P. 1
Istorija Adventist Teologije - Dzordz Najt

Istorija Adventist Teologije - Dzordz Najt

|Views: 167|Likes:
Published by cobi63

More info:

Published by: cobi63 on Feb 04, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/16/2013

pdf

text

original

Ova skripta je nastala za vreme predavanja, simultanim ukucavanjem onoga što je profesor Najt govorio.

Ovo nije lekturisan text. Takodje, postoje i neke slovne greške. Ali nadamo se da će ova skripta poslužiti svojoj svrsi i biti od koristi. - Izdavači. Aleksandar Santrač: Ovo je jedan predmet koji se daje na postdiplomskim studijama i predmet je: Istorija Adventističke Teologije - Razvoj teologije našeg pokreta od začetka do danas. Jovan Mihaljčić: Najt ima prvenstveno pastore u vidu.

Skripta iz predmeta:

Istorija Adventističke Teologije Profesor: George Knight
Uvod: Ovo ne treba da se zameni sa istorijom Adv. crkve. Mi ćemo proučavati osnovne činjenice: kako smo postali ono što jesmo. Ovo neće biti predavanje ni o teologiji već o istoriji teologije. Ovo nije kurs ni o egzegezi ali će se pojavljati i pitanja u vezi egzegeze. Kada budemo završili bolje ćemo razumeti šta je to Adventizam, to ne znači da ćete imati sve odgovore, štaviše pojaviće se mnogo novih pitanja ali sami istražujte dalje. Na ispitu će biti neka objektivna pitanja i onda 1 esej a konačan izbor je na Saletu. Ta pitanja ćete već dobiti sutra. Do danas, nema udžbenika o ovoj tematici. Ja sam knjiga ali kad dodjem kući onda će izaći iz štampe knjiga pod naslovom "Potraga za identitetom." Ko smo mi? i šta znači biti SDA I na ovim predavanjima odgovaram na to pitanje. Predavanja imaju 6 delova: 1. deo - kontekstualini temelj utemeljenja adventizma, kakva su bila verovanja u okolini adventista kada su se oni pojavili, 2. deo - Milerizam i njegova teologija. pokret je došla u krizu i ta kriza je Kada je došlo do razočarenje,

3. deo - šta je to biti Adventista u okviru adventizma. Šta smo mi u odnosu na one druge razočarane adventiste. I u toku tog perioda proučavamo naše unikatne doktrine: Subota, svetinja, stanje mrtvih, istrašni sud i premilenijum. Izgleda da je ovaj period od 1 1

1844-1886. Naši rani prop. volili su da prave te zaključke šta znači biti adventista u adventizmu. Ponekada volimo da propovedamo adventizam da zaboravimo na hrišć. U to doba mi bi izazivali najbolje propovednike i onda smo vodili raspravu koji je dan za svetkovanje. Često smo pobedjivali ali smo bili uskogrudi i 4. deo - oko 1886. je jedno novo pitanje izašlo: Šta je hrišćansko u adventizmu. I to pitanje ćemo proučavati. To je u periodu generalne konferencije 1888. (1887 do kraja 90-tih.) 5. deo - Zatim pojavljuje se nova kriza i nova pitanja: Šta je to fundamentalno u adventizmu. Protestantska crkva se tada podelina na ultrakonzervativnu i liberalnu. Taj period u adventizmu 1920-55. 6. deo - od 55. do danas. Mi se još nalazimo u novom vremenskom razdoblju. Naziv perioda: Adventizam u teološkoj napetosti. Neki kažu ovo je adventizam, a drugi kažu da je nešto drugo. I mi ne možemo shvatiti sadašnje debate u okviru adv. bez istorijske pozadine, i to je još jedno predavanje kojim završavamo predavanja. Ovo je pregled našeg kursa. U prvoj polovini kursa stižemo do 1850 godine. Te rane godine gradimo sve ovo kasnije. Ovaj najraniji deo će vam izgledati najpoznatiji. Ali iznenadićete se nekim pitanjima koja se pojavljuju kasnije. Nemojte misliti da adv. teol. nije rasla i preobražavala se. Veliki deo pionira ne bi prihvatili 27 današnjih verovanja jer nisu verovali u trojstvo potpuno Božanstvo Isusa a i u Sv. Duha. Videćemo i kako je dolazilo do promena i koje su to promene.

Predavanje 1:

Teološki kontekst u kome je došlo do pojave Adventizma
Pravoslavlje nije rodjeno u Americi već se pojavilo u istočnom delu rimske imperije i da bi razumeli pravoslavlje, morate ga razmatrati u svom kontekstu. Luteranstvo nije rodjeno u Africi. SDA je rodjen u SAD u sredini 19 veka. Rodjen je više na zapadu nego na istoku, i zato je pod jakim uticajem ideja zapadne Evrope i SAD. Proučavaćemo 6 tačaka tog konteksta: 1. Anabaptisti. SDA nije deo ni Lut. ni Kalv. frakcija. Mi smo deo radikalne reformacije - anabaptista. Zato što anabaptisti kažu da Luter i Kalvin nisu otišli dovoljno daleko u reformaciji. Mi želimo da se vratimo sve do kraja do n.z. crkve. To je to radikalno u Anabaptizmu. Ne 2 2

delimično, već potpuno vraćanje Bibliji. Ta atmosfera koja je došla iz perioda reformacija prožimala je SAD. Postoje neke osnovne ideje zalaganja Anabaptista: - Sola Scriptura - vraćamo se celim putem natrag Bibliji. U tom smislu oni su najveći protestanti od svih. Oni su želeli da slede Bibliju sve do njenog prirodnog zaključka. Ne Bibliju koja je profiltrirana kroz 15. stoleća interpretacija, već je to pokret povratka Bibliji. - Anabaptisti su bili pokret bez KREDA. Biblija je njihovo kredo, proba njihove vere a ne neki ljudski niz doktrina. - Anabaptisti su bili crkva vernika. Oni su verovali i u krštenje samo odraslih. Odbacivali su krštenje dece. Možda to ne zvuči kao jeres ali u kulturi u kojoj su svi verovali u prvobitni greh i u kojem su od 5 beba 3 umirale, a osim toga samo krštenje je imalo magijsku aromu, ove ljude su posmatrali kao velike neprijatelje čovečanstva zato što su osudjivali veliki broj dece na pakao. I zato su ih progonili i kat. i protest. Zato što su verovali u krštenje samo odraslih. Prvo je dolazila vera a onda krštenje kao odgovor na veru. - crvka je bila paćenička crkva. To nije bila plemićka crkva - crkva prinčeva. I kao anabaptisti, mi smo došli na ideju odvajanja crkve od države. Može se ceo niz predavanja o anabaptistima održati a mi samo 5 minuta. Ovo je pogled iz aviona. Neki od naših vernika su mislili da mi idemo za Luterom. Ne. Anabaptisti. Početak je u 16. veku. Oni su verovali u opravdanje verom, spasenje milošću kroz veru, medjutim mnogo više od ostalih protestanata bavili su se pitanjem hrišćanskog ponašanja 2. Pokret obnavljanja - restauracija. Anab. nije bio zastupljen u velikoj meri u SAD. Ali duh anabaptista je bio zastupljen. Nekad se ovo zvalo primitivizam ali ne u lošem kontekstu već vraćanje prvoj crkvi. Ovaj pokret obnavljanja je uneo duh anab. u SAD. U nekoliko delova SAD oko 1800. godine, ovaj pokret obnavljanja je želeo reformu crkve obnavljajući n.z. učenja u njihovom krilu i oslobadjanja od onoga što su smatrali da je otpad koji je ušao tokom vekova. Ovi obnovitelji nisu smatrali da se reformacija dogodila u 16. veku već da je tek započela. To nije tačka u vremenu, već nešto što je započelo sa Luterom ali se neće obnoviti sve do drugog dolaska, do potpune obnove. Oni su imali nekoliko centralnih verovanja: - odanost autoritetu Biblije. Imali su izjavu Ne kredo nego samo Biblija. To su mogli reći i rani adventisti. Ovo verovanje je navelo da obnove nekoliko doktrina. Krštenje uronjavanje. Oni ne govore o onome što ne govori Biblija. Bilo je mnogo ogranaka od ovih pokreta. Učenici Hristovi, ili crkve Hristove, ali ono što je najvažnije za adv. to je pokret Hrišćanska Veza (knekšn). Ovaj pokret je važan za našu istoriju zato što su dva od 3 naša pionira bili u ovom pokretu: Dž. Vajt i Bates a 3 3

i drugi čovek Milerizma je bio iz ovog pokreta. Ima veliki uticaj na adventizam a ova hrišćanska veza je ogranak pokreta obnove. Jedna od ideja koje su Bates i Vajt doneli u adv. je antitrinitizam. Za njih Bog je samo otac. Reč trojstvo nemamo u Bibliji i prema tome mora da je to deo otpada. Ali oni su bili i poluarijevci. Nisu verovali da je Isus večno postojao. On je nastao u nekom trenutku u prošlosti. Odatle dakle se ove postavke javljaju u teologiji adventističke crkve. 3. Veslijanizam, Metodizam. Ovaj pokret je veoma uticao na rani adventizam, jer je treći od osnivača bila iz ovog pokreta - EGW. Tri pionira su ovi spomenuti. Bates, EGW i Dž. W. Celokupni pristup spasenju dugujemo metodizmu. Njihova teologija evo 5 osnovnih tačaka o spasenju: - uslovna predestinacija. Ne vi niste rodjeni spaseni, vi ste predestinirani da budete spaseni ali postoji uslov. Vera, bez nje ne ispunjavate uslov. Prema tome, vera je važan faktor. - neograničeno, opšte pomirenje. ljude. Hrist nije umro za neke već za sve

- Slobodna volja, ili slobodan izbor, Bog nam je dao slobodu da izaberemo ili odbacimo njegovu volju. - božja spasonosna blagodat nije neodoljiva, možete se odupreti i - moguće je otpasti od blagodati, suprotno ideji 1 spašen zauvek spašen. Najvažniji deo metodizma u Adventizmu je celokupni paket spasenja. Vesli se slagao i sa Lut. i Kalv. što se tiče blagodati vere, ali njegov najveći doprinos je na području posvećenja. Tu se Vesli udaljava od Luteranske tradicije. Vesli insistira da je posvećenje apsolutno neophodno u životu vernika. Vesli voli Jakova. A Luter se pita šta će on u Bibliji. Luter je govorio: "Evandjelje ili zakon," a Vesli "Ev. i zakon." To dvoje idu zajedno. Luter je rekao: "Vera ili dela" a Vesli je rekao: "Vera i dela." Vrlo usko povezan sa Veslijevim shvat. posvećenja je njegovo shvatanje savršenstva. Ono je moguće u ovom životu. Ali sada ima važna izjava: Nije verovao u istu definiciju u koju je verovala srednjev. crkva jer je ona to izvukla iz grč fil što dovodi do savršene bezgrešnosti. I Lut. i Kal. prihvataju srednjevekovnu definiciju savršenstva. Ali Vesli kaže ako je to def. bibl. savr. onda ne verujem u nju. Savršenstvo za Veslija je ljubav preme Bogu i bližnjemu telom, umom dušom, predati celo svoje biće u ljubavi Bogu i ta ljubav treba da se iskaže u službi bližnjem. Zašto je ovo važno za SDA. Zbog Elen Wajt koja se služi rečju savršenstvo kao i Vesli i ovde je 1 od najvećih tragedija naše teologija. Mi mso preuzeli reči od EGW o savrš. a toj reči dajemo srednjev. katoličko tumačenje. I tako je nastao jedan teološki monsturm koji deli SDA crkvu po svetu. Najvećim delom što spise EGW ne čitamo u njihovom teološkom kontekstu. Vratićemo se jer je ovo savremeno pitanje u 4 4

adventizmu. Mi čak ne tumačimo reči EGW ni u njenom ni u Biblijskom kontektu. EGW je bila metodista po Vesliju a mi vidimo da deo tog nasledja kojeg je donela adventizmu je naglašavanje posvećenja i savršenstva. Ja volim to kod Veslija. Opravdanje je delo trenutka a posvećenje je deo koje se obavlja celog života. Da li ste ovo čuli. Naravno EGW ovo koristi. Po Vesliju opravdanje je uračunata pravda, dok je posvećenje data pravda. Treba da shvatimo na koji način su ovi pokreti povezani sa nama. Iz drugog pokreta 2, pionira a iz 3. 3i a i doprinosi ovih pokreta našoj teologiji. 4. Puritanizam. To je Engleska i SAD forma Kalvinizma. ne slaže sa puritanizmom po pitanju puta spasenja. Veslijanizam i puritanizam su suprotni i njihove postavke po pitanju spasenja: neuslovna predestinacija što znači - da od samog rodj. neko je odredjen za nebo a neko za pakao. - nemate slobodnu volju, Bog odlučuje - ograničeno pomir. Hrist nije umro za sve već samo za neke. SAD se

- blagodat je neodoljiva. Ako On želi da te spase ne možeš odbiti. - 1 spasen za uvek spasen ne možeš otpasti od blagodati božje. Mi prihvatamo metodizam po pitanju ovoga a ne putritanizam. A šta je od puritanaca u adventizmu. 2 stvari: a, Ni jedan pokret u istoriji hrišćanstva se nije bavio pitanje subote, dana od odmora, kao oni, ali za njih je to nedelja i držali su je strogo kao što se poštovao u s.z. Važnost dana od odmora prožima Američku svest i svakako je učinilo i preve adventiste osetljive na dan od odmora. b, Njihova želja da menjaju društvo putem zakonodavstva. Oni su gledali Ameriku kao zavetni narod, a u s.z. dan odmora je znak zaveta i oni su zainteresovani da se zakonom utvrdi nedelja kao znak zaveta sa Bogom. Ovo je imalo veoma veliki uticaj na nas. Kad su čitali Otk 13. i 14. ali su počeli da se bave ne samo subotom već i nedeljnim zakonodavstvom. Ima još jedan način razlikovanja izmedju Kalv ili pur i Vesl. Način na koji se bave teolog. Kalvinisti se svadjaju o pitanju reči, uzbudjuju se oko definicija svake reči. Imamo i neke adventiste koji se bave teologijom na taj način. Ali metodizam ima mekši pristup teologiji. Teologija je važna ali ako izgubiš hrišć. iskustvo onda si sve izgubio, pa makar odbranio doktrinu. Ova dva pristupa imamo i u našoj istoriji. Na g.c. min. 1888. neki su došli grubo, braneći teologiju, i EGW je uznemirena zbog ovakvog duha. "Ako vaša teologija vas čini takvim ljudima što dalje od mene" i danas imamo slične ljude. 5 5

5. Deizam. Kako to, možda se pitate, da je deizam uticajan faktor u kontekstu. Oni su humanisti, ne veruju u mešanje natprirodnog. Definicija pojma: Bog je stvorio svet i onda otišao na godišnji odmor. Nema natprirodnog otkrivenja, čuda, on ne odgovara na molitve, on je stvoritelj. To je sve logički stavljeno. Napravio je zemlju kao majstor sat. I on deluje za zakonima tehnologije. Postavio zakone i otišao. Miler je bio deista. On se vratio hrišćanstvu kad je bio 30-tih godina. On nije harizmata već privlačio je svojom logikom ljude. I danas je deizam prisutan kod nas, ne po svom humanizmu već u pristupu evangelizaciji. Intelektualno razumevanje 27 osnovnih verovanja. Ali u Bibliji ima više nego što je razumevanje. Srce, isto kao i razum, ali često advenstizam cilja na razum. (Kada sam u 19 godini starosti postao adventista niko me nije pitao jel' volim Isusa već da li sam razumeo subotu i ostale doktrine, a ja i nisam volio Isusa. 8 god. nakon toga sam odustao od propovedničke službe i 6 god. sam lutao u dalekim zemljama pre nego što sam postao hrišćanin. Bio sam adventista 14 god. pre nego što sam postao hrišćanin.) Često gledamo na religiju da li razumemo doktrinu, suviše intelektualno. 6. Tu imamo dva uticaja ali su kao jedan. Bekonijanizam i filosofija zdravog razuma. Ovi pokreti su bili jaki u ranim god. 19. veka. Bekonijanizam je naučni pristup i kada se primeni na Bibliju - šta znači. Kada prikupite sve bibl. tekstove koje govori o nekoj temi i kada ih stavite na 1. mesto i analizirate onda upoznateje Bibliju. To je naučni pristup. Fil. zdravog razuma je da i laici mogu da razumeju Bibliju, ne treba da budete teolog ili filozof. Ovo je važno. U stvari ni 1 od naših pionira nije imao teološko obrazovanje. To ne znači da su bili neznalice, već nisu imali titulu. Ovi faktori koji su iz pozadine uticali su važni. Osim ovih faktora moramo uključiti i kulturne faktor koje uzimamo u obzir: Drugo veliko probudjenje. - To je bilo obnovljenje hrišćanstva koje je zahvatilo celokupni kontinent SAD, od sredine 18. veka, pa sve do 1840. Najsnažnije versko probudjenje koje je zahvatilio sev. am. i ono je više doprinelo nego bilo šta drugo da je Amerika zemlja hrišćanstva. Ovo nije bilo samo versko probudjenje već i socijalno: da se ukloni društvene nepravde, ratovi, ropstvo, bilo je na stotine takvih ref. društava, čak su osnovali i Američko vegetar. društvo. Čemu je to sve služilo? Da bi se nagovestio uvod u milenijum, da naprave svet sve boljim i boljim sve dok Božje carstvo ne počne na zemlji. Veliki evangelista toga vremena 1837. god. rekao je milenijum može da počne za 3 god. ako crkva učini svoj deo učini društvo savršenim, i ako učini da vernici dostignu savršenstvo. U 6 6

ovoj teologiji milenijum dolazi na prvom mesto i traje 1.000 god i Hristos dolazi na kraju milenijuma. To je postmil. i u taj kontekstu dolazi Miler i on govori isto, milenijuum upravo dolazi ali u nečemu se varate, Hrist ne dolazi na kraju milen. već na početku milen. I to je ta radikalna promena, premilen. Vreme je zrelo za naglasak na milenijumu. Ali Isus dolazi sada po Mileru a ne za 1.000. 1843. Ono što je Miler propovedao je bilo lako za prihvatiti i prihvatili su oko 500.000 od ukupno 60.000 ljudi. Drugo predavanje:

Milerizam:
- Ovo predavanje ima 4 podteme A. B. C. D. Milerova hermeneutika, pristup i tumačenje Biblije Milerova eshatologija Milerov pogled na 1. i 2. andjeosku vest iz Otk 14. Mileritski pokret sedmog meseca i veliko razočarenje.

Milerizam je veoma važan za istoriju advenstizma zato što je na neki način postao ishodište adv. teologije. Prvi adv. prihvataju veliko deo teologije ali ne svu. Gradili su na njegovoj herm. i eshatologiji. Evo naslova dela gde možemo videti Milerizm: - F. D. Nichol - L. E. - Midnight Cry - štampana je na 100-godišnjicu pokreta. IV

Froom. Prophetic Faith of our Fathers

- G. Knight - Millenial Fever - i tu se objašanjava milerizam do današnjih dana. Samo ova knjiga objašnjava kako od milerizma do adv.

A.

Milerova Hermeneutika.

Miler je bio u velikoj meri čovek 1 knjige: Biblije. Možete reći daje pravilo S.S. bila u temelju svega što je verovao i propovedao. On je pristupao Bibliji na veoma naučan način što je bilo zasluga njegovog deističkog racionalizma, i onog deističkog verovanja da čovek može razumeti istinu ako je bude proučavao. Milerova Herm. je za nas važna jer smo prihvatili njegov pristup Bibliji, posebno proučavanju proročanstava. Jedan od negativnosti ovog kursa je u tome što su mi rekli da ne donosim materijal koji traba čitati. U toku ovog kursta upotrebljavam nekoliko 7 7

knjiga i 1 zbirku dokumenata a Milerova pravila o tumačenju Biblije ću poslati za biblioteku. Milerova pravila interpretacije 1. Sva Biblija je neophodna - Zato što su mnogi govorili da je potreban samo N.Z. Sve je neophodno. Ona se može shvatiti marljivim primenjivanjem i proučavanjem. Drugim rečima nije nemoguće shvatiti ono što ona kaže. Čak i ako ne razumete jevr. i grčki - važno za Milera jer je on bio običan vernik, ali je verovao da ga je Bog vodio. Ovo je pristup teolgiji običnog čoveka. Bog blagosilja svakog ko želi da ga upozna. Ovo danas može biti značajno za našu kulturu. Kada sam prvi put sreo sa jednom pravoslavkom i pokušao sam joj reći nešto iz Biblije. Ja ne čitam Bibliju, sveštenik mi objašnjava. To nije Milerov pristup. Svako može da shvati. 2. Svaka reč ima neku ulogu u objašnjavanju teme, onako kako je objašnjena u Bibliji. 3. Biblija sama sebe tumači. Ako uzimam neki spoljni autoritet, onda se ne oslanjam na Bibliju nego na tumača. On je postao čovek 2 knjige: Biblije i konkordansa. Reči. 4. Da bi razumeli doktrinu skupite sve tekstove Biblije koji govore o toj temi i da svaka reč ima svoj uticaj i onda formirajte svoju teoriju bez kontradikcije. Ne možete biti u zabludi ako ovako radite. Ova četiri pravila se odnose na opšti Milerov pristup. On je imao sistematski pristup stvarima. Ostala pravila se odnose na tumačenje proročanstava. 5. Da li je Bog otkrio ono što se pojavljuje u pričama. Da, i to stalno ponavlja u različitim delovima pisma. Ako želite nešto da shvatate onda morate uzeti proročanstva, priče i simboliku iz različitih delova prikupiti i tek onda razumeti šta Bog želi da kaže. 6. preskačemo neka. 7. Kako možete odrediti da li se neki pojam koristi simbolički? ta reč ima smisla kada se upotrebi u stvarnom značenju izmi te je u doslovnom značenju. Ali ako se ne uklapa onda mora da je simboličko. Ako

8. Da bi simboli uvek imali simbolično značenje, on upotrebljava reč zver koja znači carstvo. dan je godina. 9. ako želiš da shvatiš............. Biblijska upotreba simbola daće njeno značenje. 8 8

10. Simboli nekad imaju više od jednog značenja. npr. Dan - može biti neodredjen period, jednu godinu ali i hiljadu godina. 12. Kako razumeti velika proroč. u Dan i Otk. Uporedjujte ih sa istorijom i onda ćete pronaći dogadjaje koji se uklapaju i onda ćete shvatiti da ste pronašli tumačenje. 13. Najvažnije pravilo od svih je da morate pristupati Bibl. sa verom. Mi moramo verovati da Bog se uvek drži svoje reči i štiti je i On je Bog koji vodi računa o vrapcu i broju vlasi, on će sam stražiti nad prevodjenjem reči i staviće ogradu oko iskrenih ljudi da ih sačuva da ne zalutaju od istine, iako ne razumeju jevr. i grč. Miler je bio veoma siguran u svojih 13 pravila. On ne samo da je znao zašto već je odgovorio i kako treba da se Bibl. proučava. Vi ćete otkriti da ćemo se napočetku svake sekcije baviti autoritetom i hermeneutikom. Jer ako smo pogrešili na ova dva područja, onda ćete biti na pogrešnom putu na svakom. Ko je naš osnovni autoritet: Biblija ili EGW. Najveće pitanje adv. teologiji je pitanje autoriteta. Ne samo B. ili EGW već i služenje razumom. Ali zaključujući reći ću da je Miler zaboravio jedno pravila ali se služio njim i ja dodajem pravilo listi: 14. Tipologija: Tip i antitip (doslovni i simbolički Vavilon)

"Ja sam se posevetio uz molitvu, istraživanju reči i odlučio sam da ću odbaciti sve svoje predpostavke i da uporedjujem stih sa stihom i nastavio sam ovo proučavanje i išao sam od 1. Moj. stih po stih, i nisam išao dalje dok mi značenje svakog teksta nije bilo potpuno jasno. Kad sam naišao na teško mesto uporedjivao sam ga sa otalim tekstovima i uz pomoć konkordansa gde se upotrebljuju iste reči i tako uporedjujući kada sam uskladio, nestale su teškoće. Tako sam proučavao oko 2 godine. (ne samo 1h na dan već oko 8-12 sati dnevno. Bio sam zadovoljan činjenicom da Biblija tumači samu sebe. Uporedjujući je sa Biblijom shvatio sam da su se sva proročanstva koja su se ispounili ispunila doslovno. Sve parabole i priče objašnjene su u neposrednoj vezi ili na način ..... i tako shvaćene morale su biti shvaćenje doslovno u svom....... Biblija je sistem jasno otkrivenih istina, i čovek ne može da zadje osim ako nije lud. Miler je metodičan istraživač. Skoro da možete zamisliti kako sedi za stolom sa konkordansom i kad naidje na neku reč pita se šta znači i kako se obraća da vidi u konkordansu šta znači na drugom mestu. On je bio sistematične prirode. Svako proročanstvo je imalo dve tačke fokusa. 9 9

I te dve osnovne tačke fokusa su 1. i 2. Hristov dolazak.

B.

Milerova Eshatologija.

Eshatologija je plod njegovih zaključaka - otkrića. Milerizam je bio pokret jedne doktrine - 2. dolazak Hrista i to premilenijuma. To je i tematika koju je i SDA prihvatio od milerizma. SDA je jedini ogranak Milerizma posle razočarenje koji je ostao veran Milerovoj hermeneutici i njegovoj eshatologiji. Danilo 7-9 gl. tekstovi su postali centralni u argumentaciji Milera. (Dan. 12; Otk 14:6-8;18 1-4; Otk 10; Mat 25:1-13). Miler je bio ono što mi zovemo istoricista, postoje tri škole tumačenja proročanstva. 1. Preteristi - Oni smatraju da se proročanstvo u osnovi ispunjava u vreme života proroka. 2. Futuristi - Proročanstva se ispunjavaju pri kraju vremena.

3. Istorici kažu da proročanstvo nastaje u vreme proroka i traje do kraja vremena. Miler je bio pripadnik ovog pokreta razumevanja proročanstva i bilo je rasprostranjeno početkom 19. veka. L R. Froom u knjizi "Proročka vera naših otaca" 4. Vol. 404.405. str: "Ovde je citirao oko 80 tumača proročanstva i svi su gledali ispunjenja istek................. on nije bio sam. Teolozi sa obe strane Atlantika smatrali su da će se proročanstvo o 2.300 dana i noći ispuniti izmedju 1843 i 47. Teolozi su se složili što se tiče isteka ali se razlikuju po tome šta će se desiti na kraju tog perioda. Post milenijalisti ukazuju na dogadjaje na početku milenijuma. Premilenijalisti često to povezuju sa Dolaskom Hrista. Francuska revolucija je, što se tiče zamaha, nasilja i antihrišć. nastupa ispunila Evropu i Evropske kolonije užasom. Svi su mislili da je to doba vreme posletka. Postojali se reakcije na svakom području lj. delovanja. U politici - vraćanje konzerv. stabilnosti, u religiji - povratak sigurnim crkvama. Obnovljeno je proučavanje apokaliptike, posebno Dan. i Otk. Kaže se da je bilo više knjiga o 2. Hr. dolasku koje su bile napisane izmedju 1800 i 1850 nego ranije uopšte. Postoji niz knjiga koji su važni za proučavanje ovoga: - 1. grupa se bavi pitanjem kraja vremena. Centralni tekst na ovom području je Dan 12:4: "Danilo zapečati knjigu, do poslednjeg vremena. Mnogi će lutati tamo i ovamo i znanje će se umnožiti. Dan 12:9 "Idi 10 10

Danilo jer reč je zatvorena i zapečaćena sve do kraja vremena." Ti dogadjaji koji imaju veze sa Fra. rev. i pojavom Napoleona uputili su teologe na Dan. i Otk. kao nikada ranije. I od 1790. se zaista proučavalo i znanje ove knjige se umnožilo kao što se može videti po velikom broju publikacija. Slušao sam evandjeliste koji propovedaju ove tekstove o povećanju znanja i govore o avionima, svemirskim brodovima, kompjuterima, a to nema nikakve veze sa ovim tekstom. Ovaj tekst govori o sasvim drugom ispunjenjem. I ispunio se. Ljudske oči su išle po knjizi Danila i poznavanja knjiga proroka Dan. se povećalo. Velika proročanstva Danila, sveobuhvatna koja pokriva tok istorije Dan 2, 7, 8, 11, i velika vremenska proročanstva iz Danila, oba proročanstva su proučavana sa velikom pažnjom. Ljudi su se divili tačnosti i preciznosti tih proročanstava. - 2 grupa - se bavi vremenskim proročanstvima Danila. Posebnu važnost u odredjivanju vremena posletka imaju proročanstva o 1260 dana ili 42 meseca ili o vreme vremena i po vremena. 3 imena koji označavaju isti period. A spominju se nekoliko puta i u Dan. i Otk. Desetine knjiga počeli se pojavljivati krajem 19. veka razmatrajući ova i druga pror. i kako se ona odnose prema vremenu posletka. Frum na stranici 270.271. daje listu autora koji objavljuju knjige o ovim tekstovima u periodu do 1844. To je vreme budjenja interesa za proročanstva. Neki od ovih teologa smatraju da je posledak........ drugi da je to tačka u vremenu. A Miler je rekao da vreme posletka počinje krajem pape i gradjanskim autoritetom. Miler je verovao da je posledak počeo 1798. kada je Bertije napao Rim i zarobio papu. Na taj način je ukinuo papsku vlast. Drugi tumači bazirali su se na drugim dogadjajima tih godina, ali postojala je opšta saglasnost da se pror. o kraju vremena ispunilo, i da mi živimo usred poslednjih dogadjaja u istoriji sveta. Na osnovou ovog zaključka Miler je shvatio da se knjižica spomenuta u Dan. knjizi otvorila. Smatram da ste upoznati sa pror. u Otk. 10. Da će se 1 andjeo spustiti pri kraju vremena i ta knjiga je bila zatvorena a sada treba da se otvori. I ta knjiga kad se shvati to će biti veoma slatko u ustima ali veoma gorko u stomaku. Zanimljivo je da je još 1841. Miler shvatio značenje Otk. 10 i kako se ono odnosi prema raspečaćavanju knjige Danila i vremenu posletka. U časopisu Znaci Vremena iz Maju 1841. on daje jednu proročku kartu i na toj karti stoji 1798. do 1843. I na to razdoblje ukazuje Otk 10. kad govori o otvaranju knjižice. I govori o tih 45. godina. od 1798 od kraja sveta. Ovo shvatanje je zanimljivo jer Miler je 1841. došao do zaključka da njegov pokret znači otvaranje knjige, slatke u ustima ali nije izgleda pročitao celo poglavlje. Govorio je o delu koji mu se svidja, a zanemario ostatak. Ali Bog je znao za veliko razočarenje davno pre nego što se dogodilo. Slatko u ustima a gorko u stomaku. Celo svedočanstvo o Mil. pokretu je tu ali izgleda da on nije pročitao 11. stih - ponovo propovedaj. Da će još jedna vest slediti posle ove i da će slediti Milerovom pokretu koji je ustanovio da će poruka, biti slatka ustima. Mnogi drugi tumači osim Milera su uzimali 1798. kao godina početka posletka, dok su proučavali pror. o 1260 dana. Miler je bio u skladu sa svojim savremenicima, i što se tiče njegovih načela interpret. pror. i što se tiče njegovih zaklj. o 11 11

ispunjenju pror. o 1260 dana. Pror o 1260 dana se prvi put spominje u Dan.7. Kada se jednom ovo pror. shvati, ljudi će pažnju posvetiti Dan 8, gde se govori o 2300 dana i noći. U početku 19 veka veliki broj tumača proročanstava proučavao je o 2300 dana i noći i oni su imali mnogo zajedničkih tačaka što se tiče tumačenja proročanstava iz knjige pror. Dan. Uglavnom što se tiče načela dan za godinu, i o povezanosti iz Dan 8, sa pror iz Dan 9 i da 70 sedmica iz Dan 9 predstavljaju prvih 490 god u okviru 2.300 dana i noći. Ovo shvatanje proročanstva je bilo proširano kao rezultat, došlo je do opšte saglasnoti u vezi ovog proročanstva da će se nešto značajno dogoditi u istoriji sveta izmedju 1843 i 47. Miler je bio 1 od takvih. Nikada nije hteo da da tačno vreme dolaska, najtačniji njegov datum je negde oko 1843. godine. Sloga je vladala što se tiče vremena a ne i što se tiče dogadjaja. Postojalo je mnoštvo tumačenja u vezi sa tim šta će se dogoditi na kraju tog vremena: - Neki su govorili da će doći do čišćenja crkve, - Uništenja antihrista ili - Oslobodjenja palestine, - Neki drugi da će doći do sloma Islama ili pada Turske, - ili do početka milenijuma, - dana suda, - a neki su smatrali da se radi o 2. dolasku. Danilo 8,14. 1. 2. 3. 3 simbola:

2300 dana i noći, Svetinja Čišćenje.

Miler i njegovi savremenici su bili složni po pitanju vremena i tu nije bilo diskusije. Ali trebalo je otkriti i ova 2 simbola. Imam dokument koji potiče iz 1842. "Pismo Džošui Hajmsu" o pitanju čišćenja svetinje. Miler je pisao pismo koje je Dž. Hajms objavio - pismo u kome on objašnjava svoje shvatanje pojma čišćenja svetinji. Ovaj dokumenat volim jer mi on daje da udjem u Milerov um. Dokument pokazuje logiku kojom se Miler rukovodio u svom razmišljanju. "Dragi brate Hajms, još jedna kratka godina nevolja i stradanja i ja očekujem da ću videti Njega, koji će se opravdati svojom rečju pred svakim telom, i onda će on očistiti svoju svetinju. Kakav slavna nada, koliko puno besmrtnosti i večnog života. Dodji Gospode, o dodji brzo. Šta znači tekst u 8,14? "Svetinja će se očistiti." Gledamo Milera kako se hvata za konkordans i proučava svetinju i razmatra: 1. 2. Isus je nazvan svetinjom Nebo se naziva svetinjom 12 12

3. 4. 5. 6. 7.

Juda je nazvan svetinjom Hram u Jerusalimu Svetinja nad svetinjama je nazvana svetinja Zemlja. (Isaija 40.13) Sveti Božji su svetinja

Ovo je bilo sve što je pronašao u konk. A onda odlučno kreće na razmatranje pitanja: Koju od ovih svetilišta Danilo razmatra, i sam odgovara: Ne prvo, Hristos ne dolazi u obzir jer On nije nečisti. Ni drugo nije nečisto, nije ni 3. jer doslovnog Jude ni nema, ni 4. jer je hram razoren. Nije ni sv. nad sv. jer je i ona uništena sa hramom. E postoje još 2 pojma i oba zahtevaju čišćenje a to su crkva i zemlja. On je prvo pronašao sve što se moglo nazvati sv. i onda se pita koje od tih pojmova zahteva čišć. Samo 2. Zemlja i crkva. Sledeće pitanje šta je čišćenje. Kako će zemlja biti očišćena. On odgovara: Vatrom (2. Pet 3: "Kad će biti zli spaljeni ognjem, kada bude Gospod došao. Zemlja i zli će sagoreti za vreme 2. dolaska, onda ništa drugo se ne može dokazati. I pitanje: kada će Svetinja biti očišćena? kad bude došao isus. Čišćenje svetinje je čišćenje zemlje vatrom i dogodiće se za vreme drugog Hr. dolaska. On je na mnogo različitih načina došao do zaključka da je reč o 1843. a Dan 8:14 je centralni tekst u tom dokazivanju. Kada je došao do zaključka 1818. godine "radost je zavladala mojim srcem." Počeo je da propoveda, ali pre nego što je počeo, on je proučavao Bibl. sledećih 12 godina - 14 god ukupno, i on je počeo da proučava svaku primedbu, prigovor, koji se mogao pojaviti njegovim zaključivanju. Nije imao želju da ovo propoveda bilo kome, nadao se da će neki propovednik obaviti to, ali Bog ga je na kraju ubedio da on mora da počne. Njegova najzaokruženija knjiga na području eshatologije, prvi put je objavljenja 1833. "Dokazi iz pisma i iz istorije" Puni naslov glasi "Dokazi iz pisma i iz istorije o drugom dolasku Isusa Hrista oko god. 1843." Bila je značajno revidirana 1836. godine. U predgovoru knjige, kaže Miler da možemo dobiti saznanje o načinu dolaska, ali vreme dolaska je takodje naznačeno u nekim proročanstvima o 2300 dana i noći što znači godina, tada će se Sv. očistiti - nakon što je sila antihrista vladala 1260 godina, nakon što su 2 svedoka prorokovala 1260 dana. Dati su nam znaci vremena da možemo znati da je blizu - pred vratima. I dodaje 1 tekst kojije veoma značajan: Ako sam načinio grešku u tumačenju, da je vreme tako blizu, to vreme će razobličiti moju grešku. Ali ako sam rekao istinu o ovome, kako je važno vreme u kome živomo. Koliko je značajno što će se to uskoro dogoditi i koloiko je važno da se svako pripremi, da ga taj dan nebi zatekao nespremnim. Miler i njegove kolege su bile impresionirane svojim proučavanjem i onim što su gledali u svetu oko sebe. Ponovo naglašavam da Miler nikada nije postavio tačan datum. Ono što je želeo reći da je to oko 1843. A kad je god. 1843. postala stvarnost, "Zar ne možeš odredjeniji da budeš" - pitali su. Na osnovu 13 13

tipologije je rekao da možemo sa sigurnošću reći da godina kraja je izmedju 21 marta 43. i da će isteći 21. marta 44. On je verovao da je ta godina, ispunjenje ovog pror. o drugom hr. dolasku. Nikada nije dao tačan datum. A kada se neko pojavio sa 22. oktobrom, on je taj datum prihvatio nekoliko sedmica pre tog datuma. Milerova esh. ukazuje na 2. dolazak Is. Hrista. SDA bi prihvatlili tumačenje ali ne bi prihvatili njegovo shvatanje milenijuma. Oni bi prihvatili MIlerovo datiranje, a ne i mesto. Miler je smatrao da će to biti posle drugog dolaska, premilenijalistički ali on smatra da će zemlja biti očišćena vatrom na početku milenijuma a da je novo stvaranje zemlje na početku milenijuma i da će sveti ostati na zemlji u toku milenijuma. To je mišljenje sa kojim se SDA ne slažu. Negde 1845. oni su dali svoje različito tumačenje. Ali 57. SDA su jasno sagledali ovo pitanje. Mi se slažemo sa Miler esh. što se tiče 2. dolaska ali se ne slažemo po pitanju milenijuma niti dogadjaja u toku milenijuma. Jedna tačka u kojoj je miler esh. jedinstvena u hr. svetu ima vezu sa istekom vremena milosti. On je tvrdio da će vreme milosti isteći pre početka milenijuma. To je bilo tada jedinstveno mišljenje. I premnil. i postmil. su verovali da će milenijum biti vreme kada će ljudima biti pružena još jedna prilika i da će dolaziti do obraćenja u toku milenijuma. Ali mileriti se nisu složili. Pre 2. dolaska, vrata milosti će se zatvoriti. Milost ističe i nema druge šanse za obraćenje u toku milenijuma. To je bio značajan doprinos Milera na području teologije i SDA su prihvatili ovu misao o isteku milosti pre milenijuma, i to nas vraća na tekst Mat 24 i 25. Parabola o 10 devojaka 1-13 stih. A posebnu pažnju je privukao tzv. Ponoćni poklič. "A u ponoći stade vika... evo ženika... idite na susret." Oni su uzeli ovu priču i uklopili je u istoriju, primenjujući pojedinosti iz ove priče na iskustvo iz milerovog pokreta. Rano već u njihovom shvatanju priče, kažem rano jer se razumevanje priče vremenom menjalo, ali ispočetka su oni na ovu priču gledali kao na čovečanstvo uopšte u njihovom stanju i vreme milosti. Mudre su oni koji veruju a ludi su nevernici. Ovo tumačenje se menja tokom vremena. Žišci koje devojke imaju je Božja reč. Ulje je vera. Ključni elemenat u svakom tumačenju je svadba koja ukazuje na 2. Hr. dolazak. I Miler definiše ponoćni poklič kao stražar koji Rečju Božjom otkriva vreme na dolazak Ženika. I tako Miler misli da njegov pokret upućuje taj ponoćni poklič, a svadba je istovremeno i čišćenje svetinje. i 1. i 2. je drugi dolazak. Pospanost devojaka predstavlja ravnodušnost i neznanje ljudi u svetu po pitanju ove tematike - onih koji odbijaju da prihvate propovedanje. Što se tiče žižaka, on to gleda kao ono veliko probudjenje koje je prvi put dovelo do osnivanje bib. društ, prevodjenje Biblije na mnoge jezike, do osnivanja društava za morali i društv. reformu, do osnivanje društva za izdavanje traktata, i do pojave misionarskih društava. Sva ova orudja sada ispunjavaju ono što je u Mat 24:14. "svim narodima i tada dolazi posledak." Mat 24:14 - ispunjava se preko protestantskog misionarskog pokreta. Imao je puno prava da sve ove institucije gore navedene sva su se na neki način morale pojaviti u vreme posledka. Prvi put u istoriji hrišć. oni osećaju odgovornost da je odnesu do kraja sveta. Ali neće biti 14 14

svi zadovoljni propovedanjem evandjelja. Neće svi biti zadovoljni sa objavljivanjem pokliča: "Evo ženika idite u susret." Reakcije na ponoćni poklič će biti deoba izmedju mudrih i ludih. Ovo doživljava klimaks u onome što mat 25 naziva zatvaranje vrata. Za Milera zatvaranje je istek vremena milosti. On kaže: "Zatvorena vrata - označavaju prestanak posredničke službe i završavanje propovedanja jevandjelja. Vreme milosti će isteći neko vreme pre 2 dolaska. Vrata će se zatvoriti, a onda Otk 22:11 - "neka onaj koji čini bezakonje, i dalje neka čini." Zatvaranje vrata je pre isteka vremena milosti i dovodi do gubljenje svake potrebe za daljem propovedanjem. Zašto propovedati kad nema vremena milosti i svi su doneli odluku za ili protiv Hrista. Ova priča o 10 devojaka je dobila drugačije tumačenje u jesen 1844. A zatvorena vrata su postala linija odvajanja posle velikog razočarenja u adventnom pokretu.

C.

Milerovo razumevanje 1. i 2. Andjeoske vesti iz Otk:14

On je smatrao Otk 14:6.7 tekst usko povezan sa tekstom o 10 devojaka. Drugim rečima prvi andjeo i ponoćni poklič objavljuju istu poruku. Ponoćni poklič iz Mat 25 je vrlo često identičan sa velikim glasom 1. andjela iz Otk 14:6: "Bojte se Boga i podajte mu slavu jer dodje čas suda Njegova. I poklonite se..." Miler je verovao da on živi u vreme kad andjeo koji je imao večno evandjeleje koje je trebalo da propoveda, leti posred neba i Bog svojim Sv. Duhom dovršava poslednje veliko delo na zemlji. On je verovao da živi u vreme 1. andjela. Poruka 1. andjela je širenje evandjelja po njemu, i oni koji ga čuju i poveruju, mogu i biće požnjeveni za večni život. 1842. godine, mnogi su tumačili onaj izraz jer dodje čas suda, da se odnosi na dan suda. I tako na kraju krajeva, poruka prvog andjela je bila stavljena u istorijskom kontekstu i proglašena simboličnom predstavom Milerove misionarske delatnosti. Propovedanje dana suda je bilo izjednačavano sa objavljivanjem jasne vike. I Milerova teologija je na neki način izjednačavala ova 3 velika teksta: 1. Čišćenje svetinje 2. Drugi dolazak i 3. Svadba iz Mat 25 Sve tri predstavlja drugi dolazak i čas suda njegova kao poruka prvog andjela takodje je drugi dolazak. Sva tri teksta se usredsredjuju na 1 dogadjaj. Mileriti su zaključili da oni objavljuju vest 1. andjela. I da je glasna vika prvog andjela ponoćni poklič iz priče. Bila je 1 poruka u toj glasnoj vici. "Evo ženika gde ide, jer dodje čas suda" i on će očistiti svoju svetinju. Sve tri rečenice su tumačene kao simbolični prikaz 2. dolaska. I to nas dovodi do poruke 2. andjela. 15 15

Bila su četiri velika pionira u Milerovom pokretu: 1. Vilijam Miler baptista

2. Džošua Hajms - najveći tadašnji stručnjak za Pablik Rilejšn. On je doprineo da se Milerova poruka pročuje po celom svetu i bez njega Milerov pokret nebi postao poznat i proširen. 3. Džozaja Lič veza) najprefinjeniji teolog tog pokreta, metodista (hrišć.

4. Čarls Fič - pošten čovek, spreman da prihvati dokaze bez obzira na posledice i bio je jedini koji je umro pre velikog razočarenja. (U drugom delu septembra 1844. krštavao je ljude u veoma hladnim vodama i na putu kući pronašao je neke ljude koji su želeli da se krste i na tom hlanom vetru, vratio se u jezero i kad je ponovo krenuo kući - još ljudi zamolili su ga i to je bilo 3 puta i on je izgleda dobio upalu pluća. Umro je pre velikog razočarenja - 2,3 sedmice pre. Bio je prezbitarijanac. 5. Mileriti su bili iz svih vodećih protestantskih pravaca. Samo jedan poštovalac subote spada medju važne Milerite a to je Džozef Bejts. Bio je važan u tom pokretu.

2 andj. vest je razvio Čarls Fič. On je počeo da objavljuje pad Vavilona u leto 1843. a 26. jula iste godine objavljio je veoma značajnu propoved pod naslovom: "Izadjite iz nje narode moj." Prvo je objavljeno kao članak a posle kao pamflet. On grdi propoved na dva texta: Otk 14:8 2 andj vest i Otk 18:1-4 . Oba texta govore o padu Vavilona. Sve do leta 1842. Mileriti su se nalazili u saglasnosti sa ostalim protestantima da je Vavilon simbol Rimokatoličanstva. Ovo tumačenje se nalazi u opticaju još od Luterove ref. 16.veka. Nešto je počelo da se dešava. Kada su se mileriti približili do "godine kraja" lako je razumeti problem sa kojim su se suočili. Jedna je stvar kada kažete da će Isus doći za nekoliko god. a drugo je kad kažete da će doći za nekoliko dana. I došlo je do sukoba. Kako vi ne propovedate ono što se sada treba propovedati. A oni prop. koji su pripadali mileritima bili su kritikovani od onih koji nisu bili mileriti. Crkve su počele da ih isključuje, do tada su pripadali različitim crkvama a mileriti su počeli da gube svoje radno mesto, zato što su propovedali ono što su sami proglašavali za centralnu doktrinu: 2. hr .dol. Osetio se udar progonstva zato što su govorili o 2. dolasku i kao posledica Fič je proširio tumačenje Vavilona i uključuje i protestantizam u njega, posebno oni koji su bili protiv učenja o 2. dolasku. Fič identifikuje Vavilon kao antihrista i onda objašnjava i 16 16

kaže da svaki onaj ko se protivi ličnoj vladavini Isusa u svetu taj pripada antihristu. U antihr. je uključena i kat. crk i oni protest. koji odbacuju skori dolazak Isusa. Fič daje novo tumačenje identiteta Vavilona . "Da izadjemo iz Vavilona - to znači obratiti se pravim doktirnama Biblije o ličnom dolasku Isusa. Ako ste hrišć. izadjite iz Vavilona. I izadjite sada. Izadjite iz Vavilona ili propadnite." Tako je Fič dao mileritima teološko opravdanje odvajanja od crkava pre kraja vremena milosti. Poziv je da se odvoje od onih koji su odbacili poklič i vreme suda. Nisu svi pioniri mil. pokreta podržali Fiča. Tek u leto 43. su prihvatili Hajms i Lič, a Miler nikad nije bio zadovoljan. On nije želeo to odvajanje. Fič se pojavio sa novim tumačenjem Vavilona i 2. andjela, koji je naišlo na širok odaziv medju vernicima, ali ne i medju vodjama. Milerovo shvatanje 1. i 2. andj. vesti: Miler je tumačio 1. kao izvršni sud, 2. dolazak Isusa i to je izjednačio sa čišćenjem sv. i dolazak ženika. Mi smo takodje zapazili da je Fič proširio shvatanje 2. vesti da je Babilon i protestanti koji su agresivno protiv učenja o 2. Hr. dol. Vernici pripadnici pokreta su prihvatili ali uopšteno propovednici unutar pokreta nisu ga prihvatili barem ne oni konzervativniji. Hajms, Lič nisu prihvatili sve do leta a Miler je uznemiren time. To izaziva probleme. Propovedanje 2. dolaska je izazivalo probleme i što su se više približavali dogadjaju sve se zaoštravalo i to je širok pokret. Porodica Harmon je bila isključena iz metodističke crkve. Dolazimo do 1. razočarenja. Prolećno razočarenje Milerita. Sećate se da Miler nije hteo da da ni godinu, sve što je hteo je negde oko 43. Milerova godina kraja je prošla, došao je 21. mart 1843 i prošao i onda imamo prolećno ili prvo razočarenje. Ali na sreću po pokret, nije bilo tačnog datuma, i zato je tu bilo malo prostora za pogreške i proračunavanje i u martu 1844. nije došlo do potpunog razočaranja. I celi pokret se nije raspao. U aprilu 1844. Mileriti su ponovo razmatrali svoja stanovišta i zaključili su da moraju nastaviti propovedanje, da će Gospod doći u bilo koje vreme. U leto 44. Milerizam je stajao odvojeno kao jedan priznati verski pokret, sa svojim propovednicima, udruženjima i na nekim mestima sa svojim vlastitim bogomoljama. Većina milerita u to doba je bilo u prvobitnim crkvama. A možda oko 50.000 izašlo iz crkava. Ne dugo posle 1. razočarenja, Mileriti su pronašli tekst kojim su želeli ojačati veru u razdoblju čekanja. A to je Avakum 2:3. "Jer će još biti vizija za odredjeno vreme. A na kraju će kazati i neće slagati iako će odocni. Čekaj ga jer će sigurno doći." Ovaj tekst povezan je na neki način sa Mat 25. koji kaže da je ženik odocnio i tako je došlo do vremena zakašnjenja, i prema tome kada se nadjemo u leto 44. godine, Mileriti su počeli da označavaju to vreme kao vreme oklevanja, zakašnjenja i da mogu da očekuju dolazak bilo koji dan ali je potrebno propovedati. Oni su to povezali na osnovu samih reči. Ne kažem da je to najbolja egzegeza ali su imali nekoliko tekstova koji su isto to govorio da će biti vreme odlaganja. Moja pretpostavka je da kada su naleteli na ovaj tekst iz Avakuma, zato što su u konkordansu našli istu 17 17

reč i našli su tu reč kašnjenje našli su i u mat 25 i kroz konkordans, našli su sve druge tekstove koje je sadrže.

D. Pokret sedmog meseca ("pravi ponoćni poklič") veliko razočarenje

i

Na 1 sastanku u leto 44, u avgustu, kamp miting, S. S. Snow, relativno nepoznati Mileritski propovednik je počeo da propoveda jedno novo shvatanje, on je pokazao matematički da će Hristos doći 10-og dana 7og meseca jevrejske verske godine, da očisti svetinju, i to na jevrejski dan pomirenja. 1844. god. taj dan je padao 22. oktobra. Taj dan je praznik Jom Kipur - Dan pomirenja. Ovo shvatanje da će Hristos doći 10. dana 7. meseca, nije nešto što je Snow shvatio u avg 44. On je to zastupao i pre prvog razočarenja 1843. 22. febr. 44, mesec dana pre isteka zamišljene godine, on je svoj pronalazak objavio u "Ponoćnoj Vici" a to je bio 1 od najznačajnijhih časopisa. Dokazivao je da se taj proročki vremenski period neće završiti do jeseni 44. Hajms i ostali su objavili ali su rekli da se ne slažu. Ja sam čitao uredničke primedbe. "Brat Snow je odlučio da prikaže da ovaj period neće isteći do jeseni. Možda je u pravu ali ne možemo to videti u svetlosti koja nam je data. Moramo priznati da smo i dalje uvereni da 2300 dana i noći i 1335 dana završavaju sa sadašnjom jevr. godinom," - misleći na proleće 44. Snow je zastupao ovo mišljenje i pre 1. razočarenja ali niko još nije bio spreman da ga prihvati. Došao je do tog tačnog datuma putem tipologije jevrejskih praznika. Interesantno je da prvi koji je postavio ovu tipologiju je sam Miler koji je napisao članak u "Znacima," 17. maja 43. i u tom članku on ispituje ceremonije tog simboličnog zakona i jesenje svečanosti. I 43. Miler dolazi do zanimljivog zaključka on kaže "Ceremonije ceremnijalnog zakona koje su bile svetkovane u toku 1. meseca, ili prolećne ravnodnevnice, ispunile su se u prvom dolasku. Ali sve svetkovine i ceremonije koje se odigravaju u 7. mesecu ili jesenjoj ravnodnevnici, mogu naći svoje ispunjenje u 2. dolasku. A onda dokazuje i kaže da je pomirenje obavljeno 10. dan 7. meseca i to je pomirenje koje Hristos sada obavlja. A kada bi izašao nakon pomirenja, Svešt. je blagosiljao narod, tako će i naš Veliki Sveštenik ako se to obistini, mi nećemo videti slavan dolazak, sve do jesenje ravnodnevnice. Miler je iznosio isto mišljenje, on je objavio i pre Snowa ali Miler nikada nije sledio svoju logiku. Urednici su ovako komentarisali milerovo učenje Našli smo prisiljavanje završetka. Možda će se ovo ispuniti posle 2 dolaska kao žrtve što su to učinile u toku prvog. Kao što ste zapazli, on je razvio tipologiju 43. ali nije sledio svoje mišljenje do kraja. Ali Snow je to uradio. I on je pokazao da su sve prolećne svetkovine ispunjene prilikom 1. dolaska ali ni 1. od jesenjih svetkovina nije, i 18 18

biće ispunjene tek prilikom drugog. Pasha je ispunjenje u smrti Isusa. Vaskrsenje je bilo prikazano prinošenjem prvina, a praznik hlebova je predstavljao izlivanje Sv. Duha na Pedesetnicu. Jedinstveno u njegovom sistemu dokazivanja je tvrdnja da se jesenje svetkovine nisu još ostvarili, i on je tvrdio da će se ispuniti 2.-im dolaskom kao što se i prolećne ispunile 1. dolaskom. I to je bio simbol dana pomirenja koji je naveo Snowa na tačno izračunavanje i da kaže da će se Isus vratiti 10. dana 7. meseca jevr. v. god. I sada se verovalo da je Hristos simbolički Veliki Sveštenik i da je ušao u Sv. nad Sv. nebeskog svet. prilikom vaznesenja. Zbog toga, mileriti su zaključili, nakon kraja posredničke službe, Hr. će izaći iz Sv. nad Sv. 10. dana 7. meseca da blagoslovi svoj narod. Kada se delo pomirenja završi, Hristos će doći ponovo. Teško je podceniti ili preceniti uticaj Snowovog tumačenja na Milerove sledbenike da će isus doći za 2 meseca. To je sve dovelo Mil. pokret do klimaksa, vrhunca, do onoga što su oni nazivali pokret 7og meseca, ili do istinskog ponoćnog pokreta. I sada je ovaj pokret 7og meseca objavio i novo tumačenje Mat 25. Sada više 10 devojaka nisu čovečanstvo kao celinu, već one koji su tvrdili da veruju da će Hristos doći 43. godine. Georg Stors - postao je najistaknutiji prop. u ovom pokretu sedmog meseca. Pokret sedmog meseca je pokret koji je podržavao datum 22. okt. kao datum čišćenja i dolaska Isusa. Tog dana pomirenja, Hristos će izaći da blagoslovi svoj narod, doći će na svadbu. 10 devojaka ne predstavljaju čovečanstvo kao celinu već one koji su tvrdili da veruju u hr. dol 1843. Stors je izneo ono što je prihvaćeno da posle prvog razočarenja, devojke su ušle u vreme čekanja, jer su sve zaspale. Ali pravi ponoćni poklič probudio ih je u ponoć i oni koji su verovali u skori dolazak, počeli su da istražuju Biblije, da bi potvrdili verodostojnost tačnog datuma. Bilo je to slatko iskustvo u ustima. Kako bi ste se vi osećali ako bi bili sigurni da će Isus doći za 6. sedmica, i da to možete dokazati matematički. Kad bih ja to otkrio, otišao bih na ulicu i svima rekao. Reči Storsa u časopisu: "Ponoćni poklič" - napisan je članak 3. okt. 1844 - 2 i po sedmice pre 22. okt. Naslov je "Izadjite mu u susret". - "Ja uzimam pero sa osećanjem koje nikad nisam imao bez ikakve sumnje da će 10. dan 7. meseca biti u stanju da posvedoči. Mi se nalazimo u razmaku od nekoliko dana od tog dogadjaja, strašnog za nespremne, a slavnog za spremne. Ja imam osećaj da svoj poslednji poziv putem štampe, moje srce je puno. Ja gledam kako bezbožni i bezakonici nestaju s vidika i u mojim mislima oni koji veruju u Hrista i njegov dolazak su blizu. Svi smo pospali ali tako je naš spasitelj rekao da će biti i pismo se ispunilo. i ovo je poslednje proročanstvo koje vodi do ispunjanvanja dogadjaja kad će se pokazati Gospod. Ovo je pravi pon. pokl. Onaj prvi je samo znao za uzbunu, sada je onaj pravi. Kako je svečan trenutak - Evo ženika izadjite mu na susret." 6. Okt. 1844 Miler je konačno prihvatio datum 22. Okt. 19 19 Ali ne

znano Mileru, Džošua Hajms je prihvatio isti datum i ponočni poklič. Okt. Milerov odgovor: "Ja vidim slavu u pokretu sedmog meseca, slavu koju nisam ranije video. Iako mi je pokazano pre godinu i po, još nisam shvatio silinu ovih simbola. Hvali Gosoda, dušo moja. Neka brat Snow, Stors i ostali budu blagosloveni što su postali orudja. Ja sam skoro kući, slava slava slava. Vidim da je ovo vreme tačno. Moja duša je puna da ne mogu da pišem. Pozivam vas i sve koji ljube dolazak da mu zahvalimo na veličanstvneoj istini. Sumnje straha i nedoumica je nestalo. Vidim da smo u rpavu. B. reč je istinita i moja duša je puna radosti. Moje srce je puno zahvalnosti. O kako bih poželio da vičem ali vikaću kad Car bude došao. Ja verujme da ćete reći brat Miler je postao fanatik, neka, nazovite me kako hoćete, briga me. Hristos će doći i sve će nas blagosloviti. O kakve slavne slatke nade, slatka u ustima." Ali Isus nije došao.

12.

Okt 22 je došao i - otišao. Zar vam nije niko rekao da se vel. raz. nije desilo 22. Okt. To je poznato u redovima SDA. 22. Okt. je bio dan veliko očekvianje a razočar. je 23. Okt. Iako će ljudi nastaviti da navode 22. dan velikog razočarenja je 23. oktobar. Nade su bile velike i tako odredjene.

Pokret sedmog meseca i veliko razočarenje Pokret sedmog meseca = Isus dolazi 22. oktobra. Bilo je to slatko u ustima ali gorko u stomaku. Veliko razočarenje je uzdrmalo Milerov pokret. Odredjenost datuma, ta matematička sigurnost, na neki način su ih pripremili za veličanstveni pad. 23. oktobra. 22. okt. je došao i prošao a Hristos nije došao. Ja mogu da pročitam lična svedočanstva. Lič piše Mileru: "Ovde je oblačan i mračan dan, ovce su se raštrkale a Gospod nije još došao." Ova fraza - ovce su se raštrkale, je postala važna jer sada dolazimo u vreme raštrkavanja ovaca. Sve do tog trenutka Milerizam je bio stabilan pokret, a sada se raspada na mnoštvo komada. Počelo je vreme raštrkavanja. Evo svedočanstva Hajram Edsona: "Naše najuzvišenije nade i očekivanja su nestali, i takav duh plakanja nas je obuzeo kako nisam nikad iskusio do sada. Kao da 20 20

se gubitak svih zemaljskih prijatelja ne može se uporediti sa tim. Plakali smo sve do zore. Iako je moje hrišć. iskustvo bilo bogatije od bilo kojeg, ako se to pokazalo kao promašaj šta vredi ostatak mog hr. iskustva. Da li je Biblija promašaj, zar nema Boga, zlatnog grada, raja. Da li je to samo lukava prevara. Zar nisu naše najtoplije nade i očekivanaj stvarnost ili za tim možemo samo plakati i žaliti. Kao da su naše najlepše nade gotove, plakali smo do zore." I još jedno svedočanstvo: Vašington Moris: "Taj dan dodje i ode i tama sledeće noći spustila se nad svetom. Ali sa tom tamom - došao je i bol razočarenja adventisitčkim vernicima, koja bi se mogla uporediti sa žalošću učenika posle raspeća. Pravi vernici dali su sve za Hrista i oni su osećali njegovu prisutnost kao nikada do tada. Hr. ljubav je ispunjavala svako srce. U svojoj neizrecivoj čežnji govorili su "dodji skoro," - ali on nije došao. A sada kada moramo ponovo da se okrenemo teškoćama života, i da objavljujemo i objašnjavamo nevernicima koji nam se rugaju kao nikada ranije, to je teško iskušenje za našu veru i naše strpljenje. Kada je starešina Hajms posetio našu crkvu kratko vreme posle isteka vremena i kada je rekao da braća treba da se pripreme za hladnu zimu, moja osećanja skoro da su izmakli kontroli. Izašao sam sa mesta sastanka i plakao kao dete. Slatka u ustima a gorka u stomaku" Milerizam je došao do tačke velikog razočarenja. U toku nekoliko sedmica posle razočarenja, Milerizam je počeo da se raspada, i Hajms je poveo većinu Milerovih sledbenika da odbiju Milerovu hermeneutiku i on u časopisu "Ponoćna vika" od 7. Nov piše: "Mi želimo da izjavimo jasno da odredjena vremena do kojih smo došli na osnovu svojih izračunavanja, koliko god da smo verovali, svi ti dani su prošli i mi nismo ispunili svoja očekivanja, i zato smo razočareni. Autoritreti na kojima smo zasnivali očekivanja, više ne mogu biti vezana sa odredjenim vremenom." Hajms je počeo da odbacuje Milerovu Herm i na kraju odbacuje i eshatologiju a većina Milerita slediće Hajmsa - uključujući i mladu Elen Harmon. Ona je takodje izgubila veru u Milerove zaključke. Šta reći o Mileru? I on je pisao u časopisu "Ponoćna vika" dec. 44. god. Pisao je Hajmsu: "Dragi brate, spremao sam se za blaženu nadu, iako sam se 2 puta 21 21 5.

obeshrabrio, još nisam potpuno obeshrabren. Iako sam okružen rugačima, moj um je potpuno spokojan, a moja nada u Hr. dolazak je jaka kao i uvek. Uradio sam samo ono na šta su me godine trezvenog razmišljanja navele da učinim kao svoju svečanu dužnost. Braćo, čvrsto se držite, neka niko ne uzme vašu krunu. Ja sam svoju veru položio na drugo vreme i ovde moram da kažem, tu stojim sve dok mi Bog ne da više svetlosti a taj dan je danas, danas, sve dok ne bude došao, dok ne vidim onoga za kim čezne moja duša." Miler je i dalje čekao, ali zdravlje mu je bilo poremećeno. On je starac i umire za nekoliko godina. A Hajms je postao najpriznatiji vodja pokreta. - 10 januar 1845. godine promenili su ime časopisa u - "Jutarnja straža" ovo je mnogo više nego samo simbolika. Hajm piše: "Bili smo prilično razočarani. Naša nada u odredjeno vreme je nestala, mi ne možemo više izračunavati ni na osnovu kojeg datuma, ali verujemo da će Hristos doći u toku nekoliko godina." Većina braće koji su održavali predavanja odlučili su da nastave da propovedaju spasenje grešnih. Taj ogranak milerizma koji je vodio Hajms, nastaviće da propovedaju, vreme milosti nije isteklo, oni su Aadvenitsti Open Dor, otvorenih vrata, bilo je i nekih koji su smatrali da su vrata zatvorena. - 300.000-500.000 je bilo milerita, onih ubedjenih, ali mnogi su se bojali da su mileriti u pravu, bilo je oko 50.000 koji su formirali svoje crkve do oktobra 1944. Miler govori o 50.000 ali on je poznat kao konzervat. - on nije fasciiran brojevima kao današnji SDA. Milerov pokret je više uticao za par godina nego SDA za vek. SDA gradiće svoju teologiju na ovoj teologiji.

Predavanje 3: Šta je to adventista u adventizmu
Tokom ovog perioda neki od razočaranih Milerita iskovali su nešto što je postalo poznato kao stubovi adventistike doktrine - doktrine koje su od SDA načinile posebne. Ni jednu od naših doktrina nije iskovala 22 22

EGW i takodje veoma me pogodilo kada sam završavao knjigu o toj tematici prošle knjige, da ni jedna od naših posebnih doktrina nije doživela ostvarenje pod uticajem SDA već od ljudi koji nikada nisu postali SDA. Ali sve te doktrine su privukle pažnju naših pionira i Bejts je izgradio tu svoju teologiju o velikoj borbi proučavajući Otkrivenje. Teologija GC ne dolazi iz pera EGW već ju je razvio Džozef Bejts. Neki bibl. tekstovi: Danilo 8:13-18; Dan 7:9-14;26.27. Jevrejima 8 i 9; 3 moj 16; Otk 10-14. Ovaj period razvitka SDA teologije se proteže od 1844 do 1887. Rana SDA teologija razvija se u kontekstu teologije o 2300 dana i noći, čišćenja sv. i nade i 2. dolazak ali i u haotičnim okolnostima od milerizma posle velikog razočarenja. Ne možemo dovoljno oceniti važnost i ulogu razočarenja u Milerizmu. Što se tiče 4. osnovne doktrine, prva je došla iz Milerizma, a to je doslovni predmilenijumski dolazak Hrista. Pojavilo se pitanje: da li se bilo šta dogodilo 22. okt. dve grupe: 1. Velika grupa nekadašnjih miler. koja je sada krenula za Hajmsom tvrdila je da se ništa nije dogodilo. Pogrešili smo. Oni su tzv. Open Door - vreme milosti se još nije završilo. Mi i dalje treba da obavljamo svoju misiju. Ali celi koncept O.D. je utemeljen na tumačenju da se ništa nije dogodilo. 2. Ali drugi su govorili da se nešto dogodilo i ti adventisti su tzv. adv. Zatvorenih vrata. Ako se nešto dogodilo vreme milosti se završilo i vrata za prop. jev. su zatvorena i nemamo više misije koju bi obavljali u svetu. To je najosnovnija linija razdvajanja izmedju grupa. Da li se išta dogodilo 22. okt. 44. Neki kažu ne, a drugi kažu da. Medju adv. z.v. (zatvorenih vrata? m. p.) bilo je 2 grupe. a. govorili su da smo bili u pravu što se tiče vremena. Takodje smo u pravu i što se dogadjaja tiče. Nešto se dogodilo a to je da je Hrist Došao. Ali nije došao vidljivo već duhovno, u naša srca. Ova grupa je poznata kao - Duhovničari, Spiritualizers. Odbacili su doslovno tumačenje Pisma u onom delu koji se odnosi na 2. Hr. dolazak. Oni su odbacili doslovnu herm. 2. Hr. dol. Medju ovom grupom koji su počeli duhovno da tumače pismo, pojavio se fanatizam u velikoj meri medju njima. Zar nije rečeno da ako želite u nebo morate da budete kao mala deca, a i da bi pokazali da su mala deca postali su da jedu sa priborom za jelo i jeli su prstima. I da bi dokazali da se nalauze u nebeskom carstvu, kada su ulazili da kupuju, oni su puzali na kolenima i rukama. Pojavio se fanatizam i zato ih zovemo puzači. Hteli su da dokažu da su u carstvu tako što su se ponašali kao mala deca. Neki od njih su rekli da je već počeo 7 milenijum, subotni milenijum. Ako je to subotni mil. ne smemo da 23 23 Imamo

više radimo. I tako su odustali od posla. A drugi su rekli da smo u carstvu i zato ne možemo grešiti i što god radimo je u redu. I tako su počeli da uzimaju duhovne žene i muževe ali sa telesnim rezultatima. To su bili fanatici. Neki od poštovalaca subote potiče iz ove grupe. Otac Endrusa je bio puzač, tast Urije Smita je od onih kjoi nisu hteli da rade. Mnogima se ovi fanatici nisu svideli. Uglavnom bivše starešine Milerita. Miler je bio u početku ovde ali je kasnije otišao.

Grupa O-D (otvorenih vrata, m. p.). Adventista je rekla da smo pogrešili što se tiče vremena ali u pravu što se tiče dogadjaja. Kraj 2300 dana i noći nije bio 22. okt. 44 ali kada bi bio onda bi došlo do drugog dolaska jer čišćenje svetinje je drugi dolazak. U aprilu 44 ova grupa je organizovala da bi se odbranila od fanatika, da bi se distancirala od njih. Oni su bili organizovali u Albany u državi N. York i mi ih jednosatavno zovemo Albany Adventist. Ovo su velike grupe. Ovde je Hajms, Lič.

Treći o kojima govorimo, nije grupa već samo orijentacija, perspektiva. Ovi su rekli da smo u redu što se tiče vremena ali smo u zabludi kada se radi o dogadjaju. Nešto se zaista dogodilo 22. oktobra ali to nije drugi dolazak. Po mojoj najboljoj proceni druga je imala 50.000 ubedjenih pripadnika, prva je imala oko 30.000, dosta ljudi se ubacilo ovu grupu, Moja pretpostavka je da oko 1845 je bilo 300 pripadnika koji su imali proročki dar a neki od njih su bili isto tako kao i onaj David Koreš. Ovo je bio krajnji fanatizam. Treći nisu imali pripadnika, možda 1848/49. oko 100 ljudi. Ova grupa će postati poštovaoci subote. Ako jednom shvatite ovu sliku, prva grupa je bila problem i druga grupa se defrinisala kao pokret da bi se ogradila od prvih. Ali stvarni problem trećih je što su bili u Šat Dor. nisu se mogli sa albany ali nisu ni sa fanaticima hteli. I u toku nekoliko sledećih godina cilj im je bio da se odvoje od fanatika. Ako shvatite ovu šemu shvatićete najranije spise jer je EGW zaista imala problema sa fanaticima. Nemoguće je shvatiti zbrku koja je zavladala pokretom posle razočarenja. Nije bilo svetkovatelja subote u adventizmu 1846/47. godine, već se radilo o pojedincima koji su čitali Bibliju i tek kasnije stvoriti tu subotarsku1 orijentaciju u adventizmu i mi ćemo se baviti ovom grupom. Još nešto bi trebalo da kažem, to se lako objašnjava na engl. Tehnički govoreći ime SDA se ne pojavljuje sve do 1860, 16 god od razočarenja.
1

Gde god stoji ovaj termin trebalo bi da stoji po{tovaoci subote. 24 24

Kada ja govorim o SDA govorim o onima koji su formirali crkvu ali kako govoriti o onima kjoi su svetkovali subotu pre toga, evo za naše svrhe možemo reći SDA ali da razumemo da oni to nisu bili jer još crkva nije formirana, tehnički govoreći drugo ime treba da izaberemo pre 1860-te god. Teologija SDA se razivijala u okviru ovih grupa. prihvatlila je u većini herm. od Milera a i uglanom i eshatologiju. SDA kada su nastali bili su jedina grupa koja se i držala Mil. eshat i herm. Albany odbacuje Milerovu eshatologiju a duhovni tumači odbacuju doslovno tumačenje tekstova. To će nas dovesti do prve tematike na području teologije svetkovatelja subote. To je tema hermeneutike. Adventiste su godinama optuživali da smo uzeli teologiju od EGW. Sada preskačem do 1874, gde su adventisti prvog dana, Albany, imali su veoma agresivne propovednike i pisao je protiv SDA i kaže se SDA tvrde da svetinja koja se čistila na kraju 2300 nalazi se na nebu. I da je to čišćenje započelo u jesen 44. Ako bi se pitali zašto oni to veruju, e pa zato što je informacija došla do njih putem 1 od vizija EGW. Subotari nisu dozvolili da to prodje samo tako. 1 čovek o kome ćemo dosta slušati, Urija Smith, koji je u to doba bio urednik službenog glasila crkve "R&H" on piše odgovor: "Stotine članaka je napisano o temi svetinja ali ni u jedan od njih nismo se pozivali na vizije kao na autoritet. U ovoj temi ili bilo kojoj drugoj, uvek se pozivamo neizostavno na Bibliju, a u njoj ima dovoljno dokaza za naše gledište. Mi optužujemo ove ljude da su oni laž širili." Uvek su dolazile optužbe da SDA zahvaljuju EGW za doktrine. Urija kaže da je to laž. Pregledajte naše časopise u poslednjih 20 godina i ispitajte kako smo došli do teologije u svetinji i videćete da smo osnove te teologije našli u Bibliji i da se nismo služili spisima EGW kao teološkim autoritetom. Ovaj odgovor se može dokazati, i stvarno ako pregledate rane brojeve R&H i videćete da se oni ne služe vizijama EGW. Prvi SDA su bili ljudi knjige - Biblije, još nisu zapali u lošu naviku da svoju teologiju izvlače iz spisa EGW, to će doći ali ne još. Rani SDA ni tradiciju ni stručnjake, ni spise EGW, već samo Bibliju. To je bio izvor za postavke svoje teologije. Što se tiče teme o svetinji, pre nekoliko godina, adventistički pisac je pokušao da prati istorijski razvoj doktrine. Pol Gordon "Svetilište, 1844a i pioniri" Mi teologiju o svetinji zahvaljujemo samo Bibliji. SDA 20-og veka se udaljuju od pionira jer su želeli da teologiju zasnivaju na spisima EGW, svi naši pioniri su odbacivali ovakvo gledište, uključujući i samu EGW. Videćemo šta se dešavala 1888. kada su neki hteli da je proglase autoritetom. Ovo je nešto najvažnije na ovom području Ist. adv. teolog. Ako nešto nije jasno izeneseno u Bibliji, onda to nije doktirna. Najveće bitke u ist. adv, teol, nisu bile oko Biblije već oko tumačenja spisa EGW. Ima samo jedan način na koji mogu da se bavim evangelizacijom - na osnovu Božje Reči. Mi ne smemo zauzeti isto mesto kao i mormoni koji su od Džozefa Smita načinili autoritet. EGW je uvek tvrdila da je manje videlo koje nas 25 25

upućuje na veće videlo. Kada gledam ono što se nadje na mom radnom stolu, teologe koji svoju teologiju dokazujući 95 citata iz EGW i 5 iz Biblije pitao sam se kada smo skrenuli, služimo se EGW spisima da napustimo Bibliju i otpali smo od gledišta osnivača, uključujući i EGW, ovo je 1 od najvažnijih pitanja sa kojim se suočava današnji adventizam. Ovaj dokumenat je napisao Dž. Vajt 25. febr 1868 u "R&H." Ovaj dokument nije u prvom redu o tome kako da se služimo spisima EGW, ustvari kako svetkovati subotu. Radi se o 1 sastanku koji je održan 1855. o odredjivanju vremena kada subota treba da počne, a kad se završava. 10 godina subotari su je svetkovali od 6 popodne do 6 pop. Neki su govorili subotu treba svetkovati od ponoći do pon. Neki kažu od izlaska sunca do izlaska. A neki su rekli od zalaska do zalaska sunca. I tako Dž. Vajt zamolio je najistaknutije teologe da na osnovu Biblije istražuje kako bi trebalo i to je J. N. Andrews i Andrews je načinio taj spis, zaključujući na temelju Biblije da subotu treba svetkovati od zalaska do zalaska sunca. I on je izneo ove zaključke na sastanku 1855. godine i svi su se složili sa ovim zaključkom koji je donesen na osnovu Biblije. Dž. Vajt kaže da na kraju sastanka su posvetili molitvi, i u tom vremenu EGW je imala viziju. Uvek je proučavanje Biblije bilo i svi su bili uvereni i posle svega toga EGW je dobila viziju a jedan deo vizije je sadržavao poruku da je to tačno, i to nas dovodi do 1. interesantne tačke. To je uverilo Bejtsa i druge i on kaže da je došlo do opšte saglasnosti. Medjutim znamo za 2 osobe koje nisu bile uverene za vreme proučavanja. 1 od njih je apostol subote Bejts i on se suprotstavljao ovom od zalaska i rekao je od 6 treba. Dž. vajt ne spominje po imenu. Ali Urija Smit na drugom mestu kaže da je druga i EGW. Meni se ovo svidja. Neki kaže da je svaki put kad je EGW htela neku promenu, imala je viziju i manipulisala je crkvom. Ustvari, vizije su menjale njene poglede. Pitanje se prirodno pojavilo: Ako su vizije date da se isprave zalutali, zašto ona nije ranije uvidela zabludu što se tiče 6. sati. Uvek sam smatrao da će Bog ispravljati greške u vreme kad on hoće i neće trpeti nesklad koji se pojavio medju nama. Pitanja o kojima govori Biblija Bog nije hteo da reaguje, dok god nisu dovoljno čitali, ali kad je većina zaključila, a neki nisu hteli tada je Bog reagovao u manifestaciji Njegovog dara da bi se dovršilo Njegovo delo. Dajte da darovi imaju svoje pravo mesto u crkvi. Bog ih nikada nije postavio u prve redove, niti je rekao da se obraćamo njima da bi nas vodio putem istine i putem koji vodi u nebo. Reč svoju je uzdigao, pismo s.z. i n.z. to je svetiljka koja čoveka vodi, sledite je ali ako skrenete sa bibl. istine i ako ste u opasnosti da se izgubite onda će Bog u vreme koje sam odredi pokušati da vas ispravi, vrati Bibliji i da vas spase. Darovi ne treba da budu u prvom redu, njihva svrha je da nas vrati natrag Bibliji. Ali koliko je SDA koji dozvoljavaju da ih darovi odvrate od Biblije. Ustajao sam ujutro i čitao EGW i vrlo brzo sam slušao šta EGW govori. Vratite se Bibliji, Vratite se Bibliji i sada ustajem i proučavam 26 26

Bibliju. Ako imam vremena obraćam se i delima EGW. Darovi su dati da bi nas vratili Bibliji, i EGW je rekla, ona nije tu da bi nam donela novo svetlo, jer da smo proučavali Bibliju kao što je trebalo, ne bi nam ni trebali njeni spisi. Ali ja verujem da je ona pravi prorok zato što kad čitam njene spise vraćaju me Bibliji i vraća me Isusu, ali u trenutku kada ona zauzme prvo mesto u našem proučavanju, u našem oblikovanju teologije, mi smo zloupotrebili Božji dar. Vidimo da je ovo bio veliko problem u vreme kada smo se približili održavanju G.C. 1888. i ona je došla na tu G.C. da bi odbacila, ali nismo dobro naučili poruku iz istorije. Ni 1u od naših posebnih doktrina nije došla ni od nijednog iz naših redova.

Šta je adventista unutar adventizma. Došlo je do zbunjenosti i onda su se vratili Bibliji da bi otkrili više o svom iskustvu, u toku tog perioda adventisti su razvili svoje posebne doktrine, ono što nas čini adventistima. Jednu od tih osnovnih stubova teologije izvukli smo iz Milerizma i još 3 smo razvili. 1. Ona od Milera je doslovni premilenijanski dolazak Isusa Hrista. 2. Druga doktrina je adventističko razumevanje doktrine o svetinji. Ako smo bili u pravu i ako se nešto dogodilo 22. okt. onda smo morali da odgovorimo a šta se dogodilo. A povezano sa tim je pitanje a šta je svetilište na nebu, a šta znači čišćenje. Ova pitanja su bila posebno proučavana od pojedinaca. To nisu bili nekoliko usamljenih već veliki broj pojedinaca, a donosili su slične zaključke. Jedno ime koje je povezano za ovo je Hajram Edson. On je stekao jedno iskustvo - iskustvo 22. oktobra, to bi se moglo proglasiti i vizijom ili samo uvidom, ali ono što se dogodilo podstaklo ga je da proučava Bibliju. Edson piše: "Počeo sam da osećam da možda ima nekog videla, pomoći u našoj sadašnjoj nevolji. Rekao sam nekim od svoje braće, idemo u žitnicu i ušli smo u nju i zatvorili smo vrata i ostali smo sa Gospodom. Ozbiljno smo se molili jer smo osećali svoju potrebu. I istrajali smo u iskrenoj molitvi sve dok nam svedočanstvo duha nije dato da su naše molitve uslišene, da će nam svetlost biti data i da će postati jasno zašto razočarenje. Posle doručka sam rekao jednom od njih (ja mislim da je reč o O. R. L. Krošeru) rekao je hajde da ohrabrimo neku braću. Krenuli smo i dok smo išli kroz veliko polje, na neki način sam bio zaustavljen na sredini polja. Izgledalo je kao da se nebo otvorilo i jasno sam video da umesto da naš Prvosveštenik izadje iz sv. nad sv. nebeskog svetilišta i da dodje na zemlju, na kraju 2300 dana i noći, da je on prvi put ušao u Svetinju nad Svetinjama, drugo odeljenje, tog svetilišta i da tamo ima delo koje treba da obavi, pre nego što se vrati na zemlju, da dodje na svadbu, u to 27 27

vreme. I mi moramo da čekamo njegov povratak sa svadbe, i moj um je bio usmeren prema Otk 10 glavi - kada smo pojeli slatku knjigu ali je postala gorka u našem stomaku i da moramo ponovo proricati i kada je glas andjela rekao da je otvorena svetinja na nebu i da je vidio u Sv. nad Sv. kovčeg zaveta. I dok sam tako stajao usred polja, prijatelj se okrenuo i pitao me zašto si stao. Odgovorio sam da je Gospod odgovorio na jutarnju molitvu dajući nam videlo u vezi sa našim razočarenjem. Bez obzira na ovo iskustvo, možda je to samo hipoteza, ali je morala da se dokaže is Sv. Pisma. Ovo iskustvo odvešće Edsona i Krosijera i F. B. Hahna da shvate činjenicu iz Biblije i da iz nje posebno razmatraju pitanje svetilišta. Izgleda da su zajednički proučavali i da je brat Krosijer bio jedan od najsposobnijih teologa u njihovoj sredini. Odlučili su da će objaviti svoje zaključke o očišćenju svetinje. Oni su to učinili u početku 1845. godine u malom časopisu koji su zove "Zora Dana". Oni su verovali da su njihovi zaključci objasnili njihovo razočarenje. Kao što sam rekao, ovaj prvi članak je objavljen početkom 1845, oko 3 meseca posle razočarenja, sve do nedavno nismo nigde imali kopiju ali jedan od PhD studenata je pronašao taj prvi članak Krosijera. Krosijer je objavio ovaj članak početkom 1845 godine i nastavio je da objavljuje članke o ovoj istoj tematici. Pre nego što krenem dalje, pokazaću vam knjige koje su kao udžbenici u ovom predmetu - Milenijum Fever and The End of the World - jedina kompletna istorija milerizma – sadrzane su informacije koje smo danas govorili. Govori i šta se dogodilo sa ostalim Mileritima. - "Upotreba prijateljskog vodiča za godinu 1888. ja sam je pisao. Zbog ovog iskustva koje je Hajram doživeo, ova trojica su marljivo istraživali pitanje svetinje i došli su do veoma zanimljivih zaključaka, ali pre nego što budemo govorili o tim zaključcima pozabavićemo se i drugim koji su ovo proučavali. Jedan od njih je G. W. Peavey (Pivi) - takodje je bio adventista zatvorenih vtrata, branio je pokret sedmog meseca i on je pisao u aprilu 1845. da je Hrist zatvorio vrata, završio delo koje je simolički prikazano prinošenjem žrtava, i 10. dana 7. meseca je ušao u Sv. nad Sv. i prineo svoju krv jednom za sve koji su prihvatili njegovo posredovanje. Već u aprilu 1844. Pivi je već govorio u nebeskom svetilištu koji ima 2 odeljenja i o dvostrukoj službu I. Hrista. Druga faza Hr. misije je započeta 22. oktrobra. Ali još mnogo važnije od toga je Pivijev zaključak da treba povezati odredjene Bibl. tekstove. Počeo je da vidi vezu iz Dan 8:14 i Jevrejima 9:23,24 koji jednostvo kažu da ima Sv. na nebu koja treba da se očisti i povezuje ih sa 3. Mojsijeva 16:16. koje imaju veze sa 28 28

simboličkim danom očišćenja. Pivi je zaključio da i onome što je na nebu je potrebno očišćenje Hrist. krvlju na taj antitipski dan pomirenja. Značaj Pivija je što je povezao ove Biblijske tekstove, i njegovo shvatanje čišćenja Nebeskog sv. na dan pomirenja. Osim one 3-ice i Pivija bila je jedna dama koja je proučavala ovo pitanje i ona je izdavala svoj časopis, koji je nosio naslov "Iza zavese" koji je odražavao njenu teologiju o Sv. Njeno ime je Emili Clemons. Svi oni su Šat-Dor Advnentisti. Klemons nije prihvatila subotu a ovi svi jesu, oni su svi odbacili svoje svatanje svetinje i prihvatanja subote osim Edsona. Nikad ni 1 od njih osim Edsona nije postao SDA. Imamo ljude koji proučavaju izučavaju, koji se medjusobno nisu poznavali, a dolaze sa sličnim zaključcima, a to se tiče čišćenja svetinje. Nije teško zašto su došli do sličnih zaključaka. Zato što su sledili Milermov metod: Biblija i konkordans. Normalno je što su otkrili Jevrejima i pitanje svetinje u njoj, i da će doći do sličnih ideja po pitanju čišćenja i antitipskog dana pomirenja jer to su bili i fokusi Milerovog istraživanja. Krosijer je nastavio da izdaje članke o svetinji, ali njegov najuticajnii članak je obljavlje 7. feb 1846. god. u časopisu "Zvezda Danica" - Day Star a naslov članka je The Law of Mose. Krosijer je došao do zrelog gledišta po pitanju čišćenja Sv. Osnovni elementi su se nalazili na svom mestu. Posebno je značajan: 1. Krosijer je naglasio da Isus ima dvostruku misiju na nebu. a, počela je uznesenjem u svetinju b, počela je 22. okt. 44, u Sv. nad Sv. Krosijer je odbio mišjlenje da je Isus ušao u sv. nad sv. prilikom uznesenja. 2. Krosijer tvrdi da je prva faza službe posvećena oproštenju, a da će druga biti posvećena brisanju greha. 3. Čišćenje iz Dan 8:14 je očišćenje od greha i to se postiglo krvlju a ne vatrom. Ovi ljudi su došli do veoma zrelih zaključaka što se tiče svetinje i čišćenja. Polazeći od simbolike povezane sa danom pomirenja iz s.z. oni su na neki novi način tumačili pitanje sv. a isto tako i čišćenja. 4. Pomirenje nije započeto na krstu, već pomirenje je počelo posle vaznes, i neće biti završeno dok se gresi ne izbrišu u antitipski dan pomirenja. Sa ovim Krosijerovim objašnjenjima, u Feb 1846. godine, ono što će postati na kraju SDA objašnjenje o sv. na nebu i čišćenju, to razumevanje i gledište je već bilo prisutno. Naglašavam da u tom ranom datumu, Krosijer još nije povezao tzv. istražni sud sa čišćenjem svetinje. Iako je neke aluzije dao u vezi naprsnika i dana suda. Kao što vidite 29 29

morate priznati da su u tim ranim danima dobro razumeli sve ovo, ali nisu to tada počeli našu teologiju u onome što će se zbiti pre suda. Tako je rešeno pitanje identiteta svetilišta iako je još trebalo da se razrade implikacije samog čišćenja. Ljudi su čitali ovaj članak "Mojsijev Zakon", - ljudi koji se do toga dana nisu poznavali. Jedan čovek koji je to čitao je Džozef Bates i on je zaključio da mu taj članak izgleda kao istina. Druga osoba koja je čitala članak je bila Elen Harmon i ona je napisala pismo 21. aprila 1847 jednom drugom adventisti koji je bio ista grupa: Š-D.A. i piše: "Gospod mi je pokazao u viziji pre više od 1 god Krosijer ima dobru viziju o svetilištu i Njegova treba da piše o tom svetilištu koji nam je dao u 1846. god. Ja smatram da sam opunomoćena da taj preporučim svakom pripadniku svetih." da brat volja je da on članuku 7. feb dodatak

Krosijerovi pogledi slažu se sa vizijom Edsona na polju, i slažu se sa mnogim od osnovih zaključaka E. Clemons. A sada govorićemo o početku službe EGW. Neću mnogo posvetiti EGW službi, zato što je to deo predavanja Ist. Adv. crkve. Njen rad počinje u drugoj polovini 1844. godine. Ali zapamtite da njoj nikakav autoritet nije davala crkva, ona je bila jednostavno jedna od mnogih 17. godisnjh devojaka. I ona nije nešto o čemu se razmišlja mnogo. U to doba nije bilo crkve i nije imala autoritativan položaj, ali je počela da dobija vizije i sve do 40-tih godina nismo razvili teologiju duhovnih darova. To će biti tamo negde 50-tih godina. I zato ona nije deo ove diskusije o temeljima naše doktirne, a mi smo već počeli da govorimo o 2 doktrine: premilenijalizam i 2struka služba Hrista u nebeskom svetilištu. Medjutim rane vizije EGW javljaju se u kontekstu velike zabune. Evo njene prve vizije, u knjizi E.W. 14.15. str: "Dok sam se molila na porodičnom oltaru, na mene se spustio Sv. Duh i izgledalo je da se uzdižem sve više i više daleko iznad mračnog sveta, okrenula sam se da vidim adv. narod po svetu i nisam mogla da ga nadjem. "Pogledaj ponovo, i gledaj malo više." I tako sam videla jedan strm i uzak put koji se uzdizao visoko iznad sveta. Tim putem adv. vernici su putovali prema gradu koji se nalazio na kraju toga puta." Nešto što je značajno u vezi prve vizije, a sada kad bolje razumemo osnove adv teologije, bolje ćemo razumeti ove rečenice. Govori o narodu koji se nalazi na putu. Na početku puta jedno blistavo svetlo im je osvetljavao put napred - blistavo svetlo iza njih i andjeo je rekao da se radi o ponoćnom pokliču. Ovo je zanimljivo. Šta je ponoćni poklič pokret 7. mesca. Dakle, nešto se dogodilo 22. okt. Elen Vajt kada je 30 30

dobila ovu viziju povela se za Hajmsom, mi znamo na osnovu 1 od njenih ranih poruka upućena malom stadu u novembru 1844. odbacila je svoje verovanje u ponoćni poklič, a ova vizija je dovela do preokreta u njenom shvatanju. Imali su blistavu svetlost iza njih, na početku puta i andjeo kaže da je to ponoćni poklič. Sijalo je po celom putu i obasjavalo je put njihovim nogama tako da se ne spotiču. Ukoliko su njihove oči usmere ka Isusu koji je bio ispred njih i vodio ih ka gradu tada su bili sigurni. Ovo je zanimljivo. U svojoj prvoj viziji ona je ustvari razjasnila 2 osnovne poz. adv. - proročko nasledje, ne boj se ako ne zaboraviš vodjenje u prošlosti, to što je izrazito adventističko je jedna strana naše teologije a duga strana je - Isus. Veliko iskušenje koje je bilo na adv. tokom vremena je da se usredsrede samo na 1. ili 2. stranu. Jedna zabluda je naglasak na adv. u adv. a da zaborave ono što je hrišćansko u aventizmu, bićemo na pogrešnom putu ako idemo i u 1 i 2 krajnost kao što su u matematici potrebne dve tačke da bi povukli liniju tako i adv teol ima 2 tačke koje nas održavaju u ravnoteži i ova činjenica izaziva napetost u ist. adv. teol. ali smo na sigurnom kada imamo obe tačke u vidu. Ovo je ono što me je imperesioniralo u vezi sa 1. vizijom. Ona nastavlja: "Uskoro su se neki umorli i kazali su grad je suviše daleko." Bili su u pravu, već je 160 god. od tada. Prvo pitanje koje ću ja postaviti Isusu šta si mislio kad si rekao: "Doći ću skoro - 2.000 god. nije kratko a ni ovih 160 nije brzo. "... i njihova očekivanja su bila da će ranije stići do njega a Isus ih je hrabrio dižući svoju slavnu desnicu." Sledeće što ću čitati je možda najznačajni pror. EGW. mnogo izrekla, njeno osnovno delo je da daje uputstva. Njena prva vizija je bila 18. dec. 1844. nije

"Drugi su brzo odbacili svetlo koje je stajalo iza njih i rekli da ih nije Bog doveo dotle." Šta su rekli. Ne verujemo u svetlo iza nas. Ono nije od Boga. Svetlo iza njih se ugasilo ostaljajući noge u savršenom mraku i počeli su da se spotiču i cilj su izgubili - Isusa i pali su u mrak. Ovo je to značajno u vezi sa ovom vizijom. Koliko su Albany adv. bilo u njihovom pokretu. 50.000. znate li koliko ih je danas - 35.000. Znate li šta veruju. Ni oni ne znaju. Oni su kulturološka grupa. 1984 govorio sam sa njihovim teologom i kaže mi: "Ne znamo ništa odredjeno o 2300 ne slažemo se ni po pitanju milenijuma." 70-tih izdali su knjigu a poslednje poglavlje je "Kako da kažete crkvi da umire." 160 godina a sada imaju manje nego u početku i pišu istoriju kako govoriti crkvi koja umire. A EGW kaže kada neko videlo nazove tamom, videlo se gasi i noge su u tami i padaju. 31 31

Drugi ogranak Milerizma, danas ima 6.000. Naziv je "Crkva Božja Sedmoga dana." Oni su svoju poslednju istoriju napisali 1969. god. i poslednji deo je citat iz Otkrivenja: "...bijaše živ a sada je mrtav." Zato je najznačajnije proročanstvo u prvoj viziji, govori nam da svoje oči usmerimo ka Isusu, ali istovremeno i na put kojim nas je vodio tokom istorije. Od 6 crkama samo je jedna preživela. Mi se približavamo brojki od 11. mil. i 2010. godine se predvidja da ćemo imati 20. Mil. vernika. Brojevi znače nešto Naša sigurnost danas, verujem celim srcem je da oči držimo na ova dva fokusa u našoj teologiji. Koliko subotara-adventista je bilo 1845, kada je ovo proročanstvo izrečeno? 0, ni jedan. Duhovničari, su se otopili kao sneg na suncu, jer nisu doslovno tumačili pismo, svako je verovao šta je hteo, ili što je izmišljao. Albany grupa nikud nije stigla. Jedan od razloga zašto sam ja SDA je u tome što čvrsto verujem da smo mi proročki pokret a dana kada to zaboravimo, bićemo još jedna grupa bezubih medotista koja drži drugi dan. Ono što je ovu denominaciju odvelo do kraja sveta je čvrsto verovanje da smo mi pror. pokret, a sada smo u opasnosti da izgubimo ovo shvatanje. Prva vizija nije imala veze sa svetinjom. Ali dobila je viziju i o Sv. Činjenica da je dobila viziju nije značilo da je to bilo autoritet medju vernicima. Ali ona je zanimljiva po svom sadržaju. U knjizi E.W 55,56 str: "Videla sam dve grupe i 1 i 2 pognuta pred prestolom (Adv. šatdor i open dor). Jedna je bila pognuta pred prestolom, dubokog utiska, dok je druga bila nezainteresovana i bezbrižna. Onda sam videla blistavusvetlost koja je od Oca prešla na Sina ali retki su prihvatili ovo blistavo svetlo. Mnogi su izašli iz njenog dosega i počeli da joj se protive. Drugi su bili bezbrižni i nisu obraćali pažnji i ono ih je zaobišlo. Otac je ustao sa prestola i u plamenim kočijama otišao u sv. nad sv., s druge strane zavese i seo. Isus je ustao i rekao: Čekajte. Idem k Ocu da primim carstvo. Neka vaše haljine ostanu čiste i za kratko vreme ja ću se vratiti sa svadbe i uzeću vas k sebi." A zatim je Isus ušao u kola i odvezen se tamo gde je Otac sedeo a onda sam videla Isusa kao Prvosv. kako stoji pred ocem." EGW je dobila ovo vidjenje dok su drugi proučavali ovu tematiku. Oni nisu videli tu viziju, a većina nikada nije ni čula za nju, ali ona je još 1 svedok da su ljudi razmišljali o toj temi. Meni je interesantno u ovoj viziji: ona treba da nam pomogne da ne budemo mehanički u shvatanju neb. sv. U 2 mojs i Jevrejima mi čitamo da je zemaljska sv. samo senka onoga što je na nebu. I mi smo imali neke adv. koji su bili toliko zaokupljeni onim što je na zemlji da su mislili da znaju sve pojedinosti i 32 32

na nebu. Čak koliko ima i dasaka u neb. sv. i zašto je svaka od njih i sve druge informacije. Ja sumnjam da je to koristan pristup. Ovde imamo iskru veličanstvenosti nebeske svetinje. I ovde vizija smešta Božji presto u samoj svetinji, a plamena kočija odnosi Boga u Sv. nad Sv. Ovo nije neki ukočeni izveštaj. Ono što imamo u Bib. je parabola o spasenju. I kao i svaka parabola ako je ukočeno tumačimo zapadamo u neprilike. Ovo je opomena da ne postanemo izrazito mehanički u tumačenju i ukočeni već da ovo jednostavno shvatimo kao pouku o 2 faze Isusove službe imajući na umu da nebeska Sv. je ustvari kontrolna soba iz koje se upravlja svemirom, a ja mislim da to Sv. na nebu treba biti veliko ako trebaju stati andjeli i da je sve ovo kod nas samo senka. Kad gledam senku mogu reći nešto o vama ali ako vašu senku proglasim vašim bićem u zabludu sam. Kažem ovo zato što verujem u doktrinu o sv. ali smatram da smo skrenuli s puta na dva područja: 1. pokušavajući da svaku pojedinost na zemlji proglasimo onim što se dešava na nebu i 2. da poslanica jevrejima odgovara na pitanja adventista. Postoji veza izmedju naših pitanja i pitanja koja ima na umu pisac jev. a mi se uvlačimo u prepirke zbog ove dve stvari. 1 EGW odredjeno podržava teologiju o pokretu sedmog meseca i zato što 2 je u tom ranom delu službe bila svesna 2 odeljenja svetinje. Mi vidimo da ona traži novo tumačenje priče o ženiku. Ona naglašava da dolazak ženika nije drugi dolazak već je odlazak starcu iz Danila 7. Ona nije jedina koja je ovo uvidela. Edson je to napisao, mi dolazimo do novog shvatanja što se tiče priče o svadbi, Mat 25,10 - reč je o 5 ludih devojaka i dok otidoše da kupe, ženik dodje i gotove udjoše na svadbu i vrata se zatvoriše" 11. i 12. stih: "Posle dodjoše i druge devojke govoreći Gospode, Gospode, otvori, a On odgovori i reče: zaista kažem vam da vas ne poznajem. Stražite dakle." Da li je ovaj tekst u mat 25,10 majka teologije zatvorenih vrata. Odakle se pojavila ova teologija. Ko je razvio tu teologiju. Vraćamo se Mileru. 1836. Tih dana su Mileriti skovali tu frazu zatvorena vrata koja je objašnjavala zatvaranje posredničke službe i završetak evandjeoskog perioda. Miler je povezao Otk 22:11 sa zatvorenim vratima: "Ko je nečist neka i dalje... " i sa dolaskom ženika povezuje zatvaranje vrata. Kada hristos dolazi drugi put, ljudi će biti ili spremni ili nepspremni. Nema druge šanse u toku milenijuma. Vreme milosti će se završiti pre 2 dolaska. 1842 godine, Mileritska gen konf. je odbacila ovo gledište. Citiram "Natezanje da će vreme milosti potrajati posle dolaska je iskušenje za propast. Potpuno suprotno B. reči koja jasno uči 33 33

da kad Hristos bude došao, vrata će se zatvoriti. spremni nikada više neće moći da udju."

I oni ne

Čišć. svetinje posle 2300 dana i noći smatrali su da je drugi dolazak. Dolazak ženika je bio 2. dolazak Isusa - po Mileru. Ako to znače ovi simboli, očigledno je da će vreme milosti isteći pre 22. otk. U kontekstu Milerove teologije, njihovo razumevanje zatvorenih vrata je pravilno. Pre dolaska vrata se mora zatvoriti, vreme ističe, ali ima jedan problem. U krivu su, ne po isteku vremena pre dolaska, već šta se dogodilo na kraju 2300 dana i noći. Isto tako dolazak na svadbu nije drugi dolazak medjutim u kontekstu njihovog razumevanja svakako da su se vrata morala zatvoriti. Nisu bili u pravu. Miler je verovao istinski da je vreme milosti isteklo. Decembra 1844. godine pisao je: 11.

"Mi smo završili delo opominjanja grešnika, i u pokušaju da probudimo zaspalu crkvu. Bog je u providjenju rekao zatvorite vrata i mi možemo propovedati jedni drugima da budemo strpljivi i marljivi i da osiguranmo svoj poziv. Sada živimo u vremenu Otk 22:11 i ne možemo a da ne vidimo da kratko vreme pre dolaska će doći do odvajanja pravednika i nepravednih, zlih i dobrih." Nikada od vremena apsotola nije bila povučena takva linija razdvajanja kao što je povučeno 10. dana 7. mes j.v.g. Mnogi su verovali da je vreme istine isteklo. To je izgledalo očigledno po ponašanju mnogih suseda. Pre 22 okt. mnogi susedi su mislili da će Miler biti u pravu, i hteli su prići, ali kad Isus nije došao, počelo je progonstvo, jer ti ljudi nisu imali čega da se boje i zato su mogli da se smeju i vredjaju milerite. Činilo se da po svemu sudeći svet oko njih pokazuje da je vreme gotovo. Neposredno posle razočarenja, većina Milerita je verovalo u doktrinu o zatv. vratima, ali to shvatanje će se promeniti. A zašto. Zato što teologija zatvorenih vrata je bila povezana sa ispunjenjem pror. dana 22. okt. Ako se pror. nije ispunilo, onda i vrata su otvorena. Ali ako se proročanstvo ispunilo, vrata moraju biti zatvorena. To je išlo u paketu. Kao što je rečeno ranije Dž. Hajms 7. nov. 1844 odbacuje Milerovo shvatanje vremena da se bilo šta dogodilo u okt. I počeo je da vodi njih prema teol. otv. vrata. A u dec. 1844. čak je i EGW prihvatila ovo gledište. I njeno gledište nisu bila popravljenja sve do vizije o pokretu 7. meseca. Linija je bila čvrsto povučena. Oni koji su odbvacili ispunjenje pror. 22. okt. odbacili su teol o zatv. vr. i isteku vr. milosti ali subotari su razvili teolgiju o sv. i nastavili su da se drže ovog datuma, kao datum ispunjenja proročanstva ali i teologiju o zatv. vratima. Problem šat-dor vernika je sledeći: oni su nasledili od Milerita, neke greške u svojoj teoriji o š.d. Zablude koje su bile usko povezane i o čišćenju svetinje. Nisu ni shvatali da su u problemu. Ako je 34 34

čišćenje sv. i dolazak žen. 2 dolazak, onda vreme milosti je moralo da istekne. Ali istraživanje Biblije je pokazalo da je njihovo tumačenje čišćenja sv. pogrešno, i da je razumevanje dolaska ženika pogrešno. I ako su tu pogrešili - pogrešili su i u teoriju šat dor. Postepeno, a to je ključna reč, postepeno, u toku vremena, kada su počinjali da razumevaju puno značenje čišćenja kao termin koji se odnosi na čišćenje nebeskog svetilišta i dolazak ženika kao dolazak na sud iz Danila 7. Tek kada su stekli ovo novo shvatanje, mogli su i ponovo da razmotre i teol. zat. vr. postepeno su zaključili da su zatvorena vrata u kontekstu zatvaranja vrata u svetilištu, i otvaranja završne faze Hr. službe u Sv. nad sv. Otvaranje te nove poruke uključivalo je subotu i propovedanje 3. andjeoske vesti. Ali ovo novo razumevanje je zahtevalo mnogo vremena - 7 do 8 godina. Prvi subotari su verovali da je vreme milosti isteklo i da nemaju više nikakvu misiju u svetu. Pitate se šta je promenilo njihovo mišljenje. Oni nisu želeli da menjaju ali se dešavalo nešto nemoguće. Počeli su da stiču obraćenike koji nisu pripadali pokretu iz 1844. Tada su imali svoju teologiju o suboti i druge doktrine i ljudi su to prihvatali i hteli da se krste. Ne, to je nemoguće, niko se više ne može obratiti. Vrata su zatvorena. Ono što se stvarno dogodilo, pošto su ovi obraćenici pojavljivali, ponovo su istražili pismo i shvatili su da su u zabludi, nije došlo do isteka vremena milosti. Zatv. vrata pred dolaska ali to se nije dogodilo 22. okt. i tek tada su sakupili komadiće teolgije u celini ali je za to potrebno vreme. Šat dor je bila korisna crkvi - ja to zastupam ali mi smo u manjini. Kada ne osećate odgovornost za evangelizaciju, što je slučaj u početku, uskoro ćemo videti, dalo im je vremena da razviju teologiju i kad su je jednom razvili oni su krenuli da evangeliziraju ne svet nego bivše milerite, i kad su odbacili š.d. teoriju, imali su 2 stvari 1. čvrstu teologiju 2. kritičnu masu od 2.000 vernika, koja im je služila kao temelj za evangelizaciju, to je bilo prvih godina 1850-tih kada su počeli evangelizaciju i izvan pokreta Milerita. Šta je EGW verovala tada. 74 god je pisala 1SM 74.str: "Sa mojom braćom i sestrama kada je vreme prošlo 1844, ja sam verovala da se više ni 1 grešnik neće moći obratiti ali nikad nisam imala tu viziju." Nema sumnje da je EGW verovala u onu ne revidiranu teologiju zatvorenih vrata - da je vreme milosti isteklo. Ona se držala te teologije do 1851. Zanimljivost u vezi sa EGW je sledeća: ona je do tada rekla da je verovala da je milost istekla 1844, i da nije imala viziju o tome. Ali neke rane vizije su ukazivale na otvorena vrata iako nije razumevala implikacije tih vizija. Npr 1848. je imala vizije o izdavačkom delu adventista, koja bi trebalo da bude potoci svetlosti koja će obuhvatiti svet. Ovo je u suprotnosti što je verovala. To je vizija o otvorenim varatima iako je lično mislila š.d: 35 35

"29. marta 1849. godine, videla sam Isusa kako zatvara vrata svetinje i niko je ne može otvoriti, a onda je otvorio vrata u sv. nad sv. i ni 1 čovek ih ne može zatvoriti. Celi posao u vezi sa š.d. treba da se zapazi da je imao više nego jedno značenje. Osim što je značio završetak vremena milosti to je skraćeni način da se kaže da se nešto dogodilo 22. okt. 44. I prema tome jedno od ranih imena za nas je "Narod sedmog dana i zatvorenih vrata," oni su bili ponosni na to. Nisu odbacili Milerovu teologiju. Toliko o zatvorenim vratima. Ovo je perod 44-86 šta znači biti adventista unutar adventizma. -biblijski pristup -pitanje autoritetata -na koji način došli do neobičnih doktrina: a, od milera - premilnijum, bukvalini hr. dolazak

b, u toku 45,46 godine i to će biti preformulisano pitanje čišćenje svetinje. Novo shvatanje svetinje. Ono je na nebu i taj natitipski dan pomirenja, novo shvatanje čišćenja ne vatrom već krvlju Hristovom. Ovo su 2. doktrine, koncept EGW i koncept šat-dor. Idemo dalje, u razvoju adv. teol. i evo treće neobične doktirne: Otkriće sedmog dana - subote, i njeno integrisanje u apokal. teol. Kao što smo zapazili ranije, 1845, i 46. godine, nije bilo adventista koji su svetkovali subotu. Bilo je vernika koji su izučavali odredjene teme. Ti koji su izučavali posebne predmete se čak nisu ni poznavali. Bilo je to u prvom delu 1846. god. na sastanku izmedju Bejtsa, Krosijera i Edsona. Taj sastanak se desio u Edsonovom domu gde su ova tri otkrivača se srela sa Bejtsom i razmatrali zajedno s njim svoju teologiju o Sv. i on je prihvatio njihovo tumačenje. On je s njima razmatrao svoju teologiju o suboti i u najmanju ruku 2-jica od njih su prihvatili ovo a možda i sva 3. Možda možemo reći da je to bilo prvi put da su se adventisti-subotari sastali da razmotre ovu istinu. Možda smo krenuli napred. Odakle Bejtsu subota. Postojala je crkva koja se zvala Baptisti sedmog dana. Nikada nisu bili crkva koja je propovedala evandjelje. 40tih su imali 6.000 vernika a 2000 godine ima i dalje oko 6.000. Nisu radili evandjeloski rad. Jedino vreme koje je u njihovoj istoriji, kada su oni odlučili da će drugima reći o onome što oni znaju je u prvim godinama 4 decenije. U ranim 40-tim rekli su možda ovo pitanje sedmog dana razmotrimo sa drugima. I tako su počeli da propovedaju. Neki će reći da je to slučajno, a neki da je možda providjenje. Postojala je jedna dama koja igra ulogu u ovom propovedanju Rachela Oaks. Ona je posetila Mileritsku bogomolju na severuistoka SAD bila je to mala crkva u Njuhemširu u jesen 44 je rekla još pre razočarenja o sedmom danu i mnogi 36 36

medju njima su počeli da svetkuju. Mnogo puta se mi opštirno bavimo ovom crkvom, ali oni nemaju veliku važnost u našoj crkvi ali ima izuzetaka. Nedaleko od njihove crkve bio je je dan milerit T. M. Preble. On je bio dobrovoljni bapt. svešt. koji je takodje prihvatio istinu o sedmom danu i počeo je da svetkuje subotu u avg 44. U septembru 44, nastalo je veliko uzbudjenje, što se tiče subote medju mileritima. Imalo je nekoliko članaka koji su hteli da pomognu i opšti zaključak je da u Novom Zavetu nema neki poseban dan ali ako bi terbalo da bude onda je to sedmi dan, ali nemoj se zamarati time, Isus će doći sledeći mesec i znaćemo to, ne ćemo se bativi drugim doktrinama osim dolaska. Posle razočarenja, ponovo se javilo pitanje o suboti posebno je podgrejavao Preble. On je u feb. 1845. objavio članak u "Nadi Izrailja." Taj članak je uskoro bio objavljen u obliku knjige. Evo prvo skraćen naziv "Track" a evo i duži naziv, To je mala knjiga 12-16 str. "Traktat koji pokazuje da 7 dan treba biti poštovan kao subota umesto prvog dana u skaldu sa zapovestima." Postojao je jedan čovek za koga znamo da je pročitao ovu knjigu - Džozef Bejts. On je pročitao negde u proleće 1845. i počeo je svetkovati subotu u martu mesecu iste godine. Bejts sa svoje strane je objavio istinu o suboti vodjama pokreta za svetilište. Možda 1846. godine. U to doba prihvatio je nauku o Sv. od Krosijera, Hana i Edsona a oni subotu od njega. 1846. u prvom delu te godine, održan je prvi sastanak povodom nauke o svetilištu i suboti. U leto te godine, Bejts stariji čovek sreo se sa 2 mladih š.d. adventisti. Jedna od njih je Elen Harmon a drugi je Dž. Wajt . On je pokušao da ih ubedi u istinu o suboti. Oni to nisu prihvatili. E. Harmon je pisala: "Ovaj suviše priča o suboti a ne priča dovoljno o drugim zapovestima." To je zapisano u svedočanstvima. U avgustu 1846. godine, u vreme kada se Bejts prvi oput sreo sa Džejmsom i Elenom, napisao je prvu knjižicu o suboti. A ova mala knjiga je značajna u SDA istoriji. Naslov je "The 7th Day Sabbath - Perpetual Sign - Sedmi dan od odbmora trajni znak. Džejms i Elen su pročitali knjigu nekoliko meseci kasnije kad su se venačli u avgustu 1846. i oni su prihvatili subotu zahvaljujući toj knjižici. U toko sledeći 2,3. godina Bejts je napisao niz knjiga pokazujući značaj svetkovanja subote posebno u kontekstu apokaliptičkog pristupa. Bejts je apostol subote, ali on je nastavio da razvija Adv. teologiju i teologiju o velikoj borbi. Bejts je postao na neki način otac, utemeljivač SDA teologije. Ali Bejtsovo shvatanje SDA teolgije se razvijalo u toku vrmena. U izdanju iz 1846. ova knjiga je govorila kao i verovanje Baptista sedmog dana o suboti. On još uvek nije usvojio današnja shvatanja o suboti. U čemu je razlika? Za baptiste sedmog dana za sedmi dan je bio pravilan dan i oni su verovali da ga je promenila srednjovekovna crkva, izvlačili su na osnovu dan 7:25. Ali Bejts je dao novo tumačeje subote u kontekstu knjige Otkrivenja. Izdanje iz 46. godi. kao da je gledište baptista sedmog dana. To je onaj pravi dan. Ali u ovom izdanju Bejts na neki način počinje da 37 37

izlaže ideje obnovitelja subote. "Ja mislim da sedmi dan kao dan odmora nije najmanji od svih stvari koji treba biti ponovo uspostavljeno pre drugog dolaska. Izgleda da je papska vlast Rima od vremena apostola promenila sedmi dan - subotu i zamenila ga prvim." Bejts nastavlja da tu obnoviteljsku pobvudu stalja u svoju delu koja je bliska njegivim korenima kriščn knekšn. i on je počeo da dokazuje da se pre 2 hr dol mora obnoviti svetkovanje subote jer je ta istina zaboravljena u toku otpada. 47. godine Bejts je izdao veoma revidirano izdanje ovog dela. U tom izdanju ima više adventističke teologije. Ali i tu on jasno naglašava misao o obnavljanju subote pre 2. Hr. dol. "Čuvanje 7 dana kao dana od odmora bilo je onemogućeno delovanjem sotone i mora se obnoviti. Kao jedno od onoga o čemu su govorili sveti proroci od početka sveta, pre Hristovog dolaska Isa 58,12 i oni koji će biti medju vama sagradiće stare pustoline i podićiće temelje mnogih naraštaja i nazvaćeš se onaj koji obnavlja pustoš," Osnovna ideja je da je ovaj Isaijin tekst na način na koji se Bejst služi da subota treba da se obnovi i popravi pre kraja vremena. Evo i dva teksta o obnavljanja koje on citira: Mat 5:19 - "oni će se nazvati veliki u carstvu koji nauče i ispune." Ali kaže doći će do velikog sukoba što se tiče obnove subote, koji će izvrći probi svakog. Ovo se ne može opovrći. Očigledno je da će djavo zaratiti sa svakim takvim otk 12:17. I tako on pokušava da uvede teologiju velikog sukoba. I povezuje 12:17 "i razgnjevi se zmija na ženu..." on je pokušao da uplete obnavljanje subote u poslednje vreme. Bejts je rano počeo da govori da smo spašeni držanjem subote. Od Bejtsa na dalje je uvek postojala legalistička struja u adv. pokretu to nije od pozitivnih dobrinosa Bejtsa, ali ostaje u crkvi Nastavićemo o razvitku 3. teološke doktrine sedmi dan odmora - subota. je predstavljao poruku 3 andjela kao 3 uzastopne vesti On

1. andjeo - Otk 14:6.7. To će biti propovedanje večnog evandjelja i on je to večno evandjelje sagldeao u okviru prop. o 2. dolasku 2. andjeo Otk 14:8. - prvi je prop, i otišao i drugi objavio i otišao i pojavljuje se 3. andejo Otk 14:9-11. i 3. andjeo po tom ranom tumečenju bilo je pozivanje ljudi da izadju iz Vavilona. 2. naglašava pad Vav. a poslednji 38 38

poziva da izadju, pokazujući veliko uništenje koje preti svima koji ne izadju. Bejts je smatrao da je 3. andjeo završio svoju misiju 22. okt 44. Ovo danas ne zastupamo, to je Bejtsovo prvo shvatanje. Zatim on tumači Otk 14:12: "Ovde je trpljenje svetih koji drže zapovesti Božje i veru Isusovu." Po Bejtsovom ranom shvatanju propovedanje ovog texta sledi posle završetka vesti 3. andjela. To nije deo vesti 3. andj, već je sledilo vest 3. andjela. On je ukazao da je Subota još jasnije nagoveštena u ovom tekstu nego druge zapovesti. Izdanje iz 1847. godine, dodao je da postoje grupe adventista koje se sjedinjuju oko texta Otk 14:12, u toku poslednje 2. godine, i upravo zato poštovaoci sedmog dana predstavljaju ispunjenje proročanstva. Bejts je imao veoma izuzetno shvatanje trostruke andj. vesti. Miler je verovao da je on objavio prvu vest, Fič je verovao da propoveda drugu, ali ni 1 od njih nije imao vezu sa 3. Bejts uzdiže 3. andjela u svojoj knjizi. Tumači tekstove do 11. stiha i smatra da su se ispunili do 22. okt. 1844. i da su od tog vremena oči ljudi usmerene ka 12. stihu. Prema tome propovedanje zapovesti, sledi posle objavljenjava 3. vesti. U januaru 47. Bejts je zaokružio svoje shvatanje, pet meseeci kasnije, Dž. Vajt će objaviti jednu ranu viziju, Bejtsovog tumačenja trostruke andj, vesti. Dž. Vajt će to učiniti ovako nekako: 1. andjeo počeo je Milerom, 2. andjeoska vest počela je sa Fičom i ona će se objavljivati do 22. oktobra a onda počinje vest 3. andjela i Dž. Wajt u nju uključuje i 12. stih. Ovi rani adventistički teolozi su počeli da uskladjuju svoje razlike. Vajt je počeo da tvrdi da sada živimo u objavljuvanju vesti 3. andjela, taj andjeo je započeo sa objavom 22. okt. Ja čitam text koji je on objavio u maju 47. "Otk 14:6 počelo je nizom dogadjaja koje su bile povezane sa uzastopnim vestima ranog adv. propoveadnja. Sve vrste čekalaca 2. hr. dol. se slažu da je andjeo ponudio na razmatranje 6.7 text i da ona predstavlja adventističku vest crkvama u svetu. Delo 2. andj. trebalo je da pokaže adventistima da je Vav. pao. Drugi andjeo nas je doveo do 7. meseca 44. godine - da je vest 3. andjela bila i dalje jeste opomena svetima da se čvrsto drže i da se ne vraćaju i da ne primaju žig kojega se prva grupa oslobodila u toku objavljivanja 2. andj. vesti. I nema prave vesti za Božji narod. Da li je vest o 7mesecu bila takva opomena, - Da svakako jeste. Ja ne mogu da se složim sa onima koji kažu da ima 2 poruke, ne to je jedna poruka." 12. stih kaže ovde je trpljenje svetih, Jovan ih vidi u objavljivanju 3. vesti. U toku sledećih nekoliko god. Adv. će usavršiti ovo gledište. Oni će uvideti da 3 andjela nisu 3 uzastone već uporedne. 39 39

1. je počeo sa Milerom i treba da nastavi do kraja 2. je počeo sa Fičom i treba da nastavi delo do kraja 3. je počeo 22. okt. 44 i do kraja. Ovo je na neki način sazrela verzija adv. gledišta. Do tada su gledali kao uzastopne vesti. Prvi adv. su rado nazivali sebe narod vesti 3.-eg andjela. Ali sva 3 andjela uzvikuju simultano, takodje su upotrebljavali da su narod trostruke andjeoske vesti. Ova dva izraza su naizmenično upotrebljavali ali sebe su smatrali narodom 3eg andjela. Ova treća pozicija je usvojena od svih. Ovo izdanje iz 47. god. knjige Bejtsa, takodje je dovelo do drugih aspekata verovanja poštovalaca subote. Uuspostavljena je veze izmedju subote i drugog dolaska. Kada je Bejts čitao Otk 11. on je posebno bio zainteresovan za objavu vesti 7 andjela Otk 11:15-19 "...i pokaza se kovčeg zaveta na nebu" Ovaj text ga je potresao snažno jer u knjizi Otkr. svaka nova vizija započinje pogledom u svetinju. U prvoj polovini Otk su vidi prvi deo, ali kada se selimo u drugi deo otkrivenja otvara se drugo odeljenje hrama, jer kad se otvara ovaj deo tu vidimo kovčeg zaveta što ukazuje na sv. nad sv. On je već došao do zaključka da je Hr. delo na nebu dvostruke prirode. Takodje je došao do novog tumačenja u Dan 8:14 da je čišćenje nebeske sv. počelo 22. okt. kada je Hristos prešao iz prvog u drugi deo svetinje. A ovde je potvrda. Pre kraja vremena Jovan se slaže sa Danilom - drugo odeljenje neb. hrama se otvara i tako u knjizi Otkrivenja Bejts vidi povezanost izmedju dolaska Hrista i teologije svetilišta - dvofazne službe. On vidi i više od toga. A šta se nalazi u kovčegu: 10 zapovesti. Bejts je počeo da sagledava teologiju. Povezuje eshatologiju, novu fazu Hr službe u ssv. nad sv. i zapovesti Božje, sve se uklapa u tok apokaliptičke istorije. Zato je bio veoma zainteresovan za 11:19. Hram se otvorio i video se u hramu kovčeg zaveta. U novije vreme se pojavio novi interes za subotu. Zašto to? Odgovor je kada odjekne glas 7og andjela, otvara se Božji hram na nebu i kovčeg se otvara na duhovan način i ljudi počinju da istražuju pismo, povezuje kovčeg sa 10 zapovesti, po tipologiji i po njoj neb. sv. sadrži 10 zap. kao što je to u zem. U januaru 1847. Bejts stiže do jedne dobro složene koherentne teologije. On ne govori o 3 odvojene teologije, on govori o integrisanoj teologiji, uokvirene tim apokaliptičkom korom. U to vreme to nisu 3 odvojene doktrine, već na neki način paket, eshatološka teologija. Mislim da bi trebalo da sagledamo snagu ove kombinacije. Ovo nije više razmatranje 3 nezavisne doktrine već sjedinjavanje njih u jedan paket. Bejt je mnogo bolje razumevao našu teologiju nego mnogi od nas danas. Osim razumevanja doktrine o suboti i o drugoj fazi posredništva, Bejts je počeo da razvija prvo adv. tumačenje simbola žiga zveri. Čitam iz Bejtsovog izdanja iz 1847. 58. i 59. stranica: "Takav narod se ne može pronaći na zemlji kakav je opisan u Otk 14:12. Oni su se sada počeli sjedinjavati u grupe u toku poslednje 2 godine. Ovde je dokaz da je Vavilon pao i ko pokaže 40 40

da je suprotno, mora ili uništiti narod ili izopačiti pismo. Jovan ukazuje da je ovde ostatak, poslednji deo sa kojima se ratuje jer drže zapovesti. Otk 12:17. - ovde se pojavljuje pitanje zašto ovi ljudi treba da budu prognani - zato što drže zapovesti. Sve ono što gnjevi djavola je ovo: da ostatak sprovodi ono što veruje da je svedoč. Božje živeći od svake reči koja izlazi iz usta Božji, običaj da se drži subota kao po zapovesti ali kaže čitalac: "Ima i desetine drugih koji traže Isusa a ne veruju u ovu doktirnu. Šta sa njima, upitaj Jovana on bolje zna. On je opisao samo 2 grupe. Vidi Otk 14:9-11 i 12. Neko drži zapovesti a drugi imaju žig zveri. Zar nije jasno. Mora se priznati da je djavo bio i ostao otac svih loših dela imperijalnog i papskog Rima i zato će on biti veoma pažljiv da ne ratuje ni sakim osim sa onima koji svetkuju Božji sveti dan." Dakle, sa Bejtsom ne da imamo integrisanu teolgiju subote već je to i teologija G.C. u kome djavo ratuje sa onima koji drže zapovesti Božje. A svetkovanje prvog dana je žig zveri. Tri meseca posle objavljivanja ove knjige, EGW je pisala o istoj tematici. 1847. godine, u maju, 3 osnivača pokreta subotara: to su Bejts i 2 Wajtovih, imamo prvu knjigu koju su oni napisali. Možda bi pretpostavili da su oni se sastali i odlučili da pokrenu pokret svetkovatelja subote. Naslov knjige je "Poruka malom stadu". Ovo je prva indikacija da oni medjusobno saradjuju. 7 aprila 47. godine, 3 meseca posle Bejtsovog izdanja o velikom sukobu, toga dana EGW biše Bejtsu o viziji: "Pošto sam videla slavu sv. Isus je podigao drugi veo i ja sam prešla u svetinju nad sv. I tamo sam videla kovčeg, u kovčegu je bio zlatni sud sa manom, Aronov štap i kamene ploče koje su bile sklopljene kao knjiga. Isus ih je otvorila i videla sam 10 zapovesti napisane prstom, na 1. je 4 na 2. je 6. izgleda da su one prve bile blistavije, ali 4. zapovest je blistala više od svih, jer je subota bila odvojena, da bi se u njoj svetkovalo i uzdizalo sveto ime Boga. Subota je izgledala slavnija, ona nije prikovana na krstu. Bog nije promenio subotu jer se on nikada ne menja, ali papa ju je promenio sa 7. na 1. dan jer je trebalo da on promeni vremena i zakone. Ja sam videla da sveta subota jeste i biće zid razdvajanja izemedju pravog Božjeg Izrailja i nevernika i da je subota veliki znak za sjedinjenje srca čekaoca dolaska. Bog je imao decu koja nisu svetkovala subotu, oni nisu je odbacili. To je razgnevilo crkvu i nominalne adventiste jer nisu mogli da odbace istinu o suboti. Videla sam da sve oni koji neće primiti žig i ikonu zverinu na svojim čelima i rukama da neće moći da kupuju da prodaju, u vreme nevolje, mi smo svi pobegli iz gradova i sela jer smo bili progonjeni od zlih." 41 41

EGW je dobila viziju koja je potvrdila teologiju GC nakon što je Bejts već razvio na temelju Biblije. Bejts je imao još 1 doprinos teologiji subote. A to je zapečaćenje 144.000. Krajem 1848. godine, poštovaoci subote medju adventistima, povezali su zapečaćenje 144000 Otk 14. koji imaju ime oca na čelima i koji su bez mane, krajem januara 1849 Bejts je izdao još jednu knjižicu "Pečat živog Boga." Bejts tumači subotu kao znak živog Boga, suprotno učvršćenog tumačenja da je žig povezan sa poštovanjem nedelje. Prema Bejtsu vika 3. andjela iz Otk 14. sa naglaskom na zapovesti, ta vest je vest o zapečaćenju, poziva ih da poštuju b. zakon uključujući i subotu, i na taj način dobija ime sadašnja istina. Ova fraza sadašnja istina je postala centralna misao u celom njihovom pogledu na misiju. Šta je za njih bilo Present Truth. To je sve ono što je trebalo da se propoveda o toku apokaliptičke istorije - vest 3eg andjela a posebno subota. Po Bejstu vernici su živeli u vreme zapečaćenja. Hristos je sveštenik koji na svom naprstniku predstavlja 144.000 koji treba da budu zapečaćeni. Bog mora da iskuša vernike, da li su se ponizili, da dokaže šta je u njihovim srcima, da li će držati zapovesti, a posenbo subotu. Za Bejtsa zapečaćenje je i sadašnjost i bud. dokle god ljudi mogu prihvatiti ili odbaciti subotu, ali doći će vreme daka će se ljudi suočiiti sa zakonom koji će izdati da se svi poklone i da drže papski dan odmora: "Ovo će staviti na probu silu koja se krije u pravoj suboti koja je pečat živoga Boga, ja kažem amin, amin". I tako 1849. adventisti subotari razvili su koherentnu teologiju sa 3 osnovne tačke, postoji i 4. ali ćemo kasnije pričati o tome a to je stanje mrtvih: 1. 2. 3. Premilen. eshatologija, Novo tumačenje čišćenja svetinje (dve faze) eshatološko shvatanje subote kao dana odmora

- sa fokusom na trajnost vesti 3 andjela. Poslednja opomena treba da se objavi pre nego što se objavi poslednja žetva iz Otk 14. Prva vest je objavljenja preko milerista a vest o suboti je 3. andj. Do 49. godine su već znali šta su verovali. Bejtsova uloga nije što je izmislio te doktrine već što ih je integriso u propovedanje otkrivenja. I upravo ovo integrisanje predstavlja tren radjanja teologije SDA. Razlog zašto ja naglašavam reč integrisana teolg. - jer imamo propovednike koji misle da ako ti se ne svidja ideja o svetinji zabaci je, ali ne možete je odbaciti, ako gledate Otk Jovanovo i ono što je Bejts video. Možeš misliti šta hoćeš ali to nije ono što je rekao Jovan. To je snažna teologija ako shvatimo šta su oni stvarno videli od Otk 11 do Otk 12. ovi textovi su ono što su danas SDA. 42 42

Ja nisam rodjen kao adventista, i nisam morao da budem SDA i moji roditelji bi bili srećni da nisam SDA a ja čak nisam ni volio SDA. Ja sam imao i jednu propoved zašto mi se SDA nisu svideli. Neki SDA mogu biti arogantni jer imaju istinu a nisu upoznali skromnost ili ljubav Isusa. Znam neke koji svetkuju subotu a gori su od djavola, mi moramo postati hrišćani ali ako neki hri. postane adventista e to je divno. U početku mog hrišćanstva bio sam SDA a ne hrišć. Pre 31. godinu sam upravo zbog toga napustio prop. službi, ali onda sam se obratio i znao sam da treba da budem SDA, ne zato što je to savršena teologija, već zato što je to najbliža onome što se nalazi u Bibliji, ja sam SDA po ubedjenju ne po izboru, ja nisam mogao drugačije sa otvorenom Biblijom pred sobom. Posebno gledajući text od Otk 11 do 14 poseldnja vest za poslednje vreme. Postoje samo 2 katoličke crkve Rimokatolička, i adventistička kat. jer kat. znači sveopšta i u ovom shvatanju sadašnje istine za poslednje vreme koju su sagledali naši rani vernici sve je to poteralo ovu crkvu sve do kraju sveta. Dž. VAjt 49. god piše "Treća Andjeoska Vest" naglasak je na hitnosti, ovo je jedna evandejoska propoved da bi ubedio bivše Milerite da se priključe subotarima. Do 1848/49. subotari su verovali da je vreme raštrkanja prošlo i da je počelo vreme okupljanja. Možda je 1848, bilo oko 50 poštovalaca subote - adventista. U toku 4 godine, porasli su do 2.000 i oni su sad imali vest i počeli su agresivno evangeliziranje. Ne sve već nekadašnje milerite. Evo osećanje koje je prožimalo te poruke: "6. stih 14. poglavlja čini uvod u drugu adv. poruku. I počinje drugi niz dogadjaja koji je povezan sa uzastopnim porukama koje treba da se objave B. narodu sve do vremena kada će loza na zemlji biti bačena u veliku kacu božjega gnjeva. Svi adv. veruju da je 1. andj. poruka trebalo da se ispuni objavom 2. dolaska i crkvi i svetu. Vesti 2. andjela takodje predstavljaju isto toliko odredjenih vesti koje treba da se objave b. narodu pre preobraženja. Mnogi odbacuju ovu jasnu postavku jer ako je prihvate moraju da priznaju da su veliki pokreti u predjašnjem iskustvu, kao što je bio ponoćni poklič bilo Božje delo i savršeno ispunjenje njegove čiste reči. Vest prvog andjela predstavlja poslednju misiju milosti svetu i ona se ostvarila. Vreme njegovog dolaska je došlo. Vreme je bilo povezano sa ovom porukom a ovo vreme je 1843. Celokupno adv. mnoštvo je nekada verovalo da je objava vizija Danila i Jovana na pror. karti sa kojih su brzi glasnici propovedali 1842, i 43 bilo ispunjenje ovog pror. a neverovanje onih koji i sada sumnjaju ne dokazuje da smo mi svi bili u zabludi tada, prolazi vreme i stalno otpadanje i neverostvo adventista nije ovu istinu promenila u laž, ona i dalje ostaje istina." On se obraća bivišim mileritima 43 43

"Sa kakvom svečanošću, revnošću i svetim poverenjem, su božje sluge objavljivale vreme. Njihove reči su topili i srce najtvrdjeg grešnika jer je Bog bio sa njima i duh je pratio poruku. Ta poruka nas je odvojila od sveta i dovela do nogu Isusovih: da tražimo oproštenje svih greha i slobodno spasenje krvlju Hr. Da li je ova poruka sa neba ili od ljudi - sa neba. Ne osudjujemo se da odustanemo i da nazovemo greškom, ili djavolskom kao što su mnogi rekli. Nije moguće takve pozvati na pokajanje. Ovaj drugi andjeo nije krenuo na misiju niti objavio svoju poruku u zajedništvu sa prvim andjelom već je sledio pošto je prvi objavio teret svoje vesti. Vrata njihovoh domova su bili zatovrena za njih. I onda je put bio potpuno pripremljen za drugu poruku. Pade pade, Vav. - izadjite iz nje.......................... nisam stigao sve .................................................. "Vest trećeg: i u 15. i 16. glavi na našem pogledu se iznose smo 2 grupe. Prva je nasilna i progoni svete i ima žig zverin i obožava zver i na kraju će pretrpeti izlivanje božjeg gnjeva. Druga grupa je progonjena i mučena i strpljivo čeka dolazak Isusov. Postigli su pobedu nad zveri, ikoni i žig. Zapečaćeni su pečatom živoga Boga držeći zapovesti Boga. Oni su mali ali će pobediti. Ostatak semena ženinog ili poslednji ostatak vernika crkve pre drugog dolaska ratuje se protiv njega što drži zapovesti i ima svedočanstva Isusa. Zapovesti B. ovde spomenute su 10 nepromenjivih zakona, zapisanih na dve kamene ploče. Držanje zapovesti izgleda da je suprotnost žigu zveri što me navodi da pitam, šta je žig. On ne označava stvarnu oznaku, već istaknuto verovanje. To je neka istaknuta tačka vere koja je uvela papska sila a to je poštovanje prvog dana kao svetog dana umesto sedmog. Citira iz Danila 12:5 o promeni subote: "Ovo je čvrsto potvrdjeno činjenicom da je žig zverin u direktnoj suprotnosti sa B. zap. Jedna grupa drži zapovesti i subotu, i oni su vidjeni na brdu Sionu sa jagnjetom, drugi imaju žig zveri i oni piju iz nepomešane čaše gnjeva. Nikad nisam osetio važnost subote kao što to činim sada. Svakako da je istina o suboti slično suncu koje se uzdiže sa istoka i povećava se u sili i važnosti sve dok nije postala velika istina zapečaćenja. Vreme u kome sveti čekaju trajalo je sve od razočarenja 1844. god. Mi ne možemo ovde grešiti, znamo da je vreme treće poruke sada. Znamo i da je vreme za držanje svih zapovesti nastalo od 1844 od kako nas je Bog pozvao da izadjemo. Da smo ostali tamo, vezani verovanjima i propovednicima, 44 44

svetlost subote nas nikad ne bi doseglo, ali vest 2. andjela je pozvala da izadjemo iz palih crkava tako da sada možemo slobodno misliti. Istina u suboti se pojavilo u pravo vreme kada je trebalo da se ispuni proročanstava. Mnogi su stali na 1. vesti a neki na drugoj vesti i mnogi će odbaciti treću ali ima onih koji će ići za jagnjeta gde god podje i ti će zauzeti zemlju." "Otk 11:19 ako su zapovesti sačuvane na nebu nisu ukinute ni na zemlji. Božji hram na zemlji mesto za kovčeg je bilo u sv. nad sv. Kovčeg mora biti na istom mestu, zato što je zemaljsko bilo slika onog što je na nebu. Vest 2. andjela pozvalo je vernike da izadju iz različitih sekti i da formiraju filadelfijsku crkvu" Oni nisu verovali da su Laodikeja već Filadelfija, počinje Laodikeja. sredinom 50-tih

"...a toj crkvi je rečeno gle stavih pred tebe otvorena vrata, Sada se trebamo pripremiti da vidimo silu objave 3.eg andjela, ovde su oni koji drže zapovesti. Naše predjašnje iskustvo i sadašnja pozicija su jasno obeleženi, da sveti mogu da vide gde se nalaze i da mogu shvatat sadašnji ustinu i dužnost. Gnjev Božji je 7 zala. Sledeći dogadja koji sledi je bitka koja traje dan i noć, izabranih koja je predstavljenja glasnom vikom 4. andjela. "Baci srp i žanji, jer je vreme žetvi." Dragi čitaoci, ja vas pozivam da slušate poruku 3eg andjela, nismo se oslobodili žiga kada smo napustili crkve. Vest 2. andj. nas je samo oslobodila iz kaveza da sada možemo čuti treću koja ako se primi i posluša oslobodiće nas i od poslednjeg ostatka papstva i zapečatiti nas pečatom živoga Boga. 1849 i 50. godina i Dž. Vajt zna vest koju objavljuje. Ovaj poziv Mileritima je da slede logiku 1. i 2. vesti i da se uhvate za 3. andj. vest koja je P.T. Oni su imali vest i znali su šta je to i objavljivali su je sa oduševljenjem i za 4. godina crkva je narasla na 2.500 pripadnika. Počelo je vreme otkupljanja Pismo novembra 1849. Dž. Vajt: "Objavljivanjem istine o suboti u vezi sa adventnim pokretom, Bog objavljuje da je on njegov. u zapadnom N.Y. broj subotara se povećava, danas ih ima duplo više nego pre nekoliko meseci. Vreme rasipanja kroz koje smo prošli je iza nas a sada je vreme za svete da se okupe u jedinstvo vere i da se zapečate jednom svetom istinom. Da braćo došlo je vreme. Istina je da se delo kreće polako ali se kreće sigurno i dobija novu snagu, novi ljudi ulaze u polja i objavljuju zapečavajuću vest odvajanja 45 45

to je ta oštra vest 3. andjela. Ovaj andjeo nosi u letu oznaku koja zapečaćava: subotu - svetima, dok strašnu sudbinu nagoveštava onima koji su primili suprotnu oznaku. I svaki onaj koji primi žig piće od vina gnjeva. Oni koji zastupanju kidanje suboti nisu više slobodni od žiga zverina jer i dalje poštuju prvi dan za relig. okupljanje. Verujem da istina o suboti treba da odjekne snažno. Dosta mi je časopisa adv. prvog dana i naših urednika, jadna stvorenja žišci su im se ugasili. Ja nemam ambicija da postanem urednik, sačuvaj Bože. Ja samo tražim dragocenu prednost da hranim braću otpadnike, ovaj svet nije naše mesto za odmor, naš dom i mesto za odmor tamo je dalje, posle obnove kada je sve novo, Isus dolazi da jadne izgnanike povede kući. oni koji drže celu istinu ući će. Blago onima koji drže zapovesti jer će ući u grad. Izdržite, ako odbacimo Božji pečat i primimo žig, pićemo sam talog božjeg gnjeva. O Bože spasi izgnanike. Amin" On je bio pun vatre, imali su vest i znali su koja je to vest. Oni su sebe gledali kao ljude proroštva i to sastavni deo toka pror. istorije. Sa poslednjom vešću milosti koja je trebalo da se objavi pre velike žetve drugog dolaska. Počelo je vreme okupljanja. Tamo negde 1848 najkasnije, i imali su 2 načina da okupe narod. Ljudi koji će formirati jezgro adv. crkve. Tamo negde 1847/48 možemo reći da postoji jedno pravo jezgro budućih vodja. 1. Prvi način na koji su počeli da skupljaju narod je putem publikacija. I ovde su se dve starešine pokreta podelili oko pitanja koji je najbolji način da se objavi vest. Bejts je govorio male knjige, dok je Wajt rekao: časopisi, nešto što će redovno ulaziti u domove. Godine 1849. Vajt je osnovao prvi časopis SDA - "Present Truth." Ovaj časopis je uzdizao njihovu apokaliptičku poruku a posebno je uzdizao istinu o suboti kao posebnu za njihovo vreme ali naravno bilo je i drugih doktrina. U toku nekoliko sledećih meseci, PT je izašao 11 puta i iste godine Vajt je izdao i drugi časopis AR "Advent Review." - to ne treba da se zameni sa R&H ili sadašnjim pregledom. Svrha ovog časopisa je da se poveže sa adventističkim časopisima pre velikog razočarenja, da uzme njihove najbolje članke i dokaze i da ih ponovo objave. Ako mileriti vide snagu svojih dokazivanja i da se obnove u svoje verovanje u drugi dolazak a kad se ponovo ožive kao Mileriti onda će biti u stanju razumeti i PT. Vajt je osnovao oba časopisa. I u novembru 1850, on je spojio oba časopisa u 1. koji je dobio naslov Advent Review and Herald, a skraćeno R&H (pregled i glasnik). Kada je on u novembru počeo izdavanje časopisa, ta grupa je imala izglede da se održi kao trajan pokret. A to nas povezuje sa njihovim drugim načinom okupljanja. 2. To su sastanci, okupljanja sa drugim vernicima. Ponekad su one nazvane konferencije '48 ali one su trajale od 48 do 50 a ponekad se zovu subotne konferencije, na njima se diskutovalo o više tema a ne samo o 46 46

suboti ja ih volim zvati subotarske konferencije. Bilo ih je mnogo u te 3 godine. Mnogo godina istoričari su smatrali da je svrha tih sastanaka da se razvije SDA teologija ali ona je već razvijena. To su bili evandjeoski sastanci. Zapisano na jednom sastanku 2 SG 97-99 str: "Naša konferencija održana je u žitnici brata Arnolda i bilo je oko 35 prisutnih, sve koje smo mogli okupiti iz tog dela države." Nismo imali snažne početke. Okupljali su se u žitnici ili ambaru. A tamo je moglo da se okupe malo ljudi. Ovde se radi o nekadanšnjim Mileritima, 4 god. posle velikog razočarenja vidite njihovo duh. stanje: "Jedva da su se dvojica mogli složiti. Svi su nasilni sa svojim gledištem tvrdeći da su ona u skladu sa Biblijom . Svi su željni da nama propovedaju. Ko su mi ona 3oje, ali rečeno im je da mi nismo došli sa tako velike udaljenosti da njih slušamo već smo došli da im govorimo istinu." Evo vodjstva sa porukom, i oni su hteli da okupe narod na osnovu sadašnje istine. Evo zbunjenosti nekih od njih: "Brat Arnold je smatrao da je 1.000 god iz Otk već u prošlosti, milenijum je istekao a 144.000 su ustale prilikom Hristovog vaskrsenja. Kada je rečeno da će imati Gospodnju večeru Arnold je rekao da on ne veruje u to jer je to samo nastavak pashe i treba da se održava samo 1 godišnje. Velika zbrka. 4 god posle vel. raz. postoji velika zbrka medju delom adv. koji su bili š.d. Ove sub. konferencije ili evandjeoski sastanci pokazali su da je došlo vreme prikupljanja žetve. Imali su teologiji i sad su počeli da izgradjuju crkvu SDA. Sada ćemo razmotriti kako su modifikovali shvatanje 2. andj. vesti. Dž. Vajt je bio čvrsto uveren u neophodnost 2. andj. vesti zato što ih je oslobodila iz kaveza drugih sekti i osposobila da sami postoje. U tumačenju vesti 2. andj, subotari su i dalje uključivali u Vavilon katolike i otpale protestante. U osnovi oni su nastavili da zastupaju pozciju Milera. Ali postojalo je jedan razvojni put u njihovom tumačenju. 1859. oni bi drugu andj. vest i tumačenje Vavilona gledali kao 2 faze pada Vavilona. Kada su počeli da produbljuju razumevanje Otk 18:1-4. i tako 1859. oni nisu pad Vav. gledali kao dogadjaj koji se zbiva odjednom, već se taj pad posmatrao kao proces koji napreduje. Dž. Wajt je razvio ovu šemu i objavio je 1859 u Rivju i opisuje 4 tačke: 1. 2. Vav pada. Otk 14. Vavilon počinje da pada

Konačno postaje stan djavolima i mesto svih zlih duhova 47 47

3. 4.

Onda je Božji narod pozvan da izadje Sedam zala se izliva na Vavilon.

Tako se Otk 18:1-4 posmatralo kao budućnost. I pad Vavilona se proglasio progresivnim, počeo je 1844 sa Otk 14. ali Vavilon nije pao potpuno. Prema textu iz Otk 18, stvari postaju mnogo gore sve dok Vav. ne postane potpuno pokvaren i onda glasna vika poziva narod napolje - pre zala. Ovo je bila osnovna promena u razmišljanju subotara. I ostavljao je prostor za saradnju izmedju adv. i drugih crkava jer vav. neće biti potpuno pokvaren sve do kraja vremena. Ovo je najvažnije preispitivanje vesti 2. andjela. Dve faze pada Vavilona. Dolazilo je i do jednog prefinjenja 1. vesti. Razvijao se koncept istražnost suda, sud pre 2. dolaska. U Milerovoj interpretaciji, čas Božjeg suda je predstavljao drugi dolazak, to je bio izvršni sud, ali poštovaoci subote sada su razvili jedno razumevanje suda koji se održava pre 2og dolaska. i u značenju čas suda je došao. Mileriti su razumevali čišćenje svetinje fokusirane na drugi dolazak. Oba ova učenja su na neki način revidirani i 1 i 2 se vidi u terminologiji preadventnog suda. Ali to nije neki rani razvitak u teologiji poštovaoca subote. Nije se prihvatilo ovo mišljenje do sredine 50-tih. Pre nego što predjeno na izlaganje istorije istražnog suda, moramo raazmotriti osnove adv. razumevanje suda. Za mnoge hrišćane, taj konačni sud je jednom za uvek. Moderni adventisti su razumeli kao dogadjaj sa 4 faze. Rani vernici ovo nisu razumeli. Ovo je kako danas razumemo a onda se vraćamo na istoriju. Danas vidimo sud kao odvijanje 4 uzastopne faze. 1. Istražni sud nad onima koji tvrde da veruju u Boga. održava pre Hr. dol To je sud koji se

2. Dogadja se u trenutku drugog dolaska i svetima daje njihovu nagradu, to je izvršni sud. 3. Dogadja se za vreme milenijuma kada sveti procenjuju B. sud nad nevernima pre nego što oni vaskrsnu i konačno večno uništeni. Ovaj milenijumski sud je istražni sud nad grešnima. 4. Izvršni sud nad grešnima na kraju milenijuma.

Ovo je sadašnje razumevanje B. suda, a rani vernici to nisu tako shvatali. Kada su počeli da proučavaju Bibliju razjašnjavajući tipologiju svetinje i učenje iz Otk 20. ovo razumevanje se javlja. Pogledajmo istoriju predadventnog ili istražnog suda. 48 48

- Prvo vreme, prvi period se dogadja pre 1844. Šta su oni mislili o sudu pre vel. raz. Miler je propovedao da će se sud održati na kraju 2300 dana i noći i da je čas suda drugi dolazak. Ali još jedan vodeći milerisata Lič Džozaja koji je razvio teologiju o preadventsnom sudu koji treba da se održi pre vaskrsenja .. bilo je to 1841 godine. Lič je zastupao ideju o preadventnom sudu koji mora da se održi pre nagrade. Ali 1842. godine Lič je počeo da produbljuje svoje razumevanje, i shvatio je da je Božansko delo podizanje nekih iz smrti u život a dajući nekima smrt prilikom dolaska predstavlja izvršni sud. I da zato neophodno mora mu prethoditi sudjenje. Pre velikog razočarenja, jedan od vodećih skolara milerizma, već je zaključio da postoji preadventni sud koji će biti završen pre drugog dolaska. - To nas dovodi do drugog perioda u istoriji ove doktrine a to je vreme od 1844 do 50 godine. Mesec dana posle razočarenja š.d. adventista E. Džekobs, 1844 godine 22. nov. piše da je Isus naš prvosveštenik na dan pomirenja i on ukazuje na naprsnik a koji 3 mojs naziva naprsnik suda koji se nosio na dan pomirenja i Džejkobs postavlja pitanje zašto se zove naprsnik suda. I on primećuje da ničije ime ne može biti napisano na naprstiku suda ako ne muči dušu svoju na dan pomirenja. On smatra da će se sudjenje nebeskog prvosveštenika baviti samo slučajevima B. naroda. Da će to sudjenje na dan pomirenja neće biti sudjenje svima već samo božjem narodu. A onda piše: "Ukoliko nešto što je toliko važno kao sud nije se dogodilo 22 okt., 10. dana 7. meseca, antitip nam još nije dat do sada, pror. se još nije ispunilo i mi smo u tami..." Do 29. novembra 1844. god., on će učiti da je sudjenje počelo 22. okt. i veliki antitipski prvosv. nosiće imena B. naroda na naprsniku suda. Možda je to najranije, prvo isticanje posle razočarenja da je sudjenje počelo. Povezujući ga sa antitipskim danom pomirenja. A u januaru 45. A. Hale i J. Turner objavili su članak koji je pozivao na dublje razumevanje priče o svadbi. Naglašava se da je priča o svadbi iz Luke 12 kaže da mi moramo čekati dok se Hr ne vrati sa svadbe, a oni su zapazili da priča iz Mat 22 ima prizor suda, prilikom koje car ispituje goste da bi odredili nose li svadbeno odelo ili ne. Hejl i Trner povezuje ovo o sudu sa Hr. primanjem carstva i sa scenom suda iz Dan 7. Dolaze do zaključka da je sudjenje već počelo. Jacobs u novembru 44 i ova dvojica 2 meseca posle zaključuju na osnovu tipologije da je sudjenje već započelo i da je to antitipski dan pomirenja, ili dan suda. Krosijer ne spominje preadventni sud u članku "Zakon Mojsijev" 46. godine, ali govori o naprsniku suda i činjenicu da danilo 8,14 je čišćenje od greha i da će biti postignuto krvlju a ne ognjem. Nedugo posle toga, Krosijer je objavio drugi aspekt teologije o danu suda, govoreći da na dan pomirenja dok je prvosveštenik bio u sv. nad sv. ljudi su morali da svoje haljine održe čistim. Prema tome tako do 1846 godine, ovi ljudi koji su polazili od različitih perspektiva gledali su na dva aspekta ist. suda: 49 49

1. Hr. je na nebu noseći sve one koji su nosili zasluge na svom srcu i da je taj sud preadv. rešavaće se slučaj oni koji su prihvatili. 2. Šta božji narod čini na zemlji? držati haljine neuprljane u toku suda. 3 moj 16. mučiti duše svoje i

Svi ovi ljudi će na kraju odbaciti milerova učenja, ni 1 od njih neće slediti logiku. Jacobs je u redovima fanatika. Odveo je nekoliko stotina. Oni su smatrali da je Isus došao već 1790-tih godina, ali je došao u obliku žene u obliku proročice Eni Li. A ona ima čudnu istoriju. Nisu joj se svidjali muškarci i tako su ovi šejkeri bili neženje i taj problem je konačno Džejkobsa odvratio od šejkersa i napustio ih. Tresli su ih razni oblici fanatizma ali bili su drugi koji su prihvatili teologiju o preadv. sudu i oni su uvideli da su ovi ljudi otkrili neku istinu. Kada su govorili o antitipskog sudu i naprsniku i od neophodnosti sudjenja pre nego se izvrši sud. Do 47 godine, Bejts je imao jasno shvatanje o preadv. sudu. Napisao je te godine knjigu u kojoj je pokazao da drugi dolazak nije mogao da se odigra posle isteka 2300 dana i noći kao što su smatrali Mileriti. Mora da bude red i vreme za dve važne stvari da se odigraju pre 44. godine i kraja sveta 1. Bog u svom karakteru treba da odluči o slučajevima svih vernih tako da njihova imena budu zapisana u jagnjetovoj knjizi života, potrebno je vreme da bi se završio preadv sud. 2. On je smatrao da B. narod mora da se pripremi za dan preobraženja iz smrtnog u besmrtno. Bejts se do 47 složio sa teologijom o preadv. sudu ali drugi vodeći teolozi subotara Dž. Vajt se nije složio i rekao je da nepostoji preadv sud. Sept 1850. god Dž. Vajt je otvoreno odbacio tu ideju, i rekao sud traje 1000 god. I napisao je: "Mnogi umovi su zbunjeni (Bejts) suprotnim gledištima koja su objavljena o ovom predmetu. Neki su objavljivali da je dan suda pre drugog dolaska. ovaj pogled nema nikakvog temelja u B. reči." U razdoblju od 1844 do 50. godine, Bejts i Vajt su totalno različiti po ovom pitanju. - To nas dovodi do završnog (3.) perioda u formiranju ovog gledišta a to je izmedju 1850 i 57. 1850. Vajt je agresivno odbacio ovo gledište i jedini koji sud je on vidio je milenijumski sud. Ali 1857 on menja mišljenje. Ne znamo kada je promenio mišljenje ali znamo da 54 godine je objavio članak koji je pisao Lafboro koji jasno tvrdi da je čas suda Božjeg iz Otk 14. preadventni sud. Dž. Vajt je bio urednik Rivjua, ono 50 50

što je značajno sa ovim člankom je da je bio poslat Dž Vajtu sa naznakom - nije za objavljivanje, ali Vajt se odrekao svojih gledišta i objavio ga u feb 54. god. Kaže nam zašto je objavio članak: "Zato što on zadovoljava pitanje u vezi sa ovom temom koje nam je bilo postavljeno." Izgleda da se 1854. Vajt verovatno se složio sa preadv. sudom. Promenio je mišljenje izmedju 1850 i 54. godine. Ali znamo da 1857. godine je sigurno verovao u preadv. sud. 1. jan. 1857. "R&H" je imao članak koji je napisao nepoznati adventista a značaj je u sledećem: prvi put u adv. istoriji upotrebljava se izraz istražni sud za preadv. sud. 29 januara, 4 sedmice posle toga Vaajt piše važan članak o sudu. Sada temeljno razume i prihvata preadv. sud i takodje koristi terminologijom istražni sud. Ovi rani subotari su tako načinili prvu veliku promenu u svom razumevanju 1. andjela. Dok je miler smatrao vest 1 andjela 2. dolazak, 1857. god. oni čas suda smatraju istražnim sudom. Ovo je bila velika rafinisanje ovog pogleda na 1. andj .vest. To je uradjeno i sa 2. vesti - o padu Vavilona.

Doktrina o Stanju mrtvih - lepo se uklapala u ostale doktrine adv. crkve. prem Bibliji jasno je da mrtvi ne dobijaju nagradu ili kaznu po smrti - Geogre Storrs. On je propovednik koji je govorio o pokretu 7og meseca, metod. propovednik, ali oko 40 godine, proučavajući Mat 14, postao je osvedočen u 2 nova gledišta: 1. kondicionalizam, uslovnost - ljudi nisu rodjeni besmrtni, već primaju besmrtnost na temelju vere u Hrista. 2. Anihilacija - uništenje: Pakao nije večan, već se uništavaju u paklu. Kada je došao do ovih zaključaka oko 1840 godine, on je dao ostavku na mesto metod. prop. jer posle nekoliko godina istraživanja došao je do uverenja da je njegova crkva u zabludi i da ljudi nemaju urodjenu besmrt. već je ona dar od Hrista. Ako nisu besmrtni onda ne mogu večno goreti već će izgoreti. 1841. godine on je objavio knjigu "Istraživanje" - da li su i duše bezakonika besmrtne u 3 pisma. To je celi naslov. 1842. objavio je jedno prošireno izdanje koje je imalo samo naslov "Istraživanje da li su duše bezakonike besmrtne u 6 propovedi". Takodje iste godine Fič, milerista, je obratio Storsa i učinio ga pripdnikom milerit. pokreta i Fič će otkriti da on nije jedini evandjelista - i Storrs je njega obratio po pitanju besmrtnosti. U januaru 44. godine Fič je prihvatio Storova shvatanja po ona dva pitanja. 51 51

Fič je postao prvi propovednik koji je prihvatio ovu doktrinu. Ali izgleda da je bio veliki broj vernika koji su prihvatili ovo. Fič je bio prvi od Storrovih obraćenika. Druge starešine Milerizma su odbacivalie Storsovo gledište. Ali mnogi vernici su sledili ovo mišljenje. Ovo su 2 izvora iz kojih dolazi ovo učenje. O Jehovistima u vezi sa SDA. Pre nekoliko godina sam čitao opštirnu istoriju JS i ime koje sam pronašao na prvim stranicama je Storrs. Zato što nije samo nama dao shvatanje prirode čoveka, već i JS su preuzeli od njega kada su se razvijali i dao im je i druge ideje. Oni nisu izašli direktno od nas, ali koliko se sećam oni su ogranak jednog ogranka SDA. Nema direktne veze, Storrs je možda najbliža veza. Ali u onoj klasifikaciji crkava JS su svrstani kao jedan ogranak adventista, možda što i oni čekaju drugi dolazak. Bio je i drugi način na koji je učenje o besmrtnosti stiglo u adv crkvu. Preko hrišćanske veze. To je pokret obnovljenja koji su želeli da se crkva u potpunosti vrati N.Z. učenju i da se oslobodi od svih tradicija srednjev. Mnogi od vodja Milerita su bili u hrišć vezi. Ovo je imalo 2 vrste uticaja na subotare. Bejts i Vajt Dž. su već došli orijentisani na kondicionalizam. Majka Elen Harmon je došla u kontakt sa kondicionalizmom u toku sastanaka i crkvi koja je pripadaala hrišć. vezi. Dok su prisustvovali Mileritskim sast 1843. ovi sast. ne da su doveli Harmonove u milerov pokret nego su ih naveli i da razmišljaju o kondicionalizmu, Mlada Elen je obraćena u kondicionalizam 1843. god kada je čula svoju majku da govori o tome. Otkrila je da je to Biblijski stav, što joj je bilo veliko olakšanje, jer se često mučila sa pitanjem večnog mučenja. Od samog početka sva tri osnivača su ovo prihvatila. Došli su u naš pokret sa sklonošću da prihvate ono 2 od gore. Za njih to nije samo biblijsko gledište već se uklapalo i u njihovo eshatol razumevanje sve dok konačno nisu došli do razumevanja istr. suda. Tako da do ranih 1850-tih godina 4 osnovne doktine već su bile na svom mestu: - premil. - subota - svetinja 2 faze službe - stanje mrtvih Cela teologija je shvaćena i propovedana u kontekstu otkrivenja. Oni su odgovorili na pitanje šta je adv. u adv. Sledeća dekada karakteriše razvoj učenja o duhovnim darovima. Traže biblijske osnove dara duha proroštva i srećni su onim što su otkrili. Oni su voleli ono što je označavalo adventistu u adv. Ali naš 52 52

teološki zadatak u sledećim dekadama je proširivanje osnovnih teoloških postavki. Naše knjige nikada se nisu umarali kad je bilo reči o PT i o izrazito adv. gledištima. Pojavio se 1 problem. U procesu prenaglašavanja jedinstvenih adv. učenja, oni su podcenili verovanja koja su bila zajednička sa ostalim hrišćanima. Zašto da pričaju o blagodati ili molitvi baptistima. Oni već veruju u to, ono što je važno je da baptiste obrate što se tiče subote ili stanja mrtvih. Naši pastori su počeli da naglašavaju razlike od drugih, najbolji način da dobiju publiku je da počnu dvoboj, javnu raspravu, debatu i naši evandjelisti su odlazili u neku zajednicu i izazivali bi najvažnijeg propovednika koji dan je subota, šta se dogadja kada neko umre, i celo selo dodje da vidi ko će pobediti i tako su oni održavali evangelizacije i postali smo veoma dobri borci, borili smo se i medjusobno dok smo išli ka konferenciji 1888. Utvrdjujući šta je adv. u adv. crkva je izgubila ravnotežu i propustila da propoveda ono što je hrišćansko u adventizmu. To će nas dovesti do krize 1888. do zasedanja Gen. Conf. u Miniapolisu i do drugog velikog peroda izgradnje Adv. teologije Govorićemo o 1888 G.Conf. Minneapolis u Minesoti - je na samom severu SAD. Teologija ovog sastanka je opisana u spisima više nego bilo šta iz adventizma. A drugi dogadjaj često spominjan je 1844. ostalo se zanemaruje. Evo nekih naslova: - A. V. Olson: Through Crisis to victory (kroz krizu do pobede) neki se pitaju gde je pobeda pa su objavili knjigu - 13 crisis year - Wallenkamph "Šta svaki advnetista treba da zna o 1888. to nije samo loša istorija već i loša teologija, ali ćemo se vratiti na nju sledeće sedmice, govorićemo o njemu to su R Wieland i D. Short preispitivanje 1888. Mislim da se ova računa u najuticajnije knjige ali nije u pravom smeru, zašto u sledećoj sedmici. - ja sam pisao 3 knjige o ovoj temi: 1. A User Friendly Guide - ljubazni vodič u vest iz 1888. 2. Gnevni Sveci 3. Od 1888 do Otpada Osnovni fokus u ovom periodu je pitanje šta je hrišćansko u adventizmu i govorićemo o 4 teme 1. uzdignimo Bibliju, pitanje autoriteta. 2. uzdignimo Hrista u vezi sa opravdanjem verom u odnosu na Otk 14:12. 3. 4. Uzdignimo Hrista u vezi sa njegovom Bož. prir. i trojstvo Uzd. Hrista u vezi sa lj. prirodom. 53 53

Prvi adventisti su veoma voleli svoju teologiju i njihova evangelizacija se sastojala u javnim diskusijama i raspravama, i takva diskusija sa prisutnima dovodila je do pojave obraćenika. U tom procesu 2 stvari se dogadjaju: 1. Odvajanje izmedju tih specifičnih doktirna SDA i onih koji su zajedničke sa ostalim, posebno naglasak je na planu spasenja 2. SDA pastori su postali svadljivi, voleli su diskusiju.

Dolazi do novog pitanja u SDA:

Šta je Hrišćansko u adventizmu
Ovo novo pitanje su inicirali dva mlada propovednika: A T Jones i E. J. Waggoner. Izgledalo je da na neki način ova dvojica pokušavaju da se doktrinalno adaptiraju i da u adventizmu se šire mesto da doktrini o Hristu i blagodati a manje mesto da se pripiše zakonu. Medjutim ono što su oni smatrala ostali su mislili da je to zemljotres u crkvi. Tada je došlo do sudara ova 2 gledišta na tektonski način - ta 2 pitanja šta je adv. u adv. i hr. u adv. Kada su se sudarila u praksi došlo je do .......... . Predsednik G. C. - G. I. Butler i sekretar i urednik R&H U. Smith - ova dvojica su imali strahovitu vlast i autoritet medju SDA. To nije bila posebno velika crkva u to toba. U celom svetu je bilo oko 25.000 adventista. Bili smo relativno mala crkva. Ova dva brata iz G. C. su imala veoma veliki uticaj medju propovednicima. I oni su smatrali da je učenje o opravdanju verom rušenje tradicionalne adv. teologije. Trad. adv. teol. je prenaglašavala zakon i dela. I tako je došlo do snažne reakcije ove braće i oni su se borili svom snagom. Bilo je 5 važnih učesnika: 1. EGW - ona se u to vreme nalazila na vrhuncu životne snage, i ona je bila najznačajniji učesnik u ovoj diskusiju. U početku je htela da bude neutralana ali je shvatila da mora da stane na stranu mladih ljudi iz 2 razloga: a, prema njima se nepravedno postupalo u toj neravnopravnoj borbi. 54 54

b, važnije je što su ovi mladići nudili nešto što je crkvi očajnički bilo potrebno. I zato je u aprilu 1887, EGW uložila sve napore da ova dvojica budu barem saslušana kako treba na G. C. Na kraju krajeva EGW je dobila najjasnije shvatanje šta ovi propovedaju. Najvažnije novo tumačenje je bilo tumačenje Otk 14,12. "Ovde je trpljenje svetih kojih drže zapovesti i imaju veru Isusovu." Ovaj tekst je zauzimao centralno mesto u SDA doktrini i u svakom Rivjuu od 50-tih godina pa do 1930-tih taj tekst je bio natpisan ispod naslova "R&H". Ovaj tekst ima veoma važan značaj u celoj knjizi Otk - to je poslednji poziv upućen pre žetve. Miletiri su propovedali 1 i 2. vest a SDA su počeli svoje postojanje smatrajući da oni treba da objave 3. andjeosku vest. Do 1888. bili su uspešni u propovedanju prva dva dela ove vesti o strpljivom čekanju i držanju zapovesti ali poslednji deo o veri Isusovoj je došao u žižu tek za vreme G. C. 1888. Glavne implikacije Miniapoliske konferencije 1888. godine je bilo novo tumačenje poslednjeg dela teksta. U medjuvremenu EGW je uznemirena zbog nehrišćanskog duha starije braće i načina kako su tretirana 2 mlada brata. Ona to osudjuje i zove ga farisejskim duhom, ili duhom Minijapolisa. Ustvari lošim duhom. Ona se bojala da će oni pomisliti da ne treba više proučavati Bibliju jer oni su znali sve što se znalo. Oni su se čvrsto držali SDA tradicije. I ona je bila uključena u krug onih koje su starija braća počela da mrze zbog ovoga. Mnogi su lično izražavali sumnju u nju za vreme ove konferencije, čak i predsednik. 1901 je pisala: "Moje svedočanstvo je bilo zanemareno i nikada u životu se nije postupalo tako kao na toj konferenciji" 1890. je pisala: "Ako su doktrine onih koji smatraju da štite SDA u stanju da proizvedu ovakav farisejski duh onda je želim da budem što dalje od takvog tumačenja pisma." Mi dolazimo do shvatanja da ti propovednici-borci bili su isto tako uspešni i u medjusobnoj borbi. A taj duh sukoba je prožimao sva zbivanja na ovoj G. C. Način postupanja crkve prema EGW nije uvek bio onakav kakav smo mi smatrali. Možda smo mislili da kada je ona ušla svi su se klanjali i ljubili joj pete. Ne, to nije bilo tako. Ljudi su imali svoje mišljenje i bili su spremni da udare glavom u zid. To nije ništa novo, kao i sa Biblijskim prorocima. Posebno kada su morali da objave vest koja nije naišla na slaganje. Nemojte pomisliti da u starim dobrim danima u SDA je sve bilo u redu i svi su živeli zajedno. Zašto bi se pojavile 9 T da nije bilo problema. Bilo je problema ali meni se to svidja, jer ako su oni bili savršeni, mi bi bili obeshrabreni jer mi nismo. Da sam ja pisao Bibliju nikad ne bih stavio Davida i Vitsaveju. Ne bih stavio ni kad je 55 55

Avram lagao, da sačuva kožu, Petra i njegovu rasnu diskriminaciju, ali pouka je da su i ovi ljudi bili spaseni blagodaću, isto kao i SDA pioniri. Neki su mi zamerili na načinu kojim iznosim istoriju. Možda su oni gledali na EGW kao na vegetarijansku Vrdžn Meri, ali ona nije bila bezgrešno začeta, svi naši pioniri su morali da se spasu blagodaću. Ovaj duh Miniap. predstavljao je ozbiljan problem. Meni se čini da je EGW bila zabrinuta zbog duha a ne zbog teologije. Možete imati dobru teologiju a ponašati se kao djavo - to vam neće pomoći. Kad na nepravedan način branite pravedno gledište niste u pravu. U vezi sa ovog duha na G.C. u Miniapol, sekretar G. C. 13 marta piše: "EGW kaže da ona nije zabrinuta za ono što mi verujemo, da mi svi moramo imati ista gledišta što se tiče zakona Galatima ili što se tiče bilo koje druge tačke doktrine moramo biti nadahnuti Sv. Duhom i da svi moramo zajedno napred u objavljivanju 3. andjeoske vesti." ne znači u ali da ići

Ja sam zapazio da se ovaj problem pojavio zbog načina evangeliziranja jer smo se uvek svadjali, prepirali sa drugima, ali taj isti duh smo sada pokazali u medjusobnom kontaktu, Min. nije samo doveo do doktirnalnog osveženja već i do novog duha. Ovo je veoma eksplozivno vreme u istoriji SDA zbog političke situacije. Prvi put u istoriji SAD od pojave adventizma na dalje, pred nadionalni kongres SAD bio je iznesen predlog zakona o nedelji. Od 60-tih i pojave udruženja za nac. reformu, pokušavalo se uvesti zakonodavsto koje bi SAD definisalo kao hrišćanski narod. I od sredine 60-tih najvažnije nastojanje grupe je bilo donošenje nedeljnog zakona. Ali pre nego što bi napravili savezno zakonodavstvo o nedelji pokušali su da ožive pravila koja su postojala u nacionalnim zakonodavstvima. I tako početkom 80-te jedan radnik u štampariji je uhapšen. Na SAD jugu većina adventista je imala probleam sa nedeljim. U Tenesiju su hapšeni propovednici i sa kriminalcima su radili na popravci drumova. Njihov zločin je bio da su u nedelju radili u vrtovima, a ko su bili svedoci: isto oni koji su radili u nedelju ali oni nisu išli u zatvor već samo adventisti. Ovo je izgledalo kao da se proročanstva ispunjavaju. 40 god su propovedali a ništa slično se nije ranije dogadjalo, a 1888. u maju mesecu senator Blair dao je 2 predloga zakona kongresu SAD: 1. amandman na ustav kojima se trebalo hristijanizirati SAD škole a 2. je bio zakon kojim je trebalo da se nedelja kao Gospodnji dan potpomogne zakonodavstvom. Ovaj zakon o nedelji je bio predložen kongresu 5 meseci pre G. C. I ovo klatno zakonodavstva je imalo uticaja na zbivanje na G. C. U decembru ovaj zakon o nedelji je bio odbačen ali do 1895 godine svake god. se pojavljivao novi zakon o nedelji. U ovom zapaljenom uzbudljivom eshatol. kontekstu Džons i Vagoner su počeli da objavljuju nova teološka shvatanja. Svaki od njih 56 56

predstavljao je novu pretnju crkvi u vreme krize. Kod Džonsa je bilo drugačije tumačenja proročanstav, posebno o 10 rogova iz Dan 7. Možda to ne izgleda nama danas važno, ali Smit Urija se uznemirio. "Veoma je opasno menjati bilo koju tačku propočanstva kada ceo svet gleda na to zakonodavstvo. Svet će vam reći vi ste promenili ovo šta je onda ne promenjivo. Činjenica da je ovo potrajalo 40 god, sigurno je pravilno i što da ga odbacujemo. Džons je ugrozio braću drugačijim shvatanjima pror. ali opasnije je bilo ono od Wagonera. On je hteo da da drugo tumačenje zakona u Galatima. Tradicionalno smo smatrali da se u Gal. radi o ceremonijalnom zakonu i to nas je uljuljkivalo. Posebno kada su došli do teksta koji govori o učitelju. Batler se uznemirio. A kada je Wagner rekao da je to moralni zakon, izgledalo je kao da je ceo zakon ukinut. I ponovo su uzeli u obzir tu javnu diskusiju o nedeljnom zakonu. Bilo je veoma loše vreme da menjamo teologiju o zakonu. Celo pitanje nedeljnog zakona bavi se pitanjem dana odmora. Bilo je još jedan faktor koji je otežavao stanje: 1854. EGW je imala viziju a to je bilo svedočanstvo upućeno ocu Wagonera, i Smit i Batler se sećaju da je ta vizija rekla da zakon u Gal. nije moralni već ceremonijalni. "Ako sad ti, EGW podješ za njima moraš menjati svoja tumačenja i celi autor. duha proroštva se mora menjati." Svedočanstvo je izgubljeno. EGW bi rekla da joj je drago što je izgubljeno svedočanstvo i sada treba da proučavamo Bibliju a ne nešto drugo i ona smatra da je to delo providjenja. Autoritet EGW bi došao u pitanje iz nekoliko razloga: - zato što su neki verovali da ona menja svoje mišljenje u vezi zakona u Galatima. Ona kaže da se i ne seća šta je rekla 1854. a i nije ni važno. Ali je braći to bilo važno. To nije bio prvi put da je njen autoritet došao pod ?. Npr: Urija smit se seća 1 svedočanstva iz 1882. i ono mu se nije svidjalo. Nije bilo baš zgodno da dobijete imejl sa potpisom EGW. Ja sam jednom na zasedanju G. C. pitao Wilsona da li bi bilo dobro da dobije pismo od EGW. Ali Urija je bio ukoren zbog nekih nehrišćanskih postupaka prema drugim ljudima a njemu se nije svidjalo da dobije ukor i zato je ovo svedočanstvo proučio pažljivo i pronašao je svoju teoriju nadahnuća. Nigde nije video reč videla sam. On je došao do zaključka da kada u svedočanstvima EGW nema reči: "Ja sam videla" - to nije nadahnuto, njeni ostali saveti su samo dobri ili loši saveti. Batler se uključio u ovaj sukon. 1882. on je hteo da zaštiti EGW i u toku nekoliko godina objavio je nekoliko članaka o stepenima nadahnuća u Bibliji. Naime neke stvari su nadahnutije od drugih. Te članke je pisao 57 57

da bi je zaštitio ali 1887. I on je bio uznemiren stavovima EGW po pitanjima Galatima i složio se sa Smitom da nije sve u istoj meri nadahnuto. A šta je EGW mislila? Ideje Batlera ne dolaze od Boga a onda je napisala u jednom sižeu načina postupanja ljudi prema njoj u toku G. C: Ako se neke unapred stvorene ideje pojave i sudaraju i ako ih svedočanstva ukoravaju, oni najednom prihvataju odgovornost da objasne svoju poziciju da treba da se napravi razliku izmedju svedočanstva oni pokušavaju da razdvoje ljudsko od Gospodnjeg u EGW. Sve što se slaže sa omiljenim idejama je Božansko a ono što pokušava da popravi njihove loše stavove, e to je ljudsko i to je pogrešno. Kao što vidite pozadina ove konferencije je bila složena i da su ljudi bili mnogo više nego samo uzbudjeni i smatrali su da je adv. ugrožen. Posebno ono adv. u adv. i njihovo shvatanje teologije o velikom sukobu dobra i zla. i na taj način nam je bolje da razumemo dinamiku zbivanja na G. C. Govorićemo o 4 teološka pitanja u vezi G. C. 1. uzdignimo Bibliju, pitanje autoriteta. 2. uzdignimo Hrista u vezi sa opravd verom u odnosu na Otk 14:12. 3. Uzdignimo Hrista u vezi sa Njegovom Bož. prir. i Trojstvom 4. Uzd. Hrista u vezi sa lj. prirodom. Ove 4 teme, a većina od njih je započela u vreme G. C. i razvijala se u toku celokupne dekade 1890-tih, dovešće do najveće reforme u SDA teologiji, do reforme koja ni sada nije na najpravilniji način shvaćena, postoji i danas velika doza napetosti u SDA teologiji po ovim pitanjima, zato ova tematika nema samo istorijski značaj već i savremeni. Predsednik G. C. nije bio oduševljen da na G. C. dozvoli Wagoneru i Džonsu da govore ili da ovo pitanje uopšte dodje na diskusiju. Suočen sa takvom situacijom, EGW je napisala pismo svima koji će doći na G. C. 5 Avg 1888. 2 meseca pre početka zasedanja. Ovo pismo je bilo korisno jer nam omogućuje da vidimo pitanja pre početka G. C: "Draga braćo koja ćete se okupiti na G. C., Ja imam utisak da će ovo biti najznačajniji skup kojim ste prisustvovali. To treba da bude vreme kada ćemo iskrena srca tražiti duh Hristov, nama treba poniznost, pretražujte pisma da vidite šta je istina. Istina ne može izgubiti ako se pažljivo prouči. Neka B. reč tumači sebe. Postoji 1 vrsta lenjosti koja je zavladala medju propovednicima jer očekuju da drugi misle za njih, oni uzimaju da je istina ono što njihove usne izgovore. Ali oni ne znaju da da bi nešto postalo istina mora doći ličnim proučavanjem i dubokim osvedočenjem duha srcu. Naš narod treba da kao pojedinci dublje proučavaju Bibliju jer će svakako biti pozivani pred sudove, njih će kritikovati oštri kritičari. Jedno je dati nešto istini a drugo je kao istraživači svojim istraž. upoznati 58 58

Bibliju. Mnogi će biti izgubljeni zato što nisu na svojim kolenima izučavali Bibliju. I zato ću se ja iskreno moliti da učenja Njegove reči rasvetle njihov razum. Oni se najvećem delom oslanjaju na tumačenja drugih ljudi a sami ne istražuju dokaze da upoznaju istinu." Ona je smatrala da prop. u crkvi malo proučavaju Bibliju već se radije oslanjaju na mišlejnje i izjave vodjstva nego na svoja istraživanja. "Jedan od najvećih smetnji duhovnom uspehu je nedostatak ljubavi i medjusobnog poštovanje. Neprijatelj nastoji da stvori takav duh razdvajanja i grupašenja i da se govori loše jedan o drugome sa sarkazmom. Sve ono što je rečeno da razvija sumnjičenje u rad i mišljenje Božjih orudja, dolazi od sotone. B. reč je veliki istraživač zabluda i njoj treba da se podastre sve ono što verujemo. Biblija je merilo za svaku doktirnu i običaj. Sa poštovanjem proučavajmo Bibliju. Ne primajmo mišljenja bez da uporedjujemo. Tu je Bož. autoritet koje je iznad svih ljudskih. Kada ljudi svoju mudrost mešaju sa Bož. i zadaju oštre udarce onih koji su protiv njih, pokazuju da nemaju pravog poštovanja prema Božjoj reči. Pravilno tumačenje Biblije nije sve što traži, on nam nalaže ne da je samo znamo već i da je sprovodimo." Ovo pismo grafički izražava neke od njenih briga i strahova kada se crkva kretala ka G. C. u Min. Pre nego što idemo na 4 pitanja ja bih vam predstavio dva citata koja su najbolje izneli srž zbivanja za vreme G. C. Oba se odnose na pogled EGW unazad. 1. je u Svedočanstvima za prop 91. i 92. str: "Gospod u svojoj velikoj milosti je poslao najdragoceniju poruku preko starešina W i J. Ova poruka je trebala da uzdigne pred svetom Spasitelja koji je žrtva za ceo svet. Ona je objavila opravdanje verom i pozvala ljude....................... Mnogi su izgubili Hrista iz vida. Njima je potrebno da pogled uprave ka njegovim zaslugama i njegovoj nepromenjivoj ljubavi prema lj. porodici. To je poruka za koju je zapovedio da se objavi svetu - to je poruka 3. andjela." Kako to da je opr. verom poruka 3. andjela? "Uzdignuti Spasitelj treba da se pojavi kao jagnje zaklano. Poruka Jevandjelja o Njegovoj blagodati mora jasno biti objavljeno crkvi, da ljudi u crkvi ne mogu da kažu da SDA govore samo o zakonu i da ne govore o Hristu." 59 59

Nema sumnje da su SDA bili dobri što se tiče zakona a loši što se tiče Hrista. Drugi citat je iz manustkipta 21. Nalazi se u mojoj knjizi "Od 88 do otpada" 68. 69. strana ili u EGW materijalima o 888. To je deo njenog dnevnika za 1891. godinu u kome se vraća natrag na G. C. Ona piše u dnevniku da se žali što SDA propovednici iznose svoja mišljenja na jedan svadjajući način i retko spominju silu Isusovu. "Treba uzdići Hrista pred svetom. Mnogo SDA nije u stanju da vidi da je Isus slava zakona. Zašto je onda pokazano na ovaj način da crkvi nedostaje toliko ljubavi. Zato što Hristos nije stalno predstavljen ljudima. Osobnine Njeg. karakt. nisu unete u svakodnevni život. Prava teorija istine se može predstaviti a da se ne pokaže toplina ljubavi koja ona zahteva. Religija mnogih je slična ledenom bregu, hladna i ne može dodirnuti srca drugih jer srca onih koji je iznose nisu prožeta ljubavlju koja ide od Hr. srca. Ima onih koji govore o religiji kao o pitanjima volje. Kao da je rel. zapovednik koji vlada gvozd. palicom. Učitelj strog, nesavitljiv svemoguć kome nedostaje slatke nežne Hristove ljubavi." SDA treba da proučavaju Bibliju, treba da uzdižu Hrista ali treba i da se ponašaju kao Hrišć. Crkvi je trebala reforma. Evo sumiranja: oni su imali dovoljno adv. u adv. ali nisu bili baš pravi hrišćani. To nas dovodi do prvog pitanja koje se pojavljuje u Min:

1.

Pitanje autoriteta: Uzdignite Bibliju

Ono što se dogadjalo 1840-tih i 1850-tih, prvi SDA su bili ljudi 1 knjige - Biblije. Nisu se služili tradicijom, crkvenim ili akademskim autoritetima da bi rešili probleme. Prvi SDA se nisu osnivali ni na EGW da bi rešavali probleme. Biblija je bila centar u ranom adventizmu, kada su pokušavali da obnove N.Z. učenje. Ali čudne stvari su se počele dogadjati u crkvi sa 40 godina tradicije - ali to je adventistička tradicija. A ta njihova tradicija je bila više vegetarijansikaja od ostalih. Iza njih je 40 god. tumačenja Biblije a u to doba su imali dosta materiala od EGW. U toku zasedanja 1888 godine, mnoge starije starešine crkve nisu sledili ranije vodje po pitanju autoriteta. 1 od najvažnijih pitanja je pitanje autoriteta, i vodje iz G. C. su se služile sa 4 vrste lj. autoriteta da bi rešili pitanja: 1. oblik ljudskog aut. je bilo mišljenje stručnjaka i Batler i Smit su 60 60

pokušali rešiti ova pitanja tražeći stručnjake. Wagoner je bio protiv toga: "Ne obraćam pažnju šta kažu ljudi, hoću da znam šta Bog kaže. Ako SDA se oslanjaju na druga mišljenja onda je najbolje da se obratimo papi. SDA treba da istaknu da su protestanti koji sve isprobava autoritetom same Biblije." Tradicionalisti u crkvi su pokušali da nametnu mišljenje stručnjaka izvan crkvi ali su bili zahvalni i za stručnjake u crkvi - Urija Smit. Bili W. je zapazio da neki prop. daju istu važnost Bibliji i citatima Smita. Zašto? Zato što je i EGW tumačila Danila i Otk. i ona je rekla da je Urija imao pomoć andjela dok je to pisao i oni su verovali da je on pod nadahnućem dok je pisao i njega mogu upotrebiti kao autoritet. EGW se borila protiv ove logike. Dakle, prvi način na koji su oni želeli da se oslone na lj. aut je traženje stručnjaka. 2. Autoritativni položaji. Brat Batler je voleo ovaj pristup. On je predsednik G. C., zar to ne bi trebalo da mu da neki autoritet. EGW nije tako mislila. Posle konferencije je pisala "Brat Batler smatra da mu njegova pozicija daje snagu čiji je glas nepogrešiv." U dec 1888. piše: "Ni jedan čovek ne sme da bude autoritet za nas" (1988. godine za vreme proslave 100-godišnjice G. C. u Miniap. u Najrobiju u Keniji, ja sam izneo niz predavanja koji je objavljen u knjizi "Gnjevni Sveci." I tada sam došao do zaključka da me predednik Wilson podseća na brata Batlera i tako sam propovedao Wilsonu na osnovu lekcije koja nam pruža istorija. Sedeo je ispred mene i čitao sam sve citate osim jednog: "Brat Batler je ostao na svom položaju 3 god. suviše i sada veruje da je njegova reč nepogrešiva." Ja sam u propovedi bio oštar prema Batleru i došao je Wilson i stavio ruku na rame i rekao prekini da propovedaš o meni. Istorija nam pomaže da kažemo otvoreno o onome što ne smemo da govorimo. Ljudi danas imaju iste probleme kao i u prošlosti. Ljudi imaju iste probleme koje su imali pioniri. Ne menjaju se problemi već ličnosti. Mi možemo naučiti da se Bibl. principi usvoje u crkvama pa čak i istorijske ilustracije). 3. Adventistička Tradicija - i Batler i Smit su se služili ovim pristupom, što se tiče pitanja zakonu u Galatima i 10 rogova. - Već je 40 godina to tako treba i dalje da bude. Ovo je više rimokatolički nego adventistički pristup. EGW piše: 61 61

"Kao narod mi smo u velikoj opasnosti ako se ne čuvamo da smatramo da su naše ideje zato što ih dugo gajimo da su to Bibl. doktrine i da su nepogrešive. Ovo je najveće zlo u koje možemo upasti." I EGW i reformisti su odbacili ovaj pristup autoritetu. 4. Teološka tumačenja su se rešavala glasanjem. - Da se tako naša teologija zauvek okamene. Miniap. G. C. bilo je pokušaja da se pitanja verovanja reše odlukama glasanja kao što su 10 rog i Galatima. 10 oktobra G. B. Star je pozvao na glasanje o 10 rog "Jednom za uvek da rešimo pitanje da se ono nikad više ne pojavi" - a svi su odgovorili Amin, Amin ali Wagoner i EGW su se protivili. Pišući o poseldnjem sastanku: "Morali su stalno stražariti da se ne bi dali predlozi odluka koji bi bili uništavajući za delo. Ovaj elemenat u crkvi koji je tražio reforme, borio se protiv primene bilo koje od ova 4 oblika autoriteta ljudi kojima su se tracidionalisti pokušali poslužiti na ovoj G. C. Možda bi se svi složili da ako se ne možemo služiti lj. autoritetom, zar nije dobro da se služimo svedočanstvima EGW po pitanju doktrine. Predsednik Batler se uzbudio u korist svedočanstva. Imam niz pisama koje je Batler pisao 2 god pre G. C. - oko 14 dužih pisama, koja ukazuju na pritisak na EGW kada je on hteo da mu ona pruži neka autoritativna tumačenja koja su njemu bila potrebna kada je pokušao da reši zakon u Galatima. On je počeo umereno, sa komplimentima i laskanjem, ali u pismu iz 1. Okt 1888 god. predsednik je prešao sa fazu moljenja EGW, njegovo raspoloženje je postalo napadačko i osudio joj je zbog mišljenja o zakonu iz Gal i 1 okt je napisao pismo od 41 str. koje otkriva njegove emocije. U tom pismu joj otvoreno preti: Ako se ona ne pojavi sa odgovarajućim tumačenjem, ona će time širom otvara vrata za druge novosti i ruši našu staru poziciju vere. Ona će porušiti veru vernika u svedočanstva: "I celo ovo pitanje učiniće više da se poruši tvoj rad od bilo čega što se pojavilo. Ono će oboriti veru vodja u svedočanstva. Nema drugog rezultata." Brat Batler je sebe ubrojao u tu grupu. Celokupni redosled pisama je zanimljiv. Daje nam način za procenu kako su ljidi gledali na EGW. Kako bi bilo lepo da ustanete ujutro da čitate Bibliju i naidjete na problem i šaljete e-mail ili telefonirate EGW i postavite to pitanje: Šta je pravo značenje ovog teksta. U nizu ovih pisama nailazimo na odgovor takvom pristupu. - Tišina. Potpuna tišina. Tradic. su želeli da im ona posluži kao nadahnuti komentator ili teol. policajac ali ona je odbacila. Jedna posledica je da je zaista izgubila poverenje mnogih. Ona je odbila 62 62

da proizvede svedočanstvo. 24. oktobra je rekla delegatima da je bilo delo providjenja što se tiče svedočanstva Wag. ocu koji se izgubio. Kako mnogi citiraju EGW bilo bi dobro da se sve izgubilo. Ona ima mesto ali ne da je iznad Biblije. EGW je rekla izričito a Dž. Vajt je ranije rekao da spisi vraćaju natrag Bibliji a ona ih nikada nije smatrala Bož. koment. tekstova Biblije. Ona nije želela da napiše svedočanstvo a oni nisu mogli da pronadju svedočanstvo iz 1850-tih god koji bi rešio njihov problem ali bilo im je drago što su imali druge spise i na njih su hteli da dokažu svoj stav. Imali su knjigu "Prizori iz života Pavla" koja je objavljena 1883. u toku poslednjih 12,13 godina mi imamo dva dnevnika učesnika na G. C. i mi znamo kojega dana su čitali iz ove knjige. Ako je to problem da se reše pitanja Biblije, onda su oni bili uvereni da će pobediti jer u toj knjizi bilo je natuknuto da je zakon u Galatima ceremonijalni zakon. Da se čitalo iz te knjige oni bi bili radosni jer su u pravu a Wagoner je grešio. Ali na nesreću po njih, EGW se na G. C. nije služila tom logikom. Toga jutra, pre nego što je bilo čitano iz te knjige, ona je govorila o zakonu iz Gal. i rekla da: "Ne mogu da se opredelim za bilo koju od 2 strane pre nego što sam sama proučavala." Vratila se Bibliji a ne svojim spisima. Imala je videlo po pitanju zakjona u Gal. Trebalo je da oni proučavaju Bibliju a da se ne oslanjaju na bilo koji drugi autoritet pre nego što sagledaju Bibliju. Spisi imaju svrhu ali ni 1 od njenih spisa ne zauzima nadmoćan položaj u odnosu prema Bibl. Wag. Jones i Vajtovi su se slagali po pitanju autoriteta u rešavanju teol. pitanja. Svi su verovali da je Biblija jedino merilo hr. vere. EGW je posebno insistirala na potrebi proučavanja Bibl. kada se radi o teološk. pitanja. U aprili 1887. je pisala: "Nama je potrebna Bibljska podrška na svakom mesecu našeg napredovanja." "Biblija je jedino merilo vere i doktrine# 5. Avg. 1888 "Istražujte Bibliju pažljivo da bi ustanovili šta je istina. Istina ne može da izgubi ništa pažljivim proučavanjem. Neka ona bude sama sebi tumač." 9. Dec 1888. ona postavlja odlučujuće pitanje: "Ako bi svaka ideja koja smo zastupali bila istinita zar onda ne bi istina mogla podneti da se ispita. Ako se ona uzdrma ili pada 63 63

kada je preispitujemo, ako je tako onda neka padne - što pre to bolje." Posle zasedanja 1888. godine, bilo je mnogo pobeda koje su postignute na pitanju proučavanja Biblije. Veliki broj prop. je počeo da proučava Bibliju marljivije. Ja moram da kažem da nisam doneo dokaze za sve izjave ali mnogo ima u knjizi "Gnevni sveci". Postminiapolski period je doneo velike pobede na području teol. autor. Ali imala je i poraza. Jedan od najvećih grešaka je nastavljanje da se oslonimo na lj. autor. 1894. god nije tu više bilo autoriteta Batlera i Smita ali sada je autoritet Džonsa izazvao probleme. Pohvale koje je ona upućivala njima, navelo je ljude da su mnogi prihvatili sve što bi oni rekli. Oko 1894. kao što Haskel zapaža u svom pismu EGW da: "Isto onako kao su Wag i Džons imali teške probleme da izadju pred G. C. u Min sada se naša crkva susreće sa suprotnim problemom da braća i narod uzimaju sve što Džons i Preskot govore kao da je to skoro nadahnuto." I tako 1894. godine javila se nova kriza u autoritetu. EGW je pisala da neka braća gledaju na ove i stavljaju na Božje mesto. Oni su primali svaku reč sa njihovih usana ne tražeći da im Bog sam da savet. Ovaj problem je još uvek u našoj sredini. Što se tiče autoriteta Dž. i W. 1987 godine uticajna SDA knjiga povezuje ovu dvojicu sa EGW i naziva ih "Inspirisano trojstvo". Takav naziv želi da ljude poveže sa evandjeoskom vešću. Još ozbiljnije ovekovečava jedan veliki problem od min. je da se oslonimo na reči ljudi umesto da se vratimo Bib. kao jedinom meru istine i prakse. Na nesreću A. T. Jones nije naučio ono što je trebalo, što se tiče pitanja autoriteta. 90-tih godina, on je bio najistaknutiji zastupnik koji je vodio SDA crkvu dalje od pravilnog služenja spisa EGW a to je problem koji ozbiljno utiče i danas, kada se bavimo pitanjem autoriteta. Treba shvatiti da je u tim godinama Džons bio jedan od najuticajnijih SDA u SAD. EGW je bila u AUS, Wagoner u GB a administracija G. C. nije imala snažne starešine na čelu i u toku te dekade izgleda da je Jones 1 od najveći autoriteta na svim područjima. I on je postao jedan od najvećih zastupnika dela EGW. U Toku 90-tih god. Jones je crkvu poveo pogršnim putem na najmanje 4 tačke što se tiče služenja autoriteta a i danas to utiče na naše mišljenje: 1. Najtemeljnija greška u pristupu je pristup delima EGW - to je bilo mišljenje o odnosu prema Bibliji. Npr 1893 na G. C. je koristio njene spise kao tekstove na kojima je temeljio svoje propovedi. To je dobar običaj kada propovedamo SDA a nije kad se obraćamo ne SDA. Nekoliko 64 64

godina kasnije on naziva spise EGW Reč - kao i Biblija. Na zasedanju G. C. 1893. god. veliki deo propovedanja je nadahnut spisima duha proroštva. Haskeler je pisao da su o njoj čuli više u njenoj odsutnosti nego da je bila prisutna. Reči EGW su svugde na toj G. C. Ali kada gledate bilten G. C. 1895. vi ćete proći 300 stranica a da i nema njenog imena. Dok sam istraživao, pitao sam se: Šta se dogodilo izmedju ove 2 godine. Veoma ozbiljan problem. A. T. Jones i njegov kolega W. W. Prescott su počeli da zastupaju spise lažnog proroka A . Rice - mislili su da je ona pravi prorok ali kad su otkrili da je lažan, EGW je rekla da se ne oslone na nju već da se vrate Bibliji i kao posledica ovaj bilten je zapažen po odsutnosti imena EGW a posebno se to odnosi na prvu polovinu sastanka. Što se tiče Jonesa on je bio pokajnički raspoložen po pitanju A. Rice i učinio je sve da ispravi svoju grešku vraćajući SDA nazad Bibliji. To se vidi u čitanjima za sedmicu molitve, po naslovima koje je dao: "Darovi, njihova prisutnost i cilj" Razmatrajući duh proroštva uopšteno, on je zapazio da je Sv. Duh jedini tumač Biblije i da je tumačenje Sv. Duha nepogrešivo. Što se tiče te tačke on je krenuo da ispita i svedočanstva EGW pravilno se služeći njenom izjavom da "...svrha njenih spisa nije da nam da novu informaciju već da čitaoce vrati Bibliji." Sve do ove tačke izgleda da je bio u pravu. Ali onda je izneo manju izjavu koja je u suprotnosti sa Bibliji. Jones piše: "Pravilna upotreba svedočanstava nije da ih upotrebimo kao da su sami za sebe ili da su odvojeni od B. reči već da Bibliju proučavamo preko njih. Sami vidimo da ono što Svedočanstva objavljuju nalaze se u Bibl. i to treba izneti drugima - ne Sv već Bibliju. Bez j....... ............. vidi ................... . .......... Iako je nameravao da istakne prvenstvo Biblije, on je B. podložio spisima EGW tvrdnjom da B. proučavamo preko spisa EGW. I Jones i njegove pristice gledaju na spise EGW kao na božanske nepogrešive komentare Biblije. A upravo to je EGW odbacila na G. C. 1888. A to je i prihvaćeno u crkvi u XX veku. Dok njeni spisi uvek su ukazivali svojim čitaocima na Bibliju, ona nikad ih nije smatrala kao nepogrešivi tumač, osim toga, njeni spisi su bacali svetlost na primenu Bibl. principa. Njene spise treba proučavati same za sebe, ali ih mora čitati u njihovom literarnom i ist. kontekstu a Jones tvrdi suprotno. Dakle, prvi pogrešan korak Jonesa je u tumačenju odnosa spisa EGW i Biblije. 2. Jonesovo skretanje je razumevanje verbalne inspiracije. Koncepti da je EGW verbalno nadahnuta je opšte bilo prihvaćeno. Mnogi problemi koji su se javili o ovome došli su u javnost u vreme napada Jonesa i Keloga 1909. godine. Njihov napad je dirnuo u osinjak kriticizma i sumnjičenja što se tiče njenog rada. Početkom 1906. napisala je nekoliko pisama Keloga i drugima koji su zbunjeni njenom ulogom. Moram naglasiti da su u 1. delu XX veka i Jones i Wag otpali i Jones je postao 1 od najagilnijih ljudi u napadu na G. C. i EGW. Wagoner je bio drugačiji, prihvatio je 65 65

panteizam što ga je dovelo do toga da oženi duhovnu ženu, i to ga je bacilo u problem. On se razveo i oženio ponovo. Obojica su upala u Kelogove vode. EGW je tražila ta pitanja koje su kritikovali njene spise. 1906. Bilo je to

19. Aprila Polson je odgovorio i njegovo pitanje je imalo veze sa verb. nad. i ono je tipično za verovanje većine SDA. "Ja čvrsto verujem da svaka reč koja si ikad izgovorila javno i privatno, da svako pismo koje si napisala u bilo kojim okolnostima je isto nadahnuto kao i 10 zapovesti. Ja sam to uporno verovao." Suproteće se brojnim prigovorima mnogih koji su bili istaknuti u našoj crkvi on je tražio da mu ona odgovori da li da zadrži ovo mišljenje. A njen odgovor je: "Moj brate ti si marljivo proučavao moje spise i nikada nisi našao da sam ja podržao tako nešto. Niti si mogao ustanoviti da su naši pioniri tako mislili. Ljudski i Božanski elementi postoje u nadahnuću. I svedočanstvo Sv. Duha se prenosi nesavrenim jezikom ljudi." U celoj službi ona se suproti izjavi verbalne inspiracije. Jones je uvek bio extrem i verovao je da je svako nadahnuće potpuno Božanskog porekla i zato se zalagao za verb. nadahnuće. Jones je smatrao da je skoro nemoguće da se izvuče iz kandži verb. nad. spisa EGW i kao rezultat toga kada je bio prisiljen da se odrekne pogrešnih pogleda na verb. inspirac, on nije imao druge alternative već da potpuno odbaci Bož. nadahn. EGW. Nalazimo 2 načina na koja je Jones crkvu krajem XIX i poč. XX veka uputio u pogrešnom smeru. Prvi je bi kada je govori da je EGW nepogrešiv koment. a drugo da je spise EGW smatrao verbalno nadahnutim. 3. mišljenje o nepogrešivosti spisa EGW. Mislio je da EGW nije mogla da napravi neku činjeničku grešku u svojim spisima. Ali kada se suočio da nadahnuće ne garantuje nepogrešivost u svakoj pojedinosti - njegova vera u EGW se pokolebala. EGW nije sama tvrdila da je nepogrešiva. Suprotno tome tvrdila je da su samo Nebo i Bog nepogrešivi a da je Biblija nepogrešiva samo kao put koji vodi u spasenje. Jones je poveo pogrešnim putem crkvu. 4. greška je: Ti ne treba da studiraš kontekst spisa EGW, ni literarni ni istorijski kontekst spisa D. Pror. Kao što je on rekao: "Nadahnutim spisima nije potrebno objašnjenje." Na prvi pogled njegov pogled izgleda kao privatanje njih jednostavnom verom ali na nesreću, on je propustio da shvati da njegov pristup EGW nije bez mane. Nije shvatio da je tumačio 66 66

njene spise u svetlosti svog shvatanja. Kao posledica kada se služio njenim spisima mešao je svoje reči sa njenim. To je bila praksa za koju je opomenut 1899. godine i to veoma oštro. Napisao je: Ja nikada nisam tumačio sveodčanstva ja sam im verovao. On je razvio legalističko služeje reči i stavljao naglasak na reč dok je isključivao tumačenje šta je govornik hteo da kaže. On je tako mogao izolovati reči i rečenice EGW i da učini da EGW i drugi ljudi kažu nešto suprotno onom pravom. Jednom je ona rekla da nije prorok, htela je reći da je više od proroka ali ova rečenica može stojati po njemu sama za sebe. O.k. - ti nisi prorok i to je sasvim suprotno onom što treba. Pošto ne morate da se obazirete na lit. ne treba ni da gledate ist. kontekst: vreme, mesto, promenu okolnmosti. Ja nemam nikakvog poštovanja prema takvom pristupu. B. otk nije takvo - ono je istina. Ovo je isto tako dobro danas kao i ranije. EGW je imala suprotan pristup tumačenju. Savetovala je ljudima da gledaju i u lit. ali i ist. kontekst. Samo 2 god pre toga, kada su se ljudi služili njenim citatima pisala je: "Bog traži od nas svih da se služimo zdravim razumom." Svakako da okolnosti menjaju stvari i odnos medju stvarima. Ona je redovoto savetovala čitaocima da uzmu u obzir i vreme i mesto i druge faktore prilikom tumačenja njenih spisa. O ovome imate u 2 moje knjige: Mitovi u adventizmu" i "kako čitati EGW"

Drugo pitanja 1888: Uzdignimo Hrista u okviru teme opravdanja vere i njenog odnosa prema trećoj andj. vesti. Pre nego što počnemo razmatranje opravdanja verom, moramo proučiti dva uvodna pitanja: 1. Nedostatak jedinstvenosti u vesti koja je objavljenja 1888. Razlog zašto o ovome pričamo je zato što postoji jedan opšte svetski pokret koji se bavi G. C. 1888. U tom pokretu se tvrdi da su W. i Jones imali podatke koje nisu imali Luter, Wesli, i ostali. Sada nećemo reći o tom novom znanju, o tome kasnije, a to je tvrdnja da se svi radjaju opravdani. Nema ništa unikatno u vesti 1888. Sam Wagoner je to naglašavao. Na kraju njegove knjige "Evandjelje u Galatima" kaže: "Ja uopšte ne smatram moje ideje nekim novim idejama. Ovo je samo jedan korak približavanja veri starih reformatora, od dana apostola Pavla do Lutera i ostalih." Značajno je što dodaje da će to biti korak bliže vesti 3. andjela. I Red i EGW stalno povezuju opravdanje verom i vest 3. andjela. Na samom zasedanju 1888. Wagoner je upitao ako bi SDA propovedali vest 3. 67 67

andjela onda ne bi radili ništa više nego što je Pavle radio. Ako je to odgovor moramo se osloboditi toga. i EGW je prihvatilia ovu tvrdnju. 21. okt. je rekla delegatima: "Bog želi da svi postanemo učenici u hr. školi. Bog predstavlja ljudima Božanski zadatak, i dragocene dragulje istine koje odgovaraju našem vremenu. Bog je izvukao ove istine iz društva zablude i stavio ih u njihov odgovarajući okvir. Braćo, Bog ima najdragocenije videlo za svoj narod. Ja to ne zovem novo svetlo ali mnogoma je to čudno novo." Posledice su jasne. W i Jones nisu se vratili svoj istini 1888. Ne samo da su vratili nešto već kao što i EGW kaže ona je izvučena iz društva zablude i stavljena u svoj odgovarajući okvir. Oko mesec dana posle Miniap. EGW se ponovo bavi ovim pitanjem: "Brat Wagoner je imao prednost koja mu je data da govori jasno i otvoreno o svojim pogledima na opravanje verom i Hr. pravednosti u odnosu na zakon. To nije novo svetolo već staro svetlo, stavljeno na svoje pravo mesto u okviru vesti trećeg andjela." EGW: "... nije nova istina već isto što su Pavle i Isus učili. Wagoner i EGW su bili duboko uvereni da ne iznose novi koncept. U krugu SDA kruže teorija koje su osnovane i na lažnoj istoriji a i teologiji. Većina ovih pokreta ne samo da je stalno kritičar prema crkvi nego i više nego srećna da prikuplja desetak od vernika. Ima još nekih stvari koje moram da kažem. Danas postoji pravi kult Jonesa i Wag. u okviru SDA - o tome kasnije. Taj kult nastaje na osnovu pogrešnog shvatanja da se EGW sa svima slagala što su oni rekli, a ona je rekla da se ne slaže sa svima. Oni smatraju da sve što su Jones i Wag. rekli da je božanski nadahnuto što je svakako pogrešno jer se EGW nije slagala sa tim. Opravdanje verom Kada je Wag. počeo da govori on je goovorio o zakonu u Galatima, ali nije održao suviše predavaja o tome, on je iskorisio priliku na G. C. da propoveda o opravdanju verom. Kada dodjemo u godinu 1888 svi adventisti su imali shvatanja o opr. verom, ali to su bile 2 različite ideje. Časopisi iz 1887 i 1888. S jedne strane urednik R&H Urija i Batler i ostali a druga strana biće urednik znaci vremeena - dva kourednika to su Wag. i Jones. I ti ljudi su jasno iznosili svoja mišljenja. 3 januara 1888. Smith je objavio jedan članak "Glavne Tačke," on je naglasio da je cilj prvih pionira adventizma da objave poslednju vest: 68 68

"Da bi odveli ljude Hristu putem poslušnosti završne probne istine. To je bio jedan cilj svih njihovoih napora da traže prosvećenom poslušnošću svim zapovestima pripremu za nebo." Kada se Smit bavi 3. andj. vešću, on podvlači reč DRŽI. Centralna misao SDA po Smitu je poslušnost svim zapovestima. Svakako da je mislio na poslušnost zakonu, ali 1 tačka koju zapažamo je - kako se ljudi spašavaju. Oni dolaze Hristu poslušnošću zakonu. Legalizam. Držati zakon radi spasenja. Hrišćani drže zakon zato što su spaseni. Ali ovde je vrlo legalistički pristup. U zadnjem uvodniku iz januara 1888. naslov je bio "Uslovi za večni život" on citira celu raspravu na odgovoru koji je Hristos dao mladom zakoniku: "Kako dobro da učinim da steknem život." Smit kaže da Biblija odgovara i sve se sumira u jedan zakon: - pokaj se, veruj, služaj i živi. Bio je to Isusov odgovor po Smitu. Nije on rekao zakoniku, ako želiš da udješ, drži zapovesti. Smit je tvrdio da niko neće ući u život ako njegvoa pravda ne nadmašuje fariseje. Bio je u zabludi kada je rekao da potrebna pravda ta veća pravda može se postići još većom revnošću nego što su imali jevreji: držeći sami zapovesti i učeći druge. "Nevolja sa pravednošću fariseja je što nisu dostigli jednu prihvatliujvu visinu u karakteru u svom odnosu prema moralnom zakonu" - ovde je svakako reč o legalističkom moralisanju. Gde to i po čemu Smit i njegove kolege veruju u opravdanje verom. To se nije moglo izbeći jer se nalazi u Rimljanima. Ali King James prevodi Rimlj 3,25 "imamo opravdanje za poništenje greha iz prošlosti." Kakvo je to opravdanje, kada dodjemo Hristu svi gresi iz prošlosti su opravdani a onda je na nama, onda vredi opravdanje delima. Balindžer je zato pisao da se na zadovoljavajući način reši prošli gresi vera je sve. Naša je dužnost da slušamo Božji glas i da živimo ili neposlušnost i smrt. Opravdanje se odnosi na prošle grehe a ne na grehe koje su učinjene u hrišćanskom životu. Posle obraćenja mi živimo u skladu sa opravdanjem delima. Poslušnost je ključna reč za tradicionaliste u SDA. To je taj koncept koji napada Wagoner. On je uzeo u ovim uvodnicima neke izuzetke i pronašao je teologiju koja se krije iza njih. U februaru je odgovorio Smitu u "Različite vrste pravednosti" on kaže: "Niko ne može da poboljša moralnu pravednost književnika jer su se oni uzdali u svoja dela a nisu se pokorili Božjoj pravednosti. Njihova pravda nije uopšte stvarna pravednost. Oni su pokušali da prekriju prljavu odeću stavljajući prljave krpe." I on citira Rimlj: "Što god nije od vere greh je." 69 69 Ciljajući na taj

tradicionalni adventizam on kaže da ljudska pravednost nije vrednija posle opravdanja nego što je bila pre. Opr. vere je trajan proces koji se mora odvijati u celom životu. Ako je tamo ključna reč poslušnost za Wag. je bila vera. 1891. na G. C. on je postavio pitanje: Da li je to duh Hristov da dela u nama koja mi želimo da savladamo uz malu pomoć Hrista da mi treba da kažemo da ćemo stići na nebo svojim zaslugama, delimično ako to tvrdimo odričemo se Hrista. Ta teologija je isti duh koje je ljude odveo u manastire da bičuju telo i da čine pokore. Jones je stajao odmah uz Wag. u objašnjavanju nove teologije. Nije bilo sumnje da će doći do odgovora. 11. juna 1889. Smit je ispalio svoje topove protiv Wag. u R&H u članku "Naša pravednost" i kaže u tom članku da savršena poslušnost zakonu razviće i savršenu pravednost i to je jedini način na koji neko može postići pravednost. Naša pr. dolazi u skladu sa zakonom i naša pravednost nije prljava halj. Pravednost postoji i ona se može osigurati ispunjavanjem i širenjem zakona. EGW je u to vreme održavala propovedi na jednom kamp mitingu i govorila je o opr. verom. I javila se pitanja kako da razumemo tvoje prop i ono što Smit piše Ona kaže: "Smit je zbunjen, on gleda ljude kao na drveće koje hoda. zna o čemu govori." On ne

I Batler je uskočio u bitku. On piše "Pravednost koju mi postižemo ispunjavanjem zakona. Osnovna tačka 3. andj. vesti je izražavanje neophodnosti poslušnosti zakonu. " ...drže zapovesti Božje..." Kao što vidimo postoje 2 strane u sukobu. Svi SDA su verovali neku vrstu opravdanja vera. Ali postojala je velika razlika medju 2 pogleda. Batlerove snage su verovale u opr. verom za prošle grehe ali su naglašavali važnost zakona i poslužnosti u hr. životu. Jones i W naglašavali su važnost vere u Hrista i za opravdanje prošlih, sad. i bud. greha. Prema tome Smit i Batler su se brinuli šta je SDA u SDA a mladji su zainteresovani šta je hr. u SDA. Tragedija je što starci nisu mogli da shvate kako 2 pogleda mogu da se spoje. Isti strah se vidi i u Rimlj. ako imate opr. verom izgubićete zakon. Razlika izmedju ove 2 strane u SDA bila je ilustorvana knjigom Jonesa i W. Batler je naduvao verziju doktrine o opravdanju verom tako da su mladići zaključili on kaže nemoguće je dovoljno proceniti vrednost opravdanja verom. Nije nikakav slučaj da je Batler nazvao knjigu "Zakon u Gal" a Wag "Evandj. u Gal" - imamo 2 različite orijentacije: za reformiste je ključna reč Hristos, vera, opravdanje verom i reči koje su ih povezivale sa Hr. pravednosti. Druga strana je stavila naglasak na ljudska dela, poslušnost zakon, naša pravednost i opravdanje delima. NIje potrebno naglasiti da su ova 2 naglašavanja i danas živa u 70 70

SDA. Mi smo govorili o 4 čoveka koji su bili glavni učesnici, ali postoji još 1 a to je EGW. Šta je ona rekla na G. C. o ovoj temi opravdanja verom. Njen naglasak je na osnovnom hrišćanstvu umesto na nekom adv. hrišćanstvu. Vraćajući se pogledom na te sastanke rekla je : "Moja odgovornost je bila da predstavim Hrista i njeg. ljubav braći, jer sam videla da je mnogima nedostajala Hr. ljubav." 24. okt. ona uzvikuje: "Mi želimo istinu kakva je u Isusu. Videla sam da dragocene duše koje bi prihvatile istine koje imamo, odvraćene su od njih jer način na koji smo se bavili istino nije bio Isus u tome. I to je ono što vas preklinjem celo vreme: Mi želimo Isusa." Ona je govorili o opr. verom u vezi sa opr. i posvećenjem. Ranih 90-tih na sastanku propovednika ona ih je preklinjala da odu sa ovog sastanka sa porukom o Hr. pravesnoti tako da je prožela njihove kosti da ne mogu da ostanu mirni. "Ako ste zaista tako oduševljeni Hr. pravednosti neko će kazati: ljudi vi ste suviše uzbudjeni previše govorite o tome, vi ne mislite o zakonu zato nemojte stalno govoriti o pravednosti Hr. već izgradjujte zakon... Neka se sam zakon brine o sebi. Mi se možemo baviti zakonom dok se ne osušimo kao bregovi Gelvujski, oslonimo se na Hristove zasluge." Nema sumnje na kojoj strani je bila EGW. SDA propovednici su toliko podcenjivali veru a precenjivali zakon da je potrebna reforma i u godinama posle G. C. u Min. Wagoner, Preskot i EGW su išli sa 1 na 2 sastanak propovdnika uzdižući važnost opravdanja delima. To je bio najvažniji pokret toga doba. Znali smo šta znači biti SDA u SDA ali smo zaboravili šta je to hrišć. u SDA. A kako se to odnosi prema 3. andj. vesti? Ovo troje su uvek oprv. verom povezivali sa 3. andj. vesti. Wag tumačenje zakona u jevandjelju je bilo u skladu sa onim što su govorili Pavle, Luter i Wesli, i sve je to postalo jasnije kada je to sve približio srži 3. vesti. EGW je zastupala ista gledita kao Wag.

Tradicionalno shvatanje ovog teksta u SDA: Dž. Vajt je postavio uzor tog tumačenaj 50-tih. Pravilno je zapazio da postoje 3 velika dela u ovom tekstu. Pažljivo je objasnio svaki deo 71 71

a. Strpljivi ljudi, uprkos razočaranja 40-tih godina oni strpljivo čekaju Isusa da dodje. b. šta čine dok čekaju - drže zapovesti. Tu imamo ljudi koji su pobedili zver i ikonu i žig i koji su zapečaćeni pečatom života Boga. c. vera Isusova - Ljudi koji su održali veru kao telo vernika u pojavama kao što su krštenje, več. Gosp. pranje nogu i držanje zapovesti. On ovde ima zapovesti u oba dela. On je naglasio da Bog ima svoje zapovesti a Isus je dodao neke kao što su krštenje. Rani SDA su u svemu videli samo zapovesti. Vodeći SDA pisci su sledili Džejmsa W. Endrus je pisao Vera ili Vera Isusova - ona se drži. Na isti način kao što se drže B. zapovesti i zato moramo držati Isusove zapovesti. Vera Isusova je nešto što se može slušati i držati. Sve što se traži da bi se spasili od greha, sve se to nalazi u veri Isusovoj. Za njih je držanje vere Isusove još nešto više što treba učiniti. Ali kada su većinom SDA govorili o tom delu zanemarivali su ga jer je najvažniji deo o držanju zap. Božji. Tradicionalni SDA je naglašavao te zapovesti kao što su drži poštuj zapovesti, zakon, i oni su to smatrali najvažjnijim doprinosim SDA hrišćanstvu. Ovo tradic. razumevanje teksta u Otk 14, - upravo je ono došlo na udar u Min. i posle Min. je sve dobilo novo značenje i postao je 1 od najznačajnijih u ist. adv. crkv. Nova definicija se pokazala kao 1 elemenat koje je uzdrmao SDA misli se na značenje 14:12 da SDA treba da razume ovaj tekst. Novo tumačenje je radikalno različito od starog. Jones je nagovestio novo tumačenje u Dec. 1887. godine ali prepušteno je EGW da sumira novo tumačenje. Ona je proširila Jonesovo tumačenje 1888. i posle toga. "Vest koja je objavljenja u Min nije bila samo zapovesti Božje kao deo 3. andj. vesti već i vera Isusuova u koju je uključeno više nego što se smatralo. Vest 3eg andj. mora biti objavljenja u svojoj celini - sva 3 dela. Ako objavljujemo zapovesti a ostavljamo drugu polovinu ne dodirnutom vest je pokvarena u našim rukama. Poruka koju uzdižu Jones i W nije ništa novo ni popravljeno, već je to stara istina koja je izgubljena iz vida. Adventista treba da stavi Is. veru na pravo mesto gde i pripada u poruci 3eg nadjela. Zakon ima važno mesto ali je bespomoćan ukoliko se Hr. pravednost ne stavi pored zakona da bi dala svoju slavu celom carskom merilu pravesnost. Potpuno i savešeno poverenje u Isusa daće onaj pravi kvalitet verskom iskustvu. Izvan ovoga, iskustvo ne znači ništa. Služba bi bila kao Kainova žrtva, bez Hrista." 72 72

Ovo je Manuskript iz 1889.

Svi citati su u mojoj knjizi "Gnevni Sveci." Ovo

Uskoro posle Miniapolisa, EGW je donela jedno od snažnijih izjava u vezi sa tekstom Otk 14:12 i o srži značenja celokupne G. C. je iz manuskripta 24 iz 1888. "Vest 3eg andj. je objavljivanje Zap. Božje i vere Isusove. Zapovesti Božje su bile objavljivane ali SDA nisu objavljivali veru Isusovu sa istom važnošću. Zakon i Jevandjelje treba da ide ruku pod ruku"

i zatim je nastavila da diskutuje o veri Isusovoj. O njoj se govori ali se nije shvatila Vera Isusova: to znači da je Isus postao nosilac naših greha da bi mogao postati naš spasitelj koji oprašta grehe. Došao je na naš svet i uzeo naše grehe da mi možemo primiti njegovu pravednost. Sposobnost Hrista da nas potpuno spase je vera Isusova. Ona nije znala grčki a i Jones i Wag nisu imali mnogo pojma o grčkom, možda Wagoner ali ova fraza "vera Isusova" može se prevesti i kao vera u Isusa. Reformisti iz 1888. su ga prevodili vera u Isusa, što bi značilo "ovde je trpljenje svetih koji drže zapovesti Božje i veruju u Isusa. Zakon i Jevandjelje idu ruku pod ruku. Ne samo naglasiti SDA u SDA već i ono što je hr. u SDA. EGW je zapazila da SDA treba da se uhvate za Hr. pravednost. Ona je videla veru u Hrista kao jedinu nadu grešnika ali da je ona bila ispuštena i u SDA propovedima i u verskom iskustvu. Batler će dati ostavku na prop. službu, nije propovedao godinama. Bavio se poljoprivredom - bio je uznemiren i trebalo mu je 13 godina da se vrati propovedanju. Ni Urija nije ostao sekretar, pokušali su da ga uklone i iz Rivjua. Jones je trebalo da ga nasledi ali se mešao u vezi one proročice. 1897 ili 1899 Jones je bio urednik a Urija je bio pomoćnik. Ovi dinosaurusi su bili ratoborni. Ima gore knjiga koja priča priče "od 88 do otpada" i tu se govori o ljudskom faktoru. Jones je bio uklonjen 1991 jer je bio loš urednik i ponovo je bio Smit urednik i smesta je počeo novi rad po pitanju Galatima i ponovo su ga smenili i stavili najboljeg Jonesovog prijatelja - Preskota a šok je bio jak za Smita da je imao srčanih problema i umro je sa ovom bitkom o Galatima u srcu. Ali EGW ga je volela i ovako i onako. Kada je Jones izbačen ona je rekla drago mije što je Smit na mestu gde je trebalo da bude, iako je teologija pogrešna. Kada se Batler vratio nazad ona kaže toliko mi je drago što je Batler na poslu ali on je i dalje bio isti čovek, ta braća su i otišla u grobove sa istim mišljenjem. Nisu imali savršenu teologiju ali ona je radosna što je on na poslu. Svako od nas ima loše i dobre strane osim mene. Nemojte se bez razmišljanja složiti ni sa kim, uključujući i mene. Nekad se probudim i ne znam da li se sam slažem sa sobom. Ako se slažete sa mnom morate misliti zašto se slažete ako ne morate proučiti i saznati zašto se ne slažete samnom. Ima nekih veoma mudrih ljudi na svetu koji se ne slažu sa 73 73

mnom. O kojoj vrsti opravdanja verom je EGW govorilia. To je veoma važno zbog sukoba u XX veku. Najbolja izjava po ovom pitanju je u 18. avg 1889 u R&H: "Ima velikih istina uključujući i istinu o opr verom koje su mnogi SDA izgubili iz vida." I onda ona opisuje koja vrsta opr. verom je izgubljena iz vida. Oni ljudi koji zastupaju svetost otišli su u krajnost. Oni su mislili samo veruju u Isusa i bićeš spasen. Dosta nam je zakona. Ovi ljudi su imali prava kada su uzdizali veru ali nisu bili u pravu kad su umanjivali zakon. Oni su imali suprotan problem od tradicionalista. "Bog je podigao ljude J. i W. da zadovolji potrebu ovog vremena oni su podigli glas kao truba i pokazali narodu mome prestupe. Nije samo da objavljuju zakon već i istinu za ovo vreme: Gospod naša pravednost." Možda ovde dolazimo do pravog značaja poruke J i W, oni su spojili 2 polovine texta 14,12 zajedno ne samo zapovesti B. već su propovedali o veri. Zasluga njih je što su spojili 2 polovine texta u otk 14,12. Iz perspektive EGW važnost poruke iz 1888. nije bio neki novi koncept opravdanja već je to sjedinjavanje SDA sa osnovama hrišćanstva: spajanje ova dva pitanje šta je SDA i šta je hr. u SDA. Tako mi imamo W. i J. koji stavljaju zapovesti B u pravilan odnos sa verom u Isusa. Prvi put u istoriji SDA je objavila potpuno vest 3.eg andjela, a pre toga samo deo: - zapovesti ali ne i veru. Kada se sagleda sukob na G. C. u M. i kako su ova dva elementa bili usaglašeni da zakon i jevandj. idu ruku pod ruku, onda ćemo moći da shvatimo onu izjavu koju je EGW dala u novembru 1892. u Rivju piše: "Vreme probe je na nama, jer glasna vika 3eg andjela je već počela u otkrivanju pravednosti Hristove, otkupitelja koji nam oprašta grehe, to je početak svetlosti andjela čija će slava ispuniti celu zemlju, jer je zadatak svakoga koga je obasjala vest da uzdigne Isusa." Ova izjava je postala veoma zanimljiva u našoj istoriji. Radi se o Nov 1892. G. C. će se održati početkom 1893. a EGW je rekla vrlo jasnim rečima da je glasna vika poruke trećeg andjela započela sa ovim sastancima u M. i uzdizanju Hrista. Po mom znanju ovo je jedna prilika kad je ona nešto ovako izjavila da je glasna vika počela 1888. Nikada nije naglašavala ovu izjavu ali A. T. Jones je to učinio ali upao je u 74 74

veliku grešku. On je pogrešno shvatio pozni dažd kao glasnu viku. EGW je rekla da je počela glasna vika. Bio je neki čovek u Australiji koji je rekao pozni dažd ali J. je zamenio pozni dažd koji označava izlivanje Sv Duha koji će potpomoći glasnu viku. Glasna vika je poruka. 1893 na G. C. Jones je stvorio neopisivo uzbudjenje da će pozni dažd izliti pre završetka zasedanja da čak i Hristos može doći pre kraja zasedanja. I to je izazvalo veoma uzbudljivo zasedanje G. C. velikim delom zato što je Jones verova da je nedeljni zakon prihvaćen. XX vek neki ljudi su rekli da je ovo područje na kome je naša crkva promašena - da smo odbacili pozni dažd iz 1893. Ima jedna knjiga od Roberta Wielanda - ovo nije samo loša istorija već i loša teologija sagradjena na lošoj istoriji. Izgleda ubedljivo ako ne znate dosta o toj tematici. EGW je rekla glasna vika a Jones je rekao pozni dažd. Zašto je on mislio da je počeo pozni dažd: jer je u stražnjem džepu imao sveodčanstvo novog SDA proroka - to je stiglo u toku zasedanje G. C. U to doba on je prihvatio potpuno nadahnutost Ann Rice. Ali vodjstvo G. C. nije mu dozvolilo da javno pročita ovo svedočanstvo. Sve što je Jones rekao da je Bog učinio divno delo preko jednog proroka a šta će tek učiniti kada ih bude mnogo. i 10 meseci se Jones nije služio ovim proročanstvom i dok je predsednik G. C. bio u Australiji onda je Jones propovedao u crkvi Batl Kriku i izazvao je veliko probudjenje, samo prilikom jednog sakupljanja prikupoli su više nego današnjih 11 miliona $ svedočanstvom Ann Rice pre nego što je utvrdio da je lažni prorok. A u medjuvremenu imamo prodor karazmatičnog fanatizma, neki SDA u Batl Kiku su dobili dar deranja. Šta smo zaista propustili te goidne Pentakostalni fanatizam utemeljen na spisima lažnog proroka. EGW nikad nije rekla pozni dažd već glasna vika. To je zaokružena poruka. Prvi put u istoriji mi smo imali potpunu poruku 3eg andjela zapovesti plus vera jednako je glasna vika. O Ani Rajs: - u knjizi "od 88 do otpada" ima 12 stranica o krizi o Eni Rajs u vezi sa G. C. 1893 i o tom probudjenju u Batl Kriku. i pitanje nedelnih zakona. Ona je bila žena koja je bila nesigurna po prirodi. I ona je bila oko 20 godina stara ili malo starija kada je pisala bratu rajsu i zvala je tata i mama i tražila da je usvoje i onda je zabranila njima da ne smeju više da imaju polne odnose, čitajte njena svedočanstva. EGW ne govori mnogo o ovome. Kako je Jones poverovao njoj. On je uzbudljive prirode i išao je u ekstreme. Proučavao sam Jonesa nekoliko godina pre nego što sam napisao tu biografiju. Moram reći da je zanimljiv ali uvek je odlazio iz krajnosti u drugu i to je razlog zašto je i otpao. Od 88 imamo tu glasnu viku ali čekamo na silu poznog dažda koji treba da gurne tu vest sve do kraja zemlje. Problem 1893 je i danas problem u crkvi. 75 75

3. pitanje Min: Uzdići Hrista u vezi sa Božanskom prirodom i Trojstvom Većina SDA vodja se nisu slagali sa osnovnim verovanjima danas. npr nisu se slagali sa osnovnim verovanjem 2. koje ima veze sa trojstvom. Oni su bili antitrinitaristi. Nisu verovali ni ni u 4. tačku: o Sinu Božjem. Za njih, Sin Božji nije bio večan već stvoren. I oni su bili semiarijevci. Oni nisu verovali ni u 5. tačku - u Sv Duha. On nije ličnost, osoba već tajanstvena sila. Jedna od istina na zasedanju 1888. bilo je hristijanizacija SDA u vezi sa Božanstvom. Oni su prihvatili i novu soteriologiju, i bio im je potreban i Bog koji treba da ih spase, u razumevanju Boga i Hrista i to je trebalo da bude u skladu sa novim razumevanjem crkve po pitanju spasenja. Pre ovoga je zapaženo da Jones i W. nebi bili i vodje da su ocenjivali po njihovom shvatanju Božanstva već je to EGW. Ona bi bila vodja. Ne samo za to što je pisala knjigu o tome, ponekad nije bilo ni delova o tom pitanjima nego je napisala tu i tamo poneku rečenicu. I braća su se pitala o čemu ona priča i počeli su proučavati Bibliju i postepeno su došli do boljeg shvatanja pitanja Božanstva. Meni izgleda da EGW nikada se nije promenila u vezi sa ovim već da se samo njene najranije izjave mogu dvojako tumačiti ali kasniji navodi su razjašnjenja ovih pitanja. Napravićemo pregled SDA pre 1888. Džošua Hajms, veliki vodja milerizma bio je član hrišćanske veze -za obnavljanje osnovnih verovanja i imalo je veliku želju vraćanje N.Z. Hr. veza nije verovala u trojstvo jer se ta reč ne pojavljuje u N. Z. Prema njima, sama reč trojstvo je kasniji dodatak crkve kada je otpala. 1835. godine Hajms je napisao članak koji je uvršten u Enciklopediju hrišćanskog znanja, to je člnak u hr. vezi. On piše da su upočetku oni bili uopšteno govoreći trinitaristi, ali kasnije skoro su jednoglasno odbacili tu doktrinu kao nebiblijsku. A onda nastavlja i kaže: "Samo Otac je bez porekla, nezavisan i večan. poreklo, zavisan je i nastao očevom silom." U tom članku Hajms govori i o Sv. Duhu. "Sv. Duh je sila i energija Boga, sveti uticaj Božji." Hajms i hr. veze su antitrinitaristi, semiarijevci i govore da je Sv. Duh uticaj, a ne lice Božanstva. Dva od 3 SDA osnivača su bili članovi hr. veze. Bejts 1827. bio je antitrinitarac a Dž. Vajt je bio mladi propovednik hr. veze i on je to isto verovao. 1852. godine on se poziva na doktrinu o trojstvu kao stari apsurd. J. N. Andrews, 1869. 76 76 A Hrist ima

piše: "Samo Otac na celom svemiru je bez početka. Sin Božji ima Boga kao Oca i nastao je u prošlosti, ima početak svojih dana. 1874. godine Andrews ponovo kaže: "Samo Otac ima besmrtnost. To znači da Sin ima izvedenu besmrtnost. Bog ima besmrtnost po svojoj prirodi. On je dao besmrtnost Sinu koji sa svoje strane daje nama." Urija Smit u knjizi "Danilo i Otkrivenje" kaže: "Hrist je početak stvaranja, prvo stvoreno biće." 1898. godine iste godine kada je EGW pisala DA, on je pisao te godine o Hristu "Gledajući Isusa" Na 10. strani kaže: "Bog je sam bez početka. U najranije doba kada se početak odigrao, tako daleko razdoblje da ograničeni um shvata da je to od večnosti pojavila se Reč." Smit jasno govori o Sv duhu 1859. da je Sv duh životno načelo B. crkve. 1891. duh je tajanstena emanacija preko koje otac i sin obavljaju veliko delo. 1890 Biblija se služi izrazom koji se ne može uskladiti sa idejom da je on osoba kao što su otac i sin. "Umesto toga pokazano je da je on Božanski uticaj i jednoga i drugoga. To je posrednik koji predstavlja prisutnost i kojim oni šire znanje po celom svetu ali tamo gde nisu." Rani SDA su antitrinitanci, agresivni poluarijevci, i za njih je Sv. duh manje od osobe. On je za njih uticaj a i misteriozna emanacija. Sada smo došli do mesta kada su se mogle složiti obe strane u konfliktu 1888. Wagoner je bio u skaldu sa ovom perspektivom poluarijevaca i u godinama posle 1888. njegov poluarijanizam je snažan. 1890. objavio je knjigu "Hrist u svojoj pravednosti" u svojoj knjizi piše: "Bilo je vreme kada je Hris proizašao od Boga ali to je toliko unatrag da ograničeno shvatanje gleda kao da je bez početka." On kaže da je Hristos rodjen a da nije stvoren da Hrist ima sve atribute božanstva osim "večan od početka." Još ozbiljnije od Wagonerovog poluarijanizma je njegova zbrka o tome šta znači da te prožima Sv. Duh ili Hristos. Ali pre nego što kažemo o ovom području W. teorije, naglašavam da su 90-te god. bile god Sv. duha u SDA teologije. Ne možete govoriti o spasenju bez Sv duha. U toku ove dekate Wag., Jones, Preskot i EGW imali su mnogo više da kažu o Sv. Duhu nego u bilo koje drugo doba. U toku ove 77 77

dekade, SDA nisu bili samo u uzdizanju Sv. Duha. 1890-te su bile isto tako vrlo popularno vreme za diskusiju o Sv. Duhu medju konzervativnim protestantima koji su u to vreme formirali crkve metod. svetosti koje su naglašavale ulogu Sv. Duha. I drugi pokreti koji su savremeni pentakostalizam na prekretnici vekova. Ovo je i liberalni protest. njihova fascinacija nije povezana sa SV. Duhom kao imenom već kao duhovnom emanacijom koja dolazi na osnovu obnovljene fascinacije sa istočnjačkim religijama - posebno hinduizam, i zato za liberalne teol. panteizmom se oni bave u toku 90-tih god. I SDA u toku ove dekade su bili skloni da se vežu za konzer. protest. kada su se priližavali postavkama pokretu sv. tela. Npr Jones je uvek imao ovu sklonost. A Wag je otišao u smeru panteizma. 1897 Wag panteizam je postao otvoren. Na zasedanju G. C. 1897. je rekao: "Bog reče i onda je svet Svet što znači Isus pojavio se kao drvo ili trava, pet dana posle toga je gledaj svoga Boga u stvarima koje je načinio. Prekrasna sila se manifestovala u vlati trave, ta sila je Božji život, njegovo lično prisustvo u travi." 1899. god na zas. G. C. propoved o vodi života. W je rekao da:

"Čovem može steći pravednost kupajući se ako zna odakle dolazi voda. Zar nije Hristos u vodi, prema tome možete i kupajući se steći pravednost." Ovaj panteizam se ozbiljno ispoljavao u rečima Wagonera. On je potpuno zamenio Boga kao ličnost sa našim prožimanjem Boga u knjizi iz 1900 "Radosna Vest" "Sunčeva svetlost nas obasjava i vazduh je tu da bismo disali, hrana da bismo jeli, voda da bismo pili, sve su to sredstva da nam se prenese život i taj život je život od Hrista jer je on život i tako mi stalno imamo pred sobom i u nama dokaze da Hrist može da živi u nama." Na prekretnici vekova ovo i druga učenja koja su imali pogrešna shvatanja o Hristu i Sv duhu u nama su bile u obliku 2 jeresi u SDA: 1. pokret svetog TELA. To je pentakostalni pokret u okviru SDA, vodio je fanatizmu. Rekli su da ne samo da imamo savršeni karakter pre dolaska već ćemo imati i sveto telo. Ako si ćelav, porašće ti kosa ponovo, ako si sed, vratiće se prirodna boja. Jedna žena je pisala: "Zar nebi to bilo svedočanstvo susedima da se mojoj kosi vrati prirodna boja." Ako su vam zubi ispali vratiće se jer ćete pre preobraženja imati savršeno telo. To je samo jedna od jeresi. 2. Panteizam. Ne samo da je Wagoner bio poznati panteista već i možda 78 78

najpoznatiji SDA u istoriji crkve - Džon Harvi Kellogg. Svi će oni napustiti crkvu u toku nekoliko sledećih godina. Panteizam je samo deo tog problema. Wag. je svoj panteizam uneo u svoj odnos prema ženama i taj odnos je zvao duhovan odnos ali izgleda da je bio malo više nego duhovan, izgledao je čak i potpuno neduhovan. Ove jeresi su se pojavili u SDA na prekretnici vekova zato što je došlo do nepotpunog razumevanja trojstva i božanstva. Ovo je sve bilo ispod površine. Nije to bilo izraženo rečima, ali trebalo bi da zapamtimo da je i služba EGW doživela promenu posle Mineap. kada je shvatilia da SDA i propovednici nisu shvatili pitanje spasenja i Hrista. Najveće knjige o Hristu i spasenju su posle Min. 1892 piše "Put Hristu" ali ona nije dala da crkva objavi ovu knjigu jer nije imala poverenje urednika a oni su bili još stari službenici, i bili su toliko uznemireni zbog Miniapolisa da nisu zapazili ni Veliku Borbu koja je te godine izašla iz štampe. 1890. godine nisu ništa učinili ni na proširenju PP. 1892. je otišla jednom protestantskoom izdavaču i izdala knjigu jer nije želela da se u toj knjizi pojavi urednički legalizam. 1896. izašla je knjiga Misli s Gore, 1898 DA, 1901 COL, 1905 - MH (početna poglavlja). Na neki način u ovim knjigama i u člancima tu i tamo našle su se reči ili rečenice i kada bi braća pročitala to pitala su se šta ona to priča. Koje su to reči kojima se služila? Govorila je o božanskom trojstvu, o formuli "tri u jednome" za trojstvo. To je bila novost u SDA literaturi. Drugo, ona govori o potpunom Božanstvu Isusa Hr. i o njegovoj jednakosti sa Ocem. Njen najuticajniji tekst ima 7 reči - DA 530. "U Hristu je život prvobitan, neizveden, nepozajmljen." Ovaj izjava je pala medju SDA kao bomba. To je bilo suprotno onome što je Urija pisao iste godine. Mladi propovednik u to vreme, Danac iz SAD-a M. L. Andreasen je postao veoma zabrinut zbog ove rečenice iz knjige DA i on je bio siguran da EGW nikad nebi napisala to i posumnjao je da su urednici uradili promene i došao je u Kaliforniju da je poseti i piše: "Ja se sećam kako smo bili zaprepašćeni kada je DA bila objavljena u kojoj je bilo nešto što smo mi smatrali neverovatnim izmedju ostalog, doktrina o trojstvu koju SDA nisu prihvatili kao celina. Ostao sam u Kaliforniji i bio sam prilično brz kao čitalac i ja sam pročitao skoro sve što je ona napisala svojom rukom. Posebno za jednu izjavu iz DA sam bio zainteresovan koja je zabrinula crkvene teologe. "U Hr je život prvobitan, neizveden, nepozajmljen." Možda ta izjava ne zvuči čudno vama ali jeste nama, mi smo jedva mogli poverovati. Ja sam bio sigurna da EGW to nije mogla napisati. Ali otkrio sam ih u njenom rukopisu kao što je i objavljeno." Osim toga EGW je nekoliko puta aludirala na činjenicu da je Sv. Duh osoba, Božanska osoba, treće lica Božanstva. Vidi DA 671 str. Ove izjave su 79 79

bile uklopljene u tekst. EGW nikada nije pravila veliko pitanje oko ovoga, ali sigurno je da je ona bila trinitarac. Rani spisi nisu jasni po ovom pitanju, možete tumačiti na više načina ali njene kasnije izjave su veoma odredjene. Ove izjave su naterale neke od naših teologa da pažljivo preispitaju Bibliju i postepeno crkva je postala Trinitarista i verovala je u potpuno Božanstvo Isusa Hrista i ličnost Sv. duha. Ali je potrebno bilo vreme. sve do 1919. god za vreme biblijskih konferencija ova pitanja su bila veoma eksplozivna i predsednk G C je pokušao da izbegne sukob ne pokrećuću pitanja ali kada dolazimo do 1931 izgleda da je bilo sloge da se ovo uključi, kada je prva službena lista osnovnih verovanja bilo sačinjeno. Nisu svi bili zadovoljni. Preskot 1839. godine je bio napadnut od strane jednog propovednika .....samo....ime ... zato što je verovao u trojstvo. Nazvao ga je zanimljivim imenima u svojoj knjizi koju je napisao protiv Preskota. Kada je crkva izostavila antitrin. i poluar. iz knjiga koje su prodavali kolporteri kada je izašlo revidirano izdanje Urije "Dan. i Otk." iz nje je izvadjen antitrinitarski deo. Ali Ministri je morao da objavi nekoliko članaka u odbranu revidiranog izdanja, jer neki su se i dalje držali tog pitanja. Ovo pitanje i danas nije mrtvo. Ima jak pokret po celom svetu medju SDA danas koji tvrdi da je crkva otpala sa stanovišta svojih osnivača po pitanju trojstva i što se tiče Hr. prirode i kada ukažete tim ljudima da je i EGW zauzela dobar stav njihova optužba kaže da je G. C. promenila njene izjave. Glupo bi bilo da su to uradili iz G. C. jer je za to vreme još bila živa. Ovi ljudi kao i mladi Andreasen vide neke zavere na sve strane. Mi ćemo otkriti da se i stari Andreasen sreo sa nekim problemima, o tome kasnije.

4. deo: Uzdignimo Hrista po pitanju lj. prirode. U XX veku pokazalo se da je to bila doktrina oko koje se najviše sukobljavalo u istoriji SDA crkve ali nije predmet sukoba 1890-tih godina. Ovo nije ni bila pitanje sukoba do 1890-tih. Bilo je zajedničko shvatanje da je Isus rodjen u stanju u kojem je bio Adam posle pada u greh. Bio je rodjen sa urodjenom sklonošću prema grehu, imao je lj. prirodu kao i druga deca Adama, sklonu grehu. Kao što sam rekao ranije, to nije bilo debatovano sve do 1950tih godina. Ali koren ovog sukoba možemo tražiti u periodu posle 1888. godine. Tako 1890-tih godina Wag. Jones i Preskot su razvili koncept da je Hristos bio kao i svaki drugi Adamov potomak uključivši i sklonost ka grehu i oni su od toga napravili centralno pitanje o opravdanju verom. EGW nije osećala posebnu odgovornost da razmatra o ovome, nema ni 1 poglavlje koje se bavi ovim pitanjem ali je dala neke izjave koje su postavile pozornicu za sukob. O tome ćemo govoriti kada budemo govorili o 1950. Najranija izjava o ovome potiče iz 1887. Wagoner te godine piše u knjizi o Galatima i zapaža da je Hristos bio stvoren u svemu da bude kao braća načinjen u svemu kao i lj. telo. Ni jedna osoba nema prava da se 80 80

izgovara zbog svojih grešnih dela na osnovu nasledja. Ako Hristos nebi bio stvoren u svemu da bude kao braća, onda njegov bezgrešan život ne bi predstavljao nikakvo ohrabrenje nama. Još je jasnija izjava u Znacima Vremena 21. januar 1889. godine koji kaže "Deca su rodjena sa grešnim sklonostima. Kada je Hrist došao na svet, on je bio podložan istim okolnostima kao i ostala deca." Ovde su koreni teologija koja glasi ovako: Ako je Hristos potpuno isti kao i mi uključujući sklonost ka grehu on je živeo savršenim životom kojim i ti možeš da živiš, ili kao što bi rekao jedan kolega 1988. a koja je bila godina olimpijskih igara: Hrist je trčao i stekao zlatnu medalju tako i ti možeš. Ovo dovodi do tzv. primerne teologije o Hristu. Možda A T Jones je razvio ovu teologiju jasnije. Niko nije rekao mnogo o ovome sve do 1895. na G. C. Jones je propovedao 27 propovedi o trostrukoj andj. vesti a šest tih propovedi posvetio je pitanju Hr. lj. prirode. Van svake sumnje 1895. potpuna sličnost Hr. lj. prirode ostalim ljudima postala je centralno pitanje o njegovom iznošenju o oprv. verom. To nije učenje iz 1888 već posle toga. 1895. god njegovo izlaganje u toku nekoliko godina crkva je dobijala sve veće videlo o ovoj tematici, postao je sasvim izričit. Hr. priroda je precizno naša priroda. U njegovoj lj. prirodi nema ni delića razlike izmedju njega i nas. Hrist nije došao kao prvi Adam, već je došao onako kao što bi drugi Adam svojim potomcima izazvao da budu u vreme kada je on došao. Jones je ovde potpuno izričit da je naša lj. priroda unižena i izopačena i da u toj lj. prirodi Hr. je postao sličan nama, bez delića razlike izmedju njega i nas. Jones je tvrdio da nijedna sklonost prema grehu u meni i tebi nije bila već u Adamu kada je izašao iz vrta. Hr. je uzeo naše telo prilikom utelovljenja sa istim sklonostima prema grehu koje je u tebi i u mene. Sve sklonosti ljudskog tela su i u Hr. lj telu ali ni jednoj od njih nije bilo da se pojavi, on ih je savladao sve. 1896. Jones je izjavio da je u Hr. bilo lj. telo opterećeno grehom. U vreme u kojem je Jones završio nije bilo sumnje da je u Hr. bila svaka od naših grešnih sklonosti ali da je bio bez greha. On je u stvari bio demonstracija svemiru da pojedinac može savladati greh u lj. prirodi. Hr. je u tom smislu primer svakog Hrišćanina, "u Hristu Isusu kakav je bio u lj. grešnom telu, Bog je pokazao pred svemirom da može preuzeti vlast nad grešnim telom da se prikaže njegova sila i slava mesto greha. I sve što sin traži od bilo kog čoveka je da te Bog preduzme kao i Isusa. Pobedom nad grehom u gr lj. telu Isus je otvorio način da svako od sledbenika to isto učini. Jones: Svako može dostići savrš. kar. u lj. telu u ovom svetu. 1897. goidne Jones je rekao: "Da ova vrsta savršenog življenja čini da božji narod postane gledanje svemiru da svojim životom objavljuju ovde su oni koji imaju veru i drže zap." 81 81

Ono što imamo ovde je osnivanje teologije o bezgrešnom perfekcionizmu, da mi moramo biti isto tako bezgrešni kao i Hrist. Zapazite jedno, ja još u toku predavanja nisam definisao greh i savršenstvo ali doći ćemo do toga. Kao što je Jones propoveado 1895. na G. C. nisu svi delegati prihvatili da je Isus bio jednak gr. lj. u svakom smislu. Oni su mu uputili izazov preko izjave EGW koja kaže da je Hristos "brat u našim slabostima ali ne i u imanju istih strasti " 2 T 202. Kada mu je izazov upućen Jones je pokušao da zaobiće ovaj citat jer je bio u suprotnosti sa njegovom teologijom. U svojoj sledećoj propovedi morao je da se intenzivno bavi ovom tematikom. Pravio je razliku izmedju tela i uma Hristova. On odgovara na citata od EGW ovo je citata iz biltena G. C. 1895. "Sada pošto Hrist nije imao iste strasti kao mi, u celom pismu on je isti kao mi sa nama po telu. Ne idite suviše daleko. On je bio načinjen po ugledu na grešno telo ali ne po ugledu na grešni um. Nemojte uvlačiti i njegov um u sve ovo. Njegovo telo je naše telo ali um mu je bio um Isusa Hrista." Gde je sedište greha? U telu ili u umu. biće tu je sedište greha. U umu (Mat 5; 15; 12;) srce -

Jones nikada nije želeo da prizna ali on sam na neki način potkopava svoje dokaze. Hristos je kao i mi bez delića razlike a onda ide dalje i kaže da je njegov um različit od naših i tu je suprotnost. On nikada nije došao do trenutka da je shvatio da je sam kontradiktoran sebi. Ali svako ko čita zna da je on imao ne samo mali deo razlike. Jones kaže da su Adam i Eva zaboravili um Hristov i prihvatili sotonon. Kao rezultat toga, i oni i mi smo postoli robovi uma sotone. Isus je došao na svet sa telom Adama a umom Boga. Jones je odustao od svoje osnovne premise. Priznajući da je bilo više nego samo delić razlike izmedju Hr. i ostalih lj. bića ali on to nikada nije otvoreno rekao. Ova teologija da je Hr. sličan nama po grešnim sklonostima razvila se pod uticajem Jonesa Wag i Preskota u jednu veliku teologiju sa perfekcionističkim naglskom. A ta teologija je dominirala sledećih 60 god - sve do sredine 50-tih ovog veka. To je bilo ono što se videlo po pitanju teme o Hr. lj. prir. Rodjen sa svim lj. sklonostima, ali da je živeo savršenim životom iako je imao te sklonosti i nema razloga zašto i mi ne bi postigli isti uspeh . Ova teologija dominiraće literarno SDA sve do sredinom 1950-tih. Ima i druga linija verovanja o Hr. prirodi koja je bila nevidljiva u toku ovih 60 godina sve dok "Pitanja doktrine" nisu objavljena. Ova druga linija nije imala teologa koji bi razvio ali je sakrivena u nekim neobjavljenim izjavama EGW, ili nekim objavljenim u zabačenim mestima. Važno je da shvatimo da teologija grešnih sklonosti je 82 82

bila vidljiva. To je bila glavna struja SDA razmišljanja a ova druga je nevidljiva. Ima jedno pismo EGW misionaru Bakeru. W. L. H. Baker. Ovo se naziva Bejkerovo pismo, pisano je u feb 1896. i nije objavljen 60 godina. Ona piše: "Budi izrazito pažljiv kako se baviš Hr. lj. prirodom. Nemoj ga predstavljati ljudima sa sklonostima ka grehu. On je drugi Adam prvi je bio grešan, njegovo potomstvo je rodjeno sa urodjenim sklonositma ka neposlušnosti ali Isus je jedinorodni sin Božji, uzeo je lj. prirodu i bio je kušan u svemu kao i lj. priroda ali ni 1 trenutka nije u njemu bilo neke sklonosti prema grehu. Brat Baker, izbegni svako pitanje o lj. prir. koje bi se moglo pogrešno shvatiti. Utelovljenje Isusa je tajna i to će ostati. Neka se svako ljudsko biće čuva da ne čine Hrista ljudskim kao što smo mi, jer to ne može biti." Sada završavamo 4. deo: šta je Hrišćansko u SDA. 4 pitanje na G. C. u M. - nije se diskutovalo na osnovu Biblije koliko na spisima Duha pror. Jones Preskot i Wag su razvili teologiju o Hristu - da je on imao prirodu kao i naša i nije bilo razlike, oni su povezali ovo sa konceptom opravdanja verom i ovo je sve bilo do 90-tih, ta perfekcionistička teologija. Ako je imao grešne sklonosti a pobedio je greh nema razloga da i mi to isto ne učinimo. Jones je razvio ovu teologiju posebno oko 1895. godine, i većina braće se slagala sa njim. Ali 1 od njih je upao u nevolju kad je citirao neke tekstove EGW da je Isus naš brat u našim nedostacima ali ne i u našim gresima. To je Jonesa navelo da razvije teoriju da je Isus imao grešno telo a ne i grešni um, braneći svoju prvu temu da nema razlike. Pismo Bejkeru je izazvalo pravo zaprepašćenje u odredjenim delovima. U toj izjavi ona naglašava nekoliko činjenica da Isus nije bio u potpunosti isti kao i mi, da nije imao sklonosti ka grehu. I moramo shvatiti da će lj. prir I. H. uvek biti velika misterija, i da moramo biti upozoreni da I. H. ne učinimo suviše čovekom jer to ne može biti. Važno je zapaziti da je EGW davala neke izjave koje na prvi pogled se moglo dvostruko tumačiti. Ako želimo da dopremo do istine moramo upotrebiti najjače citate ili za 1 ili 2 stranu. Ovo pitanje lj. prir. i savršenstva ili u bilo kojoj tematici moramo biti pošteni. Pročitaću jedan citata koji je najjači za onu stranu a napisano je nekoliko meseci posle Bejkeru: "Hristos je uzeo na sebe našu grešnu prirodu" A 1900. godine piše: "Uzeo je na sebe palu, napaćenu lj. prirodu, degradiranu i uprljanu grehom." Ovo nisu izolovane izjave. Maj i sept. 1896. 83 83

"Hr. je uzeo našu palu lj. prirodu." Jake izjave. Nema sumnje da je EGW smatrala da je Hr uzeo na sebe našu palu, grešnu prirodu. Medjutim, bez obzira od čega se sastojala njegova pala lj. priroda, jasno je da je ona smatrlaa da u tu palu prirodu nisu uključene sklonosti ka grehu. On je sličan nama, ali nije nam sličan na veoma značajan način - bez grešnih sklonosti. Ta pozicija je u skladu sa mnogim izjavama. "Deca nisu rodjenja sa urodjenom sklonošću da čine ono što je dobro." To znaju svi koji znaju decu. Deca su sklona da čine loše, ali EGW je izričita da je Hrist rodjen sa sklonošću da čini dobro. 8. sept 1898. "Nije pravilno reći kao što su mnogi rekli da je Hristos bio kao i sva deca. Njegova sklonost ka dobru bila je stalno zadovoljstvo za roditelje. On je bio primer onoga što bi sva deca trebala težiti da budu. Niko, gledajući njegovo dečje lice koje je bilo puno životne snage nije mogao reči da je Hr. kao i sva ostala deca." Ovo je toliko jasno. Niko ne može reći da je Hr. ličio na svu ostalu decu. Imamo SDA koji citiraju nešto suprotno od toga Ed 29 str. "Deca su sklona zlu" - a Hristos se rodio kao sklon dobru Kad se obratimo mi možemo ........ Hrist je rodjen kao novorodjen. Isus nikad nije imao loše karakteristike. Neki ljudi izgledaju bolji od drugih ali to ne znači da nisu grešnici. 1 čovek mi je rekao da se nije rodio kao grešnik, veoma poznati SDA ja sam mu rekao: "Izgleda da nisu jako bistar. Ti si čak od najbednijih slučajeva grešnika - ohol na svoju dobrotu a EGW kaže da je to najteže greh prevelike dobre." Hrišćanstvo je raspeće a ne poboljšavanje, sve do posle vaskrsenja. Prema tome Hrist je bio različiti a i mi smo različiti a to nas dovodi do 1 paradoksa u spisima EGW. Ona kaže da možemo dobiti Bož. silu da tako možemo imitirati Hristov uzor, ali mi nikad ne možemo postati isti kao uzor. - 5. feb. 1895. u R&H - ako čitate ovakvu vrstu njenih izjava koje su rečene u vezi sa perfekcionističkom teologijom, ne samo da je Hr. različit od nas po citatima EGW, već nikada ne možemo biti isti kao uzor. S druge strane citati EGW na neki način su išli u isti smer kao i Jones. Kada je on video da Hr nije imao naše strasti i da svaki od njih se završava navodjenjem da sklonosti i misli I. H. u lj. prirodi su različita od druge dece. I Jones i EGW su verovali da je Hr. imao grešnu prirodu, 84 84

ali Jones je pokušao da u tu grenu prirodu uključi mnogo više od EGW. kaže da je Hristos imao grešnih sklonosti a EGW je rekla suprotno.

On

Kako da shvatimo citate EGW o ovoj temi. Jer mi se čini kao da ona istovrMweno zastupa obe Mwage u ovom sukobu. Najbolje je da vidimo šta ona to misli kada kaže sklonosti. Imam knjigu koju je ona imala u biblioteci autora Henri Melvilla "Melvilove propovedi" EGW je obeležila citate u toj knjizi i jedan od saradnika u Wajtestejtu Tim Purier je analizirao način na koji se EGW služila ovom knjigom. Propoved: Poniženje čoveka I. H. On ističe da je ova propoved veoma korisna i da nas osposobljava da pomirimo prividan sukob u citatima EGW. Prema Melvilu Adamov pad je imao 2 osnovne posledice: Nevini nedostaci i Grešne sklonosti. On nije bio SDA. Evo šeme:

Adam pre pada Nevini Nedostaci Grešne Sklonosti -

Mi danas + +

Hristos + -

Nevini nedostaci su: bol, slabost, žalost i smrt. To su posledice krivice ali nemaju sami u sebi nikakve krivice. Greh je uveo bol ali bol nije greh i tako su nevini nedostaci su bolesti smrt, žalost. Grešne sklonosti su sklonosti prema grehu. U svom sadržaju Melvil jasno kaže da po njemu Adam nije prvobitno imao ni 1 ni 2. Ovo je dobar model i u ovo se može uklopiti u spise EGW. Hristos nije sličan Adamu pre pada a nije sličan ni nama posle pada. Ovi nevini nedostaci, one dolaze kao posledica telesnog izopačenja u toku perioda greha ali nije imao drugo. Imao je grešnu prirodu ali ta priroda sadrži ove nevine nedostatke ali ne sadrži sklonost ka grehu. Ova Melvilova pozicija je i pozicija EGW. Vraćamo se ponovo citatu koji je objavljen 1895 kada je Jones govorio o ovome na G. C. Nalazi se u 2 T: "On nam je brat u nedostacima ali ne i u posedovanju istih strasti." Ovaj model je jedini model za koji ja znam koji nam pomaže da uskladimo 85 85

sve ono što je EGW rekla o ovome. Vratićemo se nazad ovome ali sada zapamtite da u toku 60 god. SDA istorije uvek će biti dva traga što se tiče ovoga: 1 vidljivi i objavljeni a 2 nevidljiv i neobjavljen. Uglavnom 1. zastupaju Preskot, Jones i Wag. a 2. je zahvaljujući EGW. 60 godina SDA slede uglavnom ovaj trag i njegovu perfekcionističku teologiju. Posebno ćemo zapaziti to u teologiji Andreasona. Ni danas nema službeno prihvaćene pozicije po ovom pitanju. Zato što to nije biblijska doktrina. Vodi se bitka po ovom pitanju i sad. Crkva ima neslužbinu politiku ako vidite šta zastupa većina vodja Hr. nije imao grešne sklonosti. To je sadašnja nezvanična pozicija crkve ali pre 1855. bila je to Jonesova i Wag pozicija. Obično se čuje da li je Isus bio kao Adam pre ili posle pada. Oko toga se bitka vodi ali ni 1 od ovih gledišta ne radi. Ima nekih činjenica koje pokazuju da je Isus sličan Adamu posle pada. Imao je gr. prirodu jer EGW kaže da je 4000 god greha uticalo i na Isusa i imao je naše nedostatke ali on nije potpuno sličan Adamu posle pada jer nije imao grešne sklonosti. On je sličan Adamu pre ali i posle pada. obe strane imaju jedan deo istine ali ni 1 od njih nije u potpunosti istina. I upravo zato ovaj sukob će trajati zauvek. Ali ovaj model koji sam dao odgovara na sva pitanja. Tehnički govoreći možete prihvatiti i 1 i 2 i da budete dobar vernik crkve. Ima veoma malo stvari da bismo se složili da budemo SDA samo 27 tačaka, sve ostalo je na izboru. Ja se nadam da ako vreme bude dozvolilo da ćemo imati 54 osnovna verovanja ili 108. A ja sam uveren da je i ovih 27 više nego što nam treba. Nikad neću zaboraviti kada sam govorio pred G. C. da postoji nešto našta treba da se usredsredimo: to su pitanja spasenja koja nam je zajednička sa ostalim hrišćanima i onih nekoliko doktrina koje nas čine posebnim. Mi imamo 27 žica u jednoj uzici kada ih poredamo oni su istog oblika a ja bih predložio da na svakom kraju treba da visi nekoliko hiljada neslužbenih čvorića. Jedan od njih je: ne idi u bioskop. Logika ovoga je ako prekršiš jedno od ovoga a svi su iste veličine, odeš u bioskop je istog oblika kao i da li voliš Isusa i po našoj logici to je isto kao da si se odrekao Isusa. Ako je to tako odoh ja iz crkve. Ja sam rekao jednom koji je zastupao ideju o nizu, gde je ona niz koja povezuje čvoriće. Ja mislim da je nama potrebno da imamo model naših verovanja koji bi pokazao šta je najvažnije - možemo da se služimo piramidom. Religija je problem greha i Božje rešenje tog problema na krstu - plan spasenja. Hrišćanstvo nije pretežno razumevanje glave već srca -sa Isusom Hristom. Krst Hristov treba da oblikuje sve što verujemo. To je hrišć. u srži ako ljubiš Boga onda ćeš želeti da ispunjavaš njegovu volju. To je centar to je fokus. Zašto su dokrine da bi nam dale intelektualno razumevanje kako da se bolje odnosimo prema Hr. krstu a EGW je rekla da svaka doktrina mora biti povezana sa krstom Hristovim. Doktrine treba da nam pomognu kako da razumemo bolje i kako da se bolje odnosimo prema drugoma. Na dnu je lajf stajl zašto da vodim računa o zdravlju, - kada je telo zdravo mogu bolje da i razumem, a i mogu bolje da se osećam i bolje ću se 86 86

odnositi prema Bogu. Životni stil je instrument a ne cilj sam sebi. doktirne su instrumenti ne same sebi cilj. Jedan od problema SDA što nikakvog načina da dovedemo u vezu sve aspekte našeg verovanja što se uvek trudimo da evangelizaciju obavimo na nivou niza umesto piramide. Neki religiju spuštaju na nivo ponašanja. Ako imate dno piramide bez i dalje si izgubljen. Možete biti samo obavešteni grešnici.

I nema mi vrha

Siže: 4 teme na Min. Oko 40-tih i 50-tih ima 5 sukoba u SDA krugovima ali nije bilo značajnih pomaka u SDA teologiji ni na 1 području 1 pokret svetog tela 2 panteizam Keloga i Wagonera

3 A. F. Ballenger koji je bio 1 od vodećih evandjelista SDA koji je prvih god XX veka pao u krizu po pitanju svetinje nebeske 4. A. T. Jones koji je razvio pentekostalnu ekleziologiju u kojoj je protiv svih doktirna crkve. Sv govori svima posebno i svi se treba ponašati prirodno skladno. 5. Bitka oko svakodnevne žrtve Danilo 8,14. i bitka oko spisa EGW. S jedne strane biće Haskell S. N. a sa druge strane biće W. W. Prescot ali nema napretka po ovom sukobu. DA li je svakodnevna žrtva bila hr žrtva ili paganizam nije se razjašnjenje - cela bitka je vodjena na osnovu spisa EGW ali ona je rekla ja ne znam šta je to a nije me ni briga, nije ni važno. A mnogo važnije je nemojte se služiti mojim spisima po ovom pitanja. Ja mislim da je postojalo i 6. područje a to je nikada završena bitka oko kraljeva sa severa. Teološki nisu stigli nikuda.

5 tematika: Šta je fundamentalističko u SDA
Javlja se oko 1920. i trajao je do 1955. grubo govoreći a onda dolazimo u položaj gde nastaje borba za identitet. U ovom stadijumu postojanja crkva je morala da se bori sa modernizmom, sa novim idejama koje potresaju svet ali i crkvu - hrišćanstvo u celini. 1920e su bile godine polarizacije. Bilo je veoma teško ostati neutralan u ovim diskusijama. Ali je veoma teško bilo ostati i na sredini druma. 87 87

U ovom periodu razmatraćemo 3 teme: 1. 2. 3. Istorijski kontekst u toku 1920-tih Pitanja adventizma u toku 1920-tih Sudbonosna uloga koju je odigrao Andreasen u razvitku SDA teologije.

1. Što se tiče Istorijskog konteksta - nove ideje su se razvijale u toku proteklih 70ak i više godina, razvijale su se prvo u Evropi i stigle su u SAD a 1920-tih godina ove ideje su dobile problematične proporcije. One su gledale u centru teoriju Darvina i makro-evoluciju koje svakako se suočavaju sa različitim gledištima na realnost opisane u 1 Mojsijevoj. Dok je u 1 vreme Bibl. gledište na početak dominirao ljudima, oko 1920-tih Darvinizam je dominantan na zapadu. Čak i u protestantskim crkvama. Koncept koji je pratio darvinizam je socijalni darvinizam, ne samo da su lj. i živ organizmi evolirali već i društvene institucije se razvijaju od jednost. do složenih. A veoma usko poveza sa soc. Dar je istorija religijskih pokreta. Religija se isto evoluciono razvija - pa čak i hrišćanstvo. Mojsije i njegovo vreme su bili u religiji veoma primitivni, imali su mnoge predrasude, mnoge mitološke ideje. Pa čak i Pavle i njegovo doba su bili isto primitivni u odnosu na XX vek. Iznad fikcija i mitologije ranijih doba, čak se razvijaju i iznad primitivnih koncepta u Bibliji kao što su krvne žrtve. Mi smo nadrasli takve pojave i nastavljamo da se razvijamo. Ova tri pokreta će preuzeti vlast u protestantizmu zajedno sa 4. pokretom. A To je naučno kritično proučavanje Bib. Biblija nije natprirodna knjiga već slična ostalima knjigama. Ona ne prenosi natprirodno znanje. Oni su potkopali tradicionalno shvatanje nadahnuća. Biblija je još jedna knjiga. Ovi Indijci imaju Upanišade, Islam - Kuran a Hrišćani - Bibliju. I sve kulture imaju svoja literarna dela. Po liberalima Biblija je samo još jedna knjiga i oni su je proučavali kao svaku drugu knjigu. Krize ovih gledišta su došli u SAD oko 1920-tih godina. A imajmo na umu da je početkom 1920. god. SDA bila uglavnom SAD. crkva. Ona se širila po svetu ali većina je ipak živela u SAD dok je danas to veoma mali % SDA. Sve ove teorije su došle u sukob 1920tih. Isti sukob je bio ranije i u Evropi. Protestantizam se podeli na 2 frakcija: a. Liberali - liberalna teologija se danas predaje na većini seminara i uglavnom se tako školuju propovednici. Oni veruju da su ljudi po prirodi rodjeni dobri. To je optimistički pogled na ljude. Ne isto gledište kao što ima Biblija ali Biblija je samo knjiga više sa predrasudama. Ljudi su dobri, greh nije pobuna protiv Boga već samo to što se nisu dovoljno uzdigao, obrazovao, tvoj standar nije na dobrom nivou. Ako dobro obrazujemo ljude, nestaće i greha kada bude obrazovanja i novca. Oni minimiziraju doktrine. Nema da se birnemo o doktrinama. Govorimo samo o Isusu. On je najbolja ilustracija najboljeg. Isus nam je dobar primer. On to jeste što se tiče etičkog uticaja. Oni su odbacili njegovu 88 88

zameničku žrtve kao neku f-ju paganskog verovaja. Odbacuju utelovljenje i vaskrsenje. To nije racionalno. Ovo je humanistički preokret u protestantizmu. Ne brini se zbog transcendencije i sudu već o imanentnostni i ljubavi. Bog deluje u istoriji. Carstvo Božje doći će na osnovu procesa evolucije kada ljudi budu sve bolji i bolji i stvoriće carstvo B. na zemlji. Ako su oni u pravu onda je evol. božji način obavljanja posla. Kod njih nema čuda, ona su samo proizvod onih koji prenose glasine o čudima. Neznanje nastaje na osnovu sujeverja. Protest. crkve tog osnovnog smera su postale humanističke a osnovni autoritet je racionalizam. Ako nešto nije razumno i nema smisla, onda to nije istina. Osnovni autoritet je lj. um. b, protiv liberalizma se pojavila suprotnost a to se zove Fundamentalizam. Njihove doktrine su jasno uperene protiv liberala i njihovog tumačenja vere. Oni su razvili svoj niz važnih mišljenja o osnovama koje su postavljaju u Bibliji. Jedno od njih je bezgrešno začeće, drugo je bilo zamenička žrtva Isusa kao pomirenje za greh, treće je doslovno Hr. vaskrsenje iz mrtvih, takodje i istoričnost čuda. Mnogi medju njima prihvataju radije stvaranje nego evoluciju a prihvataju i premilenijalno dolaženje Isusa Hrista. Sve do sada SDA se mogu složiti sa tim postavkama fundamentalista. U toku cele istorije mi se držimo ovih pogleda. Ali njihova najvažniija osnovna postavka je pitanje vezano sa autoritetima. Za liberale lj. um je autoritet a za fundamentalce to je Biblija koja je bezgrešna. Biblija je verbalno nadahnuta. To je osnovni temelj - hoće da zaštite Bibliju od svakog prigovora da sadrži grešku. 2. Ovu poslednju tačku nisu prihvatili rani adventisti. Oni su imali umereno gledište o nadahnuću iako su neki verovali u verb. nad. Ovo je bilo vreme kada su se protest. crkve podelile na lib. i fund. a nije bilo mesta za neutralnost. I nije bilo dovoljno mesta i za umerenost. I SDA pokret se polarizovao tada na stranu fundam. i sada smo na drugoj tački. SDA u 1920 nije bio ni u najmanjoj opasnosti da ide za liberalima. 1919. godina - Pročitaću nešto iz izveštaja Biblijskih konferencija koje je sazvao predsednik G. C. i koje su trajale nekoliko sedmica. Ima otvorenost po pitanju nadahnuća. Predsednik Danijels kaže: "Ima ljudi koji me smatraju sumnjičavim prema svedočanstvima zato što sam rekao da sv. nisu nadahnuta verbalno i da su ih pisali sekretarice i davali im gramatički oblik. Pre nekoliko godina 1 čovek je došao u odbor za naimenovanje i hteo da me izbaci zato što nisam verova da su svedoč. verb. nadahnuta." "Ja mislim da mi svoje tumačenje moramo izvlačiti iz Biblije i da ona objašanjava sama sebe i mislim da mi u osnovu nju razumemo preko nje, 89 89

neoslanjajući se na svedoč. da je razumemo... Da čuo sam kako propovednici govore da je Duh Pror. tumač Biblije. Ja sam to čuo kao propoved na G. C. pre nekoliko godina kada je bilo rečeno da je jedini način na koji možemo da razumemo Bibliju putem spisa proroštva. A drugi je rekao da je to nepogrešivi tumač (ovo je rekao Jones) Preskot je rekao kako se možemo služiti spisima d. p. kao autoritetom da rešavamo istorijska pitanja. A Danijels kaže da kako ja shvata EGW nije rekao da je autoritet po pitanju istorije niti da je dogmatski učitelj teologije. Ona nikad nije tvrdila da je autoritet po pitanju istorije. Tamo gde istorija koja se odnosi na tumačenja propočanstva ona ih je stavila u svoje spise ali ona je bila spremna da izvadi one navode koje je mislila da je trebalo. Preskot sukob oko tumačenja 8 glave Dan oko žrtava svagd. Neka braća protiv ovog mišljenja uzeli su njene spise da podupru gledište svoje. Ona je pisala da se ne služe spisima o tome. D: "Ona nije bila tu da bi se rešili istrijska pitanja. Ja sam jednom razgovarao sa njom o tome i stavio sam kartu i stavio sam joj E.W. i pročitao deo o sv. žrtve. i onda sam joj ispričao sukob. Ja sam prešao sve ovo sa njom i svaki put čim bi stigao do toga ona je rekla ja znam šta mi je bilo pokazano da je period od 2300 fiksiran i da posle toga neće biti odredjenog perioda i ja bi išao da proučavamo sva. žr. zašto brate ja ne znam šta je to da li je to paganizam ili Hr. služba to mi nije bilo pokazano, a onda bi išla u onu nesigurnu zonu a ja išao na 2300 i rekla je to je ono od čega ne smemo odstupiti." Danijels: "Ja se ponovo pozivam na držanje Jonesa. On bi obesio čoveka za reč. Ja sam ga video kako se hvata za jednu reč i smatra da bi rešio sve samo jednom rečju." Preskot: "Ako čovek ne veruje u ver. nad Bibl. on je i dalje u dobrom odnosom sa crkvom ali ako kaže da ne veruje u ver. nad. svedočanstava odmah ga odbacuj." Ovo je nezdravo stanje i stavlja su radili u neposerdnosj sredini delovala ali bilo je to pogrešno govorio otvoreno gubio je posao, duh proroštva iznad Biblije. Ovi ljudi sa EGW. Tada su znali kako je EGW vreme da se bude otvoren. Svako ko je uključujući i predsednika G. C.

Sada idemo na vreme reakcije. Ako je jedan čovek bio u pravu onda su akademske titule bile žig zveri. Ko je bio phD bio je otpušten. Bilo je to vreme čišćenja kada predjemo u 1920te godine to je reakcionarni 90 90

period naše istorije. Pravilno ga sagledavamo u okviru borbe lib. i fund. u protestantizmu. 1922. na G. C. svaki delegat našao je na stolu 2 dokumenta i oba su bila protiv predsednika G. C: "Dragi brate Danijels pre nekog vremena si držao propoved u crkvi G. C. i u toku izlaganja si se pozvao na pismo koje si dobio od brata koji ti kaže da je čuo da neke od starešina u G. C. ne veruju u Duh Proroštva. Ti si odbacio ovo i objavio svoju vernost sved. i vernost svih saradnika. Ti si svestan da mnogi medju starešinama ne prihvataju tvoju tvrdnju. Sledećih nekoliko razdoblja potvrdjuju zašto verujemo u tvoje navode da su pošteno izneseni ali su sumnjivi" Imamo 5 stranica optužbe i ovaj čovek zaključuje: se zahvaliti kursu neko može da bude u sledenju svog se rado ispraviti,

"Verujem da žalostno stanje crkve danas može koji si ti zauzeo i ja ozbiljno pitam: Da li starešina ako zanemaruje savet i istrajan je kursa. Ako mi dokažeš da sam pogrešio ja ću ali ako ne dokažeš šta ćeš onda da činiš."

Većina ovih optužbi je bilo u vezi verb. nad. Ovaj čovek je verova da Danijels ne veruje u verbalno nad. i nepogrešivost a pisac pisma je verovao oboje. Ovaj čovek koji je pisao pismo bio je otpušten jer je krao dokumente EGW. Liberalizam su SDA potpuno odbacivali, ali SDA je na neprirodan način gurnut u drugi deo. Jedna od knjiga iz tog perioda ima naslov Bitka se vodi: "Mora se odlučiti da li hrišćanstvo treba da prihvati Sv. Pismo kao pravilo vere ili da dozvoli da njegov put bude obeležen racionalizmom teorijama i spekulacijama ljudi. U ovoj borbi nema neutralnog tla. Ili smo za ili protiv." Ova knjiga se slaže sa fundamentalizmom po pitanju nadahnuća. Pisac smatra da je SDA jedini pravi fundamentalizam, jer imamo i subotu i svetinju. Još jedna knjiga: Hrišćanstvo na raskrsnici. Čovek na naslovnoj strani ide ka svetom gradu ima kofer i tamo je znak ka svetom gradu. I tamo u daljini se vidi Božje carstvo. Ima problem i češe se po glavi kako da reši problem jer ima raskrsnica samo dva puta. Desno je fundam. a levo je modernizam, nema više putova. Adventizam u 20-tim nije video mesto za umerene. A poledjina knjige: Vrata crkve i lib propovednik, obučen u crno zakucava daske na vratima crkve. Svaka od dasaka ima ime: nema 2 dolaska, nema... a gornja tačka je važna: nema nepogrešive Biblije. Evp prve rečenice ove knjige: 91 91

"Danas je h. c. uzdrmana veoma snažno. Postalo je neophodno da se ispitaju temelji u naporu da se ispita mogu li opstati. Bitka se nastavlja ali ovo je drugačiji napad od onih ranijih koje su crkve napadale spolja. Ovi crkvu napadaju iznutra, to su oni koji treba da brane crkvu." Crkva je pravilno shvatila da živi u teško vreme ali ono što nije videla pravilno da nema mesta za umerenu poziciju SDA po pitanja nadahnuća. G. C. 1883. to je jedina rezolucija G. C. o prirodi nadahnuća: "Videlo koje je Bog dao svojim slugama dato je prosvetljenjem njihovim umom, tako utičući na misli njihove a ne osim u retkim slučajevima same reči." G. C. je protiv verbalnog nadahnuća a u sklada sa nadahnućem putem misli. Toga se držala i EGW 1 Sel Mes 21: "Napisali su je nadahnuti ljudi ali ona nije napisana Božjim izražavanjem već ljudskim. Bog kao pisac nije predstavljen. Bog sebe nije stavio u reči, logiku na probu u Bibliju. Pisci su bili Božji pisari a ne pero. Nisu reči nadahnute već su ljudi nadahnuti. Nadahnuće deluje ne na reči i izraze već na samog čoveka koji pod uticajem Sv. Duha je ispunjen mislima. Ali reči su pod uticajem pojedinačnog uma. Bož. um i volja su tako kombinovani sa lj. umom i voljom i tako izrazi čoveka postaju B. reč." EGW i G. C. su bili protiv ver.nad po pitanju nadahnuća. 1 Sel Mes 22: "Govori Gospod ljudima nesavršenim jezikom da bi njegova degenerisana čula i otupljena percepcija mogla da razume njegove reči. To je pokazano i Božjim poniženjem. On se sreće sa grešnim bićima tamo gde su oni. Biblija savršena kao što i jeste u jednostavnosti ne odgovara na velke ideje Božje jer beskrajne ideje ne mogu se savršeno uklopiti u ograničene misli. Pisari biraju najizražaniji jezik kojim žele preneti istine. Grešna bića mogu da podnesu jedino da gledaju senku nebeske slave." EGW je bila umerena i po pitnaja nadahnuća i nije tvrdila da je nepogrešiva ali oni koji su provodili vreme oko revizija njenih dela, oko ovoga nisu razumeli na koji način je ona delovala. Ovaj umereni pogled je bio izgubljen u SDA tokom 1920-tih. Čitam iz udžbenika koji je odobrila G. C. od 1926. godine "Biblijska doktrina za SDA koledže" napisao je B. 92 92

L. House. U ovoj knjizi u skladu sa fundamentalizmom svoga vremena on govori protiv nadahnuća misli i zastupa verb. nadahn. 60 str. "S.Z. je stoga isto toliko B. reč kao da je Bog izgovorio svaku reč u njemu" 66. str: "Nekad se to zove verbalno nadahnuće, ako je sve pismo od Boga dano, onda biranje same reči je bilo vodjeno Sv. Duhom." Govori o nepogrešivosti kao istorijskoj činjeni. Ova pozicija je dominirala SDA tokom nekoliko sledećih dekada. To je bila pozicija koju su mene učili početkom 1960-tih godina. Ako se neki problem našao, onda cela stvar mora biti pogrešna. Ja se sećam mladog studenta koji se pitao kako Samuilo kaže druge brojke o broju ubijenih, koliko opsednutih je Isus izlečio, 1 ili 2 kako je Matej pogrešio da opisuje citat iz Jeremije a citira Zahariju. Meni je bilo rečeno da su te stvari isterale Jonesa iz crkve kada je video da postoje. Došli smo u stanje cepidlačenja i detalja. Imali smo veoma ukočena gledišta o nadahnuću EGW ali i Biblije. To su bila gledišta koja se nisu mogla opravdati iz Pisma. Tragedija ove diskusije o nadahnuću je da su se fundamentalisti sudarili sa liberalima na lib. bojnom polju racionalizma. Jedini način za razumevanje je da se obratite Bibliji i da ona sama objasni. U medjuvremenu, 1920-tih videćemo 1 važan razvoj u teologiji SDA a to je obnovljeno pitanje o opravdanju verom. U toku prve dve dekade ovaj interes je bio negde u pozadini. Prva dekada je okupirana problemima u crkvi - kelogizmom. A druga dekada je bila okupirana problemima u Evropi u toku 1 Sv. rata. Ali oko 1920te god crkva je ponovo spremna. Preskot je pisao Hr. doktrina a drugi je MACGUIRE i on je bio popularan govornik o pitanjima spasenja on je bio "Moris Venden" svoga vremena. 1924. je objavio "Život pobednika" a 1927. "Njegov Krst i Moj" - iza svega ovog obnovljenja je uglavnom stajao jedan čovek predsednik G. C. - A. G. Danijels nadahnuo je generaciju mladih da propovedaju Hrista i njegovu pravednost. 1926. je sam objavio knjigu koja je bila značajna za istoriju SDA - to je knjiga "Hristos naša pravednost" Ova knjiga je bila prvo ispitivanje pitanja spasenja od Min. To pitanje je bilo zagubljeno. Ni 1 SDA knjiga se nije time bavila. Istorija SDA Lafborova koja je napisana 1892 i 1895, Olsonova iz 1925. nije imao ni 1 reč o pitanju opravdanja verom na konf Min. 1926. godine Danijels vaskrsava ovo pitanje i njegova knjiga je najveći deo kompilacija šta je EGW rekla na G. C. Min. Zato što je ponovo pokrenula ovo pitanje ova knjiga je postala ............ 1928. je L E Froom objavio knjigu "Dolazak Utešitelja" -knjiga o Sv. Duhu. prva knjiga SDA koja tretira SV. duha kao ličnost. Ponovo kada god se počnete bavite spasenjem morate govoriti i o Sv. Duhu. 1928. napisana je knjiga T G Bunch - mala knjiga ali bila je važna zbog tematike "40 godina u 93 93

pustinji - tip i antitip" Banče je bio mladić koji je nadahnut od Danijelsa a 1928 godine je bilo 40 godina od Min. Banč dokazuje da okretanje od carstava u Min. moglo se uporediti sa tragedijom kod KadesVarne SDA istoriji. Banč je video ulogu Jonesa kao duhovni poraz ali on unosi nadu da je SDA posle 40 godina u pustinji pobediće i Hr će doći. 1920-tih imamo dva velika dogadjaja na području teologije: - polarizacija po pitanju nadahnuća a druga je bila - pojava novog interesa po pitanju opravdanja verom i obnova interesa prema diskusiji na Min. i to nas dovodi do 3 teme a to je: 3. Teologija M. N. Andreasena Bio je predsednik oblasti, upravitelj koledža, teolog i autor. Bio je vodeći SDA teolog od kraja 1930-tih pa sve do 1940-tih. Andreason je napisao oko 15 knjiga. Posebno područje interesovanja je svetinja i delo pomirenja. 2 knjige su nama zanimljive. 1. je "Služba u Svetinji" objavljena je 1937. a drugo izdanje 1947. a druga knjiga je "Poslanica jevrejima" 1948. objavljena. On je postao najuticajniji SDA teolog u XX veku. Moramo se ili složiti ili ćete upasti u probleme. Ne možete biti neutralni prema njegovom radu. Njegove ideje su suviše snažne. Njegov trajniji doprinos SDA je teologija poslednje generacije. On je razvio ovu teologiju poslednje generacije i sazrela je 1930-tih godina. Meni se čini kada gledam tu teologiju da Teologija Poslednje Generecije ima 4 tačke: 1. čišćenje hrama duše na dan pomirenja ovde na zemlji dok veliki prvosverštenik čisti svetinju na nebu. Ovo dvostruko čišćenje svetinje lj. srca ovde na zemlji i neb. sv na nebu kao da se poziva na Bejtsovo tumačenje iz 1840. 2. izjava EGW u GC ili EW kada kaže o poslednjoj generaciji da će ona proći kroz vreme poslednje nevolje bez posledica. 3. izjava EGW koja se nalazi u COL u kojoj kaže da Hristos čeka sa dubokom čežnjom da se manifestuje u crkvi kada će se Karakter Hristov savršeno prikazati u njegovom narodu on dolazi da ih uzme kao svoje. 4. Isti niz misli koji je naveo Jonesa da narod poslednjeg vremena biće demonstracija svemiru naroda čiji život objavljuje "ovde su oni koji drže zapovesti Božje." Isti niz misli prožima Andreasovu teol. Tako možemo gledati Andreasona kao teol. kariku izmedju teologiju Jonesa, Wag i Preskota iz 1880-tih godina i onog pokreta koji će se pojaviti u SDA 1960tih i 1970-tih na knjigu "Pitanja o Doktrini." On zauzima mesto izmedju postmineap. teologije i agresivne teologije kasnije. Sada treba zapaziti da u ranom periodu Andreason ne govori o lj. prir. Hrista. To nije bilo potrebno ni 1930. ni 1940 ni u početku 1950-tih. jer izgleda da je većina SDA pretpostavljala da je bio rodjen sa urodjenim grešnih sklonostima. 94 94

Prvi dokumenat koji razmatramo je Andresa "Posl J" (...........) on postavlja temelje svog koncepta pomirenja: "Postoje 3 faze pomirenja: u 1 fazi se suočio sa grehom licem k licu i pobedio ni 1 mrlja greha nije uprljala njegovu čistu dušu. Hram tela mu je bio svet. Ova faza se zavržila u Getsimaniji. Prva fazaje da je Hr. živeo savršenim životom. Druga faza uključuje Getsimaniju i Golgotu. Ovde su gresi s kojima se suočio i pobedio stavljeni na njega da bi ih poneo na krst i da bi mogao da ih izbriše. Druga faza pomirenja je Hristos na krstu. Treća faza - Hristos je pokazao da čovek može činiti ono što je i on uz istu pomoć koju je imao i on. ovo uključuje sedanje s desne strane, prvosv. službu i ispitivanje njegovih svetih u poslednjoj borbi sa sotonom i njegove slavne pobede. Ova faza ima veze sa nama da i mi možemo živeti životom koji je on živeo. Smrtna kazna koja je izrečena zmiji u Edemu biće izvržena." 60 str: "Treća faza je sada u toku u Neb. Sv. i u crkvi na zemlji. Hrist je slomio silu greha u životnom delu na zemlji, on je uništio greh i sotonu smrću. On sada eliminiše greh u svojim svetima na zemlji. To je deo čišćenja prave svetinje. Kada je Hr. konačno uzviknuo svrši se, on je završio 2 fazu dela ali je još uvek 3 faza bila pred njim. On je pokazao u svom telu da je moguće da se postigne potpuna pobeda ali se pitanje prirodno pojavljuje da li je pobeda njegova bila jedinstvena manifestacija ili i drugi mogu učiniti ono što je on učinio. Da li i čovek može pobediti." Ovo pomirenje u 3 faze obrazuje temelj njegove teologije o poslednoj generacije. To me vodi do službe u svetinji. 21. poglavlje je najuticajnije poglavlje pisano u XX od strane SDA teologa. Zadržaćemo se na njemu i komentarisaćemo. Počenjem sa uvodnim paragrafom: "Konačana demonstracija onoga što jevandjele može učiniti u i za čoveka je još uvek u budućnosti. Hr je pokazao put uzeo je lj telo..." -nije rekao koju vrstu jer je prihvaćeno ranije"... i u tom telu je demonstrirao silu Božju. Ljudi treba da slede njegov primer i da dokažu da je ono što je on učinio moguće da učine svi koji se njemu pokore. Svet čeka ovu demonstraciju a kada se ona postigne dolazi kraj. Bog želi da ispuni svoj plan. On pokazuje sebe kao istinu a djavola kao lažova. Njegova vladavina će se opravadti. Plan spasenja mora neizostavno da uključi oproštenje greha već i potpuno spasenje." 95 95

Definicija greha: 302 strana govori o čoveku koji je postigao pobedu nad navikom pušenja. "Na toj tački on je posvećen. Kada je pobedio jednu slabost može pobediti i svaki greh. Kada se ovo delo završi i kada bude postigao pobedu nad ohološću i nad svakim zlom, on je spreman za uznesenje jer je iskušan u svemu. Djavo je došao k njemu i nije našao ništa - nema više iskušenja za njega. On ih je sve savladao i stoji bez mane pred prestolom Boga. On stavlja pečat na njega i on je sigurna i zdrav. Bog je završ. delo na njemu. Demonst. onoga što Bog može da učini je gotova. Tako treba da bude poslednja gen. Preko njih biće data B. poslednja demons. onoga što može učiniti sa njima. Pokazaće da je moguće živeti bez greha. To svet i očekuje i za koju se Bog pripremao. Postaće jasno svakome da jevandjelje može potpuno da nas spase. Bog će se pokazati veran svojim rečima." Ovde moramo razmotriti doktrinu o grehu jer ona odredjuje pristup spasenju i pristup savršenstvu. Pavle je počeo Rimljanima diskutujući o grehu i And. je počeo isto tako. Zapazite da je on naglasi oda je 1 čovek pobedio 1 greh i po tom pitanju je posvećen. On na greh gleda ovako. Greh je ozbiljna akcija koja vodi nadole. Pušiš, tučeš ženu i jedeš šećer i ovo i ono i ideš dole i to je niz aktivnosti koje te vode nadole. Ako je greh serija ponašanja onda spasenje je put gore. Prestaješ pušiti, ne tučeš ženu, ne jedeš šećer previše. Ako je greh niz ponašanja, spasenje je pobeda nad serijom grešaka. Kada postignem pobedu nad grehom onda si savršen i spreman za uznesenje. Ovo je slika i fariseja u N. Z. To je taj pristup grehu i savršenstvu preko ponašanja. Kada je Eva sagrešila? Kada je uzela ili pre toga? Pre - to je nešto što se dogadja u umu. Bog je rekao ne jedi i ne diraj. A ona je rekla pusti me na miru, ja ću biti sama autoritet. Stavila je svoju volju u središte svog života. Držao sam propoved na godišnjem zasedanju G. C. i rekao sam frazu ubistvo nije greh, kradja nije greh. Greh se dogodio pre toga. Velikim slovima napisano GREH je pobuna protiv Boga. Greh je ljubav. Ljubav prema sebi do smrti. Biblija naziva greh AGAPE. To je voleti sebe više nego Boga. Staviti sebe na presto. Greh je držanje uma, misli i srca. Kada imate takvo držanje onda će vas to voditi da činite pojedinačne grehe. Ubistvo nije problem već delo koje se pokazalo na površini lošeg uma. Hrišćanstvo nije kad se ti poboljšavaš u delima. Problem sa onim je iako si sve očistio ti si grešan i dalje. Pravednost po Bibliji nije niz akcija već je pravednost raspeće i vaskrsenje i dobijate novo srce i novi um. I kada Boga stavljate ponovo u centar života. Ovo vas vodi na novi način života a to su pravedna dela i prema Bogu i bližnjima. Ovo su dva različita pristupa grehu i pravednosti. Greh, savršenstvo i spasenje nisu pitanja ponašanja već dolaska krstu i raspinjanja i uskrsnuća. To je hrišćanstvo. A na nesreću ovo poglavlje 96 96

gradi na pogrešnom modelu. Ovo je neodgovarajuća doktrina o grehu i zato je to neadekvatna doktrina o pravednosti i savršenstvu. Ti si ili posvećen ili nisi a ne samo na jednoj tački da si posvećen. Posvećen je odvojen za svetu upotrebu. Čovek je postigao pobedu nad jednim grehom a kada postigne sve pobede nad grehom onda je bez mane pred prestolom. Moguće je živeti bez greha. Uništenje se vidi na sve strane ali kao i Jov oni se drže čvrsto svog poštenja. Oni drže zapovesti i veru Isusovu. Upravo u posl. gen. ljudi na zemlji Božja sila posvećenja će se potpuno pokazati. Demonstracija ove sile je B. odbrana ona će ga opravdati od svih optužbi koje je sotona podigao. U posl. gen. će Bog biti odbranjen a sotona pobedjen. Mi odbranjujemo Boga. Ovo je stavilo SDA u centar velikog sukoba. Svojim bezgrešnim životom pravdamo Boga. Ova izjava koju će And. proširiti je u suprotnosti sa Biblijom i EGW. Sotona je bio pobedjen uzvikom svrši se. A nije tako po ovoj teologiji. ON smatra da je nama prepušteno da pobedimo: "Ali sotona nije odustao. On je pobedjen u susretu sa Isusom ali možda može da uspe sa ljudima i otide da se poboje sa ostatkom koji drže zap. i ima sv. - Otk 12,17. Ako uspe njih da savlada nemora pretrpeti poraz." Hristos nije pobedio sotonu - to mi moramo. Da li se B. zak može držati zaista. Kada sotona uputi izazov da niko ne može držati zakon, ako je iko to mogao pokažite mi ga, gde su ti koji drže zapovesti, Bog će odgovoriti - evo ih ovde su oni koji drže zap. Otk 14:12. Bog mora da se suoči sa Sotoninim izazovima. Nije Božji plan da ljude podvrgne probi kojoj mogu samo nekoliko izdržati. Nije Božja namera da izabere nekoliko i da pokaže preko njih šta moše učiniti. Čak i najslabiji ne mora da doživi poraz. Tako da niko ne može reći da Bog zahteva ono što samo retki mogu postići. Zato je Bog rezervisao svoju najveću demonst. za posl. gen. Ova gen. nosi rezultate nagomilanog greha ako je iko slab to su oni. Ako iko pati zbog nasledjenih sklonosto to su oni, ako iko ima izgovor zbog raznih slabosti onda su oni. A ako oni mogu da drže zap. onda nema nikakvog izgovora za bilo koga da ne učini to isto. Ovde imamo zanimljiv dokaz - on sledi logiku da je Hristos bio oslabljen 4000 god greha a mi imamo 6000 godina a ako sledimo logiku onda moramo biti bolji od Hrista. "Ne samo obični ljudi posl. gen. mogu uspešno položiti probu koju je dao i Adamu i Evi, već mogu nadživeti i oštriju probu od one koja pada običnom čoveku. Biće to proba koja se može uporediti sa Jovom i približava se onoj koju je prošao sam Učitelj. Ona će ih isprobati do kraja. Svaki zem. oslanac će biti uklonjen i sotona će ih mučiti a Božji Duh će biti povučen sa zemlje i zaštita zem. vlada će biti uskraćena. Gospodnji 97 97

narod će sam za sebi voditi bitku sa tamom, u posl. gen. Bog će biti odbranjen u ostatku, sotona će se suočiti sa svojim porazom. Bog će proizvesti ne 1 ili 2 već celu grupu od 144.000. Oni će odbaciti sotonine optužbe protiv neba. Sotona je tužilac a sam Bog je optužen za nepravdu, da zahteva nešto što ne mogu a da ih posle kažnjava zato što nisu to učinili. Da bi Bog mogao da održi ovaj sukob, neophodno je za njega da nadje makar jednog čoveka koji je držao zakon. U odsutnosti takvog čoveka Bog gubi a sotona pobedjuje." Ovo je najbolja reč u celom delu da nije rekao ovu reč. - taj čovek je Isus ali on ide dalje kao

"Iako je istina da s vremena na vreme neki su posvećivali Bogu život i živeli bez greha povremeno sotona tvrdi da su to izuzeci i ne potpadaju pod pravila. On želi neki potpuno jasan slučaj u kome neće biti sumnje i u kome se Bog nije mešao a Bog je spreman za ovo. Najuzvišenije izražavanje je sačuvano za finalni sukob." Ovde se malo udaljuje od onoga što Otk. tvrdi. Na neki način imate utisak da je najuzvišeniji izraz bilo jagnje na krstu ali ova teol. nas stavlja u središte. Strašna teologija. "Da bi zauvek sotona zaćutao, da bi se dokazalo da njegov narod služi iz vernosti ne tražeći nagradu, Bog dozvoljava sotoni u posl. gener. da iskuša njegov narod do kraja. Oni će biti ugrožavani, mučeni, progonjeni oni će se suočavati sa smrću po pitanju dekreta koji traži da se poklonim pred zveri ali neće popustiti, oni su pre spremni da umru nego da zgreši. Bog čini još nešto da bi bilo još bolje - on se skriva, svetinja se sakriva a sveti traži izbavljenje i dan i noć ali kao da ih Bog ne čuje. Izabrani prolaze kroz Getsimaniju. Oni treba sami da biju bitke naizgled. Moraju da žive u blizini Sv. Boga bez posrednika. Posl. gen. Bog pruža konačnu demonstraciju da ljudi mogu da drže B. zakon i da mogu da žive bez greha. Bog ne propušta da učini bilo šta da bi bilo potpuna demonstarcija. Preko posl. gen. sveta, Bog se konačno opravdava - preko njih pobedjuje sotonu u svojoj raspravi. Sve ovo je usko povezano sa delom na dan pomirenja. Toga dana narod Izraela je priznao grehe i bio potpuno očišćen. Bili su sveti bez mrlje. Logor je postao čist." Najarogantnija izajava u teologiji "Čišćenje Sv na nebu zavisi od čišćenja B. naroda na zemlji. Kako je onda važno da B. narod bude svet i bez mane. U njima mora da izgori sav greh da bi opstali pred B. očima i žive iako 98 98

je on oganj koji proždire" Ovde je Bog zavisan od SDA i čišćenje Neb Sv. zavisi od čišć B. naroda na zemlji ista teologija koju su imali Jevr da je Bog u savršentsvu zavisan od jevr. naroda. Kada sam postao SDA i 3 meseca posle kršenja obećao sam da ću biti prvi savršeni hrišćanin posle Hrista. 8 godina mi je trebalo da izgorio i dao sam ostavku i 6 godina nisam čitao Bibliju i nisam se molio a posle 6 godina, Bog me je pronašao i moj SDA se krstio i postao sam hrišćanin i sreo sam se sa Hristom i ustanovio sam da konačni tekst nije na mestu gde hr treba da ostane bez hr već da se savršenije nauči uzdati u njega. Najveće iskušenje je ono isto kao i Evi da budemo kao Bog. Ima nekih istina u ovome ali ima i laži. Kad vidimo ovu teologiju nema ni najmanje sumnje u silu logike kada prihvatimo osnovne pretpostavke, kad greh definišete kao niz postupaka i kada kažete da mi treba da savladamo negativnost ali to nije Bibl def greha. Držao sam propovedi na G. C. greh je ljubav, i SDA odbacuju zakon - što je istina. Ne pravila, propise nego zakon, treća propoved je da je opravdanje delo celog života a posvećenje trenutka. Greh i zakon su jedno te isto. Ovo nas vraća Andreasenu. On nije imao pravilan tretman. Naglašavam najpozitivnije u tome a to je velika borba u kojoj se radi o opravdanju Boga a ne čoveka. To je pitanje svemira: da li je Bog pravedan. Dok sam razmišljao o delu Andreasona, napisao sam knjigu o pomirenju "Moj sukob sa Bogom" - kako da postupam prema pravednosti problem krsta. Zaključio sam pregledavajući Andreasena, vi ste primetili da u pomirenju nema velikog mesta za ljude, činjenica je da je plan spasenja Božje delo jer je Hristos dokazao da se B. zakon može održati. Bio je to Hristos koji je umro za svakoga preuzimajući smrtnu kaznu koja je bila posledica prekršaja i Hrist je onaj koji sada služi na nebu za one koji veruju i prihvataju zasluge smrti i vaskrsenja. Suprotno And. pomirenje je potpuno delo Božje. Ona je počela sa blagodaću koja znači naklonost i završiće se blagodaću. Hristovo delo će se obaviti bez toga da li će ga i koje lj. biće prihvatiti. Čak ni da ga 1 osoba ne prihvati ono je dovršeno na krstu. Lj. doprinos nije u dostignuću već prihvatanju. Prihvatanjem Hr. dela sa prednostima i odgovornostima. Ono što Bog postiže za ljude preko Hrista to je najvažnije. Moramo se baviti onim što Hrist radi sa nama. Napisao sam knjigu i Farisejski vodič za savršenu svetost. Neki će pomisliti da ova knjiga o pomirenju bi trebalo da uključi 144.000 kai o one bez mane, koji drže zapovesti neposredno pre Hr. dolaska - i to ima svoje mesto, ono što Bog čini u nama. Biblija nikad lj. rodu nedaje istaknuto mesto u planu spasenja. Velika borba se vodi izmedju Boga i sotine a ne izmedju sotone i nas. Bez obzira da li će iko ikada pokazati Božansku silu u življenju bezg. životom, pomirenje bi bilo dovršeno pokazivanjem Hr. bezgr. života, smrti, vaskrs i neb. službe. Nešto me je fasciniralo godinama. Pesme u knjizi Otk. Sve od 4. i 5. glave do 19. nigde nema govora o pobedi 144.000. Svugde se govori o pobedi jagnjeta. Ali se govori da je pravičan Bog. Otk 19: 99 99

"Spasenje i sila i slava ... pripada poslednjoj generaciji... ne... pripadaju našem Bogu jer su sudovi istiniti i pravedni." To su pesme iz Otk. niko nikada nije pevao u slavu ostatka. Na kraju knjige sam napisao 3 latinske reči S.D.G. Samo Bogu slava. Neki su gledali te latinske reči i ovo dokazuje da je ovo dokaz da sam ja jezuita jer niko ne koristi lat reči osim jezuita. Teško je pobeći od takvih ljudi, posebno kada želite odati Bogu slavu a ne ljudima. Oni koji su me nazvali jezuita oni su ti koji imaju srednjev. shvatanje savršenstva. Ima mnogo načina da se radi pravilno a ima i mnogo načina da se skrene s puta u teologiji. Svi koji skreće s puta su sa većim skladom sa ljudskom prirodom. Kao što je EGW rekla svi smo nagnuti ka zlu a najveće zlo je staviti sebe u centar svemira. Mi smo došli do kraja 5. teme i sada ćemo početi razmatriti sadašnji period:

5. SDA od 1955. do 2000. SDA u Teološkoj napetosti
Dva važna pitanja po kojima se crkva danas deli imaju veze sa spasenjem i nadahnućem. Prva od tih tema spasenje označila je prekretnicu u SDA teologiji na G. C. u M. kada su se dva velika pitanja sukobila medjusobno šta je SDA u SDA i šta je Hr. u SDA. Dva različita načina da se razmatra adventizam. I obe grupe i danas postoje. Mnogi gledaju šta je SDA u SDA. Imamo grupe koji su zaokupljenje ovim pitanjem. Oni su skloni da se pretvore u perfekt. Oni sebe nazivaju istorijski SDA ali nemaju pravilno shvatanje. Ali znaju šta se dogodilo izmedju 1930-50 godine a istorijsko stanovište koje pokušavaju da brane je Andr. teolog. Ima onih i iz 1888. T su oni koji tvrde da je tada naša crkva pala. Evo jednog dijagrama.

......dijagram treba nacrtati da se razume ........ cc Sal 888 ca oba pitanja

.............. aa

Drugi osnovni trenutak preokreta u SDA teologiji su 1920te godine kada se bavimo pitanjem autoritetom. To je i danas najvažnije 100 100

pitanje. S jedne strane imamo fundament. SDA - nepogrešivost i verb. nad. oni još vode bitke iz 1920-tih a suprotno njima sada imamo SDA koji su prihvatili liberalističke pretpostavke i smatraju da je razum iznad otkrivenja. Ova grupa ne vidi mnogo mesta za Božanski deo dok ova prva ne vidi za ljude. Drugi naglašavaju razum a prvi imaju ukočeni pogled otkrivenja. Ja vam predlažem da idete malo u desno od centra kada kažete da je otkrivenje centar umeren pogled na otkrivenje i u okviru opšteg pogleda na otkrivenje razum ima svoje mesto. Ovo je opšti pregled. Sva pitanja koja smo razmatrali u prošlosti i danas razmatramo. Sva od nekadašnjih pitanja su i danas medju nama, ali sada se sva postavljaju istovremeno i postoje različiti sektori u SDA i postavlja se pitanje koji SDA su pravi SDA i ko je veran našem nasledju. Zbog ovih napetosti koje sam ja obelodanio po ovom periodu mogli bismo nazvati ovaj period SDA u Teološkoj napetosti. 1 od najvažnijih pouka je da moramo izbeći krajnosti, polarizaciju. Bez obzira da li ste levo ili desno niste uravnoteženi. Ima nekih stvari koje se može naučiti iz ovakvi slika. Evo tri: 1. moramo učiti 1 od 2. Nijedna krajnja pozicija nema celu istinu. Niti je svaki extrem u svemu pogrešan. Svaka ima svoju vrednost. Mi možemo naučiti i od extrema. 2. postoji uvek jedna srednja pozicija koja usaglašava jake strane i jedne i druge pozicije a trudi se da izbegne očigledne pozicije. 3. jedanaesta zapovesta - nemoj teologizirati protiv brata svojega. Ako radimo teologiju prvenstveno protiv neprijatelja onda idemo u suprotni extrem i stvoriti sam svoj problem. Pogledaćemo 2 posebna pitanja u ovom perodu: 1. 2. pitanje autoriteta pitanje soteriologije

1. Po pitanju autoriteta u današnjem SDA zapažamo da se vode 2 dijaloga - nepovezana. a, uloga EGW u crkvi. Jedinstvenost, autoritet, odnos prema pismu - sva ta pitanja se stalno diskutuju ali oni koji znaju istoriju - to je trebalo da bude rešeno 1840, 1880, 1890 a trebalo je da se razmišlja i 1990. Našim osnivačima je bilo jasno ali uprkost jasnoće u korenima na području autoriteta, SDA od 1920-55 godine nastavili su da tretiraju manje svetlo kao da je veće. Posle njene smrti, spisi EGW su zauzimali centralnije mesto u teol. Kada su oni ljudi koji su je dobro poznavali nestali sa pozornice, počeli smo da proširujemo nepoznavanje EGW i pravili smo 101 101

mitologiju od toga. Kad sam bio mlad govorili su da su njene ideje jedinstvene i ona je bila 100 godina ispred sebe, da je verb. nadahn. i nepogrešiva i nalazila se na centralnoj poziciji pri stvaranju teologije. Ove ideje su bile stavljene pod znak pitanja. Bilo je to 1970-tih i poč 1980-tih ovog veka kada smo pažljivije razmatrali ono što je pisala o svojoj službi. Nažalost nisu prijatelji dela EGW pomogli crkvi da se vrati natrag i da se popravi već su to bili kritičari EGW. Ali učinili su nam uslugu - probudili su nas. Crkva je tvrdila za EGW ono što ona nikada nije zastupala o sebi. Ova mitologija o njoj i ti zahtevi o njenom autoritetom nisu razvijani od nje već od sledbenika. Prvih 1970tih ovog veka nekoliko članaka o delu EGW potresali su SDA shvatanje njenog rada. 1976 godine R Numbers, unuk predsednika G. C. je objavio Prophetess of Halth, pokazujući van svake sumnje da EGW nije bila 100 godina ispred svog vremena već da je bila u skladu sa reformatorima svoga vremena. Ovo je bilo eksplozivno u SDA i probudila nas da je EGW dete svoga vremena i svoga mesta. EGW-estejt je odgovorila spisom koja se zvala "Kritika". I ja mislim da je istina u sredini. 1982. godine Wolter Rea, koji je nekada bio fanatično odan EGW i visio na svakoj reči kao i Jones, odjednom je shvatio da njegov način gledanja na nadahnuće je neodrživ i kao i Jones i on je bio ogorčeni neprijatelj EGW i tada je napisao The White Lie. Ovo nije neka inteligentna knjiga, suočava se sa problemima ali ono što priznajemo da je on učinio za nas kao crkvu, jeste činjenica da je EGW posudjivala više od drugih autora nego što smo mi mislili. Ona nije imala problema sa tim u njenom vremenu. U uvodu GC rekla je da je uzimala materijal gde je našla. Sistem GC je uzela od istoričara. Nije to bila tajna. Ali smo posle mi govorili da je svaka reč bila nadahnuta. Njego posudjivanje nije bilo slepo posudjivanje već jedno svesno remodeliranje tako da se uklopi u njenu poruku. Ovaj kriticizam je doveo do ozbiljnog razmatranja odnosa EGW prema mestu i vremenu u kome je živeo i o veličini njenog posudjivanja i konačno dovela nas je do zdravijeg razumevanja njenog rada. Nekoliko studija je bilo napisano koji su pomogli SDA da shvate pitanja povezana sa radom proroka. 1983. George Rice je napisao knjigu "Luka plagijator." Rajs je studirao intenzivno evandjelje po Luki i ustanovio je da Luka nije sve informacije dobio na osnovu nebeske vizija već u prvih 4 stiha on kaže kako ih je dobio. Istraživao je dokumente, razgovarao je sa ljudima radio intervjue. On je činio istraživanja i prikupljao informacije isto kao i EGW. Jedno istarživanje podstaknuto od G. C. obavio je F. Veltman i trajalo je 5 godina i ta knjiga je istraživala služenje drugim delima od strane EGW u knjizi DA. On je došao do zaključka da se intenzivno služila drugim autorima ali se nije služila teologijom već pozadinskim informacijama ilustracijama ali teologija je jedinstvena a to je važan deo. Tu dolazimo u nevolju sa ukočenim posmatranjem nadahnuća. 1985 ja sam napisao knjigu Mitovi u SDA. Tu sam činio 2 stvari proučavanju EGW. Demitologirao sam neke ist. podatke da ona nije bila 100 godina ispred svoga vremena i postavio sam hermeneutiku za posmatranje EGW. Ona je bila veoma fleksibilna u primeni svojih spisa. Imala je nefleksibilnih 102 102

sledbenika na nesreću. 1997. godine ja sam tu heremeneutiku proširio i objavio "Čitajući EGW". Što se tiče statusa koji EGW ima danas u crkvi je da je crkva podeljena. Neki i dalje misle da je ona najviši autoritet i drže se svake njene reči bez obzira na konteks i ta grupa i dalje svoju teol. formuliše pretežno uz EGW. Oni nas i dalje snabdevaju kompilacijama i temama koje njih zanimaju a obično se služe najsnažnijim citatima a izbegavaju one umerene. Postoji neka vrsta kulta u SDA ali ona se ne bi pridružila tom kultu iako bi joj neko i ponudio članstvo. Kultni pristup EGW izgleda na neki način izraz vernost ali ustvari potkopava. Ima mnogo obrazovanih adventista koji tvrde da je u najboljem slučaju EGW zastarela i ne obraćaju pažnju na nju ako je kritikuju. A ima i 3 pozicija a to su oni koji veruju da smo dobili dar od Boga u EGW ali dar koji je bio zloupotrebljen. Dar koji treba staviti na odgovarajuće mesto. I najzad, mnogi ljudi većina njih, nema ni pojma o čemu se sukobljavamo i u velikoj su potrebi za rasvetljavanjem po toj tematici. Imajući to u vidu napisao sam 4 knjige: 1. Sresti se sa EGW 2. Čitajuči EGW - hermeneutička knjiga 3. Svet EGW - kako su izgledale okolonsti u vreme kada je ona pisala 4. Hodajući sa EGW - ja je volim ova knjiga je pretvara u lj. biće a ne vegetarijanska Vrdžn Meri. Ona je imala problema sa mužem i decom, volela je da se smeje... Mi zaista treba da je stavimo na pravo mesto i u njenoim odnosu prema Bibliji i u teologiji. Dakle ima 2 krajnosti. Druga tematika po pitanju autoriteta ima veze sa nadahnućem uopšteno govoreći i istorijsko-kritičku metodologiju. Ova je više borba izmedju SDA intelektualaca ali se ona odražava i na stanje u crkvi. Ima 2 knjige koje su jake u retorici a slabe u znanju. Medju SDA teolozima i Bibl. skolarima vodi se diskusija koju treba spomenuti. To je pitanje kakav je naš odnos prema istor-krit. metodologiji. Razmatramo 2 pitanja: - metod proučavanja Bilblije kao što je obraćanje pažnje na jezik, liter. istor. kontekst i druge vrste lit. razmatranja, i razmatranje presupozicija. U širem hr. svetu neki kažu da je Biblija zaista Bož. nadahnuta knj. i da nam pruža natprirodne informacije dok postoji druga grupa u širem hr. okruženje koja kaže da je Biblija knjiga kao i druge. Pitanje je bilo možete li razdvojiti presupozicije od metod. Jedni kažu da drugi ne ali prvi razlog za zabrinutost nije ono što nazivate metodom proučavanje Biblije već ono što verujete jer svi teolozi služe se nekom metodologijom neki je zovu ist-bibl a neki ist-krit a i karijere su propadale kojom su se rečju služili. To je postala neka vrsta oznaka 103 103

teologije, ali stvarna srž problema nije kako neko naziva svoju metodu proučavanja Biblije nego da li stvarno veruju de li je Bibilija Bož. nadahnuta ili ne. Ova vrsta sukoba je bila neprijatna za crkvu ali se i dalje ona nastavlja. I kao i mnoštvo drugih sukoba ona se usredsredjuje na pogrešna pitanja. Kada budemo išli dalje, pitanje autoriteta je centralno pitanje u SDA i u svakoj drugoj teologiji. Ovo pitanje odredjuje svaki drugi zaključak. Kad bi ja bio djavo ja bih naveo ljude da se sukobljavaju oko ovoga. Pitanje je važno ali to ne treba da nas navede na nebiblijske zaključke u bilo kojem smeru i ovde treba da nam pomogne ono što trebamo naučiti iz istorije. SDA stoje na povoljnom položaju kada se postavi pitanje nadahnuća. Imamo prednost i pred lib. i fund. jer imamo savremenog proroka i njeni spisi ilustruju pitanje nadahnuća u većem delu nego što mnogi su u stanju da shvate. Kako je EGW pripremala i tumačila svoje vlastito delo kao da obasjava područje nadahnuća. Čak i tako nevažna kao područja kao služenje sekretarica. I Jeremija je imao svog Baruha, Pavle je ustvari samo potpisivao svoje poslanice, obično je neko drugi pisao njegove poslanice. Ali čak i važnije od ovoga je to da mi imamo nadahnutu autografe EGW, originale kada nam je ona prvi put pisala i možemo videti šta je od toga postalo. Ja nikad ne bi verovao u verb. nad, kada bi gledao te originale. Ona je napisala, pa je neko prepisao pa je ponovo čitala i onda je kazala ne svidja mi se kako sam ovo napisala i tako bi ona na tom prepisanom rukopisu menjala i posle je čitala sledeći otisak i ponovo ga menjala i kada bi sekretarice stavile u knjigu i njima je bilo dopušetno da menjaju strukturu rečenice ali ne i ideje. Nema mesta za verb. nadahn. mi imamo neizmernu prednost u razumevanju proroka jer imamo savremenog proroka. Područje nadahnuća u SDA imamo ultrakonzer. a imamo i ultralib. ali veoma je važno da imamo na umu tradicionalnost umerenog stava po pitanjima EGW. Akcija G.C. 83 godine i njena izjava o tome u Sel Mes. Na neserću imali smo extreme i pre 1920-te, što se tiče verb. inspiracije kao što su Jones i Haskel. 1920-tih je cela crkva kernula u tom smeru. Kakav je status proučavanja nadahn. danas. Imamo liberale i danas koji razum stavljaju iznad otkrivenja i tako su progutali udicu liberalizma ali nemamo ni jednu knjigu o nadahnuzću iz lib perspektive. Imamo i na drugoj strani extrem. fundamentalaca Samuel ???Dibon???? Primajući Reč je njegova knjiga: "Svi zahtevi koje Biblija postavlja na svim područja ist. geog. brojeva... su apsolutno dostojni poverenja i možemo se pouzdati." Ovo je extrem. Ja mogu skrenuti pažnju što se tiče brojeva - razlike Samuila i Dnevnika. Postoje ipak takva gledišta koje je sledelo Hausa i 1920-tih godina koji je tvrdio da je i same reči izabrao Sv. Duh. Nažalost nema dobre knjige u nadahnuću u SDA neke knjige koja bi stvarno istraživala Bibliju i šta sama Biblija kaže o sebi, koja bi uključila indukciju u sebi. Mi smo skloni da ovo gledamo sistem ili filozofski i da 104 104

unosimo svoje vlastite presupozicije u Bibliju i kažemo Bogu kako je postupao a ne slušamo šta on nama kaže. Knjiga A. Thompsona "Nadahnuće - teška pitanja iskreni odgovori" - Ova knjiga ima dobre i loše strani ali postavlja pitanja o kojima treba da razmišljamo i to me sve vodi na pitanje spasenja. Pitanja o spasenju iz 1888. bili su kao uspavani u toku početka XX veka iako je bilo nešto aktivnosti na ovom području posebno u delima Danielsa i Banča sa nagalaskom na 40 godina. Ovo se promenilo 50-tih kada se u centru SDA našla pitanja pokrenuta 1888. U prvim dekadama XXI veka mi ćemo krenuti u šestu dekadu teoloških sukoba koje nastavljaju da drobe jedinstvo SDA po svetu. Uvod u ovu savremenu diskusiju nalazi se u 1940-tih godinama. Neko iz generalne konferencije, ja mislim da je to Froom, neko je osetio odgovornost da popravlja SDA literaturu da SDA izgleda više hrišćanski. Naglašavam 2 tačke u ovome: 1. Uklanjanje antitrin. i semiarijevskih primedbi iz knjiga kao što je to knjiga Smita "Dan. i Otk." To je bilo učinjeno 1944. godine. Nešto drugo se dogodilo. Prošlo je neko vreme nezapaženo ali posle je bilo eksplozivnije a to su 2. Uredničke promene po pitanju Hr. lj. prirode. npr pri kraju 40-tih godina 2 izjave su bile uklonjene iz popularnih SDA knjiga koje su prodavali kolporteri. Naslov je "Biblijska čitanja za dom." Te 2 promene su: a, Hr. je nasledio ono isto što nasledjuju svi grešnu lj. prirodu b, o grešnim sklonostima. Ove dve izjave su uklonjene i gledajući unazad 10 godina, neki će smatrati da je to izdaja SDA tradic. gledišta. Da je neko pokušavajući da nas učini što hrišć. uništio temelje. To je optužba i mi idemo u tom smeru. Ali ono što treba biti zapamćeno a što nam zaverenici ne kažu oni imaju veliki deo zavereništva veliki deo neznanja i mali deo informacija u svom radu. A to se odnose i na nas koji gledaju na reviziju GC ovde. Oni što svugde vide zaveru to je da te izjave nisu bile tamo, nisu bile tamo od 1915. Knjiga je izlazila bez tih izjava a onda oko 30 god su bile tu a onda ponovo uklonjene. Ali ove promene u SDA literaturi kao da na neki način oslikavaju smer u kome je išla naša crkva ali nastojanje je da bi bili što hrišć. Drugi uvod u savremene nesuglasice je L.H. Christian predsednik evropskog polja 1947 knjiga "Istinitost u duhovnim dorovima" On je izjavio da je 1888. godine zasedanje bila slavna pobeda. Ni jedno drugo okupljanje u našoj istoriji nije Gospod na tako izrazit način iskoristio da nam da takvo videlo i pobedu. Ovo je dato 1947. godine. 1950-tih doživljavamo 2 reakcije na ova nastojanja da budemo što hrišćanskiji u toku tih 40-tih godina. 105 105

Prva reakcija je došla od R. Wielanda i D. Shorta na zasedanju G.C. 1950. koji su nekako bili kontra onoga ranije. Oni su imali rukopis koji ima naslov "Preispitivanje 1888. " Oni su smatrali da je G. C. 1888 bila poraz i da SDA propustio da prihvati poruku Jonesa i Wag. Njihova želja je bila da navedu crkvu da se kolektivno pokaje. Ne samo što je odbila Jonesa i Wag. 1888. već što je odbacila i pozni dažd 1893. na poziv Jonesa. Ovo preispitivanje 1888 bilo je dokumenat i mogli su ga privatno upotrebljavati samo neki članovi G. C. Ova dvojica su bili misionari iz Afrike oni su morali položiti zakletvu o ćutanju i vraćeni su u polja i pretpostavilo se da se neće ugledati videlo ali 1 kopija je bila objavljena. Privatno. Imamo kopiju drugog izdanja u biblioteci. Ovo je bila jedna reakcija. Druga reakcija u istoj dekadi. Bio je niz sastanaka 1955 i 1956 kada su dva vodeća Evangelika počeli da ispituju SDA da bi odredili SDA da li je kult ili hr. crkva. Ta dva teologa su D. G. Barnhouse i W. Martin. Ovaj prvi je urednik "Večnosti" časopis najprošireniji od verskih medju SAD a drugi je bio mladi teolog koji je imao zadatak da napiše knjigu o SDA, da li smo mi hrišćani. Sa strane G. C. Froom i australijanac R. A. Anderson iz propovedničkog odeljenja G. C. i druge vodje su se sretali sa ovom dvojicom evangelika da bi diskutovali sumnjiva pitanja u vezi sa SDA. Postojao je 1 SDA teolog koji nije bio pozvan. To je Andreasen. Niko mu nije ni rekao o toj diskusiji. On je bio penzionisan ali se često crkva služi penzionerima. Prvo što je saznao Andreasen je bilo objavljen izveštaj. Taj časopis "Večnost" 19. septembar ovaj prvi je napisao članak da li su SDA hrišć. a njegov zaključak ga je koštao polovine pretplatnika jer se extrem protest. svetu ne svidjaju zaključci. Evo ih: "Prvo su ove dve grupe gledale 1 na 2 sa sumnjom. Martin je pročitao mnogo literature SDA i na osnovu njih je izneo 40 teol. pitanja koja su objašnjavali poziciju." Ali pre nego je diskusija otišla daleko, bilo je pretpostavljano da SDA odbijaju neke doktrinalne pozicije koje su im bile ranije pripisivane i Martin je predstavio jednu ideju a starešene su rekle ne verujemo a Martin je rekao da idete u knjižare i starešine su uklonile te knjige a onda se pojavilo pitanje lj prir sa teologijom grešne sklonosti a to je 1 od razloga za verovanje da smo mi kult. I ova preispitivanje o Hr. lj. prirode pažljivo slušajte jer fitilj sada gori na bombi: "Ista procedura bila je ponovljena u vezi sa Hr. prir dok je bio u telu za koju je većina denominacija uvek smatrala da je on bio bezgrešan, svet, i savršen unatoč činjenici da su neki od njenih pisaca povremeno stavili suprotna mišljenja potpuno neprihvatljiva za crkvu kao celinu." A braća u G. C. nisu rekla istinu. Svi dokazi u ovoj bici nisu na 1 106

106

strani. Ne da samo nisu rekli istinu već se nastavlja. Oni su objasnili Martinu da medju njima ima nekih vernika pomalo zaludjenih kao što se sličnih zaludjenih može naći u svakoj denominaciji i ti ludi, a tu je smatran Andreason, a on je navikao da bude najveći a sada je zaludjen. Ovo je postala prekretnica u SDA teologiji. Jer Andreasen nije dozvolio da to prodje samo tako on se srčano borio. I moram priznati da su iz G. C. neke od svojih problema sami prouzrokovala. Oni su rekli nešto što nije istina o našem gledištu po pitanju lj .prirode. Ovaj prvi nastavlja: "Pozicija SDA izgleda nekima od nas kao da je nova pozicija - za njih to je pretežna pozicija mudrog rukovodstva koje je odlučna da prekine sa svim vernicima koji na to pitanje gledaju drugačije. Ja bih voleo da kažem da smo mi radosni što možemo učiniti pravdu najozloglašenijoj grupi iskrenih vernika i u našim srcima da izvadimo ih iz grupe kao što su Jehovi Mormoni, i da ih priznamo kao spašenu braću i članove tela Hristova." Ovaj niz sastanaka i članaka koji su izašli posle, otvorila je put za podelu u SDA koja nikako ne prestaje. Ja bih rekao da će nešto prestati a to je vreme. G. C. je uradila poluslužben odgovor na pitanje Martina o doktrini i to je knjiga koja je objavljena u 100.000 primeraka i svugde je deljenja. Ova pitanja o doktrini se drži tradici SDA teol. ali ima 2 razlike i to će učiniti da je ovo najomraženija knjiga od strane perfekcionista. 1960. Martin će odgovoriti na ove prigovore u knjizi koja je nazvana istine o SDA a Zondervan Publish je štampala. U predgovoru Martin piše da je velika podela nastala medju SDA po pitanjima doktirne i priznanje od strane tradic. protest. a onda je napisao exploziju. "Samo oni SDA koji slede Gospoda kao i starešene koje su za nas protumačile doktrinu njihove crkve mogu se smatrati pravim telom Hrista." Ovaj brat nas deli na 2 grupe: prave hrišćane i pripadnike kulta a ovi drugi su vodjeni Andreasenom koji je vodeći SDA teolog 40tih a sada ga je Froom potisnuo kao zaludjenog. Andreasen je na prilično nasilan način odgovorio na knjigu pitanja o doktrini i izjavio da su starešine SDA izdale ono što je SDA u SDA i on je napisao malu knjigu odnosno niz članaka "Pisma crkvi" Andreasen je bio uznemiren zbog 2 tačke: 1. "Pitanja o Doktrini" govore o završetku pomirenja na krstu a vi ćete se setiti da njegovo 3ofazno pomirenje je na neki način postavilo scenu za celi njegov sistem. Ovo nije najvažnije već je samo reč o rečima. Knjiga kaže da je Hrist završio pomirenje a onda je reč o plodovima pomirenja ali Andreasen je veoma uznemiren tim konceptom dovršenog pomirenja. Ali ono što je bilo promena i što će predstavljati stvarni Shift u teologiji SDA je: 107 107

2. Pitanje grešne ljudske prirode Isusa Hrista - prvi put od Bejkerovog pisma i drugih dokumenata koji su bili izdati o toj temi - traktat broj 2 izlazi po prvi put na površinu. A Froom i Anderson su imali dobru dokumentaciju da Hrist nije u svemu bio kao Adam. Na žalost iako su imali dobre informacije oni nisu rekli potpunu istinu. Oni su stavili neke naslove koje su govorili u suprotnosti sa EGW. Oni su stavili naslov koji je sugerisao da je EGW rekla da on nikada nije imao grešnu prirodu ali ona je rekla suprotno tome pa su oni zato izostavili citate gde je ona govorila o grešnoj. Na nesreću je što su se izigravali sa istinom. Jer imali su citate kojima bi dokazali istinu ali nisu rekli celu istinu, to je dalo Andreasonu čvrstu platformu da ih napadne. On je bio veoma agresivan što se tiče grešnih sklonosti u Hr. lj. prir. U jednom pismu crkvama on je pisao: "Niko ne može tvrditi da veruje u svedočanstva a da istovremeno prihvati novu teologiju da je Hrist bio izuzet od lj. strasti ili 1 ili 2. Crkva je pozvana da odluči da prihvati knjigu "Pitanja o doktirni" ili EGW." Imamo novu bitku koja se odvija u SDA - utemeljenu na spisima EGW. Prva je o zakonu u Gal, druga je borba oko svakodnevne žrtve a treća je bitka oko lj. prir Isusa Hrista. Andreasen završava prvo pismo. To je njegova izjava u vezi sa stubovima SDA: "Ja duboko se slažem kada vidim da se razaraju temelji naše vere (ta teologija u greš. sklon Hr. lj. prir)" Crkva je Andreasenu oduzela prop. punomoć i uklonila njegove publikacije. To je bilo u vreme kada sam se krstio i tako je on stvoren mučenik. I ja sam stao na njegovu stranu. Ali ne i sada, ali ovo je ta vrata gde sam ja ušao u SDA istoriju. Ja sam imao isti nagon ka savršenstvu. Na žalost svaka generacija SDA se bori oko novih medjaša istine u vezi sa spisima EGW. Po Batleru zakon u Gal je jedan od stubova SDA a isto kada se radi o žrtvama ali to su tragedije ljudi i žene su proizvodili nove medjaše. Iako njihove pobude iza akcija su pozitivne rezultati su često negativni, razorni pošto su ti medjaši koje su oni stvarali više ukazivali na predrasude nego na Biblijsku nauku. Taj proces stvaranja medjaša je bio vidjiv u Min. EGW je na to rekla u svom manuskriptu 13. u kojem je bilo mnogo govora o čuvanju starih medjaša: "Ima dokaza da oni uopšte ne znaju šta su stari medjaši i da su izopačili ideju od čega se sastoje stari medjaši." I onda ih vraću u period kada je jedan od medjaša u našoj poruci bio Božji hram koji su videli na nebu oni koji vole Gospoda, svetlost o suboti je obasjala... Sva ta vika oko menjanja starih medjaša je izmišljenja. Ona bi to rekla i po pitanju Hr. lj. prir. Ali uprkos ovog razjašnjenja, Andreasenovo brbljanje o medjašu Hr. lj. prirode i dalje se ponavlja i 108 108

neki SDA grupe su nastale na osnovu ove borbe. Oni sebe nazivaju istorijski SDA. Jedna deo naše istorije nas vraća u 40te godine. Bio bi iznenadjen da se niste sreli sa njihovom literaturom kao što je naš čvrsti temelj ili knjige koje izdaju braća Stendiš. Imamo mnogo grupa koje se formiraju oko Andreasonovog perfekcionističkog shvatanja. Najsnažniji teolog koji se protivio Andreasenu je britanac E. Heppenstall, on je uticajan u SDA od 1950. do 1970-tih. Hepenstal je ustao protiv A. po pitanjima kao što je Hr. lj. prir. i pomirenje. On je naglašavao pomirenje na krstu bespomoćnost lj. prirode iskustvo n. z. nesposobnost čoveka da postigne savršeno savršenstvo i op.verom u odnosu na plan spasenja. Hepenstal je uveo u crkvu krst kao centar teologije, hristocentrično evandjeosku teologiju. Njegova misija je da nas vrati Hristu. Njegov najveći uticaj je došao od generacije učenika seminara koji su bili njegovi učenici a postali su profesori ili pastori. Mnogi medju nama su bili pod uticajem Hep. Holandjanin Larondel i Moris Venden su takodje naglašavali ono što i Hepenstal. Jedan čovek koji je oterao svoje učenje dalje nego što je očekivao je D. Ford. On je prvobitno svoju teologiju usmeravao protiv perfekcionista a on je i dobar primer šta se dogadja kad idete protiv nekoga i otišao je na drugu stranu. On je izgubio soteriološku ravnotežu i na temelju ovog problema pojavio se problem sa svetinjom i sudom. Osim Hepenstala i onih koji su ga prihvatili G. C. je takodje davala teološko vodjstvo u ovoj soteriološkoj borbi protiv Andr. isto tako u teološkom doprinosu Šorta i Vil. Možda je najistaknutiji čovek Frum, Anderson i A. V. Olson ne samo da su pomogli ckrvi da uvidi pogrešnost Andreasona već i da sagleda lošu teologiju Wil. i Šorta. Olson je napisao knjigu "Kroz krizu do pobede," naglašavajući tačnije poglede iz 1888. a neki su pitali gde je pobeda i posle je objavio istu knjigu ali je novi naslov dao: "13 kriznih godina." 1970-tih Frum je izdao neku novu knjigu koja je izazavala promenu smera u SDA teologiju ali to nije njegova najbolja već najgora knjiga "Sudbinski pokret." On dokazuje ono što ne dokazuje a onda je spalio. Istoričari nikada ne sakrivaju činjenice ali ova knjiga ima i dobrih strana ali i slabih. Najznačajnije je da je ona rasplamsala staru borbu oko 1888. U toj knjizi Frum poziva Vilanda i Šorta da se pokaju a kao odgovor na poziv da se crkva pokaje. Ovi ljudi su bili zakleti da ćute, nisu potpuno tihi ali su ćutali uglavnom. Ali ova knjiga je imala predgovor koji su napisali predsednik G. C. i 1 podpredsednik. Tko su W. i Š. kazali ovde je službeno stanovište koje je objavljeno nas su pozvali da se kajemo kajemo se i napisali su knjigu "Izrazito priznanje crkvi" - priznali su da su bili u pravu a da je crkva imala krivo i od toga dana do danas stalno je jedna čitava reka o godini 1888. i to je izazvalo nastanak crkve u crkvi. Moramo priznati da postoji crkva u crkvi. I dalje su vernici a imaju svoje posebne konferencije i bave se svojim poslova. Jedna od tih grupa sledi Andreasona i to su istorijska grupa a druga je pokret W. i Š. po pitanju 1888. Ovo je stanje u svetu i ljudi su toliko zastupljeni da evangeliziraju ali njihove evangelizacija je usmerena na SDA da ih obrate njihovoj istini. Šta da kažem o poziciji W. i Š. Naravno pozitivnost je njihov 109 109

naglaska na spasenje u Hristu, proaktivno Božje delovanje u traženju grešnika, naglasak u veru N. Z. ali ima i problema: 1. oni kažu da je koncept opravdanja verom u Min veći nego što su reformatori smatrali. A tome su se suprotstavili i EGW i Wag. 2. oni imaju istio Andreasenovo shvatanje Hr. lj. prirode

3. Andreasenov perfekcionizam 4. Nerazumevanje onoga što se dogodilo na G. C. 1893. jer su tvrdili da smo tada odbacili pozni dažd. Sećate se da je Jones pokušao da navede crkvu na osnovu proročite Rice. 5. Čitajući Bibliju i EGW očima Jonesa i W. ja sam završio pet godina sastanaka sa W. i Š. zajedno sa podpredsednicima G. C. i mnogo teologija. Konačni zaključak rekao sam otvoreno da mi nismo kult EGW da su oni formirali kult Jonesa i Wag. i ne mogu da dokažu svoju poziciju na egzegezi Biblije ili na osnovu EGW. Oni uzimaju Jonesa i Wag. i stavljaju citate EGW a obično ih uzimaju na neegzegetski način. Ozbiljan problem je koncept opravdanja koji kaže da smo rodjeni opravdani. W. i Š. kažu da je Hr žrtva ne samo nešto što nam se daje već ona utiče na ceo svet. Jedini razlog da bi neko bio izgubljen je ako on odluči da se odupre blagodati. Njihov obraćenik J. Sequeira. Čitao sam njegovu knjigu: "Ja verujem da Biblija uči da Bog je stvarno i bez izuzetka spasao sve. Tako da smo mi opravdani i pomireni s Bogom tim činom. Jedini razlog da neko bude izgubljen jeste da oni namerno odbijaju to. Osnovno učenje - rodjen si kao pravedan i način da se izgubiš je da namerno i istrajno odbijaš B. dar." Nisamm ogao da verujem ušima. Moj odgovor je treba da ne misioniramo što ih više šaljemo to će mnogi moći odbaciti Hrista a ovako i ne znaju za njega. Ali Bib ne uči da si rodjen opravdan već da je Hrist umro za sve na krstu i spasenje dolazi kada u veri odgovoriš. Ova grupa uči opravdanje verom ali postoji ne rešiva kontradiktornost. Biblijska vera je neophodana za spasenje - fokus je na prihvatnaju B. ponude a ne na odbijanju. Ima još mnogo što bi mogli reći. Možda još samo da danas postoji soteriološki pokret u SDA koji odbacuje zameničku žrtvu. Takvi pisci kao Provonša to je primitivni koncept, Maksvel, ovde mi imamo neke koncepte liberalnog prot. koji dolaze ovi koncepti su jaki oko Loma Linde. O savršenstvu: Savršeno pokazivanje Hr. kar. na 2 stranice koje prethode knjizi COL 110 110

(66.67 pp.) je da Bog treba da usavrši naš karakter ljubavi to je kao i mat 5:48 "budite savršeni." To nije srednjev. bezgrošnost već da ljubiš neprijatelje kao i Bog svoje, možeš li biti pun ljubavi kao i Bog što je bio. Mat 25, o ovcama: sud se okreće oko jedne tačke da li ljubimo bližnje i poslednje konačna demonstracija - COL 15. stranica. "Poslednje zrake milostivog svetla, poslednja vest koja će biti objavljenja svetu je... otkrivenje da postoji narod koja je postigao pobedu nad grehom ne nije to... već otkrili karakter ljubavi" Posednje tri reči u GC: "Bog je ljubav." o tome je reč u GC - Bog uzima sebične ljude i pretvara iz u ljude ljubavi. Greh je ljubav prema sebi a potrebno nam je novo srce da B. zakon bude upisan na srcu a taj večni zakon je ljubi Boga i bližnjega. Bog želi da taj zakon mi prikažemo kao prema njemu i drugim ljudima. Postajući pun ljubavi je postupak posvećenja a zdrav. ref. mi pomaže da više ljubim ljude a to nije posvećenje. A hrišćanstvo je odražavati njegov karakter jer je voleo svet da je došao da nas izbavi. Možemo li biti kao i on to je pitanje svih vekova. "Po tome ćete svi poznati da ste učenici moji ako držite subotu, ne, ne, ako imate ljubav medju sobom." Ako ljubite Boga onda ćeš držati subotu, onda ćeš želeti da budeš s njim subotom a ako ljubiš Boga i bližnje ćeš a odna nećeš ih krasti, ako si dovoljno velik. Neka Bog blagoslovi svakog od vas i pomogne vam u vašem ličnom životu da uključiti i SDA i Hr. stranu SDA i naka vam pomogne da pronadjite način da uklopite sve to. Ne verujte meni već istražite što sam rekao možda sam pogrešio i rekao nešto loše. Ja ne mislim da je tako a vaša je odgovrnost da studirate ova pitanja i neka ovo bude tek početak izučavanja SDA teologije a ne kraj.

111 111

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->