. već kao prostor iz kojeg izranjaju vajani oblici. puno je nijansi. 1302 – 1310 g. Konjanička statua Cana Grande della Scala. Muzej Verona SLIKARSTVO (1200 – 1420 g. Slikarstvo na drvetu. kolorit sveden. nema nijansi. Do zapostavljanja dolazi iz konstruktivnih razloga arhitekture katedrala – skeletni konstruktivni sistem gotičkih katedrala nije ostavljao mnogo površina za zidne slike. ni senke. rade se velike jednobojne sive površine stakla. Dakle. olovne trake čine crtež. Figure pokazuju karakteristike elegantnog stila (uticaj skulpture). U XV veku propada vitraž. Nasprot zidnom slikarstvu. Orivieto. Krajem XIV veka slabi kvalitet vitraža. Umetnik je sastavljao nacrt. Dela: Mermerna predikaonica. mermerna statua. traži se trodimenzionalna predstava.Istorija umetnosti Srednji vek Tokom druge polovine XIV veka severna Italija prihvata uticaje severno od Alpa. Kompozicija je apstraktna i monumentalna. Nicola Pisano Grobnica kardinala de Brayea. nijanse plave.. katedrala Piza. Do XIII veka iluminacija rukopisa je usresređena na pisarnice po manastirima. nema pokušaja stvaranja dubine prostora. tehnika vitraža (bojeno staklo) kao sastavnog dela gotičke arhitekture (skeletni sistem je stvorio ogromne prozore) doživljava puni razvoj. jarko zelena i oker. doslikavaju se elementi... nije se slikalo na staklu već pomoću stakla. gde smo zapazili novo smelo naglašavanje prostornog okvira. propovedaonica u katedrali u Sieni. reljefnije.

Istorija umetnosti Srednji vek 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 28282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 28282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 28282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 2828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 82828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 28282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 28282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 28282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 28 Jandrić Jovan .

Sinopije su skice crvenom bojom na malteru preko kojih su se slikale freske. 1342 g. Ambrogio L. Piza. Siena. Prve četiri decenije Firenzu i Sienu pogađaju niz katastrofa. Camposanto GOVANNI DA MILANO Dela: Pieta. Siena Hristov ualzak u Jerusalim. Dela: Prestolje mudrosti. Siena. Dela: Rođenje Bogorodice. freska. 1338 – 1340 g. 29 Jandrić Jovan . sa oltara Maesta SIMONE MARTINI Dučov naslednik. 1325 – 1350 g. 1315 g.. pa se javljaju nove tema u slikarstvu – trijumf smrti. 1325 – 1350 g. Pietro L: Dobra i zla uprava..Istorija umetnosti Srednji vek 929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929 292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292 929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929 292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292 929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929 292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292 929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929 292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292 929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929 292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292 9292929292929292929292929292929292929aesta. muzej katedrale. sinopija.. sa poleđine oltara Maesta Anđeo najavljuje Bogorodici Smrt. 1365 g. To je uspio kombinujući Dučov arhitektonski slikarski prostor i Đotov vajarski slikarski prostror. PIETRO i AMBROGIO LORENZETTI Pietro je ostvario da površina slike dobije odliku providnog prozora kao u stvarnosti. slika na drvetu. FRANCESCO TRAINI Dela: Trijumf smrti. triptih. Camposanto Trijumf smrti... slika na drvetu. freska Put do Golgote. freska.. 1340 g. Piza.

Minijatura Januar. slika na drvetu.. jedini gruoni prizor u enterijeru Minijatrura Februar. prvi put senke na tlu posle klasične antike GENTILE DA FABRIANO On je najveći slikar «međunarodnog stila». šala. Sadrže niz motiva: fantazija. 1400 g.Istorija umetnosti Srednji vek SEVERNO OD ALPA (FLAMANSKO SLIKARSTVO) U drugoj polovini XIV veka gotičko slikarstvo je bilo određeno uticajem velikih Italijana. slika na drvetu. JEAN PUCELLE Dela: Blagovesti. svetlost gospodari celom slikom. naivan arhitektonski prostor. Karakteristični su fantastični crteži – drolories (lakrdije) na marginama iluminiranih rukopisa. vlada «međunaraodni stil». prikaz gotičkog Louvrea. jako senčenje Poklonjenje mudraca. utančanost modelovanja BRAĆA IZ LIMBOURGA Delo: Minijature iz kalendarskog molitvenika. rađeno u Parizu. slika na drvetu 30 Jandrić Jovan . groteska. 1394 – 1399 g. Minijature su glavni vid slikarstva severno od Alpa. Les tres riches heures du Duc de Berry. 1413 – 1416 godine. najstariji oredeo sa snegom u istoriji umetnosti Minijatura Oktobar. tema je sejanje ozimog žita. basna.. Dela: Rođenje Hristovo. liči na kuću za lutke. 1325 – 1328 g. delo sa lakrdijama MELCHIOR BROEDERLAM Dela: Sretenje i bekstvo u Egipat. ona je nezavisan činoic.

dok slikari međunarodnog stila nikad nisu težili tolikoj doslednosti. 31 Jandrić Jovan . Renesansa se deli na: RANA RENESANSA – kraj XIV . Petrarka – italijanski pesnik i humanista. U očima Italijana pozno gotičko slikarstvo javlja se kao postmedijevalno. Majstor iz Flemallea se držao istovremeno realizma i simbolizma. Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji predstavlja jedan umetnik poznat kao: MAJSTOR IZ FLEMALLEUA To je verovatno bio Robert Campin. individualni oblik i veličinu. U umetnosti preovlađuje problem proporcije ljudskog tela. istovremeno u Firenci i Holandiji. Postoji spremnost da se posumnja u tradicionalno verovanje i običaje. Renesansa u arhitekturi se javlja ubrzo posle 1400 g. materijal. Iz spoja ova dva tumačenja se zapravo rodila moderna evropska umetnost. On je i arhitekta i slikar i skulptor i pesnik i naučnik. triptih. pa sve do impasta (debele naslage guste teške boje). Smelo napuštanje tradicije (religiozne predstave nadprirodnih događaja iz simboličnih okvira stavlja u svakodnevni ambijent) nameće mu problem kako da svakodnevni ambijent ne bude trivijalan.početak XV veka ( 1495 godina). 1425 – 1428 g. Svakom detalju pa i najmanjem daje maksimalnu konkretnost. Posle njih. Renesansa u slikarstvu se javlja oko 1420 g. on im je polazna tačka. Umetnik poseduje veliku individualnost. stepen elastičnosti i tretman osvetljenja. omogućuje baršunasto tamne prelaze. skulptora i arhitekata» Giorgio Vasaria (1511 – 1574 g. VISOKA RENESANSA – 1495 -1520 godine MANIRIZAM (i drugi pravci) – 1525 – 1600 RANA RENESANSA NA SEVERU – POZNA GOTIKA SLIKARSTVO Počinje u Flandriji 1420 godine. već da se dostignu i prevaziđu. «prerušeni simbolizam». boju. mišolovka i dr. skale boja su elastičnije i prelivi su mekši i širi. Renesansa je prvi period u istoriji koji je svestan svog postojanja i koji je sam sebi dao ime. U Italiji se umetnici okreću rimskoj umetnosti . Zato on koristi tzv. u poznoj gotici to je tehnika ulja. dok neki istoričari smatraju da počinje sa Đotom.) Dok je osnovna tehnika u srednjevekovnom slikarstvu bila tempera (mešavina fino samlevene boje sa razblaženim žumancetom). omogućava tzv. ulje postaje osnovni medijum slikanja.tanke providne premaze. čime on svakoj pojedinosti na slici daje simboličnu poruku.Istorija umetnosti Srednji vek RENESANSA U XV veku humanizam i renesansa raskidaju sa srednjevekovnom sholastičkom tradicijom. U Flandrijskom slikarstvu nema naglog raskida sa prošlošću. istražuje se pokret i perspektiva. stabilnost. Prvi je put spomenut termin renesansa u knjizi «Životi najslavnijih slikara. Dela: Oltar Merode. «glazuru» .). književnost i čuda antičkog sveta. svakodnevni ambijent + prerušeni simbolizam (sveća.. fakturu površine. On je podražavao istinu i potpunu istinu. Naziv «pozna gotika» ne odgovara u potpunosti karakteru severnjačkog slikrstva XV veka. lični stil i izraz. Homo universale je umetnik renesanse. Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji odlikuju: neograničena dubina. Na svojim slikama čak pravi tačnu razliku između direktnog i difuznog osvetljenja. te žive prikaze (naturalistične) vidljive stvarnosti. a u flamanskim gradovima «obnova» se izražava u jačoj sklonosti ka naturalizmu. slika na drvetu. Svest o renesansi se rodila u Italiji. Za razliku od Italijana oni nisu odbacili međunarodni stil. Ova tehnika omogućava: bolji tonalitet. Zato flamanske majstore zovemo «očevima modernog slikarstva». Obnavlja se zanimanje za jezik. 1330 g. Cilj renesanse nije bio da se dela antike podražavaju. povezanost i potpunost.

Braća van Eyck su prvi u potpunosti sistematski upotrebili atmosfersku perspektivu. slika na drvetu. parohijska crkva St. Dela: Petrov ribolov. Dela: Anđeo koji lebdi. Ona je za naše opažanje dubine prostora bitnija od linearne perspektive (prividno smanjenje dimenzija sa udaljenošću). slika na drvetu. portret na drvetu. Meka. 1444 g. često ogromnih dimenzija i neverovatno zamršenih detalja. 1476 g. Dela: Portinarijev oltar. pa čak i čudno poetske lepote. triptih. Osnovna dvosmislenost vrta: u prikazu grešnog čovečanstva ima čednosti. Snažna realnost teme. Austria. poliptih. Veit Stosz Krunisanje Bogorodice. umro je kao fratar. 1432 g. Čovek u crvenom turbanu. ROGIER VAN DER WEYDEN On je treći veliki slikar flamanskog slikarstva. Avinjonska Pieta je najčuvenija francuska slika XV veka. Više ga interesuje svet ljudskih osećanja. Tek od Majstora iz Flemallea portret igra važnu ulogu u slikrstvu severa – realistično portretisanje. Wolfgang. čudno iracionalno delo kao iz sveta snova. slika na drvetu. slika na drvetu Jan van Eyck Triptih je osnovni oblik slike novog stila. U delu Jan van Eycka istraživanje stvarnosti i njeno prikazivanje pomoću svetlosti i senke je dostiglo granicu koja neće biti prevaziđena za naredna dva veka. Pored donatora u sve većem broju srećemo nezavisne likove.. pa su figure često i reprodukovali sa svojih slika. 1518 g. ideja ponoćnog rođenja HIERONIMUS BOSCH Holanđanin. Sve ovo što važi za Rogierova religiozna dela.. 1500 g. 1471 – 1481 g.1434 g. drveni oltar. 1490 g. HUGO VAN DER GOES On je Rogierov sledbenik.Istorija umetnosti Srednji vek BRAĆA HUBERT I JAN VAN EYCK Oni su usavršili razne efekte tehnike ulja. to je najraniji «portret» pejsaža. Dela puna tajanstvenih i naizgled iracionalnih prizora. Optički efekat.slika na drvetu. slika na drvetu.. Kod njih nenaglašava neke crte. poliptih... Oni su realisti skoro mikroskopski precizni. Egzotične životinje ali i hibridna i deformisana čudovišta. Kad se približimo granici vidljivosti on ih sve prekrije. Dela: Rođenje Hristovo. a ističe druge da bi naglasio karakter. Jan van Eyck Giovanni Arnolfini i njegova žena. Lorenz. Michael Pacher GRAFIČKA UMETNOST 32 Jandrić Jovan . 1435 g.. CONRAD WITZ Iz Basela je. prikazan optički izgled vode. «atmosferska perspektiva» je magličast zastor koji pravi vazduh. Dela: Ganski oltar. nego spoljašnji vid događaja. Ponovo je obuhvatio osećajnu dramatiku – patos gotičke umetnosti. čini da nam udaljeniji likovi nejasnije izgledaju. 1455 g. 1433 g. javljaju se razlike u veličini figura GEERTGEN TOT SINT JANS Holanđanin. pa je postala uzor mnogim umetnicima. tragično je završio. slika na drvetu. Takođe pozadina se stapa sa nebom. Skidanje sa krsta... slika na drvetu. Likovi su blagi i uproščeni. slika na drvetu. VAJARSTVO Vajari su često bili i slikari. Dela: Francesco d'Este.. Dela: Vrt uživanja. Nurnberg.. najveći spomenik ranog flamanskog slikarstva Raspeće i Strašni Sud. 1470 g. crkva St. na njemu se vidi Goesovo interesovanje za nadprirodno. Najkarakterističnija dela vajara «pozne gotike» su drveni oltari u obliku škrinje. Tako je bilo do 1500 godine. 1420 – 1425 g. Slikarstvo XV veka severno od Alpa možemo nazvati «prvi vek slikarstva na drvetu». Nesrećni genije. Uči od prethodne dvojice slikara. jasna svetlost razblažuje ivice senke. Rogierova umetnost je opisana kao fizički čistija i duhovno bogatija od Jan van Eyckove. važi i za njegove portrete.

Umetnik više nije zanatlija kao do tad. Antonija (1480 – 1490. Rani drvorezi imaju ornamentalnu šemu. Može se pratiti individualni stil. U XV veku i pored crkvenih zabrana počela se izučavati anatomija. 1435 g. Što se tiče klasične nagote. intimne atmosfere i spontani. Ova tehnika dozvoljava veoma tanke linije.Istorija umetnosti Srednji vek Severno od Alpa razvila se štamparska veština ne samo za knjige već i za slike. Ona dopušta meke. Porta della Mandorla 33 Jandrić Jovan . godine su modelovane finim šrafiranim linijama. Sjedinjuju se klasični oblik i sadržina. Prvi graveri su bili zlatari. Umetnost rane renesanse za razliku od pozne gotike teži stavu prema ljudskom telu koji je bio sličan klasičnoj sredini. vazdušaste efekte. godine) Bio je poznati štampar i slikar koji je stekao međunarodnu slavu. MAJSTOR HAUSBUCHA Njegovi otisci su mali. Antički primeri direktno utiču na renesansu. LORENCO GHIBERTI Dela: Rajska vrata. su se pojavila metalna slova. Zadnji deo statue obrađuje se kao i prednji. prostornu dubinu i bogatstvo fakture. Dela: Sveta Bogorodica. 1450 god. 1420 g. mermer. mada postoje i dela vezana za arhitekturu. «Block-buch» su popularne slikovnice u XV veku.Firenca Uspenje Bogorodice. crkva Or San Michele. Svoje crteže u bakarnu ploču je urezivao finom čeličnim iglom – tehnika «prost bod». Obnavlja se antički duh. Likovne umetnosti su smatrane bitnim za podizanje firentinskog duha i one dobijaju status slobodnih umetnosti. 1480 – 1490. U XV veku ponovo se otkriva čulna lepota akta. Sjedinjuje klasični oblik i sadržinu. gravura.. reljef. detalju. polazi se od prirode i proučava se anatomija. VARSTVO Vajarstvo se služilo primerima antike više nego druge umetnosti. MARTIN SHONGAUER (1430 – 1491. Vajarstvo rane renesanse u Italiji je delovalo kao zbir različitih pojedinaca. položaju. suva igla RANA RENESANSA U ITALIJI Rana renesansa se razvila u Firenci – «Novoj Atini» kao jedan vid borbe protiv Milanskog vojvodstva. kao perom. koje je htelo da je osvoji. ćudljivog osobenjaka. reljef. obrazovan. Neobuzdana izražajnost i formalna preciznost. Primećuje se uticaj antike u dobroj proporciji. pozlaćena bronza. Dela: Četiri sveca. godine).. snažni pokreti itd u delu: Iskušenje Sv. 1410 – 1414 g. gotovo da su skice. gde se god srećemo sa nagim telom od 800 – 1400 godine možemo reći da počiva iz klasičnog izvora. Razvile su se dve vrste umetnika: tip svetskog čoveka i tip usamljenog genija. Primetan je uticaj i romanike i gotike. već je čovek mislilac. Najranije štampane knjige pojavile su se u oblasti Rajne 1450 god. Čine kombinaciju slike i teksta.(a Gutenberg?) Drvorezi sa početka XV veka su drvene ploče sa kojim su se štampale slike. baršunaste senke i drug koje se rezaljkom ne mogu postići.. krstionica Firenca NANNI DI BANCO Prevazilazi srednjevekovni klasicizam. Njegove gravure imaju složenu kompoziciju. Konture su izvedene jednostavnim punim linijama. u društvu naučnika i pesnika. kopoziciji. Masvnost i monumentalnost sasvim prevazilazi okvire srednjovekovne skulpture. godine. Gravure oko 1430.. Za vreme renesanse skulptura se odvaja od arhitekture.

freska. Njegovi likovi stoje u divno uravnoteženom contrapostu. zvonik firentinske katedrale.Firenca Prorok (Zuccone). U njegovom realizmu neki vide prefinjenost. koristi na linearnu perspektivu David. Kompozicije fresaka su velike i monumentalne. Firenza Izgnjanje iz raja. likovi su odeveni aktovi.FRA ANGELICO On je glavni slikar firentinske renesanse posle Masaccia. Preuzima oblike iz prirode. Njegova najbolja dela su rađena u bronzi. boja je sekundarni element. sve više se ističu portreti. Vlada perspektivom i naglašava treću dimenziju. 1423 – 1425 g. To je geometijski postupak kojim se prostor projektuje na jednu ravan.. Firenca 34 Jandrić Jovan . bronzana statua.. Osnova je promatranje čoveka. ali i vičan i u slikarstvu na drvetu. Giovanni. Prostor je predstavljen što vernije. Dela: Sveta trojica sa Bogorodicom i Sv. Firenca Poreski novčić. stabilne. Pronašao je sistem linearne perspektive. Njegova dela su monumentalne veličine. Naglašava se psihologija likova. freska. crkva Sta Maria Novella. manastir Sv.. 1437 g.. Donatello je govorio statui: «Govori. Služi se kontrastima svetlosti i senke. a ne imitiranje... Pošto taj postupak pretpostavlja da posmatračevo oko zauzima određen položaj u prostoru.... Najveća sačuvana grupa dela su mu freske u Brancacciovoj kapeli u Sta Maria del Carmine. slikari su oslobođeni kanona. prvi muški akt posle antike u prirodnoj veličini Gattamelata. 1445 – 1450 g.. mermerna statua. slika u perspektivi nam automatski kazuje gde treba da stanemo da bi smo je pravilno posmatrali. 1440 – 1450 g. ela Brancacci – Sta Maria del Carmine Firenza Madona na prestrolu. 1415 – 1417 g. ne idealizuje ih toliko. Blage polusenke stvaraju čitavu skalu prelaznih varijanti. plastične i prirodno stoje u prostoru. 1411 – 1413 g. reljef na ploči od pozlaćene bronze. Sredinom XV veka su pronađene uljane boje – nov kvalitet se prenosi sa freske na platno. Dela: Blagovesti. forma se deformiše linijom i jakom konturom. TOMMASO DI GIOVANNI – MASACCIO (1401 – 1428 g. Posle 1430g. Crkvene ličnosti se rade kao obični ljudi sa individualnim karakteristikama. čija draperija pada kao prava tkanina. slika na drvetu FRA GIOVANNI DA FIESOLE .) On je mladi genije koji je pokretač novog pravca i Đotov naslednik.. Siena. Ne koristi oštre kontrase svetlosti i senke. Marko. konjanička statua. 1430 – 1432 g. Potpuno je ovladao naučnom perspektivom. Bio je freskista. bronza FILIPPO BRUNNELESHI Bio je arhitekta. njegova dela znače temeljnu novinu u pogledu kopozicije. U njegovoj kompoziciji postoji red i dostojanstvo. govori inače će te Đavo odneti»! Irodova gozba. kapela Brancacci. 1425 g. Obnavlja se antički duh i proučava se anatomija. Dela: Sv. 1427 g. a likovi su realistični i brutalni.. Krajnji individualizam Donatelovog stila potvrđuje činjenicu usamljenog genija. 1427 g.Firenca.. prva statua posle antike sa klasičnim kontrapostom Sv. boje i perspektive. Takođe rešava probleme svetlog-tamnog i modelovanja. Težio je jačanju realizma i pristupačnosti umetničkom delu. mermerna statua. 1426 g. Kroz izraz lica postiže unutrašnju dinamiku. Dela: Madona na prestolu.Istorija umetnosti Srednji vek DONATELLO (1386 ) On je najveći vajar Italije posle Mikelanđela. Učio je kod Ghibertija. perspektiva je nedisciplinovana. Figure su mu masivnije. trodimenzionalni. Đorđe. 1425 g. istražuje pokret. U prvoj polovini XV veka boja modeluje tematiku – vrhunac je Venecijansko slikarstvo. crkva Or San Michele. freska. Jovanom. slika na drvetu FRA FILIPPO LIPPI (1406 – 1469 g.) Likovi su mu masivni. S. Marko. što postiže dajući svojim figurama izraženija lična obilježja. mermer. SLIKARSTVO Odlike slikarstva rane renesanse su: nema jakih kontrasta svetlosti i senke. freska. crkva Or San Michele. Dostiže jedinstvo i povezanost prostora. Rešio je većinu problema u vajarstvu.

Arezzo ANDREA DEL CASTAGNA Dela: Tajna večera. gleđosanaterakota BERNARDO ROSSELLINO (1409 – 1464 g. 1450 – 1457 g.. 1456 g.. Oko 1450 g. slika na koži.. Putti) – naga deca sa krilima. 1445 g. 1445 – 1450 g. dozvoljavaju da budemo u njihovom prisustvu. anatomija tela u pokretu NICCOLO DELL'ARCA Dela: Oplakivanje Hrista. Firenca. značajno delo po koloritu i kompoziciji PIERO DELLA FRANCESCA (1415 – 1492 g. Oseća se Donatelov uticaj.. spasenju Bernardo Rossellino i njegovi sledbenici najviše rade crkveni mobilijar.. 1465 – 1470 g. Spaja Masacciovu plastičnost. 35 Jandrić Jovan . katedrala Firenca Madona sa anđelima. cilindra i piramide. geometriju urbinskog dvora.) Jedini je vajar u Firenzi posle Donatelovog odlaska. Likovi opšte među sobom. komemorativni. Dela: Putto sa delfinima. iz Venecije dolazi u Firenzu. ali ne i da im priđemo. 1476 g.. ovim spomenikom su izmirena dva suprotna stava prema smrti: retrospektivni.. mermer ANTONIO DEL PALLAIUOLO Prvi je umetnik koji je secirao leševe zbog izučavanja anatomije i pored crkvenih zabrana. Firenca. ANTONIO ROSSELLINO Dela: Portretna bista Giovanni Cellinija.) 1436 g. Kolorit je integralni deo dela. terakota. zovemo ih kupidonima) obično na veseo i šaljiv način. ruku ili komad draperije on je u njima vidio varijacije ili spojeve lopte. bronza. bronza. dolazi u Firencu. 1483 – 1488 g. slikno kao kod Nike sa Samotrake ANDREA DEL VERROCCHIO Bio je Leonardov učitelj. 1445 – 1450 g. spoj pokreta i emocija. Stvara nonovi tip oltarsk slike Sacra Conversazione – Sveti razgovori. reljef. snažan centrifugalni zamah Bitka desetorice nagih ljudi. slika na drvetu. klasicistički i hrišćanska briga o zagrobnom životu.. Firenca David. Dela: Madona sa detetom i svecima. kupe. Palata Vechio. 1485 – 1490 g. gravura. Dela: Grobnica Leonarda Brunija. dok su slobodne statue potpuno retke. Bio je poznat po reljefima u mermeru. Dela: Anđeli koji pevaju. Stvara dela koja izgledaju zaista moderno. Dela: Herkul i Antej.. 1460g. Dela: Otkrivanje Časnog Krsta. Firenza Konjanička statua Colleonija. predstavljaju duhove raznih vrsta (ako predstavljaju duhove ljubavi. Fra Angelicove žarke boje i severni naturalizam. freska. freska.. Dok je slikao glavu.Istorija umetnosti Srednji vek DOMENICO VENEZIANO (1410 ) 1439 g. prikazan je pokret LUCA DELLA ROBBIA (1400 – 1482 g.. mermer. kao u pozorištu. kocke. smatrana je za prvi spomenik koji potpuno označava duh nove ere. 1435 g. 1460 g. arhitektonske oblike i ljudsku figuru.. Verovao je u naučnu perspektivu kao osnovu slikarstva i pokazao kako se ona primenjuje na stereometrijska tela. crkva San Fracesco. bronzana statuetea. razvija se tradicija realističnog portretnog vajarstva i sve više raste popularnost među mecenama.) Ovaj toskanac je bio najbolji Domenicov učenik. Venecija Putto (mn. 1470 g..

. Jakova vode na pogubljenje. Giorgione. 1505 g. Kult genija je imao velikog uticaja na duhove visoke renesanse. Napušta je. sa 30 godina dolazi u Milano gde otvara slikarsku školu. LEONARDO DA VINCI (1452 – 1519 g. Istaknuti je predstavnih Venecijanskog slikarstva. Mantova. ispaštanju i kajanju. Bio je zanemaren papskim izgnanstvom u Avionjon.matematičar. Smatra se da su veliki geniji XVI veka: Leonardo. jasnoća prostora. Njihova imena su postala sinonim za savršenstvo. čvrsto nacrtanu. 1471 – 1474 g.. Bramante.). Vera u božansko poreklo genija. naslikao je izvestan broj svečanih oltarskih slika tipa Sacra Conversazione. vajarstvo i slikarstrvo). Figure su mu istinski nage i uživaju punu slobodu kretanja. čak i kad stoje. slika na drvetu. Bio je genije u pravom smislu reči (slikar. slika na platnu. 1482 g. Nema jakog kontrasta.Istorija umetnosti Srednji vek ANDREA MANTEGNA On je posle Masaccia najznačajniji predstavnik rane renesanse. Teže idealnoj lepoti kompozicije koja je mirna.. Camera degli Sposi. Galerija Ufizzi.oni utiču na osećanja posmatrača. jer je bio aristotelovac. Slabo se interesuje za dubinu prostora. slika na drvetu Freske u Camera degli Sposi. tako da su svi govornički gestovi nepotrebni Preobraženje.. navodila je umetnika-genija na subjektivna a ne na objektivna merila istine i lepote. veliki prizor. tvrdu.. Oculus. Preokupacija mu je istraživanje ljudskog tela. Beleži svaki detalj. umesto razgovora osećamo duboku povezanost likova.. 1455 – 1460 g. Boje su mu jednostavne. su proširili neoplatonisti. freska. 1455 g. Tizian imali iste ideale kao i njihovi prethodnici. Boje su hladne. Venice. Mantova GIOVANNI BELLINI Bio je Mantegnin šurjak. Dela: Madona sa svecima. umetnici visoke renesanse su manje zaintersovani za racionalni red. Njegove figure. Bolesno osećajan umetnik. Mikelanđelo. proučavao je mehaniku. matematički tačna perspektiva VISOKA RENESANSA U ITALIJI (1495 – 1520) Trajala je kratko i dala je mali broj umetnika. Dok su umetnici rane renesanse bili sputani pravilima univerzalno važećim. Sa njegovim delom se otvaraju vrata zrele renesanse. Jedan od najuniverzalnijih umetnika visoke renesanse. 36 Jandrić Jovan . Firenza Rim krajem XV veka postaje značajan pokrovitelj umetnosti..) Bio je Verrocchijev učenik. Radio je freske. pejsaži i arhitektura izgledaju kao da su izliveni u bronzi. senčenje je ravnomerno. Koristio je kompoziciju karakterističnu za Firencu ( tri dela – centralni deo sa dva krila). a kasnije koristi jače boje i naglašava emocije. duha koji obuzima pesnika i navodi ga da stvara u «Božanskom zanosu» . Sebastian. Dela: Rođenje Venere. Sikstinska kapela Vatikan. 1480 g. a bio je hrišćanin. On je istaknuti predstavnik Padovanske škole. PIETRO PERUGINO Dela: Predaja ključeva. zanet paganskom lepotom. slika na drvetu. crkva S. 1473 g. Sv. Koristi žablju perspektivu. naročito ženskog. statična i simetrična. freska. Dela: Sv. Posle odlazi u Firenzu u kojoj je bila prihvaćena filozofija neoplatonista. pa se shvatanje duha genija proširio i na likovne umetnosti (arhitekturu. kapela Oretari. jasno konstruisanu formu. Simetričnost postiže rasporedom masa. Padova. freska. Zaccaria. Ova mešavina misti cizma i paganskog osećanja je odlika njegovog slikarstva. botaniku. 1480 g. Bio je mladi genije. Oni predstavljaju vrhunac. Voli patos. arhitekta. sklon misticizmu. Rafaelo.. Figure mu «lebde».) Bio je firentinski slikar. a više za vizuelni efekat. Platonovo shvatanje genija. anatomiju i dr. fizičar. klasičnu fazu renesansne umetnosti. napulj SANDRO FILIPEPI – BOTTICELI (1445 – 1510 g. srušena 1944 g.

Kompozicioni postupak dovodi do savršenstva. «terribilita» . To je Leonardov sfumato (fine izmaglica). Za njega su govorili da je kao slikar loš kolorista. asketizmu.. slika više liči na poetsku viziju. Bio je sjajan crtač. radio je dugo i isporo. Takođe je bio genije. nažalost bio je ciničan i nesrećan. mudrost i bol. Takođe koristi i Leonardovski sfumato.. Bio je oprezan kao slikar. Antiku je voleo. Paris. 1534 – 1541 g. Rafaelo je u Vatikanskim lođama i stancama stvorio monumentalne freskokompozicije u kojim je grupisao veliki broj figura. Vezao se za klasičnu antiku V veka. Još kao mlad opredelio se za skulpturu. tako da ni jedna ne smeta drugoj. Stvorio je sopstveni tip lepote. Rim Mojsije. Figure su obavijene senkama i polusenkama. mistici.. koji u prvi plan ističe način modelovanja (svetlo-tamno) – chiaroscuro. 1513 – 1516 g. U njegovom delu nema traga hrišćanskoj potištenosti. 1503 – 1505 g. slikarski bogata. njegovi narativni prizori su slikarski pandan reljefima. slikar. crtež perom. Louvre. koje ih utapaju uprostor. Zamišljao je da su njegove statue tela oslobođena iz mermernih tamnica. ali sve ovo on utapa u svoj lični stil i daje mu drugo značenje.. On je glavni slikar visoke renesanse. sabijena energija. Slikao je verske teme.) Bio je učenik Pietra Peruginoa. slika na drvetu. mermerna statua. Teži da iskaže čovekove strasti. Stalno se vraćao svojim delima.strahovita duhovna snaga RAFFAELLO SANZIO – RAFAEL ( 1483 – 1520 g. arhitekta. Da bi postigao dinamiku uvlači dijagonale. Intenzivna svetlost i faktura. Zadojen teorijama neoplatonizma priznavao je autoritet samo svog genija. a forma joj je podređena. 1510 g. freska. precizno izgrađenim prostorom u perspektivi i trodimenzionalnim telima. S. 1501 – 1504 g. Oseća se psihološka akcija. Njegove skulpture odišu napetošću. Milano Poklonjenje Mudraca. aki je nije podražavao. Nijedno njegovo velliko delo nije završeno. skulptura... najranija monumentalna statua visoke renesanse. mermerna statua Freske u Sikstinskoj kapeli. pesnik. Mikelanđelu duguje za izražajnost. Njegova umetnost je istovremeno i lirska i dramska. slika na drvetu. Dvojstvo između duše i tela daje njegovim statuama patos. a telo je bilo zemaljska tamnica duše. nego na običnu sliku stvarnosti. možda nepravično. Vatikan. Firenca. Portretista i slikar Bogorodice. Da bi stvorio slikarski prostor on se više oslanjao na pokrete figura. Koristi svetlost onog dela dana kad Sunce zađe – difuznu. Lorenzo. nego na perspektivne vidike. najlepši trg na svetu Kupola crkve Sv. Dvorac u Windsoru MICHELANGELO BUONAROTTI (1475 – 1564 g. a nije bio vernik. Njegova kompozicija se odlikuje geometrijskim redom. Njegova svetlost uobličuje formu i daje joj prelaze. a vajarski solidna. usavršeni sfumato Tajna večera. Firenza Campidoglio. Vatikan Začetak u materici. mermer. Izrazita stvaralačka snaga. fizičku snagu i dramatično grupisanje likova. Bio je tip svetskog čoveka. 1513 – 1515 g.. radnja u mirovanju Rob na umoru. Grobnica Giuliana Medicija.. freska. Zbog ovakvog načina prikazivanja. Kod njega postoji načelo subordinacije (postoji jezgro slike na koje je usmerena pažnja posmatrača). slika na drvetu Prvi greh i Izgnjanje iz Raja. 1481 – 1482 g. Sta Maria delle Grazie. Oblici su nedovršeni i njihovi oblici se mogu samo naslutiti. Strašni Sud.. Dela: Monaliza. 37 Jandrić Jovan ..) Toskanski vajar – klesar mermernih statua. Rekao je: « Najviši i najteži cilj slikarstva je da gestovima i pokretima udova predstavi «nameru čovečije duše»». 1545 g. mermer. Rim: Stvaranje Adama. 1508 – 1512 g. Sikstinska kapela. a ne iluzionistiške predstave. Petra. izolovan od sveta. 1465 g. Dela: David. 1508 – 1512 g. fizičku snagu. Stvaralački rad je usmerio ka čoveku.Istorija umetnosti Srednji vek U slikarstvu polazi od prirode koju proučava. 1495 – 1498 g. te likovi više nisu oštro dovojeni jedni od drugih.. 1509 – 1510 g. 1546 – 1564 g. Firenza Bogorodica u Pećini. Delfska Sibila (proročica).

On se toliko pouzdavao u svoju sposobnost izgradnje kopozicije da je često slikao bez prethodne skice. GIORGIONE (1477 – 1510 g. platno. freska. sjajno postavljena arhitektonska pozornica. 1057 – 1510 g. Razlozi su brojni: prerana smrt. Dela: Čovek sa rukavicom.. freska. 1510 – 1511 g. Beč. 1513 g. erotska alegorija Tri filozofa.. nego u Firenci i Rimu. uništenje fresaka u Fondacio dei Tedeschi. pretpostavlja se da je bio Jevrej. koji nije nastanjen živim statuama. suparništvo sa Tizianom. u gradu u kom su sunčeva svetlost i njeni odblesci na vodi stalno prisutne pojave. slika na platnu. g. U snažnom i izražajnom baratanju boja nije mu bilo premca. a i završio je i mnoga njegova nedovršena dela. služeći se samo bojom i svetlošću. slika na drvetu. Temu Sacra Conversazione potpuno je preobrazio zamenjujući uobičajen pogled en face pogledom pod kosim uglom..Istorija umetnosti Srednji vek Od početka svoje karijere pokazao je isobit talenat za portretisanje. Galerija Akademije Venecija. duboki tamni tonovi. Portreti su blagih kontura i oštrih senki. harmonično uravnoteženo telo i duh.. Dva glavna slikara visoke renesanse u Veneciji su Giorgione i Tizian.) Tek u poslednjim godinama svoje karijere izlazi iz senke Giovanni Bellinija. Pojedinačni potezi četkice. Tehnika u ulju (tople i meke osvetljene površine. a poznavajući i usavršavajući tehniku uljanih boja. Rim.. kombinujući realizam portreta XV veka sa ljudskim idealom visoke renesanse. 1520. živa rasprava o atribuciji njegovih dela i sad. remek-delo. g. Venecija Pavle III sa unucima. aluzija na tri čovekova doba TIZIANO VECELLI – TIZIAN (1485 – 1576 g. koji su ipak prozračni i fino modelovani) dobila je puno ostvarenje. On prikazuje svet klasičnih motiva kao deo prirodnog sveta. Osećajem za atmosferu koju slika Giogione pokazuje vezu sa Leonardovskom školom. 1546. Bio je pod presudnim Giorgionea. 1526.. venecijanski slikari posebno ističu intenzitet boja i atmosferu pejsaža i prirode. 1505 g. Dva najpoznatija dela: Oluja.nekoliko vekova pothranjuje se tajna koja obavija venecijanskog umetnika. akcija i emocija.. Louvre. Posle Rafaelove smrti Ticijan je postao najtraženji portetista. do tada jedva vidljivi postali su znatno slobodniji.. freska. Imao je strašnu moć zapažanja ljudskog karaktera. «Tajanstveni» Giorgione . oličenje klasičnog duha visoke renesanse. Narodni muzej u Napulju Hristos sa trnovim vencem. 1570. crkva Frari. Dela: Madona del Granduca. Paris Madona sa članovima porodice Pesaro.) Najveći venecijanski slikar XVI veka. g. Svojstvo vedre živahnosti pojavljuje se na mnogim njegovim religioznim slikama. g. 1505 – 1506 g. Stanca della Segnatura (papina biblioteka) Galatea. Koristi istu paletu boja kao i Bellini.. spiralni i dinamični pokreti figura VENECIJA U Veneciji je manje uočljiva razlika između rane i visoke renesanse. Izloženi uticajima vizantijske umetnosti kroz ceo srednji vek. već bićima od krvi i mesa. Pinakoteka Minhen 38 Jandrić Jovan . Firenca Ciklusi fresaka u Vatikanskim stancama: «Atinska škola». Villa Farensina.

) Na njega je uticala ritmična ljupkost Rafaelove umetnosti. Figure su visoke. jer je označavalo grupu slikara sredine XVI vek u Rimu i Firenzi čiji je samouvereni. pa zatim u Francuskoj i Šaniji. Dela: Autoportret. 1535 g. duboko uznemirujući. crtež crvenom pisaljkom ELEGANTNA FAZA MANIRIZMA Ubrzo zamenjuje prethodnu fazu. Antiklasični. ANTIKLASIČNA FAZA MANIRIZMA ROSSO FIORENTINO U Firenci je najekstremniji član novog stila.. nerealna svetlost. odrazila se u novoj umetnosti kroz čudesno. Manirizam predstavlja raskid sa klasičnom umetnošću. Grozničava.) je poniklo nekoliko suparničkih stilova. Dela: Maijin pohod Elizabeti. usiljeni stil izveden iz izvesnih crta Rafaela i Mikelanđela. koji iz prvog plana dijagonalno probijaju u dubinu prostora negira vrednosti renesanse. Itali Studija mlade devojke. 1566 – 1567. u kom je vera bila zamenjena sumnjom.. Galerija Uffizi. U novije vreme hladan i gotovo prazan fomalizam njihovog dela priznat je kao specijalan oblik šireg pokreta koji je «unutrašnju viziju» ma kako subjektivnu ili fantastičnu stavljao iznad prirode ili klasika. Nova umetnost je izraz krize evropskog društva izazvane reformacijom crkve i versko političkim ratovima. izduženim figurama.. svetlost nema izvor i svojstva. Ovaj stil se posebno obraćao aristokratskim mecenama. kao posebna vrsta ljudi. dok se o manirizmu danas najviše raspravlja. 1521 g. Pokazuje isto tako čudne osobine. slika na drvetu. Maniera (ital. Ovaj stil je dao sjajne potrete. PARMIGIANINO (1503 – 1540 g.TINTORETTO (1518 – 1594 g.=stil). Uznemirenost jednog sveta u previranju. ukazuje na unutrašnju zebnju.. ćudljivi vizionarski stil. napregnut i uznemiravajući ili pak hladan i bezličan izraz likova i perspektivne proizvoljnosti.. Firenza MANIRIZAM U VENECIJI Sjedinjavao je antiklasičnu i elegantnu fazu.izobličeno. 1526 g. Drugačiji je odnos prema boji – individualna koncepcija. Manirizam se najpre razvio u Italiji. «izveštačeni». a sigurnost isčekivanjem. Elegantna faza je bio stil koji je manje bio opterećen subjektivnim osećanjima. Firenza AGNOLO BRONZINO Bio je dvorski slikar Cosimo I Medičija. Žestokim kontrastima tamno-svetlo. Tanki izduženi oblici.) Venecijanski majstor dramatičnog manirizma. Umetnik čudesne energije i pronalazačkog duha. Ubrzo zatim je postao međunarodni. 1528 g. kroz dosetku i iluziju. izduženih udova. San Michel. Scuola di San Rocco.Istorija umetnosti Srednji vek MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI (1525 – 1600) U umetnosti posle visoke renesanse (1525 – 1600 g. smelim perspektivnim skraćenjima. JACOPO ROBUSTI .. Slike su subjektivne. glavne su odlike ovog stila. dvosmisleno. slika na drvetu Madona dugog vrata. Dela: Skidanje sa krsta. vitke. Venice 39 Jandrić Jovan . a njegovo prvobitno značenje je usko i puno potcenjivanja. ali je takođe bio udaljen i od stila visoke renesanse. 1524 g. 1550 g. te se njegovi portreti odlikuju velikom psihološkom dubinom. Čudesno osećajni crteži. jedna od prvih manirističkih slika JACOPO PONTORMO Bio je Rossov prijatelj. Dela: Eleonora od Toleda sa sinom Giovannijem Medičijem. platno. kao npr: Toskanskom vojvodi ili Francuskom kralju. slika na drvetu. Dela: Hristos pred Pilatom. Introspektan i snebljiv zazire od spoljnog sveta. Galerija Uffizi.

Dela: Hristos u Levijevoj kući. Mikelanđelova divovska ličnost je obeshrabrila nove talente sa kraja XVI veka. 1605 g. 40 Jandrić Jovan . GIROLAMO SAVOLDO Teži da svete događaje prikaže u okviru trošnih kuća i običnog naroda. Podučava se Ticijanom i Tintoretom. alegorično značenje kompozicije FRANCESCO PRIMATICCIO Cellinijev suparnik na dvoru Fransoa I. remek-delo iluzionističke perspektive. 1541 – 1545 g. Druga faza manirizma pojvljuje se na bezbrojnim skulpturama u Italiji i vanj nje.. CORREGGIO (1589/94 – 1534 g. Mateja. blistavo osvetljen prostor ispunjen likovima koji lebde Jupiter i Jo. negira sve vrednosti klasične komozicije DOMENIKOS THEOTOCOPOULOS – EL GRECO (1541 – 1614 g. muse dive i cene njegovo delo do 1750 g. 1567 g. 1570 g. Toledo. Punoća. Venecija VAJARSTVO Vajari XVI veka ne mogu da se porede sa slikarima toga doba. a 1576 g. Široki fluidni potezi kista odaju uticaj Ticijana.) Najklasičniji umetnik svoga vremena. Sv. freska. 1532g. Dela: Uspenje Bogorodice. oslanjaju na Giorgionea i Tiziana. slika na platnu. Posle Tintoreta je najznačajniji slikar Venecije.. to je bila karakteristika i pozne gotike. BENEVUTO CELLINI (1500 – 1571) Najpoznatiji umetnik druge fazr manirizma. Dela: Dekoracija u štuku. 1573 g. 1575 – 1577 g. Leonardovski sfumato je kombinovao sa venecijanskim osećajem za boju i fakturu. platno PROTOBAROKNI STIL Pojavio se oko 1520 g.. ali imaju mnogo veće interesovanje za stvarnost sadašnjice – realisti. boju. Giorgio Maggiore. Izbegava svaku vezu sa natpirrodnim. freska. ide u Rim. Oseća se uticaj Parmigianina. Bio je kolorista velike obdarenosti sa živim prikazom detalja i oblika.Istorija umetnosti Srednji vek Na Mojsijevu zapovjed voda izlazi iz stene. svetlost. PAOLO CALLARI – VERONESE (1528 – 1588 g. Dela: Sahrana grofa Orgaza. u Madrid i u Španiji ostaje do kraja života. Tek od 1600 g. 1586 g. Fontainbleau. Španija Fray Felix Hortensio Paravicino. Pustolov. ali je ove uticaje podredio jakom ekspresionizmu unutrašnje vizije. jednak je duhovni i telesni zanos UMETNOST BRESCIE I VERONE To je oblast severnog ruba Lombardijske nizije.. 1539 – 1543 g. Bio je firentinski zlatar i vajar. izvestan broj. Scuola di San Rocco. Živeo je u Parmi i bio je pod uticajem Leonarda i Venecijanaca. Umetnici.) Najveći maniristički slikar. FRANCUSKA U Francuskoj se vajarstvo javlja pod Italijanskim uticajem i biva dominantan stil XVI veka. Mikelanđela i Rafaela. Dela. 1535 g. svetlost je utcaj Geertgen tot Sint Jansa... koja je težila da izrazi nezamislivo i apstraktno.) Bio je fenomenalno obdaren slikar. Prva faza manirizma nije imala pandana u vajarstvu.. Severnoitalijanski realizam je dobio sjaj raskošne pozorišne predstave. 1525 g. 1592 – 1594. crkva S. Venice. kupola katedrale u Parmi. platno. zlato i emajl. platno. Krajnje subjektivno koristi liniju. Santo Tome. Nikad nije zaboravio svoje vizantijsko poreklo. Dela: Slanik Fransoa I. Venice Tajna večera. dolazi sa Krita u Veneciju.

1529 – 1608 g. On je italijanizirani francuz. Dela: Otmica Sabinjanke.Istorija umetnosti Srednji vek JEAN DE BOULOGNE (GIOVANI BOLOGNA). Loggia dei Lanzi.. 1583 g. Uradio je monumentalne skulpture u mermeru velikih razmera uz mogućnost sagledavanja sa svih stana. Radio je u Firenzi. Firenca 41 Jandrić Jovan . Divimo se disciplini. mermer. što je do tad bilo mogućno samo u bronzi. ali nema pravog patosa.

gravura Vitez. Dela: Bitka kod Isa. Naslikao je najraniji “čist” pejsaž Dobar je poznavalac perspektive i italijanskog slikarskog rečnika. najznačajnije je delo. 1523 – 1526 g. Njegovi drvorezi imaju preciznu raščlanjenost zrelog grafičkog stila. nadareni pejsažista. kao i u grafici pretežno umetnik crtanja. Uticaji su bili razni: ranorenesansni. 1504 g.. slika na drvetu LUCAS CARNACH STARIJI (1472 – 1553 g. Bio je najveći graver svog doba i vršio je velik uticaj svojim drvorezima i gravurama koji su kružili čitavim zapadnim svetom. on je prihvatio ideal umetnka kao plemića i humanističkog naučnika. Kao i El Greko postao je slavan tek u našem veku. Na severu se javlja raznolikost pravaca u XVI veku koja je veća nego u Italiji. On je u slikarstvu. Ta izolacija naglo prestaje 1500 g. gdje su se odigrale glavne bitke “rata stilova”. maniristički. Takođe je vrhunski upotrebljavao obojenu svetlost. Dostigao je čuda pomoću svetlosti koja ni danas nisu prevaziđena. Autoportret. 1500g. Skala njegovih boja bogata je i sa njenim raponom jedva se mogu meriti Venecijanci. Svetlost i kolorit upotrebljava sa besprimerenom smelošću i prilagodljivošću. u spletu i tkanju linija. Lepotu oblika i materije Direr segladava u jasnoj. 1529 g. za njega je renesansa imala bogato značenje. realnosti i simbolizam Blagovesti Koncert Anđela ( Apoteoza Marije) Vaskrsenje ALBRECHT DÜRER (1471 – 1528 g. 1530 g. slika na drvetu.) Bio je protestant i najveći prdstavnik nemačke renesanse. Pored Durera najznačajniji je umetnik rene sanse u Nemačkoj.. Grunewaldovi oblici su meki. 1503 g.. «Ekspresionistički manirizam». nego u Italiji. 1497 ... slika na drvetu. Bio je prvi umetnik očaran svojim portretom. 1513 g. Dela: Parisov sud. slika na drvetu Rapeće. gravura Četiri Apostola. sjedinjuje vremena i večnosti. Od slikarstva pozne gotike preuzeo je osećanje za pokret (sve treperi i kreće se kao da živi svojim životom). Bio je genije i arhitekta i slikar i inžinjer... Dela. MATTHIAS GRÜNEWALD (MATHIS GOTHARD NITHARTT) – 1528 g. 1510 – 1515 g..-1498 g. Još kao mlad posećuje Veneciju 1494 – 1495 g. ptičija perspektiva. deluje silinom na nas koja je ravna silini Sikstinske tavanice Raspeće sa Izenhajmskog oltara.. bitniji je pejsaž 42 Jandrić Jovan . akvarel Četiri jahača Apojkalipse. Njegove slike pokazuju neobuzdanu maštu. Veoma je brzo stekao međunarodnu slavu. Poznavanje perspektive i fizička bujnost njegovih likova je italijanski uticaj. Dela: Izenhajmski oltar. elastični i meki. drvorez. Italijanske planine. Takođe je od Italijana nasledio individualistički duh.) Danas je poznat po svojim portretima i čarobno naslikanim mitološkim prizorima. Prihvatajući italijansko mišljenje da likovne umetnosti spadaju u slobodne umetnosti. On je reprodukovao razne umetnike. slika na drvetu ALBRECHT ALTDORFER (1480 – 1538 g. visoko renesansni. 1495 g. NEMAČKA Zavičaj reformacije. Smrt i Đavo. slika na drvetu Adam i Eva. Reoformacija je mnogo neposrednije delovala na umetnost severno od Alpa. nepomućenoj liniji.Istorija umetnosti Srednji vek RENESANSA NA SEVERU U XV veku umetnici severno od Alpa ostaju ravnopdušni prema italijanskim stilovima i idejama.) Bio je bavarski slikar..

Dela: Erazmo Roterdamski. St. Perspektiva je smela. kao i Direr. Paris Ležeći kipovi kralja i kraljice (grobnica Henrija II).. ubrzo razvija sopstveni jezik.. Dela: Seljačka svadba. Renesansni stil se najpre i najviše razvio u vajarstvu Francuske. slika na drvetu VAJARSTVO Do 1520 g. 1565 g. prijatelj humanista i prijatelj Habsburškog dvora. slika na pergamentu HOLANDIJA Holandsko slikarstvo XVI veka.. Predstavnik je “linearnog stila”. Koristi monoton kolorit. Denis.) Iz Augsberga. u Rim. a eventualno i zameniti tradicionalne religiozne teme (pejsaž. U doba 1550 – 1600 g. Njegova glavna dela su monumentalne grognice. Holandija je dala najveće slikare severne Evrope i pored nemira u zemlji. To su tzv. 1548 1549 g.. Mnogo je naučo od Francesco Primaticcioa . Pokazuje izvanredno interesovanje za jasnoću detalja. 1563 – 1570 g. nepogrešiva karakterizacija nemilosrdne i tiranske ličnosti ENGLESKA NICHOLAS HILLIARD (1547 – 1619 g. patos i lepota koji traju i u smrti 43 Jandrić Jovan . 1565 g. Njegovo interesovanje za narodne običaje i svakidašnji život prostih ljudi proizašao je iz jednog složenog filozofskog stava... Istražuje dekorativne vrednosti linije i površine. slika na drvetu PIETER BRUEGEL STARIJI (1525/30 – 1569 g..) Jedini je genije među holandskim slikarima. Dela: Mesarnica. Napulj i Mesinsku prevlaku prouzrokovalo je divne pejsaže posebno alpskih predela. slika na drvetu Povratak lovaca. Oni su izmišljeni još u antici. koji su utrli put velikm holandskim i flamanskim majstorima sledećeg veka – u baroku. spojivši manirizam Fontainbleaua sa elementima antičke skulpture Mikelanđela i gotičke tradicije. 1551 g. Najznačajniji je vajar XVI veka. a i kad je radio religiozne teme bile su dvosmislene. 1586 g. Dela: Mladić među ružama. JEAN GOUJON Najsjajniji francuski vajar sredine tog veka. 1540g. portret na drvetu Henri VIII. Dva glavna nastojanja karakterišu Holandsko slikarstvo XVI veka: asimilacija italijanske umetnosti od Rafaela do Tintoreta razvoj repertoara tema koje će dopuniti. Rado je reljefe u Luvru. Koristi ravnomerno osvetljenje i preterano. portret na drvetu. 1523 g. Poznat je i kao portretista. 1588 g. Dela: Grobnica Henrija II. Dela: Reljefi sa česme Nevinih.. italijanski uticaji su bili veoma slabi severno od Alpa. Pariz GERMAIN PILON 1535 – 1539 g.) Bio je zlatar koji se specijalizovao u minijaturnim portretima na pergamentu.. brižljivo urađene detalje. mrtva priroda. Prihvatanje italijanskih elemenata je bilo sporije nego u Nemačkoj. i minimum oblikovanja i senki. a kopozicija je monumentalna i uravnotežena. Putovanje na jug 1552 – 1553 g. a oživljeni su u XV veku. Ljupki likovi podsjećaju na manirizam Cellinija. “portable portreti”. Oni su bogati i neplastični. No je bio visoko obrazovan. Slikao je pejsaže i žanr-scene. Bio je dvorski slikar Henrija VIII. usled teške istorijske političko-verske krize. slika na drvetu Slepac vodi slepca. Nikada nije radio za crkvu.Istorija umetnosti Srednji vek HANS HOLBEIN MLAĐI (1497 – 1453 g. nije ravno po sjaju slikarstvu XV veka. žanr-scene – prizori iz svakodnevnog života) PIETER AERTSEN Bio je pionir samostalne mrtve prirode.

Takvim smerovima prostor se produbljuje. Predstavnik je rimske škole. karakteristični za visoku renesansu podređuju se u baroku dijagonalnom i ovalnom usmeravanju. sa temom da se izazove poštovanje i vrati vernik u crkvu) u Francuskoj.Istorija umetnosti Srednji vek BAROK (1600 – 1750) Barok je poslednji. 44 Jandrić Jovan . ako je nešto naglašeno osvetljava se skulpture su jakih i izvijenih pokreta. žanr-scene i portret Barokni stil se razvio u Rimu krajem XVI veka iz umetnosti renesanse i manirizma. Najčešće se radi u štuku.) 1593 g. tako da delo ostavlja utisak kao celina . Pod uticajem pozorišne i scenske umetnosti u vajarstvo ulaze patetika i teatralnost dekorativnom skulpturom su ukrašeni zidovi. Figure postavlja u jako zamračenu atmosferu koju reflektorski osvetljava odozgo i pušta veštački mlaz svetlosti na glave ličnosti. pozlaćuje se i boji radi sjaja i živopisnosti prepliću se arhitektura. Postoje dve velike škole: Rimska (Karavađo) – realistični pristup Bolonjska (Anibale Karači) – kolasični pristup SLIKARSTVO MICHELANGELO MERISIA DA CARAVAGGIO (1571 – 1610 g. To je tzv. dramatičan je. koja je pod Lujem XIV u XVII veku postala najizrazitiji primer apsolutističke monarhije . a ne kao pojedinost pojačava se izraz lica. mržnja. a naručilac je bila katolička crkva. masa i zapremina. Teloške teme su prikazane u svetovnom ambijentu. raznobojnom mermeru. Iako je . mrtva priroda. patetičan. tamno. skulptur i slikarstvo i čine jedinstveno delo. snažni chiaroscuro = Stil Tenebrozo. barokna umetnost se razvijala kao stroga klasicistička varijanta u Holandiji. a najviše slikarstvo izražava ukus buržoazije u prikazivanju malih i građanskih tema: pejsaž. a senka je tamna i teška. bronzi. Njegove knjige su svetovno-hrišćanske. bez radikalnog prevrata. stepeništa i nameštaj. balkoni. a grimasa ide do neukusa. Radi u novom obliku svetlo-tamnog. Španiji i Flandriji barok je umetnost kontrareformacije (verskog karaktera. BAROK U ITALIJI U italijanskom baroku teži se naturalizmu i patetičnosti. Zanima ga stvarnost tela. netaknute teološkim dogmama. prizor teži da nastavi i izvan nje nestaje renesansni odnos glavnih i podređenih delova. mnoštvo masa i oblika se međusobno prožimaju i prepliću . tako da one postaju nove vrednosti: simetrija renesansne slike se zamenjuje asimetijom – nemamo dve (levu i desnu) uravnotežene polovine slike sigurni i jaki smerovi – vodoravni i uspravni. zapadnoevropski stil. Bio je beskompromisan revolucionarni realista. a isto se obraćaju i katolicima i protestantima. bol. Zagovarao je povratak prirodi sirovoj i ružnoj. U baroku se nacionalne osobenosti jače ističu: u Italiji. a presecanjem oblika okvira slike. koje najbolje obrađuje. Daje utisak velike plastičnosti pomoću kontrasta jako tamnih i jako osvetljenih masa. Potpuno izbacuje pozadinu. Pojačava se gestikulacija pojačava se odnos svetlo-tamno. Njegov realizam je brutalan i surov – odgovara izraz naturalizam. umetnost. pretvarajući je u tamnu masu. stil podrumskog osvetljenja. U izrazu lica se iskazuju jake strasti: zanos.. dolazi u Rim. uglavnom. mračno. Veštačko svetlo daje njegovim slikama veliku dramatičnost. Svetlo je neprirodno i veoma naglašeno. oltari. on nema opšti zajednički karater kao renesansa ili manirizam. Barokna umetnost razvija i prenaglašava vrednosti visoke renesanse. veliki evropski stil. građanskoj i protestantskoj.

karavađovski uticaj. arhitektonska perspektiva kombinovana sa slikarskim iluzionizmom Correggia i jakom svetlošću i bojom Tiziana. on nema savremenih odela. ni osećaj za tkanine i nema dramatike svetlosti.. krajnje polirane površine sa grublje obrađenim površinama. Petra. interesovanje za trenutno. kao i talijanskih majstora XVI veka. pretvara čitavu površinu u jedan bezgraničan prostor. Hals nije isticao njegove stalne osobine. On je preteča impresionizma. U ranim delima se oseća uticaj Rubensa. brzi potezi kista. dolazi u Rim. jakih kontrasta. Uticao je na mnoge umetnike širom Evrope. već realnost trenutnog izraza. Beg u Egipat. kopozicijsko rešenje. svila. bronza. kao i Rafaelo i Venecijanci. sa usresređenošću u «dramatičnom trenutku» . Rim Raspeće Sv. Na njegovim freskama. crkva S. 1600 – 1601 g. Cerasijeva kapelica. Državni muzej Amsterdam 45 Jandrić Jovan . čini da njegove slike deluju neposredno. Rim. Dela: Veseli pijanica. 1597 – 1601 g. Bio je vajar i arhitekta. dramatične kopozicije i velikih emocija. 1595 g. vuna. suprotno renesansi. pokreta i osvetljenja sa živo izraženim karakteristikama. GIANLORENZO BERNINI (1598 – 1680 g. Slikajući model. ako isečak iz života i kao trenutna impresija viđenog. Dela: Pozivanje Sv. na tavanicama.. 1621 – 1623 g. Rim ANNIBALE CARRACCI (1560 – 1609 g.. Mateje. raznobojni mermer. Dela: Aurora. sjaj u očima i dr. Kao kiparev sin bio je pod uticajem antičke grčke i rimske umetnosti. Na njega utiče Mikelanđelo. dok je zreli stil kombinacija Rubensove snage i širine. U poređenju sa Karavađovim religioznim slikama.Istorija umetnosti Srednji vek Figure gusto grupiše. Bio je portretista. Tako se obradom postižu i najzahtevniji efekti: tkanina. 1627 g.) Bio je predstavnik Harlemske slikarske škole. a komponuje po takonu dijagonaliteta.. Luigi dei Francesci. Spaja klasične i savremene osobine u slikarstvu. Pastozna faktura.) Bio je najveći barokni vajar XVII veka. Njegove slike su doterane: Freska na tavanici palate Farnese. U Bolonji sa još dva člana svoje porodice 1580 g. 1597 – 1601 g. Predstavnik je Bolonjske škole. nego revolucionar. Likovi proleću kao da ih nose stratosferski vetrovi. Tizianov način boja. Santa Maria del Popolo. pejsaž «civilizovan». slika na platnu..) Bio je više reformator. Rim VAJARSTVO U vajarstvu se kombinuju razni materijali: kamen. Radio je u 454 545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545 454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454 545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545 454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454 5454545454545454545454545454545454545454545454545454545 454 545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545 454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454 54545454545454545454545454545 boja) II generacija je burnija (sa kontrastima koji stvaraju napetost. 1604 g. Karavađizam je tamno slikarstvo. On slika spontanim širokim potezima kista koji njegovim slikama daje utisak skice. On je «slikar osmeha».) U njegovim slikama je dostignut vrhunac dinamizma baroknog stila. stvara antimaniristički stil. a u obradi se često mešaju glatke. likovi su manje važni. tipičan potez) FRANS HALS (1580 – 1666 g. detalj stropne freske Vila Ludovisi.Rim. delo koje najavljuje pejsaže Nicolasa Poussina i Claudea Lorraina GIOVANNI FRANCESCO BARBIERI – GUERCINO (1591 – 1666 g. Zahvaljući njemu zavladao je barokni stil u vajarstvu.

čas u tankim. čitanja pisma. Muzej Fransa Halsa.. Amsterdam Hristos propoveda. Haarlem Srednji vek REMBRANDT VAN RIJN (1606 – 1669 g. 1666 g. III etapa – posle 1650 g. Radio je mitološke teme. kolekcija baronice Bentinck. Pristalica Karavađa i najbarokniji majstor među holanđanima. On fenomenalno gradira svetlost. ulje na platnu.) su malih dimenzija. On opaža stvarnost kao mozaik obojenih površina. teatralan i dramatičan. Pariz Čas anatomije dr. 1632 g.. Državni muzej Amsterdam Astronom. daje dublji smisao svetlotamnom. Ličnosti ne miruju.. čiji je pigment nanosio čas u debelim. njegov stil izbegava retoriku visokog baroka i zamenjuje ga lirskom istančanošću i slikarskom širinom. 1656 g. Preokupiran je portretom (uradio je oko 80-tak autoportreta). Izraz je ličniji.... Kao grafički umetnik Rembrandt stoji odmah iza Direra. III etpa . nego su uvek u nekoj akciji. Njegovi enterijeri odišu osećajem vedrine zbog čistih boja i senzualne. 1636 g. U centru pažnje mu je odnos između ljudske figure i prostora.. Galerija slika Kasel Čas anatomije dr Deymana. širenje i rasipanje svetlosti od njenog izvora. kako ona ističe oblike. Lenjingrad JAN VERMEER VAN DELFT (1632 – 1675 g.. Umro je siromašan i nepriznat. Frakkfurt Noćna straža. Njegove najranije slike (Lajdensko doba. 1655 g. slika na platnu. Prostor je neutralan. gravura Poljak na konju. ispupčenim. najčešće žene. Svetlost na Rembrandtovim slikama ne dolazi iz jednog određenog ugla. Mnoge od njih obrađuju starozavetne teme. U enterijeru Vermer prikazuje jednu ili dve figure prilikom slikanja. Amsterdam Povratak bludnog sina... izvanredne svetlosti. Svetlost obasjava lica. Paris Čipkarica. 1625 – 1631 g. NY Jakov blagosilja Josifove sinove. II etapa – 1631 g. Rijkmuseum.. Hag Pismo. Radi sa kiselinom u kombinaciji sa suvom iglom. Institut Staedel. 1664 g. grupne portrete. 1636g.Noćna straža. Muzej Ermitraž. crtač i bakropisac. najčešće njegovi drvorezi i bakrorezi predstavljaju reproduckije. prozirnim namazima. 1665 g. Državni muzej. dolazi u Amsterdam . 1650 g. sviranja ili stavljanja ogrlice.) Bio je najveći genije holandske umetnosti. eksperimentiše sa različitim osvetljenima lica. Mauritshuis.Čas anatomije. nakon desetogodišnje krize (dosta je osiromašio) i unutrašnje nesigurnosti. 1652 g. Tulpa. 1656 g. I etapa – je eksperimentalan stil.Istorija umetnosti Malle Babbe. obično zabavljene nekim poslom i razbibrigom. Tada je bio najtraženiji slikar portreta i veoma imućan čovek. kontrast različitih faktura predmeta. Pariz PEJSAŽISTI 46 Jandrić Jovan . Naročito ispituje svetlost. bestidno prerušen. 1660 – 1663 g. 1642 g. Razvojne tri etape njegove ličnosti obeležavaju njegova tri dela: I etapa . Kao i kod ostalih umetnika XVII veka. slika na drvetu. ona zrači iz samih boja. Stvara dramatične dubine u slici.. Subjektivni tretman svetlosti dostiže krajnju slobodu u poznijim delima. 1669 – 1670 g.Suknari. 1668 g. koje je slikar tokom svog veka najviše voleo. Vermer ističe kontrast toplih i hladnih boja.) Najčešće je radio žanr-scene na kojima najčešće prikazuje kućne enterijere i likove. duboko realistične i jako osvetljene. Dela: Devojka sa turbanom. Produbljuje psihološku studiju i postaje iskren i samoanalitičan. Nijedan slikar posle Van Eycka nije video tako intezivno kao Vermer. Muzej Luvr.1626 g. Dela: Tobija i Ana sa jaretom. zbirka Frick. II etapa . dok pejsaže radi tek u zrelom dobu. Mauritshuis. Bio je slikar. Članice Upravnog odbora u Domu staraca u Harlemu. razvija stil visokog baroka.. Louvre.. Haag Oslepljivanje Samsona. slika na platnu. tj. sipanja mleka.

nego u Halsa. peščane morske obale. U njegovom umetničkom životu ima dva perioda ima dva perioda: u Sevilji – gde radi žanr-scene i mrtvu prirodu. Muzej Wellington. On je portretista. Likovi su realni. na vrhuncu svoje političke i ekonomske moći. Sva oko nje. ne teži se ostavljanju utiska. vetrenjače. Španski majstori počinju da razvijaju svoje verzije mrtve prirode. On slika istinsku hroniku jedne kraljevske kuće. Madrid Tkalje (Priča o Arahni). u njemu nema mašte.. 1657 g. dok su religiozne teme su gotovo izostavljene. autorovo prisustvo se ne oseća. trudi se da bude nepristrasan.. krave. 1656 g. Madrid Vulkanova kovačnica. Španja je dala velike svetitelje i književnike. London Pijanci (Bakhov trijumf). Podsticaj dolazi od Karavađa i flamanskog slikarstva. upoznaje Rubensa. ne idealizuje ih. ali ne i slikare.. Inače. Domen Španaca u slikarstvu je štafelajno slikarstvo (mala slika) koga isključivo neguje. U kraljevoj zbirci proučava Tiziana. Nasuprot Rembrandtu njega su više zanimale optičke. Muzej Prado.Istorija umetnosti Srednji vek «Holandskim pejsažom» se smatra onaj pejsaž u kojem se neki predeo slika kao neka ličnost – portret pejsaža. gde radi kao dvorski slikar i uglavnom slika portrete kraljevske porodice. remek-delo. nema građanskih i familijarnih tema. Ni El Greco nije bio podsticaj za mlade talente. do 1622 g. 1628 – 1629 g. XVII vek je zlatno doba španskog slikarstva. Predstavnici: Paulus Poter. koje ističu impast najosvetljenijh površina. što kasnije koriste impresionisti. vešto spojena mitologija sa svakodnevnim životom Mlade plemićke. Telo Sv. BAROK U ŠPANIJI U toku XVI veka. nasuprot severnjačkog izlaganja hrane i skupocenih predmeta. Prado. Dela: Sv. žanr-scene i religiozne teme na karavađovski način. Španija nije mnogo razvijala skulpturu. Rade se: ravnice. ulje na platnu. gubi se pejsaž. freski i kupola. Louvre. Boja i svetlost su glavni predmeti interesovanja. 1629 g. uvek je radio po modelu. sa nežnim prozračnim glazurama. Slikarstvo je realistično. Madrid BAROK U FRANCUSKOJ (klasika XVII veka) 47 Jandrić Jovan . u kojima se ogleda red i svečana ozbiljna jednostavnost. živim lagano nijansiranim bojama i brzim ležernim potezima kista. 1630 g. Madrid.. pa i pejsaž. Njegove boje se odlikuju venecijanskom punoćom. Za Velaskeza svetlost stvara vidljivi svet. se zapostavlja. Njegovo delo se odlikuje slobodnom i neusiljenom tehnikom. heroizmom i idealizovanjem. Njegova tehnika je daleko raznolikija i istančanija.. Pariz DIEGO RODRIGUEZ DE SILVA Y VELASKEZ (1599 – 1660 g. već pokret same svetlosti i beskrajan niz njenog delovanja na formu i kolorit.. Prado.. koje su pune asketske pobožnosti karakteristične za Španjiu. Jacob van Ruisdael. prozračnost vazduha i vode oblaci imračni dani. Zato će se u Španiji u oblasti portreta stvoriti vrhunska dela. 1624 g. nego metafizičke tajne svetlosti. nema mitoloških šizea. Jan van Goyen. vodopadi . Pejsažisti podređuju svaku radnju dejstvu svetlosti.) Takođe je slikao na karavađovski način u svojim ranim godinama. lišena težnje za ulepšavanjem. barokni stil se javlja kao veoma jak. Dela: Vodonaša iz Sevilje. Svojim delima ne daje lične ispovesti. Prado. i u Madridu – od 1622 – 1623 g. Ono je ograničeno na posmatranje. ali se njegovo interesovanje usresredilo više na žanr-scene i mrtvu prirodu. Bonaventure.. a njegov cilj nije da pokaže likove u pokretu. poklanjajući istu pažnju vladarima i neveselim dvorskim ludama. monumentalnih dekorativnih slika. a od 1629 – 1631 godine odlazi u Italiju. Glavni motiv je ljudska figura. FRANCISCO DE ZURBARAN (1598 – 1664 g. 1619 g. 1628 g. za razliku od Italijana koji neguju fresku..) Slikao je mrtvu prirodu. Seraphion.

kao paralela Rimskoj renesansi i Periklovoj Ateni. 3) nije bilo kontrareformacije. Metropolitan museum. Louis. a nema baroknih dijagonala. Dela: Seljačka porodica. Pariz Seljački obed. Skoro čitavo je vreme radio u Rimu. Dela: Magdalena Pokajnica. Oni umetnost i književnost toga doba zovu «klasičnim». a 1642 g. Od 1643 – 1661 g. jasnoću i red. je vladao kardinal Mazaren (Luj XIV je bio meloletan). 48 Jandrić Jovan . XVII vek u Francuskoj nije onoliko značajan.) Što se likovnih umetnosti tiče. je vladao Luj XIV. Pariz. 1640 g. U umetnosti Francuske XVII veka nema baroka. Ovaj period u francuskoj umetnosti Francuzi nerado zovu barokom. je vladao Luj XIII (kardinal Rišelje). tj. Taj klasični dvorski stil proistekao je iz tradicije XVI veka u Francuskoj. 1645 g. Naziv klasičan ima tri značenja: sinonim za «vrhunsko ostvarenje» takmičenje forme i sadržine Klasične antike i Visoke renesanse svojstvo uravnoteženosti i uzdržanosti Vladao je osećaj za meru. 1640 – 1644 g. Između 1630 – 1640 g. Klod Loren) Karavađovci (po ugledu na Karavađa: Žorž de La Tur) GEORGES DE LA TOUR (1593 – 1652 g. kupe. ali nije naturalista. koliko u Španiji. NY Josif drvodelja. NICOLAS POUSSIN (1594 – 1665 g. Njihova dela se izdižu iznad žanr slike. telo svodi na detalje lopte.). reprezentativne umetnosti dvora. Luvr. ulje na platnu. na tamnoj podlozi kontrastira crvene tonove. Luj Le Nain. Ima osećaj za meru. 1640 g. Holandiji i Flandriji. Razlikuju se dva perioda: Stil Luja XIII Stil Luja XIV (Versajska umetnost. To je epoha Luja XIV. Forma je geometrijski pročišćena. religiozne i mitološke teme. vreme čuvene Versajske uglađenosti. Louvre. koji je vidljiv (sveća. Dok su holandske žanr-scene satirične i humoristične. Svetlost je ravnomerno raspodeljena na slici.. ali za razliku od Karavađa.. ovaj period je bio vrhunac vladavine i apsolutizma. Luj Le Nain. To je za njih Stil Luja XIV. baklja i sl..) Nikola Pusen je bio najistaknutiji predstavnik klasične umetnosti. «Klasicizam» Francuske XVII veka je vek kulturnog uzdizanja. Komponuje po horizontalama i vertikalama. Luvr. Bili su i pod Karavađovskim uticajem. 1642 g. odlazi u Rim i tamo ostaje. slika scene u noći i mraku. a bio je učenik i Venecijanske škole. a koristi jak kolorit. dolazi u Pariz. napušta barokni stil i prihvata strogo klasični.Istorija umetnosti Srednji vek Od 1624 – 1642 g. Italiji. tako da bi se moglo pomisliti da radi žanr-scene. Louis Le Nain im daje ljudsko dostojanstvo i monumentalnu težinu. u njegovom delu je sve namerno i sračunato. La Tour se bavio efektima svetla. on u središte slike stavlja izvor svetlosti – veštački. Pariz BRAĆA LE NAIN Antonie. kao da se radi o temama iz svakodnevnog života. koja prestaje 1690g. 2) postojanje tradicionalnog manirističkog duha – publika nije spremna za nove ideje. pa se nisu mogli razviti prenaglašeni i kitnjasti barokni oblici. Krajem XVII veka Pariz zamenjuje Rim kao metropola likovnih umetnosti. Razlozi su: 1) kraljevski apsolutizam – Luj XIV je nametnuo svoj ukus. On je realista.) Karavađovski uticaj se oseća samo po koncepciji osvetlenja. Radili su portrete. valjka. Za vreme Luja XIV Francuska postaje najmoćnija nacija u Evropi na vojnom i kulturnom polju. Slika verske teme. što su odlike Renesanse i Klasicizma.. sa jakim kontrastima svetlih i tamnih (osvetljenih) partija. Originalan je u shvatanju forme (nema anatomskih detalja). Mathieu – još kao mladi rade u Parizu. U slikarsrvu ovog perioda svuda se oseća italijanski uticaj u dva pravca: Rafaeliti (umetnost pod uticajem Rafaela: Nikola Pusen. Kolorit je sveden. Od 1660 – 1685g.

1645. Realizam i utančanost lica. British museum. Luvr. Prva takva se pojavila u Italiji u drugoj polovini XVI veka. London Otmica Sabinjanki. i da naglasi oblik i kompoziciju. okoline Rima. Pariz CLAUDE LORRAINE (1600 – 1882 g. Dela: Milo iz Krotone. Radio je rafinirane reljefe. mermer. FRANCOIS GIRARDON Radio modele Luja XIV i statue u Versaju. Barokna svojstva se ističu u plastičnom modelovanju. dovodi kasnije impresionizma. provodi skoro čitav život u Rimu i sa puno ljubavi istražuje predele Kampanje. Forme pejsaža su idealizovane. Radio je «idilične» vidove pejzaža. Praveći bezbrojene crteže na licu mesta koji služe kao građa za njegove slike. Bernini vaja bistu Luja XIV koja biva odbačena kao suvišno dinamična da bi sačuvala dostojanstvo kralja. Klasicista. nego onako kako bi se dogodilo da je priroda savršena. Pejzaži imaju nestvarnu svetlost koja obasjava prostor.. Metropolitan museum. London Pastorala. u kojima ne teži za topografskom tačnošću. 1630 godina. Slike su doterane i udešene sa arhitekturom koja je pomalo neprijatna i sa figurama koje je zapostavljao. Takođe. Kompozicija mu je uzdržanija od Berninijeve. drveće je brižljivo postavljeno. Dela: Pejzaž sa Apolonom i Merkurom. Konjaničke statue Luja XIV koje se kasnije postavljaju širom Francuske bivaju srušene u vreme francuske revolucije. Dela: Veliki reljef u štuko-malteru u Salonu rata u Versaju PIERRE PUGET (1620 – 1694 g.) Klod Loren je bio pejzažista.Istorija umetnosti Srednji vek Teme su mu: mitološke. a Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva u Parizu 1648 godine. kraljev plašt je nošen vetrom u poređenju sa njegovim antičkim prototipom. Rim Pejzaž iz Kampanje. Luvr.. magličasto svetlo koje preliva atmosferu ranog jutra ili popodneva. 1636 – 1637 g. bakrorez VAJARSTVO Do zvaničnog stila u vajarstvu –«Kraljevski stil» dolazi se kao i u arhitekturi. Prostor se prostire ravnomerno i dah nostalgije lebdi nad takvim vidicima. g. ne onako kako bi se stvarno dogodilo. 49 Jandrić Jovan . ali kad su likovne umetnosti dobile status «slobodnih umetnosti» umetnici su hteli da praksu potkrepe teorijskim znanjem. galerija Doria Pamphili. Svetlo izbija iz pozadine slike. Pariz Tokom cele antike srednjeg veka i renesanse umetnici su učili šegrtovanjem. 1650. Taj interes za svetlost. 1671 – 1683 g.. Približio se baroku u arhitekturi onoliko koliko mu je Lebrun dozvolio. ANTONIE COYSEVOX Lebrun ga je zaposlio u Versaju.) On je najveći i najbarokniji vajar 17 veka u Francuskoj. treba da izbegne jeftina sredstva. već pruža poetsku suštinu predela ispunjenim oblicima antike.. Ona se moraju prikazati na logičan i sređen način. kao što su žive boje. koje znamo sa reprodukcija i modela koji deluju ukočeno. 1650. U tu svrhu se osnivaju umetničke akademije. NY Pejzaž sa pogrebom Fokiona. Cilj slikarstva po njegovom mišljenju jhe da predstavi ozbiljna i plemenita ljudska dela. biblijske scene i pejsaži koje spaja sa mitološkim. 1648 g. narodna galerija. crtež tušem. U tu svrhu umetnik treba da teži za opštim i tipičnim. Dela: Cefalus i Aurora. Pre Pusena niko ne podvlači takvu bliskost slikarstva i književnosti.

Tada i francuska aristokratija teži za lakom zabavom. radio je scenografije. Stavio je eleganciju iznad lepote i dopadljivost iznad snage. igrom i muzikom. Slike su malih formata. ne samo zahvaljujući novcu. konture ne postoje.ljubavnica Luja XIV.boja je bitnija od crteža jer je vernija prirodi Lebrunov autoritet opada. 1739 g. neobavezno i površno. Slika na platnu Luvr. Minhen Porodica za doručkom. Teme su fetes galantes – galantne zabave (uvodi ih na Akademiju) ljudi iz visokog društva i pozorišne glumice u vrtu. kada je u akademiju primljen Vato. Luvr Pariz. koristi njegovu paletu boja. Tad centralnu kontrolu nad likovnim umetnostima vrše Colbert i Lebrun. nanete u sitnim mrljama lakim dodirom četkice sugerišu oblike pokret i atmosferu. ružičasta i plava. često prelazeći granicu dobrog ukusa. umire Luj XIV. društva zabave i dokolice.) Bio je pod uticajem Vatoa i ljubimac Markize Pompadour (1721 – 1764) . Boje su svetle. gradi slike svetlošću i bogatim koloritom.. bez emocionalne dubine. puno je površne lepote i elegancije. Inače. Radio je portrete. JEAN–ANTOINE WATTEAU (1684 – 1721 g. Slikarstvo rokokoa je stvorilo novi stil inspirisan Rubensom i venecijancima. Od 1663 g. Radio je i mnoge mitološke predstave Venere. Nova tehnika u slikarstvu je pastel. Lebrun postaje njen direktor. Slikarstvo je ljupko i čulno. idiličnim pejzažima udvaraju se rečima.. Rafaelu. svakodnevnog života i scena iz pozorišta. Svet posmatra kao «pozorište prirode» u kom pripadnici mondenskih društvenih krugova uživaju u dokolici. Njegovi pejzaži podsećaju na pozorišne kulise. dizajnirao je porcelan tapiserije. Slika na platnu. Ovo slikarstvo pokazuje ukus visokog pariskog društva za vreme Luja XV. Rokoko = vesela dekoracija pećina školjkama i kamenjem. Slike mu se graniče sa pornografijom. Radi se i portret. već i novom sistemu školovanja u odobrenom stilu. 1715 g. Pariz 50 Jandrić Jovan . Zovu ga i stilom Luja XV. Bitna je dopadljivost. Učenje u akademijama se zasnivalo na klasicima. Dela: Gospođa de Pompadour. Svuda se oseća uticaj Rubensa i venecijanaca. Grupe muškaraca i žena u nestvarnim. Pariz FRANCOIS BOUCHER (1703-1770 g. Krajem XVII veka javljaju se dve struje na akademiji povodom spornog pitanja crteža i boje: «Konzervativci»– crtež stoji iznad boje. Pod uticajem je Rubensa. 1717 g. Alte Pinakothek. krupne trgovce. Pusenu. Najviše voli svetlo ružičastu i plavu boju. na osnovu svog «Hodočašća na Kiteru».. koja deluje na čula «Rubensovci» . 1717 g. Ona više nije monarhistička ni versajska. Umetnost rokokoa se javlja posle smrti Kralja Sunca i traje do 60-tih godina XVIII veka. pejzaže. Više se ne radi za « Kralja Sunca». 1717 g. ponovo postaje centar. ljubav je neobavezna. već za novu klijentelu – obogaćenu buržoaziju. a sa tim je savladana diktatorska moć akademije. To su galantne slike sa prizorima pastoralnih zabava.) Antoan Vato je tvorac i tipičan predstavnik rokokoa stila. mada je slika rušila sva akademska pravila. Bio je i dvorski portretista.flert. ženski akt. 1756 g. Ima težnju da se dopadne.. Pariz. Umetnost teži da osvoji posmatrača. umetnost XVIII veka u Francuskoj se dosta razlikuje od XVII veka. Slika vedra životna zadovoljstva. koja je imala veliki uticaj na dvorsku umetnost i po kojoj je umetnost razvijeg baroka dobila ime stil Pompadur. Sve je lako. Dela: Hodočašće na Kiteru. Luvr. iz kog se za vreme Luja XIV umetnost preselila u Versaj. na osnovu nje došao na Akademiju.Istorija umetnosti Srednji vek ROKOKO (XVIII vek) FRANCUSKA 1648 godine u Parizu se osniva Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva. L'indifferent (Nonšalantni mladić). lišena dubine i strasti.. «Rubensovci» su izvojevali definitivnu podbedu.

erotske prizore i ljubavne susrete. Engleski slikari nisu prihvatili ekstravaganciju i lakomislenost. spontanost podseća na Rubensa.) Gejnzboro je počeo da radi kao pejzažista. građanski i jednostavan i pejzaži. ulje na platnu. Kanadska nacionalna galerija.. London Gđa Siddons. 1771 – 1773 g. slika na platnu Luvr. Pokazivali su veću sklonost ka formalizmu i naglašavali su tradiciju što u Engleskoj dovodi do ranog prihvatanja klasicizma. visoki barok pobeđuje klasicističku tradiciju. 1785 g. jaka atmosferska magla. On sadrži flamanski realizam. 1739. On je verovatno prvi umetnik u istoriji koji je postao kritičar društva po svom sopstvenom pravu. 1778 g. slika na platnu.) Od svojih dvaju učitelja Bouchera i Chardina. Nacionalna galerija. ali Engleska nikad nije prihvatila rokoko koji je došao za njim. Pariz Buđenje Ljubavi. Nacionalna galerija. ali nepriznat. ulje na platnu. Svojim «moralitetima» podučava vrlinama srednjeg staleža. Ima prozirnu tehniku i lakoću poteza. spontanošću stila i elengatnom pristupu temama udahnjuje nov život pokretu rokokoa. Otava Povratak sa pijace.) Radio je novu vrstu slika koje sam opisuje kao «moderne moralne teme».. To su skromna platna sa toplim ružičastim tonovima uz prigodan naturalizam. a kasnije i prizora iz građanskoga porodičnog života. 1734 g. Bio je majstor i žanr-scena i mrtve prirode. preovlađivale u Evropi. Najviše se radi portret. ulje na platnu. Fragonard je nadživeo svoju eru. 1769 g. Muzej Sir Joshua Sonaea. manja je plastičnost oblika. 1738 g. njegove slike izlaze iz mode približavanjem Revolucije. Pariz ENGLESKA Engleska arhitektura XVII veka u opštim crtama ide za razvojem francuske arhitekture. WILLIAM HOGARTH (1697 – 1764 g. London THOMAS GAINSBOROUGH (1727 – 1788 g.. mada još uvek sa nekim vrednostima rokokoa. Suprostavlja se rokokou i pod uticajem holandskog slikarstva (bio je realista) slika slike iz života običnih ljudi. Dela: Orgija – Prizor III iz puta razvratnika. Dela: Robert Andrews i njegova žena.Istorija umetnosti Srednji vek JEAN BAPTISTE SIMEON CHARDIN (1699 – 1779 g. Elipsasti pokret. veći uticaj na njega Buše. Dela: «Kupačice» 1765 g.. Ashmoleov muzej Oxford0 Guvernanta.. London 51 Jandrić Jovan . koje su kao tipične za rokoko.. Preovlađuju smeđi i zagasiti tonovi. Odlučno postupanje sa bojom i snažan naturalizam podsećaju na Halsa i Rembrandta. a završio kao omiljeni portretista toga doba britanskog viskog društva.. Sa nadahnutom lakoćom. a slike mu prikazuju prekrasne pastoralne predele. Slikarstvo je zasnovano na liniji. naručila gospođa Barry – ljubavnica posle de Pompadourove. NY.. Luvr. Dela: Kuhinjska mrtva priroda. Muzika. Luvr. koji će prerasti u svojevrstan oblik romantizma. 1749 – 1750 g. Sumrak. Bio je kritičar engleskog društva sa ironičnim humorom. Slika brzim pokretima kista sa nanošenjem bogatih slojeva boje.) Žan Batista Šarden-ov stil se uslovno može nazvati rokokoom. Pariz. Umro je siromašan i zaboravljen. od većeg značaja. Počeo je kao slikar mrtve prirode. Pariz JEAN HONORE FRAGONARD (1732 – 1806 g. Francusko rokoko slikarstvo ipak ima presudan. Oko 1700 godine. 1730 – 1735 g. zbirka Frick. uticaj na englesko slikarstvo XVIII veka i doprinosi osnivanju prve engleske slikarske škole posle srednjeg veka..

U njegovom stilu se oseća uticaj venecijanaca. flamanaca i Rembrandta više nego što je hteo da prizna u teoriji. Većinu svojih portreta «oplemenjuje» aligorijskim dodacima ili prerušavanjima.. San Marino. 1778 g. Dela: Portret Johna Campbella. Kalifornija 52 Jandrić Jovan ..Istorija umetnosti Srednji vek JOSHUA REYNOLDS (1723 –1792 g. 1784 g.) Bio je predsednik Kraljevske Akademije od njenog osnivanja 1768 godine i protagoniste akademskog pristupa umetnosti. koje je stekao tokom dve godine provedene u Rimu. kao muza tragedije. Dvorac Cawdor. Škotska Gđa Siddons.

društvenom. Dolazi do interesovanja za antičke gradove na jugu Italije (otkriće Herankuleje 1783 g. Nestaju veliki stilovi. Nasuprot tome XIX vek. kao reakcija na barok i rokoko. ravnoteže. Jačanje socijalne svesti. Ona obeležava početak revolucije u svim oblastima života. vode se žestoke borbe.Istorija umetnosti Novi vek MODERNI SVET Brze promene u umetnosti počinju od Francuske buržoaske revolucije 1789 g. Antička umetnost se uzima kao uzor. koje traju još i danas. Iako je kolevka ovog pravca bio Rim. kada se mišljenje i delovanje jednih stavlja pod sumnju drugih. izazvale su krupne društveno-ekonomske promene. bez oštrih vremenskih i stilskih razlika i granica: Neoklasicizam Romantizam Realizam Impresionizam Postimpresionizam Između različitih umetničkih ideja. SLIKARSTVO U njemu je bila izražena jasna i čista kontura. Mlade aristokrate zbog obrazovanja odlaze u Italiju na «grand tour» veliko putovanje. 53 Jandrić Jovan . Napoleonov slikar. nego je nanovo obrađuju na osnovu novih načela racionalnosti. čistote. u blizini Napulja). Bio je najveći klasicista svoga doba i zvanični slikar revolucije i od 1804 g. Boja se uglavnom svodi na ahromatske nezasićene tonove i nanosi se na podlogu ravnomerno u tankom sloju. a počinju «izmi». uspon buržoazije i nižih klasa postaju značajan društveni činilac koji utiču na rušenje tradicionalne kulture i umetnosti. načela koja se ne dovode u pitanje.. naročito rimskih oblika u umetnosti. Širi se čitavom Evropom. u Rim dolaze umetnici sa svih strana i tada Rim postaje prestonica evropske kulture. Njegove slike su trebale biti moralna pouka revolucionarima. stvara društvo koje je otvoreno. reda.) Rođen je u Parizu u građanskoj porodici. na njihovu preteranu ornamentiku i frivolnost. i Pompeje 1748 g. NEOKLASICIZAM (1750 – 1850) Neoklasicizam je pravac koji se javlja polovinom XVIII veka. reda i jasnoće) idejom klasičnosti. Nemačka – Biedermeir. ekonomskom. bio je u Rimu. mere. simetrije. te industrijska revolucija u Engleskoj. kako se za ideju bori i umire. Od 1775 – 1780 g. a naročito slikarstvo brže razvija. gde su na njega uticale antički kipovi i Rafaelo. Neoklasicizam znači ponovno oživljavanje antike i to doslednije nego klasicizam. naročito Rafaelom. naučnom i umetničkom. (Napoleon je bio najveći klasicistički junak). neoklasicizam se suprostavlja (odlike neoklasicizma: lepota mere. te ponovno interesovanje i prihvatanje antičkih. Slikari se nadahnjuju uzorima iz prošlosti. Engleska – Regency. JACQUES LOUIS DAVID (1748 – 1825 g. u Francuskoj je ovaj pravac imao najviše uslova za razvoj. Vrhunac neoklasicizma u evropskim državama: Francuska – stil Empire. Filozofi iz doba prosvećenost pružaju jaku podršku antirokoko slikarstvu. zahvaljujući racionalizmu i novim društvenim odnosima. Oko 1780 g. simetrije. te zvanične i nezvanične umetnosti. U XIX veku se umetnost. Pokretač je razum. Najviše je cenio i slikao antičke i savremene kompozicije. takođe i iskopavanja u Rimu. u neprestanom sukobljavanju i suprostavljanju. Velika Francuska buržoaska revolucija. Preterivanju baroka i kitnjastim ukrasima rokokoa. Renesansno i barokno društvo je bilo takvo društvo u kojima svi prihvataju načela mišljenja i stvaranja male grupe pojedinaca. Od 1780 – 1805 godine pobeđuje neoklasicizam. ali je nepodražavaju slepo. Nema kontrasta svetlo-tamnog i ne narušava se mir i ne izražavaju se osećanja. pokreti i pravci koji se brzo smenjuju.

Dela: Edip i Sfinga..Istorija umetnosti Novi vek Odlike njegovog slikarstva su: jasnoća prostora. Pariz. FRANCOIS GERARD (1770 – 1837 g. Muzej Carnavalet. Dela: Psiha prima prvi Amorov poljubac. Luvr. Luvr. Od 1803 – 1807 g. 1832 g. Musee Ingres. izradio je seriju slika u Dvorani Karijatida u Palazzo Reale u Milanu. pozirala mnogim slikarima). 1789 g. kontraverzna slika. Njegov rad se odlikuje moralnom strogošću. bio njegov najveći izvor prihoda. 1798 g. jednostrana elegancija i nadahnjivanje uzorima iz prošlosti – Rafaelom. 1842 g. izražava svoju prefinjenu osećajnost. 1787 g.. Uvek je smatrao da je crtanje izvor slikanja. Pariz Sokratova smrt. Pariz. Čistotu forme razvija kroz ponešto artificijelnu finoću proporcije tela. slika na platnu.. Luvr. Koristi snažan chiaroscuro po uzoru na Karavađa. 1819 g. 1808 g. Javile su se dve tendencije: sićušno je jukstaponirao monumentalnom.. 1856 g. 1805 g. Ta dva tabora oživela su staru raspravu između «pusenovaca» i «rubensovaca». Luvr. Luvr.. Bio je direktor Francuske akademije u Rimu i profesor na Ecole des Beaux-Arts. On je bio prusenovac.. renesansna priča u romantičnom ambijentu Louis Bertin. 1784 g. Prvo je bio neoklasicista. slika u grčkom stilu. Pariz (Madam Juliette Recamier. a njegove protivnike romantičarima. Pariz «Roger oslobađa Angelicu». difuzno osvetljenje i finoća konture. Luvr.. 1813 g. postoji nešto ljupkosti svojstvene rokokou Madame Recamier. Nacionalna galerija London.. Kako se povećava broj motiva. ANDREA APPIANI (1754 – 1841 g. spoj psihološke dubine i fizičke tačnosti Luigi Cherubini i muza lirske poezije. kombinira klasičnu ikonografiju sa proniciljivim portretisanjem modela Madame Moitessier. Istorijsko slikarstvo. tako i njegov slikarski jezik postaje kompleksniji. Luvr. dok je portret za koje kaže da nije voleo. preciznost i bogatstvo detalja na kostimu naglašavaju čulnu lepotu i dražesne pregibe tela. radi u Davidovom ateljeu u Parizu. 1793.) Bio je Davidov učenik. Metropolitan museum. iako Engr govori da treba obožavati Rafaela. dominacija pravih linija i naturalistično prikazivanje 54 Jandrić Jovan .. bilo je njegova životna težnja. Musee National du Chateau de Malmaison. Obično ga nazivaju neoklasičarem. Dela: Zakletva Horacija. NY Brut. Bio je najcenjeniji i najuticajniji francuski slikar. Pariz. kao kontrast nežnim pastelnim bojama tipičnim za jednu vrstu senzualnijeg klasicizma. koja predstavljaju spoj neoklasicizma i romantizma. Njegovi rani radovi sadrže sve neoklasicističke elemenjte: jasnoća forme. hladnoća.. ali kao i ostali prusenovci nisu primenjivali u pravoj meri ono što su govorili. a u neoklasicizmu to je razum.. XIX vek Otmica Sabinjanki JEAN AUGUSTE DOMINIQUE INGRES (1780 – 1867 g. ljudski akt bez strasti. a minijaturu i kameju sa divovskim. VAJARSTVO U vajarstvu neoklasicizma se ističe čistota oblika. prelepa i dražesna žena bogatog bankara. Bio je Napoleonov dvorski slikar u Italiji.. Francuska Odaliska.) Bio je predstavnik italijanskog neoklasicizma. crtež olovkom Louis Bertin. jasnoća i plemenitost konture.. slika u ulju. od 1797 g. u slavu carevih poduhvata.. strogost. kako ga je definisao Pursen. 1801 g. To je tzv. Pariz. snažnu čulnost i izuzetnu psihološku dubinu. 1814 g. Pariz. Luvr. a kasnije spaja dva pravca kao i Ingres. 1832 g. U romantizmu su pokretač osećanja. Kraljevski muzej likovnih umetnosti. Pariz Ossianov san. trezvenošću i hladnom ozbiljnošću. koje upućuju na duhovnu snagu. Pariz Maratova smrt. strogim bojama metalnog odsjaja. klasičan mit o spoju duše i tela. U kasnijim delima.) Engr je studirao u Toulousu. ali njegova «Odaliska» ipak otkriva izvanredno osećanje za boju. a isto tako «Odaliska» nije akt klasičnog ideala lepote. Brisel Napoleon prelazi Alpe. Rueil Madam Rekamije. «romantički neoklascizam». Luvr.

Beč Napoleon kao Mars Mirotvorac. ANTONIO CANOVA (1757 – 1822 g. Od 1779 g. 1808 g. Avgustinska crkva. učvrstio je svoju karijeru u Rimu. te je izbegavao suvišan mermer da bi dočarao raskošne nabore draperije.) Ovaj Venecijanac je bio veliki neoklasicistički vajar i slikar. mermerna statua... mermerna statua. kao najviši ideal grčkoga genija. London Italska Venera. Rim 55 Jandrić Jovan . Radio je u skladu sa Winkelmanovim načelom: «plemenite jednostavnosti i mirne veličine». 1804 – 1812 g. Razvijeno je portretno vajarstvo. Dela: Grobnica grofice Marije Kristine. U stvari. Portret je jedina oblast u kojoj vajarstvo može da opstane.Istorija umetnosti Novi vek detalja. Radio je portrete svih članova Bonapartove porodice. Radio je nagu statuu Napoleona. to jest. Galerija Borghese. mermerna statua Pauline Borghese kao Venera. Druga teškoća je ideal beskompromisne realistične «istinitosti». Apsley House.. 1798 – 1805 g. 1803 – 1808 g. prikazivanje savremenih ličnosti u antičkoj nagoti je bilo uobičajeno. vajare pritiska autoritet pridavan antičkim statuama (Apolon Belvederski).

književnosti i pozorištu. Posmatrano u tom smislu i neoklasicizam je samo jedan oblik romantizama. 1845 – 1850 g. imaginaciju i maštu. 1838 g. Alžir i Maroko. Nije lako odrediti bitne osobine romantizma. To je pravac koji se prvo javlja u muzici.) bio je istoričar umetnosti i teoretičar moderne umetnosti. Retko je slikao portrete po porudžbini. dok je slikarstvo pejzaža izraz određenih društvenih stanja. radi čvrstu kompoziciju i kompaktnu. Bordeaux. pojam beskraja i «povratak prirodi» bezgraničnoj i divljoj Romantizam daje prednost obnovi. a manje nosilac jedne ozakonjene ideje. promenljivost prirode i osećanja. SLIKARSTVO Slikarstvo romantizma započinje kao reakcija protiv barokne i rokokoovske izveštačenosti i plitkosti i površnosti. Rade se dramatično-sentimentalne teme. Luvr.. slika na platnu. U početku karijere upoznaje Žerikoa. Divio se Constableu. Ovaj pravac neguje indivudualnost umetničkog izraza. 1827 g. boje. Teme: haremske odaje. koju su smatrali besciljnom i ružnom i nezadovoljstvo zvaničnom akademskom umetnošću. lov na lavove.Istorija umetnosti Novi vek ROMANTIZAM Romantizam je pravac koji nastaje oko 1820 g. jer je on više stanje duha i senzibiliteta umetnika. Cambridge 56 Jandrić Jovan . bili su izvor romantičarskog nemira i bekstva u san. Daje dramatične kontraste svetlosti i senke. I romantičari kao i neoklasicisti pokazuju težnju vraćanju i obnavljanju starih stilova. Pariz Odaliska. Muzej likovnih umetnosti. kontrasti svetlog-tamnog. ulje na platnu Metropolitan museum. Dela: Pokolj na Hiosu. egzotiku – daleke zemlje i srednjevekovnu prošlost. ali je razlika u izboru motiva: Neoklasicisti obnavljaju antiku jer smatraju da je ona najviši umetnički izraz. NY Sardanpalova smrt. a veliki uticaj za izbor motiva imala su njegova putovanja u Španiju. grčki rat za nezavisnost protiv Turaka Frederik Šopen. Bio je najveći kolorista romantizma. ne jednom. Joachim Winckelman (1717 – 1768 g. Pariz Grčka izdiše na ruševinama Missolonghija. Luvr. Nasuprot internacionalizmu i racionalizmu neoklasicista ističe u prvi plan nacionalne osobine. Snažni fluidni potezi četkicom. Nezadovoljstvo civilizacijom buržoazije. a Romantičari beže u prošlost jer su nezadovoljni vremenom u kojem žive i koje preziru. Pariz Otmica Rebeke. Česte teme kojima su se bavili romantičari: Natprirodno tumačenje snova Mitski doživljaj noći (česta tema «romantičarska noć») Složenost ljudske duše (istražuju dublje. 1822 – 1824 g. već velikom broju stilova. inspirisane književnošću i istorijom srednjeg veka. oni se približavaju baroku i njegovim sredstvima izraza: dijagonalna usmerenost oblika. FERDINAND VICTOR EUGENE DELACROIX (1798 – 1863 g. Kako izražavaju dramatične i dinamične tokove ljudskog bića. Luvr. kao osnovnu sadržinu umetničkog stvaralaštva.. pokazuju da je bio «rubensovac».. radio je portrete svojih prijatelja i saputnika. spontanost.. 1846 g. Više je težio ka «poetskoj istini» nego da da stvaran istorijski događaj. koji na njega presudno utiče. mračnije nivoe ljudske duše) Religija Odnos čoveka i prirode. koji se suprotstavlja neoklasicizmu..) Bio je jedan od najvećih predstavnika francuskog i evropskog neobaroknog romantizma. Muzej Fitzwilliam. prizori sa ulice.

David i Mikelanđelo. 1818 – 1819 g. Bio je zajedljiv politički karikaturista. Njegova rana dela pripadaju poznom rokokou pod uticajem Tiepola. seli se u Madrid. Metropolitan museum. izmaglicom i sanjarenjem koje govori samo njemu. privatna zbirka. Ostao je u svoje vreme nepoznat kao slikar. 1763 g... 1821 – 1824 g. On je radio mala platna na licu mesta. ta sposobnost da se u žrtvama duševne bolesti vide sebi ravna ljudska bića. Rim) nije slikanje prirode u smislu oponašanja stvarnosti. Nijedan od njegovih pejzaža (Francuska. nakon razdoblja ispunjenog putovanjima i postaje uspešan umetnik 1799 g.) Bio je jedini veliki umetnik romantizma koji se nije grozio stvarnosti i trzavica industrijske revolucije. 1812 g. Rembrandta i prirode: 57 Jandrić Jovan . Dela: Papigno. Gand HONORE DAUMIER (1808 – 1879 g. Pariz. Dela: Oficir carske garde na konju. jeste jedan od najplemenitijih plodova romantičarskog pokreta.Istorija umetnosti Novi vek THEODORE GERICAULT (1791 – 1824 g. Boston FRANCISKO JOSE DE GOYA Y LUCIENTES (1746 . saosećanje za dostojanstvo sirotinje Don Kihot napada vetrenjače. Radio je satirične crteže za pariske novine. prikazao čudno moderno ljudsko stanje – «usamljena gomila».. a 1825 g. Sam sebe opisuje kao učenika Velaskeza. postaje sve veći liberal. litografija Vagon treće klase. 1811 g.) Bio je sin siromašnog zlatara iz Saragose..) Žeriko je prouzrokovao bučnu pojavu romantičarskog pokreta kada je 1818 g. Umro je 1824 g. Bio je jedini umetnik–genije svoga doba. Luvr. 1776 g. 1834 g. Figure su mu snažne vajarske jednostavnosti.) 1825 g. Istraživao je krajnosti ljudskih stanja. 1850 g. interesuje se za emocionalnu interpretaciju svakodnevnog života. Cirih FRANCOIS MILLET (1814 – 1875 g. ponovo dolazi u Madrid. – dvorski slikar Karla IV. 1862 g. Konji su bili njegova velika strast. Svetlošću i srebrnkastim odblescima pejzaže obogaćuje atmosferom. ironija. Sa povratkom apsolutističkog režima Ferdinanda VII odlazi u Pariz. naklonosti ka prosvećenosti i revoluciji. 1866 g. Pa ipak. posle nesrećnog slučaja prilikom jahanja. NY. a ne prokleti ili opčinjeni izopštenici. a još u mladosti slikao ih je u stajama Versaja i za vreme boravka u Rimu 1817 g. za sat ili dva – prikazivao je svojstva jednog mesta u određenom trenutku. Muzej likovnih umetnosti.1828 g. Luvr. Pariz.. Napušta rokoko i počinje da radi u jednom neobaroknom pokretu pod uticajem Rembrandta i Velaskeza. 1826 g. Muzej likovnih umetnosti. NY bio je opčinjen pustolovinama Don Kihota (Cervantes. izložio svoj «Meduzin splav» koji prikazuje tragičan brodolom sa svim realističnim pojedinostima i izražajnoj snazi. Njegovi glavni uzori su: George Stubbs – engleski slikar životinja. Oni odgovaraju stanju njegove duše izraženom kroz harmoniju masa i fini sklad boje. Divio se Rembrandtu i njegovom ispitivanju karaktera sa širinom ljudskog saosećanja. gde je i umro u dobrovoljnom izgnanstvu. veliki majstori baroka. 1840 godine prelazi na slikanje. otišao u Italiju i proučavao predele oko Rima. On se ne može zvati realista. Joseph Bonaparta mu dodeljuje Kraljevski orden Španije.. Dela: Ovoga možemo mirno da pustimo na slobodu. Pariz «Meduzin» splav. U toku 80-tih XVIII veka. slikajući čak i portrete duševnih bolesnika.. CAMILLE COROT (1796 – 1875 g. realistične pojedinosti Ludak. Najznačajniji su Kamij Koro i Fransoa Mile..) Dela: Sejač. roman XVI vek) BARBIZONSKA ŠKOLA Francuski pejzažisti su osnovali slikarsku koloniju u seocetu Barbizon kod Fontanbloske šume i radili su pejzaže i prizore seoskog života. Čiste konture i sistematsko senčenje unakrsnim crtama. bio je cenjen na dvoru kao portretista. nastanio se u Bordou. Prikazuje patnju i smrt bez imalo plemenitosti i dostojanstva.

) Engleski pejzažista. ugnjetavači. sunca i mora. Madrid. 1812. skica uljem. Prado.g. a Prirodi bezkrajnu raznolikost oblika. 1836.maj 1808. Tehnika u slikanju portreta uticala je na kasno romantičke i impresionističke portrete.. Dela: Snežna oluja: Hanibalov prelaz preko Alpa. Bleštav kolorit. London.g. narodni ustanak).. 58 Jandrić Jovan . njegove portrete karakteriše zapanjujuća snaga karaktera.. Slobodan i ličan potez četkice. oblaci na nebu i atmosferske prilike nagoveštavaju impresionizam. široki tečni potezi četkicom. Goja je bio jedinstven u svome vremenu i nagovestio je mnoge teme moderne umetnosti. Za njegov stil slikanja Constable je rekao: «Vazdušaste vizije naslikane obojenom vodenom parom».g. 1818. muzej Prado Madrid..g.g. ciklus bakropisa «Strahote rata» (1810 – 1820.g. tonske prelaze koji se postižu nanošenjem boje u slojevima. Umrla mu je majka kad mu je bilo 7g. prosvetiteljskih nazora... te veliko bogatstvo palete. Skice za slike radio je u ulju – studije. Dela: «Ranjeni zidar». Svetlošću i bojom on dematerijalizuje oblike u kolorističke mase. Goja je bio slobodnouman čovek. lepih i ružnih. slika na platnu.Istorija umetnosti Novi vek Velazquezu zahvaljuje na osećaju za mekane. vezan za stvarni izgled predela ali stavlja naglasak na svetlost i atmosferu. kao trenutak prirode u borbi kosmičkih sila.). Chicago JOSEPH MALLORD WILLIAM TURNER (1775 – 1851.) Takođe je bio jedan od najpoznatijih engleskih slikara pejzaža. mlađa sestra sa dvadeset meseci. ratna tematika (francuski napad. Boston CASPAR DAVID FRIEDRICH On je bio Nemac. Institute of Art. Madrid.g. NY Auto portret sa dr. dvorski portreti plemića i kraljevske porodice.g.Arrietom.g.g. 1802 – 1803. 1800. a brat mu se utopio spašavajući mu život prilikom nesreće na klizanju. Započeo je kao akvarelist u tehnici koja možda može objasniti njegovo slikarstvo «obojene svetlosti». Madrid 3. tajanstveni svet veštica i čarobnjaka.. 1821. prikazano streljanje i ustanička hrabrost. kada je poludeo pa do smrti 1828.Radio je i tehniku bakropisa. Minneapolis. Prado. Pejzaž okupan svetlošću. snažno razotkrio karaktere ličnosti Kolos. nemilosrdno ubijanje Bobabilicon. boja sveža. U svojim pejzažima slikao je borbu između prirodnih sila. svetle i prozirne boje). Bio je pronicljiv promatrač društva svog vremena.. Kompozicija mu je slobodna.. majstorski prikaz moćne i nepredvidive prirode Brod sa robljem.g. Teme su mu uglavnom veličanstvenost neba.g. vode i vazduha i vatre. a društveni krug mu se sastojao od naprednih intelektualaca toga doba. Manchester Stoke kraj Naylanda. 1839. 1814. Teme su mu bile: religija svet osiromašenih ljudi. imao je potresno detinjstvo. Dela: Hempstedska pustara. Metropolitan Museum. Prikazuje moć i nepredvidivost prirode. (Akvarel tehnika omogućuje nežne. ciklus «crnih slika» (radio od 1819. Prado. 1797 – 1798. Gadska umetnička galerija. Galadiano Porodica Karla IV. Opčinjen je svetlošću i bojom. Rembrandtu duguje sklonost ka tamnim i tajanstvenim ugođajima.g. lažni moral i tobožnja pobožnost. ulje na platnu.. Muzej likovnih umetnosti.g.g.). najpre se zvala «Pijani zidar» «Veliki jarac».g. 1786 – 1787. muzej Lazzaro... JOHN CONSTABLE (1776 – 1837.

Frankfurth Sotona doziva Blezebuba preko mora vatre. kralj Aleksandar i dr.g. Od 1770 – 1777. 1803 – 1810.. njegova prostorna realnost.. u Londonu. bojen rukom. naslovna strana knjige Europe. Dela: Redovnik na morskoj obali. simboličnu faunu neoklascizma.g.g. nije odgovarala romantičarskom temperamentu. Pariz 59 Jandrić Jovan . nije osećao potrebu da posmatra vidljivi svet oko sebe. Goethe Museen. 1833 – 1836. Jedinstvena vrlina vajarstva. car Nikola.. živi u Londonu.g. 1824. mada je ono mnogo manje smelo. Od 1780. Osećao je divljenje za srednji vek i približio se više no ijedan drugi umetnik romantičarskoj obnovi prerenesansnih oblika (njegove knjige su smatrali potomcima iluminiranih rukopisa). punu leptira i konja. Međutim.g. 1853.g. London VAJARSTVO Razvija se slično slikarstvu. Tate Gallerie.. neukrotivo i nepredvidivo. Jedan od najslavnijih njegovih učenika je William Blake. Tema putnika lutalice.Istorija umetnosti Novi vek Studirao je na Kopenhagenskoj akademiji (jedna od najvažnijih u Evropi). Kunsthaus. moža neprijateljski svet je njegova česta tema. putovanje u tajnoviti.g. Njegove slike kupuju pruski kralj Friedrich Vilim III. u čudna i zbunjujuća čudovišta iz mašte. religijski simbolizam Opatija u Hrastovoj šumi. 1809 . stvarnog i natprirodnog. Washington DC Njutn. a kasnije Friedrich Vilim IV. Hamburg Mesečina nad morem. On je preobrazio ljupku. živeo je Italiji... Vajarstvo je shodno tome doživelo krizu. iz koje će izaći krajem XIX veka.g.g. Hamburg Kunsthalle. Berlin Putnik nad morem magle. Stadtliche Museen. u kojem nema razgraničenja između istine i varke. 1802.. Stvarao je i objavljivao knjige svojih pesama sa ugraviranim tekstom i rukom bojenim ilustracijama.g. bronza. FRANCOIS RUDE (1784 – 1853.. Po očevoj želji trebao je biti svetštenik.. Neue Nationalgalerie. 1822.. Za njega je «unutrašnje oko» bilo jedino značajno. Za Blakea je: «svet imaginacije je svet večnosti». 1794.g.. Dela: Košmar. na Triumfalnoj kapiji u Parizu. Novi ideal beskompromisne realistične «istinitosti» zadavao je teškoće vajarima.) Bio je Englez švajcarskog porekla. Berlin. Hamburg Kunsthalle. a Prophecy. Vajarstvo je takođe pritiskao autoritet koji je pridavan (posle Winckelmana) antičkim statuama.g. San je sa svim svojim iracionalnim implikacijama postao kraljevstvo fantastičnog. Zurich WILLIAM BLAKE (1757 – 1827. Friedrich je umro siromašan. reljef u metalu. Šekspir i Mikelanđelo su za njega bili božanstva. Berlin JOHANN HENRICH FUSELI (1741 – 1825. 1830 – 1835. Stadtliche Museen. Za njega je moć razuma krajnje razorna. no u njemu se razvio otpor ka crkvenoj dogmi.g. Dela: Prauzrok stvari – Bog. Priroda je za njega živo biće. 1785 – 1790. On spada u tzv. Spomenik maršalu Neju.g. vizionarski pesnik i slikar. Svojim jednostvanim izrazom dočarao je mistično osećanje usamljenosti i čovekove drame. a potom je otišao u Dresden. Pravo ime mu je bilo Johann Heinrich Fussli.g.1810. Bio je najpoznatiji i najznačajniji Nemački romantičarski slikar. zastrašujućih slika i erotskih iskušenja. Hamburg Muškarac i žena posmatraju mesec. On prikazuje nadmoć prirode i sila svemira nad čovekom. Berlin Brodolom «nade». Njegovi likovi su se odlikovali klasičnom lepotom i čistoćom linije. «vizionarske slikare».. Fusselijev učenik. je jedino remek delo romantičarskog vajarstva. Svoj stil je zasnovao na Mikelanđelu i maniristima. iskustva i mašte. pošto guši viziju i nadahnuće.) Dela: «Marseljeza». Ofort tehnika. Postao je član Kraljevske umetničke akademije. 1795. Neue Nationalgalerie. 1818.g.) Bio je usamljenik.g.

Montpellier Iako je realizam odbacio mnoga načela romantizma (egzotične i istorijske teme.. Musee Fabre. Tj. neka druga je i zadržao. Pokušao je da umetnost približi narodu. Paris. te uzdizanje umetnika do nivoa junaka.g. S posustajanjem romantizma. svetovna antiherojska slika. solidno i činjenički.g. Musee d'Orsay. Kao sredstvo za stvaranje boljeg i pravednijeg društva realizam ukazuje na socijalne nepravde radnika i seljaka. te mnogi umetnici – pravci. Dakle. Pavillon du Realisme je izdao katalog za izložbu – Manifest Realizma. postao glavno glasilo pokreta. 1849 . a odbaciti religijsku. delo je prouzrokovalo skandal na Salonu 1855. grubi realizam u pristupu temi Sastanak («Bonjour Monsieur Courbet»). Najveći predstavnik realizma. 1853. Dresden. Po njemu umetnik mora biti realista.g. njegovi autoportreti su maštovitih poza. pod uticajem revolucionarnih pobuna dolazi do uverenja da je romantičarsko isticanje osećanja i mašte samo bežanje od stvarnosti. Ovaj pravac je i izraz borbe u revolucijama u Francuskoj 1830. romanopisca i kritičara Edmonda Durantya. rubensovska (punija) putenost. Paris. neposrednog doživljaja».g.. mitološku i alegorijsku tematiku. sa buđenjem socijalne svesti i velikim društvenim i ekonomskim promenama. izražajnu istinu jednostanog i ružnog. Borio se protiv Pompiera (pogrdan naziv za francuske akademske slikare). društva i naroda uopšte. Časopis Le Realisme.g. Musee Petit Palais. Paris. Musee Fabre. te obeležja i običaje savremenog života. Prizore cene zbog njihove običnosti. ali 1848 g. Musee d'Orsay. Poklonik Le Naina i Rembrandta. Novi realizam je poprimio različite oblike u različitim zemljama u kojima se ukorenio. France. istinita alegorija u kojoj je sadržano sedam godina mog života. kad su odbili njegove slike jer je bio pobunjenik protiv izveštačenosti akademskog slikarstva pa je napravio sam svoj paviljon).g. Na razvoj realističke misli utiču naučna otkića kao i gledišta pozitivista i socijalista. Tucači kamena.. Optuženo je za vulgarnost i nedostatak duhovnog sadržaja (kontemplacija). tačnost i istinitost. a ponekad i sama dela imaju jaka realistična obeležja: 60 Jandrić Jovan . i 1848.umetnici moraju prikazivati savremeni svet i život onakav kakav jeste. utopista. cenjenje prirodne lepote u njenom nesavršenom obliku.. Montpellier. GUSTAV COURBET (1819 – 1877 g. od nas traži saosećanje Pogreb u Ornansu. dobija realistični ton. delo bez patosa i osećanja.1850. je bitna za pojavu realizma u Evropi.g. pored četkice.g. 1849. uzvišene ideale i nadmoć mašte). škole.. regionalnim i etničkim obeležjima. realizam se često preklapao i dodirivao sa mnogim romantičarskim pokretima. čvrsto je vezan za tradiciju Karavađa. Njegova osnovna vrednost na platnu je snaga i skladnost. 1854 – 1855. Potiskuje se subjektivan sud. Državna galerija slika. je od 1856 – 1857. 1855. rekao je: «Savremeni umetnik se mora držati svog ličnog. Kupačice. Dela: Autoportret sa crnim psom. Realizam je izrazio i materijalizaciju boje: gust reljefni namaz. Gustave Courbet (Gistav Kurbe) rekao je: «Ja ne slikam anđele jer ih ne vidim».) Počeo je kao noebarokni romantičar. a potencira se objektivnost. osuđuje se mašta. slikari su nastojali prikazati svet na doslovniji način. pažnju pojedinačnim.g. 1844. 1855. društvenih odnosa i obeležja pojedinaca. koji je bio protiv romantičarske nostalgije za izgubljenom tradicijom.Istorija umetnosti Novi vek REALIZAM Realizam je pravac koji se javlja sredinom XIX veka. Te godine je Gustave Courbet izložio svoja dela u Pavillon du Realisme (na Svetskoj izloži u Parizu 1885. Zaokupljenost idealizmom ustupila je mesto realističnom prikazu prirode.g. Ali slikari realizma nisu pretvarali ono što su videli u slikovita i uzvišena dela. i slikarskim nožem – špatulom. koji smatraju da je umetnost činjenica jednaka dostignućima nauke i tehnike i da kao i one moraju odražavati društvo. Unutrašnjost mog ateljea. pri čemu se služio.g. U Francuskoj je realizam dobio najsistematičniji i najkoherentiji oblik.g.

Silvestro Lega. Honore Deumier je prikazivao stvarni život kroz mešavinu stvarnog i emocionalnog.) koji je od 1848.kao pripadnici barbizonske škole su: Jean Baptiste Camille Corot i Jean Francoise Millet. Predstvanici su: Adriano Cecioni (1836 – 1886. pokret za Italijanski preporod. Joseph Mallord William Turner.g. Richard Parkes Bonington. 61 Jandrić Jovan . Predstvanici Vasilij Perov. nacionalno obojen.) koji je prikazivao život radnika i Charlex de Groux (1825 – 1870. Imali su veliki uticaj na evorpsko slikarstvo. Uključivao je umetnike iz cele Italije istih socijalnih i političkih uverenja. Predstavnici: Constantin Meunier (1831 – 1905.g.Istorija umetnosti Novi vek BARBIZONSKA ŠKOLA – svojim suprotstavljanjem akademskim konvencijama i realističnosti u prikazu detalja ENGLESKI PEJSAŽISTI – su uveli poštovanje prema tačnom mestu i verovali da je običan prizor vredan slikanja.g. Najpoznatiji: John Constable. koji je uspeo prikazati opštu ideju siromaštva i patnje kroz verske teme koje nisu više morale prikazivati samo crkvena zbivanja. Nino Costa. Ilja Rjepin. ADOLF FON MENZEN . FRANCUSKI «REALISTI» . RUSKI REALISTI – Primesa misticizma božanske prirode čoveka i večite patnje. prikazuje savremeni život građanskog Berlina BELGIJSKI REALISTI – Flamanska tradicija + Courbetov uticaj.Nemac.g. Podržavali su Risorgimento. Giovanni Fattori. Černiševski.) je bio teoretičar Macchiaiolli-a. prikazivao motive socijalne nepravde. REALIZAM U ITALIJI – pokret Macchiaiolli je naglašavao stvarnost i istinu.

zbog njihovog odnosa prema prirodi. Spontan odnos prema svetu. zalazak sunca» na izložbi 1874. – treća izložba pod nazivom «Exposition des Impressionistes» + prvi broj časopisa L'Impressioniste 1880. Sa lakoćom su hvatali brze pokrete.1869. osvetljenja spreda potrebno za chiaroscuro. živahnim potezom kista u vidu zareza. Renoir i Pisaro. nesvesno primenjujući teoriju komplementarnih boja. a psihološka percepcija je važnija od stvarne teme. čine umetnikovu osnovnu stvarnost). 1863. igranke. kada je grupa od 30-tak umetnika počela eksperimentisati sa novim oblikom izražavanja. Impresionisti odbacuju akademski način slikarstva (mirnoću.g. Svoje palete čine svetlijima. oblaci. red). Teme su: pejzaž. živahan.. Javlja se novo shvatanje boje.pa se senka mora sijati u hiljadu nijansi. jasnoću. – prave vlastitu izložbu 1877. Po Manetu: «Slika je platno oslikano bojom i mi treba gledamo na nju. kao pogrdan pojam. izmaglica. Boju nanose u pahuljama – mrljama boja. boja je središnja tema slike. Impresionistička slika je impresija – rezultat neposrednih vizuelnih utisaka o sunčevoj svetlosti i predmeta obasjanih njome. a naročito odsjaj u vodi. lokvanji. nedovršena. gracioznost. Njihov stil je slobodan..g. Pokret nije proistekao iz nekog odrđenog programa ili teorije. Oni su bili oduševljeni Japanskom umetnošću. ritmove. Odbacuju se istorijske mitloške i sentimentalne teme. okret. Impresionisti stvaraju radosno i svetlo slikarstvo sposobno da izrazi i treperenje vazduha i drhtaj sunčevog odbleska. magla. poput skica. revolucionarna ideja. itd. neposredan i promenjiv. Odblesci na vodi.g. kafane. oni i svetlost i senku izražavaju bojama. Impresionisti nisu prikazivali prirodu statičnu i nepromenjivu. – impresionisti izlažu u Salonu odbijenih. simetriju. razliku između srednjeg plana i pozadine. balet. a ne određen odnos prema Evropskoj kulturi omogućuje impresionistima korišćenje likovnih elemenata svih naroda i nacija. skok. skandal izazvao Manetov «Doručak na travi» 1867 . već su je prenosili kao kretanje i pulsiranje prirode. Nema nekog naročitog datuma vezanog za početak impresionizma ali su već krajem 60tih godina Monet.Istorija umetnosti Novi vek IMPRESIONIZAM Prvi znaci impresionizma javljaju se 60-tih godina XIX veka u Francuskoj.g. javlja se zajednička svest 1873. bez tamnih tonova za senke. Mnogobrojne boje u odsjajima na vodi dali su im ideju da svetlost slikaju upotrebljavajući pruge kontrastnih boja. koncerti. svežina . vrućina. a ne kroz nju (boju)».. prizori iz sveta zabave. to je bila želja nekolicine umetnika da slikarstvu pristupe na posve drugačiji način koji je zastupala Akademija i službeni krugovi Pariskih institucija. sneg. Spontan namaz boje se kroz vidljivi potez četkice osamostaljuje kao vrednost sam po sebi. ravnotežu mase i boje i čvrstoću oblika. odlazili na obale Seine i Oise i tamo slikali prirodu. Verovali su da je boja senke pod uticajem osnovnih boja.g. svakodnevna realnost. jasnoću obrisa. Saznanjem da je svetlost sastavljana od toplih i tamnih boja i da ne postoji crna i bela. ni kod režima Napoleona III.g. a ne cilj. Koriste primarne boje u kombinaciji sa komplementarnim bojama. Posledice slikanja izvan ateljea (plein air) izazvala je rastočenost i dematerijalizaciju oblika. – ponovo izlažu u Salonu odbijenih 1874. Oni su smatrali da su njihova dela vulgarna. Pokret je dobio ime po Monetovoj slici «Impresija.g. Sadržaj zamenjuju vizuelnim utiskom. Impresionističke slike u početku nisu naišle na odobravanje ni kod konzervativne publike ni kod kritičara. Dao ga je kritičar Louis Leroy. a ne ono što oni čine. prihvativši Manetovo načelo o «čistom slikarstvu» (veri da sami potezi kista i mrlje boje. pariski bulevari. – raspada se skupina 62 Jandrić Jovan . pozorište. – usaglasili su se. Njutnovo otkriće o spektralnoj prirodi svetlosti se primenjuje u slikarstu impresionista. zbog Japanskih grafika i dr. su bili povod za impresionističku sliku.

EDOUARD MANET (1832 – 1883. impresionizam je bio veoma kratak pokret u istoriji umetnosti. a kasnije i Japanske umetnosti. Austriju i Nemačk6 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 36363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 63636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 36363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 63636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 36363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 63636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 63 Jandrić Jovan . Tek tada impresionisti dobijaju priznanje. dolazi više u dodir sa grupom impresionista.g. Dakle. Posetio je Brazil. ali sa velikim uticajem na moderno slikarstvo.) Mane je bio sin pariskog sudije i otmen gospodin. Italiju.Istorija umetnosti Novi vek 1881. 1886. Pod uticajem je bio Courbeta i Velazqueza. 1882.g. Belgiju. Majstorski je radio sa pigmentom i prvi je radio pomoću «bojenih mrlja». – tih godina slabi solidarnost i impresionizmu se bliži kraj. 70-tih pod uticajem Morissotove. Holandiju.

Tek pred kraj 70-ih XIX veka razvio je stil sličan Manetu i Monetu. postaje neprepoznatljiva povećavajući gustinu i zasićenost biljnim svetom.Istorija umetnosti Novi vek 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 46464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 46464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 46464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 46464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 46464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464da pokriva čitavo platno. satkane od svetla boje i atmosfere. Dela: La Grenouilire. Nacionalni muzej Stokh6 46464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 4646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 6464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 46464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 46464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 4646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 6464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 46464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 4646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 6464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 4646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64 Jandrić Jovan . e kreću.) Ogist Renoar je učio je tradicionalno slikarstvo i bio je «najklasičniji» među Impresionistima. te učvršćuje komopoziciju PIERRE-AUGUSTE RENOIR (1841 – 1919 g. 1869 g..

nije napustio svoju mladalačku sklonost ka crtanju. Na svojim slikama je istraživao i pokret ljudske figure.. bio je slikar savremenog pariskog društva. te je počeo slikati mitološke i istorijske motive i velike portrete. niti je prihvatio sve njihove zamisli. Nikad se sam nije smatrao pravim impresionistom. Više posmatra lica. Dela: 65 Jandrić Jovan . Njegova najlepša dela su rađena u pastelu – tehnika koja je omogućavala istovremeno efekte linije. Vremenom menja svoj stil. no lica nisu portreti već pojave koje s ne portrete. Radio je teme iz boemskog života (zabave. strogiji je. slika trenutni pokret. forma je čvršća.jedan je od najvećih kolorista svog vremena. više nego slikarstvo na otvorenom. ali se ne bavi psihološkim aspektima modela. nego pejsaž. Pretežno je bio figurativni slikar. U slikarstvu polazi od crteža. te im se pridružio. više nego ono trenutno u optičkim efektima (kao Monea). igranke. Od 1854 – 1859 g. Slikao je žene u trenutku kad ga ne vide. Takođe slika svetlost u enterijerima. Međutim. pozorište). Razbija utisak tradicionalne perspektive. putovao je po Italiji i oduševio se ranim renesansnim slikama. boje i tonova. Veliki broj njegovih slika i ne pripada impresionizmu.. koncerti.Istorija umetnosti Novi vek 6565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 65656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 56565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 5656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 65656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 56565656565656565656565656565656565Privlači ga čarolija svetlosti i privlačne atmosfere. 1855 g. dok nije upoznao Impresioniste u kafani Guerbois. U starosti mu se pogoršao vid te je prešao na vajarstvo. Večito nastoji da uhvati pokret balerine ili akrobatkinje u vežbaonici. upisuje se u Ecole de Beaux-Arts.

Balzac. Dao je novo značenje vajarskih oblika.. Detroit. 1892 – 1897. 1886 – 1898 g.) Amerikanac. dolazi u Pariz da studira slikarstvo. pokret Cafe-Concert u Ambassadeurs.. smelo proračunata kompozicija. prikazana unutrašnja patnja 66 Jandrić Jovan .. Pariz. Pariz. 1878 g. oseća se uticaj Maneta u naglašavanju ravnih površina i uticaj Degasa u strogoj preciznosti portreta Nokturno u crnom i zlatnom: vatromet. bila je namenjene za Vrata pakla na ulazu u Muzej primenjenih umetnosti u Parizu Poljubac. NY. London Kupanje u legenu. Metropolitan museum. gospoda džokeji.. Cambridge. Smatrao je svoje slike muzičkim komadima i zvao ih je «simfonijama» ili «nokturnima». Na njegovim skulpturama brazde i bore stvaraju na uglačanoj bronzi stalno promenjivu šaru efekata.. 1876 g. NY. Muzee d'Orsay. Muzee d'Orsay. kao što su Mone i Mane dali slikarstvu. 4 godine kasnije odlazi za London. Mislilac. + AUGUSTE RODIN (1840 – 1917 g. 1877 – 1880 g. crtež olovkom. On je hteo da istakne «proces nastajanja» dela. 1880 g. Rodinov muzej.. baš kao i što je i Mane oslobodio slikarstvo fotograskog realizma. Pariz Čaša apsinta. Muzej likovnih umetnosti. uticaj «Mikelanđelovih robova» sa komadima stena koje ih zarobljavaju. pastel. bronzana glava. 1876 g.. Kao što za slikare impresioniste primarnu stvarnost čine mrlje boje. «nefigurativnija» slika od ijednog francuskog impresioniste SKULPTURA Impresionizam je ponovo ulio život skulpturi kao i slikarstvu. 1886 g. Tate Gallery. 1875 – 1877 g.. mada deluje nenamešteno Primabalerina. ima oblik preteće utvare. Dela: Aranžman u crnom i sivom. Louvre. Paris.) Ogist Roden je bio prvi genijalni vajar posle Berninija. takođe za Vrata pakla. Pariz. 1855 g. smatrali da su njegova dela nedovršena. Rodinov mutej.. obnovljeno je interesovanje za problem formev – postimpresionizam JAMES McNEIL WHISTLER (1834 – 1903 g. 1868 – 1869 g. Posećivao je Francusku 60-tih i bio je u kontaktu sa impresionistima. Pariz. vidi se uticaj Ingrsa Operni orkestar. 1865 g. Umetnički institut..Istorija umetnosti Novi vek Edouard Manet. Roden je oslobodio vajarstvo mehaničke verovatnoće. 1874. umetnikova majka. samo je po koloritu impresionistička. 1879 g. za Rodina tu stvarnost predstavlja gipka masa iz koje on gradi svoje oblike – on je modelovao u vosku i glini. 1864 g. Pariz. godine. Pariz Mala četrnaestogodišnja plesačica. Fogg Art Museum. kao skica... Lion Pevačica sa crnom rukavicom. Muzee d'Orsay.. skulptura. žrtvovana harmonija i lepota zbog izraza lica Gospođica La-La u cirikusu Fernando. Luvr. Metropolitan Museum. Kritičari su. Louvre. akrobatkinja usred leta u vazduhu Na konjskom trkalištu. Dela: Čovek slomljenog nosa. Rodinov muzej. bronzana statua. Luvr. Paris. Pariz. skulptura u gipsu. Bio je duhovit pobornik umetnosti radi umetnosti. 1871 g. pastel.. kao i za impresioniste. 1879 – 1889 g.

Predmete iz prirode je razložio na osnovne geometrijske oblike. Takav pristup postao je trend. koji su uništili i prostor i predmet. godine. čvrstine i geometrijske stvarnosti. a ne sadržaj opasnost da se stil svede samo na optičko. zbirka Le Comte Pariz. bitna je impresija. 1868 – 1870. a ne klasični chiaroscuro. kao i to da slikar stvara oblike kakvih nema u prirodi. Pisaro ga nagovara da pređe u impresionizam. Umetnički muzej Filadelfija. 1883. godine Musee d'Orsay Pariz Mont Sainte Victorie gledan iz kamenoloma Bibemus. senke tretira kao samostalne oblike i jasno ograničene. umesto pigmentnog mešanja (divizionizam). postoji nekoliko verzija slike. što osiromašuje slikarstvo PAUL CEZANNE (1839 – 1906. izmiruje zahteve površine i dubine.Istorija umetnosti Novi vek POSTIMPRESIONIZAM Tokom 80 – tih godina XIX veka impresionizmu kao da je ponestalo ideja. jaki i samostalni potezi kistom Zdela s voćem. kao impresionisti. slika slike. 1879 – 1882. 1879. Bili su postimpresionisti. preovlađuje plava i oker boja. impresionizam je postao priznat te više nije bio pokret koji krči nove puteve. divi se Delacroixu. dok su postimpresionisti bili pristalice naučne i precizne metode. Dela: Hristos u čistilištu. godine: poslednja impresionistička izložba Vincent Van Gogh dolazi u Pariz Georges Seurat. Karakteristike postimpresionizma: različite boje stavljaju u vidu malih mrlja i tačkica. Auto portret. Ubrzo nakon kratkotrajnog razdoblja impresionizma evropska umetnost doživljava novi procvat različitih stilova i skupina. pa tako čisti paletu i fluidno postavlja oblike. 67 Jandrić Jovan . Boja i oblik su osnovna građa slike. organizovanje prirode u skladu sa geometrijskim oblicima Velike kupačice. 1861. kritičko obezvređivanje impresionizma Postimpresionistima je bio cilj da impresionizam učine čvrstim i trajnim. Želeo je da shvati bit stvarnosti. Jeana Moreasa Izdavanje Zolinog «Dela». izložio sliku koja će postati vizuelni manifest novog stila – poentilizma Le Figaro izdao manifest simbolizma. racionalnije slikarstvo. stvorio je konstruktivnije. godine. arhitekturalna kompozicija. godine. godine) Pol Sezan je bio jedan od najvećih postimpresionista. zbijeni ritam. koji su sa njegovih slika mogli da uoče da geometrija ne služi samo za označavanje nedoglednih perspektiva. 1893. Pokušavaju da poprave nedostatke impresionizma: tumačenje stvarnosti je ograničeno. «netačna perspektiva» Žena sa posudom za kafu. Posle prelazi u postimpresionizam i suprotno impresionistima. Le Comte Pariz. te su ga prevazišli u raznim pravcima. vizuelno posmatranje opasnost da se svaki oblik razloži i pretvori u određenost boja Impresionisti nisu nikad imali određem program. kupu i loptu. Ovim stavom Cezanne je uticao na generacije slikara. gust impast. godine: umire Manet (1882. godine dolazi u Pariz i tad u početku radi u znaku romantizma. godine odlikovan je legijom časti). valjak. naročito kod kubista. što traje kratko. trougaoni raspored. Modulirao je predmet smišljeno kontrolisanom bojom. da se ne bi izgubio sjaj. raspoređenom u određene geometrijske planove. ali se nikad nije interesovao za teme «isečaka iz života». godine. 1898 – 1905. pridaje se značaj «dekorativnoj» kompoziciji slike često guše svoju osećajnost. 1886. a ne njene promenljive pojave. Galerija Tate London. To su bili umetnici koji su prošli kroz impresionističku fazu. već da se ona primenjuje i na predmete. slikarstvo ravnoteže. čaša i jabuke. već kakvi postoje u duhu slikara. izjednačivši ih sa istim mrljama boje i svetlosti. savršena geometrija kompozicije. 1898 – 1900. U svakom slučaju oni nisu bili «antiimpresionisti». ali ih ograničenja impresionista nisu zadovoljila.

Musej Savremene Umetnosti Pariz Portret Felixa Feneona. Posle je pručavao linearne vrednosti. Pravio je beskrajne nizove prethodnih studija. razvijajući poentilizam (neoimpresionizam = divizionizam). 1889. provodeći i po godinu i više dana nad njima. Poput Karavađa i Van Gogha su poštovali oni koji su se divili umetnosti silovitih emocija. odlazi u umobolnicu u Saint Remyu. Cambridge 68 Jandrić Jovan . Njegove slike su sad plamtele bojom. koji kod njega nije bio posledica teorije. privatna zbirka NY Žitno polje i čempresi. likovi sasvim u profilu ili sasvim frontalno. Čak je bio sebi odrezao uvo. Nije postao slikar sve do 1880. Amsterdam Autoportret. U njemu dominira snažno osećanje za siromašne slojeve. London Zvezdano nebo. 1889. godine seli se u Pariz gde upoznaje vodeće umetnike. ubrzo je postala manifest poentilizma. Fondacija Vincent Van Gogh. godina Musee d'Orsay Pariz PAUL SIGNAC (1863 – 1935. U tom razdoblju je psihički oboleo. 1888. 1899. te je jedno vreme i on bio misionar među siromašnim rudarima. godine. godine je naslikao svoja najbolja dela. 1890. Dela: Krojačica. modelovanje i skraćivanje svedeno na minimum. oblici su svedeni na geometrijska tela poređani u skladne odnose izražene svetlom i bojom Parada. 1890. ulje na platnu Muzej Savremene Umetnosti NY. On je začetnik kolorističkog ekpresionizma. Cirih Ulaz u Marsejsku luku. naglašeni potezi kista. 1887 – 1888. Teme su mu veselije. a kratko vreme je čak i vršio opite sa Serovom divizionističkom tehnikom. kao i pesnik ljudske patnje. stoga ga zovu i ekspresionistom. 1885. 1885. Nastavio je impresionističko proučavanje svetla i boje. 1886. godine) Smatrao je da impresionizam ne pruža umetniku dovoljno slobode da izrazi svoja osećanja i subjektivni izraz. godine. Od tad pa do 1890. Umetnički muzej Fogg. 1888. Van Gogh je prvi veliki holandski posle XVIII veka. tj slikanje upotrebom malih mrlja čiste boje. prava izražajna snaga kompozicije proizilazi iz čiste i snažne boje Autoportret sa obrijanom glavom. Tad još nije bio otkrio značaj boja. godine. godine. Bio je sin holandskog protestanskog sveštenika. Fondacija Vincent Van Gogh. godine. Dela: Kupači na Asnieresu. slično Egipćanima Cirkus. slika na platnu. Krajem veka slika je apstraktnijim stilom koristeći mrlje sjajne boje kako bi postigao veću izražajnost. 1911. Sa Serom je 1884. ali slikarstvo je i pored toga ostalo samo glavni nosilac njegovih ličnih osećanja. On se posvetio malom broju veoma velikih slika. Zbog raznolikosti snage i originalnosti svoga stila on je jedna od vodećih figura u umetnosti XIX veka. slika na platnu Nacionalna Galerija. godine) Zajedno sa Serom je osnivač divizionističke tehnike poentilizma. 1884 – 1886. U ovom razdoblju posvećuje se pejzažu. godine seli se u Arles (južna Francuska). Pošto je izražavanje osećanja bila njegova glavna preokupacija. već nužnosti potrebe da izrazi svetle i tamne strane svoga bića. godine. godine Muzej Savremene Umetnosti NY VINCENT VAN GOGH (1853 – 1890. te je bio «veliki ludi umetnik» svoga vremena. godine je napisao ključno delo neoimpresionizma. 1889. 1888. godine. National Gallery London. 1880 – 1885. ozbiljne teme). sjajan kolorit i jaka sunčeva svetlost Nedeljno popodne na otoku La Grande Jatte. Metropolitan Museum NY. Amsterdam Umetnikova soba u Arlesu. godine – preimpresionističko razdoblje slikarstva (tamni gusti nanosi boje. Svojim mahnitim potezom kista i snažnim osećanje za boju i pokret on je bio dramatičar čiste umetnosti. godine. godine) Žorž Sera je kao i Sezan hteo da impresionizam učini čvrstim i trajnim. godine. Dela: Ljudi koji jedu krompir.Istorija umetnosti Novi vek GEORGES SEURAT (1859 – 1891. 1883 – 1884. Pariz mu je otvorio oči za čulnu lepotu vidljivog sveta i naučio ga slikarskom jeziku bojenih mrlja. godine osnovao Societe des Artistes Independants. Umetnički Institut Čikago. godine.

nadahnutim svim kulturama. 1886. religiozni obred na Tahitiju Odakle smo? Ko smo? Kuda idemo? 1897.g. Od 1888.g. Skupina Nabis smatrala je da su dekorativne umetnosti jednako vredne kao i slikanje pa su mnogo vremena posvetili grafičkim umetnostima. ni svetlost. Smatrao je da obnova zapadnjačke umetnosti i civilizacije mora početi od primitivnog sveta. Boston NABIS Bili su simbolisti. najviše orijentalnim i drevnim. 1898 g. Bio je više pod uticajae Seurata. godine) Istraživanje religioznog iskustva imalo je značajnu ulogu u njegovom delu i životu. Muzej Likovnih umetnosti. je sa Van Goghom. Ipak.). a i zapauzio je da je religija sastavni deo svakodnevnog života seoskog stanovništva. uprošćenim oblicima.). Ta Matete (Tržnica). a ne samo onima sa zapada. Paul Ranson (1864-1909. ponovo odlazi tamo nakon retrospektivne izložbe u Parizu. Edinbourgh. Zamerao je impresionistima zbog odsustva misli i mašte i njihovoj naučnoj analizi svetlosti suprotstavio je oslobađanje od podražavanja prirode.g. prikazuje jednostavnu neposrednu veru seljaka. te priklanjanje figurativnim izvorima. su osnovali grupu Nabi..). Basel (CH). Henri Gabriel Ibels (18671936. Dela: Enterijer.. slika na platnu.g. Predstavnici: Maurice Denis (1870-1943. posvetio se umetnosti.Istorija umetnosti Novi vek PAUL GAUGIN (1848 – 1903. ilustraciji. Dela: Vizija posle propovedi (Jakov se rve sa anđelom). nego Gogena. Nirvana.g.g. 1891-1893. «sintetizirane» oblike koji su podsećali na intarzije. Edouard Vuillard(1868-1940. Dok su neki članovi grupe Nabi slikali prizore iz pariskog života drugi su slikali teme iz mašte i mitologije.g. 1891. Felix Vallotton (1865-1925. Boje su primarne i na njegovim slikama boje ne opisuju predmet ni senku. ulje na platnu. Boje su neprirodne i blistave. Modelovanje i perspektiva su ustupili mesto ravnim. 1883. Umetnost XX veka mu duguje približavanje različitim izrazima.g. Gogen je podsticao na slobodno biranje modela i stilova. Niko prije njega nije išao tako daleko da učenje o primitivizmu primeni u teoriji i praksi. Grupa je nagovestila i početak moderne umetnosti.g. On kombinuje ravne površine i iztazite konture sa svetlucavim divizionističkim mozaikom boja. Unutar skupine svaki je od umetnika imao svoju ulogu.).. jedna pored druge.g.g. Škotska Nacionalna Galerija. posećuje Tahiti i 1895. Osećanje i emocije prevodili su u dekorativne kompozicije.g.g. Pierre Bonnard (1867-1947.. plakata i novina. već nanete čiste u velikim površinama. tokom prve posete Tahitiju Žrtve zahvalnice. 1889.g. zbog gnušanja od modernog industrijskog života. 1888. 1892. Kunstmuseum. čitavu skupinu je objedinjavao prezir prema naturalizmu. Mladih umetnici su bili Gogenovi simbolični sledbenici. Za njega su boja i linija osnovna sredstva samostalnog izraza.g. Smatrao je da se jedino u zemljama nezaraženim zapadnjačkim idejama napredka.). Tu je uspostavljena ravnoteža između 2D i 3D efekata. drvorez. Njegovi simbolični sledbenici. 1892. privatna zbirka. Likovni izraz koji je stvorio Pol Gogen nazvao je sintetizam.g. konvencija i zakona može izraziti potpuno slobodno i sa istinskim osećanjima.. srednjovekovne emajlirane pločice i japanske grafike. Pariz 69 Jandrić Jovan . dizajnu pozornica. koji su sebe nazivali Nabi (hebrejska reč = prorok) bili su manje značajni po svom kreativnom talentu nego po sposobnosti da formulišu i opravdaju ciljeve postmodernizma u obliku teorije. EDOUARD VUILLARD Bio je najtalentovaniji od svih mladih umetnika u Nabisu. seli se u Bretanju. boja stvara različite odnose i harmonije.). ritmično obojene harmonije oblikovane u vitražima.g. snažno uokvirenim crnim linijama. Samo raspoređivanjem obojenih površina uokvirenim linijama je moguće izraziti celinu vizuelnog iskustva i proizvode mašte.

Majstor radirunga (crtež urađen radiranjem) i litografije (umnožavanje crteža presom) Redon se inspirisao fantastičnim vizijama španskog slikara Franciska Goje i romantičarskom literaturom. iz serije Edgar Poe.. tajanstvene i fantastične aluzije. čudan usamljenmik. 1876 g. Paris Pesma nad pesmama. Muzej Ohara. Musee Gustave Moreau. Cambridge. Potomak je romantičara. Musee Gustave Moreau. ali je jezik njegovih slika još više ličan. Ilustrirao je knjige pesama i proze. stvorio je svet lične fantazije. divio se Delacroixu. 1876 g.Istorija umetnosti Novi vek GUSTAVE MOREAU (1828 – 1898 g. On je «slikar Saloma». USA Saloma pleše pred Herodom.... 1885 g. 1898 – 1900 godina 70 Jandrić Jovan .) Bio je drugi usamljenik kojeg su svojatali simbolisti. litografija Kiklop. Kurashiki. 1893 g. Kao i Moreau imao je opsednutu imaginaciju. 1876 g. Japan ODILON REDON (1840 – 1916 g. teme smrti. koji ima mnogo zajedničkog sa srednjevekovnim sanjarijama nekih engleskih prerafaelita. Pariz Jednorozi. 1882 g.) Jedan je od najstarijih umetnika kojeg su simbolisti svojatali. Foggov umetnički muzej. Teskobni vizuelni paradoksi naći će široku primenu kod Dadaista i Nadralista. Dela_ Pikaza (Salomina igra). Radi egzotične teme. Dela_ Balon-oko. ulje na platnu. ulje na platnu.. Tek kasno u životu je stekao priznjanje. Paris Priviđenje.. Louvre.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->