P. 1
HIGIJENA

HIGIJENA

1.5

|Views: 5,209|Likes:
Published by aslepios

More info:

Published by: aslepios on Feb 05, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/13/2014

pdf

text

original

Seminarski rad

Uvod
Sa stanovišta savremenog koncepta zdravlja čoveka i sistema zdravstvene zaštite ljudi, nedvosmislen je zaključak da je stepen demokratičnosti nekog društveno-ekonomskog i političkog sistema veći ukoliko je razvio efikasan i racionalan sistem zdravstvene zaštite. U samoj definiciji zdravlja akcentovano je stanje kohezije fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, uz odsustvo bolesti i stanja onesposobljenosti. Drugim rečima, zdravlje polazi od stanja unutrašnje ravnoteže, koja vodi ekonomski i socijalno produktivnom životu, i ravnoteže sa okolinom. Pitanje ravnoteže se tumači naporima pojedinca i zajednice da uspostave interakciju sa svojom socijalnom, kulturnom, ekonomskom sredinom putem razmene, komunikacije, rada i sl. odluka. U okolnostima potpune adaptacije pojedinca spoljnoj sredini, on će biti zdrav, odnosno u stanju unutrašnje dinamičke ravnoteže. Uticaj nepovoljnih faktora će smanjiti adaptabilnu moć pojedinaca, što za posledicu ima poremećaj ravnoteže i stanje bolesti. Pored stepena adaptacije spoljnoj sredini, na održavanje ravnoteže pojedinca utiče i njegov potencijal da sam kreira i kontroliše situaciju. Zdravstveno vaspitanje nije toliko poseban predmet, koliko je stav prema poučavanju u celini. Pravo vaspitanje u najširem smislu je zdravstveno vaspitanje, u kojem su opšta atmosfera, filozofija i praksa škole usmereni prema jedinstvenom cilju, tj sveopštem razvoju tela, razuma i duha. Čitav život u školi mora davati osećaj sigurnosti i ohrabriti zdrave navike. Procesom promocije zdravlja ljudi se osposobljavaju da povećaju kontrolu i unaprede svoje zdravlje, a samim tim i da se na globalnom nivou održi zdravstvena ravnoteža. Kako zdravlje predstavlja refleksiju svakodnevice, aspiracije pojedinaca da ostvare koheziju fizičkog, mentalnog i socijalnog zdravlja se ispoljavaju kroz identifikaciju i zadovoljenje vlastitih potreba, te istovremenog pozitivnog adaptiranja i menjanja spoljnog okruženja. Karakteristike promocije zdravlja su: obezbeñuje ravnotežu individue i okoline, potencira pozitivne aspekte zdravlja; orijentisana je na celokupno stanovništvo, odnosno na svakodnevni život kroz osnovne faktore
1

moguće je istaći i komplementarne aktivnosti kojima se one preklapaju. uz paralelnu modifikaciju zakonodavne politike. npr. 2001. Na nivou celokupne zajednice primarno je jačanje socioekološkog zdravstvenog potencijala.str.: Vaspitanje u autičkoj i feudalnoj epohi. U strategiji zdravlja glavna komponenta od koje direktno zavisi pravilan način života stanovništva. i sl. kao i adekvatno korišćenje zdravstvene službe je zdravstveno vaspitanje.) u sposobnosti za rad i obavljanje svakodnevnih životnih funkcija individua. uklanjanje otrovnih materija i sl. ekonomske. fizičku kondiciju. pored stalne težnje za produženjem ljudskog života. koja predstavlja branu pojavi bolesti ili poremećaja. kao što su smanjenje rizika od bolesti i sl. rehabilitacija i sl. urbana politika.150. smanjuje osetljivost organizma na agense i smanjuju posledice postojećih bolesti. čijim merama se smanjuju rizični faktori za odreñene bolest. ekonomske i kulturne sredine. Sledstveno tome. direktno proporcionalan sa sposobnošću ljudi da vode ekonomski i društveno produktivan život. Ono što ga razlikuje od individualnog pristupa su usmerenost ka raznim sferama socijalne. U cilju poboljšanja individualnog zdravlja. kulturne sredine. neophodno je istaći značaj strategije prevencije bolesti. očuvanje prirode.. odnosno fizički. a prevencija individui.1 Pomenuti pravilan način života je u pogledu razvoja zdravstvene zaštite. 2 . koji se ogleda u pravilnom uticaju na životni stil ljudi. Kako je promocija okrenuta široj populaciji. koja zaustavlja širenje bolesti. Vranje. Treba razlikovati primarnu prevenciju. kontrola zagañenja. i sekundarnu prevenciju. Učiteljski fakultet u Vranju. mentalni i socijalni domen zdravlja. sva istraživanja oko kvaliteta života okrenuta su definisanju stepena učešća zdravstvene zaštite (lečenje.Seminarski rad zdravlja. Paralelno sa promocijom zdravlja. praćenu odgovarajućim dijagnostičkim merama i lečenjem. od pojedinca se traži da menja način života u pravcu unapreñenja zdravlja socijalne. 1 Cekić S.

str. bistar razum pun interesa i ličnost koja ima skladne odnose sa drugima. Stalno ima na umu prirodne potrebe deteta da usklañuje njegove zahteve sa zahtevima društva.69. duha i tela kao i intelekta. ðorñević B. 3 . Opšti ciljevi vaspitača u higijensko zdravstvenom radu su: 2 3 Kamenov E. razume vezu izmeñu porodice i škole. On stvara sliku o životu deteta u dva različita sveta – dete u školi i dete izvan škole.3 1. Cilj higijensko zdravstvenoig vaspitanja Cilj Novog zdravstvenog vaspitanja je sveošti razvoj. Da bi to mogao. Prosveta. ravnoteža emocija. 1989. Beograd. ne samo deteta. ZUNS. On ima na umu da je svako dete jedinstveno i utvrñuje njegov identitet. Tako shvaćeno novo zdravstveno vaspitanje usmereno je na prilagoñavanje stavova i ponašanja prema životu i zdravlju. emocionalne.. Rezultat njegovog delovanja treba da bude aktivno telo. i treba pothranjivati njihove zdrave navike.269. pa prema tome razume oba sveta. Uloga vaspitača u higijensko zdravstvenom radu Deca su aktivni učesnici u životu škole i zajednice.: Predškolska pedagogija. Prema tome. str. Učitelj zdravlja – profesor razredne nastave – pomaže razvoju znanja i osnovnih veština deteta. U svemu tome pojedinac je okružen uslovima i podsticajima koji ga ohrabruju da izrazi svoju prirodnu težnju za maksimalnim istraživanjem svojih mogućnosti. zdravstveno vaspitanje u školi je proces u kojem dete treba da bude najaktivniji učesnik. 2 U vezi sa tim on proučava kognitivne. Učitelj zdravlja i čitav njegov život imaju uticaj na zdravlje u školi i zajednici i od najveće su važnosti za svakog grañanina. (1985): Savremena porodica i njena vaspitna uloga. harmonija.Seminarski rad 1. fizičke i socijalne karakteristike deteta. Beograd. učitelj zdravlja održava duh istraživanja i eksperimentisanja u svom radu.

Zdravstveno vaspitanje sprovodi se organizovanim i sistematskim radom sa: • predškolskom i školskom decom • roditeljima (majkama. dakle. roditelja i zajednice na aktivan odnos prema unapreñenju zdravlja i životne sredine kroz različite aktivnosti. a vezano sa hranom. • Lična i opšta higijena (ruke. potrebe. a naročito u neposrednom radu sa decom svih uzrasta sprovoditi zdravstveno vaspitanje kroz rad u grupi. • Podsticanje prosvetnih radnika. • Lepa. • Lepo ponašanje. formiranje stavova i ponašanja predškolske dece i učenika. • Da deca primene stečenog znanja i veštine u svakodnevnom životu. školama i zajednici. poštovanje (uzajamno i starijih). uzajamno pomaganje. higijena odeće i obuće. učenika. druženje. Neophodno je. obezbediti informacije i osnovne pojmove koji su vezani za sledeće sadržaje: • Zdravlje kao pojam. izbegavati sebičnost. predškolske dece. sa aktivnim uključivanjem dece. u predškolskim ustanovama. osnovnim i srednjim školama. • Ishrana i njen značaj za pravilan rast i razvoj. ko se brine o našem zdravlju i kako to sami radimo. kosa). • Da deca steknu osnovne informacije o zdravlju.Seminarski rad Sticanje znanja. telo. očevima) i • zaposlenim u predškolskim ustanovama. udobna. • Bolesti koje se mogu preneti. roditelja) za zdrav način života. Na svim nivoima edukacije. čuvanje. ponašanje za vreme obroka i izmeñu obroka. bezbedna i čista životna sredina. ali i sprečiti. prosvetnih radnika. obroci. Specifični ciljevi su: • Osposobljavanje dece svih uzrasta da vrše pravilne izbore onih oblika ponašanja koji se odnose na zdravlje. roditelja i vaspitača u skladu sa zdravim načinom života. briga za zdravlje. tolerancija. čuvanje odeće i obuće. vaspitača i roditelja kroz sledeće metode i oblike rada: • 4 . zelene površine i zdravlje. • Da deca formiraju navike i razviju veštine neophodne za postizanje zdravog ponašanja. uklanjanje otpadaka. • Motivisanje dece i onih koji brinu o deci (vaspitača.

U osnovnim i srednjim školama kroz pojedine predmete obraditi sadržaje na temu "Bolesti prljavih ruku". 5 . kreativne radionice. Igra sa igračkama: upotreba igračaka koje je lakše čistiti. radionice. kada i koliko često u toku dana. prozni sastavi) na temu zdravlja. čistoće. nakon korišćenja sanitarnog čvora. stanje higijene). pre i posle jela i užine u školi. Organizovati u predškolskim ustanovama. Takoñe. upotreba i značaj tople vode. igru. nego potencirati redovno i pravilno pranje ruku posle igre i pre obroka. pozorišnu predstavu. higijene i pisanje sastava na temu "Bolesti prljavih ruku". a ne platnenim peškirima. igru i rad. Formirati "savet učenika" koji će u svakoj smeni. likovni radovi na temu "Bolesti prljavih ruku". modelovanje i izložbe na temu "Bolesti prljavih ruku". osnovnim i srednjim školama u cilju stvaranja zdravog okruženja za život. bilo bi uputno da se oprane ruke brišu papirnim ubrusima za jednokratnu upotrebu. prema uputstvu proizvoñača za upotrebu. prati ili dezinfikovati. dužina pranja. pre i posle jela. dužina pranja. nakon korišćenja sanitarnog čvora: kada i koliko često u toku dana. Razgovor i primer da se igračke i prsti ne stavljaju u usta. značaj pranja ruku posle igre. upotreba i značaj tople vode. lečenja. Na časovima srpskog jezika vršiti analizu literature (pesme. ispravni vodokotlići. Na časovima matematike raditi zadatke u cilju analize troškova i koštanja bolesti. upotreba tečnog sapuna ili sredstva za dezinfekciju ruku (kroz pozitivan i negativan primer). Treba ohrabrivati decu. Razgovor i predavanja. vaspitače i roditelje da zahtevaju stvaranje optimalnih higijensko-epidemioloških uslova u predškolskim ustanovama. Ne ograničavati upotrebu pojedinih vrsta igračaka. crtanje. upotreba sapuna ili sredstva za dezinfekciju ruku (kroz pozitivan i negativan primer). odsustva iz škole učenika i nastavnika.Seminarski rad • • • • • • • • • • • Pranje ruku posle igre. više puta u toku dana davati "ocenu" stanja higijene sanitarnih prostorija (topla voda za pranje ruku.

• podsticanje saznanja o sebi. P. 4 ð. poverenja. • upoznavanje sa najosnovnijim elementima zdravog načina života. Institut za zaštitu zdravlja Srbije. 6 . str. svom telu i sopstvenim sposobnostima. • upoznavanje sa protektivnim faktorima za zdravlje. D. • razvijanje meñusobnog poštovanja. stavova i vrednosti u cilju očuvanja i unapreñivanja zdravlja. • razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i drugima. iskrenosti.4 Zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja su: • razvijanje psihički i fizički zdrave ličnosti. • sticanje znanja. kao što su: fizička aktivnost i boravak u prirodi.Seminarski rad 2. • razvijanje navika kod učenika za očuvanje i negovanje svoje okoline. uz prepoznavanje pravih životnih vrednosti i podsticanje optimalnog razvoja ličnosti.ðokić. • motivisanje i osposobljavanje učenika da budu aktivni učesnici u očuvanju svog zdravlja. Jakovljević. Grujić. Reforme u oblasti zdravstvene zaštite. umenja. • uključivanje porodice na planu promovisanja zdravlja i usvajanja zdravog načina života.250. uvažavanja ličnosti. • vaspitavanje učenika za rad i život u zdravoj sredini. Beograd 1997. • promovisanje pozitivnih socijalnih interakcija u cilju očuvanja zdravlja. • proširivanje znanja o jedinstvu i sveopštoj povezanosti procesa u prirodi. Zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja Učenje sadržaja zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevoñenje onoga što znamo o zdravlju u željeni način ponašanja. • stvaranje pozitivnog odnosa i motivacije za zdrav način življenja. • razvijanje istraživačkih sposobnosti. Mićović.. odgovorme prema sopstvenom zdravlju. • razvijanje psihičkih i motornih sposobnosti u skladu sa individualnim karakteristikama. • usvajanje i prihvatanje pozitivnih i suzbijanje negativnih oblika ponašanja značajnih za očuvanje zdravlja. jednakosti i otvorene komunikacije. V. kritičkog mišljenja i kreativnosti.

Tokom analize i sam mnogo uči proučavanjem sredine iz koje dete dolazi. Kakva je uloga vaspitača u higijensko zdravstenom radu? Zdravstveno vaspitanje u školi je proces u kojem dete treba da bude najaktivniji učesnik. odnose sa braćom i sestrama. Učitelj mora da shvata važnost veza razumevanja izmeñu doma i škole kako bi se bolje upoznao sa sredinom iz koje dete dolazi.26. a sa druge strane sasvim nepoznato područje – sve što se zbiva sa njime izvan škole. On ga prati. da ostalu decu približi savršenom prosečnom primeru. Učitelj utvrñuje individualnost deteta. indukcije i dedukcije? Potom dolazi do praćenja emocionalnog sazrevanja: da li mu njegov rad u školi pruža osećaj postignuća i uspeha ili ga ograničava i stvara mu osećaj manje vrednosti. Ovo znači da proučava svako dete pojedinačno i njegove potrebe.5 Učitelj stalno vrši analizu i utvrñuje pravu konstituciju deteta (nervni. često sa dva različita ponašanja i dva sistema vrednsti. da li raste i da li je živahno. Dete živi u dva različita sveta. odlučnosti i odgovornosti. i onda pokušao. i ima bar jedan faktor svojstven samo njemu. Učitelj zdravlja mnogo uči. a istovremeno da uskladi svoje unutrašnje težnje sa razumnim zahtevima društva. položaj u porodici. prosečnom detetu. On prati i proučava intelektualno sazrevanje: da li napreduje ili nazaduje njegova sposobnost koncentracije. shvatanja činjenica. Na ovaj nacin se stvara slika o životu deteta – sa jedne strane se vidi dećji život u školi. proučava i pregleda fizičke karakteristike: da li se menja na bolje ili na gore. uslove kod kuće. 7 . Pogrešno bi bilo kada bi stvarao sliku o savršenom. Ovo predstavlja konfliktno područje za učitelja zdravlja. Prosveta. njegove roditelje. opažanja. samoupravljanju. da li se uči samosavladavanju. str. Ono je produkt meñusobnih odnosa i uticaja nasledne konstitucije i životnog iskustva. (1985): Savremena porodica i njena vaspitna uloga. njihove meñusobne odnose i odnose prema njemu. Stalno proučava dete.Seminarski rad 3. Svako dete je jedinstveno.je da mu pomogne da postigne što veći duševni i fizički razvoj i da usvoji znanje i osnovne veštine potrebne u njegovoj životnoj sredini. maskulini ili adipozni tip i razne prelazne tipove). njegovo menjanje iz dana u dan. upoznaje i razume njegove potrebe i značenje njegovog ponašanja. Beograd. Dužnost vaspitača zdravlja – profesora razredne nastave . Konačno prati saradnju: koliko živi u zajednici sa 5 ðorñević B. Učitelj upoznaje dečju prošlost. samodisciplini. Ovo proučavanje se odnosi na sve faze života deteta.

već čitava njegova ličnost može biti oštećena. kao ravnopravan član.6 Da li se dete ponaša na poželjan način. str.. Ako nije u stanju da reši takav problem. ne samo da će njemu biti nanesena šteta. 2004. pokazuje li bilo kakav problem u ponašanju. 8 .62. tako da mogu preduzeti potrebne mere dovoljno rano. poštuje i da je u stanju da doprinosi toj zajednici? Ukoliko to nije tako. Uvod u andragogiju Svet knjige... a posledica može biti i fizičko oboljenje. kao voña ili. Despotović M. Beograd. Učitelj zdravlja je u naročito povoljnom položaju da primeti prvi znak takve sklonosti i da se upita šta to znači. pak. 6 Kulić R. kao sledbenik? Može li se osećati u razumnoj meri kao član školske zajednice koja ga ceni. Dete poseduje prirodni poriv da uskladi svoje zahteve zahtevima društva. potrebno je da zatraži savet profesionalca. reaguje se pitanjem »kakvo značenje to ima?«.Seminarski rad drugovima. Moraju nastojati da otkriju prve znakove smetnji duha ili tela.

. Većina škola su uglavnom nepodesne. 9 . zastarele. Školska okolina – ureñenje školske zgrade Postoji školska okolina kao celina. str. ali kada te promene nastupe on će ih moći uočiti i osigurati sve što je potrebno da ih zadovolji. moći će dati koristan prilog razvoju vaspitnih principa i tehnika. 7 Kamenov E. Dužnost je učitelja zdravlja da podstakne odgovorne da se pobrinu za ureñenje školske zgrade.67. Vodosnabdevanje je obično udaljeno od nužnika i potpuno neprikladno. loše planirane. a istovremeno da podupre nastojanje za ureñenje prostorija za zdravlje. a zahodi su vrlo često udaljeni od same zgrade. Ako shvate tu svoju dužnost i preuzmu na sebe odgovornost. ne uzimaju aktivno učešće u stvaranju vaspitne politike onako kako bi mogli. najpovoljniji razvoj deteta. 1989. Beograd.7 Tek tada će učitelj biti u stanju da neprestano proverava potrebe i uslove koji bi omogućavali. ZUNS. učitelji su u stanju da preko roditelja povedu akciju za ureñenje školske zgrade. Zadrže li duh istraživanja i eksperimentisanja u svom radu. Njegovi će se pogledi menjati kao što se menjaju pedagoški nadzori.Seminarski rad 4. U školskoj zgradi mnogo toga je u suprotnosti sa poukom u školi i nije u skladu sa ohrabrivanjem da se usvoje ispravne higijenske navike. Učitelji kao celina.: Predškolska pedagogija.

. Pravo vaspitanje u najširem smislu je zdravstveno vaspitanje. da mogućnost koju mu pruži škola i zajednica nisu rezultat spontanog rada generacija. Uz malo dobre volje i saradnje sa obe strane. Beograd. savetovalište dispanzera). Čitav život u školi mora davati osećaj sigurnosti i ohrabriti zdrave navike. Potkonjak M. koliko je stav prema poučavanju u celini.: Opšta pedagogija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.25. 8 10 .. Svaka socijalna situacija u školi može biti korisna prilika za diskusiju o zdravlju.8 Zdravstveno vaspitanje nije toliko poseban predmet. str. Okolina. tj sveopštem razvoju tela. patronažna sestra. Učitelj zdravlja razmatra čitavo to pitanje prilagoñavanja deteta zahtevima života i sudelovanje u zajednici i objašnjava mu da shvati. Potkonjak N. razuma i duha. Zato je normalno da deca postanu aktivni učesnici u životu škole i zajednice i da igraju ulogu u održavanju čistoće. Zdravstveno vaspitanje se može uspešno sprovoditi u saradnji sa školskom zdravstvenom službom (školska sestra. nema sapuna ni peškira. atmosfera i opšti ton u školi su vrlo važni. o disanju i svežem vazduhu u prostoriji koja je hermetički zatvorena. redovni lekarski pregledi mogu biti koristan deo zdravstvenog vaspitanja. 1974. Zdravstveno vaspitanje u školi Neophodno je razmotriti zdravstveno vaspitanje deteta i roditelja– zdravstveno vaspitanje deteta u prvom redu.Seminarski rad 5. u kojem su opšta atmosfera. filozofija i praksa škole usmereni prema jedinstvenom cilju. Besmisleno je govoriti o čistoći škole ako ona to nije ili o pranju ruku ako nema vode.

Danas postoji osećaj da je učitelj odeljen od svoje zajednice.120. Beograd. Ovde se ne misli na njegove pedagoške metode i akademsku naobrazovanost. str. 9 Zvačko – Pehar L. Uticaj učitelja na zdravlje u školi i zajednici mnogo će zavisiti od njegovog zdravlja. Razvojni problemi i vaspitanje predškolske dece. Stručno znanje mu omogućuje da o mnogim problemima govori sa autoritetom i na taj način utiče na dobrobit zajednice. njegovog stava i njegovog ličnog primera. A učitelj koji ima osećaj za zajednicu može mnogo učiniti da stvori nove standarde i nove ideale lične i društvene odgovornosti. Učitelj zdravlja kao član zajednice Primeri vrede više od pretpostavke. Kultura. već na njegov čitav život..Seminarski rad 6. 11 . 1990. jer on vrši dužnost koja je od najveće važnosti za svakog grañanina.. To je velika šteta.9 Na kraju rada ćemo prikazati koji sve faktori utiču na nivo zdravlja i na šta sve vaspitač treba da obrati pažnju u higijenskom zdravstvenom radu.

Zato je normalno da deca postanu aktivni učesnici u životu škole i zajednice i da igraju ulogu u održavanju čistoće. Zaključak Sa stanovišta savremenog koncepta zdravlja čoveka i sistema zdravstvene zaštite ljudi. da mogućnost koju mu pruži škola i zajednica nisu rezultat spontanog rada generacija. nema sapuna ni peškira. koja vodi ekonomski i socijalno produktivnom životu. U samoj definiciji zdravlja akcentovano je stanje kohezije fizičkog. Pitanje ravnoteže se tumači naporima pojedinca i zajednice da uspostave interakciju sa svojom socijalnom. Drugim rečima. Tako da zaključna razmatranja će mo svesti na definisanju zdravstvene higijene kao osnovu za voñenje jednog najprostje rečeno zdravog življenja. rada i sl. kulturnom. Uloga vaspitača u higijenskom zdravstvenom radu je da razmatra čitavo to pitanje prilagoñavanja deteta zahtevima života i sudelovanje u zajednici i objašnjava mu da shvati.Seminarski rad 2. ekonomskom sredinom putem razmene. odluka. Život u školi mora davati osećaj sigurnosti i ohrabriti zdrave navike. 12 . o disanju i svežem vazduhu u prostoriji koja je hermetički zatvorena. nedvosmislen je zaključak da je stepen demokratičnosti nekog društveno-ekonomskog i političkog sistema veći ukoliko je razvio efikasan i racionalan sistem zdravstvene zaštite. Nadam se da će ovaj rad doprineti bar malo većem interesovanju za iznalaženje adekvatnog rešenja i sticanja navike muanjivanja mogućnost i sticanja navike sprečavanja bilo kakve zaraze koja će i tekako ostaviti pečat na našem organizmu. komunikacije. uz odsustvo bolesti i stanja onesposobljenosti. Besmisleno je govoriti o čistoći škole ako ona to nije ili o pranju ruku ako nema vode. zdravlje polazi od stanja unutrašnje ravnoteže. i ravnoteže sa okolinom. psihičkog i socijalnog blagostanja.

2004. Beograd. Socijalno ponašanje učenika. Beograd... 13 . Potkonjak M. Beograd. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Srbije. Radenko. Jovanović B. Institut za zaštitu zdravlja Srbije. Beograd. Dimitrijević Z.Seminarski rad 3. 6. Vranje.: Pedagogija. Jovanović Branko (1998): Porodično vaspitanje. Učiteljski fakultet. Potkonjak N. 5. Krulj S.. 12. 1965.. Gradski zavod za zaštitu zdravlja.. Učiteljski fakultet u Jagodini. 1985. Cekić S. ð.Beograd. Naučna knjiga.ðokić. Beograd 7. Krnjajić S. (1985): Savremena porodica i njena vaspitna uloga.. 9. 10. Beograd 1997. Metode procene zdravstvenog stanja. Beograd. 2002. Kulić R. Jagodina. Prosveta. ðorñević J. Despotović M. Jagodina. Grujić. P. ðorñević B. Beograd 4.: Vaspitanje u autičkoj i feudalnoj epohi. V..: Predškolska pedagogija. Kačapor Sait. Kamenov E. 2. Uvod u andragogiju Svet knjige. Reforme u oblasti zdravstvene zaštite.: Pedagogija. Bergant Milica (1973): Promene u porodici i problemi porodičnog vaspitanja. ZUNS. Pedagogija. D. Simić S.. 8. 3. Kulić Radivoje: Pedagogija. Beograd 1996.. Literatura 1. 2001. Jakovljević. 2004. Anñelski H. Krneta LJ.: Škola i vaspitanje. Potkonjak N. Učiteljski fakultet u Vranju. 13. Mićović. 11. Svet knjige. 1989.

. ðorñević J.: Opšta pedagogija. Potkonjak M. 1990. Potkonjak Nikola (1996): Pedagoški leksikon.: Rečnik psihologije. Naučna knjiga.. 1974. Razvojni problemi i vaspitanje predškolske dece.. Potkonjak N. Zvačko – Pehar L.: Opšta pedagogija. Stubovi i kulture. drugo izdanje. 17. Beograd. Beograd. Potkonjak N. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd. Beograd. Beograd.: Pedagogija. 14 . Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 1974 16. Trnavac N. Beograd. 19.. 2001 18.Seminarski rad 14. 15. 1995. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Trebješanin Ž. Potkonjak M. Kultura.

.............. 13 15 .... Literatura .... Zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja. 7 4............................................. 12 3............. 11 2................................................. Školska okolina – ureñenje školske zgrade .....Seminarski rad Sadržaj Uvod.......... 1 1....................... Cilj higijensko zdravstvenoig vaspitanja.................................................................................................. Učitelj zdravlja kao član zajednice.. Zaključak .. 3 2................. 9 5... Kakva je uloga vaspitača u higijensko zdravstenom radu?.................................................... Uloga vaspitača u higijensko zdravstvenom radu.................................................... Zdravstveno vaspitanje u školi............................................................... 10 6............................................................................................................................................ 3 1.. 6 3..................

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->